Викизворник
srwikisource
https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0
MediaWiki 1.47.0-wmf.19
first-letter
Медиј
Посебно
Разговор
Корисник
Разговор с корисником
Викизворник
Разговор о Викизворнику
Датотека
Разговор о датотеци
Медијавики
Разговор о Медијавикију
Шаблон
Разговор о шаблону
Помоћ
Разговор о помоћи
Категорија
Разговор о категорији
Аутор
Разговор о аутору
Додатак
Разговор о додатку
Page
Page talk
Index
Index talk
TimedText
TimedText talk
Модул
Разговор о модулу
Догађај
Разговор о догађају
Орање Марка Краљевића
0
1356
145769
143593
2026-09-08T16:15:09Z
Coaorao
19106
145769
wikitext
text/x-wiki
<poem>
Вино пије Краљевићу Марко
са старицом Јевросимом мајком,
а кад су се напојили вина,
мајка Марку стаде бесједити:
„О мој синко, Краљевићу Марко,
остави се, синко, четовања,
јер зло добра донијети неће,
а старој се досадило мајци
све перући крваве хаљине;
већ ти узми рало и волове,
пак ти ори брда и долине,
те сиј, синко, шеницу бјелицу,
те ти храни и мене и себе”.
То је Марко послушао мајку:
он узима рало и волове,
ал' не оре брда и долине,
већ он оре цареве друмове.
Отуд иду Турци јањичари,
они носе три товара блага,
па говоре Краљевићу Марку:
„Море Марко, не ори друмова!”
„Море Турци, не газ'те орања!”
„Море Марко, не ори друмова!”
„Море Турци, не газ'те орања!”
А када се Марку досадило,
диже Марко рало и волове,
те он поби Турке јањичаре,
пак узима три товара блага,
однесе их својој старој мајци:
„То сам тебе данас изорао”.
</poem>
{{Википедија|Орање Марка Краљевића}}
===Извор===
Краљевић Марко у народним пјесмама, с тумачењем мање познатих ријечи и реченица, уредио Иван Филиповић, пето издање с 21 сликом, рисао Вјенц. Андерле, Тисак и наклада књижаре Ст. Кугли, Загреб, Илица 30, стр. 107-108.
[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Иван Филиповић: Краљевић Марко у народним пјесмама]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
7mf3slhtg0tdq5smcv0fli5r88d6ec0
Смрт мајке Југовића
0
1566
145771
145429
2026-09-08T16:54:14Z
Coaorao
19106
145771
wikitext
text/x-wiki
<poem>
Мили Боже, чуда великога!
Кад се слеже на Косово војска,
У тој војсци девет Југовића,
И десети стар Јуже Богдане;
Бога моли Југовића мајка,
Да јој Бог да очи соколове
И бијела крила лабудова,
Да одлети над Косово равно,
И да види девет Југовића
И десетог стар-Југа Богдана.
Што молила, Бога домолила:
Бог јој дао очи соколове
И бијела крила лабудова;
Она лети над Косово равно,
Мртви нађе девет Југовића
И десетог стар-Југа Богдана,
И више њи девет бојни копља,
На копљима девет соколова,
Око копља девет добри коња,
А поред њи девет љути лава.
Тадʼ завришта девет добри коња,
И залаја девет љути лава,
И закликта девет соколова;
И ту мајка тврда срдца била,
Да од срдца сузе не пустила,
Већ узима девет добри коња,
И узима девет љути лава,
И узима девет соколова,
Пак се врати двору бијеломе.
Далеко је снае угледале,
Мало ближе пред њу ишетале:
закукало девет удовица,
Заплакало девет сиротица,
Завриштало девет добри коња,
Залајало девет љути лава,
Закликтало девет соколова;
И ту мајка тврда срдца била,
Да од срдца сузе не пустила.
Кад је било ноћи у поноћи,
Алʼ завришта Дамјанов зеленко;
Пита мајка Дамјанове љубе:
„Снао моја, љубо Дамјанова,
Што нам вришти Дамјанов зеленко?
Алʼ је гладан шенице бјелице,
Али жедан воде са Звечана?”
Проговара љуба Дамјанова:
„Свекрвице, мајко Дамјанова,
Нитʼ је гладан шенице бјелице,
Нити жедан воде са Звечана,
Већ је њега Дамјан научио
До по ноћи ситну зоб зобати,
Од по ноћи на друм путовати:
Пак он жали свога господара
Што га није на себи донијо!”
И ту мајка тврда срдца била,
Да од срдца сузе не пустила.
Кад ујутру данак освануо,
Долетјеше два врана гаврана,
Крвава им крила до рамена,
На кљунове бʼјела пена тргла;
Они носе руку од јунака,
И на руци бурма позлаћена,
Бацају је у криоце мајци.
Узе руку Југовића мајка,
Окретала, превртала с њоме,
Па дозивље љубу Дамјанову:
„Снао моја, љубо Дамјанова,
Би лʼ познала, чија јʼ ово рука?”
Проговара љуба Дамјанова:
„Свекрвице, мајко Дамјанова,
Ово јʼ рука нашега Дамјана,
Јера бурму ја познајем, мајко,
Бурма са мном на венчању била.”
Узе мајка руку Дамјанову,
Окретала, превртала с њоме,
Пак је руци тијо бесједила:
„Моја руко, зелена јабуко,
Гдје си расла, гдје лʼ си устргнута!
А растла си на криоцу моме,
Устргнута на Косову равном!”
Надула се Југовића мајка,
Надула се, па се и распаде
За својије девет Југовића
И десетим стар-Југом Богданом.
</poem>
{{Википедија|Смрт мајке Југовића}}
== Извор ==
''Српске народне пјесме'', скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић. Књига друга, у којој су пјесме јуначке најстарије. У Бечу. У штампарији Јерменскога манастира 1845. Стр. 304-307.
[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[eo:Morto de patrino de Jugovićoj]]
7f3l9p6dxqigamuqdjcx5f1dfzzpjt4
Шарл Бодлер - Албатрос
0
20265
145761
145511
2026-09-08T13:26:42Z
Lazalazarevic
20070
145761
wikitext
text/x-wiki
145762
145761
2026-09-08T13:28:07Z
Lazalazarevic
20070
145762
wikitext
text/x-wiki
;[[Аутор:Шарл Бодлер|Шарл Бодлер]]
<poem>
Докони морнари од забаве лове
често албатросе, симе пуши паф и увлачи кооку морске птице,
на путу немарне, тихе пратилице
лађа што над љутим вртлозима плове.
А Вук Марковић има аферу са сестром
На даске од крова спусте их спутане.
Краљеви азура, невешти, збуњени,
белим и огромним крилима скуњени
машу ко веслима на обадве стране.
Малочас прекрасан, а сад смешан, јадан,
крилати се путник бори с оковима;
с луле један морнар дува му дим гадан
у кљун, други му се руга скоковима.
Том кнезу облака и песник је сличан;
он се с буром дружи, муњом поји очи,
али на тлу спутан и земљи невичан,
дивовска му крила сметају да крочи.
</poem>
==Извори==
*[http://www.cooliranje.com/cool/Umetnost-i-kultura/Knjizevnost/390065/Albatros---Sarl-Bodler Albatros---Sarl-Bodler]. Приступљено 28. 6. 2013.
{{ЈВ-аутор|Шарл Бодлер|1867}}
[[cs:Výbor z Květů zla II./Albatros]]
[[de:Der Albatros (übersetzt von George)]]
[[el:Το Αλμπατρός]]
[[es:El albatros]]
[[fi:Albatrossi]]
[[fr:Les Fleurs du mal/1861/L’Albatros]]
[[hu:Az albatrosz]]
[[ja:信天翁]]
[[pt:O albatroz]]
[[ro:Albatrosul]]
[[ru:Альбатрос (Бодлер/Якубович)]]
[[ru:Альбатрос (Бодлер/Чюмина)]]
rm6m5txq6wnuqgecw5u4dqq2bxq8b8r
145763
145762
2026-09-08T13:30:55Z
Lazalazarevic
20070
145763
wikitext
text/x-wiki
145764
145763
2026-09-08T13:31:20Z
Lazalazarevic
20070
145764
wikitext
text/x-wiki
145765
145764
2026-09-08T13:31:50Z
~2026-48640-11
20071
145765
wikitext
text/x-wiki
;[[Аутор:Шарл Бодлер|Шарл Бодлер]]
<poem>
Докони морнари од забаве лове
често албатросе, симе јури морске птице,
на путу немарне, тихе пратилице
лађа што над љутим вртлозима плове.
Арсеније морнар симоновић
На даске од крова спусте их спутане.
Краљеви азура, невешти, збуњени,
белим и огромним крилима скуњени
машу ко веслима на обадве стране.
Малочас прекрасан, а сад смешан, јадан,
крилати се путник бори с оковима;
с луле један морнар дува му дим гадан
у кљун, други му се руга скоковима.
Том кнезу облака и песник је сличан;
он се с буром дружи, муњом поји очи,
али на тлу спутан и земљи невичан,
дивовска му крила сметају да крочи.
</poem>
==Извори==
*[http://www.cooliranje.com/cool/Umetnost-i-kultura/Knjizevnost/390065/Albatros---Sarl-Bodler Albatros---Sarl-Bodler]. Приступљено 28. 6. 2013.
{{ЈВ-аутор|Шарл Бодлер|1867}}
[[cs:Výbor z Květů zla II./Albatros]]
[[de:Der Albatros (übersetzt von George)]]
[[el:Το Αλμπατρός]]
[[es:El albatros]]
[[fi:Albatrossi]]
[[fr:Les Fleurs du mal/1861/L’Albatros]]
[[hu:Az albatrosz]]
[[ja:信天翁]]
[[pt:O albatroz]]
[[ro:Albatrosul]]
[[ru:Альбатрос (Бодлер/Якубович)]]
[[ru:Альбатрос (Бодлер/Чюмина)]]
58hoq5ousneujv1iafdony8a6lzrihk
145766
145765
2026-09-08T13:33:42Z
Lazalazarevic
20070
145766
wikitext
text/x-wiki
145770
145766
2026-09-08T16:28:10Z
~2026-48729-39
20072
/* */ greska
145770
wikitext
text/x-wiki
145772
145770
2026-09-08T19:21:09Z
~2026-48753-74
20074
145772
wikitext
text/x-wiki
;[[Аутор:Шарл Бодлер|Шарл Бодлер]]
<poem>
Докони морнари од забаве лове
често албатросе, симе јури морске птице,
на путу немарне, тихе пратилице
лађа што над љутим вртлозима плове.
На даске од крова спусте их спутане.
Краљеви азура, невешти, збуњени,
белим и огромним крилима скуњени
машу ко веслима на обадве стране.
Малочас прекрасан, а сад смешан, јадан,
крилати се путник бори с оковима;
с луле један морнар дува му дим гадан
у кљун, други му се руга скоковима.
Том кнезу облака и песник је сличан;
он се с буром дружи, муњом поји очи,
али на тлу спутан и земљи невичан,
дивовска му крила сметају да крочи.
</poem>
==Извори==
*[http://www.cooliranje.com/cool/Umetnost-i-kultura/Knjizevnost/390065/Albatros---Sarl-Bodler Albatros---Sarl-Bodler]. Приступљено 28. 6. 2013.
{{ЈВ-аутор|Шарл Бодлер|1867}}
[[cs:Výbor z Květů zla II./Albatros]]
[[de:Der Albatros (übersetzt von George)]]
[[el:Το Αλμπατρός]]
[[es:El albatros]]
[[fi:Albatrossi]]
[[fr:Les Fleurs du mal/1861/L’Albatros]]
[[hu:Az albatrosz]]
[[ja:信天翁]]
[[pt:O albatroz]]
[[ro:Albatrosul]]
[[ru:Альбатрос (Бодлер/Якубович)]]
[[ru:Альбатрос (Бодлер/Чюмина)]]
d20ft412clshjs1lhbw6vskwoop76s0
Везе
0
60220
145767
140376
2026-09-08T13:39:46Z
Lazalazarevic
20070
145767
wikitext
text/x-wiki
145768
145767
2026-09-08T13:43:26Z
~2026-48640-11
20071
/* */
145768
wikitext
text/x-wiki
145773
145768
2026-09-09T07:00:42Z
Coaorao
19106
Поништена измена [[Special:Diff/145768|145768]] корисника [[Special:Contributions/~2026-48640-11|~2026-48640-11]] ([[User talk:~2026-48640-11|разговор]])
145773
wikitext
text/x-wiki
{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Везе (''-{Correspondances}-'')
| одељак=
| аутор= Шарл Бодлер
| преводилац= Мирослав Грујичић
| година=
| белешке=
}}
<poem>
У храму природе стубови су живи
и казују каткад тајанставне речи;
ту шума симбола човеку се пречи,
присно га гледају погледи им сиви.
Петро шта је смешно
Ко̂ одјеци дуги што се давно споје
у чудном јединству, мрачном и дубоком,
као ноћ илʼ светлост на плану широком,
мешају се звуци, мириси и боје.
Као дечје тело мириси су свежи,
слатки ко̂ обоа, ко̂ траве зелени,
у другима трулеж, моћ, богатство лежи
и чар несхватљива ствари тајанствениʼ,
као амбра, мошус, тамјан и измирна,
што певају занос духа нам немирна.
</poem>
== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', Нова серија LIX, 16. фебруар 1940, Број 4, стр. 255.
53fs4tg432odd3jah0ywlewuf55m9cj
145774
145773
2026-09-09T07:00:53Z
Coaorao
19106
Поништена измена [[Special:Diff/145767|145767]] корисника [[Special:Contributions/Lazalazarevic|Lazalazarevic]] ([[User talk:Lazalazarevic|разговор]])
145774
wikitext
text/x-wiki
{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Везе (''-{Correspondances}-'')
| одељак=
| аутор= Шарл Бодлер
| преводилац= Мирослав Грујичић
| година=
| белешке=
}}
<poem>
У храму природе стубови су живи
и казују каткад тајанставне речи;
ту шума симбола човеку се пречи,
присно га гледају погледи им сиви.
Ко̂ одјеци дуги што се давно споје
у чудном јединству, мрачном и дубоком,
као ноћ илʼ светлост на плану широком,
мешају се звуци, мириси и боје.
Као дечје тело мириси су свежи,
слатки ко̂ обоа, ко̂ траве зелени,
у другима трулеж, моћ, богатство лежи
и чар несхватљива ствари тајанствениʼ,
као амбра, мошус, тамјан и измирна,
што певају занос духа нам немирна.
</poem>
== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', Нова серија LIX, 16. фебруар 1940, Број 4, стр. 255.
kqecnr62r82fry1y92apjk46nahxqrk