Разговор с корисником:Ран-кан

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.17</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Разговор с корисником:Ран-кан</title>
    <ns>3</ns>
    <id>17267</id>
    <revision>
      <id>145618</id>
      <parentid>145503</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T09:25:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>/* О ваша три доприноса */ одговор</comment>
      <origin>145618</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18651" sha1="rpfg0k6mv65wmzj3f30fo6hxmkdz7s4" xml:space="preserve">{{Добродошлица}} [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:24, 24. мај 2012. (CEST) с. р.

== Даљи рад ==

Ако мислиш да посветиш више пажње овом пројекту требао би затражити од бирократе Дунгодунга да ти да статус аутоматски патролисаног. Нема смисла да се теби морају патролирати измјене. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:26, 1. септембар 2015. (CEST) с. р.
:Има и патролер. Није то за Викицитат јер није ријеч о цитатима. Комплетни или дјелимични изворни документи (па и они који садрже најважније политичке говоре) иду на Викизворник. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:44, 1. септембар 2015. (CEST) с. р.

Мени лично није битан, али није да не припада овдје. Можеш пребацити ако има неки ваљан извор за говор, тамошњи линк више не ради. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:03, 2. септембар 2015. (CEST) с. р.

== Администрација ==

Немам ништа против, само изволи. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:42, 11. октобар 2015. (CEST) с. р.
:Тај услов је „намјерно“ занемариван и при претходним кандидатурама. И нико се томе није противио. Управо зато што овдје нема заједнице и што је задатак провјерених корисника са Википедије да је створе. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:34, 11. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Дејтонски споразум ==

Ту је карактеристично што се заправо не зна ни његов оригинални текст ни званични превод. Категорије које не подлијежу ауторском праву. Међутим, ја ту не видим проблем. Дејтонски споразум није ауторско дјело ОЕБС-а већ службени акт над којим не постоји ауторско право. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:00, 13. октобар 2015. (CEST) с. р.
:Мислим да је то тај превод који се користи као службени, иако формално није.--[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:33, 13. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Медијавики ==

Нека си избрисао. Сада се нешто и не сјећам зашто је било потребно правити. Неки је тада проблем био овдје, не могу се тачно сјетити. А не, ништа не треба мијењати око додатних дугмића. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:36, 19. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Меморандум ==

На интернету се може наћи пар страница које садрже текст меморандума, али нисам сигуран да могу имати вјеродостојност. Такви текстови су подложни интерполацијама. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:31, 24. октобар 2015. (CEST) с. р.
:Све су то неки сумњиви сајтови. [http://hwww.slobodanpraljak.com/MATERIJALI/RATNI%20DOKUMENTI/VELIKOSRPSKA%20IDEOLOGIJA%20%28GARASANIN,KARADZIC,MEMORANDUM%20SANU%29/3.pdf 1], [http://www.camo.ch/PDFO/Memorandum-SANU.pdf 2] и [http://pescanik.net/wp-content/PDF/memorandum_sanu.pdf 3]. Не знам уопште јесу ли ти текстови идентични или нефалсификовани. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:41, 24. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Вавилон ==

Здраво. Зашто си правио [[Википедија:Вавилон]] (други пројекат) када већ постоји [[Викизворник:Вавилон]]? --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 20:40, 24. мај 2017. (CEST) с. р.

== Извори? ==

Одакле ти вадиш ове одлуке: ''Одлука о формирању Војске Српске Републике Босне и Херцеговине'' и ''Одлука о расписивању и провођењу плебисцита српског народа у Босни и Херцеговини‎''? Јер видим да су наведени извори погрешни. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:20, 29. мај 2017. (CEST) с. р.
:Сада сам сконтао шта радиш. Ти заправо исписујеш оне небитне бројеве изнад конкретног текста прописа и онда пишеш кроз број гласила. То се не ради тако. Наводи се '''број службеног гласила кроз годину'''. Одлука о војсци је ''„Службени гласник српског народа у Босни и Херцеговини”, број 6/92'', а о плебисциту ''1/92''. Она бројка изнад текста није ништа, небитно. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:47, 29. мај 2017. (CEST) с. р.

== Бирократа ==

Не знам шта бих ти рекао. Правилно би било на ''Викизворник:Захтеви за администрирање/Бирократа/Ранко Николић'', али уколико би више људи овдје дошло да гласа. Да то личи на нешто. Ако ће бити само двоје-троје (на мој глас можеш рачунати) онда може и у Писарници. Заједница није формирана тако да правила не морају бити дословно спровођена. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:20, 15. јун 2017. (CEST) с. р.

== Гласања ==

Поздрав! Покренуо сам гласања о увођењу нових корисничких овлашћења ('''[[Викизворник:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викизворник]]''' и '''[[q:Викицитат:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викицитат]]'''). Замолио бих те да се изјасниш и гласаш. Хвала! --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 18:00, 12. октобар 2018. (CEST)

== Важећи акти ==

Поздрав. Документи/акти на снази немају у наслову годину у загради. То се ставља само неважећим актима. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:17, 20. октобар 2019. (CEST) с. р.

== Гласање о брисању ==

Здраво. Требало би да се изјасниш на ''Викизворник:Странице за брисање'' о два предложена текста за брисање. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:43, 25. новембар 2019. (CET) с. р.

== Народне песме и Бугарских извора ==

Обично се у нашој литератури наводе уз наше песме ради лакшег упоређивања. Зато сам их ја овде и ставио. Оне су директно пандан нашим песмама. Мислим да би требале ту да остану. Ако Ви сматрате другачије дајте да видимо. [[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]])

== How we will see unregistered users ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=content/&gt;
Hi!

You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki.

When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed.

Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help.

If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]].

We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January.

Thank you. 
/[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]&lt;section end=content/&gt;
&lt;/div&gt;

19:19, 4. јануар 2022. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&amp;oldid=22532681 --&gt;

== Једно питање ==

Здраво, Ранко&lt;br /&gt;
Ваши недавни доприноси су ме помало збунили, па сам желео да Вам се обратим. Приметио сам да сте данас додали ''[[Проглас ЦК КПЈ народима Југославије од 15. априла 1941.]]'' и то непосредно након што сам јуче поставио два нова чланка [[Велибор Јонић|Велибора Јонића]]. С обзиром на то да сте пре тога последњи пут допринели Викизворнику 20. јула 2025. године не знам &lt;u&gt;да ли је ова нагла активност била изазвана мојим радом?&lt;/u&gt; — ​Једини разлог за постављање поменутих чланака је чињеница да су у јавном власништву (и идеални као извор за тачно цитирање на Викицитатима, на којима радим дуже време).&lt;br /&gt;
ПС. С друге стране, важније ми је да доприносим у областима српске и стране књижевности ш​то можете и закључити на основу моје корисничке странице, како на Викизворнику, тако и на Викицитатима, али и (помало) на Википедији.&lt;br /&gt;
С поштовањем, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 10:52, 10. фебруар 2026. (CET)

:Разумем, хвала Вам на одговору, био сам збуњен (и у заблуди)... Такође, на понуђеној помоћи, хвала (о том потом) [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 09:43, 12. фебруар 2026. (CET)

== Предлози и једно питање ==

Поздрав, Ран-кан

&lt;s&gt;1) Да ли би могло на [[Главна страна|Главној страни]] да се уместо старих &quot;нових&quot; текстова замене за неке од заиста нових, нпр: [[Корисник:Coaorao#Предлог_1|1]]? 

2) Можете ли обрисати следеће странице: [[Корисник:Coaorao#Предлог_2|2]]?

3) Да ли текст мора да буде од речи до речи исти као у извору или треба нпр. исправљати граматичке грешке; ако је текст писан са ъ, й, без ј и сл. треба ли да се пише тако како је у извору или треба прилагодити савременом правопису?(ако је писано србски, обколити, претстављати… – исправити или оставити?)&lt;/s&gt;

Хвала унапред, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 19:23, 10. април 2026. (CEST)

== Администраторска права ==

Поздрав, Ран-кан

консултовао сам се с администратором [[Корисник:Жељко Тодоровић]] у вези са добијањем администраторских права (погледајте: [[Разговор с корисником:Coaorao#Администраторска права|1]]). Интересује ме и Ваше мишљење поводом тог питања.

Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 11:33, 21. април 2026. (CEST)

== Мало обавештење ==


Поставио сам кандидатуру за админ права [[Викизворник:Захтеви за администрирање#Захтеви за овлашћења|1]],

Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:35, 3. мај 2026. (CEST)

== О ваша три доприноса ==

Поздрав, Ран-кан. Прегледао сам све странице са шаблоном - радови у току - међу којим има Ваших страница: [[Резолуција о оснивању АВНОЈ-а]], [[Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини/Анекс 4]] и [[Изборни ред]]. На њима годинама стоје шаблон радови у току. Може те ли их погледати пошто сте их Ви додали на Изворник? Да ли је у питању недовршеност или треба проверити/уредити те три странице? Ја их могу завршити како би био уклоњен шаблон. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:04, 23. август 2026. (CEST)

:Никако да ти се захвалим што си ме натјерао да то завршим, за АВНОЈ и Дејтон хајд и некако, али Изборни ред сам почео у прошлој деценији и нисам завршио. Ако има неких недовршених, а да корисници више нису активни укључи и мене, да ти помогнем. Поздрав! — [[Корисник:Ран-кан|Ран-кан]] ([[Разговор с корисником:Ран-кан|разговор]]) 11:25, 27. август 2026. (CEST)</text>
      <sha1>rpfg0k6mv65wmzj3f30fo6hxmkdz7s4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Немачки књижевници</title>
    <ns>14</ns>
    <id>30103</id>
    <revision>
      <id>145608</id>
      <parentid>70012</parentid>
      <timestamp>2026-08-26T14:23:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145608</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="167" sha1="fsjqgwbapgznwffm1kwx495qzi8523m" xml:space="preserve">[[Категорија:Немачка|Књижевници]]
[[Категорија:Књижевници]]
[[Категорија:Немачка књижевност]]</text>
      <sha1>fsjqgwbapgznwffm1kwx495qzi8523m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини/Анекс 4</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61039</id>
    <revision>
      <id>145610</id>
      <parentid>145605</parentid>
      <timestamp>2026-08-26T16:46:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145610</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="56350" sha1="f0wh5ant1tjwhuiczt455ugvo8yivf7" xml:space="preserve">{{наслов|Анекс 4}}

{{наслов|УСТАВ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ}}

{{центрирано|Преамбула}}

{{gap}}''Полазећи'' од поштовања људског достојанства, слободе и једнакости.

{{gap}}''Посвећени'' миру, правди, трпељивости и помирењу,

{{gap}}''Уверени'' да демократске државне институције и поштени поступци најбоље доводе до мирних односа у плуралистичком друштву,

{{gap}}''У жељи'' да унапреде опште благостање и привредни раст путем заштите приватне својине и унапређења тржишне привреде,

{{gap}}''Руковођени'' Циљевима и Начелима Повеље Уједињених нација,

{{gap}}''Привржени'' суверенитету, територијалном интегритету и политичкој независности Босне и Херцеговине у складу са међународним правом,

{{gap}}''Решени'' да обезбеде пуно поштовање међународног хуманитарног права,

{{gap}}''Надахнути'' Универзалном декларацијом о правима човека, Међународним споразумима о грађанским и политичким правима и о економским, друштвеним и културним правима, и Декларацијом о правима припадника националних, етничких, верских и језичких мањина, као и другим инструментима за људска права,

{{gap}}''Позивајући'' се на Основне принципе о којима је постигнут споразум у Женеви 8. септембра 1995. и у Њујорку 26. септембра 1995.

{{gap}}Бошњаци, Хрвати и Срби, као конститутивни народи (заједно са другима), и грађани Босне и Херцеговине овим одлучују да Устав Босне и Херцеговине гласи:

{{Члан|І}}
{{центрирано|БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА}}

{{gap}}1. ''Континуитет''. Република Босна и Херцеговина, чије ће званично име од сада бити „Босна и Херцеговина”, наставиће своје правно постојање по међународном праву као држава, са унутрашњом структуром измењеном према овим одредбама и са својим садашњим међународно признатим границама. Она ће остати Држава чланица Уједињених нација и може као Босна и Херцеговина да затражи чланство у организацијама у оквиру система Уједињених нација и у другим међународним организацијама.

{{gap}}2. ''Демократски принципи''. Босна и Херцеговина ће бити демократска држава, која ће деловати по закону и са слободним и демократским изборима.

{{gap}}3. ''Састав''. Босна и Херцеговина ће се састојати од два Ентитета, Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске (у даљем тексту „Ентитети”).

{{gap}}4. ''Кретање робе, услуга, капитала и лица''. Постојаће слобода кретања по читавој Босни и Херцеговини. Босна и Херцеговина и Ентитети неће ометати пуну слободу кретања лица, робе, услуга и капитала по читавој Босни и Херцеговини. Ниједан Ентитет неће успостављати контроле на граници између Ентитета.

{{gap}}5. ''Главни град''. Главни град Босне и Херцеговине биће Сарајево.

{{gap}}6. ''Симболи''. Босна и Херцеговина ће имати симболе које одреди Парламентарна скупштина и потврди Председништво.

{{gap}}7. ''Држављанство''. Постојаће држављанство Босне и Херцеговине, које ће регулисати Парламентарна скупштина, и држављанство сваког Ентитета, које ће регулисати сваки Ентитет, с тим да су:
:: {{gap}}(а) Држављани сваког Ентитета самим тим и држављани Босне и Херцеговине.
:: {{gap}}(6) Ниједном лицу се не може самовољно одузети држављанство Босне и Херцеговине или Ентитета или тако да буде лишено држављанства. Нико неће бити лишен држављанства Босне и Херцеговине или Ентитета из разлога као што су пол, раса, боја, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, припадност националној мањини, имовина, рођење или други статуси.
:: {{gap}}(в) Сва лица која су била држављани Републике Босне и Херцеговине непосредно пре ступања на снагу овог Устава су држављани Босне и Херцеговине. Држављанство лица која су натурализована после 6. априла 1992. а пре ступања на снагу овог Устава регулисаће Парламентарна скупштина.
:: {{gap}}(г) Држављани Босне и Херцеговине могу имати држављанство друге државе, уколико постоји билатерални споразум који је одобрила Парламентарна скупштина у складу са Чланом IV (4)(д), између Босне и Херцеговине и те државе који решава то питање. Лица са двојним држављанством могу да гласају у Босни и Херцеговини и у Ентитетима само ако им је Босна и Херцеговина земља пребивалишта.
:: {{gap}}(д) Држављани Босне и Херцеговине у иностранству уживају заштиту Босне и Херцеговине. Сваки Ентитет може да издаје пасоше Босне и Херцеговине својим грађанима, онако како то одреди Парламентарна скупштина. Босна и Херцеговина може да издаје пасоше грађанима којима Ентитет није издао пасош. Постојаће централни регистар свих пасоша које су издали Ентитети и Босна и Херцеговина.

{{Члан|ІІ}}
{{центрирано|ЉУДСКА ПРАВА И ОСНОВНЕ СЛОБОДЕ}}

{{gap}}1. ''Људска права''. Босна и Херцеговина и оба Ентитета ће обезбедити највиши ниво међународно признатих људских права и основних слобода. У том циљу постојаће Комисија за људска права за Босну и Херцеговину, како предвиђа Анекс 6 Општег оквирног споразума.

{{gap}}2. ''Међународни стандарди''. Права и слободе које одређују Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода и њени Протоколи примењиваће се директно у Босни и Херцеговини. Те ће одредбе имати приоритет над свим другим законима.

{{gap}}3. ''Набрајање права''. Сва лица на територији Босне и Херцеговине уживаће људска права и слободе поменуте у тачки 2; та права и слободе обухватају:
:: {{gap}}(а) Право на живот.
:: {{gap}}(6) Право да лица не буду подвргнута мучењу или нехуманим понижавајућим поступцима или казнама.
:: {{gap}}(в) Право да лица не буду држана у ропству или потчињености или обављају принудни рад или обавезне радове.
:: {{gap}}(г) Право на слободу и безбедност личности.
:: {{gap}}(д) Право на поштено саслушање у грађанским и кривичним предметима, и друга права у вези са кривичним поступком.
:: {{gap}}(ђ) Право на приватан и породични живот, дом и кореспонденцију.
:: {{gap}}(е) Слободу мисли, савести и вероисповести.
:: {{gap}}(ж) Слободу изражавања.
:: {{gap}}(з) Слободу мирног окупљања и слободу удруживања са другима.
:: {{gap}}(и) Право на брак и заснивање породице.
:: {{gap}}(ј) Право на својину.
:: {{gap}}(к) Право на образовање.
:: {{gap}}(л) Право на слободу кретања и пребивалишта.

{{gap}}4. ''Не-дискриминација''. Уживање права и слобода које предвиђају овај Члан или међународни споразуми набројани у Анексу І овог Устава биће обезбеђено за сва лица у Босни и Херцеговини без дискриминације по било ком основу као што су пол, раса, боја, језик, верска, политичка и друга уверења, национално и социјално порекло, припадност националној мањини, имовина, рођење и други статуси.

{{gap}}5. ''Избеглице и расељена лица.'' Све избеглице и расељена лица имају право да се слободно врате својим домовима. Они имају право, у складу са Анексом 7 Општег оквирног споразума, на повраћај имовине које су били лишени током непријатељстава од 1991, и на накнаду за било коју имовину која им се не може вратити. Све обавезе или изјаве у вези са таквом имовином дате под принудом су ништавне и непостојеће.

{{gap}}6. ''Спровођење''. Босна и Херцеговина и сви судови, установе, државни органи и институције којима управљају Ентитети или се њима управља у Ентитетима, примењиваће и поштоваће људска права и основне слободе поменуте у тачки 2.

{{gap}}7. ''Међународни споразуми''. Босна и Херцеговина ће остати или постати чланица међународних споразума набројаних у Анексу І овог Устава.

{{gap}}8. ''Сарадња''. Све надлежне власти у Босни и Херцеговини ће сарађивати и обезбедити неограничен приступ: свим међународним механизмима за праћење људских права основаним за Босну и Херцеговину: надзорним органима које установи било који међународни споразум наведен у Анексу І овог Устава; Међународном трибуналу за бившу Југославију (посебно ће се повиновати наређењима издатим на основу Члана 29 Статута Трибунала); и било којој другој организацији коју овласте Уједињене нације са мандатом из области људских права и хуманитарног права.

{{Члан|ІІІ}}
{{центрирано|НАДЛЕЖНОСТИ И ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ИНСТИТУЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И ЕНТИТЕТА}}

{{gap}}1. ''Надлежности установа у Босни и Херцеговини''. Следећа питања спадају у надлежност институција Босне и Херцеговине:
:: {{gap}}(а) Спољна политика.
:: {{gap}}(б) Спољнотрговинска политика.
:: {{gap}}(в) Царинска политика.
:: {{gap}}(г) Монетарна политика, како је одређена Чланом VII.
:: {{gap}}(д) Финансирање установа и међународних обавеза Босне и Херцеговине.
:: {{gap}}(ђ) Политика и прописи за усељавање, избеглице и азил.
:: {{gap}}(е) Спровођење кривичних закона на међународном плану и између Ентитета, укључујући ту односе са Интерполом.
:: {{gap}}(ж) Увођење и рад средстава за међусобне и међународне комуникације.
:: {{gap}}(з) Регулисање саобраћаја између Ентитета.
:: {{gap}}(и) Контрола ваздушног саобраћајa.

{{gap}}2. ''Надлежности ентитета''.
:: {{gap}}(а) Ентитети ће имати право да успостављају специјалне паралелне односе са суседним државама, у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине.
:: {{gap}}(6) Сваки Ентитет ће пружати потребну помоћ влади Босне и Херцеговине да би јој омогућио да испуњава међународне обавезе Босне и Херцеговине, с тим што ће финансијске обавезе које узме на себе један Ентитет без пристанка другог Ентитета пре избора Парламентарне скупштине и Председништва Босне и Херцеговине пасти на терет тог Ентитета, осим уколико је таква обавеза нужна за продужење чланства Босне и Херцеговине у некој међународној и организацији.
:: {{gap}}(в) Ентитети ће обезбедити сигурне и безбедне услове у оквирима своје надлежности одржавањем установа за спровођење грађанских закона које ће деловати у складу са међународно признатим стандардима и уз поштовање међународно признатих људских права и основних слобода поменутих у Члану ІІ, и предузимањем других одговарајућих мера.
:: {{gap}}(г) Сваки Ентитет може да улази у споразуме са државама и међународним организацијама, са пристанком Парламентарне скупштине. Парламентарна скупштина може да одреди законом да за неке врсте споразума такав пристанак није потребан.

{{gap}}3. ''Закони и надлежности ентитета и институција''.
:: {{gap}}(а) Све државне функције и овлашћења која овим Уставом нису изричито додељена институцијама Босне и Херцеговине припадаће Ентитетима.
:: {{gap}}(6) Ентитети и све ниже заједнице ће у потпуности поштовати овај Устав који превладава неусклађене одредбе закона Босне и Херцеговине и устава и закона Ентитета, и одлуке установа Босне и Херцеговине. Општи принципи међународног права представљаће интегрални део права Босне и Херцеговине и Ентитета.

{{gap}}4. ''Координација''.

{{gap}}Председништво може да одлучи да олакша координацију међу Ентитетима по питањима која не спадају у надлежност Босне и Херцеговине према овом Уставу, уколико се један Ентитет не противи томе у било ком посебном случају.

{{gap}}5. ''Додатне надлежности''.
:: {{gap}}(а) Босна и Херцеговина ће преузети надлежност за све друге послове о којима се Ентитети сложе; за послове које предвиђају Анекси 5 до 8 Општег оквирног споразума; и за послове који су нужни за очување суверенитета, територијалног интегритета, политичке независности и међународног статуса Босне и Херцеговине, у складу са поделом надлежности међу установама Босне и Херцеговине. По потреби се могу установити додатне установе ради обављања тих послова.
:: {{gap}}(б) У року од шест месеци од ступања на снагу овог Устава, Ентитети ће започети преговоре са циљем да и друге послове укључе у надлежност Босне и Херцеговине, укључујући ту коришћење енергетских ресурса и сарадњу на привредним пројектима.

{{Члан|IV}}
{{центрирано|ПАРЛАМЕНТАРНА СКУПШТИНА}}

{{gap}}Парламентарна скупштина ће имати два дома: Дом народа и Представнички дом.

{{gap}}1. ''Дом народа''. Дом народа ће се састојати од 15 делегата, две трећине из Федерације (пет Хрвата и пет Бошњака) и једном трећином из Републике Српске (пет Срба).
:: {{gap}}(а) Хрватске и бошњачке делегате ће одабрати хрватски односно бошњачки делегати у Дому народа Федерације. Делегате из Републике Српске ће одабрати Народна скупштина Републике Српске.
:: {{gap}}(б) Девет чланова Дома народа сачињаваће кворум с тим што најмање три бошњачка, три хрватска и три српска делегата морају бити присутни.

{{gap}}2. ''Представнички дом''. Представнички дом састојаће се од 42 члана, две трећине изабраних на територији Федерације, и једном трећином на територији Републике Српске.
:: {{gap}}(а) Чланови Представничког дома ће се бирати непосредно у свом Ентитету према изборном закону који ће усвојити Парламентарна скупштина. Међутим, први избори ће се одржати у складу са Анексом 3 Општег оквирног споразума.
:: {{gap}}(б) Већина свих чланова изабраних у Представнички дом сачињаваће кворум.

{{gap}}3. ''Процедуре''.
:: {{gap}}(а) Сваки дом ће се састати у Сарајеву у року од тридесет дана по одабирању односно изборима.
:: {{gap}}(б) Сваки дом ће већином гласова усвојити свој пословник и одабрати међу својим члановима једног Србина, једног Хрвата и једног Бошњака који ће бити Председници односно заменици Председника, с тим што ће положај Председника да ротира између та три одабрана лица.
:: {{gap}}(в) Сваки законодавни акт захтеваће пристанак оба дома.
:: {{gap}}(г) Све одлуке у оба дома доносиће се већином присутних чланова који гласају. Делегати и посланици ће уложити напоре да се постарају да већина садржи најмање једну трећину гласова делегата односно посланика са територије сваког Ентитета. Уколико већина не садржи једну трећину гласова делегата или посланика са територије сваког Ентитета, Председник и заменици Председника ће се састати у комисији и покушаће да обезбеде сагласност у року од три дана од гласања. Уколико ти напори не успеју, одлуке ће ce доносити већином присутних чланова који гласају, с тим што гласови против не смеју да садрже две трећине или више од две трећине делегата или посланика изабраних у једном од Ентитета.
:: {{gap}}(д) Предложена одлука Парламентарне скупштине може се прогласити деструктивном по виталне интересе бошњачког, хрватског или српског народа већином бошњачких, односно хрватских, односно српских делегата одабраних према тачки 1(а). Таква предложена одлука захтеваће за усвајање у Дому народа већину гласова бошњачких, хрватских и српских делегата који су присутни и гласају.
:: {{gap}}(ђ) Када се већина бошњачких, хрватских или српских делегата противи позивању на тачку 3(е), Председник Дома народа ће одмах сазвати Заједничку комисију која ће се састојати од три делегата, по једног кога изаберу бошњачки, односно хрватски, односно српски делегати, да реши питање. Уколико Комисија не учини то у року од пет дана, питање ће се упутити Уставном суду, који ће убрзаним поступком проверити процедуралну исправност датога питања.
:: {{gap}}(е) Дом народа могу да распусте Председништво или сам Дом, под условом да одлуку о распуштању коју доноси Дом одобри већина, која укључује већину од најмање два народа бошњачког, хрватског и српског народа. Међутим, Дом народа изабран на првим изборима по ступању овог Устава на снагу не може да се распусти.
:: {{gap}}(ж) Одлуке Парламентарне скупштине неће ступати на снагу пре објављивања.
:: {{gap}}(з) Оба дома ће објављивати потпуне записнике својих расправа и расправљаће јавно, осим у изузетним случајевима предвиђеним пословником.
:: {{gap}}(и) Делегати и посланици неће бити кривично нити грађански одговорни за дела која почине у оквиру својих дужности у Парламентарној скупштини.

{{gap}}4. ''Надлежност''. Парламентарна скупштина ће бити надлежна за:
:: {{gap}}(а) Доношење закона потребних за спровођење одлука Председништва или за обављање надлежности Скупштине, према овом Уставу.
:: {{gap}}(6) Одлучивање о изворима и износу прихода за рад установа Босне и Херцеговине и за међународне обавезе Босне и Херцеговине.
:: {{gap}}(в) Усвајање буџета за институције Босне и Херцеговине.
:: {{gap}}(г) Одлучивање о пристанку на ратификацију уговора.
:: {{gap}}(д) Друга питања нужна за обављање својих дужности, или која су јој додељена међусобним споразумом Ентитета.

{{Члан|V}}
{{центрирано|ПРЕДСЕДНИШТВО}}

{{gap}}Председништво Босне и Херцеговине састојаће се од три члана: једног Бошњака и једног Хрвата, који ће бити изабрани непосредно на територији Федерације и једног Србина који ће бити непосредно изабран на територији Републике Српске.

{{gap}}1. ''Избор и мандат''.
:: {{gap}}(а) Чланове Председништва ће непосредно бирати сваки Ентитет (с тим што ће сваки гласач гласати за једно место у Председништву) према изборном закону који ће усвојити Парламентарна скупштина. Први избори, међутим, одржаће се у складу са Анексом 3 Општег оквирног споразума. Свако упражњено место у Председништву попуниће се из одговарајућег Ентитета, у складу са законом који ће усвојити Парламентарна скупштина.
:: {{gap}}(б) Мандат чланова Председништва изабраних на првим изборима трајаће две године; мандати касније изабраних чланова трајаће четири године. Чланови ће моћи да се бирају на још један мандат, а затим неће моћи да се бирају током следеће четири године.

{{gap}}2. ''Процедуре''.
:: {{gap}}(а) Председништво ће одредити свој пословник, који ће обезбедити адекватно обавештавање о свим састанцима Председништва.
:: {{gap}}(б) Чланови Председништва ће међу собом именовати Председника. У првом мандату Председништва, Председник ће бити онај члан који је добио највећи број гласова. После тога ће метод избора Председника, путем ротације или на други начин, одредити Парламентарна скупштина, на основу Члана IV (3).
:: {{gap}}(в) Председништво ће се трудити да усвоји све одлуке Председништва (тј. одлуке по питањима која произилазе из Члана III (1)(а)-(е) консензусом. Међутим, такве одлуке могу, уз поштовање тачке 2 (д) доле, да усвоје два члана Председништва, ако сви напори за постизање консензуса претрпе неуспех.
:: {{gap}}(г) Члан Председништва који се противи одлуци може да прогласи да је одлука Председништва деструктивна по животни интерес Ентитета на чијој је територији он изабран, с тим да то мора да учини у року од три дана од дана када је одлука усвојена. Таква одлука ће се одмах упутити Народној скупштини Републике Српске, уколико је такву изјаву дао члан са те територије; бошњачким делегатима у Дому народа Федерације, уколико је изјаву дао члан Бошњак; или хрватским делегатима тог тела ако је изјаву дао члан Хрват. Уколико изјаву потврди двотрећинска већина тих лица у року од десет дана пошто им је одлука упућена, оспорена одлука Председништва неће ступити на снагу.

{{gap}}3. ''Надлежности''. Председништво ће бити надлежно за:
:: {{gap}}(а) Вођење спољне политике Босне и Херцеговине.
:: {{gap}}(6) Наименовање амбасадора и других међународних представника Босне и Херцеговине, од којих се са територије Федерације не може изабрати више од две трећине.
:: {{gap}}(в) Представљање Босне и Херцеговине у међународним и европским организацијама и установама и тражење чланства у организацијама и установама у којима Босна и Херцеговина није члан.
:: {{gap}}(г) Преговарање, проглашавање и, уз пристанак Парламентарне скупштине, ратификација уговора Босне и Херцеговине.
:: {{gap}}(д) Извршавање одлука Парламентарне скупштине.
:: {{gap}}(ђ) Предлагање, на препоруку Савета Министара, годишњег буџета Парламентарној скупштини.
:: {{gap}}(е) Подношење извештаја, на захтев, али најмање једном годишње, Парламентарној скупштини о издацима Председништва.
:: {{gap}}(ж) Координација, по потреби, са међународним и невладиним организацијама у Босни и Херцеговини.
:: {{gap}}(з) Обављање других функција које могу бити нужне за обављање његових дужности, или које може да му стави у задатак Парламентарна скупштина, или о којима се сложе Ентитети.

{{gap}}4. ''Савет министара''. Председништво ће именовати Председника Савета Министара који ће ступити на дужност пошто га потврди Представнички дом. Председник ће именовати Министра иностраних послова, Министра спољне трговине и друге министре ако то буде потребно, који ће ступити на дужност када их потврди Представнички дом.
:: {{gap}}(а) Председник и министри ће заједно представљати Савет Министара, који ће бити одговоран за спровођење политике Босне и Херцеговине у областима поменутим у Члану ІІІ (1), (4) и (5) и подносиће извештаје Парламентарној скупштини (укључујући ту, најмање једном годишње, извештаје о издацима Босне и Херцеговине).
:: {{gap}}(б) Са територије Федерације се не може именовати више од две трећине свих министара. Председник ће такође именовати Заменике министара (који неће припадати истом конститутивном народу којем припадају министри), који ће ступити на дужност пошто их потврди Представнички дом.
:: {{gap}}(в) Савет министара ће поднети оставку ако му у било које време Парламентарна скупштина изгласа неповерење.

{{gap}}5. ''Стални комитет''.
:: {{gap}}(а) Сваки члан Председништва ће по положају имати цивилну команду над оружаним снагама. Ниједан Ентитет неће претити употребом силе нити употребити силу против другог Ентитета и ни под којим условима оружане снаге било ког Ентитета неће ући нити боравити на територији другог Ентитета без пристанка владе тог Ентитета и Председништва Босне и Херцеговине. Све оружане снаге у Босни и Херцеговини ће деловати у складу са суверенитетом и територијалним интегритетом Босне и Херцеговине.
:: {{gap}}(6) Чланови Председништва ће изабрати Стални комитет за војна питања који ће координирати активности оружаних снага у Босни и Херцеговини. Чланови Председништва ћe бити чланови Сталног комитета.

{{Члан|VI}}
{{центрирано|УСТАВНИ СУД}}

{{gap}}1. ''Састав''. Уставни суд Босне и Херцеговине ће имати девет чланова.
:: {{gap}}(а) Четири члана ће бирати Представнички дом Федерације, а два члана Скупштина Републике Српске. Остала три члана изабраће Председник Европског суда за људска права по консултацији са Председништвом.
:: {{gap}}(б) Судије ће бити истакнути правници високог моралног реномеа. Сваки гласач са правом избора који има такве квалификације може да буде судија Уставног суда. Судије које изабере Председник Европског суда за људска права неће бити грађани Босне и Херцеговине нити било које суседне државе.
:: {{gap}}(в) Мандат првих наименованих судија трајаће пет година, уколико не поднесу оставку или их, због неког разлога остале судије не смене консензусом. Прве наименоване судије неће моћи да буду поново биране. Мандат касније наименованих судија биће до 70 година старости, уколико не поднесу оставку или их, због неких разлога, остале судије не смене консензусом.
:: {{gap}}(г) За наименовања после пет година од првог наименовања судија, Парламентарна скупштина може да законом одреди друге методе избора судија које бира Председник Европског суда за људска права.

{{gap}}2. ''Процедуре''.
:: {{gap}}(а) Већина свих чланова Суда представљаће кворум.
:: {{gap}}(б) Суд ће усвојити своја правила суда већином свих чланова. Суд ће држати јавне расправе и издаваће образложење својих одлука, које ће се објављивати.

{{gap}}3. ''Права.'' Уставни суд ће штитити овај Устав.
:: {{gap}}(а) Уставни суд ће имати искључиво право на решавање спорова који настану по овом Уставу између Ентитета или између Босне и Херцеговине и једног или оба Ентитета, или између установа Босне и Херцеговине, што обухвата, али није ограничено на питања:
:: {{gap}}— Да ли је одлука једног Ентитета да успостави специјалне паралелне односе са суседном земљом у складу са овим Уставом, укључујући ту одредбе које се односе на суверенитет и територијални интегритет Босне и Херцеговине.
:: {{gap}}— Да ли је нека одредба устава или закона неког од Ентитета у складу са овим Уставом.

:: {{gap}}Захтеве за покретање спорова могу да упуте Суду само члан Председништва, Председник Савета министара, Председник или Потпредседник једног од домова Парламентарне скупштине или једна четвртина једног дома законодавног тела једног Ентитета.

:: {{gap}}(б) Уставни суд ће такође имати апелациону јурисдикцију по питањима из овог Устава која произађу из пресуде било ког другог суда у Босни и Херцеговини.

:: {{gap}}(в) Уставни суд ће имати надлежности по питањима која му упути било кои суд у Босни и Херцеговини, а која се односе на питања да ли је неки закон, од чије ваљаности зависи пресуда, у складу са овим Уставом, са Европском конвенцијом за људска права и основне слободе и њеним Протоколима, или са законима Босне и Херцеговине; или по питањима која се односе на постојање или домет неког општег правила међународног јавног права које је релевантно за одлуку суда.

{{gap}}4. ''Одлуке''. Одлуке уставног суда ће бити коначне и обавезујуће.

{{Члан|VII}}
{{центрирано|ЦЕНТРАЛНА БАНКА}}

{{gap}}Постојаће Централна банка Босне и Херцеговине која ће бити једина власт за емитовање новца и за монетарну политику у читавој Босни и Херцеговини.

{{gap}}1. Надлежности Централне банке одредиће Парламентарна скупштина. Међутим, ова неће моћи, током шест година по ступању овог Устава на снагу да даје кредите стварањем новца, делујући у том погледу као одбор за валуту; после тога, Парламентарна скупштина ће моћи да јој повери и таква овлашћења.

{{gap}}2. Први Управни одбор Централне банке састојаће се од Гувернера кога ће да наименује Међународни монетарни фонд по консултацији са Председништвом и од три члана које ће да наименује Председништво, два из Федерације (један Бошњак, један Хрват, који ће делити један глас) и једног из Републике Српске, који ће сви имати шестогодишње мандате. Гувернер, који неће бити грађанин Босне и Херцеговине, нити било које суседне државе, ће моћи да даје одлучујући глас у Управном одбору.

{{gap}}3. После тога ће Управни одбор Централне банке Босне и Херцеговине да се састоји од пет чланова, које ће наименовати Председништво на мандат од шест година. Одбор ће између својих чланова наименовати Гувернера са шестогодишњим мандатом.

{{Члан|VIII}}
{{центрирано|ФИНАНСИЈЕ}}

{{gap}}1. Парламентарна скупштина ће сваке године усвајати, на предлог Председништва, буџет који ће покривати издатке потребне за рад установа у Босни и Херцеговини и за међународне обавезе Босне и Херцеговине.

{{gap}}2. Ако се такав буџет не усвоји на време, привремено ће се користити буџет за претходну годину.

{{gap}}3. Федерација ће обезбедити две трећине а Република Српска једну трећину прихода потребних за буџет, осим ако се приходи не убирају онако како одреди Парламентарна скупштина.

{{Члан|IX}}
{{центрирано|ОПШТЕ ОДРЕДБЕ}}

{{gap}}1. Ниједно лице које издржава казну коју је изрекао Међународни трибунал за бившу Југославију и ниједно лице које је под оптужбом Трибунала и које се није одазвало позиву да се појави пред Трибуналом, не може да буде кандидовано нити може да има било какву именовану, изборну или другу јавну функцију на територији Босне и Херцеговине.

{{gap}}2. Накнада за лица која имају звање у установама Босне и Херцеговине не може да се умањи током њиховог службовања.

{{gap}}3. Функционери наименовани на положаје у установама Босне и Херцеговине представљаће, уопште узевши, народе Босне и Херцеговине.

{{Члан|X}}
{{центрирано|АМАНДМАНИ}}

{{gap}}1. ''Процедура за доношење амандмана.'' Овај Устав може да се мења одлуком Парламентарне скупштине, укључујући двотрећинску већину присутних посланика који гласају у Представничком дому.

{{gap}}2. ''Људска права и основне слободе.'' Ниједан амандман на овај Устав не може да елиминише или умањи било које од права и слобода поменутих у Члану II овог Устава, нити може да измени ову тачку 2 Члана X.

{{Члан|XI}}
{{центрирано|ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ}}

{{gap}}Прелазне одредбе које се односе на јавне установе, законе и друга питања дате су у Анексу II овог Устава.

{{Члан|XII}}
{{центрирано|СТУПАЊЕ НА СНАГУ}}

{{gap}}1. Овај Устав ће ступити на снагу по потписивању Општег оквирног споразума као уставни акт који замењује Устав Републике Босне и Херцеговине.

{{gap}}2. У року од три месеца од ступања овог Устава на снагу, Ентитети ће изменити своје уставе, како би обезбедили да ти устави буду у складу са овим Уставом, према Члану III (3)(б).

{{наслов|АНЕКС I}}
{{наслов|ДОДАТНИ СПОРАЗУМИ О ЉУДСКИМ ПРАВИМА КОЈИ ЋЕ СЕ ПРИМЕЊИВАТИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ}}

{{gap}}1. Конвенција о спречавању и кажњавању злочина геноцида, 1948.

{{gap}}2. Женевска конвенција I—IV из 1949. о заштити жртава рата, и протоколи тој Конвенцији I—II, 1977.

{{gap}}3. Конвенција из 1951. о статусу избеглица и Протокол тој Конвенцији из 1966.

{{gap}}4. Конвенција о држављанству удатих жена, 1957.

{{gap}}5. Конференција о смањењу броја лица без држављанства, 1961.

{{gap}}6. Међународна конвенција о елиминацији свих облика расне дискриминације, 1965.

{{gap}}7. Међународни споразум о грађанским и политичким правима из 1966, и Факултативни протоколи том Споразуму из 1966. и 1989.

{{gap}}8. Споразум о економским, социјалним и културним правима, 1966.

{{gap}}9. Конвенција о елиминацији свих облика дискриминације према женама, 1979.

{{gap}}10. Конвенција против мучења и других свирепих, нељудских или понижавајућих поступака и казни, 1984.

{{gap}}11. Европска конвенција о спречавању мучења и нељудских или понижавајућих поступака и казни, 1987.

{{gap}}12. Конвенција о правима детета, 1989.

{{gap}}13. Међународна конвенција о заштити права свих радника миграната и чланова њихових породица, 1990.

{{gap}}14. Европска повеља за регионалне језике и језике мањина 1992.

{{gap}}15. Оквирна конвенција за заштиту националних мањина.

{{наслов|АНЕКС II}}
{{наслов|ПРЕЛАЗНИ АРАНЖМАН}}

{{gap}}1. ''ЗАЈЕДНИЧКА ПРИВРЕМЕНА КОМИСИЈА''
:: {{gap}}(а) Стране овим оснивају Заједничку привремену комисију са мандатом да расправља о практичним питањима у вези са спровођењем Устава Босне и Херцеговине и Општег оквирног споразума и његових Анекса, и да даје препоруке и предлоге.
:: {{gap}}(б) Заједничка привремена комисија ће се састојати од четири лица из Федерације, три лица из Републике Српске и једног представника Босне и Херцеговине.
:: {{gap}}(в) Састанцима Комисије ће председавати Високи представник или лице које он одреди.

{{gap}}2. ''ПРОДУЖЕЊЕ ЗАКОНА''

{{gap}}Сви закони, прописи и правила правног поступка који су на снази на територији Босне и Херцеговине у тренутку када Устав ступи на снагу, остаће на снази у оној мери у којој нису у супротности са Уставом, док другачије не одреди надлежно државно тело Босне и Херцеговине.

{{gap}}3. ''ПРАВНИ И УПРАВНИ ПОСТУПЦИ''

{{gap}}Сви поступци у судовима или управним установама који функционишу на територији Босне и Херцеговине у тренутку када нови Устав ступи на снагу наставиће се и даље, или ће бити пренети на друге судове и установе у Босни и Херцеговини у складу са законима који одређују надлежности таквих судова и установа.

{{gap}}4. ''УСТАНОВЕ''

{{gap}}Док их не превладају примењиви споразуми или закон, државне установе, институције и друга тела у Босни и Херцеговини деловаће у складу са примењивим законима.

{{gap}}5. ''СПОРАЗУМИ''

{{gap}}Сви споразуми које је ратификовала Република Босна и Херцеговина у периоду између 1. јануара 1992. и ступања на снагу овог Устава, биће саопштени Члановима Председништва у року од 15 дана од дана када ступе на дужност; сваки уговор који не буде тако саопштен биће отказан. У року од шест месеци од како се први пут састане Парламентарна скупштина, а на захтев било ког члана Председништва, Парламентарна скупштина ће размотрити питање отказивања других таквих споразума.

{{центар|ИЗЈАВА У ИМЕ РЕПУБЛИКЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ}}
{{gap}}Република Босна и Херцеговина прихвата Устав Босне и Херцеговине у Анексу 4 Општег оквирног споразума.

За Републику&lt;br&gt;
Босну и Херцеговину&lt;br&gt;
Харис Силајџић, с. р.

{{центар|ИЗЈАВА У ИМЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ}}
{{gap}}Федерација Босне и Херцеговине, у име својих конститутивних народа и грађана, прихвата Устав Босне и Херцеговине у Анексу 4 Општег оквирног споразума.

За Федерацију&lt;br&gt;
Босне и Херцеговине&lt;br&gt;
Крешимир Зубак, с. р.

{{центар|ИЗЈАВА У ИМЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ}}
{{gap}}Република Српска прихвата Устав Босне и Херцеговине у Анексу 4 Општег оквирног споразума.

За Републику Српску&lt;br&gt;
Никола Кољевић, с. р.

== Извор ==
* Поповић, Витомир; Лукић, Владимир (1999). Документ Дејтон — Париз (на језику: српски). Бања Лука: Институт за међународно право и међународну пословну сарадњу. стр. 68—83. ISBN 978-86-7246-002-5

[[Категорија:Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини]]</text>
      <sha1>f0wh5ant1tjwhuiczt455ugvo8yivf7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Градови и химере (1930)/Писмо из Италије</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61502</id>
    <revision>
      <id>145607</id>
      <parentid>145592</parentid>
      <timestamp>2026-08-26T14:17:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>145607</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54308" sha1="db5c4apjt7tq7fqsui6e76gwqf4lont" xml:space="preserve">{{рут}}
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
|
| Писмо из Италије
|
}}


&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Писмо из Италије &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{right|''Рим, октобра 19**''}}

{{gap}}Кад нам је двадесет година, ми на римским улицама мислимо на стотине генерација лепих римских жена које су прошле тим путима. У тридесетој години, ми овде мислимо на старинске римске хероје и тражимо по путу Апији стопе далеких цезарских легија. У четрдесетој, мислимо на античке беседнике и мудраце. У педесетој, на мученике и светитеље. — Има наше срце једно своје доба Петрониуса и Лукулуса, друго Сципиона и Помпеја, треће Цицерона и Сенеке, четврто светог Павла и Свете Цецилије… И градови имају увек по једно доба људског живота и људских страсти; једини је град Рим који има сва наша доба, и који даје свакој нашој страсти своје магије и своје истине; и када год се вратимо овамо, ми увек откривамо овде нова чудеса и нове лепоте. Рим није само вечит, него и вечно друкчији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер ни на једној стопи наше земље није дуже боравила људска мисао, ни више оставила трага људска енергија. Римска држава није престајала у свету за непуне три хиљаде година: када је свршила цезарска држава, она се претворила у духовно царство и папску државу. У Цариграду је једно време био златни престо римских царева, али је у Риму остала бронзана столица Светог Петра. Владара на Палатину брзо је заменио владар у Латерану и Ватикану. Од цезара који је био војник и првосвештеник, остао је владар и првосвештеник. Остала је у многом погледу и основа старе државне организације некадашњег царства: само место консулâ и проконсулâ у истим далеким провинцијама, стојали су сада владике и кардинали. То духовно царство и кад је губило своју снагу није губило свој континуитет. — Никад се Хришћанство не би било раширило да није знало за путеве којим су и дотле ишли римски освајачи за освајање света; нити би се било одржало да није себи потчинило Рим. Беседници с форума, отишли су на предикаонице. Порез који се плаћао Богу и цезару, доцније се плаћао Богу и Папи. Кад је Рим престао бити престоница целог античког света, постао је престоницом будуће опште вере; и умирући, стара држава се овековечила. Уједињење човечанства у једној држави није успело, и тад се пошло да се оно уједини у једној општој цркви. Паганизам није могао бити општа вера, јер је био основан на локалним божанствима; али што није могао бити Јупитер, то је могао Бог Хришћанства. Нове легије које су пошле одавде, нису носиле орлове него еванђеља; и путевима Апијом и Номентаном нису више ишле легије, него мисионери.&lt;br /&gt;
{{gap}}Атина је бивала и пролазила, али је Рим остао средиште света и магија великог дела људства које је најдубље веровало у Бога. Није само једном имао папа снагу некадашњих цезара. Јеретици, германски и француски краљеви, подела вере на више цркава, и подела папства на више папа, ренесанса и реформа, све је прошло над овим градом, али главне његове основе никад нису попуцале. Разврати и уморства која су ишла из Латерана и Ватикана, чинили су да папа губи моћ и углед, али је свет побожни разликовао личност човека од личности свештеника, и свет је примао благослове Бонифација -{VII}- и Александра -{VI}-, и узимао причест из руке убица.&lt;br /&gt;
{{gap}}И данас ствари овде имају изглед свештених утвари; и све живи у голој усамљености своје историјске лепоте, јер је свака од њих један докуменат људске мисли и савести. Рим је највеће средиште, јер је овде рођена идеја о општој држави и затим основа о општој вери. Овде је постао римски законик о организацији живота: ослобођењу слуге од господара, сина од оца, жене од мужа, грађанина од цезара. Али је овде зачета и идеја о љубави још и пре хришћанског учења, јер римски филозофи нису били космичари него моралисти; и Епиктет, и Сенека, и Цицерон, и Марко Аурелије, говоре о моралу основаном на братству и једнакости међу људима. Идеја о човечанству и идеја о човечности постале су овде истовремено. Ниједан други антички народ није ишао да осваја да би ујединио, него да би покорио; само је римски народ имао смисао о великој заједници под истим законима. Он је пропао баш кад је постао општим царством, али се обновио постајући општом црквом. Римска држава и хришћанска црква живе у свима делима људског прогреса од времена кад су постале. За двадесет векова није се од њих могло одвојити ништа што би скренуло на беспуће ова два велика појма: римску правду и хришћанску љубав. Геније човечанства развијао се на њима кроз најразличније и најпротивуречније историјске периоде. Римска држава и хришћанска црква, то су два највећа схватања величине и хармоније.

{{gap}}Никад Рим није лепши него ноћу, и нигде ноћ није лепша него у Риму. Има улицâ и пијацâ које никад нисам видео друкче него ноћу, и којима никад нисам знао име ни правац. Такве су улице у -{Borgo Vecchio}-, и квартовима у којима живе мали људи, где се прозори погасе већ од првог мрака, и где је тишина дубока као ноћно море. Прелазио сам туда широке пијаце где у дубоком ћутању свог трулог камења стоје залеђене старе палате и манастири, и где нас ноћне утваре пресрећу као непријатељске страже, и прате до куће као разбојници. Овуда корачамо, а изгледа нам да тонемо; осећамо под ногама широке плоче, а изгледа нам да смо у барци која је изгубила своја весла. Свугде се испречиле сенке као непроходне шуме; а кад кроз мрак ударе сати с које цркве, нико се не би усудио да их броји. — У овим су тамним квартовима изумрли читави народи. Овом су стопом земљишта прошле и војске освајача, и сјајне процесије, и патроле инквизиције, и мученици и свеци, и најбучнији карневали, и најлепше жене, и највећи људи. А све стоји још на свом старом месту. Па ипак на сваком раскршћу, какав страх од смрти. Рим је вечан, а смрт је ипак на сваком кораку. Осећање да све овде умире, и трагичније него игде, никад нас не оставља, ни онде где нам све изгледа необориво и вечито. Рим је вечан, али као тамна палата смрти. Ова борба тих неумрлих ствари са смрћу, која се види на сваком месту, то је оно што се најдубље осети у тим ноћним лутањима по једном неизмерном беспућу лепоте и туге.&lt;br /&gt;
{{gap}}У римским пољима и римским вечерима први пут сам познао дубоко и неодољиво осећање самоће које наше време више нигде не даје. Једина земља самоће, то је још Италија, са толиким празним обалама, и шумама куда још не пиште возови, са усамљеним малим градовима пуним цркава, са селима којима нико не зна име. У Француској су на најлепшим местима хотели, у Швајцарској санаториуми, у Немачкој касарне, у Србији пивнице, у Белгији фабрике, у Русији цркве, у Турској гробља. Само је још у Италији могуће видети лепоту и тишину неподвајане и уједињене. Само се ту види лепота неоскрвњена и тишина необешчашћена. Талијанска уметност је давала велика дела, јер су постојали уметници који су радили у градовима далеко од престонице, или живели у престоници далеко од људи. — Нико данас не зна колика је беда и унижење не смети остати сâм са собом. Нико не зна колика је несрећа никад не чути у самоћи како тече наша сопствена крв кроз наше вене и слепоочнице, ни како се чују кораци наших сопствених мисли у тишини у којој се све прокаже. Ни колика је лепота чути говор воде и пупчање шуме у тишини; и гледати очи животиња у самоћи; и мотрити војске мрава на путу којим нико не пролази; и слепе мишеве у ваздуху у којем је све изумрло и угашено. Ко је био онај полубог који је поставио у самоћу пустиње Сфинкса са онако раширеним очима и онако отвореним ушима? Тај је дао највећу реч о лепоти и дубини самоће. Један стуб у античком римском пољу, чија једна половина стоји а друга лежи у трави, каква је то неодољива лепота смрти и славе! Има тишинâ којих се сећам више него најлепших речи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једни беже од људи у самоћу а други беже од самоће међу људе. Онај који навикне на самоћу, прекида са светом као што чедан прекида са порочним, или чист за нечистим. Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу шуме и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине. И када љубимо, најискреније љубимо у тишини осаме; за љубав је свет њен прогонилац, пљачкаш, убица. Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих самоћа. Данашњи салон сатире у заметку све велике љубави, и замењује их великим злочинима над собом и над другим. Велике љубави су рад немих и глухих сати као и велике идеје. Велика љубав је сабласт која живи у пећини пустој и празној, и по шумама где не допире други глас него глас душе која се плоди слободно у неизмерне лепоте пожртвовања и вере у другог. Сујета се лечи само самоћом; самотник је једини господар самог себе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Бог убитава пустињу и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришао божанству. Само малога човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највећи свет једног друштва. — Буда и Христос су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати. Глас из пустиње, глас јеврејских пророка, то је глас оних који су се окупали у тишини мртвих простора, и чули у себи глас неизмерне доброте и дубоке чистоте које владају само у самоћи. Они су затим ишли да објаве да су видели Бога, исток и запад свега. А то је зато што су у самоћи чули своју душу, еманацију божју, у пределу где се једино она чује, очишћена од свега, и као у ватри прекаљена. — Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку. Свети Бруно вапи: -{O beata solitudo! O sola solitudo}-!… Микел-Анџело је живео у пустињи, јер се одвајао од света. Његове су оне благе и сјајне речи: Небудите ме; говорите тихо… -{Non mi risvegliate, parlate basso}-… Петрарка није пристао да живи у блеску Ватикана, и цело његово дело носи велики печат идејног и транцендентног живота једног самотника. Лаура је само у самоћи добила ону узвишену лепоту Богородице. Милтон је, слеп и одвојен од света, говорио другом у перо свој религиозни епос, и био индиференетан што за време док изговара своје свештене стихове, по улицама његовог града бесни револуција. Мали и мирни тоскански градови и фламански неми бургови дали су највеће уметнике. Париз и Лондон нису за велике песнике. Сви писци из тих данашњих Вавилона, у упоређењу на старе писце, имају на својим делима траг расејаности каква се има увек кад се говори с другим људима, а без оне благости и узвишене мирноће која се има кад се говори са самим собом. Пример Виктор Иго. Стални додир са светом, тумарање међу гомилама, раздражвљивост (''-{sic}-'') његове сујете, нису дозволили да његова поезија добије оно религиозно осећање спокојства који има само узвишена усамљеност једне душе. Треба да се уметник и мислилац одвоји у пустињу, или се затвори у своју кућу као у тврђаву, и не силази међу свет друкчије него што силазе они из тврђаве, у сухе дане, на реку, по воду.&lt;br /&gt;
{{gap}}Волео сам блага поподна на расејаним и пометеним путевима на старом Авентину, чије је шуме опевао Овид. Једно танко звоно, можда са Свете Сабине, прво осети конац дана, и одмах затим дигне на узбуну хиљаду других римских звонара. Једно за другим, као јата белих птица, дигну се у ваздух звуци са Свете Бибијане, затим са Свете Нереје и Ахилеје, и после са Светог Чезара, док најзад не забруји цео свештени град с краја до на крај, у безбројним металима, у једној какофонији свих тонова, и док се све то не раствори у потмуло једнолично брујање и у прашину мелодије. То је час кад се Рим растаје са једним окончаним даном или једним окончаним столећем. Звуци се помешају са целим морем шарене светлости. Са неколико невидљивих и прастарих звонара ударе стари маљеви и клатна, а звуци попадају по тамним крововима и поломе се по тротоарима. Светлост иде изнад града у лепршавим огњеним платнима. Ветрић се игра сјајем и мелодијом у ваздуху који је препун ватре и звука. То дугочасно брујање старог града из сваке његове пукотине и из сваке његове поре, то је извесно једна религиозно екстаза коју никакав град на свету није могао дати. Дуги и несравњиви четврт сата у вечерњем римском пољу, то је један од највећих догађаја људског срца.

{{gap}}Овде таквим сјајем отпочињу ноћи каквим би другде отпочело јутро. У другим старим хришћанским градовима падање мрака је језиво, као да ће се истог часа погасити све ватре овог света и затворити сви извори воде. По њиним улицама падне мрак који од ствари направи утваре и наказе. Али овде падање ноћи, то је провала светлости. Боје се претварају у ватрена влакна која се дуго исткивају и распредају, замршују и расплећу, и које од свега на земљи начине интриге сунца. Стари град изгледа тад да је изишао из својих темеља и да лебди у ваздуху кроз који протичу дубоке реке звука. Ово је ненадмашна слава у природи и празник у небу. Најзад, и кад Рим већ цео замркне, још по Авентину тумарају разбијене војске светлости. Оне нестану тек кад у даљини малакше и последње старо звоно, једно од оних која су сто пута позивала да се бежи од варвара; или сребрни гласић каквог малог звона које у тами утрне, као свећица.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај брег Авентино је у античко доба био најскромнији од седам римских брегова. У цесарско доба, брдо нишчих. Његова убога лепота нема повести; има једва мало легенде. За време Ромулуса, још овај брег није припадао његовој држави. Авентино је за римско краљевство први освојио благи краљ Нума, његов наследник, кад је победио два сатира, Пикуса и Фаунуса, који су дотле владали овим брегом. А победио их је кад их је заробио пијане од његовог вина и меда што је лукави краљ био кришом усуо у изворе са којих су они пили воду; иначе никад не би победио друкче та два фауна са брзим ногама и опасним рошчићима. — Авентино је била велика покрајина самоће и дубоко царство тишине. А краљ Нума је био највећи самотник старог века, и највећи љубавник самоће. Савршени мистик и најрелигиознији владар; најчуднија паганска персоналност и најизрађенији тип краља-мудраца. Можда само историјски мит, али ипак готова истина; и можда само фантастична фигура, али ипак изграђена физиономија. Ни сањалица ни меланхолик, него ћуталица и мислилац. Изабрао је Авентино, ту тврђаву тишине, за своју неспокојну и невеселу душу. Бежао је од људи које је волео и дружио се само са нимфом Егеријом, чија је шума била близу Авентина, и која је знала божанске тајне и говорила их краљу. — Једино самотничке стопе тог чудног владара остале су по античком Авентину, изабраном за побожна лутања. Стари век га је сматрао учеником Питагоре, јер је овај грчки мистик наредио био ћутање својим ученицима. Међутим Нума је живео више него за столеће пре мудраца грчког. Али ако није био његов ученик, значи само да је био питагорист пре Питагоре. — Свакако био је различан од свих других шефова народних и државних античког доба; дубљи него Тезеј и чуднији него Ликург. Од ратничког Ромулусовог града направио је град храмова; од добрих људи, свештенике; од војника, занатлије; од поштених жена, калуђерице. За преко четрдесет година његовог краљевања, није било рата: јер је тај љубитељ тишине веровао да је мир мудрост живота. — За себе и своју самотничку душу освојио је од фауна овај Авентино са његовим каскадама маслинâ и водâ. Краљ Нума је основао у Риму храм богињи Тацити, што значи божанству Ћутања, богињи са затвореним уснама.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али откуд тај чудни инстикт за самоћу у то доба историје кад су још владале дубоке тишине по целој земљи? Откуда та љубав за изналажење тајне живота у доба када је људство тек било почело, и кад своју праву тајну није још ни имало? У лепом миту о Нуми има нечег савршено хришћанског. Овакав какав је, највише кроз Плутарха, дошао до нас, Нума је најхришћанскије лице паганског света, и по својој љубави за људе од којих се крио, и по свом страху од тајне за којом је међутим неуморно трагао. Авентино није никад престајао да буде брдо меланхолије, јер је било брдо вере и самоће, које су, обадве, направљене од туге. Краљ Нума је још сјајна утвара коју сретате по самотним путима римске кампање, једини који овде господари нашим самоћама, и чији је мит лепши од Августове повести.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Авентино је још само једном постао озарени брег. Ако је за цезарско доба био брдо нишчих, за папско доба је био пребивалиште неколицине светаца. Још овде у једној цркви стоји проповедница папе Григорија Великог, који је спасао Рим од куге и од варвара, и говорио овде благу хришћанску истину у њеној назаретској чистоти. Али је Авентино био највећи кад је био постао тврђавом угроженог хришћанства: кад је овде под једном наранџом сањао Свети Доминико, један од највећих политичара и војника вере, свој страшни сан Христовог осветника. Зато сам у своја пролетња и јесења лутања овуд већма мислио на ову огромну средњевековну фигуру, него на све што јој је овде претходило. Само је лепо оно што је страшно — рекао је енглески песник.

Два највећа свеца из XIII-ог века били су талијански мистик Свети Фрања из Асизе и шпански догматичар свети Доминико из кастиљанске Калеруеге. Ничег нису имали заједничког та два свеца и лична познаника, осим што је светац из Асизе онолико волео веру колико је светац из Шпаније мрзео безвернике. Талијански мистик је живео по шумама и пећинама свог Субазиа и на меланхолином језеру Тразимене говорио да је Бог свугде: у срцима људи, у крилима птица, у снази зверова. Курјаци умиру од глади а птице од мраза, и све је уједињено у општој судбини, сва бића су везана међу собом, а сва уједно везано за Творца који је извор заједнице и љубави. Шпански светац, напротив, проповедао је по Шпанији и Француској покољ јеретика патарена који су деца сотонина. И, на шпански начин, одвајао је од Бога не само животиње него и људе који нису веровали као он. — Ученици свеца из Асизе вратили су талијанском католичанству нежност примитивне хришћанске цркве каква се од доба Григорија Великог није више познавала; а ученици свеца из Шпаније унели су у веру ригоризам и непомирљивост шпанског амвона, и упалили ломаче инквизиције. Свети Франческо је зверове звао браћом, а Свети Доминик је целе људске провинције препоручивао за пламен и џелате. У овој двојици светитеља су, јасније него игде, оличене разлике између ведрог католичанства талијанског и мрачног католичанства шпанског. Никад у Шпанији не би могао понићи проповедник као светац из Асизе, да се исти час не би обрнуо у мрачњака као што је био овај светац из Калеруеге. — Свети Доминико је био кључар и магнат цркве, а свети Франческо је њен песник и гладница. Један виче џелатима: «Побијте их све, а Бог ће после сâм одвојити добре од рђавих». Други благосиља рањаве и лечи губаве. Свети Франческо је био пророк и скрушени слуга олтара; а Свети Доминико је био теолог догматичар, црквени политичар, и, најзад, војник вере. Један је клицао љубав, а други поредак; један веру, а други догму; један побожност, а други послушност. Доминиканци су били војска цркве против јеретика, и од почетка XIII века шефови папске инквизиције Санто Официо. И то све док нису došле војске језуита да их смене у XV веку. Само је Шпанац Игнасио из Лојоле могао сменити Шпанца Доминика из Калеруеге. Доминиканци су били преки војници, а језуити били гипки дипломати. Савонарола и Томасо Кампанела су били доминиканци. — Али између Светог Франческа и Светог Доминика постојале су и разлике у погледу развитка саме вере: први је оличење једне благе верске идиле, а други је оличење свирепе верске политике.

Данте се дивио обојици на начин великог католичког песника. Светом Франческу се дивио, јер је дао вери своје детиње срце... Naque al mondo un Sole... А Светом Доминику се дивио, јер је истој вери дао своју гвоздену мишицу.

Нигде историјска визија није ни моћна ни сугестивна колико у Риму. Ми се овде осећамо савременици свих ствари овог града. Као да су јуче на наше очи ударили овде први четвртасти камен на Палатину двојица младе браће које је задојила вучица из римског поља. Као да смо својим очима видели све цезаре у цирку, све папе на амвону, све мученике на ломачи, све варваре на бесним коњима победилаца и рушилаца. И као да смо и сами ишли овуд гологлави у свима процесијама. Живот атинског света и источних народа старог доба, ми смо само разумели и запамтили; али живот овог града ми смо и сами проживели. Атина је узвишенија, али нам је Рим ближи.

Јер су стари римски људи још уз нас и са нама. Још идемо њиним путевима по свима старим континентима; и још прелазимо преко њиних мостова по нашим сопственим рекама; и још по нашим пољима лежи римски свет у гробљима која откопавамо; и још се дивимо њиховим аквадуцима и пијемо воду из њихових цистерна као из њиховог длана. Зато су нам блиски. И кад нисмо ми код њих у Риму, они су код нас и у нашој кући.

Чак и грчка мисао је прешла на велики део нас преко живота римског: преко њихових књига и њихових институција. За наш морални живот је стоицизам био једно од највећих упоришта. Стоицизам је стварно дошао к нама више из Рима него непосредно из Атине. Римски стоици су га и изградили. Код атинских стоика је врлина изгледала сујета, затварање у себе, привилегија елите; код римског грађанина је та иста доктрина постала грађанском свешћу, правим смислом, социјалним осећањем, науком о акцији, вером у дужност. Цицерон препоручује своме народу само филозофију која је практична мудрост за живот, као што је Волтер то исто препоручивао свом народу и свом времену. То је зато што су Платон у Риму а Декарт у Француској подједнако били одвели друштво у чисте апстракције које су без везе с људским животом. И филозофија, и историја, и књижевност, све је било у Риму у знаку стоицизма. У Риму су били подједнако искрени стоици и преубоги Епиктет као и пребогати Сенека. Нико није дубље стоички моралан него Тацит; ни стоички практичан као Папиниус или Гајус; ни стоички чисти, као Јувенал или Марко Аурелије; ни стоички храбри као Брутус или Катон. Стоицизам је овде стварно замењивао религију, и филозофи су били узели боговима њихова места.

Хришћански наук нам је дао идеју о љубави човечанској без обзира на расе и сталеж. Али стоицизам је дао безброј римских карактера који су постали школски узори за народ и песнички узори за све творевине духа. Римљани су били у своје доба највећи народ на свету, али и једини који су разумевали величину света. Римски моралисти су говорили о човечанству, а римски законодавци су унели стоицизам у општу идеју о правди, и изграђивали законе за свет а не само за себе. Ни сами нисмо свесни колико у сваком од нас, у погледу идејном и моралном, има од римског карактера. Рим је био највећа школа о праву и дужности. — Рим је имао цареве какве није имала никад ниједна друга држава на земљи: Трајана, Антонија Побожног, Септима Севера, Марка Аурелија и Јовиана. Свет још вапи за таквим владарима. Примери Брутуса, Катона и Перса и данас су мерило за просвећено јунаштво, и за смисао о грађанској дужности. Чак и сами римски примери тирана, крволока и развратника, били су највеће мере могућности. Све је овде било велико, и добро и зло; све је изражено у потпуности и у парадоксу.

Рим је био тло где се вечито живело за неку идеју. Ко ће порећи да пагански римски мудраци нису били инспирисани колико и хришћански Свети Оци? И ко ће порећи да пагански хероји нису умирали за своју идеју са истом мистичном егзалтацијом с којом су хришћански мученици умирали за своју фикцију! Стари Рим је имао своје карактере и за папско доба, и којим се поноси људство: Григорије Велики, Арнаулдо из Брешије, Свети Франческо, Савонарола. — Стари Рим је живео у разврату и насиљу какве блага Атина није познавала; али те страшне мрље историје опрале су величине римских хероја. У хришћанско доба је папа Јован XII имао харем у свом Латерану и једног ђакона посветио у штали; у породици папе Александра VI трују једно друго. Али су овакви ужасе хришћанског света опрали својом крвљу хришћански мученици. *Sangrum matyrium*. То је лепота на овом тлу вечитог прегорења и борбе за утопију.

Није свет знао за правду нити су људи знали за право док није постао римски грађанин. Нису народи престајали да се искорењују док нису došле легије да донесу мир. Нису постојале ни европске народности док није цезар у оквиру римске државе формирао варварске масе. Наш идејни живот је везан за грчке филозофе, наш морални смисао за јеврејске пророке, а наша идеја о грађанској величини за римске карактере. Зато овде нико није странац. Сви смо пили на том извору, и сви смо прожети овом светлошћу. На сваком старом камену овог града има нешто написано од дубине свих људских колена, и овде је запечаћено нешто од сопствене судбине свију нас.

Нема већег насиља над својим духом и душом него се поделити у Риму између две врсте емоција: оних које нам даје доба цезарско и оних из доба папског. У осталом, све се овде наслонило једно на друго: старо цезарско купатило на какву цркву Средњег века; или црква Средњег века на какав данашњи енглески хотел. Била је вечита судбина Рима да једно обара кад треба да нешто ново подигне, и он је то подизао увек баш на истом месту, и често истим камењем, и на истим старим темељима. Није никад било суревњивости за прошлост. Старе базилике претваране су у хришћанске цркве; стари форуми у нове пијаце рибе и поврћа; стари храмови у народне саборнице; стари папски Квиринал, у палату савојских краљева нове државе. Велика црква Арачели на Капитолу подигнута је на деловима храма Јупитеровог који је у цесарско доба имао кров од злата. У њу су донесени стубови ко зна све из којих паганских храмова, а један чак носи натпис да је из спаваће собе Августове. Тако и тридесет и шест јонских стубова од белог мрамора у цркви Свете Марије Мађоре, узети су из храма Јунониног. У Латерану су четири позлаћена стуба донесена из храма са Капитола; Август их је излио од бронзаних кљунова египатских бродова после битке код Акциума.

Нема тога нигде другде. У старој Теби је Рамесеум остао на свом месту усамљен у свом болу и својој лепоти, као и Амонов храм близу њега; и као Партенон у Атини и Света Софија у Цариграду. Али у Риму је Света Сабина подигнута на зидовима храма Дианиног; Света Марија сопра Минерва над храмом Минерве; а света Марија Египатска је био најпре храм који је сазидао још краљ Сервиус Тулиус. — Све је помешано у слави и конфузно у односима. Према Марку Аурелију на бронзаном коњу на Капитолу, диже се високо под небом Гарибалди на железном коњу на Јаникулу. Недалеко од гроба Пија IX, види се у једној палати споменик једног Зуава који је пао у борби против папског егоизма и за народну државу. Поново је пробушен Палатин и нађене су, испод дворова старих цезара, куће старе господе, можда из времена Кориолана. Да се копало дубље, нашло би се и више. Била је и та вечна судбина овог града да ништа не умре од себе, и да се на свачем види насиље људске руке и свирепа воља за такмичењем. Овде је свако доба оставило своје трагове величине и бруке. Један од седам брегова на којима је саграђен Рим, требао је да отвори своју утробу да туда прође један тунел. Уз славну цркву на Капитолу, где има мрамора од Донателиа и где је олтаре сликао чудни Пинтурикио, наслонио се накарадни споменик Уједињења, иронија данашњег уметничког генија ове земље. Нови банкарски Рим хоће све да затре: да своје дућане метне у старе палате, а своје банке да метне у старе цркве. Нигде се као у Риму не виде контрасти генерацијâ и сукоби укусâ овако јасно исписани на стварима.

Велика јата шева певају песму вечне светлости, над мрким камењем, с обе стране пута Апије. Овде римски предео има над собом целу половину неба. Видик је безмеран. Римска поља се таласају у светлости која је веома помична, и која ниједној ствари не даје да остане равнодушна и закована за земљу. Бела црта овог широког пута иде одавде до мора, нестајући у даљини као сребрн глас.

Поред оваквих путева, најживљих и најосветљенијих, стари свет је дизао своја гробља. Стојали су овде господски мрамори са натписима пуним простачке поезије и кукавичког опраштања од живота. Мртви су овде били предстража живих. Они су овамо дошли да буду учесници љубави и сунца, јер је Апија била вена живота. Овде су били гробови Сенеке, Плинија Млађег и Луцинијуса; али је овде било и вечерње шеталиште старог Рима, као што је данас Пинчо. Златне носиљке куртизанки мешале су се са кочијама претора и сенатора. Сви народи истока и запада знали су за живот на овом путу. Овуда су се враћале легије са истока вукући за триумф краљеве Витиније и Азије; а Клеопатра се отровала да је не проведу овуд за триумф Октавианов.

Мртви су то све знали кад су легали поред овог пута. Јер умрети, то није ништа; али бити заборављен, то је најсвирепија одмазда смрти над животом. Нико не зна колико је језив страх од заборава. Он прожима све највише сате и случајеве живота: љубав, херојство, геније. Он је својствен само онима који су знали сву цену живота. Људи ситних срећа немају тог страха; већма се боје смрти него заборава. Њих између живота и смрти води само путељак којим се пређе без ужаса, каткад и неопажено. Али људи великих судбина хоће да, потчинивши живот, потчине и смрт. Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други. Чемернијег страха и кобнијег парадокса нема од овог у целој човековој судбини.

Сад су овим путем тишине непроходне као шуме. Стари се записи бришу и губе своја слова на наше очи. Позлаћено камење маузолеја Цецилије Метеле блиста у овом јесењем пролећу. Један гроб, то је све што господари целим овим пределом. Један гроб, то је једино што се издиже изнад свега што овде живи. Све друго је нестало, али је гроб остао; гроб једне племићке са двора Августовог, из највећих дана царства. Сви други гробови су збрисани, и овде и свугде, али овај стоји усред овог видика, поред пута којим су пролазили сви рушиоци; он стоји непорушен, сјајан, непобеђен... А све је друго очајно тужно. Стари аквадуци, расејани као каравани уклетих духова, распадају се од нашег погледа. Овде све пребива у дубоком очајању славе, и све живи у горкој љубави за умирањем.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>db5c4apjt7tq7fqsui6e76gwqf4lont</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145609</id>
      <parentid>145607</parentid>
      <timestamp>2026-08-26T16:29:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>145609</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54373" sha1="pi8w0l717an6s1ioze4vtdv1d6ocy3f" xml:space="preserve">{{рут}}
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
|
| Писмо из Италије
|
}}


&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Писмо из Италије &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{right|''Рим, октобра 19**''}}

{{gap}}Кад нам је двадесет година, ми на римским улицама мислимо на стотине генерација лепих римских жена које су прошле тим путима. У тридесетој години, ми овде мислимо на старинске римске хероје и тражимо по путу Апији стопе далеких цезарских легија. У четрдесетој, мислимо на античке беседнике и мудраце. У педесетој, на мученике и светитеље. — Има наше срце једно своје доба Петрониуса и Лукулуса, друго Сципиона и Помпеја, треће Цицерона и Сенеке, четврто светог Павла и Свете Цецилије… И градови имају увек по једно доба људског живота и људских страсти; једини је град Рим који има сва наша доба, и који даје свакој нашој страсти своје магије и своје истине; и када год се вратимо овамо, ми увек откривамо овде нова чудеса и нове лепоте. Рим није само вечит, него и вечно друкчији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер ни на једној стопи наше земље није дуже боравила људска мисао, ни више оставила трага људска енергија. Римска држава није престајала у свету за непуне три хиљаде година: када је свршила цезарска држава, она се претворила у духовно царство и папску државу. У Цариграду је једно време био златни престо римских царева, али је у Риму остала бронзана столица Светог Петра. Владара на Палатину брзо је заменио владар у Латерану и Ватикану. Од цезара који је био војник и првосвештеник, остао је владар и првосвештеник. Остала је у многом погледу и основа старе државне организације некадашњег царства: само место консулâ и проконсулâ у истим далеким провинцијама, стојали су сада владике и кардинали. То духовно царство и кад је губило своју снагу није губило свој континуитет. — Никад се Хришћанство не би било раширило да није знало за путеве којим су и дотле ишли римски освајачи за освајање света; нити би се било одржало да није себи потчинило Рим. Беседници с форума, отишли су на предикаонице. Порез који се плаћао Богу и цезару, доцније се плаћао Богу и Папи. Кад је Рим престао бити престоница целог античког света, постао је престоницом будуће опште вере; и умирући, стара држава се овековечила. Уједињење човечанства у једној држави није успело, и тад се пошло да се оно уједини у једној општој цркви. Паганизам није могао бити општа вера, јер је био основан на локалним божанствима; али што није могао бити Јупитер, то је могао Бог Хришћанства. Нове легије које су пошле одавде, нису носиле орлове него еванђеља; и путевима Апијом и Номентаном нису више ишле легије, него мисионери.&lt;br /&gt;
{{gap}}Атина је бивала и пролазила, али је Рим остао средиште света и магија великог дела људства које је најдубље веровало у Бога. Није само једном имао папа снагу некадашњих цезара. Јеретици, германски и француски краљеви, подела вере на више цркава, и подела папства на више папа, ренесанса и реформа, све је прошло над овим градом, али главне његове основе никад нису попуцале. Разврати и уморства која су ишла из Латерана и Ватикана, чинили су да папа губи моћ и углед, али је свет побожни разликовао личност човека од личности свештеника, и свет је примао благослове Бонифација -{VII}- и Александра -{VI}-, и узимао причест из руке убица.&lt;br /&gt;
{{gap}}И данас ствари овде имају изглед свештених утвари; и све живи у голој усамљености своје историјске лепоте, јер је свака од њих један докуменат људске мисли и савести. Рим је највеће средиште, јер је овде рођена идеја о општој држави и затим основа о општој вери. Овде је постао римски законик о организацији живота: ослобођењу слуге од господара, сина од оца, жене од мужа, грађанина од цезара. Али је овде зачета и идеја о љубави још и пре хришћанског учења, јер римски филозофи нису били космичари него моралисти; и Епиктет, и Сенека, и Цицерон, и Марко Аурелије, говоре о моралу основаном на братству и једнакости међу људима. Идеја о човечанству и идеја о човечности постале су овде истовремено. Ниједан други антички народ није ишао да осваја да би ујединио, него да би покорио; само је римски народ имао смисао о великој заједници под истим законима. Он је пропао баш кад је постао општим царством, али се обновио постајући општом црквом. Римска држава и хришћанска црква живе у свима делима људског прогреса од времена кад су постале. За двадесет векова није се од њих могло одвојити ништа што би скренуло на беспуће ова два велика појма: римску правду и хришћанску љубав. Геније човечанства развијао се на њима кроз најразличније и најпротивуречније историјске периоде. Римска држава и хришћанска црква, то су два највећа схватања величине и хармоније.

{{gap}}Никад Рим није лепши него ноћу, и нигде ноћ није лепша него у Риму. Има улицâ и пијацâ које никад нисам видео друкче него ноћу, и којима никад нисам знао име ни правац. Такве су улице у -{Borgo Vecchio}-, и квартовима у којима живе мали људи, где се прозори погасе већ од првог мрака, и где је тишина дубока као ноћно море. Прелазио сам туда широке пијаце где у дубоком ћутању свог трулог камења стоје залеђене старе палате и манастири, и где нас ноћне утваре пресрећу као непријатељске страже, и прате до куће као разбојници. Овуда корачамо, а изгледа нам да тонемо; осећамо под ногама широке плоче, а изгледа нам да смо у барци која је изгубила своја весла. Свугде се испречиле сенке као непроходне шуме; а кад кроз мрак ударе сати с које цркве, нико се не би усудио да их броји. — У овим су тамним квартовима изумрли читави народи. Овом су стопом земљишта прошле и војске освајача, и сјајне процесије, и патроле инквизиције, и мученици и свеци, и најбучнији карневали, и најлепше жене, и највећи људи. А све стоји још на свом старом месту. Па ипак на сваком раскршћу, какав страх од смрти. Рим је вечан, а смрт је ипак на сваком кораку. Осећање да све овде умире, и трагичније него игде, никад нас не оставља, ни онде где нам све изгледа необориво и вечито. Рим је вечан, али као тамна палата смрти. Ова борба тих неумрлих ствари са смрћу, која се види на сваком месту, то је оно што се најдубље осети у тим ноћним лутањима по једном неизмерном беспућу лепоте и туге.&lt;br /&gt;
{{gap}}У римским пољима и римским вечерима први пут сам познао дубоко и неодољиво осећање самоће које наше време више нигде не даје. Једина земља самоће, то је још Италија, са толиким празним обалама, и шумама куда још не пиште возови, са усамљеним малим градовима пуним цркава, са селима којима нико не зна име. У Француској су на најлепшим местима хотели, у Швајцарској санаториуми, у Немачкој касарне, у Србији пивнице, у Белгији фабрике, у Русији цркве, у Турској гробља. Само је још у Италији могуће видети лепоту и тишину неподвајане и уједињене. Само се ту види лепота неоскрвњена и тишина необешчашћена. Талијанска уметност је давала велика дела, јер су постојали уметници који су радили у градовима далеко од престонице, или живели у престоници далеко од људи. — Нико данас не зна колика је беда и унижење не смети остати сâм са собом. Нико не зна колика је несрећа никад не чути у самоћи како тече наша сопствена крв кроз наше вене и слепоочнице, ни како се чују кораци наших сопствених мисли у тишини у којој се све прокаже. Ни колика је лепота чути говор воде и пупчање шуме у тишини; и гледати очи животиња у самоћи; и мотрити војске мрава на путу којим нико не пролази; и слепе мишеве у ваздуху у којем је све изумрло и угашено. Ко је био онај полубог који је поставио у самоћу пустиње Сфинкса са онако раширеним очима и онако отвореним ушима? Тај је дао највећу реч о лепоти и дубини самоће. Један стуб у античком римском пољу, чија једна половина стоји а друга лежи у трави, каква је то неодољива лепота смрти и славе! Има тишинâ којих се сећам више него најлепших речи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једни беже од људи у самоћу а други беже од самоће међу људе. Онај који навикне на самоћу, прекида са светом као што чедан прекида са порочним, или чист за нечистим. Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу шуме и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине. И када љубимо, најискреније љубимо у тишини осаме; за љубав је свет њен прогонилац, пљачкаш, убица. Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих самоћа. Данашњи салон сатире у заметку све велике љубави, и замењује их великим злочинима над собом и над другим. Велике љубави су рад немих и глухих сати као и велике идеје. Велика љубав је сабласт која живи у пећини пустој и празној, и по шумама где не допире други глас него глас душе која се плоди слободно у неизмерне лепоте пожртвовања и вере у другог. Сујета се лечи само самоћом; самотник је једини господар самог себе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Бог убитава пустињу и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришао божанству. Само малога човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највећи свет једног друштва. — Буда и Христос су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати. Глас из пустиње, глас јеврејских пророка, то је глас оних који су се окупали у тишини мртвих простора, и чули у себи глас неизмерне доброте и дубоке чистоте које владају само у самоћи. Они су затим ишли да објаве да су видели Бога, исток и запад свега. А то је зато што су у самоћи чули своју душу, еманацију божју, у пределу где се једино она чује, очишћена од свега, и као у ватри прекаљена. — Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку. Свети Бруно вапи: -{O beata solitudo! O sola solitudo}-!… Микел-Анџело је живео у пустињи, јер се одвајао од света. Његове су оне благе и сјајне речи: Небудите ме; говорите тихо… -{Non mi risvegliate, parlate basso}-… Петрарка није пристао да живи у блеску Ватикана, и цело његово дело носи велики печат идејног и транцендентног живота једног самотника. Лаура је само у самоћи добила ону узвишену лепоту Богородице. Милтон је, слеп и одвојен од света, говорио другом у перо свој религиозни епос, и био индиференетан што за време док изговара своје свештене стихове, по улицама његовог града бесни револуција. Мали и мирни тоскански градови и фламански неми бургови дали су највеће уметнике. Париз и Лондон нису за велике песнике. Сви писци из тих данашњих Вавилона, у упоређењу на старе писце, имају на својим делима траг расејаности каква се има увек кад се говори с другим људима, а без оне благости и узвишене мирноће која се има кад се говори са самим собом. Пример Виктор Иго. Стални додир са светом, тумарање међу гомилама, раздражвљивост (''-{sic}-'') његове сујете, нису дозволили да његова поезија добије оно религиозно осећање спокојства који има само узвишена усамљеност једне душе. Треба да се уметник и мислилац одвоји у пустињу, или се затвори у своју кућу као у тврђаву, и не силази међу свет друкчије него што силазе они из тврђаве, у сухе дане, на реку, по воду.&lt;br /&gt;
{{gap}}Волео сам блага поподна на расејаним и пометеним путевима на старом Авентину, чије је шуме опевао Овид. Једно танко звоно, можда са Свете Сабине, прво осети конац дана, и одмах затим дигне на узбуну хиљаду других римских звонара. Једно за другим, као јата белих птица, дигну се у ваздух звуци са Свете Бибијане, затим са Свете Нереје и Ахилеје, и после са Светог Чезара, док најзад не забруји цео свештени град с краја до на крај, у безбројним металима, у једној какофонији свих тонова, и док се све то не раствори у потмуло једнолично брујање и у прашину мелодије. То је час кад се Рим растаје са једним окончаним даном или једним окончаним столећем. Звуци се помешају са целим морем шарене светлости. Са неколико невидљивих и прастарих звонара ударе стари маљеви и клатна, а звуци попадају по тамним крововима и поломе се по тротоарима. Светлост иде изнад града у лепршавим огњеним платнима. Ветрић се игра сјајем и мелодијом у ваздуху који је препун ватре и звука. То дугочасно брујање старог града из сваке његове пукотине и из сваке његове поре, то је извесно једна религиозно екстаза коју никакав град на свету није могао дати. Дуги и несравњиви четврт сата у вечерњем римском пољу, то је један од највећих догађаја људског срца.

{{gap}}Овде таквим сјајем отпочињу ноћи каквим би другде отпочело јутро. У другим старим хришћанским градовима падање мрака је језиво, као да ће се истог часа погасити све ватре овог света и затворити сви извори воде. По њиним улицама падне мрак који од ствари направи утваре и наказе. Али овде падање ноћи, то је провала светлости. Боје се претварају у ватрена влакна која се дуго исткивају и распредају, замршују и расплећу, и које од свега на земљи начине интриге сунца. Стари град изгледа тад да је изишао из својих темеља и да лебди у ваздуху кроз који протичу дубоке реке звука. Ово је ненадмашна слава у природи и празник у небу. Најзад, и кад Рим већ цео замркне, још по Авентину тумарају разбијене војске светлости. Оне нестану тек кад у даљини малакше и последње старо звоно, једно од оних која су сто пута позивала да се бежи од варвара; или сребрни гласић каквог малог звона које у тами утрне, као свећица.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај брег Авентино је у античко доба био најскромнији од седам римских брегова. У цесарско доба, брдо нишчих. Његова убога лепота нема повести; има једва мало легенде. За време Ромулуса, још овај брег није припадао његовој држави. Авентино је за римско краљевство први освојио благи краљ Нума, његов наследник, кад је победио два сатира, Пикуса и Фаунуса, који су дотле владали овим брегом. А победио их је кад их је заробио пијане од његовог вина и меда што је лукави краљ био кришом усуо у изворе са којих су они пили воду; иначе никад не би победио друкче та два фауна са брзим ногама и опасним рошчићима. — Авентино је била велика покрајина самоће и дубоко царство тишине. А краљ Нума је био највећи самотник старог века, и највећи љубавник самоће. Савршени мистик и најрелигиознији владар; најчуднија паганска персоналност и најизрађенији тип краља-мудраца. Можда само историјски мит, али ипак готова истина; и можда само фантастична фигура, али ипак изграђена физиономија. Ни сањалица ни меланхолик, него ћуталица и мислилац. Изабрао је Авентино, ту тврђаву тишине, за своју неспокојну и невеселу душу. Бежао је од људи које је волео и дружио се само са нимфом Егеријом, чија је шума била близу Авентина, и која је знала божанске тајне и говорила их краљу. — Једино самотничке стопе тог чудног владара остале су по античком Авентину, изабраном за побожна лутања. Стари век га је сматрао учеником Питагоре, јер је овај грчки мистик наредио био ћутање својим ученицима. Међутим Нума је живео више него за столеће пре мудраца грчког. Али ако није био његов ученик, значи само да је био питагорист пре Питагоре. — Свакако био је различан од свих других шефова народних и државних античког доба; дубљи него Тезеј и чуднији него Ликург. Од ратничког Ромулусовог града направио је град храмова; од добрих људи, свештенике; од војника, занатлије; од поштених жена, калуђерице. За преко четрдесет година његовог краљевања, није било рата: јер је тај љубитељ тишине веровао да је мир мудрост живота. — За себе и своју самотничку душу освојио је од фауна овај Авентино са његовим каскадама маслинâ и водâ. Краљ Нума је основао у Риму храм богињи Тацити, што значи божанству Ћутања, богињи са затвореним уснама.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али откуд тај чудни инстикт за самоћу у то доба историје кад су још владале дубоке тишине по целој земљи? Откуда та љубав за изналажење тајне живота у доба када је људство тек било почело, и кад своју праву тајну није још ни имало? У лепом миту о Нуми има нечег савршено хришћанског. Овакав какав је, највише кроз Плутарха, дошао до нас, Нума је најхришћанскије лице паганског света, и по својој љубави за људе од којих се крио, и по свом страху од тајне за којом је међутим неуморно трагао. Авентино није никад престајао да буде брдо меланхолије, јер је било брдо вере и самоће, које су, обадве, направљене од туге. Краљ Нума је још сјајна утвара коју сретате по самотним путима римске кампање, једини који овде господари нашим самоћама, и чији је мит лепши од Августове повести.&lt;br /&gt;
{{gap}}Авентино је још само једном постао озарени брег. Ако је за цезарско доба био брдо нишчих, за папско доба је био пребивалиште неколицине светаца. Још овде у једној цркви стоји проповедница папе Григорија Великог, који је спасао Рим од куге и од варвара, и говорио овде благу хришћанску истину у њеној назаретској чистоти. Али је Авентино био највећи кад је био постао тврђавом угроженог хришћанства: кад је овде под једном наранџом сањао Свети Доминико, један од највећих политичара и војника вере, свој страшни сан Христовог осветника. Зато сам у своја пролетња и јесења лутања овуд већма мислио на ову огромну средњевековну фигуру, него на све што јој је овде претходило. Само је лепо оно што је страшно — рекао је енглески песник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Два највећа свеца из -{XIII}--ог века били су талијански мистик Свети Фрања из Асизе и шпански догматичар свети Доминико из кастиљанске Калеруеге. Ничег нису имали заједничког та два свеца и лична познаника, осим што је светац из Асизе онолико волео веру колико је светац из Шпаније мрзео безвернике. Талијански мистик је живео по шумама и пећинама свог Субазиа и на мелачнхолином (''-{sic}-'') језеру Тразимене говорио да је Бог свугде: у срцима људи, у крилима птица, у снази зверова. Курјаци умиру од глади а птице од мраза, и све је уједињено у општој судбини, сва бића су везана међу собом, а сва уједно везано за Творца који је извор заједнице и љубави. Шпански светац, напротив, проповедао је по Шпанији и Француској покољ јеретика патарена који су деца сотонина. И, на шпански начин, одвајао је од Бога не само животиње него и људе који нису веровали као он. — Ученици свеца из Асизе вратили су талијанском католичанству нежност примитивне хришћанске цркве каква се од доба Григорија Великог није више познавала; а ученици свеца из Шпаније унели су у веру ригоризам и непомирљивост шпанског амвона, и упалили ломаче инквизиције. Свети Франческо је зверове звао браћом, а Свети Доминик је целе људске провинције препоручивао за пламен и џелате. У овој двојици светитеља су, јасније него игде, оличене разлике између ведрог католичанства талијанског и мрачног католичанства шпанског. Никад у Шпанији не би могао понићи проповедник као светац из Асизе, да се исти час не би обрнуо у мрачњака као што је био овај светац из Калеруеге. — Свети Доминико је био кључар и магнат цркве, а свети Франческо је њен песник и гладница. Један виче џелатима: «Побијте их све, а Бог ће после сâм одвојити добре од рђавих». Други благосиља рањаве и лечи губаве. Свети Франческо је био пророк и скрушени слуга олтара; а Свети Доминико је био теолог догматичар, црквени политичар, и, најзад, војник вере. Један је клицао љубав, а други поредак; један веру, а други догму; један побожност, а други послушност. Доминиканци су били војска цркве против јеретика, и од почетка -{XIII}- века шефови папске инквизиције Санто Официо. И то све док нису дошле војске језуита да их смене у -{XV}- веку. Само је Шпанац Игнасио из Лојоле могао сменити Шпанца Доминика из Калеруеге. Доминиканци су били преки војници, а језуити били гипки дипломати. Савонарола и Томасо Кампанела су били доминиканци. — Али између Светог Франческа и Светог Доминика постојале су и разлике у погледу развитка саме вере: први је оличење једне благе верске идиле, а други је оличење свирепе верске политике.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данте се дивио обојици на начин великог католичког песника. Светом Франческу се дивио, јер је дао вери своје детиње срце… -{Naque al mondo un Sole}-… А Светом Доминику се дивио, јер је истој вери дао своју гвоздену мишицу.

{{gap}},,Нигде историјска визија није ни моћна ни сугестивна колико у Риму. Ми се овде осећамо савременици свих ствари овог града. Као да су јуче на наше очи ударили овде први четвртасти камен на Палатину двојица младе браће које је задојила вучица из римског поља. Као да смо својим очима видели све цезаре у цирку, све папе на амвону, све мученике на ломачи, све варваре на бесним коњима победилаца и рушилаца. И као да смо и сами ишли овуд гологлави у свима процесијама. Живот атинског света и источних народа старог доба, ми смо само разумели и запамтили; али живот овог града ми смо и сами проживели. Атина је узвишенија, али нам је Рим ближи.

Јер су стари римски људи још уз нас и са нама. Још идемо њиним путевима по свима старим континентима; и још прелазимо преко њиних мостова по нашим сопственим рекама; и још по нашим пољима лежи римски свет у гробљима која откопавамо; и још се дивимо њиховим аквадуцима и пијемо воду из њихових цистерна као из њиховог длана. Зато су нам блиски. И кад нисмо ми код њих у Риму, они су код нас и у нашој кући.

Чак и грчка мисао је прешла на велики део нас преко живота римског: преко њихових књига и њихових институција. За наш морални живот је стоицизам био једно од највећих упоришта. Стоицизам је стварно дошао к нама више из Рима него непосредно из Атине. Римски стоици су га и изградили. Код атинских стоика је врлина изгледала сујета, затварање у себе, привилегија елите; код римског грађанина је та иста доктрина постала грађанском свешћу, правим смислом, социјалним осећањем, науком о акцији, вером у дужност. Цицерон препоручује своме народу само филозофију која је практична мудрост за живот, као што је Волтер то исто препоручивао свом народу и свом времену. То је зато што су Платон у Риму а Декарт у Француској подједнако били одвели друштво у чисте апстракције које су без везе с људским животом. И филозофија, и историја, и књижевност, све је било у Риму у знаку стоицизма. У Риму су били подједнако искрени стоици и преубоги Епиктет као и пребогати Сенека. Нико није дубље стоички моралан него Тацит; ни стоички практичан као Папиниус или Гајус; ни стоички чисти, као Јувенал или Марко Аурелије; ни стоички храбри као Брутус или Катон. Стоицизам је овде стварно замењивао религију, и филозофи су били узели боговима њихова места.

Хришћански наук нам је дао идеју о љубави човечанској без обзира на расе и сталеж. Али стоицизам је дао безброј римских карактера који су постали школски узори за народ и песнички узори за све творевине духа. Римљани су били у своје доба највећи народ на свету, али и једини који су разумевали величину света. Римски моралисти су говорили о човечанству, а римски законодавци су унели стоицизам у општу идеју о правди, и изграђивали законе за свет а не само за себе. Ни сами нисмо свесни колико у сваком од нас, у погледу идејном и моралном, има од римског карактера. Рим је био највећа школа о праву и дужности. — Рим је имао цареве какве није имала никад ниједна друга држава на земљи: Трајана, Антонија Побожног, Септима Севера, Марка Аурелија и Јовиана. Свет још вапи за таквим владарима. Примери Брутуса, Катона и Перса и данас су мерило за просвећено јунаштво, и за смисао о грађанској дужности. Чак и сами римски примери тирана, крволока и развратника, били су највеће мере могућности. Све је овде било велико, и добро и зло; све је изражено у потпуности и у парадоксу.

Рим је био тло где се вечито живело за неку идеју. Ко ће порећи да пагански римски мудраци нису били инспирисани колико и хришћански Свети Оци? И ко ће порећи да пагански хероји нису умирали за своју идеју са истом мистичном егзалтацијом с којом су хришћански мученици умирали за своју фикцију! Стари Рим је имао своје карактере и за папско доба, и којим се поноси људство: Григорије Велики, Арнаулдо из Брешије, Свети Франческо, Савонарола. — Стари Рим је живео у разврату и насиљу какве блага Атина није познавала; али те страшне мрље историје опрале су величине римских хероја. У хришћанско доба је папа Јован XII имао харем у свом Латерану и једног ђакона посветио у штали; у породици папе Александра VI трују једно друго. Али су овакви ужасе хришћанског света опрали својом крвљу хришћански мученици. *Sangrum matyrium*. То је лепота на овом тлу вечитог прегорења и борбе за утопију.

Није свет знао за правду нити су људи знали за право док није постао римски грађанин. Нису народи престајали да се искорењују док нису došле легије да донесу мир. Нису постојале ни европске народности док није цезар у оквиру римске државе формирао варварске масе. Наш идејни живот је везан за грчке филозофе, наш морални смисао за јеврејске пророке, а наша идеја о грађанској величини за римске карактере. Зато овде нико није странац. Сви смо пили на том извору, и сви смо прожети овом светлошћу. На сваком старом камену овог града има нешто написано од дубине свих људских колена, и овде је запечаћено нешто од сопствене судбине свију нас.

Нема већег насиља над својим духом и душом него се поделити у Риму између две врсте емоција: оних које нам даје доба цезарско и оних из доба папског. У осталом, све се овде наслонило једно на друго: старо цезарско купатило на какву цркву Средњег века; или црква Средњег века на какав данашњи енглески хотел. Била је вечита судбина Рима да једно обара кад треба да нешто ново подигне, и он је то подизао увек баш на истом месту, и често истим камењем, и на истим старим темељима. Није никад било суревњивости за прошлост. Старе базилике претваране су у хришћанске цркве; стари форуми у нове пијаце рибе и поврћа; стари храмови у народне саборнице; стари папски Квиринал, у палату савојских краљева нове државе. Велика црква Арачели на Капитолу подигнута је на деловима храма Јупитеровог који је у цесарско доба имао кров од злата. У њу су донесени стубови ко зна све из којих паганских храмова, а један чак носи натпис да је из спаваће собе Августове. Тако и тридесет и шест јонских стубова од белог мрамора у цркви Свете Марије Мађоре, узети су из храма Јунониног. У Латерану су четири позлаћена стуба донесена из храма са Капитола; Август их је излио од бронзаних кљунова египатских бродова после битке код Акциума.

Нема тога нигде другде. У старој Теби је Рамесеум остао на свом месту усамљен у свом болу и својој лепоти, као и Амонов храм близу њега; и као Партенон у Атини и Света Софија у Цариграду. Али у Риму је Света Сабина подигнута на зидовима храма Дианиног; Света Марија сопра Минерва над храмом Минерве; а света Марија Египатска је био најпре храм који је сазидао још краљ Сервиус Тулиус. — Све је помешано у слави и конфузно у односима. Према Марку Аурелију на бронзаном коњу на Капитолу, диже се високо под небом Гарибалди на железном коњу на Јаникулу. Недалеко од гроба Пија IX, види се у једној палати споменик једног Зуава који је пао у борби против папског егоизма и за народну државу. Поново је пробушен Палатин и нађене су, испод дворова старих цезара, куће старе господе, можда из времена Кориолана. Да се копало дубље, нашло би се и више. Била је и та вечна судбина овог града да ништа не умре од себе, и да се на свачем види насиље људске руке и свирепа воља за такмичењем. Овде је свако доба оставило своје трагове величине и бруке. Један од седам брегова на којима је саграђен Рим, требао је да отвори своју утробу да туда прође један тунел. Уз славну цркву на Капитолу, где има мрамора од Донателиа и где је олтаре сликао чудни Пинтурикио, наслонио се накарадни споменик Уједињења, иронија данашњег уметничког генија ове земље. Нови банкарски Рим хоће све да затре: да своје дућане метне у старе палате, а своје банке да метне у старе цркве. Нигде се као у Риму не виде контрасти генерацијâ и сукоби укусâ овако јасно исписани на стварима.

Велика јата шева певају песму вечне светлости, над мрким камењем, с обе стране пута Апије. Овде римски предео има над собом целу половину неба. Видик је безмеран. Римска поља се таласају у светлости која је веома помична, и која ниједној ствари не даје да остане равнодушна и закована за земљу. Бела црта овог широког пута иде одавде до мора, нестајући у даљини као сребрн глас.

Поред оваквих путева, најживљих и најосветљенијих, стари свет је дизао своја гробља. Стојали су овде господски мрамори са натписима пуним простачке поезије и кукавичког опраштања од живота. Мртви су овде били предстража живих. Они су овамо дошли да буду учесници љубави и сунца, јер је Апија била вена живота. Овде су били гробови Сенеке, Плинија Млађег и Луцинијуса; али је овде било и вечерње шеталиште старог Рима, као што је данас Пинчо. Златне носиљке куртизанки мешале су се са кочијама претора и сенатора. Сви народи истока и запада знали су за живот на овом путу. Овуда су се враћале легије са истока вукући за триумф краљеве Витиније и Азије; а Клеопатра се отровала да је не проведу овуд за триумф Октавианов.

Мртви су то све знали кад су легали поред овог пута. Јер умрети, то није ништа; али бити заборављен, то је најсвирепија одмазда смрти над животом. Нико не зна колико је језив страх од заборава. Он прожима све највише сате и случајеве живота: љубав, херојство, геније. Он је својствен само онима који су знали сву цену живота. Људи ситних срећа немају тог страха; већма се боје смрти него заборава. Њих између живота и смрти води само путељак којим се пређе без ужаса, каткад и неопажено. Али људи великих судбина хоће да, потчинивши живот, потчине и смрт. Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други. Чемернијег страха и кобнијег парадокса нема од овог у целој човековој судбини.

Сад су овим путем тишине непроходне као шуме. Стари се записи бришу и губе своја слова на наше очи. Позлаћено камење маузолеја Цецилије Метеле блиста у овом јесењем пролећу. Један гроб, то је све што господари целим овим пределом. Један гроб, то је једино што се издиже изнад свега што овде живи. Све друго је нестало, али је гроб остао; гроб једне племићке са двора Августовог, из највећих дана царства. Сви други гробови су збрисани, и овде и свугде, али овај стоји усред овог видика, поред пута којим су пролазили сви рушиоци; он стоји непорушен, сјајан, непобеђен... А све је друго очајно тужно. Стари аквадуци, расејани као каравани уклетих духова, распадају се од нашег погледа. Овде све пребива у дубоком очајању славе, и све живи у горкој љубави за умирањем.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>pi8w0l717an6s1ioze4vtdv1d6ocy3f</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145611</id>
      <parentid>145609</parentid>
      <timestamp>2026-08-26T17:13:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Завршено; све је као у извору</comment>
      <origin>145611</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54524" sha1="51mw7tj2t29ixbzamxpq9wvdn0kp4og" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
|
| Писмо из Италије
|
}}


&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Писмо из Италије &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{right|''Рим, октобра 19**''}}

{{gap}}Кад нам је двадесет година, ми на римским улицама мислимо на стотине генерација лепих римских жена које су прошле тим путима. У тридесетој години, ми овде мислимо на старинске римске хероје и тражимо по путу Апији стопе далеких цезарских легија. У четрдесетој, мислимо на античке беседнике и мудраце. У педесетој, на мученике и светитеље. — Има наше срце једно своје доба Петрониуса и Лукулуса, друго Сципиона и Помпеја, треће Цицерона и Сенеке, четврто светог Павла и Свете Цецилије… И градови имају увек по једно доба људског живота и људских страсти; једини је град Рим који има сва наша доба, и који даје свакој нашој страсти своје магије и своје истине; и када год се вратимо овамо, ми увек откривамо овде нова чудеса и нове лепоте. Рим није само вечит, него и вечно друкчији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер ни на једној стопи наше земље није дуже боравила људска мисао, ни више оставила трага људска енергија. Римска држава није престајала у свету за непуне три хиљаде година: када је свршила цезарска држава, она се претворила у духовно царство и папску државу. У Цариграду је једно време био златни престо римских царева, али је у Риму остала бронзана столица Светог Петра. Владара на Палатину брзо је заменио владар у Латерану и Ватикану. Од цезара који је био војник и првосвештеник, остао је владар и првосвештеник. Остала је у многом погледу и основа старе државне организације некадашњег царства: само место консулâ и проконсулâ у истим далеким провинцијама, стојали су сада владике и кардинали. То духовно царство и кад је губило своју снагу није губило свој континуитет. — Никад се Хришћанство не би било раширило да није знало за путеве којим су и дотле ишли римски освајачи за освајање света; нити би се било одржало да није себи потчинило Рим. Беседници с форума, отишли су на предикаонице. Порез који се плаћао Богу и цезару, доцније се плаћао Богу и Папи. Кад је Рим престао бити престоница целог античког света, постао је престоницом будуће опште вере; и умирући, стара држава се овековечила. Уједињење човечанства у једној држави није успело, и тад се пошло да се оно уједини у једној општој цркви. Паганизам није могао бити општа вера, јер је био основан на локалним божанствима; али што није могао бити Јупитер, то је могао Бог Хришћанства. Нове легије које су пошле одавде, нису носиле орлове него еванђеља; и путевима Апијом и Номентаном нису више ишле легије, него мисионери.&lt;br /&gt;
{{gap}}Атина је бивала и пролазила, али је Рим остао средиште света и магија великог дела људства које је најдубље веровало у Бога. Није само једном имао папа снагу некадашњих цезара. Јеретици, германски и француски краљеви, подела вере на више цркава, и подела папства на више папа, ренесанса и реформа, све је прошло над овим градом, али главне његове основе никад нису попуцале. Разврати и уморства која су ишла из Латерана и Ватикана, чинили су да папа губи моћ и углед, али је свет побожни разликовао личност човека од личности свештеника, и свет је примао благослове Бонифација -{VII}- и Александра -{VI}-, и узимао причест из руке убица.&lt;br /&gt;
{{gap}}И данас ствари овде имају изглед свештених утвари; и све живи у голој усамљености своје историјске лепоте, јер је свака од њих један докуменат људске мисли и савести. Рим је највеће средиште, јер је овде рођена идеја о општој држави и затим основа о општој вери. Овде је постао римски законик о организацији живота: ослобођењу слуге од господара, сина од оца, жене од мужа, грађанина од цезара. Али је овде зачета и идеја о љубави још и пре хришћанског учења, јер римски филозофи нису били космичари него моралисти; и Епиктет, и Сенека, и Цицерон, и Марко Аурелије, говоре о моралу основаном на братству и једнакости међу људима. Идеја о човечанству и идеја о човечности постале су овде истовремено. Ниједан други антички народ није ишао да осваја да би ујединио, него да би покорио; само је римски народ имао смисао о великој заједници под истим законима. Он је пропао баш кад је постао општим царством, али се обновио постајући општом црквом. Римска држава и хришћанска црква живе у свима делима људског прогреса од времена кад су постале. За двадесет векова није се од њих могло одвојити ништа што би скренуло на беспуће ова два велика појма: римску правду и хришћанску љубав. Геније човечанства развијао се на њима кроз најразличније и најпротивуречније историјске периоде. Римска држава и хришћанска црква, то су два највећа схватања величине и хармоније.

{{gap}}Никад Рим није лепши него ноћу, и нигде ноћ није лепша него у Риму. Има улицâ и пијацâ које никад нисам видео друкче него ноћу, и којима никад нисам знао име ни правац. Такве су улице у -{Borgo Vecchio}-, и квартовима у којима живе мали људи, где се прозори погасе већ од првог мрака, и где је тишина дубока као ноћно море. Прелазио сам туда широке пијаце где у дубоком ћутању свог трулог камења стоје залеђене старе палате и манастири, и где нас ноћне утваре пресрећу као непријатељске страже, и прате до куће као разбојници. Овуда корачамо, а изгледа нам да тонемо; осећамо под ногама широке плоче, а изгледа нам да смо у барци која је изгубила своја весла. Свугде се испречиле сенке као непроходне шуме; а кад кроз мрак ударе сати с које цркве, нико се не би усудио да их броји. — У овим су тамним квартовима изумрли читави народи. Овом су стопом земљишта прошле и војске освајача, и сјајне процесије, и патроле инквизиције, и мученици и свеци, и најбучнији карневали, и најлепше жене, и највећи људи. А све стоји још на свом старом месту. Па ипак на сваком раскршћу, какав страх од смрти. Рим је вечан, а смрт је ипак на сваком кораку. Осећање да све овде умире, и трагичније него игде, никад нас не оставља, ни онде где нам све изгледа необориво и вечито. Рим је вечан, али као тамна палата смрти. Ова борба тих неумрлих ствари са смрћу, која се види на сваком месту, то је оно што се најдубље осети у тим ноћним лутањима по једном неизмерном беспућу лепоте и туге.&lt;br /&gt;
{{gap}}У римским пољима и римским вечерима први пут сам познао дубоко и неодољиво осећање самоће које наше време више нигде не даје. Једина земља самоће, то је још Италија, са толиким празним обалама, и шумама куда још не пиште возови, са усамљеним малим градовима пуним цркава, са селима којима нико не зна име. У Француској су на најлепшим местима хотели, у Швајцарској санаториуми, у Немачкој касарне, у Србији пивнице, у Белгији фабрике, у Русији цркве, у Турској гробља. Само је још у Италији могуће видети лепоту и тишину неподвајане и уједињене. Само се ту види лепота неоскрвњена и тишина необешчашћена. Талијанска уметност је давала велика дела, јер су постојали уметници који су радили у градовима далеко од престонице, или живели у престоници далеко од људи. — Нико данас не зна колика је беда и унижење не смети остати сâм са собом. Нико не зна колика је несрећа никад не чути у самоћи како тече наша сопствена крв кроз наше вене и слепоочнице, ни како се чују кораци наших сопствених мисли у тишини у којој се све прокаже. Ни колика је лепота чути говор воде и пупчање шуме у тишини; и гледати очи животиња у самоћи; и мотрити војске мрава на путу којим нико не пролази; и слепе мишеве у ваздуху у којем је све изумрло и угашено. Ко је био онај полубог који је поставио у самоћу пустиње Сфинкса са онако раширеним очима и онако отвореним ушима? Тај је дао највећу реч о лепоти и дубини самоће. Један стуб у античком римском пољу, чија једна половина стоји а друга лежи у трави, каква је то неодољива лепота смрти и славе! Има тишинâ којих се сећам више него најлепших речи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једни беже од људи у самоћу а други беже од самоће међу људе. Онај који навикне на самоћу, прекида са светом као што чедан прекида са порочним, или чист за нечистим. Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу шуме и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине. И када љубимо, најискреније љубимо у тишини осаме; за љубав је свет њен прогонилац, пљачкаш, убица. Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих самоћа. Данашњи салон сатире у заметку све велике љубави, и замењује их великим злочинима над собом и над другим. Велике љубави су рад немих и глухих сати као и велике идеје. Велика љубав је сабласт која живи у пећини пустој и празној, и по шумама где не допире други глас него глас душе која се плоди слободно у неизмерне лепоте пожртвовања и вере у другог. Сујета се лечи само самоћом; самотник је једини господар самог себе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Бог убитава пустињу и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришао божанству. Само малога човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највећи свет једног друштва. — Буда и Христос су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати. Глас из пустиње, глас јеврејских пророка, то је глас оних који су се окупали у тишини мртвих простора, и чули у себи глас неизмерне доброте и дубоке чистоте које владају само у самоћи. Они су затим ишли да објаве да су видели Бога, исток и запад свега. А то је зато што су у самоћи чули своју душу, еманацију божју, у пределу где се једино она чује, очишћена од свега, и као у ватри прекаљена. — Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку. Свети Бруно вапи: -{O beata solitudo! O sola solitudo}-!… Микел-Анџело је живео у пустињи, јер се одвајао од света. Његове су оне благе и сјајне речи: Небудите ме; говорите тихо… -{Non mi risvegliate, parlate basso}-… Петрарка није пристао да живи у блеску Ватикана, и цело његово дело носи велики печат идејног и транцендентног живота једног самотника. Лаура је само у самоћи добила ону узвишену лепоту Богородице. Милтон је, слеп и одвојен од света, говорио другом у перо свој религиозни епос, и био индиференетан што за време док изговара своје свештене стихове, по улицама његовог града бесни револуција. Мали и мирни тоскански градови и фламански неми бургови дали су највеће уметнике. Париз и Лондон нису за велике песнике. Сви писци из тих данашњих Вавилона, у упоређењу на старе писце, имају на својим делима траг расејаности каква се има увек кад се говори с другим људима, а без оне благости и узвишене мирноће која се има кад се говори са самим собом. Пример Виктор Иго. Стални додир са светом, тумарање међу гомилама, раздражвљивост (''-{sic}-'') његове сујете, нису дозволили да његова поезија добије оно религиозно осећање спокојства који има само узвишена усамљеност једне душе. Треба да се уметник и мислилац одвоји у пустињу, или се затвори у своју кућу као у тврђаву, и не силази међу свет друкчије него што силазе они из тврђаве, у сухе дане, на реку, по воду.&lt;br /&gt;
{{gap}}Волео сам блага поподна на расејаним и пометеним путевима на старом Авентину, чије је шуме опевао Овид. Једно танко звоно, можда са Свете Сабине, прво осети конац дана, и одмах затим дигне на узбуну хиљаду других римских звонара. Једно за другим, као јата белих птица, дигну се у ваздух звуци са Свете Бибијане, затим са Свете Нереје и Ахилеје, и после са Светог Чезара, док најзад не забруји цео свештени град с краја до на крај, у безбројним металима, у једној какофонији свих тонова, и док се све то не раствори у потмуло једнолично брујање и у прашину мелодије. То је час кад се Рим растаје са једним окончаним даном или једним окончаним столећем. Звуци се помешају са целим морем шарене светлости. Са неколико невидљивих и прастарих звонара ударе стари маљеви и клатна, а звуци попадају по тамним крововима и поломе се по тротоарима. Светлост иде изнад града у лепршавим огњеним платнима. Ветрић се игра сјајем и мелодијом у ваздуху који је препун ватре и звука. То дугочасно брујање старог града из сваке његове пукотине и из сваке његове поре, то је извесно једна религиозно екстаза коју никакав град на свету није могао дати. Дуги и несравњиви четврт сата у вечерњем римском пољу, то је један од највећих догађаја људског срца.

{{gap}}Овде таквим сјајем отпочињу ноћи каквим би другде отпочело јутро. У другим старим хришћанским градовима падање мрака је језиво, као да ће се истог часа погасити све ватре овог света и затворити сви извори воде. По њиним улицама падне мрак који од ствари направи утваре и наказе. Али овде падање ноћи, то је провала светлости. Боје се претварају у ватрена влакна која се дуго исткивају и распредају, замршују и расплећу, и које од свега на земљи начине интриге сунца. Стари град изгледа тад да је изишао из својих темеља и да лебди у ваздуху кроз који протичу дубоке реке звука. Ово је ненадмашна слава у природи и празник у небу. Најзад, и кад Рим већ цео замркне, још по Авентину тумарају разбијене војске светлости. Оне нестану тек кад у даљини малакше и последње старо звоно, једно од оних која су сто пута позивала да се бежи од варвара; или сребрни гласић каквог малог звона које у тами утрне, као свећица.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај брег Авентино је у античко доба био најскромнији од седам римских брегова. У цесарско доба, брдо нишчих. Његова убога лепота нема повести; има једва мало легенде. За време Ромулуса, још овај брег није припадао његовој држави. Авентино је за римско краљевство први освојио благи краљ Нума, његов наследник, кад је победио два сатира, Пикуса и Фаунуса, који су дотле владали овим брегом. А победио их је кад их је заробио пијане од његовог вина и меда што је лукави краљ био кришом усуо у изворе са којих су они пили воду; иначе никад не би победио друкче та два фауна са брзим ногама и опасним рошчићима. — Авентино је била велика покрајина самоће и дубоко царство тишине. А краљ Нума је био највећи самотник старог века, и највећи љубавник самоће. Савршени мистик и најрелигиознији владар; најчуднија паганска персоналност и најизрађенији тип краља-мудраца. Можда само историјски мит, али ипак готова истина; и можда само фантастична фигура, али ипак изграђена физиономија. Ни сањалица ни меланхолик, него ћуталица и мислилац. Изабрао је Авентино, ту тврђаву тишине, за своју неспокојну и невеселу душу. Бежао је од људи које је волео и дружио се само са нимфом Егеријом, чија је шума била близу Авентина, и која је знала божанске тајне и говорила их краљу. — Једино самотничке стопе тог чудног владара остале су по античком Авентину, изабраном за побожна лутања. Стари век га је сматрао учеником Питагоре, јер је овај грчки мистик наредио био ћутање својим ученицима. Међутим Нума је живео више него за столеће пре мудраца грчког. Али ако није био његов ученик, значи само да је био питагорист пре Питагоре. — Свакако био је различан од свих других шефова народних и државних античког доба; дубљи него Тезеј и чуднији него Ликург. Од ратничког Ромулусовог града направио је град храмова; од добрих људи, свештенике; од војника, занатлије; од поштених жена, калуђерице. За преко четрдесет година његовог краљевања, није било рата: јер је тај љубитељ тишине веровао да је мир мудрост живота. — За себе и своју самотничку душу освојио је од фауна овај Авентино са његовим каскадама маслинâ и водâ. Краљ Нума је основао у Риму храм богињи Тацити, што значи божанству Ћутања, богињи са затвореним уснама.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али откуд тај чудни инстикт за самоћу у то доба историје кад су још владале дубоке тишине по целој земљи? Откуда та љубав за изналажење тајне живота у доба када је људство тек било почело, и кад своју праву тајну није још ни имало? У лепом миту о Нуми има нечег савршено хришћанског. Овакав какав је, највише кроз Плутарха, дошао до нас, Нума је најхришћанскије лице паганског света, и по својој љубави за људе од којих се крио, и по свом страху од тајне за којом је међутим неуморно трагао. Авентино није никад престајао да буде брдо меланхолије, јер је било брдо вере и самоће, које су, обадве, направљене од туге. Краљ Нума је још сјајна утвара коју сретате по самотним путима римске кампање, једини који овде господари нашим самоћама, и чији је мит лепши од Августове повести.&lt;br /&gt;
{{gap}}Авентино је још само једном постао озарени брег. Ако је за цезарско доба био брдо нишчих, за папско доба је био пребивалиште неколицине светаца. Још овде у једној цркви стоји проповедница папе Григорија Великог, који је спасао Рим од куге и од варвара, и говорио овде благу хришћанску истину у њеној назаретској чистоти. Али је Авентино био највећи кад је био постао тврђавом угроженог хришћанства: кад је овде под једном наранџом сањао Свети Доминико, један од највећих политичара и војника вере, свој страшни сан Христовог осветника. Зато сам у своја пролетња и јесења лутања овуд већма мислио на ову огромну средњевековну фигуру, него на све што јој је овде претходило. Само је лепо оно што је страшно — рекао је енглески песник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Два највећа свеца из -{XIII}--ог века били су талијански мистик Свети Фрања из Асизе и шпански догматичар свети Доминико из кастиљанске Калеруеге. Ничег нису имали заједничког та два свеца и лична познаника, осим што је светац из Асизе онолико волео веру колико је светац из Шпаније мрзео безвернике. Талијански мистик је живео по шумама и пећинама свог Субазиа и на мелачнхолином (''-{sic}-'') језеру Тразимене говорио да је Бог свугде: у срцима људи, у крилима птица, у снази зверова. Курјаци умиру од глади а птице од мраза, и све је уједињено у општој судбини, сва бића су везана међу собом, а сва уједно везано за Творца који је извор заједнице и љубави. Шпански светац, напротив, проповедао је по Шпанији и Француској покољ јеретика патарена који су деца сотонина. И, на шпански начин, одвајао је од Бога не само животиње него и људе који нису веровали као он. — Ученици свеца из Асизе вратили су талијанском католичанству нежност примитивне хришћанске цркве каква се од доба Григорија Великог није више познавала; а ученици свеца из Шпаније унели су у веру ригоризам и непомирљивост шпанског амвона, и упалили ломаче инквизиције. Свети Франческо је зверове звао браћом, а Свети Доминик је целе људске провинције препоручивао за пламен и џелате. У овој двојици светитеља су, јасније него игде, оличене разлике између ведрог католичанства талијанског и мрачног католичанства шпанског. Никад у Шпанији не би могао понићи проповедник као светац из Асизе, да се исти час не би обрнуо у мрачњака као што је био овај светац из Калеруеге. — Свети Доминико је био кључар и магнат цркве, а свети Франческо је њен песник и гладница. Један виче џелатима: «Побијте их све, а Бог ће после сâм одвојити добре од рђавих». Други благосиља рањаве и лечи губаве. Свети Франческо је био пророк и скрушени слуга олтара; а Свети Доминико је био теолог догматичар, црквени политичар, и, најзад, војник вере. Један је клицао љубав, а други поредак; један веру, а други догму; један побожност, а други послушност. Доминиканци су били војска цркве против јеретика, и од почетка -{XIII}- века шефови папске инквизиције Санто Официо. И то све док нису дошле војске језуита да их смене у -{XV}- веку. Само је Шпанац Игнасио из Лојоле могао сменити Шпанца Доминика из Калеруеге. Доминиканци су били преки војници, а језуити били гипки дипломати. Савонарола и Томасо Кампанела су били доминиканци. — Али између Светог Франческа и Светог Доминика постојале су и разлике у погледу развитка саме вере: први је оличење једне благе верске идиле, а други је оличење свирепе верске политике.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данте се дивио обојици на начин великог католичког песника. Светом Франческу се дивио, јер је дао вери своје детиње срце… -{Naque al mondo un Sole}-… А Светом Доминику се дивио, јер је истој вери дао своју гвоздену мишицу.

{{gap}}Нигде историјска визија није ни моћна ни сугестивна колико у Риму. Ми се овде осећамо савременици свих ствари овог града. Као да су јуче на наше очи ударили овде први четвртасти камен на Палатину двојица младе браће које је задојила вучица из римског поља. Као да смо својим очима видели све цезаре у цирку, све папе на амвону, све мученике на ломачи, све варваре на бесним коњима победилаца и рушилаца. И као да смо и сами ишли овуд гологлави у свима процесијама. Живот атинског света и источних народа старог доба, ми смо само разумели и запамтили; али живот овог града ми смо и сами проживели. Атина је узвишенија, али нам је Рим ближи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер су стари римски људи још уз нас и са нама. Још идемо њиним путевима по свима старим континентима; и још прелазимо преко њиних мостова по нашим сопственим рекама; и још по нашим пољима лежи римски свет у гробљима која откопавамо; и још се дивимо њиховим аквадуцима и пијемо воду из њихових цистерна као из њиховог длана. Зато су нам блиски. И кад нисмо ми код њих у Риму, они су код нас и у нашој кући.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чак и грчка мисао је прешла на велики део нас преко живота римског: преко њихових књига и њихових институција. За наш морални живот је стоицизам био једно од највећих упоришта. Стоицизам је стварно дошао к нама више из Рима него непосредно из Атине. Римски стоици су га и изградили. Код атинских стоика је врлина изгледала сујета, затварање у себе, привилегија елите; код римског грађанина је та иста доктрина постала грађанском свешћу, правим смислом, социалним осећањем, науком о акцији, вером у дужност. Цицерон препоручује своме народу само филозофију која је практична мудрост за живот, као што је Волтер то исто препоручивао свом народу и свом времену. То је зато што су Платон у Риму а Декарт у Француској подједнако били одвели друштво у чисте апстракције које су без везе с људским животом. И филозофија, и историја, и књижевност, све је било у Риму у знаку стоицизма. У Риму су били подједнако искрени стоици и преубоги Епиктет као и пребогати Сенека. Нико није дубље стоички моралан него Тацит; ни стоички практичан као Папиниус или Гајус; ни стоички чисти, као Јувенал или Марко Аурелије; ни стоички храбри као Брутус или Катон. Стоицизам је овде стварно замењивао религију, и филозофи су били узели боговима њихова места.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хришћански наук нам је дао идеју о љубави човечанској без обзира на расе и сталеж. Али стоицизам је дао безброј римских карактера који су постали школски узори за народ и песнички узори за све творевине духа. Римљани су били у своје доба највећи народ на свету, али и једини који су разумевали величину света. Римски моралисти су говорили о човечанству, а римски законодавци су унели стоицизам у општу идеју о правди, и изграђивали законе за свет а не само за себе. Ни сами нисмо свесни колико у сваком од нас, у погледу идејном и моралном, има од римског карактера. Рим је био највећа школа о праву и дужности. — Рим је имао цареве какве није имала никад ниједна друга држава на земљи: Трајана, Антонија Побожног, Септима Севера, Марка Аурелија и Јовиана. Свет још вапи за таквим владарима. Примери Брутуса, Катона и Перса и данас су мерило за просвећено јунаштво, и за смисао о грађанској дужности. Чак и сами римски примери тирана, крволока и развратника, били су највеће мере могућности. Све је овде било велико, и добро и зло; све је изражено у потпуности и у парадоксу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рим је био тло где се вечито живело за неку идеју. Ко ће порећи да пагански римски мудраци нису били инспирисани колико и хришћански Свети Оци? И ко ће порећи да пагански хероји нису умирали за своју идеју са истом мистичном егзалтацијом с којом су хришћански мученици умирали за своју фикцију! Стари Рим је имао своје карактере и за папско доба, и којим се поноси људство: Григорије Велики, Арнаулдо из Брешије, Свети Франческо, Савонарола. — Стари Рим је живео у разврату и насиљу какве блага Атина није познавала; али те страшне мрље историје опрале су величине римских хероја. У хришћанско доба је папа Јован -{XII}- имао харем у свом Латерану и једног ђакона посветио у штали; у породици папе Александра -{VI}- трују једно друго. Али су овакве ужасе хришћанског света опрали својом крвљу хришћански мученици. '''''Sangrum mat'''y'''rium'''''. То је лепота на овом тлу вечитог прегорења и борбе за утопију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није свет знао за правду нити су људи знали за право док није постао римски грађанин. Нису народи престајали да се искорењују док нису дошле легије да донесу мир. Нису постојале ни европске народности док није цезар у оквиру римске државе формирао варварске масе. Наш идејни живот је везан за грчке филозофе, наш морални смисао за јеврејске пророке, а наша идеја о грађанској величини за римске карактере. Зато овде нико није странац. Сви смо пили на том извору, и сви смо прожети овом светлошћу. На сваком старом камену овог града има нешто написано од дубине свих људских колена, и овде је запечаћено нешто од сопствене судбине свију нас.

{{gap}}Нема већег насиља над својим духом и душом него се поделити у Риму између две врсте емоција: оних које нам даје доба цезарско и оних из доба папског. У осталом, све се овде наслонило једно на друго: старо цезарско купатило на какву цркву Средњег века; или црква Средњег века на какав данашњи енглески хотел. Била је вечита судбина Рима да једно обара кад треба да нешто ново подигне, и он је то подизао увек баш на истом месту, и често истим камењем, и на истим старим темељима. Није никад било суревњивости за прошлост. Старе базилике претваране су у хришћанске цркве; стари форуми у нове пијаце рибе и поврћа; стари храмови у народне саборнице; стари папски Квиринал, у палату савојских краљева нове државе. Велика црква Арачели на Капитолу подигнута је на деловима храма Јупитеровог који је у цезарско доба имао кров од злата. У њу су донесени стубови ко зна све из којих паганских храмова, а један чак носи натпис да је из спаваће собе Августове. Тако и тридесет и шест јонских стубова од белог мрамора у цркви Свете Марије Мађоре, узети су из храма Јунониног. У Латерану су четири позлаћена стуба донесена из храма са Капитола; Август их је излио од бронзаних кљунова египатских бродова после битке код Акциума.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема тога нигде другде. У старој Теби је Рамесеум остао на свом месту усамљен у свом болу и својој лепоти, као и Амонов храм близу њега; и као Партенон у Атини и Света Софија у Цариграду. Али у Риму је Света Сабина подигнута на зидовима храма Дианиног; Света Марија сопра Минерва над храмом Минерве; а света Марија Египатска је био најпре храм који је сазидао још краљ Сервиус Тулиус. — Све је помешано у слави и конфузно у односима. Према Марку Аурелију на бронзаном коњу на Капитолу, диже се високо под небом Гарибалди на железном коњу на Јаникулу. Недалеко од гроба Пија -{IX}-, види се у једној палати споменик једног Зуава који је пао у борби против папског егоизма и за народну државу. Поново је пробушен Палатин и нађене су, испод дворова старих цезара, куће старе господе, можда из времена Кориолана. Да се копало дубље, нашло би се и више. Била је и та вечна судбина овог града да ништа не умре од себе, и да се на свачем види насиље људске руке и свирепа воља за такмичењем. Овде је свако доба оставило своје трагове величине и бруке. Један од седам брегова на којима је саграђен Рим, требао је да отвори своју утробу да туда прође један тунел. Уз славну цркву на Капитолу, где има мрамора од Донателиа и где је олтаре сликао чудни Пинтурикио, наслонио се накарадни споменик Уједињења, иронија данашњег уметничког генија ове земље. Нови банкарски Рим хоће све да затре: да своје дућане метне у старе палате, а своје банке да метне у старе цркве. Нигде се као у Риму не виде контрасти генерацијâ и сукоби укусâ овако јасно исписани на стварима.

{{gap}}Велика јата шева певају песму вечне светлости, над мрким камењем, с обе стране пута Апије. Овде римски предео има над собом целу половину неба. Видик је безмеран. Римска поља се таласају у светлости која је веома помична, и која ниједној ствари не даје да остане развнодушна (''-{sic}-'') и закована за земљу. Бела црта овог широког пута иде одавде до мора, нестајући у даљини као сребрн глас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Поред оваквих путева, најживљих и најосветљенијих, стари свет је дизао своја гробља. Стојали су овде господски мрамори са натписима пуним простачке поезије и кукавичког опраштања од живота. Мртви су овде били предстража живих. Они су овамо дошли да буду учесници љубави и сунца, јер је Апија била вена живота. Овде су били гробови Сенеке, Плинија Млађег и Луцинијуса; али је овде било и вечерње шеталиште старог Рима, као што је данас Пинчо. Златне носиљке куртизанки мешале су се са кочијама претора и сенатора. Сви народи истока и запада знали су за живот на овом путу. Овуда су се враћале легије са истока вукући за триумф краљеве Витиније и Азије; а Клеопатра се отровала да је не проведу овуд за триумф Октавианов.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мртви су то све знали кад су легали поред овог пута. Јер умрети, то није ништа; али бити заборављен, то је најсвирепија одмазда смрти над животом. Нико не зна колико је језив страх од заборава. Он прожима све највише сате и случајеве живота: љубав, херојство, геније. Он је својствен само онима који су знали сву цену живота. Људи ситних срећа немају тог страха; већма се боје смрти него заборава. Њих између живота и смрти води само путељак којим се пређе без ужаса, каткад и неопажено. Али људи великих судбина хоће да, потчинивши живот, потчине и смрт. Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други. Чемернијег страха и кобнијег парадокса нема од овог у целој човековој судбини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад су овим путем тишине непроходне као шуме. Стари се записи бришу и губе своја слова на наше очи. Позлаћено камење маузолеја Цецилије Метеле блиста у овом јесењем пролећу. Један гроб, то је све што господари целим овим пределом. Један гроб, то је једино што се издиже изнад свега што овде живи. Све друго је нестало, али је гроб остао; гроб једне племићке са двора Августовог, из највећих дана царства. Сви други гробови су збрисани, и овде и свугде, али овај стоји усред овог видика, поред пута којим су пролазили сви рушиоци; он стоји непорушен, сјајан, непобеђен… А све је друго очајно тужно. Стари аквадуци, расејани као каравани уклетих духова, распадају се од нашег погледа. Овде све пребива у дубоком очајању славе, и све живи у горкој љубави за умирањем.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>51mw7tj2t29ixbzamxpq9wvdn0kp4og</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145617</id>
      <parentid>145611</parentid>
      <timestamp>2026-08-26T17:59:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145617</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54756" sha1="p7b2wjksk4zu5lfh3fdcdvjbf4syjkn" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
| [[Градови и химере (1930)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора]]
| Писмо из Италије
| [[Градови и химере (1930)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке]]
}}


&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Писмо из Италије &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{right|''Рим, октобра 19**''}}

{{gap}}Кад нам је двадесет година, ми на римским улицама мислимо на стотине генерација лепих римских жена које су прошле тим путима. У тридесетој години, ми овде мислимо на старинске римске хероје и тражимо по путу Апији стопе далеких цезарских легија. У четрдесетој, мислимо на античке беседнике и мудраце. У педесетој, на мученике и светитеље. — Има наше срце једно своје доба Петрониуса и Лукулуса, друго Сципиона и Помпеја, треће Цицерона и Сенеке, четврто светог Павла и Свете Цецилије… И градови имају увек по једно доба људског живота и људских страсти; једини је град Рим који има сва наша доба, и који даје свакој нашој страсти своје магије и своје истине; и када год се вратимо овамо, ми увек откривамо овде нова чудеса и нове лепоте. Рим није само вечит, него и вечно друкчији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер ни на једној стопи наше земље није дуже боравила људска мисао, ни више оставила трага људска енергија. Римска држава није престајала у свету за непуне три хиљаде година: када је свршила цезарска држава, она се претворила у духовно царство и папску државу. У Цариграду је једно време био златни престо римских царева, али је у Риму остала бронзана столица Светог Петра. Владара на Палатину брзо је заменио владар у Латерану и Ватикану. Од цезара који је био војник и првосвештеник, остао је владар и првосвештеник. Остала је у многом погледу и основа старе државне организације некадашњег царства: само место консулâ и проконсулâ у истим далеким провинцијама, стојали су сада владике и кардинали. То духовно царство и кад је губило своју снагу није губило свој континуитет. — Никад се Хришћанство не би било раширило да није знало за путеве којим су и дотле ишли римски освајачи за освајање света; нити би се било одржало да није себи потчинило Рим. Беседници с форума, отишли су на предикаонице. Порез који се плаћао Богу и цезару, доцније се плаћао Богу и Папи. Кад је Рим престао бити престоница целог античког света, постао је престоницом будуће опште вере; и умирући, стара држава се овековечила. Уједињење човечанства у једној држави није успело, и тад се пошло да се оно уједини у једној општој цркви. Паганизам није могао бити општа вера, јер је био основан на локалним божанствима; али што није могао бити Јупитер, то је могао Бог Хришћанства. Нове легије које су пошле одавде, нису носиле орлове него еванђеља; и путевима Апијом и Номентаном нису више ишле легије, него мисионери.&lt;br /&gt;
{{gap}}Атина је бивала и пролазила, али је Рим остао средиште света и магија великог дела људства које је најдубље веровало у Бога. Није само једном имао папа снагу некадашњих цезара. Јеретици, германски и француски краљеви, подела вере на више цркава, и подела папства на више папа, ренесанса и реформа, све је прошло над овим градом, али главне његове основе никад нису попуцале. Разврати и уморства која су ишла из Латерана и Ватикана, чинили су да папа губи моћ и углед, али је свет побожни разликовао личност човека од личности свештеника, и свет је примао благослове Бонифација -{VII}- и Александра -{VI}-, и узимао причест из руке убица.&lt;br /&gt;
{{gap}}И данас ствари овде имају изглед свештених утвари; и све живи у голој усамљености своје историјске лепоте, јер је свака од њих један докуменат људске мисли и савести. Рим је највеће средиште, јер је овде рођена идеја о општој држави и затим основа о општој вери. Овде је постао римски законик о организацији живота: ослобођењу слуге од господара, сина од оца, жене од мужа, грађанина од цезара. Али је овде зачета и идеја о љубави још и пре хришћанског учења, јер римски филозофи нису били космичари него моралисти; и Епиктет, и Сенека, и Цицерон, и Марко Аурелије, говоре о моралу основаном на братству и једнакости међу људима. Идеја о човечанству и идеја о човечности постале су овде истовремено. Ниједан други антички народ није ишао да осваја да би ујединио, него да би покорио; само је римски народ имао смисао о великој заједници под истим законима. Он је пропао баш кад је постао општим царством, али се обновио постајући општом црквом. Римска држава и хришћанска црква живе у свима делима људског прогреса од времена кад су постале. За двадесет векова није се од њих могло одвојити ништа што би скренуло на беспуће ова два велика појма: римску правду и хришћанску љубав. Геније човечанства развијао се на њима кроз најразличније и најпротивуречније историјске периоде. Римска држава и хришћанска црква, то су два највећа схватања величине и хармоније.

{{gap}}Никад Рим није лепши него ноћу, и нигде ноћ није лепша него у Риму. Има улицâ и пијацâ које никад нисам видео друкче него ноћу, и којима никад нисам знао име ни правац. Такве су улице у -{Borgo Vecchio}-, и квартовима у којима живе мали људи, где се прозори погасе већ од првог мрака, и где је тишина дубока као ноћно море. Прелазио сам туда широке пијаце где у дубоком ћутању свог трулог камења стоје залеђене старе палате и манастири, и где нас ноћне утваре пресрећу као непријатељске страже, и прате до куће као разбојници. Овуда корачамо, а изгледа нам да тонемо; осећамо под ногама широке плоче, а изгледа нам да смо у барци која је изгубила своја весла. Свугде се испречиле сенке као непроходне шуме; а кад кроз мрак ударе сати с које цркве, нико се не би усудио да их броји. — У овим су тамним квартовима изумрли читави народи. Овом су стопом земљишта прошле и војске освајача, и сјајне процесије, и патроле инквизиције, и мученици и свеци, и најбучнији карневали, и најлепше жене, и највећи људи. А све стоји још на свом старом месту. Па ипак на сваком раскршћу, какав страх од смрти. Рим је вечан, а смрт је ипак на сваком кораку. Осећање да све овде умире, и трагичније него игде, никад нас не оставља, ни онде где нам све изгледа необориво и вечито. Рим је вечан, али као тамна палата смрти. Ова борба тих неумрлих ствари са смрћу, која се види на сваком месту, то је оно што се најдубље осети у тим ноћним лутањима по једном неизмерном беспућу лепоте и туге.&lt;br /&gt;
{{gap}}У римским пољима и римским вечерима први пут сам познао дубоко и неодољиво осећање самоће које наше време више нигде не даје. Једина земља самоће, то је још Италија, са толиким празним обалама, и шумама куда још не пиште возови, са усамљеним малим градовима пуним цркава, са селима којима нико не зна име. У Француској су на најлепшим местима хотели, у Швајцарској санаториуми, у Немачкој касарне, у Србији пивнице, у Белгији фабрике, у Русији цркве, у Турској гробља. Само је још у Италији могуће видети лепоту и тишину неподвајане и уједињене. Само се ту види лепота неоскрвњена и тишина необешчашћена. Талијанска уметност је давала велика дела, јер су постојали уметници који су радили у градовима далеко од престонице, или живели у престоници далеко од људи. — Нико данас не зна колика је беда и унижење не смети остати сâм са собом. Нико не зна колика је несрећа никад не чути у самоћи како тече наша сопствена крв кроз наше вене и слепоочнице, ни како се чују кораци наших сопствених мисли у тишини у којој се све прокаже. Ни колика је лепота чути говор воде и пупчање шуме у тишини; и гледати очи животиња у самоћи; и мотрити војске мрава на путу којим нико не пролази; и слепе мишеве у ваздуху у којем је све изумрло и угашено. Ко је био онај полубог који је поставио у самоћу пустиње Сфинкса са онако раширеним очима и онако отвореним ушима? Тај је дао највећу реч о лепоти и дубини самоће. Један стуб у античком римском пољу, чија једна половина стоји а друга лежи у трави, каква је то неодољива лепота смрти и славе! Има тишинâ којих се сећам више него најлепших речи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једни беже од људи у самоћу а други беже од самоће међу људе. Онај који навикне на самоћу, прекида са светом као што чедан прекида са порочним, или чист за нечистим. Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу шуме и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине. И када љубимо, најискреније љубимо у тишини осаме; за љубав је свет њен прогонилац, пљачкаш, убица. Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих самоћа. Данашњи салон сатире у заметку све велике љубави, и замењује их великим злочинима над собом и над другим. Велике љубави су рад немих и глухих сати као и велике идеје. Велика љубав је сабласт која живи у пећини пустој и празној, и по шумама где не допире други глас него глас душе која се плоди слободно у неизмерне лепоте пожртвовања и вере у другог. Сујета се лечи само самоћом; самотник је једини господар самог себе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Бог убитава пустињу и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришао божанству. Само малога човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највећи свет једног друштва. — Буда и Христос су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати. Глас из пустиње, глас јеврејских пророка, то је глас оних који су се окупали у тишини мртвих простора, и чули у себи глас неизмерне доброте и дубоке чистоте које владају само у самоћи. Они су затим ишли да објаве да су видели Бога, исток и запад свега. А то је зато што су у самоћи чули своју душу, еманацију божју, у пределу где се једино она чује, очишћена од свега, и као у ватри прекаљена. — Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку. Свети Бруно вапи: -{O beata solitudo! O sola solitudo}-!… Микел-Анџело је живео у пустињи, јер се одвајао од света. Његове су оне благе и сјајне речи: Небудите ме; говорите тихо… -{Non mi risvegliate, parlate basso}-… Петрарка није пристао да живи у блеску Ватикана, и цело његово дело носи велики печат идејног и транцендентног живота једног самотника. Лаура је само у самоћи добила ону узвишену лепоту Богородице. Милтон је, слеп и одвојен од света, говорио другом у перо свој религиозни епос, и био индиференетан што за време док изговара своје свештене стихове, по улицама његовог града бесни револуција. Мали и мирни тоскански градови и фламански неми бургови дали су највеће уметнике. Париз и Лондон нису за велике песнике. Сви писци из тих данашњих Вавилона, у упоређењу на старе писце, имају на својим делима траг расејаности каква се има увек кад се говори с другим људима, а без оне благости и узвишене мирноће која се има кад се говори са самим собом. Пример Виктор Иго. Стални додир са светом, тумарање међу гомилама, раздражвљивост (''-{sic}-'') његове сујете, нису дозволили да његова поезија добије оно религиозно осећање спокојства који има само узвишена усамљеност једне душе. Треба да се уметник и мислилац одвоји у пустињу, или се затвори у своју кућу као у тврђаву, и не силази међу свет друкчије него што силазе они из тврђаве, у сухе дане, на реку, по воду.&lt;br /&gt;
{{gap}}Волео сам блага поподна на расејаним и пометеним путевима на старом Авентину, чије је шуме опевао Овид. Једно танко звоно, можда са Свете Сабине, прво осети конац дана, и одмах затим дигне на узбуну хиљаду других римских звонара. Једно за другим, као јата белих птица, дигну се у ваздух звуци са Свете Бибијане, затим са Свете Нереје и Ахилеје, и после са Светог Чезара, док најзад не забруји цео свештени град с краја до на крај, у безбројним металима, у једној какофонији свих тонова, и док се све то не раствори у потмуло једнолично брујање и у прашину мелодије. То је час кад се Рим растаје са једним окончаним даном или једним окончаним столећем. Звуци се помешају са целим морем шарене светлости. Са неколико невидљивих и прастарих звонара ударе стари маљеви и клатна, а звуци попадају по тамним крововима и поломе се по тротоарима. Светлост иде изнад града у лепршавим огњеним платнима. Ветрић се игра сјајем и мелодијом у ваздуху који је препун ватре и звука. То дугочасно брујање старог града из сваке његове пукотине и из сваке његове поре, то је извесно једна религиозно екстаза коју никакав град на свету није могао дати. Дуги и несравњиви четврт сата у вечерњем римском пољу, то је један од највећих догађаја људског срца.

{{gap}}Овде таквим сјајем отпочињу ноћи каквим би другде отпочело јутро. У другим старим хришћанским градовима падање мрака је језиво, као да ће се истог часа погасити све ватре овог света и затворити сви извори воде. По њиним улицама падне мрак који од ствари направи утваре и наказе. Али овде падање ноћи, то је провала светлости. Боје се претварају у ватрена влакна која се дуго исткивају и распредају, замршују и расплећу, и које од свега на земљи начине интриге сунца. Стари град изгледа тад да је изишао из својих темеља и да лебди у ваздуху кроз који протичу дубоке реке звука. Ово је ненадмашна слава у природи и празник у небу. Најзад, и кад Рим већ цео замркне, још по Авентину тумарају разбијене војске светлости. Оне нестану тек кад у даљини малакше и последње старо звоно, једно од оних која су сто пута позивала да се бежи од варвара; или сребрни гласић каквог малог звона које у тами утрне, као свећица.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај брег Авентино је у античко доба био најскромнији од седам римских брегова. У цесарско доба, брдо нишчих. Његова убога лепота нема повести; има једва мало легенде. За време Ромулуса, још овај брег није припадао његовој држави. Авентино је за римско краљевство први освојио благи краљ Нума, његов наследник, кад је победио два сатира, Пикуса и Фаунуса, који су дотле владали овим брегом. А победио их је кад их је заробио пијане од његовог вина и меда што је лукави краљ био кришом усуо у изворе са којих су они пили воду; иначе никад не би победио друкче та два фауна са брзим ногама и опасним рошчићима. — Авентино је била велика покрајина самоће и дубоко царство тишине. А краљ Нума је био највећи самотник старог века, и највећи љубавник самоће. Савршени мистик и најрелигиознији владар; најчуднија паганска персоналност и најизрађенији тип краља-мудраца. Можда само историјски мит, али ипак готова истина; и можда само фантастична фигура, али ипак изграђена физиономија. Ни сањалица ни меланхолик, него ћуталица и мислилац. Изабрао је Авентино, ту тврђаву тишине, за своју неспокојну и невеселу душу. Бежао је од људи које је волео и дружио се само са нимфом Егеријом, чија је шума била близу Авентина, и која је знала божанске тајне и говорила их краљу. — Једино самотничке стопе тог чудног владара остале су по античком Авентину, изабраном за побожна лутања. Стари век га је сматрао учеником Питагоре, јер је овај грчки мистик наредио био ћутање својим ученицима. Међутим Нума је живео више него за столеће пре мудраца грчког. Али ако није био његов ученик, значи само да је био питагорист пре Питагоре. — Свакако био је различан од свих других шефова народних и државних античког доба; дубљи него Тезеј и чуднији него Ликург. Од ратничког Ромулусовог града направио је град храмова; од добрих људи, свештенике; од војника, занатлије; од поштених жена, калуђерице. За преко четрдесет година његовог краљевања, није било рата: јер је тај љубитељ тишине веровао да је мир мудрост живота. — За себе и своју самотничку душу освојио је од фауна овај Авентино са његовим каскадама маслинâ и водâ. Краљ Нума је основао у Риму храм богињи Тацити, што значи божанству Ћутања, богињи са затвореним уснама.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али откуд тај чудни инстикт за самоћу у то доба историје кад су још владале дубоке тишине по целој земљи? Откуда та љубав за изналажење тајне живота у доба када је људство тек било почело, и кад своју праву тајну није још ни имало? У лепом миту о Нуми има нечег савршено хришћанског. Овакав какав је, највише кроз Плутарха, дошао до нас, Нума је најхришћанскије лице паганског света, и по својој љубави за људе од којих се крио, и по свом страху од тајне за којом је међутим неуморно трагао. Авентино није никад престајао да буде брдо меланхолије, јер је било брдо вере и самоће, које су, обадве, направљене од туге. Краљ Нума је још сјајна утвара коју сретате по самотним путима римске кампање, једини који овде господари нашим самоћама, и чији је мит лепши од Августове повести.&lt;br /&gt;
{{gap}}Авентино је још само једном постао озарени брег. Ако је за цезарско доба био брдо нишчих, за папско доба је био пребивалиште неколицине светаца. Још овде у једној цркви стоји проповедница папе Григорија Великог, који је спасао Рим од куге и од варвара, и говорио овде благу хришћанску истину у њеној назаретској чистоти. Али је Авентино био највећи кад је био постао тврђавом угроженог хришћанства: кад је овде под једном наранџом сањао Свети Доминико, један од највећих политичара и војника вере, свој страшни сан Христовог осветника. Зато сам у своја пролетња и јесења лутања овуд већма мислио на ову огромну средњевековну фигуру, него на све што јој је овде претходило. Само је лепо оно што је страшно — рекао је енглески песник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Два највећа свеца из -{XIII}--ог века били су талијански мистик Свети Фрања из Асизе и шпански догматичар свети Доминико из кастиљанске Калеруеге. Ничег нису имали заједничког та два свеца и лична познаника, осим што је светац из Асизе онолико волео веру колико је светац из Шпаније мрзео безвернике. Талијански мистик је живео по шумама и пећинама свог Субазиа и на мелачнхолином (''-{sic}-'') језеру Тразимене говорио да је Бог свугде: у срцима људи, у крилима птица, у снази зверова. Курјаци умиру од глади а птице од мраза, и све је уједињено у општој судбини, сва бића су везана међу собом, а сва уједно везано за Творца који је извор заједнице и љубави. Шпански светац, напротив, проповедао је по Шпанији и Француској покољ јеретика патарена који су деца сотонина. И, на шпански начин, одвајао је од Бога не само животиње него и људе који нису веровали као он. — Ученици свеца из Асизе вратили су талијанском католичанству нежност примитивне хришћанске цркве каква се од доба Григорија Великог није више познавала; а ученици свеца из Шпаније унели су у веру ригоризам и непомирљивост шпанског амвона, и упалили ломаче инквизиције. Свети Франческо је зверове звао браћом, а Свети Доминик је целе људске провинције препоручивао за пламен и џелате. У овој двојици светитеља су, јасније него игде, оличене разлике између ведрог католичанства талијанског и мрачног католичанства шпанског. Никад у Шпанији не би могао понићи проповедник као светац из Асизе, да се исти час не би обрнуо у мрачњака као што је био овај светац из Калеруеге. — Свети Доминико је био кључар и магнат цркве, а свети Франческо је њен песник и гладница. Један виче џелатима: «Побијте их све, а Бог ће после сâм одвојити добре од рђавих». Други благосиља рањаве и лечи губаве. Свети Франческо је био пророк и скрушени слуга олтара; а Свети Доминико је био теолог догматичар, црквени политичар, и, најзад, војник вере. Један је клицао љубав, а други поредак; један веру, а други догму; један побожност, а други послушност. Доминиканци су били војска цркве против јеретика, и од почетка -{XIII}- века шефови папске инквизиције Санто Официо. И то све док нису дошле војске језуита да их смене у -{XV}- веку. Само је Шпанац Игнасио из Лојоле могао сменити Шпанца Доминика из Калеруеге. Доминиканци су били преки војници, а језуити били гипки дипломати. Савонарола и Томасо Кампанела су били доминиканци. — Али између Светог Франческа и Светог Доминика постојале су и разлике у погледу развитка саме вере: први је оличење једне благе верске идиле, а други је оличење свирепе верске политике.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данте се дивио обојици на начин великог католичког песника. Светом Франческу се дивио, јер је дао вери своје детиње срце… -{Naque al mondo un Sole}-… А Светом Доминику се дивио, јер је истој вери дао своју гвоздену мишицу.

{{gap}}Нигде историјска визија није ни моћна ни сугестивна колико у Риму. Ми се овде осећамо савременици свих ствари овог града. Као да су јуче на наше очи ударили овде први четвртасти камен на Палатину двојица младе браће које је задојила вучица из римског поља. Као да смо својим очима видели све цезаре у цирку, све папе на амвону, све мученике на ломачи, све варваре на бесним коњима победилаца и рушилаца. И као да смо и сами ишли овуд гологлави у свима процесијама. Живот атинског света и источних народа старог доба, ми смо само разумели и запамтили; али живот овог града ми смо и сами проживели. Атина је узвишенија, али нам је Рим ближи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер су стари римски људи још уз нас и са нама. Још идемо њиним путевима по свима старим континентима; и још прелазимо преко њиних мостова по нашим сопственим рекама; и још по нашим пољима лежи римски свет у гробљима која откопавамо; и још се дивимо њиховим аквадуцима и пијемо воду из њихових цистерна као из њиховог длана. Зато су нам блиски. И кад нисмо ми код њих у Риму, они су код нас и у нашој кући.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чак и грчка мисао је прешла на велики део нас преко живота римског: преко њихових књига и њихових институција. За наш морални живот је стоицизам био једно од највећих упоришта. Стоицизам је стварно дошао к нама више из Рима него непосредно из Атине. Римски стоици су га и изградили. Код атинских стоика је врлина изгледала сујета, затварање у себе, привилегија елите; код римског грађанина је та иста доктрина постала грађанском свешћу, правим смислом, социалним осећањем, науком о акцији, вером у дужност. Цицерон препоручује своме народу само филозофију која је практична мудрост за живот, као што је Волтер то исто препоручивао свом народу и свом времену. То је зато што су Платон у Риму а Декарт у Француској подједнако били одвели друштво у чисте апстракције које су без везе с људским животом. И филозофија, и историја, и књижевност, све је било у Риму у знаку стоицизма. У Риму су били подједнако искрени стоици и преубоги Епиктет као и пребогати Сенека. Нико није дубље стоички моралан него Тацит; ни стоички практичан као Папиниус или Гајус; ни стоички чисти, као Јувенал или Марко Аурелије; ни стоички храбри као Брутус или Катон. Стоицизам је овде стварно замењивао религију, и филозофи су били узели боговима њихова места.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хришћански наук нам је дао идеју о љубави човечанској без обзира на расе и сталеж. Али стоицизам је дао безброј римских карактера који су постали школски узори за народ и песнички узори за све творевине духа. Римљани су били у своје доба највећи народ на свету, али и једини који су разумевали величину света. Римски моралисти су говорили о човечанству, а римски законодавци су унели стоицизам у општу идеју о правди, и изграђивали законе за свет а не само за себе. Ни сами нисмо свесни колико у сваком од нас, у погледу идејном и моралном, има од римског карактера. Рим је био највећа школа о праву и дужности. — Рим је имао цареве какве није имала никад ниједна друга држава на земљи: Трајана, Антонија Побожног, Септима Севера, Марка Аурелија и Јовиана. Свет још вапи за таквим владарима. Примери Брутуса, Катона и Перса и данас су мерило за просвећено јунаштво, и за смисао о грађанској дужности. Чак и сами римски примери тирана, крволока и развратника, били су највеће мере могућности. Све је овде било велико, и добро и зло; све је изражено у потпуности и у парадоксу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рим је био тло где се вечито живело за неку идеју. Ко ће порећи да пагански римски мудраци нису били инспирисани колико и хришћански Свети Оци? И ко ће порећи да пагански хероји нису умирали за своју идеју са истом мистичном егзалтацијом с којом су хришћански мученици умирали за своју фикцију! Стари Рим је имао своје карактере и за папско доба, и којим се поноси људство: Григорије Велики, Арнаулдо из Брешије, Свети Франческо, Савонарола. — Стари Рим је живео у разврату и насиљу какве блага Атина није познавала; али те страшне мрље историје опрале су величине римских хероја. У хришћанско доба је папа Јован -{XII}- имао харем у свом Латерану и једног ђакона посветио у штали; у породици папе Александра -{VI}- трују једно друго. Али су овакве ужасе хришћанског света опрали својом крвљу хришћански мученици. '''''Sangrum mat'''y'''rium'''''. То је лепота на овом тлу вечитог прегорења и борбе за утопију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није свет знао за правду нити су људи знали за право док није постао римски грађанин. Нису народи престајали да се искорењују док нису дошле легије да донесу мир. Нису постојале ни европске народности док није цезар у оквиру римске државе формирао варварске масе. Наш идејни живот је везан за грчке филозофе, наш морални смисао за јеврејске пророке, а наша идеја о грађанској величини за римске карактере. Зато овде нико није странац. Сви смо пили на том извору, и сви смо прожети овом светлошћу. На сваком старом камену овог града има нешто написано од дубине свих људских колена, и овде је запечаћено нешто од сопствене судбине свију нас.

{{gap}}Нема већег насиља над својим духом и душом него се поделити у Риму између две врсте емоција: оних које нам даје доба цезарско и оних из доба папског. У осталом, све се овде наслонило једно на друго: старо цезарско купатило на какву цркву Средњег века; или црква Средњег века на какав данашњи енглески хотел. Била је вечита судбина Рима да једно обара кад треба да нешто ново подигне, и он је то подизао увек баш на истом месту, и често истим камењем, и на истим старим темељима. Није никад било суревњивости за прошлост. Старе базилике претваране су у хришћанске цркве; стари форуми у нове пијаце рибе и поврћа; стари храмови у народне саборнице; стари папски Квиринал, у палату савојских краљева нове државе. Велика црква Арачели на Капитолу подигнута је на деловима храма Јупитеровог који је у цезарско доба имао кров од злата. У њу су донесени стубови ко зна све из којих паганских храмова, а један чак носи натпис да је из спаваће собе Августове. Тако и тридесет и шест јонских стубова од белог мрамора у цркви Свете Марије Мађоре, узети су из храма Јунониног. У Латерану су четири позлаћена стуба донесена из храма са Капитола; Август их је излио од бронзаних кљунова египатских бродова после битке код Акциума.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема тога нигде другде. У старој Теби је Рамесеум остао на свом месту усамљен у свом болу и својој лепоти, као и Амонов храм близу њега; и као Партенон у Атини и Света Софија у Цариграду. Али у Риму је Света Сабина подигнута на зидовима храма Дианиног; Света Марија сопра Минерва над храмом Минерве; а света Марија Египатска је био најпре храм који је сазидао још краљ Сервиус Тулиус. — Све је помешано у слави и конфузно у односима. Према Марку Аурелију на бронзаном коњу на Капитолу, диже се високо под небом Гарибалди на железном коњу на Јаникулу. Недалеко од гроба Пија -{IX}-, види се у једној палати споменик једног Зуава који је пао у борби против папског егоизма и за народну државу. Поново је пробушен Палатин и нађене су, испод дворова старих цезара, куће старе господе, можда из времена Кориолана. Да се копало дубље, нашло би се и више. Била је и та вечна судбина овог града да ништа не умре од себе, и да се на свачем види насиље људске руке и свирепа воља за такмичењем. Овде је свако доба оставило своје трагове величине и бруке. Један од седам брегова на којима је саграђен Рим, требао је да отвори своју утробу да туда прође један тунел. Уз славну цркву на Капитолу, где има мрамора од Донателиа и где је олтаре сликао чудни Пинтурикио, наслонио се накарадни споменик Уједињења, иронија данашњег уметничког генија ове земље. Нови банкарски Рим хоће све да затре: да своје дућане метне у старе палате, а своје банке да метне у старе цркве. Нигде се као у Риму не виде контрасти генерацијâ и сукоби укусâ овако јасно исписани на стварима.

{{gap}}Велика јата шева певају песму вечне светлости, над мрким камењем, с обе стране пута Апије. Овде римски предео има над собом целу половину неба. Видик је безмеран. Римска поља се таласају у светлости која је веома помична, и која ниједној ствари не даје да остане развнодушна (''-{sic}-'') и закована за земљу. Бела црта овог широког пута иде одавде до мора, нестајући у даљини као сребрн глас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Поред оваквих путева, најживљих и најосветљенијих, стари свет је дизао своја гробља. Стојали су овде господски мрамори са натписима пуним простачке поезије и кукавичког опраштања од живота. Мртви су овде били предстража живих. Они су овамо дошли да буду учесници љубави и сунца, јер је Апија била вена живота. Овде су били гробови Сенеке, Плинија Млађег и Луцинијуса; али је овде било и вечерње шеталиште старог Рима, као што је данас Пинчо. Златне носиљке куртизанки мешале су се са кочијама претора и сенатора. Сви народи истока и запада знали су за живот на овом путу. Овуда су се враћале легије са истока вукући за триумф краљеве Витиније и Азије; а Клеопатра се отровала да је не проведу овуд за триумф Октавианов.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мртви су то све знали кад су легали поред овог пута. Јер умрети, то није ништа; али бити заборављен, то је најсвирепија одмазда смрти над животом. Нико не зна колико је језив страх од заборава. Он прожима све највише сате и случајеве живота: љубав, херојство, геније. Он је својствен само онима који су знали сву цену живота. Људи ситних срећа немају тог страха; већма се боје смрти него заборава. Њих између живота и смрти води само путељак којим се пређе без ужаса, каткад и неопажено. Али људи великих судбина хоће да, потчинивши живот, потчине и смрт. Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други. Чемернијег страха и кобнијег парадокса нема од овог у целој човековој судбини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад су овим путем тишине непроходне као шуме. Стари се записи бришу и губе своја слова на наше очи. Позлаћено камење маузолеја Цецилије Метеле блиста у овом јесењем пролећу. Један гроб, то је све што господари целим овим пределом. Један гроб, то је једино што се издиже изнад свега што овде живи. Све друго је нестало, али је гроб остао; гроб једне племићке са двора Августовог, из највећих дана царства. Сви други гробови су збрисани, и овде и свугде, али овај стоји усред овог видика, поред пута којим су пролазили сви рушиоци; он стоји непорушен, сјајан, непобеђен… А све је друго очајно тужно. Стари аквадуци, расејани као каравани уклетих духова, распадају се од нашег погледа. Овде све пребива у дубоком очајању славе, и све живи у горкој љубави за умирањем.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>p7b2wjksk4zu5lfh3fdcdvjbf4syjkn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Градови и химере (1930)/Писмо с Јонског Мора</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61505</id>
    <revision>
      <id>145612</id>
      <timestamp>2026-08-26T17:25:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930) | | | Писмо с Јонског Мора | [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије]] }}   &lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Писмо са Јонског Мора &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;  {{right|''НА КРФУ, у јесен 19**''}}  {{gap}}Ве…</comment>
      <origin>145612</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="58578" sha1="c649opj59h6s912zywufa0nthkkb80i" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
|
| Писмо с Јонског Мора
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије]]
}}


&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Писмо са Јонског Мора &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{right|''НА КРФУ, у јесен 19**''}}

{{gap}}Већ од поноћи је ветар ударао у десну страну брода, који је ишао низ невидљиву воду, колебајући се, и захуктано, као што су морали некада ићи, овим истим путем и у оваквим истим ноћима, фригијски бродови са два реда весала. Према ниском небу које је још сада имало боју камена, назирале су се далеко неке тамне масе по води. Јесу ли то острва поред којих је наш брод прошао док смо још спавали? Не, то су само обмане вида, небројни фантоми мора, уображене тврђаве по води и по ваздуху. Оне не престају да овде искрсавају од јутра до мрака, и то је највећа лепота ових сати по таласима. Тек сутра око подне видећемо зелени Крф, митско краљевство Алкинојуса. Значи, да је запад наоблачен и да ћемо сутра имати буру. Али ни по чему се није осећало да ће скоро сванути. Чуло се само велико срце брода како туче у морској дубини, и како се његови ударци разлежу у морској пустињи. Ветар, хладан и црн, звиждао је у конопима и разбијао се о катарке. Ја сам узалуд чекао да видим јутро када се запали море од сунца које ће овде напречац испливати из воде и крви. Али је по свему изгледало да се тек сада хвата вечерњи сумрак, или да смо упловили у предео у којем нема сванућа.

Моје су очи биле још пуне синоћњих звезда које су ме пратиле од талијанске обале ка Јонским Острвима. У овој пустоши изгледа да звезде силазе из својих усијаних сфера и мешају се са водом, остављајући за собом дуга ватрена влакна, као запаљену паучину, која се дуго лелуја, док се не дотакне воде и не угаси на таласима. У такве сјајне ноћи изгледа да брод плови високо између звезда, а не по површини воде. Он целим путем јуриша у пустош и у дубину свода, као сабласт која се не успиње снагом крила или својих једрила, него снагом воље и срца. Нигде се човек не усами толико колико на броду. Човек је на отвореном мору наједном одвојен од свега што је оставио на копну, и бар половину конаца се испрекида између њега и света. Пошто размести своје ствари у кабини, и обуче путничко одело, и набије на главу своју капу за ветар, изишавши на палубу одједном као да је решено нешто крупно, и да почиње нешто друго и ново. Почиње да не размишља више о стварима о којима је мало пре размишљао, него мисли на ствари далеке и противуречне; и престаје да држи у памети оне који су га испратили на брод, и осврће се по палуби да нађе какво ново познанство. — Небо је празно и море пусто. У том пределу индиферентне лепоте, љубави и мржње се губе у истој апатији. Остаје само њих двоје усамљено: душа и бесконачност. Нигде таквог случаја као на широкој морској пустињи, „у шуми широког мора“, као што каже стари Есхил. Оне се утапају једна у другу и изгуби се свака међа која их раздваја.

Још није нико изишао од јутрос на овај брод на коме већ почиње Левант, и на коме се јуче из једне талијанске луке укрцала нека шарена поворка за Исток и Египат. Путник којег запитате нешто талијански, одговара арапски или грчки. То су трговци из Бејрута или Дамаска који се зову Сиријанци, а који су Финичани, а то значи Семити, који примише грчку веру, и арапски језик. Затим добра кита Јевреја, Израелита, Жидова, са својим верним Сарама и мудрим Ракилама. И Египћани који носе муслимански фес а пију енглески виски... Чују се овде сви језици Леванта, у доста простачкој какофонији. — Са мном из Рима путује један немачки консул који иде за Сирију, и његова жена Холандкиња. Он је човек који сав живи за политику и Германију, а она за музику и авантуру. Њена два крупна сива ока вреде два велика града у Немачкој. Те су очи засењене и уморне од неке ватре, као да су много гледале у сунце, или као да је неко ту жену много љубио у очи. С њима двома путује и њихов млад рођак, неизбежни рођак свих лепих жена на овој земљи. Консул, холандкиња и рођак, то је вечни троугао, теза — антитеза — синтеза, и дефиниција свих дефиниција.

Та Холандкиња је жена за љубав, јер има маште. За љубав као и за религију треба пре свега имати имагинације. У религији су најпотпунији они који имају фантазије: они постају визионери, од којих су многи постали свеци и јунаци. У љубави су такви постали велики тумачи срца и рафинирани носиоци спола. Без велике маште нема велике љубави. Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада. Љубав без маште јесте себична, јер је субјекат увек мерило за објекат, и јер је цена одговорила мери, а пазар доброј процени. Жена без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа. Човек кад почне да љуби дубоко постаје одмах чедан и тражи да буде протектор: а најчеднија жена, кад почне да љуби, губи чедност и постаје раскалашна. За то ако нема много маште, она то не уме да заглади љупком игром хиљаду финих контраста: да се умногостручи; да се претвара из вука у јагње и из јагњета у вука; и да од своје страсти направи интригу која и најпаметнијег збуњује и најприсебнијег засењује. Прошло је време љубавне романтике; али док траје човека финог укуса и деликатне ћуди, трајаће потреба за љубавном мистиком. Велики љубавници су ретки на свету као и велики музичари. За једног уметника је потребна само једна врлина која се зове таленат; али за мајстора у љубави је нужна читава клавијатура крупних и ситних врлина. То су одлике које од једног уображеног осећања среће или несреће, изграде целу једну чаробну човекову судбину, велику као неку непроходну прашуму. Да се постане светац, треба једном умрети за своју дубоку веру; али да се буде велики љубавник, треба хиљаду пута умрети, и умирати за хиљаду вера и неверстава. На прсте се дају избројати велики јунаци и јунакиње љубави. Има у календару много више светаца него у историји великих љубавника. Света Катарина Александријска је била једина светитељка која је носила троструки ореол: бели, у знак чедности; зелени, у знак мудрости; и, најзад, црвени, у знак мучеништва. Велика љубавница треба да има такву троструку ореолу: сјај физичке лепоте, отров интриге, и чар суза. Ако ова Холандкиња не постигне суму среће љубавне, то ће бити само за то што је удата у Немачкој, као што не би постала алпиниста да је остала у Холандији.

Гледао сам синоћ витку и белу силуету ове жене на непрегледној води. Жена и море! Два елемента од којих је направљен овај свет. Када видите оваку жену да вам иде на сусрет, она изгледа лађа што долази из Индије, и носи товаре мириса, драгог камења и папагаја. Она свој спол држи високо као што је некад развијену заставу на сунцу Лепанта држао, у дан битке, у злату обучени шпански принц и победилац. Све је на њој изазивачко и убојито; све срачунато за напад и на бездушни отпор. По мишљењу ових жена, морал су измислили људи, а не жене; и они су морал измислили за друге, а не за себе; и морал су измислили несрећници и убоги; и морал је луксуз и раскош убогих. Ако су га измислили богаташи, они су га измислили за сиромахе; а ако су га измислили болесни, они су га измислили противу здравих. Да је Сократ био леп и богат, као Алкибијад, не би му било на памет пало да буде највећи моралист, него би био највећи љубавник. Сократ је дакле био моралист по невољи, рекла би ова госпођа. Кад је био суђен, изјавио је судијама да му је седамдесет година, да има троје деце, од којих је једно момче а друго двоје нејако у мајчином наручју! Према томе, Ксантипа је морала бити млада према мужу престарелом, мужу од незнатне фамилије; ружном, и великим сиромахом, који је друге учио бесплатно, и, најзад, који је био само мудрац. То су све разлози да жена злоставља мужа и остави име оштроконђе кроз векове, и ако Платон у «Федону» пише да је била добра. Јер младост има своје законе у крви а не у памети. За Грке је морал био део естетике, а не религије. Солон је био довео у Атину куртизанке са Лезбоса и Неукратиса, и храм Афродите Пандемос направљен је за паре које су оне донеле својим телом. Тек после персијских ратова, каже Аристотел, значи после своје пропасти, Грци су почели да се баве моралом... И тада морал није био ништа друго него наука о срећи. Никад ни доцније, Грци нису мислили о моралу другчије. Још је Хезиод рекао: «Није мудро бити одвећ мудар».

Она би вам додала: «Кад у женском друштву говорите о моралу, ви изгледате као да немате ништа боље да кажете, или да правите злочесте алузије на туђ рачун. Било је жена великих списатељица и великих научница, али ни једна није постала велики моралиста као ваш Сократ... Морал смета машти и срцу, и за то је опасан. За живот и љубав довољно је имати укуса и маште, маните крви и лудог новца. Срце је непотребно, јер оно исто тако слепо мрзи као што и слепо воли, и отвара поноре и онде где их нема. Душа је словенска ствар и њу треба оставити томе племену, заљубљеном у несрећу и сузе. Ми Холанђани већма гајимо лале и тулипане него душе словенског типа. У многим народима учи црква жену да је љубав грех; али нова Ева оставила је душу Богу а тело ђаволу. Грешна Госпођа Бовари и несрећна Ана Карењина, немају с нама ничег више заједничког! Нисмо још успеле да отмемо људима паре, али смо већ успеле да им отмемо њихову слободу и узмемо њихове навике. То је наш римски триумф!» — Ја сам сладко слушао ову младу жену која је овако цвркутала једино из каприца, да би изазвала само смех; и намерно овако лудовала ни сама не знајући да понекад и мудрује. Сва лепота једног дана на Отранту, била је тог јутра на малим уснама једне жене.

Жудно сам чекао да сване и да се види цела пучина. Одувек сам осећао неки тамни атавизам за велике воде. Никад нисам имао срца према апатичној лепоти поља, или грубој и студеној тишини брега, ни сâм не знајући зашто. Као да су моји предци били гусари и живели певајући по води и пљачкајући по копну! Још носим у памети све мале затоне по нашој дубровачкој обали куда сам тумарао дететом. Силазио сам на воду с првим зраком сунца, да се вратим кући тек кад ме отуд отера ноћ или олуја. Та самотна и слатка места некадашње херцеговачке обале, где сам из мора извлачио и ноге и руке окрвављене у лову на ракове, и где ме посведневно уједало сунце и пекла морска пржина. Мали затони у којима сам гледао све космичке битке светлости и мрака!... У очима пуно модрила неба и мора; у коси пуно соли; у души пуно ромерања борића и смреке... Цео ваздух мирише рузмарином и јасмином што се растапају у вечерњи зеленкасти сутон. Нигде на земљи онолика јата ласта колико вечером излети из дубровачких звонара. И звуци старих звона попадају по води и по крововима, као камење. — Море, то је само то дубровачко море!... И сунце, то је само оно сунце које обиђе цео космос али дође вечером да западне само овде пред Бониновом!... Треба слушати море дететом, успављивати се њиме у својој колевци, као дугом мајчином песмом. И будити се у вриску и плачу за време његових горких еквиноција. Ко није море познао на тај начин онда оно није страст која залуђује, него само лепота која задивљује. Оно тад нема власти над човеком, не мења његову душу, нити преиначује његове жеље и намере. Човек га тад слуша као песму, али не као хуку сопствене крви. Оно тад не зна да буде убилачко, нити да васкрсава; нити је узрок каквог великог порока, ни повод једне дубоке и фаталне енергије. Оно више није човеков дух и материја, него само једна сјајна велика вода у којој се разлио сав живот и распевало небо и земља. Нешто неизмерно велико и лепо, али нешто изван нас, с ону страну нас, нешто индиферентно у нашој судбини... Али море у детињству, то је откриће и сазнање нечег централног у животу од којег се више ништа не може одвојити кроз све наше среће и несреће на земљи. Море у детињству, то је прво учење о величини, чистоти и моћи. Треба знати све песме мора на памет, реч по реч, па разумети његов говор у свој разноликости од јутра до мрака. Јер је море пре свега музика па тек после вода и простор. Море није само вода, него је пре свега светлост. То је једина лепота која не зачуди него престрави. Само онај који је заплакао кад је први пут видео море, разумео је његово место у свемиру. Жалосно је слушати га а не разумети га. Јадни људи с копна! Ви сте можда спасени за небо, али сте за свагда изгубљени за море. А то је страшно.

Море отворено, очајна празнина, па ипак није монотонија ни досада. Како да се разуме тај парадокс вида и слуха! Од куд то да празно море има све варијације копна, копна с његовим светлим бреговима, смркнутим шумама, и узрујаним рекама? То је за то што овде влада вечити покрет; а покрет је довољан да све замени. Ја мислим да смо ми на ритам научили само по куцању нашег људског срца, и да живот не умемо замислити без покрета ни покрет без живота. Свод се овде креће; море се љуља у неизмерном простору; видик се помиче, и расте и скупља, непрестано; облаци пролећу као ужагрене масе, час понирући у пучину, а час бацајући из неба по води своје усијане сенке. По цео дан пале се и гасе по пучини велике ватре, и протичу потоци свих боја. Најзад, непрекидне илузије вида: час као да се указало у даљини неко острво, или у близини нека тамна шума, или на самој црти видика велика флота тамних и високих галија... На мору се живи од самих привиђења. Зато путник не осећа ни тренутак досаде какву осећа на обалама најлепших сребрних река, и у сенкама тамних шума, дубоких и меланхоличних, које изазивају бол, и где имамо страх да останемо сами са собом.

Има жена за које је љубав један део тоалете, као што има људи за које је љубав партија шаха или лов на лисице. И једни и други стрепе од компликација. Она ће вам рећи: «Заљубљеног човека, никад! Али љубавника, увек!...» Заљубљен човек је свиреп и себичан; он је аналитик, а жени изгледа несносан педант. Има разлике у љубави двају сполова: заљубљена жена све је нежнија што више воле, а човек је све свирепији што је више заљубљен. Има, одиста, данас једна нова Ева, жена наших времена, о којој говораше Холандкиња. Она је с цигаретом у зубима на улици, са гетрама на ногама и коњичким бичем у руци, с карминисаним уснама и модрим колутима около очију; која има свој апартман у хотелу; која се карта и љубака с непознатим људима, и присваја страсти бадаваџија и ноћника. Наследила је од оца и мајке колико и њена браћа, и већ сутрадан пошла за нама на улицу и у кабарет. То је жена с новим сензибилитетом и моралом; и нема више човека који би је одвео до отрова и до бацања под воз, као што су биле две поменуте прабабе из француског и руског романа. — Тип ове Холандкиње што са мном путује, то је жена која у љубав уноси сву истанчаност неке блазиране фантазије, и која од осећањâ прави интриге. За њу је љубав мрачна сплетка. Док је оваква жена само оргија наших чула, она је безопасна; али кад постане духовна потреба, она је страшило. Кад је једном мом пријатељу, који зна да чита судбину, пружила била руку да је прочита, он је дуго гледао у њен сребрни длан, и запитао је осмехнуто и збркано.» «Чију судбину да прочитам овде? Вашу или моју?...» Добри сентименталац после тога побегао је на Запад место да је прати на Исток. И ја сад имам неподељено задовољство да гледам истовремено ово топло море и ову духовиту жену, која води своја два мужа, поносна и глупа као два лабуда из Немачке бајке, правећи с њима шалу у коју је метла сав свој бесмисао о љубави и срећи. Кад је синоћ силазила са палубе у своју кабину да спава, завршила је разговор са својим рођаком, који је немачки царски гренадир, овим речима: «Примећујем, драги рођаче, да човек који се одвећ дружи с коњима постане најзад магарац...»

Ваздух се лагано почео да беласа; свод се протегао; цео простор се гибао узнемирено и напорно. Вода је имала боју старог сребра и пепела. Али се осећа да ће дан забелити а сунце се неће видети. Све је било неразговетно и нерешљиво у небу и на води. Лађа се гибала нежно као колевка. Море је урлало у точковима с напором који је изгледао да ће велика грађевина од једном малаксати, или се цела поломити. Кроз катарке је звиждао јужњак. Кров лађе су морнари давно опрали, али још није никог било на броду. Ја сам чекао њих троје да изиђу на уговорени састанак да видимо излазак сунца на Отранту. За бродом је јурио, протежући се све већма, један млечни талас. По некад је вода запљускивала све до на палубу, и цедила за тим у сребрним пенама са палубе у пучину. Јутро је свитало по целом великом мору и сијало у белој ватри. Јутро из Одисеје!... Еос са ружичастим прстима!...

Овакво буђење мора са свима бојама и гласовима изгледа да у овој пустоши има своје доживљаје, своје среће и несреће, као и буђење великог града. За то никад на води едно јутро није налик на друго. Често чујемо на празној пучини, којом овако широком и пустом дуго путујемо, како најједном зазвоне звона. Најпре ситна звона што певају као деца кад се прва пробуде, затим већа звона, и најзад она највећа у чијем тучу изгледа да је те ноћи спавала душа града. И тако звони дуго. Наличи на јутра у каквом старом хришћанском месту у које се живи за молитву и највише говори о смрти, и где је звоњење звона један екстатички моменат живота. По некад се на пучини зачује као да роси киша по каквом густом парку платанâ. Затим као да ветар пролази са жагором и невеселим звиждањем кроз ноћну шуму борова. Најзад се чује као да је далеко затутњило копно преко којег је прејурила нека невидљива коњица; а кроз ваздух прође танки глас трубе... Од куд сви ти гласови у овој пустињи неба и мора? Је ли то за то што наша мисао не може да се одвоји од себе ни за тренутак, и што увек носи цео свет собом? Зато нам се чини да море има све мелодије земље. Можда су због тих чудних илузија слуха антички људи населили празно морско дно боговима и женама, боговима који мрзе људе и утапају их у својим понорима, и нимфама које их маме својом песмом и голотињом. — Као све ствари које су гледане у самоћи, тако и море има душу онога ко му се диви.

Кад сам кренуо с места са којег сам цело време посматрао видик, изгубљен у светлости неба и воде, опазих у дну палубе моје сапутнике. Стајали су напоредо сви троје, — вечно Троје, који су можда овако исто неразлучно везани посматрали први освит јутра у хаосу. Ја им приђох с леђа. Глас госпођин је већ звучао у овом јутру као певушење валића у каквом затону, у сумрак освита. Има финих женских гласова што жуборкају као да та жена, док говори, држи у устима малко воде, која благо клопори.

— Ја волим псе због њихових детињих очију, али ми не говорите о њиховим устима, великим и увек мокрим. Мачке волим само због њихове отмености. Какво имају држање, став и покрет! Никад ни Клеопатра ни госпођа Рекамје нису умеле направити два корака које направи моја обична немачка мачка. Ако не волим довољно мачке, то је због њихових ружних очију, јединих очију које немају погледа. Била сам једном на једној изложби у Паризу. Треба видети француско лудило за мачке. Певају им модригале и пишу музичке комаде, и новинарске чланке, и званичне рапорте. А знате ли ма којег античког писца који је славио мачке? Зар нису мачке добиле своје име и славу само у афектираном и блазираном салону француском, XVII-ог и XVIII-ог века. Сад манијаци истражују како је мачка била од увек чар доброг друштва, и неделива од једне велике даме у једном великом веку. Поменуће вам стихове Менара и епитре Скаронове, и епитафе де ла Мота за мачку књегиње де Мен и сонет Бенсерада мачки госпође де Хулијер... Морбидна машта песника Бодлера покушала је у нашем веку да наметне обожавање за ту хладну, себичну и мизантропску животињу, дајући јој карактер нечег фаталног, а који је, стварно, само досадан и безличан. Само песници лудују за мачкама. Али они лудују за свачим. Песници су хипокрити као све сањалице; они природно лажу, јер ако не варају другог, варају сами себе, живећи више од уображења него од истине, више од узбуђења него уверења, више од својих нерава него од своје памети». — Заметно сам тако насред Отранта са госпођом прави бој због мачака које су једна велика срећа на земљи и велика лепота у природи. Бифон је мрзео мачке, а академик Монткриф је бранио ту фелу али више из ината Бифону него из љубави за своје мачке. — Мачку одиста већма воле људи него жене. То је зато што су жена и мачка одвећ сличне међу собом, по себичности и грамжљивости. Још антички писци су, говорећи о доброти човека према лукавству жене, рекли да је човек пас, а жена мачка. Пас с добродушним очима детета и сав срце; а мачка човекомрзац и изелица! — Жена и мачка инстинктивно мрзе човека, и живе с њим у истој кући само по навици и по невољи, са више досаде него трпељивости. Мачка воли кућу, а пас човека; мачка је охола, а пас је слуга. Али је мачка и отмена, искључива, довољна сама себи, и зна шта хоће. Она је без љубави, али је и без страха, и нарочито без удварања. Мачка је најгосподственија животиња; њено презирање човека изгледа једна историјска мудрост.

По свему се видело да госпођу није још занимао излазак сунца на Отранту, ни велико певање мора које је сада котрљало своје беле и усијане валове. То лепо море што путује са нама, путује и пева! На једној страни видика чинило се да ће сад изићи из воде велики сунчев колут који овде изгледа као глава Посејдона кад је извирио, како каже један латински песник, да гледа како Јунона разбија Енејеве бродове. Неколико плашљивих сунчаних зрака одби се одиста од пучине и растури по небу. Лепе очи госпођине добише боју и дубину ваздуха. Жене воле природу, као животиње, чежњиво и сполно.

Многи људи имају на мору мисао о смрти непрестано у памети. То је ваљда зато што неизмерност простора напомиње тужну ограничност живота. Али они који су дететом гледали топло подневно море када веје маестрал, летње бело и непомично море што сјаји већма него звездани свод, нису могли бити меланхолици на његовој обали. Њих баш море, већма него ишта друго, уверава у бескрајности лепоте пред којом све друго ишчезава. Ја мислим да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред пустиње, јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном. Зато људима рођеним поред мора, пучина изазива само бесну љубав за живот. Не знам може ли се бити песимист на мору које се вечито креће и пева, као што се може бити очајан пред грубом и глухом непомичношћу брегова, и апатичним миром поља, и резигнираним фасадама великих градова. Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. За то га неће ни убити разум јер га он није ни саздао: а мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско. Вера, то је чиста сентименталност. Жене су велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине. Деца одржавају религију говорећи прве молитве и склапајући ручице свако вече пред симболом љубави и доброте, и изговарајући мајчине тихе речице, једну за другом, у оном узвишеном страху што долази од наслућивања, које је код њих јаче док су деца него кад постану људи. Ми религију примамо пре од мајке него ли од цркве или друштва. Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

Бог је у срцу и у илузији. Народи су у свом детињству својевољни мученици вере зато јер се тад више осећа него мисли. Бог је у срцу а море је његова пластика. Глас Божји на водама је дубљи и страшнији него на ма којем другом делу земље.

Како море које је светло и огњено може сећати неког на вечну таму загробног живота? И како оно које је у вечном покрету може евоцирати идеју о смрти, када је покрет једини израз живота? Како ова вечна музика и светлост може подсећати на апатију престанка? Откуд то горко осећање код неких људи и у којем се не разазнају толике противуречности? А ја сам их познавао толико који су, крај мора, имали часове највећег бола; поред мора им се јављала најсуровија слика њихове беде међу другима. Знам их који су бежали од мора као од неког кобног огледала у коме се човек не може огледнути а да се не ужасне од самог себе и своје судбине.

Ми смо узалуд чекали да сунце изиђе, али се оно није појавило. На одном делу хоризонта пламен је био захватио целу једну провинцију неба. То значи да се сунчев колут пробио тим путем, и затим се изгубио у сутону јутра. Насред ове топле воде један огромни облак је горео као жерава, и море се димило. Пролазили су таласи боје као наранџа, као пепео, као трава, као млеко, као чај! Доцније су се још два три огња запалила по води, и ништа више. Али се јутро ипак забелило као снег на целом Отранту. Брод је сад ишао право, сав осветљен, као у легенди. Секао је ужагрене валове, споро и без гибања, у поносном и дубоком предисању. Западни ветар је поновно ударао у позадину, али благо, као неко велико бело крило. Најзад се појавише на пучини румена јата галебова, која брзо насрнуше на брод, и затим кренуше с нама истим правцем; рушили су се стрмоглавце од врхова катарки до у воду, и од воде одлетали у небо, као пламенови. У даљини се засветлише неке планине. То је Албанија.

Затим ће доћи Епир који је отаџбина Ахила, и у којем је Ахилов син направио царство Молоса, али поред којих ће ова пловидба за многе сапутнике бити ипак један дан дубоке досаде. Албанија је сива и гола, а вероватно такав ће бити и Епир. Гомила камења у којем се легу змије и Арнаути. А некад су стари Грци овде били поставили пакао, Хадес, пре изградње свог политеизма. Међу овим кршевима и кроз непроходне кланце, текао је страшни Ахерон који је водио у подземни свет. Народ који данас овде живи јесте најнекултурнији део европског људства; он је одувек био на путу свих паликућа и рушилаца. Жубор реке Скумбе, која данас пресеца тај меланхолични предео, није веселији од жубора старог Ахерона. Земља крвне освете, земља без свог фолклора, своје музике, песме и приче, без и једне личности епске, или религиозне. Народ поносит али суров, без једног културног центра и без једног језика. Проклет је међу народима: јер хиљадама година живи поред најкултурнијих раса Хелина и Римљана, а није ништа сâм створио, нити икад ишта примио од других. Од Грчке га деле само долине и брегови, а од Италије скоро један мореуз, па је ипак остао најнепросвећенији део европски. А некад, још много пре Хомера, тамо је било и античко светилиште Додона, где су долазиле религиозне делегације Атине и Спарте, и затим амбасадори Крезуса из Лидије... «Зевсе, кличе Ахил, ти који бдиш над далеком Додоном, царством зима...» Данас тамо влада муслиманство, и чује се један ружан језик којим цела лингвистика савременог света не може да пронађе извор ни место у класификацији. А један тамошњи брег, у доба препелазгиско, звао се Томарос, и био је Олимп ондашњег грчког света: на њему је био постављен први престô Зевса, који је онда био још млади син Хроносов, и ту држао први гром у руци. Средиште неба и земље био је тада један арнаутски брег! Свемир се одиста променио, али на штету арнаутску.

Па ипак је све на овој води Отранта говорило јутрос сјајним речима грчке легенде. Истим овим путем кроз неколико хиљада година тумарала су небројна божанства која су освајала свет за свој култ, а небројни људи за своју сујету. И сви у истом неспокојству! Овамо је бура морска нанела из Црног Мора младог Јасона с ким је добегла Медеја, кћи краљевска, на лађи Аргусу. Најпре су пристали овде на Крф. Овуда је ишао за њима у потеру стари краљ из Колхиде, са Црног Мора, тражећи своју кћер Медеју, али најзад остао овде да насели ову обалу: да направи колоније по Епиру, и да на далматинској обали сазида град Полу, најстарије место нашег словенског приморја... Дуж целог овог пута стоје успомене као прашуме. И где не говори историја, туда кличе легенда. — Не заборавите да су у једно историско доба на нашим балканским пољима Римљани тукли своје највеће битке; оне су биле најкрвавије, јер су биле међусобне; и водили су их највећи људи, јер су оне решавале судбину државе. Битка између Цезара и Помпеја код Фарсале, и битка Октавијана против Брутуса код Филипија, две балканске битке које су биле пресудне за Рим који је онда значио космос... Али и трећа битка, исто тако пресудна, била је овде, битка код Акциума, између младог Августа и лепе Клеопатре. Скоро ће се на хоризонту појавити Превеза, где се налазио тај рт Акарнаније о који се разбила египатска држава и царство Птоломејâ.

Свако се данас пита: шта би било од света да је Цезар побеђен у Галији или да је Антоније победио код Акцијума. Али што јутрос лебди над овим топлим и сјајним водама, то је твоја силуета, лепа Клеопатро, побеђена царице од крви балканске, љубавнице какву свет није никад имао, и чији је грех љубавни коштао едно царство и једну разбијену царску флоту! Ave!.. Три велике жене, Клеопатра Египатска, и Теодора Византиска, и Катарина Руска, три велика државника и дипломате и три највеће љубавнице на земљи. Ave! Ave!... Ни једна није за собом оставила толико сјаја и магије, као кћи Птоломејева, исто толико својим генијем, колико и лудилом љубави. Познавала је све језике народâ који су живели око њене државе, док се други владари њенога доба, као просвећени персиски цареви, нису умели споразумевати ни са сопственим држављанима. Говорила је на њином језику са амбасадорима далеких Парта, Троглидита, Етиопљана, Јевреја, Сиријанаца и Римљана... Најинтересантнија фигура жене старог века. Њен први љубавни састанак са Антонијем, пловећи реком Киднусом у Силицији, на галијама окованим у злато и сребро, под порпурним једрима, у облацима запаљеног мириса, са дворском свитом у којој су египатске госпође обучене у нереиде и грације, а њени пажеви прерушени у аморе и сатире, — то је најлепша и најраскошнијиа слика античке историје. Било јој тада двадесет и седам година. У Риму је већ њен стари љубавник, Јулије Цезар, био поставио њену статуу у храму Богиње Плођења. И цело културно човечанство тог времена знало је на изуст све фаталне чари ове чудне жене на коју ни једна друга жена античке историје није била налик. Краљица и политичар, даје својој авантури такву литију какву ни једна Минерва није имала. Она одлази на љубавни састанак, али не само да задовољи своју обест, него да, на један начин, који је био источњачки, сачува истовремено и угрожено царство Птоломејâ. Плутарх није дао ни један бриљантнији портрет ни савршенију прозу него описујући ову жену, скоро и сâм заљубљен. А овде код Акцијума та највећа античка љубав пропала је у запаљеним бродовима. Остало је само то да су Клеопатра и Антоније остали највећи љубавници свих векова. У бедну сенку бацају они и хришћанску идилу Абелара и Хелојизе, и талијански водвиљ Ромеа и Јулије. Антоније, сјајни предак и вечно окруњени цар свих Дон Жуана! Ненадмашни пљачкаш и блудник, крволок и херој, завојевач целог Истока и убијца Цицеронов. Али и велики љубавник без примера, и за веки векова. Ave Caesar!

Све ове одлике карактера налазе се у збрци овог античког човека каквог ми не можемо данас ни замислити, чак и после Наполеона, који спада више у њихово друштво него у наше. Јулије Цезар био је развратник; али благог срца на наш начин; био је и велики генерал и писац, али рђав политичар и државник. Август је био свиреп разбојник али добар владар, и велики политичар. Нема начина да се тачно мисли о великим народима из далеке историје. Савременици их не разумеју или рђаво разумеју. Они их или претерано воле, или претерано мрзе. А доцнија су колена одвећ далеко, живе у другчем периоду историје, имају друге страсти, укусе и мерила; и гледајући кроз све то велике људе, они све виде нејасно или нетачно.

Свакако, није ипак толико важно што је Октавијан победио Антонија; јер да је било обрнуто, догодило би се само толико новог што би Клеопатра била царица света, а Антоније њен генерал. Али је Акцијум другчије важан: овде је коначно пропало фараонско царство које је у континуитету постојало хиљадама година, и које је већ три века било грчко. То царство је имало већ велике културне грчке центре на афричкој обали, отаџбине Теодора из Канопе, Аристипа философа и Калимакоса песника из Киринајике. И није престајало да чува велике депозите мудрости египатског Саиса и Хелиополиса; и имало је Александрију, која је била највеће средиште културе тога времена, и последња тврђава цивилизације хелинског света... На Акцијуму је утопљена коначно слобода највећег народа и најдубље религије старог века. Нил је од тад био сав у чаши Цезара! Ко зна какав би свет изгледао да је то грчко-египатско друштво било победоносно над простачким друштвом ондашње римске државе.

Међутим, моја пријатељица Холандкиња ме прекиде: «Пропао је Египат грчких Птоломеја, пропао и Антоније и египатска флота, али је остало царство Клеопатрино на овоме свету! Оно је веће и страшније, него што је било њено царство у Египту. И лепше, и духовније, и вечније!... Једна велика љубав вреди колико и велика царевина.»

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>c649opj59h6s912zywufa0nthkkb80i</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145613</id>
      <parentid>145612</parentid>
      <timestamp>2026-08-26T17:33:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Додат осатак; потребно проверити и уредити</comment>
      <origin>145613</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="111863" sha1="j57keudkuasnzavmqhiv82jlqdk1g69" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
|
| Писмо с Јонског Мора
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије]]
}}


&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Писмо са Јонског Мора &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{right|''НА КРФУ, у јесен 19**''}}

{{gap}}Већ од поноћи је ветар ударао у десну страну брода, који је ишао низ невидљиву воду, колебајући се, и захуктано, као што су морали некада ићи, овим истим путем и у оваквим истим ноћима, фригијски бродови са два реда весала. Према ниском небу које је још сада имало боју камена, назирале су се далеко неке тамне масе по води. Јесу ли то острва поред којих је наш брод прошао док смо још спавали? Не, то су само обмане вида, небројни фантоми мора, уображене тврђаве по води и по ваздуху. Оне не престају да овде искрсавају од јутра до мрака, и то је највећа лепота ових сати по таласима. Тек сутра око подне видећемо зелени Крф, митско краљевство Алкинојуса. Значи, да је запад наоблачен и да ћемо сутра имати буру. Али ни по чему се није осећало да ће скоро сванути. Чуло се само велико срце брода како туче у морској дубини, и како се његови ударци разлежу у морској пустињи. Ветар, хладан и црн, звиждао је у конопима и разбијао се о катарке. Ја сам узалуд чекао да видим јутро када се запали море од сунца које ће овде напречац испливати из воде и крви. Али је по свему изгледало да се тек сада хвата вечерњи сумрак, или да смо упловили у предео у којем нема сванућа.

Моје су очи биле још пуне синоћњих звезда које су ме пратиле од талијанске обале ка Јонским Острвима. У овој пустоши изгледа да звезде силазе из својих усијаних сфера и мешају се са водом, остављајући за собом дуга ватрена влакна, као запаљену паучину, која се дуго лелуја, док се не дотакне воде и не угаси на таласима. У такве сјајне ноћи изгледа да брод плови високо између звезда, а не по површини воде. Он целим путем јуриша у пустош и у дубину свода, као сабласт која се не успиње снагом крила или својих једрила, него снагом воље и срца. Нигде се човек не усами толико колико на броду. Човек је на отвореном мору наједном одвојен од свега што је оставио на копну, и бар половину конаца се испрекида између њега и света. Пошто размести своје ствари у кабини, и обуче путничко одело, и набије на главу своју капу за ветар, изишавши на палубу одједном као да је решено нешто крупно, и да почиње нешто друго и ново. Почиње да не размишља више о стварима о којима је мало пре размишљао, него мисли на ствари далеке и противуречне; и престаје да држи у памети оне који су га испратили на брод, и осврће се по палуби да нађе какво ново познанство. — Небо је празно и море пусто. У том пределу индиферентне лепоте, љубави и мржње се губе у истој апатији. Остаје само њих двоје усамљено: душа и бесконачност. Нигде таквог случаја као на широкој морској пустињи, „у шуми широког мора“, као што каже стари Есхил. Оне се утапају једна у другу и изгуби се свака међа која их раздваја.

Још није нико изишао од јутрос на овај брод на коме већ почиње Левант, и на коме се јуче из једне талијанске луке укрцала нека шарена поворка за Исток и Египат. Путник којег запитате нешто талијански, одговара арапски или грчки. То су трговци из Бејрута или Дамаска који се зову Сиријанци, а који су Финичани, а то значи Семити, који примише грчку веру, и арапски језик. Затим добра кита Јевреја, Израелита, Жидова, са својим верним Сарама и мудрим Ракилама. И Египћани који носе муслимански фес а пију енглески виски... Чују се овде сви језици Леванта, у доста простачкој какофонији. — Са мном из Рима путује један немачки консул који иде за Сирију, и његова жена Холандкиња. Он је човек који сав живи за политику и Германију, а она за музику и авантуру. Њена два крупна сива ока вреде два велика града у Немачкој. Те су очи засењене и уморне од неке ватре, као да су много гледале у сунце, или као да је неко ту жену много љубио у очи. С њима двома путује и њихов млад рођак, неизбежни рођак свих лепих жена на овој земљи. Консул, холандкиња и рођак, то је вечни троугао, теза — антитеза — синтеза, и дефиниција свих дефиниција.

Та Холандкиња је жена за љубав, јер има маште. За љубав као и за религију треба пре свега имати имагинације. У религији су најпотпунији они који имају фантазије: они постају визионери, од којих су многи постали свеци и јунаци. У љубави су такви постали велики тумачи срца и рафинирани носиоци спола. Без велике маште нема велике љубави. Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада. Љубав без маште јесте себична, јер је субјекат увек мерило за објекат, и јер је цена одговорила мери, а пазар доброј процени. Жена без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа. Човек кад почне да љуби дубоко постаје одмах чедан и тражи да буде протектор: а најчеднија жена, кад почне да љуби, губи чедност и постаје раскалашна. За то ако нема много маште, она то не уме да заглади љупком игром хиљаду финих контраста: да се умногостручи; да се претвара из вука у јагње и из јагњета у вука; и да од своје страсти направи интригу која и најпаметнијег збуњује и најприсебнијег засењује. Прошло је време љубавне романтике; али док траје човека финог укуса и деликатне ћуди, трајаће потреба за љубавном мистиком. Велики љубавници су ретки на свету као и велики музичари. За једног уметника је потребна само једна врлина која се зове таленат; али за мајстора у љубави је нужна читава клавијатура крупних и ситних врлина. То су одлике које од једног уображеног осећања среће или несреће, изграде целу једну чаробну човекову судбину, велику као неку непроходну прашуму. Да се постане светац, треба једном умрети за своју дубоку веру; али да се буде велики љубавник, треба хиљаду пута умрети, и умирати за хиљаду вера и неверстава. На прсте се дају избројати велики јунаци и јунакиње љубави. Има у календару много више светаца него у историји великих љубавника. Света Катарина Александријска је била једина светитељка која је носила троструки ореол: бели, у знак чедности; зелени, у знак мудрости; и, најзад, црвени, у знак мучеништва. Велика љубавница треба да има такву троструку ореолу: сјај физичке лепоте, отров интриге, и чар суза. Ако ова Холандкиња не постигне суму среће љубавне, то ће бити само за то што је удата у Немачкој, као што не би постала алпиниста да је остала у Холандији.

Гледао сам синоћ витку и белу силуету ове жене на непрегледној води. Жена и море! Два елемента од којих је направљен овај свет. Када видите оваку жену да вам иде на сусрет, она изгледа лађа што долази из Индије, и носи товаре мириса, драгог камења и папагаја. Она свој спол држи високо као што је некад развијену заставу на сунцу Лепанта држао, у дан битке, у злату обучени шпански принц и победилац. Све је на њој изазивачко и убојито; све срачунато за напад и на бездушни отпор. По мишљењу ових жена, морал су измислили људи, а не жене; и они су морал измислили за друге, а не за себе; и морал су измислили несрећници и убоги; и морал је луксуз и раскош убогих. Ако су га измислили богаташи, они су га измислили за сиромахе; а ако су га измислили болесни, они су га измислили противу здравих. Да је Сократ био леп и богат, као Алкибијад, не би му било на памет пало да буде највећи моралист, него би био највећи љубавник. Сократ је дакле био моралист по невољи, рекла би ова госпођа. Кад је био суђен, изјавио је судијама да му је седамдесет година, да има троје деце, од којих је једно момче а друго двоје нејако у мајчином наручју! Према томе, Ксантипа је морала бити млада према мужу престарелом, мужу од незнатне фамилије; ружном, и великим сиромахом, који је друге учио бесплатно, и, најзад, који је био само мудрац. То су све разлози да жена злоставља мужа и остави име оштроконђе кроз векове, и ако Платон у «Федону» пише да је била добра. Јер младост има своје законе у крви а не у памети. За Грке је морал био део естетике, а не религије. Солон је био довео у Атину куртизанке са Лезбоса и Неукратиса, и храм Афродите Пандемос направљен је за паре које су оне донеле својим телом. Тек после персијских ратова, каже Аристотел, значи после своје пропасти, Грци су почели да се баве моралом... И тада морал није био ништа друго него наука о срећи. Никад ни доцније, Грци нису мислили о моралу другчије. Још је Хезиод рекао: «Није мудро бити одвећ мудар».

Она би вам додала: «Кад у женском друштву говорите о моралу, ви изгледате као да немате ништа боље да кажете, или да правите злочесте алузије на туђ рачун. Било је жена великих списатељица и великих научница, али ни једна није постала велики моралиста као ваш Сократ... Морал смета машти и срцу, и за то је опасан. За живот и љубав довољно је имати укуса и маште, маните крви и лудог новца. Срце је непотребно, јер оно исто тако слепо мрзи као што и слепо воли, и отвара поноре и онде где их нема. Душа је словенска ствар и њу треба оставити томе племену, заљубљеном у несрећу и сузе. Ми Холанђани већма гајимо лале и тулипане него душе словенског типа. У многим народима учи црква жену да је љубав грех; али нова Ева оставила је душу Богу а тело ђаволу. Грешна Госпођа Бовари и несрећна Ана Карењина, немају с нама ничег више заједничког! Нисмо још успеле да отмемо људима паре, али смо већ успеле да им отмемо њихову слободу и узмемо њихове навике. То је наш римски триумф!» — Ја сам сладко слушао ову младу жену која је овако цвркутала једино из каприца, да би изазвала само смех; и намерно овако лудовала ни сама не знајући да понекад и мудрује. Сва лепота једног дана на Отранту, била је тог јутра на малим уснама једне жене.

Жудно сам чекао да сване и да се види цела пучина. Одувек сам осећао неки тамни атавизам за велике воде. Никад нисам имао срца према апатичној лепоти поља, или грубој и студеној тишини брега, ни сâм не знајући зашто. Као да су моји предци били гусари и живели певајући по води и пљачкајући по копну! Још носим у памети све мале затоне по нашој дубровачкој обали куда сам тумарао дететом. Силазио сам на воду с првим зраком сунца, да се вратим кући тек кад ме отуд отера ноћ или олуја. Та самотна и слатка места некадашње херцеговачке обале, где сам из мора извлачио и ноге и руке окрвављене у лову на ракове, и где ме посведневно уједало сунце и пекла морска пржина. Мали затони у којима сам гледао све космичке битке светлости и мрака!... У очима пуно модрила неба и мора; у коси пуно соли; у души пуно ромерања борића и смреке... Цео ваздух мирише рузмарином и јасмином што се растапају у вечерњи зеленкасти сутон. Нигде на земљи онолика јата ласта колико вечером излети из дубровачких звонара. И звуци старих звона попадају по води и по крововима, као камење. — Море, то је само то дубровачко море!... И сунце, то је само оно сунце које обиђе цео космос али дође вечером да западне само овде пред Бониновом!... Треба слушати море дететом, успављивати се њиме у својој колевци, као дугом мајчином песмом. И будити се у вриску и плачу за време његових горких еквиноција. Ко није море познао на тај начин онда оно није страст која залуђује, него само лепота која задивљује. Оно тад нема власти над човеком, не мења његову душу, нити преиначује његове жеље и намере. Човек га тад слуша као песму, али не као хуку сопствене крви. Оно тад не зна да буде убилачко, нити да васкрсава; нити је узрок каквог великог порока, ни повод једне дубоке и фаталне енергије. Оно више није човеков дух и материја, него само једна сјајна велика вода у којој се разлио сав живот и распевало небо и земља. Нешто неизмерно велико и лепо, али нешто изван нас, с ону страну нас, нешто индиферентно у нашој судбини... Али море у детињству, то је откриће и сазнање нечег централног у животу од којег се више ништа не може одвојити кроз све наше среће и несреће на земљи. Море у детињству, то је прво учење о величини, чистоти и моћи. Треба знати све песме мора на памет, реч по реч, па разумети његов говор у свој разноликости од јутра до мрака. Јер је море пре свега музика па тек после вода и простор. Море није само вода, него је пре свега светлост. То је једина лепота која не зачуди него престрави. Само онај који је заплакао кад је први пут видео море, разумео је његово место у свемиру. Жалосно је слушати га а не разумети га. Јадни људи с копна! Ви сте можда спасени за небо, али сте за свагда изгубљени за море. А то је страшно.

Море отворено, очајна празнина, па ипак није монотонија ни досада. Како да се разуме тај парадокс вида и слуха! Од куд то да празно море има све варијације копна, копна с његовим светлим бреговима, смркнутим шумама, и узрујаним рекама? То је за то што овде влада вечити покрет; а покрет је довољан да све замени. Ја мислим да смо ми на ритам научили само по куцању нашег људског срца, и да живот не умемо замислити без покрета ни покрет без живота. Свод се овде креће; море се љуља у неизмерном простору; видик се помиче, и расте и скупља, непрестано; облаци пролећу као ужагрене масе, час понирући у пучину, а час бацајући из неба по води своје усијане сенке. По цео дан пале се и гасе по пучини велике ватре, и протичу потоци свих боја. Најзад, непрекидне илузије вида: час као да се указало у даљини неко острво, или у близини нека тамна шума, или на самој црти видика велика флота тамних и високих галија... На мору се живи од самих привиђења. Зато путник не осећа ни тренутак досаде какву осећа на обалама најлепших сребрних река, и у сенкама тамних шума, дубоких и меланхоличних, које изазивају бол, и где имамо страх да останемо сами са собом.

Има жена за које је љубав један део тоалете, као што има људи за које је љубав партија шаха или лов на лисице. И једни и други стрепе од компликација. Она ће вам рећи: «Заљубљеног човека, никад! Али љубавника, увек!...» Заљубљен човек је свиреп и себичан; он је аналитик, а жени изгледа несносан педант. Има разлике у љубави двају сполова: заљубљена жена све је нежнија што више воле, а човек је све свирепији што је више заљубљен. Има, одиста, данас једна нова Ева, жена наших времена, о којој говораше Холандкиња. Она је с цигаретом у зубима на улици, са гетрама на ногама и коњичким бичем у руци, с карминисаним уснама и модрим колутима около очију; која има свој апартман у хотелу; која се карта и љубака с непознатим људима, и присваја страсти бадаваџија и ноћника. Наследила је од оца и мајке колико и њена браћа, и већ сутрадан пошла за нама на улицу и у кабарет. То је жена с новим сензибилитетом и моралом; и нема више човека који би је одвео до отрова и до бацања под воз, као што су биле две поменуте прабабе из француског и руског романа. — Тип ове Холандкиње што са мном путује, то је жена која у љубав уноси сву истанчаност неке блазиране фантазије, и која од осећањâ прави интриге. За њу је љубав мрачна сплетка. Док је оваква жена само оргија наших чула, она је безопасна; али кад постане духовна потреба, она је страшило. Кад је једном мом пријатељу, који зна да чита судбину, пружила била руку да је прочита, он је дуго гледао у њен сребрни длан, и запитао је осмехнуто и збркано.» «Чију судбину да прочитам овде? Вашу или моју?...» Добри сентименталац после тога побегао је на Запад место да је прати на Исток. И ја сад имам неподељено задовољство да гледам истовремено ово топло море и ову духовиту жену, која води своја два мужа, поносна и глупа као два лабуда из Немачке бајке, правећи с њима шалу у коју је метла сав свој бесмисао о љубави и срећи. Кад је синоћ силазила са палубе у своју кабину да спава, завршила је разговор са својим рођаком, који је немачки царски гренадир, овим речима: «Примећујем, драги рођаче, да човек који се одвећ дружи с коњима постане најзад магарац...»

Ваздух се лагано почео да беласа; свод се протегао; цео простор се гибао узнемирено и напорно. Вода је имала боју старог сребра и пепела. Али се осећа да ће дан забелити а сунце се неће видети. Све је било неразговетно и нерешљиво у небу и на води. Лађа се гибала нежно као колевка. Море је урлало у точковима с напором који је изгледао да ће велика грађевина од једном малаксати, или се цела поломити. Кроз катарке је звиждао јужњак. Кров лађе су морнари давно опрали, али још није никог било на броду. Ја сам чекао њих троје да изиђу на уговорени састанак да видимо излазак сунца на Отранту. За бродом је јурио, протежући се све већма, један млечни талас. По некад је вода запљускивала све до на палубу, и цедила за тим у сребрним пенама са палубе у пучину. Јутро је свитало по целом великом мору и сијало у белој ватри. Јутро из Одисеје!... Еос са ружичастим прстима!...

Овакво буђење мора са свима бојама и гласовима изгледа да у овој пустоши има своје доживљаје, своје среће и несреће, као и буђење великог града. За то никад на води едно јутро није налик на друго. Често чујемо на празној пучини, којом овако широком и пустом дуго путујемо, како најједном зазвоне звона. Најпре ситна звона што певају као деца кад се прва пробуде, затим већа звона, и најзад она највећа у чијем тучу изгледа да је те ноћи спавала душа града. И тако звони дуго. Наличи на јутра у каквом старом хришћанском месту у које се живи за молитву и највише говори о смрти, и где је звоњење звона један екстатички моменат живота. По некад се на пучини зачује као да роси киша по каквом густом парку платанâ. Затим као да ветар пролази са жагором и невеселим звиждањем кроз ноћну шуму борова. Најзад се чује као да је далеко затутњило копно преко којег је прејурила нека невидљива коњица; а кроз ваздух прође танки глас трубе... Од куд сви ти гласови у овој пустињи неба и мора? Је ли то за то што наша мисао не може да се одвоји од себе ни за тренутак, и што увек носи цео свет собом? Зато нам се чини да море има све мелодије земље. Можда су због тих чудних илузија слуха антички људи населили празно морско дно боговима и женама, боговима који мрзе људе и утапају их у својим понорима, и нимфама које их маме својом песмом и голотињом. — Као све ствари које су гледане у самоћи, тако и море има душу онога ко му се диви.

Кад сам кренуо с места са којег сам цело време посматрао видик, изгубљен у светлости неба и воде, опазих у дну палубе моје сапутнике. Стајали су напоредо сви троје, — вечно Троје, који су можда овако исто неразлучно везани посматрали први освит јутра у хаосу. Ја им приђох с леђа. Глас госпођин је већ звучао у овом јутру као певушење валића у каквом затону, у сумрак освита. Има финих женских гласова што жуборкају као да та жена, док говори, држи у устима малко воде, која благо клопори.

— Ја волим псе због њихових детињих очију, али ми не говорите о њиховим устима, великим и увек мокрим. Мачке волим само због њихове отмености. Какво имају држање, став и покрет! Никад ни Клеопатра ни госпођа Рекамје нису умеле направити два корака које направи моја обична немачка мачка. Ако не волим довољно мачке, то је због њихових ружних очију, јединих очију које немају погледа. Била сам једном на једној изложби у Паризу. Треба видети француско лудило за мачке. Певају им модригале и пишу музичке комаде, и новинарске чланке, и званичне рапорте. А знате ли ма којег античког писца који је славио мачке? Зар нису мачке добиле своје име и славу само у афектираном и блазираном салону француском, XVII-ог и XVIII-ог века. Сад манијаци истражују како је мачка била од увек чар доброг друштва, и неделива од једне велике даме у једном великом веку. Поменуће вам стихове Менара и епитре Скаронове, и епитафе де ла Мота за мачку књегиње де Мен и сонет Бенсерада мачки госпође де Хулијер... Морбидна машта песника Бодлера покушала је у нашем веку да наметне обожавање за ту хладну, себичну и мизантропску животињу, дајући јој карактер нечег фаталног, а који је, стварно, само досадан и безличан. Само песници лудују за мачкама. Али они лудују за свачим. Песници су хипокрити као све сањалице; они природно лажу, јер ако не варају другог, варају сами себе, живећи више од уображења него од истине, више од узбуђења него уверења, више од својих нерава него од своје памети». — Заметно сам тако насред Отранта са госпођом прави бој због мачака које су једна велика срећа на земљи и велика лепота у природи. Бифон је мрзео мачке, а академик Монткриф је бранио ту фелу али више из ината Бифону него из љубави за своје мачке. — Мачку одиста већма воле људи него жене. То је зато што су жена и мачка одвећ сличне међу собом, по себичности и грамжљивости. Још антички писци су, говорећи о доброти човека према лукавству жене, рекли да је човек пас, а жена мачка. Пас с добродушним очима детета и сав срце; а мачка човекомрзац и изелица! — Жена и мачка инстинктивно мрзе човека, и живе с њим у истој кући само по навици и по невољи, са више досаде него трпељивости. Мачка воли кућу, а пас човека; мачка је охола, а пас је слуга. Али је мачка и отмена, искључива, довољна сама себи, и зна шта хоће. Она је без љубави, али је и без страха, и нарочито без удварања. Мачка је најгосподственија животиња; њено презирање човека изгледа једна историјска мудрост.

По свему се видело да госпођу није још занимао излазак сунца на Отранту, ни велико певање мора које је сада котрљало своје беле и усијане валове. То лепо море што путује са нама, путује и пева! На једној страни видика чинило се да ће сад изићи из воде велики сунчев колут који овде изгледа као глава Посејдона кад је извирио, како каже један латински песник, да гледа како Јунона разбија Енејеве бродове. Неколико плашљивих сунчаних зрака одби се одиста од пучине и растури по небу. Лепе очи госпођине добише боју и дубину ваздуха. Жене воле природу, као животиње, чежњиво и сполно.

Многи људи имају на мору мисао о смрти непрестано у памети. То је ваљда зато што неизмерност простора напомиње тужну ограничност живота. Али они који су дететом гледали топло подневно море када веје маестрал, летње бело и непомично море што сјаји већма него звездани свод, нису могли бити меланхолици на његовој обали. Њих баш море, већма него ишта друго, уверава у бескрајности лепоте пред којом све друго ишчезава. Ја мислим да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред пустиње, јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном. Зато људима рођеним поред мора, пучина изазива само бесну љубав за живот. Не знам може ли се бити песимист на мору које се вечито креће и пева, као што се може бити очајан пред грубом и глухом непомичношћу брегова, и апатичним миром поља, и резигнираним фасадама великих градова. Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. За то га неће ни убити разум јер га он није ни саздао: а мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско. Вера, то је чиста сентименталност. Жене су велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине. Деца одржавају религију говорећи прве молитве и склапајући ручице свако вече пред симболом љубави и доброте, и изговарајући мајчине тихе речице, једну за другом, у оном узвишеном страху што долази од наслућивања, које је код њих јаче док су деца него кад постану људи. Ми религију примамо пре од мајке него ли од цркве или друштва. Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

Бог је у срцу и у илузији. Народи су у свом детињству својевољни мученици вере зато јер се тад више осећа него мисли. Бог је у срцу а море је његова пластика. Глас Божји на водама је дубљи и страшнији него на ма којем другом делу земље.

Како море које је светло и огњено може сећати неког на вечну таму загробног живота? И како оно које је у вечном покрету може евоцирати идеју о смрти, када је покрет једини израз живота? Како ова вечна музика и светлост може подсећати на апатију престанка? Откуд то горко осећање код неких људи и у којем се не разазнају толике противуречности? А ја сам их познавао толико који су, крај мора, имали часове највећег бола; поред мора им се јављала најсуровија слика њихове беде међу другима. Знам их који су бежали од мора као од неког кобног огледала у коме се човек не може огледнути а да се не ужасне од самог себе и своје судбине.

Ми смо узалуд чекали да сунце изиђе, али се оно није појавило. На одном делу хоризонта пламен је био захватио целу једну провинцију неба. То значи да се сунчев колут пробио тим путем, и затим се изгубио у сутону јутра. Насред ове топле воде један огромни облак је горео као жерава, и море се димило. Пролазили су таласи боје као наранџа, као пепео, као трава, као млеко, као чај! Доцније су се још два три огња запалила по води, и ништа више. Али се јутро ипак забелило као снег на целом Отранту. Брод је сад ишао право, сав осветљен, као у легенди. Секао је ужагрене валове, споро и без гибања, у поносном и дубоком предисању. Западни ветар је поновно ударао у позадину, али благо, као неко велико бело крило. Најзад се појавише на пучини румена јата галебова, која брзо насрнуше на брод, и затим кренуше с нама истим правцем; рушили су се стрмоглавце од врхова катарки до у воду, и од воде одлетали у небо, као пламенови. У даљини се засветлише неке планине. То је Албанија.

Затим ће доћи Епир који је отаџбина Ахила, и у којем је Ахилов син направио царство Молоса, али поред којих ће ова пловидба за многе сапутнике бити ипак један дан дубоке досаде. Албанија је сива и гола, а вероватно такав ће бити и Епир. Гомила камења у којем се легу змије и Арнаути. А некад су стари Грци овде били поставили пакао, Хадес, пре изградње свог политеизма. Међу овим кршевима и кроз непроходне кланце, текао је страшни Ахерон који је водио у подземни свет. Народ који данас овде живи јесте најнекултурнији део европског људства; он је одувек био на путу свих паликућа и рушилаца. Жубор реке Скумбе, која данас пресеца тај меланхолични предео, није веселији од жубора старог Ахерона. Земља крвне освете, земља без свог фолклора, своје музике, песме и приче, без и једне личности епске, или религиозне. Народ поносит али суров, без једног културног центра и без једног језика. Проклет је међу народима: јер хиљадама година живи поред најкултурнијих раса Хелина и Римљана, а није ништа сâм створио, нити икад ишта примио од других. Од Грчке га деле само долине и брегови, а од Италије скоро један мореуз, па је ипак остао најнепросвећенији део европски. А некад, још много пре Хомера, тамо је било и античко светилиште Додона, где су долазиле религиозне делегације Атине и Спарте, и затим амбасадори Крезуса из Лидије... «Зевсе, кличе Ахил, ти који бдиш над далеком Додоном, царством зима...» Данас тамо влада муслиманство, и чује се један ружан језик којим цела лингвистика савременог света не може да пронађе извор ни место у класификацији. А један тамошњи брег, у доба препелазгиско, звао се Томарос, и био је Олимп ондашњег грчког света: на њему је био постављен први престô Зевса, који је онда био још млади син Хроносов, и ту држао први гром у руци. Средиште неба и земље био је тада један арнаутски брег! Свемир се одиста променио, али на штету арнаутску.

Па ипак је све на овој води Отранта говорило јутрос сјајним речима грчке легенде. Истим овим путем кроз неколико хиљада година тумарала су небројна божанства која су освајала свет за свој култ, а небројни људи за своју сујету. И сви у истом неспокојству! Овамо је бура морска нанела из Црног Мора младог Јасона с ким је добегла Медеја, кћи краљевска, на лађи Аргусу. Најпре су пристали овде на Крф. Овуда је ишао за њима у потеру стари краљ из Колхиде, са Црног Мора, тражећи своју кћер Медеју, али најзад остао овде да насели ову обалу: да направи колоније по Епиру, и да на далматинској обали сазида град Полу, најстарије место нашег словенског приморја... Дуж целог овог пута стоје успомене као прашуме. И где не говори историја, туда кличе легенда. — Не заборавите да су у једно историско доба на нашим балканским пољима Римљани тукли своје највеће битке; оне су биле најкрвавије, јер су биле међусобне; и водили су их највећи људи, јер су оне решавале судбину државе. Битка између Цезара и Помпеја код Фарсале, и битка Октавијана против Брутуса код Филипија, две балканске битке које су биле пресудне за Рим који је онда значио космос... Али и трећа битка, исто тако пресудна, била је овде, битка код Акциума, између младог Августа и лепе Клеопатре. Скоро ће се на хоризонту појавити Превеза, где се налазио тај рт Акарнаније о који се разбила египатска држава и царство Птоломејâ.

Свако се данас пита: шта би било од света да је Цезар побеђен у Галији или да је Антоније победио код Акцијума. Али што јутрос лебди над овим топлим и сјајним водама, то је твоја силуета, лепа Клеопатро, побеђена царице од крви балканске, љубавнице какву свет није никад имао, и чији је грех љубавни коштао едно царство и једну разбијену царску флоту! Ave!.. Три велике жене, Клеопатра Египатска, и Теодора Византиска, и Катарина Руска, три велика државника и дипломате и три највеће љубавнице на земљи. Ave! Ave!... Ни једна није за собом оставила толико сјаја и магије, као кћи Птоломејева, исто толико својим генијем, колико и лудилом љубави. Познавала је све језике народâ који су живели око њене државе, док се други владари њенога доба, као просвећени персиски цареви, нису умели споразумевати ни са сопственим држављанима. Говорила је на њином језику са амбасадорима далеких Парта, Троглидита, Етиопљана, Јевреја, Сиријанаца и Римљана... Најинтересантнија фигура жене старог века. Њен први љубавни састанак са Антонијем, пловећи реком Киднусом у Силицији, на галијама окованим у злато и сребро, под порпурним једрима, у облацима запаљеног мириса, са дворском свитом у којој су египатске госпође обучене у нереиде и грације, а њени пажеви прерушени у аморе и сатире, — то је најлепша и најраскошнијиа слика античке историје. Било јој тада двадесет и седам година. У Риму је већ њен стари љубавник, Јулије Цезар, био поставио њену статуу у храму Богиње Плођења. И цело културно човечанство тог времена знало је на изуст све фаталне чари ове чудне жене на коју ни једна друга жена античке историје није била налик. Краљица и политичар, даје својој авантури такву литију какву ни једна Минерва није имала. Она одлази на љубавни састанак, али не само да задовољи своју обест, него да, на један начин, који је био источњачки, сачува истовремено и угрожено царство Птоломејâ. Плутарх није дао ни један бриљантнији портрет ни савршенију прозу него описујући ову жену, скоро и сâм заљубљен. А овде код Акцијума та највећа античка љубав пропала је у запаљеним бродовима. Остало је само то да су Клеопатра и Антоније остали највећи љубавници свих векова. У бедну сенку бацају они и хришћанску идилу Абелара и Хелојизе, и талијански водвиљ Ромеа и Јулије. Антоније, сјајни предак и вечно окруњени цар свих Дон Жуана! Ненадмашни пљачкаш и блудник, крволок и херој, завојевач целог Истока и убијца Цицеронов. Али и велики љубавник без примера, и за веки векова. Ave Caesar!

Све ове одлике карактера налазе се у збрци овог античког човека каквог ми не можемо данас ни замислити, чак и после Наполеона, који спада више у њихово друштво него у наше. Јулије Цезар био је развратник; али благог срца на наш начин; био је и велики генерал и писац, али рђав политичар и државник. Август је био свиреп разбојник али добар владар, и велики политичар. Нема начина да се тачно мисли о великим народима из далеке историје. Савременици их не разумеју или рђаво разумеју. Они их или претерано воле, или претерано мрзе. А доцнија су колена одвећ далеко, живе у другчем периоду историје, имају друге страсти, укусе и мерила; и гледајући кроз све то велике људе, они све виде нејасно или нетачно.

Свакако, није ипак толико важно што је Октавијан победио Антонија; јер да је било обрнуто, догодило би се само толико новог што би Клеопатра била царица света, а Антоније њен генерал. Али је Акцијум другчије важан: овде је коначно пропало фараонско царство које је у континуитету постојало хиљадама година, и које је већ три века било грчко. То царство је имало већ велике културне грчке центре на афричкој обали, отаџбине Теодора из Канопе, Аристипа философа и Калимакоса песника из Киринајике. И није престајало да чува велике депозите мудрости египатског Саиса и Хелиополиса; и имало је Александрију, која је била највеће средиште културе тога времена, и последња тврђава цивилизације хелинског света... На Акцијуму је утопљена коначно слобода највећег народа и најдубље религије старог века. Нил је од тад био сав у чаши Цезара! Ко зна какав би свет изгледао да је то грчко-египатско друштво било победоносно над простачким друштвом ондашње римске државе.

Међутим, моја пријатељица Холандкиња ме прекиде: «Пропао је Египат грчких Птоломеја, пропао и Антоније и египатска флота, али је остало царство Клеопатрино на овоме свету! Оно је веће и страшније, него што је било њено царство у Египту. И лепше, и духовније, и вечније!... Једна велика љубав вреди колико и велика царевина.»

Има на свету два Истока. Један је балкански, а други је будистички. Балкански Исток, каква беда у космосу! Нема своје цивилизације, ни свог морала, ни своје природе. Грчка има своје развалине, Турска има своје хришћанске покоље, Бугарска своје лажне статистике, а ми још и данас своје хајдуке. Кажу да је једна река направила Египат, а један друм да је направио Ниниву и Вавилон. Али су на Балкану римски путеви зарасли, и дуж њих нема ничег да се види. И оно што се поред њих саградило, морало је да буде брзо порушено. Турци су овде посејали само своја гробља и своје епидемије. За првих стотину година наметнутог муслиманства, сјајни Египат напречац је изгубио све трагове дубоке фараонске цивилизације, а његов грађанин је постао фелах; и изгубио трагове све грчко-римске културе која је остала после Птоломеја и Римљана, и постао некултуран, какав је и данас. Варвари су продрли у римску Галију, али нису разорили њену римску цивилизацију, него су је примили и постали Римљанима, оснивајући затим једну велику државу под именом Француске; а Турци су покорили Византију, не да приме њену културу, највећу тога времена, него да је коначно разоре. Они су то учинили и у Египту и у Србији која је природно била наследница византиског генија. Били су само велики војници. Данас је Балкан турска пустош. Треба да страни туристи дођу на Балкан тек после још стотину година. За толико времена Турци ће повешати један другог свиленим гајтанима, Грци ће отворити у својој престоници Цариграду највећу светску коцкарницу, Румуни одвести Дунав у Црно Море, Бугари научити српски језик, а ми пронаћи Америку...

На турском Истоку, све што вреди видети, то су њихова широка, запуштена и глуха гробља, зарасла у трње, и где влада најдубљи заборав и најглупљи мир на земљи. Ту се пали кандило каквом посвећеном човеку, о којем се не зна ништа. Није се посветио ни један Калиф, ни Султан, ни Велики Везир; нису се посвећивали ни факири ни мученици за њихову веру. Посвећивали су се одиста само људи ситне врсте. Вероватно највећи чудњаци и највећи аскети. Они су звани «добрим», место «светим», што је једино истински интересантно и велико. На Турском Истоку лудаке сматрају за полусветитеље, као и код нас у Европи, и снабдева их и храни побожна махала. Муслимани немају апостола своје цркве чију су веру проширили мачем и огњем; а хришћани су имали своје апостоле па ипак се служили и мачем и огњем. Ни једна се жена на Истоку није посветила. Нема на Истоку свете Цецилије што свира, ни свете Терезе која пише љубавне књиге. Вековима су људи један другом даривали жене, као персиске ћилимове или криве сабље, или их на пијаци куповали на килограм. Изгледа да су лепоту источњачке жене само измислили европски полигами и католички мисионери. Не може се говорити ни о лепоти градова на овом Истоку, са улицама на којима нигде не сретнете жену. Какав би изгледао Париз без жена на улици, и када би његовим булеварима шетали само трговачки торбари и јуриле само писмоноше. Или каква би изгледала Венецијанска пијаца пред Светим Марком кад би по њој шетали само Талијани и њихови голубови! — Најлепши град на свету, то није онај чије су пијаце и булевари најраскошнији, него онај град на чијој улици има највише лепих жена.

Планине албанске имале су од јутрос боју запаљеног опала. Оне су међутим пусте, стеновите као грчка или херцеговачка брда, са мало смрчеве горе. Некад су грчки филозофи и спартански хероји мислили да овамо долазе у загробни свет њихове душе на одмор и испаштање. Ако је за испаштање, овај ружни део балканске земље има за то сав изглед. — Има на свету предела пред којима се занесете и у највећем заносу кликнете: «Како је овде лепо умрети!» Пред таквим савршеним лепотама се, за чудо, и не помишља како би ту било лепо живети. Умрети у лепоти, то је врхунац живота на земљи!...

Половина нашег ужаса од смрти, долази од тога што је смрт ружна. Од увек се мртви сахрањују покривени цвећем, испраћени музиком, посипани мирисом и кађени измирном. Али је смрт ипак остала ружна. Међутим, умрети у лепом пределу, на великом сунцу, на сјајним рекама, или звучним морима, како тиме смрт добија други изглед! — Али Албанија, виђена с мора, изгледа одиста земља за заточење и за очајање, а не да се у њој умре или проживи један живот. Све је онде сиво: и стење, и свод изнад стења, и птица која туда пролети. Моја лепа сапутница Холанђанка, видећи ову убогу албанску обалу, рече ми: «Кад бих морала живети у Албанији, ја бих се најпре обесила у Холандији.»

Кад сам се обрнуо око себе по броду, цела палуба је већ била поплављена новим посматрачима. Ако у извесно доба године путујете по европским земљама, сретате толико путника као да је јуче свет откривен. Путовање је нова страст, и оно је дошло од досаде која влада у друштву човека с човеком. Сад су салони потиснули породицу и пријатељство. А друштво је прогутало личност. Друштво тражи нашу крв, зној, новац, памет; оно отима наше време и наше жене. Све је свачије. Учимо због друштва, богатимо се ради друштва, женимо се ради друштва. Људи се осећају срећни само кад су у друштву важни, и несрећни када у друштву нису довољно важни; нема среће за себе, ни куће за себе, ни жене за себе, ни деце за себе. Некад је све било царство домаћина који се звао господар, и жене која је имала само једног мужа. Жена из великог друштва има данас свој занат: монденство. Ништа га не може заменити. Све изгледа створено за ту аждају која се зове друштво, и која све уништава и све профанише. Жена постаје ничија и свачија, најмање њеног мужа. Ни добра жена, ни добра мајка, ни добар друг, ни сарадник човеков, ни јавна радница. То је гадан паун који вуче за собом из куће у кућу, и из салона у салон, своје наките, најчешће лажне, и своја одела, најчешће отета, и своју памет, најчешће ништавну, и своју душу пусту и насељену гарнизоном најбезизразнијих људи. Она пропада за паре или за речи. — Салонски човек иде у друштво да би нешто изгледао, као што интелектуалац, напротив, бежи од друштва да би тако стварао и владао. То су два човека који се више нигде не сретну заједно осим на степеницама, где се један пење кад се други спушта. У некадашњем салону су друштвени људи били чисти интелектуалци и творци; а данас су интелектуалци и салонски људи страни једни другим, чак и противници један другог. Нема данас ни великих љубави, јер су лежерна познанства прогутала дубока пријатељства. Страсти се стварају речима, и пажња се расејава на ситнице.

Није оволико путовање настало што је Русо измислио страст за природу, ни што је Стевенсон измислио железницу. Путује се из очајне досаде и још више из простачког снобизма. На овим грчким морима, као по швајцарским глечерима, или талијанским црквама, или француским замковима, сретам читаве војске путника, који не знају ни толико географије да запамте у којем су граду преноћили. Тај свет је права беда за праве путнике-епикурејце који запамте и сваки камен на који су се наслонили. Са норвешких фјордова иду ове ветрогоње на Капитол или развалине Троје, и оданде у египатску пустињу где сваки немачки туриста одведе своју жену да је фотографише пред Сфинксом, а где свеки Француз оде да види како га тридесет векова посматрају са врхова пирамида... Наша земља губи своју тајну; лепота се изгубила зато што је постала лепа за цео свет; равноправност је убила право; нема више ни једне среће која није постала свачијом срећом.

Крф се указао на таласима, тâман, њихајући се десно и лево, дижући се према своду, и затим понирући нагло у пучину. Наједном се то копно указа онде где га малочас није било.

Имају још два острва за која кажу да једно изгледа као окамењена финичанска лађа из старог грчког епоса. Путници на броду постадоше сад читав народ; из свију рупа поврве свет који дотле нико није видео. Беше их свакаквих. Моја сапутница Холанђанка, са своја два мужа, трчала је од једног до другог краја лађе, час гледајући на море које смо већ прешли и куд се сад вукао велики стуб црног дима, што је помрачавало пола неба; а час према тамно-зеленом масиву Крфа, куда су нас пратила читава јата галебова. Док су се те сребрне и поносне птице, увек гладне, с вриском у ваздуху, стрмоглаво бацале, од неба до мора, за једним залогајем хлеба што су им добацивали путници, Крф је невероватном брзином прилазио к нама. Цело је море светлило у белим ватрама, а насред воде сијала је сунчана локва, огромна. Ова лепа Холанђанка била је сва знесена први пут нечим другим него собом. Сва је дрхтала пред оволико догађаја у небу и по води. Очи су јој биле влажне као да су биле готове да проспу сузе, можда прве у животу.

Кад се пред једним величанственим призором у природи нађе Француз, он жели да поред себе има своју метресу; кад се нађе Рус или Србин, сваки од њих жели да око себе има још пет стотина својих људи да сваком кажу своје усхићење; а кад се ту нађе Немац он се свечано закуне да ће други пут доћи овде са својом женом и свом својом децом. Моја сапутница Холанђанка, која је сушта искреност, рече ми:

— Никад се не молим Богу да ми опрости погрешке. Не кајем се за грехове које сам учинила, него за оне које нисам учинила. Молим се Богу само да ме чува од комараца и кијавице. Али пред морем заборављам на побожност и осећам сву способност за грех. Зар није право речено да нас природа враћа инстиктима и прави порочним...»

Наша лађа је лагано ушла у затон Крфа и ту се укотвила. Бродови у Грчкој не прилазе обали, јер те обале нису утврђене, него се силази са брода у чамце и затим са чамаца, у наручју морнарâ Грка, спуштају на земљу. Зато већ при уласку у пристаниште, чамци се гусарски устреме и хиљаду гласова дигну се према броду. — Подне је... На једном је нестало свих сребрних јата галебова, без којих пут по мору увек изгледа тако невесео; само су се њих два три њихала још изнад глатке површине у луци... Негде је на острву звонило у сатовима. Острво је блистало у свим тоновима зеленила. Високе и танке куће дизале су се на бедемима до неба, а наш је брод изгледао изгубљен на тој ниској води. Лепа утврђења су из византијског и млетачког доба; куће су из времена енглеске окупације; фукара по обали је из времена грчког краљевства. Још ничег да наговести да смо већ у блаженом хомерском пределу и први пут на једном митском острву.

Све је овде легенда. Кад су синови Кроноса поделили свемир, Зевс је добио небо, Посејдон море, а Плутон загробни свет. Посејдон, азијско божанство, је од свих простора највећма волео грчко море, а од свих острва сматрао је Крф за најлепше. Зато је постао његовим првим краљем и родоначелником свих других његових владара. Али то није све. Једна нимфа, Керкира, направила је овде град и дала му своје име. Затим је владао њен син Наиситоис који му је подигао бедеме, и унук, Алкинојус, који му је дао најлепше вртова на свету. Људима је поделио куће а боговима храмове. Ви знате седмо певање Одисеје где Хомер опева лепоту тих вртова. То је најлепши, чак и први опис природе, који нам је остао од старих песника. Ово острво стари рапсод назива плодна Скерија. Ту је и љупки портрет краљеве кћери Наусике, у својој простоти један од најлепших портрета античких. Алкинојусови вртови то је данас равница Пезамили. Идући на поток, да пере домаће рубље, Наусике је срела Одисеја, који је после бродолома изишао го на обалу. Откинуо је грану маслине да покрије своју голотињу, и изађе пред девојку за коју није знао да је краљевске крви. Та простота хомерског друштва где краљице преду, а краљевске кћери перу рубље, и где краљ Итаке двадесет година оставља своје острво без владара, наличи можда само на лепоту српског епоса. — Краљевства у Грчкој су задужбине богова. С почетка је Зевс постављао краљеве и бранио је да доцније краљевство могне силазити с оца на сина. Сви се краљеви зову богодани, диогенес, зато што сви краљеви силазе од Зевса. Не знам да ли богоданост краљевâ, која има тако шаролику повест, има старијег теоретичара од овог дивног рапсода.

Али Крф не прелази из легенде у историју за дуго времена; у осталом, само је његова легенда сјајна, а историја је без поноса и без сваке лепоте. Тек кад су Коринћани, пловећи да населе острво Сицилију, упутили Керзикрата са његовим људима да населе љупку и плодну Скерију, тек тада Крф улази први пут у историју. Корфиоти су од увек били дефетисти и рђави грчки патриоти. Најгору слику о њима дао је Тукидид, а највећу су срамоту показали кад су помагали римскога рушиоца Мумијуса да разори сјајни Коринт одакле су се некад били сами доселили. — С мало се усхићења говорило у најлепше грчко доба о овом чудном острву. Знам само за опис Ксенофонов који је леп колико и Хомеров. Говори о његовим слатким водама као што је доцније Овид говорио о његовом слатком воћу... Али је остала и данас иста стара вегетација која засењује својом лепотом. Олеандри и алоји, лоза и кактуси, маслине и чемпреси, еукалиптици, мирта, ловор, — све дрвеће и цвеће још из вртова Алкинојусових!

Маслинове шуме падају овде у дугим сребрним каскадама. Није чудо што је то лепо дрво проглашено божанским. Без његових прастарих маслина ово острво не би имало ни своју лепоту, ни своју славу. Овде је најсавршенији антички пејзаж Теокритов и буколика Виргилова. Све је на овом острву мирно и прозрачно, и лако као сенка. Један грчки песник даје овде овај нежни епитаф својој драгој: «Лака ти била земља као лист маслине.»

Пошли смо да обилазимо ово острво које изгледа као фантастични брод пун цвећа и музике. Моја сапутница иде преда мном, као мисао. Једна стара легенда и једна млада жена, толико је среће довољно да би се населило цело ово острво новим илузијама! Она је била сва у белим чипкама, као у пени. Испод њених малих ногу певао је светли и усијани песак. По нози жене најбоље наслућујете целу њену архитектуру. Ова лепа холандска жена морала је направити много нереда у спокојној Германији, где је све у реду: над децом бдију анђели, а над женама официри.

Госпођа се дивила двама малим острвима на уласку у неко пристаниште. Једно је једва мало веће од морске корњаче; на њему има женски манастир у којем је доскора становала само једна калуђерица која се посветила. Друго је острво служило Беклину за његову емфатичну слику Острво Мртвих; и на сред њега има опет један убоги манастир. Ово је Илисово острво, где се херој спасао од бродолома. Оба острвца прекидају монотонију линије једне овакве масе на води; поред самог Крфа, изгледају као рефрени уз једну свечану песму, или сателити уз једну ватрену планету.

Тражили смо место где се Наусике играла лоптом; и цркву свете Епифаније где је некад био Херејон, храм богиње Хере; и најзад, ишли смо да видимо Ахилеон, дворац несрећне аустријске царице Јелисавете. Немачки консул се био спремио да нам изговори једну партију из Тукидида, и како су Корфиоти победили Коринћане; а млади немачки гренадир о томе како је некакав венецијански генерал разбио овде Турке и одбранио острво; и, затим, да је неки француски генерал одржао овде са својим гарнизоном опсаду од пуних шест година! Лепа наша сапутница није волела ерудицију јер јој је загорчала живот у Немачкој. Обожава Французе што ништа не знају, а о свачем говоре са подништавањем; и Талијане који почињу да звижде мелодију из Вердија пред каквим античким храмом, где би други говорили о грчком политеизму. — Она мисли да је код данашњих жена луксуз заменио укус, а код данашњих људи ерудиција заменила духовитост. Ужасава се људи свезналица али који никад нису у стању да кажу једну духовиту досетку. Док је њен млади рођак говорио о бојевима код Крфа, госпођа је слушала расејано, и гледала само његове велике и жарке очи као очи у двогодишњег јагуара. Очевидно, она је волела његову младост, а не њега: и његову униформу, а не његово херојство; и радије бројала његове беле зубе, или његова сјајна дугмета на оделу него његове идеје. Сећам се једног дана кад смо се пели на цркву Светог Петра у Риму да гледамо како се гаси дан над црним крововима вечнога града. Она ми тад говораше: «У Француза на сваких десет људи има по један таленат, а у Немаца на сваких десет људи има по један идиот. Мој лепи рођак има управо онолико памети колико му треба да седне кад је уморан, да попије чашу воде кад је жедан, и да не узме воз са Цариград, ако хоће да оде за Париз...»

Пут нас је повео преко пијаце која је код млетачке тврђаве. На пијаци се вежбала једна чета грчких војника, нешто збуњених и кржљавих, с пуно њих који су носили на носу тешке наочаре. Грчки официр носи своју сабљу међу два прста као мокар кишобран, као што и талијански војник носи своју пушку као виолину. Вежбе ове чете гледали су много деце и слушкиња. Први пут видимо војску старог краља Ђорђа. Она нам изгледа војска која ће послужити само за параде својим краљевима и за посмртне пратње својим генералима. Грци су мање војници него револуционари. Грчки народ има одвратност за хероизам и хероје, јер од Хомера до Марка Бацариса само је о њима говорио и певао, а сву своју земљу посејао толиким легендама и митима, да их се данас и сâм згражава. Сад је овај народ престарео, и од некадашњих филозофа постао је мала мудрица. Све његове страсти и љубави су старачке: добар обед, лака жена, миран сан, здрава монета.

Данас је врео дан. По улицама се растурише путници са нашег брода који остаје у луци свега до сутра у подне. Под Аркадама су седеле неке левенте, послужујући се сладоледом, и гледале су за женама шпијунским очима. Једна уска талијанска улица пела се између енглеских кућа. О вратима дућана висиле су гривне ораха, гривне сувих риба и гривне сувих смокава. На многим местима су пред дућанима продаване шкољке и каменице напоредо са грожђем и лубеницама. Све улице по градовима у приморју имају исти мирис: све миришу на рибе, тамјан, наранче и вино. — Овде пада у очи мушки тип с илирским профилом, с талијанским очима, с кратким турским ногама, и ружним грчким брковима. Ни један се део света није толико мешао, у погледу људства, као овај народ у вртовима Алкинојуса. Није било ни једне војске која је пролазила са истока на Запад или са Запада на Исток, да није овде оставила више своје крви него свог зноја. Немачки гренадир је заборавио да каже како је римски освајач и покорилац Грчке, Фламинијус, пре преласка на Балкан да победи Филипа, најпре извршио овде преглед својих трупа. И Мумијус, пре него што је отишао да разори Коринт. И да су, после пораза на Фарсали, велики генерали Помпејеви држали овде последњи савет, на коме су присуствовали и Цицерон и Катон; и да се овде после пораза склонила флота Помпејева. И да су овде концентрисали своје византијске трупе Велизар и његови генерали, као и Тотила своје варваре. И као што су венецијански Дуждеви овде имали своје гарнизоне, да су и Турци овде имали своје чардаке и хареме. И, најзад, све пустоши које су оставили овуд гусари сараценски и далматински, и авантуристи нормандски и каталански. Нисмо се ни сетили да су у оном пристаништу, где смо малочас бацили испушену цигарету, некадашњи највећи освајачи бацили котве својих галија. Одиста, овде се од једне историје не види цео један континент.

У малој грчкој катедрали, неколико студених сенки, које су лежале по старим плочама, освежиле су наше очи. Свети Спиридон, крфски владика, који је био члан првог Никејског Сабора, лежи згрчен у свом сребрном саркофагу. То је био један од највећих чудотвораца, јер је у XVII-ом веку спасао своје острво од куге, а у XVIII-ом од турске војске. Венецијанци су покушавали у више махова да свеца однесу, да их брани од куге и Турака, али се светац противио; однешена је само његова једна рука, која се и сад чува у Риму да одбрани Папу од Талијана. Крфска породица Вулгарис, по завету, даје увек једног мушког члана за свештеника и чувара свечевог. Ово ме сетило само на старе паганске породице атинске, породицу Еумолпидес која је наследством давала свештеника за Елеузис, или породицу Бузигес, која је давала свештенике да чувају паладијум на Акрополису. Не сећам се да ли има сличних примера у другим религијама, али их ево овде има и данас.

Из катедрале смо пошли колима да обиђемо острво. Лаки подневни ветрић дувао је из маслинове горе усијаним путем. Маслине су бацале своје румене сенке; поред пута су сагоревале огромне купине и пепељасте алоје. Овим путем су маслинова стабла велика, често по два и три савијена једно око другог, остављајући у средини стабла крупне прозоре, а у врховима правећи крупне рачве и крошње. На много места пландују стада бела као грудве снега, и све има изглед старе грчке приче.— Немачки консул је знао наизуст да маслинових стабала на овом острву има три милијона и осам стотина хиљада; и то пет хиљада и триста на сваки квадратни километар; што значи четрдесет и седам стабала маслине на сваког крфског становника! Госпођа из Холандије била је тим просто запрепашћена, и њене су руке охладиле. — Кроз шуме се виде сељанке како промичу у њиховом шареном оделу и са турбанима на глави, у којима кажу да имају и плетенице њихових баба и прабаба. Нигде не постоји сељанка лепотица него на Крфу и у нашим Конавлима. — За колима целим путем јуре километрима деца тражећи коју лепту, и бацајући се стрмоглаво на руке и са руку на ноге, без обзира на прашину и на жегу. Крф има још остатака од талијанштине; ако се то не види по музици, види се по просјачењу. У Италији је просјачење била религиозна установа за васпитање милосрђа. Било је једно доба у Италији кад су калуђери били славни разбојници по друму, а њихова паства просјаци по градовима.

Моја сапутница хтела је по сваку цену да обиђе Илисово Острво и неку кућу пустињакову која се тамо налази. Ја сам успео да је одвратим тек пошто јој обећах да ћу је сутра пре подне одвести у један други манастир где има једна чудотворна икона Богомајке и неколико чудотворних младих калуђера. Икона је заштитница жена које не успевају да имају плода; млади калуђери тако исто. Оне које дођу овамо у манастир, и понове све речи које им говоре ти млади калуђери, допадну се Богу и добију плода. Ни једно поклоњење икони, нити ниједна молитва тих калуђера, нису обмануле. Грчки манастири и грчке молитве славне су, нарочито у погледу потомства, на овом крају света. На свака два или три манастира има по један са иконом Богомајке Зачетнице. Госпођа Холандкиња се много чудила да Немци, који су измислили барут, нису пре тога измислили овакве иконе и овакве калуђере.

Када смо ушли у вртове Ахилеона, дворца несрећне царице и несрећне мајке, среле су нас у поворци, под ниским аркадама, мраморне бисте филозофа и песника који су били њено друштво у тој очајној самоћи, писаца које је она много волела, а можда и читала: од Хомера и Платона до Шекспира. На самој тераси, која је цела обучена у вреже ружа, лежи, у положају капитолског гладијатора, рањени мраморни Ахил, огромно и ружно дело каквог данског вајара. Ахил је окренут према Епиру где се родио, и који лебди данас у усијаним љубичастим маглама. Светло подневно море запљускује обале разбијајући се у сребрне пене. Негде доле на дну вртова има и кип песника Хајнеа, за којег су чули и сви Јевреји овог света.

— Родити се у Минхену, живети на Крфу, и погинути у Женеви, то вреди бити несрећном царицом целог живота — рече наша сапутница, корачајући поред нас у мирису чемпреса и борића у чијим се врховима чуо мали подневни ветар.

Али је имала право говорећи ми на повратку ка вароши: «Нема више смисла путовати по културним градовима Европе. Тамо већ жалостиво личе градови међу собом, као и људи који у њима живе. Нисам мајстор у уметности и немам смисла за појединости. Једва разликујем једну Мурилову Мадону од друге Мурилове Мадоне, или један прозор готске цркве од другог прозора готске цркве; као ни човек из Минхена од човека из Берлина. У основном, један европски музеј има за мене све што има и неки други европски музеј. Ко је дуго живео у Паризу тај нема више ништа ново да види у Европи. У Паризу само недостаје један Турчин с камилом и један Талијан с мајмуном. Париз иначе има све, и још више. После њега остају још само пустиња и фатаморгане за наше блазиране очи...»

Такво је једно мало чудо за блазиране очи и манастир Палео-Кастрица, овде, на једном обронку над морем, ограђен као тврђава, са његовим зидовима пуним бршљана, гуштера и птичјих јата. Манастир је мирисао на тамјан, олеандре и ђубре. Цркви су давале неку простачку раскош иконе са ружним лицима светаца, окованим дивљачки, као и у нас, у грубо сребро. Млади калуђери су нам послуживали смокве и кафу и дуван и вино. Имали су по свему изглед више разбојника него богомољаца. Смејали су се на оно што сами кажу, и чудили се оном што нису ни чули. Нема одиста ни једна друга црква свештеника који су оволико ван живота, овако зарасли у људождерске браде, и овако утонули у непремостиву глупост. Католички су калуђери научници који пишу дубоке књиге, и фабриканти који праве најбољи сир и најлепшу ракију. Они су учитељи морала и добрих манира, професори речитости, и мало треба да буду и учитељи играња. Доминиканци су дали велике политичаре црквене, и Саванаролу и Светог Тому Аквинског који је једна од највећих физиономија хришћанства; а Франњевци су дали Светог Бонавентуру, једног од најинтересантнијих мистика и филозофа. Истина, изгорели су на ватри Ђордана Бруна и осудили на смрт Галилеја, не признавајући њихову науку само зато што су имали своју науку. Ти свештеници прогоне модерни прогрес, али га знају, и често узимају у њему чак и велико учешће. Све чему уче католички свештеници то је живот на овом свету. Паклом плаше али га не тумаче. Код грчких калуђера се говори више о паклу него о Еванђељу. Не постоји учење него обред, ни живот него кајање. И то кајање за нешто што се није ни проживело ни разумело; кајање за грехе туђе више него за своје. Ови се калуђери не држе ни длаком за овај или други свет; живе у молитвама и међусобним тучама. Католички калуђери знају Хорацијеве стихове лепој Лидији, и Катулове лепој Клаудији, и Проперцијеве лепој Цинтији, и понављају их нежније него псалме Цара Давида. За ове грчке калуђере блажени загробни живот почиње онде где свршава њихова безмерна глупост овог света.

Други дан смо опет били на усамљеном мору, пловећи за Атину, где кроз Коринтски Залив стижемо тек сутра дан у вече. Море је било овај пут зелено као маховина. Ово је лепо море хомерског света, море највећег песника и чудотворца којег је дало античко људство. Је ли могуће да је Хомер био одиста савременик људи који су живели с њим заједно? Данте то одиста није био. А да је и Шекспир одиста био савременик оних које је сретао улицама свог Стратфора, зар ти људи не би нешто запамтили и забележили у животу највећег човека свог времена. Противно од онога што се рекло, треба утврдити да нема веће разлике него што је велики песник и друштво његовог доба. Песник је увек једно острво за себе; међу другим људима, он је увек само предходник и гласоноша другог доба. Откривени су гробови у Микени и изнесени златарски радови и оружја, чак и скелети оних које је Хомер опевао у свом Тројанском Епосу. Над тим златарским радовима и на форми оружја види се само египатски утицај. Али коме дугује Хомер своју ненадмашну уметност на којој се не види никакав предак и ничији утицај? Изгледа да је изграђен грчки језик до савршенства пре него што је издана и прва грчка књига! И постигнуто је савршенство хомерске метафоре пре него што је и постало било грчко друштво! У Хомера је све његово, без предака и без последника. И ако је што добио од других рапсода у наследство, морало је бити ситно према његовом епосу очевидно конструисаном као целина већ у самом свом зачетку. — Све је у уметности лакше створити него један језик песников. Хомер и Данте и Шекспир су зато не само писци великих дела него и највећих језика, а то је скоро божанска моћ и мисија међу људима. Зато је Хомер био и први и највећи песник свих векова и свих народа. На овим грчким морима, које је он први опевао, лебди одиста глас тог рапсода као глас Божји на водама.

Ружичасте магле лежале су над Левкадом и Светим Мауром кад је туда наишао наш брод. Крф је остао за нама у фантастичним одблесцима сунца, и у тамно-зеленом и чивитастом привиђењу нечега што је сад лебдело између неба и воде. Некад су ова два острва била исти континент, а доцније су их Коринћани одвојили вештачким прокопом. Једна магловита традиција каже да је овде скочила у море песникиња Сапфа зато што је није волео љубавник Пеан, што изгледа збрка и легенда, и ако је то забележио сâм песник Меандрос, а поновио учени Страбон. На овом месту је умрла и једна српска владарка нашег средњег века, деспотица жена Лазара Бранковића. У даљини се виде обале Акарнаније, на чијим је последњим ивицама, у Коринтском Заливу, стражарио некад Душанов војник, док је други истовремено чувао наше царство под Једренима, а трећи под далматинским Клисом!... Ја сам био срећан да у ову светлост Јонског Мора унесем успомену на сјајну повест о царству моје крви.

Брзо се, у жутилу опала, указа Кефалонија, одакле је Бајрон, највећи песник овог мора после Хомера, отишао у Мисолунги да умре за слободу славног грчког народа. И острво Занте на једном искрсну у сребрним копренама. То је оно острво које је у Мелпомени опевао Херодот као рапсод већма него што га је описао као историчар.

Успомене, то су они бели новци за црне дане. Како ће некад, много доцније, изгледати ово море у мојој успомени! Море виђено у овој младости, и по којем је с вала на вал, пловила моја усхићена душа, као гнездо алкиона. Колико ће бити нежна та далека визија кад остарим, и из очајања одем у Швајцарску, и да као пензионар учим виолину и историју религијâ, живећи са својим књигама, кошима и мачкама; и да у доколици и досади швајцарске земље измишљам какву нову веру или какву нову пушку...

Море је светлело и певало непрестано. Тамно-зелена Јонска Острва ницала су једна за другим, и сретала нас путем, као изгубљене старе галије.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>j57keudkuasnzavmqhiv82jlqdk1g69</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145616</id>
      <parentid>145613</parentid>
      <timestamp>2026-08-26T17:58:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145616</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="111975" sha1="m2ure3cg9drgk7680pcr7p40l36qalt" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Француске|Писмо из Француске]]
| Писмо с Јонског Мора
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије]]
}}


&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Писмо са Јонског Мора &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{right|''НА КРФУ, у јесен 19**''}}

{{gap}}Већ од поноћи је ветар ударао у десну страну брода, који је ишао низ невидљиву воду, колебајући се, и захуктано, као што су морали некада ићи, овим истим путем и у оваквим истим ноћима, фригијски бродови са два реда весала. Према ниском небу које је још сада имало боју камена, назирале су се далеко неке тамне масе по води. Јесу ли то острва поред којих је наш брод прошао док смо још спавали? Не, то су само обмане вида, небројни фантоми мора, уображене тврђаве по води и по ваздуху. Оне не престају да овде искрсавају од јутра до мрака, и то је највећа лепота ових сати по таласима. Тек сутра око подне видећемо зелени Крф, митско краљевство Алкинојуса. Значи, да је запад наоблачен и да ћемо сутра имати буру. Али ни по чему се није осећало да ће скоро сванути. Чуло се само велико срце брода како туче у морској дубини, и како се његови ударци разлежу у морској пустињи. Ветар, хладан и црн, звиждао је у конопима и разбијао се о катарке. Ја сам узалуд чекао да видим јутро када се запали море од сунца које ће овде напречац испливати из воде и крви. Али је по свему изгледало да се тек сада хвата вечерњи сумрак, или да смо упловили у предео у којем нема сванућа.

Моје су очи биле још пуне синоћњих звезда које су ме пратиле од талијанске обале ка Јонским Острвима. У овој пустоши изгледа да звезде силазе из својих усијаних сфера и мешају се са водом, остављајући за собом дуга ватрена влакна, као запаљену паучину, која се дуго лелуја, док се не дотакне воде и не угаси на таласима. У такве сјајне ноћи изгледа да брод плови високо између звезда, а не по површини воде. Он целим путем јуриша у пустош и у дубину свода, као сабласт која се не успиње снагом крила или својих једрила, него снагом воље и срца. Нигде се човек не усами толико колико на броду. Човек је на отвореном мору наједном одвојен од свега што је оставио на копну, и бар половину конаца се испрекида између њега и света. Пошто размести своје ствари у кабини, и обуче путничко одело, и набије на главу своју капу за ветар, изишавши на палубу одједном као да је решено нешто крупно, и да почиње нешто друго и ново. Почиње да не размишља више о стварима о којима је мало пре размишљао, него мисли на ствари далеке и противуречне; и престаје да држи у памети оне који су га испратили на брод, и осврће се по палуби да нађе какво ново познанство. — Небо је празно и море пусто. У том пределу индиферентне лепоте, љубави и мржње се губе у истој апатији. Остаје само њих двоје усамљено: душа и бесконачност. Нигде таквог случаја као на широкој морској пустињи, „у шуми широког мора“, као што каже стари Есхил. Оне се утапају једна у другу и изгуби се свака међа која их раздваја.

Још није нико изишао од јутрос на овај брод на коме већ почиње Левант, и на коме се јуче из једне талијанске луке укрцала нека шарена поворка за Исток и Египат. Путник којег запитате нешто талијански, одговара арапски или грчки. То су трговци из Бејрута или Дамаска који се зову Сиријанци, а који су Финичани, а то значи Семити, који примише грчку веру, и арапски језик. Затим добра кита Јевреја, Израелита, Жидова, са својим верним Сарама и мудрим Ракилама. И Египћани који носе муслимански фес а пију енглески виски... Чују се овде сви језици Леванта, у доста простачкој какофонији. — Са мном из Рима путује један немачки консул који иде за Сирију, и његова жена Холандкиња. Он је човек који сав живи за политику и Германију, а она за музику и авантуру. Њена два крупна сива ока вреде два велика града у Немачкој. Те су очи засењене и уморне од неке ватре, као да су много гледале у сунце, или као да је неко ту жену много љубио у очи. С њима двома путује и њихов млад рођак, неизбежни рођак свих лепих жена на овој земљи. Консул, холандкиња и рођак, то је вечни троугао, теза — антитеза — синтеза, и дефиниција свих дефиниција.

Та Холандкиња је жена за љубав, јер има маште. За љубав као и за религију треба пре свега имати имагинације. У религији су најпотпунији они који имају фантазије: они постају визионери, од којих су многи постали свеци и јунаци. У љубави су такви постали велики тумачи срца и рафинирани носиоци спола. Без велике маште нема велике љубави. Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада. Љубав без маште јесте себична, јер је субјекат увек мерило за објекат, и јер је цена одговорила мери, а пазар доброј процени. Жена без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа. Човек кад почне да љуби дубоко постаје одмах чедан и тражи да буде протектор: а најчеднија жена, кад почне да љуби, губи чедност и постаје раскалашна. За то ако нема много маште, она то не уме да заглади љупком игром хиљаду финих контраста: да се умногостручи; да се претвара из вука у јагње и из јагњета у вука; и да од своје страсти направи интригу која и најпаметнијег збуњује и најприсебнијег засењује. Прошло је време љубавне романтике; али док траје човека финог укуса и деликатне ћуди, трајаће потреба за љубавном мистиком. Велики љубавници су ретки на свету као и велики музичари. За једног уметника је потребна само једна врлина која се зове таленат; али за мајстора у љубави је нужна читава клавијатура крупних и ситних врлина. То су одлике које од једног уображеног осећања среће или несреће, изграде целу једну чаробну човекову судбину, велику као неку непроходну прашуму. Да се постане светац, треба једном умрети за своју дубоку веру; али да се буде велики љубавник, треба хиљаду пута умрети, и умирати за хиљаду вера и неверстава. На прсте се дају избројати велики јунаци и јунакиње љубави. Има у календару много више светаца него у историји великих љубавника. Света Катарина Александријска је била једина светитељка која је носила троструки ореол: бели, у знак чедности; зелени, у знак мудрости; и, најзад, црвени, у знак мучеништва. Велика љубавница треба да има такву троструку ореолу: сјај физичке лепоте, отров интриге, и чар суза. Ако ова Холандкиња не постигне суму среће љубавне, то ће бити само за то што је удата у Немачкој, као што не би постала алпиниста да је остала у Холандији.

Гледао сам синоћ витку и белу силуету ове жене на непрегледној води. Жена и море! Два елемента од којих је направљен овај свет. Када видите оваку жену да вам иде на сусрет, она изгледа лађа што долази из Индије, и носи товаре мириса, драгог камења и папагаја. Она свој спол држи високо као што је некад развијену заставу на сунцу Лепанта држао, у дан битке, у злату обучени шпански принц и победилац. Све је на њој изазивачко и убојито; све срачунато за напад и на бездушни отпор. По мишљењу ових жена, морал су измислили људи, а не жене; и они су морал измислили за друге, а не за себе; и морал су измислили несрећници и убоги; и морал је луксуз и раскош убогих. Ако су га измислили богаташи, они су га измислили за сиромахе; а ако су га измислили болесни, они су га измислили противу здравих. Да је Сократ био леп и богат, као Алкибијад, не би му било на памет пало да буде највећи моралист, него би био највећи љубавник. Сократ је дакле био моралист по невољи, рекла би ова госпођа. Кад је био суђен, изјавио је судијама да му је седамдесет година, да има троје деце, од којих је једно момче а друго двоје нејако у мајчином наручју! Према томе, Ксантипа је морала бити млада према мужу престарелом, мужу од незнатне фамилије; ружном, и великим сиромахом, који је друге учио бесплатно, и, најзад, који је био само мудрац. То су све разлози да жена злоставља мужа и остави име оштроконђе кроз векове, и ако Платон у «Федону» пише да је била добра. Јер младост има своје законе у крви а не у памети. За Грке је морал био део естетике, а не религије. Солон је био довео у Атину куртизанке са Лезбоса и Неукратиса, и храм Афродите Пандемос направљен је за паре које су оне донеле својим телом. Тек после персијских ратова, каже Аристотел, значи после своје пропасти, Грци су почели да се баве моралом... И тада морал није био ништа друго него наука о срећи. Никад ни доцније, Грци нису мислили о моралу другчије. Још је Хезиод рекао: «Није мудро бити одвећ мудар».

Она би вам додала: «Кад у женском друштву говорите о моралу, ви изгледате као да немате ништа боље да кажете, или да правите злочесте алузије на туђ рачун. Било је жена великих списатељица и великих научница, али ни једна није постала велики моралиста као ваш Сократ... Морал смета машти и срцу, и за то је опасан. За живот и љубав довољно је имати укуса и маште, маните крви и лудог новца. Срце је непотребно, јер оно исто тако слепо мрзи као што и слепо воли, и отвара поноре и онде где их нема. Душа је словенска ствар и њу треба оставити томе племену, заљубљеном у несрећу и сузе. Ми Холанђани већма гајимо лале и тулипане него душе словенског типа. У многим народима учи црква жену да је љубав грех; али нова Ева оставила је душу Богу а тело ђаволу. Грешна Госпођа Бовари и несрећна Ана Карењина, немају с нама ничег више заједничког! Нисмо још успеле да отмемо људима паре, али смо већ успеле да им отмемо њихову слободу и узмемо њихове навике. То је наш римски триумф!» — Ја сам сладко слушао ову младу жену која је овако цвркутала једино из каприца, да би изазвала само смех; и намерно овако лудовала ни сама не знајући да понекад и мудрује. Сва лепота једног дана на Отранту, била је тог јутра на малим уснама једне жене.

Жудно сам чекао да сване и да се види цела пучина. Одувек сам осећао неки тамни атавизам за велике воде. Никад нисам имао срца према апатичној лепоти поља, или грубој и студеној тишини брега, ни сâм не знајући зашто. Као да су моји предци били гусари и живели певајући по води и пљачкајући по копну! Још носим у памети све мале затоне по нашој дубровачкој обали куда сам тумарао дететом. Силазио сам на воду с првим зраком сунца, да се вратим кући тек кад ме отуд отера ноћ или олуја. Та самотна и слатка места некадашње херцеговачке обале, где сам из мора извлачио и ноге и руке окрвављене у лову на ракове, и где ме посведневно уједало сунце и пекла морска пржина. Мали затони у којима сам гледао све космичке битке светлости и мрака!... У очима пуно модрила неба и мора; у коси пуно соли; у души пуно ромерања борића и смреке... Цео ваздух мирише рузмарином и јасмином што се растапају у вечерњи зеленкасти сутон. Нигде на земљи онолика јата ласта колико вечером излети из дубровачких звонара. И звуци старих звона попадају по води и по крововима, као камење. — Море, то је само то дубровачко море!... И сунце, то је само оно сунце које обиђе цео космос али дође вечером да западне само овде пред Бониновом!... Треба слушати море дететом, успављивати се њиме у својој колевци, као дугом мајчином песмом. И будити се у вриску и плачу за време његових горких еквиноција. Ко није море познао на тај начин онда оно није страст која залуђује, него само лепота која задивљује. Оно тад нема власти над човеком, не мења његову душу, нити преиначује његове жеље и намере. Човек га тад слуша као песму, али не као хуку сопствене крви. Оно тад не зна да буде убилачко, нити да васкрсава; нити је узрок каквог великог порока, ни повод једне дубоке и фаталне енергије. Оно више није човеков дух и материја, него само једна сјајна велика вода у којој се разлио сав живот и распевало небо и земља. Нешто неизмерно велико и лепо, али нешто изван нас, с ону страну нас, нешто индиферентно у нашој судбини... Али море у детињству, то је откриће и сазнање нечег централног у животу од којег се више ништа не може одвојити кроз све наше среће и несреће на земљи. Море у детињству, то је прво учење о величини, чистоти и моћи. Треба знати све песме мора на памет, реч по реч, па разумети његов говор у свој разноликости од јутра до мрака. Јер је море пре свега музика па тек после вода и простор. Море није само вода, него је пре свега светлост. То је једина лепота која не зачуди него престрави. Само онај који је заплакао кад је први пут видео море, разумео је његово место у свемиру. Жалосно је слушати га а не разумети га. Јадни људи с копна! Ви сте можда спасени за небо, али сте за свагда изгубљени за море. А то је страшно.

Море отворено, очајна празнина, па ипак није монотонија ни досада. Како да се разуме тај парадокс вида и слуха! Од куд то да празно море има све варијације копна, копна с његовим светлим бреговима, смркнутим шумама, и узрујаним рекама? То је за то што овде влада вечити покрет; а покрет је довољан да све замени. Ја мислим да смо ми на ритам научили само по куцању нашег људског срца, и да живот не умемо замислити без покрета ни покрет без живота. Свод се овде креће; море се љуља у неизмерном простору; видик се помиче, и расте и скупља, непрестано; облаци пролећу као ужагрене масе, час понирући у пучину, а час бацајући из неба по води своје усијане сенке. По цео дан пале се и гасе по пучини велике ватре, и протичу потоци свих боја. Најзад, непрекидне илузије вида: час као да се указало у даљини неко острво, или у близини нека тамна шума, или на самој црти видика велика флота тамних и високих галија... На мору се живи од самих привиђења. Зато путник не осећа ни тренутак досаде какву осећа на обалама најлепших сребрних река, и у сенкама тамних шума, дубоких и меланхоличних, које изазивају бол, и где имамо страх да останемо сами са собом.

Има жена за које је љубав један део тоалете, као што има људи за које је љубав партија шаха или лов на лисице. И једни и други стрепе од компликација. Она ће вам рећи: «Заљубљеног човека, никад! Али љубавника, увек!...» Заљубљен човек је свиреп и себичан; он је аналитик, а жени изгледа несносан педант. Има разлике у љубави двају сполова: заљубљена жена све је нежнија што више воле, а човек је све свирепији што је више заљубљен. Има, одиста, данас једна нова Ева, жена наших времена, о којој говораше Холандкиња. Она је с цигаретом у зубима на улици, са гетрама на ногама и коњичким бичем у руци, с карминисаним уснама и модрим колутима около очију; која има свој апартман у хотелу; која се карта и љубака с непознатим људима, и присваја страсти бадаваџија и ноћника. Наследила је од оца и мајке колико и њена браћа, и већ сутрадан пошла за нама на улицу и у кабарет. То је жена с новим сензибилитетом и моралом; и нема више човека који би је одвео до отрова и до бацања под воз, као што су биле две поменуте прабабе из француског и руског романа. — Тип ове Холандкиње што са мном путује, то је жена која у љубав уноси сву истанчаност неке блазиране фантазије, и која од осећањâ прави интриге. За њу је љубав мрачна сплетка. Док је оваква жена само оргија наших чула, она је безопасна; али кад постане духовна потреба, она је страшило. Кад је једном мом пријатељу, који зна да чита судбину, пружила била руку да је прочита, он је дуго гледао у њен сребрни длан, и запитао је осмехнуто и збркано.» «Чију судбину да прочитам овде? Вашу или моју?...» Добри сентименталац после тога побегао је на Запад место да је прати на Исток. И ја сад имам неподељено задовољство да гледам истовремено ово топло море и ову духовиту жену, која води своја два мужа, поносна и глупа као два лабуда из Немачке бајке, правећи с њима шалу у коју је метла сав свој бесмисао о љубави и срећи. Кад је синоћ силазила са палубе у своју кабину да спава, завршила је разговор са својим рођаком, који је немачки царски гренадир, овим речима: «Примећујем, драги рођаче, да човек који се одвећ дружи с коњима постане најзад магарац...»

Ваздух се лагано почео да беласа; свод се протегао; цео простор се гибао узнемирено и напорно. Вода је имала боју старог сребра и пепела. Али се осећа да ће дан забелити а сунце се неће видети. Све је било неразговетно и нерешљиво у небу и на води. Лађа се гибала нежно као колевка. Море је урлало у точковима с напором који је изгледао да ће велика грађевина од једном малаксати, или се цела поломити. Кроз катарке је звиждао јужњак. Кров лађе су морнари давно опрали, али још није никог било на броду. Ја сам чекао њих троје да изиђу на уговорени састанак да видимо излазак сунца на Отранту. За бродом је јурио, протежући се све већма, један млечни талас. По некад је вода запљускивала све до на палубу, и цедила за тим у сребрним пенама са палубе у пучину. Јутро је свитало по целом великом мору и сијало у белој ватри. Јутро из Одисеје!... Еос са ружичастим прстима!...

Овакво буђење мора са свима бојама и гласовима изгледа да у овој пустоши има своје доживљаје, своје среће и несреће, као и буђење великог града. За то никад на води едно јутро није налик на друго. Често чујемо на празној пучини, којом овако широком и пустом дуго путујемо, како најједном зазвоне звона. Најпре ситна звона што певају као деца кад се прва пробуде, затим већа звона, и најзад она највећа у чијем тучу изгледа да је те ноћи спавала душа града. И тако звони дуго. Наличи на јутра у каквом старом хришћанском месту у које се живи за молитву и највише говори о смрти, и где је звоњење звона један екстатички моменат живота. По некад се на пучини зачује као да роси киша по каквом густом парку платанâ. Затим као да ветар пролази са жагором и невеселим звиждањем кроз ноћну шуму борова. Најзад се чује као да је далеко затутњило копно преко којег је прејурила нека невидљива коњица; а кроз ваздух прође танки глас трубе... Од куд сви ти гласови у овој пустињи неба и мора? Је ли то за то што наша мисао не може да се одвоји од себе ни за тренутак, и што увек носи цео свет собом? Зато нам се чини да море има све мелодије земље. Можда су због тих чудних илузија слуха антички људи населили празно морско дно боговима и женама, боговима који мрзе људе и утапају их у својим понорима, и нимфама које их маме својом песмом и голотињом. — Као све ствари које су гледане у самоћи, тако и море има душу онога ко му се диви.

Кад сам кренуо с места са којег сам цело време посматрао видик, изгубљен у светлости неба и воде, опазих у дну палубе моје сапутнике. Стајали су напоредо сви троје, — вечно Троје, који су можда овако исто неразлучно везани посматрали први освит јутра у хаосу. Ја им приђох с леђа. Глас госпођин је већ звучао у овом јутру као певушење валића у каквом затону, у сумрак освита. Има финих женских гласова што жуборкају као да та жена, док говори, држи у устима малко воде, која благо клопори.

— Ја волим псе због њихових детињих очију, али ми не говорите о њиховим устима, великим и увек мокрим. Мачке волим само због њихове отмености. Какво имају држање, став и покрет! Никад ни Клеопатра ни госпођа Рекамје нису умеле направити два корака које направи моја обична немачка мачка. Ако не волим довољно мачке, то је због њихових ружних очију, јединих очију које немају погледа. Била сам једном на једној изложби у Паризу. Треба видети француско лудило за мачке. Певају им модригале и пишу музичке комаде, и новинарске чланке, и званичне рапорте. А знате ли ма којег античког писца који је славио мачке? Зар нису мачке добиле своје име и славу само у афектираном и блазираном салону француском, XVII-ог и XVIII-ог века. Сад манијаци истражују како је мачка била од увек чар доброг друштва, и неделива од једне велике даме у једном великом веку. Поменуће вам стихове Менара и епитре Скаронове, и епитафе де ла Мота за мачку књегиње де Мен и сонет Бенсерада мачки госпође де Хулијер... Морбидна машта песника Бодлера покушала је у нашем веку да наметне обожавање за ту хладну, себичну и мизантропску животињу, дајући јој карактер нечег фаталног, а који је, стварно, само досадан и безличан. Само песници лудују за мачкама. Али они лудују за свачим. Песници су хипокрити као све сањалице; они природно лажу, јер ако не варају другог, варају сами себе, живећи више од уображења него од истине, више од узбуђења него уверења, више од својих нерава него од своје памети». — Заметно сам тако насред Отранта са госпођом прави бој због мачака које су једна велика срећа на земљи и велика лепота у природи. Бифон је мрзео мачке, а академик Монткриф је бранио ту фелу али више из ината Бифону него из љубави за своје мачке. — Мачку одиста већма воле људи него жене. То је зато што су жена и мачка одвећ сличне међу собом, по себичности и грамжљивости. Још антички писци су, говорећи о доброти човека према лукавству жене, рекли да је човек пас, а жена мачка. Пас с добродушним очима детета и сав срце; а мачка човекомрзац и изелица! — Жена и мачка инстинктивно мрзе човека, и живе с њим у истој кући само по навици и по невољи, са више досаде него трпељивости. Мачка воли кућу, а пас човека; мачка је охола, а пас је слуга. Али је мачка и отмена, искључива, довољна сама себи, и зна шта хоће. Она је без љубави, али је и без страха, и нарочито без удварања. Мачка је најгосподственија животиња; њено презирање човека изгледа једна историјска мудрост.

По свему се видело да госпођу није још занимао излазак сунца на Отранту, ни велико певање мора које је сада котрљало своје беле и усијане валове. То лепо море што путује са нама, путује и пева! На једној страни видика чинило се да ће сад изићи из воде велики сунчев колут који овде изгледа као глава Посејдона кад је извирио, како каже један латински песник, да гледа како Јунона разбија Енејеве бродове. Неколико плашљивих сунчаних зрака одби се одиста од пучине и растури по небу. Лепе очи госпођине добише боју и дубину ваздуха. Жене воле природу, као животиње, чежњиво и сполно.

Многи људи имају на мору мисао о смрти непрестано у памети. То је ваљда зато што неизмерност простора напомиње тужну ограничност живота. Али они који су дететом гледали топло подневно море када веје маестрал, летње бело и непомично море што сјаји већма него звездани свод, нису могли бити меланхолици на његовој обали. Њих баш море, већма него ишта друго, уверава у бескрајности лепоте пред којом све друго ишчезава. Ја мислим да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред пустиње, јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном. Зато људима рођеним поред мора, пучина изазива само бесну љубав за живот. Не знам може ли се бити песимист на мору које се вечито креће и пева, као што се може бити очајан пред грубом и глухом непомичношћу брегова, и апатичним миром поља, и резигнираним фасадама великих градова. Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. За то га неће ни убити разум јер га он није ни саздао: а мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско. Вера, то је чиста сентименталност. Жене су велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине. Деца одржавају религију говорећи прве молитве и склапајући ручице свако вече пред симболом љубави и доброте, и изговарајући мајчине тихе речице, једну за другом, у оном узвишеном страху што долази од наслућивања, које је код њих јаче док су деца него кад постану људи. Ми религију примамо пре од мајке него ли од цркве или друштва. Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

Бог је у срцу и у илузији. Народи су у свом детињству својевољни мученици вере зато јер се тад више осећа него мисли. Бог је у срцу а море је његова пластика. Глас Божји на водама је дубљи и страшнији него на ма којем другом делу земље.

Како море које је светло и огњено може сећати неког на вечну таму загробног живота? И како оно које је у вечном покрету може евоцирати идеју о смрти, када је покрет једини израз живота? Како ова вечна музика и светлост може подсећати на апатију престанка? Откуд то горко осећање код неких људи и у којем се не разазнају толике противуречности? А ја сам их познавао толико који су, крај мора, имали часове највећег бола; поред мора им се јављала најсуровија слика њихове беде међу другима. Знам их који су бежали од мора као од неког кобног огледала у коме се човек не може огледнути а да се не ужасне од самог себе и своје судбине.

Ми смо узалуд чекали да сунце изиђе, али се оно није појавило. На одном делу хоризонта пламен је био захватио целу једну провинцију неба. То значи да се сунчев колут пробио тим путем, и затим се изгубио у сутону јутра. Насред ове топле воде један огромни облак је горео као жерава, и море се димило. Пролазили су таласи боје као наранџа, као пепео, као трава, као млеко, као чај! Доцније су се још два три огња запалила по води, и ништа више. Али се јутро ипак забелило као снег на целом Отранту. Брод је сад ишао право, сав осветљен, као у легенди. Секао је ужагрене валове, споро и без гибања, у поносном и дубоком предисању. Западни ветар је поновно ударао у позадину, али благо, као неко велико бело крило. Најзад се појавише на пучини румена јата галебова, која брзо насрнуше на брод, и затим кренуше с нама истим правцем; рушили су се стрмоглавце од врхова катарки до у воду, и од воде одлетали у небо, као пламенови. У даљини се засветлише неке планине. То је Албанија.

Затим ће доћи Епир који је отаџбина Ахила, и у којем је Ахилов син направио царство Молоса, али поред којих ће ова пловидба за многе сапутнике бити ипак један дан дубоке досаде. Албанија је сива и гола, а вероватно такав ће бити и Епир. Гомила камења у којем се легу змије и Арнаути. А некад су стари Грци овде били поставили пакао, Хадес, пре изградње свог политеизма. Међу овим кршевима и кроз непроходне кланце, текао је страшни Ахерон који је водио у подземни свет. Народ који данас овде живи јесте најнекултурнији део европског људства; он је одувек био на путу свих паликућа и рушилаца. Жубор реке Скумбе, која данас пресеца тај меланхолични предео, није веселији од жубора старог Ахерона. Земља крвне освете, земља без свог фолклора, своје музике, песме и приче, без и једне личности епске, или религиозне. Народ поносит али суров, без једног културног центра и без једног језика. Проклет је међу народима: јер хиљадама година живи поред најкултурнијих раса Хелина и Римљана, а није ништа сâм створио, нити икад ишта примио од других. Од Грчке га деле само долине и брегови, а од Италије скоро један мореуз, па је ипак остао најнепросвећенији део европски. А некад, још много пре Хомера, тамо је било и античко светилиште Додона, где су долазиле религиозне делегације Атине и Спарте, и затим амбасадори Крезуса из Лидије... «Зевсе, кличе Ахил, ти који бдиш над далеком Додоном, царством зима...» Данас тамо влада муслиманство, и чује се један ружан језик којим цела лингвистика савременог света не може да пронађе извор ни место у класификацији. А један тамошњи брег, у доба препелазгиско, звао се Томарос, и био је Олимп ондашњег грчког света: на њему је био постављен први престô Зевса, који је онда био још млади син Хроносов, и ту држао први гром у руци. Средиште неба и земље био је тада један арнаутски брег! Свемир се одиста променио, али на штету арнаутску.

Па ипак је све на овој води Отранта говорило јутрос сјајним речима грчке легенде. Истим овим путем кроз неколико хиљада година тумарала су небројна божанства која су освајала свет за свој култ, а небројни људи за своју сујету. И сви у истом неспокојству! Овамо је бура морска нанела из Црног Мора младог Јасона с ким је добегла Медеја, кћи краљевска, на лађи Аргусу. Најпре су пристали овде на Крф. Овуда је ишао за њима у потеру стари краљ из Колхиде, са Црног Мора, тражећи своју кћер Медеју, али најзад остао овде да насели ову обалу: да направи колоније по Епиру, и да на далматинској обали сазида град Полу, најстарије место нашег словенског приморја... Дуж целог овог пута стоје успомене као прашуме. И где не говори историја, туда кличе легенда. — Не заборавите да су у једно историско доба на нашим балканским пољима Римљани тукли своје највеће битке; оне су биле најкрвавије, јер су биле међусобне; и водили су их највећи људи, јер су оне решавале судбину државе. Битка између Цезара и Помпеја код Фарсале, и битка Октавијана против Брутуса код Филипија, две балканске битке које су биле пресудне за Рим који је онда значио космос... Али и трећа битка, исто тако пресудна, била је овде, битка код Акциума, између младог Августа и лепе Клеопатре. Скоро ће се на хоризонту појавити Превеза, где се налазио тај рт Акарнаније о који се разбила египатска држава и царство Птоломејâ.

Свако се данас пита: шта би било од света да је Цезар побеђен у Галији или да је Антоније победио код Акцијума. Али што јутрос лебди над овим топлим и сјајним водама, то је твоја силуета, лепа Клеопатро, побеђена царице од крви балканске, љубавнице какву свет није никад имао, и чији је грех љубавни коштао едно царство и једну разбијену царску флоту! Ave!.. Три велике жене, Клеопатра Египатска, и Теодора Византиска, и Катарина Руска, три велика државника и дипломате и три највеће љубавнице на земљи. Ave! Ave!... Ни једна није за собом оставила толико сјаја и магије, као кћи Птоломејева, исто толико својим генијем, колико и лудилом љубави. Познавала је све језике народâ који су живели око њене државе, док се други владари њенога доба, као просвећени персиски цареви, нису умели споразумевати ни са сопственим држављанима. Говорила је на њином језику са амбасадорима далеких Парта, Троглидита, Етиопљана, Јевреја, Сиријанаца и Римљана... Најинтересантнија фигура жене старог века. Њен први љубавни састанак са Антонијем, пловећи реком Киднусом у Силицији, на галијама окованим у злато и сребро, под порпурним једрима, у облацима запаљеног мириса, са дворском свитом у којој су египатске госпође обучене у нереиде и грације, а њени пажеви прерушени у аморе и сатире, — то је најлепша и најраскошнијиа слика античке историје. Било јој тада двадесет и седам година. У Риму је већ њен стари љубавник, Јулије Цезар, био поставио њену статуу у храму Богиње Плођења. И цело културно човечанство тог времена знало је на изуст све фаталне чари ове чудне жене на коју ни једна друга жена античке историје није била налик. Краљица и политичар, даје својој авантури такву литију какву ни једна Минерва није имала. Она одлази на љубавни састанак, али не само да задовољи своју обест, него да, на један начин, који је био источњачки, сачува истовремено и угрожено царство Птоломејâ. Плутарх није дао ни један бриљантнији портрет ни савршенију прозу него описујући ову жену, скоро и сâм заљубљен. А овде код Акцијума та највећа античка љубав пропала је у запаљеним бродовима. Остало је само то да су Клеопатра и Антоније остали највећи љубавници свих векова. У бедну сенку бацају они и хришћанску идилу Абелара и Хелојизе, и талијански водвиљ Ромеа и Јулије. Антоније, сјајни предак и вечно окруњени цар свих Дон Жуана! Ненадмашни пљачкаш и блудник, крволок и херој, завојевач целог Истока и убијца Цицеронов. Али и велики љубавник без примера, и за веки векова. Ave Caesar!

Све ове одлике карактера налазе се у збрци овог античког човека каквог ми не можемо данас ни замислити, чак и после Наполеона, који спада више у њихово друштво него у наше. Јулије Цезар био је развратник; али благог срца на наш начин; био је и велики генерал и писац, али рђав политичар и државник. Август је био свиреп разбојник али добар владар, и велики политичар. Нема начина да се тачно мисли о великим народима из далеке историје. Савременици их не разумеју или рђаво разумеју. Они их или претерано воле, или претерано мрзе. А доцнија су колена одвећ далеко, живе у другчем периоду историје, имају друге страсти, укусе и мерила; и гледајући кроз све то велике људе, они све виде нејасно или нетачно.

Свакако, није ипак толико важно што је Октавијан победио Антонија; јер да је било обрнуто, догодило би се само толико новог што би Клеопатра била царица света, а Антоније њен генерал. Али је Акцијум другчије важан: овде је коначно пропало фараонско царство које је у континуитету постојало хиљадама година, и које је већ три века било грчко. То царство је имало већ велике културне грчке центре на афричкој обали, отаџбине Теодора из Канопе, Аристипа философа и Калимакоса песника из Киринајике. И није престајало да чува велике депозите мудрости египатског Саиса и Хелиополиса; и имало је Александрију, која је била највеће средиште културе тога времена, и последња тврђава цивилизације хелинског света... На Акцијуму је утопљена коначно слобода највећег народа и најдубље религије старог века. Нил је од тад био сав у чаши Цезара! Ко зна какав би свет изгледао да је то грчко-египатско друштво било победоносно над простачким друштвом ондашње римске државе.

Међутим, моја пријатељица Холандкиња ме прекиде: «Пропао је Египат грчких Птоломеја, пропао и Антоније и египатска флота, али је остало царство Клеопатрино на овоме свету! Оно је веће и страшније, него што је било њено царство у Египту. И лепше, и духовније, и вечније!... Једна велика љубав вреди колико и велика царевина.»

Има на свету два Истока. Један је балкански, а други је будистички. Балкански Исток, каква беда у космосу! Нема своје цивилизације, ни свог морала, ни своје природе. Грчка има своје развалине, Турска има своје хришћанске покоље, Бугарска своје лажне статистике, а ми још и данас своје хајдуке. Кажу да је једна река направила Египат, а један друм да је направио Ниниву и Вавилон. Али су на Балкану римски путеви зарасли, и дуж њих нема ничег да се види. И оно што се поред њих саградило, морало је да буде брзо порушено. Турци су овде посејали само своја гробља и своје епидемије. За првих стотину година наметнутог муслиманства, сјајни Египат напречац је изгубио све трагове дубоке фараонске цивилизације, а његов грађанин је постао фелах; и изгубио трагове све грчко-римске културе која је остала после Птоломеја и Римљана, и постао некултуран, какав је и данас. Варвари су продрли у римску Галију, али нису разорили њену римску цивилизацију, него су је примили и постали Римљанима, оснивајући затим једну велику државу под именом Француске; а Турци су покорили Византију, не да приме њену културу, највећу тога времена, него да је коначно разоре. Они су то учинили и у Египту и у Србији која је природно била наследница византиског генија. Били су само велики војници. Данас је Балкан турска пустош. Треба да страни туристи дођу на Балкан тек после још стотину година. За толико времена Турци ће повешати један другог свиленим гајтанима, Грци ће отворити у својој престоници Цариграду највећу светску коцкарницу, Румуни одвести Дунав у Црно Море, Бугари научити српски језик, а ми пронаћи Америку...

На турском Истоку, све што вреди видети, то су њихова широка, запуштена и глуха гробља, зарасла у трње, и где влада најдубљи заборав и најглупљи мир на земљи. Ту се пали кандило каквом посвећеном човеку, о којем се не зна ништа. Није се посветио ни један Калиф, ни Султан, ни Велики Везир; нису се посвећивали ни факири ни мученици за њихову веру. Посвећивали су се одиста само људи ситне врсте. Вероватно највећи чудњаци и највећи аскети. Они су звани «добрим», место «светим», што је једино истински интересантно и велико. На Турском Истоку лудаке сматрају за полусветитеље, као и код нас у Европи, и снабдева их и храни побожна махала. Муслимани немају апостола своје цркве чију су веру проширили мачем и огњем; а хришћани су имали своје апостоле па ипак се служили и мачем и огњем. Ни једна се жена на Истоку није посветила. Нема на Истоку свете Цецилије што свира, ни свете Терезе која пише љубавне књиге. Вековима су људи један другом даривали жене, као персиске ћилимове или криве сабље, или их на пијаци куповали на килограм. Изгледа да су лепоту источњачке жене само измислили европски полигами и католички мисионери. Не може се говорити ни о лепоти градова на овом Истоку, са улицама на којима нигде не сретнете жену. Какав би изгледао Париз без жена на улици, и када би његовим булеварима шетали само трговачки торбари и јуриле само писмоноше. Или каква би изгледала Венецијанска пијаца пред Светим Марком кад би по њој шетали само Талијани и њихови голубови! — Најлепши град на свету, то није онај чије су пијаце и булевари најраскошнији, него онај град на чијој улици има највише лепих жена.

Планине албанске имале су од јутрос боју запаљеног опала. Оне су међутим пусте, стеновите као грчка или херцеговачка брда, са мало смрчеве горе. Некад су грчки филозофи и спартански хероји мислили да овамо долазе у загробни свет њихове душе на одмор и испаштање. Ако је за испаштање, овај ружни део балканске земље има за то сав изглед. — Има на свету предела пред којима се занесете и у највећем заносу кликнете: «Како је овде лепо умрети!» Пред таквим савршеним лепотама се, за чудо, и не помишља како би ту било лепо живети. Умрети у лепоти, то је врхунац живота на земљи!...

Половина нашег ужаса од смрти, долази од тога што је смрт ружна. Од увек се мртви сахрањују покривени цвећем, испраћени музиком, посипани мирисом и кађени измирном. Али је смрт ипак остала ружна. Међутим, умрети у лепом пределу, на великом сунцу, на сјајним рекама, или звучним морима, како тиме смрт добија други изглед! — Али Албанија, виђена с мора, изгледа одиста земља за заточење и за очајање, а не да се у њој умре или проживи један живот. Све је онде сиво: и стење, и свод изнад стења, и птица која туда пролети. Моја лепа сапутница Холанђанка, видећи ову убогу албанску обалу, рече ми: «Кад бих морала живети у Албанији, ја бих се најпре обесила у Холандији.»

Кад сам се обрнуо око себе по броду, цела палуба је већ била поплављена новим посматрачима. Ако у извесно доба године путујете по европским земљама, сретате толико путника као да је јуче свет откривен. Путовање је нова страст, и оно је дошло од досаде која влада у друштву човека с човеком. Сад су салони потиснули породицу и пријатељство. А друштво је прогутало личност. Друштво тражи нашу крв, зној, новац, памет; оно отима наше време и наше жене. Све је свачије. Учимо због друштва, богатимо се ради друштва, женимо се ради друштва. Људи се осећају срећни само кад су у друштву важни, и несрећни када у друштву нису довољно важни; нема среће за себе, ни куће за себе, ни жене за себе, ни деце за себе. Некад је све било царство домаћина који се звао господар, и жене која је имала само једног мужа. Жена из великог друштва има данас свој занат: монденство. Ништа га не може заменити. Све изгледа створено за ту аждају која се зове друштво, и која све уништава и све профанише. Жена постаје ничија и свачија, најмање њеног мужа. Ни добра жена, ни добра мајка, ни добар друг, ни сарадник човеков, ни јавна радница. То је гадан паун који вуче за собом из куће у кућу, и из салона у салон, своје наките, најчешће лажне, и своја одела, најчешће отета, и своју памет, најчешће ништавну, и своју душу пусту и насељену гарнизоном најбезизразнијих људи. Она пропада за паре или за речи. — Салонски човек иде у друштво да би нешто изгледао, као што интелектуалац, напротив, бежи од друштва да би тако стварао и владао. То су два човека који се више нигде не сретну заједно осим на степеницама, где се један пење кад се други спушта. У некадашњем салону су друштвени људи били чисти интелектуалци и творци; а данас су интелектуалци и салонски људи страни једни другим, чак и противници један другог. Нема данас ни великих љубави, јер су лежерна познанства прогутала дубока пријатељства. Страсти се стварају речима, и пажња се расејава на ситнице.

Није оволико путовање настало што је Русо измислио страст за природу, ни што је Стевенсон измислио железницу. Путује се из очајне досаде и још више из простачког снобизма. На овим грчким морима, као по швајцарским глечерима, или талијанским црквама, или француским замковима, сретам читаве војске путника, који не знају ни толико географије да запамте у којем су граду преноћили. Тај свет је права беда за праве путнике-епикурејце који запамте и сваки камен на који су се наслонили. Са норвешких фјордова иду ове ветрогоње на Капитол или развалине Троје, и оданде у египатску пустињу где сваки немачки туриста одведе своју жену да је фотографише пред Сфинксом, а где свеки Француз оде да види како га тридесет векова посматрају са врхова пирамида... Наша земља губи своју тајну; лепота се изгубила зато што је постала лепа за цео свет; равноправност је убила право; нема више ни једне среће која није постала свачијом срећом.

Крф се указао на таласима, тâман, њихајући се десно и лево, дижући се према своду, и затим понирући нагло у пучину. Наједном се то копно указа онде где га малочас није било.

Имају још два острва за која кажу да једно изгледа као окамењена финичанска лађа из старог грчког епоса. Путници на броду постадоше сад читав народ; из свију рупа поврве свет који дотле нико није видео. Беше их свакаквих. Моја сапутница Холанђанка, са своја два мужа, трчала је од једног до другог краја лађе, час гледајући на море које смо већ прешли и куд се сад вукао велики стуб црног дима, што је помрачавало пола неба; а час према тамно-зеленом масиву Крфа, куда су нас пратила читава јата галебова. Док су се те сребрне и поносне птице, увек гладне, с вриском у ваздуху, стрмоглаво бацале, од неба до мора, за једним залогајем хлеба што су им добацивали путници, Крф је невероватном брзином прилазио к нама. Цело је море светлило у белим ватрама, а насред воде сијала је сунчана локва, огромна. Ова лепа Холанђанка била је сва знесена први пут нечим другим него собом. Сва је дрхтала пред оволико догађаја у небу и по води. Очи су јој биле влажне као да су биле готове да проспу сузе, можда прве у животу.

Кад се пред једним величанственим призором у природи нађе Француз, он жели да поред себе има своју метресу; кад се нађе Рус или Србин, сваки од њих жели да око себе има још пет стотина својих људи да сваком кажу своје усхићење; а кад се ту нађе Немац он се свечано закуне да ће други пут доћи овде са својом женом и свом својом децом. Моја сапутница Холанђанка, која је сушта искреност, рече ми:

— Никад се не молим Богу да ми опрости погрешке. Не кајем се за грехове које сам учинила, него за оне које нисам учинила. Молим се Богу само да ме чува од комараца и кијавице. Али пред морем заборављам на побожност и осећам сву способност за грех. Зар није право речено да нас природа враћа инстиктима и прави порочним...»

Наша лађа је лагано ушла у затон Крфа и ту се укотвила. Бродови у Грчкој не прилазе обали, јер те обале нису утврђене, него се силази са брода у чамце и затим са чамаца, у наручју морнарâ Грка, спуштају на земљу. Зато већ при уласку у пристаниште, чамци се гусарски устреме и хиљаду гласова дигну се према броду. — Подне је... На једном је нестало свих сребрних јата галебова, без којих пут по мору увек изгледа тако невесео; само су се њих два три њихала још изнад глатке површине у луци... Негде је на острву звонило у сатовима. Острво је блистало у свим тоновима зеленила. Високе и танке куће дизале су се на бедемима до неба, а наш је брод изгледао изгубљен на тој ниској води. Лепа утврђења су из византијског и млетачког доба; куће су из времена енглеске окупације; фукара по обали је из времена грчког краљевства. Још ничег да наговести да смо већ у блаженом хомерском пределу и први пут на једном митском острву.

Све је овде легенда. Кад су синови Кроноса поделили свемир, Зевс је добио небо, Посејдон море, а Плутон загробни свет. Посејдон, азијско божанство, је од свих простора највећма волео грчко море, а од свих острва сматрао је Крф за најлепше. Зато је постао његовим првим краљем и родоначелником свих других његових владара. Али то није све. Једна нимфа, Керкира, направила је овде град и дала му своје име. Затим је владао њен син Наиситоис који му је подигао бедеме, и унук, Алкинојус, који му је дао најлепше вртова на свету. Људима је поделио куће а боговима храмове. Ви знате седмо певање Одисеје где Хомер опева лепоту тих вртова. То је најлепши, чак и први опис природе, који нам је остао од старих песника. Ово острво стари рапсод назива плодна Скерија. Ту је и љупки портрет краљеве кћери Наусике, у својој простоти један од најлепших портрета античких. Алкинојусови вртови то је данас равница Пезамили. Идући на поток, да пере домаће рубље, Наусике је срела Одисеја, који је после бродолома изишао го на обалу. Откинуо је грану маслине да покрије своју голотињу, и изађе пред девојку за коју није знао да је краљевске крви. Та простота хомерског друштва где краљице преду, а краљевске кћери перу рубље, и где краљ Итаке двадесет година оставља своје острво без владара, наличи можда само на лепоту српског епоса. — Краљевства у Грчкој су задужбине богова. С почетка је Зевс постављао краљеве и бранио је да доцније краљевство могне силазити с оца на сина. Сви се краљеви зову богодани, диогенес, зато што сви краљеви силазе од Зевса. Не знам да ли богоданост краљевâ, која има тако шаролику повест, има старијег теоретичара од овог дивног рапсода.

Али Крф не прелази из легенде у историју за дуго времена; у осталом, само је његова легенда сјајна, а историја је без поноса и без сваке лепоте. Тек кад су Коринћани, пловећи да населе острво Сицилију, упутили Керзикрата са његовим људима да населе љупку и плодну Скерију, тек тада Крф улази први пут у историју. Корфиоти су од увек били дефетисти и рђави грчки патриоти. Најгору слику о њима дао је Тукидид, а највећу су срамоту показали кад су помагали римскога рушиоца Мумијуса да разори сјајни Коринт одакле су се некад били сами доселили. — С мало се усхићења говорило у најлепше грчко доба о овом чудном острву. Знам само за опис Ксенофонов који је леп колико и Хомеров. Говори о његовим слатким водама као што је доцније Овид говорио о његовом слатком воћу... Али је остала и данас иста стара вегетација која засењује својом лепотом. Олеандри и алоји, лоза и кактуси, маслине и чемпреси, еукалиптици, мирта, ловор, — све дрвеће и цвеће још из вртова Алкинојусових!

Маслинове шуме падају овде у дугим сребрним каскадама. Није чудо што је то лепо дрво проглашено божанским. Без његових прастарих маслина ово острво не би имало ни своју лепоту, ни своју славу. Овде је најсавршенији антички пејзаж Теокритов и буколика Виргилова. Све је на овом острву мирно и прозрачно, и лако као сенка. Један грчки песник даје овде овај нежни епитаф својој драгој: «Лака ти била земља као лист маслине.»

Пошли смо да обилазимо ово острво које изгледа као фантастични брод пун цвећа и музике. Моја сапутница иде преда мном, као мисао. Једна стара легенда и једна млада жена, толико је среће довољно да би се населило цело ово острво новим илузијама! Она је била сва у белим чипкама, као у пени. Испод њених малих ногу певао је светли и усијани песак. По нози жене најбоље наслућујете целу њену архитектуру. Ова лепа холандска жена морала је направити много нереда у спокојној Германији, где је све у реду: над децом бдију анђели, а над женама официри.

Госпођа се дивила двама малим острвима на уласку у неко пристаниште. Једно је једва мало веће од морске корњаче; на њему има женски манастир у којем је доскора становала само једна калуђерица која се посветила. Друго је острво служило Беклину за његову емфатичну слику Острво Мртвих; и на сред њега има опет један убоги манастир. Ово је Илисово острво, где се херој спасао од бродолома. Оба острвца прекидају монотонију линије једне овакве масе на води; поред самог Крфа, изгледају као рефрени уз једну свечану песму, или сателити уз једну ватрену планету.

Тражили смо место где се Наусике играла лоптом; и цркву свете Епифаније где је некад био Херејон, храм богиње Хере; и најзад, ишли смо да видимо Ахилеон, дворац несрећне аустријске царице Јелисавете. Немачки консул се био спремио да нам изговори једну партију из Тукидида, и како су Корфиоти победили Коринћане; а млади немачки гренадир о томе како је некакав венецијански генерал разбио овде Турке и одбранио острво; и, затим, да је неки француски генерал одржао овде са својим гарнизоном опсаду од пуних шест година! Лепа наша сапутница није волела ерудицију јер јој је загорчала живот у Немачкој. Обожава Французе што ништа не знају, а о свачем говоре са подништавањем; и Талијане који почињу да звижде мелодију из Вердија пред каквим античким храмом, где би други говорили о грчком политеизму. — Она мисли да је код данашњих жена луксуз заменио укус, а код данашњих људи ерудиција заменила духовитост. Ужасава се људи свезналица али који никад нису у стању да кажу једну духовиту досетку. Док је њен млади рођак говорио о бојевима код Крфа, госпођа је слушала расејано, и гледала само његове велике и жарке очи као очи у двогодишњег јагуара. Очевидно, она је волела његову младост, а не њега: и његову униформу, а не његово херојство; и радије бројала његове беле зубе, или његова сјајна дугмета на оделу него његове идеје. Сећам се једног дана кад смо се пели на цркву Светог Петра у Риму да гледамо како се гаси дан над црним крововима вечнога града. Она ми тад говораше: «У Француза на сваких десет људи има по један таленат, а у Немаца на сваких десет људи има по један идиот. Мој лепи рођак има управо онолико памети колико му треба да седне кад је уморан, да попије чашу воде кад је жедан, и да не узме воз са Цариград, ако хоће да оде за Париз...»

Пут нас је повео преко пијаце која је код млетачке тврђаве. На пијаци се вежбала једна чета грчких војника, нешто збуњених и кржљавих, с пуно њих који су носили на носу тешке наочаре. Грчки официр носи своју сабљу међу два прста као мокар кишобран, као што и талијански војник носи своју пушку као виолину. Вежбе ове чете гледали су много деце и слушкиња. Први пут видимо војску старог краља Ђорђа. Она нам изгледа војска која ће послужити само за параде својим краљевима и за посмртне пратње својим генералима. Грци су мање војници него револуционари. Грчки народ има одвратност за хероизам и хероје, јер од Хомера до Марка Бацариса само је о њима говорио и певао, а сву своју земљу посејао толиким легендама и митима, да их се данас и сâм згражава. Сад је овај народ престарео, и од некадашњих филозофа постао је мала мудрица. Све његове страсти и љубави су старачке: добар обед, лака жена, миран сан, здрава монета.

Данас је врео дан. По улицама се растурише путници са нашег брода који остаје у луци свега до сутра у подне. Под Аркадама су седеле неке левенте, послужујући се сладоледом, и гледале су за женама шпијунским очима. Једна уска талијанска улица пела се између енглеских кућа. О вратима дућана висиле су гривне ораха, гривне сувих риба и гривне сувих смокава. На многим местима су пред дућанима продаване шкољке и каменице напоредо са грожђем и лубеницама. Све улице по градовима у приморју имају исти мирис: све миришу на рибе, тамјан, наранче и вино. — Овде пада у очи мушки тип с илирским профилом, с талијанским очима, с кратким турским ногама, и ружним грчким брковима. Ни један се део света није толико мешао, у погледу људства, као овај народ у вртовима Алкинојуса. Није било ни једне војске која је пролазила са истока на Запад или са Запада на Исток, да није овде оставила више своје крви него свог зноја. Немачки гренадир је заборавио да каже како је римски освајач и покорилац Грчке, Фламинијус, пре преласка на Балкан да победи Филипа, најпре извршио овде преглед својих трупа. И Мумијус, пре него што је отишао да разори Коринт. И да су, после пораза на Фарсали, велики генерали Помпејеви држали овде последњи савет, на коме су присуствовали и Цицерон и Катон; и да се овде после пораза склонила флота Помпејева. И да су овде концентрисали своје византијске трупе Велизар и његови генерали, као и Тотила своје варваре. И као што су венецијански Дуждеви овде имали своје гарнизоне, да су и Турци овде имали своје чардаке и хареме. И, најзад, све пустоши које су оставили овуд гусари сараценски и далматински, и авантуристи нормандски и каталански. Нисмо се ни сетили да су у оном пристаништу, где смо малочас бацили испушену цигарету, некадашњи највећи освајачи бацили котве својих галија. Одиста, овде се од једне историје не види цео један континент.

У малој грчкој катедрали, неколико студених сенки, које су лежале по старим плочама, освежиле су наше очи. Свети Спиридон, крфски владика, који је био члан првог Никејског Сабора, лежи згрчен у свом сребрном саркофагу. То је био један од највећих чудотвораца, јер је у XVII-ом веку спасао своје острво од куге, а у XVIII-ом од турске војске. Венецијанци су покушавали у више махова да свеца однесу, да их брани од куге и Турака, али се светац противио; однешена је само његова једна рука, која се и сад чува у Риму да одбрани Папу од Талијана. Крфска породица Вулгарис, по завету, даје увек једног мушког члана за свештеника и чувара свечевог. Ово ме сетило само на старе паганске породице атинске, породицу Еумолпидес која је наследством давала свештеника за Елеузис, или породицу Бузигес, која је давала свештенике да чувају паладијум на Акрополису. Не сећам се да ли има сличних примера у другим религијама, али их ево овде има и данас.

Из катедрале смо пошли колима да обиђемо острво. Лаки подневни ветрић дувао је из маслинове горе усијаним путем. Маслине су бацале своје румене сенке; поред пута су сагоревале огромне купине и пепељасте алоје. Овим путем су маслинова стабла велика, често по два и три савијена једно око другог, остављајући у средини стабла крупне прозоре, а у врховима правећи крупне рачве и крошње. На много места пландују стада бела као грудве снега, и све има изглед старе грчке приче.— Немачки консул је знао наизуст да маслинових стабала на овом острву има три милијона и осам стотина хиљада; и то пет хиљада и триста на сваки квадратни километар; што значи четрдесет и седам стабала маслине на сваког крфског становника! Госпођа из Холандије била је тим просто запрепашћена, и њене су руке охладиле. — Кроз шуме се виде сељанке како промичу у њиховом шареном оделу и са турбанима на глави, у којима кажу да имају и плетенице њихових баба и прабаба. Нигде не постоји сељанка лепотица него на Крфу и у нашим Конавлима. — За колима целим путем јуре километрима деца тражећи коју лепту, и бацајући се стрмоглаво на руке и са руку на ноге, без обзира на прашину и на жегу. Крф има још остатака од талијанштине; ако се то не види по музици, види се по просјачењу. У Италији је просјачење била религиозна установа за васпитање милосрђа. Било је једно доба у Италији кад су калуђери били славни разбојници по друму, а њихова паства просјаци по градовима.

Моја сапутница хтела је по сваку цену да обиђе Илисово Острво и неку кућу пустињакову која се тамо налази. Ја сам успео да је одвратим тек пошто јој обећах да ћу је сутра пре подне одвести у један други манастир где има једна чудотворна икона Богомајке и неколико чудотворних младих калуђера. Икона је заштитница жена које не успевају да имају плода; млади калуђери тако исто. Оне које дођу овамо у манастир, и понове све речи које им говоре ти млади калуђери, допадну се Богу и добију плода. Ни једно поклоњење икони, нити ниједна молитва тих калуђера, нису обмануле. Грчки манастири и грчке молитве славне су, нарочито у погледу потомства, на овом крају света. На свака два или три манастира има по један са иконом Богомајке Зачетнице. Госпођа Холандкиња се много чудила да Немци, који су измислили барут, нису пре тога измислили овакве иконе и овакве калуђере.

Када смо ушли у вртове Ахилеона, дворца несрећне царице и несрећне мајке, среле су нас у поворци, под ниским аркадама, мраморне бисте филозофа и песника који су били њено друштво у тој очајној самоћи, писаца које је она много волела, а можда и читала: од Хомера и Платона до Шекспира. На самој тераси, која је цела обучена у вреже ружа, лежи, у положају капитолског гладијатора, рањени мраморни Ахил, огромно и ружно дело каквог данског вајара. Ахил је окренут према Епиру где се родио, и који лебди данас у усијаним љубичастим маглама. Светло подневно море запљускује обале разбијајући се у сребрне пене. Негде доле на дну вртова има и кип песника Хајнеа, за којег су чули и сви Јевреји овог света.

— Родити се у Минхену, живети на Крфу, и погинути у Женеви, то вреди бити несрећном царицом целог живота — рече наша сапутница, корачајући поред нас у мирису чемпреса и борића у чијим се врховима чуо мали подневни ветар.

Али је имала право говорећи ми на повратку ка вароши: «Нема више смисла путовати по културним градовима Европе. Тамо већ жалостиво личе градови међу собом, као и људи који у њима живе. Нисам мајстор у уметности и немам смисла за појединости. Једва разликујем једну Мурилову Мадону од друге Мурилове Мадоне, или један прозор готске цркве од другог прозора готске цркве; као ни човек из Минхена од човека из Берлина. У основном, један европски музеј има за мене све што има и неки други европски музеј. Ко је дуго живео у Паризу тај нема више ништа ново да види у Европи. У Паризу само недостаје један Турчин с камилом и један Талијан с мајмуном. Париз иначе има све, и још више. После њега остају још само пустиња и фатаморгане за наше блазиране очи...»

Такво је једно мало чудо за блазиране очи и манастир Палео-Кастрица, овде, на једном обронку над морем, ограђен као тврђава, са његовим зидовима пуним бршљана, гуштера и птичјих јата. Манастир је мирисао на тамјан, олеандре и ђубре. Цркви су давале неку простачку раскош иконе са ружним лицима светаца, окованим дивљачки, као и у нас, у грубо сребро. Млади калуђери су нам послуживали смокве и кафу и дуван и вино. Имали су по свему изглед више разбојника него богомољаца. Смејали су се на оно што сами кажу, и чудили се оном што нису ни чули. Нема одиста ни једна друга црква свештеника који су оволико ван живота, овако зарасли у људождерске браде, и овако утонули у непремостиву глупост. Католички су калуђери научници који пишу дубоке књиге, и фабриканти који праве најбољи сир и најлепшу ракију. Они су учитељи морала и добрих манира, професори речитости, и мало треба да буду и учитељи играња. Доминиканци су дали велике политичаре црквене, и Саванаролу и Светог Тому Аквинског који је једна од највећих физиономија хришћанства; а Франњевци су дали Светог Бонавентуру, једног од најинтересантнијих мистика и филозофа. Истина, изгорели су на ватри Ђордана Бруна и осудили на смрт Галилеја, не признавајући њихову науку само зато што су имали своју науку. Ти свештеници прогоне модерни прогрес, али га знају, и често узимају у њему чак и велико учешће. Све чему уче католички свештеници то је живот на овом свету. Паклом плаше али га не тумаче. Код грчких калуђера се говори више о паклу него о Еванђељу. Не постоји учење него обред, ни живот него кајање. И то кајање за нешто што се није ни проживело ни разумело; кајање за грехе туђе више него за своје. Ови се калуђери не држе ни длаком за овај или други свет; живе у молитвама и међусобним тучама. Католички калуђери знају Хорацијеве стихове лепој Лидији, и Катулове лепој Клаудији, и Проперцијеве лепој Цинтији, и понављају их нежније него псалме Цара Давида. За ове грчке калуђере блажени загробни живот почиње онде где свршава њихова безмерна глупост овог света.

Други дан смо опет били на усамљеном мору, пловећи за Атину, где кроз Коринтски Залив стижемо тек сутра дан у вече. Море је било овај пут зелено као маховина. Ово је лепо море хомерског света, море највећег песника и чудотворца којег је дало античко људство. Је ли могуће да је Хомер био одиста савременик људи који су живели с њим заједно? Данте то одиста није био. А да је и Шекспир одиста био савременик оних које је сретао улицама свог Стратфора, зар ти људи не би нешто запамтили и забележили у животу највећег човека свог времена. Противно од онога што се рекло, треба утврдити да нема веће разлике него што је велики песник и друштво његовог доба. Песник је увек једно острво за себе; међу другим људима, он је увек само предходник и гласоноша другог доба. Откривени су гробови у Микени и изнесени златарски радови и оружја, чак и скелети оних које је Хомер опевао у свом Тројанском Епосу. Над тим златарским радовима и на форми оружја види се само египатски утицај. Али коме дугује Хомер своју ненадмашну уметност на којој се не види никакав предак и ничији утицај? Изгледа да је изграђен грчки језик до савршенства пре него што је издана и прва грчка књига! И постигнуто је савршенство хомерске метафоре пре него што је и постало било грчко друштво! У Хомера је све његово, без предака и без последника. И ако је што добио од других рапсода у наследство, морало је бити ситно према његовом епосу очевидно конструисаном као целина већ у самом свом зачетку. — Све је у уметности лакше створити него један језик песников. Хомер и Данте и Шекспир су зато не само писци великих дела него и највећих језика, а то је скоро божанска моћ и мисија међу људима. Зато је Хомер био и први и највећи песник свих векова и свих народа. На овим грчким морима, које је он први опевао, лебди одиста глас тог рапсода као глас Божји на водама.

Ружичасте магле лежале су над Левкадом и Светим Мауром кад је туда наишао наш брод. Крф је остао за нама у фантастичним одблесцима сунца, и у тамно-зеленом и чивитастом привиђењу нечега што је сад лебдело између неба и воде. Некад су ова два острва била исти континент, а доцније су их Коринћани одвојили вештачким прокопом. Једна магловита традиција каже да је овде скочила у море песникиња Сапфа зато што је није волео љубавник Пеан, што изгледа збрка и легенда, и ако је то забележио сâм песник Меандрос, а поновио учени Страбон. На овом месту је умрла и једна српска владарка нашег средњег века, деспотица жена Лазара Бранковића. У даљини се виде обале Акарнаније, на чијим је последњим ивицама, у Коринтском Заливу, стражарио некад Душанов војник, док је други истовремено чувао наше царство под Једренима, а трећи под далматинским Клисом!... Ја сам био срећан да у ову светлост Јонског Мора унесем успомену на сјајну повест о царству моје крви.

Брзо се, у жутилу опала, указа Кефалонија, одакле је Бајрон, највећи песник овог мора после Хомера, отишао у Мисолунги да умре за слободу славног грчког народа. И острво Занте на једном искрсну у сребрним копренама. То је оно острво које је у Мелпомени опевао Херодот као рапсод већма него што га је описао као историчар.

Успомене, то су они бели новци за црне дане. Како ће некад, много доцније, изгледати ово море у мојој успомени! Море виђено у овој младости, и по којем је с вала на вал, пловила моја усхићена душа, као гнездо алкиона. Колико ће бити нежна та далека визија кад остарим, и из очајања одем у Швајцарску, и да као пензионар учим виолину и историју религијâ, живећи са својим књигама, кошима и мачкама; и да у доколици и досади швајцарске земље измишљам какву нову веру или какву нову пушку...

Море је светлело и певало непрестано. Тамно-зелена Јонска Острва ницала су једна за другим, и сретала нас путем, као изгубљене старе галије.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>m2ure3cg9drgk7680pcr7p40l36qalt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Градови и химере (1930)/Прво писмо из Швајцарске</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61506</id>
    <revision>
      <id>145614</id>
      <timestamp>2026-08-26T17:48:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930) | | | Прво писмо из Швајцарске | }}   &lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Прво писмо из Швајцарске. &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;  {{right|''АЛПИ (Сен-Беатенберг) августа,19**''}}  {{gap}}Овде јутра освићу хитро и вечери зака…</comment>
      <origin>145614</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="66942" sha1="234o3gw8g1amyrifnvycl46wspka8lx" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
|
| Прво писмо из Швајцарске
|
}}


&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Прво писмо из Швајцарске. &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{right|''АЛПИ (Сен-Беатенберг) августа,19**''}}

{{gap}}Овде јутра освићу хитро и вечери закашњавају. Сати пролазе спори и неопажени; време се не даје мерити ничим, јер се овде ништа не догађа. Самоће и тишине алпијске су непроходније него либијске пустаре. Онамо светлост прави чудеса, и један исти предео постаје и нестаје сто пута дневно. Сунце зида градове по небу, тврђаве по облацима, химеричне вртове по земљи, и све је онамо живот и цветање. Овде сви сати пролазе или високо у небу или дубоко под земљом, не остављајући ничег ни у оку, ни у слуху, ни у успомени. Само док човек корача, ствари се крену и пролазе поред њега; задржи ли се на којој стрмени, све се окамени и све занеми. Кончић који веже људску душу за ову земљу, прекине се, и на том месту заболи, и падне кап крви.

Тихи кристал глечерâ на Јунгфрау и на Блимлисалпима стоји у самом зениту као сребрн зид између два света. У разређеном ваздуху прође писак птице која се не види; зачује се меланхолично звоњење говеди из долина које се само наслућују. У долини се пружају ланци љубичастих и ваздушастих брегова који наличе на митолошка брда чије легенде више нико не памти. Све изгледа сјајно, али ефемерно, противуречно, ташто. Тамо је тунска равница обасјана зеленом светлошћу, и Тунско Језеро које, као душа, рефлектује сваког тренутка све што се догађа у небу. Све друго око мене је светло и огромно, али све непомично и равнодушно. Тај блиски и стални додир с великим и мирним стварима даје телу неку грубу материјалност и живци се разилазе по њему као укочени конци од челика. Не волим алпијску лепоту. Ми утичемо на ствари мењајући њихове форме, али ствари мењају нас својим насилничким утиском. Чини ми се овде да данас већ не желим оно што сам јуче желео свом снагом. Свима мојим жељама видим сада границе, као овом хоризонту; сви моји снови свршавају недалеко од мене као овај путељак што понире у амбис; све моје намере стоје преда мном решене као модри зидови ових планина; ја се овде осећам везан за дрво или прикован за стену.

Сваки низ ових брегова изгледа да је стао између нас и нечег бољег и нежнијег. Све је огромно и све хладно; и све је или веома тамно или веома светло. Ти контрасти тиште душу и спутавају мисао. Ако сиђем у долине које су овде тако дубоке, мени се чини да сам утонуо; ако сам на висини брегова, чини ми се да се више нећу умети да вратим кући. Ове невероватне импресије из Алпа избезуме првих дана човека с југа. Осећам да ће ме ове студене тамне ствари изменити из основе. Престаћу бити добар и нежан; омрзнућу музику и стихове; нећу се вратити некој жени коју сам волео, и поћи ћу за другом коју ћу полубити без љубави. Нећу више умети да се дивим осим оном што је страшно; ни разумети лепоту у којој нема горчине; ни узбудити се за нечим у чему нема одрицања и бола.

Станујем у једном хотелу при брегу обученом у тамну шуму четинара кроз коју су се размилеле стазе и раштркале труле клупе. Ту живи са мном разнолик свет као на каквој транс-атлантичкој лађи. Једна млада Американка с болесним мужем, љубоморним као Полифем, који спава затворених очију али отворених ушију, или затворених ушију али отворених очију. Неколико Руса с титулама, и Француза с црвеним розетама у рупици капута. Неки Немци који међу собом говоре француски да би изгледали отменији и из бољег света. Један је од њих немачки професор, који — као сви немачки професори — пише трећи део *Фауста*. Још неки стари ермит без народности, и један млади пар који се није ником представио. Једна млада руска генералица с младежом, чији се муж бије по Манцурији. Један наш политичар, партијски мудрац, типичан: сав начелан и сав неучтив; говори с охолошћу као да је први проговорио, и гледа на све сигурно као да је први прогледао; и суди као да је последњи који треба да пресуди; и пошто је с вама говорио четврт сата, изгледа да ће вам сутрадан послати рачун, као лекар или адвокат. Био је у својој земљи и министар, као што је магаре у Јудеји сматрано за пророка. — Затим, један господин с госпођом, и једна госпођа с господином. После један Бугарин с каљачама, и један социалист с баритоном. Најзад један Американац из Канаде, који се тужи да није више могуће путовати по европским земљама, јер су га у Француској држали за немачког шпијона, у Немачкој за француског, у Аустрији за руског, у Русији за свачијег, док није најзад у Италији затворен као шпијон Свете Столице.

Рат у Манцурији држи цело друштво у грозници. Траже се брзојавне вести из Париза: извештаји о дисциплини, собраћајним средствима, врстама оружја. Чудна психологија људства које живи у бојовној ватри на хиљаде миља далеко од боја. Сад се кладе на једног генерала у Манцурији као пре неки дан на једног коња у Довиљу или Лоншану, или на једног бика у Ниму или Светом Себастијану.

Енглези су најчуднији свет по овим алпијским летњим насељима. Поред њих, нарочито поред Енглескиња с луткастим лицем и зачуђеним очима, сви се ми осећамо блазирани и стари. Они се свему чуде и свему смеју. Код Енглеза је смех и радост ствар васпитања и доброг тона; ми се смејемо људима и идејама, а они стварима. Непристојно је ћутати, неуљудно бити тужан, глупо бити замишљен. Енглези се смеју чим вас ослове, не зато што је нешто смешно, него да сусрет учине радосним; на смешно се и не знају да смеју. Спортови их чине да остају увек деца. Ових дана је неки поротни суд у Енглеској осудио на смрт једног пса што је ујео три човека, а варош је тражила касацију пресуде. Смех и радост су без сумње ствари једне више цивилизације и хуманости. Цивилизације, пошто је један научник тражио код дивљака у Перу жену која уме да се насмеје, али је није нашао; а хуманости, јер у Сједињеним Државама америчким пише по дућанима: Смејте се! — Један руски писац каже: треба се чувати човека од чијег осмеха његово лице поружња. Ово је истина. Рђави људи не умеју да се смеју. А од смеха лице постане лепше јер постане радосније. И одиста, ја ћу се овог лета дуго сећати по каламбурима и духовитим доскочицама неколицине Француза, али исто тако, и исто толико пријатно, по здравом и благородном смеху неколицине ових Енглеза који се ни са ким нису упознали целог лета. Енглез је рођени сепаратист. — Енглез се смеје, али је тужан; он је лепо обучен, али је несрећан; он је богат, али је циција; он је паметан, али је мутав; и добар, али индиферентан; и племенит, али несрдачан. Енглез сматра Енглеску, ако не засебном планетом, а оно извесно шестим континентом. Међутим себе сматра првим Европљанином, често пута с пуно разлога. Између једног Енглеза и једног Француза, и у њиховим личним односима, постоји дубоки Ламанш, који се даје пребродити и надлетети, али не даје исушити. Свашта сам на свету видео, али не видех Француза и Енглеза да су били интимни другови. — Највећа разлика међу људима се види по њиховом смеху. Енглези се смеју без повода, а Јапанци се смеју и у најжалоснијим случајевима. Значи да се смех не односи увек на оно што је одиста смешно.

Европски народи изгледају да имају своја доба живота различна једна од других: Словени су младићи од двадесет година; Немци су мудраци од тридесет; Талијани су комедијаши од четрдесет; Грци љубе и ратују као чиче од педесет; Енглези се чуде и смеју као деца од петнаест. — Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом. Жене се најрадије дају људима који умеју да их засмејавају, који све окрећу на смешно, — не зато што оне понижавају цену ствари, него што су рођене епикурејке, и што воле радост живота изнад свега у животу. Од тренутка откад један човек постане за њу појава која носи весеље, она му се сва напушта, као што таквим људима сва деца трче у сусрет и падају у наручја. Смех је знак здравља, али и знак прогреса једног друштва. Најбољи доказ да је смех ствар прогреса људског друштва јесте то што се човек не смеје кад је сâм, него само кад је у друштву, и што смех не постоји међу расама које нису још постале друштвом.

Али ако многи од нас изгледамо намргођени и заверенички мучаљиви поред Енглеза, исто тако поред Руса изгледамо увек недовољно добри и срдачни. Ја сам руско друштво познао само на страни. Французе сам волео увек свом памећу, али Русе свим срцем. Рус је простодушан као дете, али и компликован као дете. И кад је најкултурнији, он је међу другим неуравнотежен и нешто медвед. То су идеални јунаци и благородни лудаци. Кад се заљуби у Петрограду, оде да прокоцка своје имање у Монтекарлу, и убије се у Гуадарами... Нико није у исто време толико и дете, и човек, и жена: има детињу љубав да живи играјући се свачим на свету; има женски укус за емоције; има мушки бес и снагу да све покуша и увек све рискира. Љубопитство које иде дотле да окуша све, чак и злочин; неосећање вредности свог живота, ни цене своје личне среће. — Њихов тип добричине не постоји нигде другде на свету. Њихова фамилијарност у односима има разлога да буде можда за западњака сасвим несносна. Намећу своју интимност и причају своје породичне ствари. Не остављају ничије раме да га не потапшу. Кад вас не нађе код куће, пријатељ Рус вас чека изваљен на ваш диван или рчући на вашој постељи. Кад се најзад растанете за навек, он продужава још десет година да вам пише писма о свему што је негде видео и чуо, шаље поклоне, ретке књиге, илустроване новине. — Брани идеје које су одавна триумфовале, обара оне које су одавна сахрањене. Никад ведар идеолог него увек мутан утопист. Над сваким од њих изгледа да ледби нешто трагично: као да ће погинути у пожару каквог позоришта, или у судару возова, или се сасушити у неком казамату. Нико нема толико укуса за несрећу и поштовања за сузе.

Вечери овде имају лепоту која је неразумљива човеку са југа. Мрак се ухвати наједном. Мрак не пада овде само из неба, него извире из земље, покуља из понора, проспе се са грања. Рађање уштапа међу овим бреговима има перипетије читавог једног катаклизма. Све смркне и направи се страшним, као да мора да пропадне пола света да се под Јунгфрау роди нова звезда. Затим уштап изиђе на сасвим другом месту него на оном на којем сте га очекивали, крупан као аждаја. Брзо запали полу неба, и затим остане сам у целом космосу. Ничег другог што би се видело у овим провалијама. Све су ствари поцрнеле једна од друге. — Али док тај месец није изишао, и док је био мрак и по земљи и по небу, глечери Јунгфрау и Блимлисалпа стајали су дуго ватрени и наранчасти у самом зениту. Тако неколико вечерњих сунчаних зракова остане увек заборављено и разливено по ледењацима, и тај призор је можда најчудније и најлепше што има у епопеји алпијског сунца.

Шуме под мојим прозорима су дању пуне јастребова. Ноћу се одатле на најмањи шум подигне граја престрављених птица које у безумној врисци и лепршању попадају куд које, или се растуре у небу, или, ослепљене мраком, оборе у какав понор. А одмах затим настане цинична и језива тишина црних алпијских шума, у које изгледа да су се згомилале све сенке овог света. — Не знам зашто и после једног дана често пута дионизијски веселог падне ноћ овако пуна горчине и тегобе. Песници су увек осећали ово насиље алпијске лепоте над душом човековом. Гете је три пута пролазио овуда. Први пут се дивио Алпима, али без уверења, или бар без усхићења, можда чак више престрављен него узбуђен. Други пут је као прави алпинист прошао цео овај бернски Оберланд, и из Женеве ишао на ледењаке у Шамони, по дубоком снегу и мећави, дивећи се више својој снази него алпијском чуду. Трећи пут је био на Сен Готхарду, али не ни као песник, ни као турист, него као минеролог, сав занесен геолошким сенсацијама. Гете је у природи био увек више природњак него песник. Њега нису преиначили високи Алпи, него је он постао други човек тек када је видео стари Рим. — Шатобриан је из Алпа побегао разочаран. — У Шелиевим најлепшим песмама испеваним овој природи осећа се више инспирација са благих рељефа из околине Женеве где је живео, него Алпа куда је само пролазио. — Мицкијевић је овде испевао најтужније стихове своје љубави; нигде му није била печалнија успомена на једну љубљену жену него кад је почео да му се овде по глечарима привиђа њен прогонилачки фантом. — Од стотине песника који су видели Алпе, не знам никог који се у њих заљубио. Овде се живи одиста у страху од мрака, у борби душе с огромним и тешким предметима око себе, у јези од понора, у ужасу од студени на ледењацима, у очајању од магле, у избезумљењу од киша.

Међутим, има један песник који је у Алпе био истински заљубљен, и то какав велики песник: Жан-Жак Русо. Он није волео благе обале женевског језера где се родио, и ако каже да његово срце није никад престајало да их обилази. Он је волео ову природу високих Алпа, сву од самих контраста, поприште земљиних катастрофа, стравични предео у којем нема ничег спиритуалног ни хуманог. Русо је био једини у своме времену који је волео такозвану дивљу природу, усамљену, непорочну, неоскврњену, сакривену од обожавалаца — природу сукоба и вртоглавица. Римљани су волели природу и сваки богаташ је имао, као и цезар, по више летњиковаца. Али то, у основном, није била љубав за пејзаж него за агрикултуру. Они су у природи сами орали и копали, а не ишли да гледају залазак сунца или излазак месеца. Камилус и Цинцинатус су са орања ишли у сенат, а стари Брутус и стари Катон су се бавили воћарством. — У смислу XVIII-ог века идеја о природи била је сва сконцентрисана у лепоту геометријских вртова, као што су их сликали Вато и Патер. То су вртови који одговарају памети а не срцу: линија, поредак, закон, пропорција. Све измерено концем и срезано маказама. Воде у великим басенима, пребројане у литре и узапћене у камене оквире. Зелене катедрале и побусани салони. Нимфе и фауни усађени на свом месту математички прецизном. Версаљ и Шантији, Луј XIV и дука д'Омал, све господство интелектуализирано, и поноситост великог порекла: моћ која је изражена свугде линијама, тачкама и границама према целом свету. — Русо је објављујући лепоту дивље природе био проналазач новог света. Не из његовог урођеног укуса за противуречност и полемику, него одиста из осећања човека у основи примитивног и сенсуалног, Русо је то објавио снагом коју дотле није нико имао, и пробудио један интерес потпуно нов за светску литературу. Ствари у природи гледао је с оним усхићењем пре тога само писац Химне Сунцу, светац из Асизе; и само својевољни пустињак из Воклизе, Петрарка, у своме *De vita solitaria*, претходио је овој екстази писцу *Promenades d'un solitaire*. Русо је само кроз природу познао Бога, осетио љубав за жену, добио смисао за живот. Своју Нову Хелојизу доводи на женевско језеро, али на његов мрачни и дивљи део, код Вевеја, у предео који он сматра за најлепши део света. Не усхићује се ни раскошној околини Париза, ни сјајним лепотама Турене где је живео годинама, него језером Вевеја где је живео свега неколико дана. Хамлет је рекао да је лепо само оно што је страшно; то је рекао затим и Русо, јер је волео само ону природу од које га је хватао мрачан страх. Тако је овај велики мистик — толико упоређиван с Лутером и Калвином — био несумњиво творац данашње мисли, али и творац модерног сенсибилитета. Свој смисао за поредак у друштву носи можда из своје Женеве оног доба, али своје парадоксе о слободи, добио је из своје рано зачете френезије у природи. На страну његова апотеоза природног човека, и теорија о урођеној доброти, и мржња за цивилизацију; то је његова реакција против друштва оног доба које је умирало у собном ваздуху, у салонским конвенцијама, и у социалној неправди и хипокризији. Али његова дубока, искрена, безумна љубав за природу, неоспорно је спасла књижевност од сухог рационализма, и оставила осећање и слободу као извор најдубљих ствари у човеку. Она је дала доцнијим романтичарима читаву велику клавиатуру до тада непознатих унутрашњих вредности. Он је оборио француске друштвене традиције и обновио форме француске мисли. И створио је духовни космополитизам да су га Кант и Гете сматрали својим учитељем, а Бајрон и Валтер Скот својим инспиратором. Као Јулије Цезар, он је створио нове границе и ново царство.

Бог је Алпе створио у пијанству и лудилу; песник Русо их је објавио у једној еротичној екстази. Он је од овог предела, близу којег се родио, и од предела у којем је љубио једну жену, направио завичај пејзажа у књижевности. Он је на женевско језеро довео срце човеково онда кад је оно, исушено и измучено логиком и дијалектиком, дошло било на право беспуће.

Одавде, с једног окомка Сен-Беатенберга, види се у долинама сјајно огледало Тунског језера. Бродови бели и весели секу његову тешку воду од Туна до Интерлакена, али се на њему више ништа не догађа. — На једном крају је Интерлакен, швајцарски Монтекарло, летње место за светске пустолове, старе полигаме, талијанске кесароше, и Јевреје на свадбеном путу. У Интерлакену је увек више жена него људи; овде Сабињанке отимљу Римљане.

Одавде сам једног ведрог јутра кренуо да се пењем на Јунгфрау.

Између тамнозелених масива, једним тамним ходником, иде сребрн пут. Одозго са ледењака долази и један хладан и хучан поток и брзо промиче испод тог пута доле у неко језеро. Пут завршава у Лаутербруну, где чека једна од највећих сенсација које се могу имати на свету: велика падина Јунгфрау која скоро из зенита пада до земље, заслепљујући очи блеском свог сребра, док по земљи стоји просуто цвеће каквог флорентиског пролећа. Ту са једног високог брега руши се у село тежак стуб воде који се у паду сав раствори у водену прашину и ни кап његова не стигне до земље. Ту је на свом другом путовању заноћио Гете и опевао »дух вода« у једној славној песми. Четрдесет година доцније ту је заноћио и Бајрон, који тај исти дух вода помиње у своем *Манфреду*.

Са мном путује једна мала Пољкиња, пријатељица из заједничке клупе на женевском универзитету. Њу прати њена тетка, која пише књигу о привиђењима Свете Катарине из Сијене. Тетку прати један стари и отмени Женевљанин који се каже далеким рођаком Еразма, и који има манију да скупља старе новце, и то једног јединог римског императора, Флориана, о коме нико не зна ништа.

Ако не путујете сами, онда путујте само са женом коју волите. То је једини начин да се све уочи и све добија стоструку цену. Жена остаје увек дете, јер уме да се изненађује. Платон даје ову дефиницију: младост, то је моћи се чудити. — Ово даровито девојче прави целим путем рефлексије које би занимале и једног хришћанског филозофа као и каквог блазираног дендиа. Сваки дан изгледа импресионирана као да је тек тога јутра прогледала. Ништа још није записано на чистим страницама тог младог живота. Блажена душа која још није патила од болова непотребних; ни познала успеха којих се доцније гнуша; ни знала за осећања од којих се најзад црвени; ни за пријатељства којих се после кајемо. Није још ништа познала од свега што постоји. Али нема ничег што не погађа. Са безазленошћу њених шеснаест година помешао се већ коварни инстинкат вечне жене који има стотину очију, стотину ушију, стотину рука, и хоће све да види, све да чује, и свега да се маши. Све је лепо, све сјајно, све ново, све њено; али осећа да има још нешто недогледано, недочувено, неискушано. Њене сиве очи изгледају два мала северна језера пуна рибе, која непрестано светлуца по дну, игра се на површини, бацака у сунцу. За свим још нерешеним и загонетним трче та два широка млада ока, жбирски, разбојнички, с трагањем и мучењем. Њена су изненађења по стотину на дан, и сва напрасна и пуна жестине. Нема ствари која јој не натера млаз крви у телу и мисли. Ништа лепше од њених запиткивања за човека чија сва мудрост није у скептицизму и у *nihil admirare*.

Имао сам само још једног пријатеља који је имао ту драгоцену моћ изненађивања пред свачим. О путу око своје куће могао је испричати колико и Васко де Гама о путу око Африке. Има тих ретких људи који сав свој унутрашњи живот носе у оку. Њихове су очи увек отворене, њима гледају, слушају, осећају, пипају, траже, роне, буше; оне се никад не смирују, и у све се упијају као пијавице. Оне су жедне, гладне, неспокојне, крилате. Једним погледом такав човек опази све пред собом: и поље, и реку у пољу, и мост на реци, и зрачак на води, и ваздух, и муху која је у тај мах пролетела с десна на лево. Све то спази брзо, напречац, халапљиво. Такви људи прате очима сваки покрет до краја његове линије; знају све чега има, у граду, у цркви, у кући, на столу, на човеку. Тако поред обичне гомиле људске, у којој већина иду погурене главе и оборених очију, гледајући или изнад ствари или испод ствари, — ови други, на против, носе цео свет на својим зеницама, и умру тек пошто су све на овој земљи видели и пребројали.

Овај туризам који се види по Алпима, даје лажну илузију о томе да је људство најзад почело да осећа инстински за лепоту у природи. Међутим, истина је само да се у природу иде само лети, у дане беспосличења, за време прибирања нове снаге за обесна уживања у градском животу. Нико не зна да осети дубоко поље осуто цвећем, небо обливено светлошћу, шуме помрчале у сенкама. Нико не види колико једна стаза којом пролазимо сваки дан, изгледа друкчија сваки пут; и да никад једно јутро није слично другом. Нико више не уме пратити живот биљке од њене клице до последње сухе гране, ни одгојити животињу да би познао чар њеног детињства, бес њене младости, снагу њеног плођења. Предају своју земљу у закуп другом да је сами не обделавају у дивљењу и срећи која клија из сваке бразде и пада са сваке гране. Беже од најлепших догађаја на свету: од сунца, од кише, од ветра, од звезда, од магле. Има људи који су видели свега неколико залазака сунца, а још мање који су видели свитање и оргије сунчевог изласка. — Обожавају природу само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу. На супротној тачки од њих стоје још филозофи и песници, који се још детињски усхићују и лудачки диве свему ономе чему су други окренули леђа. Мржња оног мог пријатеља за тај свет била је крволочна онолико колико је његова љубав за природу била дивљачка. У једној безазленој пантеистичкој екстази узвикнуо ми је једном: »Кад сам видео једну ноћ на Крфу, осетио сам да више не волим своју жену!«

Пењање путем на Јунгфрау, узело је цело преподне.

Мала Пољкиња је имала у покрету главе нечег тичјег, а у кретању тела нечег мачјег; у целом животу физичком, ничег човјечјег. Пољкиње имају једну нарочиту чар коју неће достићи можда ни једна словенска жена. Оне имају сенсуалне покрете Шпањолке, духовиту кокетерију Францускиње, често срце и топлоту Рускиње, носталгију Скандинавке, наивност Енглескиње, и, што је извесно, ничег од Немице. Уз све то, носе нешто од трагичности своје расе: једно неспокојство да увек иду да виде шта је иза брега, да пређу с оне стране реке, да свугде где уђу отворе прозор, и завире под сваку завесу. Францускиња не уме да буде оволико приступачна тузи и сновима, нити је Рускиња икад овако чедно брбљива. Ни једна жена на свету није овако лакома на нове емоције, нити има онолико завођачког у своем гласу, у сваком погледу и свакој речи. Глас јој је млак и подмукао; стисак руке нежан али испитивачки; свако обећање ствар каприца и задње намере. За Рускињу је љубав херојство, а за Пољкињу је љубав интрига. Формула њена за фину љубав: малко перверсије у чедности, али много чедности у перверсији! Свугде пуно стила, укуса, рафинерије; јер жена која није лепа, она је смешна; ако није грациозна, она је вулгарна. Пољкињу омрзнете најзад зато што сте је и одвећ волели; затим је опет заволите, јер сте је пре тога срдачно мрзели, — али тако у бескрајност. — Она не напушта такав плен своје лудости и своје сплетке. Увек држи човека оним ефемерним у својим жељама и детињастим у својим страстима. Она је најженскија од свих жена, и то је најјаче оружје којим иду у бој на мушкост. — На једном путу за Јунгфрау овакви су жене драгоценост, јер су духовите. А духовита жена чини сталан притисак на човеков ум и таленат; никад у друштву духовите жене човек не пада у духовну леност ни телесну лабавост: зато он све боље види и лепше каже него у друштву човека. Он, поред ње, надмаши и већег од себе, чак и себе самог. Обично кажемо онолико колико знамо и како умемо; поред духовите жене кажемо више него што знамо и лепше него што умемо. Само је додир са женом направио француског човека најречитијим и најбодријим од свих људи. Напор да се допадне само духом, он је постигао у том врхунац сјаја; као што се Грк хоће да допадне парама, и у свакој земљи постане први банкар; или као што је лав хтео да се допадне лавици и дошао до своје гриве, а петлић до своје румене кресте.

Никад нећу заборавити ову малу женицу од духа која никад није заборавила да буде и жена од спола, и која је та два елемента својих седамнаест година утапала у једној грацији што беше савршенство оваквог једног алпијског дана. Никад нећу заборавити те веселе вечери на планини, под зеленим сводом, где смо слушали како целокупно небо швајцарских анђела пева за богате Енглезе у Гранденвалду. Али никад нећу више моћи видети сјајну алпијску ноћ а да се не сетим свих оних понора које сам тада видео у њеним широким очима, и ако се сада отвараху као два црна и влажна ноћна цвета.

Од Лаутербруна се пење до Шајдега једним електричним возом. А оданде, иде се пешице до ледењака. Дан је био јасан.

Небо је било нешто млечно, као приморски свод у месецу августу када се Велики Медвед спусти до крова кућа и пролази улицама. Поред нас у даљини лебди један пејзаж Сегантинија. Али непосредно око нас, почиње предео смрти, земља на којој умире и последња клица живота. Једва се зелени ретка трава, ситна као прашина, кроз коју вијуга једна бедна путања што води у ледењаке и у смрт. Пролазе широка и студена платна ветра.

Али оно што пренерази и скамени, то је тешка хука из глечара, хука отопљена снега што у мутним потоцима срља у амбизе који се отварају на сваком кораку. Од њих се пролама цео овај мртви предео. Али се ухо затим навикне и ужасни хук узме облик апсолутне монотоније, која најзад дадне утисак апсолутне тишине. Можда осећање тоталне самоће на овим висинама дадне ово осећање дубоког мира. Изгледало ми је све тихо у том пределу где је све било укочено, јер се овде живи само видом и сва друга чула остану у страви.

Лед ових глечара издалека сјаји као сребрно море; а овде горе је снег таман од прашинасте земље којим су га ветрови засули. Пред овим пределом вечитих катастрофа видик нема краја; један поглед изгледа довољан да обухвати целу нашу планету. Дубоко у долинама испод нас, све је у магли; потоци се обарају сад пред нама у поноре у које је ужас погледати. Моја сапутница, брбљива као ласта, полагано губи у гласу свој тучни акценат. Осећам у својој руци њену ручицу сву залеђену од страха. Њене очи које су се отварале пред свачим у широка сива огледала, тумарају сад расејано. Мала уста која изгледа да су отворена само да кажу да љубе, беху се скупила у мали румени грч, као у врућу кап крви. Жене пред великим догађајима у природи имају потребу да плачу.

На ледењацима нас је ухватио први сутон, а то нисмо ни осетили. Затим се небо није више разанавало. Све се било изгубило једно у другом, и повратак је задавао бриге. Душа се била преситила ових горких лепота, и ми смо позвали вође да нас брзо врате к земљи. Ледени зидови што су висили над провалијама, изгледало је да ће се порушити, ако мрак буде мало тежи, или ветар мало бржи. Страх је долазио од свега што се назирало. Ваљало се бојати да се магле из долина не подигну на путе по висинама и не одвоје нас од свега осталог. Срећом, вече се брзо рашчистило; неколико звезда изиђе из леда; свод се забеле. Месец ће изићи тек после поноћи.

Када смо после два сата силажења једним добрим путем, и без вођа, срели у мраку неког човека, рече нам да смо променили правац и да тај пут силази на Менлихен, где ћемо стићи баш кад буде изишао месец. Сасвим свеједно. У Менлихену има велики шале за преноћиште. То значи ипак провести ноћ на самом хрбату Јунгфрау, што значи једна прича за потомство: за страх оних који су се пели само на црквени торањ, или на дуд у своем дворишту.

Хиљаду слатких катастрофа на том силажењу и бројању корачаји по невидљивом путу, који изгледа да нигде не води него се обрће око себе. Машта отвара бездане и онде где их није било. Мала Пољкиња дрхти на мом длану као смрзло птиче; морам да је загревам својим дахом и својом крвљу. Она је благосиљала добру руску степу и афрички песак; о бродоломима код Добре Наде и Фалкланда говорила као о позоришној представи; и већ носила у џепу огртача једну пету своје ципелице! Остатак друштва ишао је за нама у ноћи или пропао у понорима.

Али, најзад, ноћ у Менлихену била је тиха и блага. Ваздух је био наједном топао, и као да је у њему било мириса јоргована из Женеве и љубичица из Парме. Сва су чула била попустила; њене престрављене сиве очи изгледале су жељне не да виде сунце него да угледају човека. Те пепељасте очи које гледају увек у даљину, замишљено и нешто напрегнуто, као да она гледа кроз маглу да прозре, или успомену да се нечег сети, изгледале су сада малаксале. Само се види како се у тим широким зеницама нешто пали, па гаси, па опет пали, и опет угаси, — лепи, мирни и учестани пламенови који говоре место крви и место речи. Кад се раздани, те ће очи бити налик на мирни морски затон, сав окружен црним чемпресима, у заветрини. — Али је она сад уморна и сурвана. Ови доживљаји, који су направљени од самих чудеса, превазилазе моћ њене упечатљивости. Осећао сам да је имала потребу да је узмем у наручје, и да је тешим, дуго и благо, и да се закунем да је више нећу овако мучити, него да ћемо провести живот само на веранди, и у варошким парковима, и гледати Алпе, заваљени у столице и са догледом у руци.

После уштапа који су те ноћи видели људи на ледењацима, бледог као сабласт, изишло је јутрос сунце, крваво као какво апокалиптичко страшило. Врхови Јунгфрау су се зажарили. Високи пламенови посуктали из земљине утробе, затим се одвојили од земље, па као огњено острво почели да лутају празним небом. Дан ипак неће још потпуно сванути. Борба између светлости и тмине нигде нема овај изглед очајне борбе у природи, овог хватања у коштац свих елемената и свих привиђења. Јер овде не изгледа да се рађа нов дан, него да се из хаоса издваја нов свет. Провала светлости у небу, кроз ове сенке теже од брегова, и ове тишине дубље од свих бездана, траје дуго. Затим, наједном, настаје брзо размицање румених глечера, њихово дизање све више, и протезање све даље. А цео овај покрет висина које изгубе све линије, претворе се у крупне огњене масе, које носи ветар десно и лево. То су свакодневне епопеје светлости ових Алпа који не задивљују него запрепашћују за цео живот. Рађање сунца на Јунгфрау, то је највећи догађај у космосу, и нешто што човекову судбину на земљи учини најбеднијим случајем међу свима стварима. Овде се не дају ни замислити среће и несреће, него само наизменичне мирне катастрофе и мирни триумфи огња и ноћи. Светлости и тмине изгледају једино што постоји, једини живот у времену, једино постојање и нестајање, обнављање и равијање. Све је у гашењу тих свеобимних огњева на Јунгфрау; ван тога ништа није стварност и бивање, него обмана и негација. Сунце, али ово огромно и крваво сунце из пустиње Јунгфрау, то је дефиниција космоса, обест и хармонија елемената, интрига и истина, прва и задња реч лепоте и ужаса. Питагористи су се бацали на земљу пред изласком сунца; то је чинио и Сократ, противник питагористâ.

Три дана доцније гледао сам са својих прозора са Сен-Беатенберга ове брегове на мирном подневном грејању. Изгледало ми је тад да је мој живот наједном пресечен на двоје: пре и после мог дана на глечерима Јунгфрау. Тај дан је био прво пренеражење свих мојих чула, можда почетак извесног нереда у свима мојим мислима. Моја дотадања слутња за невероватно, добила је сад своју потврду и горак печат. Све што сам дотле видео, било је сићушно, тескобно, делимично. Знао сам за лепоте радосне или трагичне, лепоте створене за човечје срце и мисао. Али нисам знао за лепоте којих се ужасавамо јер немају ништа са човеком, јер га оборе и смрве, и јер постоје само за себе; и која су свирепа решења среће или несреће самог космоса. По талијанским равницама или нашим брежуљцима, Бог изгледа музичар и лиричар; овде изгледа непријатељ, судија и убица: јер је овде на сваком кораку замка, бусија, и провалија. Свугде на другом месту нешто живи, дише, пева и цвета; онамо горе на висинама постоји само смрт и лудило.

Јутрос је овде на Сен-Беатенбергу једно благо сунце имало сав блесак прве љубави. Долине око мене изгледале су ми сада мирне и љупке као тихи пејзажи око Сијене или Асизе. Магле су лежале сребрне у понорима. Одоздо звоне недељна звона, можда из каквог сеоца на рубу језера где је пуно јабланова, и где по цео дан иде врева из пчелињака и голубињака. Ово треперење светлости у долинама траје цео један чаробни сат: то је лепа скаска о змајевима сунца који један другог прождиру. Јер магла се најзад у једном часу повуче, и као река улије у дубине земље, или отече у неке даље долине. Недељно јутро на оваквом брегу, то је празник који се не види на људима него на стварима. И оно што је најsitније на земљи, постане видљиво и сонорно, афирмација и снага, воља и песма.

Како се ипак грубо намеће разлика између ове природе и ових швајцарских људи. Мрачни Цвингли, у дане Реформе, када се купило по хришћанским земљама злато за катедралу Светог Петра, показао је поносно и пркосно на беле Алпе и бунтовно узвикнуо да је то једино место где човечанство треба да гледа лице Вечитога на његовом престолу од леда. Швајцарци су одиста остали да гледају лице Божје на његовом престолу од леда, и нису дали новац за божанске престоле од злата, али о тој својој контемплацији нису оставили речи ни у стиху, ни у слици, ни у музици. Никад ни у једном од ових ситних и срећних градова није се родила ни једна уметност, и на овим небеским јеерима није зачета ни једна легенда, ни једно предање. Из ове земље у којој Бог седи тако на престолу од леда, Швајцарци су ишли као најамници у туђе земље и ратовали за ђавола. Њихово је оружје светлило по ходницима и степеницима најодвратнијих краљева и папа; они су гинули по предсобљима чувајући прагове за којима су чињена насиља и вршен блуд. За време Шарла VIII, били су у служби отмичара најхрабрији војници; за време Франсоа I били су најкукавнији — и својом паником проузроковали, код Павије, највећи пораз у француској историји, и одвођење француског краља у мадридску тамницу. Историја швајцарског народа у то доба била је само горка прича о витештву које се продавало за новац. Нечег тако најамничког и служитељског има и данас у његовој судбини. Швајцарска је фатално постала друмска гостионица и једна прикривена мржња за странца избија из сваког додира с њима. Странац није овде ни противник, ни савезник; ни једномишљеник ни разномишљеник; он је муштерија и кирајџија. Никакви осећаји не постоје у том сусрету, него измене хладних речи, недељних рачуна, добро проверене монете. Све је овде срачунато и узакоњено само с обзиром на ситну срећу малог човека, тако да кад одавде гледате на историју, изгледа вам да су велики подвизи само лудачке авантуре, и велике намере само манита пустоловства. За целу епопеју довољна је прича о Телу, једној јабуци и једној стрели.

Срећом, све добро швајцарско није у песмама. Јер Бог, изабравши ову лепу земљу за свој престо, није хтео да људска срећа овде буде у књигама. Швајцарска је остварила идеал највећег унутрашњег спокојства, и тај њен мир, то је њена слава. На сваком углу жандарм, на сваком ћошку фењер, у сваком кварту један пастор, у свакој улици по једна бабица, у свакој породици традиција о једном посланику кантоналном или саветнику муниципалном! Закони на хартији, то су они који ратују против законâ у крви и инстинкту. Да су имали генија, такви би генији ову земљу разорили; овако су ови мали људи успели да направе велике ствари: изградили широке путеве, засадили сјајне вртове, дигли високе палате. Овде је срећа у половиности, осредњости, свакидашњости, ослобођењу од свега што је крупно, расно, духовно, свега што је и стваралачко и рушилачко у људском инстинкту. Једини геније којег је родила ова земља, био је Русо, најпре протеран и уцењен, затим признат и слављен. Да је Русо овде остао, њега би изгорели на гломачи као некад Мигела де Сервет, који је оставио науци закон о циркулацији људске крви. Јер ова земља није никад присвајала за себе амбицију каквог крупног духовног средишта. Кажу да су овде Русо и Волтер били под утицајем средине, и да је француска револуција зачета у Женеви. Међутим француска револуција је дело јакобинизма који је највећи контраст са женевским пуританством и калвинизмом. И када је у Паризу донесена Шарта о Правима Човека, још се у Женеви пушила гломача вештице госпође де Шадроне. — У Швајцарској је идеја о животу увек била уска, сујетна, себична и плашљива. У Реформи, ова се земља обележила само мрачном искључивошћу и верским цинизмом; у цркву је унела што више страха од славе и поезије, и што више неповерења и мржње за човека. Лутер је био песник и витез; Калвин је изгледао апсанџија и исповедник зликоваца. Овде Реформа није дошла као реакција на раскош и разврат Папâ, и као потреба за ослобођењем људске савести, него као реакција на талијански духовни хеленизам и на раскош и блесак у којем је човечанство дотле замишљало свог Бога.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>234o3gw8g1amyrifnvycl46wspka8lx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145615</id>
      <parentid>145614</parentid>
      <timestamp>2026-08-26T17:57:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145615</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="67080" sha1="ovfpqa9ri066bueegs0n920flvpl8w2" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
|
| Прво писмо из Швајцарске
| [[Градови и химере (1930)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске]]
}}


&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Прво писмо из Швајцарске. &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{right|''АЛПИ (Сен-Беатенберг) августа,19**''}}

{{gap}}Овде јутра освићу хитро и вечери закашњавају. Сати пролазе спори и неопажени; време се не даје мерити ничим, јер се овде ништа не догађа. Самоће и тишине алпијске су непроходније него либијске пустаре. Онамо светлост прави чудеса, и један исти предео постаје и нестаје сто пута дневно. Сунце зида градове по небу, тврђаве по облацима, химеричне вртове по земљи, и све је онамо живот и цветање. Овде сви сати пролазе или високо у небу или дубоко под земљом, не остављајући ничег ни у оку, ни у слуху, ни у успомени. Само док човек корача, ствари се крену и пролазе поред њега; задржи ли се на којој стрмени, све се окамени и све занеми. Кончић који веже људску душу за ову земљу, прекине се, и на том месту заболи, и падне кап крви.

Тихи кристал глечерâ на Јунгфрау и на Блимлисалпима стоји у самом зениту као сребрн зид између два света. У разређеном ваздуху прође писак птице која се не види; зачује се меланхолично звоњење говеди из долина које се само наслућују. У долини се пружају ланци љубичастих и ваздушастих брегова који наличе на митолошка брда чије легенде више нико не памти. Све изгледа сјајно, али ефемерно, противуречно, ташто. Тамо је тунска равница обасјана зеленом светлошћу, и Тунско Језеро које, као душа, рефлектује сваког тренутка све што се догађа у небу. Све друго око мене је светло и огромно, али све непомично и равнодушно. Тај блиски и стални додир с великим и мирним стварима даје телу неку грубу материјалност и живци се разилазе по њему као укочени конци од челика. Не волим алпијску лепоту. Ми утичемо на ствари мењајући њихове форме, али ствари мењају нас својим насилничким утиском. Чини ми се овде да данас већ не желим оно што сам јуче желео свом снагом. Свима мојим жељама видим сада границе, као овом хоризонту; сви моји снови свршавају недалеко од мене као овај путељак што понире у амбис; све моје намере стоје преда мном решене као модри зидови ових планина; ја се овде осећам везан за дрво или прикован за стену.

Сваки низ ових брегова изгледа да је стао између нас и нечег бољег и нежнијег. Све је огромно и све хладно; и све је или веома тамно или веома светло. Ти контрасти тиште душу и спутавају мисао. Ако сиђем у долине које су овде тако дубоке, мени се чини да сам утонуо; ако сам на висини брегова, чини ми се да се више нећу умети да вратим кући. Ове невероватне импресије из Алпа избезуме првих дана човека с југа. Осећам да ће ме ове студене тамне ствари изменити из основе. Престаћу бити добар и нежан; омрзнућу музику и стихове; нећу се вратити некој жени коју сам волео, и поћи ћу за другом коју ћу полубити без љубави. Нећу више умети да се дивим осим оном што је страшно; ни разумети лепоту у којој нема горчине; ни узбудити се за нечим у чему нема одрицања и бола.

Станујем у једном хотелу при брегу обученом у тамну шуму четинара кроз коју су се размилеле стазе и раштркале труле клупе. Ту живи са мном разнолик свет као на каквој транс-атлантичкој лађи. Једна млада Американка с болесним мужем, љубоморним као Полифем, који спава затворених очију али отворених ушију, или затворених ушију али отворених очију. Неколико Руса с титулама, и Француза с црвеним розетама у рупици капута. Неки Немци који међу собом говоре француски да би изгледали отменији и из бољег света. Један је од њих немачки професор, који — као сви немачки професори — пише трећи део *Фауста*. Још неки стари ермит без народности, и један млади пар који се није ником представио. Једна млада руска генералица с младежом, чији се муж бије по Манцурији. Један наш политичар, партијски мудрац, типичан: сав начелан и сав неучтив; говори с охолошћу као да је први проговорио, и гледа на све сигурно као да је први прогледао; и суди као да је последњи који треба да пресуди; и пошто је с вама говорио четврт сата, изгледа да ће вам сутрадан послати рачун, као лекар или адвокат. Био је у својој земљи и министар, као што је магаре у Јудеји сматрано за пророка. — Затим, један господин с госпођом, и једна госпођа с господином. После један Бугарин с каљачама, и један социалист с баритоном. Најзад један Американац из Канаде, који се тужи да није више могуће путовати по европским земљама, јер су га у Француској држали за немачког шпијона, у Немачкој за француског, у Аустрији за руског, у Русији за свачијег, док није најзад у Италији затворен као шпијон Свете Столице.

Рат у Манцурији држи цело друштво у грозници. Траже се брзојавне вести из Париза: извештаји о дисциплини, собраћајним средствима, врстама оружја. Чудна психологија људства које живи у бојовној ватри на хиљаде миља далеко од боја. Сад се кладе на једног генерала у Манцурији као пре неки дан на једног коња у Довиљу или Лоншану, или на једног бика у Ниму или Светом Себастијану.

Енглези су најчуднији свет по овим алпијским летњим насељима. Поред њих, нарочито поред Енглескиња с луткастим лицем и зачуђеним очима, сви се ми осећамо блазирани и стари. Они се свему чуде и свему смеју. Код Енглеза је смех и радост ствар васпитања и доброг тона; ми се смејемо људима и идејама, а они стварима. Непристојно је ћутати, неуљудно бити тужан, глупо бити замишљен. Енглези се смеју чим вас ослове, не зато што је нешто смешно, него да сусрет учине радосним; на смешно се и не знају да смеју. Спортови их чине да остају увек деца. Ових дана је неки поротни суд у Енглеској осудио на смрт једног пса што је ујео три човека, а варош је тражила касацију пресуде. Смех и радост су без сумње ствари једне више цивилизације и хуманости. Цивилизације, пошто је један научник тражио код дивљака у Перу жену која уме да се насмеје, али је није нашао; а хуманости, јер у Сједињеним Државама америчким пише по дућанима: Смејте се! — Један руски писац каже: треба се чувати човека од чијег осмеха његово лице поружња. Ово је истина. Рђави људи не умеју да се смеју. А од смеха лице постане лепше јер постане радосније. И одиста, ја ћу се овог лета дуго сећати по каламбурима и духовитим доскочицама неколицине Француза, али исто тако, и исто толико пријатно, по здравом и благородном смеху неколицине ових Енглеза који се ни са ким нису упознали целог лета. Енглез је рођени сепаратист. — Енглез се смеје, али је тужан; он је лепо обучен, али је несрећан; он је богат, али је циција; он је паметан, али је мутав; и добар, али индиферентан; и племенит, али несрдачан. Енглез сматра Енглеску, ако не засебном планетом, а оно извесно шестим континентом. Међутим себе сматра првим Европљанином, често пута с пуно разлога. Између једног Енглеза и једног Француза, и у њиховим личним односима, постоји дубоки Ламанш, који се даје пребродити и надлетети, али не даје исушити. Свашта сам на свету видео, али не видех Француза и Енглеза да су били интимни другови. — Највећа разлика међу људима се види по њиховом смеху. Енглези се смеју без повода, а Јапанци се смеју и у најжалоснијим случајевима. Значи да се смех не односи увек на оно што је одиста смешно.

Европски народи изгледају да имају своја доба живота различна једна од других: Словени су младићи од двадесет година; Немци су мудраци од тридесет; Талијани су комедијаши од четрдесет; Грци љубе и ратују као чиче од педесет; Енглези се чуде и смеју као деца од петнаест. — Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом. Жене се најрадије дају људима који умеју да их засмејавају, који све окрећу на смешно, — не зато што оне понижавају цену ствари, него што су рођене епикурејке, и што воле радост живота изнад свега у животу. Од тренутка откад један човек постане за њу појава која носи весеље, она му се сва напушта, као што таквим људима сва деца трче у сусрет и падају у наручја. Смех је знак здравља, али и знак прогреса једног друштва. Најбољи доказ да је смех ствар прогреса људског друштва јесте то што се човек не смеје кад је сâм, него само кад је у друштву, и што смех не постоји међу расама које нису још постале друштвом.

Али ако многи од нас изгледамо намргођени и заверенички мучаљиви поред Енглеза, исто тако поред Руса изгледамо увек недовољно добри и срдачни. Ја сам руско друштво познао само на страни. Французе сам волео увек свом памећу, али Русе свим срцем. Рус је простодушан као дете, али и компликован као дете. И кад је најкултурнији, он је међу другим неуравнотежен и нешто медвед. То су идеални јунаци и благородни лудаци. Кад се заљуби у Петрограду, оде да прокоцка своје имање у Монтекарлу, и убије се у Гуадарами... Нико није у исто време толико и дете, и човек, и жена: има детињу љубав да живи играјући се свачим на свету; има женски укус за емоције; има мушки бес и снагу да све покуша и увек све рискира. Љубопитство које иде дотле да окуша све, чак и злочин; неосећање вредности свог живота, ни цене своје личне среће. — Њихов тип добричине не постоји нигде другде на свету. Њихова фамилијарност у односима има разлога да буде можда за западњака сасвим несносна. Намећу своју интимност и причају своје породичне ствари. Не остављају ничије раме да га не потапшу. Кад вас не нађе код куће, пријатељ Рус вас чека изваљен на ваш диван или рчући на вашој постељи. Кад се најзад растанете за навек, он продужава још десет година да вам пише писма о свему што је негде видео и чуо, шаље поклоне, ретке књиге, илустроване новине. — Брани идеје које су одавна триумфовале, обара оне које су одавна сахрањене. Никад ведар идеолог него увек мутан утопист. Над сваким од њих изгледа да ледби нешто трагично: као да ће погинути у пожару каквог позоришта, или у судару возова, или се сасушити у неком казамату. Нико нема толико укуса за несрећу и поштовања за сузе.

Вечери овде имају лепоту која је неразумљива човеку са југа. Мрак се ухвати наједном. Мрак не пада овде само из неба, него извире из земље, покуља из понора, проспе се са грања. Рађање уштапа међу овим бреговима има перипетије читавог једног катаклизма. Све смркне и направи се страшним, као да мора да пропадне пола света да се под Јунгфрау роди нова звезда. Затим уштап изиђе на сасвим другом месту него на оном на којем сте га очекивали, крупан као аждаја. Брзо запали полу неба, и затим остане сам у целом космосу. Ничег другог што би се видело у овим провалијама. Све су ствари поцрнеле једна од друге. — Али док тај месец није изишао, и док је био мрак и по земљи и по небу, глечери Јунгфрау и Блимлисалпа стајали су дуго ватрени и наранчасти у самом зениту. Тако неколико вечерњих сунчаних зракова остане увек заборављено и разливено по ледењацима, и тај призор је можда најчудније и најлепше што има у епопеји алпијског сунца.

Шуме под мојим прозорима су дању пуне јастребова. Ноћу се одатле на најмањи шум подигне граја престрављених птица које у безумној врисци и лепршању попадају куд које, или се растуре у небу, или, ослепљене мраком, оборе у какав понор. А одмах затим настане цинична и језива тишина црних алпијских шума, у које изгледа да су се згомилале све сенке овог света. — Не знам зашто и после једног дана често пута дионизијски веселог падне ноћ овако пуна горчине и тегобе. Песници су увек осећали ово насиље алпијске лепоте над душом човековом. Гете је три пута пролазио овуда. Први пут се дивио Алпима, али без уверења, или бар без усхићења, можда чак више престрављен него узбуђен. Други пут је као прави алпинист прошао цео овај бернски Оберланд, и из Женеве ишао на ледењаке у Шамони, по дубоком снегу и мећави, дивећи се више својој снази него алпијском чуду. Трећи пут је био на Сен Готхарду, али не ни као песник, ни као турист, него као минеролог, сав занесен геолошким сенсацијама. Гете је у природи био увек више природњак него песник. Њега нису преиначили високи Алпи, него је он постао други човек тек када је видео стари Рим. — Шатобриан је из Алпа побегао разочаран. — У Шелиевим најлепшим песмама испеваним овој природи осећа се више инспирација са благих рељефа из околине Женеве где је живео, него Алпа куда је само пролазио. — Мицкијевић је овде испевао најтужније стихове своје љубави; нигде му није била печалнија успомена на једну љубљену жену него кад је почео да му се овде по глечарима привиђа њен прогонилачки фантом. — Од стотине песника који су видели Алпе, не знам никог који се у њих заљубио. Овде се живи одиста у страху од мрака, у борби душе с огромним и тешким предметима око себе, у јези од понора, у ужасу од студени на ледењацима, у очајању од магле, у избезумљењу од киша.

Међутим, има један песник који је у Алпе био истински заљубљен, и то какав велики песник: Жан-Жак Русо. Он није волео благе обале женевског језера где се родио, и ако каже да његово срце није никад престајало да их обилази. Он је волео ову природу високих Алпа, сву од самих контраста, поприште земљиних катастрофа, стравични предео у којем нема ничег спиритуалног ни хуманог. Русо је био једини у своме времену који је волео такозвану дивљу природу, усамљену, непорочну, неоскврњену, сакривену од обожавалаца — природу сукоба и вртоглавица. Римљани су волели природу и сваки богаташ је имао, као и цезар, по више летњиковаца. Али то, у основном, није била љубав за пејзаж него за агрикултуру. Они су у природи сами орали и копали, а не ишли да гледају залазак сунца или излазак месеца. Камилус и Цинцинатус су са орања ишли у сенат, а стари Брутус и стари Катон су се бавили воћарством. — У смислу XVIII-ог века идеја о природи била је сва сконцентрисана у лепоту геометријских вртова, као што су их сликали Вато и Патер. То су вртови који одговарају памети а не срцу: линија, поредак, закон, пропорција. Све измерено концем и срезано маказама. Воде у великим басенима, пребројане у литре и узапћене у камене оквире. Зелене катедрале и побусани салони. Нимфе и фауни усађени на свом месту математички прецизном. Версаљ и Шантији, Луј XIV и дука д'Омал, све господство интелектуализирано, и поноситост великог порекла: моћ која је изражена свугде линијама, тачкама и границама према целом свету. — Русо је објављујући лепоту дивље природе био проналазач новог света. Не из његовог урођеног укуса за противуречност и полемику, него одиста из осећања човека у основи примитивног и сенсуалног, Русо је то објавио снагом коју дотле није нико имао, и пробудио један интерес потпуно нов за светску литературу. Ствари у природи гледао је с оним усхићењем пре тога само писац Химне Сунцу, светац из Асизе; и само својевољни пустињак из Воклизе, Петрарка, у своме *De vita solitaria*, претходио је овој екстази писцу *Promenades d'un solitaire*. Русо је само кроз природу познао Бога, осетио љубав за жену, добио смисао за живот. Своју Нову Хелојизу доводи на женевско језеро, али на његов мрачни и дивљи део, код Вевеја, у предео који он сматра за најлепши део света. Не усхићује се ни раскошној околини Париза, ни сјајним лепотама Турене где је живео годинама, него језером Вевеја где је живео свега неколико дана. Хамлет је рекао да је лепо само оно што је страшно; то је рекао затим и Русо, јер је волео само ону природу од које га је хватао мрачан страх. Тако је овај велики мистик — толико упоређиван с Лутером и Калвином — био несумњиво творац данашње мисли, али и творац модерног сенсибилитета. Свој смисао за поредак у друштву носи можда из своје Женеве оног доба, али своје парадоксе о слободи, добио је из своје рано зачете френезије у природи. На страну његова апотеоза природног човека, и теорија о урођеној доброти, и мржња за цивилизацију; то је његова реакција против друштва оног доба које је умирало у собном ваздуху, у салонским конвенцијама, и у социалној неправди и хипокризији. Али његова дубока, искрена, безумна љубав за природу, неоспорно је спасла књижевност од сухог рационализма, и оставила осећање и слободу као извор најдубљих ствари у човеку. Она је дала доцнијим романтичарима читаву велику клавиатуру до тада непознатих унутрашњих вредности. Он је оборио француске друштвене традиције и обновио форме француске мисли. И створио је духовни космополитизам да су га Кант и Гете сматрали својим учитељем, а Бајрон и Валтер Скот својим инспиратором. Као Јулије Цезар, он је створио нове границе и ново царство.

Бог је Алпе створио у пијанству и лудилу; песник Русо их је објавио у једној еротичној екстази. Он је од овог предела, близу којег се родио, и од предела у којем је љубио једну жену, направио завичај пејзажа у књижевности. Он је на женевско језеро довео срце човеково онда кад је оно, исушено и измучено логиком и дијалектиком, дошло било на право беспуће.

Одавде, с једног окомка Сен-Беатенберга, види се у долинама сјајно огледало Тунског језера. Бродови бели и весели секу његову тешку воду од Туна до Интерлакена, али се на њему више ништа не догађа. — На једном крају је Интерлакен, швајцарски Монтекарло, летње место за светске пустолове, старе полигаме, талијанске кесароше, и Јевреје на свадбеном путу. У Интерлакену је увек више жена него људи; овде Сабињанке отимљу Римљане.

Одавде сам једног ведрог јутра кренуо да се пењем на Јунгфрау.

Између тамнозелених масива, једним тамним ходником, иде сребрн пут. Одозго са ледењака долази и један хладан и хучан поток и брзо промиче испод тог пута доле у неко језеро. Пут завршава у Лаутербруну, где чека једна од највећих сенсација које се могу имати на свету: велика падина Јунгфрау која скоро из зенита пада до земље, заслепљујући очи блеском свог сребра, док по земљи стоји просуто цвеће каквог флорентиског пролећа. Ту са једног високог брега руши се у село тежак стуб воде који се у паду сав раствори у водену прашину и ни кап његова не стигне до земље. Ту је на свом другом путовању заноћио Гете и опевао »дух вода« у једној славној песми. Четрдесет година доцније ту је заноћио и Бајрон, који тај исти дух вода помиње у своем *Манфреду*.

Са мном путује једна мала Пољкиња, пријатељица из заједничке клупе на женевском универзитету. Њу прати њена тетка, која пише књигу о привиђењима Свете Катарине из Сијене. Тетку прати један стари и отмени Женевљанин који се каже далеким рођаком Еразма, и који има манију да скупља старе новце, и то једног јединог римског императора, Флориана, о коме нико не зна ништа.

Ако не путујете сами, онда путујте само са женом коју волите. То је једини начин да се све уочи и све добија стоструку цену. Жена остаје увек дете, јер уме да се изненађује. Платон даје ову дефиницију: младост, то је моћи се чудити. — Ово даровито девојче прави целим путем рефлексије које би занимале и једног хришћанског филозофа као и каквог блазираног дендиа. Сваки дан изгледа импресионирана као да је тек тога јутра прогледала. Ништа још није записано на чистим страницама тог младог живота. Блажена душа која још није патила од болова непотребних; ни познала успеха којих се доцније гнуша; ни знала за осећања од којих се најзад црвени; ни за пријатељства којих се после кајемо. Није још ништа познала од свега што постоји. Али нема ничег што не погађа. Са безазленошћу њених шеснаест година помешао се већ коварни инстинкат вечне жене који има стотину очију, стотину ушију, стотину рука, и хоће све да види, све да чује, и свега да се маши. Све је лепо, све сјајно, све ново, све њено; али осећа да има још нешто недогледано, недочувено, неискушано. Њене сиве очи изгледају два мала северна језера пуна рибе, која непрестано светлуца по дну, игра се на површини, бацака у сунцу. За свим још нерешеним и загонетним трче та два широка млада ока, жбирски, разбојнички, с трагањем и мучењем. Њена су изненађења по стотину на дан, и сва напрасна и пуна жестине. Нема ствари која јој не натера млаз крви у телу и мисли. Ништа лепше од њених запиткивања за човека чија сва мудрост није у скептицизму и у *nihil admirare*.

Имао сам само још једног пријатеља који је имао ту драгоцену моћ изненађивања пред свачим. О путу око своје куће могао је испричати колико и Васко де Гама о путу око Африке. Има тих ретких људи који сав свој унутрашњи живот носе у оку. Њихове су очи увек отворене, њима гледају, слушају, осећају, пипају, траже, роне, буше; оне се никад не смирују, и у све се упијају као пијавице. Оне су жедне, гладне, неспокојне, крилате. Једним погледом такав човек опази све пред собом: и поље, и реку у пољу, и мост на реци, и зрачак на води, и ваздух, и муху која је у тај мах пролетела с десна на лево. Све то спази брзо, напречац, халапљиво. Такви људи прате очима сваки покрет до краја његове линије; знају све чега има, у граду, у цркви, у кући, на столу, на човеку. Тако поред обичне гомиле људске, у којој већина иду погурене главе и оборених очију, гледајући или изнад ствари или испод ствари, — ови други, на против, носе цео свет на својим зеницама, и умру тек пошто су све на овој земљи видели и пребројали.

Овај туризам који се види по Алпима, даје лажну илузију о томе да је људство најзад почело да осећа инстински за лепоту у природи. Међутим, истина је само да се у природу иде само лети, у дане беспосличења, за време прибирања нове снаге за обесна уживања у градском животу. Нико не зна да осети дубоко поље осуто цвећем, небо обливено светлошћу, шуме помрчале у сенкама. Нико не види колико једна стаза којом пролазимо сваки дан, изгледа друкчија сваки пут; и да никад једно јутро није слично другом. Нико више не уме пратити живот биљке од њене клице до последње сухе гране, ни одгојити животињу да би познао чар њеног детињства, бес њене младости, снагу њеног плођења. Предају своју земљу у закуп другом да је сами не обделавају у дивљењу и срећи која клија из сваке бразде и пада са сваке гране. Беже од најлепших догађаја на свету: од сунца, од кише, од ветра, од звезда, од магле. Има људи који су видели свега неколико залазака сунца, а још мање који су видели свитање и оргије сунчевог изласка. — Обожавају природу само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу. На супротној тачки од њих стоје још филозофи и песници, који се још детињски усхићују и лудачки диве свему ономе чему су други окренули леђа. Мржња оног мог пријатеља за тај свет била је крволочна онолико колико је његова љубав за природу била дивљачка. У једној безазленој пантеистичкој екстази узвикнуо ми је једном: »Кад сам видео једну ноћ на Крфу, осетио сам да више не волим своју жену!«

Пењање путем на Јунгфрау, узело је цело преподне.

Мала Пољкиња је имала у покрету главе нечег тичјег, а у кретању тела нечег мачјег; у целом животу физичком, ничег човјечјег. Пољкиње имају једну нарочиту чар коју неће достићи можда ни једна словенска жена. Оне имају сенсуалне покрете Шпањолке, духовиту кокетерију Францускиње, често срце и топлоту Рускиње, носталгију Скандинавке, наивност Енглескиње, и, што је извесно, ничег од Немице. Уз све то, носе нешто од трагичности своје расе: једно неспокојство да увек иду да виде шта је иза брега, да пређу с оне стране реке, да свугде где уђу отворе прозор, и завире под сваку завесу. Францускиња не уме да буде оволико приступачна тузи и сновима, нити је Рускиња икад овако чедно брбљива. Ни једна жена на свету није овако лакома на нове емоције, нити има онолико завођачког у своем гласу, у сваком погледу и свакој речи. Глас јој је млак и подмукао; стисак руке нежан али испитивачки; свако обећање ствар каприца и задње намере. За Рускињу је љубав херојство, а за Пољкињу је љубав интрига. Формула њена за фину љубав: малко перверсије у чедности, али много чедности у перверсији! Свугде пуно стила, укуса, рафинерије; јер жена која није лепа, она је смешна; ако није грациозна, она је вулгарна. Пољкињу омрзнете најзад зато што сте је и одвећ волели; затим је опет заволите, јер сте је пре тога срдачно мрзели, — али тако у бескрајност. — Она не напушта такав плен своје лудости и своје сплетке. Увек држи човека оним ефемерним у својим жељама и детињастим у својим страстима. Она је најженскија од свих жена, и то је најјаче оружје којим иду у бој на мушкост. — На једном путу за Јунгфрау овакви су жене драгоценост, јер су духовите. А духовита жена чини сталан притисак на човеков ум и таленат; никад у друштву духовите жене човек не пада у духовну леност ни телесну лабавост: зато он све боље види и лепше каже него у друштву човека. Он, поред ње, надмаши и већег од себе, чак и себе самог. Обично кажемо онолико колико знамо и како умемо; поред духовите жене кажемо више него што знамо и лепше него што умемо. Само је додир са женом направио француског човека најречитијим и најбодријим од свих људи. Напор да се допадне само духом, он је постигао у том врхунац сјаја; као што се Грк хоће да допадне парама, и у свакој земљи постане први банкар; или као што је лав хтео да се допадне лавици и дошао до своје гриве, а петлић до своје румене кресте.

Никад нећу заборавити ову малу женицу од духа која никад није заборавила да буде и жена од спола, и која је та два елемента својих седамнаест година утапала у једној грацији што беше савршенство оваквог једног алпијског дана. Никад нећу заборавити те веселе вечери на планини, под зеленим сводом, где смо слушали како целокупно небо швајцарских анђела пева за богате Енглезе у Гранденвалду. Али никад нећу више моћи видети сјајну алпијску ноћ а да се не сетим свих оних понора које сам тада видео у њеним широким очима, и ако се сада отвараху као два црна и влажна ноћна цвета.

Од Лаутербруна се пење до Шајдега једним електричним возом. А оданде, иде се пешице до ледењака. Дан је био јасан.

Небо је било нешто млечно, као приморски свод у месецу августу када се Велики Медвед спусти до крова кућа и пролази улицама. Поред нас у даљини лебди један пејзаж Сегантинија. Али непосредно око нас, почиње предео смрти, земља на којој умире и последња клица живота. Једва се зелени ретка трава, ситна као прашина, кроз коју вијуга једна бедна путања што води у ледењаке и у смрт. Пролазе широка и студена платна ветра.

Али оно што пренерази и скамени, то је тешка хука из глечара, хука отопљена снега што у мутним потоцима срља у амбизе који се отварају на сваком кораку. Од њих се пролама цео овај мртви предео. Али се ухо затим навикне и ужасни хук узме облик апсолутне монотоније, која најзад дадне утисак апсолутне тишине. Можда осећање тоталне самоће на овим висинама дадне ово осећање дубоког мира. Изгледало ми је све тихо у том пределу где је све било укочено, јер се овде живи само видом и сва друга чула остану у страви.

Лед ових глечара издалека сјаји као сребрно море; а овде горе је снег таман од прашинасте земље којим су га ветрови засули. Пред овим пределом вечитих катастрофа видик нема краја; један поглед изгледа довољан да обухвати целу нашу планету. Дубоко у долинама испод нас, све је у магли; потоци се обарају сад пред нама у поноре у које је ужас погледати. Моја сапутница, брбљива као ласта, полагано губи у гласу свој тучни акценат. Осећам у својој руци њену ручицу сву залеђену од страха. Њене очи које су се отварале пред свачим у широка сива огледала, тумарају сад расејано. Мала уста која изгледа да су отворена само да кажу да љубе, беху се скупила у мали румени грч, као у врућу кап крви. Жене пред великим догађајима у природи имају потребу да плачу.

На ледењацима нас је ухватио први сутон, а то нисмо ни осетили. Затим се небо није више разанавало. Све се било изгубило једно у другом, и повратак је задавао бриге. Душа се била преситила ових горких лепота, и ми смо позвали вође да нас брзо врате к земљи. Ледени зидови што су висили над провалијама, изгледало је да ће се порушити, ако мрак буде мало тежи, или ветар мало бржи. Страх је долазио од свега што се назирало. Ваљало се бојати да се магле из долина не подигну на путе по висинама и не одвоје нас од свега осталог. Срећом, вече се брзо рашчистило; неколико звезда изиђе из леда; свод се забеле. Месец ће изићи тек после поноћи.

Када смо после два сата силажења једним добрим путем, и без вођа, срели у мраку неког човека, рече нам да смо променили правац и да тај пут силази на Менлихен, где ћемо стићи баш кад буде изишао месец. Сасвим свеједно. У Менлихену има велики шале за преноћиште. То значи ипак провести ноћ на самом хрбату Јунгфрау, што значи једна прича за потомство: за страх оних који су се пели само на црквени торањ, или на дуд у своем дворишту.

Хиљаду слатких катастрофа на том силажењу и бројању корачаји по невидљивом путу, који изгледа да нигде не води него се обрће око себе. Машта отвара бездане и онде где их није било. Мала Пољкиња дрхти на мом длану као смрзло птиче; морам да је загревам својим дахом и својом крвљу. Она је благосиљала добру руску степу и афрички песак; о бродоломима код Добре Наде и Фалкланда говорила као о позоришној представи; и већ носила у џепу огртача једну пету своје ципелице! Остатак друштва ишао је за нама у ноћи или пропао у понорима.

Али, најзад, ноћ у Менлихену била је тиха и блага. Ваздух је био наједном топао, и као да је у њему било мириса јоргована из Женеве и љубичица из Парме. Сва су чула била попустила; њене престрављене сиве очи изгледале су жељне не да виде сунце него да угледају човека. Те пепељасте очи које гледају увек у даљину, замишљено и нешто напрегнуто, као да она гледа кроз маглу да прозре, или успомену да се нечег сети, изгледале су сада малаксале. Само се види како се у тим широким зеницама нешто пали, па гаси, па опет пали, и опет угаси, — лепи, мирни и учестани пламенови који говоре место крви и место речи. Кад се раздани, те ће очи бити налик на мирни морски затон, сав окружен црним чемпресима, у заветрини. — Али је она сад уморна и сурвана. Ови доживљаји, који су направљени од самих чудеса, превазилазе моћ њене упечатљивости. Осећао сам да је имала потребу да је узмем у наручје, и да је тешим, дуго и благо, и да се закунем да је више нећу овако мучити, него да ћемо провести живот само на веранди, и у варошким парковима, и гледати Алпе, заваљени у столице и са догледом у руци.

После уштапа који су те ноћи видели људи на ледењацима, бледог као сабласт, изишло је јутрос сунце, крваво као какво апокалиптичко страшило. Врхови Јунгфрау су се зажарили. Високи пламенови посуктали из земљине утробе, затим се одвојили од земље, па као огњено острво почели да лутају празним небом. Дан ипак неће још потпуно сванути. Борба између светлости и тмине нигде нема овај изглед очајне борбе у природи, овог хватања у коштац свих елемената и свих привиђења. Јер овде не изгледа да се рађа нов дан, него да се из хаоса издваја нов свет. Провала светлости у небу, кроз ове сенке теже од брегова, и ове тишине дубље од свих бездана, траје дуго. Затим, наједном, настаје брзо размицање румених глечера, њихово дизање све више, и протезање све даље. А цео овај покрет висина које изгубе све линије, претворе се у крупне огњене масе, које носи ветар десно и лево. То су свакодневне епопеје светлости ових Алпа који не задивљују него запрепашћују за цео живот. Рађање сунца на Јунгфрау, то је највећи догађај у космосу, и нешто што човекову судбину на земљи учини најбеднијим случајем међу свима стварима. Овде се не дају ни замислити среће и несреће, него само наизменичне мирне катастрофе и мирни триумфи огња и ноћи. Светлости и тмине изгледају једино што постоји, једини живот у времену, једино постојање и нестајање, обнављање и равијање. Све је у гашењу тих свеобимних огњева на Јунгфрау; ван тога ништа није стварност и бивање, него обмана и негација. Сунце, али ово огромно и крваво сунце из пустиње Јунгфрау, то је дефиниција космоса, обест и хармонија елемената, интрига и истина, прва и задња реч лепоте и ужаса. Питагористи су се бацали на земљу пред изласком сунца; то је чинио и Сократ, противник питагористâ.

Три дана доцније гледао сам са својих прозора са Сен-Беатенберга ове брегове на мирном подневном грејању. Изгледало ми је тад да је мој живот наједном пресечен на двоје: пре и после мог дана на глечерима Јунгфрау. Тај дан је био прво пренеражење свих мојих чула, можда почетак извесног нереда у свима мојим мислима. Моја дотадања слутња за невероватно, добила је сад своју потврду и горак печат. Све што сам дотле видео, било је сићушно, тескобно, делимично. Знао сам за лепоте радосне или трагичне, лепоте створене за човечје срце и мисао. Али нисам знао за лепоте којих се ужасавамо јер немају ништа са човеком, јер га оборе и смрве, и јер постоје само за себе; и која су свирепа решења среће или несреће самог космоса. По талијанским равницама или нашим брежуљцима, Бог изгледа музичар и лиричар; овде изгледа непријатељ, судија и убица: јер је овде на сваком кораку замка, бусија, и провалија. Свугде на другом месту нешто живи, дише, пева и цвета; онамо горе на висинама постоји само смрт и лудило.

Јутрос је овде на Сен-Беатенбергу једно благо сунце имало сав блесак прве љубави. Долине око мене изгледале су ми сада мирне и љупке као тихи пејзажи око Сијене или Асизе. Магле су лежале сребрне у понорима. Одоздо звоне недељна звона, можда из каквог сеоца на рубу језера где је пуно јабланова, и где по цео дан иде врева из пчелињака и голубињака. Ово треперење светлости у долинама траје цео један чаробни сат: то је лепа скаска о змајевима сунца који један другог прождиру. Јер магла се најзад у једном часу повуче, и као река улије у дубине земље, или отече у неке даље долине. Недељно јутро на оваквом брегу, то је празник који се не види на људима него на стварима. И оно што је најsitније на земљи, постане видљиво и сонорно, афирмација и снага, воља и песма.

Како се ипак грубо намеће разлика између ове природе и ових швајцарских људи. Мрачни Цвингли, у дане Реформе, када се купило по хришћанским земљама злато за катедралу Светог Петра, показао је поносно и пркосно на беле Алпе и бунтовно узвикнуо да је то једино место где човечанство треба да гледа лице Вечитога на његовом престолу од леда. Швајцарци су одиста остали да гледају лице Божје на његовом престолу од леда, и нису дали новац за божанске престоле од злата, али о тој својој контемплацији нису оставили речи ни у стиху, ни у слици, ни у музици. Никад ни у једном од ових ситних и срећних градова није се родила ни једна уметност, и на овим небеским јеерима није зачета ни једна легенда, ни једно предање. Из ове земље у којој Бог седи тако на престолу од леда, Швајцарци су ишли као најамници у туђе земље и ратовали за ђавола. Њихово је оружје светлило по ходницима и степеницима најодвратнијих краљева и папа; они су гинули по предсобљима чувајући прагове за којима су чињена насиља и вршен блуд. За време Шарла VIII, били су у служби отмичара најхрабрији војници; за време Франсоа I били су најкукавнији — и својом паником проузроковали, код Павије, највећи пораз у француској историји, и одвођење француског краља у мадридску тамницу. Историја швајцарског народа у то доба била је само горка прича о витештву које се продавало за новац. Нечег тако најамничког и служитељског има и данас у његовој судбини. Швајцарска је фатално постала друмска гостионица и једна прикривена мржња за странца избија из сваког додира с њима. Странац није овде ни противник, ни савезник; ни једномишљеник ни разномишљеник; он је муштерија и кирајџија. Никакви осећаји не постоје у том сусрету, него измене хладних речи, недељних рачуна, добро проверене монете. Све је овде срачунато и узакоњено само с обзиром на ситну срећу малог човека, тако да кад одавде гледате на историју, изгледа вам да су велики подвизи само лудачке авантуре, и велике намере само манита пустоловства. За целу епопеју довољна је прича о Телу, једној јабуци и једној стрели.

Срећом, све добро швајцарско није у песмама. Јер Бог, изабравши ову лепу земљу за свој престо, није хтео да људска срећа овде буде у књигама. Швајцарска је остварила идеал највећег унутрашњег спокојства, и тај њен мир, то је њена слава. На сваком углу жандарм, на сваком ћошку фењер, у сваком кварту један пастор, у свакој улици по једна бабица, у свакој породици традиција о једном посланику кантоналном или саветнику муниципалном! Закони на хартији, то су они који ратују против законâ у крви и инстинкту. Да су имали генија, такви би генији ову земљу разорили; овако су ови мали људи успели да направе велике ствари: изградили широке путеве, засадили сјајне вртове, дигли високе палате. Овде је срећа у половиности, осредњости, свакидашњости, ослобођењу од свега што је крупно, расно, духовно, свега што је и стваралачко и рушилачко у људском инстинкту. Једини геније којег је родила ова земља, био је Русо, најпре протеран и уцењен, затим признат и слављен. Да је Русо овде остао, њега би изгорели на гломачи као некад Мигела де Сервет, који је оставио науци закон о циркулацији људске крви. Јер ова земља није никад присвајала за себе амбицију каквог крупног духовног средишта. Кажу да су овде Русо и Волтер били под утицајем средине, и да је француска револуција зачета у Женеви. Међутим француска револуција је дело јакобинизма који је највећи контраст са женевским пуританством и калвинизмом. И када је у Паризу донесена Шарта о Правима Човека, још се у Женеви пушила гломача вештице госпође де Шадроне. — У Швајцарској је идеја о животу увек била уска, сујетна, себична и плашљива. У Реформи, ова се земља обележила само мрачном искључивошћу и верским цинизмом; у цркву је унела што више страха од славе и поезије, и што више неповерења и мржње за човека. Лутер је био песник и витез; Калвин је изгледао апсанџија и исповедник зликоваца. Овде Реформа није дошла као реакција на раскош и разврат Папâ, и као потреба за ослобођењем људске савести, него као реакција на талијански духовни хеленизам и на раскош и блесак у којем је човечанство дотле замишљало свог Бога.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>ovfpqa9ri066bueegs0n920flvpl8w2</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>