Шаблон:Радови у току

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.17</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Шаблон:Радови у току</title>
    <ns>10</ns>
    <id>12692</id>
    <revision>
      <id>145603</id>
      <parentid>37171</parentid>
      <timestamp>2026-08-26T00:01:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145603</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1874" sha1="qo2hukcwdmfm6ctg1nnkm6sie4enzi2" xml:space="preserve">{| style=&quot;margin: auto;&quot; class=&quot;toccolours&quot;
|-
| style=&quot;background-color: #FFCC00; text-align: center; color: red; font-weight: bold;&quot; | Радови у току!
|-
| style=&quot;text-align: center; font-size: 90%;&quot; | [[Датотека:Baustelle.svg|50п|лево]]
'''Један марљиви корисник управо ради на овој страници'''.&lt;br&gt;
Моле се остали корисници да допусте да заврши са радом.&lt;br&gt;
Користите [[Разговор:{{СТРАНИЦА}}|страницу за разговор]] ако имате коментаре и питања у вези са овом страницом.&lt;br&gt;
Хвала на стрпљењу.&lt;br&gt;
'''''Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен.'''''
&lt;hr&gt;
&lt;div style=&quot;font-size: 85%;&quot;&gt;
'''Напомене''':&lt;br&gt;
Овај шаблон не важи уколико је прошло '''три дана''' од последње измене на страници.&lt;br&gt;
Један корисник сме овим шаблоном да обележи '''највише пет страница''' истовремено.
&lt;/div&gt;
{{nobots}}
|}&lt;includeonly&gt;[[Категорија:Радови у току|{{СТРАНИЦА}}]]&lt;/includeonly&gt;
&lt;noinclude&gt;[[Категорија:Шаблони обавјештења|{{СТРАНИЦА}}]]

== Употреба ==

Молимо вас да између уређивачких сеанси уклоните овај шаблон са странице, како бисте омогућили и '''другим корисницима''' да неометано уређују и исправљају страницу, без бојазни да ће се њихове измене сударити са нечијим другим изменама.&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>qo2hukcwdmfm6ctg1nnkm6sie4enzi2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145604</id>
      <parentid>145603</parentid>
      <timestamp>2026-08-26T00:07:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145604</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1904" sha1="duypbx281plqb30fu5b9052k9tt4ar2" xml:space="preserve">{| style=&quot;margin: auto;&quot; class=&quot;toccolours&quot;
|-
| style=&quot;background-color: #FFCC00; text-align: center; color: red; font-weight: bold;&quot; | Радови у току!
|-
| style=&quot;text-align: center; font-size: 90%;&quot; | [[Датотека:Under contruction icon-red.svg|55п|лево|alt=|link=]]
'''Један корисник управо ради на на овој страници'''.&lt;br&gt;
Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом.&lt;br&gt;
Ако имате коментаре и питања у вези са страницом,&lt;br&gt; користите [[Разговор:{{СТРАНИЦА}}|страницу за разговор]]. Хвала на стрпљењу.&lt;br&gt;
'''''Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен.'''''
&lt;hr&gt;
&lt;div style=&quot;font-size: 85%;&quot;&gt;
'''Напомене''':&lt;br&gt;
Шаблон је застарео уколико је прошло дуже од '''72 часа''' од последње измене на страници.&lt;br&gt;
Није препоручљиво да један корисник овим шаблоном обележи '''више од једне''' странице.
&lt;/div&gt;
{{nobots}}
|}&lt;includeonly&gt;[[Категорија:Радови у току|{{СТРАНИЦА}}]]&lt;/includeonly&gt;
&lt;noinclude&gt;[[Категорија:Шаблони обавјештења|{{СТРАНИЦА}}]]

== Употреба ==

Молимо вас да између уређивачких сеанси уклоните овај шаблон са странице, како бисте омогућили и '''другим корисницима''' да неометано уређују и исправљају страницу, без бојазни да ће се њихове измене сударити са нечијим другим изменама.&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>duypbx281plqb30fu5b9052k9tt4ar2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Царска прокламација од 7. октобра 1908.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>15168</id>
    <revision>
      <id>145599</id>
      <parentid>102018</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T19:16:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>уклоњена категорија [[:Категорија:Историја Босне и Херцеговине|Историја Босне и Херцеговине]]; додана категорија [[:Категорија:Босна и Херцеговина (Аустроугарска)|Босна и Херцеговина (Аустроугарска)]] помоћу справице HotCat</comment>
      <origin>145599</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4532" sha1="nh01s4rl07yhzx7uxeuqijsbjownme3" xml:space="preserve">&lt;center&gt;[[Слика:Austria-Hungaria transparency.png|250п]]&lt;/center&gt;
{{наслов|P R O G L A S}}
&lt;center&gt; '''na''' &lt;/center&gt;
{{наслов|Narod Bosne i Hercegovine.}}

&lt;center&gt;&lt;big&gt; '''Mi Franjo Josif I.,''' &lt;/big&gt; &lt;br&gt;
Car Austrijski, Kralj Češki itd. i Apostolski Kralj Ugarski &lt;br&gt;
'''STANOCNICIMA BOSNE I HERCEGOVINE:''' &lt;/center&gt;


Kаd je ono prije jednog pokoljenjа Nаšа Vojskа prekorаčilа grаnice Vаšijeh zemаljа, dаno Vаm je uvjerenje, dа nijesu došli kаo dušmаni, nego kаo Vаši prijаtelji s čvrstom voljom, dа uklone svа zlа, kojа su Vаšu domovinu godinаmа teško pritiskаlа.

Ovа riječ, dаnа Vаm u onom ozbiljnom trenutku, pošteno je odistа održаnа. Nаšа vlаdа se uvijek ozbiljno trudilа, dа, u miru i zаkonitosti mаrljivo rаdeći, Vаšu domovinu privede srećnijoj budućnosti.

I Mi, nа Nаšu veliku rаdost, smijemo slobodno reći: sjeme, što je bаčeno u brаzde podrivаnogа tlа, bogаtom je nikli istjerаlo. I Vi isti morаte kаo blаgodаt osjećаti: dа su nаmjesto sile i zulumа stupili red i sigurnost, dа se rаd i život nаlаze u stаlnom rаzvitku, dа se oplemenjujući uticаj umnožene obrаzovаnosti pokаzаo i dа se pod zаštitom urogjene uprаve može svаk plodovimа svogа rаdа veseliti.

Sviju Nаs je ozbiljnа dužnost, dа ovijem putem neumorno nаprijed korаčаmo.

Imаjući tu metu pred očimа držimo dа je došlo vrijeme, dа stаnovnicаmа obiju zemаljа ukаžemo nov dokаz Nаše vjere u njihovu političku zrelost. Dа bi Bosnu i Hercegovinu podigli nа viši stepen političkogа životа, odlučili smo Se podijeliti objemа zemljаmа konstitucionаlne ustаnove koje će odgovаrаti njihovijem prilikаmа i zаjedničkijem interesimа i stvoriti nа tаj nаčin zаkonsku podlogu zа predstаvništvo njihovijeh željа i koristi.

Nekа se slušа i Vаšа riječ, kаd se unаprijed uzodlučuje o stvаrimа Vаše domovine, kojа će kаo i dosаdа imаti svoju zаsebnu uprаvu.

No prvi je neophodni uslov zа uvаgjаnje ove zemljske ustаvnosti: opredjeljenje jаsnа i nesumnjivа prаvnog položаjа obiju zemаljа. S togа rаzlogа, а i držeći nа pаmeti one veze, koje su u stаrijem vremenimа postojаle izmedju Nаšijeh dičnijeh Predаkа nа ugаrskome prestolu i ovijeh zemаljа, protežemo Mi prаvа Nаše suverenosti nа Bosnu i Hercegovinu i hoćemo, dа se i nа ove zemlje primjenjuje red nаšljedstvа, koji vrijedi zа Nаšu kuću.

Tаko će se stаnovnici obiju zemаljа postаti učesnici u svijem onijem dobročinstvimа, što ih može pružiti trаjno učvršćenje njihove dosаdаšnje veze. Novi će poredаk biti jаmstvo, dа će kulturа i blаgostаnje u Vаšoj domovini nаći sigurno ognjište.

{{центрирано|BOSANCI I HERCEGOVCI!}}

Megju mnogijem brigаmа, koje nаš presto okružuju, ne će unаprijed biti pošljednjа onа zа Vаše mаterijаlno i duhovno dobro. Višа misаo jednаkogа prаvа sviju pred zаkonom: sudjelovаnje pri donošenju zаkonа i u uprаvi zemlje: jednаkа zаštitа sviju vjeroispovjesti, jezikа i nаcionаlne svojstvenosti — svа ovа visokа dobrа uživаćete u punoj mjeri.

Slobodа pojedincа i dobro cjeline biće zvijezdа vodiljа Nаše vlаde zа obаdvije zemlje.

Vi će te se zаto podsigurno pokаzаti dostojni povjerenjа, koje se u Vаs polаže odаnošću i vjernošću premа Nаmа i Nаšemu domu. I tаko se Mi nаdаmo, dа će plemeniti sklаd izmegju vlаdаrа i nаrodа, tаj nаjdrаgoceniji zаlog svegа držаvnogа nаpretkа, Nаš zаjednički rаd uvijek prаtiti.


Dаno u Nаšem krаljevskom glаvnom i prestonu grаdu Budim-Pešti dаnа 7 oktobrа 1908.

&lt;br&gt;
&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''FRANJO JOSIF s. r.'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;

== Извори ==

* Иван Божић, Сима Ћирковић, Милорад Екмечић, Владимир Дедијер, ''Историја Југославије'', Просвета, Београд 1972. — скуп слика између страна 368-369.
: Чланак написан на основу факсимила објављене прокламације.

{{ЈВ-аутор|Франц Јозеф I|1916}}

[[Категорија:Прокламације]]
[[Категорија:Аустроугарска]]
[[Категорија:Анексиона криза]]
[[Категорија:Босна и Херцеговина (Аустроугарска)]]
[[Категорија:1908.]]</text>
      <sha1>nh01s4rl07yhzx7uxeuqijsbjownme3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145600</id>
      <parentid>145599</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T19:16:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>уклоњена категорија [[:Категорија:Аустроугарска|Аустроугарска]] помоћу справице HotCat</comment>
      <origin>145600</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4480" sha1="h3ewhyrts2gfx0a44tpn2f7nj5agobg" xml:space="preserve">&lt;center&gt;[[Слика:Austria-Hungaria transparency.png|250п]]&lt;/center&gt;
{{наслов|P R O G L A S}}
&lt;center&gt; '''na''' &lt;/center&gt;
{{наслов|Narod Bosne i Hercegovine.}}

&lt;center&gt;&lt;big&gt; '''Mi Franjo Josif I.,''' &lt;/big&gt; &lt;br&gt;
Car Austrijski, Kralj Češki itd. i Apostolski Kralj Ugarski &lt;br&gt;
'''STANOCNICIMA BOSNE I HERCEGOVINE:''' &lt;/center&gt;


Kаd je ono prije jednog pokoljenjа Nаšа Vojskа prekorаčilа grаnice Vаšijeh zemаljа, dаno Vаm je uvjerenje, dа nijesu došli kаo dušmаni, nego kаo Vаši prijаtelji s čvrstom voljom, dа uklone svа zlа, kojа su Vаšu domovinu godinаmа teško pritiskаlа.

Ovа riječ, dаnа Vаm u onom ozbiljnom trenutku, pošteno je odistа održаnа. Nаšа vlаdа se uvijek ozbiljno trudilа, dа, u miru i zаkonitosti mаrljivo rаdeći, Vаšu domovinu privede srećnijoj budućnosti.

I Mi, nа Nаšu veliku rаdost, smijemo slobodno reći: sjeme, što je bаčeno u brаzde podrivаnogа tlа, bogаtom je nikli istjerаlo. I Vi isti morаte kаo blаgodаt osjećаti: dа su nаmjesto sile i zulumа stupili red i sigurnost, dа se rаd i život nаlаze u stаlnom rаzvitku, dа se oplemenjujući uticаj umnožene obrаzovаnosti pokаzаo i dа se pod zаštitom urogjene uprаve može svаk plodovimа svogа rаdа veseliti.

Sviju Nаs je ozbiljnа dužnost, dа ovijem putem neumorno nаprijed korаčаmo.

Imаjući tu metu pred očimа držimo dа je došlo vrijeme, dа stаnovnicаmа obiju zemаljа ukаžemo nov dokаz Nаše vjere u njihovu političku zrelost. Dа bi Bosnu i Hercegovinu podigli nа viši stepen političkogа životа, odlučili smo Se podijeliti objemа zemljаmа konstitucionаlne ustаnove koje će odgovаrаti njihovijem prilikаmа i zаjedničkijem interesimа i stvoriti nа tаj nаčin zаkonsku podlogu zа predstаvništvo njihovijeh željа i koristi.

Nekа se slušа i Vаšа riječ, kаd se unаprijed uzodlučuje o stvаrimа Vаše domovine, kojа će kаo i dosаdа imаti svoju zаsebnu uprаvu.

No prvi je neophodni uslov zа uvаgjаnje ove zemljske ustаvnosti: opredjeljenje jаsnа i nesumnjivа prаvnog položаjа obiju zemаljа. S togа rаzlogа, а i držeći nа pаmeti one veze, koje su u stаrijem vremenimа postojаle izmedju Nаšijeh dičnijeh Predаkа nа ugаrskome prestolu i ovijeh zemаljа, protežemo Mi prаvа Nаše suverenosti nа Bosnu i Hercegovinu i hoćemo, dа se i nа ove zemlje primjenjuje red nаšljedstvа, koji vrijedi zа Nаšu kuću.

Tаko će se stаnovnici obiju zemаljа postаti učesnici u svijem onijem dobročinstvimа, što ih može pružiti trаjno učvršćenje njihove dosаdаšnje veze. Novi će poredаk biti jаmstvo, dа će kulturа i blаgostаnje u Vаšoj domovini nаći sigurno ognjište.

{{центрирано|BOSANCI I HERCEGOVCI!}}

Megju mnogijem brigаmа, koje nаš presto okružuju, ne će unаprijed biti pošljednjа onа zа Vаše mаterijаlno i duhovno dobro. Višа misаo jednаkogа prаvа sviju pred zаkonom: sudjelovаnje pri donošenju zаkonа i u uprаvi zemlje: jednаkа zаštitа sviju vjeroispovjesti, jezikа i nаcionаlne svojstvenosti — svа ovа visokа dobrа uživаćete u punoj mjeri.

Slobodа pojedincа i dobro cjeline biće zvijezdа vodiljа Nаše vlаde zа obаdvije zemlje.

Vi će te se zаto podsigurno pokаzаti dostojni povjerenjа, koje se u Vаs polаže odаnošću i vjernošću premа Nаmа i Nаšemu domu. I tаko se Mi nаdаmo, dа će plemeniti sklаd izmegju vlаdаrа i nаrodа, tаj nаjdrаgoceniji zаlog svegа držаvnogа nаpretkа, Nаš zаjednički rаd uvijek prаtiti.


Dаno u Nаšem krаljevskom glаvnom i prestonu grаdu Budim-Pešti dаnа 7 oktobrа 1908.

&lt;br&gt;
&lt;center&gt;&lt;big&gt;'''FRANJO JOSIF s. r.'''&lt;/big&gt;&lt;/center&gt;

== Извори ==

* Иван Божић, Сима Ћирковић, Милорад Екмечић, Владимир Дедијер, ''Историја Југославије'', Просвета, Београд 1972. — скуп слика између страна 368-369.
: Чланак написан на основу факсимила објављене прокламације.

{{ЈВ-аутор|Франц Јозеф I|1916}}

[[Категорија:Прокламације]]
[[Категорија:Анексиона криза]]
[[Категорија:Босна и Херцеговина (Аустроугарска)]]
[[Категорија:1908.]]</text>
      <sha1>h3ewhyrts2gfx0a44tpn2f7nj5agobg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Резолуција о оснивању Антифашистичког Већа Народног Ослобођења Југославије</title>
    <ns>0</ns>
    <id>25553</id>
    <revision>
      <id>145601</id>
      <parentid>145567</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T19:19:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Ран-кан преместио је страницу [[Резолуција о оснивању АВНОЈ-а]] на [[Резолуција о оснивању Антифашистичког Већа Народног Ослобођења Југославије]]</comment>
      <origin>145567</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="32604" sha1="0nb37dvy1hv4xax6enl5knqky5aozys" xml:space="preserve">{{наслов|РЕЗОЛУЦИЈА&lt;br&gt; О&lt;br&gt; ОСНИВАЊУ&lt;br&gt; АНТИФАШИСТИЧКОГ ВЕЋА&lt;br&gt; НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ}}

{{gap}}На скупштини одржаној у ослобођеном Бихаћу, дана 26/27 новембра 1942 г. претставници народа свих земаља Југославије, без разлике народности, вјере и политичко-партијске припадности,

{{центар|констатују}}

{{gap}}да је априлски војни слом Југославије непосредна последица ненародне политике и читавог низа издаја војног и политичког вођства Југославије;

{{gap}}да су народи Југославије, који су одлучно хтели са оружјем у руци да бране своју слободу и независност, били предани на милост и немилост фашистичком освајачу;

{{gap}}да је панично бегство југославенске владе значило срамно напуштање и изневеравање народа у најтежим тренуцима његове историје;

{{gap}}да су фашистички окупатори завели над свима народима Југославије режим незапамћене барабарске свирепости, режим истребљивања читавих народа и раса, масовног и зверског убијања жена, деце и стараца у позадини, пљачке, насиља и пустошења читавих пространих области;

{{gap}}да су се домаћи издајници Павелић, Недић и њима слични ставили у службу окупаторима против својих властитих народа и исто тако огрезли у крви својих народа, служећи окупаторима као крвави џелати, и да зверства четника, који стоје под командом министра Драже Михаиловића, над свима народима Југославије нису мање свирепа ни мање масовна од зверстава окупатора, усташких и недићевих банди;

{{gap}}да су скоро све бивше политичке странке или организације у већини земаља Југославије пасивно посматрале стање ствари или се с њиме помириле. Једне на тај начин што су одмах отворено пришле окупатору, друге што су прво одбијале и саму писао на какову борбу противу окупатора, да би затим, у току развоја народно-ослободилачке борбе, отишли директно у издају. Став већине људи из вођства ових странака: „још није време за борбу против окупатора”, убрзо се претворио у став: „већ је време за борбу у корист окупатора против побуњеног народа”;

{{gap}}да се велики део официра, нарочито виших, ставио у разним формама на расположење окупатору у његовој борби против свих народа Југославије;

{{gap}}да се скоро сав општински и државни апарат бивше Југославије, који је кроз низ година био издајнички припреман и оспособљаван за то ставио у службу фашистичких окупатора и постао њиховим послушним оруђем за уништење народа;

{{gap}}да је једино Комунистичка Партија Југославије остала верна народу и његовој слободи, те да је одмах позвала све народе, све политичке странке осим отворено издајничке, све поштене и родољубиве људе у заједничку оружану борбу против окупатора;

{{gap}}да су се на овај позив одушевљено одазвале широке масе свих народа Југославије дижући народни устанак, сви поштени и родољубиви људе, организујући герилске, партизанске одреде, а да су се на овај позив оглушила скоро сва бивша вођства политичких странака;

{{gap}}да су сви народи Југославије у оружаној борби против окупатора и њихових слугу дали најузвишенији пример шта могу учинити голоруки народи против далеко надмоћнијег освајача, само кад су вољни да се боре за своју част, слободу и независност;

{{gap}}да су у тој борби поднели и подносе огромне жртве уверени да неће бити узалудне;

{{gap}}да је у пламену народног устанка, који је захватио све народе и све земље Југославије, остварено борбено јединство свих родољубивих снага наших народа, без обзира на бивше грађанске политичке странке и у директној борби с њиховим бившим вођствима, од којих је већина, у разним облицима, прешла на страну окупатора.

{{gap}}Констатујући ово и одајући славу и пошту сенима хиљада палих народних хероја и милионским народним жртвама фашистичког терора скупштина претставника свих народа Југославије доноси следећу

{{центар|резолуцију}}

'''1.''' Благодарећи јединству свих искрених родољуба у Југославији, које се исковало у осамнаестомесечној оружаној борби против фашистичких окупатора и свих њихових слугу и помагача, првобитни мали партизански одреди који су ту борбу повели голим шакама, израсли су у моћну и непобедиву Народно-ослободилачку војску. Њезине пролетерске и партизанске ударне бригаде и одреди прославили су се под храбрим и мудрим руководством Врховног штаба и команданта Народно-ослободилачке Војске и Партизанских Одреда Југославије, друга Тита, и захваљујући све јачем разбуктавању народног устанка и све већем приливу народних маса у редове Народно-ослободилачке војске, ових дана прерасли су и организовали се у дивизије и корпусе, пред којима се отварају нове, широке перспективе великих и одлучних победа.

{{gap}}Наша славом овенчана Народно-ослободилачка Војска јуначки је одолела свим досадашњим офанзивама непријатеља и његовим подмуклим сплеткама, она се својим победама издигла до чиниоца од међународног значаја. Сви народи Југославије показују на делу, што и ми овде, као њихови претставници јавно утврђујемо, да признају и помажу ту војску као једини израз и оруђе њихове свете ослободилачке борбе, као једину здраву и једину стварно народну снагу, способну да ту борбу дотера до победничког краја, док су се пред очима целог света распршиле у дим све лажи протуране у страној јавности о тобожној борби против окупатора коју „води” издајник министар Дража Михаиловић.

'''2.''' Херојска одбрана Кавказа и Стаљинграда, под најтежим условима, као и прошле зиме славна одбрана Москве и Лењинграда, не само да одушевљавају наше народе, него су за њих и последње јамство скоре коначне победе слободољубивих народа над барбарским фашизмом. Поробљени словенски народи могу ведро гледати у своју блиску слободну будућност, јер на челу борбе за њихово ослобођење стоји моћни Совјетски Савез с његовом непобедивом Црвеном Армијом под руководством генијалног Стаљина. Операције савезничке британске и америчке војске у Африци такође значе знатан допринос бржем распадању италијанско-њемачке коалиције.

{{gap}}Своју огромну и неограничену љубав према великом заштитнику словенских и свих поробљених народа, према Совјетском Савезу, народи Југославије показали су и показују читавом својом непрекидном борбом против фашиста и свима манифестацијама свога расположења.

{{gap}}Народи Југославије и њихова Народно-ослободилачка Војска с радошћу поздрављају победничке напоре америчких и британских трупа и борбених Француза у Африци, гледајући у тим великим демократским народима своје савезнике у борби за уштеђење фашистичке куге.

'''3.''' Скупштина поздравља историску ноту Совјетске Владе од 14. септембра ове год. о одговорности хитлеровских освајача и њихових помагача за злочине које су извршили у окупираним државама Европе. С највећим поносом примили су народи Југославије оно велико признање које је у тој ноти учињено њиховој народно-ослободилачкој партизанској борби. Народни претставници окупљени на овој скупштини изјављују да ће и даље улагати све напоре у тој борби, свесни речи те ноте које кажу да је ван сваке сумње да ће успешни развитак те славне партизанске борбе бити један од најважнијих услова коначног слома општег непријатеља и да ће он приближити час одмазде. Они изјављују да ће свестраним прикупљањем података о злочинима окупатора и њихових помагача и откривањем злочинаца помоћи народно-ослободилачку војску да јој не умакне ни један злочинац и да ниједна невина народна жртва не остане неосвећена.

{{gap}}Али скупштина сматра за своју дужност према невиним жртвама да пред целим светом изјави; да су зверства која су починили и данас чине над Србима, Хрватима и Муслиманима четници Драже Михаиловића не мање масовна и свирепа од зверстава окупатора и усташа и да Југославенска избегличка влада носи пуну одговорност за те злочине за које она просипа одликовања злочинцима; да према томе она није имала моралног права да поред влада других поробљених држава потписује апел Совјетској Влади о питању одговорности за злочине окупатора и његових помагача. Њен министар војске Дража Михаиловић спада поред фашистичких окупатора, поред Павелића, Љотића, Недића, Пећанца такође на оптуженичку клупу за злочине извршене над народима Југославије.

'''4.''' Јединство народа Југославије у народно-ослободилачком рату обухватило је најшире масе свих народа Југославије, све праве и искрене родољубе без разлике народности, вере и партиско-политичке припадности, све друштвене слојеве, људе и жене, све праве и искрене родољубе без обзира на различите форме које је оно добило у различитим земљама и покрајинама. Најузвишенији израз тога јединства јесте Народно-ослободилачка Војска, у чијим се редовима боре раме уз раме родољуби свих народа Југославије, свих вера и различитих партијских опредељења.

{{gap}}У Словеначкој је остварена Освободилна Фронта као опште народно тело обухватајући све друштвене слојеве, све политичке партије, струје и организације у словеначком народу, комунисте, хришћанске социјалисте, кметијце, социјал-демократе, соколе и друге демократске и родољубиве елементе, осим мале шаке издајничке беле гарде која служи окупатору. У Хрватској је такође остварена Народно-ослободилачка фронта која је привукла у своје редове све што је поштено и истински родољубиво у хрватском народу, у редовима радника, сељака, народне интелигенције и у редовима Хрватске Сељачке Стране, упрkос издајничком или кукавичком држању већег дела врхова ХСС и опортунистичке политике „чекања” и трпљења Др. Влатка Мачека. У Србији, привремени војнички успеси окупатора, који су дошли као последица издаје Недића и Драже Михаиловића, нису могли разбити јединство српског народа, исковано у огњу народног устанка. У свим земљама где живи српски народ, разбијачи јединства народа, издајнички четници, изгубили су сваки морални и политички ослонац и држе се само уз помоћ окупатора и страховитим терором. Црногорски народ, који се листом био дигао на оружје против окупатора и овога довео до тога да већ мора напустити Црну Гору, подлегао је једним делом издајничкој пропаганди четничких вођа као што су Бајо Станишић, Блажо Ђукановић и Крсто Поповић, који су помоћу окупатора привремено пореметили јединство црногорског народа и омогућили окупатору да поново угњетава црногорски народ који је тешким жртвама био ослободио читаву Црну Гору. Али та је издаја данас позната црногорском народу и он се већ поново диже да свргне окупаторски јарам и четничко харање по Црној Гори. Слично и у Херцеговини где су четничке вође, помогнуте оружаном снагом талијанског окупатора, привремено успели да разбију јединство народа који је у устанку већ био постигао велике успехе, и где сада народни устанак поново оживљава. У Босни народни устанак упркос свима напорима Павелића, Недића и Драже Михаиловића, Немаца и Италијана, упркос издајничким споразумима четничких официра и војвода са окупаторима и Павелићем није никада малаксао него је забележио највеће успехе. Успеси Народно-ослободилачке Војске у правцу Западне Босне силно су помогли масовно разбуктавање народног устанка у Далмацији.

'''5.''' У свим земљама Југославије од самог почетка оружане ослободилачке борбе ницали су на ослобођеној као и на неослобођеној територији народно-ослободилачки одбори као нужни органи јединства позадине и фронта, као од самог народа створена тела која су окупљала народ у његовим напорима да помогне своје јуначке борце, који су уједињавали становништво у народно-ослободилачкој борби. Они су нужним развитком постали органима народно-демократске власти и потврдили се као израз јединствене народне воље за ослобођење испод јарма фашизма. На пространој ослобођеној територији нема села без народно-ослободилачког одбора спојених у општинским и среским својим телима. Многобројни Народно-ослободилачки одбори раде илегално под најтежим условима у још неослобођеним деловима земље. Они су главно оруђе јединства народа у ослободилачкој борби, јединства позадине и фронта, које је било и остаје услов и залога коначне победе над крвавим окупаторима и њиховим усташким и четничким слугама. Преко њих, као и преко женских и омладинских антифашистичких организација остварују се надчовечански напори народних маса у позадини.

'''6.''' Ослободилачки праведни рат народа Југославије, оружани устанак народа силно се разбуктао и проширио ове јесени и неодољиво руши пред собом све препреке. Ничу као из земље нове чете и батаљони који се брзо претварају у бригаде и дивизије. Силан талас антифашистичке борбе све се више и више шири. Свуда народне масе увиђају да је Народно-ослободилачка Војска једини њихов борац, заштитник и осветник. Изгладњавани и малтретирани хрватски домобрани предају се Народно-ослободилачкој Војсци у масама која их враћа кућама јер у њима гледа своју браћу којима је оружје силом гурнуто у руке. Све дубље продире у масе војника па и официра домобрана свест о издајничкој зликовачкој страхоВлади усташа који су бацили хрватски народ у ропство и нанели му највећу љагу у његовој историји. Али под утицајем снажних удараца наше херојске војске против четничких банди и њихових господара, распадају се те творевине издаје и реакције и многи заведени сељаци, које су издајнички официри увукли у братоубилачку борбу уместо у борбу против окупатора, предају се и одричу даљег слушања својих издајничких вођа. И у крајевима где су те издајничке вође успели да заведу народ обећавајући му мир и сигурност живота и имовине на бази сарадње са окупаторима и усташама, народ је отворио очи јер је постао жртва зверских масовних покоља од стране усташа, четника и окупатора. Народ је крваво платио у таквим крајевима своју наивну веру у споразум четника са усташама и окупаторима, и тај се споразум на делу показао као споразум за масовно убијање Хрвата и Муслимана од стране четника, а Срба од стране усташа, но на многим местима покоље врше сви ти зликовци заједно и над Србима и над Хрватима и над Муслиманима. Скупштина због тога јавно улаже протест против поступка избегличке југословенске владе која расипа одликовања баш на најгоре злочинце и издајице и обмањује светску јавност како борбу против окупатора у Југославији води њен министар Дража Михаиловић. У томе погледу, као и у погледу одбране пред светском демократском јавношћу части оних храбрих и поштених југословенских официра који нису издали народ у његовој ослободилачкој борби, већ се од првог дана боре у партизанским редовима, а многи су и своје животе поставили на олтар народне слободе, Скупштина у потпуности хвата и потписује све изјаве које је о томе дао Врховни штаб Народно-ослободилачке Војсе.

'''7.''' Огромни размах народно-ослободилачке борбе, високи ступањ на који се испела наша борба, многобројни и све сложенији задаци који са на том ступњу борбе намећу свима нама, захтева стварање једног тела које ће још више и боље уједињавати велике народне напоре за коначну победу. Због тога претставници из свију земаља Југославије, окупљени у слободном Бихаћу одлучују да се конституишу у Антифашистичко Веће Народног Ослобођења Југославије као највиши политички израз створеног чврстог јединства народа Југославије, израз њихове несаломљиве воље за победу над окупаторима и свима њиховим слугама и помагачима, као тело које ће још више развити и ујединити напоре народно-ослободилачких одбора и свих других народних масовних антифашистичких организација у ослобођеним и у још неослобођеним деловима наше земље.

'''8.''' У Антифашистичком Већу Народног Ослобођења окупљени су претставници свих народности, вера и антифашистичких политичких партија и група, који су се на делу показали верни и одани народу, који су издржали сва искушења тешке борбе за народно ослобођење. Антифашистичко Веће Народног Ослобођења и из његове средине изабрани Извршни Одбор стајаће — поред Врховног Штаба Народно-ослободилачке Војске и Партизанских Одреда Југославије као врховног војничког руководиоца народно-ослободилачке борбе — на челу те борбе као њеног политичко претставништво.

'''9.''' Основни задатак Антифашистичког Већа Народног Ослобођења Југославије биће даље развијање јединствености напора свих народа Југославије за извојевање коначног ослобођења за све њих и за стварање услова за пуну њихову слободу и равноправност у ослобођеној братској заједници, коју нико неће моћи разорити јер ће се исковати у огњу заједничке борбе. У том циљу Антифашистичко Веће Народног Ослобођења трудиће се да још више развије и учврсти већ остварено јединство позадине и фронта, да Народо-ослободилачка Војска и партизански одреди буду достојно снабдевени. Веће ће се трудити да развије и учврсти народно-ослободилачке одборе и помогне све остале народне масовне антифашистичке организације, да обезбеди што ужи контакт између народа и народно-ослободилачких одбора, да учврсти личну и имовну сигурност, да подигне просветни ниво становништва, да организује социјално старање и здравствену службу, једном речи Веће ће улозити сав труд да у овим тешким данима ослободилачког рата, када све нас очекују највећи напори, организује што је могуће боље нашу позадину за успешну борбу против фашистичких освајача и тиме допринесе коначној побједи наше праведне ствари.

'''10.''' Антифашистичко Веће Народног Ослобођења Југославије изабраће из своје средине Извршни Одбор с претседником, и три потпретседника и упутиће са овог заседања свој проглас народима Југославије и њиховим храбрим борцима.

'''11.''' За војничко вођење народно-ослободилачког рата народа Југославије Антифашистичко Веће Народног Ослобођења изражава своје пуно и неограничено признање, захвалност и поверење Врховном штабу Н.О.В. и П.О.Ј. и врховном команданту другу Титу, заклињући се да ће будно чувати интересе народно-ослободилачке борбе и да ће све своје напоре усмерити на постизање оног узвишеног циља за који се наша славна Народно-ослободилачка Војска с тако беспримерним јунаштвом бори.

У Бихаћу

дана 27. новембра 1942 године.

== Извори ==
* [https://web.archive.org/web/20230421141922/https://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/rezolucija_o_osnivanju_avnoja.html Резолуција о оснивању Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије, 27. новембар 1942]

[[Категорија:АВНОЈ]]
[[Категорија:1942.]]</text>
      <sha1>0nb37dvy1hv4xax6enl5knqky5aozys</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Земаљски устав (штатут) за Босну и Херцеговину</title>
    <ns>0</ns>
    <id>25695</id>
    <revision>
      <id>145594</id>
      <parentid>64248</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T19:13:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145594</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37383" sha1="s4b2pojjonud2lit6gzmilu9q8189i1" xml:space="preserve">&lt;center&gt;[[Слика:Coat of arms of Bosnia and Herzegovina (1889–1918).svg|125п]]&lt;/center&gt;

{{Наслов|Земаљски устав (штатут) за Босну и Херцеговину}}

{{центар|§ 1.}}

Босна и Херцеговина јесу једно јединствено засебно управно подручје, које стоји по закону од 22. фебруара 1880., држ. зак. л. бр. 18., уг. зак. чл. -{VI}-.: 1880., под одговорним водством и врховним надзирањем ц. и кр. заједничког министарства.

Управљати земљом као и вршити и примјењивати законе дужност је земаљске владе за Босну и Херцеговину у Сарајеву. Она је подређена заједничком министарству, којему је повјерено водством босанско-херцеговачке управе, те му је одговорна за своје цјелокупно званично пословање.

Судске и управне власти, које постоје у земљи, остају у своме дојакошњем саставу и снази. Преиначење допуштено је само према § 2. закона поменутих у 1. раставку.

У свим пословима, који не припадају у властити опсег рада земаљске владе, али којих се законски домашај протеже на Босну и Херцеговину, ваља о засебним интересима ових обију земаља саслушати заступнике земаљске управе.

Босанско-херцеговачке чете као и остале војничке уредбе Босне и Херцеговине органски су дио оружане силе монархије.

== -{I}-. '''Опћа грађанска права.''' ==
{{центар|§ 2.}}

Сви су земаљски припадници пред законом једнаки.

{{центар|§ 3.}}

Босанско-херцеговачки припадници јесу они, који су то својство стекли или ће га у будуће стећи:
# законитим рођењем од родитеља земаљских припадника или незаконитим рођењем од матере земаљске припаднице;
# позакоњењем по оцу земаљском припаднику;
# удајом за мужа земаљског припадника;
# сталним намјештањем аустријског или угарског држављанина у јавној служби у Босни и Херцеговини;
# нарочитим подјељењем по надлежном мјесту.
Својство босанско-херцеговачког припадника, које је стекао муж, протеже се такође и на његову жену као и на његову малољетну закониту дјецу.

За босанско-херцеговачке припаднике сматрају се дотле, док не буде доказано друго њихово припадништво:
# сви, који су рођени у  Босни и Херцеговини;
# находи, што су у Босни и Херцеговини нађени и одгојени.

{{центар|§ 4.}}

Што се тиче начина, како се тече о губи својство босанско-херцеговачког припадника, вриједе прописи, који сада постоје, докле не буду другим законитим наредбама попуњени или измијењени.

{{центар|§ 5.}}

Сваки земаљски припадник може по вољи у земљи одабрати своје пребивалиште и боравиште, тећи непокретнине сваке врсте и тиме слободно располагати као и бавити се под прописаним условима сваком граном привреде.

Оне, који нијесу мјештани, допуштено је протјерати из некога мјеста или подручја само према прописима, који о томе постоје.

Земаљског припадника није допуштено прогнати из земље.

{{центар|§ 6.}}

Лична је слобода заштићена законом. Судски притвор може одредити и на снази одржати само у случајима, које је закон установио и само на начин, како  то закон прописује.

Право административних, редарствених и финанцијских власти, да затварају и пресуђују, уређено је у нарочитимм прописима.

{{центар|§ 7.}}

Никоме се не смије одузети његов законити судија.

Судије су у вршењу свога судског звања самостални и независни.

{{центар|§ 8.}}

Слобода се вјере и савјести ујемчава.

Нико не може ради исповједања своје вјере бити прогоњен ни прекраћен у својим правима.

Вршење вјерозакона у кући ујемчава се свакоме, а јавно члановима признатих вјерских удружења, колико се томе не противе јавни обзири.

Сада призната вјерска удружења јесу:
# муслиманско,
# српско-православно,
# римско- и грчко-католичко,
# евангеличко, аугсбуршког и хелветског закона,
# јеврејско.

Уживање грађанских и политичких права независно је од исповједања вјере, но исповиједањем вјере не смију се украћивати грађанске дужности.

{{центар|§ 9.}}

Призната вјерска удружења управљаће унутрашњим пословима по своме уставу, који по закону постоји.

Та ће вјерска удружења и надаље посвједовати и уживати своје заводе, задужбине и закладе, намијењене богоштовним, наставним и добротворним циљевима.

{{центар|§ 10.}}

Ујемчава се, да ће се међу муслиманима примјењивати шеријатско право на породичне и женидбене послове те на нашљедство у мулку.

{{центар|§ 11.}}

Свим земаљским припадницима ујемчено је чување народне особине и језика.

{{центар|§ 12.}}

Свако има право, да слободно исказује своју мисао говором, писмом, штампом или у сликама, без повреде законских прописа против зла употребљања тога права.

Превентивна цензура штампе јест и остаје укинута.

Административне забране пошти не ће се примјењивати на штампане списе, који излазе у земљи.

{{центар|§ 13.}}

Занонст и њена наука јесу слободе.

Око образовања младежи треба се довољно старати јавним школама.

Наставне и одгојне заводе оснивати и на таквим научавати овлаштен је сваки земаљски припадник, који је за то на законити начин доказао своју способност и испунио остале дотичне обласне прописе.

Врховно водство и надзирање цјелокупне наставе и одгоје припада земаљској влади.

{{центар|§ 14.}}

Стан је неповредан.

Кривични поступак прописује, када се и како смије предузети претрес куће у сврху кривичног судовања.

У сврху редарственог и финанцијског надзирања смију се предузети претреси куће само у случајима установљеним у прописима, који постоје.

Ове установе вриједе такође за претрес и узапћење папира.

{{центар|§ 15.}}

Тајна писма, поште и брзојава заштићена је законом.

Прописи, који постоје о узапћењу и отварању писама, брзојава и пошиљака, остају нетакнути.

Повреде тајне писма и списа прогониће кривични суд.

{{центар|§ 16.}}

Власништво је неповредно. Искуп (експроприација) може се повести само из обзира на јавно добро или из других у закону назначених разлога те уз примјерену накнаду према законима, који за то постоје.

Казна одузимајем имања (конфискација) није допуштена.

Прописи кривичног закона као и административни, финанцијски и доходарински прописи о губитку и одузимању робе остају на снази.

{{центар|§ 17.}}

Свако је властан подносити молбе (петиције).

Молбе под скупним именом смију подности само удруге (корпорације).

{{центар|§ 18.}}

Земаљским припадници имају право скупљати се.

Вршење тога права уређује се нарочитим законом.

{{центар|§ 19.}}

Друштва се могу оснивати само по законским одредбама, које о томе постоје.

{{центар|§ 20.}}

У случају рата, као и онда, кад се непосредно очекују ратна предузећа, коначно у случају немира или кад се појаве у већој мјери велеиздајничка или за сигурност погибељна потхватања, може земаљска влада по Превишњем овлаштењу у пођашњим параграфима установљене одредбе ограничити или обуставити за цијелу земљу или за поједине њезине дијелове.

Ове изнимне мјере ваља прогласити у Гласнику закона и наредаба, као и објавити на начин обичајан у мјесту, а на једнаки их начин опет укинути, кад нестане за то разлог.

== -{II}-. '''Сабор''' ==
{{центар|§ 21.}}

На законима сарађиваће сабор, у који ће становништво Босне и Херцеговине одашиљати посланике.

Потање установе о опсегу саборског рада садржане су у -{III}-. раздјелу.

{{центар|§ 22.}}

Чланови сабора Босне и Херцеговине јесу 

''А''. лица по положају (вирилисте), и то:
# реис-ул-улема, вакуфско-меарифски директор, сарајевски и мостарски муфтија и осим тога по именовању најстарији муфтија;
# четири српско-православна митрополита и потпредсједник великог управног и просвјетног савјета српско-православне цркве;
# римско-католички надбискуп и два римско-католичка дијацезанска бискупа као и оба редодржавника фрањевачког реда;
# сефардијски надрабин сарајевски;
# предсједник врховног суда;
# предсједник одвјетничке коморе у Сарајеву;
# начелник главног земаљског града Сарајева;
# предсједник трговачке и обртничке коморе у Сарајеву.

''Б''. 72 бирана посланика, које треба бирати по изборноме реду, што се уједно издаје.

{{центар|§ 23.}}

Његово царско и Апоштолско краљевско Величанство именује сваке године на почетку засједања за управљање сабором између његових чланова предсједника и два потпредсједника, који ће бити овоме замјеници. У предсједништву биће заступана свака од трију главних вјероисповјести земље, при чему ће се код сваког идућег именовања саборског предсједништва те три вјероисповјести обредити.

У овај се ред не ће ни новим изборима дирати.

{{центар|§ 24.}}

Звање саборских чланова (саборски период) установљује се на пет година.

Кад се наврши редовни саборски период или ако буде сабор прије распуштен, расписаће се по свој земљи нови избори најдаље за шест мјесеци.

Ако се поједини посланици одреку мандата, умру, изгубе својство, које је потребно, да могу бити изабрани или престану бити из којега другога законитог разлога саборским члановима, онда треба још за онај саборски период у року од шест недјеља расписати накнадни избор.

Бивши саборски чланови могу бити наново изабрани.

{{центар|§ 25.}}

Бирачи не могу порећи избора посланика у сабор.

Чланови сабора не смије примати никаквих упутстава и смију само лично гласати.

{{центар|§ 26.}}

Сабор треба да се на Превишњи позив по правилу сваке године једанпут састане у земаљском главном граду Сарајеву.

{{центар|§ 27.}}

На првом саборском састанку у сваком саборском периоду треба сваки његов члан да се завјери, да ће бити вјеран и послушан Његовом царском и Апоштолском краљевском Величанству као и да ће непоколебљиво вршити законснке прописе и савјесно испуњавати своје дужности.

Чланови, који по том наново униђу, треба да се завјере, кад први пут дођу у сабор.

Устеже ли се који посланик учинити завјеру у прописаном облику, губи свој мандат.

{{центар|§ 28.}}

Предсједник отвара сабор сазван по Његовоме Величанству, предсједа сједницама и управља расправама.

{{центар|§ 29.}}

Поглавица земље, грађански доглавник и одјелни предстојници као и за то одређени званичници босанско-херцеговачке земаљске управе овлаштени су, да учествују у свим саборским вијећањима.

Они морају бити на захтјев вазда саслушани.

{{центар|§ 30.}}

Сабор је овлаштен, да управља земаљској влади питања о свему, што припада у његов опсег рада; да тражи од ње обавјештење о молбама, које су стигле и да изјављује своје мишљење у облику адреса или ресолуција.

Жалбе, које подигне сабор вршећи свој опсег рада, управљају се преко саборског предсједништва и преко земаљске владе заједничкоме министарству, које му је повјерено водство босанско-херцеговачке управе.

{{центар|§ 31.}}

У извршној власти немају дијела ни сабор ни поједини саборски посланици, па се с тога сабор или поједини саборски посланици не могу ни лично уплетати у званични рад владиних области или појединих званичних лица нити могу уопће непосредно утјецати на рад или одредбе поменутих власти и лица.

{{центар|§ 32.}}

Молбе, које сабору управе опћине, удруге или поједина лица, а преда их који члан саборски, може сабор претресати и, пропративши их како треба, упутити влади.

Молбе, које није предао члан сабора, не смију се уопће примати.

{{центар|§ 33.}}

Чланови саборски могу према установама, садржаним у пословноме реду, стављати интерпелације на земаљску владу.

{{центар|§ 34.}}

Чланови саборски не могу се никад узети на одговор ради свог гласања као и говора у сабору самоме или у његовим одборима. Но ова се неповредност не протеже и на она лица, која су понављајући и разносећи то, можда починила какво кажњиво дјело.

За вријеме засједања не смије се ниједан члан саборски ради кажњивог дјела без простајања сабора притворити нити се смије против њега судски поступати, изузевши, да буде ухваћен на самоме чину.

Па и онда, кад буде ухваћен на самоме дјелу, мора суд одмах приопћити предсједнику сабора, да је притворен.

Тиме се не дира у законске установе о позивању свједока пред суд.

{{центар|§ 35.}}

Сабор не смије опћити са другим са другим представништвима нити смије издавати каких објава.

Одасланства (депутације) се не смију пустити ни у сједницу сабора ни у сједницу његових одбора.

Саборска одасланства смије се слати на Превишњи двор само онда, кад се испослује претходно Превишње одобрење.

{{центар|§ 36.}}

Да буде саборски закључак ваљан, потребна је назочност више од половице саборских чланова и апсолутна већина гласова назочних лица.

За закључак, који се тиче законодавства у стварима богоштовља (§ 42., тач. 15.) потребно је, да буде назочно барем четири петине свих саборских чланова и да пристану барем двије трећине назочних лица.

{{центар|§ 37.}}

На све владине основе, које припадају у надлежност босанско-херцеговачког сабора, треба да пристану владе обију држава монархије прије, него ће бити предане сабору.

{{центар|§ 38.}}

Законским основама, које је усвојио сабор, треба Превишња потврда (санкција).

Њу ће испословати заједнички министар, којему је повјерено водство босанско-херцеговачке управе, на предлог земаљске владе и након што су пристале владе обију држава монархије.

Потрврђени закони објављују се у име Његовог царстког и Апоштолског краљевског Величанства и уз супотпис заједничког министра, којему је повјерено водство босанско-херцеговачке управе.

{{центар|§ 39.}}

Сабор изабире из своје средине за сав саборски период земаљски савјет од девет чланова, који ће на питање земаљске владе овој давати изјаве или мнијења о таквим јавним пословима, у којима има Босна и Херцеговина дијела.

Владе обију држава монархије могу, након међусобног споразума, преко заједничког министарства, којему је повјерено водство босанско-херцеговачке управе, питати земаљски савјет или се он може истим путом обраћати на њих са истоветним представкама. Сваку изјаву, коју земаљски савјет управи на једну од влада, треба да заједничко министарство, које му је повјерено водство босанско-херцеговачке управе, без одлагања приопћи другој влади.

Свака вјероисповијест у сабору бира у земаљски савјет онолико чланова, колико јој према сразмјеру пучанства запада.

Предсједник је сабора уједно и предсједник земаљског савјета.

{{центар|§ 40.}}

Предсједник закључује сабор на Превишњи налог.

На одредбу Његовог царског и Апоштолког краљевског Величанства може се сабор у свако доба одгодити или распустити.

== -{III}-. '''Опсег рада сабора.''' ==
{{центар|§ 41.}}
Опсег рада босанско-херцеговачког сабора у пословима законодавства протеже се искључиво на босанско-херцеговачке послове. Сви послови, који се не тиче само Босне и Херцеговине, него и једне или обију држава монархије, изузети су из тога опсега рада

Напосе не може босанско-херцеговачки сабор да закључује:
# О свим пословима, који су на основи закона од 21. децембра 1867., држ. зак. л. бр. 146., уг. зак. чл. -{XII}-.: 1867. заједнички краљевинама и земљама заступаним у царевинском вијећу и земљама свете угарске круне, као и о пословима, те се између обију држава монархије утаначују заједничким споразумом у смислу споменутих закона; надаље о законодавству, које се тиче војне дужности, дозвољавања новака и установљивања новачког контингента, затим о одредбама о становима и издржавању оружане силе и о свим осталим пословима, који се тичу оружане силе.
# О свим пословима, који се уређују у уговору углављеноме између краљевина и земаља заступљених у царевинском вијећу и земаља свете угарске круне на основи закона од 21. децембра 1867., држ. зак. л. бр. 146., уг. зак. чл. -{XII}-.: 1867. о уређењу међусобних трговачких прометних свеза (закон од 30. децембра 1907., држ. зак. л. бр. 278., уг. зак. чл. -{XII}-.: 1908.) или који ће се у будуће у уговорима те врсте уредити.
# О свим пословима, који су били уређени законом од 20. децембра 1879. држ. зак. л. бр. 136., уг. зак. чл. -{LII}-.: 1879. о оснивању заједничког царинског савеза са Босном и Херцеговином.
# О свим пословима, који могу бити и у Босни и Херцеговини уређени по закону од 22. фебруара 1880.,  држ. зак. л. бр. 18., уг. зак. чл. -{VI}-.: 1880., само на основи закона сложно постављених у обим државама монархије или на начин прописан у § 3., раставку 2. поменутог закона.

{{центар|§ 42.}}

Надлежност босанско-херцеговачког сабора протеже се уз ограничења предвиђена у пређашњем параграфу на законодавство о овим пословима:
# Установљивање годишњег земаљског прорачуна, дотично одобрење прорачуна унутар граница постављених у §§ 45., 46. и 47.
# Узимање нових зајмова и претварање (конвертирање) зајмова, који већ постоје.
# Расвојење и оптерећавање земаљског имања.
# Кривично правосуђе.
# Кривично редарство као и редарство над странцима, путнице и попис пучанства.
# Грађанско право са изузетком садржаним у § 10.
# Јавне књиге.
# Трговачко и мјеничко право убројивши амо законодаство о дионичким друштвима (командитска друштва на дионице), о друштвима с ограниченим јемством, о друштвима са осигурањем, о течевним и господарским задругама. Шумско и рударско право.
# Право удруживања и скупљања.
# Штампа и заштита умног власништва.
# Здравство као и обрана од болести редња (епидемија) и зараза (епизоотија), надаље подизање нових и проширивање дојакошњих болница и других здравствених завода, потпомагање болница, амбулаторија, опћинских болница и т. д.
# Обрт, извршивање обрта, редарство над обртом и сви остали обртни правни послови.
# Установе опћега добра, обезбјеђивање у болести и несрећи, осигуравање у старости и старање за радништво, сиротињу и т. д. као и сви други социјални политички послови. 
# Начела наставе о свим научним и наставним заводима.
# Послови богоштовља, који се тичу свеза вјероисповјести међусобно или према владиној власти, колико се тиме не дира у равноправности, унутражњу уредбу и у вршење појединих по закону признатих вјероисповјести.
# Аграрни правни одношаји.
# Подизање нових и преиначивање господарских завода, који постоје.
# Мјере за подизање и унапређивање господарства уопће као и сви већи господарских приновци (мелиорације).
# Шумско редарство, надаље сви прописи о поступању с приватним шумама, о признању права власништва на шуме, прописи, како да се проведе уређење свих врсти посједа у подручју шумарства.
# Увођење нових пореза, које већ постоје или установљивање намета на порез, која већ постоји.
# Преображај (реформа) и евиденција катастра.
# Подизање и преиначивање казнионица.
# Градња жељезница, за које се предложе владине основе, градња цеста, путова и других комуникација.
# Издржавање цеста и јавних комуникација, дотично прирезе на порезе за цесте.
# Заснивање, дотично уређење купалишта и љечилишта.
# Састав опћина.&lt;br /&gt;Осим тога је босанско-хереговачки сабор надлежан:
# да испитује и одобрава закључне рачуне и пошљетке руковања са прорачуном, који је сабор одобрио.

{{центар|§ 43.}}

Закони и наредбе издане у Босни и Херцеговини прије него је постављен овај устав, вриједе дотле, док их закони усвојени по сабору и потврђени по Његовоме царском и Апоштолском краљевском Величанству, дотично нове наредбе изријеком не укину или не преиначе.

Порезе, данци и доходарина побираће се по законима, који постоје, дотле, док не буду ови законито (§§ 41. и 42., тачка 20.) преиначени.

{{центар|§ 44.}}

Земаљска влада треба да сваке године на вријеме поднесе сабору прорачун о земаљским приходима и расходима, а сабор треба да га узме без одлагања у претрес тако, да може стати на снагу закона прије почетка идуће године.

Не ријеши ли сабор на вријеме прорачуна, остаје на снази прорачун текуће године дотле, док га не замијени нови законити усвојени прорачун.

{{центар|§ 45.}}

Редовни и изванредни издаци за ц. и кр. босанско-херцеговачке чете и војничке заводе ставиће се у земаљски прорачун у износу, који треба годишње прорачунати по истим начелима, која се уопће примјењују код израчунавања истоврсних издатака за ц. и кр. војску.

У прорачуну уврштени износи потребе за ц. и кр. босанско-херцеговачке чете и војничке заводе нијесу предмет респрављања у сабору.

{{центар|§ 46.}}

Установа ал. 2 § 45 вриједи такођер и за ставке прорачуна за послове, који су у објема државама монархије уређењи заједничким споразумом. Ове ставке ваља уврстити према оним опћеним и посебним законским установама, које треба примјењивати у смислу § 41. у Босни и Херцеговини.

{{центар|§ 47.}}

Онај дио потреба и покрића, који се тиче послова земаљског дуга, послова око получивања порезних прихода, као и ерарских радња, изузевши послове монопола, који потпадају под установу § 46., треба ставити у земаљски прорачун у таким свотама, које ће осигурати потпуни успјех финанцијског руковања.

{{центар|§ 48.}}

У случају, да за прорачунског периода наступе изванредне и непредвиђене потребе, предложиће земаљска влада сабору основу накнадног закона к прорачуну, како да се подмире нужни издаци.

Но ако те непредвиђене пријеке потребе наступе у вријеме, кад сабор није на скупу, могу се за то нужна средства, након што пристану владе обију држава монархије, дозволити на предлог земаљске владе Превишње одобреном наредбом, али уз обавезу, да се ради накнадног одобрења разлози и успјеси ове одредбе одмах даду на знање сабору, кад буде први пут сазван.

{{центрирано|Закључна одредба.}}

{{центар|§ 49.}}

Овај устав стаје на снагу даном проглашења.

== Извори ==
* „Босански устав“, фототип издања 1910. године; „Муслимански глас”, Сарајево 1991.

[[Категорија:Устави]]
[[Категорија:Босна и Херцеговина (Аустроугарска)]]
[[Категорија:1910.]]</text>
      <sha1>s4b2pojjonud2lit6gzmilu9q8189i1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145596</id>
      <parentid>145594</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T19:13:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145596</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37385" sha1="kmdyzp9pguwssti1scqdem71cnwhbrv" xml:space="preserve">[[Датотека:Coat of arms of Bosnia and Herzegovina (1889–1918).svg|центар|125п]]

{{Наслов|Земаљски устав (штатут) за Босну и Херцеговину}}

{{центар|§ 1.}}

Босна и Херцеговина јесу једно јединствено засебно управно подручје, које стоји по закону од 22. фебруара 1880., држ. зак. л. бр. 18., уг. зак. чл. -{VI}-.: 1880., под одговорним водством и врховним надзирањем ц. и кр. заједничког министарства.

Управљати земљом као и вршити и примјењивати законе дужност је земаљске владе за Босну и Херцеговину у Сарајеву. Она је подређена заједничком министарству, којему је повјерено водством босанско-херцеговачке управе, те му је одговорна за своје цјелокупно званично пословање.

Судске и управне власти, које постоје у земљи, остају у своме дојакошњем саставу и снази. Преиначење допуштено је само према § 2. закона поменутих у 1. раставку.

У свим пословима, који не припадају у властити опсег рада земаљске владе, али којих се законски домашај протеже на Босну и Херцеговину, ваља о засебним интересима ових обију земаља саслушати заступнике земаљске управе.

Босанско-херцеговачке чете као и остале војничке уредбе Босне и Херцеговине органски су дио оружане силе монархије.

== -{I}-. '''Опћа грађанска права.''' ==
{{центар|§ 2.}}

Сви су земаљски припадници пред законом једнаки.

{{центар|§ 3.}}

Босанско-херцеговачки припадници јесу они, који су то својство стекли или ће га у будуће стећи:
# законитим рођењем од родитеља земаљских припадника или незаконитим рођењем од матере земаљске припаднице;
# позакоњењем по оцу земаљском припаднику;
# удајом за мужа земаљског припадника;
# сталним намјештањем аустријског или угарског држављанина у јавној служби у Босни и Херцеговини;
# нарочитим подјељењем по надлежном мјесту.
Својство босанско-херцеговачког припадника, које је стекао муж, протеже се такође и на његову жену као и на његову малољетну закониту дјецу.

За босанско-херцеговачке припаднике сматрају се дотле, док не буде доказано друго њихово припадништво:
# сви, који су рођени у  Босни и Херцеговини;
# находи, што су у Босни и Херцеговини нађени и одгојени.

{{центар|§ 4.}}

Што се тиче начина, како се тече о губи својство босанско-херцеговачког припадника, вриједе прописи, који сада постоје, докле не буду другим законитим наредбама попуњени или измијењени.

{{центар|§ 5.}}

Сваки земаљски припадник може по вољи у земљи одабрати своје пребивалиште и боравиште, тећи непокретнине сваке врсте и тиме слободно располагати као и бавити се под прописаним условима сваком граном привреде.

Оне, који нијесу мјештани, допуштено је протјерати из некога мјеста или подручја само према прописима, који о томе постоје.

Земаљског припадника није допуштено прогнати из земље.

{{центар|§ 6.}}

Лична је слобода заштићена законом. Судски притвор може одредити и на снази одржати само у случајима, које је закон установио и само на начин, како  то закон прописује.

Право административних, редарствених и финанцијских власти, да затварају и пресуђују, уређено је у нарочитимм прописима.

{{центар|§ 7.}}

Никоме се не смије одузети његов законити судија.

Судије су у вршењу свога судског звања самостални и независни.

{{центар|§ 8.}}

Слобода се вјере и савјести ујемчава.

Нико не може ради исповједања своје вјере бити прогоњен ни прекраћен у својим правима.

Вршење вјерозакона у кући ујемчава се свакоме, а јавно члановима признатих вјерских удружења, колико се томе не противе јавни обзири.

Сада призната вјерска удружења јесу:
# муслиманско,
# српско-православно,
# римско- и грчко-католичко,
# евангеличко, аугсбуршког и хелветског закона,
# јеврејско.

Уживање грађанских и политичких права независно је од исповједања вјере, но исповиједањем вјере не смију се украћивати грађанске дужности.

{{центар|§ 9.}}

Призната вјерска удружења управљаће унутрашњим пословима по своме уставу, који по закону постоји.

Та ће вјерска удружења и надаље посвједовати и уживати своје заводе, задужбине и закладе, намијењене богоштовним, наставним и добротворним циљевима.

{{центар|§ 10.}}

Ујемчава се, да ће се међу муслиманима примјењивати шеријатско право на породичне и женидбене послове те на нашљедство у мулку.

{{центар|§ 11.}}

Свим земаљским припадницима ујемчено је чување народне особине и језика.

{{центар|§ 12.}}

Свако има право, да слободно исказује своју мисао говором, писмом, штампом или у сликама, без повреде законских прописа против зла употребљања тога права.

Превентивна цензура штампе јест и остаје укинута.

Административне забране пошти не ће се примјењивати на штампане списе, који излазе у земљи.

{{центар|§ 13.}}

Занонст и њена наука јесу слободе.

Око образовања младежи треба се довољно старати јавним школама.

Наставне и одгојне заводе оснивати и на таквим научавати овлаштен је сваки земаљски припадник, који је за то на законити начин доказао своју способност и испунио остале дотичне обласне прописе.

Врховно водство и надзирање цјелокупне наставе и одгоје припада земаљској влади.

{{центар|§ 14.}}

Стан је неповредан.

Кривични поступак прописује, када се и како смије предузети претрес куће у сврху кривичног судовања.

У сврху редарственог и финанцијског надзирања смију се предузети претреси куће само у случајима установљеним у прописима, који постоје.

Ове установе вриједе такође за претрес и узапћење папира.

{{центар|§ 15.}}

Тајна писма, поште и брзојава заштићена је законом.

Прописи, који постоје о узапћењу и отварању писама, брзојава и пошиљака, остају нетакнути.

Повреде тајне писма и списа прогониће кривични суд.

{{центар|§ 16.}}

Власништво је неповредно. Искуп (експроприација) може се повести само из обзира на јавно добро или из других у закону назначених разлога те уз примјерену накнаду према законима, који за то постоје.

Казна одузимајем имања (конфискација) није допуштена.

Прописи кривичног закона као и административни, финанцијски и доходарински прописи о губитку и одузимању робе остају на снази.

{{центар|§ 17.}}

Свако је властан подносити молбе (петиције).

Молбе под скупним именом смију подности само удруге (корпорације).

{{центар|§ 18.}}

Земаљским припадници имају право скупљати се.

Вршење тога права уређује се нарочитим законом.

{{центар|§ 19.}}

Друштва се могу оснивати само по законским одредбама, које о томе постоје.

{{центар|§ 20.}}

У случају рата, као и онда, кад се непосредно очекују ратна предузећа, коначно у случају немира или кад се појаве у већој мјери велеиздајничка или за сигурност погибељна потхватања, може земаљска влада по Превишњем овлаштењу у пођашњим параграфима установљене одредбе ограничити или обуставити за цијелу земљу или за поједине њезине дијелове.

Ове изнимне мјере ваља прогласити у Гласнику закона и наредаба, као и објавити на начин обичајан у мјесту, а на једнаки их начин опет укинути, кад нестане за то разлог.

== -{II}-. '''Сабор''' ==
{{центар|§ 21.}}

На законима сарађиваће сабор, у који ће становништво Босне и Херцеговине одашиљати посланике.

Потање установе о опсегу саборског рада садржане су у -{III}-. раздјелу.

{{центар|§ 22.}}

Чланови сабора Босне и Херцеговине јесу 

''А''. лица по положају (вирилисте), и то:
# реис-ул-улема, вакуфско-меарифски директор, сарајевски и мостарски муфтија и осим тога по именовању најстарији муфтија;
# четири српско-православна митрополита и потпредсједник великог управног и просвјетног савјета српско-православне цркве;
# римско-католички надбискуп и два римско-католичка дијацезанска бискупа као и оба редодржавника фрањевачког реда;
# сефардијски надрабин сарајевски;
# предсједник врховног суда;
# предсједник одвјетничке коморе у Сарајеву;
# начелник главног земаљског града Сарајева;
# предсједник трговачке и обртничке коморе у Сарајеву.

''Б''. 72 бирана посланика, које треба бирати по изборноме реду, што се уједно издаје.

{{центар|§ 23.}}

Његово царско и Апоштолско краљевско Величанство именује сваке године на почетку засједања за управљање сабором између његових чланова предсједника и два потпредсједника, који ће бити овоме замјеници. У предсједништву биће заступана свака од трију главних вјероисповјести земље, при чему ће се код сваког идућег именовања саборског предсједништва те три вјероисповјести обредити.

У овај се ред не ће ни новим изборима дирати.

{{центар|§ 24.}}

Звање саборских чланова (саборски период) установљује се на пет година.

Кад се наврши редовни саборски период или ако буде сабор прије распуштен, расписаће се по свој земљи нови избори најдаље за шест мјесеци.

Ако се поједини посланици одреку мандата, умру, изгубе својство, које је потребно, да могу бити изабрани или престану бити из којега другога законитог разлога саборским члановима, онда треба још за онај саборски период у року од шест недјеља расписати накнадни избор.

Бивши саборски чланови могу бити наново изабрани.

{{центар|§ 25.}}

Бирачи не могу порећи избора посланика у сабор.

Чланови сабора не смије примати никаквих упутстава и смију само лично гласати.

{{центар|§ 26.}}

Сабор треба да се на Превишњи позив по правилу сваке године једанпут састане у земаљском главном граду Сарајеву.

{{центар|§ 27.}}

На првом саборском састанку у сваком саборском периоду треба сваки његов члан да се завјери, да ће бити вјеран и послушан Његовом царском и Апоштолском краљевском Величанству као и да ће непоколебљиво вршити законснке прописе и савјесно испуњавати своје дужности.

Чланови, који по том наново униђу, треба да се завјере, кад први пут дођу у сабор.

Устеже ли се који посланик учинити завјеру у прописаном облику, губи свој мандат.

{{центар|§ 28.}}

Предсједник отвара сабор сазван по Његовоме Величанству, предсједа сједницама и управља расправама.

{{центар|§ 29.}}

Поглавица земље, грађански доглавник и одјелни предстојници као и за то одређени званичници босанско-херцеговачке земаљске управе овлаштени су, да учествују у свим саборским вијећањима.

Они морају бити на захтјев вазда саслушани.

{{центар|§ 30.}}

Сабор је овлаштен, да управља земаљској влади питања о свему, што припада у његов опсег рада; да тражи од ње обавјештење о молбама, које су стигле и да изјављује своје мишљење у облику адреса или ресолуција.

Жалбе, које подигне сабор вршећи свој опсег рада, управљају се преко саборског предсједништва и преко земаљске владе заједничкоме министарству, које му је повјерено водство босанско-херцеговачке управе.

{{центар|§ 31.}}

У извршној власти немају дијела ни сабор ни поједини саборски посланици, па се с тога сабор или поједини саборски посланици не могу ни лично уплетати у званични рад владиних области или појединих званичних лица нити могу уопће непосредно утјецати на рад или одредбе поменутих власти и лица.

{{центар|§ 32.}}

Молбе, које сабору управе опћине, удруге или поједина лица, а преда их који члан саборски, може сабор претресати и, пропративши их како треба, упутити влади.

Молбе, које није предао члан сабора, не смију се уопће примати.

{{центар|§ 33.}}

Чланови саборски могу према установама, садржаним у пословноме реду, стављати интерпелације на земаљску владу.

{{центар|§ 34.}}

Чланови саборски не могу се никад узети на одговор ради свог гласања као и говора у сабору самоме или у његовим одборима. Но ова се неповредност не протеже и на она лица, која су понављајући и разносећи то, можда починила какво кажњиво дјело.

За вријеме засједања не смије се ниједан члан саборски ради кажњивог дјела без простајања сабора притворити нити се смије против њега судски поступати, изузевши, да буде ухваћен на самоме чину.

Па и онда, кад буде ухваћен на самоме дјелу, мора суд одмах приопћити предсједнику сабора, да је притворен.

Тиме се не дира у законске установе о позивању свједока пред суд.

{{центар|§ 35.}}

Сабор не смије опћити са другим са другим представништвима нити смије издавати каких објава.

Одасланства (депутације) се не смију пустити ни у сједницу сабора ни у сједницу његових одбора.

Саборска одасланства смије се слати на Превишњи двор само онда, кад се испослује претходно Превишње одобрење.

{{центар|§ 36.}}

Да буде саборски закључак ваљан, потребна је назочност више од половице саборских чланова и апсолутна већина гласова назочних лица.

За закључак, који се тиче законодавства у стварима богоштовља (§ 42., тач. 15.) потребно је, да буде назочно барем четири петине свих саборских чланова и да пристану барем двије трећине назочних лица.

{{центар|§ 37.}}

На све владине основе, које припадају у надлежност босанско-херцеговачког сабора, треба да пристану владе обију држава монархије прије, него ће бити предане сабору.

{{центар|§ 38.}}

Законским основама, које је усвојио сабор, треба Превишња потврда (санкција).

Њу ће испословати заједнички министар, којему је повјерено водство босанско-херцеговачке управе, на предлог земаљске владе и након што су пристале владе обију држава монархије.

Потрврђени закони објављују се у име Његовог царстког и Апоштолског краљевског Величанства и уз супотпис заједничког министра, којему је повјерено водство босанско-херцеговачке управе.

{{центар|§ 39.}}

Сабор изабире из своје средине за сав саборски период земаљски савјет од девет чланова, који ће на питање земаљске владе овој давати изјаве или мнијења о таквим јавним пословима, у којима има Босна и Херцеговина дијела.

Владе обију држава монархије могу, након међусобног споразума, преко заједничког министарства, којему је повјерено водство босанско-херцеговачке управе, питати земаљски савјет или се он може истим путом обраћати на њих са истоветним представкама. Сваку изјаву, коју земаљски савјет управи на једну од влада, треба да заједничко министарство, које му је повјерено водство босанско-херцеговачке управе, без одлагања приопћи другој влади.

Свака вјероисповијест у сабору бира у земаљски савјет онолико чланова, колико јој према сразмјеру пучанства запада.

Предсједник је сабора уједно и предсједник земаљског савјета.

{{центар|§ 40.}}

Предсједник закључује сабор на Превишњи налог.

На одредбу Његовог царског и Апоштолког краљевског Величанства може се сабор у свако доба одгодити или распустити.

== -{III}-. '''Опсег рада сабора.''' ==
{{центар|§ 41.}}
Опсег рада босанско-херцеговачког сабора у пословима законодавства протеже се искључиво на босанско-херцеговачке послове. Сви послови, који се не тиче само Босне и Херцеговине, него и једне или обију држава монархије, изузети су из тога опсега рада

Напосе не може босанско-херцеговачки сабор да закључује:
# О свим пословима, који су на основи закона од 21. децембра 1867., држ. зак. л. бр. 146., уг. зак. чл. -{XII}-.: 1867. заједнички краљевинама и земљама заступаним у царевинском вијећу и земљама свете угарске круне, као и о пословима, те се између обију држава монархије утаначују заједничким споразумом у смислу споменутих закона; надаље о законодавству, које се тиче војне дужности, дозвољавања новака и установљивања новачког контингента, затим о одредбама о становима и издржавању оружане силе и о свим осталим пословима, који се тичу оружане силе.
# О свим пословима, који се уређују у уговору углављеноме између краљевина и земаља заступљених у царевинском вијећу и земаља свете угарске круне на основи закона од 21. децембра 1867., држ. зак. л. бр. 146., уг. зак. чл. -{XII}-.: 1867. о уређењу међусобних трговачких прометних свеза (закон од 30. децембра 1907., држ. зак. л. бр. 278., уг. зак. чл. -{XII}-.: 1908.) или који ће се у будуће у уговорима те врсте уредити.
# О свим пословима, који су били уређени законом од 20. децембра 1879. држ. зак. л. бр. 136., уг. зак. чл. -{LII}-.: 1879. о оснивању заједничког царинског савеза са Босном и Херцеговином.
# О свим пословима, који могу бити и у Босни и Херцеговини уређени по закону од 22. фебруара 1880.,  држ. зак. л. бр. 18., уг. зак. чл. -{VI}-.: 1880., само на основи закона сложно постављених у обим државама монархије или на начин прописан у § 3., раставку 2. поменутог закона.

{{центар|§ 42.}}

Надлежност босанско-херцеговачког сабора протеже се уз ограничења предвиђена у пређашњем параграфу на законодавство о овим пословима:
# Установљивање годишњег земаљског прорачуна, дотично одобрење прорачуна унутар граница постављених у §§ 45., 46. и 47.
# Узимање нових зајмова и претварање (конвертирање) зајмова, који већ постоје.
# Расвојење и оптерећавање земаљског имања.
# Кривично правосуђе.
# Кривично редарство као и редарство над странцима, путнице и попис пучанства.
# Грађанско право са изузетком садржаним у § 10.
# Јавне књиге.
# Трговачко и мјеничко право убројивши амо законодаство о дионичким друштвима (командитска друштва на дионице), о друштвима с ограниченим јемством, о друштвима са осигурањем, о течевним и господарским задругама. Шумско и рударско право.
# Право удруживања и скупљања.
# Штампа и заштита умног власништва.
# Здравство као и обрана од болести редња (епидемија) и зараза (епизоотија), надаље подизање нових и проширивање дојакошњих болница и других здравствених завода, потпомагање болница, амбулаторија, опћинских болница и т. д.
# Обрт, извршивање обрта, редарство над обртом и сви остали обртни правни послови.
# Установе опћега добра, обезбјеђивање у болести и несрећи, осигуравање у старости и старање за радништво, сиротињу и т. д. као и сви други социјални политички послови. 
# Начела наставе о свим научним и наставним заводима.
# Послови богоштовља, који се тичу свеза вјероисповјести међусобно или према владиној власти, колико се тиме не дира у равноправности, унутражњу уредбу и у вршење појединих по закону признатих вјероисповјести.
# Аграрни правни одношаји.
# Подизање нових и преиначивање господарских завода, који постоје.
# Мјере за подизање и унапређивање господарства уопће као и сви већи господарских приновци (мелиорације).
# Шумско редарство, надаље сви прописи о поступању с приватним шумама, о признању права власништва на шуме, прописи, како да се проведе уређење свих врсти посједа у подручју шумарства.
# Увођење нових пореза, које већ постоје или установљивање намета на порез, која већ постоји.
# Преображај (реформа) и евиденција катастра.
# Подизање и преиначивање казнионица.
# Градња жељезница, за које се предложе владине основе, градња цеста, путова и других комуникација.
# Издржавање цеста и јавних комуникација, дотично прирезе на порезе за цесте.
# Заснивање, дотично уређење купалишта и љечилишта.
# Састав опћина.&lt;br /&gt;Осим тога је босанско-хереговачки сабор надлежан:
# да испитује и одобрава закључне рачуне и пошљетке руковања са прорачуном, који је сабор одобрио.

{{центар|§ 43.}}

Закони и наредбе издане у Босни и Херцеговини прије него је постављен овај устав, вриједе дотле, док их закони усвојени по сабору и потврђени по Његовоме царском и Апоштолском краљевском Величанству, дотично нове наредбе изријеком не укину или не преиначе.

Порезе, данци и доходарина побираће се по законима, који постоје, дотле, док не буду ови законито (§§ 41. и 42., тачка 20.) преиначени.

{{центар|§ 44.}}

Земаљска влада треба да сваке године на вријеме поднесе сабору прорачун о земаљским приходима и расходима, а сабор треба да га узме без одлагања у претрес тако, да може стати на снагу закона прије почетка идуће године.

Не ријеши ли сабор на вријеме прорачуна, остаје на снази прорачун текуће године дотле, док га не замијени нови законити усвојени прорачун.

{{центар|§ 45.}}

Редовни и изванредни издаци за ц. и кр. босанско-херцеговачке чете и војничке заводе ставиће се у земаљски прорачун у износу, који треба годишње прорачунати по истим начелима, која се уопће примјењују код израчунавања истоврсних издатака за ц. и кр. војску.

У прорачуну уврштени износи потребе за ц. и кр. босанско-херцеговачке чете и војничке заводе нијесу предмет респрављања у сабору.

{{центар|§ 46.}}

Установа ал. 2 § 45 вриједи такођер и за ставке прорачуна за послове, који су у објема државама монархије уређењи заједничким споразумом. Ове ставке ваља уврстити према оним опћеним и посебним законским установама, које треба примјењивати у смислу § 41. у Босни и Херцеговини.

{{центар|§ 47.}}

Онај дио потреба и покрића, који се тиче послова земаљског дуга, послова око получивања порезних прихода, као и ерарских радња, изузевши послове монопола, који потпадају под установу § 46., треба ставити у земаљски прорачун у таким свотама, које ће осигурати потпуни успјех финанцијског руковања.

{{центар|§ 48.}}

У случају, да за прорачунског периода наступе изванредне и непредвиђене потребе, предложиће земаљска влада сабору основу накнадног закона к прорачуну, како да се подмире нужни издаци.

Но ако те непредвиђене пријеке потребе наступе у вријеме, кад сабор није на скупу, могу се за то нужна средства, након што пристану владе обију држава монархије, дозволити на предлог земаљске владе Превишње одобреном наредбом, али уз обавезу, да се ради накнадног одобрења разлози и успјеси ове одредбе одмах даду на знање сабору, кад буде први пут сазван.

{{центрирано|Закључна одредба.}}

{{центар|§ 49.}}

Овај устав стаје на снагу даном проглашења.

== Извори ==
* „Босански устав“, фототип издања 1910. године; „Муслимански глас”, Сарајево 1991.

[[Категорија:Устави]]
[[Категорија:Босна и Херцеговина (Аустроугарска)]]
[[Категорија:1910.]]</text>
      <sha1>kmdyzp9pguwssti1scqdem71cnwhbrv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Изборни ред</title>
    <ns>0</ns>
    <id>25706</id>
    <revision>
      <id>145593</id>
      <parentid>64249</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T19:12:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145593</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="65408" sha1="k7pi8orvlu37eapslpqfby1uiwynswd" xml:space="preserve">{{рут}}
&lt;center&gt;[[Датотека:Coat of arms of Bosnia and Herzegovina (1889–1918).svg|125п]]&lt;/center&gt;

{{Наслов|Изборни ред.}}
{{Поглавље|I. О праву бирања и о праву избора.}}

{{центар|§&amp;nbsp;1.}}
{{gap}}Право бирања имају сви босанско-херцеговачки припадници мушкога спола, који су на дан избора навршили 24. годину, самовласни су и који у земљи стално станују барем од једне године дана амо; надаље под истим условима сви они аустријски или угарски држављани, који су намјештени као земаљски чиновници или учитељи у грађанској управној служби Босне и Херцеговине, или који стоје у служби босанско-херцеговачких земаљских жељезница, или напокон, који имају право бирања у којој опћини ових земаља.

{{gap}}Под истим условима као и мушки земаљски припадници и аустријски или угарски држављани имају право бирања у 1. изборном разреду I. курије жене, ако испуне увјет постављен у § 6. а).

{{gap}}Мушки бирачи могу вршити право бирања само лично, жене у случају § 6. ''а)'' само по пуновласницима, који имају у истој курији право бирања.

{{центар|§&amp;nbsp;2.}}
{{gap}}Немају права бирања сва она лица, над чијим је имањем проглашен стечај, за вријеме док траје крида.

{{gap}}Војничка лица, која активно служе, изузевши војничке чиновнике, не могу бирати.

{{центар|§&amp;nbsp;3.}}
{{gap}}Немају права бирања:
: ''а)'' лица, која су у истрази ради злочинства или ради преступка почињенога из похлепе на добитак, док траје истрага;
: ''б)'' лица, која су осуђена ради злочинства или ради преступка почињенога из похлепе на добитак, док трају с осудом скопчане правне пошљедице.

{{центар|§&amp;nbsp;4.}}
{{gap}}У сабор могу бити изабрана лица мушкога спола, која имају право бирати, а навршила су 30. годину и потпуно уживају грађанска права. Изузети су: чиновници и намјештеници, који активно служе у грађанској управној служби Босне и Херцеговине, као и код босанско-херцеговачких земаљских жељезница, надаље учитељи и намјештеници на јавним школама.

{{центар|§&amp;nbsp;5.}}
{{gap}}Од свих 72 посланика, које ваља бирати, запада:
: I. курији 18,
: II. ,, 20,
: III. ,, 34.

{{gap}}У I. курији, као и у II. и III. курији заједно, подијелиће се мандати на три главне вјероисповијести према сразмјерноме броју статистике пучанства тако, да ће запасти у I. курији:
: католицима 4 мандата,
: муслиманима 6 мандата,
: српско-православнима 8 мандата;
: у II. и III. курији:
: католицима 12 мандата,
: муслиманима 18 мандата,
: српско-православнима 23 мандата.

{{gap}}Осим тога запада јеврејима у II. курији 1 мандат.

{{центар|§&amp;nbsp;6.}}
{{gap}}У I. курији имају право да бирају:
: ''а)'' у првом изборном разреду:

{{gap}}Сви муслимански посједници земље, који плаћају земљарине барем 140 К.

{{gap}}Посједницима земље друге вјероисповијести, који плаћају земљарине барем 140 К, стоји од воље, да бирају у 1. изборном разреду или пак у ономе изборноме тијелу 2. изборнога разреда, којему припадају по својој вјероисповијести;

: ''б)'' у 2. изборном разреду:

{{gap}}Сва она лица, која плаћају барем 500 К изравних пореза, изузевши точаринску порезу;

{{gap}}они, који су свршили коју високу школу у аустро-угарској монархији и који други њој равни научни завод у аустро-угарској монархији;

{{gap}}лица духовног сталежа свих законом признатих вјероисповијести;

{{gap}}сви активни чиновници, који у грађанској управној служби Босне и Херцеговине стоје као и умировљени земаљски чиновници и учитељи те земаљски жељезнички чиновници и војнички чиновници;

{{gap}}коначно официри у миру.

{{gap}}Ако порезне износе поменуте под ''а)'' и ''б)'' плаћа заједнички више сувласника, тада може на основи тога параграфа да бира само онај сувласник, којега други сувласници на то овласте.

{{центар|§&amp;nbsp;7.}}
{{gap}}II. курију састављају сви становници градова — то јест оних мјеста, која имају градски статут или се управљају по закону од 21. марта 1907., Гласник закона VII/17, дотично по наредби земаљске владе бр. 9008/I. од г. 1897., одобреној Превишњим рјешењем од 12. јануара 1897. — који имају право бирати, а не припадају I. курији.

{{центар|§&amp;nbsp;8.}}
{{gap}}Они, који имају право бирати и станују у сеоским опћинама, а не припадају I. курији, јесу бирачи III. курије.

{{центар|§&amp;nbsp;9.}}
{{gap}}За избор посланика 1. изборног разреда I. курије саставља сва земља један муслимански изборни котар, док за избор посланика 2. изборног разреда I. курије саставља сва земља један изборни котар за сваку од трију вјероисповијести. Сваки бирач I. курије треба да именује толико кандидата, колики је број мандата у дотичноме изборном котару.

{{gap}}За избор посланика II. и III. курије раздијелиће се сва земља у вјерске изборне котаре, од којих ће бирати сваки по једнога посланика.

{{gap}}Како су мандати свих трију курија раздијељени по свој земљи у вјерске изборне котаре, види се из табличнога додатка, приложенога овоме изборном реду.

{{gap}}Нико не може вршити свога права бирања у више, него у једној курији.

{{центар|§&amp;nbsp;10.}}
{{gap}}Сваки је бирач властан бирати и лица које друге вјероисповијести и које друге курије, него јој сам припада.

{{центар|§&amp;nbsp;11.}}
{{gap}}Припадници оних вјероисповијести, којима није дан самостални мандат у сабору ради маленога броја њихових признавалаца, власни су, да у своме пребивалишту, већ према томе којој курији припадају, бирају у једноме од вјерских изборних тијела дотичне курије.

{{Поглавље|II. О изборним котарима, изборним тијелима и о биралиштима.}}

{{центар|§&amp;nbsp;12.}}
{{gap}}Бирачи I. курије бирају у главном мјесту онога политичкога котара, гдје им је редовно пребивалиште и то одијељено по изборним двјема разредима, поменутим у § 6.

{{gap}}У свакоме таквом биралишту поставиће се по прописима IV. раздјела овога изборног реда за свако изборно тијело изборна комисија. Та ће комисија установити пошљетке (резултат) избора и послати по свршеном избору изборне списе главној изборној комисији, да састави цјелокупни скрутиниј.

{{gap}}Главна изборна комисија за I. курију биће по смислу § 35. тога изборног реда главна изборна комисија, постављена код земаљске владе у Сарајеву.

{{центар|§&amp;nbsp;13.}}
{{gap}}Бирачи II. курије бирају у оним градовима, гдје им је редовно пребивалиште, па ће се за свако таково биралиште поставити по прописима IV. раздјела овога изборног реда изборна комисија.

{{gap}}Ова ће изборна комисија установити пошљетке избора и послати по свршеном избору изборне списе главној изборној комисији (§ 37.) дотичнога изборнога котара, да састави цјелокупни скрутиниј.

{{центар|§&amp;nbsp;14.}}
{{gap}}Бирачи III. курије бирају у ономе мјесту, које је котарски уред по пропису § 21. овога изборног реда одредио у политичком котару њиховог редовног пребивалишта као биралиште за дотичну вјероисповијест.

{{gap}}У свакоме биралишту поставиће се по прописима IV. раздјела овога изборног реда изборна комисија, која ће установити пошљедак избора и послати по свршеном избору изборне списе главној изборној комисији (§ 47.) дотичнога изборнога котара, да састави цјелокупни скрутиниј.

{{Поглавље|III. О расписивању избора и о приправљању за изборе.}}

{{центар|§&amp;nbsp;15.}}
{{gap}}Земаљска ће влада наредбом одредити, да се предузме избор. У наредби треба да су наведени дани, на које ће се предузети избор саборских посланика у појединим куријама и изборним тијелима у биралиштима, одређеним по овоме изборном реду.

{{gap}}Дан бирања треба тако наредити, да ће се моћи свршити све нужне приправе прво, него дође дан бирања.

{{центар|§&amp;nbsp;16.}}
{{gap}}Избори треба да буду расписани тако, да се најприје бирају посланици сеоских опћина (III. курије), за тим посланици градова (II. курије), а напокон посланици двају изборних разреда I. курије и да буду избори на засебни дан за сваку од трију курија, као и за сваки од обију изборних разреда I. курије.

{{центар|§&amp;nbsp;17.}}
{{gap}}Расписивање избора треба обзнанити у званичним новинама, осим тога у градовима и сеоским опћинама огласима и објавом уобичајеном у земљи.

{{центар|§&amp;nbsp;18.}}
{{gap}}За све оне, који имају право бирати, саставиће сваки котарски уред (владин повјереник за град Сарајево) бирачке спискове одијељено по куријама, вјероисповијестима, а у I. курији још и по изборним разредима.

{{gap}}Зготовљене бирачке спискове треба изложити код котарског уред (владиног повјереника за град Сарајево) ради прегледања. Уједно треба обзнанити на начин у мјесту обичајан, да су бирачки спискови изложени и одредити за потраживања (рекламације) 14-дневни рок, који ваља рачунати од дана објаве. Осим тога треба котарски уред да састави из бирачких спискова III. курије пописе оних, који имају право бирати, одијељено по сеоским опћинама, дотично по махалама и доставити их ради објављења начелницима дотичних сеоских опћина.

{{gap}}За оне, који имају право бирати, а не припадају ниједној од трију главних вјероисповијести, треба саставити особне бирачке спискове за сваку курију.

{{центар|§&amp;nbsp;19.}}
{{gap}}У року од 14 дана иза те објаве може сваки бирач, који има у дотичноме изборном тијелу право бирања, да приговори исправности или потпуности бирачког списка писмено или усмено у записник код онога котарског уреда (владиног повјереника за град Сарајево), који је изложио бирачки списак или код свога опћинског начелника.

{{gap}}Потраживања стављена по измаку тога рока треба котарски уред (владин повјереник за град Сарајево) да одбаци као закашњена. Против таке одредбе нема правнога лијека. — О потраживањима, која су на вријеме предана, рјешава земаљска влада.

{{gap}}Исправке учињене на основи поступка о потраживању треба најдаље за осам дана прије изборнога дана прогласити код котарског уреда (владиног повјереника за град Сарајево).

{{центар|§&amp;nbsp;20.}}
{{gap}}Чим буду, након рјешења на вријеме преданих потраживања, бирачки спискови исправљени, котарски ће уред (владин повјереник за град Сарајево) спремити бирачке карте за поједине бираче свакога изборног тијела свих трију курија. На тим ће картама стајати редни број бирачког списка дотичнога изборног тијела, име, презиме и пребивалиште бирача, мјесто, вријеме почетка и свршетка избора и број кандидата, које треба да именује дотично изборно тијело. У I. и II. курији треба те бирачке карте доставити свакоме бирачу заједно са неиспуњеним гласовницама, изданим по власти.

{{gap}}Осим гласовница, што их је издала власт, не смију се друге употребљавати.

{{gap}}Бирачима III. курије доставиће се бирачке карте без гласовница.

{{центар|§&amp;nbsp;21.}}
{{gap}}Да се предузме избор посланика III. курије, треба да одреди котарски уред за сваку вјероисповијест према броју припадника те вјероисповијести у подручју котара једно или више биралишта тако, да највише 1000 бирача те вјероисповијести запане по једно биралиште. Код тога треба и то установити, из којих ће сеоских опћина или махала бирати припадници које вјероисповијести у дотичном изборном мјесту.

{{центар|§&amp;nbsp;22.}}
{{gap}}Биралишта и скупове бирача треба да котарски уред установи у договору с начелницима дотичних сеоских опћина и махала.

{{Поглавље|IV. О предузимању избора саборских посланика.}}
{{центар|''А''. Избор у I. и II. курији.}}

{{центар|§&amp;nbsp;23.}}
{{gap}}Избором сваког изборног тијела I. и II. курије управља изборна комисија.

{{gap}}У ту сврху поставиће се изборне комисије за свако вјерско изборно тијело I. курије у Сарајеву и у сваком котарском мјесту, за тим за свако вјерско изборно тијело II. курије у Сарајеву и у свим градовима поменутим у § 7. овога изборног реда.

{{gap}}Свака је таква комисија састављена од котарског предстојника (владиног повјереника за град Сарајево) или чиновника по њему постављеног као предсједника и 4 члана. За чланове ове изборне комисије позваће се у првоме реду опћински вијећници котарског мјеста, дотично Сарајева, који припадају дотичној вјероисповијести. Ако би можда за горњи број још устребало чланова, именоваће их котарски уред (владин повјереник за град Сарајево) између угледних личности дотичне вјероисповијести. Предсједник одређује такођер 2 члана изборне комисије за перовође. Но стоји му и од воље, да изборној комисији дода једнога перовођу.

{{gap}}О свему, што се десило за избора, треба да се води записник и да се у њ забиљеже сви важнији догађаји и рјешења као и изборни пошљедак.

{{gap}}Ако изостану позвани чланови комисије, има предсједник право, да по своме расуђењу позове у комисију замјенике.

{{gap}}Али ако се уза све то не би могла саставити изборна комисија, вршиће њезине послове предсједник сам, дотично заједно с оним дијелом чланова комисије, који су дошли.

{{центар|§&amp;nbsp;24.}}
{{gap}}Предсједник изборне комисије отвара избор тиме, да мјесто присеге руковањем завјерава чланове комисије и објашњава им поступак код гласања.

{{центар|§&amp;nbsp;25.}}
{{gap}}Ако неко прије почетка гласања приговори, да неко лице, унесено у бирачки списак, није власно бирати и устврди, да је оно по измаку рока, прописанога у § 19. за потраживања против бирачких спискова, изгубило коју потрјепштину за право бирања, одлучиће о томе одмах изборна комисија, а да се не ће допустити уток.

{{центар|§&amp;nbsp;26.}}
{{gap}}Предсједник изборне комисије дужан је старати се за мир и ред у просторији за бирање. Док траје избор није допуштено држати ни говора ни других каких претресања, изузевши објашњења предсједникова, која буду потребна због управљања избором. Оне, који су назочни, а немају права гласања у дотичном изборном тијелу, ваља одстранити.

{{gap}}Предсједник изборне комисије треба да се брине за вршење одредаба овога изборног реда; навластито је дужан старати се, да буде приступ у зграду, гдје је просторија за бирање и у саму просторију за бирање, вазда слободан и да се могу вазда без сметања предавати гласовнице.

{{gap}}Ако у просторији за бирање назочна лица сметају ток избора, овлаштен је он, пошто их је прије без успјеха опоменуо, да даде испразнити просторији за бирање и нареди, да се бирачи пуштају само појединце у просторију за бирање.

{{центар|§&amp;nbsp;27.}}
{{gap}}Прије него почне гласање, треба да се изборна комисија увјери, да ли је изборна жара, што је постављена на столу комисије, потпуно читава и празна. Онда предавају чланови изборне комисије први своје гласовнице.

{{центар|§&amp;nbsp;28.}}
{{gap}}Иза тога гласају бирачи, што су били назочни у изборној просторији у почетку избора и остали бирачи по реду, којим долазе у изборну просторију.

{{gap}}Сваки бирач треба најприје да преда ономе члану, којега је изборна комисија нарочито за то одредила, своју бирачку карту и своју гласовницу. Гласовница мора да је тако сложена, да буду сакривена имена на њој написана. Поменути члан ставља у изборну жару гласовницу, а да је не отвори, а бирачку карту враћа бирачу.

{{gap}}Уједно треба да перовођа одмах на бирачкоме списку прибиљежи, који су бирачи предали своје гласовнице.

{{gap}}Имена бирача, који долазе, унијеће се у попис гласања, који треба да води изборна комисија.

{{центар|§&amp;nbsp;29.}}
{{gap}}По измаку времена, одређенога за гласање, треба да предсједник изборне комисије прогласи, да је гласање закључено. Но бирачима, који су у изборну просторију дошли прије него је прошао одређени закључни сахат и ту су били назочни, кад је закључено гласање, не смије се ускратити, да гласају.

{{gap}}Кад се сврши гласање, треба затворити просторију за бирање, у којој морају остати само чланови изборне комисије те предсједник с перовођом.

{{центар|§&amp;nbsp;30.}}
{{gap}}Прије бројања гласова измијешаће предсједник изборне комисије гласовнице у изборној жари, а онда их вадити и бројати.

{{gap}}На то ће један члан изборне комисије отворити сваку гласовницу појединце и пошто је прегледа, предаће је предсједнику. Тај ће гласовницу гласно прочитати и ради прегледања даље дати осталим члановима комисије.

{{gap}}Два члана изборне комисије, што су одређена за перовође, водиће сваки по један гласачки списак о лицима, која су добила гласове. У том ће списку требати свакога, који је као посланик добио један глас, забиљежити поименце и крај његова имена додати број 1, кад добије други глас, број 2, а кад трећи, број 3 и т. д. Оба се гласачка списка морају подударати и треба да их потпишу сви чланови комисије и предсједник.

{{центар|§&amp;nbsp;31.}}
{{gap}}Ако има на једној гласовници више имена, него их треба бирати у дотичноме изборном тијелу, онда треба имена, која су на тој гласовници преко тога броја најпослије написана, сматрати као да нијесу написана и не смију се уважити. Ако је пак написано на гласовници мање имена, не губи она с тога своје вриједности. Ако је име једнога и истога лица на једној и на истој гласовници више пута забиљежено, рачунаће се код бројања гласова само једноч.

{{центар|§&amp;nbsp;32.}}
{{gap}}Кад се установљује изборни пошљедак, не ће се уважавати неваљане гласовнице. За ваљане гласовнице сматрају се само оне званичне гласовнице, које су бирачу достављене у своје вријеме (§ 20.). За неваљане ваља сматрати све остале гласовнице, надаље и такве, које не садржавају никакво или садржавају нечитљиво име, или из које се не може недвоумно разабрати изабрано лице или напокон, које садржавају протестовање или какво придржавање.

{{gap}}О томе рјешава изборна комисија и то треба споменути у изборноме записнику.

{{центар|§&amp;nbsp;33.}}
{{gap}}Пошљедак бројања гласова треба да предсједник изборне комисије, након што буде просторија за избор опет отворена, обзнани уз примједбу, да коначни успјех избора зависи још од скрутинија главне изборне комисије.

{{центар|§&amp;nbsp;34.}}
{{gap}}По свршеном избору закључиће се о њему вођени записник. Записник, попис гласања и гласачке спискове потписаће чланови изборне комисије, предсједник и перовође. Томе ће се приложити бирачки спискови, ваљане гласовнице и гласовнице проглашене за неваљане, које треба одијељено похранити, заједнички ће се запечатити, провидјети са натписом, који треба да назначује садржину и предати предсједнику. Предсједник треба одмах да пошаље преко свога надлежнога котарског уреда изборни спис у изборима у I. курији земаљској влади, у изборима у II. курији ономе котарском уреду (владиноме повјеренику за Сарајево), у чијем се подручју налази сједиште главне изборне комисије. Предсједник оне изборне комисије, која треба да је у II. курији уједно главна изборна комисија за сав изборни котар, похрањује предане му изборне списе своје изборне комисије код котарског уреда, док се не састане главна изборна комисија.

{{центар|§&amp;nbsp;35.}}
{{gap}}Да се предузме цјелокупни скрутиниј за оба изборна разреда I. курије, поставиће се код земаљске владе нарочита главна изборна комисија. Ту комисију састављају шест опћинских вијећника главнога земаљског града, од којих тројицу именује земаљска влада, а тројицу изабире опћинско вијеће. За предсједника те комисије именује земаљска влада једнога вишега пероводног чиновника, којему ће се додати за перовође два манипулациона чиновника.

{{gap}}Ако изостану позвани чланови комисије, има предсједник право, да по своме расуђењу позове у комисију замјенике.

{{gap}}Али ако се уза све то не би могла саставити изборна комисија, вршиће њезине послове предсједник сам, дотично, ако је дошао један дио чланова комисије, заједно с овима.

{{центар|§&amp;nbsp;36.}}
{{gap}}Кад се састави главна изборна комисија код земаљске владе, отвориће се изборни списи, што су стигли из појединих котара, те ће главна изборна комисија саставити пошљетке избора, што су их установиле поједине изборне комисије, не упуштајући се у испитивање званичног пословања тих пошљедњих комисија. Изабранима ваља сматрати она лица, која су у одређеноме броју мандата за дотични изборни котар добила највише гласова. Ако ради једнакога броја гласова, што их је више лица добило, настане сумња, које је од дотичних лица изабрано, онда одлучује ждријеб (кура). Ждријеб ће бацати онај члан изборне комисије, којега ће предсједник за то одредити.

{{gap}}Кад се изнађе цјелокупни пошљедак избора, издаће главна изборна комисија свакоме изабраном посланику изборни цертификат, који треба да потпише предсједник. Иза тога ће се закључити записник вођен о избору. Записник ће потписати чланови комисије, предсједник и перовође, а онда ће се записник са свим изборним списима запечаћен предати предсједнику, да се похрани у архиву земаљске владе.

{{gap}}Предсједник главне изборне комисије треба да по свршеном избору одмах обзнани пошљедак избора и одреди, да се доставе изборни цертификати.

{{центар|§&amp;nbsp;37.}}
{{gap}}Да се предузме цјелокупни скрутиниј за поједине изборне котаре II. курије, поставиће се у свакоме изборном котару главна изборна комисија.

{{gap}}Главна изборна комисија у оним изборним котарима, који су састављени од свих градова једнога окружног подручја, је изборна комисија окружнога града, у другим пак изборним котарима изборна комисија онога котарског мјеста, које је именовано у табличноме додатку тога изборног реда као први град дотичног изборног котара. Тамо, гдје чине два окружна подручја један изборни котар, биће главна изборна комисија — изборна комисија окружног града оног окружног подручја, које је у табличноме додатку тога изборног реда најприје именовано код дотичног изборног котара.

{{gap}}Гдје је град Сарајево за себе један изборни котар, не треба постављати главне изборне комисије и оно, што ће дотична комисија установити, вриједиће као коначни изборни пошљедак дотичнога сарајевског изборног котара. Како да се установи изборни пошљедак и како да се поступа послије свршеног избора, о томе вриједе по смислу за ту изборну комисију одредбе § 38.

{{gap}}За јеврејски изборни котар је главна изборна комисија изборна комисија града Сарајева, која треба, што се тиче установљења изборног пошљетка и поступка послије свршеног избора, да се по смислу држи установа § 38.

{{центар|§&amp;nbsp;38.}}
{{gap}}Чим стигну изборни списи од свих изборних комисија изборнога котара котарсвме уреду у сједишту главне изборне комисије (владиноме повјеренику за град Сарајево), сазивље котарски уред (владин повјереник за град Сарајево) мјесну изборну комисију, која ће сада бити главна изборна комисија за сав изборни котар. Ако изостану позвани чланови комисије, има предсједник право, да по своме расуђењу позове у комисију замјенике. А ако се уза све то не би могла саставити главна изборна комисија, вршиће њезине послове предсједник сам, дотично, ако је дошао један дио чланова комисије, заједно с овима.

{{gap}}Кад се састави главна изборна комисија, треба отворити од изборних комисија приспјеле као и властите изборне списе, а главна изборна комисија треба да састави пошљетке избора, што су их установиле поједине изборне комисије, не упуштајући се у испитивање званичног пословања тих пошљедњих комисија.

{{gap}}Изабраним ваља сматрати оно лице, које је добило више од половице свих преданих ваљаних гласова.

{{gap}}Не постигне ли се гласањем такова већина гласова, онда треба предсједник главне изборне комисије да без одлагања сазове бираче за један дан унутар десетдневног рока, да се обави ужи избор.

{{gap}}Кад се изнађе цјелокупни пошљедак избора, издаће главна изборна комисија свакоме изабраном посланику изборни цертификат, који треба да потпише предсједник. Иза тога ће се закључити записник вођен о избору. Записник ће потписати чланови комисије, предсједник и перовође, а онда ће записник са свим изборним списима запечаћен предати предсједнику, да га пошаље земаљској влади на похрану у њезиноме архиву.

{{gap}}Предсједник главне изборне комисије треба да по свршеном избору одмах обзнани пошљедак избора и одреди, да се доставе изборни цертификати.

{{центар|§&amp;nbsp;39.}}
{{gap}}Код ужега избора треба да се бирачи ограниче на она два лица, која су код првога избора добила највише гласова.

{{gap}}Код једнакога броја гласова одлучује ждријеб (кура, § 36.) о томе, ко треба да дође у ужи избор.

{{gap}}Сваки глас, који не буде код ужега избора дан једноме од обију лица, која долазе у ужи избор, треба сматрати неваљаним. Буду ли код ужега избора сви предани ваљани гласови подијељени једнако на лица, која су дошла у ужи избор тако, да буде свако имало за се половицу свих гласова, онда ће о тому, кога од њих ваља сматрати изабраним, одлучити ждријеб (кура), што ће га бацити један од чланова комисије.

{{gap}}Они, који имају право бирати, нијесу искључени од вршења права бирања код ужега избора за то, што нијесу гласали код пријашњега избора.

{{gap}}Кад се буде предузимао ужи избор, треба у осталоме по смислу примјењивати одредбе постављене за главни избор.

{{центар|''Б''. Избор у III. курији.}}
{{центар|§&amp;nbsp;40.}}
{{gap}}Избором свакога изборног тијела III. курије управља по једна изборна комисија.

{{gap}}За свако биралиште III. курије поставиће се изборна комисија, која ће бити састављена од једнога чиновника, којега ће одредити котарски уред или од опћинскога званичника као предсједника и од четири сеоска старјешине биралишта, који припадају дотичној вјероисповијести. Ако дотична вјероисповијест нема довољно заступника у вијећу сеоских старјешина биралишта, одредиће котарски уред чланове изборне комисије, колико их фали, између бирача те вјероисповијести. Котарски уред одређује такођер лица, која ће бити перовође.

{{gap}}Ако изостану позвани чланови комисије, има предсједник право, да по своме расуђењу позове у комисију замјенике.

{{gap}}Ако се уза све то не би могла саставити изборна комисија, вршиће њезине послове предсједник сам, дотично, ако је дошао један дио чланова комисије, заједно с овима.

{{центар|§&amp;nbsp;41.}}
{{gap}}Избор се отвара тиме, да предсједник мјесто присеге руковањем завјерава перовође и чланове; он упућује на установе мјеродавне за избор, од којих треба да буде један отисак изложен у просторији за бирање.

{{gap}}Док траје избор не смије бити ни претресања ни других каких расправа, нити се смију држати говори, изузевши објашњења предсједникова, која буду потребна због управљања избором.

{{центар|§&amp;nbsp;42.}}
{{gap}}Гласање се почиње тиме, да чланови изборне комисије дају своје гласове. За тим одређује предсједник, да се прозову имена бирача истим редом, којим су забиљежена у бирачком списку (§ 18.).

{{gap}}Сваки прозвани приступи пред стол, што је пред предсједником, преда изборној комисији своју бирачку карту и именује и тачно назначује име онога лица, коме хоће дати свој глас.

{{центар|§&amp;nbsp;43.}}
{{gap}}Један од перовођа уноси именовано име одмах и у назочности бирачевој у бирачки списак крај имена бирачева; ради надзора водиће други перовођа други списак (гласачки списак), у који треба свакога, који добије један глас, забиљежити поименце и крај његова имена додати број 1, кад добије други глас, број 2, кад трећи, број 3 и т. д. (§ 30.).

{{gap}}Ако бирач именује више од једнога имена, треба уписати само прво именовано име.

{{центар|§&amp;nbsp;44.}}
{{gap}}Пошто буду сви бирачи дотичног изборног скупа два пута прозвани, одредиће се рок од два сата, у којем ће се бирачима, који накнадно приспију, а нијесу јоште гласали, дати да гласају редом, којим се пријаве. По измаку тога рока прогласиће се избор закљученим, не ће се дакле дати никоме више да бира, а изборну просторију ваља испразнити.

{{центар|§&amp;nbsp;45.}}
{{gap}}Чим се доврши избор, треба изборна комисија одмах да закључи са уносима провиђени бирачки списак и да установи, да ли се бирачки списак подудара са другим (гласачким) списком.

{{gap}}Иза тога ће се бројати гласови.

{{gap}}Пошто се сврши избор, обзнаниће предсједник изборне комисије на начин обичајан у мјесту пошљедак бројања гласова и примијетиће, да коначни успјех избора зависи још од скрутинија главне изборне комисије.

{{центар|§&amp;nbsp;46.}}
{{gap}}Кад се сврши избор, закључиће се о њему вођени записник. Чланови изборне комисије, предсједник и перовође потписаће записник, бирачки списак и други (гласачки) списак, заједнички ће запечатити, провидјети са натписом, који треба да назначује садржину и предати предсједнику.

{{gap}}Предсједник треба одмах да пошаље изборни спис преко свога котарског уреда ономе котарском уреду, у чијем се подручју налази сједиште главне изборне комисије.

{{gap}}Предсједник оне изборне комисије, која треба да је уједно главна изборна комисија за сав изборни котар, похрањује предане му изборне списе своје изборне комисије код котарског уреда, док се не састане главна изборна комисија.

{{центар|§&amp;nbsp;47.}}
{{gap}}Да се предузме цјелокупни скрутиниј за поједине изборне котаре III. курије, поставиће се у свакоме изборном котару једна главна изборна комисија.

{{gap}}Глава изборна комисија изборнога котара III. курије је у изборним котарима, који се протежу само на подручје једнога политичког котара, изборна комисија, која ради у котарскоме мјесту за најближу околину, а у изборним котарима, које саставља више политичких котара, она изборна комисија, која ради за своју најближу околину у ономе котарском мјесту, што је у табличном додатку тога изборног реда најприје именовано код дотичног изборног котара.

{{центар|§&amp;nbsp;48.}}
{{gap}}Чим стигну изборни списи од свих изборних комисија изборнога котара, котарсвоме уреду у сједишту главне изборне комисије, сазивље котарски уред мјесну изборну комисију, која ће сада бити главна изборна комисија за сав изборни котар.

{{gap}}Кад се састави главна изборна комисија, треба да се примијени на то, како да се изнађе цјелокупни пошљедак избора, да се похране изборни списи, издаду изборни цертификати и т. д., исти поступак, који је прописан у § 38. овог изборног реда за II. курију.

{{gap}}Исто тако ваља примијенити одредбе §§ 38. и 39. онда, ако се буде можда предузимао ужи избор.

{{поглавље|V. Закључне одредбе.}}

{{центар|§&amp;nbsp;49.}}
{{gap}}Изборни цертификат, који је издала изборна комисија, овлаштује изабранога посланика, да уђе у сабор; ту има он дотле мјесто и глас, док не буде сабор прогласио његов избор неваљаним.

{{центар|§&amp;nbsp;50.}}
{{gap}}Пошто се сабор састави, опремиће му земаљска влада свеколике изборне списе свих трију курија. Њему припада право, да их испитује и одлучује о преданим приговорима против ваљаности избора којега посланика.

{{центар|§&amp;nbsp;51.}}
{{gap}}Жалбе против избора треба предати саборскоме предсједништву од часа, кад је избор закључен па најдаље три дана иза тога, како је сабор отворен, а код накнадних избора за саборскога периода у року од 14 дана послије избора, иначе се оне не ће више уважити.

{{gap}}С преданом жалбом код саборскога предсједништва треба такођер уједно доказати, да је код земаљске благајнице у Сарајеву или код којега порезног уреда у земљи положена свота од 300 К као јамчевина за подмирење трошкова, који би можда били скопчани са извидима о ваљаности избора.

{{gap}}Ако се извидима установи неваљаност избора, вратиће се полагачу сва јамчевина. Забаци ли се жалба, вратиће се јамчевина одбивши само трошкове, који су проузрочени извидима. Износ трошкова извида, који можда прелази 300 К треба накнадити само у случају, ако је жалба против избора у I. и II. курији била без успјеха и, пошто је тај износ земаљска влада установила, треба га административним путом наплатити од свих жалитеља против избора на једнаке дијелове.

{{gap}}О свим жалбама против избора рјешава сабор.

{{gap}}Жалити се против избора посланика власни су бирачи дотичнога изборног котара и сва она лица, која су код тога избора добила гласова.

{{gap}}Буду ли за рјешење о жалбама против избора од потребе извиди, замолиће предсједништво сабора земаљску владу, да нареди извиде.

{{центар|§&amp;nbsp;52.}}
{{gap}}Ако буде једно лице изабрано за посланика у два или у више изборних котара, мораће изабрани најдаље за осам дана иза овјеровљења свога избора изјавити у сабору, којега се избора прима. Ако се у томе року не учини таква изјава, онда ће саборско предсједништво у јавној сједници одлучити ждријебом (куром), за који изборни котар вриједи избор. У упражењеноме изборном котару треба расписати нови избор.

{{поглавље|Таблични додатак изборноме реду}}

{{центар Раздјељење Изборних котара.}}

{| class=&quot;wikitable&quot; style=&quot;width:100%; text-align:left;&quot;
|- style=&quot;text-align:center; font-weight:bold;&quot;
! Број изборног котара !! Назнака изборног котара !! Број мандата
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center; font-size:110%;&quot; | I. Изборни котари прве курије.
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''1. изборни разред.''
|-

| 1. || Муслимански: сва земља || 6
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''2. изборни разред.''
|-

| 2. || ''а)'' Муслимански: сва земља || 1
|-

| 3. || ''б)'' Католички: сва земља || 4
|-

| 4. || ''ц)'' Српско-православни: сва земља || 8
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center; font-size:110%;&quot; | II. Изборни котари друге курије.
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''а) Муслимански:''
|-

| 1. || Зељаљски главни град Сарајево || 1
|-

| 2. || Сви котарски градови и градови Горажда, Варош и Крушево окружја сарајевскога || 1
|-

| 3. || Сви котарски градови окружја мостарскога || 1
|-

| 4. || Сви котарски градови и градови Кулен-Вакуф и Стари Мајдан окружја бихаћкога || 1
|-

| 5. || Сви котарски градови и градови Г. Вакуф и Д. Вакуф окружја травничкога || 1
|-

| 6. || Градови Доња Тузла, Зворник, Власеница, Сребреница, Маглај и Кладањ окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 7. || Градови Бјелина, Брчка, Орашје, Градачац, Шамац, Модрич i Грачаница окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 8. || Градови Бањалука, Бос. Костајница, Бос. Нови, Бос. Дубица и Приједор окружја бањалучкога || 1
|-

| 9. || Градови Дервент, Бос. Брод, Прњавор, Бос. Градишка, Тешањ, Добој и Котор-Варош окружја бањалучкога || 1
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''б) Католички:''
|-

| 10. || Главни земаљски град Сарајево, сви котарски градови и градови Горажда, Варош и Крешево окружја сарајевскога || 1
|-

| 11. || Сви котарски градови и градови Г. Вакуф и Д. Вакуф окружја травничкога || 1
|-

| 12. || Сви котарски градови окружја мостарскога || 1
|-

| 13. || Сви котарски градови и градови Бос. Шамац, Модрич и Орашје окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 14. || Сви котарски градови окружја бањалучкога и бихаћкога и градови Добој, Бос. Брод, Костајница, Кулен-Вакуф и Стари Мајдан || 1
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''ц) Српско-православни:''
|-

| 15. || Главни земаљски град Сарајево, сви котарски градови и градови Горажда, Варош и Крешево окружја сарајевскога || 1
|-

| 16. || Сви котарски градови окружја мостарскога || 1
|-

| 17. || Сви котарски градови и градови Бос. Шамац, Модрич и Орашје окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 18. || Сви котарски градови окружја бањалучког и бихаћкога и градови Бос. Брод, Костајница, Добој, Кулен-Вакуф и Стари Мајдан || 1
|-

| 19. || Сви котарски градови и градови Г. Вакуф и Д. Вакуф окружја травничкога || 1
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''д) Жидовски:''
|-

| 20. || Сви градови цијеле земље || 1
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center; font-size:110%;&quot; | III. Изборни котари треће курије.
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''а) Муслимански:''
|-

| 1. || Котар Бихаћ и сви остали градови окружја бихаћкога || 1
|-

| 2. || Сеоски котар Бањалука и сви остали котари окружја бањалучкога || 1
|-

| 3. || Сеоски котар Мостар и сви остали котари окружја мостарскога || 1
|-

| 4. || Котар Травник и сви остали котари окружја травничкога || 1
|-

| 5. || Котари Доња Тузла-сеоски котар, Кладањ и Маглај окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 6. || Котари Брчка, Бјелина, Градачац и Грачаница окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 7. || Котари Зворник, Власеница и Сребреница окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 8. || Котари Сарајево-сеоски котар, Фојница, Рогатица и Високо окружја сарајевскога || 1
|-

| 9. || Котари Чајница, Фоча и Вишеград окружја сарајевскога || 1
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''б) Католички:''
|-

| 10. || Сеоски котар Сарајево и сви остали котари окружја сарајевскога || 1
|-

| 11. || Котари Мостар-сеоски котар, Коњица, Невесиње, Гацко, Билек, Требиње и Љубиње окружја мостарскога || 1
|-

| 12. || Котари Љубушки и Столац окружја мостарскога || 1
|-

| 13. || Сеоски котар Бањалука и сви остали котари окружја бањалучког и бихаћкога || 1
|-

| 14. || Сеоски котар Доња Тузла и сви остали котари окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 15. || Котари Травник, Жепче, Зеница, Бугојно и Прозор окружја травничкога || 1
|-

| 16. || Котари Ливно, Жупањац, Гламоч, Варцар-Вакуф и Јајце окружја травничкога || 1
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''ц) Српско-православни:''
|-

| 17. || Котари Бихаћ и Петровац окружја бихаћкога || 1
|-

| 18. || Котари Санскимост и Кључ окружја бихаћкога || 1
|-

| 19. || Котари Крупа и Цазин окружја бихаћкога || 1
|-

| 20. || Котари Сарајево-сеоски котар, Високо и Фојница окружја сарајевскога || 1
|-

| 21. || Котари Чајница, Фоча, Рогатица и Вишеград окружја сарајевскога || 1
|-

| 22. || Котари Мостар, Столац, Љубушки, Љубиње, Требиње и Коњица окружја мостарскога || 1
|-

| 23. || Котари Невесиње, Гацко и Билек окружја мостарскога || 1
|-

| 24. || Котари Травник, Зеница, Жепче, Бугојно, Јајце и Прозор окружја травничкога || 1
|-

| 25. || Котари Ливно, Жупањац, Гламоч и Варцар-Вакуф окружја травничкога || 1
|-

| 26. || Сеоски котар Бањалука || 1
|-

| 27. || Котари Бос. Градишка и Бос. Дубица окружја бањалучкога || 1
|-

| 28. || Котари Приједор и Бос. Нови окружја бањалучкога || 1
|-

| 29. || Котари Дервент и Прњавор окружја бањалучкога || 1
|-

| 30. || Котари Тешањ и Котор-Варош окружја бањалучкога || 1
|-

| 31. || Котари Доња Тузла, Кладањ, Грачаница и Маглај окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 32. || Котари Зворник, Сребреница и Власеница окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 33. || Котари Брчка и Градачац окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 34. || Котар Бјелина окружја доњо-тузланскога || 1
|}

== Извори ==
* „Босански устав“, фототип издања 1910. године, стр. 82—113; „Муслимански глас”, Сарајево 1991.

[[Категорија:Босна и Херцеговина (Аустроугарска)]]
[[Категорија:1910.]]</text>
      <sha1>k7pi8orvlu37eapslpqfby1uiwynswd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145595</id>
      <parentid>145593</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T19:13:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145595</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="65393" sha1="5oq3cowcr0tw92rewo1lmquwltspcem" xml:space="preserve">[[Датотека:Coat of arms of Bosnia and Herzegovina (1889–1918).svg|центар|125п]]

{{Наслов|Изборни ред.}}
{{Поглавље|I. О праву бирања и о праву избора.}}

{{центар|§&amp;nbsp;1.}}
{{gap}}Право бирања имају сви босанско-херцеговачки припадници мушкога спола, који су на дан избора навршили 24. годину, самовласни су и који у земљи стално станују барем од једне године дана амо; надаље под истим условима сви они аустријски или угарски држављани, који су намјештени као земаљски чиновници или учитељи у грађанској управној служби Босне и Херцеговине, или који стоје у служби босанско-херцеговачких земаљских жељезница, или напокон, који имају право бирања у којој опћини ових земаља.

{{gap}}Под истим условима као и мушки земаљски припадници и аустријски или угарски држављани имају право бирања у 1. изборном разреду I. курије жене, ако испуне увјет постављен у § 6. а).

{{gap}}Мушки бирачи могу вршити право бирања само лично, жене у случају § 6. ''а)'' само по пуновласницима, који имају у истој курији право бирања.

{{центар|§&amp;nbsp;2.}}
{{gap}}Немају права бирања сва она лица, над чијим је имањем проглашен стечај, за вријеме док траје крида.

{{gap}}Војничка лица, која активно служе, изузевши војничке чиновнике, не могу бирати.

{{центар|§&amp;nbsp;3.}}
{{gap}}Немају права бирања:
: ''а)'' лица, која су у истрази ради злочинства или ради преступка почињенога из похлепе на добитак, док траје истрага;
: ''б)'' лица, која су осуђена ради злочинства или ради преступка почињенога из похлепе на добитак, док трају с осудом скопчане правне пошљедице.

{{центар|§&amp;nbsp;4.}}
{{gap}}У сабор могу бити изабрана лица мушкога спола, која имају право бирати, а навршила су 30. годину и потпуно уживају грађанска права. Изузети су: чиновници и намјештеници, који активно служе у грађанској управној служби Босне и Херцеговине, као и код босанско-херцеговачких земаљских жељезница, надаље учитељи и намјештеници на јавним школама.

{{центар|§&amp;nbsp;5.}}
{{gap}}Од свих 72 посланика, које ваља бирати, запада:
: I. курији 18,
: II. ,, 20,
: III. ,, 34.

{{gap}}У I. курији, као и у II. и III. курији заједно, подијелиће се мандати на три главне вјероисповијести према сразмјерноме броју статистике пучанства тако, да ће запасти у I. курији:
: католицима 4 мандата,
: муслиманима 6 мандата,
: српско-православнима 8 мандата;
: у II. и III. курији:
: католицима 12 мандата,
: муслиманима 18 мандата,
: српско-православнима 23 мандата.

{{gap}}Осим тога запада јеврејима у II. курији 1 мандат.

{{центар|§&amp;nbsp;6.}}
{{gap}}У I. курији имају право да бирају:
: ''а)'' у првом изборном разреду:

{{gap}}Сви муслимански посједници земље, који плаћају земљарине барем 140 К.

{{gap}}Посједницима земље друге вјероисповијести, који плаћају земљарине барем 140 К, стоји од воље, да бирају у 1. изборном разреду или пак у ономе изборноме тијелу 2. изборнога разреда, којему припадају по својој вјероисповијести;

: ''б)'' у 2. изборном разреду:

{{gap}}Сва она лица, која плаћају барем 500 К изравних пореза, изузевши точаринску порезу;

{{gap}}они, који су свршили коју високу школу у аустро-угарској монархији и који други њој равни научни завод у аустро-угарској монархији;

{{gap}}лица духовног сталежа свих законом признатих вјероисповијести;

{{gap}}сви активни чиновници, који у грађанској управној служби Босне и Херцеговине стоје као и умировљени земаљски чиновници и учитељи те земаљски жељезнички чиновници и војнички чиновници;

{{gap}}коначно официри у миру.

{{gap}}Ако порезне износе поменуте под ''а)'' и ''б)'' плаћа заједнички више сувласника, тада може на основи тога параграфа да бира само онај сувласник, којега други сувласници на то овласте.

{{центар|§&amp;nbsp;7.}}
{{gap}}II. курију састављају сви становници градова — то јест оних мјеста, која имају градски статут или се управљају по закону од 21. марта 1907., Гласник закона VII/17, дотично по наредби земаљске владе бр. 9008/I. од г. 1897., одобреној Превишњим рјешењем од 12. јануара 1897. — који имају право бирати, а не припадају I. курији.

{{центар|§&amp;nbsp;8.}}
{{gap}}Они, који имају право бирати и станују у сеоским опћинама, а не припадају I. курији, јесу бирачи III. курије.

{{центар|§&amp;nbsp;9.}}
{{gap}}За избор посланика 1. изборног разреда I. курије саставља сва земља један муслимански изборни котар, док за избор посланика 2. изборног разреда I. курије саставља сва земља један изборни котар за сваку од трију вјероисповијести. Сваки бирач I. курије треба да именује толико кандидата, колики је број мандата у дотичноме изборном котару.

{{gap}}За избор посланика II. и III. курије раздијелиће се сва земља у вјерске изборне котаре, од којих ће бирати сваки по једнога посланика.

{{gap}}Како су мандати свих трију курија раздијељени по свој земљи у вјерске изборне котаре, види се из табличнога додатка, приложенога овоме изборном реду.

{{gap}}Нико не може вршити свога права бирања у више, него у једној курији.

{{центар|§&amp;nbsp;10.}}
{{gap}}Сваки је бирач властан бирати и лица које друге вјероисповијести и које друге курије, него јој сам припада.

{{центар|§&amp;nbsp;11.}}
{{gap}}Припадници оних вјероисповијести, којима није дан самостални мандат у сабору ради маленога броја њихових признавалаца, власни су, да у своме пребивалишту, већ према томе којој курији припадају, бирају у једноме од вјерских изборних тијела дотичне курије.

{{Поглавље|II. О изборним котарима, изборним тијелима и о биралиштима.}}

{{центар|§&amp;nbsp;12.}}
{{gap}}Бирачи I. курије бирају у главном мјесту онога политичкога котара, гдје им је редовно пребивалиште и то одијељено по изборним двјема разредима, поменутим у § 6.

{{gap}}У свакоме таквом биралишту поставиће се по прописима IV. раздјела овога изборног реда за свако изборно тијело изборна комисија. Та ће комисија установити пошљетке (резултат) избора и послати по свршеном избору изборне списе главној изборној комисији, да састави цјелокупни скрутиниј.

{{gap}}Главна изборна комисија за I. курију биће по смислу § 35. тога изборног реда главна изборна комисија, постављена код земаљске владе у Сарајеву.

{{центар|§&amp;nbsp;13.}}
{{gap}}Бирачи II. курије бирају у оним градовима, гдје им је редовно пребивалиште, па ће се за свако таково биралиште поставити по прописима IV. раздјела овога изборног реда изборна комисија.

{{gap}}Ова ће изборна комисија установити пошљетке избора и послати по свршеном избору изборне списе главној изборној комисији (§ 37.) дотичнога изборнога котара, да састави цјелокупни скрутиниј.

{{центар|§&amp;nbsp;14.}}
{{gap}}Бирачи III. курије бирају у ономе мјесту, које је котарски уред по пропису § 21. овога изборног реда одредио у политичком котару њиховог редовног пребивалишта као биралиште за дотичну вјероисповијест.

{{gap}}У свакоме биралишту поставиће се по прописима IV. раздјела овога изборног реда изборна комисија, која ће установити пошљедак избора и послати по свршеном избору изборне списе главној изборној комисији (§ 47.) дотичнога изборнога котара, да састави цјелокупни скрутиниј.

{{Поглавље|III. О расписивању избора и о приправљању за изборе.}}

{{центар|§&amp;nbsp;15.}}
{{gap}}Земаљска ће влада наредбом одредити, да се предузме избор. У наредби треба да су наведени дани, на које ће се предузети избор саборских посланика у појединим куријама и изборним тијелима у биралиштима, одређеним по овоме изборном реду.

{{gap}}Дан бирања треба тако наредити, да ће се моћи свршити све нужне приправе прво, него дође дан бирања.

{{центар|§&amp;nbsp;16.}}
{{gap}}Избори треба да буду расписани тако, да се најприје бирају посланици сеоских опћина (III. курије), за тим посланици градова (II. курије), а напокон посланици двају изборних разреда I. курије и да буду избори на засебни дан за сваку од трију курија, као и за сваки од обију изборних разреда I. курије.

{{центар|§&amp;nbsp;17.}}
{{gap}}Расписивање избора треба обзнанити у званичним новинама, осим тога у градовима и сеоским опћинама огласима и објавом уобичајеном у земљи.

{{центар|§&amp;nbsp;18.}}
{{gap}}За све оне, који имају право бирати, саставиће сваки котарски уред (владин повјереник за град Сарајево) бирачке спискове одијељено по куријама, вјероисповијестима, а у I. курији још и по изборним разредима.

{{gap}}Зготовљене бирачке спискове треба изложити код котарског уред (владиног повјереника за град Сарајево) ради прегледања. Уједно треба обзнанити на начин у мјесту обичајан, да су бирачки спискови изложени и одредити за потраживања (рекламације) 14-дневни рок, који ваља рачунати од дана објаве. Осим тога треба котарски уред да састави из бирачких спискова III. курије пописе оних, који имају право бирати, одијељено по сеоским опћинама, дотично по махалама и доставити их ради објављења начелницима дотичних сеоских опћина.

{{gap}}За оне, који имају право бирати, а не припадају ниједној од трију главних вјероисповијести, треба саставити особне бирачке спискове за сваку курију.

{{центар|§&amp;nbsp;19.}}
{{gap}}У року од 14 дана иза те објаве може сваки бирач, који има у дотичноме изборном тијелу право бирања, да приговори исправности или потпуности бирачког списка писмено или усмено у записник код онога котарског уреда (владиног повјереника за град Сарајево), који је изложио бирачки списак или код свога опћинског начелника.

{{gap}}Потраживања стављена по измаку тога рока треба котарски уред (владин повјереник за град Сарајево) да одбаци као закашњена. Против таке одредбе нема правнога лијека. — О потраживањима, која су на вријеме предана, рјешава земаљска влада.

{{gap}}Исправке учињене на основи поступка о потраживању треба најдаље за осам дана прије изборнога дана прогласити код котарског уреда (владиног повјереника за град Сарајево).

{{центар|§&amp;nbsp;20.}}
{{gap}}Чим буду, након рјешења на вријеме преданих потраживања, бирачки спискови исправљени, котарски ће уред (владин повјереник за град Сарајево) спремити бирачке карте за поједине бираче свакога изборног тијела свих трију курија. На тим ће картама стајати редни број бирачког списка дотичнога изборног тијела, име, презиме и пребивалиште бирача, мјесто, вријеме почетка и свршетка избора и број кандидата, које треба да именује дотично изборно тијело. У I. и II. курији треба те бирачке карте доставити свакоме бирачу заједно са неиспуњеним гласовницама, изданим по власти.

{{gap}}Осим гласовница, што их је издала власт, не смију се друге употребљавати.

{{gap}}Бирачима III. курије доставиће се бирачке карте без гласовница.

{{центар|§&amp;nbsp;21.}}
{{gap}}Да се предузме избор посланика III. курије, треба да одреди котарски уред за сваку вјероисповијест према броју припадника те вјероисповијести у подручју котара једно или више биралишта тако, да највише 1000 бирача те вјероисповијести запане по једно биралиште. Код тога треба и то установити, из којих ће сеоских опћина или махала бирати припадници које вјероисповијести у дотичном изборном мјесту.

{{центар|§&amp;nbsp;22.}}
{{gap}}Биралишта и скупове бирача треба да котарски уред установи у договору с начелницима дотичних сеоских опћина и махала.

{{Поглавље|IV. О предузимању избора саборских посланика.}}
{{центар|''А''. Избор у I. и II. курији.}}

{{центар|§&amp;nbsp;23.}}
{{gap}}Избором сваког изборног тијела I. и II. курије управља изборна комисија.

{{gap}}У ту сврху поставиће се изборне комисије за свако вјерско изборно тијело I. курије у Сарајеву и у сваком котарском мјесту, за тим за свако вјерско изборно тијело II. курије у Сарајеву и у свим градовима поменутим у § 7. овога изборног реда.

{{gap}}Свака је таква комисија састављена од котарског предстојника (владиног повјереника за град Сарајево) или чиновника по њему постављеног као предсједника и 4 члана. За чланове ове изборне комисије позваће се у првоме реду опћински вијећници котарског мјеста, дотично Сарајева, који припадају дотичној вјероисповијести. Ако би можда за горњи број још устребало чланова, именоваће их котарски уред (владин повјереник за град Сарајево) између угледних личности дотичне вјероисповијести. Предсједник одређује такођер 2 члана изборне комисије за перовође. Но стоји му и од воље, да изборној комисији дода једнога перовођу.

{{gap}}О свему, што се десило за избора, треба да се води записник и да се у њ забиљеже сви важнији догађаји и рјешења као и изборни пошљедак.

{{gap}}Ако изостану позвани чланови комисије, има предсједник право, да по своме расуђењу позове у комисију замјенике.

{{gap}}Али ако се уза све то не би могла саставити изборна комисија, вршиће њезине послове предсједник сам, дотично заједно с оним дијелом чланова комисије, који су дошли.

{{центар|§&amp;nbsp;24.}}
{{gap}}Предсједник изборне комисије отвара избор тиме, да мјесто присеге руковањем завјерава чланове комисије и објашњава им поступак код гласања.

{{центар|§&amp;nbsp;25.}}
{{gap}}Ако неко прије почетка гласања приговори, да неко лице, унесено у бирачки списак, није власно бирати и устврди, да је оно по измаку рока, прописанога у § 19. за потраживања против бирачких спискова, изгубило коју потрјепштину за право бирања, одлучиће о томе одмах изборна комисија, а да се не ће допустити уток.

{{центар|§&amp;nbsp;26.}}
{{gap}}Предсједник изборне комисије дужан је старати се за мир и ред у просторији за бирање. Док траје избор није допуштено држати ни говора ни других каких претресања, изузевши објашњења предсједникова, која буду потребна због управљања избором. Оне, који су назочни, а немају права гласања у дотичном изборном тијелу, ваља одстранити.

{{gap}}Предсједник изборне комисије треба да се брине за вршење одредаба овога изборног реда; навластито је дужан старати се, да буде приступ у зграду, гдје је просторија за бирање и у саму просторију за бирање, вазда слободан и да се могу вазда без сметања предавати гласовнице.

{{gap}}Ако у просторији за бирање назочна лица сметају ток избора, овлаштен је он, пошто их је прије без успјеха опоменуо, да даде испразнити просторији за бирање и нареди, да се бирачи пуштају само појединце у просторију за бирање.

{{центар|§&amp;nbsp;27.}}
{{gap}}Прије него почне гласање, треба да се изборна комисија увјери, да ли је изборна жара, што је постављена на столу комисије, потпуно читава и празна. Онда предавају чланови изборне комисије први своје гласовнице.

{{центар|§&amp;nbsp;28.}}
{{gap}}Иза тога гласају бирачи, што су били назочни у изборној просторији у почетку избора и остали бирачи по реду, којим долазе у изборну просторију.

{{gap}}Сваки бирач треба најприје да преда ономе члану, којега је изборна комисија нарочито за то одредила, своју бирачку карту и своју гласовницу. Гласовница мора да је тако сложена, да буду сакривена имена на њој написана. Поменути члан ставља у изборну жару гласовницу, а да је не отвори, а бирачку карту враћа бирачу.

{{gap}}Уједно треба да перовођа одмах на бирачкоме списку прибиљежи, који су бирачи предали своје гласовнице.

{{gap}}Имена бирача, који долазе, унијеће се у попис гласања, који треба да води изборна комисија.

{{центар|§&amp;nbsp;29.}}
{{gap}}По измаку времена, одређенога за гласање, треба да предсједник изборне комисије прогласи, да је гласање закључено. Но бирачима, који су у изборну просторију дошли прије него је прошао одређени закључни сахат и ту су били назочни, кад је закључено гласање, не смије се ускратити, да гласају.

{{gap}}Кад се сврши гласање, треба затворити просторију за бирање, у којој морају остати само чланови изборне комисије те предсједник с перовођом.

{{центар|§&amp;nbsp;30.}}
{{gap}}Прије бројања гласова измијешаће предсједник изборне комисије гласовнице у изборној жари, а онда их вадити и бројати.

{{gap}}На то ће један члан изборне комисије отворити сваку гласовницу појединце и пошто је прегледа, предаће је предсједнику. Тај ће гласовницу гласно прочитати и ради прегледања даље дати осталим члановима комисије.

{{gap}}Два члана изборне комисије, што су одређена за перовође, водиће сваки по један гласачки списак о лицима, која су добила гласове. У том ће списку требати свакога, који је као посланик добио један глас, забиљежити поименце и крај његова имена додати број 1, кад добије други глас, број 2, а кад трећи, број 3 и т. д. Оба се гласачка списка морају подударати и треба да их потпишу сви чланови комисије и предсједник.

{{центар|§&amp;nbsp;31.}}
{{gap}}Ако има на једној гласовници више имена, него их треба бирати у дотичноме изборном тијелу, онда треба имена, која су на тој гласовници преко тога броја најпослије написана, сматрати као да нијесу написана и не смију се уважити. Ако је пак написано на гласовници мање имена, не губи она с тога своје вриједности. Ако је име једнога и истога лица на једној и на истој гласовници више пута забиљежено, рачунаће се код бројања гласова само једноч.

{{центар|§&amp;nbsp;32.}}
{{gap}}Кад се установљује изборни пошљедак, не ће се уважавати неваљане гласовнице. За ваљане гласовнице сматрају се само оне званичне гласовнице, које су бирачу достављене у своје вријеме (§ 20.). За неваљане ваља сматрати све остале гласовнице, надаље и такве, које не садржавају никакво или садржавају нечитљиво име, или из које се не може недвоумно разабрати изабрано лице или напокон, које садржавају протестовање или какво придржавање.

{{gap}}О томе рјешава изборна комисија и то треба споменути у изборноме записнику.

{{центар|§&amp;nbsp;33.}}
{{gap}}Пошљедак бројања гласова треба да предсједник изборне комисије, након што буде просторија за избор опет отворена, обзнани уз примједбу, да коначни успјех избора зависи још од скрутинија главне изборне комисије.

{{центар|§&amp;nbsp;34.}}
{{gap}}По свршеном избору закључиће се о њему вођени записник. Записник, попис гласања и гласачке спискове потписаће чланови изборне комисије, предсједник и перовође. Томе ће се приложити бирачки спискови, ваљане гласовнице и гласовнице проглашене за неваљане, које треба одијељено похранити, заједнички ће се запечатити, провидјети са натписом, који треба да назначује садржину и предати предсједнику. Предсједник треба одмах да пошаље преко свога надлежнога котарског уреда изборни спис у изборима у I. курији земаљској влади, у изборима у II. курији ономе котарском уреду (владиноме повјеренику за Сарајево), у чијем се подручју налази сједиште главне изборне комисије. Предсједник оне изборне комисије, која треба да је у II. курији уједно главна изборна комисија за сав изборни котар, похрањује предане му изборне списе своје изборне комисије код котарског уреда, док се не састане главна изборна комисија.

{{центар|§&amp;nbsp;35.}}
{{gap}}Да се предузме цјелокупни скрутиниј за оба изборна разреда I. курије, поставиће се код земаљске владе нарочита главна изборна комисија. Ту комисију састављају шест опћинских вијећника главнога земаљског града, од којих тројицу именује земаљска влада, а тројицу изабире опћинско вијеће. За предсједника те комисије именује земаљска влада једнога вишега пероводног чиновника, којему ће се додати за перовође два манипулациона чиновника.

{{gap}}Ако изостану позвани чланови комисије, има предсједник право, да по своме расуђењу позове у комисију замјенике.

{{gap}}Али ако се уза све то не би могла саставити изборна комисија, вршиће њезине послове предсједник сам, дотично, ако је дошао један дио чланова комисије, заједно с овима.

{{центар|§&amp;nbsp;36.}}
{{gap}}Кад се састави главна изборна комисија код земаљске владе, отвориће се изборни списи, што су стигли из појединих котара, те ће главна изборна комисија саставити пошљетке избора, што су их установиле поједине изборне комисије, не упуштајући се у испитивање званичног пословања тих пошљедњих комисија. Изабранима ваља сматрати она лица, која су у одређеноме броју мандата за дотични изборни котар добила највише гласова. Ако ради једнакога броја гласова, што их је више лица добило, настане сумња, које је од дотичних лица изабрано, онда одлучује ждријеб (кура). Ждријеб ће бацати онај члан изборне комисије, којега ће предсједник за то одредити.

{{gap}}Кад се изнађе цјелокупни пошљедак избора, издаће главна изборна комисија свакоме изабраном посланику изборни цертификат, који треба да потпише предсједник. Иза тога ће се закључити записник вођен о избору. Записник ће потписати чланови комисије, предсједник и перовође, а онда ће се записник са свим изборним списима запечаћен предати предсједнику, да се похрани у архиву земаљске владе.

{{gap}}Предсједник главне изборне комисије треба да по свршеном избору одмах обзнани пошљедак избора и одреди, да се доставе изборни цертификати.

{{центар|§&amp;nbsp;37.}}
{{gap}}Да се предузме цјелокупни скрутиниј за поједине изборне котаре II. курије, поставиће се у свакоме изборном котару главна изборна комисија.

{{gap}}Главна изборна комисија у оним изборним котарима, који су састављени од свих градова једнога окружног подручја, је изборна комисија окружнога града, у другим пак изборним котарима изборна комисија онога котарског мјеста, које је именовано у табличноме додатку тога изборног реда као први град дотичног изборног котара. Тамо, гдје чине два окружна подручја један изборни котар, биће главна изборна комисија — изборна комисија окружног града оног окружног подручја, које је у табличноме додатку тога изборног реда најприје именовано код дотичног изборног котара.

{{gap}}Гдје је град Сарајево за себе један изборни котар, не треба постављати главне изборне комисије и оно, што ће дотична комисија установити, вриједиће као коначни изборни пошљедак дотичнога сарајевског изборног котара. Како да се установи изборни пошљедак и како да се поступа послије свршеног избора, о томе вриједе по смислу за ту изборну комисију одредбе § 38.

{{gap}}За јеврејски изборни котар је главна изборна комисија изборна комисија града Сарајева, која треба, што се тиче установљења изборног пошљетка и поступка послије свршеног избора, да се по смислу држи установа § 38.

{{центар|§&amp;nbsp;38.}}
{{gap}}Чим стигну изборни списи од свих изборних комисија изборнога котара котарсвме уреду у сједишту главне изборне комисије (владиноме повјеренику за град Сарајево), сазивље котарски уред (владин повјереник за град Сарајево) мјесну изборну комисију, која ће сада бити главна изборна комисија за сав изборни котар. Ако изостану позвани чланови комисије, има предсједник право, да по своме расуђењу позове у комисију замјенике. А ако се уза све то не би могла саставити главна изборна комисија, вршиће њезине послове предсједник сам, дотично, ако је дошао један дио чланова комисије, заједно с овима.

{{gap}}Кад се састави главна изборна комисија, треба отворити од изборних комисија приспјеле као и властите изборне списе, а главна изборна комисија треба да састави пошљетке избора, што су их установиле поједине изборне комисије, не упуштајући се у испитивање званичног пословања тих пошљедњих комисија.

{{gap}}Изабраним ваља сматрати оно лице, које је добило више од половице свих преданих ваљаних гласова.

{{gap}}Не постигне ли се гласањем такова већина гласова, онда треба предсједник главне изборне комисије да без одлагања сазове бираче за један дан унутар десетдневног рока, да се обави ужи избор.

{{gap}}Кад се изнађе цјелокупни пошљедак избора, издаће главна изборна комисија свакоме изабраном посланику изборни цертификат, који треба да потпише предсједник. Иза тога ће се закључити записник вођен о избору. Записник ће потписати чланови комисије, предсједник и перовође, а онда ће записник са свим изборним списима запечаћен предати предсједнику, да га пошаље земаљској влади на похрану у њезиноме архиву.

{{gap}}Предсједник главне изборне комисије треба да по свршеном избору одмах обзнани пошљедак избора и одреди, да се доставе изборни цертификати.

{{центар|§&amp;nbsp;39.}}
{{gap}}Код ужега избора треба да се бирачи ограниче на она два лица, која су код првога избора добила највише гласова.

{{gap}}Код једнакога броја гласова одлучује ждријеб (кура, § 36.) о томе, ко треба да дође у ужи избор.

{{gap}}Сваки глас, који не буде код ужега избора дан једноме од обију лица, која долазе у ужи избор, треба сматрати неваљаним. Буду ли код ужега избора сви предани ваљани гласови подијељени једнако на лица, која су дошла у ужи избор тако, да буде свако имало за се половицу свих гласова, онда ће о тому, кога од њих ваља сматрати изабраним, одлучити ждријеб (кура), што ће га бацити један од чланова комисије.

{{gap}}Они, који имају право бирати, нијесу искључени од вршења права бирања код ужега избора за то, што нијесу гласали код пријашњега избора.

{{gap}}Кад се буде предузимао ужи избор, треба у осталоме по смислу примјењивати одредбе постављене за главни избор.

{{центар|''Б''. Избор у III. курији.}}
{{центар|§&amp;nbsp;40.}}
{{gap}}Избором свакога изборног тијела III. курије управља по једна изборна комисија.

{{gap}}За свако биралиште III. курије поставиће се изборна комисија, која ће бити састављена од једнога чиновника, којега ће одредити котарски уред или од опћинскога званичника као предсједника и од четири сеоска старјешине биралишта, који припадају дотичној вјероисповијести. Ако дотична вјероисповијест нема довољно заступника у вијећу сеоских старјешина биралишта, одредиће котарски уред чланове изборне комисије, колико их фали, између бирача те вјероисповијести. Котарски уред одређује такођер лица, која ће бити перовође.

{{gap}}Ако изостану позвани чланови комисије, има предсједник право, да по своме расуђењу позове у комисију замјенике.

{{gap}}Ако се уза све то не би могла саставити изборна комисија, вршиће њезине послове предсједник сам, дотично, ако је дошао један дио чланова комисије, заједно с овима.

{{центар|§&amp;nbsp;41.}}
{{gap}}Избор се отвара тиме, да предсједник мјесто присеге руковањем завјерава перовође и чланове; он упућује на установе мјеродавне за избор, од којих треба да буде један отисак изложен у просторији за бирање.

{{gap}}Док траје избор не смије бити ни претресања ни других каких расправа, нити се смију држати говори, изузевши објашњења предсједникова, која буду потребна због управљања избором.

{{центар|§&amp;nbsp;42.}}
{{gap}}Гласање се почиње тиме, да чланови изборне комисије дају своје гласове. За тим одређује предсједник, да се прозову имена бирача истим редом, којим су забиљежена у бирачком списку (§ 18.).

{{gap}}Сваки прозвани приступи пред стол, што је пред предсједником, преда изборној комисији своју бирачку карту и именује и тачно назначује име онога лица, коме хоће дати свој глас.

{{центар|§&amp;nbsp;43.}}
{{gap}}Један од перовођа уноси именовано име одмах и у назочности бирачевој у бирачки списак крај имена бирачева; ради надзора водиће други перовођа други списак (гласачки списак), у који треба свакога, који добије један глас, забиљежити поименце и крај његова имена додати број 1, кад добије други глас, број 2, кад трећи, број 3 и т. д. (§ 30.).

{{gap}}Ако бирач именује више од једнога имена, треба уписати само прво именовано име.

{{центар|§&amp;nbsp;44.}}
{{gap}}Пошто буду сви бирачи дотичног изборног скупа два пута прозвани, одредиће се рок од два сата, у којем ће се бирачима, који накнадно приспију, а нијесу јоште гласали, дати да гласају редом, којим се пријаве. По измаку тога рока прогласиће се избор закљученим, не ће се дакле дати никоме више да бира, а изборну просторију ваља испразнити.

{{центар|§&amp;nbsp;45.}}
{{gap}}Чим се доврши избор, треба изборна комисија одмах да закључи са уносима провиђени бирачки списак и да установи, да ли се бирачки списак подудара са другим (гласачким) списком.

{{gap}}Иза тога ће се бројати гласови.

{{gap}}Пошто се сврши избор, обзнаниће предсједник изборне комисије на начин обичајан у мјесту пошљедак бројања гласова и примијетиће, да коначни успјех избора зависи још од скрутинија главне изборне комисије.

{{центар|§&amp;nbsp;46.}}
{{gap}}Кад се сврши избор, закључиће се о њему вођени записник. Чланови изборне комисије, предсједник и перовође потписаће записник, бирачки списак и други (гласачки) списак, заједнички ће запечатити, провидјети са натписом, који треба да назначује садржину и предати предсједнику.

{{gap}}Предсједник треба одмах да пошаље изборни спис преко свога котарског уреда ономе котарском уреду, у чијем се подручју налази сједиште главне изборне комисије.

{{gap}}Предсједник оне изборне комисије, која треба да је уједно главна изборна комисија за сав изборни котар, похрањује предане му изборне списе своје изборне комисије код котарског уреда, док се не састане главна изборна комисија.

{{центар|§&amp;nbsp;47.}}
{{gap}}Да се предузме цјелокупни скрутиниј за поједине изборне котаре III. курије, поставиће се у свакоме изборном котару једна главна изборна комисија.

{{gap}}Глава изборна комисија изборнога котара III. курије је у изборним котарима, који се протежу само на подручје једнога политичког котара, изборна комисија, која ради у котарскоме мјесту за најближу околину, а у изборним котарима, које саставља више политичких котара, она изборна комисија, која ради за своју најближу околину у ономе котарском мјесту, што је у табличном додатку тога изборног реда најприје именовано код дотичног изборног котара.

{{центар|§&amp;nbsp;48.}}
{{gap}}Чим стигну изборни списи од свих изборних комисија изборнога котара, котарсвоме уреду у сједишту главне изборне комисије, сазивље котарски уред мјесну изборну комисију, која ће сада бити главна изборна комисија за сав изборни котар.

{{gap}}Кад се састави главна изборна комисија, треба да се примијени на то, како да се изнађе цјелокупни пошљедак избора, да се похране изборни списи, издаду изборни цертификати и т. д., исти поступак, који је прописан у § 38. овог изборног реда за II. курију.

{{gap}}Исто тако ваља примијенити одредбе §§ 38. и 39. онда, ако се буде можда предузимао ужи избор.

{{поглавље|V. Закључне одредбе.}}

{{центар|§&amp;nbsp;49.}}
{{gap}}Изборни цертификат, који је издала изборна комисија, овлаштује изабранога посланика, да уђе у сабор; ту има он дотле мјесто и глас, док не буде сабор прогласио његов избор неваљаним.

{{центар|§&amp;nbsp;50.}}
{{gap}}Пошто се сабор састави, опремиће му земаљска влада свеколике изборне списе свих трију курија. Њему припада право, да их испитује и одлучује о преданим приговорима против ваљаности избора којега посланика.

{{центар|§&amp;nbsp;51.}}
{{gap}}Жалбе против избора треба предати саборскоме предсједништву од часа, кад је избор закључен па најдаље три дана иза тога, како је сабор отворен, а код накнадних избора за саборскога периода у року од 14 дана послије избора, иначе се оне не ће више уважити.

{{gap}}С преданом жалбом код саборскога предсједништва треба такођер уједно доказати, да је код земаљске благајнице у Сарајеву или код којега порезног уреда у земљи положена свота од 300 К као јамчевина за подмирење трошкова, који би можда били скопчани са извидима о ваљаности избора.

{{gap}}Ако се извидима установи неваљаност избора, вратиће се полагачу сва јамчевина. Забаци ли се жалба, вратиће се јамчевина одбивши само трошкове, који су проузрочени извидима. Износ трошкова извида, који можда прелази 300 К треба накнадити само у случају, ако је жалба против избора у I. и II. курији била без успјеха и, пошто је тај износ земаљска влада установила, треба га административним путом наплатити од свих жалитеља против избора на једнаке дијелове.

{{gap}}О свим жалбама против избора рјешава сабор.

{{gap}}Жалити се против избора посланика власни су бирачи дотичнога изборног котара и сва она лица, која су код тога избора добила гласова.

{{gap}}Буду ли за рјешење о жалбама против избора од потребе извиди, замолиће предсједништво сабора земаљску владу, да нареди извиде.

{{центар|§&amp;nbsp;52.}}
{{gap}}Ако буде једно лице изабрано за посланика у два или у више изборних котара, мораће изабрани најдаље за осам дана иза овјеровљења свога избора изјавити у сабору, којега се избора прима. Ако се у томе року не учини таква изјава, онда ће саборско предсједништво у јавној сједници одлучити ждријебом (куром), за који изборни котар вриједи избор. У упражењеноме изборном котару треба расписати нови избор.

{{поглавље|Таблични додатак изборноме реду}}

{{центар Раздјељење Изборних котара.}}

{| class=&quot;wikitable&quot; style=&quot;width:100%; text-align:left;&quot;
|- style=&quot;text-align:center; font-weight:bold;&quot;
! Број изборног котара !! Назнака изборног котара !! Број мандата
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center; font-size:110%;&quot; | I. Изборни котари прве курије.
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''1. изборни разред.''
|-

| 1. || Муслимански: сва земља || 6
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''2. изборни разред.''
|-

| 2. || ''а)'' Муслимански: сва земља || 1
|-

| 3. || ''б)'' Католички: сва земља || 4
|-

| 4. || ''ц)'' Српско-православни: сва земља || 8
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center; font-size:110%;&quot; | II. Изборни котари друге курије.
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''а) Муслимански:''
|-

| 1. || Зељаљски главни град Сарајево || 1
|-

| 2. || Сви котарски градови и градови Горажда, Варош и Крушево окружја сарајевскога || 1
|-

| 3. || Сви котарски градови окружја мостарскога || 1
|-

| 4. || Сви котарски градови и градови Кулен-Вакуф и Стари Мајдан окружја бихаћкога || 1
|-

| 5. || Сви котарски градови и градови Г. Вакуф и Д. Вакуф окружја травничкога || 1
|-

| 6. || Градови Доња Тузла, Зворник, Власеница, Сребреница, Маглај и Кладањ окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 7. || Градови Бјелина, Брчка, Орашје, Градачац, Шамац, Модрич i Грачаница окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 8. || Градови Бањалука, Бос. Костајница, Бос. Нови, Бос. Дубица и Приједор окружја бањалучкога || 1
|-

| 9. || Градови Дервент, Бос. Брод, Прњавор, Бос. Градишка, Тешањ, Добој и Котор-Варош окружја бањалучкога || 1
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''б) Католички:''
|-

| 10. || Главни земаљски град Сарајево, сви котарски градови и градови Горажда, Варош и Крешево окружја сарајевскога || 1
|-

| 11. || Сви котарски градови и градови Г. Вакуф и Д. Вакуф окружја травничкога || 1
|-

| 12. || Сви котарски градови окружја мостарскога || 1
|-

| 13. || Сви котарски градови и градови Бос. Шамац, Модрич и Орашје окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 14. || Сви котарски градови окружја бањалучкога и бихаћкога и градови Добој, Бос. Брод, Костајница, Кулен-Вакуф и Стари Мајдан || 1
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''ц) Српско-православни:''
|-

| 15. || Главни земаљски град Сарајево, сви котарски градови и градови Горажда, Варош и Крешево окружја сарајевскога || 1
|-

| 16. || Сви котарски градови окружја мостарскога || 1
|-

| 17. || Сви котарски градови и градови Бос. Шамац, Модрич и Орашје окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 18. || Сви котарски градови окружја бањалучког и бихаћкога и градови Бос. Брод, Костајница, Добој, Кулен-Вакуф и Стари Мајдан || 1
|-

| 19. || Сви котарски градови и градови Г. Вакуф и Д. Вакуф окружја травничкога || 1
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''д) Жидовски:''
|-

| 20. || Сви градови цијеле земље || 1
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center; font-size:110%;&quot; | III. Изборни котари треће курије.
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''а) Муслимански:''
|-

| 1. || Котар Бихаћ и сви остали градови окружја бихаћкога || 1
|-

| 2. || Сеоски котар Бањалука и сви остали котари окружја бањалучкога || 1
|-

| 3. || Сеоски котар Мостар и сви остали котари окружја мостарскога || 1
|-

| 4. || Котар Травник и сви остали котари окружја травничкога || 1
|-

| 5. || Котари Доња Тузла-сеоски котар, Кладањ и Маглај окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 6. || Котари Брчка, Бјелина, Градачац и Грачаница окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 7. || Котари Зворник, Власеница и Сребреница окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 8. || Котари Сарајево-сеоски котар, Фојница, Рогатица и Високо окружја сарајевскога || 1
|-

| 9. || Котари Чајница, Фоча и Вишеград окружја сарајевскога || 1
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''б) Католички:''
|-

| 10. || Сеоски котар Сарајево и сви остали котари окружја сарајевскога || 1
|-

| 11. || Котари Мостар-сеоски котар, Коњица, Невесиње, Гацко, Билек, Требиње и Љубиње окружја мостарскога || 1
|-

| 12. || Котари Љубушки и Столац окружја мостарскога || 1
|-

| 13. || Сеоски котар Бањалука и сви остали котари окружја бањалучког и бихаћкога || 1
|-

| 14. || Сеоски котар Доња Тузла и сви остали котари окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 15. || Котари Травник, Жепче, Зеница, Бугојно и Прозор окружја травничкога || 1
|-

| 16. || Котари Ливно, Жупањац, Гламоч, Варцар-Вакуф и Јајце окружја травничкога || 1
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''ц) Српско-православни:''
|-

| 17. || Котари Бихаћ и Петровац окружја бихаћкога || 1
|-

| 18. || Котари Санскимост и Кључ окружја бихаћкога || 1
|-

| 19. || Котари Крупа и Цазин окружја бихаћкога || 1
|-

| 20. || Котари Сарајево-сеоски котар, Високо и Фојница окружја сарајевскога || 1
|-

| 21. || Котари Чајница, Фоча, Рогатица и Вишеград окружја сарајевскога || 1
|-

| 22. || Котари Мостар, Столац, Љубушки, Љубиње, Требиње и Коњица окружја мостарскога || 1
|-

| 23. || Котари Невесиње, Гацко и Билек окружја мостарскога || 1
|-

| 24. || Котари Травник, Зеница, Жепче, Бугојно, Јајце и Прозор окружја травничкога || 1
|-

| 25. || Котари Ливно, Жупањац, Гламоч и Варцар-Вакуф окружја травничкога || 1
|-

| 26. || Сеоски котар Бањалука || 1
|-

| 27. || Котари Бос. Градишка и Бос. Дубица окружја бањалучкога || 1
|-

| 28. || Котари Приједор и Бос. Нови окружја бањалучкога || 1
|-

| 29. || Котари Дервент и Прњавор окружја бањалучкога || 1
|-

| 30. || Котари Тешањ и Котор-Варош окружја бањалучкога || 1
|-

| 31. || Котари Доња Тузла, Кладањ, Грачаница и Маглај окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 32. || Котари Зворник, Сребреница и Власеница окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 33. || Котари Брчка и Градачац окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 34. || Котар Бјелина окружја доњо-тузланскога || 1
|}

== Извори ==
* „Босански устав“, фототип издања 1910. године, стр. 82—113; „Муслимански глас”, Сарајево 1991.

[[Категорија:Босна и Херцеговина (Аустроугарска)]]
[[Категорија:1910.]]</text>
      <sha1>5oq3cowcr0tw92rewo1lmquwltspcem</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145597</id>
      <parentid>145595</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T19:14:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145597</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="65393" sha1="qm7xl5az77ey2fx6ws2xvdq6elofkxn" xml:space="preserve">[[Датотека:Coat of arms of Bosnia and Herzegovina (1889–1918).svg|центар|125п]]

{{Наслов|Изборни ред.}}
{{Поглавље|I. О праву бирања и о праву избора.}}

{{центар|§&amp;nbsp;1.}}
{{gap}}Право бирања имају сви босанско-херцеговачки припадници мушкога спола, који су на дан избора навршили 24. годину, самовласни су и који у земљи стално станују барем од једне године дана амо; надаље под истим условима сви они аустријски или угарски држављани, који су намјештени као земаљски чиновници или учитељи у грађанској управној служби Босне и Херцеговине, или који стоје у служби босанско-херцеговачких земаљских жељезница, или напокон, који имају право бирања у којој опћини ових земаља.

{{gap}}Под истим условима као и мушки земаљски припадници и аустријски или угарски држављани имају право бирања у 1. изборном разреду I. курије жене, ако испуне увјет постављен у § 6. а).

{{gap}}Мушки бирачи могу вршити право бирања само лично, жене у случају § 6. ''а)'' само по пуновласницима, који имају у истој курији право бирања.

{{центар|§&amp;nbsp;2.}}
{{gap}}Немају права бирања сва она лица, над чијим је имањем проглашен стечај, за вријеме док траје крида.

{{gap}}Војничка лица, која активно служе, изузевши војничке чиновнике, не могу бирати.

{{центар|§&amp;nbsp;3.}}
{{gap}}Немају права бирања:
: ''а)'' лица, која су у истрази ради злочинства или ради преступка почињенога из похлепе на добитак, док траје истрага;
: ''б)'' лица, која су осуђена ради злочинства или ради преступка почињенога из похлепе на добитак, док трају с осудом скопчане правне пошљедице.

{{центар|§&amp;nbsp;4.}}
{{gap}}У сабор могу бити изабрана лица мушкога спола, која имају право бирати, а навршила су 30. годину и потпуно уживају грађанска права. Изузети су: чиновници и намјештеници, који активно служе у грађанској управној служби Босне и Херцеговине, као и код босанско-херцеговачких земаљских жељезница, надаље учитељи и намјештеници на јавним школама.

{{центар|§&amp;nbsp;5.}}
{{gap}}Од свих 72 посланика, које ваља бирати, запада:
: I. курији 18,
: II. ,, 20,
: III. ,, 34.

{{gap}}У I. курији, као и у II. и III. курији заједно, подијелиће се мандати на три главне вјероисповијести према сразмјерноме броју статистике пучанства тако, да ће запасти у I. курији:
: католицима 4 мандата,
: муслиманима 6 мандата,
: српско-православнима 8 мандата;
: у II. и III. курији:
: католицима 12 мандата,
: муслиманима 18 мандата,
: српско-православнима 23 мандата.

{{gap}}Осим тога запада јеврејима у II. курији 1 мандат.

{{центар|§&amp;nbsp;6.}}
{{gap}}У I. курији имају право да бирају:
: ''а)'' у првом изборном разреду:

{{gap}}Сви муслимански посједници земље, који плаћају земљарине барем 140 К.

{{gap}}Посједницима земље друге вјероисповијести, који плаћају земљарине барем 140 К, стоји од воље, да бирају у 1. изборном разреду или пак у ономе изборноме тијелу 2. изборнога разреда, којему припадају по својој вјероисповијести;

: ''б)'' у 2. изборном разреду:

{{gap}}Сва она лица, која плаћају барем 500 К изравних пореза, изузевши точаринску порезу;

{{gap}}они, који су свршили коју високу школу у аустро-угарској монархији и који други њој равни научни завод у аустро-угарској монархији;

{{gap}}лица духовног сталежа свих законом признатих вјероисповијести;

{{gap}}сви активни чиновници, који у грађанској управној служби Босне и Херцеговине стоје као и умировљени земаљски чиновници и учитељи те земаљски жељезнички чиновници и војнички чиновници;

{{gap}}коначно официри у миру.

{{gap}}Ако порезне износе поменуте под ''а)'' и ''б)'' плаћа заједнички више сувласника, тада може на основи тога параграфа да бира само онај сувласник, којега други сувласници на то овласте.

{{центар|§&amp;nbsp;7.}}
{{gap}}II. курију састављају сви становници градова — то јест оних мјеста, која имају градски статут или се управљају по закону од 21. марта 1907., Гласник закона VII/17, дотично по наредби земаљске владе бр. 9008/I. од г. 1897., одобреној Превишњим рјешењем од 12. јануара 1897. — који имају право бирати, а не припадају I. курији.

{{центар|§&amp;nbsp;8.}}
{{gap}}Они, који имају право бирати и станују у сеоским опћинама, а не припадају I. курији, јесу бирачи III. курије.

{{центар|§&amp;nbsp;9.}}
{{gap}}За избор посланика 1. изборног разреда I. курије саставља сва земља један муслимански изборни котар, док за избор посланика 2. изборног разреда I. курије саставља сва земља један изборни котар за сваку од трију вјероисповијести. Сваки бирач I. курије треба да именује толико кандидата, колики је број мандата у дотичноме изборном котару.

{{gap}}За избор посланика II. и III. курије раздијелиће се сва земља у вјерске изборне котаре, од којих ће бирати сваки по једнога посланика.

{{gap}}Како су мандати свих трију курија раздијељени по свој земљи у вјерске изборне котаре, види се из табличнога додатка, приложенога овоме изборном реду.

{{gap}}Нико не може вршити свога права бирања у више, него у једној курији.

{{центар|§&amp;nbsp;10.}}
{{gap}}Сваки је бирач властан бирати и лица које друге вјероисповијести и које друге курије, него јој сам припада.

{{центар|§&amp;nbsp;11.}}
{{gap}}Припадници оних вјероисповијести, којима није дан самостални мандат у сабору ради маленога броја њихових признавалаца, власни су, да у своме пребивалишту, већ према томе којој курији припадају, бирају у једноме од вјерских изборних тијела дотичне курије.

{{Поглавље|II. О изборним котарима, изборним тијелима и о биралиштима.}}

{{центар|§&amp;nbsp;12.}}
{{gap}}Бирачи I. курије бирају у главном мјесту онога политичкога котара, гдје им је редовно пребивалиште и то одијељено по изборним двјема разредима, поменутим у § 6.

{{gap}}У свакоме таквом биралишту поставиће се по прописима IV. раздјела овога изборног реда за свако изборно тијело изборна комисија. Та ће комисија установити пошљетке (резултат) избора и послати по свршеном избору изборне списе главној изборној комисији, да састави цјелокупни скрутиниј.

{{gap}}Главна изборна комисија за I. курију биће по смислу § 35. тога изборног реда главна изборна комисија, постављена код земаљске владе у Сарајеву.

{{центар|§&amp;nbsp;13.}}
{{gap}}Бирачи II. курије бирају у оним градовима, гдје им је редовно пребивалиште, па ће се за свако таково биралиште поставити по прописима IV. раздјела овога изборног реда изборна комисија.

{{gap}}Ова ће изборна комисија установити пошљетке избора и послати по свршеном избору изборне списе главној изборној комисији (§ 37.) дотичнога изборнога котара, да састави цјелокупни скрутиниј.

{{центар|§&amp;nbsp;14.}}
{{gap}}Бирачи III. курије бирају у ономе мјесту, које је котарски уред по пропису § 21. овога изборног реда одредио у политичком котару њиховог редовног пребивалишта као биралиште за дотичну вјероисповијест.

{{gap}}У свакоме биралишту поставиће се по прописима IV. раздјела овога изборног реда изборна комисија, која ће установити пошљедак избора и послати по свршеном избору изборне списе главној изборној комисији (§ 47.) дотичнога изборнога котара, да састави цјелокупни скрутиниј.

{{Поглавље|III. О расписивању избора и о приправљању за изборе.}}

{{центар|§&amp;nbsp;15.}}
{{gap}}Земаљска ће влада наредбом одредити, да се предузме избор. У наредби треба да су наведени дани, на које ће се предузети избор саборских посланика у појединим куријама и изборним тијелима у биралиштима, одређеним по овоме изборном реду.

{{gap}}Дан бирања треба тако наредити, да ће се моћи свршити све нужне приправе прво, него дође дан бирања.

{{центар|§&amp;nbsp;16.}}
{{gap}}Избори треба да буду расписани тако, да се најприје бирају посланици сеоских опћина (III. курије), за тим посланици градова (II. курије), а напокон посланици двају изборних разреда I. курије и да буду избори на засебни дан за сваку од трију курија, као и за сваки од обију изборних разреда I. курије.

{{центар|§&amp;nbsp;17.}}
{{gap}}Расписивање избора треба обзнанити у званичним новинама, осим тога у градовима и сеоским опћинама огласима и објавом уобичајеном у земљи.

{{центар|§&amp;nbsp;18.}}
{{gap}}За све оне, који имају право бирати, саставиће сваки котарски уред (владин повјереник за град Сарајево) бирачке спискове одијељено по куријама, вјероисповијестима, а у I. курији још и по изборним разредима.

{{gap}}Зготовљене бирачке спискове треба изложити код котарског уред (владиног повјереника за град Сарајево) ради прегледања. Уједно треба обзнанити на начин у мјесту обичајан, да су бирачки спискови изложени и одредити за потраживања (рекламације) 14-дневни рок, који ваља рачунати од дана објаве. Осим тога треба котарски уред да састави из бирачких спискова III. курије пописе оних, који имају право бирати, одијељено по сеоским опћинама, дотично по махалама и доставити их ради објављења начелницима дотичних сеоских опћина.

{{gap}}За оне, који имају право бирати, а не припадају ниједној од трију главних вјероисповијести, треба саставити особне бирачке спискове за сваку курију.

{{центар|§&amp;nbsp;19.}}
{{gap}}У року од 14 дана иза те објаве може сваки бирач, који има у дотичноме изборном тијелу право бирања, да приговори исправности или потпуности бирачког списка писмено или усмено у записник код онога котарског уреда (владиног повјереника за град Сарајево), који је изложио бирачки списак или код свога опћинског начелника.

{{gap}}Потраживања стављена по измаку тога рока треба котарски уред (владин повјереник за град Сарајево) да одбаци као закашњена. Против таке одредбе нема правнога лијека. — О потраживањима, која су на вријеме предана, рјешава земаљска влада.

{{gap}}Исправке учињене на основи поступка о потраживању треба најдаље за осам дана прије изборнога дана прогласити код котарског уреда (владиног повјереника за град Сарајево).

{{центар|§&amp;nbsp;20.}}
{{gap}}Чим буду, након рјешења на вријеме преданих потраживања, бирачки спискови исправљени, котарски ће уред (владин повјереник за град Сарајево) спремити бирачке карте за поједине бираче свакога изборног тијела свих трију курија. На тим ће картама стајати редни број бирачког списка дотичнога изборног тијела, име, презиме и пребивалиште бирача, мјесто, вријеме почетка и свршетка избора и број кандидата, које треба да именује дотично изборно тијело. У I. и II. курији треба те бирачке карте доставити свакоме бирачу заједно са неиспуњеним гласовницама, изданим по власти.

{{gap}}Осим гласовница, што их је издала власт, не смију се друге употребљавати.

{{gap}}Бирачима III. курије доставиће се бирачке карте без гласовница.

{{центар|§&amp;nbsp;21.}}
{{gap}}Да се предузме избор посланика III. курије, треба да одреди котарски уред за сваку вјероисповијест према броју припадника те вјероисповијести у подручју котара једно или више биралишта тако, да највише 1000 бирача те вјероисповијести запане по једно биралиште. Код тога треба и то установити, из којих ће сеоских опћина или махала бирати припадници које вјероисповијести у дотичном изборном мјесту.

{{центар|§&amp;nbsp;22.}}
{{gap}}Биралишта и скупове бирача треба да котарски уред установи у договору с начелницима дотичних сеоских опћина и махала.

{{Поглавље|IV. О предузимању избора саборских посланика.}}
{{центар|''А''. Избор у I. и II. курији.}}

{{центар|§&amp;nbsp;23.}}
{{gap}}Избором сваког изборног тијела I. и II. курије управља изборна комисија.

{{gap}}У ту сврху поставиће се изборне комисије за свако вјерско изборно тијело I. курије у Сарајеву и у сваком котарском мјесту, за тим за свако вјерско изборно тијело II. курије у Сарајеву и у свим градовима поменутим у § 7. овога изборног реда.

{{gap}}Свака је таква комисија састављена од котарског предстојника (владиног повјереника за град Сарајево) или чиновника по њему постављеног као предсједника и 4 члана. За чланове ове изборне комисије позваће се у првоме реду опћински вијећници котарског мјеста, дотично Сарајева, који припадају дотичној вјероисповијести. Ако би можда за горњи број још устребало чланова, именоваће их котарски уред (владин повјереник за град Сарајево) између угледних личности дотичне вјероисповијести. Предсједник одређује такођер 2 члана изборне комисије за перовође. Но стоји му и од воље, да изборној комисији дода једнога перовођу.

{{gap}}О свему, што се десило за избора, треба да се води записник и да се у њ забиљеже сви важнији догађаји и рјешења као и изборни пошљедак.

{{gap}}Ако изостану позвани чланови комисије, има предсједник право, да по своме расуђењу позове у комисију замјенике.

{{gap}}Али ако се уза све то не би могла саставити изборна комисија, вршиће њезине послове предсједник сам, дотично заједно с оним дијелом чланова комисије, који су дошли.

{{центар|§&amp;nbsp;24.}}
{{gap}}Предсједник изборне комисије отвара избор тиме, да мјесто присеге руковањем завјерава чланове комисије и објашњава им поступак код гласања.

{{центар|§&amp;nbsp;25.}}
{{gap}}Ако неко прије почетка гласања приговори, да неко лице, унесено у бирачки списак, није власно бирати и устврди, да је оно по измаку рока, прописанога у § 19. за потраживања против бирачких спискова, изгубило коју потрјепштину за право бирања, одлучиће о томе одмах изборна комисија, а да се не ће допустити уток.

{{центар|§&amp;nbsp;26.}}
{{gap}}Предсједник изборне комисије дужан је старати се за мир и ред у просторији за бирање. Док траје избор није допуштено држати ни говора ни других каких претресања, изузевши објашњења предсједникова, која буду потребна због управљања избором. Оне, који су назочни, а немају права гласања у дотичном изборном тијелу, ваља одстранити.

{{gap}}Предсједник изборне комисије треба да се брине за вршење одредаба овога изборног реда; навластито је дужан старати се, да буде приступ у зграду, гдје је просторија за бирање и у саму просторију за бирање, вазда слободан и да се могу вазда без сметања предавати гласовнице.

{{gap}}Ако у просторији за бирање назочна лица сметају ток избора, овлаштен је он, пошто их је прије без успјеха опоменуо, да даде испразнити просторији за бирање и нареди, да се бирачи пуштају само појединце у просторију за бирање.

{{центар|§&amp;nbsp;27.}}
{{gap}}Прије него почне гласање, треба да се изборна комисија увјери, да ли је изборна жара, што је постављена на столу комисије, потпуно читава и празна. Онда предавају чланови изборне комисије први своје гласовнице.

{{центар|§&amp;nbsp;28.}}
{{gap}}Иза тога гласају бирачи, што су били назочни у изборној просторији у почетку избора и остали бирачи по реду, којим долазе у изборну просторију.

{{gap}}Сваки бирач треба најприје да преда ономе члану, којега је изборна комисија нарочито за то одредила, своју бирачку карту и своју гласовницу. Гласовница мора да је тако сложена, да буду сакривена имена на њој написана. Поменути члан ставља у изборну жару гласовницу, а да је не отвори, а бирачку карту враћа бирачу.

{{gap}}Уједно треба да перовођа одмах на бирачкоме списку прибиљежи, који су бирачи предали своје гласовнице.

{{gap}}Имена бирача, који долазе, унијеће се у попис гласања, који треба да води изборна комисија.

{{центар|§&amp;nbsp;29.}}
{{gap}}По измаку времена, одређенога за гласање, треба да предсједник изборне комисије прогласи, да је гласање закључено. Но бирачима, који су у изборну просторију дошли прије него је прошао одређени закључни сахат и ту су били назочни, кад је закључено гласање, не смије се ускратити, да гласају.

{{gap}}Кад се сврши гласање, треба затворити просторију за бирање, у којој морају остати само чланови изборне комисије те предсједник с перовођом.

{{центар|§&amp;nbsp;30.}}
{{gap}}Прије бројања гласова измијешаће предсједник изборне комисије гласовнице у изборној жари, а онда их вадити и бројати.

{{gap}}На то ће један члан изборне комисије отворити сваку гласовницу појединце и пошто је прегледа, предаће је предсједнику. Тај ће гласовницу гласно прочитати и ради прегледања даље дати осталим члановима комисије.

{{gap}}Два члана изборне комисије, што су одређена за перовође, водиће сваки по један гласачки списак о лицима, која су добила гласове. У том ће списку требати свакога, који је као посланик добио један глас, забиљежити поименце и крај његова имена додати број 1, кад добије други глас, број 2, а кад трећи, број 3 и т. д. Оба се гласачка списка морају подударати и треба да их потпишу сви чланови комисије и предсједник.

{{центар|§&amp;nbsp;31.}}
{{gap}}Ако има на једној гласовници више имена, него их треба бирати у дотичноме изборном тијелу, онда треба имена, која су на тој гласовници преко тога броја најпослије написана, сматрати као да нијесу написана и не смију се уважити. Ако је пак написано на гласовници мање имена, не губи она с тога своје вриједности. Ако је име једнога и истога лица на једној и на истој гласовници више пута забиљежено, рачунаће се код бројања гласова само једноч.

{{центар|§&amp;nbsp;32.}}
{{gap}}Кад се установљује изборни пошљедак, не ће се уважавати неваљане гласовнице. За ваљане гласовнице сматрају се само оне званичне гласовнице, које су бирачу достављене у своје вријеме (§ 20.). За неваљане ваља сматрати све остале гласовнице, надаље и такве, које не садржавају никакво или садржавају нечитљиво име, или из које се не може недвоумно разабрати изабрано лице или напокон, које садржавају протестовање или какво придржавање.

{{gap}}О томе рјешава изборна комисија и то треба споменути у изборноме записнику.

{{центар|§&amp;nbsp;33.}}
{{gap}}Пошљедак бројања гласова треба да предсједник изборне комисије, након што буде просторија за избор опет отворена, обзнани уз примједбу, да коначни успјех избора зависи још од скрутинија главне изборне комисије.

{{центар|§&amp;nbsp;34.}}
{{gap}}По свршеном избору закључиће се о њему вођени записник. Записник, попис гласања и гласачке спискове потписаће чланови изборне комисије, предсједник и перовође. Томе ће се приложити бирачки спискови, ваљане гласовнице и гласовнице проглашене за неваљане, које треба одијељено похранити, заједнички ће се запечатити, провидјети са натписом, који треба да назначује садржину и предати предсједнику. Предсједник треба одмах да пошаље преко свога надлежнога котарског уреда изборни спис у изборима у I. курији земаљској влади, у изборима у II. курији ономе котарском уреду (владиноме повјеренику за Сарајево), у чијем се подручју налази сједиште главне изборне комисије. Предсједник оне изборне комисије, која треба да је у II. курији уједно главна изборна комисија за сав изборни котар, похрањује предане му изборне списе своје изборне комисије код котарског уреда, док се не састане главна изборна комисија.

{{центар|§&amp;nbsp;35.}}
{{gap}}Да се предузме цјелокупни скрутиниј за оба изборна разреда I. курије, поставиће се код земаљске владе нарочита главна изборна комисија. Ту комисију састављају шест опћинских вијећника главнога земаљског града, од којих тројицу именује земаљска влада, а тројицу изабире опћинско вијеће. За предсједника те комисије именује земаљска влада једнога вишега пероводног чиновника, којему ће се додати за перовође два манипулациона чиновника.

{{gap}}Ако изостану позвани чланови комисије, има предсједник право, да по своме расуђењу позове у комисију замјенике.

{{gap}}Али ако се уза све то не би могла саставити изборна комисија, вршиће њезине послове предсједник сам, дотично, ако је дошао један дио чланова комисије, заједно с овима.

{{центар|§&amp;nbsp;36.}}
{{gap}}Кад се састави главна изборна комисија код земаљске владе, отвориће се изборни списи, што су стигли из појединих котара, те ће главна изборна комисија саставити пошљетке избора, што су их установиле поједине изборне комисије, не упуштајући се у испитивање званичног пословања тих пошљедњих комисија. Изабранима ваља сматрати она лица, која су у одређеноме броју мандата за дотични изборни котар добила највише гласова. Ако ради једнакога броја гласова, што их је више лица добило, настане сумња, које је од дотичних лица изабрано, онда одлучује ждријеб (кура). Ждријеб ће бацати онај члан изборне комисије, којега ће предсједник за то одредити.

{{gap}}Кад се изнађе цјелокупни пошљедак избора, издаће главна изборна комисија свакоме изабраном посланику изборни цертификат, који треба да потпише предсједник. Иза тога ће се закључити записник вођен о избору. Записник ће потписати чланови комисије, предсједник и перовође, а онда ће се записник са свим изборним списима запечаћен предати предсједнику, да се похрани у архиву земаљске владе.

{{gap}}Предсједник главне изборне комисије треба да по свршеном избору одмах обзнани пошљедак избора и одреди, да се доставе изборни цертификати.

{{центар|§&amp;nbsp;37.}}
{{gap}}Да се предузме цјелокупни скрутиниј за поједине изборне котаре II. курије, поставиће се у свакоме изборном котару главна изборна комисија.

{{gap}}Главна изборна комисија у оним изборним котарима, који су састављени од свих градова једнога окружног подручја, је изборна комисија окружнога града, у другим пак изборним котарима изборна комисија онога котарског мјеста, које је именовано у табличноме додатку тога изборног реда као први град дотичног изборног котара. Тамо, гдје чине два окружна подручја један изборни котар, биће главна изборна комисија — изборна комисија окружног града оног окружног подручја, које је у табличноме додатку тога изборног реда најприје именовано код дотичног изборног котара.

{{gap}}Гдје је град Сарајево за себе један изборни котар, не треба постављати главне изборне комисије и оно, што ће дотична комисија установити, вриједиће као коначни изборни пошљедак дотичнога сарајевског изборног котара. Како да се установи изборни пошљедак и како да се поступа послије свршеног избора, о томе вриједе по смислу за ту изборну комисију одредбе § 38.

{{gap}}За јеврејски изборни котар је главна изборна комисија изборна комисија града Сарајева, која треба, што се тиче установљења изборног пошљетка и поступка послије свршеног избора, да се по смислу држи установа § 38.

{{центар|§&amp;nbsp;38.}}
{{gap}}Чим стигну изборни списи од свих изборних комисија изборнога котара котарсвме уреду у сједишту главне изборне комисије (владиноме повјеренику за град Сарајево), сазивље котарски уред (владин повјереник за град Сарајево) мјесну изборну комисију, која ће сада бити главна изборна комисија за сав изборни котар. Ако изостану позвани чланови комисије, има предсједник право, да по своме расуђењу позове у комисију замјенике. А ако се уза све то не би могла саставити главна изборна комисија, вршиће њезине послове предсједник сам, дотично, ако је дошао један дио чланова комисије, заједно с овима.

{{gap}}Кад се састави главна изборна комисија, треба отворити од изборних комисија приспјеле као и властите изборне списе, а главна изборна комисија треба да састави пошљетке избора, што су их установиле поједине изборне комисије, не упуштајући се у испитивање званичног пословања тих пошљедњих комисија.

{{gap}}Изабраним ваља сматрати оно лице, које је добило више од половице свих преданих ваљаних гласова.

{{gap}}Не постигне ли се гласањем такова већина гласова, онда треба предсједник главне изборне комисије да без одлагања сазове бираче за један дан унутар десетдневног рока, да се обави ужи избор.

{{gap}}Кад се изнађе цјелокупни пошљедак избора, издаће главна изборна комисија свакоме изабраном посланику изборни цертификат, који треба да потпише предсједник. Иза тога ће се закључити записник вођен о избору. Записник ће потписати чланови комисије, предсједник и перовође, а онда ће записник са свим изборним списима запечаћен предати предсједнику, да га пошаље земаљској влади на похрану у њезиноме архиву.

{{gap}}Предсједник главне изборне комисије треба да по свршеном избору одмах обзнани пошљедак избора и одреди, да се доставе изборни цертификати.

{{центар|§&amp;nbsp;39.}}
{{gap}}Код ужега избора треба да се бирачи ограниче на она два лица, која су код првога избора добила највише гласова.

{{gap}}Код једнакога броја гласова одлучује ждријеб (кура, § 36.) о томе, ко треба да дође у ужи избор.

{{gap}}Сваки глас, који не буде код ужега избора дан једноме од обију лица, која долазе у ужи избор, треба сматрати неваљаним. Буду ли код ужега избора сви предани ваљани гласови подијељени једнако на лица, која су дошла у ужи избор тако, да буде свако имало за се половицу свих гласова, онда ће о тому, кога од њих ваља сматрати изабраним, одлучити ждријеб (кура), што ће га бацити један од чланова комисије.

{{gap}}Они, који имају право бирати, нијесу искључени од вршења права бирања код ужега избора за то, што нијесу гласали код пријашњега избора.

{{gap}}Кад се буде предузимао ужи избор, треба у осталоме по смислу примјењивати одредбе постављене за главни избор.

{{центар|''Б''. Избор у III. курији.}}
{{центар|§&amp;nbsp;40.}}
{{gap}}Избором свакога изборног тијела III. курије управља по једна изборна комисија.

{{gap}}За свако биралиште III. курије поставиће се изборна комисија, која ће бити састављена од једнога чиновника, којега ће одредити котарски уред или од опћинскога званичника као предсједника и од четири сеоска старјешине биралишта, који припадају дотичној вјероисповијести. Ако дотична вјероисповијест нема довољно заступника у вијећу сеоских старјешина биралишта, одредиће котарски уред чланове изборне комисије, колико их фали, између бирача те вјероисповијести. Котарски уред одређује такођер лица, која ће бити перовође.

{{gap}}Ако изостану позвани чланови комисије, има предсједник право, да по своме расуђењу позове у комисију замјенике.

{{gap}}Ако се уза све то не би могла саставити изборна комисија, вршиће њезине послове предсједник сам, дотично, ако је дошао један дио чланова комисије, заједно с овима.

{{центар|§&amp;nbsp;41.}}
{{gap}}Избор се отвара тиме, да предсједник мјесто присеге руковањем завјерава перовође и чланове; он упућује на установе мјеродавне за избор, од којих треба да буде један отисак изложен у просторији за бирање.

{{gap}}Док траје избор не смије бити ни претресања ни других каких расправа, нити се смију држати говори, изузевши објашњења предсједникова, која буду потребна због управљања избором.

{{центар|§&amp;nbsp;42.}}
{{gap}}Гласање се почиње тиме, да чланови изборне комисије дају своје гласове. За тим одређује предсједник, да се прозову имена бирача истим редом, којим су забиљежена у бирачком списку (§ 18.).

{{gap}}Сваки прозвани приступи пред стол, што је пред предсједником, преда изборној комисији своју бирачку карту и именује и тачно назначује име онога лица, коме хоће дати свој глас.

{{центар|§&amp;nbsp;43.}}
{{gap}}Један од перовођа уноси именовано име одмах и у назочности бирачевој у бирачки списак крај имена бирачева; ради надзора водиће други перовођа други списак (гласачки списак), у који треба свакога, који добије један глас, забиљежити поименце и крај његова имена додати број 1, кад добије други глас, број 2, кад трећи, број 3 и т. д. (§ 30.).

{{gap}}Ако бирач именује више од једнога имена, треба уписати само прво именовано име.

{{центар|§&amp;nbsp;44.}}
{{gap}}Пошто буду сви бирачи дотичног изборног скупа два пута прозвани, одредиће се рок од два сата, у којем ће се бирачима, који накнадно приспију, а нијесу јоште гласали, дати да гласају редом, којим се пријаве. По измаку тога рока прогласиће се избор закљученим, не ће се дакле дати никоме више да бира, а изборну просторију ваља испразнити.

{{центар|§&amp;nbsp;45.}}
{{gap}}Чим се доврши избор, треба изборна комисија одмах да закључи са уносима провиђени бирачки списак и да установи, да ли се бирачки списак подудара са другим (гласачким) списком.

{{gap}}Иза тога ће се бројати гласови.

{{gap}}Пошто се сврши избор, обзнаниће предсједник изборне комисије на начин обичајан у мјесту пошљедак бројања гласова и примијетиће, да коначни успјех избора зависи још од скрутинија главне изборне комисије.

{{центар|§&amp;nbsp;46.}}
{{gap}}Кад се сврши избор, закључиће се о њему вођени записник. Чланови изборне комисије, предсједник и перовође потписаће записник, бирачки списак и други (гласачки) списак, заједнички ће запечатити, провидјети са натписом, који треба да назначује садржину и предати предсједнику.

{{gap}}Предсједник треба одмах да пошаље изборни спис преко свога котарског уреда ономе котарском уреду, у чијем се подручју налази сједиште главне изборне комисије.

{{gap}}Предсједник оне изборне комисије, која треба да је уједно главна изборна комисија за сав изборни котар, похрањује предане му изборне списе своје изборне комисије код котарског уреда, док се не састане главна изборна комисија.

{{центар|§&amp;nbsp;47.}}
{{gap}}Да се предузме цјелокупни скрутиниј за поједине изборне котаре III. курије, поставиће се у свакоме изборном котару једна главна изборна комисија.

{{gap}}Глава изборна комисија изборнога котара III. курије је у изборним котарима, који се протежу само на подручје једнога политичког котара, изборна комисија, која ради у котарскоме мјесту за најближу околину, а у изборним котарима, које саставља више политичких котара, она изборна комисија, која ради за своју најближу околину у ономе котарском мјесту, што је у табличном додатку тога изборног реда најприје именовано код дотичног изборног котара.

{{центар|§&amp;nbsp;48.}}
{{gap}}Чим стигну изборни списи од свих изборних комисија изборнога котара, котарсвоме уреду у сједишту главне изборне комисије, сазивље котарски уред мјесну изборну комисију, која ће сада бити главна изборна комисија за сав изборни котар.

{{gap}}Кад се састави главна изборна комисија, треба да се примијени на то, како да се изнађе цјелокупни пошљедак избора, да се похране изборни списи, издаду изборни цертификати и т. д., исти поступак, који је прописан у § 38. овог изборног реда за II. курију.

{{gap}}Исто тако ваља примијенити одредбе §§ 38. и 39. онда, ако се буде можда предузимао ужи избор.

{{поглавље|V. Закључне одредбе.}}

{{центар|§&amp;nbsp;49.}}
{{gap}}Изборни цертификат, који је издала изборна комисија, овлаштује изабранога посланика, да уђе у сабор; ту има он дотле мјесто и глас, док не буде сабор прогласио његов избор неваљаним.

{{центар|§&amp;nbsp;50.}}
{{gap}}Пошто се сабор састави, опремиће му земаљска влада свеколике изборне списе свих трију курија. Њему припада право, да их испитује и одлучује о преданим приговорима против ваљаности избора којега посланика.

{{центар|§&amp;nbsp;51.}}
{{gap}}Жалбе против избора треба предати саборскоме предсједништву од часа, кад је избор закључен па најдаље три дана иза тога, како је сабор отворен, а код накнадних избора за саборскога периода у року од 14 дана послије избора, иначе се оне не ће више уважити.

{{gap}}С преданом жалбом код саборскога предсједништва треба такођер уједно доказати, да је код земаљске благајнице у Сарајеву или код којега порезног уреда у земљи положена свота од 300 К као јамчевина за подмирење трошкова, који би можда били скопчани са извидима о ваљаности избора.

{{gap}}Ако се извидима установи неваљаност избора, вратиће се полагачу сва јамчевина. Забаци ли се жалба, вратиће се јамчевина одбивши само трошкове, који су проузрочени извидима. Износ трошкова извида, који можда прелази 300 К треба накнадити само у случају, ако је жалба против избора у I. и II. курији била без успјеха и, пошто је тај износ земаљска влада установила, треба га административним путом наплатити од свих жалитеља против избора на једнаке дијелове.

{{gap}}О свим жалбама против избора рјешава сабор.

{{gap}}Жалити се против избора посланика власни су бирачи дотичнога изборног котара и сва она лица, која су код тога избора добила гласова.

{{gap}}Буду ли за рјешење о жалбама против избора од потребе извиди, замолиће предсједништво сабора земаљску владу, да нареди извиде.

{{центар|§&amp;nbsp;52.}}
{{gap}}Ако буде једно лице изабрано за посланика у два или у више изборних котара, мораће изабрани најдаље за осам дана иза овјеровљења свога избора изјавити у сабору, којега се избора прима. Ако се у томе року не учини таква изјава, онда ће саборско предсједништво у јавној сједници одлучити ждријебом (куром), за који изборни котар вриједи избор. У упражењеноме изборном котару треба расписати нови избор.

{{поглавље|Таблични додатак изборноме реду}}

{{центар|Раздјељење Изборних котара.}}

{| class=&quot;wikitable&quot; style=&quot;width:100%; text-align:left;&quot;
|- style=&quot;text-align:center; font-weight:bold;&quot;
! Број изборног котара !! Назнака изборног котара !! Број мандата
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center; font-size:110%;&quot; | I. Изборни котари прве курије.
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''1. изборни разред.''
|-

| 1. || Муслимански: сва земља || 6
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''2. изборни разред.''
|-

| 2. || ''а)'' Муслимански: сва земља || 1
|-

| 3. || ''б)'' Католички: сва земља || 4
|-

| 4. || ''ц)'' Српско-православни: сва земља || 8
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center; font-size:110%;&quot; | II. Изборни котари друге курије.
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''а) Муслимански:''
|-

| 1. || Зељаљски главни град Сарајево || 1
|-

| 2. || Сви котарски градови и градови Горажда, Варош и Крушево окружја сарајевскога || 1
|-

| 3. || Сви котарски градови окружја мостарскога || 1
|-

| 4. || Сви котарски градови и градови Кулен-Вакуф и Стари Мајдан окружја бихаћкога || 1
|-

| 5. || Сви котарски градови и градови Г. Вакуф и Д. Вакуф окружја травничкога || 1
|-

| 6. || Градови Доња Тузла, Зворник, Власеница, Сребреница, Маглај и Кладањ окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 7. || Градови Бјелина, Брчка, Орашје, Градачац, Шамац, Модрич i Грачаница окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 8. || Градови Бањалука, Бос. Костајница, Бос. Нови, Бос. Дубица и Приједор окружја бањалучкога || 1
|-

| 9. || Градови Дервент, Бос. Брод, Прњавор, Бос. Градишка, Тешањ, Добој и Котор-Варош окружја бањалучкога || 1
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''б) Католички:''
|-

| 10. || Главни земаљски град Сарајево, сви котарски градови и градови Горажда, Варош и Крешево окружја сарајевскога || 1
|-

| 11. || Сви котарски градови и градови Г. Вакуф и Д. Вакуф окружја травничкога || 1
|-

| 12. || Сви котарски градови окружја мостарскога || 1
|-

| 13. || Сви котарски градови и градови Бос. Шамац, Модрич и Орашје окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 14. || Сви котарски градови окружја бањалучкога и бихаћкога и градови Добој, Бос. Брод, Костајница, Кулен-Вакуф и Стари Мајдан || 1
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''ц) Српско-православни:''
|-

| 15. || Главни земаљски град Сарајево, сви котарски градови и градови Горажда, Варош и Крешево окружја сарајевскога || 1
|-

| 16. || Сви котарски градови окружја мостарскога || 1
|-

| 17. || Сви котарски градови и градови Бос. Шамац, Модрич и Орашје окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 18. || Сви котарски градови окружја бањалучког и бихаћкога и градови Бос. Брод, Костајница, Добој, Кулен-Вакуф и Стари Мајдан || 1
|-

| 19. || Сви котарски градови и градови Г. Вакуф и Д. Вакуф окружја травничкога || 1
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''д) Жидовски:''
|-

| 20. || Сви градови цијеле земље || 1
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center; font-size:110%;&quot; | III. Изборни котари треће курије.
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''а) Муслимански:''
|-

| 1. || Котар Бихаћ и сви остали градови окружја бихаћкога || 1
|-

| 2. || Сеоски котар Бањалука и сви остали котари окружја бањалучкога || 1
|-

| 3. || Сеоски котар Мостар и сви остали котари окружја мостарскога || 1
|-

| 4. || Котар Травник и сви остали котари окружја травничкога || 1
|-

| 5. || Котари Доња Тузла-сеоски котар, Кладањ и Маглај окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 6. || Котари Брчка, Бјелина, Градачац и Грачаница окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 7. || Котари Зворник, Власеница и Сребреница окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 8. || Котари Сарајево-сеоски котар, Фојница, Рогатица и Високо окружја сарајевскога || 1
|-

| 9. || Котари Чајница, Фоча и Вишеград окружја сарајевскога || 1
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''б) Католички:''
|-

| 10. || Сеоски котар Сарајево и сви остали котари окружја сарајевскога || 1
|-

| 11. || Котари Мостар-сеоски котар, Коњица, Невесиње, Гацко, Билек, Требиње и Љубиње окружја мостарскога || 1
|-

| 12. || Котари Љубушки и Столац окружја мостарскога || 1
|-

| 13. || Сеоски котар Бањалука и сви остали котари окружја бањалучког и бихаћкога || 1
|-

| 14. || Сеоски котар Доња Тузла и сви остали котари окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 15. || Котари Травник, Жепче, Зеница, Бугојно и Прозор окружја травничкога || 1
|-

| 16. || Котари Ливно, Жупањац, Гламоч, Варцар-Вакуф и Јајце окружја травничкога || 1
|-

| colspan=&quot;3&quot; style=&quot;font-weight:bold; text-align:center;&quot; | ''ц) Српско-православни:''
|-

| 17. || Котари Бихаћ и Петровац окружја бихаћкога || 1
|-

| 18. || Котари Санскимост и Кључ окружја бихаћкога || 1
|-

| 19. || Котари Крупа и Цазин окружја бихаћкога || 1
|-

| 20. || Котари Сарајево-сеоски котар, Високо и Фојница окружја сарајевскога || 1
|-

| 21. || Котари Чајница, Фоча, Рогатица и Вишеград окружја сарајевскога || 1
|-

| 22. || Котари Мостар, Столац, Љубушки, Љубиње, Требиње и Коњица окружја мостарскога || 1
|-

| 23. || Котари Невесиње, Гацко и Билек окружја мостарскога || 1
|-

| 24. || Котари Травник, Зеница, Жепче, Бугојно, Јајце и Прозор окружја травничкога || 1
|-

| 25. || Котари Ливно, Жупањац, Гламоч и Варцар-Вакуф окружја травничкога || 1
|-

| 26. || Сеоски котар Бањалука || 1
|-

| 27. || Котари Бос. Градишка и Бос. Дубица окружја бањалучкога || 1
|-

| 28. || Котари Приједор и Бос. Нови окружја бањалучкога || 1
|-

| 29. || Котари Дервент и Прњавор окружја бањалучкога || 1
|-

| 30. || Котари Тешањ и Котор-Варош окружја бањалучкога || 1
|-

| 31. || Котари Доња Тузла, Кладањ, Грачаница и Маглај окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 32. || Котари Зворник, Сребреница и Власеница окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 33. || Котари Брчка и Градачац окружја доњо-тузланскога || 1
|-

| 34. || Котар Бјелина окружја доњо-тузланскога || 1
|}

== Извори ==
* „Босански устав“, фототип издања 1910. године, стр. 82—113; „Муслимански глас”, Сарајево 1991.

[[Категорија:Босна и Херцеговина (Аустроугарска)]]
[[Категорија:1910.]]</text>
      <sha1>qm7xl5az77ey2fx6ws2xvdq6elofkxn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Не, тако силно ја не љубим тебе</title>
    <ns>0</ns>
    <id>30089</id>
    <revision>
      <id>145577</id>
      <parentid>142954</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T15:29:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145577</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1687" sha1="ccj9dx0fkekxn0o09hs54jyodngrgp9" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Не, тако силно ја не љубим тебе (''-{[[s:ru:Нет, не тебя так пылко я люблю (Лермонтов)|Нѣтъ, не тебя такъ пылко я люблю]]}-'')
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов
| преводилац= Јован Дучић
| година= 1896
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Не, тако силно ја не љубим тебе,
Није за ме сладост твојега блистања —
Ја у теби љубим своју младост мртву
И прошлост своју и дане страдања!

И каткад, када на тебе погледим
И кад пред тобом у сјећању горим,
Тајанственим сам зан’јет разговором —
Ал’ не са тобом, ја са срцем зборим!

Зборим с другаром својих младих љета!
Од тебе иштем другу слику красну,
Од живих уста — уста давно н’јема,
Од очи — огањ, штоно давно згасну!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 293.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Михаил Љермонтов]]
[[Категорија:1896.]]</text>
      <sha1>ccj9dx0fkekxn0o09hs54jyodngrgp9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145578</id>
      <parentid>145577</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T15:29:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145578</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1656" sha1="2vmp1emvjzlfe1atcd6ui86oe98s4j7" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Не, тако силно ја не љубим тебе (''-{[[s:ru:Нет, не тебя так пылко я люблю (Лермонтов)|Нѣтъ, не тебя такъ пылко я люблю]]}-'')
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов
| преводилац= Јован Дучић
| година= 1896
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Не, тако силно ја не љубим тебе,
Није за ме сладост твојега блистања —
Ја у теби љубим своју младост мртву
И прошлост своју и дане страдања!

И каткад, када на тебе погледим
И кад пред тобом у сјећању горим,
Тајанственим сам зан’јет разговором —
Ал’ не са тобом, ја са срцем зборим!

Зборим с другаром својих младих љета!
Од тебе иштем другу слику красну,
Од живих уста — уста давно н’јема,
Од очи — огањ, штоно давно згасну!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 293.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Михаил Љермонтов]]</text>
      <sha1>2vmp1emvjzlfe1atcd6ui86oe98s4j7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145579</id>
      <parentid>145578</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T15:30:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145579</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1739" sha1="es2tnejlfawyp479xvqexcmpbaww0z5" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Не, тако силно ја не љубим тебе (''-{[[s:ru:Нет, не тебя так пылко я люблю (Лермонтов)|Нѣтъ, не тебя такъ пылко я люблю]]}-'')
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов
| преводилац= Јован Дучић
| година= 1896
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Не, тако силно ја не љубим тебе,
Није за ме сладост твојега блистања —
Ја у теби љубим своју младост мртву
И прошлост своју и дане страдања!

И каткад, када на тебе погледим
И кад пред тобом у сјећању горим,
Тајанственим сам зан’јет разговором —
Ал’ не са тобом, ја са срцем зборим!

Зборим с другаром својих младих љета!
Од тебе иштем другу слику красну,
Од живих уста — уста давно н’јема,
Од очи — огањ, штоно давно згасну!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 293.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Михаил Љермонтов]]

[[ru:Нет, не тебя так пылко я люблю (Лермонтов)]]</text>
      <sha1>es2tnejlfawyp479xvqexcmpbaww0z5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145580</id>
      <parentid>145579</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T15:31:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145580</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1657" sha1="mnqw8mr974u9tlzh58kj8zv4m2aymug" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Не, тако силно ја не љубим тебе (''-{Нѣтъ, не тебя такъ пылко я люблю]]}-'')
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов
| преводилац= Јован Дучић
| година= 1896
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Не, тако силно ја не љубим тебе,
Није за ме сладост твојега блистања —
Ја у теби љубим своју младост мртву
И прошлост своју и дане страдања!

И каткад, када на тебе погледим
И кад пред тобом у сјећању горим,
Тајанственим сам зан’јет разговором —
Ал’ не са тобом, ја са срцем зборим!

Зборим с другаром својих младих љета!
Од тебе иштем другу слику красну,
Од живих уста — уста давно н’јема,
Од очи — огањ, штоно давно згасну!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 293.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Михаил Љермонтов]]

[[ru:Нет, не тебя так пылко я люблю (Лермонтов)]]</text>
      <sha1>mnqw8mr974u9tlzh58kj8zv4m2aymug</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145581</id>
      <parentid>145580</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T15:31:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>145581</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1655" sha1="pkje30xthl2k20ocxbnjt6qr3b5gl5z" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Не, тако силно ја не љубим тебе (''-{Нѣтъ, не тебя такъ пылко я люблю}-'')
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов
| преводилац= Јован Дучић
| година= 1896
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Не, тако силно ја не љубим тебе,
Није за ме сладост твојега блистања —
Ја у теби љубим своју младост мртву
И прошлост своју и дане страдања!

И каткад, када на тебе погледим
И кад пред тобом у сјећању горим,
Тајанственим сам зан’јет разговором —
Ал’ не са тобом, ја са срцем зборим!

Зборим с другаром својих младих љета!
Од тебе иштем другу слику красну,
Од живих уста — уста давно н’јема,
Од очи — огањ, штоно давно згасну!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 293.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Михаил Љермонтов]]

[[ru:Нет, не тебя так пылко я люблю (Лермонтов)]]</text>
      <sha1>pkje30xthl2k20ocxbnjt6qr3b5gl5z</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кинџалу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>30090</id>
    <revision>
      <id>145583</id>
      <parentid>142956</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T15:35:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145583</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1780" sha1="3tayst3ru7vr59hzqfnclnzvhzpp63p" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Кинџалу (''[[:|Кинжал]]'')
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов
| преводилац= Јован Дучић
| година= 1896
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ја љубим тебе челични кинџалу
Хладни и св’јетли друже мојих дана,
Ђурђијанац мрачни ковао је тебе,
А оштрио Черкез за грозних мегдана.

Лилејина рука дала те је мени,
У знак успомене, на растанка часу,
Али крвца најпр’је не потече на те
Него св’јетла суза по теби се расу.

Кад на мени црне засташе јој очи
И дубоко тугом испуњене тајном,
Час дивотно мрачне, час ведре и јасне —
Ко оштрица твоја према огњу сјајном… 

Дала ми те, да ми сапутником будеш
И вјечно ме сјећаш кроза бурне сате! —
Да, остаћу вјеран и тврд бићу душом,
Ко ти, хладни друже и челични брате!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 293.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Михаил Љермонтов]]

[[ru:Кинжал (Лермонтов)]]</text>
      <sha1>3tayst3ru7vr59hzqfnclnzvhzpp63p</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145584</id>
      <parentid>145583</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T15:36:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145584</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1778" sha1="ak8w7o3hk55fwjqhff2w1g2kr8kv2kv" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Кинџалу (''-{Кинжал}-'')
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов
| преводилац= Јован Дучић
| година= 1896
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ја љубим тебе челични кинџалу
Хладни и св’јетли друже мојих дана,
Ђурђијанац мрачни ковао је тебе,
А оштрио Черкез за грозних мегдана.

Лилејина рука дала те је мени,
У знак успомене, на растанка часу,
Али крвца најпр’је не потече на те
Него св’јетла суза по теби се расу.

Кад на мени црне засташе јој очи
И дубоко тугом испуњене тајном,
Час дивотно мрачне, час ведре и јасне —
Ко оштрица твоја према огњу сјајном… 

Дала ми те, да ми сапутником будеш
И вјечно ме сјећаш кроза бурне сате! —
Да, остаћу вјеран и тврд бићу душом,
Ко ти, хладни друже и челични брате!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 293.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Михаил Љермонтов]]

[[ru:Кинжал (Лермонтов)]]</text>
      <sha1>ak8w7o3hk55fwjqhff2w1g2kr8kv2kv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бранкова жеља</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53307</id>
    <revision>
      <id>145569</id>
      <parentid>116038</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T12:33:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145569</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5493" sha1="dv36lp3klwp3e00p4rn49cremouswtz" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=[[Селим-бег]]
| следећа=
| наслов=Бранкова жеља
| одељак=
| аутор=Јован Јовановић Змај
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Ја познадох што несам познав’о,
Први санак ја сам већ одспав’о,
Први санак гробовања мога,
Први санак мира веичтога.
— Прелетела летом врх менека
Половина половине века,
А ја лежим у далеком крају,
У туђини, туђем завичају.
Што то тресе моје ледне груди?
— Трошни пеп’о лако се не буди.
Канда брује топови са стране
Где сам младе проживов’о дане.
Ил’ се руши, ил’ се нешто зида,
Ил’ баш раја окове раскида?
Свиће л’ зора оне среће лепе
За ком срца и у гробу стрепе?
Кличе л’ вила из србинских гора?
Је л’ већ зора која доћи мора?
Јесте, јесте – бој се љути заче,
Марков топуз из мора искаче,
Србин диже мача пламенога
На Турчина, на душмана свога.
Скотија се бесомучно стрви,
А мој Србин неће жалит’ крви;
Крв ће тећи потоком и реком
Где се сузе ронише лелеком;
Крв ће тећи преко српских страна,
Ал’ ће суза бити убрисана;
Полетеће велико и мало,
Да одбрани што се српско звало;
Заиграће коло витезова,
Дивна слика мојих младих снова,
Што сам негда тако жељно чек’о, —
— А мој пеп’о да је на далеко!

А кад буде, па ти мука мине,
Кад слобода као сунце сине,
Кад се крвца опере студенцем,
А јунаци овенчају венцем,
Српске земље оките се миром,
Српска деца ружом и шимширом,
Српске моме струком рузмарина,
Српска мајка кад загрли сина, —
Кад се сунце на школе осме’не,
Хај, на школе и дарове њене;
Мудре књиге кад полете летом,
Да Србина изједначе с светом;
Кад запева Равијојла вила:
„Сад је јава што сам некад снила!“
— Зар ни онда, кад се мети стиже,
Кости моје да не дођу ближе!
Туђа рака ледена је рака,
Туђа земља никад није лака,
У даљини мучно ли се лешка,
Туђина је и мртвацу тешка.
Хај, Србине, а мој живи брате,
Задркћем се кад помислим на те!

Српска момо, селе моја мила,
Ти ми неси гроба ни видила,
Та ни гроба, ни на гробу цвета —
Туђа нога по њему се шета.
Српски доли, пуни рајска цара,
Српске горе, жељо моја стара,
И потоци што жуборе туђи,
мртво срце још за вама жуди, —
За потоком , за зеленим лугом,
За славујем, мојим старим другом,
И за пољем расним и зеленим,
И за липом, за мирисом њеним,
За песмама што се туда оре,
Што се оре од горе до горе!
Стражилово, дивно Стражилово,
Ја сам тебе у звездице ков’о,
Теби пев’о, о теби сам снев’о,
Ал’ од тебе нешто и захтев’о:
Кад ме смртца отргне од људи,
Да ме примиш ти у твоје груди!
Зар ти никад није на ум пало
Што си негда Бранку обећало?

Србе брате, и Српкиње селе,
Којима се јоште данце беле,
Растав’те ме са овом даљином,
Моје кости оперите вином,
Па их нос’те нашем завичају,
Завичају, мом негдашњем рају.
Пренес’те их, браћо моја мила,
Поред оног убавог Белила,
Кроз Карловце, где сам младост пров’о,
Па на оно мирно Стражилово;
Ту још једну стару отпевајте,
Ту ми, браћо, кости закопајте,
Ту бих мртав права мира дост’о —
— Србадијо, не било ти просто!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* Поповић Богдан: ''Антологија новије српске лирике'', Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997, стр. 93

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}}
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]
[[Категорија:Поезија]]</text>
      <sha1>dv36lp3klwp3e00p4rn49cremouswtz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Руслан и Људмила</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60028</id>
    <revision>
      <id>145570</id>
      <parentid>145394</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T15:26:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145570</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1354" sha1="jwt9kxjpr0vg9r2vbp2qvd6dtjn4flv" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| [[Руслан и Људмила]]
| '''''Превод: [[Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]'''''
|
| '''Садржај'''
| [[Руслан и Људмила/Пролог|-{Пролог}-]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Руслан и Људмила/Пролог|-{Пролог}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма прва|-{Песма прва}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма друга|-{Песма друга}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма трећа|-{Песма трећа}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма четврта|-{Песма четврта}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма пета|-{Песма пета}-]]&lt;br&gt;
[[Руслан и Људмила/Песма шеста|-{Песма шеста}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

{{Википедија|Руслан и Људмила}}
{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Драгутин Илић]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]</text>
      <sha1>jwt9kxjpr0vg9r2vbp2qvd6dtjn4flv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сужањ (Пушкин)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60047</id>
    <revision>
      <id>145575</id>
      <parentid>145352</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T15:28:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145575</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1454" sha1="riv5ot0ucxr9ly373zyn3x6fo86ayua" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Песник (''-{Узник}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Војислав Илић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Седим за решетком сред тамничног мрака. 
А млађани оро, син слободног зрака, 
Мој жалосни садруг, крили узмахује 
И крваву храну под прозором кљује…

Кљује и баца је… гледа окну горе 
И њега ко̂ мене исте мисли море; 
Криком ко̂ да вели: нешто бʼ рећи имо̂: 
Слобода је мила… хајдʼ да полетимо!
 
Та време је, хајте! Полетимо, брате, 
Тамо где се горе за облаком јате, 
Тамо где се море кроз плавило сија, 
Тамо где летимо — само ветар и ја.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 23. фебруар 1899. Год. III, Број 23. Стр. 179.

{{ЈВ-аутор|Војислав Илић|1894}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Војислав Илић]]</text>
      <sha1>riv5ot0ucxr9ly373zyn3x6fo86ayua</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Анџело</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60095</id>
    <revision>
      <id>145576</id>
      <parentid>145336</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T15:28:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145576</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="40299" sha1="6vyzqcgaglpzelg92425xabxxnzqos4" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Анџело (''-{Анджело}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Дучић
| година=
| белешке=
}}
&lt;center&gt;{{Поезија|
&lt;center&gt;'''ПРВИ ДИО'''&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;'''I'''&lt;/center&gt;
У једноме граду Италије срећне, 
Дужд добри и стари некад мирно влада.
Свог народа бјеше отац чедољубив, 
А друг мира, знања и праведног рада.
:Али јача сила не хтје слабих рука, 
А он сав доброти предао се био. 
Љубљаше га народ алʼ га се не боја! 
И сурови закон дрʼјемао је тиô
:У пресуди старца, кô у подне мртво 
Што у сјенци тавној дрʼјема звијер стара, 
За лаганим скоком и за смјелим ловом 
Немајући више ни воље ни жара.
:И с тугом и болом и сам сазна старац: 
Унуцима с дједом све је већа мука; 
Груд дојиље дјеца да испише давно, 
А суд правде сједи прекрштених рука.

&lt;center&gt;'''II'''&lt;/center&gt;
:И није једанпут, раскајањем смућен, 
Поништен поредак, правосуђе јавно 
Ускрснути хтио. Алʼ како?… Зло, порок, 
Што мучањем суда оснажи се давно —
:Да на једном казни!? То би свима било 
Неправо и чудно… И Дужд дуго стари 
Размишљаше тужан, заман гонећʼ бригу, 
Што мир старих дана неспокојством квари. 
:И рʼјеши се најзад: да рукама другим 
Преда власти бреме. Па смјело међʼ људе 
Нов господар закон да уведе сталан 
И да свима тада крут и оштар буде.

&lt;center&gt;'''III'''&lt;/center&gt;
:Тад Анџело неки бјеше човјек познат 
Са снажног искуства и сурове ћуди. 
Венô је у послу учењу и посту, 
А с морала оштрог цјењаху га људи.
:Сав стјеснивши себе у законȃ међе, 
Бјеше мрачног чела, воље вјечно јаке… 
И Дужд стари њега намјесником назва, 
Дарујућʼ му снаге и милости сваке. 
:И давши му свугдје безгранична права
За сву бригу више не хтје ни да мари:
И без збогом иком, incognito, самац, 
Путовати пође кô паладин стари.

&lt;center&gt;'''IV'''&lt;/center&gt;
:Али тек што ступи Анџело на владу, 
Све потече другим поретком и током: 
Правосуђе силно из санка се прену, 
Да зло свако људско будним прати оком.
:И на све пијаце, умукле од страха, 
Сваког петка казне загрмише љуто, 
А преплашен народ зачуо је с болом 
Гдје прозбори закон што јʼ одавна ћутô.

&lt;center&gt;'''V'''&lt;/center&gt;
:Но међу тим старим законима мртвим, 
Љут је један закон упућивô владу: 
Прељубника сваког да самрћу казни, 
О чем нико никад не слуша у граду.
:Тек Анџело мрачни, из законȃ хрпе, 
На страх градских лола, открио га бјеше. 
Али свʼјет га ипак испуњаватʼ не хтје,
Нитʼ без љутог збора пустити га хтјеше: 
:— Да хакнемо пакост! Размажени народ 
Обичаје своје сматра као права, 
И слободно који над законом строгим 
Трче као миши око лʼјеног лава!… 

&lt;center&gt;'''VI'''&lt;/center&gt;
:Али жагор живи развио се свуда —
Смијаше се младеж и роптаху људи, 
Не штедећи смʼјехом ни велможу строгог; 
Но узаман подсмʼјех и узаман труди: 
:Под сјекиру први с луде глава паде 
Млад Клавдије неки, патриције знани, 
Раскалашни живот што прекинутʼ не хтје, 
Већ навике своје гонећʼ на тенани, 
:Он Ђуљету неку, љепотицу њежну, 
Страшном грʼјеху нагна на стрмене путе 
У нади да блудним сувременим стањем 
Оправда пред свјетом своје грʼјехе љуте. 
:Али љубав страсна, безгранична, тајна, 
Не могоше вјечно скриватʼ се од људи: 
И свједоци, што их затекоше једном, 
Зовнули су закон да грјешнику суди.

&lt;center&gt;'''VII'''&lt;/center&gt;
И несретник, чувши глас рʼјешења страшног, 
Обореног чела у тамницу крете, 
И слушајућʼ тешко сажаљење свијех, 
Туговаше горко. Но путем га срете
:Млад скитница један — Луцијо се зваше, 
Лакрдијаш, лола, али добре душе.
– „Друже, рече Клавдијʼ, преклињем те, иди 
С гласовима овим што се градом чуше 
:Мојој сестри младој у манастир свети
И реци јој — самрт да јој брата чека; 
И реци да пође за спасење моје 
Да умоли кога. Или сама нека
:Намјеснику иде… Мој Луцијо, у ње 
Има много ума и искуства сретна; 
Бог јој даде рʼјечма убједљивост, сладост! 
Али и без рʼјечи њена младост цвјетна 
:Умекшаће срце окорелих људи!…” 
— „Хоћу, друже врли!…” И лола се крете, 
Хитајући журно, да куцне на врата 
Обитељи свете.

&lt;center&gt;'''VIII'''&lt;/center&gt;
:::::::Дивна Изабела
С монахињом старом сједила је млада — 
Побожно тог дана постригла је косе 
И о томе с њоме зборила је сада.
:Док Луцијо нагло зазвони и уђе… 
Из решетке смјерне, у побожне сате, 
Поздрави га тихо са наклоном мирним 
Поклоница млада: — „Ког тражите брате?…” 
:— „О дјевојко, (судим по ружичном лицу, 
Да дјевојка јеси збиља и у ствари), 
Не могу ли доћи дивној Изабели 
Дом освећен овај коју скрива стари?
:Њој ме посла амо њен несретни братац…” 
— „Несретни? А зашто?… Шта је с њиме, збори, 
Ја сам сестра њему!” — „Збиља? врло радо!
Поздравља вас лʼјепо. А да вас не мори. 
:Љубопитство дуже, нећу да вам дуљим 
Вʼјест, с којом сам дошô. Па слушајте веће: 
Ваш је брат у апсу…” — „Зашто?…” — „За то, душо 
Да сам мјесто њега, камо лʼјепе среће!…” 
:И тада се пусти у подробни опис, 
Што је са наготе мало жесток био, 
За невино ухо поклонице младе; 
Али с пажњом она слушала је тиô,
:Без притворног гњева, чуђења и стида. 
Њена мисȏ бјеше као етер чиста, — 
Празном рʼјечју, злошћу, свјет непознат њојзи, 
Не смути јој душу што чедношћу блѝста.
:— „А сад, рече момче, да Анџела гордог
Умекшате молбом, остало је јоште! 
И ето вам сада шта мољаше братац 
Своју сестру пуну чара и милоште…” 
:— „Боже, рече она, у ријечи моје 
Кад бих могла само да положим наду!” 
— „О, сатане сумње, одговара овај, 
У срце без страха уздању не даду!…
:Алʼ идите преда њ, а по мени знајте, 
Пред човјеком само мома клекла је ли, 
Заплакала тихо, замолила њежно, 
Кȏ Бог што је један, даће све што жели!…” 

&lt;center&gt;'''IX'''&lt;/center&gt;
:Опрости се она од матере часне
И с Луцијом вјерним изиђе из врата… 
:Па клекнувши смјерно, својом молбом благом 
Намјесника гордог мољаше за брата.
:— „О дјевојко, суров глас Анџела рече, 
Не можеш га спасти. Твој је братац мио 
Одживио живот. И мора да умре!…” 
И заплакав горко, поклонив се тиȏ,
:Изабела дивна спреми се да пође —
Алʼ Луције добри задржа је сада. 
— „Не идите, шапну, — молите га опет, 
И молбама тихим, пуним туге, јада,
:Тражʼте милост њему. Плачʼте! Сузе, пјене, 
И сву мудрост женску употребʼте саде! 
Али ви сте хладни, кȏ на врху игле 
Да вам рʼјечи ваде!…&quot;

&lt;center&gt;'''X'''&lt;/center&gt;
:::::::И поново она,
Хватајућʼ се плашта, уплакана, блʼједа, 
Усрднијем збором стидљиво мољаше 
Страшног извршача закона и реда.
:— „Вјеруј мени, рече, нити царска круна 
Ни владарско жезло, величања гласи, 
Господаре свјетске и велможе силне 
Као милосрђе не може да краси! 
:Но мој братац да је кȏ ти, силни, што си, 
А ти да си Клавдиј, — могȏ би у свему
Да онако сгрʼјешиш, — алʼ он не би био
Теби тако страшан, кȏ ти према њему!…” 

&lt;center&gt;'''XI'''&lt;/center&gt;
:::::::И укором њеним
Анџело се смути. А поглед, пун мрака, 
Сад засја и сʼјевну. — „Преклињем те, иди!…” 
Алʼ с усана њених топла ријеч, лака,
:Течаше све даље. — „О, смилуј се, рече, 
И помисли Онај, што у страшној сили 
Прашта души нашој, да нас грјешне суди 
Без милости своје, — гдје би тада били?… 
:Размисли, — па љубав пренуће ти срце 
И милост са уста прозбориће твојиʼ, 
Па да спазим грјешна нови човјек тада 
Да преда мном стоји…

&lt;center&gt;'''XII'''&lt;/center&gt;
:::::::Он одврати хладно:
— „Иди, твоје молбе узаман су редом! 
Не ја, закон казни. Нећеш спасти брата, 
Он умире сјутра у освитку блʼједом!…
Изабела: У освитку, сјутра? Не, о страшни, неће!
Још он није спреман… О, помисли прије: 
Мој несретни братац умријети мора 
За грʼјех, за којʼ нико никад кажњен није.
'''Анџело''': Закон није досад умирао никад, 
Спавао је само и сада се тргȏ.
'''Изабела''': О, милостив буди!
'''Анџело''': Не! 
Јер допуст грʼјеха то је преступ власти! 
Кажњавајућʼ једног, тисуће ћу спасти!…
'''Изабела''': Ти изричеш први ту запов'јест страшну, 
А мој брат да први њена жртва буде! 
Не, милостив буди! Илʼ зар твоја душа 
Не погрʼјеши никад? Испитај је туде: 
::Да ли мисȏ која сред дубине њене 
::Не тињаше никад да се на зло крене!?…

&lt;center&gt;'''XIII'''&lt;/center&gt;
:Дубока и силна њега прожма језа. 
И пође. — „О, стани! кличе она живо, 
— Врати се и почуј. Великијем даром 
Обдарићу тебе… Нек ти није криво, 
:Јер он није сјајан, но часан је, добар, 
Моћан да те споји с вјечним небом горе: 
Молитве ћу своје да приносим за те 
У поноћи глухој, у свитање зоре… 
:Молитвама среће, љубави и мира, 
Пред судиштем страшним куда сви идемо! 
Молитвама давно умрлих за земљу
А живих за небо!…” Смућено и нʼјемо, 
::Назначи јој само: „сјутра, до виђења!” 
::Пошавʼ мутном духу да тражим смирења.

&lt;center&gt;'''ДРУГИ ДИО'''&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;'''I'''&lt;/center&gt;
:Анџело ваздан суморан и ћутљив, 
Сједио је самац. А по души широм 
Само једно мисо̑! Сву ноћ санак њежни 
Уморене веђе не дотаче миром.
:— Но шта ово значи?… премишљаше сјетно, 
Љубим ли је збиља, кад ми срце жуди
Да је чујем опет и засладим поглед 
Незином милотом; када вјечно блуди
:За њом душа моја?… За красотом силном 
У саблазан до сад никада не кренуʼ 
Алʼ девојком чедном понижен сам сада 
А пред собом видим само слику њену… 
:Заљубљени човјек увʼјек ми је био 
И чудан и смјешан. Знадох слʼјепо тада 
Да његовом само безумљу се дивим!
А гле мене сада… 

&lt;center&gt;'''II'''&lt;/center&gt;

Хтједе да се моли.
Расијане рʼјечи дигоше се горе —
Но говорећʼ с небом и вољом и мишљу 
Он хиташе њојзи. И кад туге море 
:Прели му се душом, он бесвјесно, тихо, 
Спомињаше Бога. А све јаче, јаче, 
Грʼјех у срцу кипља. Но душевна борба 
Неком тајном силом крʼјепити га заче.
:Владање и снага у том мутном часу 
Несносна му поста као стара књига 
Прочитана давно. Тугујући горко 
Од свог достојанства ко од тешког ига
:Спасти се је хтио; а озбиљност своју 
Бесмислено којој дивљаху се људи 
Не цјењаше више, сравњућʼ је с пером, 
Што гоњено вјетром по ваздуху блуди.
— — — — — — — — — — — —
И сутрадан туде млада Изабела 
Са Анџелом гордим опет се је срела.

&lt;center&gt;'''III'''&lt;/center&gt;

Анџело: Шта ћеш
'''Изабела''': Вољу твоју дошла сам да чујем
Анџело: (Ох кад би је знала!…) Не треба да живи 
Твој несретни братац!… А мого̂ би… 
'''Изабела''': Зар нема проштења за оно што скриви?
Анџело: Проститʼ? А шта има теже измеђʼ људи 
Од гнуснога грʼјеха. Зло је лакше свако 
'''Изабела''': Да тако се горе на небеси суди 
Али гдје на земљи?
'''Анџело''': Зар ти мислиш тако?
А реци ми шта би одабрала сада 
Када би на избор пружили ти двоје 
Пуститʼ га… Илʼ спасти — жртвујући себе 
И гријеху тʼјело предавајућʼ своје?… 
'''Изабела''': Изгубити тʼјело готова сам прије 
Него своју душу.
'''Анџело''': Сад о души није 
Тумачење овдје. Опет ћу ти казʼти: 
Брат ти је на казну осуђен. Зар није 
Милосрђе право и грʼјехом га спасти?
'''Изабела''': Да, спремна сам увијек да пред Богом вјечним 
Одговарам душом. Алʼ у свему томе 
Вјеруј, нема грʼјеха. Ту је само милост. 
А ту грʼјеха није… Милост брату моме!…
'''Анџело''': Хоћеш ли га спасти када милост моја 
Са грʼјехом на једној одмјери се мјери? 
'''Изабела''': Спасење мог брата, мој нека је гријех! 
Ако ли је гријех, дане и вечери 
Молићу се тада.
'''Анџело''': Не, послушај мене.
Ја видим из ове домислице честе, 
Да илʼ ме не појмиш, илʼ не ћеш да појмиш. 
Ево знај: твој братац осуђен је.
'''Изабела''': Јесте.
'''Анџело''': И смрт му је страшну одлучио закон. 
'''Изабела''': Јест, сасвим је тако.
'''Анџело''': Али да је збрише
Тек је један начин… (Рад бих на ствар прећи 
А ја само питам и баш ништа више!…)
:Но да почнем: онај, што би мого̂ само,
(И миљеник реда, озбиљан по чину, 
Законе тумачећʼ, преступном и жарком 
Жељом гоњен теби, сву оштрину њину
:И ужасну смисо̑ умекшатʼ би хтио!) 
И морао збиља спасти брата, ти си,
Алʼ пропашћу својом!… Шта ми велиш на то? 
За спас његов канда ти одлучна ниси!? 
'''Изабела''': За спас његов, вјеруј, траг крвави бича 
Понʼјела бих мирно, легла у гроб свети
Алʼ оскврнитʼ себе… 
::Анџело: Знај, он ће умрʼјети!
'''Изабела''': О па нека, шта је 
Пут ће љепши за се тим најзад да нађе. 
Алʼ бешчашћу сестре душу спасти неће!
И кад би за навʼјек изгубитʼ ме моро̂ 
Радије ће једном и у смрт да креће.
'''Анџело''': Зашто онда рече нечовјечан да је 
Глас закона био? Жестоко си знала 
Нас окривитʼ свијех. Да лʼ то бјеше давно? 
Не, малочас закон тираном си звала
:И грʼјех брата свога поштовала скоро.
'''Изабела''': О, прости ми, прости! Без воље сам сваке 
Гријешила тада. Знај, и против себе, 
Спасавајућʼ милог и грјехове јаке
:Правдати умʼјемо. Ми смо тако слаби!
'''Анџело''': Признање ме твоје ободрило збиља. 
Јест, женско је слабо, увјерен сам у то 
Зато нек се почне куд сʼ одавна циља:
:Ја ти зборим ево — буди жена боље 
Негʼ да будеш ништа. И предај се тада 
Вољи и судбини.
'''Изабела''': Ја те не разумʼјем.
'''Анџело''': Ја те љубим!… Знаш ли, разумјеш ли сада?
'''Изабела''': О, знаш ли шта рече? Мој несретни братац 
Љубљаше Ђуљету и сад мора мрʼјети…!
'''Анџело''': Љуби мене, душо, и жив он ће бити!… 
'''Изабела''': Ах, знам кушатʼ друге хтио си почети!? 
'''Анџело''': Не, ја ти се кунем! Одступити нећу 
Од задане рʼјечи. Чашћу ти се кунем!
'''Изабела''': Доста! Доста части! И дјело је часно!
О варљивче црни од Сотоне виши! 
Идем свуд да кликнем подле твоје жеље,
Илʼ Клавдују с мјеста слободу потпиши!… 
'''Анџело''': Али ко ће у те да вјерује рʼјечи!
Са строгости своје чувен сам сред људи. 
Достојанство моје, мој живот и прошлост 
Представиће свʼјету твој приговор худи
:Ко клевету само изнад главе брата. 
Но сад пуштам страсти некʼ царују мноме, 
А ти мани лудост: вапаје и сузе 
И страшљиву румен у молењу томе!
:Од смрти и му̑ка тим не спасе брата; 
Покорношћу само могла би га спасти.
С одговором сутра чекаћу те овдје… 
Но некʼ знадеш и то — стоји ти у власти:
'''Анџело''': Не, ја ти се кунем! Одступити нећу 
Од задане рʼјечи. Чашћу ти се кунем!
'''Изабела''': Доста! Доста части! И дјело је часно! 
О варљивче црни од Сотоне виши!
Идем свуд да кликнем подле твоје жеље,
Илʼ Клавдују с мјеста слободу потпиши!…
'''Анџело''': Али ко ће у те да вјерује рʼјечи!
Са строгости своје чувен сам сред људи. 
Достојанство моје, мој живот и прошлост 
Представиће свʼјету твој приговор худи
:Ко клевету само изнад главе брата. 
Но сад пуштам страсти некʼ царују мноме, 
А ти мани лудост: вапаје и сузе 
И страшљиву румен у молењу томе!
:Од смрти и му̑ка тим не спасе брата; 
Покорношћу само могла би га спасти.
С одговором сутра чекаћу те овдје… 
Но нек знадеш и то стоји ти у власти:
:Говори што хоћеш! — Јер лаж моја само, 
:Од истине твоје биће јача тамо.

&lt;center&gt;'''IV'''&lt;/center&gt;

:То рече и оде. А дјевојче чедно 
У ужасу оста. Па у небо диже 
Пунан молбе поглед и десницу чисту. 
И од мрских двора у тамницу стиже 
И с братом се срете.

&lt;center&gt;'''V'''&lt;/center&gt;

:::У дубокој сјети
Прежалити хотећʼ свјетску радост ташту, 
Спремајућ' се за смрт, но с надом у живот, 
Он н'јемо сјеђаше; с њим на грдном плашту
:Под црном кукуљом, с распећем у руци, 
Годинама погнут монах бесјеђаше. 
Патнику је младом старац доказив'о 
Да је једно исто — смрт и биће наше:
:„Овдје је што и ту, тек је дух без смрти,
А свијет под луном ни гроша не врʼједи!” 
А он, мислећʼ слатко на Ђуљету милу, 
Слагао се у свем што старац бесједи.
:Монахиња уђе: „Мир вам!” Он се трже, 
И погледа сестру пун усхита врела. —
— Оче, добром старцу Изабела рече 
На само бих с братом прозборити хтјела… 
:И монах изиђе.
'''Клавдије''': Шта је, мила сестро?
Шта кажеш?
'''Изабела''': о брате, стиже часак зао!
'''Клавдије''': Дакле нема спаса?
'''Изабела''': Не, за главу душу негʼ ако би дао!
'''Клавдије''': Дакле има средство?
'''Изабела''': Да, имаде једно —
Мого̂ би да живиш. Он се канда блажи.
Милосрђе злобно у њему је: оно 
За твој живот сада вјечне муке тражи.
'''Клавдије''': Шта, тамница вјечна?
'''Изабела''': Тамница — без гвожђа,
Без ограда тврдих. 
'''Клавдије''': Изјасни се! Кажи… 
'''Изабела''': Мој искрени друже, мој милосни брате,
Ја се бојим… Алʼ чуј: Брате, јесу лʼ дражи 
Неколико љета сувишних и пустих
Од ваздашње части? Бојиш ли се мрети?
Ах, та шта је самрт. Миг. Трпи лʼ се много?
И црв згњечен трпи у тај часак клети 
Што трпи великан.
'''Клавдије''': Зар кукавац да сам 
Сестро, у смрт кренутʼ имам доста моћи 
А срешћу се тамо са могилном ноћи 
Ко с дјевојком милом.
'''Изабела''': Ево брате шта је 
Ја из гроба чујем очев глас. Зацјело, 
Ти умрʼјети мораш. Беспорочно умри! 
Нећу да ти тајим, алʼ послушај смјело:
:Тај судија грозни и лицемјер прави 
Што погледом рађа страх у души многиʼ, 
Сам је демон; срце, ко дубоки пако̑, 
Пуно му је мржње
'''Клавдије''': Зар намјесник строги?
'''Изабела''': Ад обуче њега у оклопе своје. 
О, тај ниски човјек!… Да сам ондје млада, 
Бестидне му жеље утолити хтјела, 
Жив, спашен би и ти мого̂ бити тада. 
'''Клавдије''': Не, потребно није.
'''Изабела''': На састанак гнусни 
Реко̂ је још ноћас да му морам стићи 
Илʼ ћеш умрʼјет сјутра.
'''Клавдије''': Сестро, немој ићи!
Изабела: Брате мили!
Бог зна: мојим гробом кад бих могла спасти 
Живот свога брата, ни колико иглу, 
Своју младост тада ја цјенила не би. 
'''Клавдије''': Хвала, друже мио.
'''Изабела''': Мој Клавдије, сутра буди готов мрʼјети.
'''Клавдије''': Да!… Но зар збиља страсти у њемʼ тако кипе? 
И за тренут један
Да погуби себе, зар би мого̂ хтјети?
:Не, не могу мислитʼ! Он је човјек уман.
Ах, Изабела!
'''Изабела''': Шта, шта кажеш?
'''Клавдије''': Смрт је тако страшна!
'''Изабела''': Но и стид је страшан.
'''Клавдије''': Јест, тако је… Умрʼјетʼ, ићʼ незнајућʼ куда, 
И бити у гробу у хладној тјесноћи…
Знај, диван је свијет и живот је мио,
А ту: мртвог срца у могилу поћи
:Стрмоглав се бацитʼ у кипљиву смолу, 
Илʼ у леду смрзнут, или с вјетром наглим 
Пустаром се вити бесконачним крајем.
'''Изабела''': О, Боже!
'''Клавдије''': Друже мој! Сестро! О, дај ми да живим. 
А буде ли гријех живот брату спасти
Опростиће небо.
'''Изабела''': Шта, зар зборитʼ смијеш!
О, страшљивче слаби! Смрћу моје части 
Зар да живот чекаш!?… О крвниче, никад 
Не могу да мислим свʼјет и живот да је 
Мој ти отац дао!… Опрости ми, Боже, 
Колʼјевку отаца оскврнула јʼ мати
:Кад понесе тебе. Умри! Сад ни рјечцом
Трзала те не би од те казне ледне!… 
За смрт твоју имам молитава тисућʼ 
Али за твој живот — ја немам ни једне!
'''Клавдије''': Стани, сестро, стани! 
:О, прости ми, прости!…

&lt;center&gt;'''VI'''&lt;/center&gt;

И млађани сужањ
Уздрхталом руком за ризу се хвата. 
Она силом стаде, смири се и прости, 
И поче да тјеши невољника брата.

&lt;center&gt;'''ТРЕЋИ ДИО'''&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;'''I'''&lt;/center&gt;

Монах је међутим стајо̂ иза врата, 
Слушајућʼ их помно. Алʼ је врʼјеме нужде 
Да вам рекнем једном: да тај монах стари 
Нико други не би него стари Дужде.
:Док мишљаше народ да по туђем свʼјету 
Ко̂ пуста комета непрестано блуди, 
Он пажљиво све је испитиво̂, гледо̂, 
Кријући се вјешто у гомиле људи.
:Тргове је гледо̂, болнице, театре, 
Манастире тихе и развратне доме, 
Ко̂ да, волећʼ приче, Харун Ал-Рашиду 
Подражаватʼ хтједе у мотрењу томе.
:Но, дјевојче чувши, бјеше врло дирнут. 
Алʼ, сем љуте казне, још се нечег сјети! 
Па јој приђе тихо и у мрачном углу 
Рече: „Све сам чуо. Твој си позив свети
:Испунила часно, — а то врʼједи хвале!
Алʼ савјете моје сад послушај, ћери. —
Све ће боље бити, но не клони само,
Тек покорна буди и тврда у вјери!…” 
:И каза јој жеље, призивајућʼ таде
:Благослов на душу поклонице младе.

&lt;center&gt;'''II'''&lt;/center&gt;

:Друзи! Вјерујете-лʼ: оно чело мрачно, 
Зле, суморне душе огледало вјерно, 
Освојитʼ је могло једну њежну жену, 
Једно срце чисто, анђеоско, смјерно!?
:Чудно? Алʼ је тако. Тај Анџело мутни 
Човјек пунан злобе, грʼјешник, чије име 
Бјеше страх и трепет, бјеше љубљен жарко 
Једном душом благом — алʼ презреном њиме.
:Бјеше давно жењен. Но зла ријеч свʼјетска 
Млађану му жену поштедила није…
Патила је тихо, док је једног дана 
Не одагна срамно. — Сред самоће тије
:У предграђу једном живила је од тад
Презрена и тужна у сузама, јаду. 
И на њу се сјети Дужд у мрачној кули, 
И њој посла тада поклоницу младу.

&lt;center&gt;'''III'''&lt;/center&gt;

:Марјана, крај окна за предивом сједећʼ, 
Плакала је тихо. Али једног трена, 
Ненадно, ко̂ анђо̂, јави се на вратма 
Добра Изабела, познаница њена, 
:Много пута што је тјешаше у тузи.
И мисли монаха тог јој часа рече: 
У Анџела дворе Марјани је било 
Отићи тог дана, док се спусти вече.
:И у мрачном врту са њиме се срести, 
Пуститʼ му се слʼјепо; но загрљај клети 
Кад и задњи мине, на растанку да му 
Тек толико шапне: „сад се брата сјети!…” 
:Са осмјехом тихим у плакању своме 
:Све Марјана приста, растајућʼ се с њоме.

&lt;center&gt;'''IV'''&lt;/center&gt;

:Сву ноћ стари Дужде рʼјешење је чеко̂, 
Са Клавдијем сједећʼ и тјешећʼ га тако. 
И у освит опет Изабела стиже. 
Све је добро било. Марјана је лако
:Обманула мужа. — Тад од старог Дужда 
Тамничару стиже глас, у освит зоре, 
Да злочинца сужња казни љутом смрћу 
А његову главу донесе у дворе.

&lt;center&gt;'''V'''&lt;/center&gt;

:То замишљај нови бјеше старог Дужда.
Када његов гласник пред тамнице паде, 
Тамничару пружи дуждев печат, прстен, 
И с њиме му писмо велможино даде.
:Дужде тражи главу разбојника једног 
Што те ноћи умре, да се скине сада 
И Анџелу пошље ко̂ Клавдије глава… 
А он сам се диже и опреми тада
:Да грʼјех казни љуто и држава цʼјела 
:Да грʼјешника позна и гнусна му дјела.

&lt;center&gt;'''VI'''&lt;/center&gt;

:Тек што мину говор о Клавдију сужњу, 
Бурно се по граду нова вијест крете, 
Свуд се сазна: Дужде да ходи по граду 
И свак је тумаро̂ да се с њиме срете.
:А пун мрачних слутња Анџело је био. 
Но Дужд се је љупко сваком осмјехиво̂ 
Здравећи их благо; а с Анџелом гордим 
Ходећʼ испод руке и зборећи живо.
:Алʼ наједном пред њим млада мома нека
Са очајним болом на кољена клече: 
— „О, чедности штите, милости олтаре, 
О, смилуј се, смилуј!…” Тужним гласом рече.
:Анџело се смути. И погледом дивљим 
Гледећʼ Изабелу, задрхта, преблʼједи… 
Алʼ се нагло прибра и побједи себе 
„Она јʼ луда… рече — брат јој је у бједи… 
:Осуђен је на смрт… И кад за то зачу 
Памет јој помрча…!” Алʼ се старац трже: 
— „О, не варај!… кликну, ја све знадем лʼјепо!… 
Анџело и дјево, сад пред закон брже!…”

&lt;center&gt;'''VII'''&lt;/center&gt;

:Крај трона, у дворцу, бјеше Маријана 
И Клавдије јадни. А Анџело туде 
Видјевши их, чело он обори тужан 
И познаде с болом шта ће све да буде.
:Виђе љуту правду гдје из мрака ниче, 
И чу поклич Дужда: „Сад, Анџело, збори 
Чега си достојан?…” А он с тврдим болом 
Рече: „Нека закон мјесто мене збори!
:Али једно молим: реците што прије 
Да ме у смрт воде!…” А Дужд руку диже:
— „Нек мре судац — торгаш и саблазник срамни!…” 
Но Марјана с вриском сада крочи ближе
:— „Милост, милост! рече. Ти ми њега даде 
Па га тужном срцу не отимај тако…!”
Алʼ одврати Дужде: „Буди мирна, жено, 
Ја за добро твоје бринућу се свако.
:И награда ти ћеш бити мужу бољем!”
— „О, не збори о том!… Него милост њему!
Рука што ме ево с њим спојила опет, 
Некʼ не буде крива моме јаду свему… 
:Изабело, сејо, племенити друже, 
Клекни и ти овдје и за њега моли;
И пред Моћним саде дигни руке чисте 
За спасење бједног, са мном сузе пролиʼ!…” 
:Дивна Изабела, ко̂ анђео, пуна 
Милости за јадног, на кољена паде:
„О, смилуј се, Моћни, рече, ради мене, 
Не убијај њега, нитʼ осуђуј саде!
:Јер (колико знадем и ја како мислим,)
У чистоти својој живио је дости, 
Све док на ме грʼјешни не устреми поглед:
О, праштај му, праштај!…” И Дужде му прости!…}}&lt;/center&gt;

== Извори ==
1898. ''Зора'', лист за забаву, поуку и књижевност. Год. III, 31. март, 30. април, 31. мај, 30. јун, Бр. 3, 4, 5. и 6. Стр. 105-109; 143-146; 185-187. и 211-213.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]</text>
      <sha1>6vyzqcgaglpzelg92425xabxxnzqos4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Злочин и казна</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60634</id>
    <revision>
      <id>145587</id>
      <parentid>145543</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T15:39:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145587</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3098" sha1="8w12j783y4tq1vg0ut2x92ihth9y00k" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/II|II]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/III|III]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/IV|IV]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/V|V]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/VI|VI]]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део четврти/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део четврти/II|II]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део четврти/III|III]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део четврти/IV|IV]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део четврти/V|V]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део четврти/VI|VI]]&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део пети/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део пети/II|II]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део пети/III|III]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део пети/IV|IV]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део пети/V|V]]&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део шести/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део шести/II|II]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део шести/III|III]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део шести/IV|IV]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део шести/V|V]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део шести/VI|VI]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део шести/VII|VII]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део шести/VIII|VIII]]&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

{{ЈВ-аутор|Јефта Угричић|1927}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руски романи]]</text>
      <sha1>8w12j783y4tq1vg0ut2x92ihth9y00k</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Једној девојци (Ј. Ј. Змај)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60669</id>
    <revision>
      <id>145586</id>
      <parentid>145506</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T15:38:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145586</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1598" sha1="8zz2x10jlcbgm4jbqwnqt9yjgq68xd4" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Једној девојци (''-{???}-'')
| одељак= 
| аутор= Виктор Иго 
| преводилац= Јован Јовановић Змај
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Дево, тебе ј’ небо бајем обавило!
Певаш тако дивно, играш тако чило,
:::— О дивоте, о!
У погледи твоји к’о да вечност стоји,
Блаженство се роји у осмејци твоји,
:::— А ти не знаш то.

Опазимо-л тебе ма са које стране,
Нама зора сване, јарко сунце гране.
:::Свак је душом твој.
И ка’ што се зором распевају тице,
Тако се из груди наших неотице
:::Вине славопој.

Ти не мотриш, не знаш шта крај тебе бива,
Јер невиност чиста душу ти покрива
:::Чаром вела свог,
И анђ’о хранитељ, кој’ ти мисли види,
Никад не румени, никад се не стиди
:::— Ни од санка твог.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 19. април 1881. Број 16. Стр. 487.

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1914}}

[[Категорија:Француска књижевност]]
[[Категорија:Француска поезија]]
[[Категорија:Виктор Иго]]</text>
      <sha1>8zz2x10jlcbgm4jbqwnqt9yjgq68xd4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Камени гост</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60701</id>
    <revision>
      <id>145573</id>
      <parentid>145358</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T15:27:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145573</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="43426" sha1="smtp3lb659y01dbsejogsq701c445lv" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Камени гост (''-{Каменный гость}-'') 
| одељак=
| аутор= Александар Пушкин 
| преводилац = Драгутин
| година=
| белешке= 
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
​{{gap}}{{gap}}{{gap}}Seporello:
{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}O statua gentilissima
{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}Dei gran Commendatore!…
{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}Ah, Padroni!…
{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}{{gap}}'''Don Giovani.'''

​{{gap}}{{gap}}'''СЦЕНА I'''
​Ноћ. Гробље близу Мадрида. Дон-Жуан и Лепорело.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Чекајмо овде ноћ! — Ух! Једва већ
Доспесмо и ми до врата Мадрида.
Пожурићемо кроз знане улице,
Скрив’ брке плаштом, — капом обрве.
Шта мислиш ти: хоће л’ те познати?

​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Да, Дон-Жуана, морам признати;
Имаде налик бездана препуна.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Збиља?
Па ко ће познати?

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Први стражар…
Гитана или пјани музикант,
Ил’ какав брат, безбрижни каваљер,
У плашту, с капом шпадом под мишком.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Шта марим, па баш и да познају!
Краљ нек не сретне а већ осталих
У Мадриду се нећу плашити.

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
А сутра за све краљ ће дознати:
Дон-Жуан да је из свог прогонства,
У Мадрид дош’о. — Па сад кажите,
Шта ће он рећи?

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Прогониће ме.
За цело главу неће узети,
Јер ја државни нисам преступник.
Он мене воли, па ме прогања
Рад’ мога мира, испред родбине
Убијенога.

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Ах, то, то!
Кам’ да остасмо тамо, боље је!

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Слуга покоран! Само што нисам
Од муке умро… Па какав је свет?
Какова земља? Небо?… прави дом!
А њине жене? Небих мењао,
Као што видиш глупи Лепорело,
Андалузије последњу сељанку
Са лепотицама првим њиховим.
С почетка ми се беху допале
С плавим очима, нежном белином
И са скромношћу — беше ново све;
Ал’ хвала Богу, брзо дође свест
И видех да сам глупо радио.
Сувише мртве, као воштане…
А наше!… Ал’ гле, сећаш ли се ти,
Ово је место нама познато?

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Како да незнам? Антонов манастир;
Познајем, ви сте ишли овуда,
У шуми ја сам коње држао.
Проклета дужност, признајем, а ви
Пријатније сте тад’ уживали
Но ја, верујте!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (замишљено)
Јадна Инеса!
Ње више нема! Јест, ја љубљах њу!

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''}
Инесу, црнооку? О, сећам се већ!
Три месеца сте облетали је,
Док вам лукави није помог’о.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
У Јулу… ноћу… чудне милине
Нађох у њеном тужном погледу
И премрлим уснама. То је чудно.
Ти, чини ми се, ниси сматрао
Баш да је дивна. И збиља не беше
Лепотице праве у њојзи… Очи…
Поглед и очи… Таква погледа
Сусрео нисам никада! А глас,
Слабачак беше к’о у боника.
Муж јој је био тиран сурови,
То позно сазнах — јадна Инеса!

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Што? За њом одмах друге дођоше.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Тако је!

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Па, живи били, биће и других.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
И то.

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Коју ли ћемо сад у Мадриду
Да потражимо?

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
О, Лауру!
Њојзи ћу право да похитам сад.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Добро.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
На врата право; а буде ли ко
Унутра већ — на прозор зваћу је.

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Нек тако буде! Да смо весели!
Међер нас мртви дуго не буне.
Ко то долази?
(Долази монах.)

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Она ће доћи сада… Ко је то?
Да л’ људи Дона-Ане?

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Не, ми смо сами своји. — господа.
Овуд’ ходамо.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
А ви, шта ћете?

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
У ово доба увек долази,
Свом мужу на гроб, Дона-Ана.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Дона Ана де Силва? Шта?
Супруга командора
Ког’ је убио?… не сећам се ко.

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Развратник, хула, Жуан безбожни.

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Охо! Гле сад! О Дон-Жуану глас
И у манастир мирни продире:
Оци му Свети химне певају.

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Ви њега знате, може бити…

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Ми?
Никако! А где је сада?

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Није овде он…
У прогонству је негде далеко.

​​{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
И хвала Богу!
Што даље боље! Те развратнике
У мешину бих, па све у море.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Шта? Шта брбљаш ти?

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело​'''
Ћутите: Ја намерно…

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
И командор је овде сахрањен?

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Јест!
Овај му спомен жена подиже,
И сваког дана овде долази,
За покој душе да се помоли
И да проплаче.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Чудна удова!
А покојник је љуто ревнов’о
Под кључем Дону чувао је он:
Од нас је нико није видео.
А је ли лепа?

​​{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Ми пустињаци,
Не заносимо се женском лепотом,
Ах’ грех је лагат’ и сам угодник
Њену лепоту мора признати.

{{gap}}{{gap}}'''Дон Жуан'''
Баш желим с њоме да говорим.

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
О, Дона-Ана, никад с људима
Не разговара.

​​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
А с вами, оче?

{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Са мном је друго — са калуђером…
Гле, ево и ње.
(Долази Дона-Ана)

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Отвор’те, оче,

​​{{gap}}{{gap}}'''Монах'''
Сад, сад, сењора: ја се не надах…
(Дона-Ана оде за монахом)

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
А? Каква је?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не видех са свим.
Под удовичким валом жалосним
Опазих само малу петицу.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
За вас довољно. А машта ваша
Досликаће вам за час остало;
У том сте бољи и од сликара,
Све вам је једно ма где почели —
С обрва, с ногу.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чуј, Лепорело,
С њоме се морам, збиља, познати.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Ено сад!
Све како ваља! Мужа убио;
Сад би да гледа сузе удовој.
Несавесниче!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Већ се смркава.
Док месец није таму над нама,
У светли сумрак још претворио,
Хајд’мо у Мадрид.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' (за себе)
И гранд Шпањолски као разбојник.
Ноћ очекује, боји се месеца!
Проклето жиће! Боже! Докле ћу
Овако с њиме? То се сустаде!
(Оду)

{{gap}}{{gap}}'''СЦЕНА II'''
(Соба. — Ужина код Лауре.)

{{gap}}{{gap}}'''I Гост'''
Кунем ти се, никада, Лаура,
Овако до сад’ ниси играла!
Како си ролу дивно схватила!

{{gap}}{{gap}}'''II Гост'''
И са каквом је снагом развила!

{{gap}}{{gap}}'''III Гост'''
С каквом вештином!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Да, ја сам вечерас
Сваким покретом, речју владала;
Надахнуће ме обузело сву.
Речи су лиле ко да их рађа
Не памет хладна — срце…

{{gap}}{{gap}}'''I Гост'''
Истина.
Па и сад твоје очи сажижу
И лице пламти. Још не пролази
То узбуђење. Недај, Лаура,
Да се угаси: певај, Лаура,
Певај нам што год!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Дајте Гитару
(Пева)
{{gap}}Тихи зефир,
{{gap}}Струји етир,
{{gap}}Шуми, лети,
{{gap}}Гвадалкивир.
Месечина трепти сјајна,
Тише! Чуј, гитаре звон!
Шпањолкиња, ено, бајна,
Наслања се на балкон.
{{gap}}Тихи зефир,
{{gap}}Струји етир,
{{gap}}Шуми, лети,
{{gap}}Гвадалкивир.
Скини вео, мили цвете,
Сијни као мајски дан,
Кроз гвоздене те преплете
Дивну нону пружи нам.
{{gap}}Тихи зефир,
{{gap}}Струји етир,
{{gap}}Шуми, лети,
{{gap}}Гвадалкивир.

{{gap}}{{gap}}'''Сви'''
О, bravo! bravo! дивно! прекрасно!

{{gap}}{{gap}}'''I Гост'''
Нек’ ти је хвала, чаробнице! Ти
Опијаш срца. У животу сласти,
Љубави само музика уступа;
Но и љубав је мелодија. Гле,
Карлос је тронут, твој суморни гост.

{{gap}}{{gap}}'''II Гост'''
Какви су звуци! Духа колико!
А ко је спева?

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Дон Жуан.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Шта? Дон Жуан!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Спевао ми је некад, верни друг,
Мој ветрењасти, мили, љубавник.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Безбожник мрски. Дон Жуан је твој,
А ти си луда!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Ти си безумник!
Овог ћу часа слуге позвати,
Да те протресу, ма да си шпански гранд!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' (устаје)
Хајде, зови их.

{{gap}}{{gap}}'''I Гост'''
Лаура, остави!…
Не, Дон-Карлосе! Она се не сећа…

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
{{gap}}Шта?
Да је Жуан, на часном двобоју
Рођенога му брата убио?
И збиља жалим њега што није.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Признајем, глуп сам, што се расрдих.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Аха! Признајеш да си глуп?
Сад ти опраштам.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Крив сам, Лаура!
Не замерај ми. Но знаш, не могу
Да равнодушно слушам име то!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Јесам ли крива ако који пут
С усана ово име полети?

{{gap}}{{gap}}'''Гост'''
Сад нас увери да ниси срдита,
Пој, нам Лаура.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Још једну само.
Позно — већ је ноћ. Но, шта да певам?
А, слушајте!
(Пева)

{{gap}}{{gap}}'''Сви'''
Прекрасно! Дивно!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
А сад, лаку ноћ!

{{gap}}{{gap}}'''Гости'''
Збогом, Лаура.
(Сви одлазе. Лаура задржава Дон-Карлоса.)

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Ти, узбеснели, овде остани!
Допадаш ми се; на Дон-Жуана
Ти ме потсети, кад ме нападе
И стиснув’ зубма када зашкрипа.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Пресретни!
И ти си га љубила?
(Лаура потврђује главом.)
Врло?

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Врло…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
И сад га љубиш?

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
И овог тренутка?…
Не, не љубим га. Двоје не могу.
Сад тебе љубим.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Реци, Лаура,
Која ти је година?

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Осамнаеста.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Млада си врло и бићеш млада још
Пет, шест ли лета. Око лица твог
Шест лета јоште облетаће те,
Ласкањем, дворбом, да те дарују,
Серенадама да те заносе,
Друг другу за те крв да пролије,
На раскрсници, ноћу. Али кад
Пролети време, очи утону,
Борама твоје лице потамни,
А седе власи главу обеле,
Када те стану звати старицом,
Шта велиш, онда?…

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Онда?… Нашто сад
О том да мислим? Какав разговор?
Ил’ тебе прате увек мисли те?
Отвори балкон. Тихо како је!
Топал је ваздух: а ноћ, лимуном
И лавром, мири; месец блеђани
Светли на плавну густом и тамном,
И стража виче, отегнуто, јасно!…
А у Паризу, на том’ северу,
Небо је, можда, облак закрио
И киша сипи, ветар завија.
Па тиче ли нас се то? — Чуј, Дон-Карлосе,
Ја хоћу да се одмах насмејеш!
Но? — Тако!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Мили Демоне!
(На вратима куцање.)

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (с поља)
Хеј, Лаура!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Ко је? Чиј’ је ово глас?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Отвори…

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Да није!… Боже!…
(Отвара врата; — Улази Дон-Жуан.)

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Здраво, Лаура!

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Дон-Жуан?!
(Полети му у загрљај.)

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Шта?! Дон-Жуан?!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Лаура, друже мој!
(Пољуби је.)

Ко ти је ово, мила Лаура?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Ја, —
Дон Карлос.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Гле, ненаднога сусрета!
Стојим ти сутра сав на услузи…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос'''
Не!
Сад, у овај час.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Дон-Карлосе, станите!
Ви сте код мене — не на улици —
Извол’те, на поље!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Карлос''' (не слуша је)
Чекам. Но, шта је?
Ти си при шпади.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не чека ти се, е па изволи!
(Бију се.)

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Јаох, Жуане!
(Сакрије лице у постељу. Дон-Карлос пада.)

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Устај, Лаура. Свршено је већ.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Како?
Мртав? Прекрасно! У мојој одаји!
Шта сад да радим, ти, лоло, ђаволе?
Куд’ да га кријем?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Жив је, можда, још.
(Прегледа тело.)

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Јест, жив је, жив је! Погле, проклети!
У срце право — и не промаши.
И крв не цури из ране троугле,
Више не дише — и он вели: жив?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Шта му знам?
Сам је тако хтео.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Ех, Дон-Жуане,
Баш је досадно… Увек сукоби!…
А он све невин… Збиља, откуда?
Давно л’ си овде?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Само што стигох,
И то све кришом — нисам опроштен.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
И сетио се своје Лауре?
Што је добро, добро је. Али ипак ја
Неверујем. Прошо си случајно,
Па дом кад виде…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не, моја Лауро,
Упитај Лепорела. Мој је стан
Тамо за градом, у крчми проклетој.
Тек због Лауре дођох у Мадрид.
(Љуби је.)

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Мој мили друже!
Стани… крај мртвог… с њиме шта ћемо?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Оставимо га, још пре расвитка,
На раскрет ћу га кришом однети.

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Ал’ пази да те ко не примети.
Добро те дође минут доцније,
Ту ужинаше твоји другови!
Тек што одоше. Да си их застао!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Лаура, љубиш ли га давно?

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
Кога? Ти бунцаш.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Збиља. Кажи ми,
За мог’ осуства колко си успела
Да ме изневериш?

{{gap}}{{gap}}'''Лаура'''
А ти, обешењаче?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Реци… ал’ немој, после о томе!

{{gap}}{{gap}}'''СЦЕНА III'''
(Гробље. Споменик командора.)

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (прерушен као калуђер)
Лепше за лепшим! Убив’ ненадно
Дон-Карлоса, ко смерни калуђер,
Сакрих се ту — и гледам сваки дан
Прелепу моју удову. И она
Смотрила ме је веће. До сада
Не прозборисмо речи, ал’ данас,
Упустићу се с њоме; време је!
Како да почнем? „Приступам”… ил’ не:
„Сењора”… ба! Шта севне у памет,
То ћу јој рећи и без припреме,
Ко импровизатор песме љубавне…
И време већ је да дође. Без ње
Командор нешто тужан изгледа.
Какав је овде, као исполин!
Па каква плећа! Шта је Херкулес!
А беше мали, кржљав покојник;
Ту да се успне на прсте ни руком
До свога носа не би досегн’о
На Ескуралу кад се скобисмо
Натаче ми се на мач и умре
Као на игли стршљен; ал’ беше
И горд, и смео, и дух сурови…
Ах, ево ње.
(Долази Дона-Ана.)

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Он опет овде! Оче мој,
Узнемирих вам мисли побожне,
Простите…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ја то морам молити
Од вас, Сењора, можда сметаћу
Жалости вашој да се излива.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Не, не, оче мој! мој бол је у мени
Уз ваше, моје молитве ће к’ небу
Пристати смерно. И ја молим вас,
Да вашу молбу с мојом здружите.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
С вама да молим, Дона Ана, ја?
Зар сам достојан тога удела!
Са порочнима несмем устима
Да вашу свету молбу понављам.
Из даљине сам вазда гледао
Побожна када тихо клекнувши,
На бледи мрамор црне витице
Разаспете — тада помишљам:
Анђелак тајно на гроб силази.
Збуњено срце тада не може
Молитве наћи. Ја се дивим само
И мислим: ал’ је сретан мрамор тај,
Загреван њеним дахом небесним
И кропљен њеним љубав-сузама!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Какве су то речи!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Сењора!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Мени?… Ви заборављате…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Шта? Недостојни
Да сам калуђер? да грешним гласом
Спокојства вечног буним светињу?

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Мени се чини… Ја то не схватам…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
А видим ви сте све, све дознали!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Шта сам дознала?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Да нисам монах. Дона, ево ме,
Крај ваших ногу, ви се смилујте!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
О Боже! Устајте, устајте! Ко сте ви?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Безнадних жеља жртва несретна.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
О, Боже мој! Овде пред гробом!
Одлазите!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Минуту, Дона-Ана!
Само минуту!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Ако ко дође!…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Затворено је. Једну минуту!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Но, шта је, дакле? Шта ви желите?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Смрти!
О, дај да умрем крај тих ножица,
Мој бедни прах нек овде сахране,
Не поред праха за вас милога,
Не ту, не близу — даље одавде:
До самог прага, тамо пред врати,
Те да се моје плоче коснете
Ножицом лаком или одећом
Овамо када, на тај горди гроб
Косице ваше разаспете ви.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Ви нисте при себи!…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Зар је безумље,
Што желим краја бедном животу?
Та да сам махнит ја бих желео
Да жив останем; надао бих се
Љубављу да ћу таћи срце вам.
Да сам безуман по целу бих ноћ
Испод балкона вашег стајао
И серенадом бунио вам сан.
Не бих се скрив’о већ бих у наточ
Тражио пута да ме смотрите;
Да сам сумахнут не бих верујте
Тајно тужио…

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Дакле, ви сте? — Ћутите?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ох, Дона, случај, он ме доведе!
Да није тога ни ви никада
Тешку ми тајну неби сазнали.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
И ви љубите мене одавно?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Одавно ил’ не, ни сам незнам већ
Но само од тад цену познајем
Тренутна жића; само од тада
Разумео сам срећа шта значи.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Уклоните се, ви сте опасан.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Опасан? Како?

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Страх ме да слушам.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ја ћу ћутати; само не гонте
Тог’, који жуди за тим погледом.
Надежде дрских нисам гајио
Нит’ желим друго но да гледам вас,
На живот кад ме Бог осуди већ.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Идите! — овде није место то,
За такве речи, такву махнитост…
Сутра… код мене; ал’ дајте ми реч:
О понашању како приличи
Па да вас примим; — ал’ с вечер’ — доцније…
Нисам видела никог од кад сам
Обудовила…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Анђеле! Дона Ано!
Бог нек вас теши, као што сте ви
Патника једног утешили сад!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
А сад, идите!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Још један часак.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Онда идем ја… И молитва ми
Не иде више. Узбунисте ме
Речима светским, а слух одавна
Од тог одвикну — дакле, до сутра!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
{{gap}}Неверујем још!
Тој срећи несмем да се радујем,
Вас сутра да видим?… И то овде не…
И не на кратко?!

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Да, сутра, сутра.
Како вас зову?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Дијего де Клавидо.

{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Праштајте, Дон-Дијего.
(оде)

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Лепорело!
(Лепорело долази.)

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Шта захтевате?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Мили Лепорело!
Сретан сам! — „Сутра, у ноћ, доцније”…
Мој Лепорело, сутра! спремај се…
Сретан сам као дете…

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
{{gap}}С Дона-Аном
Ви говорили? Она, можда вам,
Две три ласкаве речи казала,
Ил’ сте је можда, благословили?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не, Лепорело, састанак ми је
Већ назначила!

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Истина?
О, удовице, све сте такве ви!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Како сам сретан!
Сада бих пев’о, сав свет грлио!

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
А наш командор? Шта ће рећи он?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Дакле, ти мислиш биће саревњив?
О, не: та он је човек разуман,
Миран је, ваљда, од кад издахну.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Само гледајте на ту статуу.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Што?

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Ко да вас гледа, па још срдито.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Хајд, Лепорело,
Моли статуу да ме посети
Код Дона-Ане, где ћу бити ја.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Зар статуу у госте? А што?

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Свакако не да с њоме говорим!
Моли статуу у ноћ, доцније,
Код Дона-Ане, да се појави
На прагу собе…

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Воља вам је сад
Збијати шале и с ким!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Одлази.

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Но…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Иди!

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' (долази статуи)
Прекрасна и преславна статуо!
Мој господар, Дон-Жуан, моли вас
Да изволите… Не смем, Бога ми!
Мене је страх.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Плашљивче! Сад ћу те!

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
{{gap}}Дозвол’те!
Мој господар, Дон-Жуан, моли вас
Доцније, сутра, да му дођете
Код супруге вам. И станте на врати.
(статуа климне главом, у знак пристанка)
Ај!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Шта је?

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Ај, Ај!
Ај, ај… умрех!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Но, шта је с тобом?

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело''' (клима главом)
Статуа… ај!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ти се поклањаш?

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Не, не ја — она!

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Какве глупости?

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Идите сами.

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Но, гледај, плашљивче!
(Прилази снатуи)
Командоре, молим, дођи ми
Код твоје жене, где ћу сутра ја,
И стој на врати. Пристајеш ли? Шта?
(Статуа климне главом)
О, Боже!

{{gap}}{{gap}}'''Лепорело'''
Шта? Не рекох ли…

{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Беж’мо!

(оду)

​{{gap}}{{gap}}'''СЦЕНА IV'''
(Соба Дона-Ане. Дон-Жуан и Дона-Ана.)

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Примила сам вас, Дон-Дијего! Само
Бојим се, да вам тужни разговор
Не буде тежак. Бедна удова
Тек боле има. Сузе с осмехом
Сличне су као време априлско.
А што ћутите?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}Немо уживам,
У мисли, да сам сада на само
Са Доном-Аном, овде — тамо не,
Не пред гробницом сретна мртваца,
Нити вас гледам на коленима
Како клечите поред мрамора.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Дон-Дијего,
Зар саревњиви! И муж у гробу
Мучи вас…

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}Несмем да сам саревњив,
Ви га избрасте.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Не, већ мајка ми,
Силом ме даде за Дон Алвара,
Он беше богат, а ми — сироте.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Пресретни! златом, што га принесе
Богињи на дар, он је купио
Блаженство рајско! Ах, што нисам пре
О вама знао — с каквом радошћу,
За један поглед дао бих вам све;
Мој сан и благо, све бих жртвов’о,
И ваше воље постао бих роб!
Жеље бих ваше све изучио’
Да говем њима, те да живот ваш
Окружим, Дона, рајским чарима!
Ах, мени судба друго придели!

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Дијего, стан’те! Преступни је грех
Да слушам — ја вас несмем љубити:
Ја морам бити верна и гробу.
Дон-Алвар само кад би знали ви
Како ме љубио! О, за цело он
Зборио не би с госпом ни којом.
Да је удова; брачној љубави
Био би веран.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}О, Дона-Ана,
Не муч’те срце вечним споменом
Супруга. С правом казните ме сад,
Можда сам казну заслужио ја.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
За што?
Везама светим нисте везани
Ни скојом — јел те? Што ме љубите
Предамном и пред небом чисти сте.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Пред вама? Боже!

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Зар сте криви што
Предамном? Каж’те, у чему ли? Но?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не, никада!

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}​Дијего, шта је то?
Предамном криви? За што? Кажите!

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не, ни за што.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Дијего, реците!
Ја молим, хоћу сад…

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Не, не!

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
А, тако моју вољу слушате!
Мало час шта сте говорили ви?
Желите мојим робом постати.
Расрдићу се, каж’те, Дијего,
За што сте криви преда мном?…

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}Несмем:
Тада ћете ме омрзнути ви.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Не, не! У напред ја вам опраштам
Ал’ хоћу да знам.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}За што желите
Тајну ужасну и убилачку?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Ужасну тајну?… Ви ме мучите:
Радознала сам страшно — шта је то?
И како сте ме увредили? Чим?
Ја вас незнадох. Нисам имала
Непријатеља, осим једнога
Убијцу мужа.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (за се)
​{{gap}}Ствар се расплета!
Реците ми, Дон-Жуан несретни
Није л’ вам познат?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Од свог рођења
Још га невидех.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}А ви свом душом
Мрзите њега?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}То част захтева.
Ал’ ви хоћете да избегнете
Питање моје, Доне-Дијего;
Ја захтевам…

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}И с Дон-Жуаном
Кад би се видли?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Разбојника бих
Ножем у срце.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}Дона-Ано,
Где ти је нож? Ево моја груд.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Дијего! Шта, ви?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Нисам Дијего — ја сам Дон-Жуан.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
О, Боже! не, неверујем то!

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Чуј, ја сам Жуан.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Ја не верујем.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ја сам убио
Супруга твога; и чуј, не жалим,
Нити се кајем!

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Шта чујем сад? Не, није истина!

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ја, Дон-Жуан, љубим те…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана''' (падајући)
​{{gap}}О!
Мени је тешко! Боже! Где сам ја?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Небо!
Шта је с њом сада? Дона! Шта вам је?
Освестите се: гле, твој Дијего,
Твој роб код ногу…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Остави ме, ох!
(слаба)
Ти си убијца, ти ми оте све,
Што у животу…

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}Мило створење!
Вољан сам свиме то да искупим,
Код твојих ногу чекам заповест:
Да умрем — кажи; или да живим
За тебе само…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}И то, Дон-Жуан?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Зар вам га нису они сликали
Као злочинца, кугу? О, Дона-Ано;
Тај глас и није можда претеран;
Можда са многих зала савест ми
Посрће; али од тог времена,
Кад вас угледах измених се ја,
Препорођен сам, чини ми се, сав!
Јер вас љубећи љубим честитост
И првог пута смерно пред њоме
Ја задрхтах својим коленом.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
О, Дон-Жуан је слатког говора
То сам слушала, да је лукав… Ви,
Безбожник ви сте, прави развратник
И демон сушти. Кол’ко убисте
Сиротих жена?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ни једне до сад нисам љубио.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}То да верујем:
Дон-Жуан тек сад љуби први пут
И нове жртве неће у мени!

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Та да сам хтео да вас обманем,
Зар бих вам своје име признао,
Које ни чути не можете ви?
Какве преваре има у томе?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Ко знаде вас? Ал’ како смедосте
Овамо? Та вас могу познати
И тада вам је не избежна смрт.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Шта значи смрт за слатки састанак?
Драге им воље живот поклањам!

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}Али одавде
Да ли умаћи можеш, небриго?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан''' (љуби јој руку)
И ви за живот, бедног Жуана,
Бринете? Дакле, мржње нестаје
У рајској души Доне премиле?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Ах, кад бих могла да вас омрзнем!
Ал’ растати се ипак морамо.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Хоћу л’ вас видет’ скоро?…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
​{{gap}}​То незнам!
Некада… можда…

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
А сутра?

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Где?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Овде.

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
О, Дон-Жуане, ал’ сам слаба ја!

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
У знак растанка мирни пољубац…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Иди време је.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Један, хладни, мирни…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Како си несносан! на, ево ти он…
(Пољуби га, на вратима лупа.)
Ко лупа тамо? Скриј се Жуане!

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Мој мили друже збогом — до сутра.
(Одлази али се брзо враћа бежећи.)
А!…

​{{gap}}{{gap}}'''Дона-Ана'''
Шта ти би? А?
(На улазу се јавља статуа командора. Дона-Ана с вриском пада.)

​{{gap}}{{gap}}'''Статуа'''
Дођох на позив.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
О, Боже! Дона-Ана!

​{{gap}}{{gap}}'''Статуа'''
​{{gap}}Махни је!
Све је свршено. Дрхћеш Жуане?

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
Ја? Не!… Звах да те видим.

​{{gap}}{{gap}}'''Статуа'''
Дај твоју руку.

​{{gap}}{{gap}}'''Дон-Жуан'''
​{{gap}}Ево ти…
О, тежак је твој стисак камени!
Остави, пусти — руку пусти ми!
Ја гинем — сврших — о, Дона-Ано!
(Стропошта се.)

24. Септем. 1894 г.
Београд
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
1894. ''Звезда'', бр. 48, 49, 50, 51, 52. и 53.

{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]

[[ru:Каменный гость (Пушкин)]]</text>
      <sha1>smtp3lb659y01dbsejogsq701c445lv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Атлант и брда</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60856</id>
    <revision>
      <id>145585</id>
      <parentid>145507</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T15:37:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145585</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1879" sha1="dx5zzke25mmqm4ws2o7ac2k4s5qm152" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Атлант и брда (''-{???}-'')
| одељак= 
| аутор= Виктор Иго 
| преводилац= Мита Поповић
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Голем Атлант негда брда погледаше
Па у злоби ниској беседити сташе:
„Наша ј’ дола свежа, цветна и зелена,
И пурпурним меким плаштом покривена.
Амо ходи сетно девојче да снева,
Да с’ радује, смеје и љупко попева.
Океански вали ласкају нам пусти
И ноге нам љубе непогодни усти,
Још на нашој глави од росе и цвећа
Дивна круна сјаје светла прамалећа,
А ти, дивски бреже, ћелав си и дерап,
Само сури ор’о што ти је још веран.
Па рамена за што да су ти погнута,
Ил невоља каква кида тебе љута?
Чело ти у огњу тешких облачина
А тајана пун си, дубоких пећина.
Одкуд мраза, снега, тол’ко ти на глави,
Што ни жарко лето не мож’ да откриви?
За шт’ си тако погнут, можеш ли нам рећи?”
Одговара Атлант: „''Свет држим на плећи''!”
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 18. фебруар 1879. Број 7. Стр. 202.

{{ЈВ-аутор|Мита Поповић|1888}}

[[Категорија:Француска књижевност]]
[[Категорија:Француска поезија]]
[[Категорија:Виктор Иго]]</text>
      <sha1>dx5zzke25mmqm4ws2o7ac2k4s5qm152</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Демон (Љермонтов)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60861</id>
    <revision>
      <id>145571</id>
      <parentid>143393</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T15:26:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145571</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="842" sha1="3may4n6drjzmtexgaxlme185d3mo2pq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Љермонтов|Михаил Љермонтов]]
| Демон
| '''Превео [[Јован Јовановић Змај|Јован Јовановић]], 1863.'''
|
| '''Садржај'''
| [[Демон (Љермонтов)/Први део|-{Први део}-]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Демон (Љермонтов)/Први део|-{Први део}-]]&lt;br&gt;
[[Демон (Љермонтов)/Други део|-{Други део}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Михаил Љермонтов]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>3may4n6drjzmtexgaxlme185d3mo2pq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пикова дама</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61021</id>
    <revision>
      <id>145582</id>
      <parentid>145416</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T15:34:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145582</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="908" sha1="9yxapg9v8dgpmhjqipvtdn5zzg7cwoh" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Александар Пушкин|Александар Пушкин]]
| Пикова дама
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
|
| '''Садржај'''
| [[Пикова дама/I|-{I}-]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Пикова дама/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Пикова дама/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Пикова дама/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
[[Пикова дама/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
[[Пикова дама/V|-{V}-]]&lt;br&gt;
[[Пикова дама/VI|-{VI}-]]&lt;br&gt;
[[Пикова дама/Закључак|Закључак]]
&lt;/Center&gt;

{{Википедија|Пикова дама (приповетка)}}

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Пикова дама]]</text>
      <sha1>9yxapg9v8dgpmhjqipvtdn5zzg7cwoh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Цигани</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61030</id>
    <revision>
      <id>145574</id>
      <parentid>143955</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T15:27:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145574</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36569" sha1="9qxrfcifu1ag9urkjnhu4h6z8ebt9zk" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Цигани (''-{Цыганы}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Јован Дучић
| година=
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left:2em;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
По пољима Бесарабским
Цигански ту карван блуди.
Над рʼјеком су данас стали,
Коначиће ноћас туди.
Ко весели талас водом
Њихов конак тако тече;
А сан им је благ и миран
Ко мирисно љетно вече . . .
Међ небројним таљигама
Бујним пламом букте ватре;
Наоколо породице —
Становници мрке шатре . . .
Врије јело . . . А пољаном
Куда буји детелина
Мирно пасу њини коњи
Циганска ергела њина.
И док тече смʼјех и пјесма
Под кубетом неба плава,
За чергом је питом медвјед
Безбрижно и слатко спава.
Дуго степом равном звони
Живи жагор породица,
Спремних сутра, с првим зраком
И с цвркутом првих птица,
Да се на пут даље дигну
Преко поља̂, гора̂, стена̂,
У дугачким поворкама
С криком деце, с песмом жена̂.

Но гле! паде мир и санак . . .
На ноћишту нигдје гласа,
Само степом рзну коњи,
Илʼ се чује лавеж паса.
Сви су огњи погашени,
Све у тешком санку спава,
Само мјесец с ведрог неба
Тихи табор озарава . . .

А у черги својој цигло
Један старац и сад бдије
Покрај огња; мотри степу
Куд се густа магла вије:
Тамо му је млада ћерка,
Свагда пуна самовоље,
У дугачке шетње ноћне
У далеко зашла поље.
Вечера се охладила,
И пролазе часи мира,
Алʼ под своју топлу чергу
Не враћа се још Земфира.

Но ево је. Али кога
То дјевојка собом води?
Непознати младић неки
За Земфиром мирно ходи.
„Оче, — вели ћерка журно,
Ево госта! Доле сада
За курганом, у пустињи,
На њ наиђох изненада.
И позвах га на ноћиште
У наш мирни табор туде:
Хоће и он, као и ми,
Да Циганин од сад буде!
Њега јуре страже, закон,
Ал ја ћу му другар бити;
Алеко га зову тамо,
А тако га зови и ти.
Он ће за мном ићи свуда
Мрачном ноћи, жарким даном,
И делиће глад и јаде
Свугде с нашим караваном . . .”
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Старац:'' Лʼјепо, синко. Ту коначи,&lt;/span&gt;
Ту, под черге наше сјени,
Дјелићемо крв и хљебац
Друго дʼјете буди мени.
Свикни нашу слабу храну,
И скитничке мучне дане;
А већ сутра, кад зазори,
И пре него јутро сване —
Сједи с нама у таљиге,
Почни да нас слʼједиш слʼједом:
Куј жељезо, пјевај пјесмом
И облази са медвједом,
Свагда ведрог младог чела,
И најдаља туђа села.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Хоћу, старче.&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:5em;&quot;&gt;''Земфира:'' Мој ће бити&lt;/span&gt;
Раставитʼ нас нико неће.
Ал касно је . . . Мјесец зашʼо . . .
Тешки сан ме хвата веће.
     Зора. Старац већ одавна
Обилази чергу тиʼо:
„Устај, кћери, дан је свано!
Пробуди се, госте мио!
Оставите, дјецо моја,
Тићи моји, своја легла! . .”
Цигани су на ногама,
Гомила се хучна слегла.
Све су черге савијене
Упрегнута кола редом
За пут даљни све је спремно
И кренуше . . . Дугим слʼједом
Све гомила за гомилом
Широке се степе прима.
Пометани у сепете
Кличу дјеца на ослима;
А дјевојке, момци, жене,
Домаћини стари, млади,
Кличу пјесму, са звектањем
Дугих кола и звонцади . . .
Врева, жагор . . . Мумла медвјед,
Око њега ланци звоне;
Псине лају с тешком хуком
И дугом се степом гоне . . .
Како ли је све радосно
Тако дивље, тако живо,
Весела се граја дигла
У јутарње небо сиво!
О, наш живот прам томе је
Празна прича, блʼједа слика;
Ко робовска пјесма пуста,
Тако тужна, једнолика . . .
     Али младић нʼјемо гледа
Даљне небо што се зрачи,
Бјежећи да тужном себи
Тужну тајну протумачи.
Крај њега је и Земфира;
Јутро блʼјешти, руди, гори . . .
Ал што трепти младо срце,
Каква ли га брига мори?

&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:3em;&quot;&gt;Не зна птица
Шта је туга,
Нигдје нема
Станка дуга —
Преко љета
Гнјездо свије
Ту проспава
Ноћи тије,
А зорица
Кад заруди,
Глас је Бога
Из сна буди.

Њега чује
Душа птице,
Па с гранчице
До гранчице,
Њина јата
С првом зором,
Одзивљу се
Бурним хором.

И кад јесен
Дође дуга,
Људско срце
Стегне туга;
Али тица
Летне летом,
Преко мора
Даљним светом,
Тамо пада
Из далека
Да прољеће
Ново чека.
&lt;/span&gt;

Као птица, и Алеко,
Млад бјегунац с даљних страна,
Нигдје сталног топлог гнјезда,
Ни починка давних дана.
Свугдје само дуги пути
Кратки снови и ноћишта —
Али срце у грудима
Не зажали никад ништа!
И у мутно јутро често
Докле руди са истока,
Молио се топло Богу,
Не влажећи трудног ока.
Као звʼјезда кроз ноћ мрклу
Са далеког небосклона
Јављаху се давни живот
И далека прошлост она;
Али за њом не завапи,
Не заплака срце живо —
Одричући силу судбе
Он је тихо даље сниво,
Вјечно миран и безбрижан
Ко у мају, на ведрини,
И док буре ношаху се
С хиљадама грома њини
Изнад њега. Алʼ страст, младост,
Кроз срце му зар не струје?
Или ћуте, као море
Које чека бич олује? . . .
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Реци, друже, је л ти душом&lt;/span&gt;
Јад кајања тешки пао,
Што си радост младих дана
За циганску патњу дао?
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Шта да жалим сада туде?
''Земфира:'' Отаџбину, живот, људе . . .
''Алеко:'' Не жалим их. Ах, да знадеш&lt;/span&gt;
У веселом шу̑му града
Колико се крије суза
Колико ли тешких јада!
Ту гдје никад не допире
Мир циганске ноћи лʼјепе
Нити мирис наших шума,
Ни свјежина наше степе . . .
Љубави се тамо стиде,
На пазару воља ту је;
Ту се клања идолима
А за злато и робује . . .
Као звјерје гоне мисо̂.
Шта да жалим? Предрасуде?
И гоњења њина подла,
Приговоре тако луде? . . .
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Алʼ тамо су свјетли двори&lt;/span&gt;
Шумни пири, игре сјајне,
И дјевојке окићене
У бисерје и колајне . . .
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Шта је хучна радост града&lt;/span&gt;
Гдје љубави свете није?
А дјевојке . . . Колко љепше
Сиротиња твоја сије —
Без накита драгоцјених
И бисерних тешких гривна
О Земфиро, сунце моје,
О пустињска ружо дивна!
Буди само свагда така
А ја само једно желим:
Да све јаде, љубав, судбу
И изгнање с тобом д’јелим.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Старац:'' Ти нас волиш, ма да рођен&lt;/span&gt;
Међ богатством срећних људи.
Ал, знај, често дођу часи
Да нерадо онај блуди
По празнини и пустињи,
На господство ко је свико!
У нас има једна прича
Али од кад — не зна нико:
Давно некад неки царе
Посла к нама с даљнег југа
У прогонство неког старца
(Године и патња дуга
Отеше му мудро име
Којим чудног старца зваше . . .
Остао ми само спомен
Те циганске приче наше).
Године га об’јелиле
Смрачиле му патње чело
Али душа вјечно млада
И у грудма срце врело.
Бјеше пјесник. Чудном причом
Опијаше људе тако;
Глас му бјеше ко шум водâ,
И љубљаше њега свако.
Живио је крај Дунава
Не чинећи ником криво;
Ходио је по пустињи
И самотне снове снив’о.
Причао је чудне приче
Опијао људе њима;
А ко дјете, слаб и страшив —
Он чудноват бјеше свима.
Странци тако ловљаху му
Рибе мрежом, дивљач стр’јелом,
А кад би се смрзла р’јека
И покрила кором б’јелом;
Кад би дуно хладни вјетар
И суморну степу смрзно,
Облачаху светог старца
У вунасто топло крзно.
Ал све тежи јади тешки
И прогонство увјек теже
Смрзаваху успомене
Што у старом срцу леже.
Скитао се неспокојан
Низ ледене степе равне,
И причаше: да Бог добри
За грјехе га казни давне.
Чекајући час спасења
Све тужнији он је био;
Молио се гњевном Богу,
И у Дунав сузе лио.
И град неки спомињаше . . .
Али пошље дана дости
Умирући, даде завјет:
Да његове трудне кости
На весели југ однесу
Тамо да му буде рака,
Јер ледена туђа груда
Ни пепелу није лака!
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Како ли је страшна судба&lt;/span&gt;
Моћни Риме твојој дјеци!
О, пјесниче, ти, што пјеваш
Љубав, Бога — ти ми реци:
Гдје је слава? . . . Врх гробова?
Ил у химни што је кличе?
Ил под чергом пуном дима
Сред циганске дивље приче?
     Протекле су две године
Ко таласи мирне воде
А Цигани, све по старом,
Путевима давним ходе.
У табору стари покој,
За несрећу не зна нико,
Презрев прошлост и просвету,
И Алеко па све свико.
Задовољан, ко сви други
Сред циганског каравана,
Безбрижна се, л’јена душа
И не сјећа старих дана.
Сви Цигани ко што живе,
Мирно живи и Алеко:
Он ноћишта њина воли
Ленствовање њино меко;
Њихов звучни чудни језик
И скитничке часе њине
И сеобе вјечно шумне
Дугом степом у даљине . . .
Крај његове б’једне черге
Ваљушка се и лешкари
Гост космати, другар вјечни,
Припитомљен медвјед стари.
     И Цигани када стигну
Крај молдавског близу двора,
Тај бјегунац родних шума
Изводи се из табора.
И ту тромо игра, мумла
Међ свјетином даљних села;
А када га дирне шипка
Ил омара смучи врела —
Полуб’јесан тресе оков
И за ланац гризе јаки.
И старац је туде сједи
На путничкој опрт штаки.
Он у добош добошује
Алеко уз звјера пјева,
А Земфира обилази
Купећ новац с десна, с л’јева.
     Но чим пане степско вече
Сви заједно сједе троје
Кувајући покрај огња
Сиротињско брашно своје.
Старац заспе. Згасне ватра.
Мир. Сном глухим усни шатра.

&lt;span style=&quot;margin-left:5em;&quot;&gt;———&lt;/span&gt;

На прољетном сунцу старац
Грије крвцу што већ леди,
А кћи с лулом, пјева љубав . . .
А Алеко? слуша . . . блједи . . .
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Стари, грозни муже&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:2.7em;&quot;&gt;Амо нож и плам!
Сјеци, пржи! Нећу
За страх ни да знам.

Ја презирем тебе
Ја те не волем;
Ја другога љубим
И љубећи мрем!&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Ах та дивља пјесма, ћути!&lt;/span&gt;
Омрзно сам пјесме гласе! . . .
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Омрзно си? Ни бриге ме,&lt;/span&gt;
Та, ја пјесму пјевам за се.
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:2.7em;&quot;&gt;
Сјеци ме, пржи ме,
Узаман ти све,
Ал његово име
Не ћеш знати, не.

Врео је ко љето
Ко прољеће млад;
Како ли ме љуби!
Јунак, несавлад!

Ја га грлим ноћу
Докле спаваш ти . . .
Колко смјеха тада
Твојој старости!

Стари, грозни муже
Ја те не волем;
Ја другога љубим
И љубећи мрем!
&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Ах, Земфира, доста, стани!
''Земфира:'' Та какве те слутње прате?
''Алеко:'' Ах, Земфира . . .&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Земфира:'' Ти се срдиш?&lt;/span&gt;
Е, баш пјесму пјевам за те!
&lt;span style=&quot;margin-left:-1.6em;&quot;&gt;&lt;small&gt;(Одлази и пјева: „Стари, грозни мужe . . .” и т. д.)&lt;/small&gt;&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Старац:'' Знам, сјећам се, та је пјесма&lt;/span&gt;
Још из младих дана моји,
На веселим забавама
И данас је свијет поји.
По степама Кагулскијем
Док наш табор некад лута
Тамо моја Мариула
Пјевала је много пута.
У дубоку зимску вече
Крај колјевке своје кћери
Док мећава завијаше
Цјеле дане и вечери.
Ја осјећам: даљна љета
Све тамнија магла скрива —
Ал та пјесма у мом уму
Како ли је и сад жива!

Ноћ. Тишина. Мјесец плива
Небосклоном ведрог југа.
Глас Земфире трже старца
Из поноћног санка дуга.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' О, мој оче. Гле, Алеко&lt;/span&gt;
У сну чудном страшан ли је!
Чујеш ли га у ложници:
Јеца, стење, сузе лије . . .
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;Старац: Не трзај га, кћери, мируј,&lt;/span&gt;
Једна руска прича има:
Да у поноћ дух домаћи
Силази се спавачима.
Дах им стегне, стисне груди,
И мучи их у сну тамном;
Ал пред првим знаком зоре
Нестаје га. — Сједи са мном.
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Оче, шапће, чуј: Земфира!
''Старац:'' Да, и у сну тебе зове&lt;/span&gt;
Како ли те силно љуби!
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Његова ме мори љубав,&lt;/span&gt;
Дȍсада ме тешка уби!
Ах, ја венем за слободом.
Ја већ . . . Ал’ мир! Слушај, оче:
Ено сада друго име
Шапутати кроз сан поче.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Старац:'' Чије име?&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Земфира:'' Слушај: јецај,&lt;/span&gt;
Шкргут зуба и стењања
Тако мукла . . . То је страшно!
Пренућу га.
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Старац:'' Не, нек сања.&lt;/span&gt;
Јер, све заман, духа ноћног
Одагнати не ћеш прије.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Преврну се. . . Подиже се. . .&lt;/span&gt;
Чуј, зове ме. Варка није —
Он је будан. Идем к њему . . .
Спавај, драги.
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Алеко:'' Гдје си била?&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;Земфира: Сједила сам дуго с оцем.&lt;/span&gt;
Ал реци ми, каква сила
И дух какав невиђени
Прогони те у час позан?
Ти си био на мукама,
Тако страшан, тако грозан.
Кроза дивљи шкргут зуба
Зваше мене. Ти си плако.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Снивао сам тебе. Видјех&lt;/span&gt;
Ко међ нама једном тако
Ах, ужасно! . . .
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Земфира:'' О, не вјеруј&lt;/span&gt;
У лукаве снове таште.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Ја ни у што не вјерујем . . .&lt;/span&gt;
Ни у страшне ноћне маште,
Ни твом збору слађаноме —
Ни невјерном срцу твоме

&lt;span style=&quot;margin-left:5em;&quot;&gt;———&lt;/span&gt;

&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Старац:'' Што уздишеш непрестано&lt;/span&gt;
Безумниче млади, тако,
Међ људима, чији дани
Ко облаци плове лако ;
Гдје је ваздух тако мио
Дани ведри, ноћи јасне?
Гдје су људи задовољни
Гдје су жене тако красне?
О, кажи ми, рашта туга
Прогонити тебе поче?
Ти си блед . . . О, реци, шта је?...
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Не воли ме она, оче.
''Старац:'' Утјеши се, друже млади,&lt;/span&gt;
Та она је и сад дјете —
Бог зна куд јој лута душа
Куда ли јој мисли лете.
Ти је љубиш жарко, силно,
Ал’ зар не знаш срце жене!
Гле небеским љетним сводом
Куд кроз црне ноћне сјене:
Плови луна лијућ свјетлост
Куд год пане њена зрака;
Нађе облак који воли,
Ал док мине тренут лака —
У њ загледа, освјетли га,
И на друга хитро мине,
Да се за час заустави —
И поново у висине
Да заплови… И ко би јој
Мог’о рећи: овдје стани!
Тако срцу дјевојачком
Ког… пламени гоне дани —
Ко би икад мого рећи:
Не м’јењај се, једно воли . . .
Утјеши се!
&lt;span style=&quot;margin-left:5em;&quot;&gt;''Алеко:'' С каквим жаром&lt;/span&gt;
Љубљаше ме! Мрачни доли,
Дуги кланци, неме стазе
И мирисне степске ноћи,
Још свједоче нашу љубав
Дуге шетње у самоћи;
Слатке гласе, кад с брбљањем
С пољупцима, као дјете,
Умијаше да ми разгна
Мутне снове, бриге клете
За тренутак . . . А сад, шта је?
Све ко санак мину лако —
Земфира је моја сада
Невјерна и хладна тако.
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:-2em;&quot;&gt;''Старац:'' Причаћу ти о свом срцу&lt;/span&gt;
Једну причу из давнине.
Отад има много љета
Ал колико . . . богзна, сине.
Још Дунаву љути Москов
Загрозио није био.
Давно је то, мој Алеко . . .
Све ко да сам само снио!
Још нас султан не заплаши
Не знасмо га до тих дана
Буџаком је владо паша
С витих кула Акермана
Млад сам био. Мојом душом
Ораху се среће гласи;
На тјемену нисам им’о
Још ни једне с’једе власи.
Међ младијем дјевојкама
Бјеше једна . . . Стари јаде!
Као топлим сунцем њоме
Гријао сам душу таде.
И најзад је назвах својом . . .
Ал ко звјезда у тамнину
Тако паде младост моја.
Ал и од ње брже мину
Наша љубав. Ах, тог јада
Није земља до сад чула:
Јер годину само дана
Љубила ме Мариула!

Крај Кагулских вода једном
Бјесмо туђи табор срели;
Ту, покрај нас, и они су
Своје черге разапели.
И две ноћи крај нас тако
Коначише покрај воде,
Али треће ноћи тајно
Њин караван даље оде,
И, оставив малу ћерку,
Мариуле неста с њима . . .
Ја сам мирно сву ноћ спаво,
Ал по сивим небесима
Када блисну прва румен
Ја се пренух: „Гдје си, драга,
Мариула, сунце моје? . . .”
Нигдје гласа, нигдје трага!
Звао сам је, тражио је
И лутао заман тако . . .
Земфира се заплакала
А и ја сам горко плако . . .
     Отада је срце моје
Омрзнуло л’јепе жене.
Никад више срећа слатка
Походила није мене.
Никад више нисам отад
Потражио себи дру́гу,
Нити с киме дијелио
Моје душе тешку тугу.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Ал што ниси у потјеру&lt;/span&gt;
Одмах пош’о, старче луди,
И кинџалом обојима
У невјерне јурно груди.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Старац:'' На што, синко, кад је младост&lt;/span&gt;
Самовољна као птиче.
Ко ће љубав да задржи?
Заман срце клетву кличе . . .
Радост људска иде редом
Ко смрт тиха што нас брише.
Што је једном било, прошло,
Не враћа се никад више.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Ја нападам као звјерје&lt;/span&gt;
Ко ми драга права руши;
У освети, огњу, крви,
Ја утјехе тражим души . . .
Не! Када бих једног дана
Наишао свог злотвoра
У сну тешком како спава
Над безданом страшног мора —
Кунем ти се, ни за часак
Милосрђа не бих знао,
С осветничком страшном жеђи
На њега бих бурно пао,
И спавача без заштите
Без одбране, ја бих јурно
У дубоку црну бездан
Гдјено тутњи море бурно!
И кад би се са ужасом
Пренуо у часу пада
Смотрио би на мом лицу
Мој свирепи укор тада
И чуо би, како горе,
Док у црну пропаст рони,
Мој сатански кличе смијех
И весело над њим звони . . .

&lt;span style=&quot;margin-left:5em;&quot;&gt;———&lt;/span&gt;

&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:-2em;&quot;&gt;''Млади Циганин:'' Још пољубац, јоште један!
''Земфира:'' Час је! Иди! И у санку&lt;/span&gt;
Он је зао, љубоморан.
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:-2em;&quot;&gt;''Циганин:'' Ах, још један на растанку!
''Земфира:'' Иди, слутим.&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Циганин:'' Кажи мјесто&lt;/span&gt;
Час виђењу новом милом.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Вечерас, кад зађе мјесец&lt;/span&gt;
За курганом, над могилом.
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:-2em;&quot;&gt;''Циганин:'' Вараш, срце моје стрепи . . .
''Земфира:'' Бјежи! Доћ’ ћу, данче л’јепи.&lt;/span&gt;
Спи Алеко. Ал’ у души
Све се нижу слике чудне . . .
У мраку се трже с криком
И, пун слутње вјечно будне,
Пружи руку, а срце му
Нестрпљивом тугом бије —
Покриваче дирну хладне;
Ал’ Земфире туде није . . .
Подиже се . . . Са трепетом
Прислушкује: свуд тишина!
Леденим се осу знојем:
Из шатора тада њина
Јурну грозан. Обилази
Око кола, око шатре.
Све је тихо. Мрак. А небом
Једва гдјегдје ноћне ватре . . .
Зашао је био мјесец
Али путем, који иде
Ка кургану, још по роси
Трагови се стопа виде.
Мир је глухи над табором
И над степом царовао,
Када се је љут и тужан
За злослутним трагом дао.

Могила је накрај пута . . .
Бјеласају даљне горе . . .
Али нога све слабија,
А све слутње жешће море.
Дрхћу усне и кољена,
Ал на једном . . . Јава ли је
Ил сан страшни? На један пут
Близу виђе сјенке двије.
Крај могиле, крај злогласне,
Блиски шапат, р’јечи јасне:

&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Први глас:'' Вријеме је&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Други глас:'' Још не, чекај.&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Први глас:'' Вријеме је, драги.&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:4em;&quot;&gt;''Други глас:'' Не, не . . .&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Први глас:'' Већ је касно.&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Други глас:'' Зашто тако&lt;/span&gt;
Ти плашљиво грлиш мене? . .
Ах, још часак.
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Први глас:'' Убићеш ме.&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Други глас:'' Ах, још часак . . .&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Први глас:'' О чуј само&lt;/span&gt;
Муж ће ми се да пробуди
У ложници самац тамо.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Пробуђен сам! . . Али куда?&lt;/span&gt;
Не бјежите у то доба —
Добро ће вам и ту бити,
За обоје имам гроба!
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Мој драгане, бјежи, бјежи!
''Алеко:'' Стој дјевојко, стој, не жури!&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;&lt;small&gt;(прободе га ножем)&lt;/small&gt;&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Ах, Алеко.&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:4em;&quot;&gt;''Циганин:'' Ја умирем.&lt;/span&gt;
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' Он умире . . . Гле, крв цури.&lt;/span&gt;
Ти си крвав сав, Алеко!
Шта учини? . . .
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;Алеко: Ништа. Ето —
Сад га љуби.
&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Земфира:'' О, убијцо,&lt;/span&gt;
Нека ти је све проклето!
Не бојим се твојих претња!
Мој жар за њим све је већи.
Тебе мрзим и проклињем . . .
&lt;span style=&quot;display:inline-block; margin-left:-2em;&quot;&gt;''Алеко:'' Умри и ти!
''Земфира:'' Мрем, љубећи.&lt;/span&gt;

&lt;span style=&quot;margin-left:5em;&quot;&gt;———&lt;/span&gt;

Даница је освјетлила
Чистим сјајем исток блједи,
Алеко је за брежуљком,
Крвав с ножем, нјемо сједи
На камену старог гроба;
Пред њим лежи мртвих двоје,
Страшан ли је лик убијце!
Око њега нјемо стоје
Жалосни и преплашени
Цигани у гомилама.
У страни се ашов чује —
То се гробна копа јама.
И прилазе жене мртвим
Цјелујућ им очи редом;
Крај мртве је ћерке старац,
Бесвјесним је гледа гледом . . .
     Но дигоше мртва тјела,
И спустише мирно оба,
Са безгласним тихим болом,
У дубину свјежег гроба.
Гледао је све Алеко
Блед, бесвјесан из даљине,
И кад паде задња груда
На лешеве хладне њине —
За мучну се хвата главу
И у меку клону траву.

Тад му старац приђе тужан:
„Остави нас, горда душо!
Ми смо дивљи, и законе
Нико од нас није слуш’о:
Ал нит кога убијамо
Нит освете треба нама —
Па наш мирни табор неће
Да живује с убијцама.
Ниси рођен за наш живот
Ни за нашу степу, поље;
За друге си безобзиран,
За се пунан самовоље.
Ти си страшан. Ниси за нас
Плашљиве и добре људе.
Остави нас. Иди . . . Збогом!
Мир нек свагда с тобом буде!
     И с ноћишта тада страшног
Подиже се табор њини
И у шумним гомилама
Нестаде га у даљини.
Таљиге су једне само
Покривене шатром бл’једом
Остале на пустом пољу . . .
Тако кад пред зимским ледом
У јесење тужно јутро
С даљних страна ждрали летну
С јасним кликом јурећ југу
У даљину вјечно цвјетну —
     Док пробијен смртним зрном
Сам остаје тужно један,
Рањено му крило пало,
Сан га хвата црн и ледан . . .

Ноћ. У черги тамној нико
Свјетли огањ да разгоре,
Ни сном топлим грљен тамо
Да сачека свјетлост зоре.

&lt;span style=&quot;margin-left:6em;&quot;&gt;''Епилог''&lt;/span&gt;
Тако светом силом пјесме
Из сумрачних успомена
Ја подижем давну прошлост,
Привиђења чудна њена;
Часе свјетле и жалосне
А у крају гдје још звони
Дуги одјек вјечних војна
Из далеких дана они
Гдје Рус храбри Цариграду
Непрелазне међе стави,
Гдје наш древни двоглав оро
Још о давној шуми слави . . .
Често тамо степом глухом
Цигане сам мирне срето,
Њине руље и таљиге
У пламено жарко љето.

За њиховим гомилама
Ја пустињом често лута’,
С њима ручах. Крај огња им
Заспао сам много пута.
О, ја љубљах њине пјесме
Што мир, радост звоне живо . . .
Њежно име Мариуле
Ја сам дуго, дуго сниво . . .

Ал’ ни у вас нема среће
О природе дјецо б’једна!
И те черге издрпане
Обилази жалост ледна . . .
Ни пустиња од невоље
Није кадра да вас скрије.
Свуд се пати — и од судбе
Уточишта нигдје није!

&lt;span style=&quot;margin-left:-2em;&quot;&gt;''Париз.'' '''Јован Дучић.'''&lt;/span&gt;
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Летопис Матице српске'', књига 212. Свеска II за годину 1902, у Новом Саду, издање Матице српске, 1902, стр. 62—82.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>9qxrfcifu1ag9urkjnhu4h6z8ebt9zk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кавкаски роб</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61035</id>
    <revision>
      <id>145572</id>
      <parentid>145040</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T15:27:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145572</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="977" sha1="biq9ass4t5j8di8dalvo7n5v3vq7gos" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Кавкаски роб 
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| година= 1822
| белешке= '''''Кавкаски роб''''' (рс. ''Кавказский пленник'') је песма руског књижевника Александра Пушкина.
}}

== Преводи ==
* ''[[Кавкаски роб (С. Новаковић)|Кавкаски роб]]'' (1863), превео [[Стојан Новаковић]]
* ''[[Кавкаски роб (П. Деспотовић)|Кавкаски роб]]'' (1870), превео [[Петар Деспотовић]]

== Преводиоци ==
* [[Стојан Новаковић]]
* [[Петар Деспотовић]]

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]</text>
      <sha1>biq9ass4t5j8di8dalvo7n5v3vq7gos</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини/Анекс 4</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61039</id>
    <revision>
      <id>145605</id>
      <parentid>145086</parentid>
      <timestamp>2026-08-26T00:09:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145605</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="55807" sha1="o33k0alxrmssr9yggicidfe8q9g4kct" xml:space="preserve">{{рут}}
{{наслов|Анекс 4}}

{{наслов|УСТАВ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ}}

{{центрирано|Преамбула}}

{{gap}}''Полазећи'' од поштовања људског достојанства, слободе и једнакости.

{{gap}}''Посвећени'' миру, правди, трпељивости и помирењу,

{{gap}}''Уверени'' да демократске државне институције и поштени поступци најбоље доводе до мирних односа у плуралистичком друштву,

{{gap}}''У жељи'' да унапреде опште благостање и привредни раст путем заштите приватне својине и унапређења тржишне привреде,

{{gap}}''Руковођени'' Циљевима и Начелима Повеље Уједињених нација,

{{gap}}''Привржени'' суверенитету, територијалном интегритету и политичкој независности Босне и Херцеговине у складу са међународним правом,

{{gap}}''Решени'' да обезбеде пуно поштовање међународног хуманитарног права,

{{gap}}''Надахнути'' Универзалном декларацијом о правима човека, Међународним споразумима о грађанским и политичким правима и о економским, друштвеним и културним правима, и Декларацијом о правима припадника националних, етничких, верских и језичких мањина, као и другим инструментима за људска права,

{{gap}}''Позивајући'' се на Основне принципе о којима је постигнут споразум у Женеви 8. септембра 1995. и у Њујорку 26. септембра 1995.

{{gap}}Бошњаци, Хрвати и Срби, као конститутивни народи (заједно са другима), и грађани Босне и Херцеговине овим одлучују да Устав Босне и Херцеговине гласи:

{{Члан|І}}
{{центрирано|БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА}}

{{gap}}1. ''Континуитет''. Република Босна и Херцеговина, чије ће званично име од сада бити „Босна и Херцеговина”, наставиће своје правно постојање по међународном праву као држава, са унутрашњом структуром измењеном према овим одредбама и са својим садашњим међународно признатим границама. Она ће остати Држава чланица Уједињених нација и може као Босна и Херцеговина да затражи чланство у организацијама у оквиру система Уједињених нација и у другим међународним организацијама.

{{gap}}2. ''Демократски принципи''. Босна и Херцеговина ће бити демократска држава, која ће деловати по закону и са слободним и демократским изборима.

{{gap}}3. ''Састав''. Босна и Херцеговина ће се састојати од два Ентитета, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске (у даљем тексту „Ентитети”).

{{gap}}4. ''Кретање робе, услуга, капитала и лица''. Постојаће слобода кретања по читавој Босни и Херцеговини. Босна и Херцеговина и Ентитети неће ометати пуну слободу кретања лица, робе, услуга и капитала по читавој Босни и Херцеговини. Ниједан Ентитет неће успостављати контроле на граници између Ентитета.

{{gap}}5. ''Главни град''. Главни град Босне и Херцеговине биће Сарајево.

{{gap}}6. ''Симболи''. Босна и Херцеговина ће имати симболе које одреди Парламентарна скупштина и потврди Председништво.

{{gap}}7. ''Држављанство''. Постојаће држављанство Босне и Херцеговине, које ће регулисати Парламентарна скупштина, и држављанство сваког Ентитета, које ће регулисати сваки Ентитет, с тим да су:
: {{gap}}(а) Држављани сваког Ентитета самим тим и држављани Босне и Херцеговине.
: {{gap}}(6) Ниједном лицу се не може самовољно одузети држављанство Босне и Херцеговине или Ентитета или тако да буде лишено држављанства. Нико неће бити лишен држављанства Босне и Херцеговине или Ентитета из разлога као што су пол, раса, боја, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, припадност националној мањини, имовина, рођење или други статуси.
: {{gap}}(в) Сва лица која су била држављани Републике Босне и Херцеговине непосредно пре ступања на снагу овог Устава су држављани Босне и Херцеговине. Држављанство лица која су натурализована после 6. априла 1992. а пре ступања на снагу овог Устава регулисаће Парламентарна скупштина.
: {{gap}}(г) Држављани Босне и Херцеговине могу имати држављанство друге државе, уколико постоји билатерални споразум који је одобрила Парламентарна скупштина у складу са Чланом IV (4)(д), између Босне и Херцеговине и те државе који решава то питање. Лица са двојним држављанством могу да гласају у Босни и Херцеговини и у Ентитетима само ако им је Босна и Херцеговина земља пребивалишта.
: {{gap}}(д) Држављани Босне и Херцеговине у иностранству уживају заштиту Босне и Херцеговине. Сваки Ентитет може да издаје пасоше Босне и Херцеговине својим грађанима, онако како то одреди Парламентарна скупштина. Босна и Херцеговина може да издаје пасоше грађанима којима Ентитет није издао пасош. Постојаће централни регистар свих пасоша које су издали Ентитети и Босна и Херцеговина.

{{Члан|ІІ}}
{{центрирано|ЉУДСКА ПРАВА И ОСНОВНЕ СЛОБОДЕ}}

{{gap}}1. ''Људска права''. Босна и Херцеговина и оба Ентитета ће обезбедити највиши ниво међународно признатих људских права и основних слобода. У том циљу постојаће Комисија за људска права за Босну и Херцеговину, како предвиђа Анекс 6 Општег оквирног споразума.

{{gap}}2. ''Међународни стандарди''. Права и слободе које одређују Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода и њени Протоколи примењиваће се директно у Босни и Херцеговини. Те ће одредбе имати приоритет над свим другим законима.

{{gap}}3. ''Набрајање права''. Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживаће људска права и слободе поменуте у тачки 2; та права и слободе обухватају:
: {{gap}}(а) Право на живот.
: {{gap}}(6) Право да лица не буду подвргнута мучењу или нехуманим понижавајућим поступцима или казнама.
: {{gap}}(в) Право да лица не буду држана у ропству или потчињености или обављају принудни рад или обавезне радове.
: {{gap}}(г) Право на слободу и безбедност личности.
: {{gap}}(д) Право на поштено саслушање у грађанским и кривичним предметима, и друга права у вези са кривичним поступком.
: {{gap}}(ђ) Право на приватан и породични живот, дом и кореспонденцију.
: {{gap}}(е) Слободу мисли, савести и вероисповести.
: {{gap}}(ж) Слободу изражавања.
: {{gap}}(з) Слободу мирног окупљања и слободу удруживања са другима.
: {{gap}}(и) Право на брак и заснивање породице.
: {{gap}}(ј) Право на својину.
: {{gap}}(к) Право на образовање.
: {{gap}}(л) Право на слободу кретања и пребивалишта.

{{gap}}4. ''Не-дискриминација''. Уживање права и слобода које предвиђају овај Члан или међународни споразуми набројани у Анексу І овог Устава биће обезбеђено за сва лица у Босни и Херцеговини без дискриминације по било ком основу као што су пол, раса, боја, језик, верска, политичка и друга уверења, национално и социјално порекло, припадност националној мањини, имовина, рођење и други статуси.

{{gap}}5. ''Избеглице и расељена лица.'' Све избеглице и расељена лица имају право да се слободно врате својим домовима. Они имају право, у складу са Анексом 7 Општег оквирног споразума, на повраћај имовине које су били лишени током непријатељстава од 1991, и на накнаду за било коју имовину која им се не може вратити. Све обавезе или изјаве у вези са таквом имовином дате под принудом су ништавне и непостојеће.

{{gap}}6. ''Спровођење''. Босна и Херцеговина и сви судови, установе, државни органи и институције којима управљају Ентитети или се њима управља у Ентитетима, примењиваће и поштоваће људска права и основне слободе поменуте у тачки 2.

{{gap}}7. ''Међународни споразуми''. Босна и Херцеговина ће остати или постати чланица међународних споразума набројаних у Анексу І овог Устава.

{{gap}}8. ''Сарадња''. Све надлежне власти у Босни и Херцеговини ће сарађивати и обезбедити неограничен приступ: свим међународним механизмима за праћење људских права основаним за Босну и Херцеговину: надзорним органима које установи било који међународни споразум наведен у Анексу І овог Устава; Међународном трибуналу за бившу Југославију (посебно ће се повиновати наређењима издатим на основу Члана 29 Статута Трибунала); и било којој другој организацији коју овласте Уједињене нације са мандатом из области људских права и хуманитарног права.

{{Члан|ІІІ}}
{{центрирано|НАДЛЕЖНОСТИ И ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ИНСТИТУЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И ЕНТИТЕТА}}

{{gap}}1. ''Надлежности установа у Босни и Херцеговини''. Следећа питања спадају у надлежност институција Босне и Херцеговине:
: {{gap}}(а) Спољна политика.
: {{gap}}(б) Спољнотрговинска политика.
: {{gap}}(в) Царинска политика.
: {{gap}}(г) Монетарна политика, како је одређена Чланом VII.
: {{gap}}(д) Финансирање установа и међународних обавеза Босне и Херцеговине.
: {{gap}}(ђ) Политика и прописи за усељавање, избеглице и азил.
: {{gap}}(е) Спровођење кривичних закона на међународном плану и између Ентитета, укључујући ту односе са Интерполом.
: {{gap}}(ж) Увођење и рад средстава за међусобне и међународне комуникације.
: {{gap}}(з) Регулисање саобраћаја између Ентитета.
: {{gap}}(и) Контрола ваздушног саобраћајa.

{{gap}}2. ''Надлежности ентитета''.
: {{gap}}(а) Ентитети ће имати право да успостављају специјалне паралелне односе са суседним државама, у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине.
: {{gap}}(6) Сваки Ентитет ће пружати потребну помоћ влади Босне и Херцеговине да би јој омогућио да испуњава међународне обавезе Босне и Херцеговине, с тим што ће финансијске обавезе које узме на себе један Ентитет без пристанка другог Ентитета пре избора Парламентарне скупштине и Председништва Босне и Херцеговине пасти на терет тог Ентитета, осим уколико је таква обавеза нужна за продужење чланства Босне и Херцеговине у некој међународној и организацији.
: {{gap}}(в) Ентитети ће обезбедити сигурне и безбедне услове у оквирима своје надлежности одржавањем установа за спровођење грађанских закона које ће деловати у складу са међународно признатим стандардима и уз поштовање међународно признатих људских права и основних слобода поменутих у Члану ІІ, и предузимањем других одговарајућих мера.
: {{gap}}(г) Сваки Ентитет може да улази у споразуме са државама и међународним организацијама, са пристанком Парламентарне скупштине. Парламентарна скупштина може да одреди законом да за неке врсте споразума такав пристанак није потребан.

{{gap}}3. ''Закони и надлежности ентитета и институција''.
: {{gap}}(а) Све државне функције и овлашћења која овим Уставом нису изричито додељена институцијама Босне и Херцеговине припадаће Ентитетима.
: {{gap}}(6) Ентитети и све ниже заједнице ће у потпуности поштовати овај Устав који превладава неусклађене одредбе закона Босне и Херцеговине и устава и закона Ентитета, и одлуке установа Босне и Херцеговине. Општи принципи међународног права представљаће интегрални део права Босне и Херцеговине и Ентитета.

{{gap}}4. ''Координација''.

{{gap}}Председништво може да одлучи да олакша координацију међу Ентитетима по питањима која не спадају у надлежност Босне и Херцеговине према овом Уставу, уколико се један Ентитет не противи томе у било ком посебном случају.

{{gap}}5. ''Додатне надлежности''.
: {{gap}}(а) Босна и Херцеговина ће преузети надлежност за све друге послове о којима се Ентитети сложе; за послове које предвиђају Анекси 5 до 8 Општег оквирног споразума; и за послове који су нужни за очување суверенитета, територијалног интегритета, политичке независности и међународног статуса Босне и Херцеговине, у складу са поделом надлежности међу установама Босне и Херцеговине. По потреби се могу установити додатне установе ради обављања тих послова.
: {{gap}}(б) У року од шест месеци од ступања на снагу овог Устава, Ентитети ће започети преговоре са циљем да и друге послове укључе у надлежност Босне и Херцеговине, укључујући ту коришћење енергетских ресурса и сарадњу на привредним пројектима.

{{Члан|IV}}
{{центрирано|ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА}}

{{gap}}Парламентарна скупштина ће имати два дома: Дом народа и Представнички дом.

{{gap}}1. ''Дом народа''. Дом народа ће се састојати од 15 делегата, две трећине из Федерације (пет Хрвата и пет Бошњака) и једном трећином из Републике Српске (пет Срба).
: {{gap}}(а) Хрватске и бошњачке делегате ће одабрати хрватски односно бошњачки делегати у Дому народа Федерације. Делегате из Републике Српске ће одабрати Народна скупштина Републике Српске.
: {{gap}}(б) Девет чланова Дома народа сачињаваће кворум с тим што најмање три бошњачка, три хрватска и три српска делегата морају бити присутни.

{{gap}}2. ''Представнички дом''. Представнички дом састојаће се од 42 члана, две трећине изабраних на територији Федерације, и једном трећином на територији Републике Српске.
: {{gap}}(а) Чланови Представничког дома ће се бирати непосредно у свом Ентитету према изборном закону који ће усвојити Парламентарна скупштина. Међутим, први избори ће се одржати у складу са Анексом 3 Општег оквирног споразума.
: {{gap}}(б) Већина свих чланова изабраних у Представнички дом сачињаваће кворум.

{{gap}}3. ''Процедуре''.
: {{gap}}(а) Сваки дом ће се састати у Сарајеву у року од тридесет дана по одабирању односно изборима.
: {{gap}}(б) Сваки дом ће већином гласова усвојити свој пословник и одабрати међу својим члановима једног Србина, једног Хрвата и једног Бошњака који ће бити Председници односно заменици Председника, с тим што ће положај Председника да ротира између та три одабрана лица.
: {{gap}}(в) Сваки законодавни акт захтеваће пристанак оба дома.
: {{gap}}(г) Све одлуке у оба дома доносиће се већином присутних чланова који гласају. Делегати и посланици ће уложити напоре да се постарају да већина садржи најмање једну трећину гласова делегата односно посланика са територије сваког Ентитета. Уколико већина не садржи једну трећину гласова делегата или посланика са територије сваког Ентитета, Председник и заменици Председника ће се састати у комисији и покушаће да обезбеде сагласност у року од три дана од гласања. Уколико ти напори не успеју, одлуке ће ce доносити већином присутних чланова који гласају, с тим што гласови против не смеју да садрже две трећине или више од две трећине делегата или посланика изабраних у једном од Ентитета.
: {{gap}}(д) Предложена одлука Парламентарне скупштине може се прогласити деструктивном по виталне интересе бошњачког, хрватског или српског народа већином бошњачких, односно хрватских, односно српских делегата одабраних према тачки 1(а). Таква предложена одлука захтеваће за усвајање у Дому народа већину гласова бошњачких, хрватских и српских делегата који су присутни и гласају.
: {{gap}}(ђ) Када се већина бошњачких, хрватских или српских делегата противи позивању на тачку 3(е), Председник Дома народа ће одмах сазвати Заједничку комисију која ће се састојати од три делегата, по једног кога изаберу бошњачки, односно хрватски, односно српски делегати, да реши питање. Уколико Комисија не учини то у року од пет дана, питање ће се упутити Уставном суду, који ће убрзаним поступком проверити процедуралну исправност датога питања.
: {{gap}}(е) Дом народа могу да распусте Председништво или сам Дом, под условом да одлуку о распуштању коју доноси Дом одобри већина, која укључује већину од најмање два народа бошњачког, хрватског и српског народа. Међутим, Дом народа изабран на првим изборима по ступању овог Устава на снагу не може да се распусти.
: {{gap}}(ж) Одлуке Парламентарне скупштине неће ступати на снагу пре објављивања.
: {{gap}}(з) Оба дома ће објављивати потпуне записнике својих расправа и расправљаће јавно, осим у изузетним случајевима предвиђеним пословником.
: {{gap}}(и) Делегати и посланици неће бити кривично нити грађански одговорни за дела која почине у оквиру својих дужности у Парламентарној скупштини.

{{gap}}4. ''Надлежност''. Парламентарна скупштина ће бити надлежна за:
: {{gap}}(а) Доношење закона потребних за спровођење одлука Председништва или за обављање надлежности Скупштине, према овом Уставу.
: {{gap}}(6) Одлучивање о изворима и износу прихода за рад установа Босне и Херцеговине и за међународне обавезе Босне и Херцеговине.
: {{gap}}(в) Усвајање буџета за институције Босне и Херцеговине.
: {{gap}}(г) Одлучивање о пристанку на ратификацију уговора.
: {{gap}}(д) Друга питања нужна за обављање својих дужности, или која су јој додељена међусобним споразумом Ентитета.

{{Члан|V}}
{{центрирано|ПРЕДСЕДНИШТВО}}

{{gap}}Председништво Босне и Херцеговине састојаће се од три члана: једног Бошњака и једног Хрвата, који ће бити изабрани непосредно на територији Федерације и једног Србина који ће бити непосредно изабран на територији Републике Српске.

{{gap}}1. ''Избор и мандат''.
: {{gap}}(а) Чланове Председништва ће непосредно бирати сваки Ентитет (с тим што ће сваки гласач гласати за једно место у Председништву) према изборном закону који ће усвојити Парламентарна скупштина. Први избори, међутим, одржаће се у складу са Анексом 3 Општег оквирног споразума. Свако упражњено место у Председништву попуниће се из одговарајућег Ентитета, у складу са законом који ће усвојити Парламентарна скупштина.
: {{gap}}(б) Мандат чланова Председништва изабраних на првим изборима трајаће две године; мандати касније изабраних чланова трајаће четири године. Чланови ће моћи да се бирају на још један мандат, а затим неће моћи да се бирају током следеће четири године.

{{gap}}2. ''Процедуре''.
: {{gap}}(а) Председништво ће одредити свој пословник, који ће обезбедити адекватно обавештавање о свим састанцима Председништва.
: {{gap}}(б) Чланови Председништва ће међу собом именовати Председника. У првом мандату Председништва, Председник ће бити онај члан који је добио највећи број гласова. После тога ће метод избора Председника, путем ротације или на други начин, одредити Парламентарна скупштина, на основу Члана IV (3).
: {{gap}}(в) Председништво ће се трудити да усвоји све одлуке Председништва (тј. одлуке по питањима која произилазе из Члана III (1)(а)-(е) консензусом. Међутим, такве одлуке могу, уз поштовање тачке 2 (д) доле, да усвоје два члана Председништва, ако сви напори за постизање консензуса претрпе неуспех.
: {{gap}}(г) Члан Председништва који се противи одлуци може да прогласи да је одлука Председништва деструктивна по животни интерес Ентитета на чијој је територији он изабран, с тим да то мора да учини у року од три дана од дана када је одлука усвојена. Таква одлука ће се одмах упутити Народној скупштини Републике Српске, уколико је такву изјаву дао члан са те територије; бошњачким делегатима у Дому народа Федерације, уколико је изјаву дао члан Бошњак; или хрватским делегатима тог тела ако је изјаву дао члан Хрват. Уколико изјаву потврди двотрећинска већина тих лица у року од десет дана пошто им је одлука упућена, оспорена одлука Председништва неће ступити на снагу.

{{gap}}3. ''Надлежности''. Председништво ће бити надлежно за:
: {{gap}}(а) Вођење спољне политике Босне и Херцеговине.
: {{gap}}(6) Наименовање амбасадора и других међународних представника Босне и Херцеговине, од којих се са територије Федерације не може изабрати више од две трећине.
: {{gap}}(в) Представљање Босне и Херцеговине у међународним и европским организацијама и установама и тражење чланства у организацијама и установама у којима Босна и Херцеговина није члан.
: {{gap}}(г) Преговарање, проглашавање и, уз пристанак Парламентарне скупштине, ратификација уговора Босне и Херцеговине.
: {{gap}}(д) Извршавање одлука Парламентарне скупштине.
: {{gap}}(ђ) Предлагање, на препоруку Савета Министара, годишњег буџета Парламентарној скупштини.
: {{gap}}(е) Подношење извештаја, на захтев, али најмање једном годишње, Парламентарној скупштини о издацима Председништва.
: {{gap}}(ж) Координација, по потреби, са међународним и невладиним организацијама у Босни и Херцеговини.
: {{gap}}(з) Обављање других функција које могу бити нужне за обављање његових дужности, или које може да му стави у задатак Парламентарна скупштина, или о којима се сложе Ентитети.

{{gap}}4. ''Савет министара''. Председништво ће именовати Председника Савета Министара који ће ступити на дужност пошто га потврди Представнички дом. Председник ће именовати Министра иностраних послова, Министра спољне трговине и друге министре ако то буде потребно, који ће ступити на дужност када их потврди Представнички дом.
: {{gap}}(а) Председник и министри ће заједно представљати Савет Министара, који ће бити одговоран за спровођење политике Босне и Херцеговине у областима поменутим у Члану ІІІ (1), (4) и (5) и подносиће извештаје Парламентарној скупштини (укључујући ту, најмање једном годишње, извештаје о издацима Босне и Херцеговине).
: {{gap}}(б) Са територије Федерације се не може именовати више од две трећине свих министара. Председник ће такође именовати Заменике министара (који неће припадати истом конститутивном народу којем припадају министри), који ће ступити на дужност пошто их потврди Представнички дом.
: {{gap}}(в) Савет министара ће поднети оставку ако му у било које време Парламентарна скупштина изгласа неповерење.

{{gap}}5. ''Стални комитет''.
: {{gap}}(а) Сваки члан Председништва ће по положају имати цивилну команду над оружаним снагама. Ниједан Ентитет неће претити употребом силе нити употребити силу против другог Ентитета и ни под којим условима оружане снаге било ког Ентитета неће ући нити боравити на територији другог Ентитета без пристанка владе тог Ентитета и Председништва Босне и Херцеговине. Све оружане снаге у Босни и Херцеговини ће деловати у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине.
: {{gap}}(6) Чланови Председништва ће изабрати Стални комитет за војна питања који ће координирати активности оружаних снага у Босни и Херцеговини. Чланови Председништва ћe бити чланови Сталног комитета.

{{Члан|VI}}
{{центрирано|УСТАВНИ СУД}}

{{gap}}1. ''Састав''. Уставни суд Босне и Херцеговине ће имати девет чланова.
: {{gap}}(а) Четири члана ће бирати Представнички дом Федерације, а два члана Скупштина Републике Српске. Остала три члана изабраће Председник Европског суда за људска права по консултацији са Председништвом.
: {{gap}}(б) Судије ће бити истакнути правници високог моралног реномеа. Сваки гласач са правом избора који има такве квалификације може да буде судија Уставног суда. Судије које изабере Председник Европског суда за људска права неће бити грађани Босне и Херцеговине нити било које суседне државе.
: {{gap}}(в) Мандат првих наименованих судија трајаће пет година, уколико не поднесу оставку или их, због неког разлога остале судије не смене консензусом. Прве наименоване судије неће моћи да буду поново биране. Мандат касније наименованих судија биће до 70 година старости, уколико не поднесу оставку или их, због неких разлога, остале судије не смене консензусом.
: {{gap}}(г) За наименовања после пет година од првог наименовања судија, Парламентарна скупштина може да законом одреди друге методе избора судија које бира Председник Европског суда за људска права.

{{gap}}2. ''Процедуре''.
: {{gap}}(а) Већина свих чланова Суда представљаће кворум.
: {{gap}}(б) Суд ће усвојити своја правила суда већином свих чланова. Суд ће држати јавне расправе и издаваће образложење својих одлука, које ће се објављивати.

{{gap}}3. ''Права.'' Уставни суд ће штитити овај Устав.
: {{gap}}(а) Уставни суд ће имати искључиво право на решавање спорова који настану по овом Уставу између Ентитета или између Босне и Херцеговине и једног или оба Ентитета, или између установа Босне и Херцеговине, што обухвата, али није ограничено на питања:
: {{gap}}— Да ли је одлука једног Ентитета да успостави специјалне паралелне односе са суседном земљом у складу са овим Уставом, укључујући ту одредбе које се односе на суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине.
: {{gap}}— Да ли је нека одредба устава или закона неког од Ентитета у складу са овим Уставом.

: {{gap}}Захтеве за покретање спорова могу да упуте Суду само члан Председништва, Председник Савета министара, Председник или Потпредседник једног од домова Парламентарне скупштине или једна четвртина једног дома законодавног тела једног Ентитета.

: {{gap}}(б) Уставни суд ће такође имати апелациону јурисдикцију по питањима из овог Устава која произађу из пресуде било ког другог суда у Босни и Херцеговини.

: {{gap}}(в) Уставни суд ће имати надлежности по питањима која му упути било кои суд у Босни и Херцеговини, а која се односе на питања да ли је неки закон, од чије ваљаности зависи пресуда, у складу са овим Уставом, са Европском конвенцијом за људска права и основне слободе и њеним Протоколима, или са законима Босне и Херцеговине; или по питањима која се односе на постојање или домет неког општег правила међународног јавног права које је релевантно за одлуку суда.

{{gap}}4. ''Одлуке''. Одлуке уставног суда ће бити коначне и обавезујуће.

{{Члан|VII}}
{{центрирано|ЦЕНТРАЛНА БАНКА}}

{{gap}}Постојаће Централна банка Босне и Херцеговине која ће бити једина власт за емитовање новца и за монетарну политику у читавој Босни и Херцеговини.

{{gap}}1. Надлежности Централне банке одредиће Парламентарна скупштина. Међутим, ова неће моћи, током шест година по ступању овог Устава на снагу да даје кредите стварањем новца, делујући у том погледу као одбор за валуту; после тога, Парламентарна скупштина ће моћи да јој повери и таква овлашћења.

{{gap}}2. Први Управни одбор Централне банке састојаће се од Гувернера кога ће да наименује Међународни монетарни фонд по консултацији са Председништвом и од три члана које ће да наименује Председништво, два из Федерације (један Бошњак, један Хрват, који ће делити један глас) и једног из Републике Српске, који ће сви имати шестогодишње мандате. Гувернер, који неће бити грађанин Босне и Херцеговине, нити било које суседне државе, ће моћи да даје одлучујући глас у Управном одбору.

{{gap}}3. После тога ће Управни одбор Централне банке Босне и Херцеговине да се састоји од пет чланова, које ће наименовати Председништво на мандат од шест година. Одбор ће између својих чланова наименовати Гувернера са шестогодишњим мандатом.

{{Члан|VIII}}
{{центрирано|ФИНАНСИЈЕ}}

{{gap}}1. Парламентарна скупштина ће сваке године усвајати, на предлог Председништва, буџет који ће покривати издатке потребне за рад установа у Босни и Херцеговини и за међународне обавезе Босне и Херцеговине.

{{gap}}2. Ако се такав буџет не усвоји на време, привремено ће се користити буџет за претходну годину.

{{gap}}3. Федерација ће обезбедити две трећине а Република Српска једну трећину прихода потребних за буџет, осим ако се приходи не убирају онако како одреди Парламентарна скупштина.

{{Члан|IX}}
{{центрирано|ОПШТЕ ОДРЕДБЕ}}

{{gap}}1. Ниједно лице које издржава казну коју је изрекао Међународни трибунал за бившу Југославију и ниједно лице које је под оптужбом Трибунала и које се није одазвало позиву да се појави пред Трибуналом, не може да буде кандидовано нити може да има било какву именовану, изборну или другу јавну функцију на територији Босне и Херцеговине.

{{gap}}2. Накнада за лица која имају звање у установама Босне и Херцеговине не може да се умањи током њиховог службовања.

{{gap}}3. Функционери наименовани на положаје у установама Босне и Херцеговине представљаће, уопште узевши, народе Босне и Херцеговине.

{{Члан|X}}
{{центрирано|АМАНДМАНИ}}

{{gap}}1. ''Процедура за доношење амандмана.'' Овај Устав може да се мења одлуком Парламентарне скупштине, укључујући двотрећинску већину присутних посланика који гласају у Представничком дому.

{{gap}}2. ''Људска права и основне слободе.'' Ниједан амандман на овај Устав не може да елиминише или умањи било које од права и слобода поменутих у Члану II овог Устава, нити може да измени ову тачку 2 Члана X.

{{Члан|XI}}
{{центрирано|ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ}}

{{gap}}Прелазне одредбе које се односе на јавне установе, законе и друга питања дате су у Анексу II овог Устава.

{{Члан|XII}}
{{центрирано|СТУПАЊЕ НА СНАГУ}}

{{gap}}1. Овај Устав ће ступити на снагу по потписивању Општег оквирног споразума као уставни акт који замењује Устав Републике Босне и Херцеговине.

{{gap}}2. У року од три месеца од ступања овог Устава на снагу, Ентитети ће изменити своје уставе, како би обезбедили да ти устави буду у складу са овим Уставом, према Члану III (3)(б).

{{наслов|АНЕКС I}}
{{наслов|ДОДАТНИ СПОРАЗУМИ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА КОЈИ ЋЕ СЕ ПРИМЕЊИВАТИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ}}

{{gap}}1. Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида, 1948.

{{gap}}2. Женевска конвенција I—IV из 1949. о заштити жртава рата, и протоколи тој Конвенцији I—II, 1977.

{{gap}}3. Конвенција из 1951. о статусу избеглица и Протокол тој Конвенцији из 1966.

{{gap}}4. Конвенција о држављанству удатих жена, 1957.

{{gap}}5. Конференција о смањењу броја лица без држављанства, 1961.

{{gap}}6. Међународна конвенција о елиминацији свих облика расне дискриминације, 1965.

{{gap}}7. Међународни споразум о грађанским и политичким правима из 1966, и Факултативни протоколи том Споразуму из 1966. и 1989.

{{gap}}8. Споразум о економским, социјалним и културним правима, 1966.

{{gap}}9. Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације према женама, 1979.

{{gap}}10. Конвенција против мучења и других свирепих, нељудских или понижавајућих поступака и казни, 1984.

{{gap}}11. Европска конвенција о спречавању мучења и нељудских или понижавајућих поступака и казни, 1987.

{{gap}}12. Конвенција о правима детета, 1989.

{{gap}}13. Међународна конвенција о заштити права свих радника миграната и чланова њихових породица, 1990.

{{gap}}14. Европска повеља за регионалне језике и језике мањина 1992.

{{gap}}15. Оквирна конвенција за заштиту националних мањина.

{{наслов|АНЕКС II}}
{{наслов|ПРЕЛАЗНИ АРАНЖМАН}}

{{gap}}1. ''ЗАЈЕДНИЧКА ПРИВРЕМЕНА КОМИСИЈА''
: {{gap}}(а) Стране овим оснивају Заједничку привремену комисију са мандатом да расправља о практичним питањима у вези са спровођењем Устава Босне и Херцеговине и Општег оквирног споразума и његових Анекса, и да даје препоруке и предлоге.
: {{gap}}(б) Заједничка привремена комисија ће се састојати од четири лица из Федерације, три лица из Републике Српске и једног представника Босне и Херцеговине.
: {{gap}}(в) Састанцима Комисије ће председавати Високи представник или лице које он одреди.

{{gap}}2. ''ПРОДУЖЕЊЕ ЗАКОНА''

{{gap}}Сви закони, прописи и правила правног поступка који су на снази на територији Босне и Херцеговине у тренутку када Устав ступи на снагу, остаће на снази у оној мери у којој нису у супротности са Уставом, док другачије не одреди надлежно државно тело Босне и Херцеговине.

{{gap}}3. ''ПРАВНИ И УПРАВНИ ПОСТУПЦИ''

{{gap}}Сви поступци у судовима или управним установама који функционишу на територији Босне и Херцеговине у тренутку када нови Устав ступи на снагу наставиће се и даље, или ће бити пренети на друге судове и установе у Босни и Херцеговини у складу са законима који одређују надлежности таквих судова и установа.

{{gap}}4. ''УСТАНОВЕ''

{{gap}}Док их не превладају примењиви споразуми или закон, државне установе, институције и друга тела у Босни и Херцеговини деловаће у складу са примењивим законима.

{{gap}}5. ''СПОРАЗУМИ''

{{gap}}Сви споразуми које је ратификовала Република Босна и Херцеговина у периоду између 1. јануара 1992. и ступања на снагу овог Устава, биће саопштени Члановима Председништва у року од 15 дана од дана када ступе на дужност; сваки уговор који не буде тако саопштен биће отказан. У року од шест месеци од како се први пут састане Парламентарна скупштина, а на захтев било ког члана Председништва, Парламентарна скупштина ће размотрити питање отказивања других таквих споразума.

{{центар|ИЗЈАВА У ИМЕ РЕПУБЛИКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ}}
{{gap}}Република Босна и Херцеговина прихвата Устав Босне и Херцеговине у Анексу 4 Општег оквирног споразума.

За Републику&lt;br&gt;
Босну и Херцеговину&lt;br&gt;
Харис Силајџић, с. р.

{{центар|ИЗЈАВА У ИМЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ}}
{{gap}}Федерација Босне и Херцеговине, у име својих конститутивних народа и грађана, прихвата Устав Босне и Херцеговине у Анексу 4 Општег оквирног споразума.

За Федерацију&lt;br&gt;
Босне и Херцеговине&lt;br&gt;
Крешимир Зубак, с. р.

{{центар|ИЗЈАВА У ИМЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ}}
{{gap}}Република Српска прихвата Устав Босне и Херцеговине у Анексу 4 Општег оквирног споразума.

За Републику Српску&lt;br&gt;
Никола Кољевић, с. р.</text>
      <sha1>o33k0alxrmssr9yggicidfe8q9g4kct</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Градови и химере (1930)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61501</id>
    <revision>
      <id>145588</id>
      <timestamp>2026-08-25T15:55:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Градови и химере (1930) | | | '''Садржај''' | }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; [[Градови и химере (1930)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]&lt;br /&gt; Градови и химере (1930)/Други писмо и…</comment>
      <origin>145588</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1499" sha1="7h9hvxyli1lwqmwarl4ft51wj661iy7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Градови и химере (1930)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Градови и химере (1930)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Пријатељу&lt;br /&gt;Д-р. Кости Кумануди''

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>7h9hvxyli1lwqmwarl4ft51wj661iy7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145606</id>
      <parentid>145588</parentid>
      <timestamp>2026-08-26T09:41:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145606</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1556" sha1="3eqj6oypjz4glr1562k5v2umg82kez3" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Градови и химере (1930)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Градови и химере (1930)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Пријатељу&lt;br /&gt;Д-р. Кости Кумануди''

{{Википедија|Градови и химере}}

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>3eqj6oypjz4glr1562k5v2umg82kez3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Градови и химере (1930)/Писмо из Италије</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61502</id>
    <revision>
      <id>145589</id>
      <timestamp>2026-08-25T16:03:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930) | | | '''Писмо из Италије''' | }}  Рим, октобра 19*  Кад нам је двадесет година, ми на римским улицама мислимо на стотине генерација лепих римских жена које су прошле тим пут…</comment>
      <origin>145589</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54025" sha1="pvdvrhwti32xowrh3fzuydno48w6c8y" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
|
| '''Писмо из Италије'''
|
}}

Рим, октобра 19*

Кад нам је двадесет година, ми на римским улицама мислимо на стотине генерација лепих римских жена које су прошле тим путима. У тридесетој години, ми овде мислимо на старинске римске хероје и тражимо по путу Апији стопе далеких цезарских легија. У четрдесетој, мислимо на античке беседнике и мудраце. У педесетој, на мученике и светитеље. — Има наше срце едно своје доба Петрониуса и Лукулуса, друго Сципиона и Помпеја, треће Цицерона и Сенеке, четврто светог Павла и Свете Цецилије... И градови имају увек по једно доба људског живота и људских страсти; једини је град Рим који има сва наша доба, и који даје свакој нашој страсти своје магије и своје истине; и када год се вратимо овамо, ми увек откривамо овде нова чудеса и нове лепоте. Рим није само вечит, него и вечно друкчији.

Јер ни на једној стопи наше земље није дуже боравила људска мисао, ни више оставила трага људска енергија. Римска држава није престајала у свету за непуне три хиљаде година: када је свршила цезарска држава, она се претворила у духовно царство и папску државу. У Цариграду је едно време био златни престо римских царева, али је у Риму остала бронзана столица Светог Петра. Владара на Палатину брзо је заменио владар у Латерану и Ватикану. Од цезара који је био војник и првосвештеник, остао је владар и првосвештеник. Остала је у многом погледу и основа старе државне организације некадашњег царства: само место консулâ и проконсулâ у истим далеким провинцијама, стојали су сада владике и кардинали. То духовно царство и кад је губило своју снагу није губило свој континуитет. — Никад се Хришћанство не би било проширило да није знало за путеве којим су и дотле ишли римски освајачи за освајање света; нити би се било одржало да није себи потчинило Рим. Беседници с форума, отишли су на предикаонице. Порез који се плаћао Богу и цезару, доцније се плаћао Богу и Папи. Кад је Рим престао бити престоница целог античког света, постао је престоницом будуће опште вере; и умирајући, стара држава се овековечила. Уједињење човечанства у једној држави није успело, и тад се пошло да се оно уједини у једној општој цркви. Паганизам није могао бити општа вера, јер је био основан на локалним божанствима; али што није могао бити Јупитер, то је могао Бог Хришћанства. Нове легије које су пошле одавде, нису носиле орлове него еванђеља; и путевима Апијом и Номентаном нису више ишле легије, него мисионери.

Атина је бивала и пролазила, али је Рим остао средиште света и магија великог дела људства које је најдубље веровало у Бога. Није само једном имао папа снагу некадашњих цезара. Јеретици, германски и француски краљеви, подела вере на више цркава, и подела папства на више папа, ренесанса и реформа, све је прошло над овим градом, али главне његове основе никад нису попуцале. Разврати и уморства која су ишла из Латерана и Ватикана, чинили су да папа губи моћ и углед, али је свет побожни разликовао личност човека од личности свештеника, и свет је примао благослове Бонифација VII и Александра VI, и узимао причест из руке убица.

И данас ствари овде имају изглед свештених утвари; и све живи у голој усамљености своје историјске лепоте, јер је свака од њих један докуменат људске мисли и савести. Рим је највеће средиште, јер је овде рођена идеја о општој држави и затим основа о општој вери. Овде је постао римски законик о организацији живота: ослобођењу слуге од господара, сина од оца, жене од мужа, грађанина од цезара. Али је овде зачета и идеја о љубави још и пре хришћанског учења, јер римски филозофи нису били космичари него моралисти; и Епиктет, и Сенека, и Цицерон, и Марко Аурелије, говоре о моралу основаном на братству и једнакости међу људима. Идеја о човечанству и идеја о човечности постале су овде истовремено. Ниједан други антички народ није ишао да осваја да би ујединио, него да би покорио; само је римски народ имао смисао о великој заједници под истим законима. Он је пропао баш кад је постао општим царством, али се обновио постајући општом црквом. Римска држава и хришћанска црква живе у свима делима људског прогреса од времена кад су постале. За двадесет векова није се од њих могло одвојити ништа што би скренуло на беспуће ова два велика појма: римску правду и хришћанску љубав. Геније човечанства развијао се на њима кроз најразличније и најпротивуречније историјске периоде. Римска држава и хришћанска црква, то су два највећа схватања величине и хармоније.

Никад Рим није лепши него ноћу, и нигде ноћ није лепша него у Риму. Има улицâ и пијацâ које никад нисам видео друкче него ноћу, и којима никад нисам знао име ни правац. Такве су улице у Borgo Vecchio, и квартовима у којима живе мали људи, где се прозори погасе већ од првог мрака, и где је тишина дубока као ноћно море. Прелазио сам туда широке пијаце где у дубоком ћутању свог трулог камења стоје залеђене старе палате и манастири, и где нас ноћне утваре пресрећу као непријатељске страже, и прате до куће као разбојници. Овуда корачамо, а изгледа нам да тонемо; осећамо под ногама широке плоче, а изгледа нам да смо у барци која је изгубила своја весла. Свугде се испречиле сенке као непроходне шуме; а кад кроз мрак ударе сати с које цркве, нико се не би усудио да их броји. — У овим су тамним квартовима изумрли читави народи. Овом су стопом земљишта прошле и војске освајача, и сјајне процесије, и патроле инквизиције, и мученици и свеци, и најбучнији карневали, и најлепше жене, и највећи људи. А све стоји још на свом старом месту. Па ипак на сваком раскршћу, какав страх од смрти. Рим је вечан, а смрт је ипак на сваком кораку. Осећање да све овде умире, и трагичније него игде, никад нас не оставља, ни онде где нам све изгледа необориво и вечито. Рим је вечан, али као тамна палата смрти. Ова борба тих неумрлих ствари са смрћу, која се види на сваком месту, то је оно што се најдубље осети у тим ноћним лутањима по једном неизмерном беспућу лепоте и туге.

У римским пољима и римским вечерима први пут сам познао дубоко и неодољиво осећање самоће које наше време више нигде не даје. Једина земља самоће, то је још Италија, са толиким празним обалама, и шумама куда још не пиште возови, са усамљеним малим градовима пуним цркава, са селима којима нико не зна име. У Француској су на најлепшим местима хтели, у Швајцарској санаториуми, у Немачкој касарне, у Србији пивнице, у Белгији фабрике, у Русији цркве, у Турској гробља. Само је још у Италији могуће видети лепоту и тишину неподвајане и уједињене. Само се ту види лепота неоскрвњена и тишина необешчашћена. Талијанска уметност је давала велика дела, јер су постојали уметници који су радили у градовима далеко од престонице, или живели у престоници далеко од људи. — Нико данас не зна колика је беда и унижење не смети остати сâм са собом. Нико не зна колика је несрећа никад не чути у самоћи како тече наша сопствена крв кроз наше вене и слепоочнице, ни како се чују кораци наших сопствених мисли у тишини у којој се све прокаже. Ни колика је лепота чути говор воде и пупчање шуме у тишини; и гледати очи животиња у самоћи; и мотрити војске мрава на путу којим нико не пролази; и слепе мишеве у ваздуху у којем је све изумрло и угашено. Ко је био онај полубог који је поставио у самоћу пустиње Сфинкса са онако раширеним очима и онако отвореним ушима? Тај је дао највећу реч о лепоти и дубини самоће. Један стуб у античком римском пољу, чија једна половина стоји а друга лежи у трави, каква је то неодољива лепота смрти и славе! Има тишинâ којих се сећам више него најлепших речи.

Једни беже од људи у самоћу а други беже од самоће међу људе. Онај који навикне на самоћу, прекида са светом као што чедан прекида са порочним, или чист за нечистим. Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу шуме и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине. И када љубимо, најискреније љубимо у тишини осаме; за љубав је свет њен прогонилац, пљачкаш, убица. Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих самоћа. Данашњи салон сатире у заметку све велике љубави, и замењује их великим злочинима над собом и над другим. Велике љубави су рад немих и глухих сати као и велике идеје. Велика љубав је сабласт која живи у пећини пустој и празној, и по шумама где не допире други глас него глас душе која се плоди слободно у неизмерне лепоте пожртвовања и вере у другог. Сујета се лечи само самоћом; самотник је једини господар самог себе.

Бог убирава пустињу и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље, Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришао божанству. Само малога човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовнији него за највећи свет једног друштва. — Буда и Христос су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати. Глас из пустиње, глас јеврејских пророка, то је глас оних који су се купали у тишини мртвих простора, и чули у себи глас неизмерне доброте и дубоке чистоте које владају само у самоћи. Они су затим ишли да објаве да су видели Бога, исток и запад свега. А то је зато што су у самоћи чули своју душу, еманацију божју, у пределу где се једино она чује, очишћена од свега, и као у ватри прекаљена. — Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку. Свети Бруно вапи: O beata solitudo! O sola solitudo!... Микел-Анђело је живео у пустињи, јер се одвајао од света. Његове су оне благе и сјајне речи: Небудите ме; говорите тихо... Non mi risvegliate, parlate basso... Петрарка није пристао да живи у блеску Ватикана, и цело његово дело носи велики печат идејног и трансцендентног живота једног самотника. Лаура је само у самоћи добила ону узвишену лепоту Богородице. Милтон је, слеп и одвојен од света, говорио другом у перо свој религиозни епос, и био индиферентан што за време док изговара своје свештене стихове, по улицама његовог града бесни револуција. Мали и мирни тоскански градови и фламански неми бургови дали су највеће уметнике. Париз и Лондон нису за велике песнике. Сви писци из тих данашњих Вавилона, у упоређењу на старе писце, имају на својим делима траг расејаности каква се има увек кад се говори с другим људима, а без оне благости и узвишене мирноће која се има кад се говори са самим собом. Пример Виктор Иго. Стални додир са светом, тумарање међу гомилама, раздражљивост његове сујете, нису дозволили да његова поезија добије оно религиозно осећање спокојства који има само узвишена усамљеност једне душе. Треба да се уметник и мислилац одвоји у пустињу, или се затвори у своју кућу као у тврђаву, и не силази међу свет друкчије него што силазе они из тврђаве, у сухе дане, на реку, по воду.

Волео сам блага поподну на расејаним и пометеним путевима на старом Авентину, чије је шуме опевао Овид. Једно танко звоно, можда са Свете Сабине, прво осети конац дана, и одмах затим дигне на узбуну хиљаду других римских звонара. Једно за другим, као јата белих птица, дигну се у ваздух звуци са Свете Бибијане, затим са Свете Нереје и Ахилеје, и после са Светог Чезара, док најзад не забруји цео свештени град с краја до на крај, у безбројним металима, у једној какофонији свих тонова, и док се све то не раствори у потмуло једнолично брујање и у прашину мелодије. То је час кад се Рим растаје са једним окончаним даном или једним окончаним столећем. Звуци се помешају са целим морем шарене светлости. Са неколико невидљивих и прастарих звонара ударе стари маљеви и клатна, а звуци попадају по тамним крововима и поломе се по тротоарима. Светлост иде изнад града у лепршавим огњеним платнима. Ветрић се игра сјајем и мелодијом у ваздуху који је препун ватре и звука. То дугочасно брујање старог града из сваке његове пукотине и из сваке његове поре, то је извесно једна религиозно екстаза коју никакав град на свету није могао дати. Дуги и несравњиви четврт сата у вечерњем римском пољу, то је један од највећих догађаја људског срца.

Овде таквим сјајем отпочињу ноћи каквим би другде отпочело јутро. У другим старим хришћанским градовима падање мрака је језиво, као да ће се истог часа угасити све ватре овог света и затворити сви извори воде. По њиним улицама падне мрак који од ствари направи утваре и наказе. Али овде падање ноћи, то је провала светлости. Боје се претварају у ватрена влакна која се дуго исткивају и распредају, замршују и расплећу, и које од свега на земљи начине интриге сунца. Стари град изгледа тад да је изишао из својих темеља и да лебди у ваздуху кроз који протичу дубоке реке звука. Ово је ненадмашна слава у природи и празник у небу.

Најзад, и кад Рим већ цео замркне, још по Авентину тумарају разбијене војске светлости. Оне нестану тек кад у даљини малакше и последње старо звоно, једно од оних која су сто пута позивала да се бежи од варвара; или сребрни гласић каквог малог звона које у тами утрне, као свећица.

Овај брег Авентино је у античко доба био најскромнији од седам римских брегова. У цесарско доба, брдо нишчих. Његова убога лепота нема повести; има једва мало легенде. За време Ромулуса, још овај брег није припадао његовој држави. Авентино је за римско краљевство први освојио благи краљ Нума, његов наследник, кад је победио два сатира, Пикуса и Фаунуса, који су дотле владали овим брегом. А победио их је кад их је заробио пијане од његовог вина и меда што је лукави краљ био кришом усуо у изворе са којих су они пили воду; иначе никад не би победио друкче та два фауна са брзим ногама и опасним рошчићима. — Авентино је била велика покрајина самоће и дубоко царство тишине. А краљ Нума је био највећи самотник старог века, и највећи љубавник самоће. Савршени мистик и најрелигиознији владар; најчуднија паганска персоналност и најизраженији тип краља-мудраца. Можда само историјски мит, али ипак готова истина; и можда само фантастична фигура, али ипак изграђена физиономија. Ни сањалица ни меланхолик, него ћуталица и мислилац. Изабрао је Авентино, ту тврђаву тишине, за своју неспокојну и невеселу душу. Бежао је од људи које је волео и дружио се само са нимфом Егеријом, чија је шума била близу Авентина, и која је знала божанске тајне и говорила их краљу. — Једино самотничке стопе тог чудног владара остале су по античком Авентину, изабраном за побожна лутања. Стари век га је сматрао учеником Питагоре, јер је овај грчки мистик наредио био ћутање својим ученицима. Међутим Нума је живео више него за столеће пре мудраца грчког. Али ако није био његов ученик, значи само да је био питагорист пре Питагоре. — Свакако био је различит од свих других шефова народних и државних античког доба; дубљи него Тезеј и чуднији него Ликург. Од ратничког Ромулусовог града направио је град храмова; од добрих људи, свештенике; од војника, занатлије; од поштених жена, калуђерице. За преко четрдесет година његовог краљевања, није било рата: јер је тај љубитељ тишине веровао да је мир мудрост живота. — За себе и своју самотничку душу освојио је од фауна овај Авентино са његовим каскадама маслинâ и водâ. Краљ Нума је основао у Риму храм богињи Тацити, што значи божанству Ћутања, богињи са затвореним уснама.

Али откуд тај чудни инстикт за самоћу у то доба историје кад су још владале дубоке тишине по целој земљи? Откуда та љубав за изналажење тајне живота у доба када је људство тек било почело, и кад своју праву тајну није још ни имало? У лепом миту о Нуми има нечег савршено хришћанског. Овакав какав је, највише кроз Плутарха, дошао до нас, Нума је најхришћанскије лице паганског света, и по својој љубави за људе од којих се крио, и по свом страху од тајне за којом је међутим неуморно трагао. Авентино није никад престајао да буде брдо меланхолије, јер је било брдо вере и самоће, које су, обадве, направљене од туге. Краљ Нума је још сјајна утвара коју сретате по самотним путима римске кампање, једини који овде господари нашим самоћама, и чији је мит лепши од Августове вести.

Авентино је још само једном постао озарени брег. Ако је за цесарско доба био брдо нишчих, за папско доба је био пребивалиште неколицине светаца. Још овде у једној цркви стоји проповедница папе Григорија Великог, који је спасао Рим од куге и од варвара, и говорио овде благу хришћанску истину у њеној назаретској чистоти. Али је Авентино био највећи кад је био постао тврђавом угроженог хришћанства: кад је овде под једном наранџом сањао Свети Доминико, један од највећих политичара и војника вере, свој страшни сан Христовог осветника. Зато сам у своја пролетња и јесења лутања овуд већма мислио на ову огромну средњевековну фигуру, него на све што јој је овде претходило. Само је лепо оно што је страшно — рекао је енглески песник.

Два највећа свеца из XIII-ог века били су талијански мистик Свети Фрања из Асизе и шпански догматичар свети Доминико из кастиљанске Калеруеге. Ничег нису имали заједничког та два свеца и лична познаника, осим што је светац из Асизе онолико волео веру колико је светац из Шпаније мрзео безвернике. Талијански мистик је живео по шумама и пећинама свог Субазиа и на меланхолином језеру Тразимене говорио да је Бог свугде: у срцима људи, у крилима птица, у снази зверова. Курјаци умиру од глади а птице од мраза, и све је уједињено у општој судбини, сва бића су везана међу собом, а сва уједно везано за Творца који је извор заједнице и љубави. Шпански светац, напротив, проповедао је по Шпанији и Француској покољ јеретика патарена који су деца сотонина. И, на шпански начин, одвајао је од Бога не само животиње него и људе који нису веровали као он. — Ученици свеца из Асизе вратили су талијанском католичанству нежност примитивне хришћанске цркве каква се од доба Григорија Великог није више познавала; а ученици свеца из Шпаније унели су у веру ригоризам и непомирљивост шпанског амвона, и упалили ломаче инквизиције. Свети Франческо је зверове звао браћом, а Свети Доминик је целе људске провинције препоручивао за пламен и џелате. У овој двојици светитеља су, јасније него игде, оличене разлике између ведрог католичанства талијанског и мрачног католичанства шпанског. Никад у Шпанији не би могао понићи проповедник као светац из Асизе, да се исти час не би обрнуо у мрачњака као што је био овај светац из Калеруеге. — Свети Доминико је био кључар и магнат цркве, а свети Франческо је њен песник и гладница. Један виче џелатима: «Побијте их све, а Бог ће после сâм одвојити добре од рђавих». Други благосиља рањаве и лечи губаве. Свети Франческо је био пророк и скрушени слуга олтара; а Свети Доминико је био теолог догматичар, црквени политичар, и, најзад, војник вере. Један је клицао љубав, а други поредак; један веру, а други догму; један побожност, а други послушност. Доминиканци су били војска цркве против јеретика, и од почетка XIII века шефови папске инквизиције Санто Официо. И то све док нису došле војске језуита да их смене у XV веку. Само је Шпанац Игнасио из Лојоле могао сменити Шпанца Доминика из Калеруеге. Доминиканци су били преки војници, а језуити били гипки дипломати. Савонарола и Томасо Кампанела су били доминиканци. — Али између Светог Франческа и Светог Доминика постојале су и разлике у погледу развитка саме вере: први је оличење једне благе верске идиле, а други је оличење свирепе верске политике.

Данте се дивио обојици на начин великог католичког песника. Светом Франческу се дивио, јер је дао вери своје детиње срце... Naque al mondo un Sole... А Светом Доминику се дивио, јер је истој вери дао своју гвоздену мишицу.

Нигде историјска визија није ни моћна ни сугестивна колико у Риму. Ми се овде осећамо савременици свих ствари овог града. Као да су јуче на наше очи ударили овде први четвртасти камен на Палатину двојица младе браће које је задојила вучица из римског поља. Као да смо својим очима видели све цезаре у цирку, све папе на амвону, све мученике на ломачи, све варваре на бесним коњима победилаца и рушилаца. И као да смо и сами ишли овуд гологлави у свима процесијама. Живот атинског света и источних народа старог доба, ми смо само разумели и запамтили; али живот овог града ми смо и сами проживели. Атина је узвишенија, али нам је Рим ближи.

Јер су стари римски људи још уз нас и са нама. Још идемо њиним путевима по свима старим континентима; и још прелазимо преко њиних мостова по нашим сопственим рекама; и још по нашим пољима лежи римски свет у гробљима која откопавамо; и још се дивимо њиховим аквадуцима и пијемо воду из њихових цистерна као из њиховог длана. Зато су нам блиски. И кад нисмо ми код њих у Риму, они су код нас и у нашој кући.

Чак и грчка мисао је прешла на велики део нас преко живота римског: преко њихових књига и њихових институција. За наш морални живот је стоицизам био једно од највећих упоришта. Стоицизам је стварно дошао к нама више из Рима него непосредно из Атине. Римски стоици су га и изградили. Код атинских стоика је врлина изгледала сујета, затварање у себе, привилегија елите; код римског грађанина је та иста доктрина постала грађанском свешћу, правим смислом, социјалним осећањем, науком о акцији, вером у дужност. Цицерон препоручује своме народу само филозофију која је практична мудрост за живот, као што је Волтер то исто препоручивао свом народу и свом времену. То је зато што су Платон у Риму а Декарт у Француској подједнако били одвели друштво у чисте апстракције које су без везе с људским животом. И филозофија, и историја, и књижевност, све је било у Риму у знаку стоицизма. У Риму су били подједнако искрени стоици и преубоги Епиктет као и пребогати Сенека. Нико није дубље стоички моралан него Тацит; ни стоички практичан као Папиниус или Гајус; ни стоички чисти, као Јувенал или Марко Аурелије; ни стоички храбри као Брутус или Катон. Стоицизам је овде стварно замењивао религију, и филозофи су били узели боговима њихова места.

Хришћански наук нам је дао идеју о љубави човечанској без обзира на расе и сталеж. Али стоицизам је дао безброј римских карактера који су постали школски узори за народ и песнички узори за све творевине духа. Римљани су били у своје доба највећи народ на свету, али и једини који су разумевали величину света. Римски моралисти су говорили о човечанству, а римски законодавци су унели стоицизам у општу идеју о правди, и изграђивали законе за свет а не само за себе. Ни сами нисмо свесни колико у сваком од нас, у погледу идејном и моралном, има од римског карактера. Рим је био највећа школа о праву и дужности. — Рим је имао цареве какве није имала никад ниједна друга држава на земљи: Трајана, Антонија Побожног, Септима Севера, Марка Аурелија и Јовиана. Свет још вапи за таквим владарима. Примери Брутуса, Катона и Перса и данас су мерило за просвећено јунаштво, и за смисао о грађанској дужности. Чак и сами римски примери тирана, крволока и развратника, били су највеће мере могућности. Све је овде било велико, и добро и зло; све је изражено у потпуности и у парадоксу.

Рим је био тло где се вечито живело за неку идеју. Ко ће порећи да пагански римски мудраци нису били инспирисани колико и хришћански Свети Оци? И ко ће порећи да пагански хероји нису умирали за своју идеју са истом мистичном егзалтацијом с којом су хришћански мученици умирали за своју фикцију! Стари Рим је имао своје карактере и за папско доба, и којим се поноси људство: Григорије Велики, Арнаулдо из Брешије, Свети Франческо, Савонарола. — Стари Рим је живео у разврату и насиљу какве блага Атина није познавала; али те страшне мрље историје опрале су величине римских хероја. У хришћанско доба је папа Јован XII имао харем у свом Латерану и једног ђакона посветио у штали; у породици папе Александра VI трују једно друго. Али су овакви ужасе хришћанског света опрали својом крвљу хришћански мученици. *Sangrum matyrium*. То је лепота на овом тлу вечитог прегорења и борбе за утопију.

Није свет знао за правду нити су људи знали за право док није постао римски грађанин. Нису народи престајали да се искорењују док нису došле легије да донесу мир. Нису постојале ни европске народности док није цезар у оквиру римске државе формирао варварске масе. Наш идејни живот је везан за грчке филозофе, наш морални смисао за јеврејске пророке, а наша идеја о грађанској величини за римске карактере. Зато овде нико није странац. Сви смо пили на том извору, и сви смо прожети овом светлошћу. На сваком старом камену овог града има нешто написано од дубине свих људских колена, и овде је запечаћено нешто од сопствене судбине свију нас.

Нема већег насиља над својим духом и душом него се поделити у Риму између две врсте емоција: оних које нам даје доба цезарско и оних из доба папског. У осталом, све се овде наслонило једно на друго: старо цезарско купатило на какву цркву Средњег века; или црква Средњег века на какав данашњи енглески хотел. Била је вечита судбина Рима да једно обара кад треба да нешто ново подигне, и он је то подизао увек баш на истом месту, и често истим камењем, и на истим старим темељима. Није никад било суревњивости за прошлост. Старе базилике претваране су у хришћанске цркве; стари форуми у нове пијаце рибе и поврћа; стари храмови у народне саборнице; стари папски Квиринал, у палату савојских краљева нове државе. Велика црква Арачели на Капитолу подигнута је на деловима храма Јупитеровог који је у цесарско доба имао кров од злата. У њу су донесени стубови ко зна све из којих паганских храмова, а један чак носи натпис да је из спаваће собе Августове. Тако и тридесет и шест јонских стубова од белог мрамора у цркви Свете Марије Мађоре, узети су из храма Јунониног. У Латерану су четири позлаћена стуба донесена из храма са Капитола; Август их је излио од бронзаних кљунова египатских бродова после битке код Акциума.

Нема тога нигде другде. У старој Теби је Рамесеум остао на свом месту усамљен у свом болу и својој лепоти, као и Амонов храм близу њега; и као Партенон у Атини и Света Софија у Цариграду. Али у Риму је Света Сабина подигнута на зидовима храма Дианиног; Света Марија сопра Минерва над храмом Минерве; а света Марија Египатска је био најпре храм који је сазидао још краљ Сервиус Тулиус. — Све је помешано у слави и конфузно у односима. Према Марку Аурелију на бронзаном коњу на Капитолу, диже се високо под небом Гарибалди на железном коњу на Јаникулу. Недалеко од гроба Пија IX, види се у једној палати споменик једног Зуава који је пао у борби против папског егоизма и за народну државу. Поново је пробушен Палатин и нађене су, испод дворова старих цезара, куће старе господе, можда из времена Кориолана. Да се копало дубље, нашло би се и више. Била је и та вечна судбина овог града да ништа не умре од себе, и да се на свачем види насиље људске руке и свирепа воља за такмичењем. Овде је свако доба оставило своје трагове величине и бруке. Један од седам брегова на којима је саграђен Рим, требао је да отвори своју утробу да туда прође један тунел. Уз славну цркву на Капитолу, где има мрамора од Донателиа и где је олтаре сликао чудни Пинтурикио, наслонио се накарадни споменик Уједињења, иронија данашњег уметничког генија ове земље. Нови банкарски Рим хоће све да затре: да своје дућане метне у старе палате, а своје банке да метне у старе цркве. Нигде се као у Риму не виде контрасти генерацијâ и сукоби укусâ овако јасно исписани на стварима.

Велика јата шева певају песму вечне светлости, над мрким камењем, с обе стране пута Апије. Овде римски предео има над собом целу половину неба. Видик је безмеран. Римска поља се таласају у светлости која је веома помична, и која ниједној ствари не даје да остане равнодушна и закована за земљу. Бела црта овог широког пута иде одавде до мора, нестајући у даљини као сребрн глас.

Поред оваквих путева, најживљих и најосветљенијих, стари свет је дизао своја гробља. Стојали су овде господски мрамори са натписима пуним простачке поезије и кукавичког опраштања од живота. Мртви су овде били предстража живих. Они су овамо дошли да буду учесници љубави и сунца, јер је Апија била вена живота. Овде су били гробови Сенеке, Плинија Млађег и Луцинијуса; али је овде било и вечерње шеталиште старог Рима, као што је данас Пинчо. Златне носиљке куртизанки мешале су се са кочијама претора и сенатора. Сви народи истока и запада знали су за живот на овом путу. Овуда су се враћале легије са истока вукући за триумф краљеве Витиније и Азије; а Клеопатра се отровала да је не проведу овуд за триумф Октавианов.

Мртви су то све знали кад су легали поред овог пута. Јер умрети, то није ништа; али бити заборављен, то је најсвирепија одмазда смрти над животом. Нико не зна колико је језив страх од заборава. Он прожима све највише сате и случајеве живота: љубав, херојство, геније. Он је својствен само онима који су знали сву цену живота. Људи ситних срећа немају тог страха; већма се боје смрти него заборава. Њих између живота и смрти води само путељак којим се пређе без ужаса, каткад и неопажено. Али људи великих судбина хоће да, потчинивши живот, потчине и смрт. Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други. Чемернијег страха и кобнијег парадокса нема од овог у целој човековој судбини.

Сад су овим путем тишине непроходне као шуме. Стари се записи бришу и губе своја слова на наше очи. Позлаћено камење маузолеја Цецилије Метеле блиста у овом јесењем пролећу. Један гроб, то је све што господари целим овим пределом. Један гроб, то је једино што се издиже изнад свега што овде живи. Све друго је нестало, али је гроб остао; гроб једне племићке са двора Августовог, из највећих дана царства. Сви други гробови су збрисани, и овде и свугде, али овај стоји усред овог видика, поред пута којим су пролазили сви рушиоци; он стоји непорушен, сјајан, непобеђен... А све је друго очајно тужно. Стари аквадуци, расејани као каравани уклетих духова, распадају се од нашег погледа. Овде све пребива у дубоком очајању славе, и све живи у горкој љубави за умирањем.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>pvdvrhwti32xowrh3fzuydno48w6c8y</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145590</id>
      <parentid>145589</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T16:29:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Уређивано</comment>
      <origin>145590</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54110" sha1="gh1w4jnq43z2j3t9u1j7qnpiy5hlzj3" xml:space="preserve">{{рут}}
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
|
| '''Писмо из Италије'''
|
}}

Рим, октобра 19*

{{gap}}Кад нам је двадесет година, ми на римским улицама мислимо на стотине генерација лепих римских жена које су прошле тим путима. У тридесетој години, ми овде мислимо на старинске римске хероје и тражимо по путу Апији стопе далеких цезарских легија. У четрдесетој, мислимо на античке беседнике и мудраце. У педесетој, на мученике и светитеље. — Има наше срце једно своје доба Петрониуса и Лукулуса, друго Сципиона и Помпеја, треће Цицерона и Сенеке, четврто светог Павла и Свете Цецилије… И градови имају увек по једно доба људског живота и људских страсти; једини је град Рим који има сва наша доба, и који даје свакој нашој страсти своје магије и своје истине; и када год се вратимо овамо, ми увек откривамо овде нова чудеса и нове лепоте. Рим није само вечит, него и вечно друкчији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер ни на једној стопи наше земље није дуже боравила људска мисао, ни више оставила трага људска енергија. Римска држава није престајала у свету за непуне три хиљаде година: када је свршила цезарска држава, она се претворила у духовно царство и папску државу. У Цариграду је једно време био златни престо римских царева, али је у Риму остала бронзана столица Светог Петра. Владара на Палатину брзо је заменио владар у Латерану и Ватикану. Од цезара који је био војник и првосвештеник, остао је владар и првосвештеник. Остала је у многом погледу и основа старе државне организације некадашњег царства: само место консулâ и проконсулâ у истим далеким провинцијама, стојали су сада владике и кардинали. То духовно царство и кад је губило своју снагу није губило свој континуитет. — Никад се Хришћанство не би било раширило да није знало за путеве којим су и дотле ишли римски освајачи за освајање света; нити би се било одржало да није себи потчинило Рим. Беседници с форума, отишли су на предикаонице. Порез који се плаћао Богу и цезару, доцније се плаћао Богу и Папи. Кад је Рим престао бити престоница целог античког света, постао је престоницом будуће опште вере; и умирући, стара држава се овековечила. Уједињење човечанства у једној држави није успело, и тад се пошло да се оно уједини у једној општој цркви. Паганизам није могао бити општа вера, јер је био основан на локалним божанствима; али што није могао бити Јупитер, то је могао Бог Хришћанства. Нове легије које су пошле одавде, нису носиле орлове него еванђеља; и путевима Апијом и Номентаном нису више ишле легије, него мисионери.&lt;br /&gt;
{{gap}}Атина је бивала и пролазила, али је Рим остао средиште света и магија великог дела људства које је најдубље веровало у Бога. Није само једном имао папа снагу некадашњих цезара. Јеретици, германски и француски краљеви, подела вере на више цркава, и подела папства на више папа, ренесанса и реформа, све је прошло над овим градом, али главне његове основе никад нису попуцале. Разврати и уморства која су ишла из Латерана и Ватикана, чинили су да папа губи моћ и углед, али је свет побожни разликовао личност човека од личности свештеника, и свет је примао благослове Бонифација -{VII}- и Александра -{VI}-, и узимао причест из руке убица.&lt;br /&gt;
{{gap}}И данас ствари овде имају изглед свештених утвари; и све живи у голој усамљености своје историјске лепоте, јер је свака од њих један докуменат људске мисли и савести. Рим је највеће средиште, јер је овде рођена идеја о општој држави и затим основа о општој вери. Овде је постао римски законик о организацији живота: ослобођењу слуге од господара, сина од оца, жене од мужа, грађанина од цезара. Али је овде зачета и идеја о љубави још и пре хришћанског учења, јер римски филозофи нису били космичари него моралисти; и Епиктет, и Сенека, и Цицерон, и Марко Аурелије, говоре о моралу основаном на братству и једнакости међу људима. Идеја о човечанству и идеја о човечности постале су овде истовремено. Ниједан други антички народ није ишао да осваја да би ујединио, него да би покорио; само је римски народ имао смисао о великој заједници под истим законима. Он је пропао баш кад је постао општим царством, али се обновио постајући општом црквом. Римска држава и хришћанска црква живе у свима делима људског прогреса од времена кад су постале. За двадесет векова није се од њих могло одвојити ништа што би скренуло на беспуће ова два велика појма: римску правду и хришћанску љубав. Геније човечанства развијао се на њима кроз најразличније и најпротивуречније историјске периоде. Римска држава и хришћанска црква, то су два највећа схватања величине и хармоније.

{{gap}}Никад Рим није лепши него ноћу, и нигде ноћ није лепша него у Риму. Има улицâ и пијацâ које никад нисам видео друкче него ноћу, и којима никад нисам знао име ни правац. Такве су улице у -{Borgo Vecchio}-, и квартовима у којима живе мали људи, где се прозори погасе већ од првог мрака, и где је тишина дубока као ноћно море. Прелазио сам туда широке пијаце где у дубоком ћутању свог трулог камења стоје залеђене старе палате и манастири, и где нас ноћне утваре пресрећу као непријатељске страже, и прате до куће као разбојници. Овуда корачамо, а изгледа нам да тонемо; осећамо под ногама широке плоче, а изгледа нам да смо у барци која је изгубила своја весла. Свугде се испречиле сенке као непроходне шуме; а кад кроз мрак ударе сати с које цркве, нико се не би усудио да их броји. — У овим су тамним квартовима изумрли читави народи. Овом су стопом земљишта прошле и војске освајача, и сјајне процесије, и патроле инквизиције, и мученици и свеци, и најбучнији карневали, и најлепше жене, и највећи људи. А све стоји још на свом старом месту. Па ипак на сваком раскршћу, какав страх од смрти. Рим је вечан, а смрт је ипак на сваком кораку. Осећање да све овде умире, и трагичније него игде, никад нас не оставља, ни онде где нам све изгледа необориво и вечито. Рим је вечан, али као тамна палата смрти. Ова борба тих неумрлих ствари са смрћу, која се види на сваком месту, то је оно што се најдубље осети у тим ноћним лутањима по једном неизмерном беспућу лепоте и туге.&lt;br /&gt;
{{gap}},,У римским пољима и римским вечерима први пут сам познао дубоко и неодољиво осећање самоће које наше време више нигде не даје. Једина земља самоће, то је још Италија, са толиким празним обалама, и шумама куда још не пиште возови, са усамљеним малим градовима пуним цркава, са селима којима нико не зна име. У Француској су на најлепшим местима хтели, у Швајцарској санаториуми, у Немачкој касарне, у Србији пивнице, у Белгији фабрике, у Русији цркве, у Турској гробља. Само је још у Италији могуће видети лепоту и тишину неподвајане и уједињене. Само се ту види лепота неоскрвњена и тишина необешчашћена. Талијанска уметност је давала велика дела, јер су постојали уметници који су радили у градовима далеко од престонице, или живели у престоници далеко од људи. — Нико данас не зна колика је беда и унижење не смети остати сâм са собом. Нико не зна колика је несрећа никад не чути у самоћи како тече наша сопствена крв кроз наше вене и слепоочнице, ни како се чују кораци наших сопствених мисли у тишини у којој се све прокаже. Ни колика је лепота чути говор воде и пупчање шуме у тишини; и гледати очи животиња у самоћи; и мотрити војске мрава на путу којим нико не пролази; и слепе мишеве у ваздуху у којем је све изумрло и угашено. Ко је био онај полубог који је поставио у самоћу пустиње Сфинкса са онако раширеним очима и онако отвореним ушима? Тај је дао највећу реч о лепоти и дубини самоће. Један стуб у античком римском пољу, чија једна половина стоји а друга лежи у трави, каква је то неодољива лепота смрти и славе! Има тишинâ којих се сећам више него најлепших речи.

Једни беже од људи у самоћу а други беже од самоће међу људе. Онај који навикне на самоћу, прекида са светом као што чедан прекида са порочним, или чист за нечистим. Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу шуме и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине. И када љубимо, најискреније љубимо у тишини осаме; за љубав је свет њен прогонилац, пљачкаш, убица. Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих самоћа. Данашњи салон сатире у заметку све велике љубави, и замењује их великим злочинима над собом и над другим. Велике љубави су рад немих и глухих сати као и велике идеје. Велика љубав је сабласт која живи у пећини пустој и празној, и по шумама где не допире други глас него глас душе која се плоди слободно у неизмерне лепоте пожртвовања и вере у другог. Сујета се лечи само самоћом; самотник је једини господар самог себе.

Бог убирава пустињу и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље, Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришао божанству. Само малога човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовнији него за највећи свет једног друштва. — Буда и Христос су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати. Глас из пустиње, глас јеврејских пророка, то је глас оних који су се купали у тишини мртвих простора, и чули у себи глас неизмерне доброте и дубоке чистоте које владају само у самоћи. Они су затим ишли да објаве да су видели Бога, исток и запад свега. А то је зато што су у самоћи чули своју душу, еманацију божју, у пределу где се једино она чује, очишћена од свега, и као у ватри прекаљена. — Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку. Свети Бруно вапи: O beata solitudo! O sola solitudo!... Микел-Анђело је живео у пустињи, јер се одвајао од света. Његове су оне благе и сјајне речи: Небудите ме; говорите тихо... Non mi risvegliate, parlate basso... Петрарка није пристао да живи у блеску Ватикана, и цело његово дело носи велики печат идејног и трансцендентног живота једног самотника. Лаура је само у самоћи добила ону узвишену лепоту Богородице. Милтон је, слеп и одвојен од света, говорио другом у перо свој религиозни епос, и био индиферентан што за време док изговара своје свештене стихове, по улицама његовог града бесни револуција. Мали и мирни тоскански градови и фламански неми бургови дали су највеће уметнике. Париз и Лондон нису за велике песнике. Сви писци из тих данашњих Вавилона, у упоређењу на старе писце, имају на својим делима траг расејаности каква се има увек кад се говори с другим људима, а без оне благости и узвишене мирноће која се има кад се говори са самим собом. Пример Виктор Иго. Стални додир са светом, тумарање међу гомилама, раздражљивост његове сујете, нису дозволили да његова поезија добије оно религиозно осећање спокојства који има само узвишена усамљеност једне душе. Треба да се уметник и мислилац одвоји у пустињу, или се затвори у своју кућу као у тврђаву, и не силази међу свет друкчије него што силазе они из тврђаве, у сухе дане, на реку, по воду.

Волео сам блага поподну на расејаним и пометеним путевима на старом Авентину, чије је шуме опевао Овид. Једно танко звоно, можда са Свете Сабине, прво осети конац дана, и одмах затим дигне на узбуну хиљаду других римских звонара. Једно за другим, као јата белих птица, дигну се у ваздух звуци са Свете Бибијане, затим са Свете Нереје и Ахилеје, и после са Светог Чезара, док најзад не забруји цео свештени град с краја до на крај, у безбројним металима, у једној какофонији свих тонова, и док се све то не раствори у потмуло једнолично брујање и у прашину мелодије. То је час кад се Рим растаје са једним окончаним даном или једним окончаним столећем. Звуци се помешају са целим морем шарене светлости. Са неколико невидљивих и прастарих звонара ударе стари маљеви и клатна, а звуци попадају по тамним крововима и поломе се по тротоарима. Светлост иде изнад града у лепршавим огњеним платнима. Ветрић се игра сјајем и мелодијом у ваздуху који је препун ватре и звука. То дугочасно брујање старог града из сваке његове пукотине и из сваке његове поре, то је извесно једна религиозно екстаза коју никакав град на свету није могао дати. Дуги и несравњиви четврт сата у вечерњем римском пољу, то је један од највећих догађаја људског срца.

Овде таквим сјајем отпочињу ноћи каквим би другде отпочело јутро. У другим старим хришћанским градовима падање мрака је језиво, као да ће се истог часа угасити све ватре овог света и затворити сви извори воде. По њиним улицама падне мрак који од ствари направи утваре и наказе. Али овде падање ноћи, то је провала светлости. Боје се претварају у ватрена влакна која се дуго исткивају и распредају, замршују и расплећу, и које од свега на земљи начине интриге сунца. Стари град изгледа тад да је изишао из својих темеља и да лебди у ваздуху кроз који протичу дубоке реке звука. Ово је ненадмашна слава у природи и празник у небу.

Најзад, и кад Рим већ цео замркне, још по Авентину тумарају разбијене војске светлости. Оне нестану тек кад у даљини малакше и последње старо звоно, једно од оних која су сто пута позивала да се бежи од варвара; или сребрни гласић каквог малог звона које у тами утрне, као свећица.

Овај брег Авентино је у античко доба био најскромнији од седам римских брегова. У цесарско доба, брдо нишчих. Његова убога лепота нема повести; има једва мало легенде. За време Ромулуса, још овај брег није припадао његовој држави. Авентино је за римско краљевство први освојио благи краљ Нума, његов наследник, кад је победио два сатира, Пикуса и Фаунуса, који су дотле владали овим брегом. А победио их је кад их је заробио пијане од његовог вина и меда што је лукави краљ био кришом усуо у изворе са којих су они пили воду; иначе никад не би победио друкче та два фауна са брзим ногама и опасним рошчићима. — Авентино је била велика покрајина самоће и дубоко царство тишине. А краљ Нума је био највећи самотник старог века, и највећи љубавник самоће. Савршени мистик и најрелигиознији владар; најчуднија паганска персоналност и најизраженији тип краља-мудраца. Можда само историјски мит, али ипак готова истина; и можда само фантастична фигура, али ипак изграђена физиономија. Ни сањалица ни меланхолик, него ћуталица и мислилац. Изабрао је Авентино, ту тврђаву тишине, за своју неспокојну и невеселу душу. Бежао је од људи које је волео и дружио се само са нимфом Егеријом, чија је шума била близу Авентина, и која је знала божанске тајне и говорила их краљу. — Једино самотничке стопе тог чудног владара остале су по античком Авентину, изабраном за побожна лутања. Стари век га је сматрао учеником Питагоре, јер је овај грчки мистик наредио био ћутање својим ученицима. Међутим Нума је живео више него за столеће пре мудраца грчког. Али ако није био његов ученик, значи само да је био питагорист пре Питагоре. — Свакако био је различит од свих других шефова народних и државних античког доба; дубљи него Тезеј и чуднији него Ликург. Од ратничког Ромулусовог града направио је град храмова; од добрих људи, свештенике; од војника, занатлије; од поштених жена, калуђерице. За преко четрдесет година његовог краљевања, није било рата: јер је тај љубитељ тишине веровао да је мир мудрост живота. — За себе и своју самотничку душу освојио је од фауна овај Авентино са његовим каскадама маслинâ и водâ. Краљ Нума је основао у Риму храм богињи Тацити, што значи божанству Ћутања, богињи са затвореним уснама.

Али откуд тај чудни инстикт за самоћу у то доба историје кад су још владале дубоке тишине по целој земљи? Откуда та љубав за изналажење тајне живота у доба када је људство тек било почело, и кад своју праву тајну није још ни имало? У лепом миту о Нуми има нечег савршено хришћанског. Овакав какав је, највише кроз Плутарха, дошао до нас, Нума је најхришћанскије лице паганског света, и по својој љубави за људе од којих се крио, и по свом страху од тајне за којом је међутим неуморно трагао. Авентино није никад престајао да буде брдо меланхолије, јер је било брдо вере и самоће, које су, обадве, направљене од туге. Краљ Нума је још сјајна утвара коју сретате по самотним путима римске кампање, једини који овде господари нашим самоћама, и чији је мит лепши од Августове вести.

Авентино је још само једном постао озарени брег. Ако је за цесарско доба био брдо нишчих, за папско доба је био пребивалиште неколицине светаца. Још овде у једној цркви стоји проповедница папе Григорија Великог, који је спасао Рим од куге и од варвара, и говорио овде благу хришћанску истину у њеној назаретској чистоти. Али је Авентино био највећи кад је био постао тврђавом угроженог хришћанства: кад је овде под једном наранџом сањао Свети Доминико, један од највећих политичара и војника вере, свој страшни сан Христовог осветника. Зато сам у своја пролетња и јесења лутања овуд већма мислио на ову огромну средњевековну фигуру, него на све што јој је овде претходило. Само је лепо оно што је страшно — рекао је енглески песник.

Два највећа свеца из XIII-ог века били су талијански мистик Свети Фрања из Асизе и шпански догматичар свети Доминико из кастиљанске Калеруеге. Ничег нису имали заједничког та два свеца и лична познаника, осим што је светац из Асизе онолико волео веру колико је светац из Шпаније мрзео безвернике. Талијански мистик је живео по шумама и пећинама свог Субазиа и на меланхолином језеру Тразимене говорио да је Бог свугде: у срцима људи, у крилима птица, у снази зверова. Курјаци умиру од глади а птице од мраза, и све је уједињено у општој судбини, сва бића су везана међу собом, а сва уједно везано за Творца који је извор заједнице и љубави. Шпански светац, напротив, проповедао је по Шпанији и Француској покољ јеретика патарена који су деца сотонина. И, на шпански начин, одвајао је од Бога не само животиње него и људе који нису веровали као он. — Ученици свеца из Асизе вратили су талијанском католичанству нежност примитивне хришћанске цркве каква се од доба Григорија Великог није више познавала; а ученици свеца из Шпаније унели су у веру ригоризам и непомирљивост шпанског амвона, и упалили ломаче инквизиције. Свети Франческо је зверове звао браћом, а Свети Доминик је целе људске провинције препоручивао за пламен и џелате. У овој двојици светитеља су, јасније него игде, оличене разлике између ведрог католичанства талијанског и мрачног католичанства шпанског. Никад у Шпанији не би могао понићи проповедник као светац из Асизе, да се исти час не би обрнуо у мрачњака као што је био овај светац из Калеруеге. — Свети Доминико је био кључар и магнат цркве, а свети Франческо је њен песник и гладница. Један виче џелатима: «Побијте их све, а Бог ће после сâм одвојити добре од рђавих». Други благосиља рањаве и лечи губаве. Свети Франческо је био пророк и скрушени слуга олтара; а Свети Доминико је био теолог догматичар, црквени политичар, и, најзад, војник вере. Један је клицао љубав, а други поредак; један веру, а други догму; један побожност, а други послушност. Доминиканци су били војска цркве против јеретика, и од почетка XIII века шефови папске инквизиције Санто Официо. И то све док нису došле војске језуита да их смене у XV веку. Само је Шпанац Игнасио из Лојоле могао сменити Шпанца Доминика из Калеруеге. Доминиканци су били преки војници, а језуити били гипки дипломати. Савонарола и Томасо Кампанела су били доминиканци. — Али између Светог Франческа и Светог Доминика постојале су и разлике у погледу развитка саме вере: први је оличење једне благе верске идиле, а други је оличење свирепе верске политике.

Данте се дивио обојици на начин великог католичког песника. Светом Франческу се дивио, јер је дао вери своје детиње срце... Naque al mondo un Sole... А Светом Доминику се дивио, јер је истој вери дао своју гвоздену мишицу.

Нигде историјска визија није ни моћна ни сугестивна колико у Риму. Ми се овде осећамо савременици свих ствари овог града. Као да су јуче на наше очи ударили овде први четвртасти камен на Палатину двојица младе браће које је задојила вучица из римског поља. Као да смо својим очима видели све цезаре у цирку, све папе на амвону, све мученике на ломачи, све варваре на бесним коњима победилаца и рушилаца. И као да смо и сами ишли овуд гологлави у свима процесијама. Живот атинског света и источних народа старог доба, ми смо само разумели и запамтили; али живот овог града ми смо и сами проживели. Атина је узвишенија, али нам је Рим ближи.

Јер су стари римски људи још уз нас и са нама. Још идемо њиним путевима по свима старим континентима; и још прелазимо преко њиних мостова по нашим сопственим рекама; и још по нашим пољима лежи римски свет у гробљима која откопавамо; и још се дивимо њиховим аквадуцима и пијемо воду из њихових цистерна као из њиховог длана. Зато су нам блиски. И кад нисмо ми код њих у Риму, они су код нас и у нашој кући.

Чак и грчка мисао је прешла на велики део нас преко живота римског: преко њихових књига и њихових институција. За наш морални живот је стоицизам био једно од највећих упоришта. Стоицизам је стварно дошао к нама више из Рима него непосредно из Атине. Римски стоици су га и изградили. Код атинских стоика је врлина изгледала сујета, затварање у себе, привилегија елите; код римског грађанина је та иста доктрина постала грађанском свешћу, правим смислом, социјалним осећањем, науком о акцији, вером у дужност. Цицерон препоручује своме народу само филозофију која је практична мудрост за живот, као што је Волтер то исто препоручивао свом народу и свом времену. То је зато што су Платон у Риму а Декарт у Француској подједнако били одвели друштво у чисте апстракције које су без везе с људским животом. И филозофија, и историја, и књижевност, све је било у Риму у знаку стоицизма. У Риму су били подједнако искрени стоици и преубоги Епиктет као и пребогати Сенека. Нико није дубље стоички моралан него Тацит; ни стоички практичан као Папиниус или Гајус; ни стоички чисти, као Јувенал или Марко Аурелије; ни стоички храбри као Брутус или Катон. Стоицизам је овде стварно замењивао религију, и филозофи су били узели боговима њихова места.

Хришћански наук нам је дао идеју о љубави човечанској без обзира на расе и сталеж. Али стоицизам је дао безброј римских карактера који су постали школски узори за народ и песнички узори за све творевине духа. Римљани су били у своје доба највећи народ на свету, али и једини који су разумевали величину света. Римски моралисти су говорили о човечанству, а римски законодавци су унели стоицизам у општу идеју о правди, и изграђивали законе за свет а не само за себе. Ни сами нисмо свесни колико у сваком од нас, у погледу идејном и моралном, има од римског карактера. Рим је био највећа школа о праву и дужности. — Рим је имао цареве какве није имала никад ниједна друга држава на земљи: Трајана, Антонија Побожног, Септима Севера, Марка Аурелија и Јовиана. Свет још вапи за таквим владарима. Примери Брутуса, Катона и Перса и данас су мерило за просвећено јунаштво, и за смисао о грађанској дужности. Чак и сами римски примери тирана, крволока и развратника, били су највеће мере могућности. Све је овде било велико, и добро и зло; све је изражено у потпуности и у парадоксу.

Рим је био тло где се вечито живело за неку идеју. Ко ће порећи да пагански римски мудраци нису били инспирисани колико и хришћански Свети Оци? И ко ће порећи да пагански хероји нису умирали за своју идеју са истом мистичном егзалтацијом с којом су хришћански мученици умирали за своју фикцију! Стари Рим је имао своје карактере и за папско доба, и којим се поноси људство: Григорије Велики, Арнаулдо из Брешије, Свети Франческо, Савонарола. — Стари Рим је живео у разврату и насиљу какве блага Атина није познавала; али те страшне мрље историје опрале су величине римских хероја. У хришћанско доба је папа Јован XII имао харем у свом Латерану и једног ђакона посветио у штали; у породици папе Александра VI трују једно друго. Али су овакви ужасе хришћанског света опрали својом крвљу хришћански мученици. *Sangrum matyrium*. То је лепота на овом тлу вечитог прегорења и борбе за утопију.

Није свет знао за правду нити су људи знали за право док није постао римски грађанин. Нису народи престајали да се искорењују док нису došле легије да донесу мир. Нису постојале ни европске народности док није цезар у оквиру римске државе формирао варварске масе. Наш идејни живот је везан за грчке филозофе, наш морални смисао за јеврејске пророке, а наша идеја о грађанској величини за римске карактере. Зато овде нико није странац. Сви смо пили на том извору, и сви смо прожети овом светлошћу. На сваком старом камену овог града има нешто написано од дубине свих људских колена, и овде је запечаћено нешто од сопствене судбине свију нас.

Нема већег насиља над својим духом и душом него се поделити у Риму између две врсте емоција: оних које нам даје доба цезарско и оних из доба папског. У осталом, све се овде наслонило једно на друго: старо цезарско купатило на какву цркву Средњег века; или црква Средњег века на какав данашњи енглески хотел. Била је вечита судбина Рима да једно обара кад треба да нешто ново подигне, и он је то подизао увек баш на истом месту, и често истим камењем, и на истим старим темељима. Није никад било суревњивости за прошлост. Старе базилике претваране су у хришћанске цркве; стари форуми у нове пијаце рибе и поврћа; стари храмови у народне саборнице; стари папски Квиринал, у палату савојских краљева нове државе. Велика црква Арачели на Капитолу подигнута је на деловима храма Јупитеровог који је у цесарско доба имао кров од злата. У њу су донесени стубови ко зна све из којих паганских храмова, а један чак носи натпис да је из спаваће собе Августове. Тако и тридесет и шест јонских стубова од белог мрамора у цркви Свете Марије Мађоре, узети су из храма Јунониног. У Латерану су четири позлаћена стуба донесена из храма са Капитола; Август их је излио од бронзаних кљунова египатских бродова после битке код Акциума.

Нема тога нигде другде. У старој Теби је Рамесеум остао на свом месту усамљен у свом болу и својој лепоти, као и Амонов храм близу њега; и као Партенон у Атини и Света Софија у Цариграду. Али у Риму је Света Сабина подигнута на зидовима храма Дианиног; Света Марија сопра Минерва над храмом Минерве; а света Марија Египатска је био најпре храм који је сазидао још краљ Сервиус Тулиус. — Све је помешано у слави и конфузно у односима. Према Марку Аурелију на бронзаном коњу на Капитолу, диже се високо под небом Гарибалди на железном коњу на Јаникулу. Недалеко од гроба Пија IX, види се у једној палати споменик једног Зуава који је пао у борби против папског егоизма и за народну државу. Поново је пробушен Палатин и нађене су, испод дворова старих цезара, куће старе господе, можда из времена Кориолана. Да се копало дубље, нашло би се и више. Била је и та вечна судбина овог града да ништа не умре од себе, и да се на свачем види насиље људске руке и свирепа воља за такмичењем. Овде је свако доба оставило своје трагове величине и бруке. Један од седам брегова на којима је саграђен Рим, требао је да отвори своју утробу да туда прође један тунел. Уз славну цркву на Капитолу, где има мрамора од Донателиа и где је олтаре сликао чудни Пинтурикио, наслонио се накарадни споменик Уједињења, иронија данашњег уметничког генија ове земље. Нови банкарски Рим хоће све да затре: да своје дућане метне у старе палате, а своје банке да метне у старе цркве. Нигде се као у Риму не виде контрасти генерацијâ и сукоби укусâ овако јасно исписани на стварима.

Велика јата шева певају песму вечне светлости, над мрким камењем, с обе стране пута Апије. Овде римски предео има над собом целу половину неба. Видик је безмеран. Римска поља се таласају у светлости која је веома помична, и која ниједној ствари не даје да остане равнодушна и закована за земљу. Бела црта овог широког пута иде одавде до мора, нестајући у даљини као сребрн глас.

Поред оваквих путева, најживљих и најосветљенијих, стари свет је дизао своја гробља. Стојали су овде господски мрамори са натписима пуним простачке поезије и кукавичког опраштања од живота. Мртви су овде били предстража живих. Они су овамо дошли да буду учесници љубави и сунца, јер је Апија била вена живота. Овде су били гробови Сенеке, Плинија Млађег и Луцинијуса; али је овде било и вечерње шеталиште старог Рима, као што је данас Пинчо. Златне носиљке куртизанки мешале су се са кочијама претора и сенатора. Сви народи истока и запада знали су за живот на овом путу. Овуда су се враћале легије са истока вукући за триумф краљеве Витиније и Азије; а Клеопатра се отровала да је не проведу овуд за триумф Октавианов.

Мртви су то све знали кад су легали поред овог пута. Јер умрети, то није ништа; али бити заборављен, то је најсвирепија одмазда смрти над животом. Нико не зна колико је језив страх од заборава. Он прожима све највише сате и случајеве живота: љубав, херојство, геније. Он је својствен само онима који су знали сву цену живота. Људи ситних срећа немају тог страха; већма се боје смрти него заборава. Њих између живота и смрти води само путељак којим се пређе без ужаса, каткад и неопажено. Али људи великих судбина хоће да, потчинивши живот, потчине и смрт. Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други. Чемернијег страха и кобнијег парадокса нема од овог у целој човековој судбини.

Сад су овим путем тишине непроходне као шуме. Стари се записи бришу и губе своја слова на наше очи. Позлаћено камење маузолеја Цецилије Метеле блиста у овом јесењем пролећу. Један гроб, то је све што господари целим овим пределом. Један гроб, то је једино што се издиже изнад свега што овде живи. Све друго је нестало, али је гроб остао; гроб једне племићке са двора Августовог, из највећих дана царства. Сви други гробови су збрисани, и овде и свугде, али овај стоји усред овог видика, поред пута којим су пролазили сви рушиоци; он стоји непорушен, сјајан, непобеђен... А све је друго очајно тужно. Стари аквадуци, расејани као каравани уклетих духова, распадају се од нашег погледа. Овде све пребива у дубоком очајању славе, и све живи у горкој љубави за умирањем.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>gh1w4jnq43z2j3t9u1j7qnpiy5hlzj3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145591</id>
      <parentid>145590</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T16:57:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>145591</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54183" sha1="kpsax7xll4qpqw7rd77xka7y1tgqecs" xml:space="preserve">{{рут}}
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
|
| '''Писмо из Италије'''
|
}}

Рим, октобра 19*

{{gap}}Кад нам је двадесет година, ми на римским улицама мислимо на стотине генерација лепих римских жена које су прошле тим путима. У тридесетој години, ми овде мислимо на старинске римске хероје и тражимо по путу Апији стопе далеких цезарских легија. У четрдесетој, мислимо на античке беседнике и мудраце. У педесетој, на мученике и светитеље. — Има наше срце једно своје доба Петрониуса и Лукулуса, друго Сципиона и Помпеја, треће Цицерона и Сенеке, четврто светог Павла и Свете Цецилије… И градови имају увек по једно доба људског живота и људских страсти; једини је град Рим који има сва наша доба, и који даје свакој нашој страсти своје магије и своје истине; и када год се вратимо овамо, ми увек откривамо овде нова чудеса и нове лепоте. Рим није само вечит, него и вечно друкчији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер ни на једној стопи наше земље није дуже боравила људска мисао, ни више оставила трага људска енергија. Римска држава није престајала у свету за непуне три хиљаде година: када је свршила цезарска држава, она се претворила у духовно царство и папску државу. У Цариграду је једно време био златни престо римских царева, али је у Риму остала бронзана столица Светог Петра. Владара на Палатину брзо је заменио владар у Латерану и Ватикану. Од цезара који је био војник и првосвештеник, остао је владар и првосвештеник. Остала је у многом погледу и основа старе државне организације некадашњег царства: само место консулâ и проконсулâ у истим далеким провинцијама, стојали су сада владике и кардинали. То духовно царство и кад је губило своју снагу није губило свој континуитет. — Никад се Хришћанство не би било раширило да није знало за путеве којим су и дотле ишли римски освајачи за освајање света; нити би се било одржало да није себи потчинило Рим. Беседници с форума, отишли су на предикаонице. Порез који се плаћао Богу и цезару, доцније се плаћао Богу и Папи. Кад је Рим престао бити престоница целог античког света, постао је престоницом будуће опште вере; и умирући, стара држава се овековечила. Уједињење човечанства у једној држави није успело, и тад се пошло да се оно уједини у једној општој цркви. Паганизам није могао бити општа вера, јер је био основан на локалним божанствима; али што није могао бити Јупитер, то је могао Бог Хришћанства. Нове легије које су пошле одавде, нису носиле орлове него еванђеља; и путевима Апијом и Номентаном нису више ишле легије, него мисионери.&lt;br /&gt;
{{gap}}Атина је бивала и пролазила, али је Рим остао средиште света и магија великог дела људства које је најдубље веровало у Бога. Није само једном имао папа снагу некадашњих цезара. Јеретици, германски и француски краљеви, подела вере на више цркава, и подела папства на више папа, ренесанса и реформа, све је прошло над овим градом, али главне његове основе никад нису попуцале. Разврати и уморства која су ишла из Латерана и Ватикана, чинили су да папа губи моћ и углед, али је свет побожни разликовао личност човека од личности свештеника, и свет је примао благослове Бонифација -{VII}- и Александра -{VI}-, и узимао причест из руке убица.&lt;br /&gt;
{{gap}}И данас ствари овде имају изглед свештених утвари; и све живи у голој усамљености своје историјске лепоте, јер је свака од њих један докуменат људске мисли и савести. Рим је највеће средиште, јер је овде рођена идеја о општој држави и затим основа о општој вери. Овде је постао римски законик о организацији живота: ослобођењу слуге од господара, сина од оца, жене од мужа, грађанина од цезара. Али је овде зачета и идеја о љубави још и пре хришћанског учења, јер римски филозофи нису били космичари него моралисти; и Епиктет, и Сенека, и Цицерон, и Марко Аурелије, говоре о моралу основаном на братству и једнакости међу људима. Идеја о човечанству и идеја о човечности постале су овде истовремено. Ниједан други антички народ није ишао да осваја да би ујединио, него да би покорио; само је римски народ имао смисао о великој заједници под истим законима. Он је пропао баш кад је постао општим царством, али се обновио постајући општом црквом. Римска држава и хришћанска црква живе у свима делима људског прогреса од времена кад су постале. За двадесет векова није се од њих могло одвојити ништа што би скренуло на беспуће ова два велика појма: римску правду и хришћанску љубав. Геније човечанства развијао се на њима кроз најразличније и најпротивуречније историјске периоде. Римска држава и хришћанска црква, то су два највећа схватања величине и хармоније.

{{gap}}Никад Рим није лепши него ноћу, и нигде ноћ није лепша него у Риму. Има улицâ и пијацâ које никад нисам видео друкче него ноћу, и којима никад нисам знао име ни правац. Такве су улице у -{Borgo Vecchio}-, и квартовима у којима живе мали људи, где се прозори погасе већ од првог мрака, и где је тишина дубока као ноћно море. Прелазио сам туда широке пијаце где у дубоком ћутању свог трулог камења стоје залеђене старе палате и манастири, и где нас ноћне утваре пресрећу као непријатељске страже, и прате до куће као разбојници. Овуда корачамо, а изгледа нам да тонемо; осећамо под ногама широке плоче, а изгледа нам да смо у барци која је изгубила своја весла. Свугде се испречиле сенке као непроходне шуме; а кад кроз мрак ударе сати с које цркве, нико се не би усудио да их броји. — У овим су тамним квартовима изумрли читави народи. Овом су стопом земљишта прошле и војске освајача, и сјајне процесије, и патроле инквизиције, и мученици и свеци, и најбучнији карневали, и најлепше жене, и највећи људи. А све стоји још на свом старом месту. Па ипак на сваком раскршћу, какав страх од смрти. Рим је вечан, а смрт је ипак на сваком кораку. Осећање да све овде умире, и трагичније него игде, никад нас не оставља, ни онде где нам све изгледа необориво и вечито. Рим је вечан, али као тамна палата смрти. Ова борба тих неумрлих ствари са смрћу, која се види на сваком месту, то је оно што се најдубље осети у тим ноћним лутањима по једном неизмерном беспућу лепоте и туге.&lt;br /&gt;
{{gap}}У римским пољима и римским вечерима први пут сам познао дубоко и неодољиво осећање самоће које наше време више нигде не даје. Једина земља самоће, то је још Италија, са толиким празним обалама, и шумама куда још не пиште возови, са усамљеним малим градовима пуним цркава, са селима којима нико не зна име. У Француској су на најлепшим местима хотели, у Швајцарској санаториуми, у Немачкој касарне, у Србији пивнице, у Белгији фабрике, у Русији цркве, у Турској гробља. Само је још у Италији могуће видети лепоту и тишину неподвајане и уједињене. Само се ту види лепота неоскрвњена и тишина необешчашћена. Талијанска уметност је давала велика дела, јер су постојали уметници који су радили у градовима далеко од престонице, или живели у престоници далеко од људи. — Нико данас не зна колика је беда и унижење не смети остати сâм са собом. Нико не зна колика је несрећа никад не чути у самоћи како тече наша сопствена крв кроз наше вене и слепоочнице, ни како се чују кораци наших сопствених мисли у тишини у којој се све прокаже. Ни колика је лепота чути говор воде и пупчање шуме у тишини; и гледати очи животиња у самоћи; и мотрити војске мрава на путу којим нико не пролази; и слепе мишеве у ваздуху у којем је све изумрло и угашено. Ко је био онај полубог који је поставио у самоћу пустиње Сфинкса са онако раширеним очима и онако отвореним ушима? Тај је дао највећу реч о лепоти и дубини самоће. Један стуб у античком римском пољу, чија једна половина стоји а друга лежи у трави, каква је то неодољива лепота смрти и славе! Има тишинâ којих се сећам више него најлепших речи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једни беже од људи у самоћу а други беже од самоће међу људе. Онај који навикне на самоћу, прекида са светом као што чедан прекида са порочним, или чист за нечистим. Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу шуме и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине. И када љубимо, најискреније љубимо у тишини осаме; за љубав је свет њен прогонилац, пљачкаш, убица. Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих самоћа. Данашњи салон сатире у заметку све велике љубави, и замењује их великим злочинима над собом и над другим. Велике љубави су рад немих и глухих сати као и велике идеје. Велика љубав је сабласт која живи у пећини пустој и празној, и по шумама где не допире други глас него глас душе која се плоди слободно у неизмерне лепоте пожртвовања и вере у другог. Сујета се лечи само самоћом; самотник је једини господар самог себе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Бог убитава пустињу и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришао божанству. Само малога човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највећи свет једног друштва. — Буда и Христос су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати. Глас из пустиње, глас јеврејских пророка, то је глас оних који су се окупали у тишини мртвих простора, и чули у себи глас неизмерне доброте и дубоке чистоте које владају само у самоћи. Они су затим ишли да објаве да су видели Бога, исток и запад свега. А то је зато што су у самоћи чули своју душу, еманацију божју, у пределу где се једино она чује, очишћена од свега, и као у ватри прекаљена. — Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку. Свети Бруно вапи: -{O beata solitudo! O sola solitudo}-!… Микел-Анџело је живео у пустињи, јер се одвајао од света. Његове су оне благе и сјајне речи: Небудите ме; говорите тихо… -{Non mi risvegliate, parlate basso}-… Петрарка није пристао да живи у блеску Ватикана, и цело његово дело носи велики печат идејног и транцендентног живота једног самотника. Лаура је само у самоћи добила ону узвишену лепоту Богородице. Милтон је, слеп и одвојен од света, говорио другом у перо свој религиозни епос, и био индиференетан што за време док изговара своје свештене стихове, по улицама његовог града бесни револуција. Мали и мирни тоскански градови и фламански неми бургови дали су највеће уметнике. Париз и Лондон нису за велике песнике. Сви писци из тих данашњих Вавилона, у упоређењу на старе писце, имају на својим делима траг расејаности каква се има увек кад се говори с другим људима, а без оне благости и узвишене мирноће која се има кад се говори са самим собом. Пример Виктор Иго. Стални додир са светом, тумарање међу гомилама, раздражвљивост (''-{sic}-'') његове сујете, нису дозволили да његова поезија добије оно религиозно осећање спокојства који има само узвишена усамљеност једне душе. Треба да се уметник и мислилац одвоји у пустињу, или се затвори у своју кућу као у тврђаву, и не силази међу свет друкчије него што силазе они из тврђаве, у сухе дане, на реку, по воду.&lt;br /&gt;
{{gap}}Волео сам блага поподна на расејаним и пометеним путевима на старом Авентину, чије је шуме опевао Овид. Једно танко звоно, можда са Свете Сабине, прво осети конац дана, и одмах затим дигне на узбуну хиљаду других римских звонара. Једно за другим, као јата белих птица, дигну се у ваздух звуци са Свете Бибијане, затим са Свете Нереје и Ахилеје, и после са Светог Чезара, док најзад не забруји цео свештени град с краја до на крај, у безбројним металима, у једној какофонији свих тонова, и док се све то не раствори у потмуло једнолично брујање и у прашину мелодије. То је час кад се Рим растаје са једним окончаним даном или једним окончаним столећем. Звуци се помешају са целим морем шарене светлости. Са неколико невидљивих и прастарих звонара ударе стари маљеви и клатна, а звуци попадају по тамним крововима и поломе се по тротоарима. Светлост иде изнад града у лепршавим огњеним платнима. Ветрић се игра сјајем и мелодијом у ваздуху који је препун ватре и звука. То дугочасно брујање старог града из сваке његове пукотине и из сваке његове поре, то је извесно једна религиозно екстаза коју никакав град на свету није могао дати. Дуги и несравњиви четврт сата у вечерњем римском пољу, то је један од највећих догађаја људског срца.

{{gap}},,Овде таквим сјајем отпочињу ноћи каквим би другде отпочело јутро. У другим старим хришћанским градовима падање мрака је језиво, као да ће се истог часа угасити све ватре овог света и затворити сви извори воде. По њиним улицама падне мрак који од ствари направи утваре и наказе. Али овде падање ноћи, то је провала светлости. Боје се претварају у ватрена влакна која се дуго исткивају и распредају, замршују и расплећу, и које од свега на земљи начине интриге сунца. Стари град изгледа тад да је изишао из својих темеља и да лебди у ваздуху кроз који протичу дубоке реке звука. Ово је ненадмашна слава у природи и празник у небу.

Најзад, и кад Рим већ цео замркне, још по Авентину тумарају разбијене војске светлости. Оне нестану тек кад у даљини малакше и последње старо звоно, једно од оних која су сто пута позивала да се бежи од варвара; или сребрни гласић каквог малог звона које у тами утрне, као свећица.

Овај брег Авентино је у античко доба био најскромнији од седам римских брегова. У цесарско доба, брдо нишчих. Његова убога лепота нема повести; има једва мало легенде. За време Ромулуса, још овај брег није припадао његовој држави. Авентино је за римско краљевство први освојио благи краљ Нума, његов наследник, кад је победио два сатира, Пикуса и Фаунуса, који су дотле владали овим брегом. А победио их је кад их је заробио пијане од његовог вина и меда што је лукави краљ био кришом усуо у изворе са којих су они пили воду; иначе никад не би победио друкче та два фауна са брзим ногама и опасним рошчићима. — Авентино је била велика покрајина самоће и дубоко царство тишине. А краљ Нума је био највећи самотник старог века, и највећи љубавник самоће. Савршени мистик и најрелигиознији владар; најчуднија паганска персоналност и најизраженији тип краља-мудраца. Можда само историјски мит, али ипак готова истина; и можда само фантастична фигура, али ипак изграђена физиономија. Ни сањалица ни меланхолик, него ћуталица и мислилац. Изабрао је Авентино, ту тврђаву тишине, за своју неспокојну и невеселу душу. Бежао је од људи које је волео и дружио се само са нимфом Егеријом, чија је шума била близу Авентина, и која је знала божанске тајне и говорила их краљу. — Једино самотничке стопе тог чудног владара остале су по античком Авентину, изабраном за побожна лутања. Стари век га је сматрао учеником Питагоре, јер је овај грчки мистик наредио био ћутање својим ученицима. Међутим Нума је живео више него за столеће пре мудраца грчког. Али ако није био његов ученик, значи само да је био питагорист пре Питагоре. — Свакако био је различит од свих других шефова народних и државних античког доба; дубљи него Тезеј и чуднији него Ликург. Од ратничког Ромулусовог града направио је град храмова; од добрих људи, свештенике; од војника, занатлије; од поштених жена, калуђерице. За преко четрдесет година његовог краљевања, није било рата: јер је тај љубитељ тишине веровао да је мир мудрост живота. — За себе и своју самотничку душу освојио је од фауна овај Авентино са његовим каскадама маслинâ и водâ. Краљ Нума је основао у Риму храм богињи Тацити, што значи божанству Ћутања, богињи са затвореним уснама.

Али откуд тај чудни инстикт за самоћу у то доба историје кад су још владале дубоке тишине по целој земљи? Откуда та љубав за изналажење тајне живота у доба када је људство тек било почело, и кад своју праву тајну није још ни имало? У лепом миту о Нуми има нечег савршено хришћанског. Овакав какав је, највише кроз Плутарха, дошао до нас, Нума је најхришћанскије лице паганског света, и по својој љубави за људе од којих се крио, и по свом страху од тајне за којом је међутим неуморно трагао. Авентино није никад престајао да буде брдо меланхолије, јер је било брдо вере и самоће, које су, обадве, направљене од туге. Краљ Нума је још сјајна утвара коју сретате по самотним путима римске кампање, једини који овде господари нашим самоћама, и чији је мит лепши од Августове вести.

Авентино је још само једном постао озарени брег. Ако је за цесарско доба био брдо нишчих, за папско доба је био пребивалиште неколицине светаца. Још овде у једној цркви стоји проповедница папе Григорија Великог, који је спасао Рим од куге и од варвара, и говорио овде благу хришћанску истину у њеној назаретској чистоти. Али је Авентино био највећи кад је био постао тврђавом угроженог хришћанства: кад је овде под једном наранџом сањао Свети Доминико, један од највећих политичара и војника вере, свој страшни сан Христовог осветника. Зато сам у своја пролетња и јесења лутања овуд већма мислио на ову огромну средњевековну фигуру, него на све што јој је овде претходило. Само је лепо оно што је страшно — рекао је енглески песник.

Два највећа свеца из XIII-ог века били су талијански мистик Свети Фрања из Асизе и шпански догматичар свети Доминико из кастиљанске Калеруеге. Ничег нису имали заједничког та два свеца и лична познаника, осим што је светац из Асизе онолико волео веру колико је светац из Шпаније мрзео безвернике. Талијански мистик је живео по шумама и пећинама свог Субазиа и на меланхолином језеру Тразимене говорио да је Бог свугде: у срцима људи, у крилима птица, у снази зверова. Курјаци умиру од глади а птице од мраза, и све је уједињено у општој судбини, сва бића су везана међу собом, а сва уједно везано за Творца који је извор заједнице и љубави. Шпански светац, напротив, проповедао је по Шпанији и Француској покољ јеретика патарена који су деца сотонина. И, на шпански начин, одвајао је од Бога не само животиње него и људе који нису веровали као он. — Ученици свеца из Асизе вратили су талијанском католичанству нежност примитивне хришћанске цркве каква се од доба Григорија Великог није више познавала; а ученици свеца из Шпаније унели су у веру ригоризам и непомирљивост шпанског амвона, и упалили ломаче инквизиције. Свети Франческо је зверове звао браћом, а Свети Доминик је целе људске провинције препоручивао за пламен и џелате. У овој двојици светитеља су, јасније него игде, оличене разлике између ведрог католичанства талијанског и мрачног католичанства шпанског. Никад у Шпанији не би могао понићи проповедник као светац из Асизе, да се исти час не би обрнуо у мрачњака као што је био овај светац из Калеруеге. — Свети Доминико је био кључар и магнат цркве, а свети Франческо је њен песник и гладница. Један виче џелатима: «Побијте их све, а Бог ће после сâм одвојити добре од рђавих». Други благосиља рањаве и лечи губаве. Свети Франческо је био пророк и скрушени слуга олтара; а Свети Доминико је био теолог догматичар, црквени политичар, и, најзад, војник вере. Један је клицао љубав, а други поредак; један веру, а други догму; један побожност, а други послушност. Доминиканци су били војска цркве против јеретика, и од почетка XIII века шефови папске инквизиције Санто Официо. И то све док нису došле војске језуита да их смене у XV веку. Само је Шпанац Игнасио из Лојоле могао сменити Шпанца Доминика из Калеруеге. Доминиканци су били преки војници, а језуити били гипки дипломати. Савонарола и Томасо Кампанела су били доминиканци. — Али између Светог Франческа и Светог Доминика постојале су и разлике у погледу развитка саме вере: први је оличење једне благе верске идиле, а други је оличење свирепе верске политике.

Данте се дивио обојици на начин великог католичког песника. Светом Франческу се дивио, јер је дао вери своје детиње срце... Naque al mondo un Sole... А Светом Доминику се дивио, јер је истој вери дао своју гвоздену мишицу.

Нигде историјска визија није ни моћна ни сугестивна колико у Риму. Ми се овде осећамо савременици свих ствари овог града. Као да су јуче на наше очи ударили овде први четвртасти камен на Палатину двојица младе браће које је задојила вучица из римског поља. Као да смо својим очима видели све цезаре у цирку, све папе на амвону, све мученике на ломачи, све варваре на бесним коњима победилаца и рушилаца. И као да смо и сами ишли овуд гологлави у свима процесијама. Живот атинског света и источних народа старог доба, ми смо само разумели и запамтили; али живот овог града ми смо и сами проживели. Атина је узвишенија, али нам је Рим ближи.

Јер су стари римски људи још уз нас и са нама. Још идемо њиним путевима по свима старим континентима; и још прелазимо преко њиних мостова по нашим сопственим рекама; и још по нашим пољима лежи римски свет у гробљима која откопавамо; и још се дивимо њиховим аквадуцима и пијемо воду из њихових цистерна као из њиховог длана. Зато су нам блиски. И кад нисмо ми код њих у Риму, они су код нас и у нашој кући.

Чак и грчка мисао је прешла на велики део нас преко живота римског: преко њихових књига и њихових институција. За наш морални живот је стоицизам био једно од највећих упоришта. Стоицизам је стварно дошао к нама више из Рима него непосредно из Атине. Римски стоици су га и изградили. Код атинских стоика је врлина изгледала сујета, затварање у себе, привилегија елите; код римског грађанина је та иста доктрина постала грађанском свешћу, правим смислом, социјалним осећањем, науком о акцији, вером у дужност. Цицерон препоручује своме народу само филозофију која је практична мудрост за живот, као што је Волтер то исто препоручивао свом народу и свом времену. То је зато што су Платон у Риму а Декарт у Француској подједнако били одвели друштво у чисте апстракције које су без везе с људским животом. И филозофија, и историја, и књижевност, све је било у Риму у знаку стоицизма. У Риму су били подједнако искрени стоици и преубоги Епиктет као и пребогати Сенека. Нико није дубље стоички моралан него Тацит; ни стоички практичан као Папиниус или Гајус; ни стоички чисти, као Јувенал или Марко Аурелије; ни стоички храбри као Брутус или Катон. Стоицизам је овде стварно замењивао религију, и филозофи су били узели боговима њихова места.

Хришћански наук нам је дао идеју о љубави човечанској без обзира на расе и сталеж. Али стоицизам је дао безброј римских карактера који су постали школски узори за народ и песнички узори за све творевине духа. Римљани су били у своје доба највећи народ на свету, али и једини који су разумевали величину света. Римски моралисти су говорили о човечанству, а римски законодавци су унели стоицизам у општу идеју о правди, и изграђивали законе за свет а не само за себе. Ни сами нисмо свесни колико у сваком од нас, у погледу идејном и моралном, има од римског карактера. Рим је био највећа школа о праву и дужности. — Рим је имао цареве какве није имала никад ниједна друга држава на земљи: Трајана, Антонија Побожног, Септима Севера, Марка Аурелија и Јовиана. Свет још вапи за таквим владарима. Примери Брутуса, Катона и Перса и данас су мерило за просвећено јунаштво, и за смисао о грађанској дужности. Чак и сами римски примери тирана, крволока и развратника, били су највеће мере могућности. Све је овде било велико, и добро и зло; све је изражено у потпуности и у парадоксу.

Рим је био тло где се вечито живело за неку идеју. Ко ће порећи да пагански римски мудраци нису били инспирисани колико и хришћански Свети Оци? И ко ће порећи да пагански хероји нису умирали за своју идеју са истом мистичном егзалтацијом с којом су хришћански мученици умирали за своју фикцију! Стари Рим је имао своје карактере и за папско доба, и којим се поноси људство: Григорије Велики, Арнаулдо из Брешије, Свети Франческо, Савонарола. — Стари Рим је живео у разврату и насиљу какве блага Атина није познавала; али те страшне мрље историје опрале су величине римских хероја. У хришћанско доба је папа Јован XII имао харем у свом Латерану и једног ђакона посветио у штали; у породици папе Александра VI трују једно друго. Али су овакви ужасе хришћанског света опрали својом крвљу хришћански мученици. *Sangrum matyrium*. То је лепота на овом тлу вечитог прегорења и борбе за утопију.

Није свет знао за правду нити су људи знали за право док није постао римски грађанин. Нису народи престајали да се искорењују док нису došле легије да донесу мир. Нису постојале ни европске народности док није цезар у оквиру римске државе формирао варварске масе. Наш идејни живот је везан за грчке филозофе, наш морални смисао за јеврејске пророке, а наша идеја о грађанској величини за римске карактере. Зато овде нико није странац. Сви смо пили на том извору, и сви смо прожети овом светлошћу. На сваком старом камену овог града има нешто написано од дубине свих људских колена, и овде је запечаћено нешто од сопствене судбине свију нас.

Нема већег насиља над својим духом и душом него се поделити у Риму између две врсте емоција: оних које нам даје доба цезарско и оних из доба папског. У осталом, све се овде наслонило једно на друго: старо цезарско купатило на какву цркву Средњег века; или црква Средњег века на какав данашњи енглески хотел. Била је вечита судбина Рима да једно обара кад треба да нешто ново подигне, и он је то подизао увек баш на истом месту, и често истим камењем, и на истим старим темељима. Није никад било суревњивости за прошлост. Старе базилике претваране су у хришћанске цркве; стари форуми у нове пијаце рибе и поврћа; стари храмови у народне саборнице; стари папски Квиринал, у палату савојских краљева нове државе. Велика црква Арачели на Капитолу подигнута је на деловима храма Јупитеровог који је у цесарско доба имао кров од злата. У њу су донесени стубови ко зна све из којих паганских храмова, а један чак носи натпис да је из спаваће собе Августове. Тако и тридесет и шест јонских стубова од белог мрамора у цркви Свете Марије Мађоре, узети су из храма Јунониног. У Латерану су четири позлаћена стуба донесена из храма са Капитола; Август их је излио од бронзаних кљунова египатских бродова после битке код Акциума.

Нема тога нигде другде. У старој Теби је Рамесеум остао на свом месту усамљен у свом болу и својој лепоти, као и Амонов храм близу њега; и као Партенон у Атини и Света Софија у Цариграду. Али у Риму је Света Сабина подигнута на зидовима храма Дианиног; Света Марија сопра Минерва над храмом Минерве; а света Марија Египатска је био најпре храм који је сазидао још краљ Сервиус Тулиус. — Све је помешано у слави и конфузно у односима. Према Марку Аурелију на бронзаном коњу на Капитолу, диже се високо под небом Гарибалди на железном коњу на Јаникулу. Недалеко од гроба Пија IX, види се у једној палати споменик једног Зуава који је пао у борби против папског егоизма и за народну државу. Поново је пробушен Палатин и нађене су, испод дворова старих цезара, куће старе господе, можда из времена Кориолана. Да се копало дубље, нашло би се и више. Била је и та вечна судбина овог града да ништа не умре од себе, и да се на свачем види насиље људске руке и свирепа воља за такмичењем. Овде је свако доба оставило своје трагове величине и бруке. Један од седам брегова на којима је саграђен Рим, требао је да отвори своју утробу да туда прође један тунел. Уз славну цркву на Капитолу, где има мрамора од Донателиа и где је олтаре сликао чудни Пинтурикио, наслонио се накарадни споменик Уједињења, иронија данашњег уметничког генија ове земље. Нови банкарски Рим хоће све да затре: да своје дућане метне у старе палате, а своје банке да метне у старе цркве. Нигде се као у Риму не виде контрасти генерацијâ и сукоби укусâ овако јасно исписани на стварима.

Велика јата шева певају песму вечне светлости, над мрким камењем, с обе стране пута Апије. Овде римски предео има над собом целу половину неба. Видик је безмеран. Римска поља се таласају у светлости која је веома помична, и која ниједној ствари не даје да остане равнодушна и закована за земљу. Бела црта овог широког пута иде одавде до мора, нестајући у даљини као сребрн глас.

Поред оваквих путева, најживљих и најосветљенијих, стари свет је дизао своја гробља. Стојали су овде господски мрамори са натписима пуним простачке поезије и кукавичког опраштања од живота. Мртви су овде били предстража живих. Они су овамо дошли да буду учесници љубави и сунца, јер је Апија била вена живота. Овде су били гробови Сенеке, Плинија Млађег и Луцинијуса; али је овде било и вечерње шеталиште старог Рима, као што је данас Пинчо. Златне носиљке куртизанки мешале су се са кочијама претора и сенатора. Сви народи истока и запада знали су за живот на овом путу. Овуда су се враћале легије са истока вукући за триумф краљеве Витиније и Азије; а Клеопатра се отровала да је не проведу овуд за триумф Октавианов.

Мртви су то све знали кад су легали поред овог пута. Јер умрети, то није ништа; али бити заборављен, то је најсвирепија одмазда смрти над животом. Нико не зна колико је језив страх од заборава. Он прожима све највише сате и случајеве живота: љубав, херојство, геније. Он је својствен само онима који су знали сву цену живота. Људи ситних срећа немају тог страха; већма се боје смрти него заборава. Њих између живота и смрти води само путељак којим се пређе без ужаса, каткад и неопажено. Али људи великих судбина хоће да, потчинивши живот, потчине и смрт. Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други. Чемернијег страха и кобнијег парадокса нема од овог у целој човековој судбини.

Сад су овим путем тишине непроходне као шуме. Стари се записи бришу и губе своја слова на наше очи. Позлаћено камење маузолеја Цецилије Метеле блиста у овом јесењем пролећу. Један гроб, то је све што господари целим овим пределом. Један гроб, то је једино што се издиже изнад свега што овде живи. Све друго је нестало, али је гроб остао; гроб једне племићке са двора Августовог, из највећих дана царства. Сви други гробови су збрисани, и овде и свугде, али овај стоји усред овог видика, поред пута којим су пролазили сви рушиоци; он стоји непорушен, сјајан, непобеђен... А све је друго очајно тужно. Стари аквадуци, расејани као каравани уклетих духова, распадају се од нашег погледа. Овде све пребива у дубоком очајању славе, и све живи у горкој љубави за умирањем.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>kpsax7xll4qpqw7rd77xka7y1tgqecs</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145592</id>
      <parentid>145591</parentid>
      <timestamp>2026-08-25T17:05:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145592</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54267" sha1="5mfm53szt0uwwhlj4il3z71vzeeth2d" xml:space="preserve">{{рут}}
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
|
| Писмо из Италије
|
}}


&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Писмо из Италије &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{right|''Рим, октобра 19**''}}

{{gap}}Кад нам је двадесет година, ми на римским улицама мислимо на стотине генерација лепих римских жена које су прошле тим путима. У тридесетој години, ми овде мислимо на старинске римске хероје и тражимо по путу Апији стопе далеких цезарских легија. У четрдесетој, мислимо на античке беседнике и мудраце. У педесетој, на мученике и светитеље. — Има наше срце једно своје доба Петрониуса и Лукулуса, друго Сципиона и Помпеја, треће Цицерона и Сенеке, четврто светог Павла и Свете Цецилије… И градови имају увек по једно доба људског живота и људских страсти; једини је град Рим који има сва наша доба, и који даје свакој нашој страсти своје магије и своје истине; и када год се вратимо овамо, ми увек откривамо овде нова чудеса и нове лепоте. Рим није само вечит, него и вечно друкчији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер ни на једној стопи наше земље није дуже боравила људска мисао, ни више оставила трага људска енергија. Римска држава није престајала у свету за непуне три хиљаде година: када је свршила цезарска држава, она се претворила у духовно царство и папску државу. У Цариграду је једно време био златни престо римских царева, али је у Риму остала бронзана столица Светог Петра. Владара на Палатину брзо је заменио владар у Латерану и Ватикану. Од цезара који је био војник и првосвештеник, остао је владар и првосвештеник. Остала је у многом погледу и основа старе државне организације некадашњег царства: само место консулâ и проконсулâ у истим далеким провинцијама, стојали су сада владике и кардинали. То духовно царство и кад је губило своју снагу није губило свој континуитет. — Никад се Хришћанство не би било раширило да није знало за путеве којим су и дотле ишли римски освајачи за освајање света; нити би се било одржало да није себи потчинило Рим. Беседници с форума, отишли су на предикаонице. Порез који се плаћао Богу и цезару, доцније се плаћао Богу и Папи. Кад је Рим престао бити престоница целог античког света, постао је престоницом будуће опште вере; и умирући, стара држава се овековечила. Уједињење човечанства у једној држави није успело, и тад се пошло да се оно уједини у једној општој цркви. Паганизам није могао бити општа вера, јер је био основан на локалним божанствима; али што није могао бити Јупитер, то је могао Бог Хришћанства. Нове легије које су пошле одавде, нису носиле орлове него еванђеља; и путевима Апијом и Номентаном нису више ишле легије, него мисионери.&lt;br /&gt;
{{gap}}Атина је бивала и пролазила, али је Рим остао средиште света и магија великог дела људства које је најдубље веровало у Бога. Није само једном имао папа снагу некадашњих цезара. Јеретици, германски и француски краљеви, подела вере на више цркава, и подела папства на више папа, ренесанса и реформа, све је прошло над овим градом, али главне његове основе никад нису попуцале. Разврати и уморства која су ишла из Латерана и Ватикана, чинили су да папа губи моћ и углед, али је свет побожни разликовао личност човека од личности свештеника, и свет је примао благослове Бонифација -{VII}- и Александра -{VI}-, и узимао причест из руке убица.&lt;br /&gt;
{{gap}}И данас ствари овде имају изглед свештених утвари; и све живи у голој усамљености своје историјске лепоте, јер је свака од њих један докуменат људске мисли и савести. Рим је највеће средиште, јер је овде рођена идеја о општој држави и затим основа о општој вери. Овде је постао римски законик о организацији живота: ослобођењу слуге од господара, сина од оца, жене од мужа, грађанина од цезара. Али је овде зачета и идеја о љубави још и пре хришћанског учења, јер римски филозофи нису били космичари него моралисти; и Епиктет, и Сенека, и Цицерон, и Марко Аурелије, говоре о моралу основаном на братству и једнакости међу људима. Идеја о човечанству и идеја о човечности постале су овде истовремено. Ниједан други антички народ није ишао да осваја да би ујединио, него да би покорио; само је римски народ имао смисао о великој заједници под истим законима. Он је пропао баш кад је постао општим царством, али се обновио постајући општом црквом. Римска држава и хришћанска црква живе у свима делима људског прогреса од времена кад су постале. За двадесет векова није се од њих могло одвојити ништа што би скренуло на беспуће ова два велика појма: римску правду и хришћанску љубав. Геније човечанства развијао се на њима кроз најразличније и најпротивуречније историјске периоде. Римска држава и хришћанска црква, то су два највећа схватања величине и хармоније.

{{gap}}Никад Рим није лепши него ноћу, и нигде ноћ није лепша него у Риму. Има улицâ и пијацâ које никад нисам видео друкче него ноћу, и којима никад нисам знао име ни правац. Такве су улице у -{Borgo Vecchio}-, и квартовима у којима живе мали људи, где се прозори погасе већ од првог мрака, и где је тишина дубока као ноћно море. Прелазио сам туда широке пијаце где у дубоком ћутању свог трулог камења стоје залеђене старе палате и манастири, и где нас ноћне утваре пресрећу као непријатељске страже, и прате до куће као разбојници. Овуда корачамо, а изгледа нам да тонемо; осећамо под ногама широке плоче, а изгледа нам да смо у барци која је изгубила своја весла. Свугде се испречиле сенке као непроходне шуме; а кад кроз мрак ударе сати с које цркве, нико се не би усудио да их броји. — У овим су тамним квартовима изумрли читави народи. Овом су стопом земљишта прошле и војске освајача, и сјајне процесије, и патроле инквизиције, и мученици и свеци, и најбучнији карневали, и најлепше жене, и највећи људи. А све стоји још на свом старом месту. Па ипак на сваком раскршћу, какав страх од смрти. Рим је вечан, а смрт је ипак на сваком кораку. Осећање да све овде умире, и трагичније него игде, никад нас не оставља, ни онде где нам све изгледа необориво и вечито. Рим је вечан, али као тамна палата смрти. Ова борба тих неумрлих ствари са смрћу, која се види на сваком месту, то је оно што се најдубље осети у тим ноћним лутањима по једном неизмерном беспућу лепоте и туге.&lt;br /&gt;
{{gap}}У римским пољима и римским вечерима први пут сам познао дубоко и неодољиво осећање самоће које наше време више нигде не даје. Једина земља самоће, то је још Италија, са толиким празним обалама, и шумама куда још не пиште возови, са усамљеним малим градовима пуним цркава, са селима којима нико не зна име. У Француској су на најлепшим местима хотели, у Швајцарској санаториуми, у Немачкој касарне, у Србији пивнице, у Белгији фабрике, у Русији цркве, у Турској гробља. Само је још у Италији могуће видети лепоту и тишину неподвајане и уједињене. Само се ту види лепота неоскрвњена и тишина необешчашћена. Талијанска уметност је давала велика дела, јер су постојали уметници који су радили у градовима далеко од престонице, или живели у престоници далеко од људи. — Нико данас не зна колика је беда и унижење не смети остати сâм са собом. Нико не зна колика је несрећа никад не чути у самоћи како тече наша сопствена крв кроз наше вене и слепоочнице, ни како се чују кораци наших сопствених мисли у тишини у којој се све прокаже. Ни колика је лепота чути говор воде и пупчање шуме у тишини; и гледати очи животиња у самоћи; и мотрити војске мрава на путу којим нико не пролази; и слепе мишеве у ваздуху у којем је све изумрло и угашено. Ко је био онај полубог који је поставио у самоћу пустиње Сфинкса са онако раширеним очима и онако отвореним ушима? Тај је дао највећу реч о лепоти и дубини самоће. Један стуб у античком римском пољу, чија једна половина стоји а друга лежи у трави, каква је то неодољива лепота смрти и славе! Има тишинâ којих се сећам више него најлепших речи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једни беже од људи у самоћу а други беже од самоће међу људе. Онај који навикне на самоћу, прекида са светом као што чедан прекида са порочним, или чист за нечистим. Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу шуме и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине. И када љубимо, најискреније љубимо у тишини осаме; за љубав је свет њен прогонилац, пљачкаш, убица. Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих самоћа. Данашњи салон сатире у заметку све велике љубави, и замењује их великим злочинима над собом и над другим. Велике љубави су рад немих и глухих сати као и велике идеје. Велика љубав је сабласт која живи у пећини пустој и празној, и по шумама где не допире други глас него глас душе која се плоди слободно у неизмерне лепоте пожртвовања и вере у другог. Сујета се лечи само самоћом; самотник је једини господар самог себе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Бог убитава пустињу и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришао божанству. Само малога човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највећи свет једног друштва. — Буда и Христос су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати. Глас из пустиње, глас јеврејских пророка, то је глас оних који су се окупали у тишини мртвих простора, и чули у себи глас неизмерне доброте и дубоке чистоте које владају само у самоћи. Они су затим ишли да објаве да су видели Бога, исток и запад свега. А то је зато што су у самоћи чули своју душу, еманацију божју, у пределу где се једино она чује, очишћена од свега, и као у ватри прекаљена. — Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку. Свети Бруно вапи: -{O beata solitudo! O sola solitudo}-!… Микел-Анџело је живео у пустињи, јер се одвајао од света. Његове су оне благе и сјајне речи: Небудите ме; говорите тихо… -{Non mi risvegliate, parlate basso}-… Петрарка није пристао да живи у блеску Ватикана, и цело његово дело носи велики печат идејног и транцендентног живота једног самотника. Лаура је само у самоћи добила ону узвишену лепоту Богородице. Милтон је, слеп и одвојен од света, говорио другом у перо свој религиозни епос, и био индиференетан што за време док изговара своје свештене стихове, по улицама његовог града бесни револуција. Мали и мирни тоскански градови и фламански неми бургови дали су највеће уметнике. Париз и Лондон нису за велике песнике. Сви писци из тих данашњих Вавилона, у упоређењу на старе писце, имају на својим делима траг расејаности каква се има увек кад се говори с другим људима, а без оне благости и узвишене мирноће која се има кад се говори са самим собом. Пример Виктор Иго. Стални додир са светом, тумарање међу гомилама, раздражвљивост (''-{sic}-'') његове сујете, нису дозволили да његова поезија добије оно религиозно осећање спокојства који има само узвишена усамљеност једне душе. Треба да се уметник и мислилац одвоји у пустињу, или се затвори у своју кућу као у тврђаву, и не силази међу свет друкчије него што силазе они из тврђаве, у сухе дане, на реку, по воду.&lt;br /&gt;
{{gap}}Волео сам блага поподна на расејаним и пометеним путевима на старом Авентину, чије је шуме опевао Овид. Једно танко звоно, можда са Свете Сабине, прво осети конац дана, и одмах затим дигне на узбуну хиљаду других римских звонара. Једно за другим, као јата белих птица, дигну се у ваздух звуци са Свете Бибијане, затим са Свете Нереје и Ахилеје, и после са Светог Чезара, док најзад не забруји цео свештени град с краја до на крај, у безбројним металима, у једној какофонији свих тонова, и док се све то не раствори у потмуло једнолично брујање и у прашину мелодије. То је час кад се Рим растаје са једним окончаним даном или једним окончаним столећем. Звуци се помешају са целим морем шарене светлости. Са неколико невидљивих и прастарих звонара ударе стари маљеви и клатна, а звуци попадају по тамним крововима и поломе се по тротоарима. Светлост иде изнад града у лепршавим огњеним платнима. Ветрић се игра сјајем и мелодијом у ваздуху који је препун ватре и звука. То дугочасно брујање старог града из сваке његове пукотине и из сваке његове поре, то је извесно једна религиозно екстаза коју никакав град на свету није могао дати. Дуги и несравњиви четврт сата у вечерњем римском пољу, то је један од највећих догађаја људског срца.

{{gap}},,Овде таквим сјајем отпочињу ноћи каквим би другде отпочело јутро. У другим старим хришћанским градовима падање мрака је језиво, као да ће се истог часа угасити све ватре овог света и затворити сви извори воде. По њиним улицама падне мрак који од ствари направи утваре и наказе. Али овде падање ноћи, то је провала светлости. Боје се претварају у ватрена влакна која се дуго исткивају и распредају, замршују и расплећу, и које од свега на земљи начине интриге сунца. Стари град изгледа тад да је изишао из својих темеља и да лебди у ваздуху кроз који протичу дубоке реке звука. Ово је ненадмашна слава у природи и празник у небу.

Најзад, и кад Рим већ цео замркне, још по Авентину тумарају разбијене војске светлости. Оне нестану тек кад у даљини малакше и последње старо звоно, једно од оних која су сто пута позивала да се бежи од варвара; или сребрни гласић каквог малог звона које у тами утрне, као свећица.

Овај брег Авентино је у античко доба био најскромнији од седам римских брегова. У цесарско доба, брдо нишчих. Његова убога лепота нема повести; има једва мало легенде. За време Ромулуса, још овај брег није припадао његовој држави. Авентино је за римско краљевство први освојио благи краљ Нума, његов наследник, кад је победио два сатира, Пикуса и Фаунуса, који су дотле владали овим брегом. А победио их је кад их је заробио пијане од његовог вина и меда што је лукави краљ био кришом усуо у изворе са којих су они пили воду; иначе никад не би победио друкче та два фауна са брзим ногама и опасним рошчићима. — Авентино је била велика покрајина самоће и дубоко царство тишине. А краљ Нума је био највећи самотник старог века, и највећи љубавник самоће. Савршени мистик и најрелигиознији владар; најчуднија паганска персоналност и најизраженији тип краља-мудраца. Можда само историјски мит, али ипак готова истина; и можда само фантастична фигура, али ипак изграђена физиономија. Ни сањалица ни меланхолик, него ћуталица и мислилац. Изабрао је Авентино, ту тврђаву тишине, за своју неспокојну и невеселу душу. Бежао је од људи које је волео и дружио се само са нимфом Егеријом, чија је шума била близу Авентина, и која је знала божанске тајне и говорила их краљу. — Једино самотничке стопе тог чудног владара остале су по античком Авентину, изабраном за побожна лутања. Стари век га је сматрао учеником Питагоре, јер је овај грчки мистик наредио био ћутање својим ученицима. Међутим Нума је живео више него за столеће пре мудраца грчког. Али ако није био његов ученик, значи само да је био питагорист пре Питагоре. — Свакако био је различит од свих других шефова народних и државних античког доба; дубљи него Тезеј и чуднији него Ликург. Од ратничког Ромулусовог града направио је град храмова; од добрих људи, свештенике; од војника, занатлије; од поштених жена, калуђерице. За преко четрдесет година његовог краљевања, није било рата: јер је тај љубитељ тишине веровао да је мир мудрост живота. — За себе и своју самотничку душу освојио је од фауна овај Авентино са његовим каскадама маслинâ и водâ. Краљ Нума је основао у Риму храм богињи Тацити, што значи божанству Ћутања, богињи са затвореним уснама.

Али откуд тај чудни инстикт за самоћу у то доба историје кад су још владале дубоке тишине по целој земљи? Откуда та љубав за изналажење тајне живота у доба када је људство тек било почело, и кад своју праву тајну није још ни имало? У лепом миту о Нуми има нечег савршено хришћанског. Овакав какав је, највише кроз Плутарха, дошао до нас, Нума је најхришћанскије лице паганског света, и по својој љубави за људе од којих се крио, и по свом страху од тајне за којом је међутим неуморно трагао. Авентино није никад престајао да буде брдо меланхолије, јер је било брдо вере и самоће, које су, обадве, направљене од туге. Краљ Нума је још сјајна утвара коју сретате по самотним путима римске кампање, једини који овде господари нашим самоћама, и чији је мит лепши од Августове вести.

Авентино је још само једном постао озарени брег. Ако је за цесарско доба био брдо нишчих, за папско доба је био пребивалиште неколицине светаца. Још овде у једној цркви стоји проповедница папе Григорија Великог, који је спасао Рим од куге и од варвара, и говорио овде благу хришћанску истину у њеној назаретској чистоти. Али је Авентино био највећи кад је био постао тврђавом угроженог хришћанства: кад је овде под једном наранџом сањао Свети Доминико, један од највећих политичара и војника вере, свој страшни сан Христовог осветника. Зато сам у своја пролетња и јесења лутања овуд већма мислио на ову огромну средњевековну фигуру, него на све што јој је овде претходило. Само је лепо оно што је страшно — рекао је енглески песник.

Два највећа свеца из XIII-ог века били су талијански мистик Свети Фрања из Асизе и шпански догматичар свети Доминико из кастиљанске Калеруеге. Ничег нису имали заједничког та два свеца и лична познаника, осим што је светац из Асизе онолико волео веру колико је светац из Шпаније мрзео безвернике. Талијански мистик је живео по шумама и пећинама свог Субазиа и на меланхолином језеру Тразимене говорио да је Бог свугде: у срцима људи, у крилима птица, у снази зверова. Курјаци умиру од глади а птице од мраза, и све је уједињено у општој судбини, сва бића су везана међу собом, а сва уједно везано за Творца који је извор заједнице и љубави. Шпански светац, напротив, проповедао је по Шпанији и Француској покољ јеретика патарена који су деца сотонина. И, на шпански начин, одвајао је од Бога не само животиње него и људе који нису веровали као он. — Ученици свеца из Асизе вратили су талијанском католичанству нежност примитивне хришћанске цркве каква се од доба Григорија Великог није више познавала; а ученици свеца из Шпаније унели су у веру ригоризам и непомирљивост шпанског амвона, и упалили ломаче инквизиције. Свети Франческо је зверове звао браћом, а Свети Доминик је целе људске провинције препоручивао за пламен и џелате. У овој двојици светитеља су, јасније него игде, оличене разлике између ведрог католичанства талијанског и мрачног католичанства шпанског. Никад у Шпанији не би могао понићи проповедник као светац из Асизе, да се исти час не би обрнуо у мрачњака као што је био овај светац из Калеруеге. — Свети Доминико је био кључар и магнат цркве, а свети Франческо је њен песник и гладница. Један виче џелатима: «Побијте их све, а Бог ће после сâм одвојити добре од рђавих». Други благосиља рањаве и лечи губаве. Свети Франческо је био пророк и скрушени слуга олтара; а Свети Доминико је био теолог догматичар, црквени политичар, и, најзад, војник вере. Један је клицао љубав, а други поредак; један веру, а други догму; један побожност, а други послушност. Доминиканци су били војска цркве против јеретика, и од почетка XIII века шефови папске инквизиције Санто Официо. И то све док нису došле војске језуита да их смене у XV веку. Само је Шпанац Игнасио из Лојоле могао сменити Шпанца Доминика из Калеруеге. Доминиканци су били преки војници, а језуити били гипки дипломати. Савонарола и Томасо Кампанела су били доминиканци. — Али између Светог Франческа и Светог Доминика постојале су и разлике у погледу развитка саме вере: први је оличење једне благе верске идиле, а други је оличење свирепе верске политике.

Данте се дивио обојици на начин великог католичког песника. Светом Франческу се дивио, јер је дао вери своје детиње срце... Naque al mondo un Sole... А Светом Доминику се дивио, јер је истој вери дао своју гвоздену мишицу.

Нигде историјска визија није ни моћна ни сугестивна колико у Риму. Ми се овде осећамо савременици свих ствари овог града. Као да су јуче на наше очи ударили овде први четвртасти камен на Палатину двојица младе браће које је задојила вучица из римског поља. Као да смо својим очима видели све цезаре у цирку, све папе на амвону, све мученике на ломачи, све варваре на бесним коњима победилаца и рушилаца. И као да смо и сами ишли овуд гологлави у свима процесијама. Живот атинског света и источних народа старог доба, ми смо само разумели и запамтили; али живот овог града ми смо и сами проживели. Атина је узвишенија, али нам је Рим ближи.

Јер су стари римски људи још уз нас и са нама. Још идемо њиним путевима по свима старим континентима; и још прелазимо преко њиних мостова по нашим сопственим рекама; и још по нашим пољима лежи римски свет у гробљима која откопавамо; и још се дивимо њиховим аквадуцима и пијемо воду из њихових цистерна као из њиховог длана. Зато су нам блиски. И кад нисмо ми код њих у Риму, они су код нас и у нашој кући.

Чак и грчка мисао је прешла на велики део нас преко живота римског: преко њихових књига и њихових институција. За наш морални живот је стоицизам био једно од највећих упоришта. Стоицизам је стварно дошао к нама више из Рима него непосредно из Атине. Римски стоици су га и изградили. Код атинских стоика је врлина изгледала сујета, затварање у себе, привилегија елите; код римског грађанина је та иста доктрина постала грађанском свешћу, правим смислом, социјалним осећањем, науком о акцији, вером у дужност. Цицерон препоручује своме народу само филозофију која је практична мудрост за живот, као што је Волтер то исто препоручивао свом народу и свом времену. То је зато што су Платон у Риму а Декарт у Француској подједнако били одвели друштво у чисте апстракције које су без везе с људским животом. И филозофија, и историја, и књижевност, све је било у Риму у знаку стоицизма. У Риму су били подједнако искрени стоици и преубоги Епиктет као и пребогати Сенека. Нико није дубље стоички моралан него Тацит; ни стоички практичан као Папиниус или Гајус; ни стоички чисти, као Јувенал или Марко Аурелије; ни стоички храбри као Брутус или Катон. Стоицизам је овде стварно замењивао религију, и филозофи су били узели боговима њихова места.

Хришћански наук нам је дао идеју о љубави човечанској без обзира на расе и сталеж. Али стоицизам је дао безброј римских карактера који су постали школски узори за народ и песнички узори за све творевине духа. Римљани су били у своје доба највећи народ на свету, али и једини који су разумевали величину света. Римски моралисти су говорили о човечанству, а римски законодавци су унели стоицизам у општу идеју о правди, и изграђивали законе за свет а не само за себе. Ни сами нисмо свесни колико у сваком од нас, у погледу идејном и моралном, има од римског карактера. Рим је био највећа школа о праву и дужности. — Рим је имао цареве какве није имала никад ниједна друга држава на земљи: Трајана, Антонија Побожног, Септима Севера, Марка Аурелија и Јовиана. Свет још вапи за таквим владарима. Примери Брутуса, Катона и Перса и данас су мерило за просвећено јунаштво, и за смисао о грађанској дужности. Чак и сами римски примери тирана, крволока и развратника, били су највеће мере могућности. Све је овде било велико, и добро и зло; све је изражено у потпуности и у парадоксу.

Рим је био тло где се вечито живело за неку идеју. Ко ће порећи да пагански римски мудраци нису били инспирисани колико и хришћански Свети Оци? И ко ће порећи да пагански хероји нису умирали за своју идеју са истом мистичном егзалтацијом с којом су хришћански мученици умирали за своју фикцију! Стари Рим је имао своје карактере и за папско доба, и којим се поноси људство: Григорије Велики, Арнаулдо из Брешије, Свети Франческо, Савонарола. — Стари Рим је живео у разврату и насиљу какве блага Атина није познавала; али те страшне мрље историје опрале су величине римских хероја. У хришћанско доба је папа Јован XII имао харем у свом Латерану и једног ђакона посветио у штали; у породици папе Александра VI трују једно друго. Али су овакви ужасе хришћанског света опрали својом крвљу хришћански мученици. *Sangrum matyrium*. То је лепота на овом тлу вечитог прегорења и борбе за утопију.

Није свет знао за правду нити су људи знали за право док није постао римски грађанин. Нису народи престајали да се искорењују док нису došле легије да донесу мир. Нису постојале ни европске народности док није цезар у оквиру римске државе формирао варварске масе. Наш идејни живот је везан за грчке филозофе, наш морални смисао за јеврејске пророке, а наша идеја о грађанској величини за римске карактере. Зато овде нико није странац. Сви смо пили на том извору, и сви смо прожети овом светлошћу. На сваком старом камену овог града има нешто написано од дубине свих људских колена, и овде је запечаћено нешто од сопствене судбине свију нас.

Нема већег насиља над својим духом и душом него се поделити у Риму између две врсте емоција: оних које нам даје доба цезарско и оних из доба папског. У осталом, све се овде наслонило једно на друго: старо цезарско купатило на какву цркву Средњег века; или црква Средњег века на какав данашњи енглески хотел. Била је вечита судбина Рима да једно обара кад треба да нешто ново подигне, и он је то подизао увек баш на истом месту, и често истим камењем, и на истим старим темељима. Није никад било суревњивости за прошлост. Старе базилике претваране су у хришћанске цркве; стари форуми у нове пијаце рибе и поврћа; стари храмови у народне саборнице; стари папски Квиринал, у палату савојских краљева нове државе. Велика црква Арачели на Капитолу подигнута је на деловима храма Јупитеровог који је у цесарско доба имао кров од злата. У њу су донесени стубови ко зна све из којих паганских храмова, а један чак носи натпис да је из спаваће собе Августове. Тако и тридесет и шест јонских стубова од белог мрамора у цркви Свете Марије Мађоре, узети су из храма Јунониног. У Латерану су четири позлаћена стуба донесена из храма са Капитола; Август их је излио од бронзаних кљунова египатских бродова после битке код Акциума.

Нема тога нигде другде. У старој Теби је Рамесеум остао на свом месту усамљен у свом болу и својој лепоти, као и Амонов храм близу њега; и као Партенон у Атини и Света Софија у Цариграду. Али у Риму је Света Сабина подигнута на зидовима храма Дианиног; Света Марија сопра Минерва над храмом Минерве; а света Марија Египатска је био најпре храм који је сазидао још краљ Сервиус Тулиус. — Све је помешано у слави и конфузно у односима. Према Марку Аурелију на бронзаном коњу на Капитолу, диже се високо под небом Гарибалди на железном коњу на Јаникулу. Недалеко од гроба Пија IX, види се у једној палати споменик једног Зуава који је пао у борби против папског егоизма и за народну државу. Поново је пробушен Палатин и нађене су, испод дворова старих цезара, куће старе господе, можда из времена Кориолана. Да се копало дубље, нашло би се и више. Била је и та вечна судбина овог града да ништа не умре од себе, и да се на свачем види насиље људске руке и свирепа воља за такмичењем. Овде је свако доба оставило своје трагове величине и бруке. Један од седам брегова на којима је саграђен Рим, требао је да отвори своју утробу да туда прође један тунел. Уз славну цркву на Капитолу, где има мрамора од Донателиа и где је олтаре сликао чудни Пинтурикио, наслонио се накарадни споменик Уједињења, иронија данашњег уметничког генија ове земље. Нови банкарски Рим хоће све да затре: да своје дућане метне у старе палате, а своје банке да метне у старе цркве. Нигде се као у Риму не виде контрасти генерацијâ и сукоби укусâ овако јасно исписани на стварима.

Велика јата шева певају песму вечне светлости, над мрким камењем, с обе стране пута Апије. Овде римски предео има над собом целу половину неба. Видик је безмеран. Римска поља се таласају у светлости која је веома помична, и која ниједној ствари не даје да остане равнодушна и закована за земљу. Бела црта овог широког пута иде одавде до мора, нестајући у даљини као сребрн глас.

Поред оваквих путева, најживљих и најосветљенијих, стари свет је дизао своја гробља. Стојали су овде господски мрамори са натписима пуним простачке поезије и кукавичког опраштања од живота. Мртви су овде били предстража живих. Они су овамо дошли да буду учесници љубави и сунца, јер је Апија била вена живота. Овде су били гробови Сенеке, Плинија Млађег и Луцинијуса; али је овде било и вечерње шеталиште старог Рима, као што је данас Пинчо. Златне носиљке куртизанки мешале су се са кочијама претора и сенатора. Сви народи истока и запада знали су за живот на овом путу. Овуда су се враћале легије са истока вукући за триумф краљеве Витиније и Азије; а Клеопатра се отровала да је не проведу овуд за триумф Октавианов.

Мртви су то све знали кад су легали поред овог пута. Јер умрети, то није ништа; али бити заборављен, то је најсвирепија одмазда смрти над животом. Нико не зна колико је језив страх од заборава. Он прожима све највише сате и случајеве живота: љубав, херојство, геније. Он је својствен само онима који су знали сву цену живота. Људи ситних срећа немају тог страха; већма се боје смрти него заборава. Њих између живота и смрти води само путељак којим се пређе без ужаса, каткад и неопажено. Али људи великих судбина хоће да, потчинивши живот, потчине и смрт. Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други. Чемернијег страха и кобнијег парадокса нема од овог у целој човековој судбини.

Сад су овим путем тишине непроходне као шуме. Стари се записи бришу и губе своја слова на наше очи. Позлаћено камење маузолеја Цецилије Метеле блиста у овом јесењем пролећу. Један гроб, то је све што господари целим овим пределом. Један гроб, то је једино што се издиже изнад свега што овде живи. Све друго је нестало, али је гроб остао; гроб једне племићке са двора Августовог, из највећих дана царства. Сви други гробови су збрисани, и овде и свугде, али овај стоји усред овог видика, поред пута којим су пролазили сви рушиоци; он стоји непорушен, сјајан, непобеђен... А све је друго очајно тужно. Стари аквадуци, расејани као каравани уклетих духова, распадају се од нашег погледа. Овде све пребива у дубоком очајању славе, и све живи у горкој љубави за умирањем.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>5mfm53szt0uwwhlj4il3z71vzeeth2d</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Босна и Херцеговина (Аустроугарска)</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61503</id>
    <revision>
      <id>145598</id>
      <timestamp>2026-08-25T19:15:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Историја Босне и Херцеговине]] [[Категорија:Аустроугарска]]</comment>
      <origin>145598</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="130" sha1="2r080jxthzkv96u0pepcl2ylr20wpsp" xml:space="preserve">[[Категорија:Историја Босне и Херцеговине]]
[[Категорија:Аустроугарска]]</text>
      <sha1>2r080jxthzkv96u0pepcl2ylr20wpsp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Резолуција о оснивању АВНОЈ-а</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61504</id>
    <redirect title="Резолуција о оснивању Антифашистичког Већа Народног Ослобођења Југославије" />
    <revision>
      <id>145602</id>
      <timestamp>2026-08-25T19:19:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Ран-кан преместио је страницу [[Резолуција о оснивању АВНОЈ-а]] на [[Резолуција о оснивању Антифашистичког Већа Народног Ослобођења Југославије]]</comment>
      <origin>145602</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="165" sha1="8skfnwedwmuddptqcvbwygsyo43f76r" xml:space="preserve">#Преусмери [[Резолуција о оснивању Антифашистичког Већа Народног Ослобођења Југославије]]</text>
      <sha1>8skfnwedwmuddptqcvbwygsyo43f76r</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>