Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.16 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 0 25553 145567 84638 2026-08-24T22:06:05Z Ран-кан 2705 145567 wikitext text/x-wiki {{наслов|РЕЗОЛУЦИЈА<br> О<br> ОСНИВАЊУ<br> АНТИФАШИСТИЧКОГ ВЕЋА<br> НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ}} {{gap}}На скупштини одржаној у ослобођеном Бихаћу, дана 26/27 новембра 1942 г. претставници народа свих земаља Југославије, без разлике народности, вјере и политичко-партијске припадности, {{центар|констатују}} {{gap}}да је априлски војни слом Југославије непосредна последица ненародне политике и читавог низа издаја војног и политичког вођства Југославије; {{gap}}да су народи Југославије, који су одлучно хтели са оружјем у руци да бране своју слободу и независност, били предани на милост и немилост фашистичком освајачу; {{gap}}да је панично бегство југославенске владе значило срамно напуштање и изневеравање народа у најтежим тренуцима његове историје; {{gap}}да су фашистички окупатори завели над свима народима Југославије режим незапамћене барабарске свирепости, режим истребљивања читавих народа и раса, масовног и зверског убијања жена, деце и стараца у позадини, пљачке, насиља и пустошења читавих пространих области; {{gap}}да су се домаћи издајници Павелић, Недић и њима слични ставили у службу окупаторима против својих властитих народа и исто тако огрезли у крви својих народа, служећи окупаторима као крвави џелати, и да зверства четника, који стоје под командом министра Драже Михаиловића, над свима народима Југославије нису мање свирепа ни мање масовна од зверстава окупатора, усташких и недићевих банди; {{gap}}да су скоро све бивше политичке странке или организације у већини земаља Југославије пасивно посматрале стање ствари или се с њиме помириле. Једне на тај начин што су одмах отворено пришле окупатору, друге што су прво одбијале и саму писао на какову борбу противу окупатора, да би затим, у току развоја народно-ослободилачке борбе, отишли директно у издају. Став већине људи из вођства ових странака: „још није време за борбу против окупатора”, убрзо се претворио у став: „већ је време за борбу у корист окупатора против побуњеног народа”; {{gap}}да се велики део официра, нарочито виших, ставио у разним формама на расположење окупатору у његовој борби против свих народа Југославије; {{gap}}да се скоро сав општински и државни апарат бивше Југославије, који је кроз низ година био издајнички припреман и оспособљаван за то ставио у службу фашистичких окупатора и постао њиховим послушним оруђем за уништење народа; {{gap}}да је једино Комунистичка Партија Југославије остала верна народу и његовој слободи, те да је одмах позвала све народе, све политичке странке осим отворено издајничке, све поштене и родољубиве људе у заједничку оружану борбу против окупатора; {{gap}}да су се на овај позив одушевљено одазвале широке масе свих народа Југославије дижући народни устанак, сви поштени и родољубиви људе, организујући герилске, партизанске одреде, а да су се на овај позив оглушила скоро сва бивша вођства политичких странака; {{gap}}да су сви народи Југославије у оружаној борби против окупатора и њихових слугу дали најузвишенији пример шта могу учинити голоруки народи против далеко надмоћнијег освајача, само кад су вољни да се боре за своју част, слободу и независност; {{gap}}да су у тој борби поднели и подносе огромне жртве уверени да неће бити узалудне; {{gap}}да је у пламену народног устанка, који је захватио све народе и све земље Југославије, остварено борбено јединство свих родољубивих снага наших народа, без обзира на бивше грађанске политичке странке и у директној борби с њиховим бившим вођствима, од којих је већина, у разним облицима, прешла на страну окупатора. {{gap}}Констатујући ово и одајући славу и пошту сенима хиљада палих народних хероја и милионским народним жртвама фашистичког терора скупштина претставника свих народа Југославије доноси следећу {{центар|резолуцију}} '''1.''' Благодарећи јединству свих искрених родољуба у Југославији, које се исковало у осамнаестомесечној оружаној борби против фашистичких окупатора и свих њихових слугу и помагача, првобитни мали партизански одреди који су ту борбу повели голим шакама, израсли су у моћну и непобедиву Народно-ослободилачку војску. Њезине пролетерске и партизанске ударне бригаде и одреди прославили су се под храбрим и мудрим руководством Врховног штаба и команданта Народно-ослободилачке Војске и Партизанских Одреда Југославије, друга Тита, и захваљујући све јачем разбуктавању народног устанка и све већем приливу народних маса у редове Народно-ослободилачке војске, ових дана прерасли су и организовали се у дивизије и корпусе, пред којима се отварају нове, широке перспективе великих и одлучних победа. {{gap}}Наша славом овенчана Народно-ослободилачка Војска јуначки је одолела свим досадашњим офанзивама непријатеља и његовим подмуклим сплеткама, она се својим победама издигла до чиниоца од међународног значаја. Сви народи Југославије показују на делу, што и ми овде, као њихови претставници јавно утврђујемо, да признају и помажу ту војску као једини израз и оруђе њихове свете ослободилачке борбе, као једину здраву и једину стварно народну снагу, способну да ту борбу дотера до победничког краја, док су се пред очима целог света распршиле у дим све лажи протуране у страној јавности о тобожној борби против окупатора коју „води” издајник министар Дража Михаиловић. '''2.''' Херојска одбрана Кавказа и Стаљинграда, под најтежим условима, као и прошле зиме славна одбрана Москве и Лењинграда, не само да одушевљавају наше народе, него су за њих и последње јамство скоре коначне победе слободољубивих народа над барбарским фашизмом. Поробљени словенски народи могу ведро гледати у своју блиску слободну будућност, јер на челу борбе за њихово ослобођење стоји моћни Совјетски Савез с његовом непобедивом Црвеном Армијом под руководством генијалног Стаљина. Операције савезничке британске и америчке војске у Африци такође значе знатан допринос бржем распадању италијанско-њемачке коалиције. {{gap}}Своју огромну и неограничену љубав према великом заштитнику словенских и свих поробљених народа, према Совјетском Савезу, народи Југославије показали су и показују читавом својом непрекидном борбом против фашиста и свима манифестацијама свога расположења. {{gap}}Народи Југославије и њихова Народно-ослободилачка Војска с радошћу поздрављају победничке напоре америчких и британских трупа и борбених Француза у Африци, гледајући у тим великим демократским народима своје савезнике у борби за уштеђење фашистичке куге. '''3.''' Скупштина поздравља историску ноту Совјетске Владе од 14. септембра ове год. о одговорности хитлеровских освајача и њихових помагача за злочине које су извршили у окупираним државама Европе. С највећим поносом примили су народи Југославије оно велико признање које је у тој ноти учињено њиховој народно-ослободилачкој партизанској борби. Народни претставници окупљени на овој скупштини изјављују да ће и даље улагати све напоре у тој борби, свесни речи те ноте које кажу да је ван сваке сумње да ће успешни развитак те славне партизанске борбе бити један од најважнијих услова коначног слома општег непријатеља и да ће он приближити час одмазде. Они изјављују да ће свестраним прикупљањем података о злочинима окупатора и њихових помагача и откривањем злочинаца помоћи народно-ослободилачку војску да јој не умакне ни један злочинац и да ниједна невина народна жртва не остане неосвећена. {{gap}}Али скупштина сматра за своју дужност према невиним жртвама да пред целим светом изјави; да су зверства која су починили и данас чине над Србима, Хрватима и Муслиманима четници Драже Михаиловића не мање масовна и свирепа од зверстава окупатора и усташа и да Југославенска избегличка влада носи пуну одговорност за те злочине за које она просипа одликовања злочинцима; да према томе она није имала моралног права да поред влада других поробљених држава потписује апел Совјетској Влади о питању одговорности за злочине окупатора и његових помагача. Њен министар војске Дража Михаиловић спада поред фашистичких окупатора, поред Павелића, Љотића, Недића, Пећанца такође на оптуженичку клупу за злочине извршене над народима Југославије. '''4.''' Јединство народа Југославије у народно-ослободилачком рату обухватило је најшире масе свих народа Југославије, све праве и искрене родољубе без разлике народности, вере и партиско-политичке припадности, све друштвене слојеве, људе и жене, све праве и искрене родољубе без обзира на различите форме које је оно добило у различитим земљама и покрајинама. Најузвишенији израз тога јединства јесте Народно-ослободилачка Војска, у чијим се редовима боре раме уз раме родољуби свих народа Југославије, свих вера и различитих партијских опредељења. {{gap}}У Словеначкој је остварена Освободилна Фронта као опште народно тело обухватајући све друштвене слојеве, све политичке партије, струје и организације у словеначком народу, комунисте, хришћанске социјалисте, кметијце, социјал-демократе, соколе и друге демократске и родољубиве елементе, осим мале шаке издајничке беле гарде која служи окупатору. У Хрватској је такође остварена Народно-ослободилачка фронта која је привукла у своје редове све што је поштено и истински родољубиво у хрватском народу, у редовима радника, сељака, народне интелигенције и у редовима Хрватске Сељачке Стране, упрkос издајничком или кукавичком држању већег дела врхова ХСС и опортунистичке политике „чекања” и трпљења Др. Влатка Мачека. У Србији, привремени војнички успеси окупатора, који су дошли као последица издаје Недића и Драже Михаиловића, нису могли разбити јединство српског народа, исковано у огњу народног устанка. У свим земљама где живи српски народ, разбијачи јединства народа, издајнички четници, изгубили су сваки морални и политички ослонац и држе се само уз помоћ окупатора и страховитим терором. Црногорски народ, који се листом био дигао на оружје против окупатора и овога довео до тога да већ мора напустити Црну Гору, подлегао је једним делом издајничкој пропаганди четничких вођа као што су Бајо Станишић, Блажо Ђукановић и Крсто Поповић, који су помоћу окупатора привремено пореметили јединство црногорског народа и омогућили окупатору да поново угњетава црногорски народ који је тешким жртвама био ослободио читаву Црну Гору. Али та је издаја данас позната црногорском народу и он се већ поново диже да свргне окупаторски јарам и четничко харање по Црној Гори. Слично и у Херцеговини где су четничке вође, помогнуте оружаном снагом талијанског окупатора, привремено успели да разбију јединство народа који је у устанку већ био постигао велике успехе, и где сада народни устанак поново оживљава. У Босни народни устанак упркос свима напорима Павелића, Недића и Драже Михаиловића, Немаца и Италијана, упркос издајничким споразумима четничких официра и војвода са окупаторима и Павелићем није никада малаксао него је забележио највеће успехе. Успеси Народно-ослободилачке Војске у правцу Западне Босне силно су помогли масовно разбуктавање народног устанка у Далмацији. '''5.''' У свим земљама Југославије од самог почетка оружане ослободилачке борбе ницали су на ослобођеној као и на неослобођеној територији народно-ослободилачки одбори као нужни органи јединства позадине и фронта, као од самог народа створена тела која су окупљала народ у његовим напорима да помогне своје јуначке борце, који су уједињавали становништво у народно-ослободилачкој борби. Они су нужним развитком постали органима народно-демократске власти и потврдили се као израз јединствене народне воље за ослобођење испод јарма фашизма. На пространој ослобођеној територији нема села без народно-ослободилачког одбора спојених у општинским и среским својим телима. Многобројни Народно-ослободилачки одбори раде илегално под најтежим условима у још неослобођеним деловима земље. Они су главно оруђе јединства народа у ослободилачкој борби, јединства позадине и фронта, које је било и остаје услов и залога коначне победе над крвавим окупаторима и њиховим усташким и четничким слугама. Преко њих, као и преко женских и омладинских антифашистичких организација остварују се надчовечански напори народних маса у позадини. '''6.''' Ослободилачки праведни рат народа Југославије, оружани устанак народа силно се разбуктао и проширио ове јесени и неодољиво руши пред собом све препреке. Ничу као из земље нове чете и батаљони који се брзо претварају у бригаде и дивизије. Силан талас антифашистичке борбе све се више и више шири. Свуда народне масе увиђају да је Народно-ослободилачка Војска једини њихов борац, заштитник и осветник. Изгладњавани и малтретирани хрватски домобрани предају се Народно-ослободилачкој Војсци у масама која их враћа кућама јер у њима гледа своју браћу којима је оружје силом гурнуто у руке. Све дубље продире у масе војника па и официра домобрана свест о издајничкој зликовачкој страхоВлади усташа који су бацили хрватски народ у ропство и нанели му највећу љагу у његовој историји. Али под утицајем снажних удараца наше херојске војске против четничких банди и њихових господара, распадају се те творевине издаје и реакције и многи заведени сељаци, које су издајнички официри увукли у братоубилачку борбу уместо у борбу против окупатора, предају се и одричу даљег слушања својих издајничких вођа. И у крајевима где су те издајничке вође успели да заведу народ обећавајући му мир и сигурност живота и имовине на бази сарадње са окупаторима и усташама, народ је отворио очи јер је постао жртва зверских масовних покоља од стране усташа, четника и окупатора. Народ је крваво платио у таквим крајевима своју наивну веру у споразум четника са усташама и окупаторима, и тај се споразум на делу показао као споразум за масовно убијање Хрвата и Муслимана од стране четника, а Срба од стране усташа, но на многим местима покоље врше сви ти зликовци заједно и над Србима и над Хрватима и над Муслиманима. Скупштина због тога јавно улаже протест против поступка избегличке југословенске владе која расипа одликовања баш на најгоре злочинце и издајице и обмањује светску јавност како борбу против окупатора у Југославији води њен министар Дража Михаиловић. У томе погледу, као и у погледу одбране пред светском демократском јавношћу части оних храбрих и поштених југословенских официра који нису издали народ у његовој ослободилачкој борби, већ се од првог дана боре у партизанским редовима, а многи су и своје животе поставили на олтар народне слободе, Скупштина у потпуности хвата и потписује све изјаве које је о томе дао Врховни штаб Народно-ослободилачке Војсе. '''7.''' Огромни размах народно-ослободилачке борбе, високи ступањ на који се испела наша борба, многобројни и све сложенији задаци који са на том ступњу борбе намећу свима нама, захтева стварање једног тела које ће још више и боље уједињавати велике народне напоре за коначну победу. Због тога претставници из свију земаља Југославије, окупљени у слободном Бихаћу одлучују да се конституишу у Антифашистичко Веће Народног Ослобођења Југославије као највиши политички израз створеног чврстог јединства народа Југославије, израз њихове несаломљиве воље за победу над окупаторима и свима њиховим слугама и помагачима, као тело које ће још више развити и ујединити напоре народно-ослободилачких одбора и свих других народних масовних антифашистичких организација у ослобођеним и у још неослобођеним деловима наше земље. '''8.''' У Антифашистичком Већу Народног Ослобођења окупљени су претставници свих народности, вера и антифашистичких политичких партија и група, који су се на делу показали верни и одани народу, који су издржали сва искушења тешке борбе за народно ослобођење. Антифашистичко Веће Народног Ослобођења и из његове средине изабрани Извршни Одбор стајаће — поред Врховног Штаба Народно-ослободилачке Војске и Партизанских Одреда Југославије као врховног војничког руководиоца народно-ослободилачке борбе — на челу те борбе као њеног политичко претставништво. '''9.''' Основни задатак Антифашистичког Већа Народног Ослобођења Југославије биће даље развијање јединствености напора свих народа Југославије за извојевање коначног ослобођења за све њих и за стварање услова за пуну њихову слободу и равноправност у ослобођеној братској заједници, коју нико неће моћи разорити јер ће се исковати у огњу заједничке борбе. У том циљу Антифашистичко Веће Народног Ослобођења трудиће се да још више развије и учврсти већ остварено јединство позадине и фронта, да Народо-ослободилачка Војска и партизански одреди буду достојно снабдевени. Веће ће се трудити да развије и учврсти народно-ослободилачке одборе и помогне све остале народне масовне антифашистичке организације, да обезбеди што ужи контакт између народа и народно-ослободилачких одбора, да учврсти личну и имовну сигурност, да подигне просветни ниво становништва, да организује социјално старање и здравствену службу, једном речи Веће ће улозити сав труд да у овим тешким данима ослободилачког рата, када све нас очекују највећи напори, организује што је могуће боље нашу позадину за успешну борбу против фашистичких освајача и тиме допринесе коначној побједи наше праведне ствари. '''10.''' Антифашистичко Веће Народног Ослобођења Југославије изабраће из своје средине Извршни Одбор с претседником, и три потпретседника и упутиће са овог заседања свој проглас народима Југославије и њиховим храбрим борцима. '''11.''' За војничко вођење народно-ослободилачког рата народа Југославије Антифашистичко Веће Народног Ослобођења изражава своје пуно и неограничено признање, захвалност и поверење Врховном штабу Н.О.В. и П.О.Ј. и врховном команданту другу Титу, заклињући се да ће будно чувати интересе народно-ослободилачке борбе и да ће све своје напоре усмерити на постизање оног узвишеног циља за који се наша славна Народно-ослободилачка Војска с тако беспримерним јунаштвом бори. У Бихаћу дана 27. новембра 1942 године. == Извори == * [https://web.archive.org/web/20230421141922/https://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/rezolucija_o_osnivanju_avnoja.html Резолуција о оснивању Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије, 27. новембар 1942] [[Категорија:АВНОЈ]] [[Категорија:1942.]] 0nb37dvy1hv4xax6enl5knqky5aozys 0 32455 145566 77213 2026-08-24T17:31:18Z Coaorao 19106 /* */ 145566 wikitext text/x-wiki {{Поезија| <center>{{ font color | red | '''<big>Марко Краљевић у пећини</big>''' }}</center> Коси Туре зелену ливаду У Кунару високој планини, По имену Џидовина Мео. Како Туре бјеше поитало, Па разман’о косом подалеко. {{стих|5}} А кад дође време да с’ одмара, Леже Туре у сијено меко, Како легло тако и заспало. Кад у санку чудан сан виђело, Да то није за њега ливада, {{стих|10}} Већ бијаше вилинска пећина, У пећини бјеше човјечина, Страховита као облачина, На њему је сура међедина И на глави капа вучетина, {{стих|15}} Колко хрче пећина разл’јеже. Преко крила држи ћемерлију, Из кора му полијеће сама, К’о да жели боја и мегдана, Мушке крвце и душманских рана. {{стих|20}} Виђе Туре да је накасало На јунака Краљевића Марка И у себе бјеше помишљало, Да већ неће виђет’ бјела данка. Тако Туре очи претурило, {{стих|25}} Док угледа и друго стравило, Марковога шарца од мегдана, Где он гризе зуб’ма маховину. А пред Марком вила Равијојла, У руке јој гусли јаворове, {{стих|30}} Саме гуде, саме ударају, Те пјевају славу Србинову; Марко пије леђенином вино, Служи му га вила Равијојла, Са леђеном од дванајест ока. {{стих|35}} Рече ријеч Краљевићу Марко: „Ајде збогом Џидована Мео, Поздрави ми браћу Србадију, Нек потуре несретно оружје, С којим своје куће ископаше,— {{стих|40}} Док ја јунак међу Србе дођем, Са мојијем шарцем од мегдана, Тада ће се опет дићи раја." <center>[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]</center>}} == Референце == {{reflist}} ===Извор=== Српске народне пјесме из збирке Новице Шаулића; Графички институт "Народна мисао", Београд - 1929., Књига I - свеска I, стр. 166-167. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка песама Шаулић 1929]] [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] os63j76hr1c6sbylnf23qutezpui1ph 100 59712 145568 137224 2026-08-25T11:28:57Z CommonsDelinker 84 Removing [[:c:File:IMAGEN_DE_JEAN_PIAGET.jpg|IMAGEN_DE_JEAN_PIAGET.jpg]], it has been deleted from Commons by [[:c:User:Gbawden|Gbawden]] because: per [[:c:Commons:Deletion requests/File:IMAGEN DE JEAN PIAGET.jpg|]]. 145568 wikitext text/x-wiki '''[[w:Жан Пијаже|Жан Пијаже]]''' (франц. Jean Piaget; 9. август 1896 — Женева, 17. септембар 1980) је био швајцарски развојни психолог и филозоф, познат по својој теорији когнитивног развоја и епистемолошког погледа који се данас заједно називају генетичком епистемологијом. == Есеји == * [[Генетичка епистемологија]] {{Википедија|Жан Пијаже}} {{Викицитати|Жан Пијаже}} {{DEFAULTSORT:Пијаже, Жан}} [[Категорија:Психолози]] an9dt9lxomixijs8ix94k4lju0gto5h