Смрт Марка Краљевића (ВУК 2)

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.18</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Смрт Марка Краљевића (ВУК 2)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1366</id>
    <revision>
      <id>145744</id>
      <parentid>145698</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T10:03:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145744</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9427" sha1="ry36wc8e8kjme18kjcfhjdhzm3oqx19" xml:space="preserve">Поранио Краљевићу Марко&lt;br&gt;
у неђељу прије јарког сунца,&lt;br&gt;
Покрај мора Урвином планином.&lt;br&gt;
Када Марко био уз Урвину,&lt;br&gt;
Поче њему Шарац посртати,&lt;br&gt;
Посртати и сузе ронити.&lt;br&gt;
То је Марку врло мучно било,&lt;br&gt;
Па је Марко Шарцу говорио:&lt;br&gt;
„Даворʼ, Шаро, даворʼ, добро моје!&lt;br&gt;
Ево има сто и шесет љета&lt;br&gt;
Како сам се с тобом састануо,&lt;br&gt;
Још ми нигда посрнуо ниси;&lt;br&gt;
А данас ми поче посртати,&lt;br&gt;
Посртати и сузе ронити:&lt;br&gt;
Нека Бог зна, добро бити неће!&lt;br&gt;
Хоће једном бити према глави,&lt;br&gt;
Јали мојој, јали према твојој!”&lt;br&gt;
То је Марко у ријечи био,&lt;br&gt;
Кличе вила с Урвине планине,&lt;br&gt;
Те дозива Краљевића Марка:&lt;br&gt;
„Побратиме, Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
Знадеш, брате, што ти коњ посрће?&lt;br&gt;
Жали Шарац тебе господара,&lt;br&gt;
Јер ћете се брзо растанути.”&lt;br&gt;
Али Марко вили проговара:&lt;br&gt;
„Бʼјела вило, грло те бољело!&lt;br&gt;
Како бих се са Шарцем растао,&lt;br&gt;
Кад сам прошʼо земљу и градове,&lt;br&gt;
И обишʼо исток до запада,&lt;br&gt;
Та од Шарца бољег коња нема,&lt;br&gt;
Нитʼ нада мном бољега јунака!&lt;br&gt;
Не мислим се са Шарцем растати&lt;br&gt;
Док је моје на рамену главе.”&lt;br&gt;
Алʼ му бʼјела одговара вила:&lt;br&gt;
„Побратиме, Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
Тебе нитко Шарца отетʼ неће,&lt;br&gt;
Нитʼ ти можеш умријети, Марко,&lt;br&gt;
Од јунака, ни од оштре сабље,&lt;br&gt;
Од топуза, ни од бојна копља,&lt;br&gt;
Ти сʼ не бојиш на земљи јунака;&lt;br&gt;
Већ ћеш, болан, умријети, Марко,&lt;br&gt;
Ја од Бога, од старог крвника!&lt;br&gt;
Ако лʼ ми се вјеровати нећеш,&lt;br&gt;
Када будеш вису на планину,&lt;br&gt;
Погледаћеш с десна на лијево,&lt;br&gt;
Опазићеш двије танке јеле,&lt;br&gt;
Сву су гору врхом надвисиле,&lt;br&gt;
Зеленијем листом зачиниле,&lt;br&gt;
Међу њима бунар вода има:&lt;br&gt;
Онђе хоћеш Шарца окренути,&lt;br&gt;
С коња сјаши, за јелу га свежи,&lt;br&gt;
Наднеси се над бунар над воду,&lt;br&gt;
Ту ћеш своје огледати лице,&lt;br&gt;
Па ћеш виђетʼ кад ћеш умријети.”&lt;br&gt;
То је Марко послушао виле:&lt;br&gt;
Кад је био вису на планину,&lt;br&gt;
Погледао с десна на лијево,&lt;br&gt;
Опазио двије танке јеле,&lt;br&gt;
Сву су гору врхом надвисиле,&lt;br&gt;
Зеленијем листом зачиниле:&lt;br&gt;
Онђе Марко окренуо Шарца,&lt;br&gt;
С њега сјао, за јелу га свезʼо;&lt;br&gt;
Наднесе се над бунар над воду,&lt;br&gt;
Над водом је лице огледао;&lt;br&gt;
А кад Марко лице огледао,&lt;br&gt;
Виђе Марко кад ће умријети;&lt;br&gt;
Сузе проли, па је говорио:&lt;br&gt;
„Лажив свʼјете, мој лијепи цвʼјете!&lt;br&gt;
Л'јеп ти беше, ја за мало года,&lt;br&gt;
Та за мало, три стотинʼ година!&lt;br&gt;
Земан дође да свʼјетом промʼјеним.”&lt;br&gt;
Па повади Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
Па повади сабљу од појаса,&lt;br&gt;
И он дође до коња Шарина,&lt;br&gt;
Сабљом Шарцу осијече главу,&lt;br&gt;
Да му Шарац Турком не допадне,&lt;br&gt;
Да Турцима не чини измета,&lt;br&gt;
Да не носи воде ни ђугума.&lt;br&gt;
А кад Марко посијече Шарца,&lt;br&gt;
Шарца коња свога укопао,&lt;br&gt;
Боље Шарца негʼ брата Андрију;&lt;br&gt;
Бритку сабљу преби на четверо,&lt;br&gt;
Да му сабља Турком не допадне,&lt;br&gt;
Да се турци њоме не поносе&lt;br&gt;
Што је њима остало од Марка,&lt;br&gt;
Да хришћанлук Марка не прокуне.&lt;br&gt;
А кад Марко бритку преби сабљу,&lt;br&gt;
Бојно копље сломи на седмеро,&lt;br&gt;
Па га баци у јелове гране;&lt;br&gt;
Узе Марко перна буздована,&lt;br&gt;
Узе њега у десницу руку,&lt;br&gt;
Па га баци с Урвине планине&lt;br&gt;
А у сиње у дебело море,&lt;br&gt;
Па топузу Марко бесједио:&lt;br&gt;
„Кад мој топуз из мора изишʼо,&lt;br&gt;
Онда ʼваки ђетић постануо!” &lt;br&gt;
Када Марко сактиса оружје,&lt;br&gt;
Онда трже дивит од појаса,&lt;br&gt;
А из џепа књиге без јазије;&lt;br&gt;
Књигу пише Краљевићу Марко:&lt;br&gt;
„Ко гођ дође Урвином планином&lt;br&gt;
Међу јеле студену бунару,&lt;br&gt;
Те затече онђе дели-Марка,&lt;br&gt;
Нек знаде да је мртав Марко!&lt;br&gt;
Код Марка су три ћемера блага,&lt;br&gt;
Каква блага, све жута дуката!&lt;br&gt;
Један ћу ми ћемер халалити&lt;br&gt;
Што ће моје тʼјело укопати;&lt;br&gt;
Други ћемер нек се цркве красе;&lt;br&gt;
Трећи ћемер кљасту и слијепу:&lt;br&gt;
Нек слијепи по свијету ходе,&lt;br&gt;
Нек пјевају и спомињу Марка!”&lt;br&gt;
Када Марко књигу накитио,&lt;br&gt;
Књигу врже на јелову грану,&lt;br&gt;
Откуда је с пута на погледу;&lt;br&gt;
Златан дивит у бунар бацио;&lt;br&gt;
Скиде Марко зелену доламу,&lt;br&gt;
Прострије је под јелом по трави,&lt;br&gt;
Прекрсти се, сједе на доламу,&lt;br&gt;
Самур-калпак на очи намаче,&lt;br&gt;
Доље леже, горе не устаде.&lt;br&gt;
Мртав Марко крај бунара био&lt;br&gt;
Од данʼ до данʼ неђељицу дана:&lt;br&gt;
Ко гођ проће друмом широкијем,&lt;br&gt;
Те опази Краљевића Марка,&lt;br&gt;
Сватко мисли ту спава Марко,&lt;br&gt;
Око њега далеко облази,&lt;br&gt;
Јер се боји да га не пробуди. &lt;br&gt;
Ђе је срећа, ту је и несрећа,&lt;br&gt;
Ђе несреће, ти у среће има:&lt;br&gt;
А сва добра сређа изнијела&lt;br&gt;
Игумана Светогорца Васа,&lt;br&gt;
Од бијеле цркве Вилиндара,&lt;br&gt;
Са својијем ђаком Исаијом.&lt;br&gt;
Кад игуман опазио Марка,&lt;br&gt;
На ђакона, десном руком маше:&lt;br&gt;
„Лакше, синко, да га не пробудиш!&lt;br&gt;
Јер је Марко иза сна зловољан,&lt;br&gt;
Па нас може оба погубити.”&lt;br&gt;
Гледећ' кале како Марко спава,&lt;br&gt;
Више Марка књигу опазио,&lt;br&gt;
Према себе књигу проучио:&lt;br&gt;
Књига каже да је мртав Марко!&lt;br&gt;
Онда кале коња одсједнуо,&lt;br&gt;
Па прихвати за делију Марка,&lt;br&gt;
Алʼ се Марко давно преставио.&lt;br&gt;
Проли сузе проигуман Васо,&lt;br&gt;
Јер је њему врло жао Марка;&lt;br&gt;
Отпаса му три ћемера блага,&lt;br&gt;
Отпасује себи припасује.&lt;br&gt;
Мисли мисли проигуман Васо&lt;br&gt;
Ђе би мртва сахранио Марка;&lt;br&gt;
Мисли мисли, све на једно смисли:&lt;br&gt;
Мртва Марка на свог коња врже,&lt;br&gt;
Па га снесе мору на галију,&lt;br&gt;
С мртвим Марком сједе на галију,&lt;br&gt;
Одвезе га право Светој Гори,&lt;br&gt;
Изнесе га под Вилиндар цркву,&lt;br&gt;
Унесе га у Вилиндар цркву,&lt;br&gt;
Чати Марку што самртну треба;&lt;br&gt;
На земљи му тʼјело опојао,&lt;br&gt;
Насред бʼјеле цркве Вилиндара;&lt;br&gt;
Онђе старац укопао Марка,&lt;br&gt;
Биљеге му никакве не врже,&lt;br&gt;
Да се Марку за гроб не разнаде,&lt;br&gt;
Да се њему душмани не свете.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Смрт Марка Краљевића]]

[[pl:Śmierć Marka królewica]]</text>
      <sha1>ry36wc8e8kjme18kjcfhjdhzm3oqx19</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145745</id>
      <parentid>145744</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T10:10:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145745</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8779" sha1="8gbkdvxud11ty6ag8e8d1wievro2fo7" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Поранио Краљевићу Марко
У неђељу прије јарког сунца,
Покрај мора Урвином планином.
Када Марко био уз Урвину,
Поче њему Шарац посртати,
Посртати и сузе ронити.
То је Марку врло мучно било,
Па је Марко Шарцу говорио:
„Даворʼ, Шаро, даворʼ, добро моје!
Ево има сто и шесет љета
Како сам се с тобом састануо,
Још ми нигда посрнуо ниси;
А данас ми поче посртати,
Посртати и сузе ронити:
Нека Бог зна, добро бити неће!
Хоће једном бити према глави,
Јали мојој, јали према твојој!”
То је Марко у ријечи био,
Кличе вила с Урвине планине,
Те дозива Краљевића Марка:
„Побратиме, Краљевићу Марко,
Знадеш, брате, што ти коњ посрће?
Жали Шарац тебе господара,
Јер ћете се брзо растанути.”
Али Марко вили проговара:
„Бʼјела вило, грло те бољело!
Како бих се са Шарцем растао,
Кад сам прошʼо земљу и градове,
И обишʼо исток до запада,
Та од Шарца бољег коња нема,
Нитʼ нада мном бољега јунака!
Не мислим се са Шарцем растати
Док је моје на рамену главе.”
Алʼ му бʼјела одговара вила:
„Побратиме, Краљевићу Марко,
Тебе нитко Шарца отетʼ неће,
Нитʼ ти можеш умријети, Марко,
Од јунака, ни од оштре сабље,
Од топуза, ни од бојна копља,
Ти сʼ не бојиш на земљи јунака;
Већ ћеш, болан, умријети, Марко,
Ја од Бога, од старог крвника!
Ако лʼ ми се вјеровати нећеш,
Када будеш вису на планину,
Погледаћеш с десна на лијево,
Опазићеш двије танке јеле,
Сву су гору врхом надвисиле,
Зеленијем листом зачиниле,
Међу њима бунар вода има:
Онђе хоћеш Шарца окренути,
С коња сјаши, за јелу га свежи,
Наднеси се над бунар над воду,
Ту ћеш своје огледати лице,
Па ћеш виђетʼ кад ћеш умријети.”
То је Марко послушао виле:
Кад је био вису на планину,
Погледао с десна на лијево,
Опазио двије танке јеле,
Сву су гору врхом надвисиле,
Зеленијем листом зачиниле:
Онђе Марко окренуо Шарца,
С њега сјао, за јелу га свезʼо;
Наднесе се над бунар над воду,
Над водом је лице огледао;
А кад Марко лице огледао,
Виђе Марко кад ће умријети;
Сузе проли, па је говорио
„Лажив свʼјете, мој лијепи цвʼјете!
Лʼјеп ти беше, ја за мало года,
Та за мало, три стотинʼ година!
Земан дође да свʼјетом промʼјеним.”
Па повади Краљевићу Марко,
Па повади сабљу од појаса,
И он дође до коња Шарина,
Сабљом Шарцу осијече главу,
Да му Шарац Турком не допадне,
Да Турцима не чини измета,
Да не носи воде ни ђугума.
А кад Марко посијече Шарца,
Шарца коња свога укопао,
Боље Шарца негʼ брата Андрију;
Бритку сабљу преби на четверо,
Да му сабља Турком не допадне,
Да се турци њоме не поносе
Што је њима остало од Марка,
Да хришћанлук Марка не прокуне.
А кад Марко бритку преби сабљу,
Бојно копље сломи на седмеро,
Па га баци у јелове гране;
Узе Марко перна буздована,
Узе њега у десницу руку,
Па га баци с Урвине планине
А у сиње у дебело море,
Па топузу Марко бесједио:
„Кад мој топуз из мора изишʼо,
Онда ʼваки ђетић постануо!”
Када Марко сактиса оружје,
Онда трже дивит од појаса,
А из џепа књиге без јазије;
Књигу пише Краљевићу Марко:
„Ко гођ дође Урвином планином
Међу јеле студену бунару,
Те затече онђе дели-Марка,
Нек знаде да је мртав Марко!
Код Марка су три ћемера блага,
Каква блага, све жута дуката!
Један ћу ми ћемер халалити
Што ће моје тʼјело укопати;
Други ћемер нек се цркве красе;
Трећи ћемер кљасту и слијепу:
Нек слијепи по свијету ходе,
Нек пјевају и спомињу Марка!”
Када Марко књигу накитио,
Књигу врже на јелову грану,
Откуда је с пута на погледу;
Златан дивит у бунар бацио;
Скиде Марко зелену доламу,
Прострије је под јелом по трави,
Прекрсти се, сједе на доламу,
Самур-калпак на очи намаче,
Доље леже, горе не устаде.
Мртав Марко крај бунара био
Од данʼ до данʼ неђељицу дана:
Ко гођ проће друмом широкијем,
Те опази Краљевића Марка,
Сватко мисли ту спава Марко,
Око њега далеко облази,
Јер се боји да га не пробуди.
Ђе је срећа, ту је и несрећа,
Ђе несреће, ти у среће има:
А сва добра сређа изнијела
Игумана Светогорца Васа,
Од бијеле цркве Вилиндара,
Са својијем ђаком Исаијом.
Кад игуман опазио Марка,
На ђакона, десном руком маше:
„Лакше, синко, да га не пробудиш!
Јер је Марко иза сна зловољан,
Па нас може оба погубити.”
Гледећ' кале како Марко спава,
Више Марка књигу опазио,
Према себе књигу проучио:
Књига каже да је мртав Марко!
Онда кале коња одсједнуо,
Па прихвати за делију Марка,
Алʼ се Марко давно преставио.
Проли сузе проигуман Васо,
Јер је њему врло жао Марка;
Отпаса му три ћемера блага,
Отпасује себи припасује.
Мисли мисли проигуман Васо
Ђе би мртва сахранио Марка;
Мисли мисли, све на једно смисли
Мртва Марка на свог коња врже,
Па га снесе мору на галију,
С мртвим Марком сједе на галију,
Одвезе га право Светој Гори,
Изнесе га под Вилиндар цркву,
Унесе га у Вилиндар цркву,
Чати Марку што самртну треба;
На земљи му тʼјело опојао,
Насред бʼјеле цркве Вилиндара;
Онђе старац укопао Марка,
Биљеге му никакве не врже,
Да се Марку за гроб не разнаде,
Да се њему душмани не свете.
&lt;/poem&gt;

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Смрт Марка Краљевића]]

[[pl:Śmierć Marka królewica]]</text>
      <sha1>8gbkdvxud11ty6ag8e8d1wievro2fo7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:О Викизворнику</title>
    <ns>4</ns>
    <id>10798</id>
    <revision>
      <id>145746</id>
      <parentid>137890</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T10:22:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Викизворник:О Викизворнику]] на [[Викизворник:Шта је Викизворник?]]: Уобичајен назив: На енгл. и др. изворницима је наслов &quot;Шта је Викизворник?&quot;</comment>
      <origin>125377</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6595" sha1="l1ileh5pw6j6yljmybndgk0e2j032w9" xml:space="preserve">'''Викизворник''' је ''слободна библиотека'' текстова у јавном власништву. Пројекат званично функционише као дио [[w:Задужбина Викимедија|Задужбине Викимедија]] са циљем стварања растуће збирке изворних текстова и њихових превода са других језика.

Викизворник је пројекат сличан [[w:Пројекат Гутенберг|Пројекту Гутенберг]], дакле на њему се могу објављивати текстови у јавном власништву.

Викизворник није конкуренција пројекту Гутенберг, него га употпуњује јер  је пројекат Гутенберг прилично англоцентричан, има нешто књига и на немачком и француском, но остали језици су запостављени. 

На српском викизворнику објављујте текстове у јавном власништву на српском језику, за оне на енглеском и другим језицима постоје [[:oldwikisource:Main Page|Викизворници на другим језицима]].

== Историја ==
'''Викизворник''' је започет у новембру 2003. као збирка текстова који ће послужити као додаци чланцима на Википедији. Брзим растом 18. маја 2005. укупан број текстова прелази 20,000.

Викизворник се на различите језичке поддомене премешта у августу и септембру 2005.

== Шта (не)припада Викизворнику?==
Викизворник '''прихвата''' све:
#'''Оригиналне текстове''' који су претходно објављени од стране аутора
#'''Историјске документе''' националне и међународне важности
#'''Математичке''' податке, формуле и табеле
#'''Статистичке''' изворне податке
#'''Библиографије''' аутора чија су дела објављена на Викизворнику
#'''Изворне рачунарске кодове''' који су јавно добро или су доступни под [[w:ГНУ|гну лиценцом]] и другим слободним лиценцама.
#'''Статистичке''' изворне податке
#'''Оригиналне текстове''' објављене под слободним лиценцама
#'''Преводе''' било чега од наведеног

Викизворник '''не прихвата''':
#'''Одломке заштићене ауторским правима'''
#'''Изворне доприносе''' корисника

== Језици и преводи ==
Викизворник је вишејезички пројекат, па су текстови и преводи пожељни на свим језицима при одговарајућим доменима. При томе ваља припазити на повезивање и класификацију текстова ради лакшег сналажења.

Српско издање укључује:
*Оригиналне текстове писане [[w:Српски језик|српским језиком]]
*Српске преводе оригиналних текстова са других језика
*Извор попраћен преводом на српски

== Заштита страница ==
Викизворник је збирка сталних текстова који су већ негде објављени, па се код њих у већини случајева не очекују веће измене. Будући да би се непрестаним изменама нарушила оригинална структура извора, Викизворник је прихватио праксу вредновања квалитете текстова и њихове &quot;заштите&quot; када се потврди исправно обликовање и правопис. Накнадни коментари се могу увијек подастрети на страници за разговор.

== Неутралност ==
'''Неутрално гледиште''' је главно правило које се односи на све пројекте Задужбине Викимедија, па ни Викизворник није изузетак. Но исто се не односи на садржај оригиналних текстова, већ верност њихове репродукције и исправног ауторизовања. Томе се супротставља наглашавање или објављивање само одређених делова текста.

[[Категорија:Викизворник]]

[[ar:ويكي مصدر:ويكي مصدر]]
[[bs:Wikizvor:O Wikizvoru]]
[[ca:Viquitexts:Què és Viquitexts?]]
[[cs:Wikizdroje:Co jsou Wikizdroje]]
[[de:Wikisource:Was Wikisource nicht ist]]
[[el:Βικιθήκη:Τι είναι η Βικιθήκη]]
[[en:Wikisource:What is Wikisource?]]
[[eo:Vikifontaro:Kio Vikifontaro estas]]
[[es:Wikisource:Qué es Wikisource]]
[[fa:ویکی‌نبشته:ویکی‌نبشته چیست؟]]
[[fi:Wikiaineisto:Mikä on Wikiaineisto?]]
[[fr:Wikisource:Qu’est-ce que Wikisource ?]]
[[he:ויקיטקסט:מהו ויקיטקסט?]]
[[hr:Wikizvor:Što je Wikizvor?]]
[[hu:Wikiforrás:Mi a Wikiforrás?]]
[[id:Wikisource:Apakah Wikisource itu?]]
[[it:Wikisource:Cos'è Wikisource?]]
[[ja:Wikisource:ウィキソースとは何か]]
[[ko:위키문헌:위키문헌이란?]]
[[ml:വിക്കിഗ്രന്ഥശാല:എന്താണ്‌ വിക്കിഗ്രന്ഥശാല?]]
[[no:Wikikilden:Hva er Wikikilden?]]
[[pl:Wikiźródła:Czym są Wikiźródła?]]
[[ro:Wikisource:Ce este Wikisource?]]
[[ru:Справка:Что такое Викитека?]]
[[sv:Wikisource:Vad Wikisource är]]
[[uk:Вікіджерела:Що таке Вікіджерела?]]
[[vi:Wikisource:Wikisource là gì?]]
[[zh:Wikisource:维基文库是什么]]</text>
      <sha1>l1ileh5pw6j6yljmybndgk0e2j032w9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145748</id>
      <parentid>145746</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T10:23:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Викизворник:Шта је Викизворник?]] на [[Викизворник:О Викизворнику]] преко преусмерења: Враћање</comment>
      <origin>125377</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6595" sha1="l1ileh5pw6j6yljmybndgk0e2j032w9" xml:space="preserve">'''Викизворник''' је ''слободна библиотека'' текстова у јавном власништву. Пројекат званично функционише као дио [[w:Задужбина Викимедија|Задужбине Викимедија]] са циљем стварања растуће збирке изворних текстова и њихових превода са других језика.

Викизворник је пројекат сличан [[w:Пројекат Гутенберг|Пројекту Гутенберг]], дакле на њему се могу објављивати текстови у јавном власништву.

Викизворник није конкуренција пројекту Гутенберг, него га употпуњује јер  је пројекат Гутенберг прилично англоцентричан, има нешто књига и на немачком и француском, но остали језици су запостављени. 

На српском викизворнику објављујте текстове у јавном власништву на српском језику, за оне на енглеском и другим језицима постоје [[:oldwikisource:Main Page|Викизворници на другим језицима]].

== Историја ==
'''Викизворник''' је започет у новембру 2003. као збирка текстова који ће послужити као додаци чланцима на Википедији. Брзим растом 18. маја 2005. укупан број текстова прелази 20,000.

Викизворник се на различите језичке поддомене премешта у августу и септембру 2005.

== Шта (не)припада Викизворнику?==
Викизворник '''прихвата''' све:
#'''Оригиналне текстове''' који су претходно објављени од стране аутора
#'''Историјске документе''' националне и међународне важности
#'''Математичке''' податке, формуле и табеле
#'''Статистичке''' изворне податке
#'''Библиографије''' аутора чија су дела објављена на Викизворнику
#'''Изворне рачунарске кодове''' који су јавно добро или су доступни под [[w:ГНУ|гну лиценцом]] и другим слободним лиценцама.
#'''Статистичке''' изворне податке
#'''Оригиналне текстове''' објављене под слободним лиценцама
#'''Преводе''' било чега од наведеног

Викизворник '''не прихвата''':
#'''Одломке заштићене ауторским правима'''
#'''Изворне доприносе''' корисника

== Језици и преводи ==
Викизворник је вишејезички пројекат, па су текстови и преводи пожељни на свим језицима при одговарајућим доменима. При томе ваља припазити на повезивање и класификацију текстова ради лакшег сналажења.

Српско издање укључује:
*Оригиналне текстове писане [[w:Српски језик|српским језиком]]
*Српске преводе оригиналних текстова са других језика
*Извор попраћен преводом на српски

== Заштита страница ==
Викизворник је збирка сталних текстова који су већ негде објављени, па се код њих у већини случајева не очекују веће измене. Будући да би се непрестаним изменама нарушила оригинална структура извора, Викизворник је прихватио праксу вредновања квалитете текстова и њихове &quot;заштите&quot; када се потврди исправно обликовање и правопис. Накнадни коментари се могу увијек подастрети на страници за разговор.

== Неутралност ==
'''Неутрално гледиште''' је главно правило које се односи на све пројекте Задужбине Викимедија, па ни Викизворник није изузетак. Но исто се не односи на садржај оригиналних текстова, већ верност њихове репродукције и исправног ауторизовања. Томе се супротставља наглашавање или објављивање само одређених делова текста.

[[Категорија:Викизворник]]

[[ar:ويكي مصدر:ويكي مصدر]]
[[bs:Wikizvor:O Wikizvoru]]
[[ca:Viquitexts:Què és Viquitexts?]]
[[cs:Wikizdroje:Co jsou Wikizdroje]]
[[de:Wikisource:Was Wikisource nicht ist]]
[[el:Βικιθήκη:Τι είναι η Βικιθήκη]]
[[en:Wikisource:What is Wikisource?]]
[[eo:Vikifontaro:Kio Vikifontaro estas]]
[[es:Wikisource:Qué es Wikisource]]
[[fa:ویکی‌نبشته:ویکی‌نبشته چیست؟]]
[[fi:Wikiaineisto:Mikä on Wikiaineisto?]]
[[fr:Wikisource:Qu’est-ce que Wikisource ?]]
[[he:ויקיטקסט:מהו ויקיטקסט?]]
[[hr:Wikizvor:Što je Wikizvor?]]
[[hu:Wikiforrás:Mi a Wikiforrás?]]
[[id:Wikisource:Apakah Wikisource itu?]]
[[it:Wikisource:Cos'è Wikisource?]]
[[ja:Wikisource:ウィキソースとは何か]]
[[ko:위키문헌:위키문헌이란?]]
[[ml:വിക്കിഗ്രന്ഥശാല:എന്താണ്‌ വിക്കിഗ്രന്ഥശാല?]]
[[no:Wikikilden:Hva er Wikikilden?]]
[[pl:Wikiźródła:Czym są Wikiźródła?]]
[[ro:Wikisource:Ce este Wikisource?]]
[[ru:Справка:Что такое Викитека?]]
[[sv:Wikisource:Vad Wikisource är]]
[[uk:Вікіджерела:Що таке Вікіджерела?]]
[[vi:Wikisource:Wikisource là gì?]]
[[zh:Wikisource:维基文库是什么]]</text>
      <sha1>l1ileh5pw6j6yljmybndgk0e2j032w9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Непознатој</title>
    <ns>0</ns>
    <id>52757</id>
    <revision>
      <id>145736</id>
      <parentid>115051</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T09:37:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145736</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1254" sha1="eppaurkt08hpfz80b22izappxt7s6kf" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Непознатој
| одељак=
| аутор=Сима Милутиновић Сарајлија
| година=1817
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
''(У Скели под Видином смишљена)''

Чудна момо, Влахињо!
::Твога лица бијелог
::И срдашца весела
::у свем колу не бјеше.

Алʼ ми жао остаде,
::И жалићу до гроба,
::Ђе ти очи не згледах,
::Образах ли јаготке.

Трепавице тʼ дугачке
::Прекриле их румене,
::Обрвам, си узвила
::Кано млада Сарајка.

Вјеруј вјери: Боли ме
::Што те туђом виђox ја;
::Већ ми ходи лијек дај,
::С мном ли у гроб лијегај.

1817.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* Лесковац Младен, ''Антологија старије српске поезије'', Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 122

{{ЈВ-аутор|Сима Милутиновић Сарајлија|1847}}
[[Категорија:Сима Милутиновић Сарајлија]]</text>
      <sha1>eppaurkt08hpfz80b22izappxt7s6kf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разврат</title>
    <ns>0</ns>
    <id>52758</id>
    <revision>
      <id>145734</id>
      <parentid>115053</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T09:34:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145734</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1813" sha1="oxi7nit84oe8lqx4g6dzixdcoah3v8k" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Разврат
| одељак=
| аутор=Сима Милутиновић Сарајлија
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Шта је слава и јунаштво,
Шта је образ и поштење
Шта ли спомен и пофала,
Шта лʼ по смрти празно име?
Власт и сила мало трају;
Рај нам шта је? ђе ли вјечност? —
Сва ишчезну с нашим тʼјелом:
Смрт и рака — опште мјесто.
Трудʼ се, књȉжни, коликʼ хоћеш,
Пуни главу (а празноћом!): —
Људска знања сва су незнан.
Кости у прах, прах у ништо,
Душа — пȁра, пȁра — вјетар,
— Гле на чем је надежда нам
Свег живота основана!
Камʼ блаженство у ваздуʼу?
Ђе ли свијет а под земљом?
Себи живи на свијету,
Свету ради, не надај се:
Нема хвале по заслуги,
Нитʼ живота после овог!
Јести, пити — то је наше,
Испод дојки раја тражит,
Докле будеш пак и прођеш.
Та у гробу нејма добра,
Ни ʼма фајде и од њега: —
Све лʼ залуду, кад се умре.

1817.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* Лесковац Младен, ''Антологија старије српске поезије'', Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 123

{{ЈВ-аутор|Сима Милутиновић Сарајлија|1847}}
[[Категорија:Сима Милутиновић Сарајлија]]</text>
      <sha1>oxi7nit84oe8lqx4g6dzixdcoah3v8k</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145735</id>
      <parentid>145734</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T09:35:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145735</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1833" sha1="lbfbx3nawa9f45wrl9qvrsj8oxoqfpp" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Разврат
| одељак=
| аутор=Сима Милутиновић Сарајлија
| година=1817
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Шта је слава и јунаштво,
Шта је образ и поштење
Шта ли спомен и пофала,
Шта лʼ по смрти празно име?
Власт и сила мало трају;
Рај нам шта је? ђе ли вјечност? —
Сва ишчезну с нашим тʼјелом:
Смрт и рака — опште мјесто.
Трудʼ се, књȉжни, коликʼ хоћеш,
Пуни главу (а празноћом!): —
Људска знања сва су незнан.
Кости у прах, прах у ништо,
Душа — пȁра, пȁра — вјетар,
— Гле на чем је надежда нам
Свег живота основана!
Камʼ блаженство у ваздуʼу?
Ђе ли свијет а под земљом?
Себи живи на свијету,
Свету ради, не надај се:
Нема хвале по заслуги,
Нитʼ живота после овог!
Јести, пити — то је наше,
Испод дојки раја тражит,
Докле будеш пак и прођеш.
Та у гробу нејма добра,
Ни ʼма фајде и од њега: —
Све лʼ залуду, кад се умре.

1817.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* Лесковац Младен, ''Антологија старије српске поезије'', Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 123

{{ЈВ-аутор|Сима Милутиновић Сарајлија|1847}}
[[Категорија:Сима Милутиновић Сарајлија]]</text>
      <sha1>lbfbx3nawa9f45wrl9qvrsj8oxoqfpp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Певање и мишљење</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59960</id>
    <revision>
      <id>145743</id>
      <parentid>139953</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T09:58:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145743</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="717" sha1="s6qocqizrwkjzj8uhei1yh7p3m65mdw" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Светозар Марковић|Светозар Марковић]]
| [[Певање и мишљење]] (1868)
| Једна панорама из наше лијепе књижевности
|
| '''Садржај'''
|
}}
&lt;Center&gt;
[[Певање и мишљење/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Певање и мишљење/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Певање и мишљење/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
[[Певање и мишљење/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;
&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Светозар Марковић|1875}}&lt;/center&gt;
[[Категорија:Српска књижевност]]
[[Категорија:Српска књижевна критика]]</text>
      <sha1>s6qocqizrwkjzj8uhei1yh7p3m65mdw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Певање и мишљење/I</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59961</id>
    <revision>
      <id>145739</id>
      <parentid>141546</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T09:56:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145739</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17332" sha1="8x36f6qpvrqjrcktfu4h4jwaetx61lc" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Светозар Марковић|Светозар Марковић]]
| [[Певање и мишљење]]
|
| [[Певање и мишљење|-{Садржај}-]]
| '''-{I}-'''
| [[Певање и мишљење/II|-{II}-]]
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Још у најстарија времена песнике сматраху као нека виша створења која ми, прости смртни, нисмо у стању да разумемо. Песници певаху оде боговима и краљевима: опеваху зору и славуја и сравњиваху њихову лепоту и милину с лепотом своје драге. Прости смртни слушаху их и дивљаху им се, увенчаваху их ловорикама, дизаху им храмове и споменике, а песници певаху или плакаху — као славуји на ружи — не осврћући се на потребе оне гомиле што губљаше своје време и свој новац читајући њихове творевине. Шта је њима стало ма до чијих потреба? Они тражаху ''бесмртност''. Такав рутинерни поглед на песништво и песнике задржао се већином и до данас иако сада песницима не дижу храмове. Вера у дуализам човечије природе, која је била опште распрострањена, особито је потпомагала такве погледе. С развитком науке и песништво се није могло уздржати на тој висини на коју га је поставило људско незнање. Јави се критика на песништво. Ја не мислим да овде причам историју критике, а није ни потребно. Први наши критичари беху људи васпитани у школи филозофа идеалиста: критичари-естетичари. Убеђени да на остварење једне апсолутне идеје, филоје сва васиона зофи-идеалисте и у свакој појединој појави у животу налажаху остварење какве апсолутне идеје. Доследно томе и критичари-естетичари поставише „вечите непроменљиве“ законе за све предмете у којима је, по њиховом мишљењу, остваривана апсолутна идеја о ''лепоме'' која је „урођена“ човечијем духу. Потчинивши песништво вечитим непроменљивим законима, који су суштаствовали само у њиховом измајсторисаном мозгу, они су га, истина, скинули с недомашене висине, али су, у исто време, оковали лепу књижевност. Ово је ''узвишено'', а ово је страшно; ова драма нема ''три јединства'', а овом карактеру требало би још ово да се придода па да буде ''трагичан'', итд., итд. При таквом „рецептурно-апотекарском“ критиковању (као што га назива творац руске реалне критике Доброљубов) све је добро само ако су испуњени вечити непроменљиви закони, не обзирући се на живот и потребе човека и његов сувремени развитак. А да ли су естетичарски закони о лепоме заиста вечити и непроменљиви? Да узмемо овај пример: у Шекспировом ''Отелу'' представља се борба страсти, љубави и ревњивости. Отело воли страсно своју жену, а подозрева да му је неверна. Његов је положај трагичан. Ревњивост надвлађује љубав, он убија своју жену и убија себе. Његова је смрт трагична. У веку у коме је живео Отело, када наука још не беше кадра да упитоми оне дивље страсти што их породи варварство средњег века и кад се на жену гледало као на ствар створену за човеково уживање — у то време положај и смрт Отела беху заиста трагичне појаве. А шта би било када би ко у каквом данашњем образованом друштву, где се женскињу признаје њено човечанско достојанство и где је ништа не принуђава да воли онога кога не воли шта би било, велим, кад би ко то наумио да представи човека у Отеловом положају? Би ли такав човек био трагична особа? Ја мислим да ће се сваки са мном сагласити да би тај човек био прост зликовац кога би се сваки образовани човек гнушао. У средњем веку Отела правда његова силна страст, али у ХІХ веку наука је доказала да сва наравствена страна човека зависи сасвим од његовог умног развитка и данашњи Отело доказао би само да га се није дотакла сувремена наука. Сувремена наука не признаје да су извесне страсти урођене човеку још од колевке, као што су му, нпр., урођене црне очи или велики нос; тако исто не признаје „слободну вољу” независно од околности у којима човек живи и васпитава се: па стога не признаје и сву естетичарску теорију о ''„тразичком моменту”'', која је основана на ''„борби страсти”'' у човеку или на борби ''„страсти и дужности“'' и на ''„кривици“'' трагичног јунака као створена обдареног ''„слободном вољом“''.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ево још један пример о „узвишеном“. Најучевнији од наших критичара-естетичара, др Андрејевић, у својим ''Естетичким одломцима'' наведе за пример узвишено неколико стихова из песме Јакшићевe ''Heвеста Пивљанина Баје'':&lt;br /&gt;
:::Свијет дршће, васиона цела&lt;br /&gt;
:::. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .&lt;br /&gt;
:::Па да захте промисао вечна&lt;br /&gt;
:::Cpyшићe je y шаку пепела.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Узвишено је ту код естетичара величина снаге вечног промисла — бога — која је кадра да сруши целу васиону у „шаку пепела”. Реалиста, место да тражи у тим реченицама апсолутну идеју узвишеност, просто анализовао би мисли што су у њима изречене. Мисао је: цела васиона дршће од страха да је бог не сруши у шаку пепела. Када би то казао какав грчки поета о Зевсу олимпијском, то би сувременом критичару био материјал да оцени какве су лажне појмове имали стари Грци и о богу и о васини. А кад то говори сувремени песник, онда или он са својим појмовима о богу и васиони није даље отишао од старих Грка или је то просто „поетска бесмислица“. Мисао је апсурдна или, управо, то се може само ''казати'', али не замислити, а овамо естетика налази да је то узвишено! Као што смо показали на та два примера, тако стоји с целом науком о лепоме, а то стога што је лажан цео темељ на коме је она подигнута. Тај темељ — то су познате метафизичарске „урођене идеје“. Естетичари, постављајући по своме ћeфу ''a priori'' да су човеку „урођене“ неке апсолутно идеје које су богзна откуда запале у његову душу, доказиваху да је идеја о апсолутно лепом урођена човеку независно од његове природе и његовог развитка и независно од форме у којој се та идеја појављује. Стојећи на таквом лажном основу, они доказиваху да су све лепе вештине постале што је човек тежно да оствари идеју о лепоме у идеалу, да допуни природу. Јадни људи! Уображаваху да они допуњавају природу, а овамо сав њихов рад беше тек слабо подражавање природи. Ради доказа да наведем само један пример, који спомиње Писарев.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Сваки зна, вели Писарев, да је најсавршениja форма поезије драма; тако исто сваки зна да се све драме, па и драме Шекспирове, приближавају к истинском животу само онда када се играју на бини; сваки зна да само чувени глумци могу да играју шекспировске улоги као што ваља, тј. нужна је цела нова струка вештине, нужни су: ум, таленат и образовање само зато да се ''разумеју'' и да се ''коментирају бледе слики с природе''.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Разуме се, коме су још ауторитети Аристотел, Хегел, Куно Фишер и други метафизичари, тај ће почувеном продрзљивошћу називати генијалне створове Шекспирове ''бледим'' сликама са природе и проглашавати сву естетику празном измишљотином. Но људи науке доказаше необоришвим основима да су метафизичарске теорије о лепоме празна измишљотина. Човек није кадар да попуњава природу нити је икада томе тежио, већ је цртао, резао, певао, стварао оно на шта су га покретали спољни упечатци — што га је занимало у животу. Кад су шуме, реже, брда и долине били пуни богова и богиња, кад су људи у сваком појаву који нису умели да објасне природни путем видели вишу силу тада су ''постале „Илијаде”, „Одисеје”'' и подобни производи детињског људског ума. Кад је царовало „право јачег“, кад су господа „ритери“ проводили свој век убијајући друге људе за своју витешку славу и за осмејак какве лепе rocпe — тада је постала ''романтичка'' поезија с њеним трубадурима, бардима и другим певачима ритерства. Кад су Турци уништили српску државу — тада се почиње цео низ јуначких српских песама, који се продужава и до данас. А кад се у Шумадији подиже монархична држава — тада су се почеле јављати оде и химне владарима и великашима: на дан рођења, на какав велики празник, на дочек, на смрт, итд., што траје и до данас и што пређе није било. Једном речи, види се очигледно да су људски производи сасвим зависили од околности у којима су саздани. Људи су писали свој живот, своја убеђења и осећања и своје потребе. И не само да се нису вазда обазирали на „вечну лепоту“ већ су често газили и своје човечанско достојанство и своје поштење само да се улажу каквом крвожедном ритеру или каквом силном великашу. То је резултат који се потврђује свом историјом лепих вештина, а поглавито лепом књижевношћу.

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Критичари реалисте не питају никад да ли је какво дело написано по свим вечитим непроменљивим законима о лепоме или да ли је идеји дата естетичка форма која јој по „рецепту” припада. Место свега тога реалисте просто узимљу садржину предмета и њу анализирају.

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Само садржина, вели Чернишевски, достојна пажње мислећег човека кадра је да спасе вештину од прекора као да је она некорисна забава, што она заиста врло често и бива. Вештачка форма неће спасти вештачки створ од презрења или осмејка сажаљења ако он важношћу своје мисли није кадар да одговори на питање: је ли било вредно забављати се таквим беспослицама? Некорисно нема права на уважење. Човек је сам себи цељ; но дела човекова морају имати цељи у његовим потребама, а не у себи самима.

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Из тога се јасно види шта захтева наука од лепе књижевности и од књижевника. Од књижевности се захтева да доноси само оно што је заиста корисно друштву: да претреса и подиже сувремена питања, да представља истински живот народни са гледишта савремене науке, једном речи, да је по мислима и осећајима својим ''сувремена.'' А књижевник је дужан да разуме живот људски са свим разностручним приликама што их живот ствара; да разуме потребе које се рађају у животу и да уме да одговори на питања што их живот задаје сваким тренутком. А то може само човек са ''сувременим'' образовањем.

==Извор==
''Матица'', 20. новембар 1868. Број 32. Година трећа, стр. 745-749.

{{ЈВ-аутор|Светозар Марковић|1875}}</text>
      <sha1>8x36f6qpvrqjrcktfu4h4jwaetx61lc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Певање и мишљење/II</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60017</id>
    <revision>
      <id>145740</id>
      <parentid>141547</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T09:57:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145740</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9784" sha1="0uepxkehk98dtqxltxlmkgt8pxe1vya" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Светозар Марковић|Светозар Марковић]]
| [[Певање и мишљење]]
| 
| [[Певање и мишљење/I|-{I}-]]
| '''-{II}-'''
| [[Певање и мишљење/III|-{III}-]]
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наша лепа књижевност — „тај нежни цветак који је тек почео свој пупољак развијати”, итд., итд. — тако би сигурно ваљало започети разговор о нашој књижевности по мишљењу каквог нашег естетичара. Но ја признајем да немам ни најмање естетичког осећања, а и не могу никако да гледам тако идилски невино на производе српске мисли, зато нека ме извине господа естетичари што почињем разговор сасвим неукусно. Наша сувремена поезија — то је смеса од љубавних изјава, фантастичких сцена, празних фраза и смешних будалаштина. Један описује како се љубио с драгом; други како се опио, па пао на њене меке груди; трећи јавља како је ушао у собу своје драге, па није смео „ни дисати”, бојао се да је „не отпири” у небеса (Мита Поповић); огромна већина тужи и плаче или се бацака и праћака што их драга не воли, као да мора паметна женска заволети првог који јој испева неколико будаластих стихића. Једноме је драга „анђелчић, враг мали”, па само не зна од чега је створена, „да лʼ од злата или сребра” (Арбердар); другоме је „ђаво гарави” (А. Грујић), а неколицини, опет, „луче моловано”. Код свију је опште то да сви они сматрају женско као неко ваздушасто створење које је само зато створено: да грли и љуби, да пали очима, да има косу меку, свиону или „тавну као ноћ”, да носи вилинско одело (ваљда с дугачким шлепом?) итд., итд. После тога није чудо што наше образоване Српкиње што читају „Даницу”, „Вилу” и „Матицу” проводе свој век старајући се како ће се обући, кака ће наместити уста и како ће нас просте смртне чарати својим „вилинским погледима”. Наши критичари искидаше се вичући што „сестре” Српкиње долазе на села и беседе као на изложбу да покажу своја женска достојанства, а не виде да их тако васпитава цео ред наших песника почињући од [[Лаза Костић|Л. Костића]] и М. П. Шапчанина па до Андре Грујића и М. Андрића. Има у нашој књижевности и светлих мисли, али су оне тако поплављене масом бесмислица да готово ишчезавају.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наши песници, живећи у наивном уверењу да је песник неко више створење које је створено да љуби и страда и да своја страдања прича зори, ружи и славују или да их дави — у вину, начинише од наша два-три журнала неки бесмислени „комплиментирбух”, а често и пошту за своје „либсбрифове”. Ради примера ја ћу начинити један опит пред поштованим читаоцем. У ово време кад пишем ове врсте, преда мном лежи „Вила” за 1866. год. (жао ми је што немам какву „Даницу”). Ја је отварам и тражим онако на „срећу јуначку” прву љубавну песму. Налазим: Љубавне песме Милорада Поповића.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ево неколико стихова из треће песме:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
:::А дигне лʼ се талас 
:::намрштен и прек 
:::Стишаће га бујна, 
:::Твој погледић мек.

:::Још кад пустиш гласе 
:::Нежног грла, чуј! 
:::Из слаткога санка 
:::Пренуће славуj (?).
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Као што види поштовани читалац, то је курисање доста скромно, само што је бесмислено, као што показују последња два стиха; али има у нашој књижевности далеко интересантнијих ствари. Но ја не мислим да се враћам у ту бесплодну пустињу пуну чкаља и коприва, тим пре што сам убеђен да је читалац упропастио доста красног времена на читање подобних предмета (као и сам што сам).&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ја ћу само показати резултате који се дају извести из целе поворке тих песама. Прво се види то како је већина наших књижевника мало позната са резултатима сувремена науке кад наши листови и до сада печатају такве предмете, и тек ове године јавља се критика брата Каравелова, Бугарина, која удара на сав правац наше поезије. Други је резултат што се види како је лажним естетичарским образовањем искварен наш млађи свет кад код њих све друге потребе човека ишчезавају пред једном потребом његовог организма — љубављу. Човек са здравим организмом има потребу да љуби тако исто као што има потребу да једе и пије, да дише и да мисли. Сасвим је природно да се човек радује кад своје потребе намири, а мучи се кад не може да их намири. Тако исто, природно је да човек има потребу да искаже своја осећања другом човеку. Ама кад писац пише своја осећања и печата их у журналу и казује их целој публици: онда треба гледати хоће ли та публика имати користи од тог што прочита. Публика плаћа за књигу коју чита, а и време за које се књига чита кошта новаца, па кад у награду за све то добије мисли које су противне и науци и здравој памети, онда је то писање савршено штетно. Шта се кога тиче што се песник љубио с драгом, или што је пао на њене меке груди, или подобне сцене? „Дакле, ви забрањујете сасвим певати љубав”, рећи ће неки господичић песник коме је глава сасвим напуњена сновима о „светој” љубави. Ја ништа не забрањујем. Пре свега, прошло је време кад су на песника сматрали као на створење обдарено божанском силом, који „ствара” све што му дође у угрејану главу. Међу вештаком и научаром савремена наука не налази никакве разлике, они оба стварају својим умом, ''мисле, анализирају,'' изучавају факта; разлика је само у предмету изучавања. Један изучава, нпр., састав материје, а други своја осећања. Даровити песник знаће шта да каже о осећању љубави или ма каквом другом што ће имати опште вредности, а неће никад стварати од љубави болест, а од женскиња накараду, као наши песници.

==Извор==
''Матица'', 30. новембар 1868. Број 33. Година трећа, стр. 769-771.

{{ЈВ-аутор|Светозар Марковић|1875}}</text>
      <sha1>0uepxkehk98dtqxltxlmkgt8pxe1vya</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Певање и мишљење/III</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60020</id>
    <revision>
      <id>145741</id>
      <parentid>141548</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T09:57:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145741</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10838" sha1="ru5pbsklmt7zn9kyj0e6yx4w6xdltpu" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Светозар Марковић|Светозар Марковић]]
| [[Певање и мишљење]]
|
| [[Певање и мишљење/II|-{II}-]]
| '''-{III}-'''
| [[Певање и мишљење/IV|-{IV}-]]
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми досад спомињасмо само нашу „љубавну” поезију. То је стога што она заузимље односно највеће место у лепој књижевности и што је њен уплив био до сада најшкодљивији по наше образовање. Но лепа књижевност у прози није далеко отишла од лирике. Истина, у последње време престаше с фантастичким измишљотинама као што беху: ''Ноћ на Дорћолу, Минехаха, Махараца, Чедо Вилино, Сужањ'' и др., али и данас једини је материјал наших песника и у новели као и лирици: љубав. Изузетак чини Јаша Игњатовић у својим причама и у роману ''Милан Наранџић'', Владан у роману ''Стајка'' и драми што сада излази у „Србији”: ''Народ и великаши''. Мана је и у једном и у другом спису што писац није довољно упознат са српским животом; каква интрига, неколико сцена прикрпљених једно за друго, неколико описа „рујне зоре”, „тавне ноћи”, „мирисне Фрушке” и „китњастог Срема” и новела је готова. И у томе су оне све једна као и друга. Има у њима пуно љубавних изјава и уздаха, пуно певања, свирања и играња или плача и клетви, али то је увек све тако намештено да се човек чуди и крсти питајући се: како живе ти људи кад они једнако иду на села и на саборе, кукају или плачу, жене се или умиру? Који није сасвим оглупео од реторичких правила и естетичких теорија, тај ће увидети каква су недоношчад све те наше „новеле”, „приче“ и „црте из живота” написане по свима правилима речених наука: са „заплетом“, с „фабулом”, с „моралом” и „тенденцијом”. У њима нема онога што је главно нема истинског живота људског.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Онај који није живео у свету са затвореним очима, кога је болела туђа боља, кога је радовала туђа радост, кога се тицала туђа срећа и несрећа, који је био кадар да осећа све што осећа његов брат — ближњи, једном речи: — прави песник, могао је да изучи овај сложени процес што га ми зовемо људским или народним животом. Ти даровити људи, образовани сувременом науком, створише сувремени ''друштвени'' роман — епос ХІХ века, као што га назваше критичари-реалисте. Сувремени роман представља истински живот људски: ропство и зависност човека од свију прилика што му их оставише преживела колена, његову борбу против свију тих прилика — борбу против политичке и друштвене тираније; борбу против незнања и сујеверице; против обичаја и етикета, итд. Сувремени роман са својом дагеротипном истинитошћу и дубоком психолошком анализом живота постао је најсигурније средство да се изнесу на видик болести друштвеног организма, а у исто време и најсилније оружје да се пропагандишу нове мисли у масу народа. Друштвени роман савршено је непознат нашим песницима. У „Матици” се подиже глас како наш народ у Аустрији пропада морално и материјално, и друштво објављује награду за књигу у којој би се разјаснили узроци тог пропадања; на српској скупштини министар унутрашњи објављује како се у Кнежевини руши најјача потпора народног богатства, ''задруга''; а државна статистика доказује хладним цифрама како се народна имовина постојано умањава; по новинама се једнако виче како се код нас једнако шири луксуз, довлаче туђе моде и туђи обичаји који нас разоравају. Све то читају наши писачи „новела”, „прича” и „црта из на родног живота” и све то не може да их побуди да погледају мало другим очима на тај живот народни, па да виде како се не игра свугде коло, не звецкају свугде ђердани и не румене се свугде обрашчићи у Срба и Српкињица; како има и других брига, много чешћих, па стога и много озбиљнијих но што је брига за драгим или драгом. Који је озбиљно проучавао наш породични и друштвени живот, тај је тек кадар да види из каквих се мајушних и заплетених узрока слажу такве крупне појаве као што су опште осиромашење и опште морално и материјално пропадане народа. Да изнесе на видик тај скривени процес, ту недокучиву борбу — најсветији је задатак правог песника. Наш друштвени живот заудара трулежом, а наши песници постојано сањају: миришу ружу, гледају зору, слушају славуја или туже неком особиток тугом, тугом ''ситог човека'', коју је истинито карактерисао брат Каравелов у „Матици”; a ако се додирну нашег живота, то бирају само оно што је „естетичко”, што задовољава „нежне” укус лепих сестара, кога су они искварили. Браћо песници, разлика је међу ''певање'' и ''мишљење''!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;
Имамо још неколико речи да кажемо о нашој преводној белетристици. Ова савршено одговара оригиналној, што се објашњава тиме што већином преводе они који пишу оригинале и, по томе, они бирају преводе према својим погледима на белетристику: страсне, фантастичне сцене (нпр. ''Лука Долчи, Пливачи, Трубадурово срце, Пеорадски лепотице, Мач и муња. Потомак каква, Гусарски краљ, Теодора, Десет милиона долара,'' итд.), љубавне интриге, а често само празне вицеве (куда нарочито спадају несносне приповечице ''Јокајeвe''). Haђе се покоја одозго посољена и немачком „пургерском” наравственошћу, као, нпр. ''Десет милиона'', али све оне не дају никакве хране уму, већ само раздражују нерве и успаљују младу крв. Човеку се представљају најфантастичније слике, то што естетичари зову „стварањем фантазије” (jа то говорим по сопственом опиту, а сваки који се у младости занео читањем подобних сценарија може то посведочити), а то није ништа друго већ комбинације мозга оних различитих упечатака који су му остали од читања тих књига. А нajгope је то што се млад човек тако навикне на дражено својих живаца по добним „створовима фантазије” као пијанац на пијење спиритуозних пива, и то ''пређе у болест''. После таквог болесног стања нервне системе ништа није чудновато што нас наши песници осипљу својим љубавним сањаријама и што мозак, уморен неприродним начином, није после способан да се напрегне никакани собильним радом. Човеком овлада леност и апатија…

==Извор==
''Матица'', 30. новембар 1868. Број 33. Година трећа, стр. 771-772.&lt;br /&gt;''Матица'', 10. децембар 1868. Број 34. Година трећа, стр. 793-795.

{{ЈВ-аутор|Светозар Марковић|1875}}</text>
      <sha1>ru5pbsklmt7zn9kyj0e6yx4w6xdltpu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Певање и мишљење/IV</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60021</id>
    <revision>
      <id>145742</id>
      <parentid>141549</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T09:57:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145742</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4317" sha1="6f694pxh8ynznddmfhr8zrj08l0v93r" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Светозар Марковић|Светозар Марковић]]
| [[Певање и мишљење]]
|
| [[Певање и мишљење/III|-{III}-]]
| '''-{IV}-'''
| 
}}
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Говорећи о нашој лепој књижевности, ја сам готово искључиво говорио о оним предметима што су печатани у нашим листовима. Може ми се пребаците пристрасност што не споменух нигде и ваљане ствари што се у њима налазе. На то одговарам ово: моја цељ није да разматрам поједине предмете наше да литературе, већ да определим њен општи правац. Наће се у нашим листовима и по која ваљана песма Јовановића, Јакшића и других поета (сатира Јовановића заузела би почасно место у ма чијој књижевности и који честити превод Дикенса, В. Ига, Гогоља и др., али ти су дошли савршено случајно и њих је так мало да они савршено ишчезавају у маси других писаца противног правца. Како се код нас мало гледа на правац литературни најочигледнији је доказ се у „Матици” за ову годину печатала упоредо са кра тиком Каравелова приповетка Десет милиона долара, која је противна свим миелима Каравеловљеве критике.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У нашој се књижевности одизаше више пута жба на нашу публику што је немарљива спрам к жевности. „Вила” и „Матица” у последње време ношаху доста ваљаних озбиљних ствари за које би сваки патриот желео да се што више читају у нашем народу. Али да се распростру извесне истине, наши листови дужни су да изоставе све измишљотине које парализирају истине што их они желе да распростру. Ту не може никако бити изговор: „То је ради забаве.” Забава која развраћа ум није забава, већ деморалисање. Таква забава може сметати распростирању истине. Tо је толико исто као кад би ко давао коме постојано слаткише што кваре желудац да га привикну јелу. Разуме се да покварен желудац није кадар после да вари ни здраву храну. Забављати ум може само онај предмет који му даје хране за мисли. Здрава забава не разликује се од праве науке. Докле наши листови не буду доносили такве забаве, донде ће они бити једнако више од штете но од вајде нашем народу, јер донде ће они једнако гајити ''сентименталне госпођице'' и све нове и нове песнике подобне тима о којима смо до сада говорили. Доказ су томе већина извештаја наших омладинских дружина, наша „села”, „беседе”, „балови” и цео наш живот друштвени.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У Петрограду 24. септембра

==Извор==
''Матица'', 10. децембар 1868. Број 34. Година трећа, стр. 795.
{{ЈВ-аутор|Светозар Марковић|1875}}</text>
      <sha1>6f694pxh8ynznddmfhr8zrj08l0v93r</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Историја образованости</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61404</id>
    <revision>
      <id>145738</id>
      <parentid>145089</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T09:55:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>145738</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3367" sha1="pl6hy6hcskd23lohh2lknf4gvaatel5" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Историја образованости
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1908
| белешке=
}}
{{gap}}'''Историја Образованости'''&lt;br /&gt;од Шарла Сењобоса. Превели Влада Ј. Радојевић, професор и Миливоје Анастасијевић, суплент. Стари Век. Издање задужбине И. М. Коларца 127. Цена 3 динара.

{{gap}}Ова прва књига Сењобосовог дела изашла је у Коларчевом издању, а друга књига истог дела штампа се сада у издању С. К. Задруге као једна од седам књига њеног кола. Ово је погрешка која је могла изостати и међу нашим књижевним дружинама, које нису ни одвећ запослене ни материјално сиромашне, могао би један претходан споразум да утврди увек да књиге једног истог писца, или бар књиге једног истог дела, изађу у издањима једне исте од тих дружина. Овако се прави незгода читаоцу који је или само претплатник Задужбине или само претплатник Задруге, а ономе који би био претплатник оба друштва чини се неправда што ће имати једно исто дело у два издања и формата сасвим друкчија и противуречна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Иначе превод ове књиге је добар. Писан је језиком уџбеника и понегде језиком рђаве литературе („кад се пак уда”, место „а кад се уда”), али то неће шкодити ништа да Сењобосова књига добро дође и за школу и за шире слојеве друштва. У овој књизи има огромно много ситних ствари којих нема у уџбеницима за историју и који су овде представљени у једном лепом поретку. Књига је пуна илустрација који одговарају тексту.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро би било да се Коларчева Задужбина побрине и измени насловну слику добротворову која је одвећ велика и која није ни укусна. На страни такве сличице изилазе као омањи медаљони у рељефу, што је много отменије и што је конвенционалније у тим стварима.{{gap}}Ј. Д.

== Извор ==
''Политика'', 14. маја 1908. Бр. 1553. Стр. 3.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]
[[Категорија:Српска књижевна критика]]</text>
      <sha1>pl6hy6hcskd23lohh2lknf4gvaatel5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Смрт Марка Краљевића</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61525</id>
    <revision>
      <id>145733</id>
      <parentid>145731</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T09:30:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Прозна предања */</comment>
      <origin>145733</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3712" sha1="6qxxglgwsjit0ry8vwe3y6cs13l94k8" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Смрт Марка Краљевића
| одељак= 
| година=
| белешке= '''''Смрт Марка Краљевића''''' је српска народна епска песма о смрти легендарног јунака Марка Краљевића коју је Вук Караџић записао од Филипа Вишњића, а сличну песму је Сима Милутиновић записао од Петра Вукановића из Мораче под насловом ''Смрт Маркова''. Поред њих постоје и друге песме и прозна предања о смрт Марка Краљевића, али и веровање да је и данас жив.
}}

[[Датотека:Смрт Краљевића Марка - Новак Радонић.jpg|мини|''Смрт Краљевића Марка'' (1848, Новак Радонић)]]

== Песме ==
* '''[[Смрт Маркова]]''', у ''[[Сима Милутиновић Сарајлија: Пјеванија црногорска и херцеговачка|Пјеванија црногорска и херцеговачка]]'' (1837) Симе Милутиновића Сарајлије
* '''[[Смрт Марка Краљевића (ВУК 2)|Смрт Марка Краљевића]]''', у ''[[Српске народне пјесме]]'' (1845), књ. 2. Вука Караџића
* '''[[Смрт Марка Краљевића (ВУК 6)|Смрт Марка Краљевића]]''', у ''[[Вук Стефановић Караџић: Српске народне пјесме, књига шеста|Српске народне пјесме]]'', књ. 6. Вука Караџића
* '''[[Смрт Краљевића Марка (Филиповић)|Смрт Краљевића Марка]]''', у ''[[Иван Филиповић: Краљевић Марко у народним пјесмама|Краљевић Марко у народним пјесмама]]'' Ивана Филиповића
* '''[[Марко Краљевић у пећини]]''', у '' [[Новица Шаулић: Српске народне пјесме 1929|Српске народне пјесме]]'' (1929) Новице Шаулића

== Прозна предања ==
* '''[[Херцеговац и Марко Краљевић]]''', у ''[[Српске народне приповијетке - Вук Врчевић|Српске народне приповијетке]]'' (1868) Вука Врчевића
* '''[[Живот и обичаји народа српскога/5#Марко Краљевић|Марко Краљевић]]''', у ''[[Живот и обичаји народа српскога]]'' (1867) Вука Караџића
* '''[[Марко на Ровинама]]''', у ''[[Краљевић Марко у народној успомени]]'' (1911) Станоја М. Мијатовића
* '''[[Маркова смрт]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића
* '''[[Марко после смрти]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића
* '''[[Марко и Косовац]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића

{{Википедија|Смрт Марка Краљевића}}
{{Викицитати|Смрт Марка Краљевића}}

[[Категорија:Смрт Марка Краљевића]]</text>
      <sha1>6qxxglgwsjit0ry8vwe3y6cs13l94k8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145737</id>
      <parentid>145733</parentid>
      <timestamp>2026-09-06T09:48:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Прозна предања */</comment>
      <origin>145737</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3744" sha1="fvx8c29k5yctng7otmz54lmtlygtq8y" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Смрт Марка Краљевића
| одељак= 
| година=
| белешке= '''''Смрт Марка Краљевића''''' је српска народна епска песма о смрти легендарног јунака Марка Краљевића коју је Вук Караџић записао од Филипа Вишњића, а сличну песму је Сима Милутиновић записао од Петра Вукановића из Мораче под насловом ''Смрт Маркова''. Поред њих постоје и друге песме и прозна предања о смрт Марка Краљевића, али и веровање да је и данас жив.
}}

[[Датотека:Смрт Краљевића Марка - Новак Радонић.jpg|мини|''Смрт Краљевића Марка'' (1848, Новак Радонић)]]

== Песме ==
* '''[[Смрт Маркова]]''', у ''[[Сима Милутиновић Сарајлија: Пјеванија црногорска и херцеговачка|Пјеванија црногорска и херцеговачка]]'' (1837) Симе Милутиновића Сарајлије
* '''[[Смрт Марка Краљевића (ВУК 2)|Смрт Марка Краљевића]]''', у ''[[Српске народне пјесме]]'' (1845), књ. 2. Вука Караџића
* '''[[Смрт Марка Краљевића (ВУК 6)|Смрт Марка Краљевића]]''', у ''[[Вук Стефановић Караџић: Српске народне пјесме, књига шеста|Српске народне пјесме]]'', књ. 6. Вука Караџића
* '''[[Смрт Краљевића Марка (Филиповић)|Смрт Краљевића Марка]]''', у ''[[Иван Филиповић: Краљевић Марко у народним пјесмама|Краљевић Марко у народним пјесмама]]'' Ивана Филиповића
* '''[[Марко Краљевић у пећини]]''', у '' [[Новица Шаулић: Српске народне пјесме 1929|Српске народне пјесме]]'' (1929) Новице Шаулића

== Прозна предања ==
* '''[[Херцеговац и Марко Краљевић]]''', у ''[[Српске народне приповијетке - Вук Врчевић|Српске народне приповијетке]]'' (1868) Вука Врчевића
* '''[[Живот и обичаји народа српскога/5#Марко Краљевић|Марко Краљевић]]''', у ''[[Живот и обичаји народа српскога]]'' (1867) Вука Караџића
* '''[[Марко на Ровинама]]''', у ''[[Краљевић Марко у народној успомени]]'' (1911) Станоја М. Мијатовића
* '''[[Маркова смрт]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића
* '''[[Марко после смрти]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића
* '''[[Марко и Косовац]]''', у ''Краљевић Марко у народној успомени'' (1911) Станоја М. Мијатовића

== Спољашње везе ==
{{Википедија|Смрт Марка Краљевића}}
{{Викицитати|Смрт Марка Краљевића}}

[[Категорија:Смрт Марка Краљевића]]</text>
      <sha1>fvx8c29k5yctng7otmz54lmtlygtq8y</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>