Главна страна

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.17</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Главна страна</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1292</id>
    <revision>
      <id>145658</id>
      <parentid>145560</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T22:14:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145658</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7041" sha1="8mh9vuacctlivbc5eky22uf77yceiqy" xml:space="preserve">{{Обавештење}}
{{Главна}}
{| style=&quot;width: 100%; border-collapse: separate; border-spacing: 5px;&quot;
| style=&quot;width: 50%; border: 1px solid #6688AA; background-color: #FFE4C5; color: #000000; padding: 1em; text-align: justify;&quot; class=&quot;plainlinks&quot; |
&lt;div style=&quot;float: left; margin-left: 0.3em; margin-right: 0.7em;&quot;&gt;
[[Датотека:Otvorena knjiga.JPG|130px]]
&lt;/div&gt;
'''[[Викизворник:О Викизворнику|Викизворник]]''' је збирка текстова на српском језику којима су ауторска права истекла или нису ни постојала. Пре почетка рада обавезно прочитајте [[Викизворник:Смернице за рад|упутство]]. Уколико желите да вежбате уређивање можете то радити у [[Викизворник:Песак|песку]].
| rowspan=&quot;2&quot; style=&quot;width: 50%; border: 1px solid #6688AA; background-color: #FFFFFF; color: #000000; padding: 1em; vertical-align: top;&quot; |

&lt;div style=&quot;text-align: center; font-variant: small-caps; font-weight: bold; margin-bottom: 0.3em;&quot;&gt;Индекс аутора&lt;/div&gt;
{{Ауторски индекс}}

&lt;div style=&quot;text-align: center; margin-top: 0.5em;&quot;&gt;[[Датотека:Separator-vector.svg]]&lt;/div&gt;
&lt;p style=&quot;text-align: center; font-weight: bold; margin: 0.3em 0;&quot;&gt;Нови текстови&lt;/p&gt;
{{нови текстови}}

&lt;div style=&quot;text-align: center; margin-top: 0.5em;&quot;&gt;[[Датотека:Separator-vector.svg]]&lt;/div&gt;
&lt;p style=&quot;text-align: center; font-weight: bold; margin: 0.3em 0;&quot;&gt;Заједница&lt;/p&gt;
*[[Викизворник:Писарница|Писарница]]
*[[Викизворник:Странице_за_брисање|Предлози за брисање]]

&lt;div style=&quot;text-align: center; margin-top: 0.5em;&quot;&gt;[[Датотека:Separator-vector.svg]]&lt;/div&gt;
&lt;p style=&quot;text-align: center; font-weight: bold; margin: 0.3em 0;&quot;&gt;Пројекти&lt;/p&gt;
{{Пројекти}}

&lt;div style=&quot;text-align: center; margin-top: 0.5em;&quot;&gt;[[Датотека:Separator-vector.svg]]&lt;/div&gt;
&lt;p style=&quot;text-align: center; font-weight: bold; margin: 0.3em 0;&quot;&gt;[[:Категорија:Основне категорије|Основна подела]]&lt;/p&gt;
&lt;div style=&quot;text-align: center; margin-top: 0;&quot;&gt;
&lt;p style=&quot;font-variant: small-caps; font-size: 105%; margin-bottom: 0.2em;&quot;&gt;
[[:Категорија:Култура|Култура]] {{!}} [[:Категорија:Географија|Географија]] {{!}} [[:Категорија:Историја|Историја]] {{!}} [[:Категорија:Право|Право]] {{!}} [[:Категорија:Живот|Живот]] {{!}} [[:Категорија:Математика|Математика]] {{!}} [[:Категорија:Филозофија|Филозофија]] {{!}} [[:Категорија:Наука|Наука]] {{!}} [[:Категорија:Друштво|Друштво]] {{!}} [[:Категорија:Технологија|Технологија]]&lt;/p&gt;
&lt;p&gt;''[[Викизворник:Аутори|Ауторски индекс]] &amp;middot; [[Special:Allpages|Све стране]] &amp;middot; [[Викизворник:Азбучни индекс|Азбучни индекс]] &amp;middot; [[Special:Categories|Све категорије]]''&lt;/p&gt;
&lt;/div&gt;

|-
| style=&quot;border: 1px solid #6688AA; background-color: #d5eafb; color: #000000; padding: 1em; vertical-align: top;&quot; |
{| style=&quot;width: 100%; border-collapse: collapse;&quot;
|-
| style=&quot;padding-bottom: 0.8em;&quot; |
[[Слика:Branko Radičević.gif|65px|right]]
'''Српска књижевност'''&lt;br&gt;
[[:Категорија:Српска поезија|Поезија]] {{!}} [[:Категорија:Српска проза|Проза]] {{!}} [[Српска драма|Драма]]&lt;br&gt;
[[Српске епске народне песме|Епске народне песме]] {{!}} [[Српске народне приповетке|Народне приповетке]]
|-
| style=&quot;border-top: 1px dashed #9999CC; padding: 0.8em 0;&quot; |
[[Датотека:Shakespeare (oval-cropped).png|65px|right]]
'''Светска књижевност'''&lt;br&gt;
[[:Категорија:Енглеска књижевност|Енглеска књижевност]] {{!}} [[:Категорија:Немачка књижевност|Немачка књижевност]] {{!}} [[:Категорија:Руска књижевност|Руска књижевност]] {{!}} [[:Категорија:Француска књижевност|Француска књижевност]] {{!}} [[:Категорија:Хеленска књижевност|Хеленска књижевност]]
|-
| style=&quot;border-top: 1px dashed #9999CC; padding: 0.8em 0;&quot; |
[[Слика:Coat of arms of Serbia.svg|70px|right]]
'''Право'''&lt;br&gt;
[[:Категорија:Устави|Устави]] {{!}} [[:Категорија:Закони|Закони]] {{!}} [[:Категорија:Међународно право|Међународно право]]
|-
| style=&quot;border-top: 1px dashed #9999CC; padding: 0.8em 0;&quot; |
'''Историја'''&lt;br&gt;
[[:Категорија:Српска историја|Српска историја]] {{!}} [[:Категорија:Историја Византије|Историја Византије]] {{!}} [[:Категорија:Историја Југославије|Историја Југославије]] {{!}} [[:Категорија:Историја Русије|Историја Русије]] {{!}} [[:Категорија:Црквена историја|Црквена историја]] {{!}} [[:Категорија:Први светски рат|Први светски рат]] {{!}} [[:Категорија:Други светски рат|Други светски рат]]
|-
| style=&quot;border-top: 1px dashed #9999CC; padding: 0.8em 0;&quot; |
'''Религија'''&lt;br&gt;
[[Свето писмо|Библија]] {{!}} [[Куран]] {{!}} [[Молитве|Хришћанске молитве]]
|-
| style=&quot;border-top: 1px dashed #9999CC; padding-top: 0.8em;&quot; |
'''Лексикографија'''&lt;br&gt;
[[Свезнање|Лексикон »Свезнање«]]
|}
|}

&lt;h2 style=&quot;text-align: center; font-family: 'Times New Roman', Times, serif; font-weight: normal; border-bottom: 1px solid #aaa; margin-bottom: 0.5em;&quot;&gt;Братски и сестрински пројекти&lt;/h2&gt;
{{братски пројекти}}
&lt;!-- Interwiki links to other language Main Pages--&gt; 
[[ar:]]
[[az:]]
[[bg:]]
[[bn:]]
[[br:]]
[[bs:]]
[[ca:]]
[[cs:]]
[[cy:]]
[[da:]]
[[de:]]
[[el:]]
[[en:]]
[[eo:]]
[[es:]]
[[et:]]
[[fa:]]
[[fi:]]
[[fo:]]
[[fr:]]
[[gl:]]
[[he:]]
[[hr:]]
[[hu:]]
[[hy:]]
[[id:]]
[[is:]]
[[it:]]
[[ja:]]
[[kn:]]
[[ko:]]
[[la:]]
[[li:]]
[[lt:]]
[[mk:]]
[[ml:]]
[[nl:]]
[[no:]]
[[pl:]]
[[pt:]]
[[ro:]]
[[ru:]]
[[sa:]]
[[sah:]]
[[sk:]]
[[sl:]]
[[sv:]]
[[ta:]]
[[te:]]
[[th:]]
[[tr:]]
[[uk:]]
[[vec:]]
[[vi:]]
[[yi:]]
[[zh:]]
[[zh-min-nan:]]
__NOTOC__ __NOEDITSECTION__</text>
      <sha1>8mh9vuacctlivbc5eky22uf77yceiqy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Наслов</title>
    <ns>10</ns>
    <id>1774</id>
    <revision>
      <id>145648</id>
      <parentid>119836</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T18:26:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145648</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="463" sha1="lla9zewxgslo8zgjzp7z4m3xxzaiwpf" xml:space="preserve">{{deprecated|See the replacement: {{tl|pseudoheading}}}}&lt;onlyinclude&gt;&lt;templatestyles src=&quot;Шаблон:Наслов/styles.css&quot; /&gt;&lt;div id=&quot;{{anchorencode:{{{1}}}}}&quot; title=&quot;Anchor:{{anchorencode:{{{1}}}}}&quot; class=&quot;wst-title tiInherit {{{align|center}}} {{{size|x-larger}}} {{{class|}}}&quot; style=&quot;{{{style|}}}&quot;&gt;{{{1}}}&lt;/div&gt;{{#if:{{{style|{{{size|{{{align|}}}}}}}}}|[[Category:Title usage with manual styles]]}}&lt;/onlyinclude&gt;
&lt;noinclude&gt;
{{documentation}}
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>lla9zewxgslo8zgjzp7z4m3xxzaiwpf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Начертаније</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1775</id>
    <revision>
      <id>145650</id>
      <parentid>135474</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T18:29:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145650</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="58597" sha1="h67pdqew21ylmb2rs2xuncl45wfhpji" xml:space="preserve">{{заглавље
| наслов=Начертаније
| аутор=Илија Гарашанин
| преводилац=
| претходна=
| следећа=
| одељак=
| година=1844
| белешке=
}}
{{наслов|Начертаније:}}
{{наслов|Програм спољашне и националне политике Србије на концу 1844. године}}

== Начертаније ==
Србија се мора и у том смотренију у ред осталих европејских држава поставити, створивши један план за своју будућност, или тако рећи да састави себи једну домаћу политику по којим главним начелима треба Србија кроз више времена стално да се влада и све своје послове по њима постојано да управља.

Движеније и таласање меду Славенима почело је већ, и заиста никад престати неће. Србија мора ово движеније а и ролу или задатак, који ће она у том движенију за извршење имати, врло добро упознати.

Ако Србија добро пројесапи шта је она сад? у каквом се псоложенију налази? и какви њу народи окружавају? то се она мора уверити о томе, да је она мала, да она у овом стању остати не сме, и да она само у сојузу са осталим окружавајућим је народима за постићи своју будућност свој задатак имати мора.

Из овог познања проистиче черта и темељ српске политике, да се она не ограничава на садашње њене границе, но да тежи себи приљубити све народе српске који ју окружавају.

Ако Србија ову политику крјепко не буде следовала, и што је горе, ако је одбаци те не сочини овом задатку добро размишљен план, то ће она од иностраних бура као мала лада овамо и онамо бацана бити, док најпосле на какав голем камен не намери, на коме ће се сва раздробити.

=== Политика Србије ===
Турско царство мора се распадати, и то распадање може се само на два начина догодити.

# Или ће царство то бити раздељено; или
# Биће оно на ново сазидано од својих христијанских житеља.

=== Примјечанија о раздељењу царства ===
О случају овом нећемо опширно говорити, но само то приметити морамо да би при овом догађају Русија и Аустрија главне роле играти морале, јер су оне суседне и граничеће силе.

Ове две силе лако би се могле погодити и сложити, које ће земље и предјели којој припасти. Аустрија само за притјажавањем западних, а Русија за освојењем источних земаља тежити може. И по томе може бити да би права линија од Видина до Салоника повучена, могла ово питање на задовољство обадвеју страна рјешити. Тако дакле у случају раздељења, сви Срби само Аустрији пали би у дјел. Аустрија и Русија знаду то одвећ добро да турско царство као такво, дугу будућност неће имати. Обе државе ову прилику употребљују да учине своје границе што скорије раширити. Оба две оне на томе раде свакојако, да предупреде и препрече да се на место турског друго христијанско царство изроди; јер би онда за Русију ишчезла лепа надежда и пријатан изглед, да ће Цариград узети и држати, које је њен најмилији план од Петра Великога; а за Аустрију породила би се отуда грозећа опасност да ће Јужне Словене своје изгубити.

Аустрија дакле мора под свима опстојатељствима бити непрестано непријатељ србске државе; споразумјеније дакле и слога са Аустријом јесте за Србију политичка немогућност; јер би она сама себи уже на врат бацила. Само Аустрија и Русија могу радити о пропасти и раздељењу турског царства. Оне се о томе брину. Русија ово стање већ од много година преправља и приуготовљава. Сад већ и Аустрија не може иначе, него мора и она помагати и за себе гледати као што је и при раздељењу Пољске чинила. Природно је да се све остале силе под предводитељством Француске и Енглеске овом раширавању и повећању Русије и Аустрије противе. Оне ће може бити сматрати за најбоље средство, којим би се ово раздељење предупредити могло, да се турско царство у једну нову независну христијанску државу промени, јер овако би се празно место после пропасти Турске испунило и тако би се само могло равновјесије европејско у целости задржати. Осим тога друге помоћи нема.

Српска држава која је већ срећно почела, но која се распростирати и ојачати мора, има свој основ и темељ тврди у царству српском 13-га и 14-га стољетија и у богатој и славној српској историји. По историји овој зна се да су српски цареви почели били грчком царству мах отимати и скоро би му конац учинили те би тако на место пропадшег источно-римског царства србско-славенско царство поставили и ово накнадили. Цар Душан силни примио је већ грб царства грчког. Долазак Турака прекинуо је ову промену и препречио је овај посао за дуго време, но сад, пошто је сила турска сломљена и уништена тако рећи, треба да почне исти онај дух дејствовати, права своја на ново тражити, и прекинути посао на ново наставити.

Овај темељ и ове основе зидања царства србског ваља дакле сад од развалина и насутима све већма чистити и ослободити, на видик изнети, и тако на овако твердом и сталном историческом фундаменту ново зидање опет предузети и наставити. Чрез то ће ово предпријатије у очима свију народа а и самих кабинета, неисказану важност и високу вредност задобити; јер ћемо онда ми Срби пред свет изићи као прави наследници великих наших отаца који ништа ново не чине но своју дедовину понављају. Наша дакле садашњост неће бити без сојуза са прошлошћу, него ће ова чинити једно зависеће, саставно и устројено цело, и зато Србство, његова народност и његов државни живот стоји под заштитом светог права историческог. Нашем тежењу не може се пребацити, да је оно нешто ново, неосновано, да је оно револуција и преврат, него сваки мора признати да је оно политички потребно, да је у прастаром времену основано и да корен свој у пређашњем државном и народном животу Срба има, који корен само нове гране тера и на ново процветати почиње.

Ако се ново препорођење српског царства с ове тачке сматра, онда ћеду и остали Јужни Словени идеју ову врло лако разумети а и с радостију примити, јер ваљда ни у једној европејској земљи не живи тако спомен историческе прошлости код народа, као код Славена турских, код којих је живо и вјерно опомињање свију скоро славних мужева и догађаја историје њихове још и данас. И зато се може сигурно рачунати да ће посао овај у народу драговољно примљен бити и нису потребна десетољетна дејствовања у народу да би он само корист и ползу овог самосталног владања разумети могао.

Срби су се меду свима Славенима у Турској први собственим средствима и снагом за своју слободу борили; сљедователно они имају први и пуно право к томе да овај посао и даље управљају. Већ сада на многим местима и у неким кабинетима предвиде и слуте то: да Србима велика будућност предстоји и то је оно што је позорност целе Европе на Србију навукло. Кад ми не би даље мислили него само на књажевство као што је сад, и кад не би у овом књажевству клица будућег српског царства лежала, онда не би се свет више и дуже са Србијом занимао него што је са Молдавским и Влашким књажевствима чинило, у којима нема самостално начело живота и који се дакле само као привјесци Русије сматрају.

Нова србска држава на југу подавала би Европи све гаранције да ће она бити врсна и крјепка држава и која ће се моћи меду Аустријом и Русијом одржати. Географическоје положеније земље, површина земаљска, богатство на природне производе и војени дух житеља, даље узвишено и ватрено чувство народности, једнако порекло, један језик — све то показује на њену сталност и велику будућност.

== О средствима, којима би се цјељ србска постићи могла ==
Кад се са опредјеленошћу зна шта се хоће и кад се стално и крјепко хоће, онда ћеду се средства за постижење назначене цјели потребна код једног способног правитељства и лако и скоро наћи, јер народ је српски тако добар, да се с њим све, но само разумно постићи може.

=== Уводна средства ===
Да би се опредјелити могло шта се учинити може и како се у послу поступити има, мора правитељство знати у каквом се положенију свагдар налазе народи разних провинција Србију окружавајућих. Ово је главно условије тачног определенија средства. За ову цјел треба пре свега оштроумне, од предпоњатија не заузете и правитељству верне људе као испитатеље стања ових народа и земаља послати и ови би морали после свог повратка тачно писмено известије о ствари дати. Нарочито се треба известити о Босни и Херцеговини, Црној Гори и Северној Албанији. У исто време нужно је да се тачно познаје и стање Славоније, Хрватске и Далмације а разуме се да у ово спадају и народи Срема, Баната и Бачке.

Овим агентима нужно је дати наставленија којим ће начином ове земље обићи и пропутовати. Између прочег треба им назначити која места и која лица треба нарочито да упознаду и да извиде. Поред материјалних инструкција треба им дати и једну обшту, главну инструкцију, у којој ћеду бити следујуће тачке опредјељене које ће ти испитатељи испунити морати.

1-во. Расуздаваћеду политическо стање земље, особито партаје у њој налазеће се; купићеду белешке по којима би се народ боље упознати и чувства срца његовог, дакле тајне жеље његове сазнати могле; но пре свега назначићеду оно што се као припозната и већ јавно изречена народна потреба сматрати мора.

2-го. Нарочито треба пазити на војено стање народа и земље; као на ратни дух, наоружаност народа, после число и расположење правилне војске; где се налазе ратни магазини и арсенали; где се у земљи производе ратне потребе као џебана и оружје; или од куд се добијају и у земљу уносе итд.

3-ће. Сочинићеду описаније или карактеристику и списак од најважнији и највећи уплив имајући мужева, не изузимајући из тога ни оне који би противници Србије били.

4-то. Што се у којој провинцији о Србији мисли, шта народ од Србије очекује, и шта ли људи од ње желе и чега се од ње боје.

Наравно се још овом настављенију и то додати мора шта сваки изасланик о србској политики за сад казати и саобштити сме и може; које и какве надежде пробудити сме и нашто позорност и вниманије особито ондашњи пријатеља Србије обратити му ваља.

=== Најпре да означимо наша отношенија спрема Бугарске ===
Бугарска је између свију словенски земаља најближа славном граду царства турског; највећа част ове земље лако је приступна; овде се налазе најважније војне позиције Турака и већа половина њиове војске. Ни у којој другој европској земљи не држи се Турчин да је тако сигуран и још сад господар као у овој; осим тога су Бугари скоро сви оружја лишени, и научили су већ слушати и радити, покорност и посао ушли су код њих у обичај. Но ова примјечанија не треба да нас поремете да праву вредност Бугара не припознамо, или што је још горе да их презремо. Истина је то по несрећи, да Бугари прем да су највећа грана славенског народа у Турској, скоро никако немају поверење у своју собствену снагу и само на спољашна из страних земаља (Русије) долазећа подстреканија усуђују се они упуштати се у покушенија ослободити се. Русију они сматрају свагдар као силу која највише за њихово избављење и ослобођење учинити може и хоће, осим што би Русија сама за себе радила и Бугарима у место турског свој јарам много рапавији набацила, но она се ни иначе, као што се је показало, не сме усудити непосредствено са својом војском Бугарима у помоћ притећи, јер је Европа већ упознала праву нарав оних тобож благородних намјера руских у смотренију Турске, и заиста би се особито европејски рат изродио како би Русија још једанпут преко Дунава прећи хтјела. Из тог узрока Русија се стара да посредством других дејствује и то произведе што сама непосредствено не може. Тако је био књаз Михаило у овом послу њихово безвољно орудије, и она ће заиста желети да се поврати оном плану, који је средством књаза Михаила у дјело приводити почела била.

Но будући да правитељство књаза Александра не притјажава повјерење Русије, јер се оно не да ко слепо орудије њено употребити, то се дакле Русија види приморана да на преврату садањег правитељства ради, како би после његовог паданија једно правитељство за своје планове установити могла.

Сва покушенија за преварити Русију и њу о том уверити да ће садање правитељство следовати њеним плановима, била би посве безуспјешна. Кад сама Русија примети да се у Србији самостални народни дух пробуђује, ондај она неће веровати никаквим предложенијама која би јој се чинила, јер Русија је много лукавија него да би се дала у једну замку уплести, која је противна њеним намјеранијама. Шта више и то се још даје мислити да би Русија све тежње Србије за ступити у тешњи сојуз и споразумлење са осталим турским Славенима, ако би их само сазнала, само на то употребила, да оне људе, који би овај посао управљали у Турској, Аустрији и осталим влађенијама издаде, како би чрез то Европу уверила да то није Русија него бунтовна и њој противећа се Србија која оваква превратна тежња подпомаже. Но поред свега тога Русија ће се радо о овим споразумјенијама известити дати, да би тако траг и течај њихов познати и ове мало по мало за себе узети и употребити могла.

И колико год се Србија самосталније управљала буде, то ће све мање повјерење код Русије имати, и ако Русији никако за руком не испадне да стање у Србији промени и такву самосталну политику Србије уничтожи, она ће се тада јамачно трудити да све турске Славене од Србије одврати, да њих све између себе раздвоји и у неслоги задржи, а сама ће са сваком поједином граном по особ у отношење и споразумљење ступити. Ако се дакле Србија при овом утицању не покаже дјејателнија и ревноснија него Русија, то ће њу ова побједити и претећи.

При овом делу треба се обмана чувати. Русија се никад пред Србијом понизити неће, а ако она види да Србија неће њој са свим одано и без условија служити, то ће она сва условија гордо и са презрењем одбацити. Та она је заиста и мудре совјете собствених својих дипломата, као једног Ливена, жестоко одбацила, управо зато што су ови само привремено попуштање предлагали; може ли се дакле мислити да ће се она према страним поводљивија показати него према својим собственим и верним служитељем? Но најпосле кад се у Србији не би нико налазио, који би се Русији безусловно предати хтео, и кад би Русија приморана била са онима радити, који јој само под условијама служити желе, онда се она не би затезала и са овим сојузити се и радити, јер она најпосле не би могла никад Србију са свим оставити, но докле год она налази људи у Србији који се њој безусловно повињују и њу слушају; то ће она свагдар такве Србе предпостављати оним правим патријотама.

Русија не да себи од тако мале државе, као што је Србија условија прописивати; она захтева да се њени совјети као заповести безусловно слушају, и они који њој служити желе морају се њој са свим и предати. Истина она се по некада чини да прима све да јој служе, али она их ни у што не употребљава, јер једни не притјажавају њено повјерење, и тако, чрез овакав њен начин поступања, свака прилика ишчезава за моћи њу преварити.

Ако Србија жели из садашњег подчињеног стања извући се и цела, права држава постати, мора ће се трудити да мало по мало политическу моћ Турске уничтожавајући, себи је присвоји; јер управо ово је она точка, у којој се србска и руска политика сукобљавају, пошто и Русија на ослабљење политическе силе царства турског ради. Но из овог согласија ипак никако не следује да су цјел и намера обадвеју она иста, и да по томе њихова политика у хармонији и согласију бити мора. У кратко да рекнем: Србија мора настојавати да од зданија турске државе само камен по камен оцепљује и прима како би од овог доброг материјала на старом и добром темељу старог царства србског, опет велику нову србску државу саградити и подигнути могла. — Још сад док је Србија под турском владом, даје се ово сазидање приуготовити и приправити, јер се овакви послови не могу у последњем магновенију предузимати и свршити.

Говорено је овде о нарави руске и србске политике обширније, а то управо за то што је Бугарска она земља у којој се руски и српски уплив најпре и највише сусрести мора.

Ми смо овде много о том говорили и доказивали из ког узрока србска политика не може на ће се согласити са оном руском; но ми у исто време и то кажемо, да Србија ни с ким лакше не би могла своју цјел постићи но у согласију с Русијом, али то само онда кад би Русија савршено и потпуно примила и условија Србије, која би под наведену Србијину намеру т. ј. будућност њену у пространом смислу осигурала. Један сојуз између Србије и Русије био би заиста најприроднији, но да се тај учини од саме Русије зависи, и Србија треба да га прима с раширеним рукама, али свагдар пошто се увјери да Русија свесрдно и искрено предлаже, који ће само онда моћи бити, ако она од досадање своје системе одступи т.ј. ако уздржи да је за природнији сојуз са Србијом, макар малом, него са Аустријом за које она Западне Славене и чува. Премда се ја не надам да ће се Русија икада хтети Србији искрено приклонити, ипак нужно је то овде споменути од какве би то ползе за Србију било, и да таково појавленије требало Србији, јер и ако је тако много говорено против Русије није то из мрзости чињено колико из нужде на коју нас је сама Русија толиким својим поступцима нагнала.

Још неколико речи о Бугарској па ћемо даље прећи. Ако смо ми расположење духа народног у Бугарској добро познали, и ако нисмо она родољубива средства која она притјажава отвећ мало уважавали, онда морамо казати да овде већа усиљавања за ослобођење отачества од турског јарма још су далеко. И опет Русија главна своја тежења овамо управља, јербо је ова земља управ пред вратима Цариграда и на њеном путу к овом положена; но и отношенију к Србији, Бугарска исто то положеније и значење има које и за Русију. Ако Русија само још неколико година овако у Бугарској дејствује, као што је до сад радила и ако за ово време Србија остави да Русија ради тамо без да и Србија што чини, заиста ће међутим Русија толико успјети, да неће ни мало више требати србског уплива у Бугарској. Нека ово за Србију буде знак и опомена и нека она не заборави да само ондај политическо пријатељство очекивати може, ако смо љубав нашу према пријатељу већ од пре посведочили и доказали. Србија мора за Бугарску нешто учинити, пошто љубав и помоћ мора бити взајмна.

Пошто смо дакле положење за данашњу Бугарску и њену велику знаменитост за Србију укратко означили и пошто смо руски уплив који тамо влада нешто споменули, прелазимо к томе да начертамо неколико уводних средстава за то како ваља србски уплив у Бугарској утемељити.

# Бугари немају васпитајућа и учевна заведенија, зато би требало да Србија своје школе Бугарима отвори, и особито да неколико благодјејанија за Бугаре младе, у Србији учеће се, нареди.
# Бугарско свештенство понајвише је грчко, а не народно бугарско; за то би врло пожелателно, и полезно било да би неко число млади Бугара богословију у Србији свршило, па као свештеници у њихово отечество меду свој род се вратило.
# Ваљало би штампати бугарске молитвене и друге црквене књиге и бугарска дјела у Србији; ово важно средство Русија већ одавно употребљава, и Србија мора гледати да Русију у томе претече.
# Потребно је да поуздани и способни људи путују по Бугарској, који би позорност бугарског народа на Србију обратили и у њему пријатељска чувства према Србији и србском правитељству пробудили, и заједно и надежду оживљавали да ће Србија заиста Бугарима за њихово избављење у помоћ притећи и за њихову срећу старати се.

=== О политики Србије у смотренију Босне, Ерцеговине, Црне Горе и Сјеверне Албаније ===
Кад ми површину и географско положење ови земаља, ратни дух њихови житеља, и оно мненије и начин мишљења њихов у ближе расмотреније узмемо, ми ћемо лако на ту мисао доћи да је ово она част турског царства, на коју Србија највећи уплив имати може. Стално опредјељење и уређење овога уплива чини нам се да је за сад (1844) главни задатак србске политике у Турској.

# Кад два суседна народа меду собом ужи и тешњи сојуз закључити желе то се пре свега граница колико је боље могуће отворити мора, да би се непрестано саобраћање што је више можно олакшало и живим учинило Но Србија се од ових својих сународника у Турској као неким кинеским зидом оделила, и саобраштенија је на толико само мало места дозволила, да има кућа у већим варошима, које више врата имају за улазак и излазак не жели књажевство србско. Зато нека страже на границама истина не умале, но да се места састанака, изласка и уласка на српској граници умножи спрама Босне. А зашто не и Бугарске?&lt;br&gt;Уведени састав одјељења могао је у своје време полезан бити; но ту систему и сад још задржати значило би толико колико Србију усамљивати и затварати, а то је њеној будућности и њеном напретку са свим противно.
# Треба на то ићи да се два народа, источно православни и римокатолически међу собом у својој народној политики разумеду и сложе, јер само тако може се са добрим успјехом ова политика следовати.&lt;br&gt;Србије је дужност да главне основе ове политике оба двема частима народа ондашњих предложи, јер она у овом дјелу може са важношћу поступати, које она по праву дипломатически признати и по многогодишњем искуству чинити је дужна. Једна од главних основа назначава се: начело пуне вјерозаконске слободе. Ово начело мораће свима христијанима, а ко зна да повремену и неким мухамеданцима допасти се и задовољиће их. Но као најглавнији и основни закон државни мора се представити и утврдити у томе, да књажевско достојинство мора бити наследствено. Без овога начела, које сачињава јединство у највишем државном достојинству не може се сталан и постојани државни сојуз меду Србијом и осталим сусједима Србима ни помислити.&lt;br&gt;Ако Бошњаци не би ово примили, то би отуда као сигурно следовало раскомадање Срба на провинцијална мала књажевства под особитим владајућим фамилијама које би се непремјено туђем и страном упливу предале; јер би оне међу собом саревновале и једна другој завидиле. Ове фамилије никад се не би дале више до тога довести да интерес своје користи каквој другој фамилији на жертву принесу, па баш ни онда кад би од таквог пожртвовања напредак свију ови народа зависио.&lt;br&gt;Из ових основоположенија следује, да, ако би се пре овог општег соједињења Србства што особито у Босни преображавати почело, да се то преображење тако чини како би оно само служило као приуготовленије за оно опште соједињење свију Срба и провинција уједно, којим јединим начином може се рачунати на постижење оне велике цјели и оног интереса који је свима овим Србима једнак. — Јер овде Србију само зато напред стављам што она једина може ту ствар приуготовљавати и дужна је непрестано неговати до времена које ће донети извршење овог плана и које време да би сазрело Србија ће на томе радити. -&lt;br&gt;Ко год дакле овом народу добра жели он не сме Бошњацима наследствено књажевско достојинство препоручивати. У таком случају нека би се меду тим избирали најважнији људи из целог народа и то не за цели живот, но на извјестно време, који би као неки совјет образовали. Са оваквом макар провинцијалном и одељеном властју, остао би отворен пут за напредак; лако би се онда Србија у своје време са Босном тјешње сојузити и скопчати могла, јер онда остаће овај сојуз могућан и вјеројатан.&lt;br&gt;Треће основно начело ове политике јест: јединство народности, којег дипломатически заступник треба да је правленије књажевства Србије. К овоме треба дакле учинити да се Бошњаци и остали Славени обрате и код овог треба заштиту и сваку помоћ да наду кад год се о том радило буде овог начела вредност показати. Србија у овом смотренију мора ће о том увјерити да је она природна покровитељица свију турски Славена и да ћеду само онда кад она дужност ову на себе узме, остали Славени њој право то уступити да она у имену њиховом нешто каже и чини. Ако би Србија својим сосједима тај несрећни и зли примјер давала да она само на себе мисли, а за невољу и напредак остали не би марила, него би то равнодушно сматрала, то би онда јамачно и ови само њеном примјеру следовали, не би је слушали, и тако би уместо слоге и јединства наступило неповјереније, завист и несрећа.
# Уједно нужно је и то, да се не само сви основни закони, устав и сва устројенија главна књажевства Србије у Босну и Херцеговину меду народом распрострањавају, него још и то да се за времена неколико младих Бошњака у српску службу државну прима да би се ови практично у политическој и финанцијалној струци правленија, у правосудију и јавном наставленију обучавали и за такове чиновнике приправљали који би оно што су у Србији научили после у свом отечеству у дјело привести могли. Овде је нарочито нужно то примјетити: да ове младе људе поред осталих треба особито надзиравати и васпитавати тако да њиховим радом са свим овлада она спасителна идеја општег соједињења и великог напредка. Ова дужност не може се довољно препоручити.
# Да би се народ католическог исповеданија од Аустрије и њеног уплива одвраћали и Србији већма приљубили нужно је на то особито вниманије обраћати. Ово би се најбоље постићи могло посредством фратера овдашњих, између којих најглавније требало би за идеју соједињења Босне са Србијом задобити. У овој цељи нужно би било наредити да се по гди која књига молитвена и песме духовне у београдској типографији штампају; после тога и молитвене књиге за православне Христијане, збирку народних песама која би на једној страни са латинским а на другој са кирилским писменима штампана била; осим тога могла би се као трећи степен штампати кратка и обшта народна историја Босне у којој не би се смела изоставити слава и имена неких мухамеданској вери прешавши Бошњака. По себи се предпоставља да би ова историја морала бити списана у духу славенске народности и са свим у духу народног јединства Срба и Бошњака. Чрез штампања ових и овим подобних патриотических дјела, као и чрез остала нужна дјејствија, која би требало разумно опредјелити и набљудавати ослободила би се Босна од уплива аустриског и обратила би се ова земља више к Србији. На овај начин би уједно Далмација и Хрватска добиле у руке дјела, којих штампање је у Аустрији немогуће, и тим би следовало тешње скопчање ових земаља са Србијом и Босном. На ово дјело треба особито вниманије обратити и историју о којој је горе реч дати написати чрез човека врло способног и дубоко проницавајућег.
# Цјела спољашна трговина Србије налази се у рукама Аустрије (Ово је једно зло против ког тачнија определенија остављам људима из финансије да разчлене, а ја ћу само нешто о том навести колико то мора у овај план ући те да његову важност допуни). Преко Земуна са страним државама у непосредствени трговачки сојуз ступити, остаће свагдар ствар врло мучна. Због тога се Србија побринути мора за нов трговачки пут, који би Србију на море довео и за њу тамо пристаниште створио. Овакав пут само је онај за сад могућан који преко Скадра у Дулцињ води. Овде би нашао српски трговац са својим природним производима у далматинским природним бродарима и трговцима своје једноплеменике а при том врло веште и способне људе који би их при куповању страних јеспапа добро и поштено послужили и на руци били. Онде би дакле нужно било србску трговачку агенцију подићи и под одбрану и заштиту ове продају српских производа и купњу француских и енглеских еспапа ставити.&lt;br&gt;
При овом послу правитељство би морало први корак у томе учинити с тим да изради и наименује једног трговачког агента у Дулцињу, који ће оданде србском трговцу као простом показати куд треба да иде. Овај агент ступивши у саопштенија с нашим земаљским трговцима, имао би здраво простудирати начин како би се онамо с ползом наша трговина обратити имала и кад се правитељство осигура о ползама овим онда може чрез новина дати објављивање ползе, које би с те стране долазиле нашој трговини, а то би значило упућивати наше трговце овом пробитачном месту. Ако би само неким трговцима испало за руком те би тамо добро и пробитачно послове свршили, то би други брзо њиховом примјеру следовао и мало по мало отворио би се тај пут трговине без да би правитељство непрестано о том бринуло; јер трговци би сами себи после пут отворили, а правитељствени агент пазио би само да наши трговци не трпе тамо никаква угњетанија. — Из овог наређења би следовало да би цјена производа србских на Југу изношених подизала се на Северу, а цена еспапа доносећих се у Србију са Севера падала би конкуренцијом уносећих се еспапа са Југа. Једним словом укратко речено Србин би овим начином скупље продавао а јевтиније куповао.&lt;br&gt;
У политическом обзиру имало би ово средство не мању важност, јербо ће се нов агент србски налазити меду житељством србским и ова прилика принела би јаче уплив Србије на сјеверне Арбанезе и на Црну Гору, а ово су управо они народи који имаду кључеве од врата Босне и Херцеговине и од самога мора Адријатическог. Постављање ове агенције србске и утемељење њено онамо ми смо уверени као политически поступак Србије сматран би био од необичне важности меду оним народима и тешњи сојуз ови житеља са Србијом постигао би се врло лако.&lt;br&gt;Француска и Енглеска не само што се не би томе противиле, него би то још потпомагале, а Порта такође не би противна била, јер с тиме би њено једно пристаниште на ново процветало.
# На источног вероисповеданија Бошњаке већи уплив имати неће бити за Србију тежак задатак Више предострожности и вниманија на против тога изискује то, да се католички Бошњаци задобиједу. На челу ових стоје фрањевачки фратри.&lt;br&gt;Поред горе споменутог штампања књига не би ли добро и совјетно било да се један од ових босанских фратера при београдском лицеуму као професор латинског језика и још какве науке постави. Овај професор морао би служити као посредственик између Србије и католика у Босни, јер с тим би ми први поверителан корак учинили и с тим дали би на доказатељство толеранције. Зар не би могао овај исти фратер установити овде једну католическу капелу за овде живеће католике, с чиме би се избегло подизање једне капеле под упливом аустриским које ће раније или доцније следовати морати. Ову капелу могли би ставити под покровитељство овде станујућег конзула француског. Ово би дало повода и прилику француском правитељству да се у тој ствари живо заузме и с тим би се Србија ослободила опасности од једне католическе цркве, која би под упливом Аустрије у Београду била.
# Карађорђе је био војени предводитељ од природе богато обдарен и врло искусан; он није могао предвидети ону превелику војну важност коју Црна Гора за Србију има и коју ће свагдар имати кад год се о томе стане радити да се Босна и Херцеговина од Турске одјеле и Србији присаједине. Поход овог војводе на Сјеницу и Нови Пазар још сви Срби добро памте и није потребно да ми следујући предлог новим доводима подкрепљујемо. Нека Србија и у Црној Гори примиер Русије следује и нека даде владики правилну свакогодишњу подпору у новцу. — Србија ће на овај начин за малу цјену имати пријатељство земље, која најмање 10.000 брдних војника поставити може.&lt;br&gt;Овде морамо још то приметити, да одлагање ове подпоре на последње магновење неће имати пожелани успјех и следство; будући да ће Русија праведно моћи на своју млогогодишњу и сталну подпору позивати се, а српски нови предлог моћи ће као само из нужде учињени оцрнити и у подозреније довести; и Црногорци би онда рекли: Срби нису нама помагали кад смо у нужди били, што је доказатељство да нам нису пријатељи, него нас само за сад употребити желе.

=== Срем, Бачка и Банат ===
На први поглед морало би се мислити да Србија са овим предјелима у најпријатељскијем сојузу стоји; будући да су њина порекла, језик, вјера, права и обичаји једни и исти са србскима у Србији. Ако то није тако, ондај причина тога бар од части само на Србију спада; јер се ова није довољно трудила о том да пријатељство ових Срба задобије. Но надати се треба да ће покрај свег непријатељског уплива Аустрије ово погрешно отношење с временом престати и поправљено бити и то у оној мери у којој књажевство Србије све више и више као добро уређена и изображена држава покаже се.

За сада ако ништа више требало би бар упознати се с важнијим људима ови провинција, и једне србске важне новине онамо установити које би под конституцијом Мађарске могле полезно дејствовати у интересу србском и које би имале бити уређиване чрез врло искреног човека ко на пример г. Хаџића или њему подобног.

=== О сојузу са чешким Славјанима ===
О овим Славенима нећемо овом приликом много говорити не само што они не би спадали у овај план, него зато што би се то многима у почетку као једна непрактичност учинила. Зато ми прелазећи то укратко, и остављајући да се интереси који би се од овог сојуза имали, упознаду у извршенију самог овег плана, ми за сад само толико препоручујемо, да је нужно почети упознавати Србију са Славенима Чешке, Моравије и Словачке и то на један врло предострожан и одвећ мудар начин како то не би могло Аустрији у очи пасти.

== Извори ==
* Д. Страњаковић, ''Како је постало Гарашаниново „Начертаније”'', Споменик СКА, XCI, Београд 1939, стр. 76-102

{{википедија|Начертаније}}

[[Категорија:Књажевство Србија]]
[[Категорија:1844.]]</text>
      <sha1>h67pdqew21ylmb2rs2xuncl45wfhpji</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Братски пројекти</title>
    <ns>10</ns>
    <id>1831</id>
    <revision>
      <id>145657</id>
      <parentid>123594</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T21:56:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145657</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="951" sha1="i340zcskqyucgg4059a1vo3wwbr067x" xml:space="preserve">{| class=&quot;plainlinks&quot; style=&quot;width: 100%; text-align: center;&quot;
|-
|[[Датотека:Wiktionary-logo-sr.svg|35п|Викиречник]]
|[[Датотека:Wikibooks-logo.svg|35п|Викикњиге]]
|[[Датотека:Wikiquote-logo.svg|35п|Викицитат]]
|[[Датотека:Wikipedia-logo.svg|35п|Википедија]]
|[[Датотека:Wikispecies-logo.svg|35п|Викиврсте]]
|[[Датотека:Commons-logo.svg|35п|Викиостава]]
|[[Датотека:Wikimedia-logo.svg|35п|Метавики]]
|-
|'''[[wikt:|Викиречник]]'''
|'''[[b:|Викикњиге]]'''
|'''[[q:|Викицитат]]'''
|'''[[w:|Википедија]]'''
|'''[[Wikispecies:Главна страна|Викиврсте]]'''
|'''[[commons:Главна страна|Викиостава]]'''
|'''[[m:Главна страна|Метавики]]'''
|}&lt;noinclude&gt;[[Категорија:Шаблони главне стране]]&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>i340zcskqyucgg4059a1vo3wwbr067x</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Нови текстови</title>
    <ns>10</ns>
    <id>1832</id>
    <revision>
      <id>145655</id>
      <parentid>142778</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T21:46:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145655</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="847" sha1="nhkbnoto15oudkvy1g3c4lv36cqd7bb" xml:space="preserve">{| style=&quot;width: 100%; border-collapse: collapse; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;&quot;
|-
| style=&quot;width: 50%; vertical-align: top; padding-right: 10px;&quot; |
[[Драга Димитријевић Дејановић]]:
*[[Зла срећа девојачка]] (1862)
*[[Српским мајкама]] (1871)
[[Јован Скерлић]]:
*[[О Коштани]] (1901)
[[Проспер Мериме]]:
*[[Таманго]] (1845)
| style=&quot;width: 50%; vertical-align: top; padding-left: 10px;&quot; |
[[Јован Ђорђевић]]:
*[[Чучук-Стана]] (1884)
[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]:
*[[Модерне жене]] (1899)
[[Александар Пушкин]]:
*[[Руслан и Људмила]] (1820)
|}
&lt;noinclude&gt;[[Категорија:Шаблони главне стране]]&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>nhkbnoto15oudkvy1g3c4lv36cqd7bb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145661</id>
      <parentid>145655</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T07:30:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145661</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="872" sha1="mf6wudq9en0rb7gg8sz4fn2mvz9fwkc" xml:space="preserve">{| style=&quot;width: 100%; border-collapse: collapse; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;&quot;
|-
| style=&quot;width: 50%; vertical-align: top; padding-right: 10px;&quot; |
[[Драга Димитријевић Дејановић]]:
*[[Зла срећа девојачка]] (1862)
*[[Српским мајкама]] (1871)
[[Јован Скерлић]]:
*[[О Коштани]] (1901)
[[Проспер Мериме]]:
*[[Таманго]] (1845)
| style=&quot;width: 50%; vertical-align: top; padding-left: 10px;&quot; |
[[Јован Ђорђевић]]:
*[[Чучук-Стана]] (1884)
[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]:
*[[Модерне жене]] (1899)
[[Александар Пушкин]]:
*[[Руслан и Људмила]] (1820)
*[[Цигани]] (1827)
|}
&lt;noinclude&gt;[[Категорија:Шаблони главне стране]]&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>mf6wudq9en0rb7gg8sz4fn2mvz9fwkc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145662</id>
      <parentid>145661</parentid>
      <timestamp>2026-08-28T07:34:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145662</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="907" sha1="iv7yepoc47tzsf604tmvzqhks0csyy3" xml:space="preserve">{| style=&quot;width: 100%; border-collapse: collapse; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;&quot;
|-
| style=&quot;width: 50%; vertical-align: top; padding-right: 10px;&quot; |
[[Драга Димитријевић Дејановић]]:
*[[Зла срећа девојачка]] (1862)
*[[Српским мајкама]] (1871)
[[Јован Скерлић]]:
*[[О Коштани]] (1901)
[[Проспер Мериме]]:
*[[Таманго]] (1905)
| style=&quot;width: 50%; vertical-align: top; padding-left: 10px;&quot; |
[[Јован Ђорђевић]]:
*[[Чучук-Стана]] (1884)
[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]:
*[[Модерне жене]] (1899)
[[Александар Пушкин]]:
*[[Пикова дама]] (1890)
*[[Цигани]] (1902)
*[[Руслан и Људмила]] (1904)

|}
&lt;noinclude&gt;[[Категорија:Шаблони главне стране]]&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>iv7yepoc47tzsf604tmvzqhks0csyy3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Главна</title>
    <ns>10</ns>
    <id>10797</id>
    <revision>
      <id>145656</id>
      <parentid>37538</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T21:50:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145656</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1603" sha1="jaiplo9u99f8zydm7zfw0s971y74x8b" xml:space="preserve">{| style=&quot;width: 100%; border-top: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;&quot;
| style=&quot;width: 60%; text-align: right; font-size: 100%; background: #EEEEEE; color: black; padding-left: 3px; padding-right: 10px;&quot; |

&lt;p style=&quot;text-align: right; font-size: 120%; line-height: 1.3em; font-weight: normal; margin-bottom: 0;&quot;&gt;Добро дошли на Викизворник,&lt;br&gt; слободну библиотеку на српском језику,&lt;br&gt;коју можете и Ви да уређујете!&lt;/p&gt;

&lt;div style=&quot;text-align: right; margin: 0 0;&quot;&gt;У овом тренутку Викизворник има укупно '''[[Посебно:Statistics|{{БРОЈЧЛАНАКА}}]]''' {{plural:{{БРОЈЧЛАНАКА}}|текст|текста|текстова}}.
&lt;/div&gt;

&lt;div style=&quot;white-space: nowrap; font-size: 90%;&quot;&gt;
[[Викизворник:Смернице за рад|Смернице за рад]] {{!}}
[[Посебно:Newpages|Нове странице]] {{!}}
[[Посебно:Recentchanges|Скорашње измене]] {{!}}
[[Викизворник:Писарница|Писарница]]
&lt;/div&gt;
| style=&quot;width: 40%; padding-left: 10px; padding-top: 15px;&quot; |
&lt;div style=&quot;font-size: 285%;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #444444;&quot;&gt;'''Вики'''&lt;/span&gt;&lt;span style=&quot;color: #999999;&quot;&gt;'''зворник'''&lt;/span&gt;&lt;/div&gt;
&lt;span style=&quot;font-size: 90%;&quot;&gt;{{ЛОКАЛНИДАН}}. {{ИМЕЛОКАЛНОГМЕСЕЦА}} {{ЛОКАЛНАГОДИНА}}. {{!}} {{ЛОКАЛНОВРЕМЕ}} -{CET}-&lt;/span&gt;
|}&lt;noinclude&gt;[[Категорија:Шаблони главне стране]]&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>jaiplo9u99f8zydm7zfw0s971y74x8b</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145659</id>
      <parentid>145656</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T22:18:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145659</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1603" sha1="8im65hqwydb970t42n6fng8okkvmejy" xml:space="preserve">{| style=&quot;width: 100%; border-top: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;&quot;
| style=&quot;width: 50%; text-align: right; font-size: 100%; background: #EEEEEE; color: black; padding-left: 3px; padding-right: 10px;&quot; |

&lt;p style=&quot;text-align: right; font-size: 120%; line-height: 1.3em; font-weight: normal; margin-bottom: 0;&quot;&gt;Добро дошли на Викизворник,&lt;br&gt; слободну библиотеку на српском језику,&lt;br&gt;коју можете и Ви да уређујете!&lt;/p&gt;

&lt;div style=&quot;text-align: right; margin: 0 0;&quot;&gt;У овом тренутку Викизворник има укупно '''[[Посебно:Statistics|{{БРОЈЧЛАНАКА}}]]''' {{plural:{{БРОЈЧЛАНАКА}}|текст|текста|текстова}}.
&lt;/div&gt;

&lt;div style=&quot;white-space: nowrap; font-size: 90%;&quot;&gt;
[[Викизворник:Смернице за рад|Смернице за рад]] {{!}}
[[Посебно:Newpages|Нове странице]] {{!}}
[[Посебно:Recentchanges|Скорашње измене]] {{!}}
[[Викизворник:Писарница|Писарница]]
&lt;/div&gt;
| style=&quot;width: 50%; padding-left: 10px; padding-top: 15px;&quot; |
&lt;div style=&quot;font-size: 285%;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #444444;&quot;&gt;'''Вики'''&lt;/span&gt;&lt;span style=&quot;color: #999999;&quot;&gt;'''зворник'''&lt;/span&gt;&lt;/div&gt;
&lt;span style=&quot;font-size: 90%;&quot;&gt;{{ЛОКАЛНИДАН}}. {{ИМЕЛОКАЛНОГМЕСЕЦА}} {{ЛОКАЛНАГОДИНА}}. {{!}} {{ЛОКАЛНОВРЕМЕ}} -{CET}-&lt;/span&gt;
|}&lt;noinclude&gt;[[Категорија:Шаблони главне стране]]&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>8im65hqwydb970t42n6fng8okkvmejy</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145660</id>
      <parentid>145659</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T22:18:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145660</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1603" sha1="2rtsj4royxvitnc3endjix18lk942t6" xml:space="preserve">{| style=&quot;width: 100%; border-top: 1px solid black; border-bottom: 1px solid black;&quot;
| style=&quot;width: 50%; text-align: right; font-size: 100%; background: #EEEEEE; color: black; padding-left: 3px; padding-right: 10px;&quot; |

&lt;p style=&quot;text-align: right; font-size: 120%; line-height: 1.3em; font-weight: normal; margin-bottom: 0;&quot;&gt;Добро дошли на Викизворник,&lt;br&gt; слободну библиотеку на српском језику,&lt;br&gt;коју можете и Ви да уређујете!&lt;/p&gt;

&lt;div style=&quot;text-align: right; margin: 0 0;&quot;&gt;У овом тренутку Викизворник има укупно '''[[Посебно:Statistics|{{БРОЈЧЛАНАКА}}]]''' {{plural:{{БРОЈЧЛАНАКА}}|текст|текста|текстова}}.
&lt;/div&gt;

&lt;div style=&quot;white-space: nowrap; font-size: 90%;&quot;&gt;
[[Викизворник:Смернице за рад|Смернице за рад]] {{!}}
[[Посебно:Newpages|Нове странице]] {{!}}
[[Посебно:Recentchanges|Скорашње измене]] {{!}}
[[Викизворник:Писарница|Писарница]]
&lt;/div&gt;
| style=&quot;width: 50%; padding-left: 10px; padding-top: 15px;&quot; |
&lt;div style=&quot;font-size: 300%;&quot;&gt;&lt;span style=&quot;color: #444444;&quot;&gt;'''Вики'''&lt;/span&gt;&lt;span style=&quot;color: #999999;&quot;&gt;'''зворник'''&lt;/span&gt;&lt;/div&gt;
&lt;span style=&quot;font-size: 90%;&quot;&gt;{{ЛОКАЛНИДАН}}. {{ИМЕЛОКАЛНОГМЕСЕЦА}} {{ЛОКАЛНАГОДИНА}}. {{!}} {{ЛОКАЛНОВРЕМЕ}} -{CET}-&lt;/span&gt;
|}&lt;noinclude&gt;[[Категорија:Шаблони главне стране]]&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>2rtsj4royxvitnc3endjix18lk942t6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Књажевска прокламација од 18. јуна 1876.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>14880</id>
    <revision>
      <id>145626</id>
      <parentid>141779</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:30:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145626</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17729" sha1="mr1o63z7kfbwcgmk3qsbyl0zvmxuw4j" xml:space="preserve">[[Датотека:COA of Principality of Serbia.svg|центар|125п]]
{{наслов|ПРОКЛАМАЦИЈА&lt;br&gt;МОМЕ ДРАГОМ НАРОДУ.}}

{{gap}}Скоро се навршује година дана, како су наша браћа у Босни и Херцеговини устала на оружје, да се бране од необуздане самовоље и нечувеног насиља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Патње њихове налазиле су вазда одзива у нашим братским грудима, а кад прошле године њихов вапај на ново испуни ваздух, објавих Ја нашој Народној Скупштини, да ћу и сам у границама наших слабих сила настајавати, да се пронађе успешан начин, којим би се коначно успокојили они крајеви, којих нам судбина не може бити равнодушна. Пошто Србија, рекох Ја, као непосредна сусетка ових области, више него ико трпи и у моралном и у економном погледу од периодичних устанака њихових становника, то је и она интересована да се таквом стању једном за свагда крај учини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но како је у исто време Висока Порта, у договору са великим силама, узела дело умирења у своје руке, искључујући свако друго суделовање, ми смо дужни били очекивати са поштовањем и стрпљењем исход оних покушаја, које су велике силе најживље предузимале у корист наше патничке браће. Међу тим искуство, које се од векова образовало у души удрученог усталог народа, није му могло улити поверења, да мере, које Висока Порта предузима за њихово умирење, дају довољно јемства против повратка зала, која их тако често на оружје нагоне. Јуначки бој продужио се и даље у Херцеговини, а крвави покољ и грозна свирепства била су, нарочито у Босни, на дневном реду. Докле смо ми очекивали крај овоме стању ствари на западној граници нашој, нов устанак народни плануо је на другој граници наше кнежевине. Бугарска је постала позорница таквих призора пустоши и истребљавања, какве наш век не познаје. Изливи мусломанског фанатизма пренели су се са крвавих бојишта кроз све крајеве европске Турске, и проврели и у самом Цариграду, у крилу слугу и проповедника корана, који данас имају пресудан утицај на судбину народа у царевини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Према овим појавима пале су све наде, да ће се скоро умирити побуњени крајеви. Изгледи, у место да се разбистравају, постају све мутнији, па се не можемо никако храбрити надом, да ће Србија изићи из тешког положаја, у коме се већ скоро годину дана налази.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но и ако нам је положај несносан, ми нисмо ништа предузели што би могло великим силама и Високој Порти отежати дело умирења. Напротив, влада Моја предузимала је све што је могло припомоћи к стишању и успокојењу духова. Пребегла нејач босанска примљена је и удомљена са знатним жртвама нашим; на границама нашим одржан је од стране наше примеран ред, а војска наша, која је у први мах на границу изашла била ради успокојења узнемиреног становништва, повраћена је још прошле јесени на своја огњишта. Све је у нашој мирној земљи пошло природним током; никакав повод није дат Порти Отоманској да против Србије предузима мере неповерења.&lt;br /&gt;
{{gap}}И при свем том влада Отоманска опасала је отаџбину нашу силном војском од ушћа Тимока до ушћа Дрине. Војска је турска заузела претећи положај према нама, а под њеним закриљем дивље хорде башибозука, Черкеза и Арнаута, потпомагане не ретко одељењима редовне војске, упадале су у нашу земљу, нападале на мирне грађане, пљачкале свете храмове наше, палиле нам домове, одводиле стоку и грабиле друго имање, а за собом остављале пожар и убиства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Браћо, година је дана скоро како ви трипите ове крваве призоре на својој драгој земљи, који су нам очеви скупом крвљу откупили. Не само поједини срезови, но и читави окрузи погранични, морали су без одмора излетати на границу да своје имање отимљу из руку разбојничких и да заштићавају живот својих породица. Узалуд су остајали кораци, које је влада Моја чинила код отоманских власти, па и код саме Порте. Оружани упадаји нису престали, а војска турска и даље је држала Србију у опсадном стању, под којим се зауставио сваки трговачки обрт, престала свака привредна радна тако, да смо морали прибегавати ванредним мерама, да спасемо остатак народне привреде од крајње пропасти.&lt;br /&gt;
{{gap}}И ако нисмо у рату, ми подносимо све штетне последице рата.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само великој трпљивости вашој, само вашем поштовању закона и вашој послушности наредбама Мојих власти има се захвалити, што ви нисте досада дали задовољења вашим увређеним осећањима, вашем праведном гњеву према нападачима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Усред овога тешкога положаја, може ли бити основане замерке, што је Моја влада, вршећи закључења Народне Скупштине, прикупљала средства потребна за одбрану овако угрожене безбедности земаљске? И опет је Порта Отоманска замерила Србији, што се усуђује да се за своју одбрану брине, оној Србији, коју је она и принудила, да неизмерним жртвама исцрпљује своју снагу, да напушта своја поља и огњишта, па да се ставља у стање самоодбране.&lt;br /&gt;
{{gap}}Браћо, не остављајући ни за један тренутак пута умерености и разлога, замерајући се вашим увређеним осећањима, Ја сам следовао саветима гарантних сила, те и у својим и вашим грудима затварао одзив, који су изазивали ови, у образованом свету невиђени, поступци турски. Овај пут умерености нисам Ја ни онда оставио, кад је Порта у место да уклони узроке овоме стању ствари, нашла за добро, да потражи од Мене објашњење о мерама, које смо ми за одбрану своје земље морали предузимати. И тада, објаснив се скромно и предусретљиво са сувереним двором, Ја изјавих готовост, да пошљем у Цариград нарочитог посланика, који би у договору с Портом потражио основу за трајно споразумљење између нас и царске владе. И шта мислите, какав пријам у Отоманске Порте нађе овај нови доказ Моје помирљивости? Докле је Порта Моју помирљиву понуду ћутањем прешла, турска војска почела се новим напорима упућивати нашим границама; дивље хорде башибозука, Черкеза и Арнаута почињу се с нова примицати Србији; из дубине Азије дозивају се варварски Курди у намери, да се Србија преда плену и ватри, да се њено благостање уништи, њен понос народни погаси и постиди. Не могући се оправдати пред светом за своју злочесту управу, Порта је очивидно наумила, да на Србију баци одговорност за грехе, за које је својим народима сама одговорна. Кад би нестало напредне Србије, чини јој се ваљда, да не би више било никакве земље на истоку, која би даљу немогућност садашњег уређења у Турској самим својим бићем на светлост износила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Браћо! Кад бисмо ми, и после оваких непријатељских поступака и намера турских, остали и даље на путу уздржљивости, наша умереност прешла би у слабост, наше ћутање у плашљивост, недостојно потомака Душанових и Милошевих. Но и ако је рат између Српског Народа и Отоманске Порте постао неизбежан, Ја сам опет оправио у Цариград представку, у којој сам означио и средство, којим би се побуњени народи на истоку умирили, а Србија извела из тешког положаја, у који је без своје кривице запала. Захтевао сам да се са граница наших дигне турска војска са свима дивљим хордама, које су их поседе, и објавио сам влади Царској, да ће војска Српска, у име законите самоодбране, у име човечности и братских осећања, која нас вежу за нашу патничку браћу, да уђе у побуњене крајеве, да поврати мир, да их уреди на основима правде и једнакости без призрења на верозаконске разлике.&lt;br /&gt;
{{gap}}На Порти је сад да рекне своју судбоносну реч и да заустави проливање крви.&lt;br /&gt;
{{gap}}Срби војници! Ми не полазимо у овај рат гоњени чувствама мржње и дивље освете, него проникнути неопходном потребом нашом и наше браће на истоку, потребом општега мира. Поносећи се лепим посланством просвете и слободе, које вам је божјим Промислом на истоку поверено, ступајте поуздано и смело напред, подижући своје оружје само против оних, који би нам на супрот стали. Прелазећи границу знајте, да ми остајемо верни начелу целокупности отоманске царевине, докле нас год отпор царске војске не би принудио, да судбини оружја предамо исход наше свете ствари. Не заборављајте ни на један тренутак, да у пределима, у које идете, живе браћа ваша, која ће вас као своје избавитеље раширеним рукама дочекати. Има тамо, истина, и таквих, који су нам се вером одавно отуђили, али су и они, по крви и језику права браћа наша. Ако вам се они успротиве с оружјем у руци, оружјем их сузбијајте, али чим га положе, штедите их, као и све друге противнике, и заклањајте њихов живот, њихове породице, имање и веру. То је Моја тврда воља, а вама света дужност; то ће вам набавити поштовање просвећеног света, и убедити га, да сте у њему заслужили боље место. Наш је покрет чисто народан. Он мора затворити своје редове свима елементима социјалног преврата и верозаконог фанатизма. Ми не носимо собом преврат, ватру и опустошавање, но правду, ред и безбедност.&lt;br /&gt;
{{gap}}Странце штедите оним гостољубљем, које Србину доликује; поштујте границе суседне монархије и не дајте никаква основа незадовољству царско-краљевске владе, која је стекла права на нашу признателност, примивши хиљадама нејачи босанско-херцеговачке под своје крило, и заклонивши их од зиме и глади.&lt;br /&gt;
{{gap}}Браћо! Пун поуздања у ваше родољубље и ваше војничке врлине, Ја ћу с вама и пред вама, а с нама ће наша храбра браћа Црногорци, под својим витешким вођем, Мојим братом књазом НИКОЛОМ, с нама ће наши дивни јунаци Херцеговци и наши многоискушени паћеници Босански. Наша вредна браћа Бугари чекају на нас, а од слободоумља поноситих Грка можемо очекивати, да не ће иза нас дуго заостати ти славни потомци Темистокла и Бочариса.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пођимо дакле напред, моји дични јунаци, у име Свемоћнога Бога, свима народима праведнога оца, пођимо у име правде, слободе и просвете!&lt;br /&gt;
{{gap}}На Делиграду 18. Јуна 1876 године.

{{gap}}&lt;big&gt;МИЛАН М. ОБРЕНОВИЋ IV&lt;/big&gt;&lt;br /&gt;
{{gap}}КЊАЗ СРПСКИ

== Извори ==

* [https://digarchive.nbs.rs/WebApp/PublicationItem/Details?id=9b57c657-e8bc-4fb3-9d16-a273d25bf57c ''Српске новине'', бр. 135 од недеље 20. јуна 1876, насловна страна.]
* [http://digital.nb.rs/direct/PL-149-016 Дигитална Народна библиотека Србије]

{{ЈВ-аутор|Милан Обреновић IV|1901}}

[[Категорија:Ратне прокламације]]
[[Категорија:Књажевство Србија]]
[[Категорија:1876.]]</text>
      <sha1>mr1o63z7kfbwcgmk3qsbyl0zvmxuw4j</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145627</id>
      <parentid>145626</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:39:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145627</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17693" sha1="jqibjsgj28wmi73b5blpn7cvdbcvo6t" xml:space="preserve">[[Датотека:COA of Principality of Serbia.svg|центар|125п]]
{{наслов|ПРОКЛАМАЦИЈА&lt;br&gt;МОМЕ ДРАГОМ НАРОДУ.}}

{{gap}}Скоро се навршује година дана, како су наша браћа у Босни и Херцеговини устала на оружје, да се бране од необуздане самовоље и нечувеног насиља.&lt;br&gt;
{{gap}}Патње њихове налазиле су вазда одзива у нашим братским грудима, а кад прошле године њихов вапај на ново испуни ваздух, објавих Ја нашој Народној Скупштини, да ћу и сам у границама наших слабих сила настајавати, да се пронађе успешан начин, којим би се коначно успокојили они крајеви, којих нам судбина не може бити равнодушна. Пошто Србија, рекох Ја, као непосредна сусетка ових области, више него ико трпи и у моралном и у економном погледу од периодичних устанака њихових становника, то је и она интересована да се таквом стању једном за свагда крај учини.&lt;br&gt;
{{gap}}Но како је у исто време Висока Порта, у договору са великим силама, узела дело умирења у своје руке, искључујући свако друго суделовање, ми смо дужни били очекивати са поштовањем и стрпљењем исход оних покушаја, које су велике силе најживље предузимале у корист наше патничке браће. Међу тим искуство, које се од векова образовало у души удрученог усталог народа, није му могло улити поверења, да мере, које Висока Порта предузима за њихово умирење, дају довољно јемства против повратка зала, која их тако често на оружје нагоне. Јуначки бој продужио се и даље у Херцеговини, а крвави покољ и грозна свирепства била су, нарочито у Босни, на дневном реду. Докле смо ми очекивали крај овоме стању ствари на западној граници нашој, нов устанак народни плануо је на другој граници наше кнежевине. Бугарска је постала позорница таквих призора пустоши и истребљавања, какве наш век не познаје. Изливи мусломанског фанатизма пренели су се са крвавих бојишта кроз све крајеве европске Турске, и проврели и у самом Цариграду, у крилу слугу и проповедника корана, који данас имају пресудан утицај на судбину народа у царевини.&lt;br&gt;
{{gap}}Према овим појавима пале су све наде, да ће се скоро умирити побуњени крајеви. Изгледи, у место да се разбистравају, постају све мутнији, па се не можемо никако храбрити надом, да ће Србија изићи из тешког положаја, у коме се већ скоро годину дана налази.&lt;br&gt;
{{gap}}Но и ако нам је положај несносан, ми нисмо ништа предузели што би могло великим силама и Високој Порти отежати дело умирења. Напротив, влада Моја предузимала је све што је могло припомоћи к стишању и успокојењу духова. Пребегла нејач босанска примљена је и удомљена са знатним жртвама нашим; на границама нашим одржан је од стране наше примеран ред, а војска наша, која је у први мах на границу изашла била ради успокојења узнемиреног становништва, повраћена је још прошле јесени на своја огњишта. Све је у нашој мирној земљи пошло природним током; никакав повод није дат Порти Отоманској да против Србије предузима мере неповерења.&lt;br&gt;
{{gap}}И при свем том влада Отоманска опасала је отаџбину нашу силном војском од ушћа Тимока до ушћа Дрине. Војска је турска заузела претећи положај према нама, а под њеним закриљем дивље хорде башибозука, Черкеза и Арнаута, потпомагане не ретко одељењима редовне војске, упадале су у нашу земљу, нападале на мирне грађане, пљачкале свете храмове наше, палиле нам домове, одводиле стоку и грабиле друго имање, а за собом остављале пожар и убиства.&lt;br&gt;
{{gap}}Браћо, година је дана скоро како ви трипите ове крваве призоре на својој драгој земљи, који су нам очеви скупом крвљу откупили. Не само поједини срезови, но и читави окрузи погранични, морали су без одмора излетати на границу да своје имање отимљу из руку разбојничких и да заштићавају живот својих породица. Узалуд су остајали кораци, које је влада Моја чинила код отоманских власти, па и код саме Порте. Оружани упадаји нису престали, а војска турска и даље је држала Србију у опсадном стању, под којим се зауставио сваки трговачки обрт, престала свака привредна радна тако, да смо морали прибегавати ванредним мерама, да спасемо остатак народне привреде од крајње пропасти.&lt;br&gt;
{{gap}}И ако нисмо у рату, ми подносимо све штетне последице рата.&lt;br&gt;
{{gap}}Само великој трпљивости вашој, само вашем поштовању закона и вашој послушности наредбама Мојих власти има се захвалити, што ви нисте досада дали задовољења вашим увређеним осећањима, вашем праведном гњеву према нападачима.&lt;br&gt;
{{gap}}Усред овога тешкога положаја, може ли бити основане замерке, што је Моја влада, вршећи закључења Народне Скупштине, прикупљала средства потребна за одбрану овако угрожене безбедности земаљске? И опет је Порта Отоманска замерила Србији, што се усуђује да се за своју одбрану брине, оној Србији, коју је она и принудила, да неизмерним жртвама исцрпљује своју снагу, да напушта своја поља и огњишта, па да се ставља у стање самоодбране.&lt;br&gt;
{{gap}}Браћо, не остављајући ни за један тренутак пута умерености и разлога, замерајући се вашим увређеним осећањима, Ја сам следовао саветима гарантних сила, те и у својим и вашим грудима затварао одзив, који су изазивали ови, у образованом свету невиђени, поступци турски. Овај пут умерености нисам Ја ни онда оставио, кад је Порта у место да уклони узроке овоме стању ствари, нашла за добро, да потражи од Мене објашњење о мерама, које смо ми за одбрану своје земље морали предузимати. И тада, објаснив се скромно и предусретљиво са сувереним двором, Ја изјавих готовост, да пошљем у Цариград нарочитог посланика, који би у договору с Портом потражио основу за трајно споразумљење између нас и царске владе. И шта мислите, какав пријам у Отоманске Порте нађе овај нови доказ Моје помирљивости? Докле је Порта Моју помирљиву понуду ћутањем прешла, турска војска почела се новим напорима упућивати нашим границама; дивље хорде башибозука, Черкеза и Арнаута почињу се с нова примицати Србији; из дубине Азије дозивају се варварски Курди у намери, да се Србија преда плену и ватри, да се њено благостање уништи, њен понос народни погаси и постиди. Не могући се оправдати пред светом за своју злочесту управу, Порта је очивидно наумила, да на Србију баци одговорност за грехе, за које је својим народима сама одговорна. Кад би нестало напредне Србије, чини јој се ваљда, да не би више било никакве земље на истоку, која би даљу немогућност садашњег уређења у Турској самим својим бићем на светлост износила.&lt;br&gt;
{{gap}}Браћо! Кад бисмо ми, и после оваких непријатељских поступака и намера турских, остали и даље на путу уздржљивости, наша умереност прешла би у слабост, наше ћутање у плашљивост, недостојно потомака Душанових и Милошевих. Но и ако је рат између Српског Народа и Отоманске Порте постао неизбежан, Ја сам опет оправио у Цариград представку, у којој сам означио и средство, којим би се побуњени народи на истоку умирили, а Србија извела из тешког положаја, у који је без своје кривице запала. Захтевао сам да се са граница наших дигне турска војска са свима дивљим хордама, које су их поседе, и објавио сам влади Царској, да ће војска Српска, у име законите самоодбране, у име човечности и братских осећања, која нас вежу за нашу патничку браћу, да уђе у побуњене крајеве, да поврати мир, да их уреди на основима правде и једнакости без призрења на верозаконске разлике.&lt;br&gt;
{{gap}}На Порти је сад да рекне своју судбоносну реч и да заустави проливање крви.&lt;br&gt;
{{gap}}Срби војници! Ми не полазимо у овај рат гоњени чувствама мржње и дивље освете, него проникнути неопходном потребом нашом и наше браће на истоку, потребом општега мира. Поносећи се лепим посланством просвете и слободе, које вам је божјим Промислом на истоку поверено, ступајте поуздано и смело напред, подижући своје оружје само против оних, који би нам на супрот стали. Прелазећи границу знајте, да ми остајемо верни начелу целокупности отоманске царевине, докле нас год отпор царске војске не би принудио, да судбини оружја предамо исход наше свете ствари. Не заборављајте ни на један тренутак, да у пределима, у које идете, живе браћа ваша, која ће вас као своје избавитеље раширеним рукама дочекати. Има тамо, истина, и таквих, који су нам се вером одавно отуђили, али су и они, по крви и језику права браћа наша. Ако вам се они успротиве с оружјем у руци, оружјем их сузбијајте, али чим га положе, штедите их, као и све друге противнике, и заклањајте њихов живот, њихове породице, имање и веру. То је Моја тврда воља, а вама света дужност; то ће вам набавити поштовање просвећеног света, и убедити га, да сте у њему заслужили боље место. Наш је покрет чисто народан. Он мора затворити своје редове свима елементима социјалног преврата и верозаконог фанатизма. Ми не носимо собом преврат, ватру и опустошавање, но правду, ред и безбедност.&lt;br&gt;
{{gap}}Странце штедите оним гостољубљем, које Србину доликује; поштујте границе суседне монархије и не дајте никаква основа незадовољству царско-краљевске владе, која је стекла права на нашу признателност, примивши хиљадама нејачи босанско-херцеговачке под своје крило, и заклонивши их од зиме и глади.&lt;br&gt;
{{gap}}Браћо! Пун поуздања у ваше родољубље и ваше војничке врлине, Ја ћу с вама и пред вама, а с нама ће наша храбра браћа Црногорци, под својим витешким вођем, Мојим братом књазом НИКОЛОМ, с нама ће наши дивни јунаци Херцеговци и наши многоискушени паћеници Босански. Наша вредна браћа Бугари чекају на нас, а од слободоумља поноситих Грка можемо очекивати, да не ће иза нас дуго заостати ти славни потомци Темистокла и Бочариса.&lt;br&gt;
{{gap}}Пођимо дакле напред, моји дични јунаци, у име Свемоћнога Бога, свима народима праведнога оца, пођимо у име правде, слободе и просвете!&lt;br&gt;
{{gap}}На Делиграду 18. Јуна 1876 године.

{{gap}}&lt;big&gt;МИЛАН М. ОБРЕНОВИЋ IV&lt;/big&gt;&lt;br&gt;
{{gap}}КЊАЗ СРПСКИ

== Извори ==

* [https://digarchive.nbs.rs/WebApp/PublicationItem/Details?id=9b57c657-e8bc-4fb3-9d16-a273d25bf57c ''Српске новине'', бр. 135 од недеље 20. јуна 1876, насловна страна.]
* [http://digital.nb.rs/direct/PL-149-016 Дигитална Народна библиотека Србије]

{{ЈВ-аутор|Милан Обреновић IV|1901}}

[[Категорија:Ратне прокламације]]
[[Категорија:Књажевство Србија]]
[[Категорија:1876.]]</text>
      <sha1>jqibjsgj28wmi73b5blpn7cvdbcvo6t</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Књажевска прокламација од 21. фебруара 1877.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>14881</id>
    <revision>
      <id>145628</id>
      <parentid>135479</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:40:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145628</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5589" sha1="frfmj0bnkfhzc8tseemoa42uv0qv8dl" xml:space="preserve">[[Датотека:COA of Principality of Serbia.svg|центар|125п]]
{{наслов|ПРОКЛАМАЦИЈА&lt;br&gt;МОМЕ ДРАГОМ НАРОДУ.}}

{{gap}}Из Моје прокламације од 18. Јуна прошле године познати су Моме Драгом Народу узроци, који су нас принудили, да се прихватимо оружја, а познат је и задатак, за који смо се ми, у савезу са Црном Гором, борили.&lt;br&gt;
{{gap}}Данас, кад се судбина источних хришћана налази у јачим рукама, Ја сам сретан што могу обзнанити Моме Драгом Народу, да сам, по саслушању велике Народне Скупштине, закључио мир са отоманском портом. Моји пуномоћници потписали су 17. овог месеца са царским министром иностраних дела протокол мира, коме сам Ја, са своје стране, послао телеграфским путем потврду и ратификацију.&lt;br&gt;
{{gap}}Под гарантијом великих сила Србија остаје и даље у свима одношајима према отоманској порти, у којима је била пре рата. До конца овога месеца имају се војске, и турска и српска, повући на своје земљиште у колико се налазе изван политичких граница. За хришћане, који су за време рата у Србији нашли збега и заклона, уговорен је потпун опроштај, а има сигурна изгледа за основано побољшање њиховога стања на њиховом огњишту.&lt;br&gt;
{{gap}}Браћо! Данашњим даном престаје ратно стање у Србији, а с њим престају и неке од оних особених мера, које је ратно стање изазвало, докле опет друге неке и даље остају као потребне до потпуног прелаза у редовно стање.&lt;br&gt;
{{gap}}Враћајући се својим мирним пословима, сетимо се, пре свега, оних наших храбрих бораца, што на бојном пољу кости своје оставише; њихова ће имена вазда живети у успомени благодарнога потомства! Сетимо се наших рањених, који су за рад неспособни постали, па је наша патриотска дужност, да им опстанак олакшамо. Не заборавимо ни оне наше пограничне суграђане, који су у след ратних догађаја највише страдали. Мојој ће влади бити један од главних задатака, да се они првим потребама што пре намире и да се њихов положај у опште олакша.&lt;br&gt;
{{gap}}Испунивши своју дужност на бојном пољу према својој отаџбини и својој браћи, настанимо сад да у мирном раду и братској љубави црпемо нову снагу за даљи народни напредак. Останимо вазда захвални нашој руској браћи на потпори, коју су нам за време рата указивали, као и свима другим племенитим народима, који су нас у нашој тешкој борби пратили својим драгоценим симпатијама. Нарочито дајмо израза нашему признању према свима оним племенитим друштвима и лицима, која су нашим рањеницима и нашим ратним страдалницима руку помоћи човекољубиво пружала.&lt;br&gt;
{{gap}}Према вама пак, драга браћо, испуњујем дужност, која је Мени, као владаоцу вашем, веома пријатна, захваљујући вам свима на пожртвовањима, која сте за време рата подносили, једни борећи се на бојном пољу, или чинећи друге личне услуге, други приносећи материјалне жртве, а сви без разлике дајући непрекидних доказа ретког родољубља.&lt;br&gt;
{{gap}}У Београду, 21. фебруара 1877.

{{gap}}&lt;big&gt;МИЛАН М. ОБРЕНОВИЋ IV&lt;/big&gt;&lt;br&gt;
{{gap}}КЊАЗ СРПСКИ

== Извори ==
* [https://digarchive.nbs.rs/WebApp/PublicationItem/Details?id=e75d85fc-a2a7-44f5-bc1b-9940c77fa1bd ''Српске новине'', бр. 40 од понедељка 21. фебруара 1877, насловна страна.]

{{ЈВ-аутор|Милан Обреновић IV|1901}}

[[Категорија:Прокламације]]
[[Категорија:Књажевство Србија]]
[[Категорија:1877.]]</text>
      <sha1>frfmj0bnkfhzc8tseemoa42uv0qv8dl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Центар</title>
    <ns>10</ns>
    <id>15754</id>
    <revision>
      <id>145646</id>
      <parentid>110911</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T18:23:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145646</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="364" sha1="sajkpornjefuehvgvmqca73rttwl2dc" xml:space="preserve">{{center/s|nomargin={{{nomargin|false}}}|class={{{class|}}}|width={{{width|}}}|style={{{style|}}}}}
{{{text|{{{1|}}}}}}
{{center/e}}{{#if:{{{text|{{{1|}}}}}}||{{category handler
| 1 = [[Category:Pages using center with no text argument]]
| main = 1
| page = 1
| translation = 1
| wikisource = 1
| nocat = {{{nocat|}}}
}}}}&lt;noinclude&gt;
{{documentation}}
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>sajkpornjefuehvgvmqca73rttwl2dc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор с корисником:Ран-кан</title>
    <ns>3</ns>
    <id>17267</id>
    <revision>
      <id>145620</id>
      <parentid>145618</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T13:11:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* О ваша три доприноса */ одговор</comment>
      <origin>145620</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19739" sha1="0mur8av8535xo8s8xmb1r00nig2koju" xml:space="preserve">{{Добродошлица}} [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:24, 24. мај 2012. (CEST) с. р.

== Даљи рад ==

Ако мислиш да посветиш више пажње овом пројекту требао би затражити од бирократе Дунгодунга да ти да статус аутоматски патролисаног. Нема смисла да се теби морају патролирати измјене. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:26, 1. септембар 2015. (CEST) с. р.
:Има и патролер. Није то за Викицитат јер није ријеч о цитатима. Комплетни или дјелимични изворни документи (па и они који садрже најважније политичке говоре) иду на Викизворник. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:44, 1. септембар 2015. (CEST) с. р.

Мени лично није битан, али није да не припада овдје. Можеш пребацити ако има неки ваљан извор за говор, тамошњи линк више не ради. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:03, 2. септембар 2015. (CEST) с. р.

== Администрација ==

Немам ништа против, само изволи. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:42, 11. октобар 2015. (CEST) с. р.
:Тај услов је „намјерно“ занемариван и при претходним кандидатурама. И нико се томе није противио. Управо зато што овдје нема заједнице и што је задатак провјерених корисника са Википедије да је створе. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:34, 11. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Дејтонски споразум ==

Ту је карактеристично што се заправо не зна ни његов оригинални текст ни званични превод. Категорије које не подлијежу ауторском праву. Међутим, ја ту не видим проблем. Дејтонски споразум није ауторско дјело ОЕБС-а већ службени акт над којим не постоји ауторско право. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:00, 13. октобар 2015. (CEST) с. р.
:Мислим да је то тај превод који се користи као службени, иако формално није.--[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:33, 13. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Медијавики ==

Нека си избрисао. Сада се нешто и не сјећам зашто је било потребно правити. Неки је тада проблем био овдје, не могу се тачно сјетити. А не, ништа не треба мијењати око додатних дугмића. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:36, 19. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Меморандум ==

На интернету се може наћи пар страница које садрже текст меморандума, али нисам сигуран да могу имати вјеродостојност. Такви текстови су подложни интерполацијама. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:31, 24. октобар 2015. (CEST) с. р.
:Све су то неки сумњиви сајтови. [http://hwww.slobodanpraljak.com/MATERIJALI/RATNI%20DOKUMENTI/VELIKOSRPSKA%20IDEOLOGIJA%20%28GARASANIN,KARADZIC,MEMORANDUM%20SANU%29/3.pdf 1], [http://www.camo.ch/PDFO/Memorandum-SANU.pdf 2] и [http://pescanik.net/wp-content/PDF/memorandum_sanu.pdf 3]. Не знам уопште јесу ли ти текстови идентични или нефалсификовани. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:41, 24. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Вавилон ==

Здраво. Зашто си правио [[Википедија:Вавилон]] (други пројекат) када већ постоји [[Викизворник:Вавилон]]? --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 20:40, 24. мај 2017. (CEST) с. р.

== Извори? ==

Одакле ти вадиш ове одлуке: ''Одлука о формирању Војске Српске Републике Босне и Херцеговине'' и ''Одлука о расписивању и провођењу плебисцита српског народа у Босни и Херцеговини‎''? Јер видим да су наведени извори погрешни. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:20, 29. мај 2017. (CEST) с. р.
:Сада сам сконтао шта радиш. Ти заправо исписујеш оне небитне бројеве изнад конкретног текста прописа и онда пишеш кроз број гласила. То се не ради тако. Наводи се '''број службеног гласила кроз годину'''. Одлука о војсци је ''„Службени гласник српског народа у Босни и Херцеговини”, број 6/92'', а о плебисциту ''1/92''. Она бројка изнад текста није ништа, небитно. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:47, 29. мај 2017. (CEST) с. р.

== Бирократа ==

Не знам шта бих ти рекао. Правилно би било на ''Викизворник:Захтеви за администрирање/Бирократа/Ранко Николић'', али уколико би више људи овдје дошло да гласа. Да то личи на нешто. Ако ће бити само двоје-троје (на мој глас можеш рачунати) онда може и у Писарници. Заједница није формирана тако да правила не морају бити дословно спровођена. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:20, 15. јун 2017. (CEST) с. р.

== Гласања ==

Поздрав! Покренуо сам гласања о увођењу нових корисничких овлашћења ('''[[Викизворник:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викизворник]]''' и '''[[q:Викицитат:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викицитат]]'''). Замолио бих те да се изјасниш и гласаш. Хвала! --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 18:00, 12. октобар 2018. (CEST)

== Важећи акти ==

Поздрав. Документи/акти на снази немају у наслову годину у загради. То се ставља само неважећим актима. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:17, 20. октобар 2019. (CEST) с. р.

== Гласање о брисању ==

Здраво. Требало би да се изјасниш на ''Викизворник:Странице за брисање'' о два предложена текста за брисање. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:43, 25. новембар 2019. (CET) с. р.

== Народне песме и Бугарских извора ==

Обично се у нашој литератури наводе уз наше песме ради лакшег упоређивања. Зато сам их ја овде и ставио. Оне су директно пандан нашим песмама. Мислим да би требале ту да остану. Ако Ви сматрате другачије дајте да видимо. [[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]])

== How we will see unregistered users ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=content/&gt;
Hi!

You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki.

When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed.

Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help.

If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]].

We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January.

Thank you. 
/[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]&lt;section end=content/&gt;
&lt;/div&gt;

19:19, 4. јануар 2022. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&amp;oldid=22532681 --&gt;

== Једно питање ==

Здраво, Ранко&lt;br /&gt;
Ваши недавни доприноси су ме помало збунили, па сам желео да Вам се обратим. Приметио сам да сте данас додали ''[[Проглас ЦК КПЈ народима Југославије од 15. априла 1941.]]'' и то непосредно након што сам јуче поставио два нова чланка [[Велибор Јонић|Велибора Јонића]]. С обзиром на то да сте пре тога последњи пут допринели Викизворнику 20. јула 2025. године не знам &lt;u&gt;да ли је ова нагла активност била изазвана мојим радом?&lt;/u&gt; — ​Једини разлог за постављање поменутих чланака је чињеница да су у јавном власништву (и идеални као извор за тачно цитирање на Викицитатима, на којима радим дуже време).&lt;br /&gt;
ПС. С друге стране, важније ми је да доприносим у областима српске и стране књижевности ш​то можете и закључити на основу моје корисничке странице, како на Викизворнику, тако и на Викицитатима, али и (помало) на Википедији.&lt;br /&gt;
С поштовањем, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 10:52, 10. фебруар 2026. (CET)

:Разумем, хвала Вам на одговору, био сам збуњен (и у заблуди)... Такође, на понуђеној помоћи, хвала (о том потом) [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 09:43, 12. фебруар 2026. (CET)

== Предлози и једно питање ==

Поздрав, Ран-кан

&lt;s&gt;1) Да ли би могло на [[Главна страна|Главној страни]] да се уместо старих &quot;нових&quot; текстова замене за неке од заиста нових, нпр: [[Корисник:Coaorao#Предлог_1|1]]? 

2) Можете ли обрисати следеће странице: [[Корисник:Coaorao#Предлог_2|2]]?

3) Да ли текст мора да буде од речи до речи исти као у извору или треба нпр. исправљати граматичке грешке; ако је текст писан са ъ, й, без ј и сл. треба ли да се пише тако како је у извору или треба прилагодити савременом правопису?(ако је писано србски, обколити, претстављати… – исправити или оставити?)&lt;/s&gt;

Хвала унапред, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 19:23, 10. април 2026. (CEST)

== Администраторска права ==

Поздрав, Ран-кан

консултовао сам се с администратором [[Корисник:Жељко Тодоровић]] у вези са добијањем администраторских права (погледајте: [[Разговор с корисником:Coaorao#Администраторска права|1]]). Интересује ме и Ваше мишљење поводом тог питања.

Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 11:33, 21. април 2026. (CEST)

== Мало обавештење ==


Поставио сам кандидатуру за админ права [[Викизворник:Захтеви за администрирање#Захтеви за овлашћења|1]],

Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:35, 3. мај 2026. (CEST)

== О ваша три доприноса ==

Поздрав, Ран-кан. Прегледао сам све странице са шаблоном - радови у току - међу којим има Ваших страница: [[Резолуција о оснивању АВНОЈ-а]], [[Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини/Анекс 4]] и [[Изборни ред]]. На њима годинама стоје шаблон радови у току. Може те ли их погледати пошто сте их Ви додали на Изворник? Да ли је у питању недовршеност или треба проверити/уредити те три странице? Ја их могу завршити како би био уклоњен шаблон. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:04, 23. август 2026. (CEST)

:Никако да ти се захвалим што си ме натјерао да то завршим, за АВНОЈ и Дејтон хајд и некако, али Изборни ред сам почео у прошлој деценији и нисам завршио. Ако има неких недовршених, а да корисници више нису активни укључи и мене, да ти помогнем. Поздрав! — [[Корисник:Ран-кан|Ран-кан]] ([[Разговор с корисником:Ран-кан|разговор]]) 11:25, 27. август 2026. (CEST)
::Драго ми је због тога. Мало сам уређивао Изворник (категорије, Главну страну итд), па ми је намера да се категорија рут ослободи застарелих &quot;радова&quot;. А што се тиче недовршених, има још два рада која су направљена пре неколико година (један сам раније почео да довршавам док другу не): [[Књажевска прокламација од 18. јуна 1876.]] и [[Књажевска прокламација од 21. фебруара 1877.]] Ово за 1876. треба да проверим текст који сам додао с извором, док за 1877. да се дода текст. Било би добро и то да завршимо и да се уклони шаблон рут. Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:11, 27. август 2026. (CEST)</text>
      <sha1>0mur8av8535xo8s8xmb1r00nig2koju</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145652</id>
      <parentid>145620</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T18:31:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>/* О ваша три доприноса */ одговор</comment>
      <origin>145652</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="20183" sha1="lxog0h34i9qv88ohh5ajcgh54363soq" xml:space="preserve">{{Добродошлица}} [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:24, 24. мај 2012. (CEST) с. р.

== Даљи рад ==

Ако мислиш да посветиш више пажње овом пројекту требао би затражити од бирократе Дунгодунга да ти да статус аутоматски патролисаног. Нема смисла да се теби морају патролирати измјене. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:26, 1. септембар 2015. (CEST) с. р.
:Има и патролер. Није то за Викицитат јер није ријеч о цитатима. Комплетни или дјелимични изворни документи (па и они који садрже најважније политичке говоре) иду на Викизворник. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:44, 1. септембар 2015. (CEST) с. р.

Мени лично није битан, али није да не припада овдје. Можеш пребацити ако има неки ваљан извор за говор, тамошњи линк више не ради. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:03, 2. септембар 2015. (CEST) с. р.

== Администрација ==

Немам ништа против, само изволи. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:42, 11. октобар 2015. (CEST) с. р.
:Тај услов је „намјерно“ занемариван и при претходним кандидатурама. И нико се томе није противио. Управо зато што овдје нема заједнице и што је задатак провјерених корисника са Википедије да је створе. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:34, 11. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Дејтонски споразум ==

Ту је карактеристично што се заправо не зна ни његов оригинални текст ни званични превод. Категорије које не подлијежу ауторском праву. Међутим, ја ту не видим проблем. Дејтонски споразум није ауторско дјело ОЕБС-а већ службени акт над којим не постоји ауторско право. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:00, 13. октобар 2015. (CEST) с. р.
:Мислим да је то тај превод који се користи као службени, иако формално није.--[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:33, 13. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Медијавики ==

Нека си избрисао. Сада се нешто и не сјећам зашто је било потребно правити. Неки је тада проблем био овдје, не могу се тачно сјетити. А не, ништа не треба мијењати око додатних дугмића. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:36, 19. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Меморандум ==

На интернету се може наћи пар страница које садрже текст меморандума, али нисам сигуран да могу имати вјеродостојност. Такви текстови су подложни интерполацијама. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:31, 24. октобар 2015. (CEST) с. р.
:Све су то неки сумњиви сајтови. [http://hwww.slobodanpraljak.com/MATERIJALI/RATNI%20DOKUMENTI/VELIKOSRPSKA%20IDEOLOGIJA%20%28GARASANIN,KARADZIC,MEMORANDUM%20SANU%29/3.pdf 1], [http://www.camo.ch/PDFO/Memorandum-SANU.pdf 2] и [http://pescanik.net/wp-content/PDF/memorandum_sanu.pdf 3]. Не знам уопште јесу ли ти текстови идентични или нефалсификовани. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:41, 24. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Вавилон ==

Здраво. Зашто си правио [[Википедија:Вавилон]] (други пројекат) када већ постоји [[Викизворник:Вавилон]]? --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 20:40, 24. мај 2017. (CEST) с. р.

== Извори? ==

Одакле ти вадиш ове одлуке: ''Одлука о формирању Војске Српске Републике Босне и Херцеговине'' и ''Одлука о расписивању и провођењу плебисцита српског народа у Босни и Херцеговини‎''? Јер видим да су наведени извори погрешни. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:20, 29. мај 2017. (CEST) с. р.
:Сада сам сконтао шта радиш. Ти заправо исписујеш оне небитне бројеве изнад конкретног текста прописа и онда пишеш кроз број гласила. То се не ради тако. Наводи се '''број службеног гласила кроз годину'''. Одлука о војсци је ''„Службени гласник српског народа у Босни и Херцеговини”, број 6/92'', а о плебисциту ''1/92''. Она бројка изнад текста није ништа, небитно. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:47, 29. мај 2017. (CEST) с. р.

== Бирократа ==

Не знам шта бих ти рекао. Правилно би било на ''Викизворник:Захтеви за администрирање/Бирократа/Ранко Николић'', али уколико би више људи овдје дошло да гласа. Да то личи на нешто. Ако ће бити само двоје-троје (на мој глас можеш рачунати) онда може и у Писарници. Заједница није формирана тако да правила не морају бити дословно спровођена. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:20, 15. јун 2017. (CEST) с. р.

== Гласања ==

Поздрав! Покренуо сам гласања о увођењу нових корисничких овлашћења ('''[[Викизворник:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викизворник]]''' и '''[[q:Викицитат:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викицитат]]'''). Замолио бих те да се изјасниш и гласаш. Хвала! --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 18:00, 12. октобар 2018. (CEST)

== Важећи акти ==

Поздрав. Документи/акти на снази немају у наслову годину у загради. То се ставља само неважећим актима. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:17, 20. октобар 2019. (CEST) с. р.

== Гласање о брисању ==

Здраво. Требало би да се изјасниш на ''Викизворник:Странице за брисање'' о два предложена текста за брисање. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:43, 25. новембар 2019. (CET) с. р.

== Народне песме и Бугарских извора ==

Обично се у нашој литератури наводе уз наше песме ради лакшег упоређивања. Зато сам их ја овде и ставио. Оне су директно пандан нашим песмама. Мислим да би требале ту да остану. Ако Ви сматрате другачије дајте да видимо. [[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]])

== How we will see unregistered users ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=content/&gt;
Hi!

You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki.

When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed.

Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help.

If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]].

We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January.

Thank you. 
/[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]&lt;section end=content/&gt;
&lt;/div&gt;

19:19, 4. јануар 2022. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&amp;oldid=22532681 --&gt;

== Једно питање ==

Здраво, Ранко&lt;br /&gt;
Ваши недавни доприноси су ме помало збунили, па сам желео да Вам се обратим. Приметио сам да сте данас додали ''[[Проглас ЦК КПЈ народима Југославије од 15. априла 1941.]]'' и то непосредно након што сам јуче поставио два нова чланка [[Велибор Јонић|Велибора Јонића]]. С обзиром на то да сте пре тога последњи пут допринели Викизворнику 20. јула 2025. године не знам &lt;u&gt;да ли је ова нагла активност била изазвана мојим радом?&lt;/u&gt; — ​Једини разлог за постављање поменутих чланака је чињеница да су у јавном власништву (и идеални као извор за тачно цитирање на Викицитатима, на којима радим дуже време).&lt;br /&gt;
ПС. С друге стране, важније ми је да доприносим у областима српске и стране књижевности ш​то можете и закључити на основу моје корисничке странице, како на Викизворнику, тако и на Викицитатима, али и (помало) на Википедији.&lt;br /&gt;
С поштовањем, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 10:52, 10. фебруар 2026. (CET)

:Разумем, хвала Вам на одговору, био сам збуњен (и у заблуди)... Такође, на понуђеној помоћи, хвала (о том потом) [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 09:43, 12. фебруар 2026. (CET)

== Предлози и једно питање ==

Поздрав, Ран-кан

&lt;s&gt;1) Да ли би могло на [[Главна страна|Главној страни]] да се уместо старих &quot;нових&quot; текстова замене за неке од заиста нових, нпр: [[Корисник:Coaorao#Предлог_1|1]]? 

2) Можете ли обрисати следеће странице: [[Корисник:Coaorao#Предлог_2|2]]?

3) Да ли текст мора да буде од речи до речи исти као у извору или треба нпр. исправљати граматичке грешке; ако је текст писан са ъ, й, без ј и сл. треба ли да се пише тако како је у извору или треба прилагодити савременом правопису?(ако је писано србски, обколити, претстављати… – исправити или оставити?)&lt;/s&gt;

Хвала унапред, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 19:23, 10. април 2026. (CEST)

== Администраторска права ==

Поздрав, Ран-кан

консултовао сам се с администратором [[Корисник:Жељко Тодоровић]] у вези са добијањем администраторских права (погледајте: [[Разговор с корисником:Coaorao#Администраторска права|1]]). Интересује ме и Ваше мишљење поводом тог питања.

Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 11:33, 21. април 2026. (CEST)

== Мало обавештење ==


Поставио сам кандидатуру за админ права [[Викизворник:Захтеви за администрирање#Захтеви за овлашћења|1]],

Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:35, 3. мај 2026. (CEST)

== О ваша три доприноса ==

Поздрав, Ран-кан. Прегледао сам све странице са шаблоном - радови у току - међу којим има Ваших страница: [[Резолуција о оснивању АВНОЈ-а]], [[Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини/Анекс 4]] и [[Изборни ред]]. На њима годинама стоје шаблон радови у току. Може те ли их погледати пошто сте их Ви додали на Изворник? Да ли је у питању недовршеност или треба проверити/уредити те три странице? Ја их могу завршити како би био уклоњен шаблон. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:04, 23. август 2026. (CEST)

:Никако да ти се захвалим што си ме натјерао да то завршим, за АВНОЈ и Дејтон хајд и некако, али Изборни ред сам почео у прошлој деценији и нисам завршио. Ако има неких недовршених, а да корисници више нису активни укључи и мене, да ти помогнем. Поздрав! — [[Корисник:Ран-кан|Ран-кан]] ([[Разговор с корисником:Ран-кан|разговор]]) 11:25, 27. август 2026. (CEST)
::Драго ми је због тога. Мало сам уређивао Изворник (категорије, Главну страну итд), па ми је намера да се категорија рут ослободи застарелих &quot;радова&quot;. А што се тиче недовршених, има још два рада која су направљена пре неколико година (један сам раније почео да довршавам док другу не): [[Књажевска прокламација од 18. јуна 1876.]] и [[Књажевска прокламација од 21. фебруара 1877.]] Ово за 1876. треба да проверим текст који сам додао с извором, док за 1877. да се дода текст. Било би добро и то да завршимо и да се уклони шаблон рут. Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:11, 27. август 2026. (CEST)
:::Урадио сам оба. Овај из 1877. било доста лакше јер је фонт у извору доста већи, док за 1876. можда постоје грешке јер се не може увећати у нормалну величину. — [[Корисник:Ран-кан|Ран-кан]] ([[Разговор с корисником:Ран-кан|разговор]]) 20:31, 27. август 2026. (CEST)</text>
      <sha1>lxog0h34i9qv88ohh5ajcgh54363soq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145653</id>
      <parentid>145652</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T18:36:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* О ваша три доприноса */ одговор</comment>
      <origin>145653</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="20482" sha1="asneb9wj6xccwsbtjdxbmbsh8qmgyrl" xml:space="preserve">{{Добродошлица}} [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:24, 24. мај 2012. (CEST) с. р.

== Даљи рад ==

Ако мислиш да посветиш више пажње овом пројекту требао би затражити од бирократе Дунгодунга да ти да статус аутоматски патролисаног. Нема смисла да се теби морају патролирати измјене. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:26, 1. септембар 2015. (CEST) с. р.
:Има и патролер. Није то за Викицитат јер није ријеч о цитатима. Комплетни или дјелимични изворни документи (па и они који садрже најважније политичке говоре) иду на Викизворник. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:44, 1. септембар 2015. (CEST) с. р.

Мени лично није битан, али није да не припада овдје. Можеш пребацити ако има неки ваљан извор за говор, тамошњи линк више не ради. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:03, 2. септембар 2015. (CEST) с. р.

== Администрација ==

Немам ништа против, само изволи. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:42, 11. октобар 2015. (CEST) с. р.
:Тај услов је „намјерно“ занемариван и при претходним кандидатурама. И нико се томе није противио. Управо зато што овдје нема заједнице и што је задатак провјерених корисника са Википедије да је створе. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:34, 11. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Дејтонски споразум ==

Ту је карактеристично што се заправо не зна ни његов оригинални текст ни званични превод. Категорије које не подлијежу ауторском праву. Међутим, ја ту не видим проблем. Дејтонски споразум није ауторско дјело ОЕБС-а већ службени акт над којим не постоји ауторско право. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:00, 13. октобар 2015. (CEST) с. р.
:Мислим да је то тај превод који се користи као службени, иако формално није.--[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:33, 13. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Медијавики ==

Нека си избрисао. Сада се нешто и не сјећам зашто је било потребно правити. Неки је тада проблем био овдје, не могу се тачно сјетити. А не, ништа не треба мијењати око додатних дугмића. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:36, 19. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Меморандум ==

На интернету се може наћи пар страница које садрже текст меморандума, али нисам сигуран да могу имати вјеродостојност. Такви текстови су подложни интерполацијама. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:31, 24. октобар 2015. (CEST) с. р.
:Све су то неки сумњиви сајтови. [http://hwww.slobodanpraljak.com/MATERIJALI/RATNI%20DOKUMENTI/VELIKOSRPSKA%20IDEOLOGIJA%20%28GARASANIN,KARADZIC,MEMORANDUM%20SANU%29/3.pdf 1], [http://www.camo.ch/PDFO/Memorandum-SANU.pdf 2] и [http://pescanik.net/wp-content/PDF/memorandum_sanu.pdf 3]. Не знам уопште јесу ли ти текстови идентични или нефалсификовани. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:41, 24. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Вавилон ==

Здраво. Зашто си правио [[Википедија:Вавилон]] (други пројекат) када већ постоји [[Викизворник:Вавилон]]? --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 20:40, 24. мај 2017. (CEST) с. р.

== Извори? ==

Одакле ти вадиш ове одлуке: ''Одлука о формирању Војске Српске Републике Босне и Херцеговине'' и ''Одлука о расписивању и провођењу плебисцита српског народа у Босни и Херцеговини‎''? Јер видим да су наведени извори погрешни. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:20, 29. мај 2017. (CEST) с. р.
:Сада сам сконтао шта радиш. Ти заправо исписујеш оне небитне бројеве изнад конкретног текста прописа и онда пишеш кроз број гласила. То се не ради тако. Наводи се '''број службеног гласила кроз годину'''. Одлука о војсци је ''„Службени гласник српског народа у Босни и Херцеговини”, број 6/92'', а о плебисциту ''1/92''. Она бројка изнад текста није ништа, небитно. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:47, 29. мај 2017. (CEST) с. р.

== Бирократа ==

Не знам шта бих ти рекао. Правилно би било на ''Викизворник:Захтеви за администрирање/Бирократа/Ранко Николић'', али уколико би више људи овдје дошло да гласа. Да то личи на нешто. Ако ће бити само двоје-троје (на мој глас можеш рачунати) онда може и у Писарници. Заједница није формирана тако да правила не морају бити дословно спровођена. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:20, 15. јун 2017. (CEST) с. р.

== Гласања ==

Поздрав! Покренуо сам гласања о увођењу нових корисничких овлашћења ('''[[Викизворник:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викизворник]]''' и '''[[q:Викицитат:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викицитат]]'''). Замолио бих те да се изјасниш и гласаш. Хвала! --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 18:00, 12. октобар 2018. (CEST)

== Важећи акти ==

Поздрав. Документи/акти на снази немају у наслову годину у загради. То се ставља само неважећим актима. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:17, 20. октобар 2019. (CEST) с. р.

== Гласање о брисању ==

Здраво. Требало би да се изјасниш на ''Викизворник:Странице за брисање'' о два предложена текста за брисање. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:43, 25. новембар 2019. (CET) с. р.

== Народне песме и Бугарских извора ==

Обично се у нашој литератури наводе уз наше песме ради лакшег упоређивања. Зато сам их ја овде и ставио. Оне су директно пандан нашим песмама. Мислим да би требале ту да остану. Ако Ви сматрате другачије дајте да видимо. [[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]])

== How we will see unregistered users ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=content/&gt;
Hi!

You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki.

When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed.

Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help.

If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]].

We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January.

Thank you. 
/[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]&lt;section end=content/&gt;
&lt;/div&gt;

19:19, 4. јануар 2022. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&amp;oldid=22532681 --&gt;

== Једно питање ==

Здраво, Ранко&lt;br /&gt;
Ваши недавни доприноси су ме помало збунили, па сам желео да Вам се обратим. Приметио сам да сте данас додали ''[[Проглас ЦК КПЈ народима Југославије од 15. априла 1941.]]'' и то непосредно након што сам јуче поставио два нова чланка [[Велибор Јонић|Велибора Јонића]]. С обзиром на то да сте пре тога последњи пут допринели Викизворнику 20. јула 2025. године не знам &lt;u&gt;да ли је ова нагла активност била изазвана мојим радом?&lt;/u&gt; — ​Једини разлог за постављање поменутих чланака је чињеница да су у јавном власништву (и идеални као извор за тачно цитирање на Викицитатима, на којима радим дуже време).&lt;br /&gt;
ПС. С друге стране, важније ми је да доприносим у областима српске и стране књижевности ш​то можете и закључити на основу моје корисничке странице, како на Викизворнику, тако и на Викицитатима, али и (помало) на Википедији.&lt;br /&gt;
С поштовањем, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 10:52, 10. фебруар 2026. (CET)

:Разумем, хвала Вам на одговору, био сам збуњен (и у заблуди)... Такође, на понуђеној помоћи, хвала (о том потом) [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 09:43, 12. фебруар 2026. (CET)

== Предлози и једно питање ==

Поздрав, Ран-кан

&lt;s&gt;1) Да ли би могло на [[Главна страна|Главној страни]] да се уместо старих &quot;нових&quot; текстова замене за неке од заиста нових, нпр: [[Корисник:Coaorao#Предлог_1|1]]? 

2) Можете ли обрисати следеће странице: [[Корисник:Coaorao#Предлог_2|2]]?

3) Да ли текст мора да буде од речи до речи исти као у извору или треба нпр. исправљати граматичке грешке; ако је текст писан са ъ, й, без ј и сл. треба ли да се пише тако како је у извору или треба прилагодити савременом правопису?(ако је писано србски, обколити, претстављати… – исправити или оставити?)&lt;/s&gt;

Хвала унапред, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 19:23, 10. април 2026. (CEST)

== Администраторска права ==

Поздрав, Ран-кан

консултовао сам се с администратором [[Корисник:Жељко Тодоровић]] у вези са добијањем администраторских права (погледајте: [[Разговор с корисником:Coaorao#Администраторска права|1]]). Интересује ме и Ваше мишљење поводом тог питања.

Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 11:33, 21. април 2026. (CEST)

== Мало обавештење ==


Поставио сам кандидатуру за админ права [[Викизворник:Захтеви за администрирање#Захтеви за овлашћења|1]],

Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:35, 3. мај 2026. (CEST)

== О ваша три доприноса ==

Поздрав, Ран-кан. Прегледао сам све странице са шаблоном - радови у току - међу којим има Ваших страница: [[Резолуција о оснивању АВНОЈ-а]], [[Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини/Анекс 4]] и [[Изборни ред]]. На њима годинама стоје шаблон радови у току. Може те ли их погледати пошто сте их Ви додали на Изворник? Да ли је у питању недовршеност или треба проверити/уредити те три странице? Ја их могу завршити како би био уклоњен шаблон. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:04, 23. август 2026. (CEST)

:Никако да ти се захвалим што си ме натјерао да то завршим, за АВНОЈ и Дејтон хајд и некако, али Изборни ред сам почео у прошлој деценији и нисам завршио. Ако има неких недовршених, а да корисници више нису активни укључи и мене, да ти помогнем. Поздрав! — [[Корисник:Ран-кан|Ран-кан]] ([[Разговор с корисником:Ран-кан|разговор]]) 11:25, 27. август 2026. (CEST)
::Драго ми је због тога. Мало сам уређивао Изворник (категорије, Главну страну итд), па ми је намера да се категорија рут ослободи застарелих &quot;радова&quot;. А што се тиче недовршених, има још два рада која су направљена пре неколико година (један сам раније почео да довршавам док другу не): [[Књажевска прокламација од 18. јуна 1876.]] и [[Књажевска прокламација од 21. фебруара 1877.]] Ово за 1876. треба да проверим текст који сам додао с извором, док за 1877. да се дода текст. Било би добро и то да завршимо и да се уклони шаблон рут. Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:11, 27. август 2026. (CEST)
:::Урадио сам оба. Овај из 1877. било доста лакше јер је фонт у извору доста већи, док за 1876. можда постоје грешке јер се не може увећати у нормалну величину. — [[Корисник:Ран-кан|Ран-кан]] ([[Разговор с корисником:Ран-кан|разговор]]) 20:31, 27. август 2026. (CEST)
::::1876. - мислиш треба да се провери? Или је слика извора нечитка? (Проверићу тај текст) [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 20:36, 27. август 2026. (CEST)</text>
      <sha1>asneb9wj6xccwsbtjdxbmbsh8qmgyrl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145654</id>
      <parentid>145653</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T18:40:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>/* О ваша три доприноса */ одговор</comment>
      <origin>145654</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="20757" sha1="gcf8nkjhdnstdrs4y4gg9hpnnhyrhs4" xml:space="preserve">{{Добродошлица}} [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:24, 24. мај 2012. (CEST) с. р.

== Даљи рад ==

Ако мислиш да посветиш више пажње овом пројекту требао би затражити од бирократе Дунгодунга да ти да статус аутоматски патролисаног. Нема смисла да се теби морају патролирати измјене. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:26, 1. септембар 2015. (CEST) с. р.
:Има и патролер. Није то за Викицитат јер није ријеч о цитатима. Комплетни или дјелимични изворни документи (па и они који садрже најважније политичке говоре) иду на Викизворник. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:44, 1. септембар 2015. (CEST) с. р.

Мени лично није битан, али није да не припада овдје. Можеш пребацити ако има неки ваљан извор за говор, тамошњи линк више не ради. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:03, 2. септембар 2015. (CEST) с. р.

== Администрација ==

Немам ништа против, само изволи. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:42, 11. октобар 2015. (CEST) с. р.
:Тај услов је „намјерно“ занемариван и при претходним кандидатурама. И нико се томе није противио. Управо зато што овдје нема заједнице и што је задатак провјерених корисника са Википедије да је створе. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:34, 11. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Дејтонски споразум ==

Ту је карактеристично што се заправо не зна ни његов оригинални текст ни званични превод. Категорије које не подлијежу ауторском праву. Међутим, ја ту не видим проблем. Дејтонски споразум није ауторско дјело ОЕБС-а већ службени акт над којим не постоји ауторско право. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:00, 13. октобар 2015. (CEST) с. р.
:Мислим да је то тај превод који се користи као службени, иако формално није.--[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 17:33, 13. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Медијавики ==

Нека си избрисао. Сада се нешто и не сјећам зашто је било потребно правити. Неки је тада проблем био овдје, не могу се тачно сјетити. А не, ништа не треба мијењати око додатних дугмића. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:36, 19. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Меморандум ==

На интернету се може наћи пар страница које садрже текст меморандума, али нисам сигуран да могу имати вјеродостојност. Такви текстови су подложни интерполацијама. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 15:31, 24. октобар 2015. (CEST) с. р.
:Све су то неки сумњиви сајтови. [http://hwww.slobodanpraljak.com/MATERIJALI/RATNI%20DOKUMENTI/VELIKOSRPSKA%20IDEOLOGIJA%20%28GARASANIN,KARADZIC,MEMORANDUM%20SANU%29/3.pdf 1], [http://www.camo.ch/PDFO/Memorandum-SANU.pdf 2] и [http://pescanik.net/wp-content/PDF/memorandum_sanu.pdf 3]. Не знам уопште јесу ли ти текстови идентични или нефалсификовани. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:41, 24. октобар 2015. (CEST) с. р.

== Вавилон ==

Здраво. Зашто си правио [[Википедија:Вавилон]] (други пројекат) када већ постоји [[Викизворник:Вавилон]]? --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 20:40, 24. мај 2017. (CEST) с. р.

== Извори? ==

Одакле ти вадиш ове одлуке: ''Одлука о формирању Војске Српске Републике Босне и Херцеговине'' и ''Одлука о расписивању и провођењу плебисцита српског народа у Босни и Херцеговини‎''? Јер видим да су наведени извори погрешни. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:20, 29. мај 2017. (CEST) с. р.
:Сада сам сконтао шта радиш. Ти заправо исписујеш оне небитне бројеве изнад конкретног текста прописа и онда пишеш кроз број гласила. То се не ради тако. Наводи се '''број службеног гласила кроз годину'''. Одлука о војсци је ''„Службени гласник српског народа у Босни и Херцеговини”, број 6/92'', а о плебисциту ''1/92''. Она бројка изнад текста није ништа, небитно. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:47, 29. мај 2017. (CEST) с. р.

== Бирократа ==

Не знам шта бих ти рекао. Правилно би било на ''Викизворник:Захтеви за администрирање/Бирократа/Ранко Николић'', али уколико би више људи овдје дошло да гласа. Да то личи на нешто. Ако ће бити само двоје-троје (на мој глас можеш рачунати) онда може и у Писарници. Заједница није формирана тако да правила не морају бити дословно спровођена. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:20, 15. јун 2017. (CEST) с. р.

== Гласања ==

Поздрав! Покренуо сам гласања о увођењу нових корисничких овлашћења ('''[[Викизворник:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викизворник]]''' и '''[[q:Викицитат:Гласање/Нова корисничка овлашћења|Викицитат]]'''). Замолио бих те да се изјасниш и гласаш. Хвала! --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 18:00, 12. октобар 2018. (CEST)

== Важећи акти ==

Поздрав. Документи/акти на снази немају у наслову годину у загради. То се ставља само неважећим актима. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 00:17, 20. октобар 2019. (CEST) с. р.

== Гласање о брисању ==

Здраво. Требало би да се изјасниш на ''Викизворник:Странице за брисање'' о два предложена текста за брисање. --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 16:43, 25. новембар 2019. (CET) с. р.

== Народне песме и Бугарских извора ==

Обично се у нашој литератури наводе уз наше песме ради лакшег упоређивања. Зато сам их ја овде и ставио. Оне су директно пандан нашим песмама. Мислим да би требале ту да остану. Ако Ви сматрате другачије дајте да видимо. [[Корисник:Bokini|Bokini]] ([[Разговор са корисником:Bokini|разговор]])

== How we will see unregistered users ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=content/&gt;
Hi!

You get this message because you are an admin on a Wikimedia wiki.

When someone edits a Wikimedia wiki without being logged in today, we show their IP address. As you may already know, we will not be able to do this in the future. This is a decision by the Wikimedia Foundation Legal department, because norms and regulations for privacy online have changed.

Instead of the IP we will show a masked identity. You as an admin '''will still be able to access the IP'''. There will also be a new user right for those who need to see the full IPs of unregistered users to fight vandalism, harassment and spam without being admins. Patrollers will also see part of the IP even without this user right. We are also working on [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation/Improving tools|better tools]] to help.

If you have not seen it before, you can [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|read more on Meta]]. If you want to make sure you don’t miss technical changes on the Wikimedia wikis, you can [[m:Global message delivery/Targets/Tech ambassadors|subscribe]] to [[m:Tech/News|the weekly technical newsletter]].

We have [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation#IP Masking Implementation Approaches (FAQ)|two suggested ways]] this identity could work. '''We would appreciate your feedback''' on which way you think would work best for you and your wiki, now and in the future. You can [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|let us know on the talk page]]. You can write in your language. The suggestions were posted in October and we will decide after 17 January.

Thank you. 
/[[m:User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]&lt;section end=content/&gt;
&lt;/div&gt;

19:19, 4. јануар 2022. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Target_lists/Admins2022(7)&amp;oldid=22532681 --&gt;

== Једно питање ==

Здраво, Ранко&lt;br /&gt;
Ваши недавни доприноси су ме помало збунили, па сам желео да Вам се обратим. Приметио сам да сте данас додали ''[[Проглас ЦК КПЈ народима Југославије од 15. априла 1941.]]'' и то непосредно након што сам јуче поставио два нова чланка [[Велибор Јонић|Велибора Јонића]]. С обзиром на то да сте пре тога последњи пут допринели Викизворнику 20. јула 2025. године не знам &lt;u&gt;да ли је ова нагла активност била изазвана мојим радом?&lt;/u&gt; — ​Једини разлог за постављање поменутих чланака је чињеница да су у јавном власништву (и идеални као извор за тачно цитирање на Викицитатима, на којима радим дуже време).&lt;br /&gt;
ПС. С друге стране, важније ми је да доприносим у областима српске и стране књижевности ш​то можете и закључити на основу моје корисничке странице, како на Викизворнику, тако и на Викицитатима, али и (помало) на Википедији.&lt;br /&gt;
С поштовањем, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 10:52, 10. фебруар 2026. (CET)

:Разумем, хвала Вам на одговору, био сам збуњен (и у заблуди)... Такође, на понуђеној помоћи, хвала (о том потом) [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 09:43, 12. фебруар 2026. (CET)

== Предлози и једно питање ==

Поздрав, Ран-кан

&lt;s&gt;1) Да ли би могло на [[Главна страна|Главној страни]] да се уместо старих &quot;нових&quot; текстова замене за неке од заиста нових, нпр: [[Корисник:Coaorao#Предлог_1|1]]? 

2) Можете ли обрисати следеће странице: [[Корисник:Coaorao#Предлог_2|2]]?

3) Да ли текст мора да буде од речи до речи исти као у извору или треба нпр. исправљати граматичке грешке; ако је текст писан са ъ, й, без ј и сл. треба ли да се пише тако како је у извору или треба прилагодити савременом правопису?(ако је писано србски, обколити, претстављати… – исправити или оставити?)&lt;/s&gt;

Хвала унапред, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 19:23, 10. април 2026. (CEST)

== Администраторска права ==

Поздрав, Ран-кан

консултовао сам се с администратором [[Корисник:Жељко Тодоровић]] у вези са добијањем администраторских права (погледајте: [[Разговор с корисником:Coaorao#Администраторска права|1]]). Интересује ме и Ваше мишљење поводом тог питања.

Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 11:33, 21. април 2026. (CEST)

== Мало обавештење ==


Поставио сам кандидатуру за админ права [[Викизворник:Захтеви за администрирање#Захтеви за овлашћења|1]],

Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:35, 3. мај 2026. (CEST)

== О ваша три доприноса ==

Поздрав, Ран-кан. Прегледао сам све странице са шаблоном - радови у току - међу којим има Ваших страница: [[Резолуција о оснивању АВНОЈ-а]], [[Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини/Анекс 4]] и [[Изборни ред]]. На њима годинама стоје шаблон радови у току. Може те ли их погледати пошто сте их Ви додали на Изворник? Да ли је у питању недовршеност или треба проверити/уредити те три странице? Ја их могу завршити како би био уклоњен шаблон. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:04, 23. август 2026. (CEST)

:Никако да ти се захвалим што си ме натјерао да то завршим, за АВНОЈ и Дејтон хајд и некако, али Изборни ред сам почео у прошлој деценији и нисам завршио. Ако има неких недовршених, а да корисници више нису активни укључи и мене, да ти помогнем. Поздрав! — [[Корисник:Ран-кан|Ран-кан]] ([[Разговор с корисником:Ран-кан|разговор]]) 11:25, 27. август 2026. (CEST)
::Драго ми је због тога. Мало сам уређивао Изворник (категорије, Главну страну итд), па ми је намера да се категорија рут ослободи застарелих &quot;радова&quot;. А што се тиче недовршених, има још два рада која су направљена пре неколико година (један сам раније почео да довршавам док другу не): [[Књажевска прокламација од 18. јуна 1876.]] и [[Књажевска прокламација од 21. фебруара 1877.]] Ово за 1876. треба да проверим текст који сам додао с извором, док за 1877. да се дода текст. Било би добро и то да завршимо и да се уклони шаблон рут. Поздрав, [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:11, 27. август 2026. (CEST)
:::Урадио сам оба. Овај из 1877. било доста лакше јер је фонт у извору доста већи, док за 1876. можда постоје грешке јер се не може увећати у нормалну величину. — [[Корисник:Ран-кан|Ран-кан]] ([[Разговор с корисником:Ран-кан|разговор]]) 20:31, 27. август 2026. (CEST)
::::1876. - мислиш треба да се провери? Или је слика извора нечитка? (Проверићу тај текст) [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 20:36, 27. август 2026. (CEST)
:::::Мислим на слику извора, очи су ме забољеле од напрезања. — [[Корисник:Ран-кан|Ран-кан]] ([[Разговор с корисником:Ран-кан|разговор]]) 20:40, 27. август 2026. (CEST)</text>
      <sha1>gcf8nkjhdnstdrs4y4gg9hpnnhyrhs4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Модул:Arguments</title>
    <ns>828</ns>
    <id>25381</id>
    <revision>
      <id>145632</id>
      <parentid>59904</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:50:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145632</origin>
      <model>Scribunto</model>
      <format>text/plain</format>
      <text bytes="10054" sha1="ojpf6n6krtbq2o9ezlxv201kqkc2udp" xml:space="preserve">--[=[
	This module provides easy processing of arguments passed to Scribunto from #invoke.
	It is intended for use by other Lua modules, and should not be called from #invoke directly.
]=]

local libraryUtil = require('libraryUtil')
local checkType = libraryUtil.checkType

local arguments = {}

-- Generate four different tidyVal functions, so that we don't have to check the options every time we call it.

local function tidyValDefault(key, val)
	if type(val) == 'string' then
		val = val:match('^%s*(.-)%s*$')
		if val == '' then
			return nil
		else
			return val
		end
	else
		return val
	end
end

local function tidyValTrimOnly(key, val)
	if type(val) == 'string' then
		return val:match('^%s*(.-)%s*$')
	else
		return val
	end
end

local function tidyValRemoveBlanksOnly(key, val)
	if type(val) == 'string' then
		if val:find('%S') then
			return val
		else
			return nil
		end
	else
		return val
	end
end

local function tidyValNoChange(key, val)
	return val
end

local function matchesTitle(given, title)
	local tp = type( given )
	return (tp == 'string' or tp == 'number') and mw.title.new( given ).prefixedText == title
end

local translate_mt = { __index = function(t, k) return k end }

function arguments.getArgs(frame, options)
	checkType('getArgs', 1, frame, 'table', true)
	checkType('getArgs', 2, options, 'table', true)
	frame = frame or {}
	options = options or {}

	--[[
	-- Set up argument translation.
	--]]
	options.translate = options.translate or {}
	if getmetatable(options.translate) == nil then
		setmetatable(options.translate, translate_mt)
	end
	if options.backtranslate == nil then
		options.backtranslate = {}
		for k,v in pairs(options.translate) do
			options.backtranslate[v] = k
		end
	end
	if options.backtranslate and getmetatable(options.backtranslate) == nil then
		setmetatable(options.backtranslate, {
			__index = function(t, k)
				if options.translate[k] ~= k then
					return nil
				else
					return k
				end
			end
		})
	end

	--[[
	-- Get the argument tables. If we were passed a valid frame object, get the
	-- frame arguments (fargs) and the parent frame arguments (pargs), depending
	-- on the options set and on the parent frame's availability. If we weren't
	-- passed a valid frame object, we are being called from another Lua module
	-- or from the debug console, so assume that we were passed a table of args
	-- directly, and assign it to a new variable (luaArgs).
	--]]
	local fargs, pargs, luaArgs
	if type(frame.args) == 'table' and type(frame.getParent) == 'function' then
		if options.wrappers then
			--[[
			-- The wrappers option makes Module:Arguments look up arguments in
			-- either the frame argument table or the parent argument table, but
			-- not both. This means that users can use either the #invoke syntax
			-- or a wrapper template without the loss of performance associated
			-- with looking arguments up in both the frame and the parent frame.
			-- Module:Arguments will look up arguments in the parent frame
			-- if it finds the parent frame's title in options.wrapper;
			-- otherwise it will look up arguments in the frame object passed
			-- to getArgs.
			--]]
			local parent = frame:getParent()
			if not parent then
				fargs = frame.args
			else
				local title = parent:getTitle():gsub('/sandbox$', '')
				local found = false
				if matchesTitle(options.wrappers, title) then
					found = true
				elseif type(options.wrappers) == 'table' then
					for _,v in pairs(options.wrappers) do
						if matchesTitle(v, title) then
							found = true
							break
						end
					end
				end

				-- We test for false specifically here so that nil (the default) acts like true.
				if found or options.frameOnly == false then
					pargs = parent.args
				end
				if not found or options.parentOnly == false then
					fargs = frame.args
				end
			end
		else
			-- options.wrapper isn't set, so check the other options.
			if not options.parentOnly then
				fargs = frame.args
			end
			if not options.frameOnly then
				local parent = frame:getParent()
				pargs = parent and parent.args or nil
			end
		end
		if options.parentFirst then
			fargs, pargs = pargs, fargs
		end
	else
		luaArgs = frame
	end

	-- Set the order of precedence of the argument tables. If the variables are
	-- nil, nothing will be added to the table, which is how we avoid clashes
	-- between the frame/parent args and the Lua args.
	local argTables = {fargs}
	argTables[#argTables + 1] = pargs
	argTables[#argTables + 1] = luaArgs

	--[[
	-- Generate the tidyVal function. If it has been specified by the user, we
	-- use that; if not, we choose one of four functions depending on the
	-- options chosen. This is so that we don't have to call the options table
	-- every time the function is called.
	--]]
	local tidyVal = options.valueFunc
	if tidyVal then
		if type(tidyVal) ~= 'function' then
			error(
				&quot;bad value assigned to option 'valueFunc'&quot;
					.. '(function expected, got '
					.. type(tidyVal)
					.. ')',
				2
			)
		end
	elseif options.trim ~= false then
		if options.removeBlanks ~= false then
			tidyVal = tidyValDefault
		else
			tidyVal = tidyValTrimOnly
		end
	else
		if options.removeBlanks ~= false then
			tidyVal = tidyValRemoveBlanksOnly
		else
			tidyVal = tidyValNoChange
		end
	end

	--[[
	-- Set up the args, metaArgs and nilArgs tables. args will be the one
	-- accessed from functions, and metaArgs will hold the actual arguments. Nil
	-- arguments are memoized in nilArgs, and the metatable connects all of them
	-- together.
	--]]
	local args, metaArgs, nilArgs, metatable = {}, {}, {}, {}
	setmetatable(args, metatable)

	local function mergeArgs(tables)
		--[[
		-- Accepts multiple tables as input and merges their keys and values
		-- into one table. If a value is already present it is not overwritten;
		-- tables listed earlier have precedence. We are also memoizing nil
		-- values, which can be overwritten if they are 's' (soft).
		--]]
		for _, t in ipairs(tables) do
			for key, val in pairs(t) do
				if metaArgs[key] == nil and nilArgs[key] ~= 'h' then
					local tidiedVal = tidyVal(key, val)
					if tidiedVal == nil then
						nilArgs[key] = 's'
					else
						metaArgs[key] = tidiedVal
					end
				end
			end
		end
	end

	--[[
	-- Define metatable behaviour. Arguments are memoized in the metaArgs table,
	-- and are only fetched from the argument tables once. Fetching arguments
	-- from the argument tables is the most resource-intensive step in this
	-- module, so we try and avoid it where possible. For this reason, nil
	-- arguments are also memoized, in the nilArgs table. Also, we keep a record
	-- in the metatable of when pairs and ipairs have been called, so we do not
	-- run pairs and ipairs on the argument tables more than once. We also do
	-- not run ipairs on fargs and pargs if pairs has already been run, as all
	-- the arguments will already have been copied over.
	--]]

	metatable.__index = function (t, key)
		--[[
		-- Fetches an argument when the args table is indexed. First we check
		-- to see if the value is memoized, and if not we try and fetch it from
		-- the argument tables. When we check memoization, we need to check
		-- metaArgs before nilArgs, as both can be non-nil at the same time.
		-- If the argument is not present in metaArgs, we also check whether
		-- pairs has been run yet. If pairs has already been run, we return nil.
		-- This is because all the arguments will have already been copied into
		-- metaArgs by the mergeArgs function, meaning that any other arguments
		-- must be nil.
		--]]
		if type(key) == 'string' then
			key = options.translate[key]
		end
		local val = metaArgs[key]
		if val ~= nil then
			return val
		elseif metatable.donePairs or nilArgs[key] then
			return nil
		end
		for _, argTable in ipairs(argTables) do
			local argTableVal = tidyVal(key, argTable[key])
			if argTableVal ~= nil then
				metaArgs[key] = argTableVal
				return argTableVal
			end
		end
		nilArgs[key] = 'h'
		return nil
	end

	metatable.__newindex = function (t, key, val)
		-- This function is called when a module tries to add a new value to the
		-- args table, or tries to change an existing value.
		if type(key) == 'string' then
			key = options.translate[key]
		end
		if options.readOnly then
			error(
				'could not write to argument table key &quot;'
					.. tostring(key)
					.. '&quot;; the table is read-only',
				2
			)
		elseif options.noOverwrite and args[key] ~= nil then
			error(
				'could not write to argument table key &quot;'
					.. tostring(key)
					.. '&quot;; overwriting existing arguments is not permitted',
				2
			)
		elseif val == nil then
			--[[
			-- If the argument is to be overwritten with nil, we need to erase
			-- the value in metaArgs, so that __index, __pairs and __ipairs do
			-- not use a previous existing value, if present; and we also need
			-- to memoize the nil in nilArgs, so that the value isn't looked
			-- up in the argument tables if it is accessed again.
			--]]
			metaArgs[key] = nil
			nilArgs[key] = 'h'
		else
			metaArgs[key] = val
		end
	end

	local function translatenext(invariant)
		local k, v = next(invariant.t, invariant.k)
		invariant.k = k
		if k == nil then
			return nil
		elseif type(k) ~= 'string' or not options.backtranslate then
			return k, v
		else
			local backtranslate = options.backtranslate[k]
			if backtranslate == nil then
				-- Skip this one. This is a tail call, so this won't cause stack overflow
				return translatenext(invariant)
			else
				return backtranslate, v
			end
		end
	end

	metatable.__pairs = function ()
		-- Called when pairs is run on the args table.
		if not metatable.donePairs then
			mergeArgs(argTables)
			metatable.donePairs = true
		end
		return translatenext, { t = metaArgs }
	end

	local function inext(t, i)
		-- This uses our __index metamethod
		local v = t[i + 1]
		if v ~= nil then
			return i + 1, v
		end
	end

	metatable.__ipairs = function (t)
		-- Called when ipairs is run on the args table.
		return inext, t, 0
	end

	return args
end

return arguments</text>
      <sha1>ojpf6n6krtbq2o9ezlxv201kqkc2udp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Gap</title>
    <ns>10</ns>
    <id>25529</id>
    <revision>
      <id>145651</id>
      <parentid>137145</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T18:30:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145651</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="171" sha1="dayxo3fkl6lodm6yac4b81n8xpe82xa" xml:space="preserve">&lt;onlyinclude&gt;&lt;span class=&quot;wst-gap __gap {{{class|}}}&quot; style=&quot;display:inline-block; inline-size:{{{1|2em}}}&quot;&gt;&lt;/span&gt;&lt;/onlyinclude&gt;&lt;noinclude&gt;
{{documentation}}
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>dayxo3fkl6lodm6yac4b81n8xpe82xa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:X-larger block</title>
    <ns>10</ns>
    <id>27502</id>
    <revision>
      <id>145647</id>
      <parentid>119839</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T18:23:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145647</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="158" sha1="ca30xpkyhuiy6our70ioimda7bb8t6f" xml:space="preserve">{{x-larger block/s|class={{{class|}}}|style={{{style|}}}}}
{{{1}}}
{{x-larger block/e}}&lt;noinclude&gt;
{{documentation|Template:Font size block/doc}}
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>ca30xpkyhuiy6our70ioimda7bb8t6f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Anchor+</title>
    <ns>10</ns>
    <id>27503</id>
    <revision>
      <id>145634</id>
      <parentid>119838</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T17:51:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145634</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="356" sha1="hxbk1r9wc68mc30o3fn239q8cvf5lz0" xml:space="preserve">&lt;onlyinclude&gt;&lt;templatestyles src=&quot;Шаблон:Anchor/styles.css&quot; /&gt;&lt;span {{makeid|{{{a|{{{1|}}}}}}|blank=.}} title=&quot;Anchor:{{anchorencode:{{{a|{{{1|}}}}}}}}&quot; class=&quot;wst-anchor {{{class|}}}&quot;&gt;{{{label|{{{2|{{{1|}}}}}}}}}&lt;/span&gt;{{#ifeq:{{#invoke:Isdigit|_isdigit|{{{a|{{{1|}}}}}}}}|true|[[Category:Anchor which is numeric]]|}}&lt;/onlyinclude&gt;
{{documentation}}</text>
      <sha1>hxbk1r9wc68mc30o3fn239q8cvf5lz0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Наслов/styles.css</title>
    <ns>10</ns>
    <id>54080</id>
    <revision>
      <id>145649</id>
      <parentid>119837</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T18:27:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <origin>145649</origin>
      <model>sanitized-css</model>
      <format>text/css</format>
      <text bytes="703" sha1="5t4unexmfad2t2yk1ilim2hlfywbot9" xml:space="preserve">.wst-title {
	display:block;
	font-weight:bold;
	line-height:1.4;
	margin:0 auto 0 auto;
}
.wst-title:target {
	background-color: rgba(234, 243, 255, 0.3);
	outline: 1px solid red;
}

/* alignment */
.wst-title.center {
	text-align:center;
}
.wst-title.left {
	text-align:left;
}
.wst-title.right {
	text-align:right;
}

/* font size */
.wst-title.xx-smaller {
	font-size:58%;
}
.wst-title.x-smaller {
	font-size:69%;
}
.wst-title.smaller {
	font-size:83%;
}
.wst-title.fine {
	font-size:92%;
}
.wst-title.larger {
	font-size:120%;
}
.wst-title.x-larger {
	font-size:144%;
}
.wst-title.xx-larger {
	font-size:182%;
}
.wst-title.xxx-larger {
	font-size:207%;
}
.wst-title.xxxx-larger {
	font-size:249%;
}</text>
      <sha1>5t4unexmfad2t2yk1ilim2hlfywbot9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Писмо из Рима</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61433</id>
    <revision>
      <id>145622</id>
      <parentid>145120</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:07:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145622</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54372" sha1="a2o8t8d72m95runntx1jiv1dwgzuek8" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Рима
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1929
| белешке= Види такође: [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]
}}

Октобра 19**

{{gap}}Кад нам је двадесет година, ми на римским улицама мислимо на стотине генерација лепих римских жена које су прошле тим путевима. У тридесетој години, ми овде мислимо на старинске римске хероје и тражимо по путу Апији стопе далеких цезарских легија. У четрдесетој, мислимо на античке беседнике и мудраце. У педесетој, на мученике и светитеље. — Има наше срце једно своје доба Петронијуса и Лукулуса, друго Сципиона и Паулуса Емилиануса, треће Цицерона и Сенеке, четврто Светог Павла и Свете Цицилије. И градови имају увек по једно доба људског живота и људских страсти; једини је град Рим који има сва наша доба, и који даје свакој нашој страсти своје магије и своје истине; и када год се вратимо овамо, ми увек откривамо овде нова чудеса и нове лепоте. Рим није само вечит, него и вечно друкчији.

Јер ни на једној стопи наше земље није дуже боравила људска мисао, ни више оставила трага људска енергија. Римска држава није престајала у свету за непуне три хиљаде година: Када је свршила цезарска држава, она се претворила у духовно царство и папску државу. У Цариграду је једно време био златни престо римских царева, али је у Риму остала бронзана столица Светог Петра. Владара на Палатину брзо је заменио владар у Латерану и Ватикану. Од цезара који је био војник и првосвештеник, остао је владар и првосвештеник. Остала је у многом погледу и основа старе државне организације некадашњег царства: само место консулâ и проконсулâ у истим далеким провинцијама, стојали су сада владике и кардинали. То духовно царство и кад је губило своју снагу није губило свој континуитет. Никад се Хришћанство не би било раширило да није знало за путеве којим су и дотле ишли римски освајачи за освајање света; нити би се било одржало да није себи потчинило Рим. Беседници с форума, отишли су на предикаонице. Порез који се плаћао Богу и цезару, доцније се плаћао Богу и папи. Кад је Рим престао бити престоница целог античког света, постао је престоницом будуће опште вере; и умирући, стара држава се овековечила. Уједињење човечанства у једној држави није успело, и тад се пошло да се оно уједини у једној општој цркви. Паганизам није могао бити општа вера, јер је био основан на локалним божанствима; али што није могао бити Јупитер, то је могао Бог Хришћанства. Нове легије које су пошле одавде, нису носиле орлове него еванђеља; и путевима Апијом и Номентаном нису више ишле легије, него мисионери.

Атина је бивала и пролазила, али је Рим остао средиште света и магија великог дела људства које је најдубље веровало у Бога. Није само једном имао папа снагу некадашњих цезара. Јеретици, германски и француски краљеви, подела вере на више цркава, и година папства на више папа, ренесанса и реформа, све је прошло над овим градом, али главне његове основе никад нису попуцале. Разврати и уморства која су ишла из Латерана и Ватикана, чинили су да папа губи моћ и углед, али је свет побожни разликовао личност човека од личности свештеника, и свет је примао благослове Бонифација VII и Александра VI, и узимао причест из руке убица.

И данас ствари овде имају изглед свештених утвари; и све живи у голој усамљености своје историјске лепоте, јер је свака од њих један докуменат људске мисли и савести. Рим је највеће средиште, јер је овде рођена идеја о општој држави и затим основа о општој вери. Овде је постао римски законик о организацији живота: ослобођењу слуге од господара, сина од оца, жене од мужа, грађанина од цезара. Али је овде зачета и идеја о љубави још и пре хришћанског учења, јер римски филозофи нису били космичари него моралисти; и Епиктет, и Сенека, и Цицерон, и Марко Аурелије, говоре о моралу основаном на братству и једнакости међу људима. Идеја о човечанству и идеја о човечности постале су овде истовремено. Ниједан други антички народ није ишао да осваја да би ујединио, него да би покорио; само је римски народ имао смисао о великој заједници под истим законима. Он је пропао баш кад је постао општим царством, али се обновио постајући општом црквом. Римска држава и католичка црква живе у свима делима људског прогреса од времена кад су постале. За двадесет векова није се од њих могло одвојити ништа што би скренуло на беспуће ова два велика појма: римску правду и хришћанску љубав. Геније човечанства развијао се на њима кроз најразличније и најпротивуречније историјске периоде. Римска држава и хришћанска црква, то су два највећа схватања величине и хармоније.
Никад Рим није лепши него ноћу, и нигде ноћ није лепша него у Риму. Има улицâ и пијацâ које никад нисам видео друкче него ноћу, и којима никад нисам знао име ни правац. Такве су улице у Borgo Vecchio, и квартовима у којима живе мали људи, где се прозори погасе већ од првог мрака, и где је тишина дубока као ноћно море. Прелазио сам туда широке пијаце где у дубоком ћутању свог трулог камења стоје залеђене старе палате и манастири, и где нас ноћне утваре пресрећу као непријатељске страже, и прате до куће као разбојници. Овуда корачамо, а изгледа нам да тонемо; осећамо под ногама широке плоче, а изгледа нам да смо у барци која је изгубила своја весла. Свугде се испречиле сенке као непроходне шуме; а кад кроз мрак ударе сати с које цркве, нико се не би усудио да их броји. — У овим су тамним квартовима изумрли читави народи. Овом су стопом земљишта прошле и војске освајача, и сјајне процесије, и патроле инквизиције, и мученици и свеци, и најбучнији карневали, и најлепше жене, и највећи људи. А све стоји још на свом старом месту. Па ипак на сваком раскршћу, какав страх од смрти. Рим је вечан, а смрт је ипак на сваком кораку. Осећај да све овде умире, и трагичније него игде, никад нас не оставља, ни онде где нам све изгледа необориво и вечито. Рим је вечан, али као тамна палата смрти. Ова борба тих неумрлих ствари са смрћу, која се види на сваком месту, то је оно што се најдубље осети у тим ноћним лутањима по једном неизмерном беспућу лепоте и туге.

У римским пољима и римским вечерима први пут сам познао дубоки и неодољиви осећај самоће које наше време више нигде не даје. Једина земља самоће, то је још Италија са толиким празним обалама, и шумама куда још не пиште возови, са усамљеним малим градовима пуним цркава, са селима којима нико не зна име. У Француској су на најлепшим местима хотели, у Швајцарској санаторијуми, у Немачкој касарне, у Србији пивнице, у Белгији фабрике, у Русији цркве, у Турској гробља. Само је још у Италији могуће видети лепоту и тишину неподвајане и уједињене. Само се ту види лепота неоскврњена и тишина необешчашћена. Талијанска уметност је давала велика дела, јер су постојали уметници који су радили у градовима далеко од престонице, или живели у престоници далеко од људи. — Нико данас не зна колика је беда и унижење не смети остати сам са собом. Нико не зна колика је несрећа никад не чути у самоћи како тече наша сопствена крв кроз наше вене и слепоочнице, ни како се чују кораци наших сопствених мисли у тишини у којој се све прокаже. Ни колика је лепота чути говор воде и пупчање шуме у тишини; и гледати очи животиња у самоћи; и мотрити војске мрава на путу којим нико не пролази; и слепе мишеве у ваздуху у којем је све изумрло и угашено. Ко је био онај полубог који је поставио у самоћу пустиње Сфинкса са онако раширеним очима и онако отвореним ушима? Тај је дао највећу реч о лепоти и дубини самоће. Један стуб у античком римском пољу, чија једна половина стоји а друга лежи у трави, каква је то неодољива лепота смрти и славе. Има тишинâ којих се сећам више него најлепших речи.

Једни беже од људи у самоћу а други беже од самоће међу људе. Онај који навикне на самоћу, прекида са светом као што чедан прекида са порочним, или чист са нечистим. Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велики осећај, он се повлачи у самоћу шуме и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине. И када љубимо, најискреније љубимо у тишини осаме; за љубав је свет њен прогонилац, пљачкаш, убица. Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих самоћа. Данашњи салон сатире у заметку све велике љубави, и замењује их великим злочинима над собом и над другим. Велике љубави су рад немих и глухих сати као и велике идеје. Велика љубав је област која живи у пећини пустој и празној, и по шумама где не допире други глас него глас душе која се плоди слободно у неизмерне лепоте пожртвовања и вере у другог. Сујета се лечи само самоћом; самотник је једини господар самог себе.

Бог обитава пустињу и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришао божанству. Само малога човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највећи свет једног друштва. — Буда и Христос су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати. Глас из пустиње, глас јеврејских пророка, то је глас оних који су се окупали у тишини мртвих простора, и чули у себи глас неизмерне доброте и дубоке чистоте које владају само у самоћи. Они су затим ишли да објаве да су видели Бога, исток и запад свега. А то је зато што су у самоћи чули своју душу, еманацију божју, у пределу где се једино она чује, очишћена од свега, и као у ватри прекаљена. — Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку. Свети Бруно вапи: О beata solitudo! O sola solitudo!... Микеланђело је живео у пустињи, јер се одвајао од света. Његове су оне благе и сјајне речи: Не будите ме; говорите тихо... N o n m i r i s v e g l i a t e , p a r l a t e b a s s o... Петрарка није пристао да живи у блеску Ватикана, и цело његово дело носи велики печат идејног и трансцендентног живота једног самотника. Лаура је само у самоћи добила ону узвишену лепоту Богородице. Милтон је, слеп и одвојен од света, говорио другом у перо свој религиозни епос, и био индиферентен што за време док изговара своје свештене стихове по улицама његовог града бесни револуција. Мали и мирни тоскански градови и фламапски неми бургови дали су највеће уметнике. Париз и Лондон нису за велике песнике. Сви писци из тих данашњих Вавилона, у упоређењу на старе писце, имају на својим делима траг расејаности каква се има увек кад се говори с другим људима, а без оне благости и узвишене мирноће која се има кад се говори са самим собом. Пример Виктор Иго. Стални додир са светом, тумарање међу гомилама, раздражљивост његове сујете, нису дозволили да његова поезија добије онај религиозни осећај спокојства који има само узвишена усамљеност једне душе. Треба да се уметник и мислилац одвоји у пустињу, или се затвори у своју кућу као у тврђаву, и не силази међу свет друкче него што силазе они из тврђаве, у сухе дане, на реку, по воду.

Волео сам блага поподне на расејаним и пометеним путевима на старом Авентину, чије је шуме опевао Овид. Једно танко звоно, можда са Свете Сабине, прво осети конац дана, и одмах затим дигне на узбуну хиљаду других римских звонара. Једно за другим, као јата белих птица, дигну се у ваздух звуци са Свете Бибијане, затим са Свете Нереје и Ахилеје, и после са Светог Чезара, док најзад не забруји цео свештени град с краја до на крај, у безбројним металима, у једној какофонији свих тонова, док се све то не раствори у потмуло једнолично брујање и у прашину мелодије. То је кас кад се Рим растаје са једним окончаним даном или једним окончаним столећем. Звуци се помешају са целим морем шарене светлости. Са неколико невидљивих и прастарих звонара ударе стари маљеви и клатна, а звуци попадају по тамним крововима и поломе се по тротоарима. Светлост иде изнад града у лепршавим огњеним платнима. Ветрић се игра сјајем и мелодијом у ваздуху који је препун ватре и звука. То дугочасно брујање старог града из сваке његове пукотине и из сваке његове поре, то је извесно једна религиозна екстаза коју никакав град на свету није могао дати. Дуги и несравњиви четврт сата у вечерњем римском пољу, то је један од највећих догађаја људског срца.

Овде таквим сјајем отпочињу ноћи каквим би другде отпочело јутро. У другим старим хришћанским градовима падање мрака је језиво, као да ће се истог часа погасити све ватре овог света и затворити сви извори воде. По њиним улицама падне мрак који од ствари направи утваре и наказе. Али овде падање ноћи, то је провала светлости. Боје се претварају у ватрена влакна која се дуго исткивају и распродају, замршују и расплећу, и које од свега на земљи начине интриге сунца. Стари град изгледа тад да је изишао из својих темеља и да лебди у ваздуху кроз који протичу дубоке реке звука. Ово је ненадмашна слава у природи и празник у небу. Најзад, и кад Рим већ цео замркне, још по Авентину тумарају разбијене војске светлости. Оне нестану тек кад у даљини малакше и последње старо звоно, једно од оних која су сто пута позивала да се бежи од варвара; или сребрни гласић каквог малог звона које у тами утрне, као свећица.

Овај брег Авентино је у античко доба био најскромнији од седам римских брегова. У цезарско доба, брдо нишчих. Његова убога лепота нема повести; има једва мало легенде. За време Ромулуса, још овај брег није припадао његовој држави. Авентино је за римско краљевство први освојио благи краљ Нума, његов наследник, кад је победио два атира, Пикуса и Фаунуса, који су дотле владали овим брегом. А победио их је кад их је заробио пијане од његовог вина и меда што је лукави краљ био кришом усуо у изворе са којих су они пили воду; иначе никад не би победио друкче та два фауна са брзим ногама и опасним рошчићима. — Авентино је била велика покрајина самоће и дубоко царство тишине. А краљ Нума је био највећи самотник старог века, највећи љубавник самоће. Савршени мистик и најрелигиознији владар; најчуднија паганска персоналност и најизрађенији тип краља-мудраца. Можда само историјски мит, али ипак готова истина; и можда само фантастична фигура, али ипак изграђена физиономија. Ни сањалица ни меланхолик, него ћуталица и мислилац. Изабрао је Авентино, ту тврђаву тишине, за своју неспокојну и невеселу душу. Бежао је од људи које је волео и дружио се само са нимфом Егеријом, чија је шума била близу Авентина, и која је знала божанске тајне и говорила их краљу. — Једино самотничке стопе тог чудног владара остале су по античком Авентину, изабраном за побожна лутања. Стари век га је сматрао учеником Питагоре, јер је овај грчки мистик наредио био ћутање својим ученицима. Међутим Нума је живео више него за столеће пре мудраца грчког. Али ако није био његов ученик, значи само да је био питагорист пре Питагоре. — Свакако био је различан од свих других шефова народних и државних античког доба; дубљи него Тезеј и чуднији него Ликург. Од ратничког Ромулусовог града направио је град храмова; од добрих људи, свештенике; од војника, занатлије; од поштених жена, калуђерице. За преко четрдесет година његовог краљевања није било рата: јер је тај љубитељ тишине веровао да је мир мудрост живота. — За себе и своју самотничку душу освојио је од фауна овај Авентино са његовим каскадама маслинâ и водâ. Краљ Нума је основао у Риму храм богињи Тацити, што значи божанству Ћутања, богињи са затвореним уснама.
Али откуда тај чудни инстинкт за самоћу у то доба историје кад су још владале дубоке тишине по целој земљи? Откуд та љубав за изналажење тајне живота у доба кад је људство тек било почело и кад своју праву тајну није још ни имало? У лепом миту о Нуми има нечег савршено хришћанског. Овакав какав је, највише кроз Плутарха, дошао до нас, Нума је најхришћанскије лице паганског света, и по својој љубави за људе од којих се крио и по свом страху од тајне за којом је међутим неуморно трагао. Авентино није никад престајао да буде брдо меланхолије, јер је било брдо вере и самоће, које су, обадве, направљене од туге. Краљ Нума је још сјајна утвара коју сретате по самотним путевима римске кампање, једини који овде господари нашим самоћама, и чији је мит лепши од Августове повести.

Авентино је још само једном постао озарени брег. Ако је за цезарско доба био брдо нишчих, за папско доба је био пребивалиште неколицине светаца. Још овде у једној цркви стоји проповедаоница папе Григорија Великог, који је спасао Рим од куге и од варвара, и говорио овде благу хришћанску истину у њеној назаретској чистоти. Али је Авентино био највећи кад је био постао тврђавом угроженог хришћанства: кад је овде под једном наранџом сањао Свети Доминико, један од највећих политичара и војника вере, свој страшни сан Христовог осветника. Зато сам у своја пролетња и јесења лутања овуд већма мислио на ову огромну средњевековну фигуру, него на све што јој је овде претходило. Само је лепо оно што је страшно — рекао је песник.

Два највећа свеца из XIII века били су талијански мистик Свети Фрања из Асизе и шпански догматичар свети Доминико из кастиљанске Калеруеге. Ничег нису имали заједничког та два свеца и лична познаника, осим што је светац из Асизе онолико волео веру колико је светац из Шпаније мрзео безвернике. Талијански мистик је живео по шумама и пећинама свог Субазиа и на меланхоличном језеру Тразимене говорио да је Бог свугде: у срцима људи, у крилима птица, у снази зверова. Курјаци умиру од глади а птице од мрава, и све је уједињено у општој судбини, сва бића су везана међу собом, а сва уједно за Творца који је извор заједнице и љубави. Шпански светац, напротив, проповедао је по Шпанији и Француској покољ јеретика патарена који су деца сотонина. И, на шпански начин, одвајао је од Бога не само животиње него и људе који нису веровали као он. — Ученици свеца из Асизе вратили су талијанском католичанству нежност примитивне хришћанске цркве каква се од доба Григорија Великог није више познавала; а ученици свеца из Шпаније унели су у веру ригоризам и непомирљивост шпанског амвона, и упалили ломаче инквизиције. Свети Франческо је зверове звао браћом, а Свети Доминик је целе људске провинције препоручивао за пламен и џелате. У овој двојици светитеља су, јасније него игде, оличене разлике између ведрог католичанства талијанског и мрачног католичанства шпанског. Никад у Шпанији не би могао понићи проповедник као светац из Асизе, да се исти час не би обрнуо у мрачњака као што је био овај светац из Калеруеге. — Свети Доминико је био кључар и магнат цркве, а свети Франческо је њен песник и гладница. Један виче џелатима: „Побијте их све, а Бог ће после сам одвојити добре од рђавих.” Други благосиља рањаве и лечи губаве. Свети Франческо је био пророк и скрушени слуга олтара; а Свети Доминико је био теолог догматичар, црквени политичар, и, најзад, војник вере. Један је клицао љубав, а други поредак; један веру, а другу догму; један побожност, а други послушност. Доминиканци су били војска цркве против јеретика, и од почетка XIII века шефови папске инквизиције Санто Официо. И то све док нису дошле војске језуита да их смене у XV веку. Само је Шпанац Игнасио из Лојоле могао сменити Шпанца Доминика из Калеруеге. Доминиканци су били преки војници, а језуити били гипки дипломати. Савонарола и Томасо Кампанела су били доминиканци. — Али између Светог Франческа и Светог Доминика постојале су и разлике у погледу развитка саме вере: први је оличење једне благе верске идиле, а други је оличење свирепе верске политике.
Данте се дивио обојици на начин великог католичког песника. Светом Франческу се дивио, јер је дао вери своје детиње срце... N a c q u e a l m o n d o u n S o l e... А Светом Доминику се дивио, јер је истој вери дао своју гвоздену мишицу.

Нигде историјска визија није ни моћна ни сугестивна колико у Риму. Ми се овде осећамо савременици свих ствари овог града. Као да су јуче на наше очи ударили овде први четвртасти камен на Палатину двојица младе браће које је задојила вучица из римског поља. Као да смо својим очима видели све цезаре у цирку, све папе на амвону, све мученике на ломачи, све варваре на бесним коњима победилаца и рушилаца. И као да смо и сами ишли овуд гологлави у свима процесијама. Живот атинског света и источних народа истог доба, ми смо само разумели и запамтили; али живот овог града ми смо и сами проживели. Атина је узвишенија, али нам је Рим ближи.

Јер су стари римски људи још уз нас и са нама. Још идемо њиним путевима по свима старим континентима; и још прелазимо преко њиних мостова по нашим сопственим рекама; и још по нашим пољима лежи римски свет у гробљима која откопавамо; и још се дивимо њиховим аквадуцима и пијемо воду из њихових цистерна као из њиховог длана. Зато су нам блиски. И кад нисмо ми код њих у Риму, они су код нас и у нашој кући.

Чак и грчка мисао је прешла на велики део нас преко живота римског: преко њихових књига и њихових институција. За наш морални живот је стоицизам био једно од највећих упоришта. Стоицизам је стварно дошао к нама више из Рима него непосредно из Атине. Римски стоици су га и изградили. Код атинских стоика је врлина изгледала сујета, затварање у себе, привилегија елите; код римског грађанина је та иста доктрина постала грађанском свешћу, правним смислом, социјалним осећањем, науком о акцији, вером у дужност. Цицерон препоручује своме народу само филозофију која је практична мудрост за живот, као што је Волтер то исто препоручивао свом народу и свом времену. То је зато што су Платон у Риму а Декарт у Француској подједнако били одвели друштво у чисте апстракције које су без везе с људским животом. И филозофија, и историја, и књижевност, све је било у Риму у знаку стоицизма. У Риму су били подједнако искрени стоици и преубоги Епиктет као и пребогати Сенека. Нико није дубље стоички моралан него Тацит; ни стоички практичан као Папиниус или Гајус; ни стоички чисти, као Јувенал или Марко Аурелије, ни стоички храбри као Брутус или Катон. Стоицизам је овде стварно замењивао религију, и филозофи су били узели боговима њихова места.

Хришћански наук нам је дао идеју о љубави човечанској без обзира на расе и сталеже. Али стоицизам је дао безброј римских карактера који су постали школски узори за народ и песнички узори за све творевине духа. Римљани су били у своје доба највећи народ на свету, али и једини који су разумели величину света. Римски моралисти су говорили о човечанству, а римски законодавци су унели стоицизам у општу идеју о правди, и изграђивали законе за свет а не само за себе. Ни сами нисмо свесни колико у сваком од нас, у погледу идејном и моралном, има од римског карактера. Рим је био највећа школа о праву и дужности. — Рим је имао цареве какве није имала никад ниједна друга држава на земљи: Трајана, Антонија Побожног, Септима Севера, Марка Аурелија и Јовиана. Свет још вапи за таквим владарима. Примери Брутуса, Катона и Перса и данас су мерило за просвећено јунаштво, и за смисао о грађанској дужности. Чак и сами римски примери тирана, крволока и развратника били су највеће мере могућности. Све је овде било велико, и добро и зло; све је изражено у потпуности и у парадоксу.

Рим је био тло где се вечито живело за неку идеју. Ко ће порећи да пагански римски мудраци нису били инспирисани колико и хришћански Свети Оци? И ко ће порећи да пагански хероји нису умирали за своју идеју са истом мистичном егзалтацијом с којом су хришћански мученици умирали за своју фикцију! Стари Рим је имао своје карактере какве је дало и папско доба, и којим се поноси људство: Григорије Велики, Арнаулдо из Брешије, Свети Франческо, Савонарола. Стари Рим је живео у разврату и насиљу какве блага Атина није познавала; али те страшне мрље историје опрале су величине римских хероја. У хришћанско доба је папа Јован XII имао харем у свом Латерану и једног ђакона посветио у штали; у породици папе Александра VI трују једно друго. Али су овакве ужасе хришћанског света опрали својом крвљу хришћански мученици. S a n g u i s  m a r t y r u m. То је лепота на овом тлу вечитог прегорења и борбе за утопију.

Није свет знао за правду нити су људи знали за право док није постао римски грађанин. Нису народи престајали да се искорењују док нису дошле легије да донесу мир. Нису постојале ни европске народности док није цезар у оквиру римске државе формирао варварске масе. Наш идејни живот је везан за грчке филозофе, наш морални смисао за јеврејске пророке, а наша идеја о грађанској величини за римске карактере. Зато овде нико није странац. Сви смо пили на том извору, и сви смо прожети овом светлошћу. На сваком старом камену овог града има нешто написано од дубине свих људских колена и овде је запечаћено нешто од сопствене судбине свију нас.

Нема већег насиља над својим духом и душом него се поделити у Риму између две врсте емоција: оних које нам даје доба цезарско и оних из доба папског. Уосталом, све се овде наслонило једно на друго: старо цезарско купатило на какву цркву Средњег века; или црква Средњег века на какав данашњи енглески хотел. Била је вечита судбина Рима да једно обара кад треба да то подигне баш на истом месту, и често истим камењем, и на истим старим темељима. Није никад било суревњивости за прошлост. Старе базилике претваране су у хришћанске цркве, стари форуми у нове пијаце рибе и поврћа; стари храмови у народне саборнице; стари папски Квиринал у палату савојских краљева нове државе. Велика црква Арачели на Капитолу подигнута је на деловима храма Јупитеровог који је у цезарско доба имао кров од злата. У њу су донесени стубови ко зна све из којих паганских храмова, а један чак носи натпис да је из спаваће собе Августове. Тако и тридесет и шест јонских стубова од белог мрамора у цркви Свете Марије Мађоре узети су из храма Јунониног. У Латерану су четири позлаћена стуба донесена из храма са Капитола; Август их је излио од бронзаних кљунова египатских бродова после битке код Акцијума.

Нема тога нигде другде. У старој Теби је Рамесеум остао на свом месту усамљен у свом болу и својој лепоти, као и Амонов храм близу њега; и као Партенон у Атини и Света Софија у Цариграду. Али у Риму је Света Сабина подигнута на видовима храма Дианиног; Света Марија сопра Минерва над храмом Минерве; а света Марија Египатска је најпре храм који је сазидао још краљ Сервиус Тулиус. Све је помешано у слави и конфузно у односима. Према Марку Аурелију на бронзаном коњу на Капитолу, диже се високо под небом Гарибалди на железном коњу на Јаникулу. Недалеко од гроба Пија IX види се у једној палати споменик једног Зуава који је пао у борби против папског егоизма и за народну државу.

Поново је пробушен Палатин и нађене су, испод дворова старих цезара, куће старе господе, можда из времена Кориолана. Да се копало дубље, нашло би се и више. Била је и та вечна судбина овог града да ништа не умре од себе, и да се на свачем види насиље људске руке и свирепа воља за такмичењем. Овде је свако доба оставило своје трагове величине и бруке. Један од седам брегова на којима је саграђен Рим, требао је да отвори своју утробу да туда прође један тунел. Уз славну цркву на Капитолу, где има мрамора од Донатела и где је олтаре сликао чудни Пинтурикио, наслонио се накарадни споменик Уједињења, иронија данашњег уметничког генија ове земље. Нови банкарски Рим хоће све да затре: да своје дућане метне у старе палате, а своје банке да метне у старе цркве. Нигде се као у Риму не виде контрасти генерација и сукоби укуса овако јасно исписани на стварима.

Велика јата шева певају песму вечне младости над мрким камењем с обе стране пута Апије. Овде римски предео има над собом целу половину неба. Видик је безмеран. Римска поља се таласају у светлости која је веома помична, и која ниједној ствари не даје да остане равнодушна и закована за земљу. Бела црта овог широког пута иде одавде до мора, нестајући у даљини као сребрн глас.
Поред оваквих путева, најживљих и најосветљенијих, стари свет је дизао своја гробља. Стојали су овде господски мрамори са натписима пуним простачке поезије и кукавичког опраштања од живота. Мртви су овде били предстража живих. Они су овамо дошли да буду учесници љубави и сунца, јер је Апија била вена живота. Овде су били гробови Сенеке, Плинија Млађег и Луцилијуса; али је овде било и вечерње шеталиште старог Рима, као што је данас Пинчо. Златне носиљке куртизанки мешале су се са кочијама претора и сенатора. Сви народи истока и запада знали су за живот на овом путу. Овуда су се враћале легије са истока вукући за триумф краљеве Витаније и Азије; а Клеопатра се отровала да је не проведу овуд за триумф Октавијанов. — Мртви су то све знали кад су легали поред овог пута. Јер умрети, то није ништа; али бити заборављен, то је најсвирепија одмазда смрти над животом. Нико не зна колико је језив страх од заборава. Он прожима све највише сате и случајеве живота: љубав, херојство, геније. Он је својствен само онима који су знали сву цену живота. Људи ситних срећа немају тог страха; већма се боје смрти него заборава. Њих између живота и смрти води само путељак којим се пређе без ужаса, каткад и неопажено. Али људи великих судбина хоће да, потчинивши живот, потчине и смрт. Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други. Чемернијег страха и кобнијег парадокса нема од овог у целој човековој судбини.

Сад су овим путем тишине непроходне као шуме. Стари се записи бришу и губе своја слова на наше очи. Позлаћено камење маузолеја Цецилије Метеле блиста у овом јесењем пролећу. Један гроб, то је све што господари целим овим пределом. Један гроб, то је једино што се издиже изнад свега што овде живи. Све друго је нестало, али је гроб остао; гроб једне племићке са двора Августовог, из највећих дана царства. Сви други гробови су збрисани, и овде и свугде, али овај стоји усред овог видика, поред пута којим су пролазили сви рушиоци; он стоји непорушен, сјајан, непобеђен... а све је друго очајно тужно. Стари аквадуци расејани као каравани уклетих духова, распадају се од нашег погледа. Овде све друго пребива у дубоком очајању славе, и све живи у горкој љубави за умирањем.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. јун 1929. Књига -{XXVII}-, бр. 3. Стр. 161—172.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>a2o8t8d72m95runntx1jiv1dwgzuek8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145623</id>
      <parentid>145622</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:07:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145623</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54379" sha1="gufja6ay0384j8cded3ir750dkjmgsh" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Рима
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1929
| белешке= Види такође: [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']] (1930)
}}

Октобра 19**

{{gap}}Кад нам је двадесет година, ми на римским улицама мислимо на стотине генерација лепих римских жена које су прошле тим путевима. У тридесетој години, ми овде мислимо на старинске римске хероје и тражимо по путу Апији стопе далеких цезарских легија. У четрдесетој, мислимо на античке беседнике и мудраце. У педесетој, на мученике и светитеље. — Има наше срце једно своје доба Петронијуса и Лукулуса, друго Сципиона и Паулуса Емилиануса, треће Цицерона и Сенеке, четврто Светог Павла и Свете Цицилије. И градови имају увек по једно доба људског живота и људских страсти; једини је град Рим који има сва наша доба, и који даје свакој нашој страсти своје магије и своје истине; и када год се вратимо овамо, ми увек откривамо овде нова чудеса и нове лепоте. Рим није само вечит, него и вечно друкчији.

Јер ни на једној стопи наше земље није дуже боравила људска мисао, ни више оставила трага људска енергија. Римска држава није престајала у свету за непуне три хиљаде година: Када је свршила цезарска држава, она се претворила у духовно царство и папску државу. У Цариграду је једно време био златни престо римских царева, али је у Риму остала бронзана столица Светог Петра. Владара на Палатину брзо је заменио владар у Латерану и Ватикану. Од цезара који је био војник и првосвештеник, остао је владар и првосвештеник. Остала је у многом погледу и основа старе државне организације некадашњег царства: само место консулâ и проконсулâ у истим далеким провинцијама, стојали су сада владике и кардинали. То духовно царство и кад је губило своју снагу није губило свој континуитет. Никад се Хришћанство не би било раширило да није знало за путеве којим су и дотле ишли римски освајачи за освајање света; нити би се било одржало да није себи потчинило Рим. Беседници с форума, отишли су на предикаонице. Порез који се плаћао Богу и цезару, доцније се плаћао Богу и папи. Кад је Рим престао бити престоница целог античког света, постао је престоницом будуће опште вере; и умирући, стара држава се овековечила. Уједињење човечанства у једној држави није успело, и тад се пошло да се оно уједини у једној општој цркви. Паганизам није могао бити општа вера, јер је био основан на локалним божанствима; али што није могао бити Јупитер, то је могао Бог Хришћанства. Нове легије које су пошле одавде, нису носиле орлове него еванђеља; и путевима Апијом и Номентаном нису више ишле легије, него мисионери.

Атина је бивала и пролазила, али је Рим остао средиште света и магија великог дела људства које је најдубље веровало у Бога. Није само једном имао папа снагу некадашњих цезара. Јеретици, германски и француски краљеви, подела вере на више цркава, и година папства на више папа, ренесанса и реформа, све је прошло над овим градом, али главне његове основе никад нису попуцале. Разврати и уморства која су ишла из Латерана и Ватикана, чинили су да папа губи моћ и углед, али је свет побожни разликовао личност човека од личности свештеника, и свет је примао благослове Бонифација VII и Александра VI, и узимао причест из руке убица.

И данас ствари овде имају изглед свештених утвари; и све живи у голој усамљености своје историјске лепоте, јер је свака од њих један докуменат људске мисли и савести. Рим је највеће средиште, јер је овде рођена идеја о општој држави и затим основа о општој вери. Овде је постао римски законик о организацији живота: ослобођењу слуге од господара, сина од оца, жене од мужа, грађанина од цезара. Али је овде зачета и идеја о љубави још и пре хришћанског учења, јер римски филозофи нису били космичари него моралисти; и Епиктет, и Сенека, и Цицерон, и Марко Аурелије, говоре о моралу основаном на братству и једнакости међу људима. Идеја о човечанству и идеја о човечности постале су овде истовремено. Ниједан други антички народ није ишао да осваја да би ујединио, него да би покорио; само је римски народ имао смисао о великој заједници под истим законима. Он је пропао баш кад је постао општим царством, али се обновио постајући општом црквом. Римска држава и католичка црква живе у свима делима људског прогреса од времена кад су постале. За двадесет векова није се од њих могло одвојити ништа што би скренуло на беспуће ова два велика појма: римску правду и хришћанску љубав. Геније човечанства развијао се на њима кроз најразличније и најпротивуречније историјске периоде. Римска држава и хришћанска црква, то су два највећа схватања величине и хармоније.
Никад Рим није лепши него ноћу, и нигде ноћ није лепша него у Риму. Има улицâ и пијацâ које никад нисам видео друкче него ноћу, и којима никад нисам знао име ни правац. Такве су улице у Borgo Vecchio, и квартовима у којима живе мали људи, где се прозори погасе већ од првог мрака, и где је тишина дубока као ноћно море. Прелазио сам туда широке пијаце где у дубоком ћутању свог трулог камења стоје залеђене старе палате и манастири, и где нас ноћне утваре пресрећу као непријатељске страже, и прате до куће као разбојници. Овуда корачамо, а изгледа нам да тонемо; осећамо под ногама широке плоче, а изгледа нам да смо у барци која је изгубила своја весла. Свугде се испречиле сенке као непроходне шуме; а кад кроз мрак ударе сати с које цркве, нико се не би усудио да их броји. — У овим су тамним квартовима изумрли читави народи. Овом су стопом земљишта прошле и војске освајача, и сјајне процесије, и патроле инквизиције, и мученици и свеци, и најбучнији карневали, и најлепше жене, и највећи људи. А све стоји још на свом старом месту. Па ипак на сваком раскршћу, какав страх од смрти. Рим је вечан, а смрт је ипак на сваком кораку. Осећај да све овде умире, и трагичније него игде, никад нас не оставља, ни онде где нам све изгледа необориво и вечито. Рим је вечан, али као тамна палата смрти. Ова борба тих неумрлих ствари са смрћу, која се види на сваком месту, то је оно што се најдубље осети у тим ноћним лутањима по једном неизмерном беспућу лепоте и туге.

У римским пољима и римским вечерима први пут сам познао дубоки и неодољиви осећај самоће које наше време више нигде не даје. Једина земља самоће, то је још Италија са толиким празним обалама, и шумама куда још не пиште возови, са усамљеним малим градовима пуним цркава, са селима којима нико не зна име. У Француској су на најлепшим местима хотели, у Швајцарској санаторијуми, у Немачкој касарне, у Србији пивнице, у Белгији фабрике, у Русији цркве, у Турској гробља. Само је још у Италији могуће видети лепоту и тишину неподвајане и уједињене. Само се ту види лепота неоскврњена и тишина необешчашћена. Талијанска уметност је давала велика дела, јер су постојали уметници који су радили у градовима далеко од престонице, или живели у престоници далеко од људи. — Нико данас не зна колика је беда и унижење не смети остати сам са собом. Нико не зна колика је несрећа никад не чути у самоћи како тече наша сопствена крв кроз наше вене и слепоочнице, ни како се чују кораци наших сопствених мисли у тишини у којој се све прокаже. Ни колика је лепота чути говор воде и пупчање шуме у тишини; и гледати очи животиња у самоћи; и мотрити војске мрава на путу којим нико не пролази; и слепе мишеве у ваздуху у којем је све изумрло и угашено. Ко је био онај полубог који је поставио у самоћу пустиње Сфинкса са онако раширеним очима и онако отвореним ушима? Тај је дао највећу реч о лепоти и дубини самоће. Један стуб у античком римском пољу, чија једна половина стоји а друга лежи у трави, каква је то неодољива лепота смрти и славе. Има тишинâ којих се сећам више него најлепших речи.

Једни беже од људи у самоћу а други беже од самоће међу људе. Онај који навикне на самоћу, прекида са светом као што чедан прекида са порочним, или чист са нечистим. Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велики осећај, он се повлачи у самоћу шуме и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине. И када љубимо, најискреније љубимо у тишини осаме; за љубав је свет њен прогонилац, пљачкаш, убица. Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих самоћа. Данашњи салон сатире у заметку све велике љубави, и замењује их великим злочинима над собом и над другим. Велике љубави су рад немих и глухих сати као и велике идеје. Велика љубав је област која живи у пећини пустој и празној, и по шумама где не допире други глас него глас душе која се плоди слободно у неизмерне лепоте пожртвовања и вере у другог. Сујета се лечи само самоћом; самотник је једини господар самог себе.

Бог обитава пустињу и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришао божанству. Само малога човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највећи свет једног друштва. — Буда и Христос су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати. Глас из пустиње, глас јеврејских пророка, то је глас оних који су се окупали у тишини мртвих простора, и чули у себи глас неизмерне доброте и дубоке чистоте које владају само у самоћи. Они су затим ишли да објаве да су видели Бога, исток и запад свега. А то је зато што су у самоћи чули своју душу, еманацију божју, у пределу где се једино она чује, очишћена од свега, и као у ватри прекаљена. — Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку. Свети Бруно вапи: О beata solitudo! O sola solitudo!... Микеланђело је живео у пустињи, јер се одвајао од света. Његове су оне благе и сјајне речи: Не будите ме; говорите тихо... N o n m i r i s v e g l i a t e , p a r l a t e b a s s o... Петрарка није пристао да живи у блеску Ватикана, и цело његово дело носи велики печат идејног и трансцендентног живота једног самотника. Лаура је само у самоћи добила ону узвишену лепоту Богородице. Милтон је, слеп и одвојен од света, говорио другом у перо свој религиозни епос, и био индиферентен што за време док изговара своје свештене стихове по улицама његовог града бесни револуција. Мали и мирни тоскански градови и фламапски неми бургови дали су највеће уметнике. Париз и Лондон нису за велике песнике. Сви писци из тих данашњих Вавилона, у упоређењу на старе писце, имају на својим делима траг расејаности каква се има увек кад се говори с другим људима, а без оне благости и узвишене мирноће која се има кад се говори са самим собом. Пример Виктор Иго. Стални додир са светом, тумарање међу гомилама, раздражљивост његове сујете, нису дозволили да његова поезија добије онај религиозни осећај спокојства који има само узвишена усамљеност једне душе. Треба да се уметник и мислилац одвоји у пустињу, или се затвори у своју кућу као у тврђаву, и не силази међу свет друкче него што силазе они из тврђаве, у сухе дане, на реку, по воду.

Волео сам блага поподне на расејаним и пометеним путевима на старом Авентину, чије је шуме опевао Овид. Једно танко звоно, можда са Свете Сабине, прво осети конац дана, и одмах затим дигне на узбуну хиљаду других римских звонара. Једно за другим, као јата белих птица, дигну се у ваздух звуци са Свете Бибијане, затим са Свете Нереје и Ахилеје, и после са Светог Чезара, док најзад не забруји цео свештени град с краја до на крај, у безбројним металима, у једној какофонији свих тонова, док се све то не раствори у потмуло једнолично брујање и у прашину мелодије. То је кас кад се Рим растаје са једним окончаним даном или једним окончаним столећем. Звуци се помешају са целим морем шарене светлости. Са неколико невидљивих и прастарих звонара ударе стари маљеви и клатна, а звуци попадају по тамним крововима и поломе се по тротоарима. Светлост иде изнад града у лепршавим огњеним платнима. Ветрић се игра сјајем и мелодијом у ваздуху који је препун ватре и звука. То дугочасно брујање старог града из сваке његове пукотине и из сваке његове поре, то је извесно једна религиозна екстаза коју никакав град на свету није могао дати. Дуги и несравњиви четврт сата у вечерњем римском пољу, то је један од највећих догађаја људског срца.

Овде таквим сјајем отпочињу ноћи каквим би другде отпочело јутро. У другим старим хришћанским градовима падање мрака је језиво, као да ће се истог часа погасити све ватре овог света и затворити сви извори воде. По њиним улицама падне мрак који од ствари направи утваре и наказе. Али овде падање ноћи, то је провала светлости. Боје се претварају у ватрена влакна која се дуго исткивају и распродају, замршују и расплећу, и које од свега на земљи начине интриге сунца. Стари град изгледа тад да је изишао из својих темеља и да лебди у ваздуху кроз који протичу дубоке реке звука. Ово је ненадмашна слава у природи и празник у небу. Најзад, и кад Рим већ цео замркне, још по Авентину тумарају разбијене војске светлости. Оне нестану тек кад у даљини малакше и последње старо звоно, једно од оних која су сто пута позивала да се бежи од варвара; или сребрни гласић каквог малог звона које у тами утрне, као свећица.

Овај брег Авентино је у античко доба био најскромнији од седам римских брегова. У цезарско доба, брдо нишчих. Његова убога лепота нема повести; има једва мало легенде. За време Ромулуса, још овај брег није припадао његовој држави. Авентино је за римско краљевство први освојио благи краљ Нума, његов наследник, кад је победио два атира, Пикуса и Фаунуса, који су дотле владали овим брегом. А победио их је кад их је заробио пијане од његовог вина и меда што је лукави краљ био кришом усуо у изворе са којих су они пили воду; иначе никад не би победио друкче та два фауна са брзим ногама и опасним рошчићима. — Авентино је била велика покрајина самоће и дубоко царство тишине. А краљ Нума је био највећи самотник старог века, највећи љубавник самоће. Савршени мистик и најрелигиознији владар; најчуднија паганска персоналност и најизрађенији тип краља-мудраца. Можда само историјски мит, али ипак готова истина; и можда само фантастична фигура, али ипак изграђена физиономија. Ни сањалица ни меланхолик, него ћуталица и мислилац. Изабрао је Авентино, ту тврђаву тишине, за своју неспокојну и невеселу душу. Бежао је од људи које је волео и дружио се само са нимфом Егеријом, чија је шума била близу Авентина, и која је знала божанске тајне и говорила их краљу. — Једино самотничке стопе тог чудног владара остале су по античком Авентину, изабраном за побожна лутања. Стари век га је сматрао учеником Питагоре, јер је овај грчки мистик наредио био ћутање својим ученицима. Међутим Нума је живео више него за столеће пре мудраца грчког. Али ако није био његов ученик, значи само да је био питагорист пре Питагоре. — Свакако био је различан од свих других шефова народних и државних античког доба; дубљи него Тезеј и чуднији него Ликург. Од ратничког Ромулусовог града направио је град храмова; од добрих људи, свештенике; од војника, занатлије; од поштених жена, калуђерице. За преко четрдесет година његовог краљевања није било рата: јер је тај љубитељ тишине веровао да је мир мудрост живота. — За себе и своју самотничку душу освојио је од фауна овај Авентино са његовим каскадама маслинâ и водâ. Краљ Нума је основао у Риму храм богињи Тацити, што значи божанству Ћутања, богињи са затвореним уснама.
Али откуда тај чудни инстинкт за самоћу у то доба историје кад су још владале дубоке тишине по целој земљи? Откуд та љубав за изналажење тајне живота у доба кад је људство тек било почело и кад своју праву тајну није још ни имало? У лепом миту о Нуми има нечег савршено хришћанског. Овакав какав је, највише кроз Плутарха, дошао до нас, Нума је најхришћанскије лице паганског света, и по својој љубави за људе од којих се крио и по свом страху од тајне за којом је међутим неуморно трагао. Авентино није никад престајао да буде брдо меланхолије, јер је било брдо вере и самоће, које су, обадве, направљене од туге. Краљ Нума је још сјајна утвара коју сретате по самотним путевима римске кампање, једини који овде господари нашим самоћама, и чији је мит лепши од Августове повести.

Авентино је још само једном постао озарени брег. Ако је за цезарско доба био брдо нишчих, за папско доба је био пребивалиште неколицине светаца. Још овде у једној цркви стоји проповедаоница папе Григорија Великог, који је спасао Рим од куге и од варвара, и говорио овде благу хришћанску истину у њеној назаретској чистоти. Али је Авентино био највећи кад је био постао тврђавом угроженог хришћанства: кад је овде под једном наранџом сањао Свети Доминико, један од највећих политичара и војника вере, свој страшни сан Христовог осветника. Зато сам у своја пролетња и јесења лутања овуд већма мислио на ову огромну средњевековну фигуру, него на све што јој је овде претходило. Само је лепо оно што је страшно — рекао је песник.

Два највећа свеца из XIII века били су талијански мистик Свети Фрања из Асизе и шпански догматичар свети Доминико из кастиљанске Калеруеге. Ничег нису имали заједничког та два свеца и лична познаника, осим што је светац из Асизе онолико волео веру колико је светац из Шпаније мрзео безвернике. Талијански мистик је живео по шумама и пећинама свог Субазиа и на меланхоличном језеру Тразимене говорио да је Бог свугде: у срцима људи, у крилима птица, у снази зверова. Курјаци умиру од глади а птице од мрава, и све је уједињено у општој судбини, сва бића су везана међу собом, а сва уједно за Творца који је извор заједнице и љубави. Шпански светац, напротив, проповедао је по Шпанији и Француској покољ јеретика патарена који су деца сотонина. И, на шпански начин, одвајао је од Бога не само животиње него и људе који нису веровали као он. — Ученици свеца из Асизе вратили су талијанском католичанству нежност примитивне хришћанске цркве каква се од доба Григорија Великог није више познавала; а ученици свеца из Шпаније унели су у веру ригоризам и непомирљивост шпанског амвона, и упалили ломаче инквизиције. Свети Франческо је зверове звао браћом, а Свети Доминик је целе људске провинције препоручивао за пламен и џелате. У овој двојици светитеља су, јасније него игде, оличене разлике између ведрог католичанства талијанског и мрачног католичанства шпанског. Никад у Шпанији не би могао понићи проповедник као светац из Асизе, да се исти час не би обрнуо у мрачњака као што је био овај светац из Калеруеге. — Свети Доминико је био кључар и магнат цркве, а свети Франческо је њен песник и гладница. Један виче џелатима: „Побијте их све, а Бог ће после сам одвојити добре од рђавих.” Други благосиља рањаве и лечи губаве. Свети Франческо је био пророк и скрушени слуга олтара; а Свети Доминико је био теолог догматичар, црквени политичар, и, најзад, војник вере. Један је клицао љубав, а други поредак; један веру, а другу догму; један побожност, а други послушност. Доминиканци су били војска цркве против јеретика, и од почетка XIII века шефови папске инквизиције Санто Официо. И то све док нису дошле војске језуита да их смене у XV веку. Само је Шпанац Игнасио из Лојоле могао сменити Шпанца Доминика из Калеруеге. Доминиканци су били преки војници, а језуити били гипки дипломати. Савонарола и Томасо Кампанела су били доминиканци. — Али између Светог Франческа и Светог Доминика постојале су и разлике у погледу развитка саме вере: први је оличење једне благе верске идиле, а други је оличење свирепе верске политике.
Данте се дивио обојици на начин великог католичког песника. Светом Франческу се дивио, јер је дао вери своје детиње срце... N a c q u e a l m o n d o u n S o l e... А Светом Доминику се дивио, јер је истој вери дао своју гвоздену мишицу.

Нигде историјска визија није ни моћна ни сугестивна колико у Риму. Ми се овде осећамо савременици свих ствари овог града. Као да су јуче на наше очи ударили овде први четвртасти камен на Палатину двојица младе браће које је задојила вучица из римског поља. Као да смо својим очима видели све цезаре у цирку, све папе на амвону, све мученике на ломачи, све варваре на бесним коњима победилаца и рушилаца. И као да смо и сами ишли овуд гологлави у свима процесијама. Живот атинског света и источних народа истог доба, ми смо само разумели и запамтили; али живот овог града ми смо и сами проживели. Атина је узвишенија, али нам је Рим ближи.

Јер су стари римски људи још уз нас и са нама. Још идемо њиним путевима по свима старим континентима; и још прелазимо преко њиних мостова по нашим сопственим рекама; и још по нашим пољима лежи римски свет у гробљима која откопавамо; и још се дивимо њиховим аквадуцима и пијемо воду из њихових цистерна као из њиховог длана. Зато су нам блиски. И кад нисмо ми код њих у Риму, они су код нас и у нашој кући.

Чак и грчка мисао је прешла на велики део нас преко живота римског: преко њихових књига и њихових институција. За наш морални живот је стоицизам био једно од највећих упоришта. Стоицизам је стварно дошао к нама више из Рима него непосредно из Атине. Римски стоици су га и изградили. Код атинских стоика је врлина изгледала сујета, затварање у себе, привилегија елите; код римског грађанина је та иста доктрина постала грађанском свешћу, правним смислом, социјалним осећањем, науком о акцији, вером у дужност. Цицерон препоручује своме народу само филозофију која је практична мудрост за живот, као што је Волтер то исто препоручивао свом народу и свом времену. То је зато што су Платон у Риму а Декарт у Француској подједнако били одвели друштво у чисте апстракције које су без везе с људским животом. И филозофија, и историја, и књижевност, све је било у Риму у знаку стоицизма. У Риму су били подједнако искрени стоици и преубоги Епиктет као и пребогати Сенека. Нико није дубље стоички моралан него Тацит; ни стоички практичан као Папиниус или Гајус; ни стоички чисти, као Јувенал или Марко Аурелије, ни стоички храбри као Брутус или Катон. Стоицизам је овде стварно замењивао религију, и филозофи су били узели боговима њихова места.

Хришћански наук нам је дао идеју о љубави човечанској без обзира на расе и сталеже. Али стоицизам је дао безброј римских карактера који су постали школски узори за народ и песнички узори за све творевине духа. Римљани су били у своје доба највећи народ на свету, али и једини који су разумели величину света. Римски моралисти су говорили о човечанству, а римски законодавци су унели стоицизам у општу идеју о правди, и изграђивали законе за свет а не само за себе. Ни сами нисмо свесни колико у сваком од нас, у погледу идејном и моралном, има од римског карактера. Рим је био највећа школа о праву и дужности. — Рим је имао цареве какве није имала никад ниједна друга држава на земљи: Трајана, Антонија Побожног, Септима Севера, Марка Аурелија и Јовиана. Свет још вапи за таквим владарима. Примери Брутуса, Катона и Перса и данас су мерило за просвећено јунаштво, и за смисао о грађанској дужности. Чак и сами римски примери тирана, крволока и развратника били су највеће мере могућности. Све је овде било велико, и добро и зло; све је изражено у потпуности и у парадоксу.

Рим је био тло где се вечито живело за неку идеју. Ко ће порећи да пагански римски мудраци нису били инспирисани колико и хришћански Свети Оци? И ко ће порећи да пагански хероји нису умирали за своју идеју са истом мистичном егзалтацијом с којом су хришћански мученици умирали за своју фикцију! Стари Рим је имао своје карактере какве је дало и папско доба, и којим се поноси људство: Григорије Велики, Арнаулдо из Брешије, Свети Франческо, Савонарола. Стари Рим је живео у разврату и насиљу какве блага Атина није познавала; али те страшне мрље историје опрале су величине римских хероја. У хришћанско доба је папа Јован XII имао харем у свом Латерану и једног ђакона посветио у штали; у породици папе Александра VI трују једно друго. Али су овакве ужасе хришћанског света опрали својом крвљу хришћански мученици. S a n g u i s  m a r t y r u m. То је лепота на овом тлу вечитог прегорења и борбе за утопију.

Није свет знао за правду нити су људи знали за право док није постао римски грађанин. Нису народи престајали да се искорењују док нису дошле легије да донесу мир. Нису постојале ни европске народности док није цезар у оквиру римске државе формирао варварске масе. Наш идејни живот је везан за грчке филозофе, наш морални смисао за јеврејске пророке, а наша идеја о грађанској величини за римске карактере. Зато овде нико није странац. Сви смо пили на том извору, и сви смо прожети овом светлошћу. На сваком старом камену овог града има нешто написано од дубине свих људских колена и овде је запечаћено нешто од сопствене судбине свију нас.

Нема већег насиља над својим духом и душом него се поделити у Риму између две врсте емоција: оних које нам даје доба цезарско и оних из доба папског. Уосталом, све се овде наслонило једно на друго: старо цезарско купатило на какву цркву Средњег века; или црква Средњег века на какав данашњи енглески хотел. Била је вечита судбина Рима да једно обара кад треба да то подигне баш на истом месту, и често истим камењем, и на истим старим темељима. Није никад било суревњивости за прошлост. Старе базилике претваране су у хришћанске цркве, стари форуми у нове пијаце рибе и поврћа; стари храмови у народне саборнице; стари папски Квиринал у палату савојских краљева нове државе. Велика црква Арачели на Капитолу подигнута је на деловима храма Јупитеровог који је у цезарско доба имао кров од злата. У њу су донесени стубови ко зна све из којих паганских храмова, а један чак носи натпис да је из спаваће собе Августове. Тако и тридесет и шест јонских стубова од белог мрамора у цркви Свете Марије Мађоре узети су из храма Јунониног. У Латерану су четири позлаћена стуба донесена из храма са Капитола; Август их је излио од бронзаних кљунова египатских бродова после битке код Акцијума.

Нема тога нигде другде. У старој Теби је Рамесеум остао на свом месту усамљен у свом болу и својој лепоти, као и Амонов храм близу њега; и као Партенон у Атини и Света Софија у Цариграду. Али у Риму је Света Сабина подигнута на видовима храма Дианиног; Света Марија сопра Минерва над храмом Минерве; а света Марија Египатска је најпре храм који је сазидао још краљ Сервиус Тулиус. Све је помешано у слави и конфузно у односима. Према Марку Аурелију на бронзаном коњу на Капитолу, диже се високо под небом Гарибалди на железном коњу на Јаникулу. Недалеко од гроба Пија IX види се у једној палати споменик једног Зуава који је пао у борби против папског егоизма и за народну државу.

Поново је пробушен Палатин и нађене су, испод дворова старих цезара, куће старе господе, можда из времена Кориолана. Да се копало дубље, нашло би се и више. Била је и та вечна судбина овог града да ништа не умре од себе, и да се на свачем види насиље људске руке и свирепа воља за такмичењем. Овде је свако доба оставило своје трагове величине и бруке. Један од седам брегова на којима је саграђен Рим, требао је да отвори своју утробу да туда прође један тунел. Уз славну цркву на Капитолу, где има мрамора од Донатела и где је олтаре сликао чудни Пинтурикио, наслонио се накарадни споменик Уједињења, иронија данашњег уметничког генија ове земље. Нови банкарски Рим хоће све да затре: да своје дућане метне у старе палате, а своје банке да метне у старе цркве. Нигде се као у Риму не виде контрасти генерација и сукоби укуса овако јасно исписани на стварима.

Велика јата шева певају песму вечне младости над мрким камењем с обе стране пута Апије. Овде римски предео има над собом целу половину неба. Видик је безмеран. Римска поља се таласају у светлости која је веома помична, и која ниједној ствари не даје да остане равнодушна и закована за земљу. Бела црта овог широког пута иде одавде до мора, нестајући у даљини као сребрн глас.
Поред оваквих путева, најживљих и најосветљенијих, стари свет је дизао своја гробља. Стојали су овде господски мрамори са натписима пуним простачке поезије и кукавичког опраштања од живота. Мртви су овде били предстража живих. Они су овамо дошли да буду учесници љубави и сунца, јер је Апија била вена живота. Овде су били гробови Сенеке, Плинија Млађег и Луцилијуса; али је овде било и вечерње шеталиште старог Рима, као што је данас Пинчо. Златне носиљке куртизанки мешале су се са кочијама претора и сенатора. Сви народи истока и запада знали су за живот на овом путу. Овуда су се враћале легије са истока вукући за триумф краљеве Витаније и Азије; а Клеопатра се отровала да је не проведу овуд за триумф Октавијанов. — Мртви су то све знали кад су легали поред овог пута. Јер умрети, то није ништа; али бити заборављен, то је најсвирепија одмазда смрти над животом. Нико не зна колико је језив страх од заборава. Он прожима све највише сате и случајеве живота: љубав, херојство, геније. Он је својствен само онима који су знали сву цену живота. Људи ситних срећа немају тог страха; већма се боје смрти него заборава. Њих између живота и смрти води само путељак којим се пређе без ужаса, каткад и неопажено. Али људи великих судбина хоће да, потчинивши живот, потчине и смрт. Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други. Чемернијег страха и кобнијег парадокса нема од овог у целој човековој судбини.

Сад су овим путем тишине непроходне као шуме. Стари се записи бришу и губе своја слова на наше очи. Позлаћено камење маузолеја Цецилије Метеле блиста у овом јесењем пролећу. Један гроб, то је све што господари целим овим пределом. Један гроб, то је једино што се издиже изнад свега што овде живи. Све друго је нестало, али је гроб остао; гроб једне племићке са двора Августовог, из највећих дана царства. Сви други гробови су збрисани, и овде и свугде, али овај стоји усред овог видика, поред пута којим су пролазили сви рушиоци; он стоји непорушен, сјајан, непобеђен... а све је друго очајно тужно. Стари аквадуци расејани као каравани уклетих духова, распадају се од нашег погледа. Овде све друго пребива у дубоком очајању славе, и све живи у горкој љубави за умирањем.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. јун 1929. Књига -{XXVII}-, бр. 3. Стр. 161—172.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>gufja6ay0384j8cded3ir750dkjmgsh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145624</id>
      <parentid>145623</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:07:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145624</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54396" sha1="mpx2byr2dkwzqpva8rt14fyp5aiu8um" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Рима
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1929
| белешке= &lt;center&gt;Види такође: [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']] (1930)&lt;/center&gt;
}}

Октобра 19**

{{gap}}Кад нам је двадесет година, ми на римским улицама мислимо на стотине генерација лепих римских жена које су прошле тим путевима. У тридесетој години, ми овде мислимо на старинске римске хероје и тражимо по путу Апији стопе далеких цезарских легија. У четрдесетој, мислимо на античке беседнике и мудраце. У педесетој, на мученике и светитеље. — Има наше срце једно своје доба Петронијуса и Лукулуса, друго Сципиона и Паулуса Емилиануса, треће Цицерона и Сенеке, четврто Светог Павла и Свете Цицилије. И градови имају увек по једно доба људског живота и људских страсти; једини је град Рим који има сва наша доба, и који даје свакој нашој страсти своје магије и своје истине; и када год се вратимо овамо, ми увек откривамо овде нова чудеса и нове лепоте. Рим није само вечит, него и вечно друкчији.

Јер ни на једној стопи наше земље није дуже боравила људска мисао, ни више оставила трага људска енергија. Римска држава није престајала у свету за непуне три хиљаде година: Када је свршила цезарска држава, она се претворила у духовно царство и папску државу. У Цариграду је једно време био златни престо римских царева, али је у Риму остала бронзана столица Светог Петра. Владара на Палатину брзо је заменио владар у Латерану и Ватикану. Од цезара који је био војник и првосвештеник, остао је владар и првосвештеник. Остала је у многом погледу и основа старе државне организације некадашњег царства: само место консулâ и проконсулâ у истим далеким провинцијама, стојали су сада владике и кардинали. То духовно царство и кад је губило своју снагу није губило свој континуитет. Никад се Хришћанство не би било раширило да није знало за путеве којим су и дотле ишли римски освајачи за освајање света; нити би се било одржало да није себи потчинило Рим. Беседници с форума, отишли су на предикаонице. Порез који се плаћао Богу и цезару, доцније се плаћао Богу и папи. Кад је Рим престао бити престоница целог античког света, постао је престоницом будуће опште вере; и умирући, стара држава се овековечила. Уједињење човечанства у једној држави није успело, и тад се пошло да се оно уједини у једној општој цркви. Паганизам није могао бити општа вера, јер је био основан на локалним божанствима; али што није могао бити Јупитер, то је могао Бог Хришћанства. Нове легије које су пошле одавде, нису носиле орлове него еванђеља; и путевима Апијом и Номентаном нису више ишле легије, него мисионери.

Атина је бивала и пролазила, али је Рим остао средиште света и магија великог дела људства које је најдубље веровало у Бога. Није само једном имао папа снагу некадашњих цезара. Јеретици, германски и француски краљеви, подела вере на више цркава, и година папства на више папа, ренесанса и реформа, све је прошло над овим градом, али главне његове основе никад нису попуцале. Разврати и уморства која су ишла из Латерана и Ватикана, чинили су да папа губи моћ и углед, али је свет побожни разликовао личност човека од личности свештеника, и свет је примао благослове Бонифација VII и Александра VI, и узимао причест из руке убица.

И данас ствари овде имају изглед свештених утвари; и све живи у голој усамљености своје историјске лепоте, јер је свака од њих један докуменат људске мисли и савести. Рим је највеће средиште, јер је овде рођена идеја о општој држави и затим основа о општој вери. Овде је постао римски законик о организацији живота: ослобођењу слуге од господара, сина од оца, жене од мужа, грађанина од цезара. Али је овде зачета и идеја о љубави још и пре хришћанског учења, јер римски филозофи нису били космичари него моралисти; и Епиктет, и Сенека, и Цицерон, и Марко Аурелије, говоре о моралу основаном на братству и једнакости међу људима. Идеја о човечанству и идеја о човечности постале су овде истовремено. Ниједан други антички народ није ишао да осваја да би ујединио, него да би покорио; само је римски народ имао смисао о великој заједници под истим законима. Он је пропао баш кад је постао општим царством, али се обновио постајући општом црквом. Римска држава и католичка црква живе у свима делима људског прогреса од времена кад су постале. За двадесет векова није се од њих могло одвојити ништа што би скренуло на беспуће ова два велика појма: римску правду и хришћанску љубав. Геније човечанства развијао се на њима кроз најразличније и најпротивуречније историјске периоде. Римска држава и хришћанска црква, то су два највећа схватања величине и хармоније.
Никад Рим није лепши него ноћу, и нигде ноћ није лепша него у Риму. Има улицâ и пијацâ које никад нисам видео друкче него ноћу, и којима никад нисам знао име ни правац. Такве су улице у Borgo Vecchio, и квартовима у којима живе мали људи, где се прозори погасе већ од првог мрака, и где је тишина дубока као ноћно море. Прелазио сам туда широке пијаце где у дубоком ћутању свог трулог камења стоје залеђене старе палате и манастири, и где нас ноћне утваре пресрећу као непријатељске страже, и прате до куће као разбојници. Овуда корачамо, а изгледа нам да тонемо; осећамо под ногама широке плоче, а изгледа нам да смо у барци која је изгубила своја весла. Свугде се испречиле сенке као непроходне шуме; а кад кроз мрак ударе сати с које цркве, нико се не би усудио да их броји. — У овим су тамним квартовима изумрли читави народи. Овом су стопом земљишта прошле и војске освајача, и сјајне процесије, и патроле инквизиције, и мученици и свеци, и најбучнији карневали, и најлепше жене, и највећи људи. А све стоји још на свом старом месту. Па ипак на сваком раскршћу, какав страх од смрти. Рим је вечан, а смрт је ипак на сваком кораку. Осећај да све овде умире, и трагичније него игде, никад нас не оставља, ни онде где нам све изгледа необориво и вечито. Рим је вечан, али као тамна палата смрти. Ова борба тих неумрлих ствари са смрћу, која се види на сваком месту, то је оно што се најдубље осети у тим ноћним лутањима по једном неизмерном беспућу лепоте и туге.

У римским пољима и римским вечерима први пут сам познао дубоки и неодољиви осећај самоће које наше време више нигде не даје. Једина земља самоће, то је још Италија са толиким празним обалама, и шумама куда још не пиште возови, са усамљеним малим градовима пуним цркава, са селима којима нико не зна име. У Француској су на најлепшим местима хотели, у Швајцарској санаторијуми, у Немачкој касарне, у Србији пивнице, у Белгији фабрике, у Русији цркве, у Турској гробља. Само је још у Италији могуће видети лепоту и тишину неподвајане и уједињене. Само се ту види лепота неоскврњена и тишина необешчашћена. Талијанска уметност је давала велика дела, јер су постојали уметници који су радили у градовима далеко од престонице, или живели у престоници далеко од људи. — Нико данас не зна колика је беда и унижење не смети остати сам са собом. Нико не зна колика је несрећа никад не чути у самоћи како тече наша сопствена крв кроз наше вене и слепоочнице, ни како се чују кораци наших сопствених мисли у тишини у којој се све прокаже. Ни колика је лепота чути говор воде и пупчање шуме у тишини; и гледати очи животиња у самоћи; и мотрити војске мрава на путу којим нико не пролази; и слепе мишеве у ваздуху у којем је све изумрло и угашено. Ко је био онај полубог који је поставио у самоћу пустиње Сфинкса са онако раширеним очима и онако отвореним ушима? Тај је дао највећу реч о лепоти и дубини самоће. Један стуб у античком римском пољу, чија једна половина стоји а друга лежи у трави, каква је то неодољива лепота смрти и славе. Има тишинâ којих се сећам више него најлепших речи.

Једни беже од људи у самоћу а други беже од самоће међу људе. Онај који навикне на самоћу, прекида са светом као што чедан прекида са порочним, или чист са нечистим. Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велики осећај, он се повлачи у самоћу шуме и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине. И када љубимо, најискреније љубимо у тишини осаме; за љубав је свет њен прогонилац, пљачкаш, убица. Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих самоћа. Данашњи салон сатире у заметку све велике љубави, и замењује их великим злочинима над собом и над другим. Велике љубави су рад немих и глухих сати као и велике идеје. Велика љубав је област која живи у пећини пустој и празној, и по шумама где не допире други глас него глас душе која се плоди слободно у неизмерне лепоте пожртвовања и вере у другог. Сујета се лечи само самоћом; самотник је једини господар самог себе.

Бог обитава пустињу и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришао божанству. Само малога човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највећи свет једног друштва. — Буда и Христос су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати. Глас из пустиње, глас јеврејских пророка, то је глас оних који су се окупали у тишини мртвих простора, и чули у себи глас неизмерне доброте и дубоке чистоте које владају само у самоћи. Они су затим ишли да објаве да су видели Бога, исток и запад свега. А то је зато што су у самоћи чули своју душу, еманацију божју, у пределу где се једино она чује, очишћена од свега, и као у ватри прекаљена. — Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку. Свети Бруно вапи: О beata solitudo! O sola solitudo!... Микеланђело је живео у пустињи, јер се одвајао од света. Његове су оне благе и сјајне речи: Не будите ме; говорите тихо... N o n m i r i s v e g l i a t e , p a r l a t e b a s s o... Петрарка није пристао да живи у блеску Ватикана, и цело његово дело носи велики печат идејног и трансцендентног живота једног самотника. Лаура је само у самоћи добила ону узвишену лепоту Богородице. Милтон је, слеп и одвојен од света, говорио другом у перо свој религиозни епос, и био индиферентен што за време док изговара своје свештене стихове по улицама његовог града бесни револуција. Мали и мирни тоскански градови и фламапски неми бургови дали су највеће уметнике. Париз и Лондон нису за велике песнике. Сви писци из тих данашњих Вавилона, у упоређењу на старе писце, имају на својим делима траг расејаности каква се има увек кад се говори с другим људима, а без оне благости и узвишене мирноће која се има кад се говори са самим собом. Пример Виктор Иго. Стални додир са светом, тумарање међу гомилама, раздражљивост његове сујете, нису дозволили да његова поезија добије онај религиозни осећај спокојства који има само узвишена усамљеност једне душе. Треба да се уметник и мислилац одвоји у пустињу, или се затвори у своју кућу као у тврђаву, и не силази међу свет друкче него што силазе они из тврђаве, у сухе дане, на реку, по воду.

Волео сам блага поподне на расејаним и пометеним путевима на старом Авентину, чије је шуме опевао Овид. Једно танко звоно, можда са Свете Сабине, прво осети конац дана, и одмах затим дигне на узбуну хиљаду других римских звонара. Једно за другим, као јата белих птица, дигну се у ваздух звуци са Свете Бибијане, затим са Свете Нереје и Ахилеје, и после са Светог Чезара, док најзад не забруји цео свештени град с краја до на крај, у безбројним металима, у једној какофонији свих тонова, док се све то не раствори у потмуло једнолично брујање и у прашину мелодије. То је кас кад се Рим растаје са једним окончаним даном или једним окончаним столећем. Звуци се помешају са целим морем шарене светлости. Са неколико невидљивих и прастарих звонара ударе стари маљеви и клатна, а звуци попадају по тамним крововима и поломе се по тротоарима. Светлост иде изнад града у лепршавим огњеним платнима. Ветрић се игра сјајем и мелодијом у ваздуху који је препун ватре и звука. То дугочасно брујање старог града из сваке његове пукотине и из сваке његове поре, то је извесно једна религиозна екстаза коју никакав град на свету није могао дати. Дуги и несравњиви четврт сата у вечерњем римском пољу, то је један од највећих догађаја људског срца.

Овде таквим сјајем отпочињу ноћи каквим би другде отпочело јутро. У другим старим хришћанским градовима падање мрака је језиво, као да ће се истог часа погасити све ватре овог света и затворити сви извори воде. По њиним улицама падне мрак који од ствари направи утваре и наказе. Али овде падање ноћи, то је провала светлости. Боје се претварају у ватрена влакна која се дуго исткивају и распродају, замршују и расплећу, и које од свега на земљи начине интриге сунца. Стари град изгледа тад да је изишао из својих темеља и да лебди у ваздуху кроз који протичу дубоке реке звука. Ово је ненадмашна слава у природи и празник у небу. Најзад, и кад Рим већ цео замркне, још по Авентину тумарају разбијене војске светлости. Оне нестану тек кад у даљини малакше и последње старо звоно, једно од оних која су сто пута позивала да се бежи од варвара; или сребрни гласић каквог малог звона које у тами утрне, као свећица.

Овај брег Авентино је у античко доба био најскромнији од седам римских брегова. У цезарско доба, брдо нишчих. Његова убога лепота нема повести; има једва мало легенде. За време Ромулуса, још овај брег није припадао његовој држави. Авентино је за римско краљевство први освојио благи краљ Нума, његов наследник, кад је победио два атира, Пикуса и Фаунуса, који су дотле владали овим брегом. А победио их је кад их је заробио пијане од његовог вина и меда што је лукави краљ био кришом усуо у изворе са којих су они пили воду; иначе никад не би победио друкче та два фауна са брзим ногама и опасним рошчићима. — Авентино је била велика покрајина самоће и дубоко царство тишине. А краљ Нума је био највећи самотник старог века, највећи љубавник самоће. Савршени мистик и најрелигиознији владар; најчуднија паганска персоналност и најизрађенији тип краља-мудраца. Можда само историјски мит, али ипак готова истина; и можда само фантастична фигура, али ипак изграђена физиономија. Ни сањалица ни меланхолик, него ћуталица и мислилац. Изабрао је Авентино, ту тврђаву тишине, за своју неспокојну и невеселу душу. Бежао је од људи које је волео и дружио се само са нимфом Егеријом, чија је шума била близу Авентина, и која је знала божанске тајне и говорила их краљу. — Једино самотничке стопе тог чудног владара остале су по античком Авентину, изабраном за побожна лутања. Стари век га је сматрао учеником Питагоре, јер је овај грчки мистик наредио био ћутање својим ученицима. Међутим Нума је живео више него за столеће пре мудраца грчког. Али ако није био његов ученик, значи само да је био питагорист пре Питагоре. — Свакако био је различан од свих других шефова народних и државних античког доба; дубљи него Тезеј и чуднији него Ликург. Од ратничког Ромулусовог града направио је град храмова; од добрих људи, свештенике; од војника, занатлије; од поштених жена, калуђерице. За преко четрдесет година његовог краљевања није било рата: јер је тај љубитељ тишине веровао да је мир мудрост живота. — За себе и своју самотничку душу освојио је од фауна овај Авентино са његовим каскадама маслинâ и водâ. Краљ Нума је основао у Риму храм богињи Тацити, што значи божанству Ћутања, богињи са затвореним уснама.
Али откуда тај чудни инстинкт за самоћу у то доба историје кад су још владале дубоке тишине по целој земљи? Откуд та љубав за изналажење тајне живота у доба кад је људство тек било почело и кад своју праву тајну није још ни имало? У лепом миту о Нуми има нечег савршено хришћанског. Овакав какав је, највише кроз Плутарха, дошао до нас, Нума је најхришћанскије лице паганског света, и по својој љубави за људе од којих се крио и по свом страху од тајне за којом је међутим неуморно трагао. Авентино није никад престајао да буде брдо меланхолије, јер је било брдо вере и самоће, које су, обадве, направљене од туге. Краљ Нума је још сјајна утвара коју сретате по самотним путевима римске кампање, једини који овде господари нашим самоћама, и чији је мит лепши од Августове повести.

Авентино је још само једном постао озарени брег. Ако је за цезарско доба био брдо нишчих, за папско доба је био пребивалиште неколицине светаца. Још овде у једној цркви стоји проповедаоница папе Григорија Великог, који је спасао Рим од куге и од варвара, и говорио овде благу хришћанску истину у њеној назаретској чистоти. Али је Авентино био највећи кад је био постао тврђавом угроженог хришћанства: кад је овде под једном наранџом сањао Свети Доминико, један од највећих политичара и војника вере, свој страшни сан Христовог осветника. Зато сам у своја пролетња и јесења лутања овуд већма мислио на ову огромну средњевековну фигуру, него на све што јој је овде претходило. Само је лепо оно што је страшно — рекао је песник.

Два највећа свеца из XIII века били су талијански мистик Свети Фрања из Асизе и шпански догматичар свети Доминико из кастиљанске Калеруеге. Ничег нису имали заједничког та два свеца и лична познаника, осим што је светац из Асизе онолико волео веру колико је светац из Шпаније мрзео безвернике. Талијански мистик је живео по шумама и пећинама свог Субазиа и на меланхоличном језеру Тразимене говорио да је Бог свугде: у срцима људи, у крилима птица, у снази зверова. Курјаци умиру од глади а птице од мрава, и све је уједињено у општој судбини, сва бића су везана међу собом, а сва уједно за Творца који је извор заједнице и љубави. Шпански светац, напротив, проповедао је по Шпанији и Француској покољ јеретика патарена који су деца сотонина. И, на шпански начин, одвајао је од Бога не само животиње него и људе који нису веровали као он. — Ученици свеца из Асизе вратили су талијанском католичанству нежност примитивне хришћанске цркве каква се од доба Григорија Великог није више познавала; а ученици свеца из Шпаније унели су у веру ригоризам и непомирљивост шпанског амвона, и упалили ломаче инквизиције. Свети Франческо је зверове звао браћом, а Свети Доминик је целе људске провинције препоручивао за пламен и џелате. У овој двојици светитеља су, јасније него игде, оличене разлике између ведрог католичанства талијанског и мрачног католичанства шпанског. Никад у Шпанији не би могао понићи проповедник као светац из Асизе, да се исти час не би обрнуо у мрачњака као што је био овај светац из Калеруеге. — Свети Доминико је био кључар и магнат цркве, а свети Франческо је њен песник и гладница. Један виче џелатима: „Побијте их све, а Бог ће после сам одвојити добре од рђавих.” Други благосиља рањаве и лечи губаве. Свети Франческо је био пророк и скрушени слуга олтара; а Свети Доминико је био теолог догматичар, црквени политичар, и, најзад, војник вере. Један је клицао љубав, а други поредак; један веру, а другу догму; један побожност, а други послушност. Доминиканци су били војска цркве против јеретика, и од почетка XIII века шефови папске инквизиције Санто Официо. И то све док нису дошле војске језуита да их смене у XV веку. Само је Шпанац Игнасио из Лојоле могао сменити Шпанца Доминика из Калеруеге. Доминиканци су били преки војници, а језуити били гипки дипломати. Савонарола и Томасо Кампанела су били доминиканци. — Али између Светог Франческа и Светог Доминика постојале су и разлике у погледу развитка саме вере: први је оличење једне благе верске идиле, а други је оличење свирепе верске политике.
Данте се дивио обојици на начин великог католичког песника. Светом Франческу се дивио, јер је дао вери своје детиње срце... N a c q u e a l m o n d o u n S o l e... А Светом Доминику се дивио, јер је истој вери дао своју гвоздену мишицу.

Нигде историјска визија није ни моћна ни сугестивна колико у Риму. Ми се овде осећамо савременици свих ствари овог града. Као да су јуче на наше очи ударили овде први четвртасти камен на Палатину двојица младе браће које је задојила вучица из римског поља. Као да смо својим очима видели све цезаре у цирку, све папе на амвону, све мученике на ломачи, све варваре на бесним коњима победилаца и рушилаца. И као да смо и сами ишли овуд гологлави у свима процесијама. Живот атинског света и источних народа истог доба, ми смо само разумели и запамтили; али живот овог града ми смо и сами проживели. Атина је узвишенија, али нам је Рим ближи.

Јер су стари римски људи још уз нас и са нама. Још идемо њиним путевима по свима старим континентима; и још прелазимо преко њиних мостова по нашим сопственим рекама; и још по нашим пољима лежи римски свет у гробљима која откопавамо; и још се дивимо њиховим аквадуцима и пијемо воду из њихових цистерна као из њиховог длана. Зато су нам блиски. И кад нисмо ми код њих у Риму, они су код нас и у нашој кући.

Чак и грчка мисао је прешла на велики део нас преко живота римског: преко њихових књига и њихових институција. За наш морални живот је стоицизам био једно од највећих упоришта. Стоицизам је стварно дошао к нама више из Рима него непосредно из Атине. Римски стоици су га и изградили. Код атинских стоика је врлина изгледала сујета, затварање у себе, привилегија елите; код римског грађанина је та иста доктрина постала грађанском свешћу, правним смислом, социјалним осећањем, науком о акцији, вером у дужност. Цицерон препоручује своме народу само филозофију која је практична мудрост за живот, као што је Волтер то исто препоручивао свом народу и свом времену. То је зато што су Платон у Риму а Декарт у Француској подједнако били одвели друштво у чисте апстракције које су без везе с људским животом. И филозофија, и историја, и књижевност, све је било у Риму у знаку стоицизма. У Риму су били подједнако искрени стоици и преубоги Епиктет као и пребогати Сенека. Нико није дубље стоички моралан него Тацит; ни стоички практичан као Папиниус или Гајус; ни стоички чисти, као Јувенал или Марко Аурелије, ни стоички храбри као Брутус или Катон. Стоицизам је овде стварно замењивао религију, и филозофи су били узели боговима њихова места.

Хришћански наук нам је дао идеју о љубави човечанској без обзира на расе и сталеже. Али стоицизам је дао безброј римских карактера који су постали школски узори за народ и песнички узори за све творевине духа. Римљани су били у своје доба највећи народ на свету, али и једини који су разумели величину света. Римски моралисти су говорили о човечанству, а римски законодавци су унели стоицизам у општу идеју о правди, и изграђивали законе за свет а не само за себе. Ни сами нисмо свесни колико у сваком од нас, у погледу идејном и моралном, има од римског карактера. Рим је био највећа школа о праву и дужности. — Рим је имао цареве какве није имала никад ниједна друга држава на земљи: Трајана, Антонија Побожног, Септима Севера, Марка Аурелија и Јовиана. Свет још вапи за таквим владарима. Примери Брутуса, Катона и Перса и данас су мерило за просвећено јунаштво, и за смисао о грађанској дужности. Чак и сами римски примери тирана, крволока и развратника били су највеће мере могућности. Све је овде било велико, и добро и зло; све је изражено у потпуности и у парадоксу.

Рим је био тло где се вечито живело за неку идеју. Ко ће порећи да пагански римски мудраци нису били инспирисани колико и хришћански Свети Оци? И ко ће порећи да пагански хероји нису умирали за своју идеју са истом мистичном егзалтацијом с којом су хришћански мученици умирали за своју фикцију! Стари Рим је имао своје карактере какве је дало и папско доба, и којим се поноси људство: Григорије Велики, Арнаулдо из Брешије, Свети Франческо, Савонарола. Стари Рим је живео у разврату и насиљу какве блага Атина није познавала; али те страшне мрље историје опрале су величине римских хероја. У хришћанско доба је папа Јован XII имао харем у свом Латерану и једног ђакона посветио у штали; у породици папе Александра VI трују једно друго. Али су овакве ужасе хришћанског света опрали својом крвљу хришћански мученици. S a n g u i s  m a r t y r u m. То је лепота на овом тлу вечитог прегорења и борбе за утопију.

Није свет знао за правду нити су људи знали за право док није постао римски грађанин. Нису народи престајали да се искорењују док нису дошле легије да донесу мир. Нису постојале ни европске народности док није цезар у оквиру римске државе формирао варварске масе. Наш идејни живот је везан за грчке филозофе, наш морални смисао за јеврејске пророке, а наша идеја о грађанској величини за римске карактере. Зато овде нико није странац. Сви смо пили на том извору, и сви смо прожети овом светлошћу. На сваком старом камену овог града има нешто написано од дубине свих људских колена и овде је запечаћено нешто од сопствене судбине свију нас.

Нема већег насиља над својим духом и душом него се поделити у Риму између две врсте емоција: оних које нам даје доба цезарско и оних из доба папског. Уосталом, све се овде наслонило једно на друго: старо цезарско купатило на какву цркву Средњег века; или црква Средњег века на какав данашњи енглески хотел. Била је вечита судбина Рима да једно обара кад треба да то подигне баш на истом месту, и често истим камењем, и на истим старим темељима. Није никад било суревњивости за прошлост. Старе базилике претваране су у хришћанске цркве, стари форуми у нове пијаце рибе и поврћа; стари храмови у народне саборнице; стари папски Квиринал у палату савојских краљева нове државе. Велика црква Арачели на Капитолу подигнута је на деловима храма Јупитеровог који је у цезарско доба имао кров од злата. У њу су донесени стубови ко зна све из којих паганских храмова, а један чак носи натпис да је из спаваће собе Августове. Тако и тридесет и шест јонских стубова од белог мрамора у цркви Свете Марије Мађоре узети су из храма Јунониног. У Латерану су четири позлаћена стуба донесена из храма са Капитола; Август их је излио од бронзаних кљунова египатских бродова после битке код Акцијума.

Нема тога нигде другде. У старој Теби је Рамесеум остао на свом месту усамљен у свом болу и својој лепоти, као и Амонов храм близу њега; и као Партенон у Атини и Света Софија у Цариграду. Али у Риму је Света Сабина подигнута на видовима храма Дианиног; Света Марија сопра Минерва над храмом Минерве; а света Марија Египатска је најпре храм који је сазидао још краљ Сервиус Тулиус. Све је помешано у слави и конфузно у односима. Према Марку Аурелију на бронзаном коњу на Капитолу, диже се високо под небом Гарибалди на железном коњу на Јаникулу. Недалеко од гроба Пија IX види се у једној палати споменик једног Зуава који је пао у борби против папског егоизма и за народну државу.

Поново је пробушен Палатин и нађене су, испод дворова старих цезара, куће старе господе, можда из времена Кориолана. Да се копало дубље, нашло би се и више. Била је и та вечна судбина овог града да ништа не умре од себе, и да се на свачем види насиље људске руке и свирепа воља за такмичењем. Овде је свако доба оставило своје трагове величине и бруке. Један од седам брегова на којима је саграђен Рим, требао је да отвори своју утробу да туда прође један тунел. Уз славну цркву на Капитолу, где има мрамора од Донатела и где је олтаре сликао чудни Пинтурикио, наслонио се накарадни споменик Уједињења, иронија данашњег уметничког генија ове земље. Нови банкарски Рим хоће све да затре: да своје дућане метне у старе палате, а своје банке да метне у старе цркве. Нигде се као у Риму не виде контрасти генерација и сукоби укуса овако јасно исписани на стварима.

Велика јата шева певају песму вечне младости над мрким камењем с обе стране пута Апије. Овде римски предео има над собом целу половину неба. Видик је безмеран. Римска поља се таласају у светлости која је веома помична, и која ниједној ствари не даје да остане равнодушна и закована за земљу. Бела црта овог широког пута иде одавде до мора, нестајући у даљини као сребрн глас.
Поред оваквих путева, најживљих и најосветљенијих, стари свет је дизао своја гробља. Стојали су овде господски мрамори са натписима пуним простачке поезије и кукавичког опраштања од живота. Мртви су овде били предстража живих. Они су овамо дошли да буду учесници љубави и сунца, јер је Апија била вена живота. Овде су били гробови Сенеке, Плинија Млађег и Луцилијуса; али је овде било и вечерње шеталиште старог Рима, као што је данас Пинчо. Златне носиљке куртизанки мешале су се са кочијама претора и сенатора. Сви народи истока и запада знали су за живот на овом путу. Овуда су се враћале легије са истока вукући за триумф краљеве Витаније и Азије; а Клеопатра се отровала да је не проведу овуд за триумф Октавијанов. — Мртви су то све знали кад су легали поред овог пута. Јер умрети, то није ништа; али бити заборављен, то је најсвирепија одмазда смрти над животом. Нико не зна колико је језив страх од заборава. Он прожима све највише сате и случајеве живота: љубав, херојство, геније. Он је својствен само онима који су знали сву цену живота. Људи ситних срећа немају тог страха; већма се боје смрти него заборава. Њих између живота и смрти води само путељак којим се пређе без ужаса, каткад и неопажено. Али људи великих судбина хоће да, потчинивши живот, потчине и смрт. Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други. Чемернијег страха и кобнијег парадокса нема од овог у целој човековој судбини.

Сад су овим путем тишине непроходне као шуме. Стари се записи бришу и губе своја слова на наше очи. Позлаћено камење маузолеја Цецилије Метеле блиста у овом јесењем пролећу. Један гроб, то је све што господари целим овим пределом. Један гроб, то је једино што се издиже изнад свега што овде живи. Све друго је нестало, али је гроб остао; гроб једне племићке са двора Августовог, из највећих дана царства. Сви други гробови су збрисани, и овде и свугде, али овај стоји усред овог видика, поред пута којим су пролазили сви рушиоци; он стоји непорушен, сјајан, непобеђен... а све је друго очајно тужно. Стари аквадуци расејани као каравани уклетих духова, распадају се од нашег погледа. Овде све друго пребива у дубоком очајању славе, и све живи у горкој љубави за умирањем.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. јун 1929. Књига -{XXVII}-, бр. 3. Стр. 161—172.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>mpx2byr2dkwzqpva8rt14fyp5aiu8um</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Градови и химере (1930)/Писмо из Италије</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61502</id>
    <revision>
      <id>145619</id>
      <parentid>145617</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T12:53:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145619</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54770" sha1="722dorhf7vn2qa67zw3hzx0q449smny" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
| [[Градови и химере (1930)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора]]
| Писмо из Италије
| [[Градови и химере (1930)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке]]
}}


&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Писмо из Италије &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{right|''Рим, октобра 19**''}}

{{gap}}Кад нам је двадесет година, ми на римским улицама мислимо на стотине генерација лепих римских жена које су прошле тим путима. У тридесетој години, ми овде мислимо на старинске римске хероје и тражимо по путу Апији стопе далеких цезарских легија. У четрдесетој, мислимо на античке беседнике и мудраце. У педесетој, на мученике и светитеље. — Има наше срце једно своје доба Петрониуса и Лукулуса, друго Сципиона и Помпеја, треће Цицерона и Сенеке, четврто светог Павла и Свете Цецилије… И градови имају увек по једно доба људског живота и људских страсти; једини је град Рим који има сва наша доба, и који даје свакој нашој страсти своје магије и своје истине; и када год се вратимо овамо, ми увек откривамо овде нова чудеса и нове лепоте. Рим није само вечит, него и вечно друкчији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер ни на једној стопи наше земље није дуже боравила људска мисао, ни више оставила трага људска енергија. Римска држава није престајала у свету за непуне три хиљаде година: када је свршила цезарска држава, она се претворила у духовно царство и папску државу. У Цариграду је једно време био златни престо римских царева, али је у Риму остала бронзана столица Светог Петра. Владара на Палатину брзо је заменио владар у Латерану и Ватикану. Од цезара који је био војник и првосвештеник, остао је владар и првосвештеник. Остала је у многом погледу и основа старе државне организације некадашњег царства: само место консулâ и проконсулâ у истим далеким провинцијама, стојали су сада владике и кардинали. То духовно царство и кад је губило своју снагу није губило свој континуитет. — Никад се Хришћанство не би било раширило да није знало за путеве којим су и дотле ишли римски освајачи за освајање света; нити би се било одржало да није себи потчинило Рим. Беседници с форума, отишли су на предикаонице. Порез који се плаћао Богу и цезару, доцније се плаћао Богу и Папи. Кад је Рим престао бити престоница целог античког света, постао је престоницом будуће опште вере; и умирући, стара држава се овековечила. Уједињење човечанства у једној држави није успело, и тад се пошло да се оно уједини у једној општој цркви. Паганизам није могао бити општа вера, јер је био основан на локалним божанствима; али што није могао бити Јупитер, то је могао Бог Хришћанства. Нове легије које су пошле одавде, нису носиле орлове него еванђеља; и путевима Апијом и Номентаном нису више ишле легије, него мисионери.&lt;br /&gt;
{{gap}}Атина је бивала и пролазила, али је Рим остао средиште света и магија великог дела људства које је најдубље веровало у Бога. Није само једном имао папа снагу некадашњих цезара. Јеретици, германски и француски краљеви, подела вере на више цркава, и подела папства на више папа, ренесанса и реформа, све је прошло над овим градом, али главне његове основе никад нису попуцале. Разврати и уморства која су ишла из Латерана и Ватикана, чинили су да папа губи моћ и углед, али је свет побожни разликовао личност човека од личности свештеника, и свет је примао благослове Бонифација -{VII}- и Александра -{VI}-, и узимао причест из руке убица.&lt;br /&gt;
{{gap}}И данас ствари овде имају изглед свештених утвари; и све живи у голој усамљености своје историјске лепоте, јер је свака од њих један докуменат људске мисли и савести. Рим је највеће средиште, јер је овде рођена идеја о општој држави и затим основа о општој вери. Овде је постао римски законик о организацији живота: ослобођењу слуге од господара, сина од оца, жене од мужа, грађанина од цезара. Али је овде зачета и идеја о љубави још и пре хришћанског учења, јер римски филозофи нису били космичари него моралисти; и Епиктет, и Сенека, и Цицерон, и Марко Аурелије, говоре о моралу основаном на братству и једнакости међу људима. Идеја о човечанству и идеја о човечности постале су овде истовремено. Ниједан други антички народ није ишао да осваја да би ујединио, него да би покорио; само је римски народ имао смисао о великој заједници под истим законима. Он је пропао баш кад је постао општим царством, али се обновио постајући општом црквом. Римска држава и хришћанска црква живе у свима делима људског прогреса од времена кад су постале. За двадесет векова није се од њих могло одвојити ништа што би скренуло на беспуће ова два велика појма: римску правду и хришћанску љубав. Геније човечанства развијао се на њима кроз најразличније и најпротивуречније историјске периоде. Римска држава и хришћанска црква, то су два највећа схватања величине и хармоније.

{{gap}}Никад Рим није лепши него ноћу, и нигде ноћ није лепша него у Риму. Има улицâ и пијацâ које никад нисам видео друкче него ноћу, и којима никад нисам знао име ни правац. Такве су улице у -{Borgo Vecchio}-, и квартовима у којима живе мали људи, где се прозори погасе већ од првог мрака, и где је тишина дубока као ноћно море. Прелазио сам туда широке пијаце где у дубоком ћутању свог трулог камења стоје залеђене старе палате и манастири, и где нас ноћне утваре пресрећу као непријатељске страже, и прате до куће као разбојници. Овуда корачамо, а изгледа нам да тонемо; осећамо под ногама широке плоче, а изгледа нам да смо у барци која је изгубила своја весла. Свугде се испречиле сенке као непроходне шуме; а кад кроз мрак ударе сати с које цркве, нико се не би усудио да их броји. — У овим су тамним квартовима изумрли читави народи. Овом су стопом земљишта прошле и војске освајача, и сјајне процесије, и патроле инквизиције, и мученици и свеци, и најбучнији карневали, и најлепше жене, и највећи људи. А све стоји још на свом старом месту. Па ипак на сваком раскршћу, какав страх од смрти. Рим је вечан, а смрт је ипак на сваком кораку. Осећање да све овде умире, и трагичније него игде, никад нас не оставља, ни онде где нам све изгледа необориво и вечито. Рим је вечан, али као тамна палата смрти. Ова борба тих неумрлих ствари са смрћу, која се види на сваком месту, то је оно што се најдубље осети у тим ноћним лутањима по једном неизмерном беспућу лепоте и туге.&lt;br /&gt;
{{gap}}У римским пољима и римским вечерима први пут сам познао дубоко и неодољиво осећање самоће које наше време више нигде не даје. Једина земља самоће, то је још Италија, са толиким празним обалама, и шумама куда још не пиште возови, са усамљеним малим градовима пуним цркава, са селима којима нико не зна име. У Француској су на најлепшим местима хотели, у Швајцарској санаториуми, у Немачкој касарне, у Србији пивнице, у Белгији фабрике, у Русији цркве, у Турској гробља. Само је још у Италији могуће видети лепоту и тишину неподвајане и уједињене. Само се ту види лепота неоскрвњена и тишина необешчашћена. Талијанска уметност је давала велика дела, јер су постојали уметници који су радили у градовима далеко од престонице, или живели у престоници далеко од људи. — Нико данас не зна колика је беда и унижење не смети остати сâм са собом. Нико не зна колика је несрећа никад не чути у самоћи како тече наша сопствена крв кроз наше вене и слепоочнице, ни како се чују кораци наших сопствених мисли у тишини у којој се све прокаже. Ни колика је лепота чути говор воде и пупчање шуме у тишини; и гледати очи животиња у самоћи; и мотрити војске мрава на путу којим нико не пролази; и слепе мишеве у ваздуху у којем је све изумрло и угашено. Ко је био онај полубог који је поставио у самоћу пустиње Сфинкса са онако раширеним очима и онако отвореним ушима? Тај је дао највећу реч о лепоти и дубини самоће. Један стуб у античком римском пољу, чија једна половина стоји а друга лежи у трави, каква је то неодољива лепота смрти и славе! Има тишинâ којих се сећам више него најлепших речи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једни беже од људи у самоћу а други беже од самоће међу људе. Онај који навикне на самоћу, прекида са светом као што чедан прекида са порочним, или чист за нечистим. Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу шуме и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине. И када љубимо, најискреније љубимо у тишини осаме; за љубав је свет њен прогонилац, пљачкаш, убица. Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих самоћа. Данашњи салон сатире у заметку све велике љубави, и замењује их великим злочинима над собом и над другим. Велике љубави су рад немих и глухих сати као и велике идеје. Велика љубав је сабласт која живи у пећини пустој и празној, и по шумама где не допире други глас него глас душе која се плоди слободно у неизмерне лепоте пожртвовања и вере у другог. Сујета се лечи само самоћом; самотник је једини господар самог себе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Бог убитава пустињу и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришао божанству. Само малога човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највећи свет једног друштва. — Буда и Христос су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати. Глас из пустиње, глас јеврејских пророка, то је глас оних који су се окупали у тишини мртвих простора, и чули у себи глас неизмерне доброте и дубоке чистоте које владају само у самоћи. Они су затим ишли да објаве да су видели Бога, исток и запад свега. А то је зато што су у самоћи чули своју душу, еманацију божју, у пределу где се једино она чује, очишћена од свега, и као у ватри прекаљена. — Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку. Свети Бруно вапи: -{O beata solitudo! O sola solitudo}-!… Микел-Анџело је живео у пустињи, јер се одвајао од света. Његове су оне благе и сјајне речи: Небудите (''-{sic}-'') ме; говорите тихо… -{Non mi risvegliate, parlate basso}-… Петрарка није пристао да живи у блеску Ватикана, и цело његово дело носи велики печат идејног и транцендентног живота једног самотника. Лаура је само у самоћи добила ону узвишену лепоту Богородице. Милтон је, слеп и одвојен од света, говорио другом у перо свој религиозни епос, и био индиференетан што за време док изговара своје свештене стихове, по улицама његовог града бесни револуција. Мали и мирни тоскански градови и фламански неми бургови дали су највеће уметнике. Париз и Лондон нису за велике песнике. Сви писци из тих данашњих Вавилона, у упоређењу на старе писце, имају на својим делима траг расејаности каква се има увек кад се говори с другим људима, а без оне благости и узвишене мирноће која се има кад се говори са самим собом. Пример Виктор Иго. Стални додир са светом, тумарање међу гомилама, раздражвљивост (''-{sic}-'') његове сујете, нису дозволили да његова поезија добије оно религиозно осећање спокојства који има само узвишена усамљеност једне душе. Треба да се уметник и мислилац одвоји у пустињу, или се затвори у своју кућу као у тврђаву, и не силази међу свет друкчије него што силазе они из тврђаве, у сухе дане, на реку, по воду.&lt;br /&gt;
{{gap}}Волео сам блага поподна на расејаним и пометеним путевима на старом Авентину, чије је шуме опевао Овид. Једно танко звоно, можда са Свете Сабине, прво осети конац дана, и одмах затим дигне на узбуну хиљаду других римских звонара. Једно за другим, као јата белих птица, дигну се у ваздух звуци са Свете Бибијане, затим са Свете Нереје и Ахилеје, и после са Светог Чезара, док најзад не забруји цео свештени град с краја до на крај, у безбројним металима, у једној какофонији свих тонова, и док се све то не раствори у потмуло једнолично брујање и у прашину мелодије. То је час кад се Рим растаје са једним окончаним даном или једним окончаним столећем. Звуци се помешају са целим морем шарене светлости. Са неколико невидљивих и прастарих звонара ударе стари маљеви и клатна, а звуци попадају по тамним крововима и поломе се по тротоарима. Светлост иде изнад града у лепршавим огњеним платнима. Ветрић се игра сјајем и мелодијом у ваздуху који је препун ватре и звука. То дугочасно брујање старог града из сваке његове пукотине и из сваке његове поре, то је извесно једна религиозно екстаза коју никакав град на свету није могао дати. Дуги и несравњиви четврт сата у вечерњем римском пољу, то је један од највећих догађаја људског срца.

{{gap}}Овде таквим сјајем отпочињу ноћи каквим би другде отпочело јутро. У другим старим хришћанским градовима падање мрака је језиво, као да ће се истог часа погасити све ватре овог света и затворити сви извори воде. По њиним улицама падне мрак који од ствари направи утваре и наказе. Али овде падање ноћи, то је провала светлости. Боје се претварају у ватрена влакна која се дуго исткивају и распредају, замршују и расплећу, и које од свега на земљи начине интриге сунца. Стари град изгледа тад да је изишао из својих темеља и да лебди у ваздуху кроз који протичу дубоке реке звука. Ово је ненадмашна слава у природи и празник у небу. Најзад, и кад Рим већ цео замркне, још по Авентину тумарају разбијене војске светлости. Оне нестану тек кад у даљини малакше и последње старо звоно, једно од оних која су сто пута позивала да се бежи од варвара; или сребрни гласић каквог малог звона које у тами утрне, као свећица.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај брег Авентино је у античко доба био најскромнији од седам римских брегова. У цесарско доба, брдо нишчих. Његова убога лепота нема повести; има једва мало легенде. За време Ромулуса, још овај брег није припадао његовој држави. Авентино је за римско краљевство први освојио благи краљ Нума, његов наследник, кад је победио два сатира, Пикуса и Фаунуса, који су дотле владали овим брегом. А победио их је кад их је заробио пијане од његовог вина и меда што је лукави краљ био кришом усуо у изворе са којих су они пили воду; иначе никад не би победио друкче та два фауна са брзим ногама и опасним рошчићима. — Авентино је била велика покрајина самоће и дубоко царство тишине. А краљ Нума је био највећи самотник старог века, и највећи љубавник самоће. Савршени мистик и најрелигиознији владар; најчуднија паганска персоналност и најизрађенији тип краља-мудраца. Можда само историјски мит, али ипак готова истина; и можда само фантастична фигура, али ипак изграђена физиономија. Ни сањалица ни меланхолик, него ћуталица и мислилац. Изабрао је Авентино, ту тврђаву тишине, за своју неспокојну и невеселу душу. Бежао је од људи које је волео и дружио се само са нимфом Егеријом, чија је шума била близу Авентина, и која је знала божанске тајне и говорила их краљу. — Једино самотничке стопе тог чудног владара остале су по античком Авентину, изабраном за побожна лутања. Стари век га је сматрао учеником Питагоре, јер је овај грчки мистик наредио био ћутање својим ученицима. Међутим Нума је живео више него за столеће пре мудраца грчког. Али ако није био његов ученик, значи само да је био питагорист пре Питагоре. — Свакако био је различан од свих других шефова народних и државних античког доба; дубљи него Тезеј и чуднији него Ликург. Од ратничког Ромулусовог града направио је град храмова; од добрих људи, свештенике; од војника, занатлије; од поштених жена, калуђерице. За преко четрдесет година његовог краљевања, није било рата: јер је тај љубитељ тишине веровао да је мир мудрост живота. — За себе и своју самотничку душу освојио је од фауна овај Авентино са његовим каскадама маслинâ и водâ. Краљ Нума је основао у Риму храм богињи Тацити, што значи божанству Ћутања, богињи са затвореним уснама.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али откуд тај чудни инстикт за самоћу у то доба историје кад су још владале дубоке тишине по целој земљи? Откуда та љубав за изналажење тајне живота у доба када је људство тек било почело, и кад своју праву тајну није још ни имало? У лепом миту о Нуми има нечег савршено хришћанског. Овакав какав је, највише кроз Плутарха, дошао до нас, Нума је најхришћанскије лице паганског света, и по својој љубави за људе од којих се крио, и по свом страху од тајне за којом је међутим неуморно трагао. Авентино није никад престајао да буде брдо меланхолије, јер је било брдо вере и самоће, које су, обадве, направљене од туге. Краљ Нума је још сјајна утвара коју сретате по самотним путима римске кампање, једини који овде господари нашим самоћама, и чији је мит лепши од Августове повести.&lt;br /&gt;
{{gap}}Авентино је још само једном постао озарени брег. Ако је за цезарско доба био брдо нишчих, за папско доба је био пребивалиште неколицине светаца. Још овде у једној цркви стоји проповедница папе Григорија Великог, који је спасао Рим од куге и од варвара, и говорио овде благу хришћанску истину у њеној назаретској чистоти. Али је Авентино био највећи кад је био постао тврђавом угроженог хришћанства: кад је овде под једном наранџом сањао Свети Доминико, један од највећих политичара и војника вере, свој страшни сан Христовог осветника. Зато сам у своја пролетња и јесења лутања овуд већма мислио на ову огромну средњевековну фигуру, него на све што јој је овде претходило. Само је лепо оно што је страшно — рекао је енглески песник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Два највећа свеца из -{XIII}--ог века били су талијански мистик Свети Фрања из Асизе и шпански догматичар свети Доминико из кастиљанске Калеруеге. Ничег нису имали заједничког та два свеца и лична познаника, осим што је светац из Асизе онолико волео веру колико је светац из Шпаније мрзео безвернике. Талијански мистик је живео по шумама и пећинама свог Субазиа и на мелачнхолином (''-{sic}-'') језеру Тразимене говорио да је Бог свугде: у срцима људи, у крилима птица, у снази зверова. Курјаци умиру од глади а птице од мраза, и све је уједињено у општој судбини, сва бића су везана међу собом, а сва уједно везано за Творца који је извор заједнице и љубави. Шпански светац, напротив, проповедао је по Шпанији и Француској покољ јеретика патарена који су деца сотонина. И, на шпански начин, одвајао је од Бога не само животиње него и људе који нису веровали као он. — Ученици свеца из Асизе вратили су талијанском католичанству нежност примитивне хришћанске цркве каква се од доба Григорија Великог није више познавала; а ученици свеца из Шпаније унели су у веру ригоризам и непомирљивост шпанског амвона, и упалили ломаче инквизиције. Свети Франческо је зверове звао браћом, а Свети Доминик је целе људске провинције препоручивао за пламен и џелате. У овој двојици светитеља су, јасније него игде, оличене разлике између ведрог католичанства талијанског и мрачног католичанства шпанског. Никад у Шпанији не би могао понићи проповедник као светац из Асизе, да се исти час не би обрнуо у мрачњака као што је био овај светац из Калеруеге. — Свети Доминико је био кључар и магнат цркве, а свети Франческо је њен песник и гладница. Један виче џелатима: «Побијте их све, а Бог ће после сâм одвојити добре од рђавих». Други благосиља рањаве и лечи губаве. Свети Франческо је био пророк и скрушени слуга олтара; а Свети Доминико је био теолог догматичар, црквени политичар, и, најзад, војник вере. Један је клицао љубав, а други поредак; један веру, а други догму; један побожност, а други послушност. Доминиканци су били војска цркве против јеретика, и од почетка -{XIII}- века шефови папске инквизиције Санто Официо. И то све док нису дошле војске језуита да их смене у -{XV}- веку. Само је Шпанац Игнасио из Лојоле могао сменити Шпанца Доминика из Калеруеге. Доминиканци су били преки војници, а језуити били гипки дипломати. Савонарола и Томасо Кампанела су били доминиканци. — Али између Светог Франческа и Светог Доминика постојале су и разлике у погледу развитка саме вере: први је оличење једне благе верске идиле, а други је оличење свирепе верске политике.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данте се дивио обојици на начин великог католичког песника. Светом Франческу се дивио, јер је дао вери своје детиње срце… -{Naque al mondo un Sole}-… А Светом Доминику се дивио, јер је истој вери дао своју гвоздену мишицу.

{{gap}}Нигде историјска визија није ни моћна ни сугестивна колико у Риму. Ми се овде осећамо савременици свих ствари овог града. Као да су јуче на наше очи ударили овде први четвртасти камен на Палатину двојица младе браће које је задојила вучица из римског поља. Као да смо својим очима видели све цезаре у цирку, све папе на амвону, све мученике на ломачи, све варваре на бесним коњима победилаца и рушилаца. И као да смо и сами ишли овуд гологлави у свима процесијама. Живот атинског света и источних народа старог доба, ми смо само разумели и запамтили; али живот овог града ми смо и сами проживели. Атина је узвишенија, али нам је Рим ближи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер су стари римски људи још уз нас и са нама. Још идемо њиним путевима по свима старим континентима; и још прелазимо преко њиних мостова по нашим сопственим рекама; и још по нашим пољима лежи римски свет у гробљима која откопавамо; и још се дивимо њиховим аквадуцима и пијемо воду из њихових цистерна као из њиховог длана. Зато су нам блиски. И кад нисмо ми код њих у Риму, они су код нас и у нашој кући.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чак и грчка мисао је прешла на велики део нас преко живота римског: преко њихових књига и њихових институција. За наш морални живот је стоицизам био једно од највећих упоришта. Стоицизам је стварно дошао к нама више из Рима него непосредно из Атине. Римски стоици су га и изградили. Код атинских стоика је врлина изгледала сујета, затварање у себе, привилегија елите; код римског грађанина је та иста доктрина постала грађанском свешћу, правим смислом, социалним осећањем, науком о акцији, вером у дужност. Цицерон препоручује своме народу само филозофију која је практична мудрост за живот, као што је Волтер то исто препоручивао свом народу и свом времену. То је зато што су Платон у Риму а Декарт у Француској подједнако били одвели друштво у чисте апстракције које су без везе с људским животом. И филозофија, и историја, и књижевност, све је било у Риму у знаку стоицизма. У Риму су били подједнако искрени стоици и преубоги Епиктет као и пребогати Сенека. Нико није дубље стоички моралан него Тацит; ни стоички практичан као Папиниус или Гајус; ни стоички чисти, као Јувенал или Марко Аурелије; ни стоички храбри као Брутус или Катон. Стоицизам је овде стварно замењивао религију, и филозофи су били узели боговима њихова места.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хришћански наук нам је дао идеју о љубави човечанској без обзира на расе и сталеж. Али стоицизам је дао безброј римских карактера који су постали школски узори за народ и песнички узори за све творевине духа. Римљани су били у своје доба највећи народ на свету, али и једини који су разумевали величину света. Римски моралисти су говорили о човечанству, а римски законодавци су унели стоицизам у општу идеју о правди, и изграђивали законе за свет а не само за себе. Ни сами нисмо свесни колико у сваком од нас, у погледу идејном и моралном, има од римског карактера. Рим је био највећа школа о праву и дужности. — Рим је имао цареве какве није имала никад ниједна друга држава на земљи: Трајана, Антонија Побожног, Септима Севера, Марка Аурелија и Јовиана. Свет још вапи за таквим владарима. Примери Брутуса, Катона и Перса и данас су мерило за просвећено јунаштво, и за смисао о грађанској дужности. Чак и сами римски примери тирана, крволока и развратника, били су највеће мере могућности. Све је овде било велико, и добро и зло; све је изражено у потпуности и у парадоксу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рим је био тло где се вечито живело за неку идеју. Ко ће порећи да пагански римски мудраци нису били инспирисани колико и хришћански Свети Оци? И ко ће порећи да пагански хероји нису умирали за своју идеју са истом мистичном егзалтацијом с којом су хришћански мученици умирали за своју фикцију! Стари Рим је имао своје карактере и за папско доба, и којим се поноси људство: Григорије Велики, Арнаулдо из Брешије, Свети Франческо, Савонарола. — Стари Рим је живео у разврату и насиљу какве блага Атина није познавала; али те страшне мрље историје опрале су величине римских хероја. У хришћанско доба је папа Јован -{XII}- имао харем у свом Латерану и једног ђакона посветио у штали; у породици папе Александра -{VI}- трују једно друго. Али су овакве ужасе хришћанског света опрали својом крвљу хришћански мученици. '''''Sangrum mat'''y'''rium'''''. То је лепота на овом тлу вечитог прегорења и борбе за утопију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није свет знао за правду нити су људи знали за право док није постао римски грађанин. Нису народи престајали да се искорењују док нису дошле легије да донесу мир. Нису постојале ни европске народности док није цезар у оквиру римске државе формирао варварске масе. Наш идејни живот је везан за грчке филозофе, наш морални смисао за јеврејске пророке, а наша идеја о грађанској величини за римске карактере. Зато овде нико није странац. Сви смо пили на том извору, и сви смо прожети овом светлошћу. На сваком старом камену овог града има нешто написано од дубине свих људских колена, и овде је запечаћено нешто од сопствене судбине свију нас.

{{gap}}Нема већег насиља над својим духом и душом него се поделити у Риму између две врсте емоција: оних које нам даје доба цезарско и оних из доба папског. У осталом, све се овде наслонило једно на друго: старо цезарско купатило на какву цркву Средњег века; или црква Средњег века на какав данашњи енглески хотел. Била је вечита судбина Рима да једно обара кад треба да нешто ново подигне, и он је то подизао увек баш на истом месту, и често истим камењем, и на истим старим темељима. Није никад било суревњивости за прошлост. Старе базилике претваране су у хришћанске цркве; стари форуми у нове пијаце рибе и поврћа; стари храмови у народне саборнице; стари папски Квиринал, у палату савојских краљева нове државе. Велика црква Арачели на Капитолу подигнута је на деловима храма Јупитеровог који је у цезарско доба имао кров од злата. У њу су донесени стубови ко зна све из којих паганских храмова, а један чак носи натпис да је из спаваће собе Августове. Тако и тридесет и шест јонских стубова од белог мрамора у цркви Свете Марије Мађоре, узети су из храма Јунониног. У Латерану су четири позлаћена стуба донесена из храма са Капитола; Август их је излио од бронзаних кљунова египатских бродова после битке код Акциума.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема тога нигде другде. У старој Теби је Рамесеум остао на свом месту усамљен у свом болу и својој лепоти, као и Амонов храм близу њега; и као Партенон у Атини и Света Софија у Цариграду. Али у Риму је Света Сабина подигнута на зидовима храма Дианиног; Света Марија сопра Минерва над храмом Минерве; а света Марија Египатска је био најпре храм који је сазидао још краљ Сервиус Тулиус. — Све је помешано у слави и конфузно у односима. Према Марку Аурелију на бронзаном коњу на Капитолу, диже се високо под небом Гарибалди на железном коњу на Јаникулу. Недалеко од гроба Пија -{IX}-, види се у једној палати споменик једног Зуава који је пао у борби против папског егоизма и за народну државу. Поново је пробушен Палатин и нађене су, испод дворова старих цезара, куће старе господе, можда из времена Кориолана. Да се копало дубље, нашло би се и више. Била је и та вечна судбина овог града да ништа не умре од себе, и да се на свачем види насиље људске руке и свирепа воља за такмичењем. Овде је свако доба оставило своје трагове величине и бруке. Један од седам брегова на којима је саграђен Рим, требао је да отвори своју утробу да туда прође један тунел. Уз славну цркву на Капитолу, где има мрамора од Донателиа и где је олтаре сликао чудни Пинтурикио, наслонио се накарадни споменик Уједињења, иронија данашњег уметничког генија ове земље. Нови банкарски Рим хоће све да затре: да своје дућане метне у старе палате, а своје банке да метне у старе цркве. Нигде се као у Риму не виде контрасти генерацијâ и сукоби укусâ овако јасно исписани на стварима.

{{gap}}Велика јата шева певају песму вечне светлости, над мрким камењем, с обе стране пута Апије. Овде римски предео има над собом целу половину неба. Видик је безмеран. Римска поља се таласају у светлости која је веома помична, и која ниједној ствари не даје да остане развнодушна (''-{sic}-'') и закована за земљу. Бела црта овог широког пута иде одавде до мора, нестајући у даљини као сребрн глас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Поред оваквих путева, најживљих и најосветљенијих, стари свет је дизао своја гробља. Стојали су овде господски мрамори са натписима пуним простачке поезије и кукавичког опраштања од живота. Мртви су овде били предстража живих. Они су овамо дошли да буду учесници љубави и сунца, јер је Апија била вена живота. Овде су били гробови Сенеке, Плинија Млађег и Луцинијуса; али је овде било и вечерње шеталиште старог Рима, као што је данас Пинчо. Златне носиљке куртизанки мешале су се са кочијама претора и сенатора. Сви народи истока и запада знали су за живот на овом путу. Овуда су се враћале легије са истока вукући за триумф краљеве Витиније и Азије; а Клеопатра се отровала да је не проведу овуд за триумф Октавианов.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мртви су то све знали кад су легали поред овог пута. Јер умрети, то није ништа; али бити заборављен, то је најсвирепија одмазда смрти над животом. Нико не зна колико је језив страх од заборава. Он прожима све највише сате и случајеве живота: љубав, херојство, геније. Он је својствен само онима који су знали сву цену живота. Људи ситних срећа немају тог страха; већма се боје смрти него заборава. Њих између живота и смрти води само путељак којим се пређе без ужаса, каткад и неопажено. Али људи великих судбина хоће да, потчинивши живот, потчине и смрт. Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други. Чемернијег страха и кобнијег парадокса нема од овог у целој човековој судбини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад су овим путем тишине непроходне као шуме. Стари се записи бришу и губе своја слова на наше очи. Позлаћено камење маузолеја Цецилије Метеле блиста у овом јесењем пролећу. Један гроб, то је све што господари целим овим пределом. Један гроб, то је једино што се издиже изнад свега што овде живи. Све друго је нестало, али је гроб остао; гроб једне племићке са двора Августовог, из највећих дана царства. Сви други гробови су збрисани, и овде и свугде, али овај стоји усред овог видика, поред пута којим су пролазили сви рушиоци; он стоји непорушен, сјајан, непобеђен… А све је друго очајно тужно. Стари аквадуци, расејани као каравани уклетих духова, распадају се од нашег погледа. Овде све пребива у дубоком очајању славе, и све живи у горкој љубави за умирањем.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>722dorhf7vn2qa67zw3hzx0q449smny</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Градови и химере (1930)/Прво писмо из Швајцарске</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61506</id>
    <revision>
      <id>145621</id>
      <parentid>145615</parentid>
      <timestamp>2026-08-27T14:02:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Уредио један део; и проверио</comment>
      <origin>145621</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="67183" sha1="3fjqomxbj1yxyc2z1r3ga8mom7pe0r4" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
|
| Прво писмо из Швајцарске
| [[Градови и химере (1930)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске]]
}}


&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Прво писмо из Швајцарске. &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{right|''АЛПИ (Сен-Беатенберг) августа,19**''}}

{{gap}}Овде јутра освићу хитро и вечери закашњавају. Сати пролазе спори и неопажени; време се не даје мерити ничим, јер се овде ништа не догађа. Самоће и тишине алпијске су непроходније него либијске пустаре. Онамо светлост прави чудеса, и један исти предео постаје и нестаје сто пута дневно. Сунце зида градове по небу, тврђаве по облацима, химеричне вртове по земљи, и све је онамо живот и цветање. Овде сви сати пролазе или високо у небу или дубоко под земљом, не остављајући ничег ни у оку, ни у слуху, ни у успомени. Само док човек корача, ствари се крену и пролазе поред њега; задржи ли се на којој стрмени, све се окамени и све занеми. Кончић који веже људску душу за ову земљу, прекине се, и на том месту заболи, и падне кап крви.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тихи кристал глечерâ на Јунгфрау и на Блимлисалпима стоји у самом зениту као сребрн зид између два света. У разређеном ваздуху прође писак птице која се не види; зачује се меланхолично звоњење говеди из долина које се само наслућују. У долини се пружају ланци љубичастих и ваздушастих брегова који наличе на митолошка брда чије легенде више нико не памти. Све изгледа сјајно, али ефемерно, противуречно, ташто. Тамо је тунска равница обасјана зеленом светлошћу, и Тунско Језеро које, као душа, рефлектује сваког тренутка све што се догађа у небу. Све друго око мене је светло и огромно, али све непомично и равнодушно. Тај блиски и стални додир с великим и мирним стварима даје телу неку грубу материалност и живци се разилазе по њему као укочени конци од челика. Не волим алпијску лепоту. Ми утичемо на ствари мењајући њихове форме, али ствари мењају нас својим насилничким утиском. Чини ми се овде да данас већ не желим оно што сам јуче желео свом снагом. Свима мојим жељама видим сада границе, као овом хоризонту; сви моји снови свршавају недалеко од мене као овај путељак што понире у амбис; све моје намере стоје преда мном решене као модри зидови ових планина; ја се овде осећам везан за дрво или прикован за стену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сваки низ ових брегова изгледа да је стао између нас и нечег бољег и нежнијег. Све је огромно и све хладно; и све је или веома тамно или веома светло. Ти контрасти тиште душу и спутавају мисао. Ако сиђем у долине које су овде тако дубоке, мени се чини да сам утонуо; ако сам на висини брегова, чини ми се да се више нећу умети да вратим кући. Ове невероватне импресије из Алпа избезуме првих дана човека с југа. Осећам да ће ме ове студене тамне ствари изменити из основе. Престаћу бити добар и нежан; омрзнућу музику и стихове; нећу се вратити некој жени коју сам волео, и поћи ћу за другом коју ћу пољубити без љубави. Нећу више умети да се дивим осим оном што је страшно; ни разумети лепоту у којој нема горчине; ни узбудити се за нечим у чему нема одрицања и бола.

{{gap}}Станујем у једном хотелу при брегу обученом у тамну шуму четинара кроз коју су се размилеле стазе и раштркале труле клупе. Ту живи са мном разнолик свет као на каквој транс-атлантичкој лађи. Једна млада Американка с болесним мужем, љубоморним као Полифем, који спава затворених очију али отворених ушију, или затворених ушију али отворених очију. Неколико Руса с титулама, и Француза с црвеним розетама у рупици капута. Неки Немци који међу собом говоре француски да би изгледали отменији и из бољег света. Један је од њих немачки професор, који — као сви немачки професори — пише трећи део ''Фауста''. Још неки стари ермит без народности, и један млади пар који се није ником представио. Једна млада руска генералица с младежом, чији се муж бије по Манџурији. Један наш политичар, партијски мудрац, типичан: сав начелан и сав неучтив; говори с охолошћу као да је први проговорио, и гледа на све сигурно као да је први прогледао; и суди као да је последњи који треба да пресуди; и пошто је с вама говорио четврт сата, изгледа да ће вам сутрадан послати рачун, као лекар или адвокат. Био је у својој земљи и министар, као што је магаре у Јудеји сматрано за пророка. — Затим, један господин с госпођом, и једна госпођа с господином. После један Бугарин с каљачама, и један социалист с баритоном. Најзад један Американац из Канаде, који се тужи да није више могуће путовати по европским земљама, јер су га у Француској држали за немачког шпијона, у Немачкој за француског, у Аустрији за руског, у Русији за свачијег, док није најзад у Италији затворен као шпијон Свете Столице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рат у Манџурији држи цело друштво у грозници. Траже се брзојавне вести из Париза: извештаји о дисциплини, собраћајним средствима, врстама оружја. Чудна психологија људства које живи у бојовној ватри на хиљаде миља далеко од боја. Сад се кладе на једног генерала у Манџурији као пре неки дан на једног коња у Довиљу или Лоншану, или на једног бика у Ниму или Светом Себастијану.&lt;br /&gt;
{{gap}}Енглези су најчуднији свет по овим алпијским летњим насељима. Поред њих, нарочито поред Енглескиња с луткастим лицем и зачуђеним очима, сви се ми осећамо блазирани и стари. Они се свему чуде и свему смеју. Код Енглеза је смех и радост ствар васпитања и доброг тона; ми се смејемо људима и идејама, а они стварима. Непристојно је ћутати, неуљудно бити тужан, глупо бити замишљен. Енглези се смеју чим вас ослове, не зато што је нешто смешно, него да сусрет учине радосним; на смешно се и не знају да смеју. Спортови их чине да остају увек деца. Ових дана је неки поротни суд у Енглеској осудио на смрт једног пса што је ујео три човека, а варош је тражила касацију пресуде. Смех и радост су без сумње ствари једне више цивилизације и хуманости. Цивилизације, пошто је један научник тражио код дивљака у Перу жену која уме да се насмеје, али је није нашао; а хуманости, јер у Сједињеним Државама америчким пише по дућанима: Смејте се! — Један руски писац каже: треба се чувати човека од чијег осмеха његово лице поружња. Ово је истина. Рђави људи не умеју да се смеју. А од смеха лице постане лепше јер постане радосније. И одиста, ја ћу се овог лета дуго сећати по каламбурима и духовитим доскочицама неколицине Француза, али исто тако, и исто толико пријатно, по здравом и благородном смеху неколицине ових Енглеза који се ни са ким нису упознали целог лета. Енглез је рођени сепаратист. — Енглез се смеје, али је тужан; он је лепо обучен, али је несрећан; он је богат, али је циција; он је паметан, али је мутав; и добар, али индиферентан; и племенит, али несрдачан. Енглез сматра Енглеску, ако не засебном планетом, а оно извесно шестим континентом. Међутим себе сматра првим Европљанином, често пута с пуно разлога. Између једног Енглеза и једног Француза, и у њиховим личним односима, постоји дубоки Ламанш, који се даје пребродити и надлетети, али не даје исушити. Свашта сам на свету видео, али не видех Француза и Енглеза да су били интимни другови. — Највећа разлика међу људима се види по њиховом смеху. Енглези се смеју без повода, а Јапанци се смеју и у најжалоснијим случајевима. Значи да се смех не односи увек на оно што је одиста смешно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Европски народи изгледају да имају своја доба живота различна једна од других: Словени су младићи од двадесет година; Немци су мудраци од тридесет; Талијани су комедијаши од четрдесет; Грци љубе и ратују као чиче од педесет; Енглези се чуде и смеју као деца од петнаест. — Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом. Жене се најрадије дају људима који умеју да их засмејавају, који све окрећу на смешно, — не зато што оне понижавају цену ствари, него што су рођене епикурејке, и што воле радост живота изнад свега у животу. Од тренутка откад један човек постане за њу појава која носи весеље, она му се сва напушта, као што таквим људима сва деца трче у сусрет и падају у наручја. Смех је знак здравља, али и знак прогреса једног друштва. Најбољи доказ да је смех ствар прогреса људског друштва јесте то што се човек не смеје кад је сâм, него само кад је у друштву, и што смех не постоји међу расама које нису још постале друштвом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али ако многи од нас изгледамо намргођени и заверенички мучаљиви поред Енглеза, исто тако поред Руса изгледамо увек недовољно добри и срдачни. Ја сам руско друштво познао само на страни. Французе сам волео увек свом памећу, али Русе свим срцем. Рус је простодушан као дете, али и компликован као дете. И кад је најкултурнији, он је међу другим неуравнотежен и нешто медвед. То су идеални јунаци и благородни лудаци. Кад се заљуби у Петрограду, оде да прокоцка своје имање у Монтекарлу, и убије се у Гуадарами… Нико није у исто време толико и дете, и човек, и жена: има детињу љубав да живи играјући се свачим на свету; има женски укус за емоције; има мушки бес и снагу да све покуша и увек све рискира. Љубопитство које иде дотле да окуша све, чак и злочин; неосећање вредности свог живота, ни цене своје личне среће. — Њихов тип добричине не постоји нигде другде на свету. Њихова фамилиарност у односима има разлога да буде можда за западњака сасвим несносна. Намећу своју интимност и причају своје породичне ствари. Не остављају ничије раме да га не потапшу. Кад вас не нађе код куће, пријатељ Рус вас чека изваљен на ваш диван или рчући на вашој постељи. Кад се најзад растанете за навек, он продужава још десет година да вам пише писма о свему што је негде видео и чуо, шаље поклоне, ретке књиге, илустроване новине. — Брани идеје које су одавна триумфовале, обара оне које су одавна сахрањене. Никад ведар идеолог него увек мутан утопист. Над сваким од њих изгледа да ледби нешто трагично: као да ће погинути у пожару каквог позоришта, или у судару возова, или се сасушити у неком казамату. Нико нема толико укуса за несрећу и поштовања за сузе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вечери овде имају лепоту која је неразумљива човеку са југа. Мрак се ухвати наједном. Мрак не пада овде само из неба, него извире из земље, покуља из понора, проспе се са грања. Рађање уштапа међу овим бреговима има перипетије читавог једног катаклизма. Све смркне и направи се страшним, као да мора да пропадне пола света да се под Јунгфрау роди нова звезда. Затим уштап изиђе на сасвим другом месту него на оном на којем сте га очекивали, крупан као аждаја. Брзо запали полу неба, и затим остане сам у целом космосу. Ничег другог што би се видело у овим провалијама. Све су ствари поцрнеле једна од друге. — Али док тај месец није изишао, и док је био мрак и по земљи и по небу, глечери Јунгфрау и Блимлисалпа стајали су дуго ватрени и наранчасти у самом зениту. Тако неколико вечерњих сунчаних зракова остане увек заборављено и разливено по ледењацима, и тај призор је можда најчудније и најлепше што има у епопеји алпијског сунца.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Шуме под мојим прозорима су дању пуне јастребова. Ноћу се одатле на најмањи шум подигне граја престрављених птица које у безумној врисци и лепршању попадају куд које, или се растуре у небу, или, ослепљене мраком, оборе у какав понор. А одмах затим настане цинична и језива тишина црних алпијских шума, у које изгледа да су се згомилале све сенке овог света. — Не знам зашто и после једног дана често пута дионизијски веселог падне ноћ овако пуна горчине и тегобе. Песници су увек осећали ово насиље алпијске лепоте над душом човековом. Гете је три пута пролазио овуда. Први пут се дивио Алпима, али без уверења, или бар без усхићења, можда чак више престрављен него узбуђен. Други пут је као прави алпинист прошао цео овај бернски Оберланд, и из Женеве ишао на ледењаке у Шамони, по дубоком снегу и мећави, дивећи се више својој снази него алпијском чуду. Трећи пут је био на Сен Готхарду, али не ни као песник, ни као турист, него као минеролог, сав занесен геолошким сенсацијама. Гете је у природи био увек више природњак него песник. Њега нису преиначили високи Алпи, него је он постао други човек тек када је видео стари Рим. — Шатобриан је из Алпа побегао разочаран. — У Шелиевим најлепшим песмама испеваним овој природи осећа се више инспирација са благих рељефа из околине Женеве где је живео, него Алпа куда је само пролазио. — Мицкијевић је овде испевао најтужније стихове своје љубави; нигде му није била печалнија успомена на једну љубљену жену него кад је почео да му се овде по глечарима привиђа њен прогонилачки фантом. — Од стотине песника који су видели Алпе, не знам никог који се у њих заљубио. Овде се живи одиста у страху од мрака, у борби душе с огромним и тешким предметима око себе, у јези од понора, у ужасу од студени на ледењацима, у очајању од магле, у избезумљењу од киша.

Међутим, има један песник који је у Алпе био истински заљубљен, и то какав велики песник: Жан-Жак Русо. Он није волео благе обале женевског језера где се родио, и ако каже да његово срце није никад престајало да их обилази. Он је волео ову природу високих Алпа, сву од самих контраста, поприште земљиних катастрофа, стравични предео у којем нема ничег спиритуалног ни хуманог. Русо је био једини у своме времену који је волео такозвану дивљу природу, усамљену, непорочну, неоскврњену, сакривену од обожавалаца — природу сукоба и вртоглавица. Римљани су волели природу и сваки богаташ је имао, као и цезар, по више летњиковаца. Али то, у основном, није била љубав за пејзаж него за агрикултуру. Они су у природи сами орали и копали, а не ишли да гледају залазак сунца или излазак месеца. Камилус и Цинцинатус су са орања ишли у сенат, а стари Брутус и стари Катон су се бавили воћарством. — У смислу XVIII-ог века идеја о природи била је сва сконцентрисана у лепоту геометријских вртова, као што су их сликали Вато и Патер. То су вртови који одговарају памети а не срцу: линија, поредак, закон, пропорција. Све измерено концем и срезано маказама. Воде у великим басенима, пребројане у литре и узапћене у камене оквире. Зелене катедрале и побусани салони. Нимфе и фауни усађени на свом месту математички прецизном. Версаљ и Шантији, Луј XIV и дука д'Омал, све господство интелектуализирано, и поноситост великог порекла: моћ која је изражена свугде линијама, тачкама и границама према целом свету. — Русо је објављујући лепоту дивље природе био проналазач новог света. Не из његовог урођеног укуса за противуречност и полемику, него одиста из осећања човека у основи примитивног и сенсуалног, Русо је то објавио снагом коју дотле није нико имао, и пробудио један интерес потпуно нов за светску литературу. Ствари у природи гледао је с оним усхићењем пре тога само писац Химне Сунцу, светац из Асизе; и само својевољни пустињак из Воклизе, Петрарка, у своме *De vita solitaria*, претходио је овој екстази писцу *Promenades d'un solitaire*. Русо је само кроз природу познао Бога, осетио љубав за жену, добио смисао за живот. Своју Нову Хелојизу доводи на женевско језеро, али на његов мрачни и дивљи део, код Вевеја, у предео који он сматра за најлепши део света. Не усхићује се ни раскошној околини Париза, ни сјајним лепотама Турене где је живео годинама, него језером Вевеја где је живео свега неколико дана. Хамлет је рекао да је лепо само оно што је страшно; то је рекао затим и Русо, јер је волео само ону природу од које га је хватао мрачан страх. Тако је овај велики мистик — толико упоређиван с Лутером и Калвином — био несумњиво творац данашње мисли, али и творац модерног сенсибилитета. Свој смисао за поредак у друштву носи можда из своје Женеве оног доба, али своје парадоксе о слободи, добио је из своје рано зачете френезије у природи. На страну његова апотеоза природног човека, и теорија о урођеној доброти, и мржња за цивилизацију; то је његова реакција против друштва оног доба које је умирало у собном ваздуху, у салонским конвенцијама, и у социалној неправди и хипокризији. Али његова дубока, искрена, безумна љубав за природу, неоспорно је спасла књижевност од сухог рационализма, и оставила осећање и слободу као извор најдубљих ствари у човеку. Она је дала доцнијим романтичарима читаву велику клавиатуру до тада непознатих унутрашњих вредности. Он је оборио француске друштвене традиције и обновио форме француске мисли. И створио је духовни космополитизам да су га Кант и Гете сматрали својим учитељем, а Бајрон и Валтер Скот својим инспиратором. Као Јулије Цезар, он је створио нове границе и ново царство.

Бог је Алпе створио у пијанству и лудилу; песник Русо их је објавио у једној еротичној екстази. Он је од овог предела, близу којег се родио, и од предела у којем је љубио једну жену, направио завичај пејзажа у књижевности. Он је на женевско језеро довео срце човеково онда кад је оно, исушено и измучено логиком и дијалектиком, дошло било на право беспуће.

Одавде, с једног окомка Сен-Беатенберга, види се у долинама сјајно огледало Тунског језера. Бродови бели и весели секу његову тешку воду од Туна до Интерлакена, али се на њему више ништа не догађа. — На једном крају је Интерлакен, швајцарски Монтекарло, летње место за светске пустолове, старе полигаме, талијанске кесароше, и Јевреје на свадбеном путу. У Интерлакену је увек више жена него људи; овде Сабињанке отимљу Римљане.

Одавде сам једног ведрог јутра кренуо да се пењем на Јунгфрау.

Између тамнозелених масива, једним тамним ходником, иде сребрн пут. Одозго са ледењака долази и један хладан и хучан поток и брзо промиче испод тог пута доле у неко језеро. Пут завршава у Лаутербруну, где чека једна од највећих сенсација које се могу имати на свету: велика падина Јунгфрау која скоро из зенита пада до земље, заслепљујући очи блеском свог сребра, док по земљи стоји просуто цвеће каквог флорентиског пролећа. Ту са једног високог брега руши се у село тежак стуб воде који се у паду сав раствори у водену прашину и ни кап његова не стигне до земље. Ту је на свом другом путовању заноћио Гете и опевао »дух вода« у једној славној песми. Четрдесет година доцније ту је заноћио и Бајрон, који тај исти дух вода помиње у своем *Манфреду*.

Са мном путује једна мала Пољкиња, пријатељица из заједничке клупе на женевском универзитету. Њу прати њена тетка, која пише књигу о привиђењима Свете Катарине из Сијене. Тетку прати један стари и отмени Женевљанин који се каже далеким рођаком Еразма, и који има манију да скупља старе новце, и то једног јединог римског императора, Флориана, о коме нико не зна ништа.

Ако не путујете сами, онда путујте само са женом коју волите. То је једини начин да се све уочи и све добија стоструку цену. Жена остаје увек дете, јер уме да се изненађује. Платон даје ову дефиницију: младост, то је моћи се чудити. — Ово даровито девојче прави целим путем рефлексије које би занимале и једног хришћанског филозофа као и каквог блазираног дендиа. Сваки дан изгледа импресионирана као да је тек тога јутра прогледала. Ништа још није записано на чистим страницама тог младог живота. Блажена душа која још није патила од болова непотребних; ни познала успеха којих се доцније гнуша; ни знала за осећања од којих се најзад црвени; ни за пријатељства којих се после кајемо. Није још ништа познала од свега што постоји. Али нема ничег што не погађа. Са безазленошћу њених шеснаест година помешао се већ коварни инстинкат вечне жене који има стотину очију, стотину ушију, стотину рука, и хоће све да види, све да чује, и свега да се маши. Све је лепо, све сјајно, све ново, све њено; али осећа да има још нешто недогледано, недочувено, неискушано. Њене сиве очи изгледају два мала северна језера пуна рибе, која непрестано светлуца по дну, игра се на површини, бацака у сунцу. За свим још нерешеним и загонетним трче та два широка млада ока, жбирски, разбојнички, с трагањем и мучењем. Њена су изненађења по стотину на дан, и сва напрасна и пуна жестине. Нема ствари која јој не натера млаз крви у телу и мисли. Ништа лепше од њених запиткивања за човека чија сва мудрост није у скептицизму и у *nihil admirare*.

Имао сам само још једног пријатеља који је имао ту драгоцену моћ изненађивања пред свачим. О путу око своје куће могао је испричати колико и Васко де Гама о путу око Африке. Има тих ретких људи који сав свој унутрашњи живот носе у оку. Њихове су очи увек отворене, њима гледају, слушају, осећају, пипају, траже, роне, буше; оне се никад не смирују, и у све се упијају као пијавице. Оне су жедне, гладне, неспокојне, крилате. Једним погледом такав човек опази све пред собом: и поље, и реку у пољу, и мост на реци, и зрачак на води, и ваздух, и муху која је у тај мах пролетела с десна на лево. Све то спази брзо, напречац, халапљиво. Такви људи прате очима сваки покрет до краја његове линије; знају све чега има, у граду, у цркви, у кући, на столу, на човеку. Тако поред обичне гомиле људске, у којој већина иду погурене главе и оборених очију, гледајући или изнад ствари или испод ствари, — ови други, на против, носе цео свет на својим зеницама, и умру тек пошто су све на овој земљи видели и пребројали.

Овај туризам који се види по Алпима, даје лажну илузију о томе да је људство најзад почело да осећа инстински за лепоту у природи. Међутим, истина је само да се у природу иде само лети, у дане беспосличења, за време прибирања нове снаге за обесна уживања у градском животу. Нико не зна да осети дубоко поље осуто цвећем, небо обливено светлошћу, шуме помрчале у сенкама. Нико не види колико једна стаза којом пролазимо сваки дан, изгледа друкчија сваки пут; и да никад једно јутро није слично другом. Нико више не уме пратити живот биљке од њене клице до последње сухе гране, ни одгојити животињу да би познао чар њеног детињства, бес њене младости, снагу њеног плођења. Предају своју земљу у закуп другом да је сами не обделавају у дивљењу и срећи која клија из сваке бразде и пада са сваке гране. Беже од најлепших догађаја на свету: од сунца, од кише, од ветра, од звезда, од магле. Има људи који су видели свега неколико залазака сунца, а још мање који су видели свитање и оргије сунчевог изласка. — Обожавају природу само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу. На супротној тачки од њих стоје још филозофи и песници, који се још детињски усхићују и лудачки диве свему ономе чему су други окренули леђа. Мржња оног мог пријатеља за тај свет била је крволочна онолико колико је његова љубав за природу била дивљачка. У једној безазленој пантеистичкој екстази узвикнуо ми је једном: »Кад сам видео једну ноћ на Крфу, осетио сам да више не волим своју жену!«

Пењање путем на Јунгфрау, узело је цело преподне.

Мала Пољкиња је имала у покрету главе нечег тичјег, а у кретању тела нечег мачјег; у целом животу физичком, ничег човјечјег. Пољкиње имају једну нарочиту чар коју неће достићи можда ни једна словенска жена. Оне имају сенсуалне покрете Шпањолке, духовиту кокетерију Францускиње, често срце и топлоту Рускиње, носталгију Скандинавке, наивност Енглескиње, и, што је извесно, ничег од Немице. Уз све то, носе нешто од трагичности своје расе: једно неспокојство да увек иду да виде шта је иза брега, да пређу с оне стране реке, да свугде где уђу отворе прозор, и завире под сваку завесу. Францускиња не уме да буде оволико приступачна тузи и сновима, нити је Рускиња икад овако чедно брбљива. Ни једна жена на свету није овако лакома на нове емоције, нити има онолико завођачког у своем гласу, у сваком погледу и свакој речи. Глас јој је млак и подмукао; стисак руке нежан али испитивачки; свако обећање ствар каприца и задње намере. За Рускињу је љубав херојство, а за Пољкињу је љубав интрига. Формула њена за фину љубав: малко перверсије у чедности, али много чедности у перверсији! Свугде пуно стила, укуса, рафинерије; јер жена која није лепа, она је смешна; ако није грациозна, она је вулгарна. Пољкињу омрзнете најзад зато што сте је и одвећ волели; затим је опет заволите, јер сте је пре тога срдачно мрзели, — али тако у бескрајност. — Она не напушта такав плен своје лудости и своје сплетке. Увек држи човека оним ефемерним у својим жељама и детињастим у својим страстима. Она је најженскија од свих жена, и то је најјаче оружје којим иду у бој на мушкост. — На једном путу за Јунгфрау овакви су жене драгоценост, јер су духовите. А духовита жена чини сталан притисак на човеков ум и таленат; никад у друштву духовите жене човек не пада у духовну леност ни телесну лабавост: зато он све боље види и лепше каже него у друштву човека. Он, поред ње, надмаши и већег од себе, чак и себе самог. Обично кажемо онолико колико знамо и како умемо; поред духовите жене кажемо више него што знамо и лепше него што умемо. Само је додир са женом направио француског човека најречитијим и најбодријим од свих људи. Напор да се допадне само духом, он је постигао у том врхунац сјаја; као што се Грк хоће да допадне парама, и у свакој земљи постане први банкар; или као што је лав хтео да се допадне лавици и дошао до своје гриве, а петлић до своје румене кресте.

Никад нећу заборавити ову малу женицу од духа која никад није заборавила да буде и жена од спола, и која је та два елемента својих седамнаест година утапала у једној грацији што беше савршенство оваквог једног алпијског дана. Никад нећу заборавити те веселе вечери на планини, под зеленим сводом, где смо слушали како целокупно небо швајцарских анђела пева за богате Енглезе у Гранденвалду. Али никад нећу више моћи видети сјајну алпијску ноћ а да се не сетим свих оних понора које сам тада видео у њеним широким очима, и ако се сада отвараху као два црна и влажна ноћна цвета.

Од Лаутербруна се пење до Шајдега једним електричним возом. А оданде, иде се пешице до ледењака. Дан је био јасан.

Небо је било нешто млечно, као приморски свод у месецу августу када се Велики Медвед спусти до крова кућа и пролази улицама. Поред нас у даљини лебди један пејзаж Сегантинија. Али непосредно око нас, почиње предео смрти, земља на којој умире и последња клица живота. Једва се зелени ретка трава, ситна као прашина, кроз коју вијуга једна бедна путања што води у ледењаке и у смрт. Пролазе широка и студена платна ветра.

Али оно што пренерази и скамени, то је тешка хука из глечара, хука отопљена снега што у мутним потоцима срља у амбизе који се отварају на сваком кораку. Од њих се пролама цео овај мртви предео. Али се ухо затим навикне и ужасни хук узме облик апсолутне монотоније, која најзад дадне утисак апсолутне тишине. Можда осећање тоталне самоће на овим висинама дадне ово осећање дубоког мира. Изгледало ми је све тихо у том пределу где је све било укочено, јер се овде живи само видом и сва друга чула остану у страви.

Лед ових глечара издалека сјаји као сребрно море; а овде горе је снег таман од прашинасте земље којим су га ветрови засули. Пред овим пределом вечитих катастрофа видик нема краја; један поглед изгледа довољан да обухвати целу нашу планету. Дубоко у долинама испод нас, све је у магли; потоци се обарају сад пред нама у поноре у које је ужас погледати. Моја сапутница, брбљива као ласта, полагано губи у гласу свој тучни акценат. Осећам у својој руци њену ручицу сву залеђену од страха. Њене очи које су се отварале пред свачим у широка сива огледала, тумарају сад расејано. Мала уста која изгледа да су отворена само да кажу да љубе, беху се скупила у мали румени грч, као у врућу кап крви. Жене пред великим догађајима у природи имају потребу да плачу.

На ледењацима нас је ухватио први сутон, а то нисмо ни осетили. Затим се небо није више разанавало. Све се било изгубило једно у другом, и повратак је задавао бриге. Душа се била преситила ових горких лепота, и ми смо позвали вође да нас брзо врате к земљи. Ледени зидови што су висили над провалијама, изгледало је да ће се порушити, ако мрак буде мало тежи, или ветар мало бржи. Страх је долазио од свега што се назирало. Ваљало се бојати да се магле из долина не подигну на путе по висинама и не одвоје нас од свега осталог. Срећом, вече се брзо рашчистило; неколико звезда изиђе из леда; свод се забеле. Месец ће изићи тек после поноћи.

Када смо после два сата силажења једним добрим путем, и без вођа, срели у мраку неког човека, рече нам да смо променили правац и да тај пут силази на Менлихен, где ћемо стићи баш кад буде изишао месец. Сасвим свеједно. У Менлихену има велики шале за преноћиште. То значи ипак провести ноћ на самом хрбату Јунгфрау, што значи једна прича за потомство: за страх оних који су се пели само на црквени торањ, или на дуд у своем дворишту.

Хиљаду слатких катастрофа на том силажењу и бројању корачаји по невидљивом путу, који изгледа да нигде не води него се обрће око себе. Машта отвара бездане и онде где их није било. Мала Пољкиња дрхти на мом длану као смрзло птиче; морам да је загревам својим дахом и својом крвљу. Она је благосиљала добру руску степу и афрички песак; о бродоломима код Добре Наде и Фалкланда говорила као о позоришној представи; и већ носила у џепу огртача једну пету своје ципелице! Остатак друштва ишао је за нама у ноћи или пропао у понорима.

Али, најзад, ноћ у Менлихену била је тиха и блага. Ваздух је био наједном топао, и као да је у њему било мириса јоргована из Женеве и љубичица из Парме. Сва су чула била попустила; њене престрављене сиве очи изгледале су жељне не да виде сунце него да угледају човека. Те пепељасте очи које гледају увек у даљину, замишљено и нешто напрегнуто, као да она гледа кроз маглу да прозре, или успомену да се нечег сети, изгледале су сада малаксале. Само се види како се у тим широким зеницама нешто пали, па гаси, па опет пали, и опет угаси, — лепи, мирни и учестани пламенови који говоре место крви и место речи. Кад се раздани, те ће очи бити налик на мирни морски затон, сав окружен црним чемпресима, у заветрини. — Али је она сад уморна и сурвана. Ови доживљаји, који су направљени од самих чудеса, превазилазе моћ њене упечатљивости. Осећао сам да је имала потребу да је узмем у наручје, и да је тешим, дуго и благо, и да се закунем да је више нећу овако мучити, него да ћемо провести живот само на веранди, и у варошким парковима, и гледати Алпе, заваљени у столице и са догледом у руци.

После уштапа који су те ноћи видели људи на ледењацима, бледог као сабласт, изишло је јутрос сунце, крваво као какво апокалиптичко страшило. Врхови Јунгфрау су се зажарили. Високи пламенови посуктали из земљине утробе, затим се одвојили од земље, па као огњено острво почели да лутају празним небом. Дан ипак неће још потпуно сванути. Борба између светлости и тмине нигде нема овај изглед очајне борбе у природи, овог хватања у коштац свих елемената и свих привиђења. Јер овде не изгледа да се рађа нов дан, него да се из хаоса издваја нов свет. Провала светлости у небу, кроз ове сенке теже од брегова, и ове тишине дубље од свих бездана, траје дуго. Затим, наједном, настаје брзо размицање румених глечера, њихово дизање све више, и протезање све даље. А цео овај покрет висина које изгубе све линије, претворе се у крупне огњене масе, које носи ветар десно и лево. То су свакодневне епопеје светлости ових Алпа који не задивљују него запрепашћују за цео живот. Рађање сунца на Јунгфрау, то је највећи догађај у космосу, и нешто што човекову судбину на земљи учини најбеднијим случајем међу свима стварима. Овде се не дају ни замислити среће и несреће, него само наизменичне мирне катастрофе и мирни триумфи огња и ноћи. Светлости и тмине изгледају једино што постоји, једини живот у времену, једино постојање и нестајање, обнављање и равијање. Све је у гашењу тих свеобимних огњева на Јунгфрау; ван тога ништа није стварност и бивање, него обмана и негација. Сунце, али ово огромно и крваво сунце из пустиње Јунгфрау, то је дефиниција космоса, обест и хармонија елемената, интрига и истина, прва и задња реч лепоте и ужаса. Питагористи су се бацали на земљу пред изласком сунца; то је чинио и Сократ, противник питагористâ.

Три дана доцније гледао сам са својих прозора са Сен-Беатенберга ове брегове на мирном подневном грејању. Изгледало ми је тад да је мој живот наједном пресечен на двоје: пре и после мог дана на глечерима Јунгфрау. Тај дан је био прво пренеражење свих мојих чула, можда почетак извесног нереда у свима мојим мислима. Моја дотадања слутња за невероватно, добила је сад своју потврду и горак печат. Све што сам дотле видео, било је сићушно, тескобно, делимично. Знао сам за лепоте радосне или трагичне, лепоте створене за човечје срце и мисао. Али нисам знао за лепоте којих се ужасавамо јер немају ништа са човеком, јер га оборе и смрве, и јер постоје само за себе; и која су свирепа решења среће или несреће самог космоса. По талијанским равницама или нашим брежуљцима, Бог изгледа музичар и лиричар; овде изгледа непријатељ, судија и убица: јер је овде на сваком кораку замка, бусија, и провалија. Свугде на другом месту нешто живи, дише, пева и цвета; онамо горе на висинама постоји само смрт и лудило.

Јутрос је овде на Сен-Беатенбергу једно благо сунце имало сав блесак прве љубави. Долине око мене изгледале су ми сада мирне и љупке као тихи пејзажи око Сијене или Асизе. Магле су лежале сребрне у понорима. Одоздо звоне недељна звона, можда из каквог сеоца на рубу језера где је пуно јабланова, и где по цео дан иде врева из пчелињака и голубињака. Ово треперење светлости у долинама траје цео један чаробни сат: то је лепа скаска о змајевима сунца који један другог прождиру. Јер магла се најзад у једном часу повуче, и као река улије у дубине земље, или отече у неке даље долине. Недељно јутро на оваквом брегу, то је празник који се не види на људима него на стварима. И оно што је најsitније на земљи, постане видљиво и сонорно, афирмација и снага, воља и песма.

Како се ипак грубо намеће разлика између ове природе и ових швајцарских људи. Мрачни Цвингли, у дане Реформе, када се купило по хришћанским земљама злато за катедралу Светог Петра, показао је поносно и пркосно на беле Алпе и бунтовно узвикнуо да је то једино место где човечанство треба да гледа лице Вечитога на његовом престолу од леда. Швајцарци су одиста остали да гледају лице Божје на његовом престолу од леда, и нису дали новац за божанске престоле од злата, али о тој својој контемплацији нису оставили речи ни у стиху, ни у слици, ни у музици. Никад ни у једном од ових ситних и срећних градова није се родила ни једна уметност, и на овим небеским јеерима није зачета ни једна легенда, ни једно предање. Из ове земље у којој Бог седи тако на престолу од леда, Швајцарци су ишли као најамници у туђе земље и ратовали за ђавола. Њихово је оружје светлило по ходницима и степеницима најодвратнијих краљева и папа; они су гинули по предсобљима чувајући прагове за којима су чињена насиља и вршен блуд. За време Шарла VIII, били су у служби отмичара најхрабрији војници; за време Франсоа I били су најкукавнији — и својом паником проузроковали, код Павије, највећи пораз у француској историји, и одвођење француског краља у мадридску тамницу. Историја швајцарског народа у то доба била је само горка прича о витештву које се продавало за новац. Нечег тако најамничког и служитељског има и данас у његовој судбини. Швајцарска је фатално постала друмска гостионица и једна прикривена мржња за странца избија из сваког додира с њима. Странац није овде ни противник, ни савезник; ни једномишљеник ни разномишљеник; он је муштерија и кирајџија. Никакви осећаји не постоје у том сусрету, него измене хладних речи, недељних рачуна, добро проверене монете. Све је овде срачунато и узакоњено само с обзиром на ситну срећу малог човека, тако да кад одавде гледате на историју, изгледа вам да су велики подвизи само лудачке авантуре, и велике намере само манита пустоловства. За целу епопеју довољна је прича о Телу, једној јабуци и једној стрели.

Срећом, све добро швајцарско није у песмама. Јер Бог, изабравши ову лепу земљу за свој престо, није хтео да људска срећа овде буде у књигама. Швајцарска је остварила идеал највећег унутрашњег спокојства, и тај њен мир, то је њена слава. На сваком углу жандарм, на сваком ћошку фењер, у сваком кварту један пастор, у свакој улици по једна бабица, у свакој породици традиција о једном посланику кантоналном или саветнику муниципалном! Закони на хартији, то су они који ратују против законâ у крви и инстинкту. Да су имали генија, такви би генији ову земљу разорили; овако су ови мали људи успели да направе велике ствари: изградили широке путеве, засадили сјајне вртове, дигли високе палате. Овде је срећа у половиности, осредњости, свакидашњости, ослобођењу од свега што је крупно, расно, духовно, свега што је и стваралачко и рушилачко у људском инстинкту. Једини геније којег је родила ова земља, био је Русо, најпре протеран и уцењен, затим признат и слављен. Да је Русо овде остао, њега би изгорели на гломачи као некад Мигела де Сервет, који је оставио науци закон о циркулацији људске крви. Јер ова земља није никад присвајала за себе амбицију каквог крупног духовног средишта. Кажу да су овде Русо и Волтер били под утицајем средине, и да је француска револуција зачета у Женеви. Међутим француска револуција је дело јакобинизма који је највећи контраст са женевским пуританством и калвинизмом. И када је у Паризу донесена Шарта о Правима Човека, још се у Женеви пушила гломача вештице госпође де Шадроне. — У Швајцарској је идеја о животу увек била уска, сујетна, себична и плашљива. У Реформи, ова се земља обележила само мрачном искључивошћу и верским цинизмом; у цркву је унела што више страха од славе и поезије, и што више неповерења и мржње за човека. Лутер је био песник и витез; Калвин је изгледао апсанџија и исповедник зликоваца. Овде Реформа није дошла као реакција на раскош и разврат Папâ, и као потреба за ослобођењем људске савести, него као реакција на талијански духовни хеленизам и на раскош и блесак у којем је човечанство дотле замишљало свог Бога.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>3fjqomxbj1yxyc2z1r3ga8mom7pe0r4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Повеља Уједињених нација</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61507</id>
    <revision>
      <id>145625</id>
      <timestamp>2026-08-27T16:31:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{наслов|ПОВЕЉА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА}}  {{gap}}МИ, НАРОДИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА,  {{gap}}{{gap}}решени  да спасемо будућа поколења ужаса рата, који је двапут у току нашег живота нанео човечанству неописиве патње, и  да поново потврдимо веру у основна права човека, у достојанс…</comment>
      <origin>145625</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="90792" sha1="5bdrxvkq3y70zbyku4ujn540giq9mbd" xml:space="preserve">{{наслов|ПОВЕЉА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА}}

{{gap}}МИ, НАРОДИ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА,

{{gap}}{{gap}}решени

да спасемо будућа поколења ужаса рата, који је двапут у току нашег живота нанео човечанству неописиве патње, и

да поново потврдимо веру у основна права човека, у достојанство и вредност људске личности, у равноправност људи и жена и нација великих и малих, и

да обезбедимо услове под којима ће моћи да се очувају правда и поштовање обавеза које проистичу из уговора и других извора међународног права, као и

да радимо на социјалном напретку и побољшању животних услова у већој слободи

{{gap}}{{gap}}и у том циљу

да будемо трпељиви и да заједно живимо у миру једни с другима као добри суседи, и

да ујединимо своје снаге ради одржања међународног мира и безбедности, и

да обезбедимо, прихватањем начела и установљењем метода, да се оружана сила не употребљава изузев у општем интересу, и

да користимо међународни механизам у сврху унапређивања економског и социјалног напретка свих народа,

{{gap}}{{gap}}одлучили смо да удружимо своје напоре ради остварења ових циљева

Сагласно томе, наше односне владе, посредством својих представника окупљених у граду Сан Франциску, који су поднели своја пуномоћја у исправном и прописном облику, усвајају ову Повељу Уједињених нација и оснивају међународну организацију која ће се звати Уједињене нације.

== ГЛАВА I ==
=== ЦИЉЕВИ И НАЧЕЛА ===

{{члан|1.}}
{{gap}}Циљеви Уједињених нација су:

{{gap}}1. одржање међународног мира и безбедности и у ту сврху: предузимање ефикасних колективних мера ради спречавања и отклањања претњи миру и сузбијање аката агресије или других повреда мира, као и постизање мирним средствима, а у складу с начелима правде и међународног права, сређивања или решавања међународних спорова или ситуација који би могли довести до повреда мира;

{{gap}}2. развијање међу нацијама пријатељских односа заснованих на поштовању начела равноправности и самоопредељења народа и предузимање других одговарајућих мера ради учвршћења општег мира;

{{gap}}3. постизање међународне сарадње решавањем међународних проблема економске, социјалне, културне или хуманитарне природе, и унапређивање и подстицање поштовања права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик или веру; и

{{gap}}4. да постану средиште за усклађивање акција предузетих ради постизања ових заједничких циљева.

{{члан|2.}}
{{gap}}Организација и њени чланови поступају у спровођењу циљева наведених у члану 1 у сагласности са следећим начелима:

{{gap}}1. Организација почива на начелу суверене једнакости свих својих чланова;

{{gap}}2. да би се свакоме од њих осигурала права и повластице који проистичу из чланства, сви чланови савесно испуњавају обавезе које су преузели у сагласности с овом Повељом;

{{gap}}3. сви чланови решавају своје међународне спорове мирним начинима, тако да међународни мир и безбедност као ни правда не буду повређени;

{{gap}}4. сви чланови се у својим међународним односима уздржавају од претње силом или употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности сваке државе, или на сваки други начин несагласан с циљевима Уједињених нација;

{{gap}}5. сви чланови дају Уједињеним нацијама сваку помоћ у свакој акцији коју оне предузимају у складу с овом Повељом, и уздржавају се од давања помоћи свакој држави против које Уједињене нације предузимају превентивну или принудну акцију;

{{gap}}6. Организација обезбеђује да државе које нису чланови Уједињених нација поступају у складу с овим начелима у мери којој је то потребно ради одржања међународног мира и безбедности;

{{gap}}7. ништа у овој Повељи не овлашћује Уједињене нације да се мешају у питања која се по суштини налазе у унутрашњој надлежности сваке државе нити захтева од чланова да таква питања износе на решавање на основу ове Повеље; али ово начело неће утицати на примену принудних мера предвиђених у глави VII.

== ГЛАВА II ==
=== ЧЛАНСТВО ===

{{члан|3.}}
{{gap}}Чланови оснивачи Уједињених нација су државе које, пошто су узеле учешћа на Конференцији Уједињених нација за међународну организацију у Сан Франциску, или претходно потписале Декларацију о Уједињеним нацијама од 1. јануара 1942, потпишу ову Повељу и ратификују је у сагласности с чланом 110.

{{члан|4.}}
{{gap}}1. Чланство у Уједињеним нацијама отворено је свим осталим мирољубивим државама које прихвате обавезе садржане у овој Повељи, а по оцени Организације су способне и вољне да те обавезе извршују.

{{gap}}2. Пријем сваке такве државе у чланство Уједињених нација спроводи се на основу одлуке Генералне скупштине по препоруци Савета безбедности.

{{члан|5.}}
{{gap}}Члану Уједињених нација против кога је Савет безбедности предузео превентивну или принудну акцију, Генерална скупштина може на препоруку Савета безбедности привремено обуставити вршење права и повластица по основу чланства. Вршење ових права и повластица Савет безбедности може поново успоставити.

{{члан|6.}}
{{gap}}Члана Уједињених нација који упорно нарушава начела садржана у овој Повељи Генерална скупштина, на препоруку Савета безбедности, може искључити из Организације.

== ГЛАВА III ==
=== ОРГАНИ ===

{{члан|7.}}
{{gap}}1. Као главни органи Уједињених нација оснивају се: Генерална скупштина, Савет безбедности, Економски и социјални савет, Старатељски савет, Међународни суд и Секретаријат.

{{gap}}2. У складу с овом Повељом могу се оснивати и помоћни органи за које се буде сматрало да су потребни.

{{члан|8.}}
{{gap}}Уједињене нације не стављају никаква ограничења у погледу избора мушкараца и жена ради учешћа у било коме својству и на равноправној основи у њиховим главним и помоћним органима.

== ГЛАВА IV ==
=== ГЕНЕРАЛНА СКУПШТИНА ===

==== Састав ====

{{члан|9.}}
{{gap}}1. Генералну скупштину сачињавају сви чланови Уједињених нација.

{{gap}}2. Ниједан члан нема више од пет представника у Генералној скупштини.

==== Задаци и овлашћења ====

{{члан|10.}}
{{gap}}Генерална скупштина може расправљати о свим питањима или о свим предметима у оквиру ове Повеље или који се односе на овлашћења и задатке сваког органа предвиђеног у овој Повељи и може, с изузетком предвиђеним у члану 12, да даје препоруке члановима Уједињених нација или Савету безбедности, или и првима и другом, о свим таквим питањима или предметима.

{{члан|11.}}
{{gap}}1. Генерална скупштина може разматрати општа начела сарадње у очувању међународног мира и безбедности, укључујући начела на којима почивају разоружање и регулисање наоружања, и може у погледу тих начела да даје препоруке члановима или Савету безбедности или и првима и другом.

{{gap}}2. Генерална скупштина може расправљати о свим питањима одржања међународног мира и безбедности која пред њу изнесе било који члан Уједињених нација или Савет безбедности или држава нечланица Уједињених нација у складу с чланом 35, став 2, и може, с изузетком предвиђеним у члану 12, да даје препоруке о сваком таквом питању заинтересованој држави или државама или Савету безбедности или и једнима и другима. Свако такво питање у коме је потребно предузети акцију Генерална скупштина упућује Савету безбедности пре или после разматрања.

{{gap}}3. Генерална скупштина може скренути пажњу Савету безбедности на ситуације које би могле угрозити међународни мир и безбедност.

{{gap}}4. Овлашћења Генералне скупштине изложена у овоме члану не ограничавају општи домашај члана 10.

{{члан|12.}}
{{gap}}1. Док Савет безбедности обавља у погледу било кога спора или ситуације задатке који су му поверени овом Повељом, Генерална скупштина не даје никакву препоруку у вези с тим спором или ситуацијом, сем ако то не затражи Савет безбедности.

{{gap}}2. Генерални секретар, с пристанком Савета безбедности, обавештава Генералну скупштину на сваком заседању о свим предметима који се тичу одржања међународног мира и безбедности којима се бави Савет безбедности, с тим што исто тако обавештава и Генералну скупштину или чланове Уједињених нација ако Генерална скупштина не заседава одмах пошто је Савет безбедности престао да се бави таквим предметима.

{{члан|13.}}
{{gap}}1. Генерална скупштина покреће проучавања и даје препоруке у циљу:

{{gap}}а) унапређивања међународне сарадње на политичком пољу и подстицања прогресивног развоја међународног права и његове кодификације;

{{gap}}б) унапређивања међународне сарадње на економском, социјалном, културном, просветном и здравственом пољу, и помагања остварења права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик, или веру.

{{gap}}2. Остале одговорности, задаци и овлашћења Генералне скупштине у односу на предмете напред наведене у ставу 1 б) изложени су у главама IX и X.

{{члан|14.}}
{{gap}}Придржавајући се одредби члана 12 Генерална скупштина може да препоручује мере за мирно сређивање сваке ситуације — независно од њеног порекла — за коју налази да може да штети општем благостању или пријатељским односима међу нацијама, укључујући ситуације настале повредом одредаба ове Повеље које постављају циљеве и начела Уједињених нација.

{{члан|15.}}
{{gap}}1. Генерална скупштина прима и разматра годишње и посебне извештаје Савета безбедности; ови извештаји садрже податке о мерама које је Савет безбедности одлучио да предузме или је већ предузео ради одржања међународног мира и безбедности.

{{gap}}2. Генерална скупштина прима и разматра извештаје осталих органа Уједињених нација.

{{члан|16.}}
{{gap}}Генерална скупштина у вези с међународним системом старатељства извршава задатке који су јој поверени по глави XII и XIII, укључујући и потврђивање уговора о старатељству за подручја која нису означена као стратегијска.

{{члан|17.}}
{{gap}}1. Генерална скупштина разматра и одобрава буџет Организације.

{{gap}}2. Трошкове Организације сносе чланови према расподели коју изврши Генерална скупштина.

{{gap}}3. Генерална скупштина разматра и одобрава све финансијске и буџетске споразиме са специјализованим агенцијама поменутим у члану 57 и испитује административне буџете тих специјализованих агенција ради давања препорука агенцијама у питању.

==== Гласање ====

{{члан|18.}}
{{gap}}1. Сваки члан Генералне скупштине има један глас.

{{gap}}2. Одлуке Генералне скупштине о важним питањима доносе се двотрећинском већином присутних чланова који гласају. Ова питања обухватају: препоруке о одржавању међународног мира и безбедности, избор несталних чланова Савета безбедности, избор чланова Економског и социјалног савета, избор чланова Старатељског савета у сагласност са ставом 1 (в) члана 86, пријем нових чланова у Уједињене нације; обустављање права и повластица по основи чланства, искључивање чланова, питања која се тичу примене система старатељства и буџетска питања.

{{gap}}3. Одлуке о осталим питањима, укључујући ту и одређивање допунских категорија питања о којима ће се одлучивати двотрећинском већином, доносе се већином присутних чланова који гласају.

{{члан|19.}}
{{gap}}Члан Уједињених нација који је у заостатку с уплатом свога финансијског доприноса Организацији не може учествовати у Генералној скупштини ако је износ његових заосталих уплата једнак или већи од износа доприноса који је био обавезан да плати за претходне две пуне године. Генерална скупштина може ипак дозволити таквом члану да гласа ако се увери да је ово неплаћање изазвано условима који су изван контроле члана.

==== Поступак ====

{{члан|20.}}
{{gap}}Генерална скупштина се састаје у редовна годишња заседања као и према потреби у ванредна заседања. Ванредна заседања сазива генерални секретар на тражење Савета безбедности или већине чланова Уједињених нација.

{{члан|21.}}
{{gap}}Генерална скупштина сама усваја свој пословник. Она бира свог председника за свако заседање.

{{члан|22.}}
{{gap}}Генерална скупштина може оснивати оне помоћне органе који су још потребни за обављање њених задатака.

== ГЛАВА V ==
=== САВЕТ БЕЗБЕДНОСТИ ===

==== Састав ====

{{члан|23.}}
{{gap}}1. Савет безбедности састоји се од 15 чланова Уједињених нација. Република Кина, Француска, Савез Совјетских Социјалистичких Република, Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске и Сједињене Америчке Државе су стални чланови Савета безбедности. Генерална скупштина бира десет других чланова Уједињених нација као несталне чланове Савета безбедности, водећи нарочито рачуна, у првом реду, о доприносу чланова Уједињених нација одржању међународног мира и безбедности и осталим циљевима Организације као и о правичној географској расподели.

{{gap}}2. Нестални чланови Савета безбедности бирају се на време од две године. Приликом првог избора несталних чланова, после повећаног броја чланова Савета безбедности од једанаест на петнаест, два од четири нова члана биће изабрана за време од годину дана. Члан коме је мандат истекао не може одмах бити поново биран.

{{gap}}3. Сваки члан Савета безбедности има једног представника.

==== Задаци и овлашћења ====

{{члан|24.}}
{{gap}}1. Да би се обезбедила брза и ефикасна акција Уједињених нација, њихови чланови поверавају Савету безбедности првенствено одговорност за одржање међународног мира и безбедности и саглашавају се да Савет безбедности делује у њихово име при спровођењу својих дужности на основу ове одговорности.

{{gap}}2. Вршећи ове дужности, Савет безбедности делује у сагласности с циљевима и начелима Уједињених нација. Специфична овлашћења поверена Савету безбедности ради обављања ових дужности утврђена су у главама VI, VII, VIII и XII.

{{gap}}3. Савет безбедности подноси Генералној скупштини годишње, а по потреби и специјалне извештаје на разматрање.

{{члан|25.}}
{{gap}}Чланови Уједињених нација сагласни су да прихвате и извршавају одлуке Савета безбедности у сагласности с овом Повељом.

{{члан|26.}}
{{gap}}У циљу унапређивања, успостављања и одржања међународног мира и безбедности, уз што мање расипање људских и економских светских извора на наоружање, Савет безбедности је, уз помоћ Комитета војног штаба предвиђеног у члану 47, одговоран за формулисање планова који ће се поднети члановима Уједињених нација ради успостављања система за регулисање наоружања.

==== Гласање ====

{{члан|27.}}
{{gap}}1. Сваки члан Савета безбедности има један глас.

{{gap}}2. Одлуке Савета безбедности о процедуралним питањима доносе се потврдним гласањем девет чланова.

{{gap}}3. Одлуке Савета безбедности о свим осталим питањима доносе се потврдним гласовима девет чланова, укључујући потврдне гласове сталних чланова, с тим да се, при доношењу одлука на основу главе VI и члана 52, става 3, страна у спору уздржи од гласања.

==== Поступак ====

{{члан|28.}}
{{gap}}1. Савет безбедности се тако организује да може стално да врши своје задатке. Ради тога ће сваки члан Савета безбедности бити у свако доба представљен у седишту Организације.

{{gap}}2. Савет безбедности одржава повремено састанке на којима сваки од његових чланова може, ако тако жели, да буде представљен чланом владе или неким другим специјално постављеним представником.

{{gap}}3. Савет безбедности може одржавати састанке и у таквим местима изван седишта Организације која ће му по његовој оцени највише олакшати рад.

{{члан|29.}}
{{gap}}Савет безбедности може да оснива помоћне органе потребне за обављање његових задатака.

{{члан|30.}}
{{gap}}Савет безбедности сам усваја свој пословник, укључујући и начин избора свог председника.

{{члан|31.}}
{{gap}}Сваки члан Уједињених нација који није члан Савета безбедности може учествовати, без права гласа, у дискусији о сваком питању изнетом пред Савет безбедности увек кад овај сматра да су интереси тога члана специјално у питању.

{{члан|32.}}
{{gap}}Сваки члан Уједињених нација који није члан Савета безбедности, а, исто тако, и свака држава која није члан Уједињених нација, ако је страна у спору који разматра Савет безбедности, биће позвани да учествују, без права гласа, у расправљању о томе спору. Савет безбедности поставља услове које сматра праведним за учествовање државе која није члан Уједињених нација.

== ГЛАВА VI ==
=== МИРНО РЕШАВАЊЕ СПОРОВА ===

{{члан|33.}}
{{gap}}1. Странке у сваком спору, чије трајање може да угрози одржање међународног мира и безбедности, треба да траже решење пре свега путем преговора, истражне комисије, посредовања, измирења, арбитраже, судског решавања, прибегавања регионалним установама или споразумима, или другим мирним начинима по своме сопственом избору.

{{gap}}2. Савет безбедности, кад сматра потребним, позива странке да свој спор реше таквим начинима.

{{члан|34.}}
{{gap}}Савет безбедности може испитивати сваки спор или сваку ситуацију која може довести до међународног трвења или да се претвори у спор, како би утврдио да ли продужавање спора или ситуације може да доведе у опасност одржање међународног мира и безбедности.

{{члан|35.}}
{{gap}}1. Сваки члан Уједињених нација може да скрене пажњу Савету безбедности или Генералној скупштини на сваки спор или сваку ситуацију чија је природа изложена у члану 34.

{{gap}}2. Држава која није члан Уједињених нација може да скрене пажњу Савету безбедности или Генералној скупштини на сваки спор у коме је она једна од странака ако прихвати унапред, у вези с тим спором, обавезе на мирно решавање предвиђено у овој Повељи.

{{gap}}3. Поступање Генералне скупштине у питањима на која јој је скренута пажња на основу овог члана подлеже одредбама чланова 11 и 12.

{{члан|36.}}
{{gap}}1. Савет безбедности може препоручити у свакој фази спора чија природа одговара члану 33 или ситуације сличне природе, одговарајуће поступке или методе уређења.

{{gap}}2. Савет безбедности треба да узме у обзир сваки поступак решавања спора које су странке већ усвојиле.

{{gap}}3. Дајући препоруке сходно овом члану, Савет безбедности треба, исто тако, да има у виду да би странке, по правилу, требало да правне спорове износе пред Међународни суд у сагласности с одредбама Статута Суда.

{{члан|37.}}
{{gap}}1. Ако странке у спору чија је природа изложена у члану 33 не успеју да реше спор начинима означеним у томе члану, оне ће га упутити Савету безбедности.

{{gap}}2. Ако Савет безбедности сматра да настанак спора може стварно угрозити одржање међународног мира и безбедности, одлучује да ли да поступи по члану 36 или да препоручи оне услове решења које сматра одговарајућим.

{{члан|38.}}
{{gap}}Не дирајући у одредбе чланова 33 до 37, Савет безбедности може, ако све странке у било ком спору то затраже, да даје препоруке странкама у циљу мирног решења спора.

== ГЛАВА VII ==
=== АКЦИЈЕ У СЛУЧАЈУ ПРЕТЊЕ МИРУ, ПОВРЕДЕ МИРА И АKАТА АГРЕСИЈЕ ===

{{члан|39.}}
{{gap}}Савет безбедности утврђује да ли постоји претња миру, повреда мира или агресија и даје препоруке или одлучује које ће се мере предузети у складу са члановима 41 и 42, да би се одржали или васпоставили међународни мир и безбедност.

{{члан|40.}}
{{gap}}Да би спречио погоршање ситуације, Савет безбедности може, пре но што да препоруке или одлучи о мерама предвиђеним у члану 39, позвати заинтересоване стране да се повинују оним привременим мерама за које он сматра да су потребне или пожељне. Такве привремене мере не смеју утицати на права, захтеве или положај заинтересованих страна. Савет безбедности дужан је да води рачуна о неиспуњавању таквих привремених мера.

{{члан|41.}}
{{gap}}Савет безбедности може одлучити какве мере које не повлаче употребу оружане силе треба да се примене у циљу извршења његових одлука, и може позвати чланове Уједињених нација да примене такве мере. Ове могу да садрже потпун или делимичан прекид економских односа и железничких, поморских, ваздушних, поштанских, телеграфских, радиографских и других веза, а, исто тако, и прекид дипломатских односа.

{{члан|42.}}
{{gap}}Ако Савет безбедности сматра да мере предвиђене у члану 41 не одговарају или се покаже да су недовољне, он може предузети такву акцију ваздухопловним, поморским или сувоземним снагама која је потребна ради одржања или васпостављања међународног мира и безбедности. Таква акција може укључити демонстрације, блокаду и друге операције ваздухопловним, поморским или сувоземним снагама чланова Уједињених нација.

{{члан|43.}}
{{gap}}1. Да би допринели одржању међународног мира и безбедности, сви чланови Уједињених нација се обавезују да ставе на располагање Савету безбедности, на његов позив и у складу с посебним споразумом или споразумима оружане снаге, помоћ и олакшице, укључујући ту и право пролаза, неопходне ради одржања међународног мира и безбедности.

{{gap}}2. Такав споразум или споразуми одређују бројно стање и врсту снага, њихов ступањ приправности и општи распоред као и природу олакшица и помоћи које се имају пружити.

{{gap}}3. Споразум или споразуми биће предмет преговора који ће се на иницијативу Савета безбедности повести што је могуће пре. Они се закључују између Савета безбедности и чланова или између Савета безбедности и група чланова и подлежу ратификацији држава потписница у складу с њиховим одговарајућим уставним поступцима.

{{члан|44.}}
{{gap}}Кад Савет безбедности донесе одлуку о употреби силе, он ће, пре но што од члана који није у њему заступљен затражи да стави на располагање оружане снаге у сврху испуњења обавеза предузетих на основу члана 43, позвати тога члана да, ако то жели, учествује у доношењу одлука Савета безбедности које се односе на употребу контингената оружаних снага тога члана.

{{члан|45.}}
{{gap}}Да би се Уједињене нације оспособиле да предузимају хитне војне мере чланови одржавају националне контингенте ваздухопловних снага спремне за неодложну заједничку међународну принудну акцију. Јачину и степен приправности ових контингената и планове за њихову заједничку акцију одређује Савет безбедности уз помоћ Комитета војног штаба, у границама утврђеним у посебном споразуму или споразумима наведеним у члану 43.

{{члан|46.}}
{{gap}}Планове за примену оружане силе израђује Савет безбедности уз помоћ Комитета војног штаба.

{{члан|47.}}
{{gap}}1. Оснива се Комитет војног штаба ради давања савета и указивања помоћи Савету безбедности у свим питањима која се тичу војних потреба Савета безбедности у сврху одржања међународног мира и безбедности, употребе и командовања снагама стављеним му на располагање, регулисања наоружања, као и могућег разоружања.

{{gap}}2. Комитет војног штаба сачињавају начелници штабова сталних чланова Савета безбедности или њихови представници. Комитет позива сваког члана Уједињених нација који није стално представљен у Комитету да му се придружи кад успешно обављање задатака Комитета захтева учешће тога члана у његовом раду.

{{gap}}3. Комитет војног штаба је одговоран пред Саветом безбедности за стратегијско руковођење свим оружаним снагама стављеним на располагање Савету безбедности. Питања која се тичу командовања тим снагама биће накнадно разрађена.

{{gap}}4. Комитет војног штаба, по овлашћењу Савета безбедности и после саветовања с одговарајућим регионалним установама, може да оснива регионалне поткомитете.

{{члан|48.}}
{{gap}}1. Акцију потребну за извршење одлука Савета безбедности у сврху одржања међународног мира и безбедности предузимају сви чланови Уједињених нација или неки од њих, према одлуци Савета безбедности.

{{gap}}2. Такве одлуке извршавају чланови Уједињених нација непосредно и вођењем својих акција у одговарајућим међународним установама чији су чланови.

{{члан|49.}}
{{gap}}Чланови Уједињених нација се удружују ради међусобног пружања помоћи при спровођењу мера које је донео Савет безбедности.

{{члан|50.}}
{{gap}}Ако Савет безбедности предузме превентивне мере или принудне мере против било које државе, свака друга држава, била чланица Уједињених нација или не, која се суочи с посебним економским проблемима насталим као последица тих мера, има право да се саветује са Саветом безбедности у вези с решавањем тих тешкоћа.

{{члан|51.}}
{{gap}}Ништа у овој Повељи не умањује урођено право на индивидуалну или колективну самоодбрану у случају оружаног напада против члана Уједињених нација, док Савет безбедности не предузме мере потребне за очување међународног мира и безбедности. О мерама које предузму чланови при вршењу овога права на самоодбрану биће одмах извештен Савет безбедности и оне неће ни на који начин да доводе у питање овлашћења и одговорност Савета безбедности да по овој Повељи предузме у свако доба такву акцију ако је сматра нужном ради одржања или васпостављања међународног мира и безбедности.

== ГЛАВА VIII ==
=== РЕГИОНАЛНИ СПОРАЗУМИ ===

{{члан|52.}}
{{gap}}1. Ова Повеља ничим не искључује постојање регионалних споразума или агенција који се баве оним питањима одржања међународног мира и безбедности која су подесна за регионалну акцију под условом да су ти споразуми или установе и њихова активност у складу с циљевима и начелима Уједињених нација.

{{gap}}2. Чланови Уједињених нација који склапају такве споразуме или оснивају такве установе улагаће сваки напор да локалне спорове, пре но што их поднесу Савету безбедности, реше мирним путем посредством таквих регионалних установа.

{{gap}}3. Савет безбедности подстиче развој мирног решавања локалних спорова посредством таквих регионалних споразума или таквих регионалних агенција на иницијативу заинтересованих држава или на позив Савета безбедности.

{{gap}}4. Овај члан ни на који начин не дира у примену чланова 34 и 35.

{{члан|53.}}
{{gap}}1. Савет безбедности, кад год је целисходно, користи такве регионалне споразуме или агенције за принудну акцију под својим руководством. Али, без одобрења Савета безбедности, неће по регионалним споразумима нити преко регионалних агенција бити предузета ниједна принудна акција, изузев мере против сваке непријатељске државе као што су оне дефинисане у ставу 2 овог члана, предвиђених у складу са чланом 107 или у регионалним споразумима усмереним против обнављања агресивне политике било које такве државе, све док Организација не буде могла, на тражење заинтересованих влада, да преузме на себе одговорност за сузбијање нове агресије такве државе.

{{gap}}2. Израз „непријатељска држава” како је употребљен у ставу 1 овог члана примењује се на сваку државу која је у току другог светског рата била непријатељ било ког потписника ове Повеље.

{{члан|54.}}
{{gap}}Савет безбедности мора бити у свако доба потпуно обавештаван о предузетим активностима или онима које се имају у виду на основу регионалних споразума или од стране регионалних агенција у циљу одржања међународног мира и безбедности.

== ГЛАВА IX ==
=== МЕЂУНАРОДНА ЕКОНОМСКА И СОЦИЈАЛНА САРАДЊА ===

{{члан|55.}}
{{gap}}У циљу стварања услова стабилности и благостања који су неопходни за мирољубиве и пријатељске односе између нација, засноване на поштовању начела равноправности и самоопредељења народа, Уједињене нације раде на унапређењу:

{{gap}}а) повећања животног стандарда, пуног запослења и услова за економски и социјални напредак и развој;

{{gap}}б) решавања међународних економских, социјалних, здравствених и сродних проблема и међународне културне и просветне сарадње; и

{{gap}}в) свеопштег поштовања и уваживања људских права као и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик или веру.

{{члан|56.}}
{{gap}}Сви чланови се обавезују да ће предузимати заједничку и појединачну акцију у сарадњи с Организацијом ради постизања циљева утврђених у члану 55.

{{члан|57.}}
{{gap}}1. Разне специјализоване агенције установљене међувладиним споразумом и са широком међународном одговорношћу, као што је утврђено њиховим основним инструментима, на економском, социјалном, културном, просветном, здравственом и сродним пољима, повезују се с Уједињеним нацијама у сагласности с одредбама члана 63.

{{gap}}2. Ове агенције тако повезане с Уједињеним нацијама називају се у даљем тексту специјализованим агенцијама.

{{члан|58.}}
{{gap}}Организација даје препоруке ради усаглашавања политике и делатности специјализованих агенција.

{{члан|59.}}
{{gap}}Организација даје, када томе има места, иницијативу за преговоре између држава заинтересованих за стварање сваке нове специјализоване агенције потребне за испуњење циљева утврђених у члану 55.

{{члан|60.}}
{{gap}}Одговорност за извршење задатака Организације изложених у овој глави лежи на Генералној скупштини и под њеним окриљем на Економском и социјалном савету који у ту сврху располаже овлашћењима утврђеним у глави X.

== ГЛАВА X ==
=== ЕКОНОМСКИ И СОЦИЈАЛНИ САВЕТ ===

==== Састав ====

{{члан|61.}}
{{gap}}1. Економски и социјални савет састоји се од педесет и четири члана Уједињених нација које бира Генерална скупштина.

{{gap}}2. Уз резерву у односу на одредбе става 3, осамнаест чланова Економског и социјалног савета бира се сваке године за период од три године. Чланови који се повлаче могу одмах поново бити бирани.

{{gap}}3. На првим изборима после повећања броја чланова Економског и социјалног савета од двадесет седам на педесет и четири, поред чланова изабраних на место девет чији мандат истиче крајем године, бира се додатних двадесет и седам чланова. Мандат деветорице од ових двадесет и седам додатних чланова истиче за годину дана, а мандат других девет чланова за две године, у складу с решењем Генералне скупштине.

{{gap}}4. Сваки члан Економског и социјалног савета има једног представника у Савету.

==== Задаци и овлашћења ====

{{члан|62.}}
{{gap}}1. Економски и социјални савет може да врши или покреће проучавања и да припрема извештаје о међународним економским, социјалним, културним, просветним, здравственим и сродним предметима и може да даје препоруке о свим тим предметима Генералној скупштини, члановима Уједињених нација и заинтересованим специјализованим агенцијама.

{{gap}}2. Он може да даје препоруке у циљу унапређења поштовања и уважавања права човека и основних слобода за све.

{{gap}}3. Он може, о питањима из своје надлежности, да припрема нацрте конвенција ради подношења Генералној скупштини.

{{gap}}4. Он може, у складу с правилима која пропишу Уједињене нације, да сазива међународне конференције о питањима из своје надлежности.

{{члан|63.}}
{{gap}}1. Економски и социјални савет може да са сваком од агенција наведених у члану 57 закључује споразуме којима се одређују услови под којима се агенција у питању повезује с Уједињеним нацијама. Такви споразуми подлежу одобрењу Генералне скупштине.

{{gap}}2. Он може да усаглашава делатност специјализованих агенција саветујући се с њима и дајући препоруке таквим агенцијама, а исто тако, дајући препоруке Генералној скупштини и члановима Уједињених нација.

{{члан|64.}}
{{gap}}1. Економски и социјални савет може да предузима одговарајуће кораке ради добијања редовних извештаја од специјализованих агенција. Он може да склапа споразуме са члановима Уједињених нација и са специјализованим агенцијама ради добијања извештаја о корацима предузетим у сврху спровођења његових сопствених препорука као и препорука Генералне скупштине о предметима који улазе у оквир његове надлежности.

{{gap}}2. Он може да саопштава своје примедбе о тим извештајима Генералној скупштини.

{{члан|65.}}
{{gap}}Економски и социјални савет може да пружа обавештења Савету безбедности и помаже Савету безбедности на његово тражење.

{{члан|66.}}
{{gap}}1. Економски и социјални савет обавља такве задатке који спадају у његову надлежност а у вези су са спровођењем у живот препорука Генералне скупштине.

{{gap}}2. Он може, уз одобрење Генералне скупштине, да врши услуге на захтев чланова Уједињених нација и на тражење специјализованих агенција.

{{gap}}3. Он врши и друге задатке набројане у другим одељцима ове Повеље, или које му одреди Генерална скупштина.

==== Гласање ====

{{члан|67.}}
{{gap}}1. Сваки члан Економског и социјалног савета има један глас.

{{gap}}2. Одлуке Економског и социјалног савета доносе се већином чланова који су присутни и који гласају.

==== Поступак ====

{{члан|68.}}
{{gap}}Економски и социјални савет образује комисије за економска и социјална питања и за унапређивање права човека, као и друге такве комисије за које се укаже потреба у циљу обављања његових задатака.

{{члан|69.}}
{{gap}}Економски и социјални савет позива сваког члана Уједињених нација да, без права гласа, учествује у његовом разматрању сваког предмета за који је тај члан посебно заинтересован.

{{члан|70.}}
{{gap}}Економски и социјални савет може да закључи споразуме како би представници специјализованих агенција, без права гласа, узели учешће у његовом разматрању и у разматрању комисија које је он образовао, као и да би његови представници узели учешће у разматрању специјализованих агенција.

{{члан|71.}}
{{gap}}Економски и социјални савет може да закључи потребне споразуме ради консултовања са заинтересованим невладиним организацијама заинтересованим за питања која улазе у оквир његове надлежности. Такви споразуми могу се правити с међународним организацијама и, кад томе има места, с националним организацијама после консултовања са заинтересованим чланом Уједињених нација.

{{члан|72.}}
{{gap}}1. Економски и социјални савет сам усваја свој пословник, укључујући начин избора његовог председника.

{{gap}}2. Економски и социјални савет се састаје према потреби, сагласно своме пословнику који садржи и одредбу о сазивању седница на тражење већине његових чланова.

== ГЛАВА XI ==
=== ДЕКЛАРАЦИЈА О НЕСАМОУПРАВНИМ ТЕРИТОРИЈАМА ===

{{члан|73.}}
{{gap}}Чланови Уједињених нација који су одговорни или који преузимају на себе одговорност за управљање територијама чији народи још нису постигли пуну меру самоуправе признају начело да су интереси становништва тих територија од првенствене важности и прихватају као свету дужност обавезу да унапређују у највећој могућој мери, у оквиру система међународног мира и безбедности установљеног овом Повељом, благостање становништва тих територија и, у томе циљу:

{{gap}}а) да осигурају, уз дужно поштовање културе народа у питању, њихов политички, економски, социјални и просветни напредак, правично поступање с њима, као и да их штите од злоупотреба;

{{gap}}б) да развијају самоуправу, да посвећују дужну пажњу политичким тежњама тих народа, као и да им пружају помоћ у прогресивном развоју њихових слободних политичких установа, у складу с посебним условима сваке територије и њених народа и различитог ступња њиховог напретка;

{{gap}}в) да развијају међународни мир и безбедност;

{{gap}}г) да ради успешног постизања социјалних, економских и научних циљева изложених у овоме члану, унапређују примену конструктивних мера развоја, да подстичу истраживања, да сарађују једни с другима и, када и где томе има места, са специјализованим међународним телима; и

{{gap}}д) да генералном секретару редовно достављају ради обавештења, а у оквирима које налажу безбедност и уставне могућности, статистичке и друге податке техничке природе о економским, социјалним и просветним приликама на територијама за које су одговорни, изузимајући територије на које се примењују главе XII и XIII.

{{члан|74.}}
{{gap}}Чланови Уједињених нација слажу се такође да се њихова политика на територијама на које се ова глава примењује мора заснивати, ништа мање него када је у питању област њихових метропола, на општем начелу доброг суседства, уз придавање дужне пажње интересима и благостању осталог света у социјалној, економској и трговинској области.

== ГЛАВА XII ==
=== МЕЂУНАРОДНИ СИСТЕМ СТАРАТЕЉСТВА ===

{{члан|75.}}
{{gap}}Уједињене нације успоставиће под својим руководством међународни систем старатељства за управљање и надзор над оним територијама које могу бити стављене накнадним појединачним споразумима под тај систем. Ове територије се даље називају територијама под старатељством.

{{члан|76.}}
{{gap}}Основни циљеви система старатељства, у сагласности с циљевима Уједињених нација утврђеним у члану 1 ове Повеље, јесу:

{{gap}}а) да учвршћује међународни мир и безбедност;

{{gap}}б) да унапређује политички, економски, социјални и просветни напредак становништва територија под старатељством и њихов прогресивни развој у правцу самоуправе или независности, како то одговара посебним условима сваке територије и њених народа и слободно израженој жељи заинтересованих народа као и условима сваког споразума о старатељству;

{{gap}}в) да подстиче поштовање права човека и основних слобода за све без обзира на расу, пол, језик или веру, као и да подстиче осећање међусобне зависности народа света; и

{{gap}}г) да обезбеди подједнако поступање у социјалним, економским и трговинским питањима према свим члановима Уједињених нација и њиховим држављанима, као и подједнако поступање са овим последњима у изрицању правде, без наношења штете остварењу напред изложених циљева и у оквиру одредби члана 80.

{{члан|77.}}
{{gap}}1. Систем старатељства примењује се на следеће категорије територија које могу бити стављене под тај систем на основу споразума о старатељству:

{{gap}}а) територије које се сада налазе под мандатом;

{{gap}}б) територије које буду одузете од непријатељских држава као последица другог светског рата; и

{{gap}}в) територије које добровољно ставе под тај систем државе одговорне за њихово управљање.

{{gap}}2. Накнадним споразумом ће се одредити које ће територије из напред изложених категорија бити стављене под систем старатељства и под којим условима.

{{члан|78.}}
{{gap}}Систем старатељства не примењује се на територије које су постале чланови Уједињених нација, међу којима се односи треба да заснивају на поштовању начела суверене једнакости.

{{члан|79.}}
{{gap}}Услови старатељства за сваку територију која се ставља под систем старатељства, подразумевајући и сваку измену или допуну, утврђују споразумно између себе непосредно заинтересоване државе, укључујући и силу мандаторку у случају територија које се налазе под мандатом једног члана Уједињених нација, и одобравају се као што је предвиђено у члановима 83 и 85.

{{члан|80.}}
{{gap}}1. Изузевши оно што се може уговорити у појединачним споразумима о старатељству, закљученим сагласно члановима 77, 79 и 81, којима се поједине територије стављају под систем старатељства, и све док ти уговори не буду закључени, ништа у овој глави неће бити схваћено као да посредно или непосредно на ма који начин мења било која права сваке државе или сваког народа нити услове из постојећих међународних инструмената чије су уговорне стране чланови Уједињених нација.

{{gap}}2. Став 1 овог члана неће се тумачити као да даје основу за одуговлачење или одлагање вођења преговора и закључење споразума за стављање територије под мандатом и других територија под систем старатељства као што је то предвиђено у члану 77.

{{члан|81.}}
{{gap}}Споразум о старатељству садржи у сваком случају услове на основу којих се управља територијом под старатељством и утврђује власт која ће вршити управу над територијом под старатељством. Ту власт, која се даље назива административном влашћу, могу сачињавати једна или више држава или сама Организација.

{{члан|82.}}
{{gap}}У сваком споразуму о старатељству може се одредити једно или више стратешких подручја која могу обухватити део или сву територију под старатељством на коју се споразум односи, без повреде било ког специјалног споразума или споразума закључених на основу члана 43.

{{члан|83.}}
{{gap}}1. Све задатке Уједињених нација који се односе на стратешка подручја, укључујући и одобравање услова из споразума о старатељству као и њихове измене и допуне, врши Савет безбедности.

{{gap}}2. Основни задаци утврђени у члану 76 примењују се на народ сваког стратешког подручја.

{{gap}}3. Савет безбедности користиће у складу с одредбама споразума о старатељству и не наносећи штету захтевима безбедности, помоћ Старатељског савета ради извршења оних задатака Уједињених нација по основу система старатељства који се тичу политичких, економских, социјалних и просветних ствари у стратешким подручјима.

{{члан|84.}}
{{gap}}Дужност је административне власти да осигура да територија под старатељством да свој допринос одржању међународног мира и безбедности. У томе циљу административна власт може се користити добровољачким снагама, олакшицама и помоћу с територије под старатељством приликом спровођења обавеза које је административна власт преузела у овом погледу према Савету безбедности, као и ради локалне одбране и одржања законитости и поретка на територији под старатељством.

{{члан|85.}}
{{gap}}1. Задатке Уједињених нација у односу на споразуме о старатељству за сва подручја која нису означена као стратешка, укључујући ту и одобравање услова из споразума о старатељству и њихових измена или допуна, врши Генерална скупштина.

{{gap}}2. Старатељски савет, радећи под окриљем Генералне скупштине, помаже Генералној скупштини при извршавању тих задатака.

== ГЛАВА XIII ==
=== СТАРАТЕЉСКИ САВЕТ ===

==== Састав ====

{{члан|86.}}
{{gap}}1. Старатељски савет састоји се од следећих чланова Уједињених нација:

{{gap}}а) чланови који управљају територијама под старатељством;

{{gap}}б) оних чланова наведених поимeнце у члану 23 који не управљају територијама под старатељством; и

{{gap}}в) онолико осталих чланова које на рок од три године изабере Генерална скупштина колико се покаже потребним да би се обезбедило да укупни број чланова Старатељског савета буде подједнако подељен између оних чланова Уједињених нација који управљају територијама под старатељством и оних који то не чине.

{{gap}}2. Сваки члан Старатељског савета одређује једно нарочито квалификовано лице да га у њему представља.

==== Задаци и овлашћења ====

{{члан|87.}}
{{gap}}Генерална скупштина и, под њеним окриљем, Старатељски савет могу при извршавању својих задатака:

{{gap}}а) разматрати извештаје које подноси административна власт;

{{gap}}б) примати петиције и испитивати их саветујући се с административном влашћу;

{{gap}}в) вршити повремене обиласке територија под старатељством у време у које се споразумеју с административном влашћу; и

{{gap}}г) предузимати те и остале акције у складу с одредбама споразума о старатељству.

{{члан|88.}}
{{gap}}Старатељски савет саставља упитник о политичком, економском, социјалном и просветном напретку становништва сваке територије под старатељством, а административна власт сваке територије под старатељством која спада у надлежност Генералне скупштине подноси годишњи извештај Генералној скупштини на бази таквих упитника.

==== Гласање ====

{{члан|89.}}
{{gap}}1. Сваки члан Старатељског савета има један глас.

{{gap}}2. Одлуке Старатељског савета се доносе већином чланова који су присутни и који гласају.

==== Поступак ====

{{члан|90.}}
{{gap}}1. Старатељски савет сам усваја свој пословник, укључујући и начин избора свог председника.

{{gap}}2. Старатељски савет се састаје према потреби сагласно своме пословнику, који садржи и одредбу о сазивању седница на тражење већине његових чланова.

{{члан|91.}}
{{gap}}Старатељски савет, кад томе има места, користи помоћ Економског и социјалног савета, а исто тако, и специјализованих агенција у питањима којима се они баве.

== ГЛАВА XIV ==
=== МЕЂУНАРОДНИ СУД ===

{{члан|92.}}
{{gap}}Међународни суд је главни судски орган Уједињених нација. Он поступа у складу с приложеним Статутом, који је заснован на Статуту Сталног суда међународне правде и чини саставни део ове Повеље.

{{члан|93.}}
{{gap}}1. Сви чланови Уједињених нација су ''-{ipso facto}-'' странке Статута Међународног суда.

{{gap}}2. Држава која није члан Уједињених нација може постати страка Статута Међународног суда под условима које у сваком поједином случају одређује Генерална скупштина на препоруку Савета безбедности.

{{члан|94.}}
{{gap}}1. Сваки члан Уједињених нација обавезује се да ће се придржавати одлуке Међународног суда у сваком спору у коме је он странка.

{{gap}}2. Ако једна странка у спору не испуни обавезе које на њој леже према пресуди коју Суд донесе, друга странка се може обратити Савету безбедности, који може, ако сматра потребним, дати препоруке или одлучити о мерама које треба предузети да би се пресуда извршила.

{{члан|95.}}
{{gap}}Ништа у овој Повељи не спречава чланове Уједињених нација да решавање својих спорова поверавају другим судовима на основу споразума који већ постоје или који могу бити убудуће закључени.

{{члан|96.}}
{{gap}}1. Генерална скупштина или Савет безбедности могу тражити од Међународног суда да да саветодавно мишљење о сваком правном питању.

{{gap}}2. Други органи Уједињених нација и специјализоване установе које Генерална скупштина може у свако доба на то да овласти, такође могу тражити од Суда саветодавно мишљење о правним питањима која би настала у оквиру њихове делатности.

== ГЛАВА XV ==
=== СЕКРЕТАРИЈАТ ===

{{члан|97.}}
{{gap}}Секретаријат сачињавају генерални секретар и оно особље које Организација може да захтева. Генералног секретара именује Генерална скупштина на препоруку Савета безбедности. Он је главни административни службеник Организације.

{{члан|98.}}
{{gap}}Генерални секретар поступа у том својству на свим састанцима Генералне скупштине, Савета безбедности, Економског и социјалног савета и Старатељског савета, а врши и све друге функције које му повере ови органи. Генерални секретар подноси Генералној скупштини годишњи извештај о раду Организације.

{{члан|99.}}
{{gap}}Генерални секретар може скренути пажњу Савету безбедности на свако питање које по његовом мишљењу може да угрози очување међународног мира и безбедности.

{{члан|100.}}
{{gap}}1. У вршењу својих дужности генерални секретар и особље не траже нити примају упутства ни од које владе нити од неке друге власти изван Организације. Они се уздржати од сваке акције која би се одразити на њихов положај као међународних службеника одговорних једино Организацији.

{{gap}}2. Сваки члан Уједињених нација обавезује се да ће поштовати искључиво међународни карактер функција генералног секретара и особља и да неће тежити да на њих утиче у вршењу њихових дужности.

{{члан|101.}}
{{gap}}1. Генерални секретар именује особље према правилима која доноси Генерална скупштина.

{{gap}}2. Одговарајуће особље биће стално додељено Економском и социјалном савету, Старатељском савету и, уколико је потребно, другим органима Уједињених нација. Ово особље чини саставнио део Секретаријата.

{{gap}}3. При запошљавању особља и одређивању услова службе највећа пажња ће се поклонити потреби да се обезбеди највиши ступањ марљивости, стручности и непорочности. Потребна пажња ће се обратити на важност регрутовања особља на најширој могућој географској основи.

== ГЛАВА XVI ==
=== РАЗНЕ ОДРЕДБЕ ===

{{члан|102.}}
{{gap}}1. Сваки уговор и сваки међународни споразум који закључи било који члан Уједињених нација после ступања на снагу ове Повеље биће што је могуће пре регистрован у Секретаријату и објављен од његове стране.

{{gap}}2. Ниједна странка сваког таквог уговора или међународног споразума који не буде регистрован у складу с одредбама става 1 овог члана, не може се позвати на тај уговор или споразум пред било којим органом Уједињених нација.

{{члан|103.}}
{{gap}}У случају сукоба између обавеза чланова Уједињених нација по овој Повељи и њихових обавеза по било ком другом међународном споразуму, превагнуће њихове обавезе по овој Повељи.

{{члан|104.}}
{{gap}}Организација ужива на територији сваког свог члана такву правну способност која јој је потребна за обављање њених задатака и постизање њених циљева.

{{члан|105.}}
{{gap}}1. Организација ужива на територији сваког свог члана такве привилегије и имунитете који су јој потребни за постизање њених циљева.

{{gap}}2. Представници чланова Уједињених нација и функционери Организације уживају исто тако такве привилегије и имунитете који су им потребни за независно обављање њихових задатака у вези с Организацијом.

{{gap}}3. Генерална скупштина може давати препоруке у циљу утврђивања појединости за примену ставова 1 и 2 овог члана, или може у ту сврху предложити члановима конвенције.

== ГЛАВА XVII ==
=== ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ О БЕЗБЕДНОСТИ ===

{{члан|106.}}
{{gap}}Док не ступе на снагу посебни споразуми поменути у члану 43 и који Савету безбедности, по његовом мишљењу, омогућавају да отпочне с вршењем својих функција по члану 42, стране Декларације четири нације, потписане у Москви 30. октобра 1943. и Француска, приступиће међусобном саветовању сагласно одредбама става 5 ове Декларације, а по потреби и саветовању с другим члановима Уједињених нација, у циљу предузимања — у име Организације — заједничке акције која може бити потребна ради очувања међународног мира и безбедности.

{{члан|107.}}
{{gap}}Ништа у овој Повељи не обеснажује нити спречава акцију у односима на ма коју државу која је за време другог светског рата била непријатељ било које државе потписнице ове Повеље, предузету или одобрену — као последицу тог рата — од влада одговорних за такву акцију.

== ГЛАВА XVIII ==
=== ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ===

{{члан|108.}}
{{gap}}Измене и допуне ове Повеље ступају на снагу за све чланове Уједињених нација кад их усвоје две трећине чланова Генералне скупштине и када их, сагласно њиховом уставном поступку, ратификују две трећине чланова Уједињених нација, укључујући и све сталне чланове Савета безбедности.

{{члан|109}}
{{gap}}1. У циљу ревизије ове Повеље, може се одржати Општа конференција држава чланица Уједињених нација на дан и у месту који ће утврдити гласовима две трећине чланова Генералне скупштине и гласовима ма којих седам чланова Савета безбедности. Сваки члан Уједињених нација на Конференцији имаће један глас.

{{gap}}2. Свака измена ове Повеље коју Конференција препоручи двотрећинском већином гласова, ступиће на снагу кад је ратификују две трећине чланова Уједињених нација сагласно свом уставном поступку, укључујући и све сталне чланове Савета безбедности.

{{gap}}3. Ако се после ступања на снагу ове Повеље таква Конференција не одржи пре десетог заседања Генералне скупштине, предлог за сазивање такве Конференције ставиће се на дневни ред тог заседања Генералне скупштине, а Конференција ће се одржати ако то буде одлучено већином гласова чланова Генералне скупштине и гласовима ма којих седам чланова Савета безбедности.

== ГЛАВА XIX ==
=== РАТИФИКАЦИЈА И ПОТПИСИВАЊЕ ===

{{члан|110}}
{{gap}}1. Ову Повељу ратификоваће државе потписнице у складу са својим односно уставним поступком.

{{gap}}2. Ратификације ће бити депоноване код владе Сједињених Америчких Држава, која ће о сваком извршеном депоновању обавестити све државе потписнице као и генералног секретара Организације кад он буде постављен.

{{gap}}3. Ова Повеља ступиће на снагу пошто ратификације депонују Република Кина, Француска, Савез Совјетских Социјалистичких Република, Уједињена Краљевина Британије и Северне Ирске, Сједињене Америчке Државе и већина осталих држава потписница. Протокол о депонованим ратификација саставиће затим влада Сједињених Америчких Држава, која ће га у препису доставити свим државама потписницама.

{{gap}}4. Државе потписнице ове Повеље које је ратификују после њеног ступања на снагу постају чланови оснивачи Уједињених нација на дан депоновања својих односних ратификација.

{{члан|111}}
{{gap}}Ова Повеља, чији су кинески, француски, руски, енглески и шпански подједнако веродостојни, остаће депонована у архиви владе Сједињених Америчких Држава. Њене уредно оверене преписе ова владе ће доставити владама осталих држава потписница.

{{gap}}У потврду чега су представници влада Уједињених нација потписали ову Повељу.

{{gap}}Рађено у граду Сан Франциску двадесет шестог јуна хиљаду девет стотина четрдесет пете године.

== Извор ==
* [https://digitallibrary.un.org/record/1318114?v=pdf ПОВЕЉА УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА и СТАТУТ МЕЂУНАРОДНОГ СУДА, Уједињене нација 1977.]

[[Категорија:Уједињене нације]]</text>
      <sha1>5bdrxvkq3y70zbyku4ujn540giq9mbd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Anchor/styles.css</title>
    <ns>10</ns>
    <id>61508</id>
    <revision>
      <id>145629</id>
      <timestamp>2026-08-27T17:46:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: .wst-anchor:target { 	background-color:rgba(100, 149, 237, 0.1);     color: var(--color-base,#202122); 	outline:1px solid cornflowerblue; }</comment>
      <origin>145629</origin>
      <model>sanitized-css</model>
      <format>text/css</format>
      <text bytes="139" sha1="1xnw6hzqlc1w9q9a5yj1egue3wb5kvi" xml:space="preserve">.wst-anchor:target {
	background-color:rgba(100, 149, 237, 0.1);
    color: var(--color-base,#202122);
	outline:1px solid cornflowerblue;
}</text>
      <sha1>1xnw6hzqlc1w9q9a5yj1egue3wb5kvi</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Makeid</title>
    <ns>10</ns>
    <id>61509</id>
    <revision>
      <id>145630</id>
      <timestamp>2026-08-27T17:49:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{#invoke:Makeid|makeid}}&lt;noinclude&gt;{{documentation}}&lt;/noinclude&gt;</comment>
      <origin>145630</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="65" sha1="te2n2rtbiieliawzvx0k9pkdrj8cvs9" xml:space="preserve">{{#invoke:Makeid|makeid}}&lt;noinclude&gt;{{documentation}}&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>te2n2rtbiieliawzvx0k9pkdrj8cvs9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Модул:Makeid</title>
    <ns>828</ns>
    <id>61510</id>
    <revision>
      <id>145631</id>
      <timestamp>2026-08-27T17:49:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: require('strict')  local p = {}  local getArgs = require('Module:Arguments').getArgs  function p._makeid(args) 	local id_text = args[1] 	 	if not id_text or id_text == '' then 		return '' 	end 	 	local blank_values = {} 	for k, v in pairs(args) do 		if string.match(k, '^blank%d*$') then 			blank_values[v] = true 		end 	end 	 	if blank_values[id_text] then 		return '' 	else 		return 'id=\&quot;' .. mw.uri.anchorEncode(id_text) .. '\&quot;' 	end end  function p.makeid(frame)…</comment>
      <origin>145631</origin>
      <model>Scribunto</model>
      <format>text/plain</format>
      <text bytes="515" sha1="hrgorewi10670e3soofoqxl17a7owpi" xml:space="preserve">require('strict')

local p = {}

local getArgs = require('Module:Arguments').getArgs

function p._makeid(args)
	local id_text = args[1]
	
	if not id_text or id_text == '' then
		return ''
	end
	
	local blank_values = {}
	for k, v in pairs(args) do
		if string.match(k, '^blank%d*$') then
			blank_values[v] = true
		end
	end
	
	if blank_values[id_text] then
		return ''
	else
		return 'id=\&quot;' .. mw.uri.anchorEncode(id_text) .. '\&quot;'
	end
end

function p.makeid(frame)
	return p._makeid(getArgs(frame))
end

return p</text>
      <sha1>hrgorewi10670e3soofoqxl17a7owpi</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Модул:Isdigit</title>
    <ns>828</ns>
    <id>61511</id>
    <revision>
      <id>145633</id>
      <timestamp>2026-08-27T17:50:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: require('strict')  local p = {}  local getArgs = require('Module:Arguments').getArgs  function p.__isdigit(args) 	local id_text = args[1] 	 	if not id_text or id_text == '' then 		return 'false' 	end 	 	local ___isdigit 	___isdigit = false 		if string.match(id_text, '^%d+$') then 			___isdigit = true 		end  	if ___isdigit==true then 		return 'true' 	else 		return 'false' 	end end  function p._isdigit(frame) 	return p.__isdigit(getArgs(frame)) end return p</comment>
      <origin>145633</origin>
      <model>Scribunto</model>
      <format>text/plain</format>
      <text bytes="459" sha1="4yrv8kqdchevhqjdzydrwrhg6jwh2im" xml:space="preserve">require('strict')

local p = {}

local getArgs = require('Module:Arguments').getArgs

function p.__isdigit(args)
	local id_text = args[1]
	
	if not id_text or id_text == '' then
		return 'false'
	end
	
	local ___isdigit
	___isdigit = false
		if string.match(id_text, '^%d+$') then
			___isdigit = true
		end

	if ___isdigit==true then
		return 'true'
	else
		return 'false'
	end
end

function p._isdigit(frame)
	return p.__isdigit(getArgs(frame))
end
return p</text>
      <sha1>4yrv8kqdchevhqjdzydrwrhg6jwh2im</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Center/s</title>
    <ns>10</ns>
    <id>61512</id>
    <revision>
      <id>145635</id>
      <timestamp>2026-08-27T18:01:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: &lt;templatestyles src=&quot;Центар/styles.css&quot; /&gt;&lt;div class=&quot;wst-center tiInherit {{yesno|{{{nomargin|false}}}|yes=wst-center-nomargin}} {{#if:{{{class|}}}|{{{class|}}}}}&quot; {{optional style|width={{{width|}}}|style={{{style|}}}}}&gt;&lt;noinclude&gt; &lt;/div&gt; {{documentation|Template:Center/doc}} &lt;/noinclude&gt;</comment>
      <origin>145635</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="297" sha1="gzgskc1fqtzq9f7mv1h5mhrcx264ipd" xml:space="preserve">&lt;templatestyles src=&quot;Центар/styles.css&quot; /&gt;&lt;div class=&quot;wst-center tiInherit {{yesno|{{{nomargin|false}}}|yes=wst-center-nomargin}} {{#if:{{{class|}}}|{{{class|}}}}}&quot; {{optional style|width={{{width|}}}|style={{{style|}}}}}&gt;&lt;noinclude&gt;
&lt;/div&gt;
{{documentation|Template:Center/doc}}
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>gzgskc1fqtzq9f7mv1h5mhrcx264ipd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Центар/styles.css</title>
    <ns>10</ns>
    <id>61513</id>
    <revision>
      <id>145636</id>
      <timestamp>2026-08-27T18:01:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: /* Basic alignment */ .wst-center { 	text-align: center; 	margin:0 auto; }  /*  * p-wrapping gives us a hard 7px bottom margin that is undesireable when  * trying to align another element just below us (like a horizontal rule).  * This is a workaround for that by simply forcing the margin to zero.  */ .wst-center.wst-center-nomargin &gt; p { 	margin-top: 0; 	margin-bottom: 0; }</comment>
      <origin>145636</origin>
      <model>sanitized-css</model>
      <format>text/css</format>
      <text bytes="377" sha1="adt37czn9vnhyxyv4vo6yqeve7mrja5" xml:space="preserve">/* Basic alignment */
.wst-center {
	text-align: center;
	margin:0 auto;
}

/*
 * p-wrapping gives us a hard 7px bottom margin that is undesireable when
 * trying to align another element just below us (like a horizontal rule).
 * This is a workaround for that by simply forcing the margin to zero.
 */
.wst-center.wst-center-nomargin &gt; p {
	margin-top: 0;
	margin-bottom: 0;
}</text>
      <sha1>adt37czn9vnhyxyv4vo6yqeve7mrja5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Center/e</title>
    <ns>10</ns>
    <id>61514</id>
    <redirect title="Шаблон:Div end" />
    <revision>
      <id>145637</id>
      <timestamp>2026-08-27T18:02:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Шаблон:Div end]]</comment>
      <origin>145637</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="44" sha1="mqump2n0snme6we0p3tls67jcmatliv" xml:space="preserve">#Преусмери [[Шаблон:Div end]]</text>
      <sha1>mqump2n0snme6we0p3tls67jcmatliv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Div end</title>
    <ns>10</ns>
    <id>61515</id>
    <revision>
      <id>145638</id>
      <timestamp>2026-08-27T18:02:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: &lt;includeonly&gt;&lt;/div&gt;&lt;/includeonly&gt;&lt;noinclude&gt; {{documentation}} &lt;/noinclude&gt;</comment>
      <origin>145638</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="75" sha1="4svdptpks693oo75dst5prxxduoz5on" xml:space="preserve">&lt;includeonly&gt;&lt;/div&gt;&lt;/includeonly&gt;&lt;noinclude&gt;
{{documentation}}
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>4svdptpks693oo75dst5prxxduoz5on</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Yesno</title>
    <ns>10</ns>
    <id>61516</id>
    <revision>
      <id>145639</id>
      <timestamp>2026-08-27T18:03:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{&lt;includeonly&gt;safesubst:&lt;/includeonly&gt;#switch: {{&lt;includeonly&gt;safesubst:&lt;/includeonly&gt;lc: {{{1|¬}}} }}  |no  |n  |f  |false  |off  |0        = {{{no|&lt;!-- null --&gt;}}}  |         = {{{blank|{{{no|&lt;!-- null --&gt;}}}}}}  |¬        = {{{¬|}}}  |yes  |y  |t  |true  |on  |1        = {{{yes|yes}}}  |#default = {{{def|{{{yes|yes}}}}}} }}&lt;noinclude&gt; {{Documentation}} &lt;/noinclude&gt;</comment>
      <origin>145639</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="374" sha1="bioaq6x8oitfnx7oqmfhviol4hbp1nd" xml:space="preserve">{{&lt;includeonly&gt;safesubst:&lt;/includeonly&gt;#switch: {{&lt;includeonly&gt;safesubst:&lt;/includeonly&gt;lc: {{{1|¬}}} }}
 |no
 |n
 |f
 |false
 |off
 |0        = {{{no|&lt;!-- null --&gt;}}}
 |         = {{{blank|{{{no|&lt;!-- null --&gt;}}}}}}
 |¬        = {{{¬|}}}
 |yes
 |y
 |t
 |true
 |on
 |1        = {{{yes|yes}}}
 |#default = {{{def|{{{yes|yes}}}}}}
}}&lt;noinclude&gt;
{{Documentation}}
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>bioaq6x8oitfnx7oqmfhviol4hbp1nd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Optional style</title>
    <ns>10</ns>
    <id>61517</id>
    <revision>
      <id>145640</id>
      <timestamp>2026-08-27T18:04:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: &lt;includeonly&gt;{{#invoke:Optional style|optional_style}}&lt;/includeonly&gt;&lt;noinclude&gt; {{documentation}} &lt;/noinclude&gt;</comment>
      <origin>145640</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="110" sha1="aweo9tkpi8hnt98cye25kwjw4c3tjg8" xml:space="preserve">&lt;includeonly&gt;{{#invoke:Optional style|optional_style}}&lt;/includeonly&gt;&lt;noinclude&gt;
{{documentation}}
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>aweo9tkpi8hnt98cye25kwjw4c3tjg8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Модул:Optional style</title>
    <ns>828</ns>
    <id>61518</id>
    <revision>
      <id>145641</id>
      <timestamp>2026-08-27T18:04:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: --[=[ 	Simple module to construct a style attribute 	with an undefined number (including zero) of CSS properties ]=]  local p = {} --p stands for package local getArgs = require('Module:Arguments').getArgs  --[=[ 	Construct the string from the given table of property:values ]=] function p.make_style_string(properties) 	local out  = '' 	 	for k, v in pairs(properties) do 		if k ~= 'style' and v~= '' then 			out = out .. k .. ':' .. v .. ';' 		end 	end 	 	if propert…</comment>
      <origin>145641</origin>
      <model>Scribunto</model>
      <format>text/plain</format>
      <text bytes="856" sha1="bjc6zjm95k6ugtrdv4y75vmrnkw19gn" xml:space="preserve">--[=[
	Simple module to construct a style attribute
	with an undefined number (including zero) of CSS properties
]=]

local p = {} --p stands for package
local getArgs = require('Module:Arguments').getArgs

--[=[
	Construct the string from the given table of property:values
]=]
function p.make_style_string(properties)
	local out  = ''
	
	for k, v in pairs(properties) do
		if k ~= 'style' and v~= '' then
			out = out .. k .. ':' .. v .. ';'
		end
	end
	
	if properties.style ~= nil and properties.style ~= '' then
		out = out .. properties.style	
	end
	
	if out == '' then
		return ''
	end
	
	return 'style=&quot;' .. out .. '&quot;'
end

--[=[
	The main entry function from templates
	
	Arguments are taken from both frame and parent argument lists
]=]
function p.optional_style(frame)
	local args = getArgs(frame)
	return p.make_style_string(args)
end

return p</text>
      <sha1>bjc6zjm95k6ugtrdv4y75vmrnkw19gn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:X-larger block/e</title>
    <ns>10</ns>
    <id>61519</id>
    <redirect title="Шаблон:Div end" />
    <revision>
      <id>145642</id>
      <timestamp>2026-08-27T18:06:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Шаблон:Div end]]</comment>
      <origin>145642</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="44" sha1="mqump2n0snme6we0p3tls67jcmatliv" xml:space="preserve">#Преусмери [[Шаблон:Div end]]</text>
      <sha1>mqump2n0snme6we0p3tls67jcmatliv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:X-larger block/s</title>
    <ns>10</ns>
    <id>61520</id>
    <revision>
      <id>145643</id>
      <timestamp>2026-08-27T18:06:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: &lt;includeonly&gt;{{Font size block/s|font-size-name=x-larger|style={{{style|}}}|class={{{class|}}}}}&lt;/includeonly&gt;&lt;noinclude&gt;{{documentation|Template:Font size block/doc}}</comment>
      <origin>145643</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="167" sha1="e06lqsshrqqs6jwb3pmgkwst9l1q47s" xml:space="preserve">&lt;includeonly&gt;{{Font size block/s|font-size-name=x-larger|style={{{style|}}}|class={{{class|}}}}}&lt;/includeonly&gt;&lt;noinclude&gt;{{documentation|Template:Font size block/doc}}</text>
      <sha1>e06lqsshrqqs6jwb3pmgkwst9l1q47s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Font size block/s</title>
    <ns>10</ns>
    <id>61521</id>
    <revision>
      <id>145644</id>
      <timestamp>2026-08-27T18:07:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: &lt;includeonly&gt;&lt;templatestyles src=&quot;Шаблон:Font size block/styles.css&quot;/&gt;&lt;div class=&quot;wst-size-block wst-{{{font-size-name|normal}}} wst-{{{font-size-name|normal}}}-block {{{class|}}}&quot; {{optional style|height={{{height|}}}|font-size={{{font-size|}}}|style={{{style|}}}}}&gt;&lt;/includeonly&gt;&lt;noinclude&gt; {{documentation|Template:Font size block/doc}} &lt;/noinclude&gt;</comment>
      <origin>145644</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="358" sha1="1zojyvsjgxyoev1ntbyf4dux78owtlz" xml:space="preserve">&lt;includeonly&gt;&lt;templatestyles src=&quot;Шаблон:Font size block/styles.css&quot;/&gt;&lt;div class=&quot;wst-size-block wst-{{{font-size-name|normal}}} wst-{{{font-size-name|normal}}}-block {{{class|}}}&quot; {{optional style|height={{{height|}}}|font-size={{{font-size|}}}|style={{{style|}}}}}&gt;&lt;/includeonly&gt;&lt;noinclude&gt;
{{documentation|Template:Font size block/doc}}
&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>1zojyvsjgxyoev1ntbyf4dux78owtlz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Font size block/styles.css</title>
    <ns>10</ns>
    <id>61522</id>
    <revision>
      <id>145645</id>
      <timestamp>2026-08-27T18:07:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Ран-кан</username>
        <id>2705</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: .wst-size-block { 	line-height:1.4; }  /*   * NOTE: Works around the mobile skin setting font size for p tags.  *  * Inside a size block, all p elements should inherit font size, in this case  * from the containing div from one of our size templates. And since  * TemplateStyles 1) are scoped with an extra .mw-parser-output class and  * 2) loaded after (later) than the skin, we get the same specificity (0-2-1)  * and win on a tie.  */ .wst-size-block p { 	font-size…</comment>
      <origin>145645</origin>
      <model>sanitized-css</model>
      <format>text/css</format>
      <text bytes="848" sha1="isjxe4etmnjn90onjdeab5q8k56eoby" xml:space="preserve">.wst-size-block {
	line-height:1.4;
}

/* 
 * NOTE: Works around the mobile skin setting font size for p tags.
 *
 * Inside a size block, all p elements should inherit font size, in this case
 * from the containing div from one of our size templates. And since
 * TemplateStyles 1) are scoped with an extra .mw-parser-output class and
 * 2) loaded after (later) than the skin, we get the same specificity (0-2-1)
 * and win on a tie.
 */
.wst-size-block p {
	font-size: inherit;
}
 
.wst-xx-smaller {
	font-size:58%;
}
.wst-x-smaller {
	font-size:69%;
}
.wst-smaller {
	font-size:83%;
}
.wst-fine {
	line-height:1.4;
	font-size:92%;
}
.wst-m-larger {
	font-size:110%;
}
.wst-larger {
	font-size:120%;
}
.wst-x-larger {
	font-size:144%;
}
.wst-xx-larger {
	font-size:182%;
}
.wst-xxx-larger {
	font-size:207%;
}
.wst-xxxx-larger {
	font-size:249%;
}</text>
      <sha1>isjxe4etmnjn90onjdeab5q8k56eoby</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>