Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.16 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају Главна страна 0 1292 145518 142960 2026-08-23T14:17:46Z Coaorao 19106 145518 wikitext text/x-wiki {{Обавештење}} {{Главна}} {| cellspacing="5px" | width="60%" align="justify" style="border: 1px solid #6688AA; background-color:#FFE4C5; padding:1em;" class="plainlinks"| <div style="float:left;margin-left:0.3em;margin-right:0.7em"> [[Слика:Otvorena knjiga.JPG|130px]] </div> '''[[Викизворник:О Викизворнику|Викизворник]]''' је збирка текстова на српском језику којима су ауторска права истекла или нису ни постојала. Пре почетка рада обавезно прочитајте [[Викизворник:Смернице за рад|упутство]]. Уколико желите да вежбате уређивање можете то радити у [[Викизворник:Песак|песку]]. | rowspan="2" width="40%" style="border: 1px solid #6688AA; background-color:#FFFFFF; padding:1em;" valign="top"| {|width="*" | {| style="width: 100%; text-align:center;font-size:12px;font-variant: small-caps;width: 18px; " align="center" |- '''<center>Индекс аутора</center>'''<br /> {{Ауторски индекс}} |} [[Image:Separator-vector.svg|center]] '''<center>Нови текстови</center>''' {{нови текстови}} [[Image:Separator-vector.svg|center]] '''<center>Заједница</center>'''<br /> *[[Викизворник:Писарница|Писарница]] *[[Викизворник:Странице_за_брисање|Предлози за брисање]] [[Image:Separator-vector.svg|center]] '''<center>Пројекти</center>'''<br /> {{Пројекти}} [[Image:Separator-vector.svg|center]] '''<center>[[:Категорија:Основне категорије|Основна подела]]</center>'''<br /> <div style="text-align: center; margin-top: 0;"> <p style="font-variant: small-caps; margin-bottom:.2em; font-size: 105%;"> [[:Категорија:Култура|Култура]] | [[:Категорија:Географија|Географија]] | [[:Категорија:Историја|Историја]] | [[:Категорија:Право|Право]] | [[:Категорија:Живот|Живот]] | [[:Категорија:Математика|Математика]] | [[:Категорија:Филозофија|Филозофија]] | [[:Категорија:Наука|Наука]] | [[:Категорија:Друштво|Друштво]] | [[:Категорија:Технологија|Технологија]]</p> <p>''[[Викизворник:Аутори|Ауторски индекс]] &middot; [[Special:Allpages|Све стране]] &middot; [[Викизворник:Азбучни индекс|Азбучни индекс]] &middot; [[Special:Categories|Све категорије]]''</p></div> |---- |} |- | style="border: 1px solid #6688AA; background-color:#d5eafb; padding:1em;" valign="top"| [[Слика:Branko Radičević.gif|65px|right]] '''Српска књижевност'''<br> [[:Категорија:Српска поезија|Поезија]] | [[Српска проза|Проза]] | [[Српска драма|Драма]]<br> [[Српске епске народне песме|Епске народне песме]] | [[Српске народне приповетке|Народне приповетке]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> [[Image:Shakespeare (oval-cropped).png|65px|right]] '''Светска књижевност'''<br> [[:Категорија:Енглеска књижевност|Енглеска књижевност]] | [[:Категорија:Немачка књижевност|Немачка књижевност]] | [[:Категорија:Руска књижевност|Руска књижевност]] | [[:Категорија:Француска књижевност|Француска књижевност]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> [[Слика:Coat of arms of Serbia.svg|70px|right]] '''Право'''<br> [[:Категорија:Устави|Устави]] | [[:Категорија:Закони|Закони]] | [[:Категорија:Међународно право|Међународно право]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> '''Историја'''<br> [[:Категорија:Српска историја|Српска историја]] | [[:Категорија:Историја Византије|Историја Византије]] | [[:Категорија:Историја Југославије|Историја Југославије]] | [[:Категорија:Историја Русије|Историја Русије]] | [[:Категорија:Црквена историја|Црквена историја]] | [[:Категорија:Први светски рат|Први светски рат]] | [[:Категорија:Други светски рат|Други светски рат]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> '''Религија'''<br> [[Свето писмо|Библија]] | [[Куран]] | [[Молитве|Хришћанске молитве]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> '''Лексикографија'''<br> [[Свезнање|Лексикон »Свезнање«]] |} ==<center>Братски и сестрински пројекти</center>== {{братски пројекти}} <!-- Interwiki links to other language Main Pages--> [[ar:]] [[az:]] [[bg:]] [[bn:]] [[br:]] [[bs:]] [[ca:]] [[cs:]] [[cy:]] [[da:]] [[de:]] [[el:]] [[en:]] [[eo:]] [[es:]] [[et:]] [[fa:]] [[fi:]] [[fo:]] [[fr:]] [[gl:]] [[he:]] [[hr:]] [[hu:]] [[hy:]] [[id:]] [[is:]] [[it:]] [[ja:]] [[kn:]] [[ko:]] [[la:]] [[li:]] [[lt:]] [[mk:]] [[ml:]] [[nl:]] [[no:]] [[pl:]] [[pt:]] [[ro:]] [[ru:]] [[sa:]] [[sah:]] [[sk:]] [[sl:]] [[sv:]] [[ta:]] [[te:]] [[th:]] [[tr:]] [[uk:]] [[vec:]] [[vi:]] [[yi:]] [[zh:]] [[zh-min-nan:]] </div> __NOTOC__ __NOEDITSECTION__ pgg99gvfpgbrn8b6o316zvded2j5cvn 145527 145518 2026-08-23T14:35:51Z Coaorao 19106 145527 wikitext text/x-wiki {{Обавештење}} {{Главна}} {| cellspacing="5px" | width="60%" align="justify" style="border: 1px solid #6688AA; background-color:#FFE4C5; padding:1em;" class="plainlinks"| <div style="float:left;margin-left:0.3em;margin-right:0.7em"> [[Слика:Otvorena knjiga.JPG|130px]] </div> '''[[Викизворник:О Викизворнику|Викизворник]]''' је збирка текстова на српском језику којима су ауторска права истекла или нису ни постојала. Пре почетка рада обавезно прочитајте [[Викизворник:Смернице за рад|упутство]]. Уколико желите да вежбате уређивање можете то радити у [[Викизворник:Песак|песку]]. | rowspan="2" width="40%" style="border: 1px solid #6688AA; background-color:#FFFFFF; padding:1em;" valign="top"| {|width="*" | {| style="width: 100%; text-align:center;font-size:12px;font-variant: small-caps;width: 18px; " align="center" |- '''<center>Индекс аутора</center>'''<br /> {{Ауторски индекс}} |} [[Image:Separator-vector.svg|center]] '''<center>Нови текстови</center>''' {{нови текстови}} [[Image:Separator-vector.svg|center]] '''<center>Заједница</center>'''<br /> *[[Викизворник:Писарница|Писарница]] *[[Викизворник:Странице_за_брисање|Предлози за брисање]] [[Image:Separator-vector.svg|center]] '''<center>Пројекти</center>'''<br /> {{Пројекти}} [[Image:Separator-vector.svg|center]] '''<center>[[:Категорија:Основне категорије|Основна подела]]</center>'''<br /> <div style="text-align: center; margin-top: 0;"> <p style="font-variant: small-caps; margin-bottom:.2em; font-size: 105%;"> [[:Категорија:Култура|Култура]] | [[:Категорија:Географија|Географија]] | [[:Категорија:Историја|Историја]] | [[:Категорија:Право|Право]] | [[:Категорија:Живот|Живот]] | [[:Категорија:Математика|Математика]] | [[:Категорија:Филозофија|Филозофија]] | [[:Категорија:Наука|Наука]] | [[:Категорија:Друштво|Друштво]] | [[:Категорија:Технологија|Технологија]]</p> <p>''[[Викизворник:Аутори|Ауторски индекс]] &middot; [[Special:Allpages|Све стране]] &middot; [[Викизворник:Азбучни индекс|Азбучни индекс]] &middot; [[Special:Categories|Све категорије]]''</p></div> |---- |} |- | style="border: 1px solid #6688AA; background-color:#d5eafb; padding:1em;" valign="top"| [[Слика:Branko Radičević.gif|65px|right]] '''Српска књижевност'''<br> [[:Категорија:Српска поезија|Поезија]] | [[:Категорија:Српска проза|Проза]] | [[Српска драма|Драма]]<br> [[Српске епске народне песме|Епске народне песме]] | [[Српске народне приповетке|Народне приповетке]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> [[Image:Shakespeare (oval-cropped).png|65px|right]] '''Светска књижевност'''<br> [[:Категорија:Енглеска књижевност|Енглеска књижевност]] | [[:Категорија:Немачка књижевност|Немачка књижевност]] | [[:Категорија:Руска књижевност|Руска књижевност]] | [[:Категорија:Француска књижевност|Француска књижевност]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> [[Слика:Coat of arms of Serbia.svg|70px|right]] '''Право'''<br> [[:Категорија:Устави|Устави]] | [[:Категорија:Закони|Закони]] | [[:Категорија:Међународно право|Међународно право]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> '''Историја'''<br> [[:Категорија:Српска историја|Српска историја]] | [[:Категорија:Историја Византије|Историја Византије]] | [[:Категорија:Историја Југославије|Историја Југославије]] | [[:Категорија:Историја Русије|Историја Русије]] | [[:Категорија:Црквена историја|Црквена историја]] | [[:Категорија:Први светски рат|Први светски рат]] | [[:Категорија:Други светски рат|Други светски рат]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> '''Религија'''<br> [[Свето писмо|Библија]] | [[Куран]] | [[Молитве|Хришћанске молитве]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> '''Лексикографија'''<br> [[Свезнање|Лексикон »Свезнање«]] |} ==<center>Братски и сестрински пројекти</center>== {{братски пројекти}} <!-- Interwiki links to other language Main Pages--> [[ar:]] [[az:]] [[bg:]] [[bn:]] [[br:]] [[bs:]] [[ca:]] [[cs:]] [[cy:]] [[da:]] [[de:]] [[el:]] [[en:]] [[eo:]] [[es:]] [[et:]] [[fa:]] [[fi:]] [[fo:]] [[fr:]] [[gl:]] [[he:]] [[hr:]] [[hu:]] [[hy:]] [[id:]] [[is:]] [[it:]] [[ja:]] [[kn:]] [[ko:]] [[la:]] [[li:]] [[lt:]] [[mk:]] [[ml:]] [[nl:]] [[no:]] [[pl:]] [[pt:]] [[ro:]] [[ru:]] [[sa:]] [[sah:]] [[sk:]] [[sl:]] [[sv:]] [[ta:]] [[te:]] [[th:]] [[tr:]] [[uk:]] [[vec:]] [[vi:]] [[yi:]] [[zh:]] [[zh-min-nan:]] </div> __NOTOC__ __NOEDITSECTION__ ruyd0brxhaiztqd0c8cdcfegr0mffdj 145560 145527 2026-08-24T08:29:29Z Coaorao 19106 145560 wikitext text/x-wiki {{Обавештење}} {{Главна}} {| cellspacing="5px" | width="60%" align="justify" style="border: 1px solid #6688AA; background-color:#FFE4C5; padding:1em;" class="plainlinks"| <div style="float:left;margin-left:0.3em;margin-right:0.7em"> [[Слика:Otvorena knjiga.JPG|130px]] </div> '''[[Викизворник:О Викизворнику|Викизворник]]''' је збирка текстова на српском језику којима су ауторска права истекла или нису ни постојала. Пре почетка рада обавезно прочитајте [[Викизворник:Смернице за рад|упутство]]. Уколико желите да вежбате уређивање можете то радити у [[Викизворник:Песак|песку]]. | rowspan="2" width="40%" style="border: 1px solid #6688AA; background-color:#FFFFFF; padding:1em;" valign="top"| {|width="*" | {| style="width: 100%; text-align:center;font-size:12px;font-variant: small-caps;width: 18px; " align="center" |- '''<center>Индекс аутора</center>'''<br /> {{Ауторски индекс}} |} [[Image:Separator-vector.svg|center]] '''<center>Нови текстови</center>''' {{нови текстови}} [[Image:Separator-vector.svg|center]] '''<center>Заједница</center>'''<br /> *[[Викизворник:Писарница|Писарница]] *[[Викизворник:Странице_за_брисање|Предлози за брисање]] [[Image:Separator-vector.svg|center]] '''<center>Пројекти</center>'''<br /> {{Пројекти}} [[Image:Separator-vector.svg|center]] '''<center>[[:Категорија:Основне категорије|Основна подела]]</center>'''<br /> <div style="text-align: center; margin-top: 0;"> <p style="font-variant: small-caps; margin-bottom:.2em; font-size: 105%;"> [[:Категорија:Култура|Култура]] | [[:Категорија:Географија|Географија]] | [[:Категорија:Историја|Историја]] | [[:Категорија:Право|Право]] | [[:Категорија:Живот|Живот]] | [[:Категорија:Математика|Математика]] | [[:Категорија:Филозофија|Филозофија]] | [[:Категорија:Наука|Наука]] | [[:Категорија:Друштво|Друштво]] | [[:Категорија:Технологија|Технологија]]</p> <p>''[[Викизворник:Аутори|Ауторски индекс]] &middot; [[Special:Allpages|Све стране]] &middot; [[Викизворник:Азбучни индекс|Азбучни индекс]] &middot; [[Special:Categories|Све категорије]]''</p></div> |---- |} |- | style="border: 1px solid #6688AA; background-color:#d5eafb; padding:1em;" valign="top"| [[Слика:Branko Radičević.gif|65px|right]] '''Српска књижевност'''<br> [[:Категорија:Српска поезија|Поезија]] | [[:Категорија:Српска проза|Проза]] | [[Српска драма|Драма]]<br> [[Српске епске народне песме|Епске народне песме]] | [[Српске народне приповетке|Народне приповетке]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> [[Image:Shakespeare (oval-cropped).png|65px|right]] '''Светска књижевност'''<br> [[:Категорија:Енглеска књижевност|Енглеска књижевност]] | [[:Категорија:Немачка књижевност|Немачка књижевност]] | [[:Категорија:Руска књижевност|Руска књижевност]] | [[:Категорија:Француска књижевност|Француска књижевност]] | [[:Категорија:Хеленска књижевност|Хеленска књижевност]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> [[Слика:Coat of arms of Serbia.svg|70px|right]] '''Право'''<br> [[:Категорија:Устави|Устави]] | [[:Категорија:Закони|Закони]] | [[:Категорија:Међународно право|Међународно право]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> '''Историја'''<br> [[:Категорија:Српска историја|Српска историја]] | [[:Категорија:Историја Византије|Историја Византије]] | [[:Категорија:Историја Југославије|Историја Југославије]] | [[:Категорија:Историја Русије|Историја Русије]] | [[:Категорија:Црквена историја|Црквена историја]] | [[:Категорија:Први светски рат|Први светски рат]] | [[:Категорија:Други светски рат|Други светски рат]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> '''Религија'''<br> [[Свето писмо|Библија]] | [[Куран]] | [[Молитве|Хришћанске молитве]] ---- <div style="border-bottom: 1px dashed #9999CC;"> '''Лексикографија'''<br> [[Свезнање|Лексикон »Свезнање«]] |} ==<center>Братски и сестрински пројекти</center>== {{братски пројекти}} <!-- Interwiki links to other language Main Pages--> [[ar:]] [[az:]] [[bg:]] [[bn:]] [[br:]] [[bs:]] [[ca:]] [[cs:]] [[cy:]] [[da:]] [[de:]] [[el:]] [[en:]] [[eo:]] [[es:]] [[et:]] [[fa:]] [[fi:]] [[fo:]] [[fr:]] [[gl:]] [[he:]] [[hr:]] [[hu:]] [[hy:]] [[id:]] [[is:]] [[it:]] [[ja:]] [[kn:]] [[ko:]] [[la:]] [[li:]] [[lt:]] [[mk:]] [[ml:]] [[nl:]] [[no:]] [[pl:]] [[pt:]] [[ro:]] [[ru:]] [[sa:]] [[sah:]] [[sk:]] [[sl:]] [[sv:]] [[ta:]] [[te:]] [[th:]] [[tr:]] [[uk:]] [[vec:]] [[vi:]] [[yi:]] [[zh:]] [[zh-min-nan:]] </div> __NOTOC__ __NOEDITSECTION__ c24gkbh50kw8s4w7lxv7y1pjbordltb Категорија:Српске народне приповетке 14 1337 145521 50449 2026-08-23T14:23:06Z Coaorao 19106 145521 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Народна књижевност]] [[Категорија:Приповетке]] [[Категорија:Српска проза]] 5dfhbo12a638ahapwns7ssenaas53js 145524 145521 2026-08-23T14:30:09Z Coaorao 19106 145524 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Народна књижевност]] [[Категорија:Приповетке]] [[Категорија:Српске приповетке]] odgbgevchd28zoler7y6xbdef5jh5v9 Аутор:Вук Врчевић 100 15491 145501 122437 2026-08-23T12:40:33Z Coaorao 19106 /* Дела */ 145501 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Вук | презиме = Врчевић | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1811 | годинасмрти = 1882 | опис = '''Вук Врчевић''' (1811 —1882) је био сакупљач народних умотворина и сарадник [[Аутор:Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]]. | слика = Vuk Vrčević.jpg | опис_слике = | википедија = Вук Врчевић | остава = | остава_кат = Vuk Vrčević }} == Дела == * [[Тужбалица сестре над Његошевим одром]] * [[Српске народне приповијетке - Вук Врчевић|Српске народне приповијетке]] [[Категорија:Црногорски књижевници]] [[Категорија:Сакупљачи народних песама]] jy6021bqb5io32oqg0atf78x8qjeej7 Аутор:Јован Јовановић Змај 100 15539 145536 145446 2026-08-23T14:49:14Z Coaorao 19106 /* Остале песме */ 145536 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован | презиме = Јовановић Змај | иницијал_презимена = J | годинарођења = 1833 | годинасмрти = 1904 | опис = '''Јован Јовановић Змај''' је био српски песник, драмски писац, преводилац и лекар. Током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Сматра се за једног од највећих лиричара српског романтизма. | слика =Jovan Jovanović Zmaj.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Јовановић Змај | вики_цитати = Јован Јовановић Змај | остава = | остава_кат = Jovan Jovanović Zmaj }} * [[Ала је леп овај свет]] * [[Светли гробови]] * [[Једна цура]] * [[Зора руди]] * [[Кад се сетим]] * [[Под прозором (Јован Јовановић Змај)|Под прозором]] * [[Три хајдука]] * [[Кажи ми, кажи]] * [[Вила Андосила и птица невидица]] * [[Невина је]] * [[Куда ће, куд ће]] * [[Бисенија]] * [[Из Дрине]] * [[Што је пало у невр’јеме иње]] * [[Не пева лабуд]] * [[Лем-Едим]] * [[На гробу Хафисовом]] * [[Селим-бег]] * [[Бранкова жеља]] * [[Дижимо школе!]] * [[Негдашњем пријатељу]] * [[Муње и громови]] * [[Ноћ је света]] * [[Пчеле и прото-поп Недјељко]] * [[Пјесма без краја]] '''Друга певанија''' * [[Откиде се]] * [[Волео бих лежат’ мирно]] * [[Туга материна за првенцем]] * [[Ко ће као љубав!]] * [[Оркан]] * [[Из космичких песама]] * [[Једној девојци]] * [[Одзив]] * [[(Хајне)]] * [[Рузмарин]] * [[На извору (Јован Јовановић Змај)|На извору]] * [[Хеј, да ми је царевати]] * [[Негда]] * [[Не жалим]] * [[Лепотица без милоште]] * [[На гробљу (Јован Јовановић Змај)|На гробљу]] * [[Човечје срце]] * [[Што се касно увиђа]] * [[Хука... треска...]] * [[И ако је ноћ вечита...]] * [[Тихе сузе]] * [[Јеси л’ гледô...]] * [[Мојој деци]] * [[Суза и уздах]] * [[У атељеу]] * [[Анђео и ђаво]] * [[У сватови једне српкиње]] * [[Ноћ (Јован Јовановић Змај)|Ноћ]] * [[Дивна звезда]] * [[Лаку ноћ (Јован Јовановић Змај)|Лаку ноћ]] * [[Залутао анђео]] * [[За потоком]] * [[Стручак плаве љубичице]] * [[Породична слика]] * [[Волео бих згрешити...]] * [[Имам једну воћку...]] * [[У грозници...]] * [[Коњаник-дивљак, страхотник...]] * [[Гвожђе и злато]] * [[Какав је данас дан]] * [[Прва пријатељска суза на глас о смрти]] * [[Побри Стеви Каћанском]] * [[Побри Стевану Каћанском]] * [[Ужас и невоља у Загребу]] * [[Шта се чује]] * [[На гробу човека Александра]] * [[За Гирфилдом]] * [[Гарибалдију]] * [[Виктор Иго (Ј. Ј. Змај)]] * [[Спрам Месеца]] * [[На Гробу Филипа Вишњића]] * [[У спомен једном калдрмџији]] * [[Омладини]] * [[Предзимска песма]] * [[Зимска]] * [[Зима (Јован Јовановић Змај)|Зима]] * [[Јелка]] * [[Песник пред Божић]] * [[Предбожићна]] * [[Претпролећна песма]] * [[Бора у Црној Гори]] * [[Удовица, сиротица, незналица]] * [[Удела сиромашне удовице]] * [[Родио се Христос!]] * [[Христос на мору]] * [[Богаташ и убоги Лазар]] * [[Добар међу злима]] * [[Мало просјаче]] * [[Приморкиња (Ј. Ј. Змај)]] * [[Образ]] * [[Демостенова смрт]] * [[Тал]] * [[Дескашев и Бранко]] * [[Зашто је Даничић променио презиме?]] * [[Драгоме Љуби Ненадовићу]] '''Позив у комендију''' * [[Мали Коњаник]] * [[Два зеца]] * [[Пера као доктор]] * [[Мали брата]] * [[Пачија школа]] * [[Мали Јова]] * [[Материна маза]] * [[Срда]] * [[Уф!]] * [[Лени Рава]] * [[Како би то стајало]] * [[Купање]] * [[Зашт' је војска ућутала]] * [[Чупоглавац из кутије]] * [[Мали див]] * [[Ево наших ласта]] * [[Дете и лептир]] * [[Како је жабац стекао бркове]] * [[Жаба чита новине]] * [[Магарац и фрула]] * [[Аратос такве љубави]] * [[Врабац и мачка]] * [[Ала су то грдне муке...]] * [[Бродари на везаном чамцу]] * [[Добри суседи]] * [[Наш јунак]] * [[Мали филозоф]] * [[Аца гушчар]] * [[Ветар (Јован Јовановић Змај)|Ветар]] * [[Позив у комендију]] * [[Концерт]] * [[Патак и жабе]] '''Ала је леп овај свет''' * [[Ђацима на почетку школске године]] * [[Свет (Јован Јовановић Змај)|Свет]] * [[Хвала (Јован Јовановић Змај)|Хвала]] * [[Пера и његов Каро]] * [[Киша (Јован Јовановић Змај)|Киша]] * [[Весеље у риту]] * [[Зека, зека из јендека!]] * [[Веверица]] * [[Чворак]] * [[Страшило]] * [[Вече (Јован Јовановић Змај)|Вече]] * [[Зимска песма (Јован Јовановић Змај)|Зимска песма]] * [[Код мачке на части]] * [[Сунце и ветар]] * [[Лакоумна штука]] * [[Коњ и врабац]] * [[Мачак иде мишу у сватове]] * [[Ћуран и врабац]] * [[Лупеж и пас]] * [[Четири мачке]] * [[Лаж]] * [[Истина (Јован Јовановић Змај)|Истина]] * [[Пази шта чиниш]] * [[Нећеш, лијо, што си хтела!]] * [[Пливач и жаба]] * [[Прекомерност]] * [[Сади дрво]] * [[У новом капуту]] * [[Слон]] * [[Песма о Максиму]] * [[Гаша]] * [[Страшљивац]] * [[Дед и унук]] * [[Птица у кавезу]] * [[Малена сам]] '''Песме из часописа ''[[w:Невен (часопис за децу)|Невен]]''''' * [[Свети Сава (Змај)]] * [[Ко си ти?]] * [[Уф!]] * [[А!]] * [[Мало просјаче]] * [[Херцеговка]] * [[Ала, ала — то му баш не ваља]] * [[Мали шпекулант]] * [[Бар се данас неће зепсти!]] * [[Оџачар]] * [[Цигани у Бесарабији]] * [[Бобук од сапунице]] * [[Тешко је то погодити]] * [[Љубичица (Змај)]] * [[Мали филозоф]] * [[Одʼте, децо, меда се купа!]] * [[Мој лов]] * [[Жао нам је — чисто би се смејали]] * [[Малим Српкињама]] * [[Јањина нагла радост]] * [[Лепо, млого, па јефтино]] * [[Бродари на везаном чамцу]] * [[Охохо!]] * [[Јунак Лака]] * [[Пера и његов Каро]] * [[Аратос такве љубави]] * [[Четворо у корпи]] * [[Наздрављач]] * [[Сова и друге тице]] == Збирке песaма == * [[Ђулићи]] (1864) * [[Ђулићи увеоци]] (1882) == Драме == * [[Шаран]] == Преводи == * ''[[Источни бисер]]'' (1861) * ''[[Демон (Љермонтов)|Демон]]'' (1863), од [[Љермонтов|Љермонтова]] * ''[[Увелак]]'' (1865), од Љермонтова == Остале песме == * [[Мајка српскога јунака]] * [[Бојна песма (Ј. Ј. Змај)|Бојна песма]] * [[Нова година 1877.]] * [[„Српска војска приближује се Косову”]] * [[За срећна пута]] * [[Имна уједињене српске и хрватске академске омладине]] * [[Народна имна]] * [[Марково благо]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] [[Категорија:Романтизам]] c3jo273xsiof0f9748s0vwhlmcfetz6 Разговор с корисником:Ран-кан 3 17267 145503 143248 2026-08-23T13:04:06Z Coaorao 19106 /* О ваша три доприноса */ нови одељак 145503 wikitext text/x-wiki {{Добродошлица}} [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:24, 24. мај 2012. (CEST) с. р. == Даљи рад == Ако мислиш да посветиш више пажње овом пројекту требао би затражити од бирократе Дунгодунга да ти да статус аутоматски патролисаног. Нема смисла да се теби морају патролирати измјене. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:26, 1. септембар 2015. (CEST) с. р. :Има и патролер. Није то за Викицитат јер није ријеч о цитатима. Комплетни или дјелимични изворни документи (па и они који садрже најважније политичке говоре) иду на Викизворник. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:44, 1. септембар 2015. (CEST) с. р. Мени лично није битан, али није да не припада овдје. Можеш пребацити ако има неки ваљан извор за говор, тамошњи линк више не ради. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:03, 2. септембар 2015. (CEST) с. р. == Администрација == Немам ништа против, само изволи. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:42, 11. октобар 2015. (CEST) с. р. :Тај услов је „намјерно“ занемариван и при претходним кандидатурама. И нико се томе није противио. Управо зато што овдје нема заједнице и што је задатак провјерених корисника са Википедије да је створе. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:34, 11. октобар 2015. (CEST) с. р. == Дејтонски споразум == Ту је карактеристично што се заправо не зна ни његов оригинални текст ни званични превод. Категорије које не подлијежу ауторском праву. Међутим, ја ту не видим проблем. Дејтонски споразум није ауторско дјело ОЕБС-а већ службени акт над којим не постоји ауторско право. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:00, 13. октобар 2015. (CEST) с. р. :Мислим да је то тај превод који се користи као службени, иако формално није.--[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:33, 13. октобар 2015. (CEST) с. р. == Медијавики == Нека си избрисао. Сада се нешто и не сјећам зашто је било потребно правити. Неки је тада проблем био овдје, не могу се тачно сјетити. А не, ништа не треба мијењати око додатних дугмића. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:36, 19. октобар 2015. (CEST) с. р. == Меморандум == На интернету се може наћи пар страница које садрже текст меморандума, али нисам сигуран да могу имати вјеродостојност. Такви текстови су подложни интерполацијама. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:31, 24. октобар 2015. (CEST) с. р. :Све су то неки сумњиви сајтови. [http://hwww.slobodanpraljak.com/MATERIJALI/RATNI%20DOKUMENTI/VELIKOSRPSKA%20IDEOLOGIJA%20%28GARASANIN,KARADZIC,MEMORANDUM%20SANU%29/3.pdf 1], [http://www.camo.ch/PDFO/Memorandum-SANU.pdf 2] и [http://pescanik.net/wp-content/PDF/memorandum_sanu.pdf 3]. Не знам уопште јесу ли ти текстови идентични или нефалсификовани. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:41, 24. октобар 2015. (CEST) с. р. == Вавилон == Здраво. Зашто си правио [[Википедија:Вавилон]] (други пројекат) када већ постоји [[Викизворник:Вавилон]]? --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 20:40, 24. мај 2017. (CEST) с. р. == Извори? == Одакле ти вадиш ове одлуке: ''Одлука о формирању Војске Српске Републике Босне и Херцеговине'' и ''Одлука о расписивању и провођењу плебисцита српског народа у Босни и Херцеговини‎''? Јер видим да су наведени извори погрешни. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:20, 29. мај 2017. (CEST) с. р. :Сада сам сконтао шта радиш. Ти заправо исписујеш оне небитне бројеве изнад конкретног текста прописа и онда пишеш кроз број гласила. То се не ради тако. Наводи се '''број службеног гласила кроз годину'''. Одлука о војсци је ''„Службени гласник српског народа у Босни и Херцеговини”, број 6/92'', а о плебисциту ''1/92''. Она бројка изнад текста није ништа, небитно. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:47, 29. мај 2017. (CEST) с. р. == Бирократа == Не знам шта бих ти рекао. Правилно би било на ''Викизворник:Захтеви за администрирање/Бирократа/Ранко Николић'', али уколико би више људи овдје дошло да гласа. Да то личи на нешто. Ако ће бити само двоје-троје (на мој глас можеш рачунати) онда може и у Писарници. Заједница није формирана тако да правила не морају бити дословно спровођена. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:20, 15. јун 2017. (CEST) с. р. == Гласања == Поздрав! Покренуо сам гласања о увођењу нових корисничких овлашћења ('''[[Викизворник:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викизворник]]''' и '''[[q:Викицитат:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викицитат]]'''). Замолио бих те да се изјасниш и гласаш. Хвала! --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 18:00, 12. октобар 2018. (CEST) == Важећи акти == Поздрав. Документи/акти на снази немају у наслову годину у загради. То се ставља само неважећим актима. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:17, 20. октобар 2019. (CEST) с. р. == Гласање о брисању == Здраво. Требало би да се изјасниш на ''Викизворник:Странице за брисање'' о два предложена текста за брисање. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:43, 25. новембар 2019. (CET) с. р. == Народне песме и Бугарских извора == Обично се у нашој литератури наводе уз наше песме ради лакшег упоређивања. Зато сам их ја овде и ставио. Оне су директно пандан нашим песмама. Мислим да би требале ту да остану. Ако Ви сматрате другачије дајте да видимо. [[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]]) == How we will see unregistered users == <div lang="en" dir="ltr" class="mw-content-ltr"> <section begin=content/> Hi! You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki. When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed. Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help. If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]]. We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January. Thank you. /[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]<section end=content/> </div> 19:19, 4. јануар 2022. (CET) <!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&oldid=22532681 --> == Једно питање == Здраво, Ранко<br /> Ваши недавни доприноси су ме помало збунили, па сам желео да Вам се обратим. Приметио сам да сте данас додали ''[[Проглас ЦК КПЈ народима Југославије од 15. априла 1941.]]'' и то непосредно након што сам јуче поставио два нова чланка [[Велибор Јонић|Велибора Јонића]]. С обзиром на то да сте пре тога последњи пут допринели Викизворнику 20. јула 2025. године не знам <u>да ли је ова нагла активност била изазвана мојим радом?</u> — ​Једини разлог за постављање поменутих чланака је чињеница да су у јавном власништву (и идеални као извор за тачно цитирање на Викицитатима, на којима радим дуже време).<br /> ПС. С друге стране, важније ми је да доприносим у областима српске и стране књижевности ш​то можете и закључити на основу моје корисничке странице, како на Викизворнику, тако и на Викицитатима, али и (помало) на Википедији.<br /> С поштовањем, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 10:52, 10. фебруар 2026. (CET) :Разумем, хвала Вам на одговору, био сам збуњен (и у заблуди)... Такође, на понуђеној помоћи, хвала (о том потом) [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 09:43, 12. фебруар 2026. (CET) == Предлози и једно питање == Поздрав, Ран-кан <s>1) Да ли би могло на [[Главна страна|Главној страни]] да се уместо старих "нових" текстова замене за неке од заиста нових, нпр: [[Корисник:Coaorao#Предлог_1|1]]? 2) Можете ли обрисати следеће странице: [[Корисник:Coaorao#Предлог_2|2]]? 3) Да ли текст мора да буде од речи до речи исти као у извору или треба нпр. исправљати граматичке грешке; ако је текст писан са ъ, й, без ј и сл. треба ли да се пише тако како је у извору или треба прилагодити савременом правопису?(ако је писано србски, обколити, претстављати… – исправити или оставити?)</s> Хвала унапред, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 19:23, 10. април 2026. (CEST) == Администраторска права == Поздрав, Ран-кан консултовао сам се с администратором [[Корисник:Жељко Тодоровић]] у вези са добијањем администраторских права (погледајте: [[Разговор с корисником:Coaorao#Администраторска права|1]]). Интересује ме и Ваше мишљење поводом тог питања. Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 11:33, 21. април 2026. (CEST) == Мало обавештење == Поставио сам кандидатуру за админ права [[Викизворник:Захтеви за администрирање#Захтеви за овлашћења|1]], Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:35, 3. мај 2026. (CEST) == О ваша три доприноса == Поздрав, Ран-кан. Прегледао сам све странице са шаблоном - радови у току - међу којим има Ваших страница: [[Резолуција о оснивању АВНОЈ-а]], [[Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини/Анекс 4]] и [[Изборни ред]]. На њима годинама стоје шаблон радови у току. Може те ли их погледати пошто сте их Ви додали на Изворник? Да ли је у питању недовршеност или треба проверити/уредити те три странице? Ја их могу завршити како би био уклоњен шаблон. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:04, 23. август 2026. (CEST) kf6wizibwihkerui8t8k26hj0q1pzat Шарл Бодлер - Албатрос 0 20265 145511 140543 2026-08-23T13:17:17Z Coaorao 19106 145511 wikitext text/x-wiki ;[[Аутор:Шарл Бодлер|Шарл Бодлер]] <poem> Докони морнари од забаве лове често албатросе, силне морске птице, на путу немарне, тихе пратилице лађа што над љутим вртлозима плове. На даске од крова спусте их спутане. Краљеви азура, невешти, збуњени, белим и огромним крилима скуњени машу ко веслима на обадве стране. Малочас прекрасан, а сад смешан, јадан, крилати се путник бори с оковима; с луле један морнар дува му дим гадан у кљун, други му се руга скоковима. Том кнезу облака и песник је сличан; он се с буром дружи, муњом поји очи, али на тлу спутан и земљи невичан, дивовска му крила сметају да крочи. </poem> ==Извори== *[http://www.cooliranje.com/cool/Umetnost-i-kultura/Knjizevnost/390065/Albatros---Sarl-Bodler Albatros---Sarl-Bodler]. Приступљено 28. 6. 2013. {{ЈВ-аутор|Шарл Бодлер|1867}} [[cs:Výbor z Květů zla II./Albatros]] [[de:Der Albatros (übersetzt von George)]] [[el:Το Αλμπατρός]] [[es:El albatros]] [[fi:Albatrossi]] [[fr:Les Fleurs du mal/1861/L’Albatros]] [[hu:Az albatrosz]] [[ja:信天翁]] [[pt:O albatroz]] [[ro:Albatrosul]] [[ru:Альбатрос (Бодлер/Якубович)]] [[ru:Альбатрос (Бодлер/Чюмина)]] d5x8q4f9qz81jwyy6lwmdvtlj8rst8v Хеј, да ми је царевати 0 24123 145561 135508 2026-08-24T08:33:36Z Coaorao 19106 145561 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Хеј, да ми је царевати... | одељак= | аутор= Јован Јовановић Змај | година= 1875 | белешке= }} <poem> ХЕЈ, ДА МИ ЈЕ ЦАРЕВАТИ... (По немачком) Хеј, да ми је царевати Тебе ради, моја мила! Данас јоште, овог часа Царица би, веруј, била. Пустио бих све нек’ иде Својим путем, својим током Ја бих само тебе слушô, — Куд ти оком, ја бих скоком. Умáкô бих шећер у мед Да ти буде слатка храна; Пурпур, свила и кадива За тебе би била ткана. Око твога златног трона Подигô бих ђулисаде. На шест хата арабиских Возила би с’ кроз ливаде. Ја бих теби сваког данка Срце моје давô с нова, Уз то приде нових двора, Дивних села и градова. Али ја сам песник само, А тај песник сиротâн је, — И ти с’ мораш задовољит’ Овом песмом, каква ј’ да је. 1875. </poem> {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Песме Јована Јовановића Змаја]] hvxzfm1wp8qa6lwppvsvp9hm9zrmeio Категорија:Руски књижевници 14 25352 145541 70021 2026-08-23T14:59:38Z Coaorao 19106 145541 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Русија|Књижевници]] [[Категорија:Руски књижевност]] [[Категорија:Књижевници]] lmgtmv38dtjkey2hu6z7dxp21cdgw4y 145542 145541 2026-08-23T15:00:00Z Coaorao 19106 145542 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Русија|Књижевници]] [[Категорија:Руска књижевност]] [[Категорија:Књижевници]] smabajkwhlmiuyak8o1lxk58ytdfzeq Аутор:Жан Баптист Поклен Молијер 100 26865 145555 69822 2026-08-23T15:20:39Z Coaorao 19106 145555 wikitext text/x-wiki == Драме == {|class="wikitable" |+Списак Молијерових дела (по хронологији) |- ! Дело ! Име у оригиналу ! Жанр ! Настанак |- |''[[Летећи лекар]]'' |''Le Médecin volant'' |Фарса у једном чину и у прози |[[1645]]. |- style="background:#efefef;" |''[[Барбујеова љубомора]]'' |''La Jalousie du Barbouillé'' |Фарса у једном чину и у прози |[[1650]]. |- |''[[Ветропир, или све у своје време]]'' |''L'Étourdi ou les Contretemps'' |Комедија у пет чинова и у стиху |[[1655]]. |- style="background:#efefef;" |''[[Љубавна размирица]]'' |''Le Dépit amoureux'' |Комедија у пет чинова и у стиху | 16. децембар [[1656]]. |- |''Заљубљени лекар''<ref name="note 1">Текст ове фарсе је изгубљен.</ref><ref name="note 2">Премијера изведена пред [[Луј XIV|Лујем XIV]].</ref> |''Le Docteur amoureux'' |Комедија у једном чину и у прози | 24. октобар [[1658]]. |- style="background:#efefef;" |''[[Смешне каћиперке]]'' |''Les Précieuses ridicules'' |Комедија у једном чину и у прози | 18. новембар [[1659]]. |- |''[[Умиишљени рогоња]]'' |''Sganarelle ou le Cocu imaginaire'' |Комедија у једном чину и у стиху | 28. мај [[1660]] |- style="background:#efefef;" |''[[Дон Гарсија Наварски]]'' |''Dom Garcie de Navarre ou le Prince jaloux'' |Херојска комедија у пет чинова и у стиху |[[4. фебруар]] [[1661]]. |- |''[[Школа за мужеве]]'' |''L'École des maris'' |Комедија у три чина и у стиху |[[24. јун]] [[1661]]. |- style="background:#efefef;" |''[[Гњаватори]]'' |''Les Fâcheux'' |Комедија-балет у три чина и у стиху |[[17. август]] [[1661]]. |- |''[[Школа за жене]]'' |''L'École des femmes'' |Комедија у пет чинова и у стиху |[[26. децембар]] [[1662]]. |- style="background:#efefef;" |''[[Љубомора Великог Ренеа]]''<ref name="note 1" /> |''La Jalousie du Gros-René'' | |[[15. април]] [[1663]]. |- |''[[Критика школе за жене]]'' |''La Critique de l'école des femmes'' |Комедија у једном чину и у прози |[[1. јун]] [[1663]]. |- style="background:#efefef;" |''[[Версајске импровизације]]'' |''L'Impromptu de Versailles'' |Комедија у једном чину и у прози |[[14. октобар]] [[1663]]. |- |''[[Le Mariage forcé]]'' |''Le Mariage forcé'' |Комедија у једном чину и у прози |[[29. јануар]] [[1664]]. |- style="background:#efefef;" |''[[Велики Рене, мало дете]]''<ref name="note 1" /> |''Gros-René, petit enfant'' | |[[27. април]] [[1664]]. |- |''[[Принцеза од Елида]]'' |''La Princesse d'Élide'' |Галантна комедија у пет чинова, у стиху<ref>acte un et début de l'acte deux, l'auteur ayant ensuite renoncé aux vers pour des raison de délais</ref> и у прози |[[8. мај]] [[1664]]. |- style="background:#efefef;" |''[[Тартиф]]'' |''Tartuffe ou l'Imposteur'' |Комедија у пет чинова и у стиху |[[12. мај]] [[1664]]. |- |''[[Дон Жуан (Молијер)|Дон Жуан]]'' |''Dom Juan ou le Festin de pierre'' |Комедија у пет чинова и у прози |[[15. фебруар]] [[1665]]. |- style="background:#efefef;" |''[[Лекарова љубав]]'' |''L'Amour médecin'' |Комедија у три чина и у прози |[[15. септембар]] [[1665]]. |- |''[[Мизантроп (Молијер)|Мизантроп]]'' |''Le Misanthrope ou l'Atrabilaire amoureux'' |Комедија у пет чинова и у стиху |[[4. јун]] [[1666]]. |- style="background:#efefef;" |''[[На силу лекар]]'' |''Le Médecin malgré lui'' |Комедија у три чина и у прози |[[6. август]] [[1666]]. |- |''[[Мелисерт]]'' |''Mélicerte'' |Херојска пасторална комедија у два чина и у стиху |[[2. децембар]] [[1666]]. |- style="background:#efefef;" |''[[Комична пасторала]]'' |''Pastorale comique'' | |[[5. јануар]] [[1667]]. |- |''[[Сицилијанац]]'' |''Le Sicilien ou l'Amour peintre'' |Комедија у једном чину и у прози |[[14. фебруар]] [[1667]]. |- style="background:#efefef;" |''[[Амфитрион (Молијер)|Амфитрион]]'' |''Amphitryon'' |Комедија у три чина и у стиху |[[13. јануар]] [[1668]]. |- |''[[Жорж Данден]]'' |''George Dandin ou le Mari confondu'' |Комедија у три чина и у прози |[[18. јул]] [[1668]]. |- style="background:#efefef;" |''[[Тврдица (Молијер)|Тврдица]]'' |''L'Avare ou l'École du mensonge'' |Комедија у пет чинова и у прози |[[9. септембар]] [[1668]]. |- |''[[Господин Де Пурсењак]]'' |''Monsieur de Pourceaugnac'' |Комедија-балет у три чина и у прози<ref name=autogenerated1>изузев балетских делова у стиху</ref> |[[6. октобар]] [[1669]]. |- style="background:#efefef;" |''[[Чудесни љубавници]]'' |''Les Amants magnifiques'' |Комедија у пет чинова и у прози |[[4. фебруар]] [[1670]]. |- |''[[Грађанин племић]]'' |''Le Bourgeois gentilhomme'' |Комедија-балет у пет чинова и у прози<ref name=autogenerated1 /> |[[14. октобар]] [[1670]]. |- style="background:#efefef;" |''[[Психа (Молијер)|Психа]]'' |''Psyché'' |Трагедија-балет у пет чинова и у стиху |[[17. јануар]] [[1671]]. |- |''[[Скапенове сплетке]]'' |''Les Fourberies de Scapin'' |Комедија у три чина и у прози |[[24. мај]] [[1671]]. |- style="background:#efefef;" |''[[Грофица од Ескарбагнаса]]'' |''La Comtesse d'Escarbagnas'' |Комедија у једном чину и у прози |[[2. децембар]] [[1671]]. |- |''[[Учене жене]]'' |''Les Femmes savantes'' |Комедија у пет чинова и у стиху |[[11. март]] [[1672]]. |- style="background:#efefef;" |''[[Уображени болесник]]'' |''Le Malade imaginaire'' |Комична мешавина музике и плеса у три чина и у прози<ref name=autogenerated1 /> |[[10. фебруар]] [[1673]]. |} == Референце == {{reflist}} {{Википедија|Молијер}} {{DEFAULTSORT:Молијер, Жан Баптист Поклен}} [[Категорија:Молијер]] rmk7vtrp8m66qrd9dsdrq1xpce82qu0 Категорија:Француски књижевници 14 58977 145546 134161 2026-08-23T15:10:53Z Coaorao 19106 145546 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Књижевници]] [[Категорија:Француска]] [[Категорија:Француска књижевност]] pzfl5lq7drix3ql2xingj12i202aydy Аутор:Виктор Иго 100 59951 145549 143350 2026-08-23T15:14:28Z Coaorao 19106 145549 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Виктор | презиме = Иго | иницијал_презимена = И | годинарођења = 1802 | годинасмрти = 1885 | опис = '''Виктор Иго''' je био велики француски писац, песник и предводник многих књижевних и политичких генерација. | слика = Victor Hugo in 1873.jpg | опис_слике = Виктор Иго, 1873. | википедија = Виктор Иго | вики_цитати = Виктор Иго | остава = | остава_кат = Victor Hugo }} == Дела == * [[Песма о свечаности Нероновој]] (''-{Un chant de fête de Néron}-'') * [[За Србију]] (''-{Pour la Serbie}-'') * [[Једној девојци (Ј. Ј. Змај)|Једној девојци]] * [[Мали Павле]] (''-{Petit Paul}-'') * [[Атлант и брда]] * [[Рака и ружа]] * [[Песма (Виктор Иго)|Песма]] == Преводиоци == * [[Јован Јовановић Змај]] * [[Јован Скерлић]] * [[Милорад Поповић Шапчанин]] * [[Мита Поповић]] [[Категорија:Француски књижевници]] [[Категорија:Романтизам]] ni0z9a7kdr3b1o3do13ksqjea067fb8 Корисник:Coaorao 2 59976 145525 145310 2026-08-23T14:33:52Z Coaorao 19106 /* Главно */ 145525 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века, које пронађем на интернету), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… * На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|администратор]] од 8. маја 2026. == Главно == '''почето, незавршено или скоро да је завршено'''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> '''проверити и уредити''':<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]] * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] '''додати текст или допунити'''<br /> [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]] '''намере'''<br /> —Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]] '''завршено'''<br /> [[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]] {{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}} ''проверити и уредити''<br /> - [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] - [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]](VI,X,XI,XII) - [[Споменик Војиславу]] * Непотребно? [[Српско народно прозно стваралаштво]], [[Српска уметничка проза]] == Забелешке == [https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема) 3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=4319&m=2#page/4/mode/2up] ''Пушкин'' Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено) — још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман) Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]] ''Едгар По'' Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко? .......... Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој ......... * Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5084&m=2#page/82/mode/2up] Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - преводилачки рад:[https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/55058/rad11.pdf] - Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: [[Мопасан]] == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == <nowiki>{{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Stanislav Vinaver }} == Песме ==</nowiki> * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] * [[Спасење]] (1922) == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <nowiki> ==Човек и пас== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алписким путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је за тим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ни један ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна, и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.) ==Црна песма== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.) ==Прича о јаком== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.) ==Вечерње== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.) ==Равнодушност== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.) ==Љубав== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.) ==Дело== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.) ==Прехисторијска љубав== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.) ==Човек== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.) </nowiki> == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Нацрт_11 == ''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)'' Лица [[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]... == Остало == <nowiki>{{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења =1833- | годинасмрти =1922 | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} == Дела ==</nowiki> * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници Аутор:Јулка Стратимировић == Нацрт_Градови и химере (1930) == <nowiki>{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Градови и химере (1930) | | | '''Садржај''' | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> [[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']] </div> </div> ''Пријатељу<br />Д-р. Кости Кумануди''</nowiki> dzq8vwh9pcxi87w6aiajxqrnll4z9t9 145526 145525 2026-08-23T14:34:51Z Coaorao 19106 /* Главно */ 145526 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века, које пронађем на интернету), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… * На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|администратор]] од 8. маја 2026. == Главно == '''почето, незавршено или скоро да је завршено'''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> '''проверити и уредити''':<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]] * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] '''додати текст или допунити'''<br /> [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]] '''намере'''<br /> —Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]] '''завршено'''<br /> [[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]] {{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}} ''проверити и уредити''<br /> - [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] - [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]](VI,X,XI,XII) - [[Споменик Војиславу]] * Непотребно? [[Српска проза]]([[Српско народно прозно стваралаштво]], [[Српска уметничка проза]]) == Забелешке == [https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема) 3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=4319&m=2#page/4/mode/2up] ''Пушкин'' Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено) — још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман) Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]] ''Едгар По'' Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко? .......... Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој ......... * Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5084&m=2#page/82/mode/2up] Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - преводилачки рад:[https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/55058/rad11.pdf] - Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: [[Мопасан]] == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == <nowiki>{{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Stanislav Vinaver }} == Песме ==</nowiki> * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] * [[Спасење]] (1922) == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <nowiki> ==Човек и пас== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алписким путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је за тим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ни један ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна, и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.) ==Црна песма== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.) ==Прича о јаком== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.) ==Вечерње== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.) ==Равнодушност== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.) ==Љубав== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.) ==Дело== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.) ==Прехисторијска љубав== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.) ==Човек== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.) </nowiki> == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Нацрт_11 == ''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)'' Лица [[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]... == Остало == <nowiki>{{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења =1833- | годинасмрти =1922 | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} == Дела ==</nowiki> * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници Аутор:Јулка Стратимировић == Нацрт_Градови и химере (1930) == <nowiki>{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Градови и химере (1930) | | | '''Садржај''' | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> [[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']] </div> </div> ''Пријатељу<br />Д-р. Кости Кумануди''</nowiki> o0jw71ep7fx50lspo57ybbv5cittjxx 145550 145526 2026-08-23T15:15:56Z Coaorao 19106 /* Главно */ 145550 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века, које пронађем на интернету), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… * На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|администратор]] од 8. маја 2026. == Главно == '''почето, незавршено или скоро да је завршено'''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> '''проверити и уредити''':<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]] * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] '''додати текст или допунити'''<br /> [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]] '''намере'''<br /> —Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]] '''завршено'''<br /> [[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]] {{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}} ''проверити и уредити''<br /> - [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] - [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]](VI,X,XI,XII) - [[Споменик Војиславу]] * Непотребно? [[Српска проза]]([[Српско народно прозно стваралаштво]], [[Српска уметничка проза]]) * Уредити: [[Аутор:Жан Баптист Поклен Молијер]] == Забелешке == [https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема) 3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=4319&m=2#page/4/mode/2up] ''Пушкин'' Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено) — још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман) Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]] ''Едгар По'' Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко? .......... Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој ......... * Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5084&m=2#page/82/mode/2up] Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [[Корисник:Coaorao/Песак]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - преводилачки рад:[https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/55058/rad11.pdf] - Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: [[Мопасан]] == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == <nowiki>{{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Stanislav Vinaver }} == Песме ==</nowiki> * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] * [[Спасење]] (1922) == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <nowiki> ==Човек и пас== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алписким путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је за тим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ни један ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна, и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.) ==Црна песма== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.) ==Прича о јаком== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.) ==Вечерње== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.) ==Равнодушност== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.) ==Љубав== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.) ==Дело== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.) ==Прехисторијска љубав== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.) ==Човек== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.) </nowiki> == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Нацрт_11 == ''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)'' Лица [[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]... == Остало == <nowiki>{{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења =1833- | годинасмрти =1922 | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} == Дела ==</nowiki> * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници Аутор:Јулка Стратимировић == Нацрт_Градови и химере (1930) == <nowiki>{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Градови и химере (1930) | | | '''Садржај''' | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> [[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']] </div> </div> ''Пријатељу<br />Д-р. Кости Кумануди''</nowiki> qlqmzqspw7ylm19u1u788f1q79ck9in Аутор:Проспер Мериме 100 59983 145548 144900 2026-08-23T15:14:03Z Coaorao 19106 145548 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Проспер | презиме = Мериме | иницијал_презимена = М | годинарођења = 1803 | годинасмрти = 1870 | опис = '''Проспер Мериме''' (фр. ''-{Prosper Merimee}-'') је био француски књижевник. | слика = Prosper Mérimée (1803-1870).jpg | опис_слике = | википедија = Проспер Мериме | вики_цитати = Проспер Мериме | остава = Prosper Mérimée | остава_кат = Prosper Mérimée }} == Дела == * [[Хроника о владавини Карла IX]] (''-{Chronique du règne de Charles IX}-'') * [[Визија Карла XI]] (''-{Vision de Charles XI}-'') * [[Таманго]] (''-{Tamango}-'') * [[Илска венера]] (''-{La Vénus d’Ille}-'') * [[Кармен]] * [[Коломба]] == Преводиоци == * [[Павле Поповић]] * [[Светислав А. Петровић]] * [[Милан Грол]] {{DEFAULTSORT:Мериме,_Проспер}} [[Категорија:Француски књижевници]] dem5e8hei51j77rsm7mie9qqu8opge4 Таманго 0 59984 145551 145361 2026-08-23T15:17:06Z Coaorao 19106 145551 wikitext text/x-wiki {{квалитет|250%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Таманго (''-{Tamango}-'') | одељак= | аутор=Проспер Мериме | преводилац=Светислав А. Петровић | година= | белешке= }} &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Капетан Леду био је добар морнар. У почетку је служио на лађи као обичан матроз, али је доцније постао помоћник корманошев. У бици код Трафалгара једно одломљено парче дрвета пребило му је леву руку; руку су му одсекли, а њему онда дали добре сведоџобе и отпустили га из службе. Али он никако није могао да живи у доколици, и чим му се указала прилика да се опет укрца на море, погодио се за другог капетана на једној гусарској лађи. За новац који је упљачкао с неколико заробљених бродова накуповао је књига и тако проучио теорију пловидбе; примену њену већ је и раније знао потпуно. Временом је постао капетан на једној гусарској убојној лађици с три топа и шездесет момака, и поморски трговци са Џерсеја још се и сад сећају његових подвига. Закључење мира га је јако ожалостило: за време рата оставио је био на страпу нешто новаца, и надао се да га остави још, пљачкајући енглеске лађе. Сад је по што по то морао да уђе у службу код трговаца који тргују на мору, и како је био познат као одлучан и искусан човек, без по муке добио је једну лађу. Кад је трговина робљем забрањена, и кад је онај који је при свем том хтео да је води морао не само да се вешто склања испред француских финанса, што није било баш тако тешко, него, што је било далеко мучније, и да се крије од енглеских крстарица, капетан Леду био је добродошао за све трговце с абоносовином.<ref>Тако се сами међу собом зову они који тргују робљем.</ref><br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Сасвим друкчији од већине морнара који су као и он дуго чамели на нижим местима, он није онако страсно мрзио новачења, нити је хтео да се држи већ утврђених начина рада, као што обично раде такви људи кад добију виши чин. Капетан Леду, напротив, први је препоручио своме газди од лађе да набави гвоздене сандучаре за воду. На његовом броду, лисице и синџири, којих у свакој лађи за пренос робова има у изобиљу, били су израђени по новом систему, и добро прелаковани, да би се сачували од рђе. Али му је међу свима трговцима робљем највише дигла глас његова властита конструкција једнога брика који је имао да превози црнце, једне брзе једрилице, узане и дугачке као каква ратна лађа, али у коју је ипак могло да стане врло много црнаца. Крстио га је „Узданицом”. Он је сам хтео да доњи спрат лађе, узан и угнут, нема више од три стопе и четири палца у висину, и тврдио је да је толико места довољно и за стаситије црнце да могу угодно седети; а шта им и треба да устају? — Кад дођу у колоније, говорио је Леду, настојаће се до миле воље!<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Црнци, наслоњени леђима на зидове лађине, и размештени у два напоредна реда, остављали су између својих ногу један празан простор, који у свима другим таквим бродовима служи једино као пролаз. Леду је дошао на мисао да и по том празном простору размести црнце, и то тако да леже под правим углом према оним првима. На тај начин у његову лађу могло је да стане десетак црнаца више него ма у коју другу с толиком истом тонажом. Оно, да се хтело терати у краjност, могло би да их стане још и више; али треба бити човечан, и оставити једном црнцу бар пет стопа у дужину и две у ширину, да се може слободно кретати, за време вожње од шест недеља и више. „Јер на крају крајева, говорио је Леду своме газди да би оправдао ову слободњачку меру, и црнци су људи као и бели.”<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Узданица” је отпловила из Нанта једнога петка, што је доцније сујеверним људима пало у очи. Надзорници који су врло савесно прегледали цео брик, нигде не нађоше шест великих сандука пуних ланаца, лисица и букагија. Њих није зачудило ни то што ће тако много воде на „Узданици”, која је, према својим исправама, ишла само до Сенегала, ради трговине с дрвима и вилдишем. Пут, истина, не траје дуго, али није с горег бити врло обазрив. Ако случајно настане маина на мору, шта да се ради без воде?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И тако је „Узданица” отпловила једнога петка, врло добро опремљена. Леду би можда волео да су катарке биле мало чвршће; али докле је год заповедао на овој лађи, није могао да се потужи на њих. Путовало се до обале афричке срећно и брзо. Укотвили су се у реци Јоали (мислим да се тако зове), у часу кад енглеске крстарице нису пазиле на ову обалу. Посредници из тог краја одмах дођоше на брод. Тренутак је био не може бити згоднији; Таманго, ратник на гласу и продавац људи, баш је био догнао на обалу велики број робова, и давао их је јевтино, као човек који осећа да има снаге и моћи да брзо напуни пијацу, чим на њој понестане робе којом он тргује.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Капетан Леду изиђе чамцем на обалу, да учини посету Тамангу. Застаде га у једној колиби од сламе коју су му били начинили на брзу руку, заједно с његовим двема женама и с неколико помоћника у трговини и спроводника робова. Таманго се био нарочито удесио да дочека белог капетана. Обукао је некакву стару плаву војничку униформу на којој су још стајали капларски ширити; али су о сваком рамену висиле по две златне еполете прикачене за исто дугме, и куцале га, једна по грудима, друга по плећима. Како није имао кошуље, и како је униформа била пократка за тако развијена човека, то се између капута који се белио посувраћен доле, и чакшира од гвинејског платна, видео један велики комад црне коже, налик на какав широк појас. О бедрима, на узици, висила му је велика коњичка сабља, а у руци држао је једну лепу енглеску двоцевку. Тако нагиздан, африкански ратник мислио је да изгледа господственије од највећих кицоша париских или лондонских.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Капетан Леду гледао га је неко време ћутећи, а Таманго се испрсио дотле као какав гранатир кад на смотри пролази испред неког страног генерала, и уживао у утиску који је мислио да чини на белца. Леду, пошто га је зналачки промотрио, окрете се своме поткапетану и рече му:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— За овакву људину узео бих бар хиљаду талира, кад бих га здрава и читава довезао на Мартиник.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Седоше, и један морнар који је натуцао нешто јолофски језик стаде тумачити. Пошто су измењали поздраве, један „мали” донесе им пуну корпу флаша с ракијом; оквасише грло, и капетан, да би одобровољио Таманга, даде му на поклон леп бакарни рог за барут, украшен рељефном сликом Наполеоновом. Кад је црнац примио поклон и захвалио како је требало, изишли су из колибе, сели у хлад испред флаша с ракијом, и Таманго даде онда знак да се доведе робље које је имао на продају.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Робље се појави у дугој поворци, погрбљених леђа од умора и страха; врат је свима црнцима био ухваћен у неку рогу дугачку више од шест стопа, и њена два шиљка била су на потиљку састављена гвозденом пречагом. Кад ваља поћи, онда један од спроводника мете на раме држаље од роге првога роба; овај тако исто ухвати рогу онога који иде одмах за њим; тај други, опет, придржи рогу трећег роба, и тако редом. Кад треба стати, вођ поворке пободе у земљу шиљати крај од држаље своје роге, и цела се поворка заустави. Наравно, никоме није ни на крај памети да умакне успут, кад свако носи о врату дебелу батину дугачку шест стопа.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад год прође поред њега какав роб или ропкиња, капетан слегне раменима, добаци како су људи кржљави, а жене сувише старе или сувише младе, и зажали што се црна раса све више измеће.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„Све се изопачава, говорио је он; некад је било сасвим друкчије. Жене су имале по пет стопа и шест палаца у висину, а четири човека могла су сама да окрену чекрк на каквој фрегати и подигну главни ленгер.”<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Али, и ако је непрестано манисао, одабирао је најснажније и најличније црнце. За њих ће моћи платити обичну цену; али је за остале тражио знатан попуст. Таманго је, опет, бранио своје интересе, хвалио своју робу, говорно о оскудици у људима и о опасностима трговања. На крају је рекао да тражи не знам колико за робове које је бели капетан хтео да натовари на свој брод.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Чим тумач преведе на француски понуду Тамангову, Леду умало не паде на леђа од изненађења и гнева; затим прогунђа неколико крупних псовки и диже се да иде, као да више неће да чује ни за какву погодбу с тако лудим човеком. Онда га Таманго задржа, и с муком га натера да опет седне. Отвори се нова флаша, и преговори се наново почеше. Сад се, опет, црнцу чинило да су понуде белчеве луде и будаласте. Викали су, препирали се дуго, искапљивали чашу за чашом ракије; али ракија није подједнако утицала на обе уговарачке стране. Што је Француз више пио, нудио је све мању цену: а што је Африканац више пио, све је више попуштао. И тако, кад се корпа испразни, они се погодише. Некакав рђав памучни еспап, барут, кремење, три бурета с ракијом и педесет рђаво оправљених пушака дато je у размену за сто шездесет робова. Капетан, да утврди погодбу, пљесну по руци црнца који је већ био више него ћефлеисан, и робове одмах предадоше француским морнарима, који брже боље поскидаше с њих дрвене рогe и ударише им синџире на врат и гвоздене лисице на руке; што лепо показује колико је европска цивилизација виша.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Остало је још триестак робова: деце, стараца и слабуњавих жена. Лађа је била пуна.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Таманго, који није знао шта да ради с овим „шкартом”, понуди капетану да му га прода за флашу ракије по комаду. Понуда је била врло примамљива. Леду се сети да је на представи „Сицилијанскога Вечерња” у Нанту видео како је пуно дебелих и крупних људи ушло у партер који је већ био пун, па ипак, захваљујући стишљивости човечјег тела, сваки нашао за се места. И он узе двадесет виткијих робова од оних тридесет.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Онда Таманго затражи само по чашу ракије за сваког од оно десеторо преосталих. Леду помисли да деца плаћају и запремају само пола места на колима, и узе због тога три детета; али рече да неће више да узме на једнога црнца. Таманго, видевши да му је остало још седам робова о врату, дограби пушку и узе на нишан једну жену која је стајала прва: то је била мајка троје деце.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Купуј, рече он белцу, или ћу да је убијем; чашицу ракије или окидам.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— А који ћу враг с њом? одговори Леду.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Таманго опали, и робиња паде мртва на земљу.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Де сад другога! узвикну Таманго нишанећи једног сасвим оронулог старца: чашу ракије, или ћу…<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једна од његових жена заведе му руку, и куршум оде у ветар. У оном старцу кога је њен муж хтео да убије, она познаде једног ''гириота'' или врачара, који јој је прорекао да ће бити краљица.,,<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Таманго, који је постао просто бесомучан од ракије, помами се кад виде да се неко противи његовој вољи. Он млатну своју жену кундаком од пушке; затим се окрете Ледуу и рече му:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Узми, дајем ти ову жену. Она је била лепа. Леду је погледа осменувши се, и узе је за руку:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— За њу ћу већ наћи места, рече.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тумач је био неки душеван човек. Он даде Тамангу једну бурмутицу од дебеле хартије, и затражи му осталих шест робова. Онда им скиде ро́ге, и пусти их да иду куд им је воља. Они се одмах распршташе, ко овамо, ко онамо, не знајући ни сами како да се врате у свој завичај, на две стотине миља далеко од обале.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Међутим, капетан се опрости с Тамангом, и пожури се да што пре унесе свој товар. Није било паметно остајати дуго у реци; крстарице су се могле опет појавити, и он је због тога хтео да крене већ сутра. Таманго се извали у траву, у хладу, и заспа, да истера ракију из себе.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад се пробудио, лађа се већ била кренула и спуштала се низ реку. Таманго, коме је глава још бучала од синоћње пијанке, запита за своју жену Ајшу. Одговорише му да му се она на своју несрећу нешто била замерила, и да је он дао на поклон белом капетану, који је одвео на свој брод. Чувши то, Таманго се запрепашћен лупи по глави, затим шчепа пушку, и, како је река на више места правила окуке пре него што се изливала у море, он одјури, најближом пречицом, ка једном малом заливу, на по миље од ушћа. Тамо се надао наћи какав чамац на коме ће стићи до брика, који се, због окука реке, морао задржавати. И није се преварио: збиља је имао времена да ускочи у један чамац и да стигне до лађе.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Леду се јако изненадио кад га је видео, али још више кад је чуо да тражи натраг своју жену.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Поклони се не враћају, одговори му он.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И окрену му леђа.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Црнац поче да наваљује, пристајући да врати један део робе коју је добио у размену за робове. Капетан стаде да се смеје; рече му да је Ајша красна жена, и да њему треба. Онда злосрећни Таманго окупи да плаче као киша, и да вришти од бола, као какав јадник кад га оперишу. Час се ваљао по крову дозивајући своју драгу Ајшу; час је лупао главом о под, као да хоће да се убије. Тврд као стена, капетан, показујући му обалу, давао му је знак да је време да иде; али је Таманго продужавао. Понудио је чак и своје златне еполете, пушку и сабљу. Све је било узалуд.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Док је трајала ова препирка, поткапетан с „Узданице” рече капетану:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Ноћас нам је умрло три роба, имамо места. Зашто не бисмо узели овог људескару, који сам вреди више него сва она тројица што су умрли?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Леду поразмисли да ће за Таманга моћи узети добрих хиљаду талира; да ће овај пут, који је, по свему досадањем судећи, обећавао за њ добру добит, бити вероватно његов последњи пут; да ће га се, кад се тако буде обогатио и мануо трговине робљем, мало тицати хоће ли на гвинејској обали оставити добар или рђав глас за собом. У осталом, на обали није било живе душе, и афрички ратник био је потпуно у његовој власти. Ваљало му је само отети оружје; јер би било опасно дирнути га док му је оно још у рукама. Леду му због тога затражи пушку, тобоже да је прегледа и да се увери да ли вреди колико и лепа Ајша. Дижући и обарајући ороз, он истресе барут којим је пушка била потпрашена. Поткапетан је опет пробао сабљу; и, како је на тај начин Таманго био разоружан, два снажна морнара јурнуше на њ, оборише га на леђа, и стадоше да му везују руке. Црнац се опирао јуначки. Дошавши к себи од првога изненађења, и мада је био у здраво незгодном положају, он се дуго носио с она два морнара. Како је био изванредно снажан, најзад је успео да се дигне. Удари песницом човека који га је држао за гушу, и свали га на земљу; остави парче капута у рукама оног другог морнара, и као бесомучан устреми се на поткапетана да му отме сабљу. Овај га удари њоме по глави, и начини му широку рану, али не дубоку. Таманго паде по други пут. Одмах му чврсто свезаше руке и ноге. Док се отимао, драо се као бесан, и копрцао као дивљи вепар кад се ухвати у пређу; али кад виде да му ништа не помаже опирати се, затвори очи и више не мрдну. Његово снажно и нагло дисање једино показиваше да је још у животу.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Ала ће се његови црнци насмејати од свег срца кад виде да је и он постао роб, узвикну капетан Леду. Бар ће се уверити да збиља има неког Провиђења.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Међутим сиромаху Тамангу истекла је силна крв. Онај тумач с болећивим срцем што је синоћ спасао живот шесторици робова, приђе му, приви му рану и рече му неколико утешних речи. Шта је могао да му каже, не знам; али се црнац није мицао, као мртав. Два морнара морали су га однети као какву врећу доле на дно лађе, на место које је било за њега одређено. Два дана није хтео ништа да окуси; једва је по неки пут отварао очи. Његови другови у ропству, некадањи његови заробљеници, гледали су га с неким тупим чуђењем кад је дошао међу њих. И сад још уливао им је такав страх да нико није смео да се подсмехне невољи онога ради кога су сви они допали беде.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Како је са копна дувао повољан ветар, лађа је брзо одмицала од афричке обале. Будући већ без бриге да ће га ухватити енглеске крстарице, капетан је мислио једино на то какве га велике благодети чекају у колонијама у које је ишао. Његова абоносовина није на путу претрпела нимало квара. Нису се јавиле никакве заразне болести. Свега дванаест црнаца, и то најслабијих, умрло је од врућине: то је ситница. Да би његов људски товар осећао што мање замора на овом путу, Леду није заборављао да сваки дан изводи робове на кров. Наизменце, све по трећина ових злосрећника стајала је горе један сат, да се надише чиста ваздуха за цео дан. Један део момака наоружаних до зуба, пазио је на њих, бојећи се побуне; уосталом, ради сваке сигурности, никад им нису сасвим скидали ланце. По неки пут који морнар што је умео да свира у виолину приређивао им је читав концерт. Било је тада занимљиво видети како се сви ови црни људи окрећу свирачу, како с њихових лица постепено нестаје оног израза тупог очајања, како се слатко смеју и пљескају рукама кад им ланци не сметају. — И кретање је преко потребно за здравље; због тога је капетан Леду завео један необично користан обичај: терао је, наиме, често своје робове да играју, као што се терају да копају ногом коњи који имају да пређу на лађи далек пут.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Де, децо моја, играјте, проводите се, говорио је капетан громовитим гласом, фијучући једном грдно великом камџијом.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И сироти црнци одмах би почели да ђипају и играју.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Неко време, због своје ране, Таманго није могао излазити. Најзад изиђе на кров; и одмах, подигавши поносито главу усред ове преплашене гомиле робова, погледа тужним, али спокојним погледом, на бескрајну пучину што је окружавала лађу; затим леже, или боље стропошта се на под од палубе, не хотећи чак ни да намести ланце да га мање жуље. Леду је седео на задњем узвишеном делу лађе и мирно пушио на своју лулу. Ајша, без окова, у господској аљини од плавог памучног штофа, с лепим папучицама од сахтијана на ногама, држећи у рукама послужавник са слатком ракијом стајала је покрај њега и дворила га. Било је очевидно да је вршила поверљиву службу код капетана. Један црнац који је јако мрзио Таманга, намигну му да погледа на ту страну. Таманго окрете главу, спази је и раздра се; и скочивши брзо као муња на ноге, полете ка задњем делу лађе, пре него што су морнари који су били на стражи могли да спрече тако голем преступ сваке бродарске дисциплине.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Ајша! повика он громовитим гласом, а Ајша, запрепашћена, врисну: зар ти мислиш да у земљи код белих нема Мама-Јумба?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Морнари су већ били дотрчали са заманутим батинама; али Таманго, скрштених руку, и хладан као да је од камена враћао се мирно на своје место, док је Ајша, бризнувши у плач, изгледала као скамењена оним тајанственим речима.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тумач објасни ко је тај страховити Мама-Јумбо, чије је име само било у стању да изазове толики ужас.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— То је црначко страшило, рече он. Кад се који муж боји да му жена не уради оно што раде многе жене у Француској као и у Африци, он јој попрети Мама-Јумбом. Ја, који вам ово причам, ја сам видео Мама-Јумба, и разумео сам одмах лукавство; али црнци, како их је Бог дао просте, не разумеју ништа. — Замислите да се једног вечера, док су жене проводиле време у игри, у ''фолгору'', као што они кажу на свом наречју, наједанпут зачула из једне необичне густе и мрачне шумице нека чудновата музика, а нико није видео ко то свира; сви свирачи су били сакривени у шуми. Било је ту тршчаних свирала, дрвених добошића, ''балафоса'', и гитара направљених од пола тикве. Цео тај оркестар свирао је једну такву арију да би и ђаво стругнуо одатле и сакрио се под земљу. Жене нису још добро ни чуле ову свирку, а већ почеше да цепте од страха; хтедоше да умакну, али им мужеви не дадоше; знале су већ шта им се спрема. Наједанпут изиђе из шуме једна велика бела прилика, висока као највиши део наше катарке с главом великом као бучук, с очима широким као они отвори за једеке тамо напред на лађи, с чељустима као у нечастивог, пуним ватре. То се чудовиште примицало полако, полако; и одмаче се свега за стотинак метара од шуме. Жене су вриштале:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Ево Мама-Јумба!<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И драле су се као рибарке што продају острице. Онда им дужеви рекоше:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Ајте, неваљалице, реците нам јесте ли се добро владале; ако слажете, ту је Мама-Јумбо да вас поједе овако живе.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Било их је тако простодушних које су признале, и онда су их дужеви ваљано пропустили кроз шаке.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— А шта је у ствари била та бела прилика, тај Мама-Јумбо? запита капетан.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Та̏ неки лакрдијаш који се замотао у велики бео чаршав и држао на једној великој батини шупљу бундеву са запаљеном свећом унутра: то му је била глава. Све то није баш Бог зна како смишљено, и не треба се много мучити да човек увиди сав тај црначки марифетлук. Али је ипак Мама-Јумбо леп проналазак, и ја бих волео кад би и моја жена веровала у њега.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Моја жена, рече Леду, ако се не боји Мама-Јумба, она се боји лесковака; јер зна добро како бих јој ја платио кад би јој нешто пало на памет да врда. Ледуови сви уопште нису нимало трпељиви; и ако ја имам свега једну руку, може и она још доста добро да витла корбачем. Али реците оном безобразнику тамо што говори о Мама-Јумбу, нека се добро пази и нека не плаши ову женицу, или ћу му тако истимарити ртењачу да ће његова црна кожа постати црвена као непечен розбиф.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Рекавши то, капетан сиђе у своју кабину, дозва Ајшу и покуша да је теши: али ни миловања, ни батине чак, јер човека на крају мора да изда стрпљење, нису могли да умире лепу црнкињу; потоци суза сливали су се низ њене образе. Капетан онда опет изиђе горе на кров, нерасположен, и изгрди дежурног заповедника брода због заповести коју је био издао у том тренутку.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Преко ноћи, кад су готово сви морнари спавали дубоким сном, они што су били на стражи чуше најпре неку озбиљну, свечану и тужну песму што је допирала одоздо из лађе а затим један страховит женски врисак. Мало затим, крупан глас капетана Ледуа који је псовао и претио, и фијукање његовог страшног бича, заорише се по целој лађи. После једног тренутка, све се опет ућутало. Сутрадан Таманго је изишао на кров с масницама на лицу, али онако исто поносит и одлучан као и пре.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Чим га Ајша угледа, она му брзо потрча са задњег дела лађе где је дотле седела поред капетана, клече пред њега, и рече му гласом пуним скривеног очајања:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Опрости ми, Таманго, опрости ми!<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Таманго ју је читав минут гледао нетремице; затим, видевши да је тумач далеко, рече јој:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Турпију!<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И онда опет леже на палубу окренувши леђа Ајши. Капетан је жестоко изгрди, чак је и опали неколико пута, и забрани јој да у будуће разговара са својим некадањим мужем; али му није ни на крај памети било да посумња штогод у оно неколико речи које су они рекли једно другом, и није ништа ни питао о том.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Међутим Таманго, затворен с осталим робовима, дан и ноћ наговарао их је да једанпут одважно прегну да поврате своју слободу. Говорио им је како је мали број белих, и обраћао им пажњу на то како њихови чувари сваког дана бивају све небрижљивији; затим, не изјашњавајући се сасвим, причао им је како ће он умети да их врати у њихов завичај, хвалио се како се добро разуме у мађији, у коју црнци верују сви од реда, и застрашивао их како ће се сам ђаво осветити свима онима који не пристану да га помогну у његовом предузећу. Своје беседе држао је само на пеулском дијалекту, који су знали већина робова, али који тумач није разумевао. Његов глас као доброг беседника, и навика робова да га се боје и да га слушају, притекли су не може бити лепше у помоћ његовој речитости, и црнци су наваљивали на њега да утврди један дан кад ће их ослободити из ропства, много пре него што је и он сам мислио да ће бити кадар да то учини. Завереницима је неодређено одговарао да још није дошло време, и да му ђаво, који му се јавља у сну, још није ништа рекао, али да треба да буду готови на први знак. Међутим није пропуштао ни једну прилику да не искуша с коликом пажњом чувари бде над њима. Једанпут, кад се један морнар, прислонивши пушку на ограду од крова, занео посматрајући једну гомилицу морских ласти што су се биле надале за лађом, Таманго узе пушку и стаде са смешним покретима да ради њоме сва она веџбања која је видео да раде морнари кад се веџбају. Мало после одузеше му пушку; али се он одатле уверио да ће је одсад моћи узимати, а да одмах не изазове никакву сумњу; и, кад буде куцнуо час да се послужи њоме, биће велики јунак онај који хтедне да му је отме из руку.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једног дана Ајша му баци парче пексимита, давши му неки знак који је једино он разумео. У пексимиту је била једна турпијица: од ове алатке зависио је успех целе завере. Таманго се најпре добро чувао да не покаже турпију својим друговима; али, кад је пала ноћ, он стаде да шапуће неке неразумљиве речи, пратећи их чудним покретима. Мало по мало загревао се све више, док најзад није почео да виче. Кад га човек чује како диже и спушта глас, рекао би као да је заподео жив разговор с неком невидљивом личношћу. Сви су робови дрхтали, не сумњајући да је ђаво у тај мах међу њима. Таманго најзад прекиде овај призор кликнувши од радости:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Другови, узвикну он, дух кога сам заклињао дао ми је једва једанпут оно што ми је обрекао, и ја имам сад у рукама оруђе којим ћемо се ослободити. Сад вам треба још само мало храбрости, па сте слободни.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Он даде онима који су били око њега да опипају, и макар како да је подвала била проста, људи који су били још простији поверовали су у њу.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;После дугог чекања освануо је велики дан освете и слободе. Завереници, везани међу собом свечаном заклетвом, углавили су били план после зрелога већања. Најодлучнији, с Тамангом на челу, кад буде дошао на њих ред да изиђу на кров, имали су да отму оружје од чувара; неколико других отићи ће у собу капетанову да узму пушке које су биле ту. Они који дотле буду истругали своје окове отпочеће напад; али, и ако се упорно радило неколико ноћи, највећи број робова није могао да узме јаког учешћа у борби. Због тога су тројица снажних црнаца добили дужност да убију човека који је у џепу носио кључ од окова, и да одмах ослободе своје оковане другове.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тoгa дана капетан Леду био је необично добре воље; против обичаја опростио је једном „малом“ који је заслужио камџију. Похвалио је официра који је био на стражи како је издао добру заповест, изјавио свима момцима да је задовољан, и рекао им да ће на Мартинику, на који ће ускоро приспети, сваки добити поклон. Сви морнари, потхрањујући тако пријатне мисли, удешавали су већ у памети на шта да употребе тај поклон. Мислили су на ракију и мартиничке мелескиње, кад видеше да се на кров попне Таманго и други завереници.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Они су били удесили да своје окове истружу тако да не изгледају пресечени, али су их међутим без по муке могли да прекину. Уосталом, тако су јако звекетали њима, да би човек, кад чује толики звекет, помислио да је од двапут тежих окова. Пошто су неко време удисали чист ваздух, узеше се сви за руке и стадоше да играју, док је Таманго почео своју породичну ратничку песму<ref>Сваки црначки поглавица има своју песму.</ref>, коју је некада певао пре него што је полазио у бој. Кад су мало поиграли, Таманго, као да је мртав уморан, пружи се колики је дуг крај ногу једног морнара који се безбрижно био наслонио на ограду од крова; сви завереници учинише то исто. И тако је сваки морнар био опкољен са по неколико црнаца.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Наједном Таманго, који је полако био прекинуо своје окове, раздра се јако — и тај његов узвик имао је да служи као сигнал —, повуче снажно за ноге морнара који је био крај њега, преврте га главачке, и, згазивши га ногом на трбух, оте му пушку, и уби из ње дежурног заповедника брода. У исти мах и сви остали морнари на стражи бише нападнути, разоружани и одмах затим поубијани. Са свију страна орио се ратни узвик. Најстарији морнар, у кога је био кључ од окова, погинуо је један од првих. Онда гомила црнаца преплавише кров. Они који нису могли да нађу никаква оружја дограбили су били полуге од чекрка или весла од чамца. И од тог тренутка с белима на лађи било је свршено. Ипак су се неколико морнара одупрли на задњем узвишеном делу лађе, али нису имали довољно оружја, и нису били одлучни. Леду је још био жив и није ни мало изгубио одважност. Видевши да је Таманго душа завере, мислио је да ће, ако убије њега, с његовим саучесницима свршити за час. Он му због тога полете на сусрет са сабљом у руци, дозивајући га из свег грла. Таманго одмах насрну на њ. Држао је једну пушку за крај од цеви и млатио њоме као каквим буздованом. Две поглавице погледали су се очи у очи на оном узаном пролазу што везује предњи узвишени крај лађе са задњим. Таманго удари први. Али се белац лако изви у страну и избеже ударац. Кундак, ударивши јако о даске, сломи се, и пушка се тако силно одби да испаде из руку Тамангових. Он је сад био без одбране, и Леду, са осмејком сатанске радости, дигао је већ био руку и хтео да га пробурази; али је Таманго био исто тако лак и хитар као и пантери у његову завичају. Он се баци у наручја свога противника, и ухвати га за руку у којој је држао сабљу. Један се упирао да не преда своје оружје, други да га отме. У тој страховитој борби падоше обојица; али је Таманго пао под Ледуа. Онда, не клонувши нимало духом, Таманго, стегнувши свога противника из све снаге, уједе га за гушу тако силно да крв шикну као да је какав лав забио своје зубе. Сабља испаде из малаксале руке капетанове. Таманго је зграби; затим, дигнувши се, с крвавим устима, и кликнувши победоносно, стаде брзо да боде свога већ полумртвог противника.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;У победу се више није могло сумњати. Оно мало морнара који су остали живи покушаше да моле за милост устанике; али су сви били немилице измрцварени, чак и тумач, који им никад ништа није на жао учинио. Поткапетан је умро славно. Био се склонио на задњи крај лађе, крај једног од оних малих топова који се окрећу на стожеру на коме стоје, и пуне се картечом. Левом руком намештао је топ, а десном, у којој му је била сабља, бранио се тако добро да се читава гомила црнаца била искупила око њега. Он онда притисну обарачу од топа и начини усред ове густе гомиле један широк пролаз засут мртвацима и самртницима. Тренутак после, разнели су га на комаде.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад је леш и последњега белца, измрцварен и исецкан на парам-парче, био бачен у воду, црнци, сити освете, погледаше на лађина једрила, која као да су, непрестано надувана свежим ветром, још слушала њихове угњетаче, и водила победиоце, покрај њихове славне победе, у земљу где ће постати робовима.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Ништа дакле нисмо учинили, помислише они тужно; да ли ће овај велики фетиш белачки хтети да нас врати у наш завичај, кад смо пролили крв његових господара?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Неколико њих рекоше да ће Таманго већ умети да га натера на послушност. И одмах зваху Таманга вичући јако.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Он се није журио да се појави. Нађоше га у крманошкој соби где стоји наслоњен једном руком на крваву сабљу капетанову; другу је расејано пружао својој жени Ајши, која ју је, клечећи пред њим, обасипала пољупцима. И ако је био радостан што је победио ипак је имао неко мрачно неспокојство, које се показивало у целом његовом држању. Како је био разумнији од осталих, он је боље и осећао сву тежину положаја.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Најзад је изишао на кров, правећи се спокојан, и ако није био. Стотину измешаних гласова наваљивало је на њ да узме управљати лађом; он се приближи крману полако, као да жели да одгоди мало тренутак који ће одлучити о величини његове моћи.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На целој лађи није било ни једног црнца, макар колико глупа, који није приметио да известан точак и кутија што стоји спроћу њега утичу на кретање лађе; али је у овом механизму одувек лежала, за њих једна велика тајна. Таманго дуго гледаше у бусолу мичући уснама, као да чита слова што су на њој била исписана; затим принесе руку челу, и замисли се као човек који нешто рачуна у глави. Сви се црнци окупише око њега, разјапљених вилица, разрогачених очију, и не дишући пратили су му и најмањи покрет. Најзад, пола са страхом, пола са самопоуздањем, као сваки човек који хоће да уради нешто што не зна, он снажно повуче точак од крме.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Као што се какав огњевит хат пропне на ноге кад га мамузне његов несмотрен јахач, тако лепи брик „Узданица” поскочи по таласу кад га Таманго овако неразборито дрмну. Рекао би човек да је, гњеван, хтео да се зарије у вале, заједно са својим неуким корманошем. Како се наједанпут пореметио потребан склад између правца једрила и правца крме, лађа се нагну тако јако да је изгледало као да ће утонути. Њене дугачке лантине заронише се у море. Више људи претурише се; неколико их паде у воду. Али се ускоро лађа поносито диже на талас, као да хоће још једанпут да се ухвати у коштац са својом пропашћу. Ветар дуну двапут јачом снагом, и одједном, с ужасном праском, падоше обе катарке, скрхане скоро при дну, и прекрилише цео кров парчадима и као неком тешком мрежом од ужади.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Преплашени црнци утекоше у лађу вриштећи од страха; али, како ветар није више дувао у ветрила, лађа се диже, и таласи стадоше да је полако бацају час тамо час амо. Онда се најодважнији црнци попеше поново на кров и побацаше с њега све оне поломљене делове од катарки који су га закрчивали. Таманго се није мицао с места, налактио се био на орман с бусолом, и сакрио лице својом савијеном руком. Ајша је стајала покрај њега, али није смела да га ослови. Мало по мало црнци се приближише; онда се зачу потмуло роптање, које се одмах претвори у праву буру пребацивања и увреда.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Издајицо! варалицо! викали су они, ти си нам крив за све невоље, ти си нас продао белцима, ти си нас наморао да се бунимо против њих. Хвалио си се како умеш да управљаш лађом и обећао си да ћеш нас вратити у завичај. Ми смо ти, као праве будале, поверовали; и ево где сад умало нисмо сви главом платили због тога што си ти згрешио белачком фетишу.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Таманго поносито диже главу, и црнци који су били око њега устукнуше преплашени. Он дохвати са земље две пушке, даде знак својој жени да пође за њим, прође кроз гомилу, која се пред њим раствори, и упути се предњем делу лађе. Ту направи као неки опкоп од празних буради и дасака; затим седе усред овог бедема, одакле су претећи вирили бајонети његове две пушке. Оставише га на миру. Међу устаницима, једни су плакали; други, подигавши руке к небу, призивали су у помоћ своје и белачке фетише; неки су клечали пред бусолом, дивећи се њеном непрекидном кретању, и преклињали је да их врати у њихов завичај; неки су опет лежали по крову, суморни и утучени. Усред ових очајника, замислите још жене и децу који вриште од страха, и дваестак рањеника који преклињу да им се притекне у помоћ, али нико и не мисли да им помогне.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Наједном се на крову појави један црнац; лице му је сијало од радости. Он објави да је пронашао место где су бели држали ракију; његова веселост и цело његово држање јасно су сведочили да ју је он и опробао. Чувши тај глас, несрећни црнци престадоше за часак да јаучу. Сви полетеше у лађин ћилер и напише се ракије. Сâт доцније, могао је човек да их види како скачу и смеју се на крову, и, пијани као стока, праве најгоре будалаштине. Док су они играли и певали, рањеници су стењали и јецали. Тако је протекао остатак дана и цела ноћ.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ујутру, кад су се разбудили, наступило је још веће очајање. Преко ноћ је био поумирао велики број рањеника. Лађа је пловила опкољена лешевима. Море је било бурно, а небо обавијено маглуштином. Искупише се да држе веће. Неколико почетника у мађији, који нису смели ни да прослове о својој вештини пред Тамангом, огледаше један за другим своје знање. Неколико пута преклињаху духове. Кад год покушај не успеваше, нада се губила све више. Најзад се опет стаде говорити о Тамангу, који још није био изишао из свога опкопа. На крају крајева, он је био највештији међу њима, и једини је још могао да их спасе из овог страховитог положаја у који су запали његовом кривицом. Један старац приђе му, носећи понуду за измирење. Он га замоли да изиђе и да им каже своје мишљење; али Таманго, неумољив као Кориолан, оглуши се о све његове молбе. Обноћ, усред највећега метежа, донео је колико му је било потребно пексимита и усољеног меса. Изгледао је решен да живи тако одвојен од свију.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ракије је било још. У њој бар човек заборавља и море, и ропство, и блиску смрт. И спава, снива о Африци, и види шуме са смолним дрвећем, колибе покривене сламом и баобабе чија се сенка пружа над целим селом. Синоћна теревенка опет поче. Тако прође неколико дана. Јаукали су, плакали, чупали косе, затим се опијали и спавали, тако им је текао живот. Неколико њих умреше од силног пића; неколико их скочише у море, или се прободоше мачем.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једно јутро Таманго изиђе из своје тврђаве и дође до пања који је остао од главне катарке.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Робови, рече он, Дух ми се јавио у сну и проказао ми како вас могу избавити одавде и вратити вас у ваш завичај. Својом незахвалношћу заслужили сте да вас оставим; али ми је жао ових жена и ове деце што јаучу. Ја вам праштам: почујте ме.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Сви црнци оборише главу с поштовањем и начетише се око њега.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Бели, продужи Таманго, једини знају оне силне речи које покрећу ове велике дрвене куће; али ми можемо по својој вољи управљати овим лаким чуновима који личе на наше.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Он показа каик и друге чамце на брику.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Напунимо их храном, уседнимо у њих, и завеслајмо на ону страну одакле ветар дува; мој и ваш господар пустиће га нашем завичају.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Повероваше му. Луђег предлога није било. Не знајући да се служи бусолом, и под непознатим небом, он је могао само да лута насумце. У својој глави он је замишљао да треба само да весла напред, и да ће најзад тако наћи какву црначку земљу; јер црнци живе на целој земљи, а бели на својим лађама. То му је његова мајка причала.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ускоро је све било спремно да се укрца; али видеше да су каик и свега један чамац здрави. То је међутим било сасвим мало за осамдесет црнаца од прилике колико их је још остало у животу. Ваљало је оставити све рањенике и болеснике. Већина замолише да их убију пре него што се растану од њих.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Два чамца, која су спустили у воду с грдном муком и страшно их претоварили, оставише лађу и навезоше се на бурно море, које је сваки час хтело да их прогута. Онај мали чамац одмаче први. Таманго је с Ајшом сео у каик, који је, тежи и претоваренији, јако био заостао. Још се чуо лелек оних неколико несрећника што су остали на крову од брика, кад један прилично снажан талас удари каик с бока и напуни га водом. За трен ока, он потону. Они с малог чамца видеше шта ове снађе, и веслачи запеше свом снагом да одмакну, бојећи се да не морадну примити кога из потопљеног каика. Готово сви они који су били усели на каик подавише се. Свега њих десет-дванаест успеше да се врате на лађу. Међу њима били су Таманго и Ајша. Кад се сунце смиривало, видеше како мали чамац нестаде са видика; али шта је с њим после било, не зна се.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Зашто бих мучио читаоца описујући му одвратне призоре глади? Двадесет душа од прилике збијених на узаном простору, које је час бурно море бацало тамо-амо, час пекло врело сунце, отимали су се сваки дан о оно нешто мршавих остатака своје заире. За свако парче пексимита ваљало се тући, и слабији су умирали, не због тога што су их јако убијали, већ због тога што им нису дали да једу. После неколико дана, на крову брика „Узданица” били су још у животу само Таманго и Ајша. .&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне ноћи, море је било бурно, ветар је фијукао силно, а помрчина је била тако густа да се с крме није могао видети кључ лађин. Ајша је лежала на једном душеку у соби капетановој, а Таманго је седео крајње ноге. Обоје већ одавно нису ни речи проговорили.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Таманго, викну најзад Ајша, све ово што патиш, ти патиш ради мене…<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Не патим ја, обрецну се он. И баци на душек, крај своје жене, пола пексимита који му је још остао.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Узми то себи, рече она отурујући благо пексимит; ја нисам гладна. А и зашто да једем? Зар ми није стигао последњи час?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Таманго се диже не одговоривши ништа, попе се поводећи се на кров и седе крај једне сломљене катарке. Приклонивши главу на груди, звиждукао је своју породичну песму. Наједном се зачу један јак узвик горе, над фијуком морског ветра; и појави се светлост. Он чу и друге узвике, и једна велика црна лађа промаче брзо поред његове; тако близу да му ветрилске мотке прођоше изнад саме главе. Он виде само два лица осветљена једним фењером који је висио о катарци. Ови људи викнуше још једанпут, и одмах затим њихову лађу дохвати ветар, и она ишчезе у помрчини. Без сумње су морнари који су стајали на стражи били приметили ову разбијену лађу; али, како је била бура, њихов брод није могао да се окрене. Тренутак после, Таманго виде како севну пламен и чу кад опали топ; затим виде како севну пламен на једном другом топу; али, не чу пуцањ; после и не виде више ништа. Сутрадан, ништа на видику није било никаког јера. Таманго опет леже на свој душек и заклопи очи. Његова жена Ајша умрла је те ноћи. .&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Не знам колико времена после, једна енглеска фрегата, „Белона”, угледа једну лађу без катарки и, како је изгледало, без морнара. Неколико људи приђоше јој на каику и нађоше на њој једну мртву црнкињу и једног црнца тако измршавог, да је наличио на мумију. Био је обезнањен, и душа му је већ била дошла у подгрлац. Хирург га узе, стаде да га лечи, и кад је „Белона” приспела у Кингстон, Таманго је био здрав као дрен. Казаше му да им прича о себи и оној лађи. Он им рече све, у колико је и сам знао. Колонисти с острва говорили су да га треба обесити као црнца који се дигао на устанак; али гувернер, неки душеван човек, заузе се за њ, налазећи да се његова кривица да оправдати; јер, на крају крајева, он се послужио само законитим правом одбране; а после, они које је поубијао били су сви Французи. С њим су онда учинили онако као што се ради са свима црнцима који се нађу на коме узапћеном црначком броду: дали су му слободу, то ће рећи узели су га да ради за државу; али је имао тридесет пара на дан и храну. Био је врло личан човек. Пуковник седамдесет петог пука виде га једанпут и узе га да удара у тасове у пуковској војној музици. Научио је нешто мало енглески, али га није никад говорио. У накнаду за то пио је преко мере рум и ракију од шећерне трске. — Умро је у болници од запаљења плућа. == Фусноте == <references/> == Извори == 1905. ''Српски књижевни гласник'', Књига ХIV, Број 5, 6, 7. Стр. 341—349, 417—424, 503—509. {{ЈВ-аутор|Светислав А. Петровић|1945}} [[Категорија:Француска књижевност]] [[fr:Colomba et autres contes et nouvelles/Tamango]] tg56n9r4useulepqyenovketdzayn7s Визија Карла XI 0 59995 145552 141523 2026-08-23T15:18:20Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145552 wikitext text/x-wiki {{квалитет|250%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Визија Карла XI (''-{Vision de Charles XI}-'') | одељак= | аутор=Проспер Мериме | преводилац= Павле Поповић | година= | белешке= }} <poem> :There are more things in heaven :and earth, Horatio, :Than are dreamt of in your :philosophy.<ref>Има много ствари на небу и земљи о којима ваша мудрост и не сања, мој Хорацио.</ref> :Shakespeare, Hamlet. </poem> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Свет не верује у визије и натприродне појаве; понеке су, међутим, толико осведочене да човек који неће да им верује, мора, ако хоће да буде доследан, да одбаци и сва остала историска сведочанства.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Да је ово што хоћу да вам испричам сигурно и аутентично, јамчи један записник састављен као што треба и потписан од четири сведока којима се мора веровати. Додајем још да је оно предсказање које се у записнику налази, било записано у њему и цитирано по њему још много пре него што су га догађаји наших дана могли потврдити.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Карло ХІ, отац чувенога Карла ХI, био је један од најдеспотичнијих владара, али и један од најмудријих који су владали Шведском. Он је ограничио претерано велике привилегије племства, укинуо силу сената, и дао законе по својој личној вољи; једном речју, он је променио устав у земљи у којој је пре њега владала олигархија, и наморао сталеже да њему лично призналу апсолутну власт. Иначе је овај човек био просвећен, храбар, јако одан протестантској вери, несаломљива карактера, хладан, позитиван, потпуно лишен маште и сањарија.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тада му је баш умрла жена Улрика Елеонара. И ако је он према овој краљици био јако суров, што je, како кажу, и ускорило њену смрт, ипак је он њу ценио, и био је њеном смрћу више ганут него што се то могло очекивати од тако хладна човека какав је он био. Од тога догађаја он постаде још суморнији и ћутљивији него пре, и одаде се послу тако вредно да се у тој вредноћи видела неодољива потреба његова да одагна од себе црне и жалосне мисли.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне јесење ноћи седео је он у својој домаћој хаљини и папучама поред камина у којем је горела јака ватра, у свом кабинету у стокхолмском дворцу. Поред њега седели су његов шамбелан, граф Брахе, којега је удостојавао нарочитих милости, и лекар Баумгартен који се, узгред буди речено, увек издавао за човека слободна од предрасуда, и који се држао начела да треба сумњати у све сем медицине. Њега је краљ то вече позвао да чује његово мишљење о не знам каквој својој слабост.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ноћ је ишла све дубље, али краљ им, преко свога обичаја, не показиваше никако да је време да се повуку. Оборене главе, очију упртих у ватру и угарке, краљ је једнако ћутао, осећао досаду у том друштву, али се бојао, ни сам не знајући зашто, да остане сам. Граф Брахе је већ поодавно приметио да његово присуство није врло пријатно, и већ је неколико пута излазио бојазан да не смета Његову Величанству које би се можда желело одморити: један покрет краљеве руке задржао га је да не оде. Лекар опет узе говорити колико уди здрављу седети дуго ноћу, али му Карло кроз зубе одговори:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Останите, још ми се не спава.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тада почеше разговарати о разним стварима, али сваки разговор престајаше после прве две три фразе. Јасно се видело да је Његово Величанство суморно и врло рђаво расположено, а у таквој прилици, једноме је ранину врло тешко наћи се. Граф Брахе, помишљајући да краљева суморност не долази можда од жалости за покојном краљицом, упре неко време поглед на њен портрет који је висио у кабинету, на уздахну дубоко и узвикну:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Како личи овај портрет! Исти њен израз, и достојанствен и благ у исто доба!… <br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Којешта! осече се краљ, који је увек држао да се њему нешто пребацује чим се помене пред њим краљичино име.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Тај је портрет улепшан, и сувише. Краљица је била ружна.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Па онда, сам на се љут што је био тако груб, диже се и пође по соби да сакрије узнемиреност које се стидео, па застаде код прозора што је гледао у двориште. Ноћ бејаше мрачна, месец у првој четврти.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Дворац у којем данас станују шведски краљеви није још био довршен, а Карло ХІ, који га је почео зидати, становаше у старом дворцу на врху Ритерхолма који гледа на језеро Мелер. То је велика једна зграда у облику потковице. Краљев кабинет био је на једном крају њеном, а од прилике према њему била је велика дворана где се састајала скупштина кад је имала да прима каква саопштења од круне.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Прозори ове дворане изгледаху осветљени неком јаком светлошћу. То се краљу учини чудно. Он помисли најпре да то није неки слуга ушао тамо са запаљеном буктињом. Али шта ће, опет, слуга у то доба у дворани која толико година није била ни отворена? У осталом, светлост је била толико јака колико не може бити од једне једине буктиње. Готово да човек помисли да је пожар; али нема дима, прозори су читави, и никакво се пуцкарање не чује; све личи пре на какву илуминацију него на што друго.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Карло је гледао неко време у те прозоре ћутећи. Граф Брахе пружи руку ка конопцу од звонцета и хтеде да зазвони за пажа којега би послао да види откуда та чудновата светлост, али га краљ задржа:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Идем ја сам да видим шта је, рече он.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад је довршио те речи, побледе одједанпут и његово лице одаваше некакав религиозни страх. Али ипак изиђе чврстим корацима, а шамбелан и лекар за њим, са запаљеним свећама у руци.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кључар је већ био легао. Баумгартен га пробуди и заповеди му у име краља да одмах отвори врата од скупштинске дворане. Овај се, сиромах, забезекну кад чу тако неочекивану заповест; обуче се брзо, и пође краљу с пуно кључева на алци. Најпре отвори врата једне галерије која је служила као предсобље или излаз скупштинској лворани. Краљ уђе, али како се зачуди кад виде да су сви зидови потпуно превучени црном чохом!<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Ко је казао да се овако превуче ова дворана? запита он љутито.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Нико, господару, колико ја знам, одговори кључар сав преплашен; кад сам ја последњи пут чистио галерију, зидови су јој били сви у храстовини као и увек… А ова чоха и није из магацина за намештај Вашег Величанства.<br /> Краљ, идући брзим кораком, беше већ прешао две трећине галерије. Граф и кључар ишли су одмах за њим; лекар, Баумгартен беше мало заостао, плашећи се и да остане сам, и да иде у сусрет ко зна каквом догађају који се тако чудно указивао.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Немојте даље, господару, повика кључар. Тако ми грешне душе, ту нису чиста посла. У ово доба… од како је умрла краљица, ваша узвишена супруга… кажу да се она шета по овој галерији… Бог нас од напасти уклонио!<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Станите, господару, повика и граф. Зар не чујете жагор у скупштинској дворани? Ко зна шта има ту, и каква опасност чека Ваше Величанство!<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Господару, рече Баумгартен којем ветар угаси свећу, допустите ми бар да зовнем једно двадесет ваших пратилаца.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Улази, рече краљ одлучно, заставши пред вратима велике дворане, а ти, кључару, отварај врата брзо.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Он гурну ногом о врата, а лупа се одби неколико пута о сводове, и одјекну по галерији као топ.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кључар је тако дрхтао да је кључем једнако ударао у браву а није могао никако да је нађе.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Стари војник па дрхти! рече Карло слежући раменима. Дед ви, графе, отворите нам врата.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Господару, одговори граф и устукну за један корак, нека ми Ваше Величанство нареди да сад станем пред данске или немачке топове, ја ћу без оклевања стати, али ви од мене тражите да и ђаволу пркосим.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Краљ зграби кључеве из руку кључаревих.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Видим ја, рече он презриво, да морам сам отварати; па, пре но што га његова свита могаше задржати, он већ беше отворио дебела храстова врата и ушао у велику дворану рекавши ове речи: „Помози Боже!“ Она три његова пратиоца из радозналости која је била јача него страх, или од срамоте да не оставе краља, уђоше с њим.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Велика дворана беше осветљена са безброј буктиња. Место старих ћилимова с фигурама, по зидовима бејаше црна чоха. Дуж зидова, бејаху поређани, као и обично, немачке, данске и руске заставе, трофеји војске Густава Адолфа. У среди су биле шведске заставе покривене црнином.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;По клупама је била маса света, огроман сабор један. Четири сталежа седела су ту сваки по свом рангу. Сви су били обучени у црно. Цела та множина људи, који су спрам црне позаднине изгледали сретли, толико је засењивала очи да ни један од наша четири сведока овог чудноватог призора није у њој могао угледати које познато лице. Тако глумац кад стоји пред огромном публиком, види само једну неодређену гомилу а не може да разазна ни једну једину личност.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На узвишеном престолу одакле је краљ обично држао беседе скупштини, они су видели једну крваву лешину која је носила све знаке краљевске. Поред њега с десне стране, једно дете с круном на глави стојало је и држало скиптар у руци; с леве стране, неки постарији човек, управо неки фантом, ослањао се руком о престо. Он је имао на себи онај свечани огртач који су носили стари поглавари шведски, пре но што је Густав Ваза начинио краљевину. Према престолу, неколико људи озбиљна и важна држања, обучени у дуге црне ризе као судије, седели су за једним столом на којем су били велики фолианти и неколики пергаменти. Између престола и клупа, био је један пањ увијен у црно, и на њему секира.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Нико у овој надчовечанској скупштини као да није приметно да је ушао Карло и три његова пратиоца за њим. Кад су они ушли, чули су само неки потмули жагора нису могли ухватити ни једне артикулисане речи; мало доцније, најстарији судија у прној ризи, онај што је изгледао да је председник, устаде и удари шаком три пута по фолианту који је пред њих стојао отворен. Одмах настаде дубока тишина. Неколико младих људи, отмена лика, богато обучени, са рукама везаним одостраг, уђоше у дворану на врата супротна онима на којима је ушао Карло. Они иђаху усправљене главе и јуначкога погледа. Иза њих, некакав снажан човек у некој као блузи мрке коже, држаше крајеве конопаца који им руке везиваху. Онај што је први, и што је изгледао главни међу њима, заустави се на сред дворане, пред пањем, и погледа на њ презриво и поносито. У псто доба, лешина као да задрхта грчевито, и крв свежа и румена пође из њене ране. Млади човек клече и пружи главу; секира сену у ваздуху и на мах тресну о пањ. Крв покуља потоком на естраду, и помеша се с крвљу лешине; а глава, одскачући неколико пута од црвена пода, докотрља се до Карлових ногу и попрска их крвљу.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;До овога тренутка, Карло бејаше занемео од чуда; али, кад виде овако крвав призор, „језик му се одреши“; он учини неколико корака ка естради, и обраћајући се ономе што је имао огртач старих поглавара, изговори мушки ону познату формулу:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— ''Ако си Бог, говори; ако си Нечастиви, одступи!''<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Фантом му одговори полако и свечано:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— '''Краљу Карло!''' ова крв неће потећи за твоје владе… (овде глас постаде нејаснији) него пет влада доцније. Куку, куку, куку крви Густава Вазе!<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тада многобројна лица ове чудновате скупштине стадоше бивати нејаснија, и изгледаху само као обојене сени, на ускоро и ишчезоше сасвим; фантастичне буктиње погасише се, и пред Карлом и његовом свитом указаше се само стари ћилими и завесе које су се лако нихале од ветра. Још се неко време чуо некакав мелодичан шум за који један од сведока рече да је личио на шуштање лишћа по ветру, а други, на онај звук кад се струна на харфи прекине баш у моменту кад се инструменат удешава за свирку. Сви се сведоци слажу о трајању целог призора, и цене да је он трајао десет минута од прилике.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Црна чоха, одсечена глава, крв која је окаљала под, све је то нестало кад и фантоми; само се на Карловој папучи задржала једна црвена мрља, и она би га сама подсећала на призоре те ноћи, да је он икада могао на њих заборавити.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад се вратио у свој кабинет, краљ нареди да се напише извештај о свему што је видео, рече својим пратиоцима да га потпишу, па га и сам потписа. Ма колико да се пазило да се садржина овога акта сакрије од осталога света, свет ипак сазнаде за њу, и то још за живота Карла ХІ; тај акт постоји и сад, и до данас још се нико није усудио да посумња у његову аутентичност. Крај му је вредан пажње:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„И, ако ово што сам напред рекао, вели краљ, није сушта истина, ја се одричем сваке наде на бољи живот на оном свету, који сам може бити заслужио неким добрим делима, а нарочито заузимањем за срећу мога народа, и за одбрану религије мојих предака”.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Сад, ко се сећа смрти Густава III и суђење његовом убици Анкарстрему, наћиће две три сличности између тога догађаја и прилика овог необичног пророштва.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Млади човек којем су одсекли главу пред целом скупштином био би Анкарстрем.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Крунисана лешина била би Густав III.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Оно дете, његов син и наследник Густав-Адолф IV.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А онај старац, напослетку, био би војвода од Судерманије, ујак Густава IV, који је постао краљевски намесник а после и краљ, након оставке нећакове. ==Фусноте== <references/> ==Извор== ''Српски књижевни гласник'', 16. август 1903. Књига IX, Број 8. Стр. 570—577. {{ЈВ-аутор|Павле Поповић|1939}} Категорија:Француска књижевност meglpaqyub0tui8uk0j31ua6lvls63d 145553 145552 2026-08-23T15:18:38Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145553 wikitext text/x-wiki {{квалитет|250%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Визија Карла XI (''-{Vision de Charles XI}-'') | одељак= | аутор=Проспер Мериме | преводилац= Павле Поповић | година= | белешке= }} <poem> :There are more things in heaven :and earth, Horatio, :Than are dreamt of in your :philosophy.<ref>Има много ствари на небу и земљи о којима ваша мудрост и не сања, мој Хорацио.</ref> :Shakespeare, Hamlet. </poem> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Свет не верује у визије и натприродне појаве; понеке су, међутим, толико осведочене да човек који неће да им верује, мора, ако хоће да буде доследан, да одбаци и сва остала историска сведочанства.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Да је ово што хоћу да вам испричам сигурно и аутентично, јамчи један записник састављен као што треба и потписан од четири сведока којима се мора веровати. Додајем још да је оно предсказање које се у записнику налази, било записано у њему и цитирано по њему још много пре него што су га догађаји наших дана могли потврдити.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Карло ХІ, отац чувенога Карла ХI, био је један од најдеспотичнијих владара, али и један од најмудријих који су владали Шведском. Он је ограничио претерано велике привилегије племства, укинуо силу сената, и дао законе по својој личној вољи; једном речју, он је променио устав у земљи у којој је пре њега владала олигархија, и наморао сталеже да њему лично призналу апсолутну власт. Иначе је овај човек био просвећен, храбар, јако одан протестантској вери, несаломљива карактера, хладан, позитиван, потпуно лишен маште и сањарија.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тада му је баш умрла жена Улрика Елеонара. И ако је он према овој краљици био јако суров, што je, како кажу, и ускорило њену смрт, ипак је он њу ценио, и био је њеном смрћу више ганут него што се то могло очекивати од тако хладна човека какав је он био. Од тога догађаја он постаде још суморнији и ћутљивији него пре, и одаде се послу тако вредно да се у тој вредноћи видела неодољива потреба његова да одагна од себе црне и жалосне мисли.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне јесење ноћи седео је он у својој домаћој хаљини и папучама поред камина у којем је горела јака ватра, у свом кабинету у стокхолмском дворцу. Поред њега седели су његов шамбелан, граф Брахе, којега је удостојавао нарочитих милости, и лекар Баумгартен који се, узгред буди речено, увек издавао за човека слободна од предрасуда, и који се држао начела да треба сумњати у све сем медицине. Њега је краљ то вече позвао да чује његово мишљење о не знам каквој својој слабост.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ноћ је ишла све дубље, али краљ им, преко свога обичаја, не показиваше никако да је време да се повуку. Оборене главе, очију упртих у ватру и угарке, краљ је једнако ћутао, осећао досаду у том друштву, али се бојао, ни сам не знајући зашто, да остане сам. Граф Брахе је већ поодавно приметио да његово присуство није врло пријатно, и већ је неколико пута излазио бојазан да не смета Његову Величанству које би се можда желело одморити: један покрет краљеве руке задржао га је да не оде. Лекар опет узе говорити колико уди здрављу седети дуго ноћу, али му Карло кроз зубе одговори:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Останите, још ми се не спава.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тада почеше разговарати о разним стварима, али сваки разговор престајаше после прве две три фразе. Јасно се видело да је Његово Величанство суморно и врло рђаво расположено, а у таквој прилици, једноме је ранину врло тешко наћи се. Граф Брахе, помишљајући да краљева суморност не долази можда од жалости за покојном краљицом, упре неко време поглед на њен портрет који је висио у кабинету, на уздахну дубоко и узвикну:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Како личи овај портрет! Исти њен израз, и достојанствен и благ у исто доба!… <br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Којешта! осече се краљ, који је увек држао да се њему нешто пребацује чим се помене пред њим краљичино име.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Тај је портрет улепшан, и сувише. Краљица је била ружна.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Па онда, сам на се љут што је био тако груб, диже се и пође по соби да сакрије узнемиреност које се стидео, па застаде код прозора што је гледао у двориште. Ноћ бејаше мрачна, месец у првој четврти.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Дворац у којем данас станују шведски краљеви није још био довршен, а Карло ХІ, који га је почео зидати, становаше у старом дворцу на врху Ритерхолма који гледа на језеро Мелер. То је велика једна зграда у облику потковице. Краљев кабинет био је на једном крају њеном, а од прилике према њему била је велика дворана где се састајала скупштина кад је имала да прима каква саопштења од круне.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Прозори ове дворане изгледаху осветљени неком јаком светлошћу. То се краљу учини чудно. Он помисли најпре да то није неки слуга ушао тамо са запаљеном буктињом. Али шта ће, опет, слуга у то доба у дворани која толико година није била ни отворена? У осталом, светлост је била толико јака колико не може бити од једне једине буктиње. Готово да човек помисли да је пожар; али нема дима, прозори су читави, и никакво се пуцкарање не чује; све личи пре на какву илуминацију него на што друго.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Карло је гледао неко време у те прозоре ћутећи. Граф Брахе пружи руку ка конопцу од звонцета и хтеде да зазвони за пажа којега би послао да види откуда та чудновата светлост, али га краљ задржа:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Идем ја сам да видим шта је, рече он.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад је довршио те речи, побледе одједанпут и његово лице одаваше некакав религиозни страх. Али ипак изиђе чврстим корацима, а шамбелан и лекар за њим, са запаљеним свећама у руци.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кључар је већ био легао. Баумгартен га пробуди и заповеди му у име краља да одмах отвори врата од скупштинске дворане. Овај се, сиромах, забезекну кад чу тако неочекивану заповест; обуче се брзо, и пође краљу с пуно кључева на алци. Најпре отвори врата једне галерије која је служила као предсобље или излаз скупштинској лворани. Краљ уђе, али како се зачуди кад виде да су сви зидови потпуно превучени црном чохом!<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Ко је казао да се овако превуче ова дворана? запита он љутито.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Нико, господару, колико ја знам, одговори кључар сав преплашен; кад сам ја последњи пут чистио галерију, зидови су јој били сви у храстовини као и увек… А ова чоха и није из магацина за намештај Вашег Величанства.<br /> Краљ, идући брзим кораком, беше већ прешао две трећине галерије. Граф и кључар ишли су одмах за њим; лекар, Баумгартен беше мало заостао, плашећи се и да остане сам, и да иде у сусрет ко зна каквом догађају који се тако чудно указивао.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Немојте даље, господару, повика кључар. Тако ми грешне душе, ту нису чиста посла. У ово доба… од како је умрла краљица, ваша узвишена супруга… кажу да се она шета по овој галерији… Бог нас од напасти уклонио!<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Станите, господару, повика и граф. Зар не чујете жагор у скупштинској дворани? Ко зна шта има ту, и каква опасност чека Ваше Величанство!<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Господару, рече Баумгартен којем ветар угаси свећу, допустите ми бар да зовнем једно двадесет ваших пратилаца.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Улази, рече краљ одлучно, заставши пред вратима велике дворане, а ти, кључару, отварај врата брзо.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Он гурну ногом о врата, а лупа се одби неколико пута о сводове, и одјекну по галерији као топ.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кључар је тако дрхтао да је кључем једнако ударао у браву а није могао никако да је нађе.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Стари војник па дрхти! рече Карло слежући раменима. Дед ви, графе, отворите нам врата.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Господару, одговори граф и устукну за један корак, нека ми Ваше Величанство нареди да сад станем пред данске или немачке топове, ја ћу без оклевања стати, али ви од мене тражите да и ђаволу пркосим.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Краљ зграби кључеве из руку кључаревих.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— Видим ја, рече он презриво, да морам сам отварати; па, пре но што га његова свита могаше задржати, он већ беше отворио дебела храстова врата и ушао у велику дворану рекавши ове речи: „Помози Боже!“ Она три његова пратиоца из радозналости која је била јача него страх, или од срамоте да не оставе краља, уђоше с њим.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Велика дворана беше осветљена са безброј буктиња. Место старих ћилимова с фигурама, по зидовима бејаше црна чоха. Дуж зидова, бејаху поређани, као и обично, немачке, данске и руске заставе, трофеји војске Густава Адолфа. У среди су биле шведске заставе покривене црнином.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;По клупама је била маса света, огроман сабор један. Четири сталежа седела су ту сваки по свом рангу. Сви су били обучени у црно. Цела та множина људи, који су спрам црне позаднине изгледали сретли, толико је засењивала очи да ни један од наша четири сведока овог чудноватог призора није у њој могао угледати које познато лице. Тако глумац кад стоји пред огромном публиком, види само једну неодређену гомилу а не може да разазна ни једну једину личност.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На узвишеном престолу одакле је краљ обично држао беседе скупштини, они су видели једну крваву лешину која је носила све знаке краљевске. Поред њега с десне стране, једно дете с круном на глави стојало је и држало скиптар у руци; с леве стране, неки постарији човек, управо неки фантом, ослањао се руком о престо. Он је имао на себи онај свечани огртач који су носили стари поглавари шведски, пре но што је Густав Ваза начинио краљевину. Према престолу, неколико људи озбиљна и важна држања, обучени у дуге црне ризе као судије, седели су за једним столом на којем су били велики фолианти и неколики пергаменти. Између престола и клупа, био је један пањ увијен у црно, и на њему секира.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Нико у овој надчовечанској скупштини као да није приметно да је ушао Карло и три његова пратиоца за њим. Кад су они ушли, чули су само неки потмули жагора нису могли ухватити ни једне артикулисане речи; мало доцније, најстарији судија у прној ризи, онај што је изгледао да је председник, устаде и удари шаком три пута по фолианту који је пред њих стојао отворен. Одмах настаде дубока тишина. Неколико младих људи, отмена лика, богато обучени, са рукама везаним одостраг, уђоше у дворану на врата супротна онима на којима је ушао Карло. Они иђаху усправљене главе и јуначкога погледа. Иза њих, некакав снажан човек у некој као блузи мрке коже, држаше крајеве конопаца који им руке везиваху. Онај што је први, и што је изгледао главни међу њима, заустави се на сред дворане, пред пањем, и погледа на њ презриво и поносито. У псто доба, лешина као да задрхта грчевито, и крв свежа и румена пође из њене ране. Млади човек клече и пружи главу; секира сену у ваздуху и на мах тресну о пањ. Крв покуља потоком на естраду, и помеша се с крвљу лешине; а глава, одскачући неколико пута од црвена пода, докотрља се до Карлових ногу и попрска их крвљу.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;До овога тренутка, Карло бејаше занемео од чуда; али, кад виде овако крвав призор, „језик му се одреши“; он учини неколико корака ка естради, и обраћајући се ономе што је имао огртач старих поглавара, изговори мушки ону познату формулу:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— ''Ако си Бог, говори; ако си Нечастиви, одступи!''<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Фантом му одговори полако и свечано:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;— '''Краљу Карло!''' ова крв неће потећи за твоје владе… (овде глас постаде нејаснији) него пет влада доцније. Куку, куку, куку крви Густава Вазе!<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тада многобројна лица ове чудновате скупштине стадоше бивати нејаснија, и изгледаху само као обојене сени, на ускоро и ишчезоше сасвим; фантастичне буктиње погасише се, и пред Карлом и његовом свитом указаше се само стари ћилими и завесе које су се лако нихале од ветра. Још се неко време чуо некакав мелодичан шум за који један од сведока рече да је личио на шуштање лишћа по ветру, а други, на онај звук кад се струна на харфи прекине баш у моменту кад се инструменат удешава за свирку. Сви се сведоци слажу о трајању целог призора, и цене да је он трајао десет минута од прилике.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Црна чоха, одсечена глава, крв која је окаљала под, све је то нестало кад и фантоми; само се на Карловој папучи задржала једна црвена мрља, и она би га сама подсећала на призоре те ноћи, да је он икада могао на њих заборавити.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад се вратио у свој кабинет, краљ нареди да се напише извештај о свему што је видео, рече својим пратиоцима да га потпишу, па га и сам потписа. Ма колико да се пазило да се садржина овога акта сакрије од осталога света, свет ипак сазнаде за њу, и то још за живота Карла ХІ; тај акт постоји и сад, и до данас још се нико није усудио да посумња у његову аутентичност. Крај му је вредан пажње:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;„И, ако ово што сам напред рекао, вели краљ, није сушта истина, ја се одричем сваке наде на бољи живот на оном свету, који сам може бити заслужио неким добрим делима, а нарочито заузимањем за срећу мога народа, и за одбрану религије мојих предака”.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Сад, ко се сећа смрти Густава III и суђење његовом убици Анкарстрему, наћиће две три сличности између тога догађаја и прилика овог необичног пророштва.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Млади човек којем су одсекли главу пред целом скупштином био би Анкарстрем.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Крунисана лешина била би Густав III.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Оно дете, његов син и наследник Густав-Адолф IV.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А онај старац, напослетку, био би војвода од Судерманије, ујак Густава IV, који је постао краљевски намесник а после и краљ, након оставке нећакове. ==Фусноте== <references/> ==Извор== ''Српски књижевни гласник'', 16. август 1903. Књига IX, Број 8. Стр. 570—577. {{ЈВ-аутор|Павле Поповић|1939}} [[Категорија:Француска књижевност]] o2sapr0289m7g1kvfg2skgtcrkfgnej Песма о свечаности Нероновој 0 60046 145505 145368 2026-08-23T13:12:31Z Coaorao 19106 145505 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Песма о свечаности Нероновој (''-{Un chant de fête de Néron}-'') | одељак= | аутор= Виктор Иго | преводилац= Јован Скерлић | година= | белешке= }} <poem> О, друзи, нас чама мучи, мудрац се клони ње, — Ходите видети празник, на којʼ вас зовем све. Нерон, господар света и хармоније Бог, Даваће сјајну гозбу у славу скиптра свог. И кʼо што певају Јонци певаће и он сад, Уз звучну своју лиру божански свиће склад. Весео позив нек вас доведе у тачни час. И боље, сјајније, лепше, гостићу тада вас Од Грка Агенора, Паласа, роба мог… И на тој свечаној гозби сваки ће минут јад. И Диогена мудрог хвалиће Сенека тад, Пијућʼ фалериско вино из златног пехара свог. Дођʼте. Пред вама, друзи, синуће цео Рим. На кулу ја ћу сести и веселићу се тим. Гледаћу озго с трона, што златом трепти сав, Како је смешна борба, што бију мрав и лав: Данас ће циркус бити, тај седмобрежни Рим, Нека се он данас бори са морем пламеним. Господар света хоће, господар селене све Да се отргне од чаме и сете, што га тре. Он треба да баца муње као што чини Бог. Ходите… мрак је пао… ево вам празника мог! И хидра огромна, пламен, почиње страшни бој Подиже већ мрачна крила и ватрен језик свој. Ах! Чујте потмули жубор, гледајте густи дим. Видите људе, где јуре кʼо сенке кроз тај Рим. Самртни мир је настʼо, а за њим страховит лом. То стубови и аркаде грме у паду свом И река од бронзе куља кроз пепʼо и кроз жар, Пламене таласе ваља у хучни у Тибар. Пропаде јаспис и мрамор, порфир, статуе те. И ако богови беху сада је пено све. А знајте, божја је казна у овом ћефу мом. И све је прогуто пожар у страшном ходу свом. И ветар у плам дува и шири рујни сјај, Те ко ватрена бура изгледа пожар тај. О, горди Капитолу, збогом, теби је пламен гост! Сулином водоводу Коцитов раван је мост. Ја, Нерон, тако хоћу… и нека све падне сад! Добро је… још нека пламен прождире овај град. Погледај само, о, Риме, владару свету свом, Ту сјајну дијадему на гордом челу твом! Сибиле, прича вели, ко дечко слушах то, Дале су гордоме Риму трајање вечито. И да ће живети вечно тај седмобрежни град И када нестане њега, нестаће света тад. Још колико часова, друзи, питам вас сада ја, Трајаће гордом Риму његова вечност та?! О, мрачна када је поноћ, како је диван плам! На овој слави мојој завиди Херострат сам! И шта се мене тиче презрено робље то Нек бежи испред плама, нек носи живот гô Круну ми са чела скинʼте, јер овај пламен клет, Што Рим у пепʼо ствара, мог цвећа пржи сплет… Прсне ли капљица крви по руху, илʼ по тлу, Ви критским руменим вином сперите мрљу ту. Јер изглед крви драг је само човеку злом… И с тога скримо јаву пијанком разблудном Ако би дирнуле кога жртавâ муке те Нек хучном песмом тада угуши у себи све. Рим ја кажњавам сада, и с правом светим се тим, Јер се у њему диже неверног тамњана дим Крај светог Јупитера мрскоме Христу том. Ал’ ја ћу требити губу у гордом Риму свом. Ја свога хоћу храма и хоћу бог да сам ја! Јер нема у подлих људи већ доста богова!… И ја ћу срушити Рим, па лепшим дићи га тад, Али бар сад нека буде бунтовног крста пад; Хришћана нек није!… Идите, побите све! У њима Рим нек види сав узрок ватрете. Истребите их!… Робе, додај ми ружа сплет… О, како мирише лепо ружица, красни цвет!… </poem> == Извор == ''Звезда'', 14. фебруар 1899. Год. III, Број 19. Стр. 145. {{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}} [[Категорија:Виктор Иго]] [[Категорија:Француска поезија]] [[fr:Odes et Ballades/Un chant de fête de Néron]] au2cu25o29p8cd8oxp9xdysn79yn14x 145554 145505 2026-08-23T15:20:04Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145554 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Песма о свечаности Нероновој (''-{Un chant de fête de Néron}-'') | одељак= | аутор= Виктор Иго | преводилац= Јован Скерлић | година= | белешке= }} <poem> О, друзи, нас чама мучи, мудрац се клони ње, — Ходите видети празник, на којʼ вас зовем све. Нерон, господар света и хармоније Бог, Даваће сјајну гозбу у славу скиптра свог. И кʼо што певају Јонци певаће и он сад, Уз звучну своју лиру божански свиће склад. Весео позив нек вас доведе у тачни час. И боље, сјајније, лепше, гостићу тада вас Од Грка Агенора, Паласа, роба мог… И на тој свечаној гозби сваки ће минут јад. И Диогена мудрог хвалиће Сенека тад, Пијућʼ фалериско вино из златног пехара свог. Дођʼте. Пред вама, друзи, синуће цео Рим. На кулу ја ћу сести и веселићу се тим. Гледаћу озго с трона, што златом трепти сав, Како је смешна борба, што бију мрав и лав: Данас ће циркус бити, тај седмобрежни Рим, Нека се он данас бори са морем пламеним. Господар света хоће, господар селене све Да се отргне од чаме и сете, што га тре. Он треба да баца муње као што чини Бог. Ходите… мрак је пао… ево вам празника мог! И хидра огромна, пламен, почиње страшни бој Подиже већ мрачна крила и ватрен језик свој. Ах! Чујте потмули жубор, гледајте густи дим. Видите људе, где јуре кʼо сенке кроз тај Рим. Самртни мир је настʼо, а за њим страховит лом. То стубови и аркаде грме у паду свом И река од бронзе куља кроз пепʼо и кроз жар, Пламене таласе ваља у хучни у Тибар. Пропаде јаспис и мрамор, порфир, статуе те. И ако богови беху сада је пено све. А знајте, божја је казна у овом ћефу мом. И све је прогуто пожар у страшном ходу свом. И ветар у плам дува и шири рујни сјај, Те ко ватрена бура изгледа пожар тај. О, горди Капитолу, збогом, теби је пламен гост! Сулином водоводу Коцитов раван је мост. Ја, Нерон, тако хоћу… и нека све падне сад! Добро је… још нека пламен прождире овај град. Погледај само, о, Риме, владару свету свом, Ту сјајну дијадему на гордом челу твом! Сибиле, прича вели, ко дечко слушах то, Дале су гордоме Риму трајање вечито. И да ће живети вечно тај седмобрежни град И када нестане њега, нестаће света тад. Још колико часова, друзи, питам вас сада ја, Трајаће гордом Риму његова вечност та?! О, мрачна када је поноћ, како је диван плам! На овој слави мојој завиди Херострат сам! И шта се мене тиче презрено робље то Нек бежи испред плама, нек носи живот гô Круну ми са чела скинʼте, јер овај пламен клет, Што Рим у пепʼо ствара, мог цвећа пржи сплет… Прсне ли капљица крви по руху, илʼ по тлу, Ви критским руменим вином сперите мрљу ту. Јер изглед крви драг је само човеку злом… И с тога скримо јаву пијанком разблудном Ако би дирнуле кога жртавâ муке те Нек хучном песмом тада угуши у себи све. Рим ја кажњавам сада, и с правом светим се тим, Јер се у њему диже неверног тамњана дим Крај светог Јупитера мрскоме Христу том. Ал’ ја ћу требити губу у гордом Риму свом. Ја свога хоћу храма и хоћу бог да сам ја! Јер нема у подлих људи већ доста богова!… И ја ћу срушити Рим, па лепшим дићи га тад, Али бар сад нека буде бунтовног крста пад; Хришћана нек није!… Идите, побите све! У њима Рим нек види сав узрок ватрете. Истребите их!… Робе, додај ми ружа сплет… О, како мирише лепо ружица, красни цвет!… </poem> == Извор == ''Звезда'', 14. фебруар 1899. Год. III, Број 19. Стр. 145. {{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}} [[Категорија:Виктор Иго]] [[Категорија:Француска књижевност]] [[Категорија:Француска поезија]] [[fr:Odes et Ballades/Un chant de fête de Néron]] 1j2y3iu5g46s9ia1df2yszhspj0bigx Аутор:Пол Верлен 100 60087 145547 142170 2026-08-23T15:11:39Z Coaorao 19106 145547 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Пол | презиме = Верлен | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1844 | годинасмрти = 1896 | опис = '''Пол Верлен''' је био француски песник, писац симболизма. | слика = Frédéric Bazille - Paul Verlaine.jpg | опис_слике = | википедија = Пол Верлен | вики_цитати = Пол Верлен | остава = | остава_кат = Paul Verlaine }} == Дела == === Поезија === * [[Срећа (Верлен)|Срећа]] (''-{Bonheur}-'') * [[Савитри]] (''-{Çavitrî}-'') * [[Сумрак мистичног вечера]] (''-{Crépuscule du soir mystique}-'') * [[Бели месец]] (''-{La lune blanche}-'') * [[Моје срце тужи, плаче...]] [[Категорија:Пол Верлен]] [[Категорија:Француски књижевници]] stl714vb0wkn2ytdzf32qd0qyhbz3p6 Категорија:Српска књижевна критика 14 60114 145519 142247 2026-08-23T14:21:59Z Coaorao 19106 145519 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Критика]] [[Категорија:Књижевна критика]] gjz1hm7uhbbafglg2451dtn22608o4c За Србију 0 60133 145510 145369 2026-08-23T13:16:35Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145510 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= За Србију (''-{Pour la Serbie}-'') | одељак= | аутор= Виктор Иго | преводилац= М. Л. | година= 1876 | белешке= }} &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Постаје нужно да се пажња европских влада привуче на једну ствар која изгледа тако ситна, да владе не сматрају да су дужне да је запазе! Та ствар, то је ова: убијају један народ. Где? У Европи. Има ли кога да то посведочи? Сведок је један: цео свет. А владе, виде ли то? Не виде.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Народи имају изнад себе нешто, што је испод њих: то су владе. У извесним тренуцима, бесмислица је очевидна: цивилизација је у народима, варварство је у владама. Је ли то варварство хотимично? Није, оно је професионално. Оно што људски род зна, владе не знају. То долази отуда што владе виде све кроз кратковидост, која се назива државним разлогом; човечанство гледа све другим оком, савешћу.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ми ћемо сагурно изненадити европске владе научивши их нешто, а то је да злочини остају злочини; да ни владама, као ни обичним појединцима није дозвољено да буду убице, да све што се у Европи ради, сама Европа ради, и да се према свакој дивљачкој влади, ако постоји, мора поступати као према дивљој звери; показаћемо да се у овом тренутку, сасвим близу нас, готово на наше очи, врше покољи, пали, пљачка, истребљује; да се кољу очеви и мајке, продају девојчице и дечаци; да се деца, која су сувише мала да се могу продати, сабљом полове на двоје; да породице пропадају у огњу својих кућа; да је читава једна варош, Балак, за неколико часова, сведена од девет хиљада становника на хиљаду и триста душа; да на гробљима има више лешева него што може да се покопа, тако да живима, који су им послали по људима. Докази: Вартоломејска Ноћ, коју је папа благословио; Драгонаде, које је величао Босие; Други Децембар, који је Европа поздравила.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Али је време да тај стари закон замени нови. Ма како да је мрачна ноћ, хоризонт мора на крају крајева забелети.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Да ноћ је мрачна: авети се почињу будити. После је реси, дошао је Коран; једно Свето Писмо може другоме пружити руку; ''jungamus dextras''; иза Свете Столице диже се Узвишена Порта. Рим нам је дао Средњи Век, Турска нам свој средњи век тек даје.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Отуда ствари које се догађају у Србији.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Где ће се оне зауставити?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад ће се свршити мучење тога малог јуначног народа?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Време је, да из цивилизације изађе једна величанствена забрана, да се оде даље.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ту забрану да се у злочину иде даље, налажемо ми, народи, својим владама.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Али ће се рећи: ви заборављате да постоје „питања”. Убити човека је злочин, убити један народ је „питање”. Свака влада има своје питање. Русија има Цариград, Енглеска Индију, Француска Пруску, Пруска Француску. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ми одговарамо:<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И човечанство има своје питање, и то питање је веће од Енглеске, Индије и Русије то је чедо у утроби своје мајке.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Заменимо политичка питања људским питањем.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Целокупна будућност лежи у томе.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А будућност ће се, макар шта се чинило, извршити. Све је служи, па чак и злочини! Страшне слуге.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Оно што се догађа у Србији доказује потребу за Савезним Европским Државама. Нека на место несложних влада дођу сложни народи. Нека једанпут буде крај с убилачким царствима! Зауздајмо фанатизме и деспотизме. Сломимо мачеве, који служе заблудама, и догме, које имају сабљу у руци. Доста с ратовима и покољима, слободна мисао, слободна размена; братство. Зар је мир тако тежак? Европска република, континентална федерација, то је једина политичка реалност. Размишљање то показује догађаји исто тако. У питању о тој реалности, која је једна нужност, сви су фолозофи сложни, а џелати својим доказима потпомажу доказе филозофа. На свој начин, и баш зато што је страшно, дивљаштво сведочи за цивилизацију. Напредак је потписао Ахмед Паша. Оно што зверства, која се у Србији догађају, ставља изван сумње, то је да Европи треба једна европска народност, једна европска влада, један огромни братски изборни суд, демократија у миру са самом собом, да сви народи буду браћа са Паризом као колевком и престоницом, да слобода добије за престоницу светлост. Једном речи Савезне Државе Европске. То је циљ, то је пристаниште. До јуче то је била само истина, данас је то очигледност, благодарећи џелатима Србије. Уз мислиоце пристају убице. Доказ су били дали генији: сад га понављају чудовишта.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Будућност је Бог кога вуку тигрови!<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Париз, 29. августа 1876. == Извор == ''Српски књижевни гласник'', књига ХХIХ, Број девети, 1. новембар 1912. [[fr:Actes et paroles/Depuis l’exil/1876]] [[Категорија:Виктор Иго]] 47uxmcgdve4znig2onkz8q7mcz1pnav Мајка српскога јунака 0 60153 145530 140739 2026-08-23T14:44:35Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145530 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Мајка српскога јунака | одељак= | аутор= Јован Јовановић Змај | година= 1894 | белешке= }} <poem> Мајка жељка сина Вељка ::С поља Косова; Жељкује га и страхује, ::Ноћи не спава. Сама га је опремила, — ::Што га жељкује? А знала је куд га шаље, — ::Па што страхује? Јер је мајка, није камен, ::За то жељкује; А синак јој млад и зелен, ::За то страхује. Алʼ ево ти старој мајци ::До три гласника: Прво стиже соко птица: ::„Зачео се бој.” Друго птица кукавица: ::„Рањен синак твој.” Трећа птица голубица: ::„Издахно је већ.” „Станʼте, птице!”, вели њима ::Мајка Вељкова, „Хоће лʼ узбитʼ душманина ::Српске деснице! Хоће лʼ образ осветлати ::Сложне делије? ​Три гласника одлетеше, ::Ништа не зборе. ​А мајка се Богу моли ::Сву ноћ до зоре. ​Ноћ трајала пет стотина ::Дугих година; — ​Мили Боже, је лʼ ти стигла ::Њена молитва! </poem> == Извор == ''Дело'', 1. јануар 1894. Година прва, Књига прва, страна 1. {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} [[Категорија:1894.]] [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Песме Јована Јовановића Змаја]] 11i3y7szr4v7ihaswlyetvxjhbjiwns Аутор:Шарл Бодлер 100 60287 145545 141556 2026-08-23T15:06:17Z Coaorao 19106 145545 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Шарл | презиме = Бодлер | иницијал_презимена = Б | годинарођења = 1821 | годинасмрти = 1867 | опис = '''Шарл Бодлер''' (9. април 1821 — 31. август 1867) је био француски песник, претеча и утемељитељ модернизма. | слика = Baudelaire crop.jpg | опис_слике = | википедија = Шарл Бодлер | вики_цитати = Шарл Бодлер | остава = | остава_кат = Charles Baudelaire }} == Поезија == * [[Везе]] * [[Албатрос]] [[Категорија:Француски књижевници]] fmk6s2sryoqhgj1bajcob5193qwe7pz За Гирфилдом 0 60298 145539 140720 2026-08-23T14:51:55Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145539 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= За Гирфилдом | одељак= | аутор= Јован Јовановић Змај | година= 1881 | белешке= Гирфилд је био председник републике сједињених северо-америчких држава. Он се мушки борио против покварености, коју је затекао, кад је изабран био на ово највише и најчасније место. Нарочито је хтео, да се званија дају по заслугама, а не по нечем другом. Тиме је навукао на себе непријатељство оних, који су хтели да деле званија по своме интересу, и оних који су се грабили о званија, а нису били за то способни ни тога достојни. Подлацима је био мрзак Гирфилд, тај светао и чист карактер — и нађе се рука, која му мучки смртну рану зададе, од које је умро 8. дана овога месеца ове године. }} <poem> Подлост рушитʼ — да дивна задатка! Подлост срушит’ — моћ ти беше кратка. Подлост нађе најамника клета; Подлост тебе укиде са света. Беше јача од кршна ти тела, — Ал’ сад дркће од твога опела… За што подлост, — кад те убит’ смела, За што дркће од твога опела? Јер све, што се у свеснике броји, Све то данас гологлаво стоји. Кол’ко страна овог земског круга, С тол’ко страна одјекује туга. То је оно од чег’ подли бледе! Страх им шапће шта те жртве вреде. Данас врве, венце ти носећи И најмањи, ка’-но и највећи; Из низина (где се само нада) И с висина (где се само влада) Многи верно, — Неки лицемерно; Многим хора, — Некима се мора; Хај од дола, као и озгора Све се клања — не какоме зверу — Све се клања — чистом карактеру То је оно од чег’ подлост зебе, — Што прожимље дворе и колебе, Па се купи, збира и саздава Као светлост права Око жртав’, мученичких глава, — Врле крепећ’ худе застрашава. Тело ј’ смртно, траје па дотраје; Карактери остају да сјаје. Спомен њихов прима се у груди, Нове борце, нове снаге буди. Јунак у гроб не носи оружа, Рука клоне — мач се другим пружа. Прелазећи од руке до руке Све то јачи богодани мачи. То је оно, чега с’ подлост жаца: Светлих жртав’, сјајних образаца; То је пропаст пустих пудљиваца, У коју их лудост њина баца. Прочитајмо што нам повест пише, – ʼВаких гроба наћи ћемо више; На сваком је зимзелена трава, Из свакога светлост просијава, Светлост снажна духа напреднога, — Најновија сја са гроба твога, Гирфилде! </poem> == Извор == ''Стармали'', 20. септембар 1881. Број 26. Година четврта. Стр. 205. {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Песме Јована Јовановића Змаја]] dssmgvqcg8mkac6szsapu2dtyqbw619 Бојна песма (Ј. Ј. Змај) 0 60299 145537 142092 2026-08-23T14:50:16Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145537 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Бојна песма | одељак= | аутор= Јован Јовановић Змај | година= 1876 | белешке= }} <poem> У бој! За народ свој! Да црној ноћи сване, Да јарко сунце гране, Да Србин ланце здере, И тешку клетву спере, Клетву са срама свог — Па да нас види бог. :::За народ свој :::Напред — :::У свети бој! — у бој! У бој! За народ свој! Зове нас дух слободе, Добре нас звезде воде, Шиље нас мајка сетна И патња петстолетна, Гони нас робља плач — Синак нам пружа мач. :::За народ свој :::Напред — :::У свети бој! — у бој! У бој! За народ свој! Не знамо, браћо драга, Каква је врашка снага, Ал’ нек’ су сами лави Јунак ће да и’ смлави. Зверска је њина груд — Ал’ ту је страшни суд! :::За народ свој :::Напред — :::У свети бој! — у бој! У бој! За народ свој! Ово су свети дани, Сад се слобода брани На дику целом свету Рушимо силу клету. Волимо поштен гроб Нег’ бити турски роб! :::За народ свој :::Напред — :::У свети бој! — у бој! На ускрс, 1876. </poem> == Извор == ''Јавор'', 11. април 1876. Број 15. Стр. 450. {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Песме Јована Јовановића Змаја]] ef6srvgdrkg7kywnb98zxjdv1xcwxvk „Српска војска приближује се Косову” 0 60300 145534 140740 2026-08-23T14:47:35Z Coaorao 19106 145534 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= „Српска војска приближује се Косову” | одељак= | аутор= Јован Јовановић Змај | година= 1877 | белешке= }} <poem> Од Косова до Косова Пет стотина лета; — Свршује се она борба. Давно започета. А век веку довикује Шта је мука љута: Векови се загрлили Да нам кажу пута. „На Косово, на Косово!” Оре им се клици, — „Не клоните, соколови, Стари мученици!” Са Авале, са Ловћена Једна труба труби, — Авала се приближује Да Ловћен пољуби; Ловћен увек спреман да јој На сусрет корачи, На Косову, на Косову, Ту ћеду се наћи. Није Ловћен, ни Авала, — У њих срца нема — Братац брату руке пружа И загрљај спрема. Чују браћа како горко Очајници пиште; — На Косову, на Косову, Ту им је рочиште. И сад ће се на Косову Војска да причести, Ал’ је црква Самодрежа Сад у нашој свести. Ту ће сада да се згазе Змије и јакрепи, — Ту ће сунце да се роди — Аој, санче лепи! Ако јʼ санак, — леп је санак, Свет некʼ му се диви… Векови нам дугуједу Да тај сан оживи. </poem> == Извор == ''Илустрована ратна кроника'', свеска IV, новембра 1877. стр. 241–242. {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Песме Јована Јовановића Змаја]] hbbozioiz5yts0ej85vrfy0l214bo03 Малим Српкињама 0 60307 145540 140746 2026-08-23T14:52:34Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145540 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Малим Српкињама | одељак= | аутор= Јован Јовановић Змај | година= 1882 | белешке= }} <poem> Драга Драга! мила Мила! Лепосаво мајчин свете! Чедо Недо! Като злато! Добросаво добро дете! Ведра Зорко! тиха Стано! Илко вилко несташкушо! Цвето цвете! Видо виде! Круно дико! Ружо душо! Вита Јело! мудра Даро! Алеми нам и бисери, И све друге, где год биле, И све друге српске кћери, Дошли су вам гости нови, Ево ови Голубови. Пружите им мало жита, Та ви тога жељни нисте. Проспите им, доспите им, Мало воде, — али чисте! Ако јастреб на њих суне, Не дајте их, не дајте их! А на руку кад вам слете, Гледајте их, гледајте их! Па будите таке исте; Па будите тако чисте; Чиста тела и одела, — Да вас многа болест мине, Али душе још чистије, — Да вам пуна срећа сине! </poem> == Извор == „Невен” Чика Јовин лист, 1882. Год. III, Бр. 10. Стр. 290. {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Песме Јована Јовановића Змаја]] jym3w4u2e6z6jnj8ll5gg8kexfwt6t5 Сова и друге тице 0 60309 145538 140767 2026-08-23T14:51:19Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145538 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Сова и друге тице | одељак= | аутор= Јован Јовановић Змај | година= 1882 | белешке=<center>(по немачком)</center> }} <poem> ''Тице.'' Госпођо сово, госпођо стрино, ::Буљино, ::Што сте се тако ::Згурили јако? ::Ала сте мрка, ::Ала сте трома, ::Ко да вам нису ::Све козе дома. ''Сова.'' Цвркадијо, враг ти баби! ::Срећа твоја, што је дан, ::Па не може да те зграби ::Стрина Буља за гркљан. ::Играле се тице миле ::Пред буљином љутом, ::Од срца се веселиле ::Летом и цвркутом. ::А буљина мрзовољна ::У присенку ћути; ::Што год чује, негодује, ::На свашта се љути. ::Њој је мрско цвеће, грање, ::Мрско јој је младовање ::Тичијега света; ::Туђа срећа, мирис цвећа, ::Жубор воде, дах слободе, ::Све то њојзи смета. ::Мрзи јутро, мрзи подне, ::Мрзи сунчев зрак; ::Мрзи тебе, мрзи себе, ::— Она воли мрак. ::Мрзи тебе, мрзи себе, ::— Она воли мрак. ::А ми, браћо, манʼмо сове, ::Манʼмо њезин стан, — ::Нас к животу ''светлост'' зове, ::Ми волемо дан. ::Ми волемо дан. </poem> == Извор == „Невен” Чика Јовин лист, 1882. Год. III, Бр. 19. Стр. 583–584. {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Песме Јована Јовановића Змаја]] otlbnzfw8eyag10vbi3y6rt4mpeo0ez За срећна пута 0 60543 145533 141977 2026-08-23T14:46:14Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145533 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= За срећна пута | одељак= | аутор= Јован Јовановић Змај | година= 1872 | белешке= }} <poem> :::Анђелићу, враже мали, ко те створи? од чега ли? :::Да л’ од злата ил’ од сребра, ил’ вуковог левог ребра. [[Лаза Костић|Л. К.]] Ветар, зима, пути клети — Куд ћеш на пут, оче „свети”? Куд по ветру, снегу, ''блату!'' — Каква ј’ нужда, каква сила — Сад је сваком кућа мила, Свака ј’ тица у свом јату. Шта те гони пртит’ пута Де ни ''вучја'' нема трага? Снег, ко покров презирања Завејо је вучје стопе Некадањег ''маширања''. Та каква је нужда љута Да се сада лаћаш пута? Зар те није стра од ветра, Оштра ветра, који брије? Та још може бити чуда И ''ћораве Анђелије!'' Ветар, зима, пути клети — Куд ћеш на пут, оче „свети”? — Ил је можда нужда прека — Народ стигле ране љуте, Те је упр’о очи у те Па од твоје руке чека Тешком болу брза лека? Онда иди, онда лети, Иди, лети, оче „свети” — Шта су снези? Шта су смети? Шта ј’ беснило врага клети? Ти им мораш одолети. Иди, оче, — иди, мати, Благослов те српства прати, Он ће теби снаге дати, Иди брзо, па се врати — Ми ћемо ти спасом звати. Али, „оче”, „свештениче”, „Достојниче”, „праведниче”, „Један божи угодниче”, Заклетниче, — самртниче, Народ нешто друкче виче… Ако ј’ тако ко што веле (Куку, леле!) Пре нег пођеш на пут криви И на савет нечастиви, Пре нег пођеш међ Мађаре Скини свете адиђаре: Камилавку с ''русе'' главе, И одело светог Саве, Распетије скини с груди… Међ Мађарма има људи, Који само туђе газе, Ал свој образ брижно пазе, Радо јаше туђе кљусе Ал издајства — гнушају се. Па кад виде, шта си, ко си, Шта те води, шта те носи, — Српска клетва, српски јади — Може когод Да се сгади. Па би била љага чину И срамота за аљину, Стид би био руву светом, Спаситељу разапетом Да се каква боља душа На издајство твоје сгнуша, Да са места свога скочи, Па ти пљуне међу очи. </poem> ==Извор== ''Жижа'', у Панчеву 20. јануара 1872. Година I, број 9. стр. 33. {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} [[Категорија:1872.]] [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Песме Јована Јовановића Змаја]] ge0fi86e9p54sd14c6i5pzza5z0vg7n Нова година 1877. 0 60544 145535 141563 2026-08-23T14:48:31Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145535 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Нова година 1877. | одељак= | аутор= Јован Јовановић Змај | година= 1877 | белешке= }} <poem> Ево иде „ново лето!“ — — Ал по чем’ је то новѝна?! Тако ј’ било безброј пута: Кад најдужа ноћ полети Да најкраћи дан прогута, Дан ојача, Па корача У напред; Ноћ се врати, Па се скрати, Малакше јој царство клето, — Тад се кликне: „ново ј’ лето!“ — А то ј’ стари ред. Ма ја нисам више дете Да ме игром заведете, Да ми вртлог жеље гаси, — Ево већ ми се́де власи Од тих многих н о в и х лета, — Па још и сад ја да слушам Шта ко жељка и бенета Тешећи се умом смртним Приликама коловртним, Пливајући вером сретном По празнилу новолетном. Дан сад јача И корача У напред; Ноћ сад бега Испред њега, — Ал му мрким ругом вели: Залуд слава, данче бели, — Доћ’ ће опет, Доћ’ ће опет И мој ред! Па ја томе да с’ веселим, Игри ноћи с даном белим! Једном бржем кроку зора, Који опет натраг мора! Да не викнем: Стани свете, Лудо звезде звездујете! Залутасте све олује! Кривим правцем јуре струје. А вечности забринута, Помела си права пута! А усуди, слепци смели, Нисте бога разумели! Ја га схватих... Зато хоћу, — Хоћу дану друкчу владу, Хоћу да га сви признаду. Нећу да му суди враже, Да календар напред каже: Дан ће сутра бити већи, (Честитам му страшној срећи!) Ноћ ће да му сиђе с пута Са два или с три минута Нећу свету таке дане, Мрким мраком оковане, Којим ноћи милост деле; Хоћу дане богодане, Који сваке ране целе. Пред к’им пада сила врага И страшило савуљага, С којих беже гнусне змије, А пред киме ноћ се крије, Ноћ, паклено црно псето... — То би било ''ново лето''. Ал и то л’ су пусти санци, А заповест моја ташта!? Далеко л’ су ти осванци Од прераних мојих машта?! Свет не види моју мету, — Он би песму новом лету. Ал што јесте признати се мора, Што је збиља није никад шала, Јест’, данас је земља доконала Своје коло око јарка сунца, Кано жеља око сретна санка, Кано лептир око врела пламка, — А то коло, ко ће да нам крати Што волемо годином га звати. Санак жељи није пропаст била, Лептир није сагорео крила, — А на низу вечнога ђердана Ниже с’ нова годиница дана. Минула је та година стара, — Моја с’ песма огледалом ствара, Огледалом новога нам года, Огледалом нових непогода, Нових жртав’, нових полетаја, Нових суза, нових уздисаја, — Огледалом нових мученика — И још једног дива-самртника. Хај, завири, роде, мало У то кобно огледало, — Шта ти каже поглед први? — Грозиш ли се своје крви! Хајд’мо даље преко крви, А на крв се не осврни, Хајдмо тамо де се оно Један цео данак црни Као одаја неког дива, Какву врела машта снива; А дива су обхрвале Горке муке, ране љуте, Које силан живот гасе И последњи часак слуте... Зато му́че — зато ћуте Као стене замрзнуте И валови сињих мора, И шумови густих гора, И бесови земљотреса, И громови урнебеса, — Ћуте људи, ћуте звери, И присојке и аждери, — Ћуте наде, ћуте боли, — Васиона с’ богу моли. Небо ћути, пако ћути ...Див ће сада Издахнути... Самртни се часак спрема, Јест’, умреће овог года: Ил беснило — или правда, Ил тиранство — ил слобода... </poem> ==Извор== ''Јавор'', 9. јануар 1877. Број 2. Стр. 41-44. {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Песме Јована Јовановића Змаја]] e0fftd0uccg8fpdhayx8w97hgh3c0tk Злочин и казна 0 60634 145543 143299 2026-08-23T15:02:58Z Coaorao 19106 145543 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Део трећи/II|II]]<br> [[Злочин и казна/Део трећи/III|III]]<br> [[Злочин и казна/Део трећи/IV|IV]]<br> [[Злочин и казна/Део трећи/V|V]]<br> [[Злочин и казна/Део трећи/VI|VI]]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> [[Злочин и казна/Део четврти/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Део четврти/II|II]]<br> [[Злочин и казна/Део четврти/III|III]]<br> [[Злочин и казна/Део четврти/IV|IV]]<br> [[Злочин и казна/Део четврти/V|V]]<br> [[Злочин и казна/Део четврти/VI|VI]]<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> [[Злочин и казна/Део пети/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Део пети/II|II]]<br> [[Злочин и казна/Део пети/III|III]]<br> [[Злочин и казна/Део пети/IV|IV]]<br> [[Злочин и казна/Део пети/V|V]]<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> [[Злочин и казна/Део шести/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Део шести/II|II]]<br> [[Злочин и казна/Део шести/III|III]]<br> [[Злочин и казна/Део шести/IV|IV]]<br> [[Злочин и казна/Део шести/V|V]]<br> [[Злочин и казна/Део шести/VI|VI]]<br> [[Злочин и казна/Део шести/VII|VII]]<br> [[Злочин и казна/Део шести/VIII|VIII]]<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> {{ЈВ-аутор|Јефта Угричић|1927}} [[Категорија:Руски романи]] je3d5huw9w1i1rycbstg3xmgeu3feo5 Имна уједињене српске и хрватске академске омладине 0 60651 145531 142055 2026-08-23T14:45:12Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145531 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Имна уједињене српске и хрватске академске омладине | одељак= | аутор= Јован Јовановић Змај | година= 1897 | белешке= }} <poem> Богу слава, Богу хвала, Затрпан је извор зала̂, Сад нам свјесна душа поје: „Ми смо једно, нисмо двоје.”       Ко год ра̏ни Срба брата       Ра̏нио је и Хрвата;       Ко Хрвату бол заснива,       Тај и Србе изазива. Једно т’јело, један рад, Једна мисо̂, један над. ​ ​Неће више туђе тане Погађат’ нам слабе стране, Одбиће се и њих триста Од оклопа, од јединства.       Кад Хрвату сунце сине,       Огријаће и Србине;       Што зацвјета Србу брату,       Зацвјетаће и Хрвату. Једно т’јело, један рад, Једна мисао̂, један над. </poem> ==Извор== ''Бранково коло'', 23. октобар 1897. Година III, број 43. стр. 1346. {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} [[Категорија:1897.]] [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Песме Јована Јовановића Змаја]] c5g2q4t0hfna63v0x0qjwwoo6auyutu Народна имна 0 60652 145532 142057 2026-08-23T14:45:46Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145532 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Народна имна | одељак= | аутор= Јован Јовановић Змај | година= 1865 | белешке= (За Србију) }} <poem> Боже правде, браничу створења, Боже нада, Боже искушења,       Праотаца штите свети,       И унука с’ њини сети!             Свак’ је Србин син јунака,             Што је за крст живот дав’о,             Јера му је спас са крста             И ''слободу'' обећав’о. ​Боже греха јоште неопрани И векова горко проплакани!       Да ти није Србин мио,       Ти му не би бранич био.             И у муци искушења,             И у ноћи доба глуво,             Ти нас, Боже, тамо водиш,             Зашто си нас чув’о! ​Боже сунца, који таме зрачиш, Који ведриш и који облачиш,       Ноћ је била црна, дуга —       Разведри нам небо с југа,             Да у зраку светла дана,             У врлини света жара,             Пропевају тужна срца,             Загрле се браћа стара! ​Свети душе, дај нам твоју снагу, Благослови отачбину драгу,       Благослови владаоца,       Дај у њему врла отца,             Да нас учи, како ваља             Ићи смело дичној мети,             Како ваља Србин бити,             За род живет’ — ил’ умрети! </poem> ==Извор== ''Даница'', 20. јула 1865. Година VI, број 20. стр. 457. {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} [[Категорија:1865.]] [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Песме Јована Јовановића Змаја]] 4084d8n8gx554lpb76nixvok4uemqsw Једној девојци (Ј. Ј. Змај) 0 60669 145506 144582 2026-08-23T13:15:00Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145506 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Једној девојци (''-{???}-'') | одељак= | аутор= Виктор Иго | преводилац= Јован Јовановић Змај | година= | белешке= }} <poem> Дево, тебе ј’ небо бајем обавило! Певаш тако дивно, играш тако чило, :::— О дивоте, о! У погледи твоји к’о да вечност стоји, Блаженство се роји у осмејци твоји, :::— А ти не знаш то. Опазимо-л тебе ма са које стране, Нама зора сване, јарко сунце гране. :::Свак је душом твој. И ка’ што се зором распевају тице, Тако се из груди наших неотице :::Вине славопој. Ти не мотриш, не знаш шта крај тебе бива, Јер невиност чиста душу ти покрива :::Чаром вела свог, И анђ’о хранитељ, кој’ ти мисли види, Никад не румени, никад се не стиди :::— Ни од санка твог. </poem> == Извор == ''Јавор'', 19. април 1881. Број 16. Стр. 487. {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1914}} [[Категорија:Виктор Иго]] [[Категорија:Француска поезија]] h3lmwf76u0urw53eoyuhneu5ii5qqk5 Моје срце тужи, плаче... 0 60682 145558 144586 2026-08-23T15:24:13Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145558 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Моје срце тужи, плаче… | одељак= | аутор= Пол Верлен | преводилац= Ристо Ј. Одавић | година= | белешке= }} <poem> Моје срце тужи, плаче Ко и онај облак мрачни. — Што ли га се туга таче, За што ли ми срце плаче? ​Одмерено пљусак лије По калдрми и по крову, А са срца јад се вије И са пљуском у склад лије. ​Срце плаче, — не зна с чега! Само себе већ је сито… Ал’ не дарну нико њега А да није им’о с чега. ​Најстрашније срце боли Кад се не зна узрок јаду: Нити мрзи, нити воли, Па ипак те љуто боли! </poem> == Извор == 1901. ''Нова Искра'', Број 8. Стр. 232-233. {{ЈВ-аутор|Ристо Ј. Одавић|1932}} [[Категорија:Француска књижевност]] [[Категорија:Француска поезија]] [[Категорија: Пол Верлен]] [[Категорија:Ристо Ј. Одавић]] hnk5m748x8aghq84y133tgknscinzhx Марзељанка 0 60687 145562 143947 2026-08-24T09:02:10Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145562 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Марзељанка | одељак= | аутор= Клод Жозеф Руже де Лил | преводилац= Лаза Костић | година= | белешке= }} <poem> :::'''1.''' Ајдемо, децо родовине, Славе је наше сван’о дан, Диже се на нас робовине Крвави барјак завитлан. Чујете л’ како на бојишту У дивљем бесу риче звер, Подавиће вам сина, ћер; Другаре ваше, браћу ишту! За мач, браћо, за мач!… У ред, у бојни ред! Напред, напред, Нек скотска крв залива сваки гред! :::'''2.''' Па шта ће ропска чета ова, Та подла царска завера? Коме тај оков што га кова Крвничка стара намера? Французи, нама, ох! срамоте! Да силно дражи врашки глас! Та нама прети, оће нас У старо ропство све да воде!… За мач, браћо, за мач!… У ред, у бојни ред! Напред, напред, Нек скотска крв залива сваки гред! :::'''3.''' Шта, да та чорда туђиника По нашем прагу шири власт! Продане чете најамника Јунаке сруше у пропаст! Ох, Боже! везаније руку Да нам под јармом гори лик, А поган какав насилник Ужива нашу живу муку! За мач, браћо, за мач!… У ред, у бојни ред! Напред, напред, Нек скотска крв залива сваки гред! :::'''4.''' Тирани, стреп’те, стреп’те, кривци, Де вас је год нек’ вас је стра! Слободе младе верни синци Наплатиће сад сва вам зла. Војник је сваки, да вас бије, Падну ли млади соколи, Мајка нам нове одоји И сваки за њу, сваки мрије; За мач, браћо, за мач!… У ред, у бојни ред! Напред, напред, Нек скотска крв залива сваки гред! :::'''5.''' Французи, буд’те јунач права, Пуштајте, ал’ и држ’те ма, Поштед’те главе јадни мрава Што силом дижу на вас пра! Ал’ деспоте, крвнике старе, Ненасићене краљеве, Те немилосне змајеве, Што мајци својој недра жаре!… За мач, браћо, за мач!… У ред, у бојни ред! Напред, напред, Нек скотска крв залива сваки гред! :::'''6.''' А омладина мач нек паше, Кад стариј’ наши погину, Из њиног пра нек’ стопе наше Врлине њине подигну. Преживити их зар нам вреди Ко делит’ шњима гроба мрак? Ал’ понос ће нам бити јак Осветити их ил’ умрети. За мач, браћо, за мач!… У ред, у бојни ред! Напред, напред, Нек скотска крв залива сваки гред! :::'''7.''' Милино света домовине, Оснажи осветнички бој, А ко за тебе радо гине, Слободо драга, уза њ стој! Нек дође нама под заставу Победа на твој подвик драг; Нек издишући види враг И понос твој и нашу славу! За мач, браћо, за мач!… У ред, у бојни ред! Напред, напред, Нек скотска крв залива сваки гред! </poem> {{Википедија|Марсељеза}} == Извор == ''Млада Србадија'', 15. новембар 1870. Број 8. Година I, стр. 386-387. {{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}} [[Категорија:Лаза Костић]] [[Категорија:Марсељеза]] [[fr:La Marseillaise]] 5jthqa4kvtney631e0bpqwmebddtpva Јесен (Ламартин) 0 60703 145556 144588 2026-08-23T15:21:33Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145556 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Јесен | одељак= | аутор= Алфонс де Ламартин | преводилац= Војислав Илић | година=1899 | белешке= }} <poem> Здраво, украшен луже остатком зеленила! Последњи лепи дани што нам вас небо своди! Увело лишће, здраво! Јесењи дах мртвила Уз тешки бол пристаје и моме оку годи. Усамљен стазом ходим, пун болних сањарија, Последњи пут бих вид’о, док зрак не клоне сниже, То сунце бледолико, нејасна светлост чија Кроз шумску полутаму до мене једва стиже. Јест. Сада, када земља зенице склапа своје, У погледима њеним лепоте видим више. То је другарско с Богом, последњи осмех то је Који ће смрт за навек с усана да избрише. Тако готов да свршим свој земни век злехуди, Плачући својих дана варљиви удес зао — Ја се окрећем натраг и оком, пуним жуди, Посматрам добра, која уживат’ нисам знао. Дубраве, земљо, сунце, природо лепа, красна, С ивице гроба сузом здравим вас жалостивно; Та ваздух тако мири̂! Светлост је тако јасна Очима што умиру сунце је тако дивно! Како бих радо сада до самог дна испио Ту купу пуну сласти и пуну горког једа; У чаши, из које сам животно пиће пио, Можда је још остала и која капља меда. Можда је за ме крила будућност блиска моја Повраћај старе среће, чија је нада свела, Можда је у гомили живела душа која Што би ми срце такла, душу ми разумела. Ал’ пада свело цвеће, мирисом зрак напаја, Животу, сунцу тиме последње с Богом гла̂си, И ја са̂м ја умирем, на часу издисаја Ко складно — тужна песма моја се душа гаси. :1899. ''Вој. Ј. Илић'' </poem> == Извор == ''Звезда'', 6. фебруар 1900. Бр. 11. Година четврта, стр. 80. {{ЈВ-аутор|Војислав Илић|1894}} [[Категорија:Француска књижевност]] [[Категорија:Француска поезија]] [[Категорија:Војислав Илић]] e2lx6h452icr4i6kf8srmyqacr1d6kv Категорија:Немачка поезија 14 60771 145513 142784 2026-08-23T14:03:08Z Coaorao 19106 145513 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Поезија]] [[Категорија:Немачка књижевност]] nna52esi6tjaeqhba620jsuuw21214k Категорија:Руска поезија 14 60774 145515 142862 2026-08-23T14:07:26Z Coaorao 19106 145515 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Поезија]] [[Категорија:Руска књижевност]] 371ivxesk22u0qg7ctrtw8jumwtw5vn Атлант и брда 0 60856 145507 144583 2026-08-23T13:15:22Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145507 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Атлант и брда (''-{???}-'') | одељак= | аутор= Виктор Иго | преводилац= Мита Поповић | година= | белешке= }} <poem> Голем Атлант негда брда погледаше Па у злоби ниској беседити сташе: „Наша ј’ дола свежа, цветна и зелена, И пурпурним меким плаштом покривена. Амо ходи сетно девојче да снева, Да с’ радује, смеје и љупко попева. Океански вали ласкају нам пусти И ноге нам љубе непогодни усти, Још на нашој глави од росе и цвећа Дивна круна сјаје светла прамалећа, А ти, дивски бреже, ћелав си и дерап, Само сури ор’о што ти је још веран. Па рамена за што да су ти погнута, Ил невоља каква кида тебе љута? Чело ти у огњу тешких облачина А тајана пун си, дубоких пећина. Одкуд мраза, снега, тол’ко ти на глави, Што ни жарко лето не мож’ да откриви? За шт’ си тако погнут, можеш ли нам рећи?” Одговара Атлант: „''Свет држим на плећи''!” </poem> == Извор == ''Јавор'', 18. фебруар 1879. Број 7. Стр. 202. {{ЈВ-аутор|Мита Поповић|1888}} [[Категорија:Виктор Иго]] [[Категорија:Француска поезија]] mdqgyv4yg2quxa3l6ujctgplwbgg6n0 Рака и ружа 0 60857 145508 144584 2026-08-23T13:15:47Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145508 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Рака и ружа (''-{???}-'') | одељак= | аутор= Виктор Иго | преводилац= Мита Поповић | година= | белешке= }} <poem> (-{La tombe et la rose}-.) Рака рече ружи: „Шта ти градиш, цвете бајни, Од зориних суза сјајни’?” Ружа рече раци: „Шта градиш од жртве јадне Што у понор теби падне?” Ружа рече: „тужна рако, Ја у хладу гмизе нижем, Па ко амбра замиришем”. — Рече рака: „ружа бедна, Док се с тобом разговарам, Ја анђеле светле стварам!” </poem> == Извор == ''Јавор'', 8. септембар 1879. Број 35. Стр. 1099. {{ЈВ-аутор|Мита Поповић|1888}} [[Категорија:Виктор Иго]] [[Категорија:Француска поезија]] 90yred5glwzab2vsl4ca5cv5ymvndxk Песма (Виктор Иго) 0 60858 145509 144585 2026-08-23T13:16:08Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145509 wikitext text/x-wiki {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Песма (''-{???}-'') | одељак= | аутор= Виктор Иго | преводилац= Мита Поповић | година= | белешке= }} <poem> Кад би било гдегод дивотнога поља На широком свету, Где са сјајна неба бисерова роса Трепеће на цвету, Где се рујна ружа са љиљаном љуби А милодух леће: Учинио ја бих, да ти нона мала По том пољу шеће. Кад би било гдегод племенитих, верних И огњаних груди: Раздрагана душа гдено осећања Узвишено буди, К’о голуб голупче где невину жељу Грли жеља жива: Учинио ја бих, да на том узглављу Глава ти почива. Кад би било гдегод огњевита миља Што мирисом дише, Где с’ богато срце на нове дивоте Свака часа диже, Где је вечна радост и опојно миље И благослов гди је: На тима би грудма срце срцу твоме Да гнездашце свије! </poem> == Извор == ''Јавор'', 11. март 1879. Број 10. Стр. 289. {{ЈВ-аутор|Мита Поповић|1888}} [[Категорија:Виктор Иго]] [[Категорија:Француска поезија]] k7jzxvje72l8fhsalmnxngkpb924s6o Аутор:Светислав А. Петровић 100 61216 145559 145318 2026-08-23T17:31:03Z Coaorao 19106 145559 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Светислав | презиме = Петровић | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1883 | годинасмрти = 1945 | опис = '''Светислав А. Петровић''' је био српски преводилац, професор, књижевни и позоришни критичар. | слика = | опис_слике = | википедија = Светислав А. Петровић | остава = | остава_кат = }} == Дела == === Преводи === * [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (1904), од [[Мопасан|Ги де Мопасана]] * [[Меланхолични ован]] * [[Дона Паола]] * [[Смрт једног детета]] * [[Таманго]] (1905), од [[Проспер Мериме|Проспера Мериме]] * [[Илска Венера]] (1905), од Проспера Мериме [[Категорија:Преводиоци]] [[Категорија:Српски преводиоци]] n98x0duqd26cf8032qb0csbuhhgv7pc Тартарен Тарасконац 0 61258 145557 144551 2026-08-23T15:22:50Z Coaorao 19106 145557 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Алфонс Доде]] | Тартарен Тарасконац | Превод: [[Милан Грол]] | | Садржај: | [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]] }} <Center> '''ПРВИ ДЕО'''<br> У Тараскону<br> [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VII|-{VII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/VIII|-{VIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/IX|-{IX}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/X|-{X}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XI|-{XI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XII|-{XII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XIII|-{XIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/1/XIV|-{XIV}-]] '''ДРУГИ ДЕО'''<br> Међу Турцима<br> [[Тартарен Тарасконац/2/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VII|-{VII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/VIII|-{VIII}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/IX|-{IX}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/X|-{X}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/XI|-{XI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/2/XII|-{XII}-]]<br> '''ТРЕЋИ ДЕО'''<br> Међу лавовима<br> [[Тартарен Тарасконац/3/I|-{I}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/II|-{II}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/III|-{III}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/IV|-{IV}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/V|-{V}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/VI|-{VI}-]]<br> [[Тартарен Тарасконац/3/VII|-{VII}-]] </Center> <center>{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}</center> [[Категорија:Француска књижевност]] 7q7dlek9my28iieo81oxz22blxtlrrr Краљица (Ђура Јакшић) 0 61391 145522 145475 2026-08-23T14:28:13Z Coaorao 19106 145522 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Краљица | одељак= | аутор=Ђура Јакшић | година=1860 | белешке= }} {{gap}}О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торњеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу.<br /> {{gap}}Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте!<br /> {{gap}}Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају.<br /> {{gap}}Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . .<br /> {{gap}}Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . .<br /> {{gap}}Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванога госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази.<br /> {{gap}}У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века.<br /> {{gap}}Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће.<br /> {{gap}}Дркће као прут. . . .<br /> {{gap}}Примио ми је Бога и продужио чатање.<br /> {{gap}}Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане. Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . .<br /> {{gap}}Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио.<br /> {{gap}}У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . .<br /> {{gap}}Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца.<br /> {{gap}}Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јечаше у пола мрачном ходнику.<br /> {{gap}}Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу.<br /> {{gap}}Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мртво и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал’ зашто потамнеше? Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма дуго лежала, и сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше увео цвет најлепшега пролећа.<br /> {{gap}}А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело.<br /> {{gap}}Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне, примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање у болном срцу остави.<br /> {{gap}}Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени и благословени . . .<br /> {{gap}}Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . .<br /> {{gap}}Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше бол, туга и упрепаштење.<br /> {{gap}}Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анџелових кипова, које је вешта рука у часовима тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише.<br /> {{gap}}Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника јечаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју своjeга анђела лежала.<br /> {{gap}}У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди студеног мермера . . .<br /> {{gap}}„О краљицо!” . . . прошапћу му блеђе усне од оних, над којима мајка сузе пролева . . .<br /> {{gap}}„Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!” смејао се луди. .&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.<br /> {{gap}}Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје. {{Центар|<nowiki>*</nowiki><br /><nowiki>*      *</nowiki>}} {{gap}}И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор руже, стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, а жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, опет одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . .<br /> {{gap}}И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток.<br /> {{gap}}На томе месту сахранише незнану покојницу.<br /> {{gap}}Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила, слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . .<br /> {{gap}}Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико незнађаше казати.<br /> {{gap}}Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило њино, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол’ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил’ можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе, без речи, нем и студен камен, на ком се терет и туга у живим цртама показиваше.<br /> {{gap}}Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — да на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше.<br /> {{gap}}Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови, а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за собом остављаше. <div style="text-align:center; margin-left;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <poem> „Лакша је земља нег’ ови јади; Срећнија ј’ много од срца мог; Она ти лица љуби и хлади . . . Ох што ме гробом нествори Бог!” . . . </poem> </div> </div> {{gap}}Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга необично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвељено срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке.<br /> {{gap}}Али ни то несам могао . . .<br /> {{gap}}Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа.<br /> {{gap}}„Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема!<br /> {{gap}}„Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило.<br /> {{gap}}„Седи и чуј!”<br /> {{gap}}И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жеднећој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу.<br /> {{gap}}„У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер показиваху задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек с веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — хеј онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . .<br /> {{gap}}„На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео. Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу . . .<br /> {{gap}}„Само сам ту хтео умрети. . . .<br /> {{gap}}„Ах лепа и мила земљо! Да л’ да те благосиљам, ил’ ћу те клети? Јер у теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . .<br /> {{gap}}„Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали.<br /> {{gap}}„Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота!<br /> {{gap}}„Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . .<br /> {{gap}}„Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал’ у мени живот одржаваше. . . .<br /> {{gap}}„Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал’ она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми је срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом!<br /> {{gap}}„На грешној земљи живесмо рај!<br /> {{gap}}„Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море сладости отрова точи.<br /> {{gap}}„Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . .<br /> {{gap}}„Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам са другим вернима очи заклапају и шапћу: вечна му памет! . .<br /> {{gap}}„То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. —<br /> {{gap}}„Две одметнице је тамо позиваху.<br /> {{gap}}„Она исрва није хтела; алʼ ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и малʼ умръо несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца успламте.<br /> {{gap}}„Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљицо моја! . . .<br /> {{gap}}„Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ.<br /> {{gap}}„А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . .<br /> {{gap}}„Ох Краљицо! . . .<br /> {{gap}}„И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала; још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао.<br /> {{gap}}„Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала.<br /> {{gap}}„Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даје!<br /> {{gap}}„Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . .<br /> {{gap}}„Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!” отрован шапат народа парао је срце у мени.<br /> {{gap}}„Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа.<br /> {{gap}}„И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирао сам у густој прашини безбожнога Џевера . . .<br /> {{gap}}„Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . .<br /> {{gap}}„Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полу мртва у средини гомиле Турака лежала.<br /> {{gap}}„Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао.<br /> {{gap}}„Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера.<br /> {{gap}}„Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . .<br /> {{gap}}„А где је Краљица, где живот мој?” питао сам у великим мукама. „Где?” али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . .<br /> {{gap}}„И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умръо, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију.<br /> {{gap}}„Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . .<br /> {{gap}}„О Краљицо!” . . .<br /> {{gap}}„Ја сам, ја сам!” шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!” сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали.<br /> {{gap}}„Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога!<br /> {{gap}}„Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!” . . .<br /> {{gap}}„Ја више несам чуо . . .<br /> {{gap}}„После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . .<br /> {{gap}}„Ђорђе ме је примио . . .<br /> {{gap}}„Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана.<br /> {{gap}}„У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба.<br /> {{gap}}„Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио!<br /> {{gap}}„Алʼ једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела!<br /> {{gap}}„Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући.<br /> {{gap}}„Из далека је грмило и земља се тресла.<br /> {{gap}}„Пред двором беснога Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . .<br /> {{gap}}„Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, алʼ пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . .<br /> {{gap}}„Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Алʼ он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатоме харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . .<br /> {{gap}}„Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!”<br /> {{gap}}„У помрчини ништʼ несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео.<br /> {{gap}}„Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава!<br /> {{gap}}„Спрам таке светлости угледам Џевера.<br /> {{gap}}„Где је Краљица!”<br /> {{gap}}„Ево је!” одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави.<br /> {{gap}}„Где је Краљица, псето!” запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу.<br /> {{gap}}„Где је Краљица! где?” . . . Алʼ залуд нико ми више неодговараше.<br /> {{gap}}„Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . .<br /> {{gap}}„Краљицу несам могао наћи . . . .&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.<br /> {{gap}}„Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . .<br /> {{gap}}„Богу сам се молио . . .<br /> {{gap}}„У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .”<br /> {{gap}}Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и слеваху се низ бледо лице на црни гроб . . . .&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.<br /> {{gap}}„Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! илʼ удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!” . . . смејао се луди . . . {{Центар|<nowiki>*</nowiki><br /><nowiki>*      *</nowiki>}} {{gap}}Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази.<br /> {{gap}}То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . . == Извор == 1860. ''Даница'', бр. 11. и 12. {{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}} [[Категорија:Ђура Јакшић]] [[Категорија:Приповетке Ђуре Јакшића]] [[Категорија:Српске приповетке]] 1vqoj3sfc487ucrfscf219g3z0j2vc7 Марково благо 0 61481 145528 145489 2026-08-23T14:42:02Z Coaorao 19106 /* Извор */ 145528 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Марково благо | одељак= | аутор= Јован Јовановић Змај | година= 1865 | белешке= }} <div style="text-align:center; margin-left:2em;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <poem> И нађоше у Прилипу закопано благо много, Што ни Марко, дели Марко, потрошити није мог’о. Де, нека ми когод каже у данашње доба гњило, Како би се ово благо понајбоље потрошило. Да је мени пало шака, не бих хтео чинит’ ина, За шест стотин’ ока злата купио бих море вина, Па бих позв’о на пијанку све кукавце нашег доба, Опио бих удворице, опио бих многа роба, Улизице, трчилаже, чанколизе, готоване, Да се кучке забораве, да истину продиване. А дозв’о бих у прикрајак господаре њине сјајне, Нека чују шта им мисле, нек докуче многе тајне. Марко би се насмејао, насмејао из свог гроба, А таки би настануло друго време, друкче доба. </poem> </div> </div> ==Извор== ''Певанија Змај-Јована Јовановића: одабране целокупне умотворине у песми и прози са опширним животописом Змај-песниковим: 1849-1882'', Нови Сад: Српска књижара Браће М. Поповића, 1882 (Нови Сад: Српска штампарија Дра Светозара Милетића) 1882. Стр. 203. {{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}} [[Категорија:1865.]] [[Категорија:Српска поезија]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]] [[Категорија:Јован Јовановић Змај]] [[Категорија:Песме Јована Јовановића Змаја]] ac7l1x3hz8j4pj8eu48by38g0pnkqia Херцеговац и Марко Краљевић 0 61490 145500 145498 2026-08-23T12:39:23Z Coaorao 19106 145500 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}} {{gap}}Ћерао херцеговац вино из приморја крсноме имену о Ђурђеву дневи, па кад дошао у једну велику планину те се зове Нурин, срете на путу некаква чоека толико велика колико данашња четири, сиједе браде до ниже паса, а бркове пребацио про рамена те му висе низ леђа, па му назове: помоз Бог јуначе! и упита га: од које си крајине и шта то гониш? Одговори му херцеговац: из фочанске нахије, носим вина за крсно име:<br /> {{gap}}Марко. А колико је ту вина?<br /> {{gap}}Херц. Осамдесет ока.<br /> {{gap}}Марко. А имаш ли колико званица о крсноме имену?<br /> {{gap}}Херц. Имам што је Бог дао десетпетнаест осим намјерника.<br /> {{gap}}Марко. А имаш ли још вина у кући, осим то што носиш?<br /> {{gap}}Херц. Бог ме ми више и не треба; овђен има вина и за 50 људи.<br /> {{gap}}Марко уздахне, па рече: куку први људи; леле људски изроде! Ако овако потраје, доћи ће земан да једно јаје четири чоека носе у носиља. Дедер Херцеговче! растовари један мијех вина за моје паре да ти наздравим, и да се од жеље напијем, јер и ја сам некад славио Ђурђев дан крсно име. Херцеговцу се не мога бит' на ино, него растовари и пружи му један мијех, а Марко га загрли и метну грло у прождирало, те окапи у један душак, па рече Херцеговцу: ти с једним мијехом вина не можеш дома, него ми дај и други мијех да ти поштено платим и вино и ћирију. Херцеговац се сад већма препане, не знајући ко је и хоће ли опет други мијех попити, даде му и другу страну; а Марко опет као прије све до капи, па му извади 4 дуката говорећи: ево купи за себе друго вино и оставај на здравље. — Стан’ мало јуначе, кумим те небом и земљом! кажи ми се, али си божје створење, али си горски џин? — Закуни ми се, рече му Марко, да ме не ћеш никоме повиђети, пак ћу ти се онда казати. Херцеговац му се закуне, а Марко: ја сам Марко Краљевић, свијет мисли да сам ја умрьо; али сам се ја сакрио у једну горску вилину пећину од како је пушка на свијет изишла, па све чекам згоду да на мојега шарина узјашем, и моју под мохуром ћорду извадим, да саберем све Србље под један барјак и да пред њима јуришим на турке кликујући: јуриш браћо! за вјеру и за часни крст! да истријебимо душмана. == Извор == [[Аутор:Вук Врчевић|Врчевић, В.]] 1868. Српске народне приповијетке <small>понајвише кратке и шаљиве</small>. Биоград: Српско учено друштво. стр. 106-107. [[Категорија:Српске народне приповетке]] p5unf0nvv6oa5qua11x7osf5vu6u3m4 Вук Врчевић 0 61491 145504 2026-08-23T13:08:53Z Coaorao 19106 Преусмерена страница на [[Аутор:Вук Врчевић]] 145504 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Аутор:Вук Врчевић]] enmr9ojlmiqjsgqkg54myus4y3ux3xw Категорија:Виктор Иго 14 61492 145512 2026-08-23T13:19:16Z Coaorao 19106 Нова страница: {{DEFAULTSORT:Иго, Виктор}} [[Категорија: Француски књижевници]] 145512 wikitext text/x-wiki {{DEFAULTSORT:Иго, Виктор}} [[Категорија: Француски књижевници]] 6nfgvfyjom0fu9q5omrlhgo7iefeih0 Категорија:Немачка књижевност 14 61493 145514 2026-08-23T14:06:07Z Coaorao 19106 Нова страница: [[Категорија:Књижевност]] 145514 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Књижевност]] kopaiy0qia2zr3un46bsn8ovech4ef5 Категорија:Руска књижевност 14 61494 145516 2026-08-23T14:07:45Z Coaorao 19106 Нова страница: [[Категорија:Књижевност]] 145516 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Књижевност]] kopaiy0qia2zr3un46bsn8ovech4ef5 Категорија:Српска проза 14 61495 145520 2026-08-23T14:22:15Z Coaorao 19106 Нова страница: [[Категорија:Српска књижевност]] 145520 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Српска књижевност]] 0fhdf9crezfpaipo0kkdv1bbfw50wgo Категорија:Српске приповетке 14 61496 145523 2026-08-23T14:29:32Z Coaorao 19106 Нова страница: [[Категорија:Српска проза]] 145523 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Српска проза]] 0nl1myh5f4i33lbei646mtql2f3tzvq Категорија:Песме Јована Јовановића Змаја 14 61497 145529 2026-08-23T14:42:46Z Coaorao 19106 Нова страница: [[Категорија:Српска уметничка поезија]] 145529 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Српска уметничка поезија]] fd48lwiji9jteayjwynuna5o0x2guiw Категорија:Руски романи 14 61498 145544 2026-08-23T15:03:38Z Coaorao 19106 Нова страница: [[Категорија:Руска књижевност]] 145544 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Руска књижевност]] 4ps3jcqrols9koxkxj0b9lm29zr4vmi Аутор:Славко Перошевић 100 61499 145563 2026-08-24T09:24:40Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Аутор | име = Славко | презиме = Перошевић | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1968 | годинасмрти = | опис = '''Славко Перошевић''' је црногорски књижевник и песник. | слика = | опис_слике = | википедија = Славко Перошевић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = }} == П… 145563 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Славко | презиме = Перошевић | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1968 | годинасмрти = | опис = '''Славко Перошевић''' је црногорски књижевник и песник. | слика = | опис_слике = | википедија = Славко Перошевић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Битка на Кошарама]] * [[Два погледа]] * [[Еј да можеш устати Владико]] * [[Епска одбрана Његоша и Црне Горе]] * [[Књаз Никола и Марко Миљанов]] * [[Ко то каже да нијесмо Срби]] * [[Комунистички злочини у Црној Гори]] * [[Куда идеш Црна Горо]] * [[Мајор Тепић]] * [[Митрополиту Амфилохију]] * [[Нико више не см'е да вас бије]] * [[Новаку Ђоковићу]] * [[Одбрана цркве у Дробњаке]] * [[Патријарх Павле]] * [[Писмо Питеру Хандкеу]] * [[Писмо српском предсједнику]] * [[Писмо црногорском официру]] * [[Пјесма о Његошу]] * [[Повлачење српске војске 1915—1916]] * [[Полицајцу Милутину Лековићу]] * [[Посљедњи поздрав Момиру Булатовићу]] * [[Распопу Мирашу Дедеићу]] * [[Христовом војнику Милоју Шћепановићу]] 770kzfu105h5p331voxquu9m8kw0irg 145564 145563 2026-08-24T09:25:46Z Coaorao 19106 /* Песме */ 145564 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Славко | презиме = Перошевић | иницијал_презимена = П | годинарођења = 1968 | годинасмрти = | опис = '''Славко Перошевић''' је црногорски књижевник и песник. | слика = | опис_слике = | википедија = Славко Перошевић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Битка на Кошарама]] * [[Два погледа]] * [[Еј да можеш устати Владико]] * [[Епска одбрана Његоша и Црне Горе]] * [[Књаз Никола и Марко Миљанов]] * [[Ко то каже да нијесмо Срби]] * [[Комунистички злочини у Црној Гори]] * [[Куда идеш Црна Горо]] * [[Мајор Тепић]] * [[Митрополиту Амфилохију]] * [[Нико више не см'е да вас бије]] * [[Новаку Ђоковићу]] * [[Одбрана цркве у Дробњаке]] * [[Патријарх Павле]] * [[Писмо Питеру Хандкеу]] * [[Писмо српском предсједнику]] * [[Писмо црногорском официру]] * [[Пјесма о Његошу]] * [[Повлачење српске војске 1915—1916]] * [[Полицајцу Милутину Лековићу]] * [[Посљедњи поздрав Момиру Булатовићу]] * [[Распопу Мирашу Дедеићу]] * [[Христовом војнику Милоју Шћепановићу]] {{DEFAULTSORT:Перошевић,_Славко}} [[Категорија:Црногорски књижевници]] subqxycbq15rxyaz3pqc7rysav209it Категорија:1872. 14 61500 145565 2026-08-24T10:37:48Z Coaorao 19106 Нова страница: [[Категорија:1870-е|2]] 145565 wikitext text/x-wiki [[Категорија:1870-е|2]] gk6gv8ov1bnvepp84i6qp3ygzt4s2br