Благо Цара Радована/О срећи/1.

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.19</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О срећи/1.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8375</id>
    <revision>
      <id>145848</id>
      <parentid>143050</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:19:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145848</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11196" sha1="1oqk4wxvfytk7hs9hbzumnm1h2e6exk" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[О благу Цара Радована]]
| '''1.'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|-{2.}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Свака је философија тужна. Ако говорите дуже о срећи, ви ћете се напослетку осећати помало несрећним. Нема ниједне велике истине човекове о којој се сме до краја мислити без опасности за своју мисао: ни о религији, ни о љубави, ни о смрти. Све што је дубоко, изгледа на дну тамно и невесело; и ни у један се понор не даје дуго гледати без вртоглавице и ужаса. Колико више размишљате о животу, све се више отварају његове заседе и показују његова беспућа. Зато ако пуно говорите о несрећама у животу, најзад више не видите живот него несреће. — Одиста, човек живи целог века у небројним опасностима, али ипак се догађа да велики број људи проживе цео живот не дочекавши никакве нарочите несреће. Чак многим људима протече живот као лепа река Аретуза, која је најпре имала свој извор у Пелопонезу, а затим несметано пронела своје слатке воде кроз цело море до Сицилије, да исто тако слатка избије онамо из новог извора. Ужаси живота постану једним делом наше судбине само ако су у њих нарочито удубљујемо. — Има блаженог света који не верује у зло, а има и других људи који нису никад веровали ни у несрећу; међутим, ни једни ни други ниси тим изгубили више него они који су сва зла премерили и све несреће пребројали. Напротив, многе несреће не бисмо можда ни избегли да смо на њих дуго мислили, као што је случај да човек добије баш ону болест на коју највише мисли. — Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу. Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.&lt;br /&gt;
{{gap}}Срећа, дакле, није идеја него илузија, пошто срећа није ствар разума, него ствар уображења. Зато човек верује да је срећан и кад није срећан. Али и несрећа је тако исто утопија као и срећа, јер на стотину несрећа има извесно половину измишљених и уображених. Зато се може говорити само о том шта може бити предмет среће или несреће, али се не даје говорити о том ко је срећан, а ко несрећан. Ко мисли да је срећан, он је одиста срећан. Немогуће би неком било доказивати да није срећан само формулама или доктринама о срећи. Међутим, измишљена срећа или уображена несрећа, то су ипак потпуне стварности: јер могу трајати целог живота, и јер је сваки човек уверен у оно што осећа и кад није уверен у оно што &lt;br /&gt;
{{gap}}Најмање су срећни они људи који би имали све разлоге да буду срећни. Има људи који су господари златних рудника, а не осећају се срећним; а има људи који се не осећају несрећним ни после каквог случаја који би други сматрали катастрофом људског живота. Значи да је срећа једна ствар мишљења, и да сама за себе ништа не представља. Срећа, то је ипак само једна фикција. А ако срећа постоји, онда је она само у жељама, јер је жеља покрет и акција, значи једини живот и једина права радост. — Неоспорно, има и људи који не умеју бити срећни ни са ма каквим врлинама, или ма коликим богатством. Има и људи рођених за несрећу, као што су други рођени за музику. Треба имати некакав таленат за срећу, као што треба имати пуно душе да се буде истински несрећан. Мали људи могу бити срећни, али мали људи не умеју бити несрећни.&lt;br /&gt;
{{gap}}Богатсво није главни услов за срећу, ма колико изгледало да јесте. На лепим сребрним монетама Фокеје и Митилене, стајали су рељефи богиње Афродите и песникиње Сапфе, као да је тиме речено да изнад среће у богатсву, стоји ненадмашна срећа у љубави и лепоти. Али лепота и љубав, то су среће које нису довољне бедном човеку, јер је он уплашен и престрављен животом откад је почео да ходи по сунцу. Зато је увек и мислио да је злато једини извор сигурности за његов живот. — Извор сигурности, али не и среће. У природи је човека да кад мисли, он мисли само упоређујући, и не постоји мисао друкче него према аналогији. А материјално богатство је баш нешто што се најлакше упоређује са другим богатствима, али и које у тим поређењима само губи. Зато материјално богатство не може никад бити пуном срећом. Само срећа усамљена, недељива, неупоредљива, и срећа која стоји по страни свих других човекових благодети, то је срећа свих срећа, средишни нерв наше љубави за живот, права човекова илузија о судбини. Таква недељива срећа јесу геније, храброст, част. Недељива и неупоредљива срећа јесте само слава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су велике среће случајне, и нема човека који је измислио једну срећу. Није тачно речено да је сваки човек ковач своје среће; тачно је, напротив, да је човек увек сам ковач своје несреће. Јер од хиљаду несрећа има само једна која нас сналази од Бога, а то је смрт, иако смрт није несрећа, или бар не највећа. Све друге беде су дело човеково, чак и сама његова болест. Зато ако су среће случајне, несреће нису случајне. За сваку нашу несрећу крива је или наша лакоумност, или наша гордељивост, или наша глупост, или наш порок. И за физичке болести су криве само наше духовне болести, нездраве и порочне мисли. За несреће новчане, крива је или наша лакоумност или наша сензуалност. Чак и човек који је прегажен на улици може најпре да криви себе а тек онда да криви другог. — Зато човек кроз цео живот чини себи самом више зла него добра. Што успемо нашом памећу, покваримо нашом ћуди; а што успемо нашом добротом, упропастимо нашим пороцима; и, најзад што постигнемо својом мудрошћу, изгубимо нашим темпераментом. Јер има нешто јаче и пресудније од свих наших сила, а то су наше слабости. — И антички свет је знао за непријатељство човека према себи самом. Лукреције, велики песник, говори на једном месту о нередима у души човека, којих набраја пет: охолост, разврат, раздражљивост, раскош, леност. — Одиста, сва мудрост човекова треба да служи само томе да сам себи не прави зло. Треба се чувати више себе него свих својих злотвора. Човек који за своје несреће криви другог, већ тим показује да је или малоуман или кривоуман, чак и рђав. Наука о том како треба мислити, логика, и наука како треба бити добар, морал, и нису стварно ништа друго него учење како да човек сам себи не искива несреће и не ствара непријатеље.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>1oqk4wxvfytk7hs9hbzumnm1h2e6exk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О срећи/2.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8376</id>
    <revision>
      <id>145849</id>
      <parentid>143056</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:19:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145849</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8238" sha1="tnzlz87f14ewk2vcjkqsr77mhn4v0lg" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|-{1.}-]]
| '''2.'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|-{3.}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Одувек су људи сматрали да су среће, велике и несразмерне човеку, божанског порекла, а да су и велике несреће само казне Провиђења. Једино су мале среће сматране за дело човеково, а и мале несреће су сматране само човековим сопственим погрешкама. Јер у дну сваког великог случаја лежи једно чудо, а ниједно право чудо није човек умео да припише самом себи. — Ни несрећа не иде на сваког човека, као што болест не иде на сваку крв. Затим, ма да је врло мало људи истински срећних, исто је тако мало људи који се сматрају истински несрећним. Изгледало би као да се цео живот и не састоји једино од срећа и несрећа, него као да по средини има још једно нарочито стање које човека подиже и изнад свих срећа и изнад свих несрећа. Јер је несумњиво: нема ниједне велике среће без једне велике обмане.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оријенталци иду за судбином, а западњаци за идеалом. Али је сваки човек, без разлике, уверен да не може избећи својој судбини, било да њу приписује само случају, као фаталисте, или вољи божјој, као људи који верују у Провиђење. Сваки човек може да увиди како треба да се одрекне хиљаду малих срећа па да дође до једне велике среће. Као да је срце човеково створено за један велики ударац; јер, неоспорно, има само једна велика срећа у животу. Сваки човек може наћи један једини свој дан када је одиста осетио највишу срећу коју је човек икад може доживети. — За велике духове и за велике душе нема среће без величине; али нема ни величине без свог сопственог дела. Права велика срећа, то је успех сопственог дела. Свака срећа без нашег дела, то је само велико чудо, и то божје а не човеково. Је ли икад било силнијег крика обичне људске среће него крик Ксенофонтових војника: море! море! Али нарочито је ли било потпунијег усклика једне више среће него узвик Колумбових морнара: земља! земља!&lt;br /&gt;
{{gap}}Злато и таленат не могу се сматрати срећама у човековом животу: јер је злато често пута било повод за несреће многих богаташа, за извор многих њихових порока, и за узрок многих њихових злочина; а и човеку је његов таленат често учинио исто толико зла колико и добра. Чак је било неколико великих талената у историји који су били права несрећа за човечанство. Свакако, човек носи све своје у себи, што је било још и римска идеја. Катон је оставио поносним стојицима ову сјајну и горду изреку: „Оно што немаш, зајми самом себи.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Човек и не зна шта је права срећа ни права несрећа. Свако о срећи има различно мишљење, према добима живота, према својој култури, или према свом сталежу; а несреће су опет толико неизбројне да ни један човек није у стању да их замисли све уједно. Човек зна само за дубину и горчину несреће коју је сам доживео, као и за тежину болести коју је сам преболео, али нико не зна несреће ни болести које други подносе. Дарвин је говорио да човек не би имао ни један дан задовољства кад би знао шта је смрт, толико би идеја смрти била поражавајући ужас за људску памет и срце. Могло би се рећи и да човек не би имао ни један дан среће кад би знао за све несреће какве постоје око њега и од којих пате други људи. За мене је највећа слика несреће један човек истовремено стар, болестан и сиромашан. Старост и болест и сиротиња, уједињене, то су неоспорно највећа и коначна катастрофа једне људске судбине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нико не би могао класификовати све несреће. Има здравих људи који су несрећни због болести својих ближњих; а има затим људи одиста вечно убогих и вечно запостављених, и људи који слабо или никако не остваре у животу оно што хоће. Има и огромни број света који целог живота раде само за друге, било за туђинце или за своје, и то раде више него што имају и снаге и здравља. Постоје, најзад, и жртве својих сопствених порока: претеране амбиције, огорчене сујете, крволочне зависти, безумне љубоморе, одвратне ћуди, и нарави сваком досадне. Две овакве несреће у животу једног човека, то је већ читав пакао на земљи. Жена има да и поред свег овог евентуалног зла, поднесе још и тиранију мужа; и, још теже, тиранију деце, чак кад су та деца и најмудрија и најлепша. Све књиге на свету требале би да буду књиге утехе, толико има несрећних на земљи. Осим стварних несрећника, постоје и несрећници само по темпераменту; а то су меланхолици, који су многобројни. Стари су говорили да је меланхолија особина великих духова. Аристотел каже да су Сократ, Платон и Лизандар били меланхолици.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>tnzlz87f14ewk2vcjkqsr77mhn4v0lg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О срећи/3.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8378</id>
    <revision>
      <id>145850</id>
      <parentid>143152</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:19:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145850</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8116" sha1="sf601hg1kp9x9lwalke4d7j2op7l5rk" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|-{2.}-]]
| '''3.'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|-{4.}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Ми смо истински добри кад смо истински срећни. Несрећа квари срца и руши карактере. Ретко је било људи који су одолели отровима несреће и продужили да воле друге људе. Нарочито онај коме су други учинили несрећу, омрзне и недужне. Могу да не постану човекомрсцима само они несретници који своје беде не сматрају кривицом других људи, него само вољом божјом, што опет значи кривицом својом сопственом. Сиротиња је највећма несрећа зато што отрује човека таквим мржњама; а једна велика напаст човекова, то је што у несрећи добије рђаво мишљење о људима и погуби пријатеље. — Неоспорно, нико не може поверовати да је он сам узрок својој беди, а да су сви други заслужили добра која имају. И у средњем веку су сиромаси веровали у својим убогим предграђима да су им богаташи слали епидемије, што значи да ни у те побожне векове нису људи веровали да свако зло долази с неба. Само се у сасвим примитивном добу и на Истоку блажено веровало да је неко богат само зато што је рођен под срећном звездом, и да заслужује пажњу и уважење само зато што је на њега изливена божја милост пре него на неког другог. У нашем добу се верује да је богаташ своју срећу отео од сиромаха, и да је зато срећа једних направљена од несреће других. Човек по једној слабости и сујети, све своје среће приписује само себи, а своје несреће приписује само другом: али што свако сматра као нарочиту неправду према себи, то је да се радује срећама других људи. У Риму се понављају сваком новоизабраном папи старе речи: -{non videbis annos Petri}-, што има стварно овај пакосни смисао: не ћеш [''-{sic}-''] живети двадесет и пет година. Мали људи не знају да треба бити великодушан не само према несрећним него и према срећним.&lt;br /&gt;
{{gap}}Извор несреће човекове лежи у његовом егоизму: у том што хоће да увек други ради за њега. Бегање од рада и напора, то је највећи мотив борбе у људском друштву. Не мучити се сам, а зарадити богатство; и постићи велико богатство, да би тиме постигао највећу сигурност; и то пре свега сигурност да ни доцније неће морати правити напор, пошто је напор највећа горчина људске судбине! Мржња међу људима је увек последица ове борбе ко ће кога потчинити, како би један радио а други уживао од туђих напора. — У овој исконској борби изграде се црте карактера друкче код богаташа, а друкче код сиромаха. Богаташ је племенит из сујете и из страха, а сиромах је добар из побожности и из частољубља. Богаташ је духовно храбрији, а сиромах је храбрији физички. Богаташ нема интензивних радости као сиромах, јер живи без великих очекивања и снова; нема изненађења, живи без довољно идеализма, често блазиран и пасиван. Богаташ је первеснији, а сиромах чеднији, јер перверсија долази од пресићености и лености, а чедност долази од рада који је велики морализатор живота. Има сиромаха заљубљених у поштење већма него други у злато, а многи чак изгледају манијаци частољубља. Поштењу се уче богаташи од сиромаха, јер се само на сиромаху може да види како поштење и срећа стоје независно од злата. Завист је особина убогих, а сплетка великог стила је особина богаташа. Ружне речи и груби начини су сиромашног порекла, али дубоке злоће и мрачне освете су богаташке. Сиромах је убог и у свима средствима борбе, као у свачем другом. — Највећу равнотежу карактера и највише витешке врлине давали су људи из славних историјских породица. Марко Брут и Катон Утички носили су имена двојице великих предака из краљевског и републиканског доба. Скоро сви велики људи царства били су потомци великих предака. Аристотел је дао о племству ову дефиницију: племство значи наследство богатства и честитости.&lt;br /&gt;
{{gap}}Људи могу да несебично воле, али ретко несебично мрзе. Свака мржња је страх или завист. Мржња је најчешће страх, јер човек не мрзи него само оног кога се боји. Човек одиста храбар не мрзи него презире. У осећању мржње има унижења за нас саме, а у презирању има поноса и уверења да смо бољи и виши од оног кога презиремо, и да можемо без њега, и да смемо против њега. Никад мржња не долази из разлике уверења, ни из разлике моралних принципа. Пра̂ви виши човек не мрзи чак ни оног кога се боји. Мрзети веће од себе, то је осећање слуге према господару, а не господара према слузи; а мрзети слабије од себе, то је болест или пометеност. Мржња је, као и губа, болест убогих.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>sf601hg1kp9x9lwalke4d7j2op7l5rk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О срећи/4.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8379</id>
    <revision>
      <id>145851</id>
      <parentid>143157</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:19:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145851</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10282" sha1="ozbt5xyweemdfstrzrqq5g0zagnqv6f" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|-{3.}-]]
| '''4.'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|-{5.}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}По средини, између отровне мржње и хладног презирања, има антипатија. Она је мирна, равнодушна, неизменљива. Она је, као и симпатија, ствар пре свега физичка; нема везе с разумом, а врло мало и са укусом. Антипатија је мрачна и инстинктивна мржња, а не разумна; и зато је јача од нас, и нико јој не може одолети. Кад такво осећање постоји између два човека, онда су по среди или дубока расна мржња, или неопходна разлика свих елемената у карактеру; она је онда неодољива и свирепа као нетрпељивост између две зоолошке расе, можда и јаче. Најдубља непријатељства долазе од антипатије, која је несвесна и зато безсавесна [''-{sic}-'']. Нетрпељивост је у природи, и то не само у природи људи, него и у природи биљака, чак и у природи камења. Видео сам у Египту да су стари скулптори метали своје ствари од алабастра у нише од ћерпича, јер је алабастар брзо пропадао ако је био у ниши од камена. А зна се да има извесног цвећа које се не може ставити поред једног извесног другог цвећа јер оба брзо угину. — Много мање има у животу разумних мржња, него мржња инстинктивних. Људи добри и културни боре се да никад не дају маха овим нагонским силама; а рђави и малодушни људи, напротив, робују највише овим инстинктивним мржњама, постајући неваљалци у ситним пороцима, или јунаци у крупним злочинима. Има људи који живе због тих инстинктивних антипатија у крвавом непријатељству са другим људима, и када су духовно и морално упућени на заједницу с њима. Анализирајте сваку своју мржњу, па ћете је уништити самим тим што сте јој погледали право у очи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми смо увек неправедни кад мислимо и говоримо о другим људима, јер једне улепшамо нашим симпатијама, а друге поружњамо нашом антипатијом, а обадве су подједноко инстинктивне и слепе. Најбеднији је човек који живи у мржњама на друге људе; тај се први исече ножевима које је сам изоштрио. Мржње расту као пролетње воде. Нико не може задржати поплаву мржње ако човек пусти на вољу не само машти, него и најмудријем размишљању о човеку којег мрзи. Људство је мрзело вековима и у име саме религије, (која увек проповеда само љубав,) и о којој се највише говорило и најдубље размишљало. Император Вителије говорио је да ништа не мирише на сунцу као леш непријатеља. Овакве мржње су биле ретке код старих Грка. Платон је говорио: „Љубав умирује људе и стишава буре на мору; љубав успављује ветрове”. — Мудрац нема мржња̂. Наше мржње шкоде нама више него нашем противнику. Говорите рђаво о неком човеку пола сата, и ви сте после тога несрећни и отровани; а говорите пола сата о њему добро, и кад то не заслужује, и ви постанете мирни и блажени, чак и поносни на лепоту својих осећања, или бар на лепоту својих речи. Један услов среће, то је сугерисати себи љубав према непријатељу. Човек, истина, не може претворити своју мржњу према неком у своју љубав, али је може ублажити. Ако вам је неко учинио зло, сачувајте се да га не омрзнете, јер ће вас мржња стати још једног новог губитка и новог неспокојства, и од непријатеља тренутног и случајног можете направити злотвора сталног и убеђеног. Укрстите мачеве и побијте се, али не из мржње према непријатељу, него из поштовања према себи. Љубав за непријатеља, то је врлина велика колико и са̀мо частољубље. Ако је она и против природе, спасоносна је, јер не даје мржњи да нам одузме очи, и да нас поведе још у веће зло. Кад буду људи више размишљали о својим мржњама, онда ће увидети да се и правим путевима може ићи ка срећи, и да свака триумфална [''-{sic}-''] кола не морају ићи преко прегажених. Живот нас учи да су људи много мање рђави него што се мисли, али да су и много глупљи него што је могуће и уобразити. Ако човек својим непријатељима опрашта само њихову глупост, тим је опростио највећи део њихове злоће. Нема непријатељства разумног и племенитог, него само глупог и ружног. Људи који мрзе, то су најпре глупаци, а затим кукавице, али никад хероји.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ужасан је случај што има много људи који не могу бити потпуно срећни, ни осећати се великим, без истовремено и нечије несреће. Та мрачна потреба човекове мржње према другом, била је ушла чак и у царске церемоније. Тит, за време прославе свог оца цара Веспазијана, бацио је зверовима у цирку [''-{sic}-''] три хиљаде Јевреја за ручак. Тацит прича да се деветнаест хиљада људи поубијало међу собом на језеру Фуцину кличући цезару [''-{sic}-'']: -{morituri te salutant}-, и примајући пљесак публике.&lt;br /&gt;
{{gap}}То нагонско тражење забаве и задовољства у несрећи и крви других, види се и из старих верских обреда. Херодот прича како су краљеви у Скитији, после годишњице своје смрти, добијали као посмртне жртве педесет младих коња и педесет пробраних робова, поубијаних около њиховог гроба. Хомер опева људске жртве које је Ахил на гробу принео другу Патроклу, убивши неколико тројанских младића. Људи су, дакле, дотле ишли да су веровали како ни њихови мртви не могу бити мирни без несреће других људи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има тренутака када се човек више плаши живота него смрти. То је најгрозније осећање које се може имати. То је врхунац очајања са којег се пада или [у] смрт или у злочин. Али ово значи и да треба више храбрости за живот, него што је треба за смрт. Знам да су религиозне кризе за побожног човека поразни моменти, када човек пада у прашину и рида. Али је још страшнија криза једног карактера, у којој се човек осети непоуздан у самог себе. Не веровати више у Бога, у којег се дотле веровало свим срцем, то је одиста ужас; али не веровати више у себе, то је још болније: јер то искључује и Бога и човека у нашој судбини.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>ozbt5xyweemdfstrzrqq5g0zagnqv6f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О срећи/5.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8380</id>
    <revision>
      <id>145852</id>
      <parentid>143636</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:20:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145852</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21108" sha1="mntq60uq8vu0avmlicirtmapsziu7em" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|-{4.}-]]
| '''5.'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|-{6.}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Срећа, то је осећање да човек има што му је најпотребније. Неки су мудраци сматрали срећом само суфицит човековог благостања. Човекова срећа, међутим, не може никад бити потпуна ако и сваки свој прохтев узме за потребу; а то је баш најчешћи случај. Сваки успех и сваки добитак значи радост, али ни срећа није у сталним успесима, него само у остварењу једне централне намере. Зато није чудо што је скромност сматрана за срећу већ откад људи постоје. Симпатични писац Абе-Прево је говорио да му је довољно за срећан живот један врт, једна крава и две кокоши. Слично су говорили и стари Грци: да је Диоген срећнији од Александра, јер му овај силник нити може што дати, нити шта одузети.&lt;br /&gt;
{{gap}}Умереност, која је ишла до самоодрицања, била је златна врлина за грчке мудраце. Атински беседник Фокион одбио је да прими дарове свог обожаваоца Александра, и осећао се ипак срећнији него његов друг са трибуне, Демад, који их је редовно примао. Сократ је предавао бесплатно своју науку, чак и богаташима као што су били његови ученици Алкибијад и Критија, а одбио је македонском краљу Архелају да живи на његовом двору, изговарајући се да не може примити доброчинство осим оно које и сам може другом учинити. Римљани су чак сматрали да човек врши превару, ако од неког прими услугу коју му није у стању вратити. — Безусловно, највећи је део среће у самоодрицању. Када би људи разумели колико мало треба да се буде срећан, избегли би тиме најгорчије дане у животу. Несрећа је што нико не мери срећу према себи и својим потребама, него према другом, и то према најсрећнијем. Манија свих људи је да усвајају туђа мерила и за свој сопствени живот. Права срећа човекова биће ако постигне своје ослобођење од других људи; а ослободити се, то је најпре одвојити своју судбину од пресије туђих примера, дајући свом животу печат своје сопствене природе и својих укуса. Тада бисмо разумели да срећа за Петра не мора бити што и срећа за Павла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сваки човек има у свом животу много планова, али нема него један циљ. Ко размисли тај ће лако тај циљ наћи, јер је он у нашој страсти и нашој вољи врло изражен, иако често замагљен и неразговетан. Тај циљ, то је сва судбина човекова на свету. Као човек који се из дома кренуо у град, тако се човек из ништавила кренуо у живот за својим циљем сасвим јасним. Тим циљем стварно почиње човеков живот и њиме свршава, скоро у прецизан сат. Док год циљ није остварен, човек постоји, јер је сав у сили и акцији; а кад је најзад циљ постигнут, човек престаје бити сила и акција, и постаје сâм непотребан, чак често и штетан свом делу. Велики човек чак и умире у такве дане. Циљ и судбина су неразлучни, и обадвоје су божанског порекла. Ретко је кад човеков циљ зао; могу бити зла само средства. Човек који јасно разазна куд хоће, све његове унутарње силе исти час крену истим правцем, и многим таквим људима моћне воље не може се ништа одупрети. Само по сугестији туђој или по поремећености инстинкта, човек губи тај смисао циља или побрка права средства за његово остварење. Иначе, постоји један апсолутни однос између оног што хоћемо и оног што можемо. Нико не пожели оборити лава, као Херакле; нити трчати као тркач са Маратона, ни постати император, као Наполеон; ни свирати као Паганини. Свако зна унапред колики терет може доћи, и колико стопа далеко може скочити, јер постоји један динамични однос између нас и циља. Нико, осим поремећени духови, не жели апсурдуме. Човек који види циљ најјасније, тај је човек најсилнији. -{Homo unius ideae}-, јесте најјачи човек, јер је сав сконцентрисан, неодољив, непобедан. То су често велики завојевачи, али такви су и велики артисти, обоје деца сунца и славе. Једно лице у Ибзеновој драми каже да има људи који нешто хоће толиком силом да им се ништа не може одупрети; а за мене то нешто јесте циљ циљева, који је централна сила у човеку. Великим људима њихови велики циљеви никад не изгледају немогућни, и они их одиста постижу са истом лакоћом са којом и мали људи постижу своје мале циљеве. &lt;br /&gt;
{{gap}}Једна од великих срећа човекових била би у том да брзо уочи циљ, и одмах нађе и сигурне путеве у тврђаву где га очекује све благо Цара Радована. А несрећни су они који не уоче свој прави циљ, или промаше права средства. Даровити Бенжамен Констан, писац и политичар, говорио је за себе да је сва његова катастрофа била у том што никад није знао шта хоће. Велика је несрећа другог опет у том што никад није знао шта може. Највећи број људи не знају шта хоће, а велики број људи не знају колико могу. Најређи је случај човека који зна и шта хоће и колико може.&lt;br /&gt;
{{gap}}Живот је једна неизмерна логика и хармонија, а пошто су природа и живот једно исто, не постоје ни у животу апсурдуми и аномалије. Све је на свету везано једно за друго, па су везане и среће и несреће у људској судбини. Кад из корпе румених трешања што се не да извући само једна трешња, а да се прстом не закачи и извуче одједном више њих, тако иду и среће и несреће увек у серијама — трешње здраве и трешње отроване, стављене заједно у једној кобној корпи. Сваки је човек по неколико пута у животу добијао осећање коначне пропасти, као да га је изневерило тло под ногама, крма на броду, узде на бесним коњима. Али се сваки уверио у то да је после серије срећа долазила серија несрећа, и обрнуто. У самим моментима очајања, човек не мисли да поред његове несреће скоро у корак иде и срећа. Среће и несреће, то су бели и црни коњи који трче у истом правцу, блиско и напоредо, тако да час промакну бели поред црних, а час црни поред белих. Тако иде целог живота, који је сав саздан од такве утакмице белог и црног. Зато човек истовремено преживљује срећу и несрећу, и онда кад за то и не зна. Нема апсолутне несреће ни апсолутне среће, и зато их обадве истовремено проживљујемо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Због овог је, и у највећој беди, могућа утеха и охрабрење. Ако си сиромах, теши се што си млад; ако си болестан, теши се што си частан и поштован; ако си ружан, теши се што си уман; ако си изгубио новац, теши се што ниси изгубио здравље и част. Ово је начин да се све несреће умање и презру. Али и у великој срећи треба све несреће поновити у памети, како би се очеличили за дане кад једном црни коњи измакну испред белих. Треба овде рећи: ако сам мудар, нисам млад и леп; ако сам богат, нисам здрав; а ако сам и мудар и здрав, нисам богат. Постоји дакле начин да се човек никад у невољи не осети изгубљен, као и у срећи претерано горд. — Неоспорно, човек, и кад мисли да је коначно пропао, не зна да има још један неоткривен златан рудник у свом животу. Нико нема права да буде очајник; очајање није никакво уверење, него физичка немоћ, болест или најчешће глупост. Несрећа нам изгледа много мања кад о њој ћутимо него кад о њој говоримо. Говорећи о несрећи она само постоје све дубља и све црња. Ко о њој говори сто пута, он је тим само повећао за сто пута. Ћутање је најбољи лек против несреће; оно је и најдостојанственији човеков отпор и одмазда судбини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Често је смешно шта многи људи називају срећом. Уосталом, сваки то чини више по туђем мерилу него по сопственом осећању. Мецена је имао генија да буде велики беседник, али се задовољио да буде само богат куртизан; међутим Сенека је био исто тако богат, али се сматрао срећан само што је био философ. Катон је био велики богаташ, али није уживао у раскоши него у врлини, за коју је, у осталом, и умро. — Многи људи нису живот сматрали главном срећом. Епиктет прича како је Веспазијан поручио једном сенатору стојику да ће га убити ако оде тај дан у сенат и буде тамо беседио. Овај му је одговорио да ће ипак отићи тај дан у сенат и говорити, додавши: „Твоје је да ме убијеш, а моје је да умрем без страха.” Стојицизам је доктрина философа Зенона, али је, као осећање, та доктрина Сократова. Овај божанствени човек, осуђен на смрт, рекао је пре пресуде за своје тужитеље глумце и софисте: — „Анит и Мелит ме могу убити, али ми не могу нашкодити.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Две су праве и највеће човекове несреће: немати здравља и немати пријатеља. Међутим, и из једног и другог има излаза: човек или прездрави или умре, а са пријатељима или се измири или добије нове пријатеље. Част је најтеже понова задобити ако се једном изгуби. Зато су сви други губици само лични, а овај погађа породицу и земљу; а ако је по среди велики човек, онда погађа и његову идеју. Сократа су после пресуде хтели да откупе ученици, или да му помогну да побегне, али је он радије испио отров, говорећи своје последње побожне речи: „Треба жртвовати једног петла Ескулапу.” Другим речима: смрт је оздрављење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што је најчудније: млади се људи осећају несрећнијим него старији. Младићско је очајање нагло и огорчено, јер не знају колико после првих пораза остаје у животу још нових путева среће и победе; зато је и највише самоубистава међу младима. Младим људима је тешко бити срећан и засићен, јер је њихов живот претерано богатији у жељама него у средствима. Чак када врше и самоубиства, они то чешће чине из неразумне сујете и романтичке параде него из очајања, јер је очајање и тако неразумљиво код младих и здравих. Млади не знају шта имају и зато потцењују живот. Шекспир ставља у уста младог Ромеа ове речи: „Обесите вашу философију ако она не може да направи једну Јулију, и премести један град с неког места на друго место . . .” Код многих људи је идеја о животу већа него живот. Свакако, прости духови све упросте, а интелигентни све компликују; истина је по среди и за средње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Храброст је један велики услов среће; без храбрости се не може бити срећан. За сваку акцију треба храброст, и што човек има више храбрости, у толико је шира и потпунија његова акција. Храбар човек подноси мирно своје болове, и сличан је само великом мудрацу. Храброст се огледа најпре у мерама човековим према самом себи: неенергичан човек и кукавица пре би осудио Рим на пожар, и цео један народ на смрт, него себи причинио какав тежак случај. — Човек који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавица не уме да поднесе; и потребна је великодушност, коју он не може ни разумети. Кукавиштво је чак и крволочно: највећи тирани и убице били су плашљивци. Само је херој храбар, а само је разбојник плачqив; јер је херој духовно чист, а злочинац духовно поремећен. — Храброст се не огледа само у крупним питањима части и опстанка, него и у врло ситним односима, и где се год тражи несебичност и доброта. Тврдице су обично велики плашљивци. Тврдице нису тврди само у питању новца, него и у питању пријатељства и доброте. Они су ситничари и завидљивци; и као што тешко неком пруже златну монету, исто су тако уздржљиви и да другима учине услугу, макар и речју. Човек тврдица, то је инкарнација не само једног порока, него је то збир неколико порока, од којих је његова шкртост само њихова највиднија манифестација.&lt;br /&gt;
{{gap}}За цео наш унутрашњи живот треба да постоји нешто што је ван покрета и промене, нешто стално, и решено, и централно. Живот се не да друкче замислити него као затворен круг, ни човек друкче него као средишна тачка у том кругу. Али и у самом човеку има опет један круг унутрашњег збивања са нечим усред тога круга које је централно: било једно централно осећање, или централна страст или централни догађај, или централна навика. А то централно у нама, то је човекова целокупна природа и повест; и ко то нема, он је неодређен, без личности, луталица. Он се губи у хиљаду противуречних мисли и осећања и догађаја, као човек без карактера, без намере, без мисије. Храбри људи имају ту централну силу изванредно изражену, и зато увек погађају пут којим иду; кукавице увек иду странпутицом.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>mntq60uq8vu0avmlicirtmapsziu7em</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О срећи/6.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8381</id>
    <revision>
      <id>145853</id>
      <parentid>143258</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:20:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145853</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10409" sha1="goz95qkt3mfgu6eaq03jq03qjuvf7l7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|-{5.}-]]
| '''6.'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|-{7.}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Сваки човек има онолико памети колико је потребно да буде срећан, чак и да своју срећу сам оствари. Већ је Декарт говорио да је од свега на свету памет још најправилније подељена међу људима, јер се, вели, људи разликују више по њиховом памћењу и углађености, него по њиховом здравом разуму. Није нормално да се буде несрећан. Док је човек млад увек је довољно леп, а кад остари увек је искуством довољно паметан. Није зато нормално, него сасвим ретко, ни да се буде ружан ни глуп. — Несумњиво, људству највише несреће праве глупаци. Највећа је беда што глупак не зна да је глуп, као што ни рђав не зна колико је рђав; а свет би можда био спасен када би глупаци знали каква су несрећа за човечанство. Глупост је несумњиво у основи сваког порока и злочина. Требаће најзад глупог лечити клинички као опасног болесника. Велика је несрећа друштва и државе што пороци долазе одозго, а глупост одоздо. Од рђавих се можемо одбранити, али глупак је једини злочинац који нас унапред обезоружава. Кад је Атина престала бити Сократова и Периклова, и постала Атина демагога и простака, град Клеона, Пизандра и Клеофана, онда је Платон проповедао култ интелектуализма као спасење државе, а Аристотел култ племства као спасење друштва. Али су простаци и глупаци већ били узели маха, и руља је конфузно посматрала пропаст државе и катастрофу мудрости. — Савременици старог Катона су, напротив, сматрали претерано философисање [''-{sic}-''] у Грчкој као главне узроке њене пропасти. Један од разлога што је војнички Рим увек мрзео философију [''-{sic}-''], било је то црно искуство Грчке. У другом веку пре наше ере, римски је сенат наредио да се изгоре књиге краља Нуме, зато што су сенатори били нашли да у њима има философије. Исти сенат је мало доцније протерао философе из Рима, сматрајући философију за перверсију [''-{sic}-''], донесену са стране; а Каракала је протерао философе из Александрије, новог философског средишта, да ту перверсију коначно истреби. Та мржња на атинску мудрост трајала је вековима. У шестом веку хришћанском, Јустинијан је укинуо указом предавање философије у Атини, и конфисковао велика имања философа Платониста, који су затим побегли у Персију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има људи који целог живота не рекну ниједну глупост, али их ураде хиљаду; а има људи који све што рекну, празно је, а све што ураде, мудро је. Човек лен воли да говори, а човек од акције воли да ћути, и не даје речима никакву цену. Реч је непријатељ замаха и полета. Довољно је да једну своју намеру двапут неком изговорите, па да она одмах за половину ослаби. Велике снаге су ћутљиве у човеку, као и у природи. Наполеон је, у главном [''-{sic}-''], био ћуталица.&lt;br /&gt;
{{gap}}Више човеку загорчавају живот несреће којих се боји да не дођу, него оне које су већ дошле и од којих већ пати. Од свих несрећа човек се највише плаши сиротиње, која је, међутим, најмање човеково зло. Ми целог живота нешто чекамо, а надати се, то је помало очајавати. Зато су стари мудраци проповедали, као услов среће, ништа не чекати. Један од твораца стојицизма [''-{sic}-''], Стилпон, учитељ Зенонов, говорио је да је највеће добро бити индиферентан и неосетљив. -{Summzm bonum animus impatiens}-, каже Сенека.&lt;br /&gt;
{{gap}}Еванђеље проповеда да треба волети непријатеља колико и пријатеља; а хришћанска теорија о мучеништву учи да човеково издржавање неправде јесте најбољи доказ његове љубави за правду. Грци су већ истицали да је казна један део правде, и презирали су бол, чак и најразумљивији. Римљани су подносили праведну казну с мање достојанства него неправду: прави кривци су умирали кукавички, а праведници боговски. Сенека је био у изгнанству на Корзици, и оданде слао писма другима у Рим, тешећи их за оно зашто [''-{sic}-''] су они требали тешити њега. И победилац краља македонског Персеја, славни П. Емилијан, којем су баш у месецу његовог триумфа [''-{sic}-''] умрла два сина, сам држи погребни говор тешећи Римљане за оно исто зашто су они њега оплакивали. Али ипак нико није знао страдати као хришћанин, којег је сама вера учила да је страдање на овом свету једино искупљење за онај свет.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има људи који могу да несрећу трпе целог живота, и да се не осећају несрећним, као што други подлегну под првим несрећама. Највише страдају сујетни и рђави, а добри и искрени лако подносе бол. Страдање је ствар физичка и ствар темперамента; али је страдање и ствар духовна: питање смисла о животу и срећи. Треба се већ из детињства учити шта је срећа и несрећа, као што се учи шта је дан и ноћ, јер се из великих примера у историји види да има у срећама сићушности, а у несрећама величине. — Антички мудраци су се бавили многим изворима људског страдања. Епикур је говорио да је извор наше људске несреће у две ствари: у страху од смрти и у страху од Бога. И зато је покушао да докаже да се ни смрти ни Бога не треба бојати, пошто не постоји ни смрт ни Бог друкче него у човековом мрачном уображењу. Према овом, присуство божје мудрости није било ни потребно при стварању космоса. А пошто не постоји судија, не постоји, учаше Епикур, ни страшни суд, тај отров људске мисли и живота на овом свету. Стојици [''-{sic}-''] су исто овако били слабо религиозни, јер нису веровали у бесмртност душе, нити у ма какву врсту живота с ону страну смрти. — Платон је говорио да се бол не да избећи, али се страдање да сузбити, говорећи свакој својој беди: „До године [''-{sic}-''] нећу мислити на тебе, јер те више неће бити.” Платон додаје да то исто треба рећи и свакој радости. Истина, ово води стању у којем не би било ни праве среће, ни праве несреће; али у томе баш и јесте, мисли Платон, циљ мудрости: укинути сувишак и једног и другог.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>goz95qkt3mfgu6eaq03jq03qjuvf7l7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О срећи/7.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8382</id>
    <revision>
      <id>145854</id>
      <parentid>143235</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:20:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145854</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7143" sha1="srjewvb09qezjpihpe2b2yzz12wbqcg" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|-{6.}-]]
| '''7.'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|-{8.}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Велики успех у животу имају ћуталице. Они улевају поверење људима с којима раде, јер многи људи у ћутању другог виде и своју сигурност. Човек може да нашкоди другом човеку или промишљеним рђавим делом или непромишљеном речју; а ћуталица се сматра бар као човек који не шкоди својом неопрезном речју. Затим ћуталица не тражи ни од другог човека бриљантну конверзацију, нити нарочиту расипност духа, и зато је он за друге одморан, због чега изгледа и добар. Људи који много говоре, шкоде и себи и другом; кад су и најсјајнији козери, они су сами ипак прва жртва тог свог талента. Јер им једни завиде на том духу; други их омрзну зато што су од те њихове духовитости остали заслепљени и ошамућени; а трећи се чак боје те духовитости да их најзад не погоди и не посече. Ово је савим разумљиво. Јер одиста, људи духовити не могу изгледати много блистави ако само говоре о идејама и стварима; напротив, духовитост се храни највише отровом личних мржња, више него и медом личних љубави. — Ћуталица, и кад је неинтелигентан, не изгледа глуп, јер изгледа бар замишљен; а простом свету изгледа и мислилац. Јер ако ћуталица не каже мудрости, не каже ни глупости, или их бар не каже у великом броју. — Ћуталица изгледа и човек позитиван и реалан. Блистави људи који вас подигну својом духовитошћу у висине, ни сами не изгледају другом да су на земљи, него увек у облацима, значи изнад свакидашњих човекових мисли и брига, и изван реалности од којих је живот углавном сачињен. Због тога просечним људима такав човек неминовно постане досадан, или изгледа и опасан. — Људи се боје човека који ћути, али презиру човека који много говори. Човек који ћути изгледа увек завереник и мизантроп, али човек који много говори, изгледа ветрогоња. И пошто људи не цене него оног кога се боје, поштовање иде за ћуталицу. Јер, безусловно, има мудрих ћутања које вреде више него и најмудрије речи. — Људи зато воле да се забављају с човеком који лепо говори, али воле да раде само с човеком који уме да лепо ћути. Проверите у свом животу да ли су вам више добра донеле ваше најблиставије речи, или кад сте у извесном моменту прибегли ћутању.&lt;br /&gt;
{{gap}}Никад човек не може да каже онолико мудрости колико може да прећути лудости, чак и глупости. Једино ћутање може да прикрије код човека страсти које су најнасртљивије и најштетније: сујету, лакомост, мрзовољу, осетљивост, мизантропију. Једино ћутање може да сачува човека од последица које могу да му нанесу тренутна и несмотрена расположења; и нагле и непромишљене импулсије. Човек који пусти увек један размак у времену између питања које му се постави, и одговора који треба да дадне, једини је који може размишљено да каже шта хоће. Он је већ тим одмерио колико једна минута може да садржи памети и глупости, доброте и злоће. Само такав уздржљив човек избегне највећи број несрећа, несрећа које долазе од наше неспособности да увек будемо присебни, и да никад не будемо глупи. — И ученици Питагоре су морали ћутати. Духовити Атињани су се дивили и такозваној лаконској краткоћи изражавања, којом су се служили људи из Спарте. Католички ред калуђера кармелита имају тако исто пропис да говоре само четвртком. Кад би сви људи и жене говорили само четвртком, на свету би било много мање глупости и много мање зла; јер човек другом човеку увек више шкоди речима него делом. — Неке животиње кушају једно друго само тим што приближе ноздрве, и што се омиришу, одлазећи затим свако на своју страну, а да имају способност говора, растргле би једна другу. У речима увек има више лажи него истине, и више злоће него љубави; јер људи најчешће не знају ни сами шта кажу, ни зашто су нешто рекли. Реч доводи до више неспоразума, него што би било неспоразума да речи уопште не постоје.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>srjewvb09qezjpihpe2b2yzz12wbqcg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О срећи/8.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8383</id>
    <revision>
      <id>145855</id>
      <parentid>143285</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:20:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145855</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11755" sha1="79e81m512oj2nv6um0ffjp4bdpzxdte" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|-{7.}-]]
| '''8.'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|-{9.}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Међутим, људи одиста нису могли у свом горком животу изменити много самим мудровањем. Ни грчка мудрост није била свемоћна, као ни вера хришћанска, која је још дубља. Зато су у античко доба људи употребљавали за своја олакшања и друга средства него философију. Употребљавали су утеху као лек за тугу; чак су узимали и неке траве и неке сокове. Још стари Хомер помиње некакав сок непентис против туге. Али је ипак све код њих било везано за философију, као данас код нас за физику и хемију. Цицерон говори како је философија била класификовала болове у разне категорије, и затим сврстала категорије утехâ према сваком болу посебно. Сва је мудрост античка већ тад била отишла у практичне уџбенике. Философ Митаикос написао је систем о начину кувања, а славни философ Демокрит писао је и о војној тактици. И песник Софокле је писао уџбеник о режији позоришта, као што је философ Симон написао књигу о лечењу коњâ. Нарочито су уџбеници о утехи били многобројни. Философ Кантор, платониста, био је славан због једне златне књиге која је садржавала цело дотадање мудровање о томе како треба људе с успехом тешити. Постојала је и класа људи који су били лекари душа, а на својим вратима имали су написано своје специјално знање, као наши лекари за лечење очију или кожних болести, или наши лекари за зубе. Тако су сви утешитељи примили слепце, рањаве, кљасте, убоге, престареле, и робове. Одиста, никакав лек није био толико чувен колико су биле мудре речи; а и данас се, очевидно, људи враћају тим разним аутосугестијама и психо-анализи. — Грчка религија је била физика, грчка уметност је била философија, а грчка мудрост је била хигијена духа. Било је у свима временима писаца који су били утешитељи, и не може се спорити да су песници највећи утешитељи несрећних и самотних. Данте је у свом прогонству читао две књиге од којих је прва била „О утехи” од Боетија, римског писца из -{V}- века, који је то дело написао док је и сам био у заточењу у Павији. Друга је његова лектира била познато дело Цицероново „О пријатељству”. Обе су ове књиге биле за велику утеху Дантеу, као што су биле истовремено и од великог утицаја на његово философско опредељење. — Стари Грци су говорили да бог Ескулап лечи тело, а да песник Платон лечи душе.

{{gap}}Стара је идеја да човек не може знати да ли је срећан све до дана смрти, јер нико не зна како још може завршити свој век, а позната је и Ксенофонтова прича о Крезу и Солону која се на ово односи. Већ у старом Хесиоду се види вечна човекова потреба да дефинише живот, и да разазна што је заправо срећа на свету. Нарочито је било ово омиљено учење у Сократово доба. Људска судбина је одувек била главна основа људског страха, и никог нема који се не боји живота колико и смрти. Судбину или Моире, Хесиод зове „ћеркама ноћи”, значи нешто неразумљиво и мрачно; Питагора је зове мером и принципом ствâри; а само је Платон зове провиђењем и добротом божјом, као што је доцније звало и хришћанство. О принципима среће говорило се од времена Питагоре и Сократа, па све до Киника и Хедониста, и до доба Епикурејаца и Стојика. Један од великих случајева грчког морала био је то што је свака од ових философских школа проповедала да се принципи морала морају доказивати личним примером. Одиста, примерима личним су своје принципе доказали Сократ и Фокион, као доцније Христос и мученици. Сократова срећа, то је био живот у чистоти, а чистота је у самоодрицању. Сократ је и по рођењу и по животу био пуки сиромах; за свих својих седамдесет и једну годину, није изишао из зидова Атине да види други свет, или бар другу покрајину. Ово је сасвим противно од других философа, од којих су многи допирали до у најдаље крајеве азијске и афричке. Сократ је највећи пример античког самоодрицања.

{{gap}}Диоген из Лаерте, биограф многих мудрацâ, говори да је Антистен из Кирене, оснивач школе Киника, корачао дневно четрдесет стадиона од Пиреја до Атине да чује свог учитеља Сократа. Да сте га срели тад на једној улици атинској, ви бисте по његовом спољашњем изгледу имали тачно мишљење о том каквим се парадоксима и онда говорило о судбини човековој. Антистен је био обучен у бедан огртач, и босоног, никад необријан и неошишан, с празном торбом на рамену, с тојагом у руци. — „Атињани, говорио је он. Вратите човеку његову слободу да живи по законима природе, јер је то једина срећа. Ставите поштење изнад свега; презрите уживања како не бисте зависили ни од кога и ни од чега. Човек без потреба, то је бог. Не треба ништа учити; знати читати, то је одрећи се природе и циља; човек који размишља, то је покварена животиња. Човек је довољан сам себи, и не дугује ништа друштву. Не постоји породица, ни друштво, ни држава. — У истом тренутку док је ово Антистен говорио, искрснуо би на улици и легендарни философ Диоген из Синопе, славан са свога бурета. То је бивши ковач лажног новца и банкар, истеран из његовог града. И он је босоног, нечист, и физички одвратан. Тражи по улицама атинским да му дадну да једе, сам узевши за пример псето; он грди и каља оног ко му ту помоћ ускрати. Често преспи кишну зимску ноћ у капији Зевсовога храма, који и данас постоји, гладан и полузамрзао. Проси од статуа, туче се са децом на улици, свађа се са шкртим женама. Као и његов учитељ Антистен, и Диоген говори гомили насред улице: — „Атињани, знате ли шта је несрећа за човека? Несрећа, то је носити терет непотребних ствари: имање, углађеност, умереност, науку, јер су то највећи непријатељи човекови. Највећма треба презрети богатство, а затим лепоту, господско порекло, и славу. Религију и све законе измислили су политичари, стварајући државу само за своју корист. Највећа злоупотреба, коју треба искористити, то су брак и имање. У природи је све заједничко: имање, жене и деца. Богови располажу свим, а мудрац је пријатељ богова; и зато мудрацима све припада. — И Џон Лок је доцније веровао да је постојало стање природе у погледу развитка човековог. Русо је говорио да није, и да је Бог већ одмах дао човеку разум како би познао његову вољу. — Антистен и Диоген, то је реакција на учење Аристипа, који је, напротив, проповедао, да је срећа само у уживању, због чега се и наука његова зове хедонизам. Према њему, треба слушати инстинкте јер је телесно уживање највеће уживање. Нема уживања добрих и рђавих; свако је уживање добро по себи, говораше Аристип.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>79e81m512oj2nv6um0ffjp4bdpzxdte</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О срећи/9.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8384</id>
    <revision>
      <id>145856</id>
      <parentid>144545</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:21:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145856</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13155" sha1="dcegmkzak1bb3tklwmgkq6l171ae7r1" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|-{8.}-]]
| '''9.'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|-{10.}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Стојици су истицали две своје познате максиме: мудрац је срећан и све припада мудром, — истичући тип мудраца као пример свима људима. Али сва стојичка мудрост и сва срећа јесте у идеји о дужности. Највеће добро јесте част; част нам нико не може отети, а све друго није наше. Стојик сматра да кад изгубимо имање и породицу, ми смо их само варали Богу; а једино наше имање, то је врлина, част за коју треба живети и умрети. Стојицизам је морал без Бога, и не признаје бесмртност душе, нити верује да ишта друго треба чекати од Бога. Бог стоикâ је Провиђење, душа света, Јупитер који је Бог-Све, који није персоналан ни моралан, него фаталност хладна и немилосрдна. Стојици су били човекољубиви; и Епиктет говори о љубави према непријатељу, као да је одиста хришћанин. Али ово је стварно једна религија господе, сујетне на свој понос и идеал, који су били далеки и неприступачни гомили, и нико није ишао да ту доктрину шири и неуким намеће. Чак и Епиктет, који је био роб, пише о малим људима: „Ко је икад мислио да се забавља с магаретом, и да с њим пасе траву.” Стојицизам је био философија само за философе и обраћала се само памет, противно од хришћанства, које се обраћало нечем вишем: срцу, и зато је победило. Стојицизам је хладан и прек, сводећи целу мудрост на чување достојанства. Стојици су проповедали самоубиство као средсво да се изиђе из живота неокаљан. Плутарх каже да је љубав за живот срамна болест. Он са презирањем говори о последњем македонском краљу Персеју који, побеђен од Римљана, није хтео да изврши самоубиство. Цео стојицизам тврди једино да је срећа човекова само у части човековој, али ништа више.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сократ говори у „Критону”: Прво, не чини неправду ни у којем смислу; друго, не чини неправду ни оном који ти је неправду учинио; и, најзад, треће, никад не враћај зло за зло. Има огромне разлике између ових потпуно хришћанских идеја и себичног частољубља стојичког. Уосталом, стојици су говорили о частољубљу и о дужности као о једном добру, али не као о човековој обавези. Сколастика Томе Аквинског дели врлине и пороке, али и она не зна за дужност. Први је Кант направио теорију о дужности, као идеју о притиску разума на вољу. То је његов славни категорички императив. Кант је морал ставио изнад религије; он је од дужности направио нешто силније од свега: вољу која заповеда и која изискује да јој се све покорава као закону природе. Та дужност, то је Бог; а тај морал, то је религија. Из морала излази Бог, пошто сам морал тражи да Бог постоји. Ово је Кантов доказ и да Бог одиста постоји. За Канта је дужност — Бог средиште људског живота; али Бог постоји и у природи као творац највишег добра, а то је као творац хармоније врлине и среће. Тако је, према овом философу, морал и теодисеја једно исто. — Извесно, антички мудраци који су толико говорили о добру и о врлини, никад не би лако разумели овакву нашу идеју о дужности. Они нису Бога доказивали, јер нису били теолози; али немачка философија осамнаестог века, која је стварно била толико теолошка направила је на овај начин религију непотребном, ставивши морал изнад догме.&lt;br /&gt;
{{gap}}Епикурова идеја о срећи, то је идеја да је људска срећа само у уживању. Задовољити треба све жеље, велике и мале, истовремено; јер, како епикурејци говораху, ако једна жеља није задовољена, то је довољно да душа тугује. Међутим, они су говорили и да постоји једна јерархија уживања, пошто има уживања која треба избећи како бисмо избегли несрећу, а има болова које треба примити да бисмо тако дошли до једне више среће. Физичка задовољства постају уживањима само ако дају истовремено и духовну срећу, јер су свагда душевна уживања виша. Највећа уживања јесу врлина и частољубље. Важна врлина за Епикура, то је избегавање властољубља, пошто је највећа срећа у животу мир без узбурканости, такозвана атараксија. Епикур проповеда умереност, јер ко има комадић јечменог хлеба и воде, раван је Јупитеру. — Па ипак, сама реч уживање, избачена као принцип живота, направила је неспоразум у питању Епикурове науке. Тај сјајни Атињанин је мислио само на уживања духовна и душевна, а после се под епикурејством подразумевало само вулгарно уживање у физичким сластима. Епикурејци, то је значило свет паразита који проповедају доктрину сладострасника. Међутим, ово је скроз погрешно. Сам Епикур је изгледао не само најобичнији човек у Атини, него и најсиромашнији човек у његовом селу Гаргети, близу Атине. Зна се да је живео хранећи се само хлебом и сиром. За чудо, епикурејство одиста није избацило никаквог великог човека, нити икакав велики покрет или пример. Истина, Касије је био епикурејац, чак и велики песник Лукреције. Али је ипак стојицизам била једина доктрина која је задахнула највеће лепоте римског карактера и римске мудрости. — Ни данас обични духови не разликују два разна појма које су стари Грци имали у теорији о уживању: једно је Аристипова хедонија, блаженство ниске врсте, а сасвим је друго Епикурова атараксија, идеја о узвишеној мирноћи духа и савести.&lt;br /&gt;
{{gap}}У главном, античко грчко доба је стављало за идеал свету тип мудраца, као што је за Римљанина био модел херој-грађанин. Тај мудрац је имао све главне врлине човекове, нарочито мудрости и скромност, а то је био Сократ. Доцније је хришћанство поставило човеку за идеал самог Христа, а то значи мученика, или љубав према ближњем. Као Сократ, тако и Христос, има све врлине човекове, али с том разликом што Христос није, као Сократ, затворен у себе, и добар ради себе, ни активан само ради усавршавања своје сопствене личности, него Христос живи и ствара ради другог, само у љубави за остале људе. Оваква хришћанска љубав човека за човека, презирање егоизма, чак и у његовој најсавршенијој форми, (као што је грчки мудрац, који је стварно пасиван), и ово бегање од сваког ограничења на личној срећи, створило је идеју о свеобимној љубави човечанској, у којој затим сваки човек плива као у сјајном и топлом мору. Хришћанство је тако прокламовало да човек није вук другом човеку, како су говорили неки мудраци, а о чему је и философ Хобс дао читаву теорију, него да је, напротив, човек човеку пријатељ, и да изнад свију људи стоји Бог који је пријатељ целог људског рода. Направивши Христа претставником свих врлина, хришћанска религија га је на тај начин поставила главним условом саме вере. Ово није био случај ни са Мојсејем, ни са Мохамедом, јер ни један од њих не заузима у свом учењу овакво место. Они су пророци и доносиоци верског учења, али нису инкарнације тог учења. Довољно је било паганском грчком човеку ићи за његовим Сократом, а Римљанину за Сципионом па да буду мудраци и хероји у кругу других људи; али ко иде за Христовим идеалом, тај је узвишен и пред лицем његовог Бога. Христос, то је љубав за ближњег колико и за себе самог, љубав за непријатеља, претпостављање царства небеског сваком царству земаљском; а то значи ставити врлину изнад сваког уживања. Истина, Христос је ишао да дадне један нови морал, а не нову религију. Тек његови ученици оснажују тај морал направивши га религијом. Христос је зато морао остати средиште и оличени принцип новог учења.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>dcegmkzak1bb3tklwmgkq6l171ae7r1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О жени/1.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8390</id>
    <revision>
      <id>145859</id>
      <parentid>143292</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:22:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145859</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7112" sha1="6rk6iob5vrpxj0wic25gf9tk0xd7xs7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|-{О љубави}-]]
| '''1.'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/2.|-{2.}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}За човека су божанства једна веза између њега и космоса, а за жену су божанства само једна веза између ње и човека. Жена никад није друкче сматрала своју религију, као што ни религије нису биле милосрдне за жену. Чак су многе религије потпуно презирале жену: будизам, хришћанство и муслиманство. Жена кад верује у религији, она верује, као примитиван човек, са свима ознакама сујевере. За њу је Бог једно страшило, обучено у бело; и кад се моли, она врача. Жена не разуме хришћанство, нити је икад постала хришћанком по уверењу и по разумевању догме, ни по инспирацији за љубав према ближњем и бедном. Жена је опак епикурејац, који презире сиротињу, и има инстинктивно гађење за сиромаха. По целом свом смислу за живот, жена је свагда безверна колико и неверна. Она више верује у магије него у молитве. Она не разуме да је Бог једна идеја о добром и о светом, једно душевно осведочење, и да је Бог творац и регулатор живота, без којег се не даје разумети ни свет ни живот. Она се Бога само боји, и сва њена ридања су изрази празноверја. Жена не зна шта је то практиковање вере ван култа и молитве, шта је конкретна вера мимо вербалну веру: милосрђе и доброчинство. Поред толиких примера женског милосрђа, она је ипак себична и недарежљива. Колико жена прођу улицом поред просјака не пруживши им милостињу, само зато што их мрзи да скину рукавицу и да отворе новчаник. И кад учине какво милосрђе, то је опет њихова враџбина и рачунаље на неку замишљену награду или успех. Најчешће милостињу дају на улици младе жене журећи на љубавни састанак. —Побожна жена је неизмерно скрушенија него човек, јер верује да је прогони једно око од којег се не даје ништа сакрити. Али се мање боји и Бога него злих језика. Жене почињу бивати дубоко милосрдне тек кад су и саме дубоко несрећне; у срећи су бездушне и пустоглаве, сасвим обратно од човека који је добар само кад је срећан.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једна је велика несрећа што жена не зна шта је живот. Шта је одиста живот према женској идеји? Жена је добра само кад воли; али кад воли, она је виша од човека. Свакако, жена никад није наивна, а људи чак и жену фриволну зову наивном. Код жене је урођено да вара на мало и на велико, свесно и несвесно, намерно и ненамерно, а врло често и без икакве зле намере, и чак сасвим често из најбоље намере: у највише случајева, само да би се већма допала. Али једна жена само онолико вреди колико воли, а она вара и кад највећма воли. Има жена које никад не кажу лаж, али никад не кажу целу истину. — Млада жена има све искуство старије жене, и сву радозналост и лежерност девојчице. У младој жени од двадесет и пет година почиње највећа страст за уживањем, која се затим не смирује до њене пуне пропасти. Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума. Али лукавство женино није увек злоћа. Знам лукавих жена које су биле добре, а знам искрених које су биле неваљале. Лукавство је доказ слабости и страха, већма него злоће и злонамере.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена воли човека док јој верује. И онда кад га не воли, она тражи да јој ипак верује. Не воли се бранити ни кад је крива; и хоће да има илузију да је држите за добру и кад то није. Кад је не држите за добру, она верује да је више не држите ни за лепу. А њој није довољно ни да изгледа лепа, него хоће да буде једина лепа. Кад жена треба да се почне бранити, она се не брани, него престане да воли и почиње да мрзи. Зато не објашњавај се, него или узми или остави. — Дубоко је увређена кад је праве кривом, а није крива; а још је више увређена ако јој кажу да је крива када то одиста јесте. Жена нема осећања одговорности као ни дете; и она се брани сузама, а не разуверавањем. Али и кад моли за опроштење, то не значи да признаје кривицу, него избегава грубе сцене.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>6rk6iob5vrpxj0wic25gf9tk0xd7xs7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О срећи/17.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10270</id>
    <revision>
      <id>145857</id>
      <parentid>143164</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:21:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145857</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3506" sha1="mavkoy1hc8tfizujttsxy6arts0jqoc" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|-{16.}-]]
| '''17.'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|
О љубаву]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Сваком здравом човеку је ипак могуће да буде срећан. Осећање несреће, то је, најчешће, само једно душевно стање, (много пута туђа сугестија), најчешће ствар темперамента, понекад и само ствар личне предрасуде о животу. Срећа, то је утопија здравих; али несрећа, то је фантазија болесних. Философија [''-{sic}-''] ће зато, као и све религије, увек проповедати да је благодет једино у скромном животу, а то значи у самоодрицању. Одиста, покушајте да се нечег одречете [''-{sic}-''], и видећете колико одједном осетите вере у себе. Одреците се затим још нечег, и видећете како се наједном почнете осећати моћнијим од свих непријатеља; а одреците се, најзад, нечег што је било ваше највеће и централно задовољство, и ви ћете се коначно осетити силнијим и од самог живота. Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем. — Стари су Атињани почињали своју јутарњу молитву овим речима: „Ороси ороси, мили Зевсе, поља атињанска и равнице”… А император Марко Аурелије, наводећи благе речи ове молитве, додаје са своје стране, да или се не треба молити Богу, или га треба одиста молити овако невино и предано.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>mavkoy1hc8tfizujttsxy6arts0jqoc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145858</id>
      <parentid>145857</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:21:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145858</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3478" sha1="lu03332zoixx122nfu1te3r4ox7dlwj" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О срећи'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|-{16.}-]]
| '''17.'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|
О љубаву]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Сваком здравом човеку је ипак могуће да буде срећан. Осећање несреће, то је, најчешће, само једно душевно стање, (много пута туђа сугестија), најчешће ствар темперамента, понекад и само ствар личне предрасуде о животу. Срећа, то је утопија здравих; али несрећа, то је фантазија болесних. Философија ће зато, као и све религије, увек проповедати да је благодет једино у скромном животу, а то значи у самоодрицању. Одиста, покушајте да се нечег одречете, и видећете колико одједном осетите вере у себе. Одреците се затим још нечег, и видећете како се наједном почнете осећати моћнијим од свих непријатеља; а одреците се, најзад, нечег што је било ваше највеће и централно задовољство, и ви ћете се коначно осетити силнијим и од самог живота. Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем. — Стари су Атињани почињали своју јутарњу молитву овим речима: „Ороси ороси, мили Зевсе, поља атињанска и равнице”… А император Марко Аурелије, наводећи благе речи ове молитве, додаје са своје стране, да или се не треба молити Богу, или га треба одиста молити овако невино и предано.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>lu03332zoixx122nfu1te3r4ox7dlwj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О љубави/1.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10287</id>
    <revision>
      <id>145860</id>
      <parentid>143166</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:22:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145860</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6462" sha1="i22ziu4comjeqee7qaidpxehh13ld4k" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О љубави'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/17.|О срећи]]
| '''1.'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|-{2.}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Љубавници су највећи утописти, а љубав је највећа утопија. У љубави се осећа више него што треба, пати више него што се мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо. У љубави нема ничег разумног. Љубав је једно душевно стање без равнотеже и без разабирања. Зато су антички Грци сматрали љубав болешћу, а заљубљене болесницима. Ни заклетва заљубљених није за њих имала судску вредност. „Добро пази, сине мој, да никад свој разум не жртвујеш за љубав једне жене,” каже Креонт у „Антигони.” А Плутарх, говорећи о Антонију и Клеопатри, пет векова после таквог Софокловог песимизма, каже о љубави: „Душа заљубљеног човека живи у туђем телу.” Дуго се веровало да љубав помућује здрав разум, и подиже егоизам до слепила. О љубави се не може ни говорити паметан, јер љубав није ствар памети него осећања; а зато што је љубав истинска само кад је слепа, она не подлеже никаквим мерама разума. Жена се зато може само волети или не волети, али се не даје разумети; најбољи доказ, што се најмање познају двоје који се највећма воле. Ми заправо почињемо не разумевати жену тек откад почнемо да је волимо. Нарочити разлог што се о љубави не може правилно мислити, то је што се о њој одвећ размишља. Претерано размишљање о нечем скрене мисао на беспуће, нарочито у стварима осећања. У љубави се нарочито испитује свака појединост, сваки покрет, свака реч, поглед, алузија. Заљубљен човек је мистик који живи од привиђења, који верује у чудеса, који не верује ни оно што је очевидно, који се бори с фантомима, који измисли највећи део својих срећа и несрећа, и, најзад, који изгради планове без сразмера и без логике, сасвим противно свему како би радио да није заљубљен. А колико заљубљени живе у опсесијама и у полу-лудилу [''-{sic}-''], види се тек кад се такви заљубљеници најзад охладе, и отрезне, и поврате себи. Заљубљени се данас очајно воле, као што сутра могу да се очајно омрзну; а они се омрзну без стварног повода, као што су се заволели без стварног разлога.&lt;br /&gt;
{{gap}}У љубави човек тражи судбину у гаткама, храбри се речима, не верује својим очима ни ушима. Жена је ствар спола и срца, а не осведочења и философије. Ако од ње направите предмет мисли, онда је она изгубљена за ваша осећања. Често и све идеје које имамо о некој жени, долазе само од доброг или лошег искуства са неком сасвим другом и друкчијом женом. Најгоре говоре о жени они који су били најсрећнији у љубавима; несрећници су увек кратки у својим рефлексијама о жени. Писци и неписци, људи дубокоумни и људи малоумни, сви говоре о женама са уопштавањем; али жену највећма нападају баш људи који су најмужевнији и физички најстраснији. 0 жени говоре лепо и пристојно само људи по крви хладни и за жену равнодушни. Једино онај писац који жену не би напао у шуми, неће је напасти ни у књизи. Срећом што и жена воли само нападача, који хоће да нападне како би је отео, и да је отме како би је запосео. — Извесно, једно о жени мисли млади, а друго стари; и једно богати, а друго убоги; и једно лепи, а друго ружни; и, најзад, једно здрави, а друго болесни. У љубави, као и у религији, све почива на осећању и на веровању у невероватно. Заљубљен човек мисли да увек воли први пут, иако је пре тога сто пута волео; а догађа се чак да верује како је одиста само овај пут истински волео. — Због овог нелогичног и неразумног, има у љубави толико несрећника.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>i22ziu4comjeqee7qaidpxehh13ld4k</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145861</id>
      <parentid>145860</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:23:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145861</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6448" sha1="alh0rdymkkmk8r69ln17hu3sfbmt86s" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О љубави'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/17.|О срећи]]
| '''1.'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|-{2.}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Љубавници су највећи утописти, а љубав је највећа утопија. У љубави се осећа више него што треба, пати више него што се мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо. У љубави нема ничег разумног. Љубав је једно душевно стање без равнотеже и без разабирања. Зато су антички Грци сматрали љубав болешћу, а заљубљене болесницима. Ни заклетва заљубљених није за њих имала судску вредност. „Добро пази, сине мој, да никад свој разум не жртвујеш за љубав једне жене,” каже Креонт у „Антигони.” А Плутарх, говорећи о Антонију и Клеопатри, пет векова после таквог Софокловог песимизма, каже о љубави: „Душа заљубљеног човека живи у туђем телу.” Дуго се веровало да љубав помућује здрав разум, и подиже егоизам до слепила. О љубави се не може ни говорити паметан, јер љубав није ствар памети него осећања; а зато што је љубав истинска само кад је слепа, она не подлеже никаквим мерама разума. Жена се зато може само волети или не волети, али се не даје разумети; најбољи доказ, што се најмање познају двоје који се највећма воле. Ми заправо почињемо не разумевати жену тек откад почнемо да је волимо. Нарочити разлог што се о љубави не може правилно мислити, то је што се о њој одвећ размишља. Претерано размишљање о нечем скрене мисао на беспуће, нарочито у стварима осећања. У љубави се нарочито испитује свака појединост, сваки покрет, свака реч, поглед, алузија. Заљубљен човек је мистик који живи од привиђења, који верује у чудеса, који не верује ни оно што је очевидно, који се бори с фантомима, који измисли највећи део својих срећа и несрећа, и, најзад, који изгради планове без сразмера и без логике, сасвим противно свему како би радио да није заљубљен. А колико заљубљени живе у опсесијама и у полу-лудилу, види се тек кад се такви заљубљеници најзад охладе, и отрезне, и поврате себи. Заљубљени се данас очајно воле, као што сутра могу да се очајно омрзну; а они се омрзну без стварног повода, као што су се заволели без стварног разлога.&lt;br /&gt;
{{gap}}У љубави човек тражи судбину у гаткама, храбри се речима, не верује својим очима ни ушима. Жена је ствар спола и срца, а не осведочења и философије. Ако од ње направите предмет мисли, онда је она изгубљена за ваша осећања. Често и све идеје које имамо о некој жени, долазе само од доброг или лошег искуства са неком сасвим другом и друкчијом женом. Најгоре говоре о жени они који су били најсрећнији у љубавима; несрећници су увек кратки у својим рефлексијама о жени. Писци и неписци, људи дубокоумни и људи малоумни, сви говоре о женама са уопштавањем; али жену највећма нападају баш људи који су најмужевнији и физички најстраснији. 0 жени говоре лепо и пристојно само људи по крви хладни и за жену равнодушни. Једино онај писац који жену не би напао у шуми, неће је напасти ни у књизи. Срећом што и жена воли само нападача, који хоће да нападне како би је отео, и да је отме како би је запосео. — Извесно, једно о жени мисли млади, а друго стари; и једно богати, а друго убоги; и једно лепи, а друго ружни; и, најзад, једно здрави, а друго болесни. У љубави, као и у религији, све почива на осећању и на веровању у невероватно. Заљубљен човек мисли да увек воли први пут, иако је пре тога сто пута волео; а догађа се чак да верује како је одиста само овај пут истински волео. — Због овог нелогичног и неразумног, има у љубави толико несрећника.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>alh0rdymkkmk8r69ln17hu3sfbmt86s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Vukovi sa Vučijaka</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11381</id>
    <revision>
      <id>145800</id>
      <parentid>75271</parentid>
      <timestamp>2026-09-10T19:23:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>исправио текст, додао извор</comment>
      <origin>145800</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1031" sha1="pnq9jsdah9laf8kamlj788st1jva623" xml:space="preserve">== VUKOVI SA VUČIJAKA ==
 
&lt;br&gt;
Pored rijeke Save živi jedan narod &lt;br&gt;
Vučijak mu zakletva, majka zaštita &lt;br&gt;
Napadoše dušmani, ustaše su tu &lt;br&gt;
Da popale i poruše srpsku zemlju svu &lt;br&gt;
&lt;br&gt;
Hej, ȕstāšā nek nestane &lt;br&gt;
Vukovi sa Vučijaka srpsku zemlju brane &lt;br&gt;
&lt;br&gt;
Gorjelo je Liješće, Vinska, Brusnica &lt;br&gt;
Zapali se Unka, Klakar i Svilaj &lt;br&gt;
Stisnuli su zube, al’ će pamtiti &lt;br&gt;
Vukovi sa Vučijaka neće praštati &lt;br&gt;
&lt;br&gt;
Hej, ȕstāšā nek nestane &lt;br&gt;
Vukovi sa Vučijaka srpsku zemlju brane &lt;br&gt;
&lt;br&gt;
Gorjeće i Koraće, Tulek, Sijekovac &lt;br&gt;
Novo Selo, Kolibe letjeće u zrak &lt;br&gt;
Ovog puta biće Sava njima granica &lt;br&gt;
Da zapamte srpska sela što su gorjela &lt;br&gt;
&lt;br&gt;
Hej, ȕstāšā nek nestane &lt;br&gt;
Vukovi sa Vučijaka srpsku zemlju brane &lt;br&gt;
Hej, ȕstāšā nek nestane &lt;br&gt;
Vukovi sa Vučijaka srpsku zemlju brane&lt;br&gt;

==Izvor==
*[https://lyricstranslate.com/sr/mirun-vudrag-pirgo-vukovi-sa-vuchijaka-lyrics.html Vukovi sa Vučijaka]

[[Категорија:Четничке песме]]</text>
      <sha1>pnq9jsdah9laf8kamlj788st1jva623</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Милован Глишић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>12258</id>
    <revision>
      <id>145796</id>
      <parentid>111830</parentid>
      <timestamp>2026-09-10T17:24:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>145796</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1960" sha1="1gaiushf7zcrkidee88dqvdy6tdjj2s" xml:space="preserve">{{аутор
 | име                = Милован
 | презиме            = Глишић
 | иницијал_презимена = Г
 | годинарођења       = 1847
 | годинасмрти        = 1908
 | опис               =  Био је српски писац, преводилац, драматург и књижевни теоретичар.
 | слика              = Milovanglisic.jpg|Милован Глишић
 | википедија         = Милован Глишић
 | вики_цитати        =
 | остава             = 
 | остава_кат         = Milovan Glišić
}}


== Дела ==
=== Приповетке ===
* [[Рога]]
* [[Злослутни број]]
* [[Нови Месија]]
* [[Глава шећера]]
* [[Ни око шта]]
* [[Ћуран добија]]
* [[Распис]]
* [[Свирач (Глишић)|Свирач]]
* [[Шило за огњило]]
* [[Учитељ]]
* [[Редак звер]]
* [[Задушнице]]
* [[Шетња после смрти]]
* [[У зао час]]
* [[После деведесет година]]
* [[Награисао]]
* [[Брата Мита]]
* [[Вујина просидба]]
* [[Прва бразда]]
* [[Тетка Деса]]
* [[Молебство]]
* [[Сигурна већина]]
* [[Крв за крв]]
* [[Чист ваздух]]
* [[Друмска механа]]

=== Разни списи ===
* [[Ноћ на мосту]]

=== Комедије ===
* [[Два цванцика]]
* [[Подвала]]

== Преводи ==
* [[Index:Тарас Буљба. Приповетка. Београд 1902.djvu|Тарас Буљба. Приповетка. Написао Никола В. Гогољ. Превео с руског Милован Ђ. Глишић]] (1902)


{{DEFAULTSORT:Глишић,_Милован}}
[[Категорија:Милован Глишић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>1gaiushf7zcrkidee88dqvdy6tdjj2s</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145797</id>
      <parentid>145796</parentid>
      <timestamp>2026-09-10T17:26:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводи */</comment>
      <origin>145797</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1871" sha1="7ggspes32iwwpo567g6o9hmjnlklj7c" xml:space="preserve">{{аутор
 | име                = Милован
 | презиме            = Глишић
 | иницијал_презимена = Г
 | годинарођења       = 1847
 | годинасмрти        = 1908
 | опис               =  Био је српски писац, преводилац, драматург и књижевни теоретичар.
 | слика              = Milovanglisic.jpg|Милован Глишић
 | википедија         = Милован Глишић
 | вики_цитати        =
 | остава             = 
 | остава_кат         = Milovan Glišić
}}


== Дела ==
=== Приповетке ===
* [[Рога]]
* [[Злослутни број]]
* [[Нови Месија]]
* [[Глава шећера]]
* [[Ни око шта]]
* [[Ћуран добија]]
* [[Распис]]
* [[Свирач (Глишић)|Свирач]]
* [[Шило за огњило]]
* [[Учитељ]]
* [[Редак звер]]
* [[Задушнице]]
* [[Шетња после смрти]]
* [[У зао час]]
* [[После деведесет година]]
* [[Награисао]]
* [[Брата Мита]]
* [[Вујина просидба]]
* [[Прва бразда]]
* [[Тетка Деса]]
* [[Молебство]]
* [[Сигурна већина]]
* [[Крв за крв]]
* [[Чист ваздух]]
* [[Друмска механа]]

=== Разни списи ===
* [[Ноћ на мосту]]

=== Комедије ===
* [[Два цванцика]]
* [[Подвала]]

== Преводи ==
* ''[[Index:Тарас Буљба. Приповетка. Београд 1902.djvu|Тарас Буљба]]'' (1902), од [[Гогољ|Гогоља]].


{{DEFAULTSORT:Глишић,_Милован}}
[[Категорија:Милован Глишић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>7ggspes32iwwpo567g6o9hmjnlklj7c</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145798</id>
      <parentid>145797</parentid>
      <timestamp>2026-09-10T17:26:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Преводи */</comment>
      <origin>145798</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1870" sha1="ppft69tus9v70r2e8wexwptxifuso3t" xml:space="preserve">{{аутор
 | име                = Милован
 | презиме            = Глишић
 | иницијал_презимена = Г
 | годинарођења       = 1847
 | годинасмрти        = 1908
 | опис               =  Био је српски писац, преводилац, драматург и књижевни теоретичар.
 | слика              = Milovanglisic.jpg|Милован Глишић
 | википедија         = Милован Глишић
 | вики_цитати        =
 | остава             = 
 | остава_кат         = Milovan Glišić
}}


== Дела ==
=== Приповетке ===
* [[Рога]]
* [[Злослутни број]]
* [[Нови Месија]]
* [[Глава шећера]]
* [[Ни око шта]]
* [[Ћуран добија]]
* [[Распис]]
* [[Свирач (Глишић)|Свирач]]
* [[Шило за огњило]]
* [[Учитељ]]
* [[Редак звер]]
* [[Задушнице]]
* [[Шетња после смрти]]
* [[У зао час]]
* [[После деведесет година]]
* [[Награисао]]
* [[Брата Мита]]
* [[Вујина просидба]]
* [[Прва бразда]]
* [[Тетка Деса]]
* [[Молебство]]
* [[Сигурна већина]]
* [[Крв за крв]]
* [[Чист ваздух]]
* [[Друмска механа]]

=== Разни списи ===
* [[Ноћ на мосту]]

=== Комедије ===
* [[Два цванцика]]
* [[Подвала]]

== Преводи ==
* ''[[Index:Тарас Буљба. Приповетка. Београд 1902.djvu|Тарас Буљба]]'' (1902), од [[Гогољ|Гогоља]]


{{DEFAULTSORT:Глишић,_Милован}}
[[Категорија:Милован Глишић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>ppft69tus9v70r2e8wexwptxifuso3t</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песма о керуши</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12323</id>
    <redirect title="Песма о керуши (Јесењин)" />
    <revision>
      <id>145915</id>
      <parentid>22044</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:52:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Промењена одредишна страница у преусмерењу из [[Пјесма о керуши]] у [[Песма о керуши (Јесењин)]]</comment>
      <origin>145915</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="67" sha1="m602xggvv8rvm5h5vsi0uajk4asn94m" xml:space="preserve">#Преусмери [[Песма о керуши (Јесењин)]]</text>
      <sha1>m602xggvv8rvm5h5vsi0uajk4asn94m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песник</title>
    <ns>0</ns>
    <id>20857</id>
    <revision>
      <id>145916</id>
      <parentid>127023</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:56:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Поништена измена [[Special:Diff/127023|127023]] корисника [[Special:Contributions/DevojkaSaSevera|DevojkaSaSevera]] ([[User talk:DevojkaSaSevera|разговор]])</comment>
      <origin>145916</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1166" sha1="pk5z7qyudl4w05gin1irceqaq0uo6v1" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=[[И нада мном звезда сја]]
| следећа=[[Сећање]]
| наслов=Песник
| одељак=
| аутор=Сергеј Јесењин
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Блед је. Смишља свој страшни пут.
У души лебде привиђења.
Замахом коби смрскана груд,
Образи усахли од бдења.

На челу боре испаштања,
Коса му се прамењем лиња.
Но чар његових маштања
У јасним сликама тиња.

Седи у тамноме поткровљу,
Пламичци свеће таму море.
Перо везе себи на вољу,
Води с њим тајне разговоре.

Он пише песму, своју муку,
Дира срцем прошлости зубљу...
А ту буку, свог срца буку,
Однеће већ сутра за рубљу.
&lt;/poem&gt;

[[Категорија:Сергеј Јесењин]]

[[ru:Поэт (Он бледен. Мыслит страшный путь — Есенин)]]</text>
      <sha1>pk5z7qyudl4w05gin1irceqaq0uo6v1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145917</id>
      <parentid>145916</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:57:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Поништена измена [[Special:Diff/83537|83537]] корисника [[Special:Contributions/DevojkaSaSevera|DevojkaSaSevera]] ([[User talk:DevojkaSaSevera|разговор]])</comment>
      <origin>145917</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1487" sha1="tnlpga6too35561jyny8n8fluimp8xq" xml:space="preserve">;[[Аутор:Војислав Илић|Војислав Илић]] 
{{Википедија|Војислав Илић}}

{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Песник
| одељак=
| аутор=Војислав Илић
| белешке=
}}

[[Слика:Војислав Илић1.jpg|80 п|десно]]

&lt;poem&gt;
Изабраник свештених муза, он тамјан мирисан пали
У храму чистоте чедне. Љубави опште крас
Он слави на лири својој, и с ње се не диже нигда
   Ниједан лажан глас.

Као свештеник смерни светлога Крониона,
Он проповеда правду и за њу гине он;
Кô вихар, с божанске ризе и песма његово шуми
   У страшан дан и час.

Умреће истине људске, и море столећа тавни'
Покриће гробове њине. Ал' светли живи Крон,
И с њиме, крај зрачног трона, у чистој, небесној правди
   Живеће вечно он.

''27. март 1889.''
&lt;/poem&gt;

== Извори ==

* ''Војислав Илић: Лирско песништво, страна 81, 2. књига, Вук Караџић, Београд.

{{ЈВ-аутор|Војислав Илић|1894}}

[[Категорија:Војислав Илић]]</text>
      <sha1>tnlpga6too35561jyny8n8fluimp8xq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Будућност је ко магла далека</title>
    <ns>0</ns>
    <id>27216</id>
    <revision>
      <id>145918</id>
      <parentid>138609</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T10:16:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>145918</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="976" sha1="5gudevydwninfm20bjdb9knbmh44c38" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Будућност је ко магла далека
| одељак=
| аутор=Сергеј Јесењин
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;

Будућност је ко магла далека,
Ка њој води пут ми непознат.
Да ли срећа ил' туга ме чека,
Ил' утеха за мој тешки јад.

Или ће ми опет магле сиве
У грудима да пробуде жал,
Наносити срцу ране живе
И без ватре пећи као жар.

Из далеке и маглене таме
Засветлео румен сунчев зрак.
Тужној земљи то је смртни знамен:
Њој је смрт, ал' мени мира знак.

&lt;/poem&gt;


&lt;small&gt;прев. Радивоје Константиновић&lt;/small&gt;
[[Категорија:Сергеј Јесењин]]</text>
      <sha1>5gudevydwninfm20bjdb9knbmh44c38</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Миргород (збирка приповетака)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>50501</id>
    <revision>
      <id>145794</id>
      <parentid>116217</parentid>
      <timestamp>2026-09-10T17:14:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>145794</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1149" sha1="rkabiq961xrko6w5pdvbspcxeyobtf3" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=[[Аутор:Николај Гогољ#|Дела]]
| следећа= 
| наслов= Миргород
| одељак=
| аутор= Николај Гогољ
| преводилац=
| година= 1832—1834
| белешке=}}
'''Миргород''' (рус. «Миргород») је збирка приповедака [[Аутор:Николај Гогољ|Николаја Гогоља]], настала између 1832—1834. и први пут објављена 1835.
== Садржај збирке ==
Збирка је циклус од четири приче, подељених у два тома:
=== Први део ===
* [[Старосветски земљопоседници]]  
* [[Index:Тарас Буљба. Приповетка. Београд 1902.djvu|Тарас Буљба]]
=== Други део ===
* [[Виј]]
* [[Прича о томе како се Иван Иванович посвађао са Иваном Никифоровичем]]

{{Википедија|Миргород (збирка приповетака)}}

[[Категорија:Николај Гогољ]]</text>
      <sha1>rkabiq961xrko6w5pdvbspcxeyobtf3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Тарас Шевченко</title>
    <ns>14</ns>
    <id>51900</id>
    <revision>
      <id>145795</id>
      <parentid>113519</parentid>
      <timestamp>2026-09-10T17:19:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145795</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="94" sha1="6menwj3px45dmceuqqekknach6idaf9" xml:space="preserve">[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Кобзар]]</text>
      <sha1>6menwj3px45dmceuqqekknach6idaf9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Житије Ајдук-Вељка Петровића</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59910</id>
    <revision>
      <id>145845</id>
      <parentid>144538</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:06:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145845</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="47512" sha1="o18hwtkmmdzcknnrdnc21nksjkch6ic" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Житије Ајдук-Вељка Петровића
| одељак=
| аутор= Вук Стефановић Караџић
| година=1826
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ајдук Вељко Петровић, војвода Крајински и комендат Неготински родио се око године 1780 у Црној ријеци у селу Леновцима. Кад Пасманџијске крџалије, тукући се с војском Бијоградском, попале и поарају Леновце (који се потом прозову Негалица), као и млога друга села наоколо, Вељко, као дијете од десетак-петнаест година, остави оца и мајку и браћу, и отиде у Видин, те се најми у некака Турчина, да му чува овце, или, управо, да послужује друге чобане; а послије неког времена дође у Пожаревац, и онђе се најми у војводе, да му готови јело. Пошто и ту проведе неко вријеме, задоцни се на васкрсеније играјући с момчадма у колу, те своме господару не зготови на вријеме вечере, зато га господар поћера да бије, а он утече и отиде у ''ајдуке'' к Станоју Главашу, с којим оно љето (1803. године) проведе. Кад пред зиму ајдуци отиду по јатацимa, њега Главаш намјести у наији Смедеревској у селу Дубони код некака човека, као да му чува овце. И тако на јатаку као најамлик чувајући овце ожени се у том селу, ушавши у кућу некакој удовици, рођаци или посестрими Станоја Главаша, која није знала да је он ајдук, него је мислила да је прави најамлик. Кад се у почетку 1804. године почне дизати буна на даије, он се једно вече обуче тајно код свога бившег газде у ајдучке аљине и припаше оружје, па онако накићен дође к жени у кућу, а жена, кад га види, стане се бусати рукама у прси: „Куку мене! међер сам ја пошла за ајдука!” Но он је утјеши, и запријети јој, да не казује ником ништа, па отиде да тражи друштво. Кад се већ буна почне, он се изнајприје држао са Станојем Главашем, а послије се прилијепи Ђуши Вулићевићу, као поглавици наији Смедеревске, и тако је узањга ишао и војевао готово двије године; а кад Ђуша (1805. године) погине у Смедереву, он остане код његова брата Вуице; но у том је већ и сам био стекао неколико момака и начинио се као буљубашица. Те зиме, између малог и великог Божића, дође са своја неколика момка пијан у Смедерево, те оплијени некаке Турке, који су се били предали Србима; зато га Срби позову на суд, но он не смиједне доћи, него побјегне опет у ајдуке, и тако се са својим момцима крио и веркао којекуда по крајини, док негђе, кад су се Срби спремали да дочекају Турке, изиђе с подоста момака, те се преда Црном Ђорђију, и тако се му се опрости све.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У почетку 1807. године, пошто Срби завладају Бијоградом, Вељко се стане молити Српском совјету, да му даду допуштење, да пређе из Параћинске наије на Криви вир, да побуни Црну ријеку или мали Тимок и да отме од Турака, за који посао није искао никаке помоћи, до један барјак, и отворено писмо, да сваки човек од бјегунаца или дошљака из онога краја, који оће, може слободно с њим поћи на тај посао. Понајвише ондашњих совјетника Српски нити су знали што је Криви вир, ни Црна ријека нити су тије имена прије чули  до од њега; зато су га изнајприје све разбијали, а кад им он досади молећи се сваки дан, онда рече Младен, који је као најстарији био у совјету: „Ајде, море, кад је тако навалио, да га пошљемо, па ако да Бог те што отме, добро, распространићемо о земљу нашу; ако ли погине и пропадне, ми му нијесмо криви, видиш да не ће да мирује, него ће отићи и без допуштења.” И тако му даду барјак, и отворено писмо, у коме га наименују буљубашом, и допусте му, да може сваки од дошљака из онога краја, који оће, поћи с њим слободно; и даду му још неколике стотине гроша новаца и мало џебане. Вељко сад с тим барјаком и с писмом скупи готово 100 којекаки бјегунаца и бећара из онога краја, па удари с њима управо преко Кривог вира, и дође у село у Подгорац, те онђе опколи некака бега у кули. Истина да с бегом није било више до десетак-петнаест душа, али је кула била тврда, за то му дању нијесу могли ништа учинити; а кад буде у вече, Вељко нађе у селу неколико буради и каца, па и напуни сламом и сијеном, и приваљавши под кулу запали, те тако упали кулу. Кад кула стаде горети, бег се преда. Ту Вељко нађе код бега у ћемеру 800 дуката, и још некаке двојице трговаца, који су били пошли да купе говеда, па се ту застали, пуне двије зобнице бијели новаца; осим тога поузима од Турака све оружје; а од аљина што буде у Турака боље, оно помијењају (Вељко и бег, а његови момци и остали Турци) за своје горе; тако Вељко узме и бегова ата себи, а њему даде свога коња, па га сјутрадан са свима Турцима испрати у Турску. По том Вељко искупи све своје момке у параду, па им ону једну торбу бијели новаца подијели свима једнако; тако им раздијели и оружје бегови момака; а што су узели од бега и она два трговца неколико пари лијепи пиштоља и ножева, од оније он најбоље избере за себе, а остало испоклања знатнијим момцима, говорећи једноме: „На, ти си мој бимбаша;” другоме: „ти си мој буљубаша;” трећему: „ти си мој барјактар” и т. д. Па онда ону другу торбу новаца запечати и по своме бимбаши пошаље совјету, и пише му, како је њему Бог дао, те је задобио, и од добитка својега шаље по ''по своме бимбаши'' дијел у народну касу. Кад бимбаша те новце с писмом донесе и преда совјету, совјетници нијесу знали, или ће се прије чудити, како Вељко тако одма доби толике новце и њима посла; или, од куд њему бимбаша, кад је он тек буљубаша! Најпослије дозову бимбашу унутра, па га запитају: „Ко си ти?” А он одговори: „Ја сам бимбаша господара Вељка.” — „А кад си ти бимбаша, шта је Вељко?“ — „Он је вели господар.” Да су господар и бимбаша искали што од совјета, могло би бити и више разговора, али будући да су давали, тако совјет прими торбу новаца драговољно, и благодари и бимбаши и  господару.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад чују остале субаше и бегови по Црној ријеци, шта је било од овога бега у Подгорцу, одма сви побјегну у Видин и у остале околне градове и вароши, а Црну ријеку оставе Вељку; но он не ћедне народ сав дизати на војску (као што је био обичај), него прикупи још нешто бећара и самовољаца, а народу каже, да раде сваки свој посао, а он ће и чувати од Турака, само да му војсци таин доносе; па се по том намјести у некаком селу да зимује, јер је било још рано, и био снијег ударио. Кад Турци у том чују, шта се ради по Црној ријеци, и разберу, да Вељко нема млого војске, онда се подигне из Видина неколико стотина Турака, и пођу на њега; а кад дођу на пошљедњи конак, па ће као сјутра ударити, онда он скупи све своје момке, па им рече: „Браћо! ми Турке овђе не можемо чекати, јер је њи млого више него нас; већ ајдемо, у име Бога, да ми ударимо ноћас на њи, па ако и како забунисмо и разбисмо, добро; ако ли им не могбудемо ништа учинити, а ми ћемо ноћ на главу, па у планину.” Па онда подигнувши све своје момке, отиде, те се полако привуку и уђу усред Турака, па уједанпут сви оборе ватру из пушака и стану викати Турски: „Бјежите! разби нас ајдук Вељко.” Турци се од пуцњаве и од вике онако иза сна смету, а коњи им се још изоткидају, па ударе преко логора и преко њи; и тако Турци побјегну, који пјешице, који бос, који гологлав, а сав логор оставе Србима. И од тада Вељко остане код своји момака и бимбаша и буљубаша ''господар'', а код совјета и Црнога Ђорђија ''рабри војвода'', а код Турака на свему ономе крају ''страшни непријатељ.''&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Године 1809. послије пропасти на Каменици чувао је Бању од Турака, и био му је совјет послао Стефана Живковића, као за управитеља или совјетника, бојећи се, да он са својом превеликом слободом и рабрости не би ђе војску своју лудо потръо и погубио. Тукући се ту око Бање с Турцима рани се и он и Живковић. Пошто и Турци опколе, и, држећи и неколике неђеље дана опкољене, врло притијесне, дођу им Младен и Вуица с војском у помоћ. Кад они виде и познаду Српску војску, онда Вељко, који се прије Живковића био ранио и већ се придигао, узјаше на ата, па кросред Турске војске изиђе међу Србе, те им каже, ђе ће ону ноћ поградити шанчеве и откуда ће ударити на Турке; па се онда кроз Турке врати у Бању, да уреди војску своју, да и она у одређено вријеме удари ђе треба. Кад Срби ови споља дођу у вече на оно мјесто, ђе им је Вељко казао, да начине шанац, онда се несрећом некако обори пушка некаком војнику Српском сама, те пукне, и тако се Српска војска побуни и утече натраг, а Вељко, кад чује ђе пушке пуцају, помисли, да Срби ударише на Турке, па удари и он изнутра, но Турци га узбију натраг. Кад у јутру сване, ато од Срба на одређеном мјесту нигђе никога, него им се вију барјаци чак негђе по некаким брдима; онда Вељко, не могући се више у Бањи држати (јер су му Турци били и воду узаптили), а не имајући већ никаке надежде на Србе, намисли, да с војском бјежи кроз Турке, па ко прође, прође, а ко остане, нек остане. Кад се он у својој соби спремао да бјежи, запитају ra момци, шта ће чинити са Живковићем, који је у другој соби рањен лежао, а он одговори поздраво, како ће Живковић чути: „Шта ћете учинити? Ако може ићи, нека иде, као и остали људи; ако ли не може, а ви му одсјеците главу, па понесите, да је Турци не носе.” Кад Живковић чује те ријечи, он помисли: „Шта! овај какав је луд, он ће то и учинити;” па скочи онако рањен, и нада између првије.&lt;br /&gt;,,
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад Турци те јесени дођу на Мораву, Вељко им је са својим бећарима изокола чинио велику штету и узнемиривао и и плашио. А кад буде у Бијограду о новом љету на скупштини, оптуже га некаки кнешчићи и буљубашице из они наија, куда је он заповиједао, да је некаке ђевојке силовао, и момци његови да су некаким људима поотимали говеда и овце и продали као Турско; и зато га совјет одсуди у кулу, но срећом његовом онај га дан не затворе, него оставе до у јутру, а он у вече скупи своје момке, па им каже: „Браћо! ја сам мислио, мене зову у Бијоград, да ме питају, колико сам рана љетос претрпио, и колико ми је момака погинуло, колико ли сакати остало, и колико ми је кумбара више главе пукло, и колико је коња пода мном погинуло, и имам ли чим момцима ајлук исплатити; а они ме питају, колико сам ђевојака обљубио; па сјутра оће да ме затворе у кулу; него бјежите да бјежимо одавде.” Па се онда дигне са свима својим момцима и ту ноћ побјегне из Бијограда. Кад у јутру стигну у Смедерево, онђе одјашу од коња, те се одморе и ручају, и каже свакоме, како је утекао из Бијограда, и иде управо к Миленку у Пореч: „Довде сам, вели, бјежао, а одавде ћу ићи полако; а ко је рад бити се и мријети, нека иде за мном.” Из Смедерева послије ручка отиде преко Мораве, и доље преко наије пожаревачке управо у Пореч, ђе гa Миленко једва дочека, и одреди му по 500 гроша на мјесец, а његовим бимбашама и буљубашама ком 200, ком 100, а момцима као и осталим бећарима.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад пређу Руси 1810. године у Крајину, отиде и он са својим момцима преда њи, и то је цијело љето с њима рабро војевао око Дунава и Тимока, и за раброст своју добио златну колајну; а под јесен је видио Руску војску на Варварин, ђе се у оној славној битки ранио у лијеву руку, и по том у шаци мало остао сакат (нити је могао прста добро скупити, ни исправити). Тога љета добије негђе од Турака врло лијепу сабљу, оковану сребром и златом и искићену камењем, па је преко ондашњега поглавара Руске војске пошаље фелдмаршалу Каменскоме на дар, но он му је врати натраг, изговарајући се, да он није вриједан таку сабљу носити, него нека је носи онај јунак, који је од Турака задобио; и пошаље му 200 дуката на дар.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Прем да се он тога љета састајао и помирно с Црним Ђорђијем, но у јесен остане опет код Миленка и код Петра, и они га по новом љету (1811. године) доведу у Бијоград, да би им са својим момцима био у помоћи ако се побију с Младеном и с Црним Ђорђијем. Црни Ђорђије пак и Младен, видећи да је он једина надежда и потпора Миленкова и Петрова, обласкају га и поткупе, па још изнесу некако лажљиво писмо, као да су Турци ударили на Бању, те га тако пошаљу на крајину пред Турке, обећавајући, да ће му се одма војводска диплома за њим послати, као што и буде.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Те исте године у љето скоче опет на њега оне буљубашице и кнешчићи из Бањске и из Црноријечке, који су сад већ на прошавшој скупштини војводе били постали, али од њега нијесу могли да војводују, те га оптуже Младену и Црном Ђорђију, и подмитивши писара Црног Ђорђија, дигну га са великом жалошћу његовом из Бање и премјесте у Неготин, мјесто Мише Карапанџића, који умре тога љета. Кад је тако дошао у Неготин, никака другог богатства није имао, осим добри коња и господскога руа и оружја; јер на војсци што је гођ откуд добијао, све је дијелио са својима; али ту 1812. године закупи од совјета скеле и ђумруке на оном крају, те се срећом врло обогати, но и тај добитак готово сав подијели са својим бимбашама и буљубашама.,,,,&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад се 1813. године отворио рат с Турцима, одреди му Совјет и Црни Ђорђије још три кнежевине из наије пожеревачке у помоћ да чува онај крај од Турака. Пошто с осталим женама и с ђецом из Неготина испрати и он своју жену са снаама и с ђецом у Пореч, дође му један пријатељ, и виђевши по соби различне сребрне наките коњске и друге којекаке скупоцијене ствари, запита га увече насама, зашто и то није послао са женом у Пореч; а он му одговори: „Нека жене носе и чувају њиове кошуље и чарапе, и платно, и пређу и плетиво; а ово су ствари јуначке, које сам ја на сабљу добио и сад са сабљом ваља да и чувам; а који то није кадар сабљом чувати и бранити, није га вриједан ни имати. Срамота би било да Турци дођу у моју кућу па, код толике славе и имена мога, ништа у њој да не нађу.“ Пријатељ је тај његов намјеравао да иде у Биоград, но он га је задржавао и устављао, говорећи: „Ми смо овђе доста весели дана заједно провели, остани и сад да разбијемо Капетан-пашу (за кога се говорило да ће с војском на Неготин ударити), па барем и славу да дијелимо.“ Пријатељ га запита како мисли он сад разбити Турке, а он му одговори: „Е како? Извешћу моје солдате и бећаре преда њи, па ћу им ј… матер.“ Он тада свега војске није имао под својом командом више од 3000, па и то није било све у Неготину, него нешто било одвојено у Брзу Паланку, а нешто у Велико острво, а за Турке знало се да иде на Неготин више од 15000; зато му рече пријатељ: „Али сад неће ударити на тебе само субаше, него ће доћи царска војска, и довући убојне топове и кумбаре; зато може бити да би боље било да се ти не затвораш у Неготин, него да начиниш још један мали шанчић ђе у планини, а овђе да наредиш само толико пјешака колико је потребно за чување шанчева и да им поставиш добре уреднике; па кад Турци ударе на Тимок, а ти изиђи те и дочекај тако с бећарима и са солдатима, па ако и разбијеш, а ти ајде опет у Неготин, ако ли тебе Турци разбију, не иди више у Неготин, него са свим коњаницима и с осталом војском, што је сувише у шанчевима, иди у планину; па ће се Турци тебе из планине с 100 људи више бојати него да имаш 10000 па да те овђе опколе.“ На то се он грохотом насмије, па одговори: „Е! ти си се поплашио од Турака. Моли се ти само богу да Турци ударе, па кад дођу моји козаци с Тимока и реку: „Ето Турaка“, - онда ћу ја припасати сабљу и узјати Кушљу&lt;ref&gt;''Кушља''; тако му се звао најмилији коњ&lt;/ref&gt;, па идем у поље преда њи, а ти вичи Петра кључара нека ти донесе олбу пеленаша, па ево овђе сједи те пиј и узми дурбин те гледај како ћу ја њима да ј… матер.“ Потом на неколико дана тај пријатељ његов срећом отиде у Пореч и оданде у Биоград, а он остане у Неготину по староме.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад Турци Реџепови из Адакале први пут изиђу у Кључ да народу не даду бјежати унутра у Србију, него да га враћају у Адакале, и ту се побију с Вељковим братом Милутином, онда Вељко подигне неколико стотина своје војске и отиде преко Тимока, па пјешаке остави изнад Видинскога поља у брдима, а он с коњицама сиђе до самога Видина, те заплијени сву стоку што нађе по пољу видинскоме и побије Турке које онако изненада затече на пољу; па се тај исти дан с неколико иљада оваца и говеда врати здраво и весело у Неготин.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад се војска турска прикупи у Видин, онда се дигну неколике иљаде турски коњаника, те пређу преко Тимока само да виде како је; но Вељко и дочека око Буковаче и срећно и узбије натраг. Потом трећи дан удри сва сила турска, с топовима и са свом оправом, те пређе преко Тимока. Он, истина, с оно своје војске што је могао извести из шанчева изиђе опет пред Турке и с неисказаном раброшћу удари да би и опет узбио; но шта је он са своји 3-400 коњика и с толико влашки солдата у равну пољу могао учинити турској војсци од 15-16000? С једном се војском тукао, а двије су три обилазиле да му зађу с леђа; и тако он уступи и измичући се пред Турцима дође у Неготин. Ту ноћ изиђе опет из Неготина те удари на Турке; но Турци се одрже. И тако је послије неколико дана сваки дан изилазио у поље и с неисказаном раброшћу тукао се с Турцима, но Турци се утврде и пограде шанчеве око Неготина. Турцима дође y помоћ Реџеп из Адакале и каравлашки кнез Караџа и сам велики везир Рушић-паша; а у њега и од оно мало војске што је имао изгину и изране се најбољи јунаци. Турци су се сваку ноћ кроз земљу ближе прикучивали к српским шанчевима и најпослије су се тако близу били прикучили да су се батинама пустимичке могли тући. Ту већ сад другога боја није било осим са шанчева из топова и из кумбара и из пушака. Турци све куле неготинске топовима и комбарама развале и оборе, и сама она највећа кула ђе је он сједио падне, и он сиђе у подрум. Најпослије му нестане џебане, особито танета и топовски и пушчани, зато покупи сва калајна кандила и кашике и тањире, те растопи на пушчана танета; а у топове је, кад су негђе Турци чинили јуриш, метао најпослије и талијере.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Још из почетка, како је виђео да му џебане нестаје, писао је Совјету у Биоград да му пошаљу џебане; и кривио и што зараније нијесу то уредили и више му џебане послали; и најпослије пријетио им, говорећи: „Ако бог да те ову рану преболим која је сад на мени (тј. ако изиђе жив из Неготина), оћемо се на зиму питати како се држи царевина.“ Из Биограда пошаљу му одма (по ономе истом пријатељу који му је говорио да се не затвара у Неготин) једну лађу топовски танета и нареде да се барута и пушчане џебане узме из Пореча и да му како пошље ако буде могуће; но то све за њега стигне доцкан у Пореч, а ни осталима се не могне унијети у Неготин. Такођер је писао и Младену да пошље помоћ, као што је било уговорено; но Младен, уздајући се у Вељково јунаштво, мислио је да Неготин неће тако ласно пропасти, а што ће се Вељко мало више намучити, није марио, него је још говорио: „Кад је мир, њему се пјесма пјева и по 10 музиканта за ручком свирају: нек се држи сад.“ И тако одгађајући од данас до сјутра, не пошље му помоћи.&lt;br /&gt;
Сад већ како су се Турци тако прикучили и није се више могло излазити на поље да се с њима бије, он је и дан и ноћ одао по шанчевима и људе слободио и уређивао да чувају добро. Тако једно јутро (први дан мјесеца августа) изиђе у један мали шанац, и на табљама стане наређивати и казивати како ће се нешто заградити и поправити што су турски топови били развалили; а турски га тобџија загледа, па потегне из топа, те га удари испријека кросред плећа и тако га прекине и разнесе да ништа више није могао рећи до „Држ —“, и с том половином ријечи падне мртав на земљу. Како он тако падне, момци његови, који су онђе били око њега, одма узму некакве траве, што је за коње била донешена и онђе се десила, те га покрију да га људи не виде; и тако је до мрака ту лежао мртав, а увече га брат његов Милутин с момцима узме те га изнесе из шанца и сарани код цркве. Залуду су тако смрт његову крили: војска сва још онај дан позна да Вељка нема међу њима; и изнајприје једни стану говорити да се ранио па лежи, а други да је прошао кроз Турке и отишао по индат; а мало послије сви дознаду да је погинуо. Док је он са својим момцима сваки час по шанчевима пролазио, нико није смио показати да се поплашио и слутити на зло, него је сваки морао бити слободан и весео, ако му се и неће; а како њега нестане, војска одма повиче да се више не може држати у Неготину, него да се мора бјежати макар како. И тако Срби пети дан послије његове смрти оставе Неготин и побјегну у Пореч. Потом одма сав онај крај, а мало послије и сва Србија, позна да Вељка нема.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вељко је био танка и висока струка, смеђе косе и врло мали бркови, дугуљасти суви образа, широки уста и подугачка, мало покучаста носа; и није му млого више било од 30 година кад је погинуо. По срцу и по телесном јунаштву био је први не само у Србији, него се може слободно рећи и у цијелој Европи свога свуд ратнога времена. У вријеме Ахила и Милоша Обилића он би заиста њиов друг био, а у његово вријеме богзна би ли се они могли с њим испоредити. Но то његово превелико јунаштво Кара-Ђорђије и Младен ове пошљедње године нијесу употребили као што би ваљало. Неготин, као сваки други град, могао би млого мањи јунак, али добар уредник, чувати боље од њега; а он би у пољу пред одабраним коњицима вриједио више него иљаде другије. А осим тога, он је ''свагда'' потребовао старјешину да му каже шта ће чинити; то је он сам признавао и још је казивао да би од свију српски старјешина с којима је војевао најволио слушати Вујицу и кнеза Милоја Теодоровића (а за Младена је јавно говорио да није за војску, и да Срби морају бити надбијени и несрећни ђе год он заповиједа и управља). Као што млоги велики људи познају своју вриједност, тако је и Вељко своју познавао и често се срдио што брошћу или новцима и с лажима добили (као нпр. Џода Вражогрначки, Јова Поречки, Живко Кладовски, Милисав Зајечарски), имају име и чест као и он; и често би говорио: „Да бог дâ да се Срби не умире с Турцима док сам гођ ја жив, јер како Турци ударе, одма мене стану мало одликовати од ови кокошара&lt;ref&gt;Тако је звао оне војводице.&lt;/ref&gt;, а да се умири с Турцима, онда би ми и жене судиле; а кад ја умрем, да им бог да мир, па никад више рата да немају.“ Истина да се Црни Ђорђије готово више бојао њега него он Црног Ђорђија, али је слушао заповијести доста добро, особито како се био преселио у Неготин. Био је прави ајдук и тим се именом дичио и поносио до своје смрти. Као прави јунак, и ђе је ваљало, није умио лагати. Тако је био искрен и простодушан да му човек никакве тајне није могао казати. Истина да је слабо био побожан и душеван, али му је опет могао човек, као правом јунаку, у по ноћи без икакве свједоџбе небројано благо повјерити. Може бити да је оно карактеру своме најпротивније учинио што је издао Миленка и Петра у Биограду. Колико је на новце и на остали сваки плијен био лаком на војсци, толико за те ствари није марио кад и је имао, него и је штедро поклањао другима, па и то не само својим војницима него и другоме свакоме: „Кад у мене, вели, има, коме гођ треба, нека дође да му дам, али кад у мене нестане, ја ћу отети у кога гођ знам да има.“ Русе је неисказано љубио и млоге је обичаје од њи попримао, нпр. с астала јести, косу стрићи, мараму око врата носити, пунч пити, мрсити итд.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вељко се женио два пута, или, управо рећи, имао је двије жене. (О првом је женом изнајприје живио доста лијепо, а, послије се заваде што му она није ћела да служи момака кад зими дођу с њим с војске. Кад му она једанпут срдита каже да неће служити његових хајдука, он јој рече: „То су моја браћа, с којом сам добио чест и славу и све што имам; зато ти њих мораш служити и поштовати као и мене; ако ли нећеш, ја ћу те оћерати па узети другу жену.“ А она му рече: „Док је жив Кара-Ђорђије, и мој брат, Станоје Главаш, нећеш ти мене оћерати.“ Онда јој он на то одтоворио: „Тамо њој матер и с Главашем! A Кара-Ђорђије нека суди и заповиједа својој жени; а ти ћеш виђати смијем ли ја то учинити или не смијем.“ Потом, 1809. године, кад Турци дођу на Мораву, жена се та његова досели из Јагодине у Биоград, и онђе остане, кад он утече у Пореч. У Поречу нађе једну лијепу ђевојчицу, по имену Стану, која је из Крајине, из села Сикола, била, пристала за бећарима, који су похарали Сиколе и још неколико села крајинских, и дошла у Пореч да се тужи Миленку и осталим поглаварима не би ли јој повратили њезине дарове и аљине; ову ђевојчицу он најприје види у кући крајинскога капетана, Стојана Абраша, и омиљевши му одмах, одмами је у свој конак, као да му слуша госпођу, и више је не пусти од себе, него је преобуче у варошке аљине, и стане живити с њом као са женом. Кад његова, жена у Биограду чује да се он већ готово оженио, она се стане спремати да дође к њему у Пореч; но он јој одма поручи да ће је бацити у Дунаво ако дође. А кад се те јесени састане и помири с Кара-Ђорђијем, он даде владици иљаду гроша, а толико Кара-Ђорђијиним писарима, те му допусте да се вјенча са Станом; и тако се ожени по други пут; а оној првој жени поклони кућу и још којекаквих миљкова у Јагодини, те је послије тамо живила. Но он, као и други млоги славни војници, љубећи више женски род него своју жену, није ни Стани вјеран остао; па не само што је гријешио с другима, него се и овој првој жени, коју је већ једанпут оставио, опет навраћао, те је 1812. године и дијете родила. С другом женом није имао ђетета ниједнога, a с првом, осим овога, што је рођен 1812. године, имао је још првих година сина, Раку (Радован или Радојица), с кога ће се, ако га бог поживи, моћи препочети право лице Вељково. Од Вељкова рода имају у Србији још два рођена брата његова: Милутин и Миљко. Милутин је кнез омољски, а Миљко печки. Истина да у лицу ниједан није млого налик на Вељка, али јунаштвом обојица свједоче ко су.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вриједно је још неколике ријечи рећи о Стани. Њу је Вељко, као што је казано, с осталом чељади својом и неготинском још зарана био послао у Пореч; но пошто први пут разбије Турке на Буковчи, учини му се срамота да он своју жену крије по Поречу; зато пошаље те доведу и њу и Милутиновицу опет у Неготин. Кад Срби побјегну из Неготина, Милутин с момцима изведе Стану, као и своју жену, која је била трудна па у Неготину од пуцњаве топова и кумбара побацила дијете. У збјегу ниже Панчева састану се Стана и Марија (прва жена), па Марија каже Стани: „Камо, курво, мој муж? Ти си мога мужа појела.“ А Стана вели: „Иди, друго, бог с тобом! Немој ми на јаде пристајати; доста ми је мога јада и жалости. Док је био жив, био је и мој и твој, а сад га нема ни мени ни теби.“ Стану је послије у Банату просио некакав богат трговац, но она није ћела поћи: „Ја сам, вели, била за јунаком и, ако се још једанпут узудајем, опет ћу се удати за јунака.“ И заиста одржи ријеч: уда се за арнаутскога капетана ''Јоргаћа'', који је 1821. године у Каравлашкој доказао да је био вриједан узети жену Хајдук-Вељкову.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

{{Википедија|Житије Ајдук-Вељка Петровића}}

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Даница'' за годину 1826. Издао Вук Стеф. Караџић. Прва година. Беч: у штампарији Јерменскога манастира. Стр. 70-94.

{{ЈВ-аутор|Вук Стефановић Караџић|1864}}
[[Категорија:Вук Стефановић Караџић]]
[[Категорија:Биографије]]</text>
      <sha1>o18hwtkmmdzcknnrdnc21nksjkch6ic</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59930</id>
    <revision>
      <id>145847</id>
      <parentid>143750</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:18:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145847</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="28392" sha1="s98b0ibjgw7qhudhjx5pse9i0rxoq7c" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= ПОГЛЕД НА ПОЛИТИЧКУ И СОЦИЈАЛНУ ФРАНЦУСКУ ПОЕЗИЈУ ОД 1830. ДО 1848.&lt;ref&gt;Закључак из тезе нашега сарадника Г. Др. Јована Скерлића. (''L' opinion publique en France d'après la poésie politique et sociale de 1830 à 1848.'' Dissertation de doctorat, presentée à la Faculté des lettres de l' Université de Lausanne par Jean Skerlitch, licencié és-lettres. Lausanne. Imprimerie Constant Pache-Varidel. 1901. p. 237.)&lt;/ref&gt;
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1901
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Доба од 1830. до 1848. било је у Француској тренутак највећег интелектуалног вријења у ХІХ вијеку, и једна од најљепших епоха људскога духа. Живот је текао таласима, и нека грозничава дјелатност подстицала је све душе. То је био тренутак грађења и преправљања свију идеја, свију вјеровања које дадоше особени жиг вијеку који се сада навршио.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је златно доба романтизма, вријеме његових великих побједа. Реализам, у моћним романима Балзаковим изилазио је на видик и објављивао нову једну књижевност, аналитичну и невеселу. На религиозном пољу, једни, као опет Шател и његови ђаци, хтјели су да у литургији замијене латински народним језиком, други, као Ламене, мирили су догму и слободно испитивање, вјеру и разум, Цркву и Демократију. У политици, нове странке су се стварале и постављале озбиљна и тешка питања која пак потомство има да ријеши: догматични либерализам, који је хтио да замијени старо племство обогаћеном буржоазијом, одбацујући сваку реформу у економском стању ствари; радикализам, који тражи опште право гласања, демократизацију власти и интервенцију Државе у односе између Капитала и Рада; реформистички социјализам, који хоће економску демократију и тежи ка поступној социализацији својине; револуционарни комунизам који рачуна на ''coups de maiu'' да оствари цјелокупан идеал комунистички. Најзад, то је било цвјетање теорије друштвенога преображаја. Утописте, те безазлене и узвишене душе, апсолутне и пуне презирања стварности, снијевали су да саграде једно идеално друштво на рушевинама прошлости и у хаосу нових идеја и вјеровања. Они су говорили да људи морају бити уморни од тога што међусобно шкоде једни другима, и да добра воља, морална снага, примјена здравога разума у људским пословима довољна су да у прах оборе то друштво без равнотеже, бесмислено и мрско, и да ''организују срећу'', према њином јаком изразу. Сви ти рационалисти имали су апсолутну вјеру у бескрајну усавршљивост човјечанства, у неограничену ширину разума, и, са Ламартином су говорили:&lt;br /&gt;
:::Нико не зна колико свјетлости&lt;br /&gt;
:::Може имати наша трепавица.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Посред тога хучнога и задиханога хода ка будућности, у тој бици идеја, испрекиданој пуцњима из пушака, поезија је морала претрпјети много утицаја, прожети се страстима и идејама свога времена, постати борбеном и играти улогу хора у античкој трагедији. Она пјева велике наде, расцвјетале под сјајним сунцем Јулским, оно мистично чекање среће која мора да сиђе на земљу; она слави солидарност, братство народâ, религију човјечанства. Она изражава мржњу на Бурбоне, оборене краљеве, који представљају угњетачку и понижавајућу прошлост; она одаје ватрен култ ''Човјеку'', Наполеону подигнутом у ред полу-богова, који оличава национално осјећање. Поезијом осјећамо горчине првих разочарања која су дошла послије полета и повјерења Јулских дана. Ми у њој налазимо одјек борба које је републиканска странка водила ријечју и оружјем, слику свега што је она волила и мрзила, дивила се и проклињала. Исто тако, она нас подсјећа на неповјерење и одвратност консервативаца према политици напретка или револуције. Ми у њој видимо ону карактеристичну неодлучност душа у беспрестаним промјенама, моралну и интелектуалну нелагодност, одвратност деликатних душа пред индустриализмом и меркантилизмом који су наступили. Поезијом присуствујемо изблиза еволуцији политичких и социјалних идеја цијелога прошлога вијека, њоме видимо како стара идеја милосрђа постаје модерна идеја социјалне правде, како плашљиве тежње и једва изражени смјерови преображују се у солидне системе. У очи 1848, поезија пламти од гњева противу финансијских спекулација и кварежи која нагриза цијело тијело социјално; она очајно криче пред пољима која је глад опустошила и пред биједом која десеткује радно становништво по варошима; она изражава сву ватрену борбу за добијање грађанских права и њоме ми осјећамо оне тајанствене ударе и трзања који јављају велике политичке и социјалне потресе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Схватање да умјетност треба да буде цивилизаторска, корисна, борбена, тенденциозна, да треба да буде одјек идеја и нада свога доба, да њен циљ, чак њен разлог опстанка јесте да допринесе триумфу правде и истине, то схватање припада XVIII вијеку, његовој рационалистичкој и ослободилачкој филозофији. Она би примијењена у Револуцији и надахну слике Давидове, дрхтаве акценте ''Марсељанке'' и ''Пјесме Понаске'', као и осредње драме јакобинске из 1794. Гвоздена рукавица Наполеона била је спријечила слободну ријеч, али сенсимонизам прихвати ту идеју демократске и моралишуће умјетности, и поезија Беранжеа и Казимира Делавиња предсказивала је бојну поезију Јулске монархије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Стихови постадоше једна врста оружја; у општој борби, сликови и каденције изразише све гњевове, све наде страначке. Све странке имадоше своје витезе слика. Али, што се има нарочито примјетити, то је да и количином и каквоћом, демократска поезија куд и камо више стоји. Што се више приближује 1848, браниоци реда постају све рјеђи. Влада и њени приjатељи су радили; опозиција, поборници нових учења, имали су потребу да шире своје идеје, да силно оглашују све што су мрзили и све чему су се надали. Узроци овога зближења наступајуће демократије и поезије веома су занимљиви и јако сложени.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Прије свега то је душевно стање цијелог романтичног покољења. Сви ти духови били су рођени у једној од оних прелазних периода које су вазда тако болне. Они су били видјели страховите буре које су чистиле стари свијет и ваздух прошлости бучним ударима грома. Негдашње идеје, стара вјеровања бјеху пале у прашину, и мало је ствари било остало на ногама. Али многе велике наде рође не у XVIII вијеку нијесу се биле оствариле, разуздане амбиције биле су укроћене, и, послије 1815, осјећање атоније, морална и интелектуална нелагодност јела је душе тих младих људи. Они су имали ''одерану душу'', како је говорио Мирабо; сваки од њих могао је рећи са Ламенеом: „Моја је душа рођена са једном раном”. Најзад, они нијесу јасно видјели у животу. Са Виктором Игом, они су патили од тога ''сумрачнога стања'' душâ, са Алфредом де Вињиом пјевали су:&lt;br /&gt;
:::Дан се није родио. — Ми смо још у првом&lt;br /&gt;
:::бијелом зраку који претходи зори&lt;br /&gt;
:::И оцртава земљу на ивицама хоризонта.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И у тој анемији духова, у том ослабљењу воља, они су осјећали тежак терет јадне ружне стварности гдје крши идеал, и у виховим паћеничким срцима клијало је незадовољство са животом и потреба за општим ослобођењем, а у исто доба необична способност да се разњеже.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Хуманитарно осјећање одатле долази. Ти малинхоличари који, у својој тузи и душевном немиру, лијеваху сузе, жалостише се пред стварним и опипљивим боловима. Та сумњом изједена срца широко се расплињаху у осјећању човјечанског братства, пред ''величанством људских страдања''. Бијада онога доба није била ''социјална биједа'' у нашим данима, то јест релативна биједа, која долази од разлике извеђу вриједности рада, кориснога по друштво и подјеле добара, то је била ''физичка биједа'', глад, лишеност предмета најпотребнијих за живот, најстварнија и највећа биједа коју је Француска познала у ХІХ вијеку. Индустрија је ишла преко људских лешина; увођење парних машина упропашћивало је хиљаде малих занатлија и радника Огорчена конкуренција, индустријске кризе, неизбјежне у капиталистичкој производњи, довршивале су гњечење радних класа. Калдрма великих вароши покри се овим жалосним жртвама новога економскога поретка, тих ''бескорисних'' који су били дотјерани у страховиту дилему, бити пушкаран или умријети од глади. Глад, неродице пустошиле су села, и дешавали су се призори који су подсјећали на се сељачке ратове у XIV вијеку, крваве борбе ''magri'' противу ''grassi'' у талијанским републикама. Радничко законодавство није постојало, а влада, послушно оруђе у рукама плутократије, ништа није хтјела ни да чује о томе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мисаона елита буржоазије, ''интелектуалци'' тога доба, искрено су осјећали ту дубоку и незаслужену бијаду. Религиозни, они се осјетише бpaћа тих биједних робова званога неправеднога друштва, те безимене гомиле мученика. Идеалисти, ови се осјећали рањени том мрском стварношћу, том бруталном силом материје и фаталности. И ништа природније но да је једна жена најбоље изразила ту њежност, то саучешће за паћенике. Жорж Сандова, „Изида сувременога романа, добра богиња са дојкама из којих вазда млијеко шиба”, у својим романима, у тој „ријеци од млијека”&lt;ref&gt;Jules Lemaître: ''Les contemporains'', T. IV., p. 168.&lt;/ref&gt; показује силину тога наивнога и дирљивога хуманитаризма. Најљепша епопеја људскога милосрђа, ''Јадници'', схваћена је и почета у то доба. Један од најстаријих највјернијих пријатеља [[Виктор Иго|Виктора Ига]], Огист Вакери, у својим ''Профилима и гримасама'', црта једну сцену из 1847: велики пјесник пред неколико ученика довршује читање првих глава болне историје Жана Валжана. Дан се рађа, лампа и лице блиједе, а млади ентузијасти, влажна и грозничава ока, осјећају како им се срце шири у безмјерној љубави за све што се пати.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;С друге стране, романтици су осјећали само мржњу, свирепу мржњу за буржоазе. У опште, заљубљени у јаке и интензивне боје, у егзотизам, они нијесу волили садашњост. Бајрон, његов учитељ, у својим ''Мемоарима'' дефинише на занимљив начин поезију као „осјећање старога свијета и осјећање свијета који долази&quot;. Они нијесу волили тај вијек практичан и тужан, без отмјености и без јаких страсти, гдје је идеја згњечена фактом а лијепо корисним. Нова класа господар друштва била је предмет њихове мржње. Они нијесу имали довољно презирања за ''бакале'', за ''дућанџије'', за ''филишћане'', безначајне, плитке, никакве; они су их обасипали истим презирањем којим и слике Делароша и поезију Делавиња. Флобер, у средини тијех Бувара и тијех Пекишеâ, констатовао је да „буржоази мрзе књижевност”, и говорио: „Ја називам буржоа све што мисли ниско”.&lt;ref&gt;Ренан, у 1848, овако је писао: „Ја се боље споразумијевам са простим људима, са сељаком, са радником, са старим војником. Ми говоримо готово исти језик, ја се по потреби могу разговарати са њима: то ми је потпуно немогућно са једним простачким буржоазом: ми нијесмо од исте врсте”. ''L' Avenir de la science. Pensées de 1848. Sixième Édition. Paris. 1890. p. 467.''&lt;/ref&gt; Жозеф Придом, „ученик Брара и Сент-Омера, заклети вјештак код суда”, ― „синтеза за буржоаске глупости“ како је говорио Теофил Готие, ― датира из тога времена. И Бодлер врло добро показује „ту аристократску мржњу без граница, без ограничења, без милосрђа на краљеве и на буржоазију”.&lt;ref&gt;Charles Baudelaire: ''L'art romantique'', p. 353.-354.&lt;/ref&gt;&lt;br /&gt;
Због тога орлеанска династија и побједничка буржоазија немадоше својих пјевача. Нова династија представљала је интересе и идеје буржоазије, није волила помпу и сјај Бурбона, и Алфред де Вињи, у своме дневнику хладно говори о „протестантском крунисању” Луја Филипа. Скиптар Бурбона, и сиви реденгот Наполеонов бјеху замијењени кишобраном краља-грађанина, што је било мало у стању да избије поетске изворе из тих препуних душа. На тај начин, поезија с једне стране, орлеанистичка династија и буржоазија с друге, за навијек се раздвојише.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Млада демократија привлачила је пјеснике, она им је говорила:&lt;br /&gt;
:::Мислимо мање на пастире и мислимо више на људе.&lt;br /&gt;
:::Има других предмета у свијету у коме смо, 
:::Има муклих борба и страховитих зала.&lt;ref&gt;Almanach de la France démocratique, pour 1846. Alphonse Esquiros: „Aux poètes”.&lt;/ref&gt;&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И они одговорише на тај позив.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У ''судбини поезије'', Ламартин дефинише ту умјетност на овај начин. „То је сам човјек, то је нагон свију епоха, то је унутрашњи одјек свију људских утисака, то је глас човјечанства које мисли и осјећа, сведен и изведен извјесним људима који су више луди но остали, ''mens divinior'', и који лебди над том хучном и збуњеном вревом покољења и траје послије њих, и који свједочи потомству о њиховим јецањима или њиховим радостима, о њиховим дјелима или њиховим идејама”. Он је ишао тијем путем, и нико боље од њега није пјевао велике хуманитарне идеје. Виктор Иго, остајући у интелектуалној неизвјесности, не разликујући ништа јасно, очекујући свјетлост Јунских дана 1848, ипак је чинио свој ''посао буктиње'', и имао акценте који су јављали будућега пјесника ''Казна'' и ''Легенде'' вијекова. Беранже не издаде народну ствар, и вријеме не остари срце старога пјесника. Алфред де Вињи извоље који пут сићи са своје ''куле од слонове кости'', и показа душу отворену идејама времена. Алфред де Мисе, са својим аристократским презирањем гомиле, њених потреба и болова, имао је тренутке када му је дух био широк и када је осјетио људско милосрђе. Исто тако, Теофил Готие, који, скицирајући нову пластичну и неузбудљиву поезију, јављао је долазак пјесника заљубљених у боје, вајаре строфа и резаче сликова.&lt;ref&gt;''Кариатиде'' Банвиљеве датирају из 1841, а ''Сталактити'' из 1843.&lt;/ref&gt; Огист Барбие, са мушким и снажним талентом, запостављеним у наше доба, поста осветник јавне савјести и храбар заточник Идеје. Кондотиер пера, Бартелеми, у језику сировом и живописном, подиже за једно вријеме борбену поезију до њена врхунца. Ежезип Моро и Пјер Дипон, људи из народа, бише најовлашћенији и најслађи пјесници нових идеја.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Иза њих је ишла једна мрачна гомила, каткада пјесника, али готово увијек стихотвораца, који су остављали пушку и узимали перо да испуне своју грађанску дужност и послуже ствари која им је била драга. Поезија је за њих била неки виши позив, и они су у њу стављали сву своју вјерујућу и топлу душу. Праве, високе поезије готово никада нема у њиховим дјелима, тон је емфатичан, декламаторски, усиљен, израз је нетачан, стихови су често осакаћени, идеја није свагда јасна и схватљива, али из тих пожутјелих и прашином покривених књижица диже се мирис искрености, емоције, који изазива сву ту бујну и немирну епоху.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Данас, ми још не можемо да оцијенимо идеје, наде, мржње те епохе. Ми још дишемо готово исту атмосферу, и мучни проблеми које су ти људи обиљежили, остају нам да их ријешимо. Вријеме, врховни судија, још није изрекло о њима своју пресуду. Али, рећи ће је. Тада ће се цијело човјечанство сматрати као један човјек који увијек живи и који се стално учи. Тада ће се имати поштовања и према најочигледнијим заблудама, јер су оне биле корисне у трајању истине, ограничавајући поступно број неовјерених претпоставака. Цио свијет биће сагласан да нема апсолутне и непромјењиве истине, но пролазних и релативних истина; да је у бескрајној разноликости свијета немогућно дати једно једино ријешење свим проблемима. И у тим ''temple serena'', пречишћене и слободне мисли, боље и уједначеније човјечанство, са широком и благом интелигенцијом, биће у стању да суди то ишчезло покољење. Али ми, који смо наслиједили њихове страсти и њихова неспокојства, не наслиједивши њихову моралну снагу и моћ рада, ми који идемо као и они пипајући у блиједој тами једнога свијета који се диже и другога који неће да умре, ми осјећамо за те старије наше њежности и дивљења. Као антични филозоф који је доказао покрет идући, тако су они показали смисао живота и доказали вриједност опстанка тврђењем, дјелатношћу, животом интензивним и утрошеним у напоре који не могу остати бесплодни.
:''Београд.''
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Зорa'', 1. децембар 1901. Година шеста. Стр. 398-402.
{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевност]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>s98b0ibjgw7qhudhjx5pse9i0rxoq7c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хрваштина у српскоме језику</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59934</id>
    <revision>
      <id>145846</id>
      <parentid>143758</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:06:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145846</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16165" sha1="bsjgfomg0mo29p4okawlm9crrpcqwcc" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= ХРВАШТИНА У СРПСКОМЕ ЈЕЗИКУ
| одељак=
| аутор=Љубомир Недић
| година= 1900
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Свак ко је пратио књижевност српску ван граница Краљевине морао је опазити у језику, независно од извесних покрајинских особености, које су, засада бар, неизбежне, још и једну другу појаву која прети чистоти нашег књижевнога језика. Та је појава у томе што се у књижевност, од толико година већ, стално увлаче и одомаћавају свакојаке хрватске речи које се противе нашему језику. Упоредо с њима иду обично и синтактичке конструкције које такође нису у духу нашега језика; као год ни стил какав се, опет по угледању на Хрвате, покадшто опажа у писању у тим крајевима, тако, да никоме ко иоле има осећања за језик и зна шта у српскоме језику може бити а шта не може, није тешко, по самоме језику и стилу, познати да ли је што писано у Краљевини, или ван ове, — jep cy све друге покрајине наше, посредно или непосредно, под утицајем Хрваштине. Тако је бар засада; а доцније, ако се буде овако настављало како се почело, неће томе утицају избећи ни књижевност у њој. И пошто ми ценимо чистоту језика и стила, и сматрамо да је то двоје од највеће важности за сваку књижевност, хоћемо да се зауставимо мало на овој појави и укажемо на последице од ње.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Може се, на први поглед, учинити као да у тој појави самој по себи нема ничега што би могло штетно утицати на чистоту српскога језика и начина писања. Нису ли српски и хрватски ''један'' језик, и није ли корисно да се они, у нечему провинцијално различни, приближују један другоме, да се узајамно прожимљу, да се те провинцијалне разлике тако изгладе, а они на послетку стопе у језик који ће онда доиста бити један и исти?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ми, пре свега, не мислимо да се јединству нашега књижевнога језика служи када се овоме дају два имена. Језик је тај или ''српски'', или је ''хрватски''; никако он не може бити српски ''или'' хрватски (а још мање хрватски или српски). Но да то оставимо на страну, пошто би нас оно одвело на друго, не књижевно поље, — ми не мислимо ни да се јединству књижевнога језика служи када се у њ много уносе провинцијализми. Колико је корисно поједине провинцијалне речи уносити у књижевни језик, те га, тим начином, богатити, и у томе има мере. С провинцијалним је речима као и с оним, чисто локалним речима што се чују само у појединим градовима (argot, slang); и провинцијализми су такве локалне речи, argot покрајински. И као што је недопуштено уносити оне месне речи у књижевност, тако исто треба бити пажљиви при уношењу провинцијализама. Има речи које никада неће моћи постати речима књижевнима, него ће вазда остати само провинцијализми; речи на пр. као што је ''дајбуди'' не могу се никада асимиловати књижевноме језику, и зато им није места у њему. Тако је с провинцијализмима у свима језицима; тако мора бити и у нашему. И ми морамо једном почети мислити о јединству књижевнога језика нашег. А ако би ко налазио да се тиме баш помаже то јединство, ми бисмо му приметили да се јединство у опште не састоји само у придодавању нових елемената, него још и у стапању њихову са оним чему се они придодају. Тако је у свему; па тако је и у језику.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У осталом, ово питање о провинцијализмима није оно о чему смо овде хтели расправљати. Ми смо хтели говорити о Хрваштини у српском језику, а то значи о увлачењу извесних ''страних'' речи у наш језик. Јер ''хрватске'' речи, мислимо оне праве, ''згољне'', хрватске речи, то су стране речи; то нису више речи онога језика што га је Даничић обележавао као хрватски ''или'' српски. То су нове речи новог језика, хрватског. Хрвати, о којима је Вук онако добро рекао да имају државу (какву то је њихова ствар) и да им треба још само народ, сасвим су право судили када су прионули да створе себи језик: није ли језик најбитнија одлика народа? Тако је постао од српског једног диалекта хрватски језик; онако исто као што је, постао и један ''земаљски'' (по аналогији, са ''нашки?''), по Г. Јагићу, ''босански'' језик. Ако је Хрватима тај језик добар, и они се њим споразумевају, ми против тога немамо ништа. Ми смо им дали основу, облике, и законе; речи, ако им нису добре оне које смо им ми дали, могу, слободно, и сами правити; могу их, по нама, ако хоће, узимати и из Волапика. То је њихов, ''хрватски'' језик, и они га могу удешавати како хоће. Нас се тиче наш, српски језик; њега морамо чувати од свега што би могло штетно утицати на чистоту његову, па и од Хрваштине.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Нећемо овде набрајати све оне речи што су се из ''хрватскога'' увукле у наш, српски језик. То је немогућно, а и непотребно. Важније је потражити откуда је дошло да се оне у њега увуку. Томе се, како нама изгледа, није тешко домислити. Многе су, управо све, покрајине српске у којима се негује књижевност, осим Краљевине, у додиру с Хрваштином; оне су, без мало, све под утицајем Хрваштине, једне, по томе што су под хрватском управом, а друге зато што се у њима иде на руку Хрваштини. Званични називи су хрватски; поједине речи што се у саобраћају употребљују, исто тако. Неизбежно је да се сви ти изрази одомаће, најпре у обичном говору, да после пређу и у књижевност. Када се на пр. управник зове ''равнатељ'', или када се у званичним огласима објављује каква ''дражба'', свет се напослетку, навикне на те речи, и оне временом стекну право грађанства и у књижевности и одомаће се у њој. Исто је тако и с толиким другим речима; и оне се поступно, неосетно, али и неминовно, увлаче у језик; и ми можемо читати у српским књигама и листовима на пр. ''светло'', место ''светлост''; можемо читати ''дакако'' тамо где Србин ту реч не би никада употребио („о томе, ''дакако'', треба размислити”); можемо читати ''исказе'' о ''милодарима'', речи које обичан школовани Србин, који, поред својега матерњег српског, не влада још и хрватским језиком (или бар немачким, по чијим су речима ове речи сковане) никако и не разуме. Да не помињемо даљих примера, навешћемо још само како смо, у више прилика, у изводима из записникâ Матице Српске, читали о решењима да се ''зготове'' слике неких народних добротвора. ''Готови'' се што за јело, и тако би, по тим изводима, могло изгледати да је решено да се они добротвори (из захвалности, зар?) ''in effigie'' поједу. Нека се не мисли да ми овим хоћемо да правимо јевтине досетке: ствар је ова и сувише озбиљна да би око ње требало водити шалу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Оваквих, ''хрватских'', управо никаквих речи може се читати у књигама и листовима што излазе ван Краљевине пуно; неки од њих могу се покадшто читати и у листовима што у Београду излазе, нарочито откако су у њима почели писати извесни новинари из такозване Троједне Краљевине. Да такве речи не богате наш језик, мислимо да не треба нарочито доказивати. Оне му могу само удити, и зато им није места у српскоме писању. И не само да овим речима што су узете непосредно из ''хрватскога'' није места у српскоме писању, него ни онима које су, по угледању на Хрвате, сковане по немачким неким речима. И то је, у неколико, и посредно, утицај Хрваштине: ми видимо како Хрвати раде, и мислимо да и ми треба тако да радимо. Ми мислимо да у нашем језику ''мора'' бити свију оних речи што их има у немачкоме, и мислимо, још, да нам их ваља ковати по немачкоме, ропски, да у свему, по основи и како су из ње изведене, изгледају на оне немачке речи. Они који такве речи кују изгледа да не воде никаква рачуна о томе да сваки језик има ''својих'' речи и да оне које су добре у једном језику не морају зато бити добре, исто такве, и у другоме; и да зато, ако се оне већ морају ковати, треба их удесити онако како ће оне најбоље одговарати језику у који се уводе. Узмимо, примера ради, у нас, по готово, већ одомаћену реч ''уџбеник''. Ми о тој речи, истина, не знамо да ли је она узета од Хрвата или је она у нас скована; толико је извесно да је она скована онако како Хрвати себи кују сличне речи. Исто је тако, за нас бар, извесно да је то неспретна, какофонична реч. Али то не чини ништа: нама ''треба'' таква реч, а ми је бољу не можемо сковати но овакву каква је. И доиста не можемо, — ако се вежемо за немачку реч. Али зашто бисмо се везивали за њу? Зашто бисмо ми своју реч морали удешавати према Lehrbuch, када Французи за оно што та реч треба да означи кажу traité, а Енглези text-book? И ако је ове речи још незгодније узимати за основу новој српској речи но ону немачку, — толико из њих бар можемо видети да се не морамо везивати ни за једну страну, него сасвим самостално удесити своју реч као што су и други удесили своју.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Као што је с овом тако је и с многим другим речима: и оне се, исто тако, кују како ће у свему изгледати на немачке по којима су сковане. Ми и у томе, као што рекосмо, видимо, донекле бар, и посредно, утицај Хрваштине. И тај посредни, као год и онај непосредни утицај треба сузбијати, — ако нећемо да нам, једнога дана, књижевни језик ''доиста'' буде српски ''или'' хрватски.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Зора'', 1. 9. 1900. Година пета. стр. 267-270.

{{ЈВ-аутор|Љубомир Недић|1902}}
[[Категорија:Српска књижевност]]
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Љубомир Недић]]</text>
      <sha1>bsjgfomg0mo29p4okawlm9crrpcqwcc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чучук-Стана/Почетак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59941</id>
    <revision>
      <id>145886</id>
      <parentid>144439</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:48:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145886</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1737" sha1="1gh17msoumvmim1k2vslah4j6f0zhfi" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
| -{Почетак}- 
| [[Чучук-Стана|-{Садржај}-]]
| -{X}-
| [[Чучук-Стана/I|-{I}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
Ком Србину није познато име Ајдук-Вељкове „дилбер” Чучук Стане? Народна песма спомиње увек и њу уз славно име Ајдук-Вељково, а сад је већ и на позорници гледамо у познатом Драгашевићеву делу. Али и у песми и на позорници видимо је само као пратилицу Ајдук-Вељкову. Смрт његова прекида и наше даље знање о њој, осим кратког наговештаја у Милићевићевој „Кнежевини Србији”, где стоји, да се Чучук-Стана доцније удала за грчког капетана Јоргаћа, да је с њим родила троје деце и да је умрла 1848. у Атини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Попунити по могућству по гдекоју празнину у биографији ове дичне Српкиње, обелоданити по гдекоји податак из бурног и занимљивог живота њеног, биће скромни задатак ових редака.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
16. 8. 1900. ''Нова искра'', Бр. 8. стр. 230.&lt;br /&gt;
{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}</text>
      <sha1>1gh17msoumvmim1k2vslah4j6f0zhfi</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чучук-Стана/I</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59942</id>
    <revision>
      <id>145887</id>
      <parentid>144440</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:49:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145887</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4585" sha1="oo387knhserqp2bujkf3c79mm59rejo" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
| -{'''I'''}- 
| [[Чучук-Стана/Почетак|-{Почетак}-]]
| -{X}-
| [[Чучук-Стана/II|-{II}-]]
}}
{{gap}}Чучук-Стана се родила око 1797. у Сиколу у округу Крајинском. Пореклом је из Херцеговине, откуд јој се дед њен са своја три сина одселио најпре у Влашку; и пошто му се тамо није допало, врати се из Влашке и настани се у Сиколу. Отуда му се један син врати у Херцеговину и доведе оданде још нових досељеника, те тако Сиколе населе сами Херцеговци.&lt;br /&gt;
Сва три сина првог сиколског насељеника прозову се различним презименима: ''Нерић'', ''Велимировић'' и ''Пљештић''. Један од них тројице запопи се и оде у Неготин, где постане прота. Пљештић остане у Сиколу и роди кћери: ''Стану'' (Чучук-Стану), ''Стојну'' и ''Стамену''.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све три кћери (још док су мале биле) пошље Пљештић у Банат у Белу Цркву, где су биле код тамошњег попа и училе женски рад. По жељи очиној носиле су све три сестре у Белој Цркви мушке немачке хаљине, па су се доцније у тим хаљинама вратиле у свој завичај. Чудновата она жеља Пљештићева објашњује се тиме, што он све дотле није имао мушкога порода. Најмлађе дете, ''Михаило'', родило му се много доцније, и било је још на сиси, кад се збила катастрофа 1813. године.&lt;br /&gt;
{{gap}}Године 1812. бавио се Ајдук-Вељко у Неготину у кући тамошњег проте, стрица Станина. Неки од његових момака похарају Сиколе и још нека села и том приликом однесу и Станине дарове. Стани је тада могло бити око петнаест година. Она узме за руку своју млађу сестру Стојну и оде на тужбу Ајдук-Вељку. ''„Господару”'' — отпоче она — ''„зар твоји момци не знају Турке убијата, него девојачке дарове красти?”''&lt;br /&gt;
{{gap}}Ајдук-Вељко се тргне. Овако је њиме још нико није говорио. Загледа се у лепо, одважно девојче, што ту пред њим стајаше, држећи за руку своју млађу сестру.&lt;br /&gt;
{{gap}}У то уђе и прота, и Ајдук Вељко разабра, да је лепа тужитељка протина синовица. На столу пред Ајдук-Вељком стајала је хрпа златног и сребрног новца. Он заграби из гомиле, колико му је у обе шаке стало, па пружи новце млађој сестри, која то прими у мисли, да је то накнада за сестрине дарове. Ајдук-Вељко заграби и по други пут, и обаспе златном кишом Чучук-Стану, која зачуђено прими богат поклон из Вељкове руке: ''„Сад сам те даривао, моја си!”'' одговори Ајдук-Вељно младој тужитељци, која врисне од ужаса.&lt;br /&gt;
{{gap}}Така је била просидба Ајдук-Вељкова. Чучук-Стана постане Вељкова жена, а прва његова жена Марија, сестра Станоје Главаша, одсели се у Јагодину.&lt;br /&gt;

== Извор ==
16. 8. 1900. ''Нова искра'', Бр. 8. стр. 230.&lt;br /&gt;
{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}</text>
      <sha1>oo387knhserqp2bujkf3c79mm59rejo</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145888</id>
      <parentid>145887</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:50:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145888</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4672" sha1="96c0upt5953otgps0ld7jowlu3mokgx" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
| -{'''I'''}- 
| [[Чучук-Стана/Почетак|-{Почетак}-]]
| -{X}-
| [[Чучук-Стана/II|-{II}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Чучук-Стана се родила око 1797. у Сиколу у округу Крајинском. Пореклом је из Херцеговине, откуд јој се дед њен са своја три сина одселио најпре у Влашку; и пошто му се тамо није допало, врати се из Влашке и настани се у Сиколу. Отуда му се један син врати у Херцеговину и доведе оданде још нових досељеника, те тако Сиколе населе сами Херцеговци.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сва три сина првог сиколског насељеника прозову се различним презименима: ''Нерић'', ''Велимировић'' и ''Пљештић''. Један од них тројице запопи се и оде у Неготин, где постане прота. Пљештић остане у Сиколу и роди кћери: ''Стану'' (Чучук-Стану), ''Стојну'' и ''Стамену''.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све три кћери (још док су мале биле) пошље Пљештић у Банат у Белу Цркву, где су биле код тамошњег попа и училе женски рад. По жељи очиној носиле су све три сестре у Белој Цркви мушке немачке хаљине, па су се доцније у тим хаљинама вратиле у свој завичај. Чудновата она жеља Пљештићева објашњује се тиме, што он све дотле није имао мушкога порода. Најмлађе дете, ''Михаило'', родило му се много доцније, и било је још на сиси, кад се збила катастрофа 1813. године.&lt;br /&gt;
{{gap}}Године 1812. бавио се Ајдук-Вељко у Неготину у кући тамошњег проте, стрица Станина. Неки од његових момака похарају Сиколе и још нека села и том приликом однесу и Станине дарове. Стани је тада могло бити око петнаест година. Она узме за руку своју млађу сестру Стојну и оде на тужбу Ајдук-Вељку. ''„Господару”'' — отпоче она — ''„зар твоји момци не знају Турке убијата, него девојачке дарове красти?”''&lt;br /&gt;
{{gap}}Ајдук-Вељко се тргне. Овако је њиме још нико није говорио. Загледа се у лепо, одважно девојче, што ту пред њим стајаше, држећи за руку своју млађу сестру.&lt;br /&gt;
{{gap}}У то уђе и прота, и Ајдук Вељко разабра, да је лепа тужитељка протина синовица. На столу пред Ајдук-Вељком стајала је хрпа златног и сребрног новца. Он заграби из гомиле, колико му је у обе шаке стало, па пружи новце млађој сестри, која то прими у мисли, да је то накнада за сестрине дарове. Ајдук-Вељко заграби и по други пут, и обаспе златном кишом Чучук-Стану, која зачуђено прими богат поклон из Вељкове руке: ''„Сад сам те даривао, моја си!”'' одговори Ајдук-Вељно младој тужитељци, која врисне од ужаса.&lt;br /&gt;
{{gap}}Така је била просидба Ајдук-Вељкова. Чучук-Стана постане Вељкова жена, а прва његова жена Марија, сестра Станоје Главаша, одсели се у Јагодину.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
16. 8. 1900. ''Нова искра'', Бр. 8. стр. 230.&lt;br /&gt;
{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}</text>
      <sha1>96c0upt5953otgps0ld7jowlu3mokgx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145891</id>
      <parentid>145888</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:52:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145891</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4659" sha1="csplvpy6f10sy4uzfe6dyjkwo8mywzc" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
|
| [[Чучук-Стана/Почетак|-{Почетак}-]]
| -{I}-
| [[Чучук-Стана/II|-{II}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Чучук-Стана се родила око 1797. у Сиколу у округу Крајинском. Пореклом је из Херцеговине, откуд јој се дед њен са своја три сина одселио најпре у Влашку; и пошто му се тамо није допало, врати се из Влашке и настани се у Сиколу. Отуда му се један син врати у Херцеговину и доведе оданде још нових досељеника, те тако Сиколе населе сами Херцеговци.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сва три сина првог сиколског насељеника прозову се различним презименима: ''Нерић'', ''Велимировић'' и ''Пљештић''. Један од них тројице запопи се и оде у Неготин, где постане прота. Пљештић остане у Сиколу и роди кћери: ''Стану'' (Чучук-Стану), ''Стојну'' и ''Стамену''.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све три кћери (још док су мале биле) пошље Пљештић у Банат у Белу Цркву, где су биле код тамошњег попа и училе женски рад. По жељи очиној носиле су све три сестре у Белој Цркви мушке немачке хаљине, па су се доцније у тим хаљинама вратиле у свој завичај. Чудновата она жеља Пљештићева објашњује се тиме, што он све дотле није имао мушкога порода. Најмлађе дете, ''Михаило'', родило му се много доцније, и било је још на сиси, кад се збила катастрофа 1813. године.&lt;br /&gt;
{{gap}}Године 1812. бавио се Ајдук-Вељко у Неготину у кући тамошњег проте, стрица Станина. Неки од његових момака похарају Сиколе и још нека села и том приликом однесу и Станине дарове. Стани је тада могло бити око петнаест година. Она узме за руку своју млађу сестру Стојну и оде на тужбу Ајдук-Вељку. ''„Господару”'' — отпоче она — ''„зар твоји момци не знају Турке убијата, него девојачке дарове красти?”''&lt;br /&gt;
{{gap}}Ајдук-Вељко се тргне. Овако је њиме још нико није говорио. Загледа се у лепо, одважно девојче, што ту пред њим стајаше, држећи за руку своју млађу сестру.&lt;br /&gt;
{{gap}}У то уђе и прота, и Ајдук Вељко разабра, да је лепа тужитељка протина синовица. На столу пред Ајдук-Вељком стајала је хрпа златног и сребрног новца. Он заграби из гомиле, колико му је у обе шаке стало, па пружи новце млађој сестри, која то прими у мисли, да је то накнада за сестрине дарове. Ајдук-Вељко заграби и по други пут, и обаспе златном кишом Чучук-Стану, која зачуђено прими богат поклон из Вељкове руке: ''„Сад сам те даривао, моја си!”'' одговори Ајдук-Вељно младој тужитељци, која врисне од ужаса.&lt;br /&gt;
{{gap}}Така је била просидба Ајдук-Вељкова. Чучук-Стана постане Вељкова жена, а прва његова жена Марија, сестра Станоје Главаша, одсели се у Јагодину.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
16. 8. 1900. ''Нова искра'', Бр. 8. стр. 230.&lt;br /&gt;
{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}</text>
      <sha1>csplvpy6f10sy4uzfe6dyjkwo8mywzc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чучук-Стана/II</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59943</id>
    <revision>
      <id>145889</id>
      <parentid>144441</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:51:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145889</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4891" sha1="ko7bb2ondq90x1w07djeikj0q2d1biz" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
| -{'''II'''}- 
| [[Чучук-Стана/I|-{I}-]]
| -{X}-
| [[Чучук-Стана/III|-{III}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Стана је живела с Вељком мало дуже од године дана. Брачни њихов живот био је праћен непрекидном праском пушака и грмљавом топова.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стана није само ракијом служила дружину Ајдук-Вељкову, нити је само јављала Вељкове заповести сеиз-баши, да му спреме љутог хата „Кушљу”. Она је уз Ајдук-Вељка често била и на окршају, где су се ране делиле и добијале. Тако је од голубице постала соколица, од нежног девојчета јунакиња. Из тог доба су њене четири ране, две на нози и једна на рамену од пушчаног зрна, и једна на потиљку од јатагана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Док се Ајдук-Вељко с Турцима био на Неготину, протури се кроз турску војску чувени грчки капетан ''Јоргаћ'' са још шест другова. Страна Ајдук-Вељкова ове пребегле није могла распознати од Турака, и у том неспоразумљењу у мал не бише побијени од Срба, којима су у помоћ долазили. Срећом стигне Ајдук-Вељко још на време и избави их. Ајдук-Вељко и Јоргаћ знали су још пре један за другога, а сад су се лично познали и побратили.&lt;br /&gt;
{{gap}}После смрти Вељкове Стана се бавила неко време у Великом Бечкереку. Млада удовица првог српског јунака била је предмет велике пажње и живог саучешћа. Један од најотменијих бечкеречких Срба понуди јој своју руку. Она је одбије. „Била сам за јунаком”, рече она, „и ако се још узудајем, поћи ћу само за јунака.” И одржала је реч.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из Бечкерека је отишла у Белу Цркву, где се још дететом бавила, као што је горе казано. Ту је провела више година, и доцније се удала за капетана Јоргаћа, побратима Ајдук-Вељкова. Jopгаћ је после пада Неготина још неко време војевао с Турцима на своју руку, а после је ступио у коло „Хетериста”, који су ставили себи за задатак „Ослобођење Грка.” Које се године састао са Чучук-Станом, не зна се тачно; али сва је прилика, да је то било у Белој Цркви, и да није било после год. 1817. Карађорђе, кад је те године у Србију долазио, био је пуне три недеље дана прикривен у стану Чучук Станином у Белој Цркви. Како је и тај долазак Карађорђев био у свези са плановима хетериста, међу којима је Јоргаћ био један од најглавнијих, даје се закључити, да су у то доба Jopгаћ и Стана били већ заједно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Још у Белој Цркви родила је Стана с Јоргаћем свога првенца ''Милана''. А како су у то доба планови теорије већ сазревали, и како су хетеристе Влашку и Молдавску изабрали за поприште, на ком ће да отпочне свети рат за ослобођење грчког племена: Jopгаћ се с породицом пресели из Беле Цркве у Влашку, да се онде нађе, кад буде дошло до окршаја.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
16. 8. 1900. ''Нова искра'', Бр. 8. стр. 230-231.&lt;br /&gt;
{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}</text>
      <sha1>ko7bb2ondq90x1w07djeikj0q2d1biz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145892</id>
      <parentid>145889</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:53:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145892</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4878" sha1="79e7wdmerwcj891uo5tcdye338zi3pr" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
|
| [[Чучук-Стана/I|-{I}-]]
| -{II}-
| [[Чучук-Стана/III|-{III}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Стана је живела с Вељком мало дуже од године дана. Брачни њихов живот био је праћен непрекидном праском пушака и грмљавом топова.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стана није само ракијом служила дружину Ајдук-Вељкову, нити је само јављала Вељкове заповести сеиз-баши, да му спреме љутог хата „Кушљу”. Она је уз Ајдук-Вељка често била и на окршају, где су се ране делиле и добијале. Тако је од голубице постала соколица, од нежног девојчета јунакиња. Из тог доба су њене четири ране, две на нози и једна на рамену од пушчаног зрна, и једна на потиљку од јатагана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Док се Ајдук-Вељко с Турцима био на Неготину, протури се кроз турску војску чувени грчки капетан ''Јоргаћ'' са још шест другова. Страна Ајдук-Вељкова ове пребегле није могла распознати од Турака, и у том неспоразумљењу у мал не бише побијени од Срба, којима су у помоћ долазили. Срећом стигне Ајдук-Вељко још на време и избави их. Ајдук-Вељко и Јоргаћ знали су још пре један за другога, а сад су се лично познали и побратили.&lt;br /&gt;
{{gap}}После смрти Вељкове Стана се бавила неко време у Великом Бечкереку. Млада удовица првог српског јунака била је предмет велике пажње и живог саучешћа. Један од најотменијих бечкеречких Срба понуди јој своју руку. Она је одбије. „Била сам за јунаком”, рече она, „и ако се још узудајем, поћи ћу само за јунака.” И одржала је реч.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из Бечкерека је отишла у Белу Цркву, где се још дететом бавила, као што је горе казано. Ту је провела више година, и доцније се удала за капетана Јоргаћа, побратима Ајдук-Вељкова. Jopгаћ је после пада Неготина још неко време војевао с Турцима на своју руку, а после је ступио у коло „Хетериста”, који су ставили себи за задатак „Ослобођење Грка.” Које се године састао са Чучук-Станом, не зна се тачно; али сва је прилика, да је то било у Белој Цркви, и да није било после год. 1817. Карађорђе, кад је те године у Србију долазио, био је пуне три недеље дана прикривен у стану Чучук Станином у Белој Цркви. Како је и тај долазак Карађорђев био у свези са плановима хетериста, међу којима је Јоргаћ био један од најглавнијих, даје се закључити, да су у то доба Jopгаћ и Стана били већ заједно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Још у Белој Цркви родила је Стана с Јоргаћем свога првенца ''Милана''. А како су у то доба планови теорије већ сазревали, и како су хетеристе Влашку и Молдавску изабрали за поприште, на ком ће да отпочне свети рат за ослобођење грчког племена: Jopгаћ се с породицом пресели из Беле Цркве у Влашку, да се онде нађе, кад буде дошло до окршаја.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
16. 8. 1900. ''Нова искра'', Бр. 8. стр. 230-231.&lt;br /&gt;
{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}</text>
      <sha1>79e7wdmerwcj891uo5tcdye338zi3pr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чучук-Стана/III</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59944</id>
    <revision>
      <id>145890</id>
      <parentid>139727</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:52:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145890</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11255" sha1="rvicgp2e6qyv5kcyyqaeg720upkg4p0" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
| -{'''III'''}- 
| [[Чучук-Стана/II|-{II}-]]
| -{X}-
| [[Чучук-Стана/IV|-{IV}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}У Влашкој је тада владао Кнез Александар Караџа, ако се може владом назвати кад коме у исто време двојица заповедају. Караџи су долазиле заповести и из Цариграда и из Петрограда, које су често једна другој супротне биле, и између којих је Караџа вешто лавирати морао. У Цариграду се тада већ слутило нешто о плановима грчких хетериста и с удвојеном пажњом се мотрило на све појаве у полуслободним хришћанским државицама, Србији, Влашкој и Молдавији, како би се сваки овакав покрет одмах у постанку угушити могао. На против, Русија беше најјаче, да не рекнем једино, поуздање хетериста. Најглавнији покретачи хетерије (Каподистрија, браћа Ипсиландије) беху у руској државној служби, а и сам цар Александар беше плановима хетерије наклоњен, докле га аустријски министар Метерних од тих симпатија није одвратно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Jopгаћ још није ни слутио колика му опасност прети у Влашкој. Његово име беше тада већ чувено и међу Хришћанима и међу Турцима. Дика и понос хришћанскога света, беше Турцима више свега страшно и мрско име Јоргаћево, чија је сабља толике турске мајке уцвелила. Његова глава беше у Турској већ одавно уцењена, и могло се мислити, да Порта неће трпети, да се њен најопаснији противник слободно шеће по њеној вазалној земљи. Али да ће живот ''хришћанског борца'' на ''хришћанском земљишту'' бити у опасности, да ће ''хришћанске власти'' бити готове да над јунаком Јоргаћем изврше ''турску пресуду'' — томе се нико није могао надати. Па ипак се тако догодило.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јоргаћ са женом и сином Миланом пређе у Влашку и упути се Краљеву. У околини Краљева зауставе га турски и влашки четници, и допрате у варош. О том одмах буде извештен Кнез Караџа у Букурешту, и овај под притиском турских власти, и да се не би Порти замерио, нареди да се Јоргаћ посече.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али док је ђаво свој посао вршио, дотле је и анђео чинио своје. У исто време, кад и Караџи, стигао је у Букурешт извештај и руском конзулу, код кога је секретар био Грк, члан хетерије. Руски конзул подсети Караџу на велику одговорност, коју ће на себе навући, ако турској освети жртвује хришћанског јунака и ако га погуби без суда и доказане кривице. Караџа се тргне натраг и одмах отправи скоротечу у Краљево, да се Јоргаћ не погуби, него да се у Букурешт доведе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дотле је у Краљеву све било на ногама. Кад је стигла наредба, да се Јоргаћ посече, били су сви као громом поражен… Грађани су знали, да је порука отишла руском конзулу и уздали се у његово посредовање: али су турске власти журиле, да се наредба Караџина одмах изврши. Ако је дакле било још каквог спасења, могло је бити само у одлагању и отезању.&lt;br /&gt;
{{gap}}Припреме су чињене, да се Јоргаћ у вароши погуби. Грађани се листом дигну и замоле власт, да то не чини. „Јоргаћ је на гласу јунак”, — говораху они, — „а његова дружина велика, и сви ће за њим у ватру у воду. Кад чују да је Јоргаћ у вароши погубљен, помислиће, да је то по жељи грађана учињено, и гледаће, да нам се како било освете. Кад већ мора гинути, нека гине бар на пољу. За власт је то све једно, а грађани неће стрепити од освете момака Јоргаћевих, који су раштркани које где, али који се за часак могу искупити и направити триста чуда од вароши.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Власт одобри жељу грађана и нареди да се Јоpгаћ погуби изван вароши. Тиме је добивено нешто времена, а онда је сваки тренутак био скуп. Гласник из Букурешта очекивао се сваки час.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међу тим је време протицало, а гласника још нема. Што се год могло, то се и учинило, а сад се морало приступити извршењу краљеве наредбе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јоргаћ се опрости са породицом и попне се на кола, која ће га извести до губилишта. Силан је свет прекрилио све улице, којим ће спровод да прође.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стана је неко време као изван себе гледала шта се око ње збива. Тек кад се спровод кренуо, дође она к себи, и на мах јој се поврати сва снага духа њеног. Та овај ће дан да јој одузме и другог мужа, да је и по други пут начини удовицом! Па да јој бар на бојишту гине и други војно, као што јој и први погинуо, ни по јада! Али на губилишту скончати под руком џелатовом, као злочинац, та мисао беше за Стану страшнија и од саме смрти!&lt;br /&gt;
{{gap}}Њој се смрче пред очима, она заборави да јој треба живети за нејаког синчића Милана и за друго живо чедо, које јој је већ заиграло под срдашцем. Све јој се мисли стекоше у ову једну: избавити мужа свог, или с њим заједно умрети!&lt;br /&gt;
{{gap}}Као муња полети она колима и ухвати се обема рукама за точак: ''„Најпре ће преко мене прећи ови точкови, најпре морате убити мене, па тек онда мога мужа!”''&lt;br /&gt;
{{gap}}Кола стадоше. Убезекнути стражари нису знали шта да раде. Народ се дивио јуначкој жени и гласно је одобравао њено одважно понашање. Ни опомене, ни претње, не могоше поколебати храбру жену у њеној тврдој одлуци.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај Станин корак повукао је за собом ново застајање, а у том застајању био је спас Јоргаћев. Док је текла препирка око Јоргаћевих кола, дотрче људи и јаве, да се друмом букурешким диже читав облак од прашине. Сад сав народ у глас стане тражити, да се причека, док не види, хоће ли у тој прашини бити кнежев гласник и какву ће одлуку донети.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је и било. Гласник је стигао још на време, и донео ону доцнију Караџину одлуку, услед које је Јоргаћ с породицом одмах у Букурешт отправљен.&lt;br /&gt;
{{gap}}У Букурешту је Јоргаћ провео осам дана у руском конзулату. За то је време проглашен од Караџе за невина, а доцније је ступио и у службу код Караџе као ''„питар”'' (што ће рећи, дворски управник).&lt;br /&gt;
{{gap}}Караџа је чуо за Станино јуначко понашање у Краљеву и желео је видети. Она му оде да се уједно захвали, што јој је мужа помиловао. Караџа видећи је у благословеном стању понуди јој се за крштенога кума. Стана роди сина, који на крштењу добије Караџино име Александар.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мало за тим Јоргаћ се одужио Караџи за учињену му милост. Караџа падне код Порте у немилост, а у исто доба буде и тужен код Порте од Румуна самих. Не имајући ослонца ни у Порти, ни у народу, реши се да побегне у Ердељ, и у томе му је ишао на руку Jopгаћ ca својим момцима, које је у то доба имао размештене по селима.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
16. 8. 1900. ''Нова искра'', Бр. 8. стр. 231-232.&lt;br /&gt;
{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}</text>
      <sha1>rvicgp2e6qyv5kcyyqaeg720upkg4p0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145893</id>
      <parentid>145890</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:53:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145893</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11242" sha1="54qluoes5anf0qa6sc6m1i45ifr65nf" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
|
| [[Чучук-Стана/II|-{II}-]]
| -{III}-
| [[Чучук-Стана/IV|-{IV}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}У Влашкој је тада владао Кнез Александар Караџа, ако се може владом назвати кад коме у исто време двојица заповедају. Караџи су долазиле заповести и из Цариграда и из Петрограда, које су често једна другој супротне биле, и између којих је Караџа вешто лавирати морао. У Цариграду се тада већ слутило нешто о плановима грчких хетериста и с удвојеном пажњом се мотрило на све појаве у полуслободним хришћанским државицама, Србији, Влашкој и Молдавији, како би се сваки овакав покрет одмах у постанку угушити могао. На против, Русија беше најјаче, да не рекнем једино, поуздање хетериста. Најглавнији покретачи хетерије (Каподистрија, браћа Ипсиландије) беху у руској државној служби, а и сам цар Александар беше плановима хетерије наклоњен, докле га аустријски министар Метерних од тих симпатија није одвратно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Jopгаћ још није ни слутио колика му опасност прети у Влашкој. Његово име беше тада већ чувено и међу Хришћанима и међу Турцима. Дика и понос хришћанскога света, беше Турцима више свега страшно и мрско име Јоргаћево, чија је сабља толике турске мајке уцвелила. Његова глава беше у Турској већ одавно уцењена, и могло се мислити, да Порта неће трпети, да се њен најопаснији противник слободно шеће по њеној вазалној земљи. Али да ће живот ''хришћанског борца'' на ''хришћанском земљишту'' бити у опасности, да ће ''хришћанске власти'' бити готове да над јунаком Јоргаћем изврше ''турску пресуду'' — томе се нико није могао надати. Па ипак се тако догодило.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јоргаћ са женом и сином Миланом пређе у Влашку и упути се Краљеву. У околини Краљева зауставе га турски и влашки четници, и допрате у варош. О том одмах буде извештен Кнез Караџа у Букурешту, и овај под притиском турских власти, и да се не би Порти замерио, нареди да се Јоргаћ посече.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али док је ђаво свој посао вршио, дотле је и анђео чинио своје. У исто време, кад и Караџи, стигао је у Букурешт извештај и руском конзулу, код кога је секретар био Грк, члан хетерије. Руски конзул подсети Караџу на велику одговорност, коју ће на себе навући, ако турској освети жртвује хришћанског јунака и ако га погуби без суда и доказане кривице. Караџа се тргне натраг и одмах отправи скоротечу у Краљево, да се Јоргаћ не погуби, него да се у Букурешт доведе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дотле је у Краљеву све било на ногама. Кад је стигла наредба, да се Јоргаћ посече, били су сви као громом поражен… Грађани су знали, да је порука отишла руском конзулу и уздали се у његово посредовање: али су турске власти журиле, да се наредба Караџина одмах изврши. Ако је дакле било још каквог спасења, могло је бити само у одлагању и отезању.&lt;br /&gt;
{{gap}}Припреме су чињене, да се Јоргаћ у вароши погуби. Грађани се листом дигну и замоле власт, да то не чини. „Јоргаћ је на гласу јунак”, — говораху они, — „а његова дружина велика, и сви ће за њим у ватру у воду. Кад чују да је Јоргаћ у вароши погубљен, помислиће, да је то по жељи грађана учињено, и гледаће, да нам се како било освете. Кад већ мора гинути, нека гине бар на пољу. За власт је то све једно, а грађани неће стрепити од освете момака Јоргаћевих, који су раштркани које где, али који се за часак могу искупити и направити триста чуда од вароши.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Власт одобри жељу грађана и нареди да се Јоpгаћ погуби изван вароши. Тиме је добивено нешто времена, а онда је сваки тренутак био скуп. Гласник из Букурешта очекивао се сваки час.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међу тим је време протицало, а гласника још нема. Што се год могло, то се и учинило, а сад се морало приступити извршењу краљеве наредбе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јоргаћ се опрости са породицом и попне се на кола, која ће га извести до губилишта. Силан је свет прекрилио све улице, којим ће спровод да прође.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стана је неко време као изван себе гледала шта се око ње збива. Тек кад се спровод кренуо, дође она к себи, и на мах јој се поврати сва снага духа њеног. Та овај ће дан да јој одузме и другог мужа, да је и по други пут начини удовицом! Па да јој бар на бојишту гине и други војно, као што јој и први погинуо, ни по јада! Али на губилишту скончати под руком џелатовом, као злочинац, та мисао беше за Стану страшнија и од саме смрти!&lt;br /&gt;
{{gap}}Њој се смрче пред очима, она заборави да јој треба живети за нејаког синчића Милана и за друго живо чедо, које јој је већ заиграло под срдашцем. Све јој се мисли стекоше у ову једну: избавити мужа свог, или с њим заједно умрети!&lt;br /&gt;
{{gap}}Као муња полети она колима и ухвати се обема рукама за точак: ''„Најпре ће преко мене прећи ови точкови, најпре морате убити мене, па тек онда мога мужа!”''&lt;br /&gt;
{{gap}}Кола стадоше. Убезекнути стражари нису знали шта да раде. Народ се дивио јуначкој жени и гласно је одобравао њено одважно понашање. Ни опомене, ни претње, не могоше поколебати храбру жену у њеној тврдој одлуци.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај Станин корак повукао је за собом ново застајање, а у том застајању био је спас Јоргаћев. Док је текла препирка око Јоргаћевих кола, дотрче људи и јаве, да се друмом букурешким диже читав облак од прашине. Сад сав народ у глас стане тражити, да се причека, док не види, хоће ли у тој прашини бити кнежев гласник и какву ће одлуку донети.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је и било. Гласник је стигао још на време, и донео ону доцнију Караџину одлуку, услед које је Јоргаћ с породицом одмах у Букурешт отправљен.&lt;br /&gt;
{{gap}}У Букурешту је Јоргаћ провео осам дана у руском конзулату. За то је време проглашен од Караџе за невина, а доцније је ступио и у службу код Караџе као ''„питар”'' (што ће рећи, дворски управник).&lt;br /&gt;
{{gap}}Караџа је чуо за Станино јуначко понашање у Краљеву и желео је видети. Она му оде да се уједно захвали, што јој је мужа помиловао. Караџа видећи је у благословеном стању понуди јој се за крштенога кума. Стана роди сина, који на крштењу добије Караџино име Александар.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мало за тим Јоргаћ се одужио Караџи за учињену му милост. Караџа падне код Порте у немилост, а у исто доба буде и тужен код Порте од Румуна самих. Не имајући ослонца ни у Порти, ни у народу, реши се да побегне у Ердељ, и у томе му је ишао на руку Jopгаћ ca својим момцима, које је у то доба имао размештене по селима.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
16. 8. 1900. ''Нова искра'', Бр. 8. стр. 231-232.&lt;br /&gt;
{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}</text>
      <sha1>54qluoes5anf0qa6sc6m1i45ifr65nf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чучук-Стана/IV</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59945</id>
    <revision>
      <id>145905</id>
      <parentid>139728</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:27:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145905</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5744" sha1="s7a6id0qtppksf9m4zgrkpj1gg48kar" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
| 
| [[Чучук-Стана/III|-{III}-]]
| -{IV}-
| [[Чучук-Стана/V|-{V}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}У Букурешту је затекао Чучук-Стану устанак грчких хетериста 1821. Овде јој се родило и треће њено дете, кћи ''Јевросима'', која и сад&lt;ref&gt;Ово је писано 1884. г.&lt;/ref&gt; живи у Атини. Кад је већ извесно било, да ће се рат несрећно свршити, остави Стана Букурешт и настани се с децом у Хотину у Русији (Бесарабији).&lt;br /&gt;
{{gap}}Јоргаћа свога није више видела. Он беше душа овом целом покрету, који се његовим подстицањем започео а његовом јуначком смрћу завршио.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није ми намера да описујем цео ток овога знаменитога и несрећног рата. Само га се у толико морам дотаћи, у колико је у свези са главним лицем, за чију се биографију ове врсте пишу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Војска хетериста беше разбијена, врховни вођ Александар Косилантија беше већ из Влашке у Ердељ умакао. Турци беху већ заузели и Влашку и Молдавску. Од свију хетеријских чета остаде само још једна, а то беше чета Јоргаћева на северном крају Молдавске.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са овом четом, у којој беше до 480 друга, затворио се Јоргаћ у ''манастиру Секу'' опкољеном са свију страна многобројном турском војском.&lt;br /&gt;
{{gap}}У чети Јоргаћевој било је доста и Срба још из Ајдук-Вељкове војске. Од ових су запамћена тројица: један ''архимандрит'', чије име не могох дознати, ''Петар Дубоњац'', муж Стојне, млађе сестре Станине, и ''Никола Петровић'', пушкар, родом из Неготина.&lt;br /&gt;
{{gap}}Храбра ова четица борила се дуже време с надмоћнијом турском силом. Али је већ и храна и џебана била на измаку, а помоћи ни од куда. Јоргаћ се реши да погине са дружином а да се не предаје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Он зовне на страну Николу, одсече прамен своје косе и преда га Николи.&lt;br /&gt;
{{gap}}— „Гледај, рече му Јоргаћ: ако икако можеш, да се провучеш кроз турску војску; па ако се спасеш богом те заклињем, однеси мојој жени и деци овај прамен косе. Нека им је то спомен од мене!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Никола оде. Јоргаћ са још шесторицом друга (међу њима онај Србин архимандрит, Петар Дубоњац пашеног Јоргаћев и Фармаћ с којим је Јоргаћ некада Ајдук-Вељку пребегао) сиђе дође у манастирски подрум, где им је џебана била. Осталима заповеди, да отворе манастирску капију на коју сад навале Турци. Жесток се бој заметне. Хришћански борци гинули су као некад Леонидина јуначка дружина код Термопила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад Турци после очајничке борбе заузму манастир и кад им се дивљи победни усклици стану разлегати над Јоргаћем и његовом одважном дружином, тада Јоргаћ учини што и наш Синђелић: запали џебану и са својим на смрт спремним друговима одлети у ваздух, а с њима уједно и њихови бесни победиоци! Један исти тренутак начини удовицом и Стану и њену сестру Стојну!&lt;br /&gt;
{{gap}}Никола се није могао неопажен провући кроз турску војску. Њега заробе Турци и доведу пред пашу. Овај га запита, ко је и шта је, и кад чу, да је заробљеник занатом пушкар, опрости му живот, али да мора војницима пушке оправљати. Доцније улучи Никола прилику и побегне у Хотин, где преда Јоргаћевој удовици поверени му аманет: прамен косе Јоргаћеве и последњи његов поздрав.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Фусноте ==
&lt;references/&gt;
== Извор ==
16. 8. 1900. ''Нова искра'', Бр. 8. стр. 232-233.

{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}</text>
      <sha1>s7a6id0qtppksf9m4zgrkpj1gg48kar</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чучук-Стана/V</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59946</id>
    <revision>
      <id>145906</id>
      <parentid>139729</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:28:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145906</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3850" sha1="ohabeijrp93u80ceulwug9lj68dytxy" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
| -{'''V'''}- 
| [[Чучук-Стана/IV|-{IV}-]]
| -{X}-
| [[Чучук-Стана/VI|-{VI}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Стана је живела у Хотину до 1842., више од двадесет година. Сестра јој Стојна, удовица Петрова, преуда се међутим за Недељка Спасојевића у Букурешту, где је и умрла око 1838.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из Хотина се одсели Стана са својом и сестре Стојне децом 1842. преко Цариграда у Атину.&lt;br /&gt;
{{gap}}Још у почетку грчког покрета позајмила је Стана Хетерији знатну суму новаца, тековину првога свог мужа Ајдук-Вељка, на 30000 дуката. Те је новце тражила Стана од грчке владе, и добила је одговор, да јој се не може платити у новцу, него ће се предложити скупштини, да се њој и њеној деци даде пристојна накнада у земљи. Стана је и умрла, чекајући узалуд, да се овакав предлог пред скупштину изнесе, а кћи јој се још и сад нада, да ће та ствар пред скупштину доћи и повољно се решити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Место те накнаде одобрена је Стани као Јоргаћевој удовици пензија од 145 динара месечно, коју је до смрти уживала. Оба њена сина, Милан и Александар, постану „почасни” потпоручници у грчкој војсци.&lt;br /&gt;
Горка школа живота, кроз коју је Стана још у својим младим годинама прошла; двадесетогодишње становање њено у Хотину и чести саобраћај са многим отменим личностима; свест да су јој оба мужа били први јунаци у српском и грчком роду и да су обојица славно погинули у одбрани свога народа; а уз то разне дужности и бриге породичнога живота скопчане са ватреном жељом: у својој деци отхранити пријемнике очиних врлина и осветнике његове јуначке смрти; — све то скупа јако је утицало на развитак и душевни преображај ове ванредне жене. Од опаке Амазонке постаде озбиљна, достојанствена матрона, од јуначког девојчета свесна, непоколебљива патриоткиња. Срце јоj и сад беше пуно топлине, али са мање бујности; душа јој беше онај исти драги камен, само искуством и културом углађенији. У Хотину jе научила грчки читати, писати и говорити, а осим српског и грчког говорила је још и руски, пољски и румунски.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
16. 9. 1900. ''Нова искра'', Бр. 9. стр. 263-264.&lt;br /&gt;
{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}</text>
      <sha1>ohabeijrp93u80ceulwug9lj68dytxy</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145907</id>
      <parentid>145906</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:28:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145907</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3837" sha1="gx6ble5dpk6gdkhoczga7xtyyfpnmfh" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
|
| [[Чучук-Стана/IV|-{IV}-]]
| -{V}-
| [[Чучук-Стана/VI|-{VI}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Стана је живела у Хотину до 1842., више од двадесет година. Сестра јој Стојна, удовица Петрова, преуда се међутим за Недељка Спасојевића у Букурешту, где је и умрла око 1838.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из Хотина се одсели Стана са својом и сестре Стојне децом 1842. преко Цариграда у Атину.&lt;br /&gt;
{{gap}}Још у почетку грчког покрета позајмила је Стана Хетерији знатну суму новаца, тековину првога свог мужа Ајдук-Вељка, на 30000 дуката. Те је новце тражила Стана од грчке владе, и добила је одговор, да јој се не може платити у новцу, него ће се предложити скупштини, да се њој и њеној деци даде пристојна накнада у земљи. Стана је и умрла, чекајући узалуд, да се овакав предлог пред скупштину изнесе, а кћи јој се још и сад нада, да ће та ствар пред скупштину доћи и повољно се решити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Место те накнаде одобрена је Стани као Јоргаћевој удовици пензија од 145 динара месечно, коју је до смрти уживала. Оба њена сина, Милан и Александар, постану „почасни” потпоручници у грчкој војсци.&lt;br /&gt;
Горка школа живота, кроз коју је Стана још у својим младим годинама прошла; двадесетогодишње становање њено у Хотину и чести саобраћај са многим отменим личностима; свест да су јој оба мужа били први јунаци у српском и грчком роду и да су обојица славно погинули у одбрани свога народа; а уз то разне дужности и бриге породичнога живота скопчане са ватреном жељом: у својој деци отхранити пријемнике очиних врлина и осветнике његове јуначке смрти; — све то скупа јако је утицало на развитак и душевни преображај ове ванредне жене. Од опаке Амазонке постаде озбиљна, достојанствена матрона, од јуначког девојчета свесна, непоколебљива патриоткиња. Срце јоj и сад беше пуно топлине, али са мање бујности; душа јој беше онај исти драги камен, само искуством и културом углађенији. У Хотину jе научила грчки читати, писати и говорити, а осим српског и грчког говорила је још и руски, пољски и румунски.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
16. 9. 1900. ''Нова искра'', Бр. 9. стр. 263-264.&lt;br /&gt;
{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}</text>
      <sha1>gx6ble5dpk6gdkhoczga7xtyyfpnmfh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чучук-Стана/VI</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59947</id>
    <revision>
      <id>145908</id>
      <parentid>144443</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:30:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145908</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5589" sha1="6umpcud9tzjxwtr6bt4c57xkbyldreg" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
|
| [[Чучук-Стана/V|-{V}-]]
| -{VI}-
| [[Чучук-Стана/VII|-{VII}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Кад се Стана 1842. преселила у Атину, онда је краљ Отон већ у велике владао сам, али је уз њега још једнако била немачка влада, и скоро сва важнија чиновничка места беху попуњена Немцима Баварцима, који су Грчку као своју „провинцију“ сматрали и по њој се разметали. Њима су Грци били сурови, дивљаци, неспособни за виши духовни живот, па наравно и за државну управу. Није се чудити, што су Грци омрзли на своје „културтрегере“ и што су желели том несносном стању крај учинити. Незадовољство је расло из дана у дан.
{{gap}}Стана се с породицом настани у Хрисовергиној кући. У суседству је становао Јања Коста, стари капетан из рата за ослобођење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Општа струја незадовољства повукла је собом и Стану. Она је за то имала и личних побуда. Оно што је грчка држава њој и деци њеној на уживање одредила, била је врло незнатна и крајње несразмерна накнада за онолике жртве и губитке. Удовица првог грчког јунака живела је у престоници са 145 динара месечно у великој оскудици са својом породицом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али осим овога беше нешто, што је Стану још већма тиштало. ''Она је желела, да се у Атини подигне скроман споменик Јоргаћу,'' и та јој се жеља никако не хтеде испунити.&lt;br /&gt;
{{gap}}У лето 1843. била је на аудијенцији код краља Отона, по свој прилици због тог споменика. Дошла је кући раздражена и незадовољна. Том је приликом пало и крупнијих речи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мало за тим био је чувени ''Септембарски устанак у Атини'' 3. септембра 1843. На челу устанка беху Калергис, Макријанис и Метаксас. Циљ устанку била је: да се странци (Немци) поотпуштају из државне службе, да се постави народна влада и да се сазове народна скупштина која ће израдити земаљски устав (синтагма).&lt;br /&gt;
{{gap}}Разумном руковођењу Калергиса и патриотизму грчке војске, која је одмах уз народне жеље пристала, има се поглавито приписати повољан успех тог народног покрета.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али се у почетку није знало како ће ствар испасти. Бојало се да ће до великог сукоба доћи и да ће силна крв потећи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Суседна кућа Јања-Костина беше једна од оних, где су се добровољци скупљали, где им је оружје дељено и фишеци раздавани.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оба сина Јоргаћева била су међу првима, који се у добровољце уписаше. Стана им то није кратила. Као што некад чинише спартанске мајке, отпратила је и она оба своја сина и старијег сестрића међу устанике. Сваком је дала свој матерински благослов, свакоме је обесила по једну амајлију око врата. ''„Мико“'' — рекла је своме сестрићу обесивши му око врата крст који је некад Ајдук-Вељко носио, — ''„буди уз моје синове кад дође до окршаја, а особито ми пази Милана, и не одвајај се од њега, јер он је и сувише жесток. Ако падне рањен, гледај да га склониш с пута на страну, да га не погазе. А сад хајд у име божје!“''&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је Чучук-Стана испратила оба своја сина, обе зенице своје. А зар се друго што и могло очекивати од Ајдук-Вељкове и Јоргаћеве удовице?!
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
16. 9. 1900. ''Нова искра'', Бр. 9. стр. 264.

{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}</text>
      <sha1>6umpcud9tzjxwtr6bt4c57xkbyldreg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чучук-Стана/IX</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59948</id>
    <revision>
      <id>145912</id>
      <parentid>144442</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:35:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145912</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2060" sha1="qpxbio5eo6dsf5ftka83ob81ophfry7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
| -{'''IX'''}- 
| [[Чучук-Стана/VIII|-{VIII}-]]
| -{X}-
| [[Чучук-Стана/X|-{X}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}''Милан'', син њен, био је права слика свога јуначког оца. Он је походио своју родбину овде у Београду за време руско-турског рата 1853. Има још људи који га се из оног доба сећају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Милан је био војник и патриота у пуном смислу речи. Био је јахач, да му се ретко могло пара наћи. Војевао је као добровољац на Криту 1866. Још пре тога кад је с Гривасом и Хаџи-Петром био на граници Тесалије, горео је од жеље, да се једном отпочне општи рат с Турцима. — „Да ми је доживети — говораше он — да ми одавде, а Срби са севера ударе на Турке, па да се тамо негде на граници састанемо и рукујемо, те да им још из далека довикнем: „Добро јутро, браћо Срби!”&lt;br /&gt;
{{gap}}И он је умро некако пред први наш рат с Турцима, а не виде своју топлу жељу испуњену. Мир пепелу његову.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кћи ''Јевросима'' још живи. И она жели да дође у Србију, да види колевку мајке своје. Што јој се ова жеља и испуни.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
16. 9. 1900. ''Нова искра'', Бр. 9. стр. 266.

{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}</text>
      <sha1>qpxbio5eo6dsf5ftka83ob81ophfry7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145913</id>
      <parentid>145912</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:35:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145913</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2047" sha1="3ldzcfia34amyet45bd9j2pod9th06y" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
|
| [[Чучук-Стана/VIII|-{VIII}-]]
| -{IX}-
| [[Чучук-Стана/X|-{X}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}''Милан'', син њен, био је права слика свога јуначког оца. Он је походио своју родбину овде у Београду за време руско-турског рата 1853. Има још људи који га се из оног доба сећају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Милан је био војник и патриота у пуном смислу речи. Био је јахач, да му се ретко могло пара наћи. Војевао је као добровољац на Криту 1866. Још пре тога кад је с Гривасом и Хаџи-Петром био на граници Тесалије, горео је од жеље, да се једном отпочне општи рат с Турцима. — „Да ми је доживети — говораше он — да ми одавде, а Срби са севера ударе на Турке, па да се тамо негде на граници састанемо и рукујемо, те да им још из далека довикнем: „Добро јутро, браћо Срби!”&lt;br /&gt;
{{gap}}И он је умро некако пред први наш рат с Турцима, а не виде своју топлу жељу испуњену. Мир пепелу његову.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кћи ''Јевросима'' још живи. И она жели да дође у Србију, да види колевку мајке своје. Што јој се ова жеља и испуни.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
16. 9. 1900. ''Нова искра'', Бр. 9. стр. 266.

{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}</text>
      <sha1>3ldzcfia34amyet45bd9j2pod9th06y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чучук-Стана/X</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59949</id>
    <revision>
      <id>145914</id>
      <parentid>139374</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:37:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145914</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5140" sha1="34o0oiay0hxzfmmshqzo639wk53gyqf" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
|
| [[Чучук-Стана/IX|-{IX}-]]
| -{X}-
| 
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}С овим свршујем ове скромне цртице, посвећене спомену једне дичне, у своме народу мало познате Српкиње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вештије перо нека кадгод напише потпуни животопис њен. Она је то и заслужила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам дотле и покупио ово неколико података, да се не изгуби бар оно, што се о њој још зна и памти.&lt;br /&gt;
{{gap}}У доба кад нас надри-култура од свуда притискује и дави; кад се заносимо за оним, што је туђе, а немарно скрећемо главе од свега што је наше; у доба кад луди почињу мислити, осећати и радити као жене, — време је да се разнеженом и кржљавом нараштају нашем изнесе на углед жена која је мислила, осећала и радила ''као човек''.&lt;br /&gt;
{{gap}}У доба кад је на вас, драге Српкињице, навалила туђа мода, туђ језик, туђ дух, туђи обичаји; кад вам се у млађане главе и млађана срца све већма и већма упија слатки отров модерних француских романа; кад вам и ''измишљени'' јунаци и јунакиње тих романа по који пут могу саучешће улити, по коју сузу из ока вашег измамити: — мислим, да ми нећете замерити, ако вам пре поручим, да узмете у беле руке и ово неколико листића, да проучите из њих ''праве'' патње и  ''праве'' болове, који су на дичну сународницу вашу наваљивали, и с којима се она целог века свог јуначки и победно борила, па да њеним примером још за рана снажите и челичите своја нежна срца, да у вреви светског живота не клонете под првим ударима противне судбине, већ да се одважно и јуначки борите и побеђујете, као што је то и Стана чинила.&lt;br /&gt;
&lt;center&gt;'''*'''&lt;/center&gt;
{{gap}}А сад мир пепелу твоме, врла жено, а вечити спомен имену твоме и у српском и братском јелинском народу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Српска те је колевка одљуљала, а класична земља старих грчких јунака и мислилаца примила је твоје утруђене кости у своја хладна недра. Твој се прах меша са прахом Милтијадовим, Аристидовим, Сократовим, са прахом толиких великана јелинских чија ће имена живети, док је људског рода на овој земљи. Дивна те дружина у своје коло прима!&lt;br /&gt;
{{gap}}Почивај мирно у тој светој земљи, у земљи културе и слободе, у земљи натопљеној обилном крвљу бораца и мученика за најсветије интересе човечанства!&lt;br /&gt;
{{gap}}Твоје име нека буде копча између два народа, који су погрешке прошлости своје дугогодишњим робовањем покајали, који имају сличну садашњост, а којима предстоји и срећнија будућност, ако их братска слога и љубав буде одушевљавала. Али ако би зла коб опет посејала међу нас семе раздора и неповерења, онда нека твоје име постане чаробни тализман, који ће нас опет измирити и на заједничку цел упућивати.&lt;ref&gt;Податке ове саопштио ми је г. Михаило Спасојевић, рачуновођ Краљ. Срп. Државне Штампарије, син Стојне, сестре Станине.&lt;/ref&gt;
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Фусноте ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
16. 9. 1900. ''Нова искра'', Бр. 9. стр. 266.

{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}</text>
      <sha1>34o0oiay0hxzfmmshqzo639wk53gyqf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чучук-Стана/VII</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59966</id>
    <revision>
      <id>145909</id>
      <parentid>139730</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:32:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145909</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6746" sha1="cuuy7420b1o5kocyvbjcuzby21vtz01" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
|
| [[Чучук-Стана/VI|-{VI}-]]
| -{VII}-
| [[Чучук-Стана/VIII|-{VIII}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}У пролеће 1845. задеси Стану највећа жалост. Немила смрт покоси јој сина Александра у цвету младости.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај страшни удар необично је потресао нежну мајку. Сви се бојаху, да њен снажан дух не клоне под теретом ове грдне туге!&lt;br /&gt;
{{gap}}На погреб се искупила толика пратња, какве нова Атина до онда још није видела. Од свуда се стекло мало и велико, да ода последњу пошту Јоргаћеву сину. Непрегледна гомила прекрилила беше све околне улице. У кући самој све просторије беху испуњене отменијим светом, вишим официрима (негдашњим ратним друговима Јоргаћевим), многобројним свештенством, великодостојницима и вишим чиновницима, угледнијим грађанством и многим отменијим странцима. Међу осталима беше и стари Маврокордато, некадашњи борац за слободу Грчке и председник прве народне скупштине у Епидауру 1822., a до скора председник министарског савета. Међу свештенством видео се и Поликарпо, архимандрит руске цркве у Атини, који беше дошао на пратњу са својим певчицима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стана је седела у другој соби. Пријатељи њени задржаваху је, да не прилази одру сина свога, да је призор тај још већма не растужи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Време дође, да се тело на гробље понесе. Стана се дигне. У руци имађаше мален јастучић од зелене свиле. Она пође у другу собу. Пријатељи је стану задржавати.&lt;br /&gt;
{{gap}}— „Хоћу да се са својим сином опростим. Пуштајте ме к њему.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Глас јој беше тих, достојанствен. Сви се уклоне на страну, а Стана приђе столу на ком јој је син лежао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лице јој беше мирно. Вихор туге беше већ преко њега прелетео. ''Мати'' је своје јаде већ изјадала, а сад је на ''јунакињу'' дошао ред да проговори.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мртва тишина настаде у соби. Сви погледи беху управљени на мајку.&lt;br /&gt; 
{{gap}}''„Сине”'' — проговори Стана гласом који није ни мало дрхтаo — ''„при овом растанку требало би да понесеш дарак од своје мајке. Али мајка нема ништа да ти даде у својој сиротињи; него ће ти дати оно, што јој до сад беше највеће њено благо. Ево ти'' — и с овим речима маши се у зелени јастучић — ''ево ти прамен косе твога оца, који је изабрао себи гроб у плавом зраку, а мени ово послао, да му кадгод подигнем гроб у слободној Грчкој! Врати му, сине, натраг овај прамен и кажи му, како су неблагодарни Грци према онима који су им слободу извојевали; кажи му да Јоргаћ још нема свога гроба у слободној Грчкој!”''&lt;br /&gt;
{{gap}}С овим речма метне Стана онај прамен косе своме сину под главу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није могуће описати дејство, које је ова неочекивана беседа произвела. Не, ово није Јоргаћева жена казала; кроз њена уста је проговорио геније Јеладе, проговорила је пробуђена свест јелинског народа. Свак се осећао поражен овим јавним и заслуженим укором.&lt;br /&gt;
{{gap}}С овим речма метне Стана онај прамен косе своме сину под главу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није могуће описати дејство, које је ова неочекивана беседа произвела. Не, ово није Јоргаћева жена казала; кроз њена уста је проговорио геније Јеладе, проговорила је пробуђена свест јелинског народа. Свак се осећао поражен овим јавним и заслуженим укором.&lt;br /&gt;
{{gap}}Беше то свечан, узвишен тренутак. Кроз дубоку тишину чуло се само по гдекоје тихо јецањe.&lt;br /&gt;
{{gap}}У соби се находило неколико грађана са острва Керкире (Крфа).&lt;br /&gt;
{{gap}}Један од њих приступи Стани.&lt;br /&gt;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Госпо, — рече јој — не дај да ова драгоценост оде под земљу. Дај нам тај прамен, или ма и најмањи део од тога прамена, а ми ћемо подигнути Јоргаћу достојан споменик у Керкири!”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хвала вам, пријатељи, на тој лепој понуди! Кад Јоргаћ ''овде'' није заслужио гроба, не треба га ни тамо!”
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
16. 9. 1900. ''Нова искра'', Бр. 9. стр. 264-265.

{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}</text>
      <sha1>cuuy7420b1o5kocyvbjcuzby21vtz01</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чучук-Стана/VIII</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59967</id>
    <revision>
      <id>145910</id>
      <parentid>139731</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:33:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145910</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3518" sha1="24x5buz0bk9pzlxwt798zoa1n35y4yc" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
| -{'''VIII'''}- 
| [[Чучук-Стана/VII|-{VII}-]]
| -{X}-
| [[Чучук-Стана/IX|-{IX}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Стана је била малена раста, с тога су је Турци и прозвали ''„Чучук”'' — то ће рећи ''„Мала”'' — Стана. У младости витка, у старијим годинама била се прилично раскрупњала, али јој је лице и онда било лепо и чисто.&lt;br /&gt;
{{gap}}Имала је звучан и пријатан глас. Милина беше слушати је, кад је певала српске песме, што је често и радо чинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}У кући њеној највише се српски говорило, а сва су јој деца знала добро српски.&lt;br /&gt;
{{gap}}Била је милостива срца, отворена духа, искрена, досетљива, волела је шалу и кашто би се у шали коме и подсменула. Ведрина и веселост њеног духа није је никад оставила. И у беди и сиромаштву знала је наћи себи и својима утехе и задовољства. Често би у кругу своје породице устајала од сиромашног стола са хришћанском и философском изреком: „Ко је дао данас, нека да и сутра!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Пушком је владала као прави војник, гађала је у нишан врло вешто.&lt;br /&gt;
{{gap}}Срце је јако вукло за Србијом. Заклела се да види земљу рођења и детињства својега. Често би с децом говорила о Србији, о њеним рекама и потоцима, горама и дубравама, шумама и виноградима. Тада би јој се лице зажарило, очи би јој почеле ватреније севати и за часак би из ње проговорила Ајдук-Вељкова Чучук-Стана. „Да ми је, децо, само још један пут у мом животу, да видим Србију и да поживим неко време у постојбини, где сам се родила и детињство провела, бих се, мислим, из нова подмладила.” — „А шта би онда радила, мајко?” упита је једно од деце. — „Наложила бих ватру у шуми,” одговори Стана пола у шали, „па да се на њој пече прасе, а ја да певам и да пуцам из пиштоља.”&lt;br /&gt;
{{gap}}И умрла је сиротица, а та јој се скромна жеља не могаше испунити. За такав даљни пут требало је не само воље, него и трошка.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
16. 9. 1900. ''Нова искра'', Бр. 9. стр. 265-266.

{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}</text>
      <sha1>24x5buz0bk9pzlxwt798zoa1n35y4yc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145911</id>
      <parentid>145910</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:34:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145911</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3505" sha1="bkqnk8jlh7elibq4xcml3zdyy23xfn7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Ђорђевић|Јован Ђорђевић]]
| [[Чучук-Стана]]
|
| [[Чучук-Стана/VII|-{VII}-]]
| -{VIII}-
| [[Чучук-Стана/IX|-{IX}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Стана је била малена раста, с тога су је Турци и прозвали ''„Чучук”'' — то ће рећи ''„Мала”'' — Стана. У младости витка, у старијим годинама била се прилично раскрупњала, али јој је лице и онда било лепо и чисто.&lt;br /&gt;
{{gap}}Имала је звучан и пријатан глас. Милина беше слушати је, кад је певала српске песме, што је често и радо чинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}У кући њеној највише се српски говорило, а сва су јој деца знала добро српски.&lt;br /&gt;
{{gap}}Била је милостива срца, отворена духа, искрена, досетљива, волела је шалу и кашто би се у шали коме и подсменула. Ведрина и веселост њеног духа није је никад оставила. И у беди и сиромаштву знала је наћи себи и својима утехе и задовољства. Често би у кругу своје породице устајала од сиромашног стола са хришћанском и философском изреком: „Ко је дао данас, нека да и сутра!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Пушком је владала као прави војник, гађала је у нишан врло вешто.&lt;br /&gt;
{{gap}}Срце је јако вукло за Србијом. Заклела се да види земљу рођења и детињства својега. Често би с децом говорила о Србији, о њеним рекама и потоцима, горама и дубравама, шумама и виноградима. Тада би јој се лице зажарило, очи би јој почеле ватреније севати и за часак би из ње проговорила Ајдук-Вељкова Чучук-Стана. „Да ми је, децо, само још један пут у мом животу, да видим Србију и да поживим неко време у постојбини, где сам се родила и детињство провела, бих се, мислим, из нова подмладила.” — „А шта би онда радила, мајко?” упита је једно од деце. — „Наложила бих ватру у шуми,” одговори Стана пола у шали, „па да се на њој пече прасе, а ја да певам и да пуцам из пиштоља.”&lt;br /&gt;
{{gap}}И умрла је сиротица, а та јој се скромна жеља не могаше испунити. За такав даљни пут требало је не само воље, него и трошка.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
16. 9. 1900. ''Нова искра'', Бр. 9. стр. 265-266.

{{ЈВ-аутор|Јован Ђорђевић|1900}}</text>
      <sha1>bkqnk8jlh7elibq4xcml3zdyy23xfn7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>145921</id>
      <parentid>145667</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T10:43:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Забелешке */</comment>
      <origin>145921</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="73471" sha1="dj30xm65hbmqn1xeparmb4v0f5g6tzm" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века, које пронађем на интернету),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…
* На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|администратор]] од 8. маја 2026.

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]]

* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]]

{{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}}
''проверити и уредити''&lt;br /&gt;
- [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] - [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]](VI,X,XI,XII) - [[Споменик Војиславу]]

* Непотребно? [[Српска проза]]([[Српско народно прозно стваралаштво]], [[Српска уметничка проза]])
* Уредити: [[Аутор:Жан Баптист Поклен Молијер]]

Draga Gavrilović

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - преводилачки рад:[https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/55058/rad11.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
==Човек и пас==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алписким путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је за тим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ни један ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна, и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.)

==Црна песма==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.)

==Прича о јаком==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.)

==Вечерње==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Равнодушност==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.)

==Љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Дело==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.)

==Прехисторијска љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.)

==Човек==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.)
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић

== Нацрт_Градови и химере (1930) ==

&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Градови и химере (1930)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Пријатељу&lt;br /&gt;Д-р. Кости Кумануди''&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>dj30xm65hbmqn1xeparmb4v0f5g6tzm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Таманго</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59984</id>
    <revision>
      <id>145804</id>
      <parentid>145551</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:40:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145804</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="77928" sha1="irk3mefvj72ltgfu8gqtnnwfnldhxzd" xml:space="preserve">{{квалитет|250%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Таманго (''-{Tamango}-'')
| одељак= 
| аутор=Проспер Мериме
| преводилац=Светислав А. Петровић
| година= 
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Капетан Леду био је добар морнар. У почетку је служио на лађи као обичан матроз, али је доцније постао помоћник корманошев. У бици код Трафалгара једно одломљено парче дрвета пребило му је леву руку; руку су му одсекли, а њему онда дали добре сведоџобе и отпустили га из службе. Али он никако није могао да живи у доколици, и чим му се указала прилика да се опет укрца на море, погодио се за другог капетана на једној гусарској лађи. За новац који је упљачкао с неколико заробљених бродова накуповао је књига и тако проучио теорију пловидбе; примену њену већ је и раније знао потпуно. Временом је постао капетан на једној гусарској убојној лађици с три топа и шездесет момака, и поморски трговци са Џерсеја још се и сад сећају његових подвига. Закључење мира га је јако ожалостило: за време рата оставио је био на страпу нешто новаца, и надао се да га остави још, пљачкајући енглеске лађе. Сад је по што по то морао да уђе у службу код трговаца који тргују на мору, и како је био познат као одлучан и искусан човек, без по муке добио је једну лађу. Кад је трговина робљем забрањена, и кад је онај који је при свем том хтео да је води морао не само да се вешто склања испред француских финанса, што није било баш тако тешко, него, што је било далеко мучније, и да се крије од енглеских крстарица, капетан Леду био је добродошао за све трговце с абоносовином.&lt;ref&gt;Тако се сами међу собом зову они који тргују робљем.&lt;/ref&gt;&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Сасвим друкчији од већине морнара који су као и он дуго чамели на нижим местима, он није онако страсно мрзио новачења, нити је хтео да се држи већ утврђених начина рада, као што обично раде такви људи кад добију виши чин. Капетан Леду, напротив, први је препоручио своме газди од лађе да набави гвоздене сандучаре за воду. На његовом броду, лисице и синџири, којих у свакој лађи за пренос робова има у изобиљу, били су израђени по новом систему, и добро прелаковани, да би се сачували од рђе. Али му је међу свима трговцима робљем највише дигла глас његова властита конструкција једнога брика који је имао да превози црнце, једне брзе једрилице, узане и дугачке као каква ратна лађа, али у коју је ипак могло да стане врло много црнаца. Крстио га је „Узданицом”. Он је сам хтео да доњи спрат лађе, узан и угнут, нема више од три стопе и четири палца у висину, и тврдио је да је толико места довољно и за стаситије црнце да могу угодно седети; а шта им и треба да устају? — Кад дођу у колоније, говорио је Леду, настојаће се до миле воље!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црнци, наслоњени леђима на зидове лађине, и размештени у два напоредна реда, остављали су између својих ногу један празан простор, који у свима другим таквим бродовима служи једино као пролаз. Леду је дошао на мисао да и по том празном простору размести црнце, и то тако да леже под правим углом према оним првима. На тај начин у његову лађу могло је да стане десетак црнаца више него ма у коју другу с толиком истом тонажом. Оно, да се хтело терати у краjност, могло би да их стане још и више; али треба бити човечан, и оставити једном црнцу бар пет стопа у дужину и две у ширину, да се може слободно кретати, за време вожње од шест недеља и више. „Јер на крају крајева, говорио је Леду своме газди да би оправдао ову слободњачку меру, и црнци су људи као и бели.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Узданица” је отпловила из Нанта једнога петка, што је доцније сујеверним људима пало у очи. Надзорници који су врло савесно прегледали цео брик, нигде не нађоше шест великих сандука пуних ланаца, лисица и букагија. Њих није зачудило ни то што ће тако много воде на „Узданици”, која је, према својим исправама, ишла само до Сенегала, ради трговине с дрвима и вилдишем. Пут, истина, не траје дуго, али није с горег бити врло обазрив. Ако случајно настане маина на мору, шта да се ради без воде?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И тако је „Узданица” отпловила једнога петка, врло добро опремљена. Леду би можда волео да су катарке биле мало чвршће; али докле је год заповедао на овој лађи, није могао да се потужи на њих. Путовало се до обале афричке срећно и брзо. Укотвили су се у реци Јоали (мислим да се тако зове), у часу кад енглеске крстарице нису пазиле на ову обалу. Посредници из тог краја одмах дођоше на брод. Тренутак је био не може бити згоднији; Таманго, ратник на гласу и продавац људи, баш је био догнао на обалу велики број робова, и давао их је јевтино, као човек који осећа да има снаге и моћи да брзо напуни пијацу, чим на њој понестане робе којом он тргује.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Капетан Леду изиђе чамцем на обалу, да учини посету Тамангу. Застаде га у једној колиби од сламе коју су му били начинили на брзу руку, заједно с његовим двема женама и с неколико помоћника у трговини и спроводника робова. Таманго се био нарочито удесио да дочека белог капетана. Обукао је некакву стару плаву војничку униформу на којој су још стајали капларски ширити; али су о сваком рамену висиле по две златне еполете прикачене за исто дугме, и куцале га, једна по грудима, друга по плећима. Како није имао кошуље, и како је униформа била пократка за тако развијена човека, то се између капута који се белио посувраћен доле, и чакшира од гвинејског платна, видео један велики комад црне коже, налик на какав широк појас. О бедрима, на узици, висила му је велика коњичка сабља, а у руци држао је једну лепу енглеску двоцевку. Тако нагиздан, африкански ратник мислио је да изгледа господственије од највећих кицоша париских или лондонских.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Капетан Леду гледао га је неко време ћутећи, а Таманго се испрсио дотле као какав гранатир кад на смотри пролази испред неког страног генерала, и уживао у утиску који је мислио да чини на белца. Леду, пошто га је зналачки промотрио, окрете се своме поткапетану и рече му:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— За овакву људину узео бих бар хиљаду талира, кад бих га здрава и читава довезао на Мартиник.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Седоше, и један морнар који је натуцао нешто јолофски језик стаде тумачити. Пошто су измењали поздраве, један „мали” донесе им пуну корпу флаша с ракијом; оквасише грло, и капетан, да би одобровољио Таманга, даде му на поклон леп бакарни рог за барут, украшен рељефном сликом Наполеоновом. Кад је црнац примио поклон и захвалио како је требало, изишли су из колибе, сели у хлад испред флаша с ракијом, и Таманго даде онда знак да се доведе робље које је имао на продају.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Робље се појави у дугој поворци, погрбљених леђа од умора и страха; врат је свима црнцима био ухваћен у неку рогу дугачку више од шест стопа, и њена два шиљка била су на потиљку састављена гвозденом пречагом. Кад ваља поћи, онда један од спроводника мете на раме држаље од роге првога роба; овај тако исто ухвати рогу онога који иде одмах за њим; тај други, опет, придржи рогу трећег роба, и тако редом. Кад треба стати, вођ поворке пободе у земљу шиљати крај од држаље своје роге, и цела се поворка заустави. Наравно, никоме није ни на крај памети да умакне успут, кад свако носи о врату дебелу батину дугачку шест стопа.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад год прође поред њега какав роб или ропкиња, капетан слегне раменима, добаци како су људи кржљави, а жене сувише старе или сувише младе, и зажали што се црна раса све више измеће.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Све се изопачава, говорио је он; некад је било сасвим друкчије. Жене су имале по пет стопа и шест палаца у висину, а четири човека могла су сама да окрену чекрк на каквој фрегати и подигну главни ленгер.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али, и ако је непрестано манисао, одабирао је најснажније и најличније црнце. За њих ће моћи платити обичну цену; али је за остале тражио знатан попуст. Таманго је, опет, бранио своје интересе, хвалио своју робу, говорно о оскудици у људима и о опасностима трговања. На крају је рекао да тражи не знам колико за робове које је бели капетан хтео да натовари на свој брод.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чим тумач преведе на француски понуду Тамангову, Леду умало не паде на леђа од изненађења и гнева; затим прогунђа неколико крупних псовки и диже се да иде, као да више неће да чује ни за какву погодбу с тако лудим човеком. Онда га Таманго задржа, и с муком га натера да опет седне. Отвори се нова флаша, и преговори се наново почеше. Сад се, опет, црнцу чинило да су понуде белчеве луде и будаласте. Викали су, препирали се дуго, искапљивали чашу за чашом ракије; али ракија није подједнако утицала на обе уговарачке стране. Што је Француз више пио, нудио је све мању цену: а што је Африканац више пио, све је више попуштао. И тако, кад се корпа испразни, они се погодише. Некакав рђав памучни еспап, барут, кремење, три бурета с ракијом и педесет рђаво оправљених пушака дато je у размену за сто шездесет робова. Капетан, да утврди погодбу, пљесну по руци црнца који је већ био више него ћефлеисан, и робове одмах предадоше француским морнарима, који брже боље поскидаше с њих дрвене рогe и ударише им синџире на врат и гвоздене лисице на руке; што лепо показује колико је европска цивилизација виша.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Остало је још триестак робова: деце, стараца и слабуњавих жена. Лађа је била пуна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таманго, који није знао шта да ради с овим „шкартом”, понуди капетану да му га прода за флашу ракије по комаду. Понуда је била врло примамљива. Леду се сети да је на представи „Сицилијанскога Вечерња” у Нанту видео како је пуно дебелих и крупних људи ушло у партер који је већ био пун, па ипак, захваљујући стишљивости човечјег тела, сваки нашао за се места. И он узе двадесет виткијих робова од оних тридесет.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Онда Таманго затражи само по чашу ракије за сваког од оно десеторо преосталих. Леду помисли да деца плаћају и запремају само пола места на колима, и узе због тога три детета; али рече да неће више да узме на једнога црнца. Таманго, видевши да му је остало још седам робова о врату, дограби пушку и узе на нишан једну жену која је стајала прва: то је била мајка троје деце.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Купуј, рече он белцу, или ћу да је убијем; чашицу ракије или окидам.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— А који ћу враг с њом? одговори Леду.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таманго опали, и робиња паде мртва на земљу.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Де сад другога! узвикну Таманго нишанећи једног сасвим оронулог старца: чашу ракије, или ћу…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једна од његових жена заведе му руку, и куршум оде у ветар. У оном старцу кога је њен муж хтео да убије, она познаде једног ''гириота'' или врачара, који јој је прорекао да ће бити краљица.,,&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таманго, који је постао просто бесомучан од ракије, помами се кад виде да се неко противи његовој вољи. Он млатну своју жену кундаком од пушке; затим се окрете Ледуу и рече му:&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Узми, дајем ти ову жену. Она је била лепа. Леду је погледа осменувши се, и узе је за руку:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— За њу ћу већ наћи места, рече.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тумач је био неки душеван човек. Он даде Тамангу једну бурмутицу од дебеле хартије, и затражи му осталих шест робова. Онда им скиде ро́ге, и пусти их да иду куд им је воља. Они се одмах распршташе, ко овамо, ко онамо, не знајући ни сами како да се врате у свој завичај, на две стотине миља далеко од обале.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Међутим, капетан се опрости с Тамангом, и пожури се да што пре унесе свој товар. Није било паметно остајати дуго у реци; крстарице су се могле опет појавити, и он је због тога хтео да крене већ сутра. Таманго се извали у траву, у хладу, и заспа, да истера ракију из себе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад се пробудио, лађа се већ била кренула и спуштала се низ реку. Таманго, коме је глава још бучала од синоћње пијанке, запита за своју жену Ајшу. Одговорише му да му се она на своју несрећу нешто била замерила, и да је он дао на поклон белом капетану, који је одвео на свој брод. Чувши то, Таманго се запрепашћен лупи по глави, затим шчепа пушку, и, како је река на више места правила окуке пре него што се изливала у море, он одјури, најближом пречицом, ка једном малом заливу, на по миље од ушћа. Тамо се надао наћи какав чамац на коме ће стићи до брика, који се, због окука реке, морао задржавати. И није се преварио: збиља је имао времена да ускочи у један чамац и да стигне до лађе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Леду се јако изненадио кад га је видео, али још више кад је чуо да тражи натраг своју жену.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Поклони се не враћају, одговори му он.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И окрену му леђа.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црнац поче да наваљује, пристајући да врати један део робе коју је добио у размену за робове. Капетан стаде да се смеје; рече му да је Ајша красна жена, и да њему треба. Онда злосрећни Таманго окупи да плаче као киша, и да вришти од бола, као какав јадник кад га оперишу. Час се ваљао по крову дозивајући своју драгу Ајшу; час је лупао главом о под, као да хоће да се убије. Тврд као стена, капетан, показујући му обалу, давао му је знак да је време да иде; али је Таманго продужавао. Понудио је чак и своје златне еполете, пушку и сабљу. Све је било узалуд.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Док је трајала ова препирка, поткапетан с „Узданице” рече капетану:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ноћас нам је умрло три роба, имамо места. Зашто не бисмо узели овог људескару, који сам вреди више него сва она тројица што су умрли?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Леду поразмисли да ће за Таманга моћи узети добрих хиљаду талира; да ће овај пут, који је, по свему досадањем судећи, обећавао за њ добру добит, бити вероватно његов последњи пут; да ће га се, кад се тако буде обогатио и мануо трговине робљем, мало тицати хоће ли на гвинејској обали оставити добар или рђав глас за собом. У осталом, на обали није било живе душе, и афрички ратник био је потпуно у његовој власти. Ваљало му је само отети оружје; јер би било опасно дирнути га док му је оно још у рукама. Леду му због тога затражи пушку, тобоже да је прегледа и да се увери да ли вреди колико и лепа Ајша. Дижући и обарајући ороз, он истресе барут којим је пушка била потпрашена. Поткапетан је опет пробао сабљу; и, како је на тај начин Таманго био разоружан, два снажна морнара јурнуше на њ, оборише га на леђа, и стадоше да му везују руке. Црнац се опирао јуначки. Дошавши к себи од првога изненађења, и мада је био у здраво незгодном положају, он се дуго носио с она два морнара. Како је био изванредно снажан, најзад је успео да се дигне. Удари песницом човека који га је држао за гушу, и свали га на земљу; остави парче капута у рукама оног другог морнара, и као бесомучан устреми се на поткапетана да му отме сабљу. Овај га удари њоме по глави, и начини му широку рану, али не дубоку. Таманго паде по други пут. Одмах му чврсто свезаше руке и ноге. Док се отимао, драо се као бесан, и копрцао као дивљи вепар кад се ухвати у пређу; али кад виде да му ништа не помаже опирати се, затвори очи и више не мрдну. Његово снажно и нагло дисање једино показиваше да је још у животу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ала ће се његови црнци насмејати од свег срца кад виде да је и он постао роб, узвикну капетан Леду. Бар ће се уверити да збиља има неког Провиђења.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Међутим сиромаху Тамангу истекла је силна крв. Онај тумач с болећивим срцем што је синоћ спасао живот шесторици робова, приђе му, приви му рану и рече му неколико утешних речи. Шта је могао да му каже, не знам; али се црнац није мицао, као мртав. Два морнара морали су га однети као какву врећу доле на дно лађе, на место које је било за њега одређено. Два дана није хтео ништа да окуси; једва је по неки пут отварао очи. Његови другови у ропству, некадањи његови заробљеници, гледали су га с неким тупим чуђењем кад је дошао међу њих. И сад још уливао им је такав страх да нико није смео да се подсмехне невољи онога ради кога су сви они допали беде.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Како је са копна дувао повољан ветар, лађа је брзо одмицала од афричке обале. Будући већ без бриге да ће га ухватити енглеске крстарице, капетан је мислио једино на то какве га велике благодети чекају у колонијама у које је ишао. Његова абоносовина није на путу претрпела нимало квара. Нису се јавиле никакве заразне болести. Свега дванаест црнаца, и то најслабијих, умрло је од врућине: то је ситница. Да би његов људски товар осећао што мање замора на овом путу, Леду није заборављао да сваки дан изводи робове на кров. Наизменце, све по трећина ових злосрећника стајала је горе један сат, да се надише чиста ваздуха за цео дан. Један део момака наоружаних до зуба, пазио је на њих, бојећи се побуне; уосталом, ради сваке сигурности, никад им нису сасвим скидали ланце. По неки пут који морнар што је умео да свира у виолину приређивао им је читав концерт. Било је тада занимљиво видети како се сви ови црни људи окрећу свирачу, како с њихових лица постепено нестаје оног израза тупог очајања, како се слатко смеју и пљескају рукама кад им ланци не сметају. — И кретање је преко потребно за здравље; због тога је капетан Леду завео један необично користан обичај: терао је, наиме, често своје робове да играју, као што се терају да копају ногом коњи који имају да пређу на лађи далек пут.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Де, децо моја, играјте, проводите се, говорио је капетан громовитим гласом, фијучући једном грдно великом камџијом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И сироти црнци одмах би почели да ђипају и играју.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Неко време, због своје ране, Таманго није могао излазити. Најзад изиђе на кров; и одмах, подигавши поносито главу усред ове преплашене гомиле робова, погледа тужним, али спокојним погледом, на бескрајну пучину што је окружавала лађу; затим леже, или боље стропошта се на под од палубе, не хотећи чак ни да намести ланце да га мање жуље. Леду је седео на задњем узвишеном делу лађе и мирно пушио на своју лулу. Ајша, без окова, у господској аљини од плавог памучног штофа, с лепим папучицама од сахтијана на ногама, држећи у рукама послужавник са слатком ракијом стајала је покрај њега и дворила га. Било је очевидно да је вршила поверљиву службу код капетана. Један црнац који је јако мрзио Таманга, намигну му да погледа на ту страну. Таманго окрете главу, спази је и раздра се; и скочивши брзо као муња на ноге, полете ка задњем делу лађе, пре него што су морнари који су били на стражи могли да спрече тако голем преступ сваке бродарске дисциплине.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ајша! повика он громовитим гласом, а Ајша, запрепашћена, врисну: зар ти мислиш да у земљи код белих нема Мама-Јумба?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Морнари су већ били дотрчали са заманутим батинама; али Таманго, скрштених руку, и хладан као да је од камена враћао се мирно на своје место, док је Ајша, бризнувши у плач, изгледала као скамењена оним тајанственим речима.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тумач објасни ко је тај страховити Мама-Јумбо, чије је име само било у стању да изазове толики ужас.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— То је црначко страшило, рече он. Кад се који муж боји да му жена не уради оно што раде многе жене у Француској као и у Африци, он јој попрети Мама-Јумбом. Ја, који вам ово причам, ја сам видео Мама-Јумба, и разумео сам одмах лукавство; али црнци, како их је Бог дао просте, не разумеју ништа. — Замислите да се једног вечера, док су жене проводиле време у игри, у ''фолгору'', као што они кажу на свом наречју, наједанпут зачула из једне необичне густе и мрачне шумице нека чудновата музика, а нико није видео ко то свира; сви свирачи су били сакривени у шуми. Било је ту тршчаних свирала, дрвених добошића, ''балафоса'', и гитара направљених од пола тикве. Цео тај оркестар свирао је једну такву арију да би и ђаво стругнуо одатле и сакрио се под земљу. Жене нису још добро ни чуле ову свирку, а већ почеше да цепте од страха; хтедоше да умакну, али им мужеви не дадоше; знале су већ шта им се спрема. Наједанпут изиђе из шуме једна велика бела прилика, висока као највиши део наше катарке с главом великом као бучук, с очима широким као они отвори за једеке тамо напред на лађи, с чељустима као у нечастивог, пуним ватре. То се чудовиште примицало полако, полако; и одмаче се свега за стотинак метара од шуме. Жене су вриштале:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ево Мама-Јумба!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И драле су се као рибарке што продају острице. Онда им дужеви рекоше:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ајте, неваљалице, реците нам јесте ли се добро владале; ако слажете, ту је Мама-Јумбо да вас поједе овако живе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Било их је тако простодушних које су признале, и онда су их дужеви ваљано пропустили кроз шаке.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— А шта је у ствари била та бела прилика, тај Мама-Јумбо? запита капетан.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Та̏  неки лакрдијаш који се замотао у велики бео чаршав и држао на једној великој батини шупљу бундеву са запаљеном свећом унутра: то му је била глава. Све то није баш Бог зна како смишљено, и не треба се много мучити да човек увиди сав тај црначки марифетлук. Али је ипак Мама-Јумбо леп проналазак, и ја бих волео кад би и моја жена веровала у њега.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Моја жена, рече Леду, ако се не боји Мама-Јумба, она се боји лесковака; јер зна добро како бих јој ја платио кад би јој нешто пало на памет да врда. Ледуови сви уопште нису нимало трпељиви; и ако ја имам свега једну руку, може и она још доста добро да витла корбачем. Али реците оном безобразнику тамо што говори о Мама-Јумбу, нека се добро пази и нека не плаши ову женицу, или ћу му тако истимарити ртењачу да ће његова црна кожа постати црвена као непечен розбиф.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Рекавши то, капетан сиђе у своју кабину, дозва Ајшу и покуша да је теши: али ни миловања, ни батине чак, јер човека на крају мора да изда стрпљење, нису могли да умире лепу црнкињу; потоци суза сливали су се низ њене образе. Капетан онда опет изиђе горе на кров, нерасположен, и изгрди дежурног заповедника брода због заповести коју је био издао у том тренутку.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Преко ноћи, кад су готово сви морнари спавали дубоким сном, они што су били на стражи чуше најпре неку озбиљну, свечану и тужну песму што је допирала одоздо из лађе а затим један страховит женски врисак. Мало затим, крупан глас капетана Ледуа који је псовао и претио, и фијукање његовог страшног бича, заорише се по целој лађи. После једног тренутка, све се опет ућутало. Сутрадан Таманго је изишао на кров с масницама на лицу, али онако исто поносит и одлучан као и пре.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чим га Ајша угледа, она му брзо потрча са задњег дела лађе где је дотле седела поред капетана, клече пред њега, и рече му гласом пуним скривеног очајања:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Опрости ми, Таманго, опрости ми!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таманго ју је читав минут гледао нетремице; затим, видевши да је тумач далеко, рече јој:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Турпију!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И онда опет леже на палубу окренувши леђа Ајши. Капетан је жестоко изгрди, чак је и опали неколико пута, и забрани јој да у будуће разговара са својим некадањим мужем; али му није ни на крај памети било да посумња штогод у оно неколико речи које су они рекли једно другом, и није ништа ни питао о том.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Међутим Таманго, затворен с осталим робовима, дан и ноћ наговарао их је да једанпут одважно прегну да поврате своју слободу. Говорио им је како је мали број белих, и обраћао им пажњу на то како њихови чувари сваког дана бивају све небрижљивији; затим, не изјашњавајући се сасвим, причао им је како ће он умети да их врати у њихов завичај, хвалио се како се добро разуме у мађији, у коју црнци верују сви од реда, и застрашивао их како ће се сам ђаво осветити свима онима који не пристану да га помогну у његовом предузећу. Своје беседе држао је само на пеулском дијалекту, који су знали већина робова, али који тумач није разумевао. Његов глас као доброг беседника, и навика робова да га се боје и да га слушају, притекли су не може бити лепше у помоћ његовој речитости, и црнци су наваљивали на њега да утврди један дан кад ће их ослободити из ропства, много пре него што је и он сам мислио да ће бити кадар да то учини. Завереницима је неодређено одговарао да још није дошло време, и да му ђаво, који му се јавља у сну, још није ништа рекао, али да треба да буду готови на први знак. Међутим није пропуштао ни једну прилику да не искуша с коликом пажњом чувари бде над њима. Једанпут, кад се један морнар, прислонивши пушку на ограду од крова, занео посматрајући једну гомилицу морских ласти што су се биле надале за лађом, Таманго узе пушку и стаде са смешним покретима да ради њоме сва она веџбања која је видео да раде морнари кад се веџбају. Мало после одузеше му пушку; али се он одатле уверио да ће је одсад моћи узимати, а да одмах не изазове никакву сумњу; и, кад буде куцнуо час да се послужи њоме, биће велики јунак онај који хтедне да му је отме из руку.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана Ајша му баци парче пексимита, давши му неки знак који је једино он разумео. У пексимиту је била једна турпијица: од ове алатке зависио је успех целе завере. Таманго се најпре добро чувао да не покаже турпију својим друговима; али, кад је пала ноћ, он стаде да шапуће неке неразумљиве речи, пратећи их чудним покретима. Мало по мало загревао се све више, док најзад није почео да виче. Кад га човек чује како диже и спушта глас, рекао би као да је заподео жив разговор с неком невидљивом личношћу. Сви су робови дрхтали, не сумњајући да је ђаво у тај мах међу њима. Таманго најзад прекиде овај призор кликнувши од радости:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Другови, узвикну он, дух кога сам заклињао дао ми је једва једанпут оно што ми је обрекао, и ја имам сад у рукама оруђе којим ћемо се ослободити. Сад вам треба још само мало храбрости, па сте слободни.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Он даде онима који су били око њега да опипају, и макар како да је подвала била проста, људи који су били још простији поверовали су у њу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;После дугог чекања освануо је велики дан освете и слободе. Завереници, везани међу собом свечаном заклетвом, углавили су били план после зрелога већања. Најодлучнији, с Тамангом на челу, кад буде дошао на њих ред да изиђу на кров, имали су да отму оружје од чувара; неколико других отићи ће у собу капетанову да узму пушке које су биле ту. Они који дотле буду истругали своје окове отпочеће напад; али, и ако се упорно радило неколико ноћи, највећи број робова није могао да узме јаког учешћа у борби. Због тога су тројица снажних црнаца добили дужност да убију човека који је у џепу носио кључ од окова, и да одмах ослободе своје оковане другове.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тoгa дана капетан Леду био је необично добре воље; против обичаја опростио је једном „малом“ који је заслужио камџију. Похвалио је официра који је био на стражи како је издао добру заповест, изјавио свима момцима да је задовољан, и рекао им да ће на Мартинику, на који ће ускоро приспети, сваки добити поклон. Сви морнари, потхрањујући тако пријатне мисли, удешавали су већ у памети на шта да употребе тај поклон. Мислили су на ракију и мартиничке мелескиње, кад видеше да се на кров попне Таманго и други завереници.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Они су били удесили да своје окове истружу тако да не изгледају пресечени, али су их међутим без по муке могли да прекину. Уосталом, тако су јако звекетали њима, да би човек, кад чује толики звекет, помислио да је од двапут тежих окова. Пошто су неко време удисали чист ваздух, узеше се сви за руке и стадоше да играју, док је Таманго почео своју породичну ратничку песму&lt;ref&gt;Сваки црначки поглавица има своју песму.&lt;/ref&gt;, коју је некада певао пре него што је полазио у бој. Кад су мало поиграли, Таманго, као да је мртав уморан, пружи се колики је дуг крај ногу једног морнара који се безбрижно био наслонио на ограду од крова; сви завереници учинише то исто. И тако је сваки морнар био опкољен са по неколико црнаца.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наједном Таманго, који је полако био прекинуо своје окове, раздра се јако — и тај његов узвик имао је да служи као сигнал —, повуче снажно за ноге морнара који је био крај њега, преврте га главачке, и, згазивши га ногом на трбух, оте му пушку, и уби из ње дежурног заповедника брода. У исти мах и сви остали морнари на стражи бише нападнути, разоружани и одмах затим поубијани. Са свију страна орио се ратни узвик. Најстарији морнар, у кога је био кључ од окова, погинуо је један од првих. Онда гомила црнаца преплавише кров. Они који нису могли да нађу никаква оружја дограбили су били полуге од чекрка или весла од чамца. И од тог тренутка с белима на лађи било је свршено. Ипак су се неколико морнара одупрли на задњем узвишеном делу лађе, али нису имали довољно оружја, и нису били одлучни. Леду је још био жив и није ни мало изгубио одважност. Видевши да је Таманго душа завере, мислио је да ће, ако убије њега, с његовим саучесницима свршити за час. Он му због тога полете на сусрет са сабљом у руци, дозивајући га из свег грла. Таманго одмах насрну на њ. Држао је једну пушку за крај од цеви и млатио њоме као каквим буздованом. Две поглавице погледали су се очи у очи на оном узаном пролазу што везује предњи узвишени крај лађе са задњим. Таманго удари први. Али се белац лако изви у страну и избеже ударац. Кундак, ударивши јако о даске, сломи се, и пушка се тако силно одби да испаде из руку Тамангових. Он је сад био без одбране, и Леду, са осмејком сатанске радости, дигао је већ био руку и хтео да га пробурази; али је Таманго био исто тако лак и хитар као и пантери у његову завичају. Он се баци у наручја свога противника, и ухвати га за руку у којој је држао сабљу. Један се упирао да не преда своје оружје, други да га отме. У тој страховитој борби падоше обојица; али је Таманго пао под Ледуа. Онда, не клонувши нимало духом, Таманго, стегнувши свога противника из све снаге, уједе га за гушу тако силно да крв шикну као да је какав лав забио своје зубе. Сабља испаде из малаксале руке капетанове. Таманго је зграби; затим, дигнувши се, с крвавим устима, и кликнувши победоносно, стаде брзо да боде свога већ полумртвог противника.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У победу се више није могло сумњати. Оно мало морнара који су остали живи покушаше да моле за милост устанике; али су сви били немилице измрцварени, чак и тумач, који им никад ништа није на жао учинио. Поткапетан је умро славно. Био се склонио на задњи крај лађе, крај једног од оних малих топова који се окрећу на стожеру на коме стоје, и пуне се картечом. Левом руком намештао је топ, а десном, у којој му је била сабља, бранио се тако добро да се читава гомила црнаца била искупила око њега. Он онда притисну обарачу од топа и начини усред ове густе гомиле један широк пролаз засут мртвацима и самртницима. Тренутак после, разнели су га на комаде.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад је леш и последњега белца, измрцварен и исецкан на парам-парче, био бачен у воду, црнци, сити освете, погледаше на лађина једрила, која као да су, непрестано надувана свежим ветром, још слушала њихове угњетаче, и водила победиоце, покрај њихове славне победе, у земљу где ће постати робовима.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ништа дакле нисмо учинили, помислише они тужно; да ли ће овај велики фетиш белачки хтети да нас врати у наш завичај, кад смо пролили крв његових господара?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Неколико њих рекоше да ће Таманго већ умети да га натера на послушност. И одмах зваху Таманга вичући јако.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Он се није журио да се појави. Нађоше га у крманошкој соби где стоји наслоњен једном руком на крваву сабљу капетанову; другу је расејано пружао својој жени Ајши, која ју је, клечећи пред њим, обасипала пољупцима. И ако је био радостан што је победио ипак је имао неко мрачно неспокојство, које се показивало у целом његовом држању. Како је био разумнији од осталих, он је боље и осећао сву тежину положаја.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Најзад је изишао на кров, правећи се спокојан, и ако није био. Стотину измешаних гласова наваљивало је на њ да узме управљати лађом; он се приближи крману полако, као да жели да одгоди мало тренутак који ће одлучити о величини његове моћи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На целој лађи није било ни једног црнца, макар колико глупа, који није приметио да известан точак и кутија што стоји спроћу њега утичу на кретање лађе; али је у овом механизму одувек лежала, за њих једна велика тајна. Таманго дуго гледаше у бусолу мичући уснама, као да чита слова што су на њој била исписана; затим принесе руку челу, и замисли се као човек који нешто рачуна у глави. Сви се црнци окупише око њега, разјапљених вилица, разрогачених очију, и не дишући пратили су му и најмањи покрет. Најзад, пола са страхом, пола са самопоуздањем, као сваки човек који хоће да уради нешто што не зна, он снажно повуче точак од крме.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Као што се какав огњевит хат пропне на ноге кад га мамузне његов несмотрен јахач, тако лепи брик „Узданица” поскочи по таласу кад га Таманго овако неразборито дрмну. Рекао би човек да је, гњеван, хтео да се зарије у вале, заједно са својим неуким корманошем. Како се наједанпут пореметио потребан склад између правца једрила и правца крме, лађа се нагну тако јако да је изгледало као да ће утонути. Њене дугачке лантине заронише се у море. Више људи претурише се; неколико их паде у воду. Али се ускоро лађа поносито диже на талас, као да хоће још једанпут да се ухвати у коштац са својом пропашћу. Ветар дуну двапут јачом снагом, и одједном, с ужасном праском, падоше обе катарке, скрхане скоро при дну, и прекрилише цео кров парчадима и као неком тешком мрежом од ужади.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Преплашени црнци утекоше у лађу вриштећи од страха; али, како ветар није више дувао у ветрила, лађа се диже, и таласи стадоше да је полако бацају час тамо час амо. Онда се најодважнији црнци попеше поново на кров и побацаше с њега све оне поломљене делове од катарки који су га закрчивали. Таманго се није мицао с места, налактио се био на орман с бусолом, и сакрио лице својом савијеном руком. Ајша је стајала покрај њега, али није смела да га ослови. Мало по мало црнци се приближише; онда се зачу потмуло роптање, које се одмах претвори у праву буру пребацивања и увреда.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Издајицо! варалицо! викали су они, ти си нам крив за све невоље, ти си нас продао белцима, ти си нас наморао да се бунимо против њих. Хвалио си се како умеш да управљаш лађом и обећао си да ћеш нас вратити у завичај. Ми смо ти, као праве будале, поверовали; и ево где сад умало нисмо сви главом платили због тога што си ти згрешио белачком фетишу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таманго поносито диже главу, и црнци који су били око њега устукнуше преплашени. Он дохвати са земље две пушке, даде знак својој жени да пође за њим, прође кроз гомилу, која се пред њим раствори, и упути се предњем делу лађе. Ту направи као неки опкоп од празних буради и дасака; затим седе усред овог бедема, одакле су претећи вирили бајонети његове две пушке. Оставише га на миру. Међу устаницима, једни су плакали; други, подигавши руке к небу, призивали су у помоћ своје и белачке фетише; неки су клечали пред бусолом, дивећи се њеном непрекидном кретању, и преклињали је да их врати у њихов завичај; неки су опет лежали по крову, суморни и утучени. Усред ових очајника, замислите још жене и децу који вриште од страха, и дваестак рањеника који преклињу да им се притекне у помоћ, али нико и не мисли да им помогне.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наједном се на крову појави један црнац; лице му је сијало од радости. Он објави да је пронашао место где су бели држали ракију; његова веселост и цело његово држање јасно су сведочили да ју је он и опробао. Чувши тај глас, несрећни црнци престадоше за часак да јаучу. Сви полетеше у лађин ћилер и напише се ракије. Сâт доцније, могао је човек да их види како скачу и смеју се на крову, и, пијани као стока, праве најгоре будалаштине. Док су они играли и певали, рањеници су стењали и јецали. Тако је протекао остатак дана и цела ноћ.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ујутру, кад су се разбудили, наступило је још веће очајање. Преко ноћ је био поумирао велики број рањеника. Лађа је пловила опкољена лешевима. Море је било бурно, а небо обавијено маглуштином. Искупише се да држе веће. Неколико почетника у мађији, који нису смели ни да прослове о својој вештини пред Тамангом, огледаше један за другим своје знање. Неколико пута преклињаху духове. Кад год покушај не успеваше, нада се губила све више. Најзад се опет стаде говорити о Тамангу, који још није био изишао из свога опкопа. На крају крајева, он је био највештији међу њима, и једини је још могао да их спасе из овог страховитог положаја у који су запали његовом кривицом. Један старац приђе му, носећи понуду за измирење. Он га замоли да изиђе и да им каже своје мишљење; али Таманго, неумољив као Кориолан, оглуши се о све његове молбе. Обноћ, усред највећега метежа, донео је колико му је било потребно пексимита и усољеног меса. Изгледао је решен да живи тако одвојен од свију.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ракије је било још. У њој бар човек заборавља и море, и ропство, и блиску смрт. И спава, снива о Африци, и види шуме са смолним дрвећем, колибе покривене сламом и баобабе чија се сенка пружа над целим селом. Синоћна теревенка опет поче. Тако прође неколико дана. Јаукали су, плакали, чупали косе, затим се опијали и спавали, тако им је текао живот. Неколико њих умреше од силног пића; неколико их скочише у море, или се прободоше мачем.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једно јутро Таманго изиђе из своје тврђаве и дође до пања који је остао од главне катарке.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Робови, рече он, Дух ми се јавио у сну и проказао ми како вас могу избавити одавде и вратити вас у ваш завичај. Својом незахвалношћу заслужили сте да вас оставим; али ми је жао ових жена и ове деце што јаучу. Ја вам праштам: почујте ме.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Сви црнци оборише главу с поштовањем и начетише се око њега.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Бели, продужи Таманго, једини знају оне силне речи које покрећу ове велике дрвене куће; али ми можемо по својој вољи управљати овим лаким чуновима који личе на наше.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Он показа каик и друге чамце на брику.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Напунимо их храном, уседнимо у њих, и завеслајмо на ону страну одакле ветар дува; мој и ваш господар пустиће га нашем завичају.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Повероваше му. Луђег предлога није било. Не знајући да се служи бусолом, и под непознатим небом, он је могао само да лута насумце. У својој глави он је замишљао да треба само да весла напред, и да ће најзад тако наћи какву црначку земљу; јер црнци живе на целој земљи, а бели на својим лађама. То му је његова мајка причала.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ускоро је све било спремно да се укрца; али видеше да су каик и свега један чамац здрави. То је међутим било сасвим мало за осамдесет црнаца од прилике колико их је још остало у животу. Ваљало је оставити све рањенике и болеснике. Већина замолише да их убију пре него што се растану од њих.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Два чамца, која су спустили у воду с грдном муком и страшно их претоварили, оставише лађу и навезоше се на бурно море, које је сваки час хтело да их прогута. Онај мали чамац одмаче први. Таманго је с Ајшом сео у каик, који је, тежи и претоваренији, јако био заостао. Још се чуо лелек оних неколико несрећника што су остали на крову од брика, кад један прилично снажан талас удари каик с бока и напуни га водом. За трен ока, он потону. Они с малог чамца видеше шта ове снађе, и веслачи запеше свом снагом да одмакну, бојећи се да не морадну примити кога из потопљеног каика. Готово сви они који су били усели на каик подавише се. Свега њих десет-дванаест успеше да се врате на лађу. Међу њима били су Таманго и Ајша. Кад се сунце смиривало, видеше како мали чамац нестаде са видика; али шта је с њим после било, не зна се.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Зашто бих мучио читаоца описујући му одвратне призоре глади? Двадесет душа од прилике збијених на узаном простору, које је час бурно море бацало тамо-амо, час пекло врело сунце, отимали су се сваки дан о оно нешто мршавих остатака своје заире. За свако парче пексимита ваљало се тући, и слабији су умирали, не због тога што су их јако убијали, већ због тога што им нису дали да једу. После неколико дана, на крову брика „Узданица” били су још у животу само Таманго и Ајша.

.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи, море је било бурно, ветар је фијукао силно, а помрчина је била тако густа да се с крме није могао видети кључ лађин. Ајша је лежала на једном душеку у соби капетановој, а Таманго је седео крајње ноге. Обоје већ одавно нису ни речи проговорили.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Таманго, викну најзад Ајша, све ово што патиш, ти патиш ради мене…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Не патим ја, обрецну се он. И баци на душек, крај своје жене, пола пексимита који му је још остао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Узми то себи, рече она отурујући благо пексимит; ја нисам гладна. А и зашто да једем? Зар ми није стигао последњи час?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таманго се диже не одговоривши ништа, попе се поводећи се на кров и седе крај једне сломљене катарке. Приклонивши главу на груди, звиждукао је своју породичну песму. Наједном се зачу један јак узвик горе, над фијуком морског ветра; и појави се светлост. Он чу и друге узвике, и једна велика црна лађа промаче брзо поред његове; тако близу да му ветрилске мотке прођоше изнад саме главе. Он виде само два лица осветљена једним фењером који је висио о катарци. Ови људи викнуше још једанпут, и одмах затим њихову лађу дохвати ветар, и она ишчезе у помрчини. Без сумње су морнари који су стајали на стражи били приметили ову разбијену лађу; али, како је била бура, њихов брод није могао да се окрене. Тренутак после, Таманго виде како севну пламен и чу кад опали топ; затим виде како севну пламен на једном другом топу; али, не чу пуцањ; после и не виде више ништа. Сутрадан, ништа на видику није било никаког јера. Таманго опет леже на свој душек и заклопи очи. Његова жена Ајша умрла је те ноћи.

.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не знам колико времена после, једна енглеска фрегата, „Белона”, угледа једну лађу без катарки и, како је изгледало, без морнара. Неколико људи приђоше јој на каику и нађоше на њој једну мртву црнкињу и једног црнца тако измршавог, да је наличио на мумију. Био је обезнањен, и душа му је већ била дошла у подгрлац. Хирург га узе, стаде да га лечи, и кад је „Белона” приспела у Кингстон, Таманго је био здрав као дрен. Казаше му да им прича о себи и оној лађи. Он им рече све, у колико је и сам знао. Колонисти с острва говорили су да га треба обесити као црнца који се дигао на устанак; али гувернер, неки душеван човек, заузе се за њ, налазећи да се његова кривица да оправдати; јер, на крају крајева, он се послужио само законитим правом одбране; а после, они које је поубијао били су сви Французи. С њим су онда учинили онако као што се ради са свима црнцима који се нађу на коме узапћеном црначком броду: дали су му слободу, то ће рећи узели су га да ради за државу; али је имао тридесет пара на дан и храну. Био је врло личан човек. Пуковник седамдесет петог пука виде га једанпут и узе га да удара у тасове у пуковској војној музици. Научио је нешто мало енглески, али га није никад говорио. У накнаду за то пио је преко мере рум и ракију од шећерне трске. — Умро је у болници од запаљења плућа.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Фусноте ==
&lt;references/&gt;

== Извори ==
1905. ''Српски књижевни гласник'', Књига ХIV, Број 5, 6, 7. Стр. 341—349, 417—424, 503—509.

{{ЈВ-аутор|Светислав А. Петровић|1945}}

[[Категорија:Француска књижевност]]

[[fr:Colomba et autres contes et nouvelles/Tamango]]</text>
      <sha1>irk3mefvj72ltgfu8gqtnnwfnldhxzd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Модерне жене</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59989</id>
    <revision>
      <id>145885</id>
      <parentid>143704</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:48:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145885</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17167" sha1="hp3o30abl1gu6w840ifwoskaoqe3dc9" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Модерне жене
| одељак=
| аутор=Јелица Беловић Бернаджиковска
| година=1899
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ко хоће да студира жену, ваља да мотри литературу — стару и нову. Ту гледамо жену, душу њену као у огледалу. Узмимо на око главне, уопће познате типове: ''Goethe''-ову „Gretchen” и „Clärchen”, и Ибсенове „модерне”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад ''„Gretchen”'' изгуби Фауста, а ''„Clärchen”'' Егмонта, онда је њихов живот не само фигуративно, већ и фактично довршен. За њих онда више нема живота. Љубав њихова, њихов је живот… А модерне? Нора (Ибсенова) и њезине нашљеднице могу и даље да живе, пошто су дошле до увјерења, да су љубав своју биле поклониле невјернику. Њима невјера не раздире срце, не разбија груд. Оне ће кадикад покушати, да невјерника понесу у своју етичку висину, али ако им то не успије — онда га оне мирно и са резигнацијом бришу из круга својих познаника. Модерна је жена самосталан индивидуалитет, коме не треба тек туђи дах, да га дозове и пробуди у живот и свијест, па оне за то и не увехну, када им отмеш тај дах, што им га је случај удахнуо…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Модерна жена не ће никада пасти са женске слабости. Оне куражно ступају у борбу живота…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Замислимо сада класичну ''„Gretchen”'', која је са себе отресла терет разочарања, па дијете своје узме за руку, да пође у бијели свијет и да ту на „поштен“ начин заради свој хљеб — би ли такова ''„Gretchen”'' постала бесмртна? Или замислимо ''„Clärchen”'', која је тако одана лежала на грудима Егмонтовим, па се послије тога задовољава са „мирном срећом” уз Bralenburga бесмртна? — зар би постала бесмртна?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Све су ово психолошки моменти… Је ли жена способна за самосталан живот? питаће ко и нехотице.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Је ли жена способна за науке? пита сав свијет.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp; Психологија се не да одијелити од физиологије и ради тога ако хоћемо да судимо о споменутим теоријама о женској природи, треба да прије промотримо секундарне сполне знакове који карактеришу по новим назорима устројство жене. Жена је код свих цивилизованих народа мања и лакша од мушкарца, изузевши 13. и 14. годину живота, јер су у нашој клими дјевојке у тој доби веће а и теже од дјечака. Облици су тијела у жене облији и љепши, мање коштуњави и правилнији пошто су масни дијелови бујнији од мишица. Мишична влаканца у жене имају већи постотак воде. Снага женске, како показује динамометар, једнака је 2/3 снази мушкарца. У жене су руке и ноге саразмјерно дуже него у мушкарца. Држање тијела није им онако усправно као код мушкараца ради тога, што су им кости у боковима нагнуте, не држе жене главу као мушкарци, нити им је ход онако прав и сигуран као у мушкараца. Особитом разликом у жене сматра се и то, што им је први чланак у прстима саразмјерно дужи од трећега, а у том се види виши развитак, док у мајмуна и у опће у дивљака тога не налазимо. Гласнице (Stimmbänder) су у жене краће, а глас им је виши и чистији. Грло је тјешње и више уздигнуто. Жлијезде штипњаче (Schilddrüsen) cy веће него у мушкараца. Опсег плућа је према величини трупа и множини душика мањи него у мушкарца. Ето то је разлика, која заиста не утјече зло на душевни живот у жене.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Модерна жена „хоће” да живи, да ради, да послује. Ној је мрска свака слабост.... Она не очајава. Она „хоће да буде сретна, па и на рачун других, ако тако бити мора; смјелом руком захваћа она у туђу срећу, раздире туђи живот — ако се тиме драж ''њезиног'' живота увећава. Госпођа Hedda (Ибсен) показује већ канџице испод својих шачица од кадифе — она ће огрепсти, ако одмах и не раздире.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Модерна жена љуби као „''Gretchen''” или „''Clärchen''”, али се не предаје без питања и премишљања као оне, дах знања одрубио је њој већ са крилаца — неограничено повјерење. Она није слаба и без воље као што је листак на сухој грани усред олује. Она зна шта ''хоће''. Ево како каже једна модерна: „Die Persönlichkeit regt sich in ihr, sie legt einen Massstab an den Beliebten an, sein Denken und Fühlen zu bewerthen”. Модерна је жена вазда ''сама'' ковач среће своје... Она умије да прекорачи онај понор, који се разјази између свијета њенога маштања и њене воље. Она је храбра и одлучна. Њена се ножица не боји да ступи на вулкански терен.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Жена пређашњих времена знала се у мислима пењати на највеће вршке воље — али кад је ваљало „на дјело” — онда јој малаксаше крила код првог полета, који ју је имао да однесе из обичне свакидашњости. Њој се маглило пред очима и од погледа у поноре и од погледа на вршке… Модерна жена није такова. Она је потпуно развијен индивидуалитет, који зна да разликује што је добро а што зло, и која умије да буде добра и праведна. И што је већа њена образованост то је већа и њезина одлучност и сталност, њезина снага у расуђивању и њезино поштовање дужности. Она онда умије и да жртвује своје жеље и тежње за опће добро — умије да прегори, да резигнира… „Jhr unbeugsamer Rechtsinn übertönt die Stimme der Natur”. Таква жена способна је за науку, за озбиљан живот и борбу… Занимљиво је свакако посматрати разлике између обадва спола у душевном погледу. Та је тема обрађена већ са свих страна, а ипак се још радо о њој говори. Погледајмо само на ону разлику душевног дјеловања мужа и жене, која је доказана покусима и статистиком. Прије свега жена је бржа у размишљању. Књигу ће жена увијек брже прочитати од мушкарца, а претпоставите да има једнако знање с мушкарцем, она ће од оног што је прочитала, ''више'' упамтити. Жена брже прегледа број или хрпе приједмета, а и не промишљајући разабира одношај ствари за чудо брзо — готово на први поглед. Али за то не разабира ни из далека тако брзо појединости, те се та брзина у поjимању показује кад се не односи само на приједмете из свакидашњега живота. Субјективност је код жене већа него код мушкарца, те она разматра ствари поглавито онако, како ју је то научило искуство и како је привлаче или од њих одбијају жеље и предрасуде; ради тога имаде жена за критику мање способности од мушкараца, па је врло ријетко беспристрастан судија, него се много жешће и јаче од мушкараца предаје чуству. Женски дух ствара много теже: појмове, особито апстрактне врсте, те жена мисли претежно у конкретним сликама и појмовима. Ову разлику у мишљењу показаће нам најбоље овај једноставни примјер руског психолога Кирилова: Узмимо 50 мушкараца и исто толико жена и рецимо им, нека што прије без икаква размишљања напишу 100 ријечи; тад ћемо наћи код жена знатно више ријечи, које означују конкретне појмове, за тим засебних ријечи и ствари, које се налазе здружене у простору; док ћемо код мушкараца видјети претежно апстрактне ријечи, посебне дијелове ствари, опће појмове и асоцијације по времену. Већ је Лотзе опазио, да жене имаду способност разређивати ствари у простору, а мушкарци у времену. Мушкарци настоје, да све ствари уврсте под какво му драго опће правило, а ту пазе особито на симетрију и сугласје у извађању, а жене много мање мисле на опћа правила и свраћају своју пажњу више на коначну им сврху, тежећи увијек за тим, да доведу ствари у свезу са њиховом околином и да их усаврше. Право су казали велики и умни пријатељи жена: „Наше матере воде — с веома ријетком изнимком — васпитању своју праксу само инстиктивно, без икакове свијести сталних начела и циљева. С тога и налазимо у нас веома ријетко складно образованих дјевојака, ријетко лијепога породичног духа, мало породичне среће и благостања и сношљивости према ближњему, мало поштења и значајности у приватном и јавном животу; дакле управо мало свега онога, на чему се развија лијеп социјалан живот, на чему се темељи срећа и напредак породице и цијелога народа. А у том никад неће боље бити, док нам наше матере не буду разумније и свјесније узгајале нашу дјецу, наш будући народни нараштај. Бадава је о свем другом сањати, док се ту не положи темељ бољој и љепшој будућности.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Жена види дубоко, а муж далеко. Мушкарцу је свијет — срце, а жени срце свијет.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Свијет није никако пука утвара. Он је скуп свију породица̂. А ко би га и могао уредити точнијом бригом, него жене? Осим тога што већ од природе има у њих радиности; оне су као створене за бригу са ситницама и за штедљивост, па за благу рјечитост. А могу ли се мушкарци надати икаквој сласти живота, кад им је огорчана најтјеснија веза, брачна веза?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Жена, ако је поштена, лијепа, образована, њежна и духовита, по свачијем је суду најдивнији створ на свијету! Жена је јунак, јер она умије да трпи. Мушкарци су кукавни борци, јер они своје болове тек бјеснилом умију да утишају. Они се рву у борби живота, као да су на каквом мосту, с којега све, што им се противи хладнокрвно строваљују у црни понор, а у најгорем догађају узимају гроб за заштиту против удараца живота. Жене имаду веће болове од оних, ради којих плачу. Жене из љубави црпе сву племенитост свога срца. За оне, које љубе, блага је као голубица и побожна као светитељка. Ако се деси у погибељи, онда ће њезин бистри ум за драге своје измудрити помоћ с оштроумљем змије, а њезино слабо срце браниће с јунаштвом лавице.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Американке су у модерном боју за женска права првакиње. Сила „друштава”, „заједница”, „савеза” и „задругa” показују нам „што жена може“. Најновије им дјело јесу „''клубови матера''”. Ту се састаје мјесечно четрдесет матера и вијећају о срећи и спасу својих милих, куће своје, дјеце своје, по оној „више очију, више види”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Модерна је жена овоме вијеку надјенула име: „феминални вијек”…
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Зора'', 1. 12. 1899. Год. IV. Бр. XII. стр. 393-396.

{{ЈВ-аутор|Јелица Беловић Бернаджиковска|1946}}
[[Категорија:Феминизам]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>hp3o30abl1gu6w840ifwoskaoqe3dc9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Визија Карла XI</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59995</id>
    <revision>
      <id>145805</id>
      <parentid>145553</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:40:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145805</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23958" sha1="k6cgavc5lh7uci78q2xiz6e2098eilk" xml:space="preserve">{{квалитет|250%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Визија Карла XI (''-{Vision de Charles XI}-'')
| одељак= 
| аутор=Проспер Мериме
| преводилац= Павле Поповић
| година= 
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

&lt;poem&gt;
:There are more things in heaven 
:and earth, Horatio, 
:Than are dreamt of in your 
:philosophy.&lt;ref&gt;Има много ствари на небу и земљи о којима ваша мудрост и не сања, мој Хорацио.&lt;/ref&gt;
:Shakespeare, Hamlet.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Свет не верује у визије и натприродне појаве; понеке су, међутим, толико осведочене да човек који неће да им верује, мора, ако хоће да буде доследан, да одбаци и сва остала историска сведочанства.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Да је ово што хоћу да вам испричам сигурно и аутентично, јамчи један записник састављен као што треба и потписан од четири сведока којима се мора веровати. Додајем још да је оно предсказање које се у записнику налази, било записано у њему и цитирано по њему још много пре него што су га догађаји наших дана могли потврдити.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Карло ХІ, отац чувенога Карла ХI, био је један од најдеспотичнијих владара, али и један од најмудријих који су владали Шведском. Он је ограничио претерано велике привилегије племства, укинуо силу сената, и дао законе по својој личној вољи; једном речју, он је променио устав у земљи у којој је пре њега владала олигархија, и наморао сталеже да њему лично призналу апсолутну власт. Иначе је овај човек био просвећен, храбар, јако одан протестантској вери, несаломљива карактера, хладан, позитиван, потпуно лишен маште и сањарија.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада му је баш умрла жена Улрика Елеонара. И ако је он према овој краљици био јако суров, што je, како кажу, и ускорило њену смрт, ипак је он њу ценио, и био је њеном смрћу више ганут него што се то могло очекивати од тако хладна човека какав је он био. Од тога догађаја он постаде још суморнији и ћутљивији него пре, и одаде се послу тако вредно да се у тој вредноћи видела неодољива потреба његова да одагна од себе црне и жалосне мисли.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне јесење ноћи седео је он у својој домаћој хаљини и папучама поред камина у којем је горела јака ватра, у свом кабинету у стокхолмском дворцу. Поред њега седели су његов шамбелан, граф Брахе, којега је удостојавао нарочитих милости, и лекар Баумгартен који се, узгред буди речено, увек издавао за човека слободна од предрасуда, и који се држао начела да треба сумњати у све сем медицине. Њега је краљ то вече позвао да чује његово мишљење о не знам каквој својој слабост.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ноћ је ишла све дубље, али краљ им, преко свога обичаја, не показиваше никако да је време да се повуку. Оборене главе, очију упртих у ватру и угарке, краљ је једнако ћутао, осећао досаду у том друштву, али се бојао, ни сам не знајући зашто, да остане сам. Граф Брахе је већ поодавно приметио да његово присуство није врло пријатно, и већ је неколико пута излазио бојазан да не смета Његову Величанству које би се можда желело одморити: један покрет краљеве руке задржао га је да не оде. Лекар опет узе говорити колико уди здрављу седети дуго ноћу, али му Карло кроз зубе одговори:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Останите, још ми се не спава.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада почеше разговарати о разним стварима, али сваки разговор престајаше после прве две три фразе. Јасно се видело да је Његово Величанство суморно и врло рђаво расположено, а у таквој прилици, једноме је ранину врло тешко наћи се. Граф Брахе, помишљајући да краљева суморност не долази можда од жалости за покојном краљицом, упре неко време поглед на њен портрет који је висио у кабинету, на уздахну дубоко и узвикну:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Како личи овај портрет! Исти њен израз, и достојанствен и благ у исто доба!… &lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Којешта! осече се краљ, који је увек држао да се њему нешто пребацује чим се помене пред њим краљичино име.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Тај је портрет улепшан, и сувише. Краљица је била ружна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Па онда, сам на се љут што је био тако груб, диже се и пође по соби да сакрије узнемиреност које се стидео, па застаде код прозора што је гледао у двориште. Ноћ бејаше мрачна, месец у првој четврти.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Дворац у којем данас станују шведски краљеви није још био довршен, а Карло ХІ, који га је почео зидати, становаше у старом дворцу на врху Ритерхолма који гледа на језеро Мелер. То је велика једна зграда у облику потковице. Краљев кабинет био је на једном крају њеном, а од прилике према њему била је велика дворана где се састајала скупштина кад је имала да прима каква саопштења од круне.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Прозори ове дворане изгледаху осветљени неком јаком светлошћу. То се краљу учини чудно. Он помисли најпре да то није неки слуга ушао тамо са запаљеном буктињом. Али шта ће, опет, слуга у то доба у дворани која толико година није била ни отворена? У осталом, светлост је била толико јака колико не може бити од једне једине буктиње. Готово да човек помисли да је пожар; али нема дима, прозори су читави, и никакво се пуцкарање не чује; све личи пре на какву илуминацију него на што друго.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Карло је гледао неко време у те прозоре ћутећи. Граф Брахе пружи руку ка конопцу од звонцета и хтеде да зазвони за пажа којега би послао да види откуда та чудновата светлост, али га краљ задржа:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Идем ја сам да видим шта је, рече он.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад је довршио те речи, побледе одједанпут и његово лице одаваше некакав религиозни страх. Али ипак изиђе чврстим корацима, а шамбелан и лекар за њим, са запаљеним свећама у руци.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кључар је већ био легао. Баумгартен га пробуди и заповеди му у име краља да одмах отвори врата од скупштинске дворане. Овај се, сиромах, забезекну кад чу тако неочекивану заповест; обуче се брзо, и пође краљу с пуно кључева на алци. Најпре отвори врата једне галерије која је служила као предсобље или излаз скупштинској лворани. Краљ уђе, али како се зачуди кад виде да су сви зидови потпуно превучени црном чохом!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ко је казао да се овако превуче ова дворана? запита он љутито.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Нико, господару, колико ја знам, одговори кључар сав преплашен; кад сам ја последњи пут чистио галерију, зидови су јој били сви у храстовини као и увек… А ова чоха и није из магацина за намештај Вашег Величанства.&lt;br /&gt;
Краљ, идући брзим кораком, беше већ прешао две трећине галерије. Граф и кључар ишли су одмах за њим; лекар, Баумгартен беше мало заостао, плашећи се и да остане сам, и да иде у сусрет ко зна каквом догађају који се тако чудно указивао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Немојте даље, господару, повика кључар. Тако ми грешне душе, ту нису чиста посла. У ово доба… од како је умрла краљица, ваша узвишена супруга… кажу да се она шета по овој галерији… Бог нас од напасти уклонио!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Станите, господару, повика и граф. Зар не чујете жагор у скупштинској дворани? Ко зна шта има ту, и каква опасност чека Ваше Величанство!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Господару, рече Баумгартен којем ветар угаси свећу, допустите ми бар да зовнем једно двадесет ваших пратилаца.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Улази, рече краљ одлучно, заставши пред вратима велике дворане, а ти, кључару, отварај врата брзо.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Он гурну ногом о врата, а лупа се одби неколико пута о сводове, и одјекну по галерији као топ.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кључар је тако дрхтао да је кључем једнако ударао у браву а није могао никако да је нађе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Стари војник па дрхти! рече Карло слежући раменима. Дед ви, графе, отворите нам врата.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Господару, одговори граф и устукну за један корак, нека ми Ваше Величанство нареди да сад станем пред данске или немачке топове, ја ћу без оклевања стати, али ви од мене тражите да и ђаволу пркосим.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Краљ зграби кључеве из руку кључаревих.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Видим ја, рече он презриво, да морам сам отварати; па, пре но што га његова свита могаше задржати, он већ беше отворио дебела храстова врата и ушао у велику дворану рекавши ове речи: „Помози Боже!“ Она три његова пратиоца из радозналости која је била јача него страх, или од срамоте да не оставе краља, уђоше с њим.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Велика дворана беше осветљена са безброј буктиња. Место старих ћилимова с фигурама, по зидовима бејаше црна чоха. Дуж зидова, бејаху поређани, као и обично, немачке, данске и руске заставе, трофеји војске Густава Адолфа. У среди су биле шведске заставе покривене црнином.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;По клупама је била маса света, огроман сабор један. Четири сталежа седела су ту сваки по свом рангу. Сви су били обучени у црно. Цела та множина људи, који су спрам црне позаднине изгледали сретли, толико је засењивала очи да ни један од наша четири сведока овог чудноватог призора није у њој могао угледати које познато лице. Тако глумац кад стоји пред огромном публиком, види само једну неодређену гомилу а не може да разазна ни једну једину личност.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На узвишеном престолу одакле је краљ обично држао беседе скупштини, они су видели једну крваву лешину која је носила све знаке краљевске. Поред њега с десне стране, једно дете с круном на глави стојало је и држало скиптар у руци; с леве стране, неки постарији човек, управо неки фантом, ослањао се руком о престо. Он је имао на себи онај свечани огртач који су носили стари поглавари шведски, пре но што је Густав Ваза начинио краљевину. Према престолу, неколико људи озбиљна и важна држања, обучени у дуге црне ризе као судије, седели су за једним столом на којем су били велики фолианти и неколики пергаменти. Између престола и клупа, био је један пањ увијен у црно, и на њему секира.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Нико у овој надчовечанској скупштини као да није приметно да је ушао Карло и три његова пратиоца за њим. Кад су они ушли, чули су само неки потмули жагора нису могли ухватити ни једне артикулисане речи; мало доцније, најстарији судија у прној ризи, онај што је изгледао да је председник, устаде и удари шаком три пута по фолианту који је пред њих стојао отворен. Одмах настаде дубока тишина. Неколико младих људи, отмена лика, богато обучени, са рукама везаним одостраг, уђоше у дворану на врата супротна онима на којима је ушао Карло. Они иђаху усправљене главе и јуначкога погледа. Иза њих, некакав снажан човек у некој као блузи мрке коже, држаше крајеве конопаца који им руке везиваху. Онај што је први, и што је изгледао главни међу њима, заустави се на сред дворане, пред пањем, и погледа на њ презриво и поносито. У псто доба, лешина као да задрхта грчевито, и крв свежа и румена пође из њене ране. Млади човек клече и пружи главу; секира сену у ваздуху и на мах тресну о пањ. Крв покуља потоком на естраду, и помеша се с крвљу лешине; а глава, одскачући неколико пута од црвена пода, докотрља се до Карлових ногу и попрска их крвљу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;До овога тренутка, Карло бејаше занемео од чуда; али, кад виде овако крвав призор, „језик му се одреши“; он учини неколико корака ка естради, и обраћајући се ономе што је имао огртач старих поглавара, изговори мушки ону познату формулу:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— ''Ако си Бог, говори; ако си Нечастиви, одступи!''&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Фантом му одговори полако и свечано:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— '''Краљу Карло!''' ова крв неће потећи за твоје владе… (овде глас постаде нејаснији) него пет влада доцније. Куку, куку, куку крви Густава Вазе!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада многобројна лица ове чудновате скупштине стадоше бивати нејаснија, и изгледаху само као обојене сени, на ускоро и ишчезоше сасвим; фантастичне буктиње погасише се, и пред Карлом и његовом свитом указаше се само стари ћилими и завесе које су се лако нихале од ветра. Још се неко време чуо некакав мелодичан шум за који један од сведока рече да је личио на шуштање лишћа по ветру, а други, на онај звук кад се струна на харфи прекине баш у моменту кад се инструменат удешава за свирку. Сви се сведоци слажу о трајању целог призора, и цене да је он трајао десет минута од прилике.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црна чоха, одсечена глава, крв која је окаљала под, све је то нестало кад и фантоми; само се на Карловој папучи задржала једна црвена мрља, и она би га сама подсећала на призоре те ноћи, да је он икада могао на њих заборавити.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад се вратио у свој кабинет, краљ нареди да се напише извештај о свему што је видео, рече својим пратиоцима да га потпишу, па га и сам потписа. Ма колико да се пазило да се садржина овога акта сакрије од осталога света, свет ипак сазнаде за њу, и то још за живота Карла ХІ; тај акт постоји и сад, и до данас још се нико није усудио да посумња у његову аутентичност. Крај му је вредан пажње:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„И, ако ово што сам напред рекао, вели краљ, није сушта истина, ја се одричем сваке наде на бољи живот на оном свету, који сам може бити заслужио неким добрим делима, а нарочито заузимањем за срећу мога народа, и за одбрану религије мојих предака”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Сад, ко се сећа смрти Густава III и суђење његовом убици Анкарстрему, наћиће две три сличности између тога догађаја и прилика овог необичног пророштва.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Млади човек којем су одсекли главу пред целом скупштином био би Анкарстрем.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Крунисана лешина била би Густав III.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Оно дете, његов син и наследник Густав-Адолф IV.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А онај старац, напослетку, био би војвода од Судерманије, ујак Густава IV, који је постао краљевски намесник а после и краљ, након оставке нећакове.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

==Фусноте==
&lt;references/&gt;

==Извор==
''Српски књижевни гласник'', 16. август 1903. Књига IX, Број 8. Стр. 570—577.

{{ЈВ-аутор|Павле Поповић|1939}}

[[Категорија:Француска књижевност]]</text>
      <sha1>k6cgavc5lh7uci78q2xiz6e2098eilk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>О Коштани</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60024</id>
    <revision>
      <id>145834</id>
      <parentid>143835</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:57:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145834</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19814" sha1="r8ak9d43nkq1z4cd35bmzxzmyo2ze2g" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= О КОШТАНИ
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1901
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Стеван Луковић|Стевану Луковићу]]
&lt;poem&gt;
:::::Cʼest lʼextase langoureuse, 
:::::Cʼest la fatigue amoureuse… 
:::::…Cette âme qui se lamente 
:::::En cette plainte dormante 
:::::Cʼest la nôtre, nʼest-ce pas? 
:::::La mienne, dis, et la tienne, 
:::::Dont sʼexhale l'humble antienne 
:::::Par ce tiède soir, tout bas?
::::::[[w:Пол Верлен|Paul Verlaine]]: ''[[w:en:Ariettes oubliées|Ariettes oubliées]].''
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Када се завеса подигла, појавио се буљук белих Врањанки. Шалваре су зашуштале, дукати зазвецкали, и запевало се ''Шано, душо Шано''… Ја помислих да ћемо имати да гледамо нешто као ''Ђида, Рибокоса, Потера,'' ни̑з шарених слика из народнога живота, са много песама и игара, и са обавезном свадбом на крају. Али, у колико се радња развијала, трагични карактер се све више испољавао: последњи чин, који се опет свршава свадбом, мртвачки је тужан. За четири чина човеку остаје срце стегнуто, и није у стању да се насмеје. Да је Г. Борисав Станковић следовао примеру наших добрих старих драматичара, он би свој комад, у живописном диалекту назвао ''Коштана или Жална Песма'' или ''Жал за Младост.''&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Јер, сав драмат Г. Станковића јесте једна болна носталгија љубави, самртна песма младости која у гроб силази. Речи оних честитих, простих Врањанаца звоне као учења великих философа песимизма и налазе дубока одјека и у нашим далеко сложенијим и немирним душама. Човек са нежношћу мора у томе да запази ону велику солидарност и једнакост којом бол сједињује и једначи све људе, па ма одакле они били, ма колико они знали. Цела ''Коштана'' је тужна повест згажених срдаца и промашених живота. Сви се ти људи много веселе, али од њих нико није весео. Они много певају, али то су лабудске песме. У свима од њих одиграва се вечита трагедија, стара као свет: јединка, која тражи сву љубав, сву срећу, потпун, интензиван, слободан живот; целина, безлична, неумољива, која тражи да људи подреде оне што им је најдраже њеним незнаним, хладним речима. И то још целина, које није као наша остала без веровања, поткопана критиком, без богова и коју само спољна груба сила и интерес одржава, — но целина патриархална, тврда, непробојна, хладна, као камен. И у том социјалном жрвњу сви су строшени. Тома, човек домаћин, трговац, ''хаџија'', који је представник тога старога деспотског, патриархалног морала, и он јечи што су му родитељи и обзири наметнули „стару, мртву, ледну, плачну”. Митко, весели Митко, само куне породицу која га закла и зароби. Стојана младост оставља раздерана срца, Коштана са клетвом полази за Асана и улази у живот. Сви, као једна душа, јецају: ''Беше моје!''&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Цела је прича проста. Коштана је Циганка, певачица и играчица, она оличује буран, весео живот, плаху раздраганост младости. Она је једна од оних лепота од чијега блеска очи заслепе и које као блудећи огањ воде људе у пропаст. Поред свога заната, она је остала поштена, поштена у чаршијском смислу речи: још су њене косе немршене, још јој је грло негрижено, и још јој нико није пио оне црне очи од којих се памет губи. Сем лепоте, сем ''царскога грла'', како вели наша народна песма, сем оних чудних, опојних песама, има она нечега вишег. Та мала Циганка има немирну, осетљиву, упечатљиву душу уметника, неодређену потребу нечега лепшег, заједницу душе са великим све. Њене се пламене очи дубоко загледају у мрку кестенову шуму, у „ону голему, пусту, тамну гору,” она осећа како „мирише гора”. За њу није прашљива мала циганска, са разваљеним кућама на којима су прозори залепљени хартијом, са мршавим псима који крај догореле ватре глођу кости, она неће да јој се на камену живот суши и вене. Још мање је за њу студени живот домаћинске куће, да двори, да клечи, да старима ноге пере. Њој треба друго нешто: ''оно'', вечито ''оно'', које никада човек није видео нити ће икада видети. „Ох, уздише она, а када ноћ падне, месечина дође, сан ме хвата, око се рашири, снага разигра…” Тада, тада она мора да изиђе да великим очима својим гледа како је „нов, дубока, месечина иде, греје, удара у чело, главу, пали…”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Цело Врање за њоме лудује, и староме и младоме мозак је завртела. Када она запева:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::::А ја имам црне очи,
::::Црне очи, русе косе, 
::::Русе косе, бело лице,
::::Бело лице, алтʼн чело,
::::Алтʼн чело, медна уста,
&lt;/poem&gt;
када она то запева, неки бес уђе у људе. Тада се удари пити; ниске дуката, ћилибарске муштикле звече на циганским тасовима, механџији се глава разбија, тавани се куршумима решетају, пандури се на мртво име испребијају. Оде ли Полицаја да их умири, на њега ни главу да окрену; оде ли кмет, распаше се и он заседне са њима, на саблазан ''пореским главама.'' Шта није председник чинио да стане на пут томе лудовању! Да их затвори? Али то су Митко, Стојан, Риста, Зафир, Секула, па и саме хаџије, све његови рођаци, седе косе, трговци људи. Једном је био протерао Коштану у Турску, и севдалије мироваше док се дувап не среди и виногради не побраше, али о месницама пређоше границу, начинише лом по Турској, отеше је од Арнаута, и доведоше је на коњима, грувајући из пушака као да владику прате. Али најзад, када Стојан сасвим поманита за њом и заборави кућу, када Хаџи-Тома, који је пошао да одвуче од ње сина или да га убије, када и он памет изгуби, седе са њом и доведе је својој кући, — тада се Арса председник реши на одсудан корак. Он нареди циганском кмету, те Коштану, мртву од бола, силом удадоше за Асана.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је потка, али главни интерес комада јесте Митко, брат председников. Чудна природа био је Митко. „Луд се и родио”, вели његов брат; као младићу није му било равна до ''Скопја'' и Солуна; када је царским друмом ходио, све му се живо склањало испред пута. Напио се вина, напевао песама, наљубио жена, али брат га силом ожени, цео живот му огорча, и он од механе до механе носи свој ''дерт.'' Осећа како студена старост долази, како тело слаби, док „душа још иска”. ''Жал'' је његов велики, „докле турски хат иде”, севдах његов је „кара-севдах”, песма јe његова ''жална'' и ''тешка:'' „Песма је моја голема. Како мајка сина имала, чувала, ранила, дан и ноћ само њега гледала… што на сина душа заискала, све мајка давала, а син болан. Пораснаја син. Дошла снага, младост… Дошле башче, цвеће, месечина. Замирисале девојке! Син полетеја. Све што искаја, све имаја… Хатови, пушке, сабље, жене… коју девојку није погледаја, њојне косе није замрсија и уста целиваја. Ниједна му не одрече, ниједна га не превари, а он све вараја, целиваја, и болан, болан бија. Болан од како се родија…” И он на ногама мре; земља ме пије, ноћ ме пије, месечина ме пије.” Песма његова то је оно, када је од Кара-куле ударио на Прешево. „Шар-планина у небо штрчи, а под њума лега пусто и мртво Косово. Друм широк, прав, царски. По њега се расипали анови, сераји, чешме, башче… Месечина греје…” Мартинка му преко крила; коњ Дорча иде ногу пред ногу, свирачи иду за њим, свирају му и певају. „А из серај, башча куде је и куде је, младе жене и девојке око шедрван и на месечину оро играв и песме појев, грнета свири, дајре се чује и песна… не песна, глас само, и тој мек, пун глас… сладак глас, како прво девојачко шиковање… такој сладак глас, па тʼј глас иде сʼс месечину сепи, трепери и како мелем на срце ми пада… Тʼј глас искам, Коштан, туј песну, тој време…” То је песма за младошћу која се више никада неће вратити, за коју ће ''жалан'' у гроб са отвореним очима да легне. „Пој жал за младост и искај гу нека се врне.” &lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Може бити најјаче место у целоме комаду, због кога се заборављају, велики недостаци у осталоме, јесте диалог између Митка и Коштане у четвртом чину. Пандури су повели Коштану у Бању за Асана, и у тај мах долази Митко певајући:
&lt;poem&gt;
::::Механџи, море механџи, 
::::Донеси вино, ракију, 
::::Да пијем, да се напијем 
::::Дертови да си разбијем.
&lt;/poem&gt;
И Коштана му се баца пред ноге, вије се, преклиње га да је спасе, да је води одатле, ''тамо!'' Митко, коме се срце искубало, побеђен, сломљен, погружено јој вели: „И там земља и овде земља!…” Тврда је земља; „неје земља мајка да зажали. Земља је земља.” Што је суђено, суђено; што суђенице „на трећу вечер” досудиле, пред тим се треба савити. Треба и покорити, јер се и он покорио, он који се целога века у заман отимао и борио. И овај полу-пијан Врањанац говори малој Циганки, која се удаје у Бању, речи скоро тако очајне и дубоке као што су Хамлетови савети Офелији: Иди, иди, сви су весели око тебе, „а ти ћеш плачеш. И прва ноћ плакање и друга ноћ плакање; цел век плакање…” Црни дани долазе, руке ће јој да испуцају, лице да поцрни, очи да утрну. „То је! Ја ли га не знам што иде?! Иде, Коштан, јесен, дом, кућа, брат мој, студ, мʼгла, и гробје… Тој иде!…” Митко види шта њега чека, он јечи ''беше моје,'' али неће да га жале, јер се сам целога живота ожалио. Сада, нема више вина, нема механа, нема песме, сада у дом, одакле ће га само мртва изнети. И он саветује Коштану: „Дигни се! Не плачи! Слузу не пуштај. Стегни срце и трпи. Бидни човек. А човек је само за жал и муку здаден.“ Онај који је ове речи говорио свршио је свој живот самоубиством, јер, као и Коштана, као и Тома, као и Арса, он је одиста постојао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чудна нека, носталгична поезија загрева цело ово дело. То је она иста поезија која се налази у нашим народним песмама, нарочито босанским севдалинкама, које су и једног методичког Гетеа могле загрејати. У тој поезији има нечега меког, топлог, дубоког, болног, она изражава ону љубав која је јача од смрти и која се најзад и изједначује са смрћу. Има ту нечега што долази од наше меке, женске, осетљиве расе словенске, она уздржана и скривена емоција људи који се сви у срце повлаче. Има и нечега сензуалног, плахог, што нам је остало од Турака. Ова је поезија заразна, ако се тако може рећи, она је опојна као какав источњачки мирис, она у дубинама срце изазива већ давно умукла осећања, онако као што су под еоловим ветровима саме изводиле харче тајанствене мелодије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наши стари су ту поезију боље осећали но ми; наши дедови и оцеви знали су шта је то севдах! Ми смо зато и сувише малокрвни, суви и сложени. Они су могли да вену и да умру од тих рана. Ми је још само у песмама осећамо.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ниједно књижевно дело наше не износи боље но Коштана ту особиту, заносну, фаталну љубав. И мало је дела која су у стању да оставе тако трајан и дубок утисак. Нема спора да је она пуна мана; строго узев она није ни драмат, радна је једноставна, трома, врло трома, рђаво је везана, али то су техничке мане, то је ствар заната. Коштана је добро, истински уметничко дело, зато што је пуно живота, што се прелива њиме, неком дубоком, интимном, болном поезијом. Ја бих дао све драме Јована Суботића и Милорада Шапчанина за један онакав снажан и емотиван „комада живота” као што је четврти чин комада Г. Станковића. ''Коштана'' се не мора завести у деловодни протокол регулисаних драма, али она је лепа, и те како лепа ''песма,'' једна од најпоетскијих песама које ми имамо.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

{{Википедија|Коштана (драма)}}

== Извор ==
''Нова искра'', 1. новембар 1901. Година трећа. Број 11. Стр. 347–348.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>r8ak9d43nkq1z4cd35bmzxzmyo2ze2g</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145835</id>
      <parentid>145834</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:57:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145835</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19813" sha1="1w8uwupkamcffr6jgnr9wrd16g3s6cg" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= О КОШТАНИ
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1901
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Стеван Луковић|Стевану Луковићу]]
&lt;poem&gt;
:::::Cʼest lʼextase langoureuse, 
:::::Cʼest la fatigue amoureuse… 
:::::…Cette âme qui se lamente 
:::::En cette plainte dormante 
:::::Cʼest la nôtre, nʼest-ce pas? 
:::::La mienne, dis, et la tienne, 
:::::Dont sʼexhale l'humble antienne 
:::::Par ce tiède soir, tout bas?
::::::[[w:Пол Верлен|Paul Verlaine]]: ''[[w:en:Ariettes oubliées|Ariettes oubliées]].''
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Када се завеса подигла, појавио се буљук белих Врањанки. Шалваре су зашуштале, дукати зазвецкали, и запевало се ''Шано, душо Шано''… Ја помислих да ћемо имати да гледамо нешто као ''Ђида, Рибокоса, Потера,'' ни̑з шарених слика из народнога живота, са много песама и игара, и са обавезном свадбом на крају. Али, у колико се радња развијала, трагични карактер се све више испољавао: последњи чин, који се опет свршава свадбом, мртвачки је тужан. За четири чина човеку остаје срце стегнуто, и није у стању да се насмеје. Да је Г. Борисав Станковић следовао примеру наших добрих старих драматичара, он би свој комад, у живописном диалекту назвао ''Коштана или Жална Песма'' или ''Жал за Младост.''&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Јер, сав драмат Г. Станковића јесте једна болна носталгија љубави, самртна песма младости која у гроб силази. Речи оних честитих, простих Врањанаца звоне као учења великих философа песимизма и налазе дубока одјека и у нашим далеко сложенијим и немирним душама. Човек са нежношћу мора у томе да запази ону велику солидарност и једнакост којом бол сједињује и једначи све људе, па ма одакле они били, ма колико они знали. Цела ''Коштана'' је тужна повест згажених срдаца и промашених живота. Сви се ти људи много веселе, али од њих нико није весео. Они много певају, али то су лабудске песме. У свима од њих одиграва се вечита трагедија, стара као свет: јединка, која тражи сву љубав, сву срећу, потпун, интензиван, слободан живот; целина, безлична, неумољива, која тражи да људи подреде оне што им је најдраже њеним незнаним, хладним речима. И то још целина, које није као наша остала без веровања, поткопана критиком, без богова и коју само спољна груба сила и интерес одржава, — но целина патриархална, тврда, непробојна, хладна, као камен. И у том социјалном жрвњу сви су строшени. Тома, човек домаћин, трговац, ''хаџија'', који је представник тога старога деспотског, патриархалног морала, и он јечи што су му родитељи и обзири наметнули „стару, мртву, ледну, плачну”. Митко, весели Митко, само куне породицу која га закла и зароби. Стојана младост оставља раздерана срца, Коштана са клетвом полази за Асана и улази у живот. Сви, као једна душа, јецају: ''Беше моје!''&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Цела је прича проста. Коштана је Циганка, певачица и играчица, она оличује буран, весео живот, плаху раздраганост младости. Она је једна од оних лепота од чијега блеска очи заслепе и које као блудећи огањ воде људе у пропаст. Поред свога заната, она је остала поштена, поштена у чаршијском смислу речи: још су њене косе немршене, још јој је грло негрижено, и још јој нико није пио оне црне очи од којих се памет губи. Сем лепоте, сем ''царскога грла'', како вели наша народна песма, сем оних чудних, опојних песама, има она нечега вишег. Та мала Циганка има немирну, осетљиву, упечатљиву душу уметника, неодређену потребу нечега лепшег, заједницу душе са великим све. Њене се пламене очи дубоко загледају у мрку кестенову шуму, у „ону голему, пусту, тамну гору,” она осећа како „мирише гора”. За њу није прашљива мала циганска, са разваљеним кућама на којима су прозори залепљени хартијом, са мршавим псима који крај догореле ватре глођу кости, она неће да јој се на камену живот суши и вене. Још мање је за њу студени живот домаћинске куће, да двори, да клечи, да старима ноге пере. Њој треба друго нешто: ''оно'', вечито ''оно'', које никада човек није видео нити ће икада видети. „Ох, уздише она, а када ноћ падне, месечина дође, сан ме хвата, око се рашири, снага разигра…” Тада, тада она мора да изиђе да великим очима својим гледа како је „нов, дубока, месечина иде, греје, удара у чело, главу, пали…”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Цело Врање за њоме лудује, и староме и младоме мозак је завртела. Када она запева:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::::А ја имам црне очи,
::::Црне очи, русе косе, 
::::Русе косе, бело лице,
::::Бело лице, алтʼн чело,
::::Алтʼн чело, медна уста,
&lt;/poem&gt;
када она то запева, неки бес уђе у људе. Тада се удари пити; ниске дуката, ћилибарске муштикле звече на циганским тасовима, механџији се глава разбија, тавани се куршумима решетају, пандури се на мртво име испребијају. Оде ли Полицаја да их умири, на њега ни главу да окрену; оде ли кмет, распаше се и он заседне са њима, на саблазан ''пореским главама.'' Шта није председник чинио да стане на пут томе лудовању! Да их затвори? Али то су Митко, Стојан, Риста, Зафир, Секула, па и саме хаџије, све његови рођаци, седе косе, трговци људи. Једном је био протерао Коштану у Турску, и севдалије мироваше док се дувап не среди и виногради не побраше, али о месницама пређоше границу, начинише лом по Турској, отеше је од Арнаута, и доведоше је на коњима, грувајући из пушака као да владику прате. Али најзад, када Стојан сасвим поманита за њом и заборави кућу, када Хаџи-Тома, који је пошао да одвуче од ње сина или да га убије, када и он памет изгуби, седе са њом и доведе је својој кући, — тада се Арса председник реши на одсудан корак. Он нареди циганском кмету, те Коштану, мртву од бола, силом удадоше за Асана.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је потка, али главни интерес комада јесте Митко, брат председников. Чудна природа био је Митко. „Луд се и родио”, вели његов брат; као младићу није му било равна до ''Скопја'' и Солуна; када је царским друмом ходио, све му се живо склањало испред пута. Напио се вина, напевао песама, наљубио жена, али брат га силом ожени, цео живот му огорча, и он од механе до механе носи свој ''дерт.'' Осећа како студена старост долази, како тело слаби, док „душа још иска”. ''Жал'' је његов велики, „докле турски хат иде”, севдах његов је „кара-севдах”, песма јe његова ''жална'' и ''тешка:'' „Песма је моја голема. Како мајка сина имала, чувала, ранила, дан и ноћ само њега гледала… што на сина душа заискала, све мајка давала, а син болан. Пораснаја син. Дошла снага, младост… Дошле башче, цвеће, месечина. Замирисале девојке! Син полетеја. Све што искаја, све имаја… Хатови, пушке, сабље, жене… коју девојку није погледаја, њојне косе није замрсија и уста целиваја. Ниједна му не одрече, ниједна га не превари, а он све вараја, целиваја, и болан, болан бија. Болан од како се родија…” И он на ногама мре; земља ме пије, ноћ ме пије, месечина ме пије.” Песма његова то је оно, када је од Кара-куле ударио на Прешево. „Шар-планина у небо штрчи, а под њума лега пусто и мртво Косово. Друм широк, прав, царски. По њега се расипали анови, сераји, чешме, башче… Месечина греје…” Мартинка му преко крила; коњ Дорча иде ногу пред ногу, свирачи иду за њим, свирају му и певају. „А из серај, башча куде је и куде је, младе жене и девојке око шедрван и на месечину оро играв и песме појев, грнета свири, дајре се чује и песна… не песна, глас само, и тој мек, пун глас… сладак глас, како прво девојачко шиковање… такој сладак глас, па тʼј глас иде сʼс месечину сепи, трепери и како мелем на срце ми пада… Тʼј глас искам, Коштан, туј песну, тој време…” То је песма за младошћу која се више никада неће вратити, за коју ће ''жалан'' у гроб са отвореним очима да легне. „Пој жал за младост и искај гу нека се врне.” &lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Може бити најјаче место у целоме комаду, због кога се заборављају, велики недостаци у осталоме, јесте диалог између Митка и Коштане у четвртом чину. Пандури су повели Коштану у Бању за Асана, и у тај мах долази Митко певајући:
&lt;poem&gt;
::::Механџи, море механџи, 
::::Донеси вино, ракију, 
::::Да пијем, да се напијем 
::::Дертови да си разбијем.
&lt;/poem&gt;
И Коштана му се баца пред ноге, вије се, преклиње га да је спасе, да је води одатле, ''тамо!'' Митко, коме се срце искубало, побеђен, сломљен, погружено јој вели: „И там земља и овде земља!…” Тврда је земља; „неје земља мајка да зажали. Земља је земља.” Што је суђено, суђено; што суђенице „на трећу вечер” досудиле, пред тим се треба савити. Треба и покорити, јер се и он покорио, он који се целога века у заман отимао и борио. И овај полу-пијан Врањанац говори малој Циганки, која се удаје у Бању, речи скоро тако очајне и дубоке као што су Хамлетови савети Офелији: Иди, иди, сви су весели око тебе, „а ти ћеш плачеш. И прва ноћ плакање и друга ноћ плакање; цел век плакање…” Црни дани долазе, руке ће јој да испуцају, лице да поцрни, очи да утрну. „То је! Ја ли га не знам што иде?! Иде, Коштан, јесен, дом, кућа, брат мој, студ, мʼгла, и гробје… Тој иде!…” Митко види шта њега чека, он јечи ''беше моје,'' али неће да га жале, јер се сам целога живота ожалио. Сада, нема више вина, нема механа, нема песме, сада у дом, одакле ће га само мртва изнети. И он саветује Коштану: „Дигни се! Не плачи! Слузу не пуштај. Стегни срце и трпи. Бидни човек. А човек је само за жал и муку здаден.“ Онај који је ове речи говорио свршио је свој живот самоубиством, јер, као и Коштана, као и Тома, као и Арса, он је одиста постојао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чудна нека, носталгична поезија загрева цело ово дело. То је она иста поезија која се налази у нашим народним песмама, нарочито босанским севдалинкама, које су и једног методичког Гетеа могле загрејати. У тој поезији има нечега меког, топлог, дубоког, болног, она изражава ону љубав која је јача од смрти и која се најзад и изједначује са смрћу. Има ту нечега што долази од наше меке, женске, осетљиве расе словенске, она уздржана и скривена емоција људи који се сви у срце повлаче. Има и нечега сензуалног, плахог, што нам је остало од Турака. Ова је поезија заразна, ако се тако може рећи, она је опојна као какав источњачки мирис, она у дубинама срце изазива већ давно умукла осећања, онако као што су под еоловим ветровима саме изводиле харче тајанствене мелодије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наши стари су ту поезију боље осећали но ми; наши дедови и оцеви знали су шта је то севдах! Ми смо зато и сувише малокрвни, суви и сложени. Они су могли да вену и да умру од тих рана. Ми је још само у песмама осећамо.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ниједно књижевно дело наше не износи боље но Коштана ту особиту, заносну, фаталну љубав. И мало је дела која су у стању да оставе тако трајан и дубок утисак. Нема спора да је она пуна мана; строго узев она није ни драмат, радна је једноставна, трома, врло трома, рђаво је везана, али то су техничке мане, то је ствар заната. Коштана је добро, истински уметничко дело, зато што је пуно живота, што се прелива њиме, неком дубоком, интимном, болном поезијом. Ја бих дао све драме Јована Суботића и Милорада Шапчанина за један онакав снажан и емотиван „комада живота” као што је четврти чин комада Г. Станковића. ''Коштана'' се не мора завести у деловодни протокол регулисаних драма, али она је лепа, и те како лепа ''песма,'' једна од најпоетскијих песама које ми имамо.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

{{Википедија|Коштана (драма)}}
== Извор ==
''Нова искра'', 1. новембар 1901. Година трећа. Број 11. Стр. 347–348.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>1w8uwupkamcffr6jgnr9wrd16g3s6cg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145836</id>
      <parentid>145835</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:58:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145836</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19784" sha1="0ivk2huy372y02mp3tozjw42yuufi0r" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= О КОШТАНИ
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1901
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Стеван Луковић|Стевану Луковићу]]
&lt;poem&gt;
:::::Cʼest lʼextase langoureuse, 
:::::Cʼest la fatigue amoureuse… 
:::::…Cette âme qui se lamente 
:::::En cette plainte dormante 
:::::Cʼest la nôtre, nʼest-ce pas? 
:::::La mienne, dis, et la tienne, 
:::::Dont sʼexhale l'humble antienne 
:::::Par ce tiède soir, tout bas?
::::::[[Пол Верлен|Paul Verlaine]]: ''Ariettes oubliées.''
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Када се завеса подигла, појавио се буљук белих Врањанки. Шалваре су зашуштале, дукати зазвецкали, и запевало се ''Шано, душо Шано''… Ја помислих да ћемо имати да гледамо нешто као ''Ђида, Рибокоса, Потера,'' ни̑з шарених слика из народнога живота, са много песама и игара, и са обавезном свадбом на крају. Али, у колико се радња развијала, трагични карактер се све више испољавао: последњи чин, који се опет свршава свадбом, мртвачки је тужан. За четири чина човеку остаје срце стегнуто, и није у стању да се насмеје. Да је Г. Борисав Станковић следовао примеру наших добрих старих драматичара, он би свој комад, у живописном диалекту назвао ''Коштана или Жална Песма'' или ''Жал за Младост.''&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Јер, сав драмат Г. Станковића јесте једна болна носталгија љубави, самртна песма младости која у гроб силази. Речи оних честитих, простих Врањанаца звоне као учења великих философа песимизма и налазе дубока одјека и у нашим далеко сложенијим и немирним душама. Човек са нежношћу мора у томе да запази ону велику солидарност и једнакост којом бол сједињује и једначи све људе, па ма одакле они били, ма колико они знали. Цела ''Коштана'' је тужна повест згажених срдаца и промашених живота. Сви се ти људи много веселе, али од њих нико није весео. Они много певају, али то су лабудске песме. У свима од њих одиграва се вечита трагедија, стара као свет: јединка, која тражи сву љубав, сву срећу, потпун, интензиван, слободан живот; целина, безлична, неумољива, која тражи да људи подреде оне што им је најдраже њеним незнаним, хладним речима. И то још целина, које није као наша остала без веровања, поткопана критиком, без богова и коју само спољна груба сила и интерес одржава, — но целина патриархална, тврда, непробојна, хладна, као камен. И у том социјалном жрвњу сви су строшени. Тома, човек домаћин, трговац, ''хаџија'', који је представник тога старога деспотског, патриархалног морала, и он јечи што су му родитељи и обзири наметнули „стару, мртву, ледну, плачну”. Митко, весели Митко, само куне породицу која га закла и зароби. Стојана младост оставља раздерана срца, Коштана са клетвом полази за Асана и улази у живот. Сви, као једна душа, јецају: ''Беше моје!''&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Цела је прича проста. Коштана је Циганка, певачица и играчица, она оличује буран, весео живот, плаху раздраганост младости. Она је једна од оних лепота од чијега блеска очи заслепе и које као блудећи огањ воде људе у пропаст. Поред свога заната, она је остала поштена, поштена у чаршијском смислу речи: још су њене косе немршене, још јој је грло негрижено, и још јој нико није пио оне црне очи од којих се памет губи. Сем лепоте, сем ''царскога грла'', како вели наша народна песма, сем оних чудних, опојних песама, има она нечега вишег. Та мала Циганка има немирну, осетљиву, упечатљиву душу уметника, неодређену потребу нечега лепшег, заједницу душе са великим све. Њене се пламене очи дубоко загледају у мрку кестенову шуму, у „ону голему, пусту, тамну гору,” она осећа како „мирише гора”. За њу није прашљива мала циганска, са разваљеним кућама на којима су прозори залепљени хартијом, са мршавим псима који крај догореле ватре глођу кости, она неће да јој се на камену живот суши и вене. Још мање је за њу студени живот домаћинске куће, да двори, да клечи, да старима ноге пере. Њој треба друго нешто: ''оно'', вечито ''оно'', које никада човек није видео нити ће икада видети. „Ох, уздише она, а када ноћ падне, месечина дође, сан ме хвата, око се рашири, снага разигра…” Тада, тада она мора да изиђе да великим очима својим гледа како је „нов, дубока, месечина иде, греје, удара у чело, главу, пали…”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Цело Врање за њоме лудује, и староме и младоме мозак је завртела. Када она запева:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::::А ја имам црне очи,
::::Црне очи, русе косе, 
::::Русе косе, бело лице,
::::Бело лице, алтʼн чело,
::::Алтʼн чело, медна уста,
&lt;/poem&gt;
када она то запева, неки бес уђе у људе. Тада се удари пити; ниске дуката, ћилибарске муштикле звече на циганским тасовима, механџији се глава разбија, тавани се куршумима решетају, пандури се на мртво име испребијају. Оде ли Полицаја да их умири, на њега ни главу да окрену; оде ли кмет, распаше се и он заседне са њима, на саблазан ''пореским главама.'' Шта није председник чинио да стане на пут томе лудовању! Да их затвори? Али то су Митко, Стојан, Риста, Зафир, Секула, па и саме хаџије, све његови рођаци, седе косе, трговци људи. Једном је био протерао Коштану у Турску, и севдалије мироваше док се дувап не среди и виногради не побраше, али о месницама пређоше границу, начинише лом по Турској, отеше је од Арнаута, и доведоше је на коњима, грувајући из пушака као да владику прате. Али најзад, када Стојан сасвим поманита за њом и заборави кућу, када Хаџи-Тома, који је пошао да одвуче од ње сина или да га убије, када и он памет изгуби, седе са њом и доведе је својој кући, — тада се Арса председник реши на одсудан корак. Он нареди циганском кмету, те Коштану, мртву од бола, силом удадоше за Асана.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је потка, али главни интерес комада јесте Митко, брат председников. Чудна природа био је Митко. „Луд се и родио”, вели његов брат; као младићу није му било равна до ''Скопја'' и Солуна; када је царским друмом ходио, све му се живо склањало испред пута. Напио се вина, напевао песама, наљубио жена, али брат га силом ожени, цео живот му огорча, и он од механе до механе носи свој ''дерт.'' Осећа како студена старост долази, како тело слаби, док „душа још иска”. ''Жал'' је његов велики, „докле турски хат иде”, севдах његов је „кара-севдах”, песма јe његова ''жална'' и ''тешка:'' „Песма је моја голема. Како мајка сина имала, чувала, ранила, дан и ноћ само њега гледала… што на сина душа заискала, све мајка давала, а син болан. Пораснаја син. Дошла снага, младост… Дошле башче, цвеће, месечина. Замирисале девојке! Син полетеја. Све што искаја, све имаја… Хатови, пушке, сабље, жене… коју девојку није погледаја, њојне косе није замрсија и уста целиваја. Ниједна му не одрече, ниједна га не превари, а он све вараја, целиваја, и болан, болан бија. Болан од како се родија…” И он на ногама мре; земља ме пије, ноћ ме пије, месечина ме пије.” Песма његова то је оно, када је од Кара-куле ударио на Прешево. „Шар-планина у небо штрчи, а под њума лега пусто и мртво Косово. Друм широк, прав, царски. По њега се расипали анови, сераји, чешме, башче… Месечина греје…” Мартинка му преко крила; коњ Дорча иде ногу пред ногу, свирачи иду за њим, свирају му и певају. „А из серај, башча куде је и куде је, младе жене и девојке око шедрван и на месечину оро играв и песме појев, грнета свири, дајре се чује и песна… не песна, глас само, и тој мек, пун глас… сладак глас, како прво девојачко шиковање… такој сладак глас, па тʼј глас иде сʼс месечину сепи, трепери и како мелем на срце ми пада… Тʼј глас искам, Коштан, туј песну, тој време…” То је песма за младошћу која се више никада неће вратити, за коју ће ''жалан'' у гроб са отвореним очима да легне. „Пој жал за младост и искај гу нека се врне.” &lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Може бити најјаче место у целоме комаду, због кога се заборављају, велики недостаци у осталоме, јесте диалог између Митка и Коштане у четвртом чину. Пандури су повели Коштану у Бању за Асана, и у тај мах долази Митко певајући:
&lt;poem&gt;
::::Механџи, море механџи, 
::::Донеси вино, ракију, 
::::Да пијем, да се напијем 
::::Дертови да си разбијем.
&lt;/poem&gt;
И Коштана му се баца пред ноге, вије се, преклиње га да је спасе, да је води одатле, ''тамо!'' Митко, коме се срце искубало, побеђен, сломљен, погружено јој вели: „И там земља и овде земља!…” Тврда је земља; „неје земља мајка да зажали. Земља је земља.” Што је суђено, суђено; што суђенице „на трећу вечер” досудиле, пред тим се треба савити. Треба и покорити, јер се и он покорио, он који се целога века у заман отимао и борио. И овај полу-пијан Врањанац говори малој Циганки, која се удаје у Бању, речи скоро тако очајне и дубоке као што су Хамлетови савети Офелији: Иди, иди, сви су весели око тебе, „а ти ћеш плачеш. И прва ноћ плакање и друга ноћ плакање; цел век плакање…” Црни дани долазе, руке ће јој да испуцају, лице да поцрни, очи да утрну. „То је! Ја ли га не знам што иде?! Иде, Коштан, јесен, дом, кућа, брат мој, студ, мʼгла, и гробје… Тој иде!…” Митко види шта њега чека, он јечи ''беше моје,'' али неће да га жале, јер се сам целога живота ожалио. Сада, нема више вина, нема механа, нема песме, сада у дом, одакле ће га само мртва изнети. И он саветује Коштану: „Дигни се! Не плачи! Слузу не пуштај. Стегни срце и трпи. Бидни човек. А човек је само за жал и муку здаден.“ Онај који је ове речи говорио свршио је свој живот самоубиством, јер, као и Коштана, као и Тома, као и Арса, он је одиста постојао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чудна нека, носталгична поезија загрева цело ово дело. То је она иста поезија која се налази у нашим народним песмама, нарочито босанским севдалинкама, које су и једног методичког Гетеа могле загрејати. У тој поезији има нечега меког, топлог, дубоког, болног, она изражава ону љубав која је јача од смрти и која се најзад и изједначује са смрћу. Има ту нечега што долази од наше меке, женске, осетљиве расе словенске, она уздржана и скривена емоција људи који се сви у срце повлаче. Има и нечега сензуалног, плахог, што нам је остало од Турака. Ова је поезија заразна, ако се тако може рећи, она је опојна као какав источњачки мирис, она у дубинама срце изазива већ давно умукла осећања, онако као што су под еоловим ветровима саме изводиле харче тајанствене мелодије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наши стари су ту поезију боље осећали но ми; наши дедови и оцеви знали су шта је то севдах! Ми смо зато и сувише малокрвни, суви и сложени. Они су могли да вену и да умру од тих рана. Ми је још само у песмама осећамо.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ниједно књижевно дело наше не износи боље но Коштана ту особиту, заносну, фаталну љубав. И мало је дела која су у стању да оставе тако трајан и дубок утисак. Нема спора да је она пуна мана; строго узев она није ни драмат, радна је једноставна, трома, врло трома, рђаво је везана, али то су техничке мане, то је ствар заната. Коштана је добро, истински уметничко дело, зато што је пуно живота, што се прелива њиме, неком дубоком, интимном, болном поезијом. Ја бих дао све драме Јована Суботића и Милорада Шапчанина за један онакав снажан и емотиван „комада живота” као што је четврти чин комада Г. Станковића. ''Коштана'' се не мора завести у деловодни протокол регулисаних драма, али она је лепа, и те како лепа ''песма,'' једна од најпоетскијих песама које ми имамо.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

{{Википедија|Коштана (драма)}}

== Извор ==
''Нова искра'', 1. новембар 1901. Година трећа. Број 11. Стр. 347–348.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>0ivk2huy372y02mp3tozjw42yuufi0r</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кан и син</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60057</id>
    <revision>
      <id>145884</id>
      <parentid>145362</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:46:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145884</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21091" sha1="73ruqunytqvud1znxvlta162chjrkf7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Кан и син (''-{Хан и его сын}-'')
| одељак=
| аутор=Максим Горки
| преводилац=
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}…Био у Криму један кан. Звао се Мосолајма ел Асваб и имао сина Толаика Алгалу…&lt;br /&gt;
{{gap}}Овим речима отпоче Татарин, слепи просјак, једну од старих легенада тога полуострва, које је пуно оваквих успомена. Наслонио се беше на стабло мрке боје једнога јагодовог дрвета.&lt;br /&gt;
{{gap}}По каменим развалинама од времена урнисане канове палате, поседала око приповедача гомилица Татара, у дугачким шареним доламама и преко њих златом извеженим комоткама. Било је вече. Сунце се лагано спуштало у море. Његови црвени зраци пресецали су тамну масу лишћа, које покрива развалине и одмараху се као блештећа светла места на камењу обраслом маховином и повијеном витим гранама зеленога бршљана. Међу гранама оближње групе јаворова вио се поветарац. Њихово је лишће треперило и жуборило, чуло се као да се невидљиви поточићи из ваздуха сливају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Слепчев је глас био тих и дрхтао је. На лицу као у камену урезаном и борама на њему огледао се неми мир. Речи, које је као на памет изговарао, текле су саме једна за другом, те се пред слушаоцима стварала слика давно минулих дана, пуних снаге и осећаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Кан је био остарио“ причаше слепац, „али му је харем био пун жена. Све су оне љубиле старца, јер је у њему било још снаге и жара, а његова миловања беху нежна и ватрена. Жене ће увек љубити онога, који уме да их снажно милује, па ма он био сед, ма му лице пуно бора било; пошто је лепота у снази а не у њежном лицу и црвеним образима.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Кана су љубиле све, он опет љубљаше само једну, робињу козакињу, из степе поред Дњепра. Њу он миловаше увек радије од свију других жена свога великог харема. У харему је било три стотине жена све лепих као пролећно цвеће. Живише оне туна у свакој радости и задовољству, јер је кан наређивао да им се готове сва могућа укусна и слатка јела и дозвољавао да играју и веселе се кадгод им је воља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Своју козакињу опет позивао је кан често на своју кулу, са које је био диван изглед на море и у којој је било спремљено све што треба задовољној и срећној жени. Беше туна слатког јела и свакога ткива, злата и драгог камења разне боје, свирке и лепих тица из далеких земаља а и ватреног миловања заљубљеног кана. На кули је проводио он са њоме често пута по читаве дане, те се тако одмарао на плодовима свога вредног и труднога животнога рада. Знао је он, да му син Алгала неће осрамотити канство, јер ено га где као вук лови по руским степама, враћајући се увек са богатом пљачком, новим женама и новом славом, остављајући за собом страх, пепео, крв и лешине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једном се врати Алгала са свог јуначког похода на Русе. Приредише велике свечаности у његову част. Поглавари са целог острва скупише се на ту част. Било је ту чашћења, весеља и витешких игара. Гађало се стрелама, заробљеницима у очи, да се опроба снажна мишица, понова се пило и славио храбри Алгала, страх непријатељев и стуб канства. А стари се кан радовао слави свога сина. Топло је било старцу око срца, гледајући у своме сину таквог јунака и знајући да ће, кад он, старац, умре, бити канство у добрим и снажним рукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}Баш му је годило што то зна, па да би и сам показао колико воли свога сина, са пуним пехаром у руци, овде на свечаности, пред свима поглаварима и бекама, устаде и рече:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Алгала ти си добар син! Нека је слава Алаху и буди хваљено име пророково.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви хвалише име пророково у снажном хору. Кан продужи: „Алах је велики! Још за живота обновио је младост моју у моме храбром сину. Ја већ гледам својим старачким очима, како ћу, кад једном очи склопим и црви ми срце гристи започну, и даље живети у своме сину. Алах је велики и Мухамед његов прави пророк! Имам доброг сина: рука му је чврста, срце јуначко, памет бистра… Кажи сине, шта желиш да ти дам? Кажи Алгала, даћу ти све што зажелиш…” 
{{gap}}Још не одјекнуше ни последњи звуци са усница старога хана а Толаик се нагло подиже. Црне му очи синуше као у сокола и светлише као море по ноћи.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Дај ми робињу козакињу, господару и оче мој.”
{{gap}}Кан застаде, поћута само за тренутак, колико да умири срце своје — и пошто је поћутао рече јасно и одлучно:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Узми је! Кад свршимо част узми је… Лице храброга Алгале осу необична радост, соколове очи севаху, исправи се у свој величини својој и рече оцу, кану:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја знам шта ми поклањаш господару и оче мој. Ја знам. Роб сам твој — син твој. Ево ти моје крви, узми је кап по кап стотину ћу смрти претрпети за тебе.”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Мени ништа не треба!” одговори кан и седа круна, многогодишње славе и великих дела, клону му на прса.&lt;br /&gt;
{{gap}}У скоро довршише част и кренуше заједно, ћутећи из палате ка харемлуку. Ноћ је била тавна. Ни месеца ни звездица на небу, сакрио их беше густи вео црних облакова. Иђаху дуго по мраку, док ће рећи кан ел Асваб:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Дан за даном часи живот мој… све лакше куца старачко срце моје… све је мање жара у мојим грудима. Светлост и топлину души мојој даје само ватрено миловање моје младе робињице. Кажи Толаиче, кажи ми зар баш не можеш без ње? Узми стотину других, узми све остале моје жене, само ми њу остави.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Толаик Алгала ћути — само уздану.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Моји су дани избројани… Колико ћу још лазити по земљи? Последња радост мога живота, она је — то руско девојче! И кад ње нестане, ко ће ме још љубити — мене старца, ко? Ни једна више Алгала!…”&lt;br /&gt;
{{gap}}Алгала ћути.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Како могу живети кад знам да је ти грлиш, да она теби пољупце даје! Пред женом нема разлике отац и син. Пред женом смо ми сви људи, сине мој… У тузи ћу скончати живот свој… Боље да ми се понова отворе све старе ране и потоцима љусне крв из њих, боље да не преживим ову ноћ сине мој!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Његов син ћути… Застадоше на вратима харемлука, стоје неми, главе им клонуле на прса. Свуд у наоколо помрчина, по небу се вију облаци, ветар креће гране по дрвећу, изгледа да им неку песму поје.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја је одавна љубим, оче…” изусти тихо Алгала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Знам… али знам и то да те она не воли” одговори кан.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Срце ми пуца кад само на њу помислим.”&lt;br /&gt;
{{gap}}„А са чега је пуно моје срце!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Понова заћуташе, Алгала уздану.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Истина је дакле што ми мудри мула приповедаше. Жена је мука човекова. Кад је лепа многи је желе, те јој муж мучи муку велике љубоморе, кад је ружна опет човек пати завидећи другима. Ако није ни лепа ни ружна, човек је најпре начини лепом и пошто се увери да је погрешио, опет пати са ње, са жене.”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Мудрост не лечи срчане болове” проговори кан.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Оче! имајмо сажаљења према нама самима.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Кан подиже главу и гледаше тужно свога сина.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Да је смакнемо” прозбори Алгала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ти волеш више себе него ли и њу и мене” рече кан после малог размишљања.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Па и ти тако.”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Да, тако је и ја тако” рече тужно кан. Туга га је створила дететом.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Смакнимо је.”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Не могу ти је дати, не могу” опет кан.&lt;br /&gt;
{{gap}}„А ја не могу више без ње — ишчупај ми срце, или ми је дај”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кан ћути.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бацимо је у море.”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бацимо је у море” понавља кан као одјек, речи свога сина.&lt;br /&gt;
{{gap}}Уђоше у харемлук. Затекоше је где спава на богатом миндерлуку. Застадоше пред њом и посматраше је дуго. Староме кану потекоше сузе низ образе, низаху се као бисерна зрна по сребрној бради. Сину засветле очи, шкрипећи зубом угушује своју страст и стаде будити козакињу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Она се трже и на лепом, као зора ружичноме лицу, засијаше два плава неба њезиних очију. Алгалу није приметила, те пружи медене уснице кану.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Пољуби ме стари мој соколе.”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Спреми се… поћи ћеш с нама” рече јој кан лагано.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад је тек приметила Алгалу и сузе у очима свог старог сокола… Мудра је била на мах је све разумела.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ево ме” рече. „Ево ме… ни једном ни другом?… јел те… тако сте решили. Па тако и треба да суде они, који су јаког срца. Ево ме.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ћутећи кренуше сви троје мору. Ишли су танком стазицом ветар је хукао, страшно хукао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Она је била слабачка девојче; брзо се уморила; али је била и поносна, није им се хтела одати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Канов син примети где она нешто заостаје па ће рећи:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бојиш ли се.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Пресече га само оком и показа крваву ногу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ходи, ја ћу те понети“, рече Алгала и пружи руке према њој. Она само обисну о врат свога старога сокола. Кан је као перо подиже и понесе је. Она седе на његове руке и склањаше гранчице на путу да га не би уболе у око.&lt;br /&gt;
{{gap}}Идоше доста дуго и већ се чује у даљини морски шум Толаик је ишао иза њих те ће рећи:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Пусти ме да прођем напред, већ сам два пут потезао нож да те закољем.”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Прођи… За ту твоју намеру бог ће те казнити или опростити… како он хоће. Ја као отац праштам ти… Ја знам шта је љубав.”&lt;br /&gt;
{{gap}}И ето већ ту пред њима је море. Ту доле празно, црно, бескрајно. Чак доле у дубини разбијају се вали о стење а доле је тако мрачно, ладно и ужасно.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Збогом” рече кан и пољуби девојче.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Збогом” рече Алгала и поклони се дубоко пред њом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Она пође, погледа тамо доле где вали своју страшну песму певају, ухвати се за груди и узмаче натраг.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Баците ме” рече им.&lt;br /&gt;
{{gap}}Алгала пружи руке према њој и зајеца. Кан је узе на руке, притиште снажно на груди, пољуби, диже преко главе и баци у дубину.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тамо доле у дубини певају вали своју силну песму. Снажна ли је та песма, те обојица не дочуше како је слетела доле у море. Ни гласка баш ничега. Кан се спусти на камено стење и немо гледаше час доле у тамнину, час у даљину, где се море с облацима меша, одакле се јека таласова чује и ветар дува, те му браду у прамење дели. Толаик непомична стена, стоји поред њега и покрио лице рукама. Време пролази, ветар гони по небу облаке један за другим. Црни ли су и тешки ови облаци, баш ко мисли остарелог кана, што лежи на стењу, над морем.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Оче! хајдемо“, отпоче Толаик.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Чекај” прошапута кан, као да нешто ослушкује. И опет пролази време и још увек ударају вали тамо доле а ветар прелеће са стене на стену и ромори по дрвећу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хајдемо оче.”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Чекај још мало.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Још је неколико пута узвикивао Алгала „хајдемо оче.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Кан се не миче с места, са кога је изгубио сву радост својих последњих дана.&lt;br /&gt;
{{gap}}И најзад — пошто све мора имати свога краја, устаде он снажан и поносан. Сакупи обрве и мукло рече:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хајдемо!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Пођоше, али за мало па опет застаде.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Зашто пођох и где ћу ја, Толаиче” упита он свог сина. „Нашто ми је више живот, кад је сав мој живот она била! Стар сам, више ме нико љубити неће; а кад некога нико не љуби — од тога није мудро што живи на свету.”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Имаш славу, имаш богаство, оче!”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Дај ми само један пољубац са њених усана и на част ти све. — Све је остало мртво, само је женина љубав жива. Где нема таке љубави — онде нема ни живота за човека, он је просјак и тужни су његови дани. Збогом сине мој, нека те благослов алахов прати и по дану и по ноћи.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Кан окрете лицем к мору.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Оче” викну Толаик.&lt;br /&gt;
{{gap}}Даље не имађаше шта да каже јер се човеку, на кога се смрт смеши, и нема шта да каже, нема ничега што би му повратило понова љубав ка животу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Пусти ме.”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Боже.”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Он зна.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Брзим корацима приближи се кан обронку и скочи у дубину. Син га не задржа а и не би га могао задржати. И опет се ништа не чу с мора — ни гласка ни шума од пада кановог. Само су валови и даље шумили и зукали своју дивљу песму.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дуго је гледао Толаик Алгала доле у дубину и најзад гласно уздану:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Алах подари и мени тако снажно срце!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Затим га нестаде у ноћној тами.&lt;br /&gt;
{{gap}}…Ето тако је умро кан Мосолајма ел Асваб… а у Криму постаде кан Толаик Алгала.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Дело'', септембар 1903. Књига 28. Свеска 3. Стр. 329-335.

[[ru:Хан и его сын (Горький)]]</text>
      <sha1>73ruqunytqvud1znxvlta162chjrkf7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пјесме Алексе Шантића</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60148</id>
    <revision>
      <id>145841</id>
      <parentid>144189</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:02:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145841</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7038" sha1="p264vsio6272cm14earskpcqvygu8ct" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= ПЈЕСМЕ АЛЕКСЕ ШАНТИЋА
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1911
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Алекса Шантић: Пјесме. Српска Књижевна Задруга, 135. Београд, 1911.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Алекса Шантић нема „мртву душу”, и оно што он пева није ни „поезија трулежи” ни „поезија грча”. Он је душевно и духовно здрав човек, који искрено пева оно што живо осећа, и чији стихови су, што рекао један модерни песник, „ломни мостови бачени с једне душе на другу”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Шантић се развијао лагано и прошао кроз многе мене, али он сада изилази са једном дефинитивном књигом, која чини част њему као песнику и Српској Књижевној Задрузи као издавачу. Та књига неће можда имати толико критичара као извесне збирке стихова које су циљале на „скандалски успех”, али ће имати читалаца, што не значи мало у ово доба када се наша поезија, ван кругова оних којих пишу, више и не чита. Ова срдачна књига ће имати нешто више и боље од читалаца који ће је прелиставати: над њоме ће задрхтати много срце и засузиће много око. Јер, то је искрена књига једног искреног песника, једна честита и српска књига једног честитог човека и доброг Србина, једна од оних књига које смо се давно зажелели и какве нам увек требају.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Шантић је један од ретких песника који не лажу. Он не пева из моде и снобизма, не жонглира речима и не везе фразе; он не тежи да стиховима изрази свој грч или своју гримасу, и да комбинацијама речи решава проблеме скулптуре и музике. Он у стихове меће откуцаје свога срца, не као песник, но као човек. И пре но што је написао своју књигу, он ју је сву у целини осетио и проживео. Није потребно тражити биографска објашњења, јер из сваког рада бије искреност и топлота. Шантић воли своју земљу и свој народ дубоком и дискретном љубављу којом се воли породица. Он је најбољи родољубиви песник наш који понижену и готово заборављену родољубиву поезију подиже до негдашње њене висине из доба Змаја и Јакшића. Он је Србин разумније, стварније, модерније, но што се некад било у историјским фикцијама и у поетској магли, и он воли народ у садашњици и у стварности, у његовом раду, у његовој беди, у његовој нади и вери у боље дане.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Књига Алексе Шантића није за навођење: она је за читање. Ми имамо данас песника оригиналнијих и мисленијих који више кажу нашем духу, имамо их живописнијих, мелодичнијих и вештијих, који више забављају наше очи и наш слух, али ми немамо песника који више говори нашем срцу. Он има магијску способност да оживи оно што је дубоко закопано у нама и што тајанствено лежи запретено у нашој уморној души, која се у грубостима и студени живота као вечерњи цвет затворила за људе и свет: и наше чисто детињство, и нашу свету матер, и весели сјај домаћег огњишта, и топлоту давно разореног породичног гнезда, и жалост за младошћу која се губи у магли живота, и оне моћне инстинкте наше упорне и издржљиве хајдучке и ускочке расе, неутољиву жећ за слободом побеђених и страдалника који никада нису хтели да се помире са мишљу ропства, стару пркосну срчаност и неодољиву енергију предака који су, када „земан дође ваља војевати”, голим рукама за сабље хватали и трешњевим топовима градове освајали…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;''Пјесме'' Алексе Шантића, који је у толикој мери песник наше расе, нашега доба и наше душе, врше над нама чудесан исцелитељски утицај. У њима купамо ми своју клонулу, оладнелу и укочену душу, оне краве са ње лед сумње, сувоће и подсмеха; и као да смо се напојили животворне воде на студенцу Вечите Младости, у нама се буди оно што је било заспало, и васкрсава оно што је било умрло, ми се верно враћамо самима себи, и постајемо бољи, светлији, чистији и јачи.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. новембар 1911. Књига XXVII, Број 10. Стр. 784-785.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>p264vsio6272cm14earskpcqvygu8ct</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145842</id>
      <parentid>145841</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:04:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145842</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6954" sha1="orteoj5e6a7fng8argmxlqf8yx6hqng" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= ПЈЕСМЕ АЛЕКСЕ ШАНТИЋА
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1911
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{gap}}Алекса Шантић: Пјесме. Српска Књижевна Задруга, 135. Београд, 1911.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Алекса Шантић нема „мртву душу”, и оно што он пева није ни „поезија трулежи” ни „поезија грча”. Он је душевно и духовно здрав човек, који искрено пева оно што живо осећа, и чији стихови су, што рекао један модерни песник, „ломни мостови бачени с једне душе на другу”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Шантић се развијао лагано и прошао кроз многе мене, али он сада изилази са једном дефинитивном књигом, која чини част њему као песнику и Српској Књижевној Задрузи као издавачу. Та књига неће можда имати толико критичара као извесне збирке стихова које су циљале на „скандалски успех”, али ће имати читалаца, што не значи мало у ово доба када се наша поезија, ван кругова оних којих пишу, више и не чита. Ова срдачна књига ће имати нешто више и боље од читалаца који ће је прелиставати: над њоме ће задрхтати много срце и засузиће много око. Јер, то је искрена књига једног искреног песника, једна честита и српска књига једног честитог човека и доброг Србина, једна од оних књига које смо се давно зажелели и какве нам увек требају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Шантић је један од ретких песника који не лажу. Он не пева из моде и снобизма, не жонглира речима и не везе фразе; он не тежи да стиховима изрази свој грч или своју гримасу, и да комбинацијама речи решава проблеме скулптуре и музике. Он у стихове меће откуцаје свога срца, не као песник, но као човек. И пре но што је написао своју књигу, он ју је сву у целини осетио и проживео. Није потребно тражити биографска објашњења, јер из сваког рада бије искреност и топлота. Шантић воли своју земљу и свој народ дубоком и дискретном љубављу којом се воли породица. Он је најбољи родољубиви песник наш који понижену и готово заборављену родољубиву поезију подиже до негдашње њене висине из доба Змаја и Јакшића. Он је Србин разумније, стварније, модерније, но што се некад било у историјским фикцијама и у поетској магли, и он воли народ у садашњици и у стварности, у његовом раду, у његовој беди, у његовој нади и вери у боље дане.&lt;br /&gt;
{{gap}}Књига Алексе Шантића није за навођење: она је за читање. Ми имамо данас песника оригиналнијих и мисленијих који више кажу нашем духу, имамо их живописнијих, мелодичнијих и вештијих, који више забављају наше очи и наш слух, али ми немамо песника који више говори нашем срцу. Он има магијску способност да оживи оно што је дубоко закопано у нама и што тајанствено лежи запретено у нашој уморној души, која се у грубостима и студени живота као вечерњи цвет затворила за људе и свет: и наше чисто детињство, и нашу свету матер, и весели сјај домаћег огњишта, и топлоту давно разореног породичног гнезда, и жалост за младошћу која се губи у магли живота, и оне моћне инстинкте наше упорне и издржљиве хајдучке и ускочке расе, неутољиву жећ за слободом побеђених и страдалника који никада нису хтели да се помире са мишљу ропства, стару пркосну срчаност и неодољиву енергију предака који су, када „земан дође ваља војевати”, голим рукама за сабље хватали и трешњевим топовима градове освајали…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;''Пјесме'' Алексе Шантића, који је у толикој мери песник наше расе, нашега доба и наше душе, врше над нама чудесан исцелитељски утицај. У њима купамо ми своју клонулу, оладнелу и укочену душу, оне краве са ње лед сумње, сувоће и подсмеха; и као да смо се напојили животворне воде на студенцу Вечите Младости, у нама се буди оно што је било заспало, и васкрсава оно што је било умрло, ми се верно враћамо самима себи, и постајемо бољи, светлији, чистији и јачи.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. новембар 1911. Књига XXVII, Број 10. Стр. 784-785.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>orteoj5e6a7fng8argmxlqf8yx6hqng</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145843</id>
      <parentid>145842</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:04:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145843</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6937" sha1="qp3i7fofwizrtdba015vwdjscvn4lml" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= ПЈЕСМЕ АЛЕКСЕ ШАНТИЋА
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1911
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{gap}}Алекса Шантић: Пјесме. Српска Књижевна Задруга, 135. Београд, 1911.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Алекса Шантић нема „мртву душу”, и оно што он пева није ни „поезија трулежи” ни „поезија грча”. Он је душевно и духовно здрав човек, који искрено пева оно што живо осећа, и чији стихови су, што рекао један модерни песник, „ломни мостови бачени с једне душе на другу”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Шантић се развијао лагано и прошао кроз многе мене, али он сада изилази са једном дефинитивном књигом, која чини част њему као песнику и Српској Књижевној Задрузи као издавачу. Та књига неће можда имати толико критичара као извесне збирке стихова које су циљале на „скандалски успех”, али ће имати читалаца, што не значи мало у ово доба када се наша поезија, ван кругова оних којих пишу, више и не чита. Ова срдачна књига ће имати нешто више и боље од читалаца који ће је прелиставати: над њоме ће задрхтати много срце и засузиће много око. Јер, то је искрена књига једног искреног песника, једна честита и српска књига једног честитог човека и доброг Србина, једна од оних књига које смо се давно зажелели и какве нам увек требају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Шантић је један од ретких песника који не лажу. Он не пева из моде и снобизма, не жонглира речима и не везе фразе; он не тежи да стиховима изрази свој грч или своју гримасу, и да комбинацијама речи решава проблеме скулптуре и музике. Он у стихове меће откуцаје свога срца, не као песник, но као човек. И пре но што је написао своју књигу, он ју је сву у целини осетио и проживео. Није потребно тражити биографска објашњења, јер из сваког рада бије искреност и топлота. Шантић воли своју земљу и свој народ дубоком и дискретном љубављу којом се воли породица. Он је најбољи родољубиви песник наш који понижену и готово заборављену родољубиву поезију подиже до негдашње њене висине из доба Змаја и Јакшића. Он је Србин разумније, стварније, модерније, но што се некад било у историјским фикцијама и у поетској магли, и он воли народ у садашњици и у стварности, у његовом раду, у његовој беди, у његовој нади и вери у боље дане.&lt;br /&gt;
{{gap}}Књига Алексе Шантића није за навођење: она је за читање. Ми имамо данас песника оригиналнијих и мисленијих који више кажу нашем духу, имамо их живописнијих, мелодичнијих и вештијих, који више забављају наше очи и наш слух, али ми немамо песника који више говори нашем срцу. Он има магијску способност да оживи оно што је дубоко закопано у нама и што тајанствено лежи запретено у нашој уморној души, која се у грубостима и студени живота као вечерњи цвет затворила за људе и свет: и наше чисто детињство, и нашу свету матер, и весели сјај домаћег огњишта, и топлоту давно разореног породичног гнезда, и жалост за младошћу која се губи у магли живота, и оне моћне инстинкте наше упорне и издржљиве хајдучке и ускочке расе, неутољиву жећ за слободом побеђених и страдалника који никада нису хтели да се помире са мишљу ропства, стару пркосну срчаност и неодољиву енергију предака који су, када „земан дође ваља војевати”, голим рукама за сабље хватали и трешњевим топовима градове освајали…&lt;br /&gt;
{{gap}}''Пјесме'' Алексе Шантића, који је у толикој мери песник наше расе, нашега доба и наше душе, врше над нама чудесан исцелитељски утицај. У њима купамо ми своју клонулу, оладнелу и укочену душу, оне краве са ње лед сумње, сувоће и подсмеха; и као да смо се напојили животворне воде на студенцу Вечите Младости, у нама се буди оно што је било заспало, и васкрсава оно што је било умрло, ми се верно враћамо самима себи, и постајемо бољи, светлији, чистији и јачи.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. новембар 1911. Књига XXVII, Број 10. Стр. 784-785.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>qp3i7fofwizrtdba015vwdjscvn4lml</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лажни модернизам у српској књижевности</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60154</id>
    <revision>
      <id>145840</id>
      <parentid>144969</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:02:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145840</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="51182" sha1="of4f75zvzejojl4okjkappbocfdvh9i" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= ЛАЖНИ МОДЕРНИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ{{напомена|''Dis: Утопљене душе.'' Београд, 1911.}}
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1911
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Пре неколико година кружила је у београдским више-мање књижевним круговима једна велика карта посетница, на чијој средини стајало је крупним слојевима написано: ''Dis.'' Из доњих слојева наше књижевности дато је објашњење томе ребусу: ''Dis'' је књижевни псевдоним, песничко борбено име једне нове величине, Г. Владислава Петковића, „боема” и декадента, који у неоригиналну српску поезију уноси не само нову ноту, но доноси једно ново схватање, нов свет идеја, осећаја и осећања.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Од тога доба, Г. Петковић је штампао известан број стихова по часописима другог и трећег реда и у некојим политичким листовима. Једном врло малом броју лаковерних људи он стално даје илузију Песника и Пророка нове уметности, кога не цене само филистри и професори, зато што нису у стању да га разумеју. Г. Петковић, и ако је у висинама чисте поезије, над малим људима и њиховим ситним страстима, полаже на тако земаљске ствари као што је књижевна слава, и послушао је савет непаметних пријатеља и скривених непријатеља да штампа своје стихове у једну књигу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако су изишле „Утопљене Душе”, програмна књига наше нове уметности. ''То'' је наша ''Модерна'', што рекли Хрвати, то је хипер-модернизам у нашој поезији, то је последња реч у књижевности, како се то верује у извесним круговима врло младих и врло наивних људи. У сваком случају, књига је интересантна, и у пуној мери заслужује да се о њој говори, ако не због тога што је књижевно дело, а оно свакако стога што је књижевни појав.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И да је видимо из близа!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је поезија Декаденције, оне која, по речима једног искреног песника њеног, тежи „рају блата” и која тражи „ново у поквареном”. Као што су стари песници имали лицемерство врлине, тако Г. Петковић, са декадентима нашега времена, има лицемерство порока. Он је један од оних људи који су се у доба романтизма називали „фаталним људима”, и које је у новије време Пол Верлен називао „проклетим песницима”, а Бодлер „љубимцима пакла”, чије душе су гробља којих се и месец плаши и по којима се само дугачки црви вуку. Као и ти „злокобници”, Г. Петковић је Порок, Проклетство, Зло, Фаталност, Пакао, Кајин, Сотона.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поезија Г. Петковића има све карактеристичне црте које је Гијо клинички одредио код дегенерика, у целој „littérature des déséquilibrés”: „горко осећање унутрашње аномалије и промашене судбине”; разнородан израз сујете која је изнад осредње, манија за аутобиографијом, склоност да се истичу најситније црте свог дневног живота, непрестано посматрање самог себе, обртање најмањих ствари у читаве епопеје; вољење „мрачних и страшних слика”; потреба за средствима за раздражавање (оргије, полна љубав, и тако даље); „обсесија речи”, у свој духовној немоћи и у нереду идеја.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У „Утопљеним Душама” има свега тога. Песникова жеља: бити „пијан довек”. Његова забава:&lt;br /&gt; „Оргије”:
&lt;poem&gt;
::Пијемо нас неколико пропалих људи
::И полу свет…
::…Пијемо с уста и чаша. Маштом лудила
::Стварамо зрак.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наши романтичари имали су за музу или белу Равијојлу Вилу, која гони облаке и натпева се са јунацима у гори зеленој, или смерну Косовку Девојку која на бојном пољу пребира рањенике и рида над пропалим царством; код наших модерних, код Јована Дучића, муза је „бледо, тихо девојче што снева”; — муза Г. Петковића је „дивна блудница”, која је сву ноћ оргијала, и у јутру, још полупијана и крмељива, пише стихове за које би се могла рећи она ружна, али тачна реч једног песника: да су „повраћања једне покварене душе”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поезија Г. Симе Пандуровића је, поред свег талента свога песника, саблазнила оним што је болесно и чудњачко у њој, али према „Утопљеним Душама” она изгледа још чиста и разумна, у крајњем случају као једна delectatio morosa. Г. Пандуровић је само нагласио ту „поезију трулежи”; Г. Петковић је са њоме дотерао до краја. „Утопљене Душе” су груб и појачан одјек „Посмртних Почасти”. Г. Пандуровић је своје песме називао: „На гробу велике страсти”, „Песме таме”, „Мртви пламенови”, „Резигнација”, „Miserere”; Г. Петковић циклусима својих песама даје погребно-симболистичке наслове: „Кућа Мрака”, „Умрли Дани”; његове песме се зову: „Престанак Јаве”, „Коб”, „Гробница Лепоте”, „Нирвана”, „Са×заклопљеним очима”, „Распадање”, и тако даље. Г. Петковић пева: „предео од сплина”, дан „покривен сплином”, „живот с тешким дахом”, „музику блуда”, „црвљиво доба”, „поднебље умрлих опела”, „раку од живота”, „костуре од живота”, „алеје мртвих”, „поглед трупина”, „игре мртвих”, „аветиња коло свуда”, „задах труо старог распадања”. То је поезија грозничавих снова и месечарства; то је атмосфера отровних и перверсних „Цветова Зла” Бодлерових језивих халуцинација Едгара Поа, и „Danse macabre” Сен-Санса —, ако не декорације из радњи за погребну спрему, поезија гробара који је читао књиге…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Петковић је себи поставио програм, и створио своју ''Химну''. Он је саранио разум и сада удише „пару с поднебља глиба”, и, у „црвљиву добу” и у општој трулежи, себи вели:
&lt;poem&gt;
::За лице твоје огледала није.
::Живи међʼ људма у музици блуда.
::Живи! и нек ти влага срце пије.
::Живи у земљи срамоте и луда.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Петковић је, шта више, дао неку врсту песничке исповести, која је у ствари рђава имитација Дучићеве „Моја поезија”, али која нам казује ако не оно што Г. Петковић мисли, а оно бар оно што он мисли да мисли. Он има једну „Разумљиву Песму” — једну од врло, врло ретких разумљивих песама у целој овој збирци! — и ту нам вели:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::Не марим иначе за живот и бриге 
::Народа и људи, за принципе разне, 
::Бацане од увек у једне таљиге, 
::Што их коњи вуку и све главе празне.

::Волим облак, цвеће, кад цвета и вене 
::Алʼ никако људе што ропћу и пиште: 
::Што другога боли не боли и мене; 
::Мене туђи јади ни мало не тиште. 
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чудна ствар! Цела поезија Г. Петковића није ништа друго до грубо јаукање и досадно стењање, низање у свима нотама: „ах”, „ох”, „авај”, „јао”, „куку”, — али он не воли „људе што ропћу и пиште”, и пошто се у својој књизи сит изјадао и накукао, проглашује да се њега не тичу туђи болови! И каква узвишена, орловска, генијална усамљеност, над ситним људима и над њиховим страдањима и надама, над њиховим идејама и „принципима разним”! То Г. Владиславу Петковићу, песнику поезије трулежи и „музике блуда”, изгледа достојно само „глава празних”. Аристотело, на једном месту у својој ''Политици'', вели: да онај који се ставља ван човечанства или је гори или бољи од осталих људи, и да онај који, довољан самом себи, у стању је да буде ван људског друштва, или је животиња или бог. Као бог, Г. Петковић, антисоцијални естет, у висинама лебди над оним „главама празним” што су бринуле људске бриге, осећале људски бол и служили добру, он баца своју велику сенку на оне мале, ситне људе, који су се звали: Милтон, Бајрон, Шелеј, Шилер, Хајне, Иго, Ламартин, Вињи, Анатол Франс, Кардучи, Де Амичис, Ада Негри, Пушкин, Достојевски, Тургењев, Толстој. Не само те „главе празне”, но и Пол Верлен, на кога се Г. Петковић извесно неће бацити каменом, и он је певео и „велику Комуну”, и „Француску стару и бесмртну”, „Француску вечиту мајку”, и шибао оне које је презриво називао ''artisterie'', који вређају уметност подмећући јој да је „незахвална према материнској земљи”. Наши најбољи песници: Његош, Змај, Јакшић, Војислав Илић, иду у исту категорију презрених „глава празних”. Све је то било мали песник; са Г. Владиславом Петковићем дошао је једном на свет Песник, као Свифтов Гуливер међу Лилипутанце! Но, не узимајмо одвећ трагично „сјајну усамљеност” Г. Петковића; не бусајмо се очајно у груди што је он народу и човечанству одрекао своју потпору! Пре три године још једна „утопљена душа”, још један олимпљанин у нашој књижевности, Г. Стеван Мартић, ђак шестог разреда гимназије у Ваљеву, прогласио је:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::За род ме мој не веже никаква веза јача...
&lt;/poem&gt;
Српски народ и човечанство преживели су тај удар; надајмо се да ће „народи и људи” и даље живети и без потпоре Г. Владислава Петковића. Не бусајмо се у груди, јер несрећа најзад није тако велика, и све, можда, још није изгубљено!…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Петковић оставља другима да буду ведри и јасни, он, као француски песник, вели себи: „нека све буде, за мене, тајна гледана кроз подрумски прозорчић”. Он је од оних који су схватили симболизам: да изражава све, јер не значи ништа. Он пева у стању буновна човека који се још није истрезнио. Он је у једном особитом стању:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::Дремеж и сутон и ноћу и дању.
::Нама се спава...
&lt;/poem&gt;
И када пева то није оно што је осетио и видео, но што је сневао,
&lt;poem&gt;
::песму једну што сам сву ноћ слушао…
&lt;/poem&gt;
И према томе, природно је, не треба тражити од Г. Петковића да мисли и говори нашом обичном логиком, логиком људи код којих постоји разлика између стварности и сна, и који у јави не бунцају оно што им се у сну причињавало. „Непосредно изражавање” у поезији, говорење онако како профани и филистри говоре и како сваки може да разуме, то је старинска мода! „Нова уметност”, која изражава оно што је несвесно и недокучљиво у човеку, која више воли сан но јаву, више инстинкт но разум, хотимично хоће да буде тамна, мутна, да говори „обичне филистре „''непоњабл''””, што рекло „Бранково Коло” (1911, бр. 31-32, стр. 510). И зато Г. Петковић, сасвим не распознајући више „израз божјег света”, говори тамно, мутно, сибилски, целе песме његове немају никаква смисла, и сам песник не би био у стању да каже шта значе та безциљна гомилања празних речи. Признати ваља да је Г. Петковић ту имао успеха, нимало завидна у осталом. У целим песмама има оволико смисла, као у почетку „Глади мира”:
&lt;poem&gt;
::Саранио сам љубав ко̂ дан црне шуме.
::Ко̂ дубине остареле непознати мрак;
::Саранио сам љубав што се не разуме.
&lt;/poem&gt;
Око његове „дивне” драге, коју „ангели дворе”, стоје наде:
&lt;poem&gt;
::И плаве мисли, и све оне пруге
::Велике среће…
&lt;/poem&gt;
У једном несумњивом часу „разума сутону” пева:
&lt;poem&gt;
::По мртвом дану месечина бела 
::И ход тишине прелива се у тон 
::Тајанствености, у разума сутон, 
::Свет илузија до самог опела.
&lt;/poem&gt;
Г. Петковић је трансцендентална појава у природи, и он има чула која други људи немају:
&lt;poem&gt;
::И тад пипах ваздух, тражећ каква трага, 
::Али речи твоје нисам мого наћи…
&lt;/poem&gt;
Његова жеља: „да слушам прошлост и мртве славује”. Његова „мртва прошлост” још је и „прошла прошлост”. Он је, као Јанус, са два лица:
&lt;poem&gt;
::Мрачан и ведар ја идем животом 
::До старих, црних и светлих обала…
&lt;/poem&gt;
Његова мисао прави чудне излете „кроз гробове у мртве минуте”. Он се шета кроз „алеје бола” и по „предграђу тишине”. Њему је особито драг „облик заборава”. Срце му живи у „бањи тишине”. Код њега ништа није налик као код других људи:
&lt;poem&gt;
::…сан мој на сан не мирише.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То може коме изгледати и врло смело и врло оригинално, али ништа лакше но обделавати такву поезију. Логику треба бацити под ноге, ваља презрети смисао речи, спаривати речи које никакве везе немају, говорити све што на ум падне. Само, таквих „песника” било је и пре декадената и симболиста, али су им људи давали другојаче име…&lt;br /&gt;
&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поезија Г. Владислава Петковића је поезија не бола душевног но болести душевне, али исто тако, ако не и више, поезија подражавалачка, књишка, ђачка. Од ''Утопљеног Звона'' Герхарда Хауптмана, у преводу Г. Ристе Одавића, и ''Млаких Душа'' Г. Вељка Милићевића скрпљен је наслов: ''Утопљене Душе.'' Са Г. Петковићем се десио један занимљив случај, тај песник са силним претензијама на оригиналност, присталица теорије „ретко, то је добро”, који све чини само да не изгледа као други, у ствари је један обичан подражавалац. И због тога му се има учинити највећи прекор. На крају крајева, зашто један песник да не пева оно што му се пева? Нема данас никога ко би могао изићи са захтевима наше старије публицистичке критике седамдесетих година, и у име уско схваћеног реализма тражити политичку и социјалну, управо партијску тенденцију у поезији. Данас се у поезији захтева искреност и спонтаност. А то је онога чега у поезији Г. Петковића нема. Његова поезија је афектација болова које он не осећа, подражавања песницима које у ствари не схвата, песничка веџбања ђака који је научио нешто стихова да пише. Има у њега и Бодлера и Верлена, из треће или четврте руке, има и наше романтике шездесетих година, има Милана Ракића, Симе Пандуровића, па чак ''Arman''-a ''Dival''-a.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Бодлер и Верлен су истински песници. Верлен се у појединим тренутцима пењао до висина великога песника и на блатавом дну његове душе било је толико зрневља бисера. И „бедни Лелијан”, сав разривен и душевно и телесно, у отимањима између затвора и болнице, певао је искрено, са искреношћу дубоком и дирљивом, сву своју душевну и телесну беду. Бодлер, о коме су последних година писане читаве психопатолнике студије, по сопственим речима „култивисао је своју хистерију са уживањем и ужасом”, поредио своју душу са гробницом, а своје срце са застртим добошем, на коме се добују посмртни маршеви, и молио Бога да му да снагу и храброст да то своје срце посматра „без одвратности”. И један и други били су добри песници зато што су стварно осећали оно што су певали, и што су пуном искреношћу изражавали ''своју'' душу. Сама њихова поезија је никла на једном нарочитом тлу, као отровне гљиве на трулежи старога стабла; она се развила у једној нарочитој атмосфери умора и неврозе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То ''њихово'' што су певали било је ново за друге, а како код песника мода има исти значај као и код жена, јавила се гомила подражалаца, који су навлачили кожу својих узора, певали оно што нису осећали, претеривали да би изгледали смелији и оригиналнији. Само, декадентска поезија била је у моди у Француској пре више од двадесет година; још 1885. један од њихових естетичара отресао се и појма и имена декадентства, школа се преображавала, од деведесетих година нестајала, и данас се сасвим изгубила. Најбољи међу најбољима судили су и осудили ту књижевну перверсију. Декадентска књижевност, — писао је још пре двадесет и две године дивни Гијо, — „са свим својим сјајем и свим својим „''стрвинама''”, јесте у ствари врло проста књижевност; под изгледом богатства она крије корениту сиромаштину не само идеја, но и осећања и живота; она почиње враћање, заобилазним путем, ка поезији осећаја, слика без везе, звучних и празних речи, што карактерише дивља племена; и та поезија дивљих племена има то огромно преимућство што је искрена, док ова то није. Самозвани ''рафинисани'' духови у ствари су ''симплисти'' који себе не познају; блазирани који мисле да су „начинили пут око свих идеја” јесу незналице које нису обишле ниједну идеју; ти људи који имају одвратност од живота јесу дерани који још ни за тренутак нису живели” (LʼArt au point de vue sociologique, p. 576). Пропала, претучена тамо где је постала, и где је имала и разлога ако не опстанка а оно разлога постанка, декадентска поезија, као далек одјек или ослабљен талас, довукла се до нас. И двадесет го дина касније, она се гаји на периферији културе, у балканским земљама, и допире сада до Младо-Египћана, Младо-Персијанаца и њима сличних.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Код нас је та проблемагична „нова уметност” дошла тек из треће руке: преко Хрвата, који су је упознали код Чеха, који су је опет од своје стране позајмили од вечитих имитатора и књижевних мајмуна немачких. Али код Г. Петковића позајмица је још даља. Он је некултивисан човек, који је мало читао, који мало зна, који се није даље макао од Земуна, и мање но ико он је у стању да нам да нов израз модерне душе, која је тако сложена, и модерне уметности, која је у толикој мери интелектуална. Његово „цвеће зла” је одвећ кржљаво, и он нема чак ни доследности ни храбрости да до краја иде у „том укрцавању за Содому и за Гомору”. Зато је поезија Г. Петковића једна неука, груба имитација. Декадентство није никада била лепа ствар, али Г. Петковић је успео да га отера до крајњих граница апсурда, и да да његову грубу и простачку карикатуру Бодлера. Простачка карикатура, да, то је одиста права реч! Поезија Г. Петковића исто толико подсећа на поезију Пола Верлена, колико београдска Скадарлија подсећа на Латински Кварт и Монмартр, кафана код „Три Шешира” на Noctambules, Vachette и Chat Noir, колико ракија, отачаствена ракија, „ракија мајка” што рекао Кочићев Симеун Рудић, подсећа на апсент, на „бледи апсент са перверсним очима”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Но поред тога карикатурног декадентства из четврте руке, има у поезији Г. Петковића и других туђих слојева. У овој модернистичкој књизи, која има претензија да је последња реч суптилизоване поезије душе и сна, има наше старинске романтике од пре педесет година.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Схватање Песника, вишега бића, ван људи и изнад људи, Песника, коме не излази из уста: „Ja, Ja, Ja!”, којега „свет не разуме” и који пати од нискости средине у коју га је судба бацила — то је чисто романтичко схватање. Романтика је она врло јака алкохоличка нота у поезији Г. Петковића: његове бистре рефлексије „крај пуне чаше”, навика да пићем пере „очај”, жеља да буде „пијан довек”. Само, то је тако старо, чак и код нас! Почев од Симе Милутиновића, који је певао „Пјана крчмо, и отац и мајко!”, па до филистра Јована Суботића који је писао „Типик пића”, и Мите Поповића, „браца Мите”, који је желео да му се дигне споменик „од винских буради”, сви наши старији песници неговали су ту особиту алкохоличарску поезију. Г. Петковић је само задоцнели подражавалац наших алкохоличарских песника из старијих нараштаја. И цело то изигравање књижевног „бохемства”, „све је то једном већ било&quot;, и то не тако давно! То смо још и ми запамтили, то доба пре двадесетак година, славно доба старих „Дарданела”, препуних истераних гимназиста, отпуштених практиканата и путујућих глумаца, „Дарданела” у којима су се тако добро осећали наши литератори тога времена. Ми смо тада доживљавали прво рушење наших младих илузија, гледајући како велики приповедач, тако мек, нежан, поетичан у својим ведрим и идиличним приповеткама, закрвављених очију, у рано јутро, празни оканице, или како етерични, отмени елегичар, који је цео наш нараштај уљуљкивао музиком својих складних стихова, у блатавим високим чизмама и упалих очију, на искап празни серије полића са шљивовицом. И тај алхолизам, то глупо и старинско схватање да Геније, Песник, не сме да живи разумним, пристојним и уредним животом обичнога човека, та ружна и ниска навика, сада се понова јавља код неколико младих шкрабала, који после неколико, у зноју лицу свога искованих сонета проглашују себе песницима. И оно што Г. Петковићу може изгледати као неки ултра-модернизам, у ствари је подмлађивање старога дарданелизма, — за који смо мислили да је нестао са престанком „Звезде”, — али без талента писаца који су се онда тровали и лудовали, и без светлих тренутака које су они имали.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Но, поред тога, код Г. Петковића има новијих, и сасвим нових утицаја. То су утицаји данашњих српских песника и стихотвораца. Пре свега, ту је Милан Ракић, који је мало писао, али који је врло јако утицао на најмлађи песнички нараштај наш. Г. Петковић је узео од Ракића неколика осећања: мрачан песимизам и осећање „опште, неминовне беде”, „опште гнусобе”, поезију чекића што бије о чамову даску мртвачког ковчега, „мрачне добре раке и вечитог мира”, став песника који пореди себе са гробном хумком на којој је цвеће, а под њом и у њој кости без пути и „очи гадом и црвима пуне”. Но Г. Петковић и остали подражаваоци нису схватили и примили оно што је најбоље код Ракића: онај висок интелектуализам његове поезије, „оно силно задовољство осећати све”, што није свакоме дато, морални стојицизам којим он одговара на земаљске болове, и најзад оно интелектуализовано, модернизовано, пречишћено и отмено национално осећање које се огледа у његовим последњим песмама. Они су, што је природно и неизбежно, примили форму његових стихова. Ракић је унео у српску књижевност једну стару строфу из песника Средњег Века и из Обнове, врсту ''rondel'', коју су песници ХIХ века модернизовали, и дао њене типске обрасце:
&lt;poem&gt;
::Шума бокоре цветног јоргована 
::И ноћ звездана трепери и жуди 
::За бујну љубав свету Богом дана.
::Док месечина насмејана блуди, 
::Шуме бокори цветног јоргована.
&lt;/poem&gt;
Као и други млађи, Г. Петковић се грчевито дочепао тога привлачнога обрасца, и обилно га употребљивао, и злоупотребљавао. У „Утопљеним Душама” сваки час се сусреће са том формом. Књига почиње:
&lt;poem&gt;
::То је онај живот, где сам пао и ја 
::С невиних даљина, са очима звезда
::И са сузом мојом, што несвесно сија 
::И жали, ко̂ тица оборена гнезда.
::То је овај живот, где сам пао и ја.
&lt;/poem&gt;
Таква је песма „Престанак Јаве”:
&lt;poem&gt;
::Долазе дани и ноћи без јаве, 
::И као сенка, без шума, нестају; 
::У сну, пролазом око моје главе
::Сви догађаји и стварност престају.
::Долазе дани и ноћи без јаве.
&lt;/poem&gt;
Такве су песме „Распадање”, „Глад мира”, „Можда Спава”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Затим, као што је раније речено, између „Утопљених Душа” Г. Петковића и „Посмртних Почасти” Г. Пандуровића има врло великих сличности, и у основном надахнућу, и у мотивима, и у осећањима, нарочито у фигурама и у речнику. Природно је препоставити да је бољи међу њима двојицом, управо онај који је једино добар и који има талента, утицао на слабијег, на слабог, на онога без талента, чија сва поезија и иначе је једно велико и разнородно подражавање. Уверавају да је случај обратан: Г. Пандуровић, вели се, угледао се много на Г. Петковића. Тим горе по Г. Петковића! У том случају он носи двострук грех: он је дао не саму једну рђаву књигу, но је збунио једног песника од истинског талента и несумњиве вредности.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Најзад, на Г. Петковића је утицао и други један наш, њему сличан, модернист, наш добри, и тако забавни Г. Сава Петковић, ''Arman Dival'', песник атласа, кадифе, свиле, чипака, парфима и других артикала из галантериј. ских радњи, песник „журова”, балова и корза. Arman Dival мрзи „схеме” и „принципе”; исте интелектуалне антипатије има и Г. Петковић. Као и Г. Петковић, Arman Dival, „пити не престаје — и младост своју сарањује тако”. Као Арманове драге, — „Жанете” и „Виоле” — тако и код Г. Петковића драге имају егзотична имена. Г. Петковић пева:
&lt;poem&gt;
::Ко хаљину чију,
::Меку и у свили,
::Носили смо прошлост као срећу своју.
::Прошли су априли.
::И сузе се лију
::Што ми нисмо оно што смо некад били.
&lt;/poem&gt;
Као Г. Сава, и Г. Петковић пева „На Калимегдану”. Она, „дивна”, прошетала се парком, као Петрарка, Г. Петковић јој шаље мадригал у роду Армана Дивала:
&lt;poem&gt;
::Твој костим је био лак ко̂ месечина, 
::На твом нежном лицу осмех ведар, смео, 
::У бујној ти коси спава помрчина, 
::А на глави шешир помодан и бео, 
::Крај мене, кроз грају 
::Прошла си у сјају.
&lt;/poem&gt;
Оним: „шешир помодан и бео” Г. Петковић је превазишао свога учитеља! А то не значи мало!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Када се одвоји сваком оно што му припада, такав изгледа Г. Петковић, наш декадент, модернист и творац нове уметности! Њему треба признати да има извесних асимилаторских способности, да може да уђе у туђа осећања и да прими туђ тон, као што је у талијанској легенди онај затвореник четрдесет година носио образину, док му се није залепила за лице. Затим, благодарећи општем напретку наше поезије, нашем већ израђеном песничком језику и богатој ризници сликова, Г. Петковић лако и тачно пише стихове, и што је занимљиво не прави ектраваганције у метрици. У опште, данас песници трећег реда пишу боље стихове но Бранко Радичевић, што не значи да имају више талента од песника „Ђачког Растанка”, но само да је песнички капитал наше књижевности, који су неколико песничких поколења гомилали, постао врло велики. Овде-онде, шта више, нађе се код Г. Петковића и по који добар стих. Само, то је онда када подражава. Иначе, његове, лично његове песничке способности су незнатне. Какав је он када не подражава, колико је мало код њега талента, како су му осећања банална и прозаична, а језик сиромашан и старински, најбоље се види из његове оригиналне песме ''Идила'':
&lt;poem&gt;
::Река тече мирно, благо; вода блиста;
::Сунце сија, ''звоно лупка, овце пасу;''
::''Поветарац'' лако гази преко листа;
::Одмара се и сам ваздух у том часу.

::На ивици од обале ''чобан'' спава:
::''Лепо момче, лице свеже, црте здраве;''
::А већ доле ''вир'' је ''дубок, вода плава;''
::''Рибе мале'' лова траже, ''излет праве.''

::Чобанин се тако ''смеши мило, боно!''
::Шта ли сања и ког гледа сада у сну?
::''Овце пасу, мирно иду; лупка звоно;''
::''Сунце сија, земља пуцка… вода пљусну.''

::''Небо ћути, земља ћути, мир свуд влада;''
::''Све је немо, тихо, вечно, нигде гласа;''
::Све бескрајно, недогледно, као нада,
::А ''чобанче'' воде носи без таласа.

::Од искони, од векова се постоји.
::Васиона, вечна сила, вечност прати:
::Чобан мртав, небо гледа, свуд дан стоји,
::Небо гледа, алʼ помоћи не зна дати.

::А због греха што учини ''река иста,''
::Сунце сија, као и пре, ''топло, благо;''
::''Поветарац'' лако гази преко листа;
::''Овце пасу,'' и ''вода се тако блиста.''
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Очајно за једног хипермодерниста и декадента! Овакве отужности о „пастирчету”, коме само још „фрулица” недостаје, певао је пре педесет година у својој сладуњавој, анемичној и шипаричкој поезији Милорад Шапчанин. Само, тај „пастиркин друг” није имао претензија да револуционише уметност и да започиње „Модерну”!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таква је поезија Г. Петковића: књижевно глумачење, песничко верглаштво, имитације без духа, без укуса и, што је најгоре, без талента, јер у поезији таленат све извињава и све спасава. Г. Владислав Петковић, то je Лаза Костић који је, задоцнивши за читава пола века, залутао у Београд; то је браца-Мита Поповић који је нешто начуо о Бодлеру; то је Г. Сима Пандуровић који нема талента; то је Г. Светислав Стефановић који није читао немачке „мислиоце” и нема филозофских претензија; то је ''Arman Dival'' који је престао бити „dandy” и постао „bohême” — то је све друго и сваки други само не Г. Владислав Петковић!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Све што је овде написано није написано лично ради Г. Петковића. Њему је прошло тридесет година, и када човек у том добу објављује оваке књиге од њега треба дићи руке. Њега не треба ни осуђивати, јер је он, будући једна жртва литература, пре за жаљење но за осуду. Ваља одбити из све снаге чудну идеју двојице младих хрватских литератора, који су у „Hrvatskom Pokretu”, спљетском „Jugu” и београдским „Радничким Новинама”, видели у „Утопљеним Душама” „српску стварност”, одсев једне оболеле средине, израз патолошког стања српског друштва. Одбијајући то уопштавање које нема никакве стварне основице, ваља ипак рећи да Г. Петковић не представља искључиво сама себе, једног типског болесника од ''литературиса'', једног од оних несрећних људи у чију слабу главу ударило је јако и опојно вино литературе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Оно због чега је требало, и то оволико и овако, писати о овој књизи, то је што у њој ваља видети један нарочити појав, што је она последњи и најгори израз једног књижевног покрета без смисла и без основице, што означава пароксизам и бедан крај наше „Декаденце”, која је готово пре умрла и но што се родила. Ваљало је, ма и негативно, указати на ову књигу, јер она боље но ишта показује како је та самозвана „Модерна” једна стара и рђава ствар, и како значи не корак у напред но корак у назад. Млади људи, „они који долазе”, који у својој необавештености и наивности склони су да у свему што је другаче виде ново и напредно, могу у овој књизи боље но игде видети колико моралне и духовне беде, колико лажи и глупости има у том проблематичном модернизму и у тој поабаној „новој уметности”.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И најзад, ваља се зауставити на таквим књигама, јер оне ипак посредним путем нешто доказују, јер ипак имају извесних негативних заслуга. „Нове” и „модерне” књиге као што су „Утопљене Душе” гоне нас да готово без икаква ограничења примамо Тенову одредбу: „Поезија, то је здравље”; оне нас упућују да верно волимо искреност, природност, чистоту, веру, полет и духовни и душевни идеализам у поезији; оне нас мире са нашим старим и ранијим песницима, са Његошем, Змајем, Јакшићем и Војиславом Илићем, и уче нас да код њих волимо праву, живу и животворну поезију, поезију њиховога живота која је у исти мах и поезија нашега живота, увек младу и увек модерну општечовечанску поезију, — Поезију једном речју.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. септембар 1911. Књига XXVII, Број 5. Стр. 348-363.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>of4f75zvzejojl4okjkappbocfdvh9i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме Милутина Бојића</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60219</id>
    <revision>
      <id>145844</id>
      <parentid>144402</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:05:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145844</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9568" sha1="hloc60hskeifgrhx16ewgenm3kzbk2s" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= ПЕСМЕ МИЛУТИНА БОЈИЋА
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1914
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

Милутин Бојић: Песме. Издање С. Б. Цвијановића. Београд, 1914.

{{gap}}У невероватно и опасно великој гомили младих који данас певају, Г. Милутин Бојић се истиче на првом месту. Али он се истиче не зато што његове песме имају релативну вредност према песничким натезањима и симулацијама стихотвораца његова нараштаја, но зато што вреде саме собом, независно од свих других обзира.&lt;br /&gt;
{{gap}}Врло млад, он је још од 1910. стао свраћати пажњу на себе. Те године изишла је његова песма! ''Вране'', добро стилизована и са јаком песничком идејом:
&lt;poem&gt;
:Црне, истоветне, страшну причу зборе,
:Како је ужасно с другим једнак бити.
:Тишина: пролазност и вечност се боре.
:Све крај мене пада у њихове ни̏ти.
::Ала је ужасно с другим једнак бити!
&lt;/poem&gt;
Један млад песник који тако почиње у својој осамнаестој години, морао је ићи даље. Г. Бојић је од тога доба објавио приличан број стихова, и сада са првом књигом својом изилази пред публику. То још није једна од оних дефинитивних књига које утврђују правац, вредност и глас једнога песника. Али то је више и од једног доброг почетка. То је добра прва књига једног несумњиво талентованог младог песника.&lt;br /&gt;
{{gap}}Г. Бојић је песник од талента, од оних природних талената који прокључају и у силним млазевима избију у једном бићу. Осећа се у његовој поезији нешто самоникло, нешто што је природно морало доћи и што без усиљавања долази. У њему пева његова младост, као што у пролеће шуме одјекују од тичјих концерата. Како је овај јужњак вреле крви далеко од наших „скандинавствујушчих”, којима је лед у срцу, магла у глави, а мртва фраза на уснама. Он се не усиљава да буде „модеран”, то јест да ропски подражава снобове или мистификаторе једнога тренутка, но пева онако како осећа, без обзира а често и без зазора.&lt;br /&gt;
{{gap}}И шта би један песник тих година и тога темперамента певао него љубав? Само, не сентименталну љубав наших старих песника, љубав према бледим девојкама под бледом светлошћу месеца, но љубавну страст, која као пламен букти, греје и сажиже. Његова муза није „бледо девојче што сања”, но млада баханткиња у жарко и разблудно летње подне:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
:Волим твоје уде сазреле и вруће 
:И детињско око што немиром жеже; 
:Волим те кад лицем плане ти чезнуће, 
:Кад се мрком кожом проспу руже свеже.
&lt;/poem&gt;
Он има жеђ Живота, и алапљиво срче његове сласти:
&lt;poem&gt;
:Љубави и Срећо, ко кобац вас кљујем!
&lt;/poem&gt;
У његовој поезији бљешти сунце, букти живот, буја пролеће, и као у античким „светим гајевима” са баханткињама и фаунима, певају тице, сокови у дрвећу, цвеће на стабљикама, извори у трави. То је једна велика химна плотском животу и анималној животној радости. И са страшћу и снагом он ће певати своју младу охолост „кад се дивље, лудо, само крвљу воли”, и као млади фаун здравити своју младост што „вришти, пуна страсти пла̏мне”. Све то може изгледати нешто одвећ чулно, некада и садично, бестидно, каткада и ниско, али то је песма младости, казана само искреније и природније но што се то обично чини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Поред тога песника фаунске страсти, Г. Бојић је и песник прошлости, снажно схваћене и савесно и сликовито казиване. Са пажњом једнога Хередије, он проучава ишчезла доба, и у јаким стиховима анализује их. ''Последњи император'', да је краћи, био би изврстан. Две овакве песме, ''Заљубљени Давид и Салома'', у којима се осећа дуго и савесно проучавање Библије, два су историјска пандана ретке снаге и израза.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оно што поред страсности у осећањима одликује поезију Г. Бојића, то је његов кратак и звонак стих. Он је један од ретких наших млађих песника који има свој стих. Врло богат речник, и то речник снажних, металних, звонких речи, и нови сликови, добро акцентовани, ударају као дуги витешки мачеви о тврде тучне оклопе који звече као трубе, дају утисак снаге, борбе и победе. Млади песник има речитост која се ретко јавља код нас. Та његова вербална снага више но један пут подсећа на поезију Виктора Хига.&lt;br /&gt;
{{gap}}Прва књига ''Песама'' Г. Милутина Бојића далеко је од тога да буде савршена. Његов унутрашњи живот је још несређен, и све то још се пенуша и превире. Његова осећања су још неразвијена и једнострана, а онде где хоће да буде песник од идеја (циклус ''Кроз векове''), не полази му за руком. Када је љубавник, Г. Бојић сувише упрошћава; када је хтео да буде мислилац, он је нејасан, мутан, и смисао се изгуби у преливању живописних речи и звекету снажних стихова. Млади песник је речит, али мало претерује у тој својој способности, и његов тон је одвећ висок, напрегнут, каткада декламаторски. Најзад, израда његове песме и строфе прилично је једнолика.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али својих мана имају и старији и искуснији писци но што је Г. Бојић, који је својом првом књигом дао доста, и који има још цео живот пред собом. Очевидно је да су његове мане последице његове младости, и да често долазе од претеривања његових врлина. Године долазе, са радом, искуством, размишљањима. Његов унутрашњи живот ће се средити, он ће наћи своју равнотежу и израз. Са овом књигом он је дао не само једну лепу наду српској поезији, но и једну добру поетску принову српској књижевности.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. мај 1914. Књига XXXII, Број 9. Стр. 714-716.
{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>hloc60hskeifgrhx16ewgenm3kzbk2s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Не партија, већ патрија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60295</id>
    <revision>
      <id>145901</id>
      <parentid>144352</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:20:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145901</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4805" sha1="ru2vpwtaoctic8wvnn9riqu0u3utzhn" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Не партија, већ патрија
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1944
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Српски народ, иако мален, био је одувек богат у непријатељима. Отуда је његова историја тако бурна, отуда су његова страдања била тако велика. То је у многоме зависило од геополитичког положаја земаља које су Срби својим доласком на Балкан заузели. Кроз њих пролази главни друм који везује Исток са Западом, Европу са Азијом. Сви су завојевачи, природно, ударали тим путем. Вечита борба за опстанак очеличила је Србе и од њих створила ратнички народ. Ова борба, међутим, показала је да храброст и јунаштво нису довољни, па да Срби саграде и одрже своју државу. За то су још потребне политичка мудрост и слога. Кад код српских управљача ових није било, онда су Срби, крај све своје храбрости и јунаштва, губили и независност и слободу. То је и сам народ увидео, изрекавши ону тешку клетву: „Великаши, проклете им душе…”&lt;br /&gt;
{{gap}}Положај српског народа у односу на његове непријатеље ни данaс се није ни у чему изменио. Исто тако и узрок данашње несреће српског народа треба тражити у неслози „великаша” и одсуству мудрости код њих. Да су они били сложни и мудри, српски народ не би доживео данашњу несрећу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Криво је њихово проклето отимање о власт. Да њега није било, не би дошло ни до пуча, који је у крајњој линији значно отимање о власт и ништа друго. Све је остало лаж и обмана. Туђини су искористили властољубље наших људи и натуткали их да изврше атак на властиту државу и навале несрећу на сопствени народ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зато данас ми, Срби, морамо добро отворити очи шта радимо. Наставимо ли и даље са неслогом и жељом за влашћу, лако се може десити да нас нестане са лица земље. Наша заједничка несрећа треба бар да нас научи памети и уједини. Генерал Недић истакао је гесло: не партија, већ патрија, не део, већ целина. Зато је данас сваки онај ко хоће да дели српски народ његов смртни непријатељ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви национални Срби имају данас заједничког непријатеља: комунизам. Вара се сваки онај ко мисли да тај непријатељ није опасан. Од њега ћемо се само тако одбранити, ако сви национални Срби буду представљали једну вољу и једну мисао. До тога јединства, међутим, неће моћи доћи, ако и даље наставимо са политизирањем. Све док рат траје за српски народ могућна је само једна једина политика: мир, ред и рад. Ко њих ма под којим видом и извором нарушава, тај је заклети непријатељ свог властитог народа.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Српски народ'', 19. фебруар 1944. Број 8. Година 4. Стр. 3.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]</text>
      <sha1>ru2vpwtaoctic8wvnn9riqu0u3utzhn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Светосавски национализам</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60296</id>
    <revision>
      <id>145903</id>
      <parentid>144354</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:24:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145903</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4226" sha1="m6mokawoa2b34zgzq65qn03cynygt2b" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Светосавски национализам
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1944
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Православље само собом значи подвижништво; а подвиг, као такав, састоји се у томе да човек живи и дела по истинама у које верује. Зато је православна црква давала пре свеце и мученике, неголи догматичаре и проповеднике. Живо, делотворно Хришћанство је његов циљ, лишено фарисејског лицемерja.&lt;br /&gt;
{{gap}}Отуда се снага православља одувек састојала више у духу неголи у организацији. Богоугодан живот постаје сврха, јер се само тиме може заслужити да се милост Светога Духа — који по православљу извире само из Оца — излије на човека, који је синоним грешника. Без те милости, човек је осуђен на лутање, страдање и патњу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само смиреним ставом пред Оцем и покорношћу Његовим законима може човек да ce спасе својe грешности, док свака надменост и човечанско самопоуздање воде право у обест и грех. Насупрот прометејској побуни против богова православље учи смерности и смирености.&lt;br /&gt;
{{gap}}Отуда Св. Сава, осећајући све опасности које прете српском народу од другојачијег животног става, оснива, уз тешке борбе и напоре, независну српску православну цркву, обезбеђујући на тај начин своме народу духовну самосталност, која је одувек била и остала предуслов политичке независности. Овим делом Св. Саве су се код Срба вера и народност потпуно поклопиле, и, што је jош важније, тиме је српски национализам добио непролазну, духовну основу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Благодарећи тој и таквој основи српски народ се, упркос спољних удараца и упркос властитих погрешака, ипак одржао. Његова вера давала му је снагу да у данима несреће не криви другога, већ да у првом реду испитује властиту кривицу. Зато је српски народ из сваке несреће излазио подмлађен и препорођен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Духовни лик Св. Саве са његовим подвижништвом лебдео је увек српском народу пред очима у тренуцима искушења. Он је бодрио и учио српскога човека да је нација важнија од појединаца, и да појединац треба да живи и мре за народну целину. Отуда се и борба српског народа одувек водила у знаку: 3a крст часни и слободу златну.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Српски народ'', 22. јануар 1944. Број 4. Година четврта. Стр. 1.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]</text>
      <sha1>m6mokawoa2b34zgzq65qn03cynygt2b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чистунци</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60551</id>
    <revision>
      <id>145904</id>
      <parentid>144356</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:25:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145904</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4548" sha1="ogmb89snzbgh3z6ujhfhmvovfbha6ft" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Чистунци
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1943
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Тешкоће под којима српски народ данас живи и ради су многобројне. Највећи део њих долази услед ратног стања у свету, као и услед последица изгубљеног рата, у који смо без потребе, а за рачун других били увучени.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да би српски народ ове тешкоће како тако савладао, да би ово тешко време преживео, њему је неопходно потребно да у миру ради и ствара. Огромна већина српског народа је то правилно схватила и прегла на посао. Најбољи доказ за ово јесу обрађене њиве и вртови, при чему је буквално свака стопа земље искоришћена и засејана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, да би се српски народ користио плодовима свога труда, да би сетву и пожњео, неопходно је потребно да се у земљи мир и ред по сваку цену одрже. Сваки ко другојачије саветује, тај је или малоумник или народни непријатељ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има, нажалост, још код нас људи који, заогрнути плаштом национализма, попреко гледају све оне прегаоце, који су засукали рукаве да би своме народу помогли да преброди ово најтеже време своје историје. За њих су сви они који се паште и раде просто напросто издајице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али ако се ближе загледа ко су ти такозвани „чистунци”, онда ће се видети да су то махом људи који су материјално те још како збринути. Штавише, многи од њих користе народну несрећу да би се лично још више обогатили. И баш да би ту своју незајажљиву себичност прикрили, они се и сакривају иза свога тобожњег „чистунства”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако се загледа у прошлост ових људи, видеће се да су они одувек били себичњаци. За народ су се интересовали само онда када су од њега требало да добију части и почасти. Али сада, када је народ у невољи, када се за народ треба жртвовати, они се радије повлаче у кулу од слонове кости, изигравајући „чистунце” и увређене величине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нека им је Богом проста та њихова издаја према властитом народу, али бар нека оставе на миру оне прегаоце који се често и по цену свога живота залажу за спас свога народа. С правом од њих тражимо да ћуте и даље не трују народ својим лажима, које он крваво плаћа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ко је прави пријатељ народни тај мора народу говорити истину, ма како она била горка и тешка. Та истина гласи: ако би српски народ, не дај Боже, опет починио какву лудост, онда се лако може десити да га нестане са лица земље.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Српски народ'', 13. јун 1943.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]</text>
      <sha1>ogmb89snzbgh3z6ujhfhmvovfbha6ft</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Годину дана „Српског народа”</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60552</id>
    <revision>
      <id>145902</id>
      <parentid>144357</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:22:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145902</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4212" sha1="hhg1plm6z0nyfv4yv7nb0uz601w8358" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Годину дана „Српског народа”
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1943
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Пре годину дана изишао је први број нашег листа. У њему смо рекли да лист покрећемо да бисмо „наш народни препород олакшали и убрзали”. Није на нама да судимо да ли смо и уколико смо своје обећање испунили, али једно знамо: наш народни препород је данас стварност, коју нико, па ни наши непријатељи не могу оспорити. Српски народ, иако под најтежим околностима, снашао се и нашао себе. Он је одлучно кренуо српским путем, на који га је генерал Недић упутио.&lt;br /&gt;
{{gap}}Уверени да само тим, српским путем наш народ може доживети свој препород, ми смо се трудили да испитамо и објаснимо у чему је и какав је тај српски пут. Осећајући сву тежину тога задатка, ми смо трагали по нашој прошлости, васкрсавајући све позитивне личности, као и културне и моралне вредности, које су наш народ и у прошлости чувале и очувале.&lt;br /&gt;
{{gap}}То враћање у прошлост било нам је потребно да бисмо кроз њу нашу данашњост боље разумели, а преко овог сагледали и нашу будућност. Све ово нас је само још више учврстило у уверењу да ће наш народ — крај свих патњи и тешких искушења до којих га је онај други несрпски пут довео — пребродити све тешкоће и доживети лепшу будућност.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту нашу веру у животну снагу нашег народа трудили смо се да пренесемо и на наше читаоце. Мислимо да смо у томе имали успеха, и то је оно што нам даје снаге да своје дело и даље наставимо. На уму нам је стално она песникова реч:&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}„У добру је лако добар бити,&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}На муци се познају јунаци.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Да, истрајати до краја са својим народом, то је дужност праве народне интелигенције. Она мора са њим делити добро и зло, мора га опомињати и упућивати, мора бдети над њим као мајка над својим чедом. У служби народу лежи њен први и најважнији задатак, јер сви смо ми пролазни и смртни, а само народ је вечит.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш ће лист и убудуће служити српском народу. Људи окупљени око нашег листа схватају ту службу светом службом, молећи се Богу да их просветли и да им снаге да свој задатак испуне до краја и како ваља.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Српски народ'', 3. јун 1943. Број 21. Година друга.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]</text>
      <sha1>hhg1plm6z0nyfv4yv7nb0uz601w8358</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Зла срећа девојачка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60554</id>
    <revision>
      <id>145829</id>
      <parentid>143703</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:51:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145829</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6253" sha1="4axpkx6vuaeorjuopdni6q8vh4rui0z" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Зла срећа девојачка
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1862
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Баци око на коју хоћеш страну, свуда ћеш наћи девојака и жена, које се туже на худу срећу своју. А шта им је срећа крива? Оне су се питале надеждама, којих испуњење није од њих зависило, него од среће; оне нису биле одгојене, да што озбиљно ''раде''; оне нису биле научене на то, да саме што ''привреде'', него да се ослоне на згодне околности, а где ових не беше, тамо очајаваше!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Како се обично покушава поправљање девојачка стања у тако званом „средњем сталежу”?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Сиромашнији родитељи не знају друга начина, како ће кћери живот осигурати, него да је ''удаду''. Али ево беде! Баш што су сиромашне, долазе девојке ове тим ређе до стања, на које их је сама природа одредила. А да је кћерка којом срећом била тако одгојена, да мужу може помагати у привређивању, многи те многи „мањи” човек радо би свога огњишта оснивао; овако пак мора се тога оставити, јер му се иначе никако не може.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А зашто да се женска тако „не воспита”, како би могла и сама својим радом што привредити? Зар она не може доћи у тако стање, да сама себе мора хранити? Зар она не треба да са својим другом кућу кући? Пак ако кад год остане удова, зар не треба да буде деци и отац и мајка? Зашто да не приправе женску и на то? Јер је на путу предрасуда и — комодитет!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Један родитељ вели, да је на синове већ толико потрошио, да за кћери своје не може ништа више дати; нека траже, вели, саме себи мужа. И тако мајка води их — на ''балове''! Али године пролазе, девојке се сите наиграше, а просиоца никако. Отац умре; невоља и сиротиња и несретна старост ту су! — Таке женске судбине наћи ћете стотинама!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Други, поносит, стиди се научити своје кћери на посао, али не стиди се, несретник, изложити их срамоти, да касније мољакају и ''просе'' за подпоре и милостиње. —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али не може се одрећи, да су таким околностима много и ''сами мушкарци'' криви са својим предрасудама. Они неће, да им жене буду помоћнице; веле, да би онда у женских нестало онога, што их у поезију облачи, што их управо женскима чини. Тако што може се само голом фразом назвати, кад се погледа на худу срећу у толиких девојака. Неће поезија у женској природи пропасти од посла, него услед бриге за опстанак и од употребљавања онаких средства, која су недостојна женске. Сваки посао леп је, јер је с послом благослов. Уз посао иде увек задовољство и уважавање самога себе. Зашто дакле да се та срећа крати женскима?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не могу сви родитељи дати уз своје кћери богате миразе, али их могу бар тако одгојити, да не падну жртвом свакој невољи, чим њих не буде на свету. А како да се то учини? Одговор ће бити излишан. Средства и начини наћи ће се, само ко их озбиљно хоће и озбиљно тражи. Будућност девојачка биће обезбеђена, чим се родитељи по дужности и у љубави својој и за женску децу постарају као и за синове, чим им судбину не оставе голом случају, него је сами узму у своје старање.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Хеј, колико би невоље са света минуло, колико ли би се несреће предупредило, кад родитељи не би своје кћери одгајали за балове, него ''за озбиљни живот''!
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. јануара 1862. Број 2. Година III, стр. 28–29.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>4axpkx6vuaeorjuopdni6q8vh4rui0z</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Туциндански чланак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60589</id>
    <revision>
      <id>145899</id>
      <parentid>142449</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:05:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145899</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6944" sha1="8183vniqcfg46220q4he2ik4bmid01x" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Туциндански чланак
| одељак=
| аутор= Светозар Милетић
| година= 1860
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{gap}}{{gap}}На туцин дан 1860.&lt;br /&gt;
{{gap}}Војводство је дакле сахрањено!&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми смо већ од ручног писма од 20. окт. страх захватили; од како је нама позната алијанција мах преотела, знали смо, колико је сати ударило.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не жалимо за Баховим војводством; ко је за њим жалио? Али зар осим Баховог војводства никакво друго није постојати могло?&lt;br /&gt;
{{gap}}Разделише ризе наше, али нека им, власт је у њиховим рукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не замерамо оном, који прима, што му се даје — можда ће се он поправити; а ако не, можда ће се покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Војводство је сахрањено — али ми му нисмо очи заклопили, и злосретан би Србин био, који би неверном ногом ковчегу војводства приступио, ма и само, да га целива, а камо ли да ликује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Војводство — то значи, биће политичко народа српског с ове стране — сахрањено је, али који су га сахранили, заједно су и још нешто сахранили, што више никад неће васкрснути моћи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Војводство ће пак, у преображеном виду, ма и без имена тога, за цело васкрснути.&lt;br /&gt;
{{gap}}Шта смо ми од Аустрије захтевали?&lt;br /&gt;
{{gap}}Ништа друго, него да нам само начин да, да се са угарском краљевином — или ако хоћете — са мађарским народом путем нашег конгреса, или народне скупштине о условима нашег народног бића погађати можемо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Место тога предати смо угарском сабору на милост и немилост.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тога ради нисмо толика добра изгубити, нисмо толику крв пролити, нисмо толике матере, удовице, и децу у црно завити морали.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са овом годином свршујемо рачун наш с досадашњом владом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту као уставни људи не мешамо цара и краља, који је свет и неодговоран, него владу аустријску.&lt;br /&gt;
{{gap}}Војводство је у Бечу и Пешти сахрањено — али, мислим, не у срцима честитих Србаља.&lt;br /&gt;
{{gap}}„И један Србин ако остане — он је народ.”&lt;br /&gt;
{{gap}}То је наша девиза, коју су 110 младих Срба изрекли.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар смо ми само „Bevölkerung?”&lt;br /&gt;
{{gap}}Св. патријарх има одличне људе послати, да жеље своје код канцеларије Бечке представе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где је гаранција, да ће ти Срби жеље народа погодити, или представити моћи?&lt;br /&gt;
{{gap}}Где је гаранција, да ће канцеларија оном угарском сабору представити, што депутација српска њој представи?&lt;br /&gt;
{{gap}}Где је гаранција, да ће угарски сабор на оно пристати, што им влада њихова предложи?&lt;br /&gt;
{{gap}}Што се Мађара тиче, идемо, да видимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Многи се добру надају, и ми који смо одмах из почетка за условно скопчање били, желимо, да буде добро.&lt;br /&gt;
{{gap}}Видићемо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мађари су нам увек пребацивали, да никад од њих нисмо искали, што нам треба.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми смо показали, да на то идемо, да се са њима разговарамо, зато и нисмо трчали у Беч, да захтевања наша предлажемо, него смо само захтевали, да нам се орган народни да, који ће, и то уставним путем, угарском сабору захтевања народна представити моћи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мађари нас нису никад, па ни сад, на сабљи добили; видећемо, како ће сад слободу, једнакост и братинство разумети.&lt;br /&gt;
{{gap}}Угарска само федеративно — са политичком супремацијом мађарског народа постојати може; сваки је други пут наличан на Бахов систем, ма и калајом немачко-мађарске слободе помазан био.&lt;br /&gt;
{{gap}}Срби, будимо себи верни; против силе и времена никуд ни камо; зато будимо стрпљиви; Мађарима непрестајмо пружати руку уставну, док нам народно чувство и срце ценити буду; — али свакако будимо уверени, да ће доћи и наше време. Бог наш, који је Црну Гору сачувао, који је Србију после четири стотине година васкрснуо, који је срца Змај-Деспот Вука, кнеза Павла, Јакшића, браће Бакића, Манастирлије, и стотине хиљада српских јунака укрепио — он је још жив, он ће и нас сачувати.

{{Википедија|Туциндански чланак}}
== Извор ==
''Србски дневник'', 25. децембар 1860. Бр. 102. Година IX

{{ЈВ-аутор|Светозар Милетић|1901}}

[[Категорија:Либерализам]]</text>
      <sha1>8183vniqcfg46220q4he2ik4bmid01x</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145900</id>
      <parentid>145899</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:08:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145900</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6959" sha1="lwwmurq23xzpnp3vqkt0c6jpwkhpmx9" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Туциндански чланак
| одељак=
| аутор= Светозар Милетић
| година= 1860
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}{{gap}}На туцин дан 1860.&lt;br /&gt;
{{gap}}Војводство је дакле сахрањено!&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми смо већ од ручног писма од 20. окт. страх захватили; од како је нама позната алијанција мах преотела, знали смо, колико је сати ударило.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не жалимо за Баховим војводством; ко је за њим жалио? Али зар осим Баховог војводства никакво друго није постојати могло?&lt;br /&gt;
{{gap}}Разделише ризе наше, али нека им, власт је у њиховим рукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не замерамо оном, који прима, што му се даје — можда ће се он поправити; а ако не, можда ће се покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Војводство је сахрањено — али ми му нисмо очи заклопили, и злосретан би Србин био, који би неверном ногом ковчегу војводства приступио, ма и само, да га целива, а камо ли да ликује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Војводство — то значи, биће политичко народа српског с ове стране — сахрањено је, али који су га сахранили, заједно су и још нешто сахранили, што више никад неће васкрснути моћи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Војводство ће пак, у преображеном виду, ма и без имена тога, за цело васкрснути.&lt;br /&gt;
{{gap}}Шта смо ми од Аустрије захтевали?&lt;br /&gt;
{{gap}}Ништа друго, него да нам само начин да, да се са угарском краљевином — или ако хоћете — са мађарским народом путем нашег конгреса, или народне скупштине о условима нашег народног бића погађати можемо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Место тога предати смо угарском сабору на милост и немилост.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тога ради нисмо толика добра изгубити, нисмо толику крв пролити, нисмо толике матере, удовице, и децу у црно завити морали.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са овом годином свршујемо рачун наш с досадашњом владом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту као уставни људи не мешамо цара и краља, који је свет и неодговоран, него владу аустријску.&lt;br /&gt;
{{gap}}Војводство је у Бечу и Пешти сахрањено — али, мислим, не у срцима честитих Србаља.&lt;br /&gt;
{{gap}}„И један Србин ако остане — он је народ.”&lt;br /&gt;
{{gap}}То је наша девиза, коју су 110 младих Срба изрекли.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар смо ми само „Bevölkerung?”&lt;br /&gt;
{{gap}}Св. патријарх има одличне људе послати, да жеље своје код канцеларије Бечке представе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где је гаранција, да ће ти Срби жеље народа погодити, или представити моћи?&lt;br /&gt;
{{gap}}Где је гаранција, да ће канцеларија оном угарском сабору представити, што депутација српска њој представи?&lt;br /&gt;
{{gap}}Где је гаранција, да ће угарски сабор на оно пристати, што им влада њихова предложи?&lt;br /&gt;
{{gap}}Што се Мађара тиче, идемо, да видимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Многи се добру надају, и ми који смо одмах из почетка за условно скопчање били, желимо, да буде добро.&lt;br /&gt;
{{gap}}Видићемо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мађари су нам увек пребацивали, да никад од њих нисмо искали, што нам треба.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми смо показали, да на то идемо, да се са њима разговарамо, зато и нисмо трчали у Беч, да захтевања наша предлажемо, него смо само захтевали, да нам се орган народни да, који ће, и то уставним путем, угарском сабору захтевања народна представити моћи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мађари нас нису никад, па ни сад, на сабљи добили; видећемо, како ће сад слободу, једнакост и братинство разумети.&lt;br /&gt;
{{gap}}Угарска само федеративно — са политичком супремацијом мађарског народа постојати може; сваки је други пут наличан на Бахов систем, ма и калајом немачко-мађарске слободе помазан био.&lt;br /&gt;
{{gap}}Срби, будимо себи верни; против силе и времена никуд ни камо; зато будимо стрпљиви; Мађарима непрестајмо пружати руку уставну, док нам народно чувство и срце ценити буду; — али свакако будимо уверени, да ће доћи и наше време. Бог наш, који је Црну Гору сачувао, који је Србију после четири стотине година васкрснуо, који је срца Змај-Деспот Вука, кнеза Павла, Јакшића, браће Бакића, Манастирлије, и стотине хиљада српских јунака укрепио — он је још жив, он ће и нас сачувати.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

{{Википедија|Туциндански чланак}}
== Извор ==
''Србски дневник'', 25. децембар 1860. Бр. 102. Година IX

{{ЈВ-аутор|Светозар Милетић|1901}}

[[Категорија:Либерализам]]</text>
      <sha1>lwwmurq23xzpnp3vqkt0c6jpwkhpmx9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/I</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60606</id>
    <revision>
      <id>145867</id>
      <parentid>141840</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:26:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145867</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11322" sha1="af7ax2ec4mjnz0vxfgyvkk1pifzealm" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
| 
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”|-{Садржај}-]]
| '''I'''
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/II|-{II}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Хрвати нису никад марили за славизам, нити без неповерења говорили о југославизму. Они су славизам идентификовали са руским православљем, а југославизам са балканством. Зато су обоје сматрали неподударним са хрватском идејом о култури, јединој правој култури, западњачкој, значи већим делом католичкој. А тако исто неподударним и са искреном жељом Хрвата да остану и даље на једном моралном континенту који је, пре свега, одељен, као широким морем, од источњачке културе везане за источну Цркву.&lt;br /&gt;
{{gap}}Југославизам, кад се очисти од реторичких елемената, био је за хрватску памет само један политички израз, а не и један национални појам. У овом су се Хрвати битно разликовали од српског схватања југославизма. Никад Хрвати нису замишљали могућност да свој хрватски видик замраче југословенском магловитошћу, ни да размену свој стари хрватски грош за какву неизвесну југословенску пару. Ја мислим да би се могло данас „на крају баладе”, што значи после свег проживљеног и окушаног, рећи ово: у хрватским очима нико није био добар Југословен ако није пре тога био лош Хрват.&lt;br /&gt;
{{gap}}Уосталом, славизам је међу католичким Словенима био увек слабији од њиховог католицизма; а католички су Словени и сами нагонски осећали да та два осећања не иду заједно. Словенство је по својој општој идеји о животу, о односу човека према његовом Богу, потпуно јелинско, што се види по његовој ведрини и човекољубљу; а католички Словен представља једну деформацију која долази из сукоба његове младе словенске крви, здраве и оптимистичне, са католичком мистиком, произишлим из друкче крви и друкче идеје о животу. Словенство и католицизам су међусобно противуречни. Фаталност овог случаја огледа се довољно у историјама католичких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Православни народи су међу собом повезани двоструко: расом и вером. Ако су са Грцима и Румунима повезани само вером, а не и расом, зато су с њима повезани заједничким историјским доживљајима. Наиме, сви су они подједнако робовали Монголима или Турцима. Ово чини, дакле, да су с овима такође повезани двоструко: вером и историјом. Додајмо овде и да су они сви заједно наследили благодети византиске културе и уметности, које су неколико векова служиле узором и Западу (ex Oriente lux). Ова велика духовна породица од Белог до Егејског и Јадранског мора, постаје тиме један веома интересантан блок, у погледу моралном пре свега. Ово осећање сродности, ишло је понекад и до породичног осећања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хрватство, напротив, одељено од тог словенског блока Аустријом и Мађарском, и потиснуто добро на југозапад, било је много одвојено од других и главнијих католичких Словена. Везе између Загреба и Варшаве биле су одувек незнатне. Али је Хрватска у толико природније гравитирала према групама своје вере, које су ближе, остављајући по страни групе своје расе, које су биле даље, и далеко. Кад су се Хрвати борили с Римом да добију словенску службу у цркви, то је значило само да католичанство направе још већма својим народним ultimum refugium, у опасности од православља, а затим и од муслиманства.&lt;br /&gt;
{{gap}}За православне Словене би се могло рећи да их везује православље већма него и крв словенска. Ово се видело како је Русија помагала српски Устанак против Турака кад год није сама била у том ометана од стране других, нарочито Наполеона. Цар Александар I је тако помагао наш први Устанак, а Александар II је ослободио на Плевни православну Бугарску. Руске су услуге тако исто православној Грчкој биле велике. Ако је Русија доцније на Сан-Стефанском Конгресу прешла одвећ на страну свог детета са Плевне, то је била једна политика словенске Русије одиста изван њене традиције.&lt;br /&gt;
{{gap}}Најзад, крајем XIX века су постојала три разна славизма: „панславизам”, који је био стварно панрусизам, империјалистички и искључив; затим „неославизам” др Крамаржа, чији је циљ био окупити све Словене у монархији око Прага, са тенденцијом да се тај покрет прошири и међу њихове сународнике око монархије; и најзад, „југославизам”, који се сматрао покретом из Београда, револуционаран и некомпромисан, са циљем да окупи све Јужне Словене у заједницу моралну, на бази језика, и заједницу политичку, у државу Југославију. — Сва три ова славизма су пропала, сваки на свој начин. Вероватно да ће у послератним приликама бар једно од ових трију славизама поново избити као каква идеологија неке од словенских група. Најмање је вероватно да ће оживети југословенство, које је пропао најжалосније, и чим је било стављено на прву пробу. Овом чланку је задатак да докаже да он и није био поникао ни из каквих позитивних основа, него из једног апсолутног неспоразума; продукт једног нарочитог поремећаја свих здравих начела за живот; једна романтика која је истављена насупрот реалне политике; и једна фатаморгана која је одвела у катастрофу државу Србију, једино реално у том нездравом сну о немогућем и неприродном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, овај други свеобимни рат је својим неодољивим потресом донео и друга изненађења и разочарања. И народи који су до јуче веровали да су повезани разним историјским или расним везама као једно здраво и коначно уобличено друштво, показаше се овим ратом, и ненадно, напротив, као међусобни противници, чак и злотвори. Нарочито су словенски народи дали од себе жалосну слику у овом погледу. Пољаци су за неколико квадратних миља у Шлеској отпочели деобу Чехословачке, осуђене на пропаст. Али су мало затим и Руси са Хитлером поделили ту исту Пољску, и то на основу ратних победа чисто нацистичких! И Словаци су напустили Чешку, за једну „независну” државу која ће трајати од данас до сутра. Најзад је Хрватска издала Србе предавши се непријатељу на фронту већ првог дана, а затим поклавши нејач својих суграђана Срба, на начин какав не памти европска историја од свог постојања. А зар већ Бугари нису и прошлог рата пошли против Русије са Турцима, од којих су их ти исти Руси ослободили петовековног ропства, полу столећа раније.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

==  Извор ==
''Американски Србобран'', 9. март 1942. Стр. 1-2.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>af7ax2ec4mjnz0vxfgyvkk1pifzealm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/II</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60607</id>
    <revision>
      <id>145868</id>
      <parentid>141841</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:27:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145868</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7785" sha1="n6c9mjrlpb84njgafq8zz9m23fxr2l4" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
| 
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/I|-{I}-]]
| '''II'''
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/III|-{III}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Било је, извесно, врло погрешно, и сасвим грешно, подметати Хрватима како су они творци једне идеје о солидарности Јужних Словена, која се зове „југославизам”, и коју је требало сматрати довољном као основу и за стварање једне заједничке државе тих Словена. Ни сами Хрвати нису ништа слично за себе тврдили. Чак су се најватренији патриоти хрватски од такве идеје и отворено отресали. Ово идемо да то докажемо овим нашим написом. И то разлозима, које сматрамо једино разложним.&lt;br /&gt;
{{gap}}Почнимо од наших држава средњег века. Да видимо да ли је међу Јужним Словенима било икад икаквог знака осећања расне и племенске солидарности, на начин како су то у наше доба хтели сматрати „југославизам”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Никаквог знака у тим временима о каквој националној или расној идеологији, као вези међу нашим државним јединицама! Није, уосталом, сличан феномен постојао ни међу државама других етничких група у Европи средњег века. Национализам је уопште једно осећање скорашњег порекла; за њега се рекло да је рођен после битке на Валми, за време француске Револуције, а затим се национализам дефинисао тек Наполеоновим ратовима. — За Словене се може рећи да су, напротив, увек ратовали међусобно, и кроз велики број векова. Срби, већ оснивајући прву своју државу у Рашкој, около 825 г. ратовали су и победили Бугаре, што су им и ови вратили веома брзо. Бугарски краљ Михајло Шишман је ратовао 1330 г. против Србије, и кад су узалуд Срби опомињали овог хришћанског владаоца како су „Агарјани” у припреми да навале из Азије, и да ће требати заједно бранити угрожено хришћанство. Погинувши у овом поразу, Михајло Шишман је оставио за наследника краља који је био вазал Душанов, чиме је хегемонија средњег века коначно прешла у српске руке. Такви су били односи наше две словенске и суседне државе средњевег века. Ако је Цар Душан долазио и до Клиса над Сплитом, и замало није запосео све земље на западу словенског Балкана (да га друге прилике не одведоше на исток), можда би неко уједињење било још у оно доба и могућније него икад доцније. Други српски краљ, Твртко, „краљ Србљем, Босни и Приморју” (Миклошић, Мон. Сербика, 187 и 438), извршио је једно кратко уједињење, које је заправо било само освајање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Никаквог ни спомена о савезима међу нашим југословенским државним групама. Ако се каже да је на сабору хрватског краља Томислава био и наш хумски „великославни” кнез Мирослав, „са српским великашима”, ништа није наличило на какав савез, или на пут уједињавању. Ако су и два српска владара, кнез Лазар и краљ Твртко, једном доцније помагали хрватске побуњенике против Мађарске, то је можда више да ослабе краља Жигмунда, него да одиста спасавају Хрвате, и онако осуђене да буду побеђени. Према томе, нема знака о ма каквом расном и југословенском афинитету између Срба и Бугара и Хрвата кроз цео средњи век, све до освита ХIХ-ог века; а видићемо колико га је истински било и у том столећу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако, треба унапред имати на уму да је ово столеће долазило после крвавих прогона Срба у Хрватској и Славонији, за време Марије Терезије нарочито. Ови прогони су били слични оним који су за време Светог Доминика вршени у Пиринејима. Сви Срби који нису хтели прелазити у католичанство, или унијатство, скапавали су по тамницама, на тортурама, или натеривани на исељавање у Угарску, Италију, Влашку, и чак у Русију. Ови прогони су, уосталом били вршени према обрасцу једног старог датума. Већ је Сикст II наредио био мађарском краљу уништење шизматика у Босни, значи богумила; али и православних, који су увек сачињавали главно босанско становништво. Овај крсташки рат је трајао шест пуних година! А како је војска мађарска већ од Коломана била мешовита (мађарско-хрватска), значи да су на Врбасу и на Босни клали претци данашњих усташа онако како то и ови чине данас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овакве су успомене постојале међу Србима и Хрватима до пред освит ХIХ века. Никакве племенске солидарности, и никаквог „југославизма” кроз цео средњи век.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

==  Извор ==
''Американски Србобран'', 9. март 1942. Стр. 2.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>n6c9mjrlpb84njgafq8zz9m23fxr2l4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/IV</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60609</id>
    <revision>
      <id>145869</id>
      <parentid>141949</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:28:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145869</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13169" sha1="7nbbn7om8a3n3ftc6lcl03gdefeq69q" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
| 
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/III|-{III}-]]
| '''IV'''
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/V|-{V}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Да пређемо на ЈУГОСЛАВИЗАМ БИСКУПА ШТРОСМАЈЕРА.&lt;br /&gt;
{{gap}}Илиризам је хтео да Хрвати, присвајајући себи за књижевни језик онај којим су дотле писали само Срби, добили су убрзо прохтев да тако помоћу заједнице језичне наметну оним другим свој дух хрватско-католичко-аустријски. Кајкавски говор којим се говори око Загреба, и на коме се развијала загребачка књижевност све до Људевита Гаја, није одржавао довољну везу ни међу самим Хрватима, пошто су чакавске области од Истре на Хрватско Приморје до Сења и до неких острва, биле ближе Србима него Хрватима. Југославизам је зато у првом моменту имао да се најпре брани од Срба у тим областима, а тек затим да пређе у нападај.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се Штросмајер јавио на арени, још је однос Срба и Хрвата био бољи него икад раније. Као што су Мађари у полемици говорили за Хрвате да су људство другог реда, тако су Хрвати у оној земљи држали одувек Србе грађанима другог реда; али познати аустријски апсолутизам 1849 г. долази да у Хрватску заведе сада место латинског, или дотадашњег мађарског, као званични језик, немачки, због чега су Хрвати нашли у Србима тог доба добре локалне патриоте. Њихова заједничка акција према Бечу, би ће нарочито жива 1861 до 1867. Ово је доба одиста највише личило на приближење између та два увек завађена народа. У Далмацији која је у то време још имала минималне везе са Загребом, такође ни један хрватски успех није могао бити могућ без помоћи онамошњих Срба. Па ипак, ми ћемо видети да и поред свега „југославизма”, како се звао овај нови загребачки покрет Штросмајеров, није био ни један знак да се положај Срба у хрватским крајевима битно мењао, ма колико Срби помагали Хрвате. Наши би се људи зачудили кад бисмо им рекли да је загребачки Сабор већао тек 1884 о „српском питању”, што значи о правима Срба, нешто налик на оно што је у Америци било питање њихових Црнаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Бискуп Јосип Јурај Штросмајер је био изузетно интересантан политичар.&lt;br /&gt;
{{gap}}Треба пре свега знати да је Штросмајер раније био капелан аустријског Двора у Бечу, а затим ректором велике богословије Аугустинеа, нарочито драге хабсбуршкој кући, а већ у 34-ој години постаје и бискупом у Ђакову, епархији коју је сам желео. Био је лично везан за Цара, као његов човек од особитог поверења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми смо имали пред собом, дакле, две личности Хрватског Препорода, случајно оба Немца по крви: Људевита Гаја и бискупа Штросмајера. Али и два различна њихова покрета: Илирство, покрет углавном локални и унутрашњи, и „Југославизам”, покрет шири и експансионистички, струју чисто хрватску и католичку и аустријску. — Била је и велика разлика међу двојицом протагониста тих покрета. Гај је био литерат и романтик, а Штросмајер је био првосвештеник своје Цркве, проповедник њене непомирљиве догме, мисионар једне „eclesia militans”&quot;, значи типични човек једног апостолата. Овакав апостолат увек потискује и искључује све што не стоји у служби његовој. Пренесен на национално тло, он постаје мистичан и искључив. И заиста, после извесног времена, бискуп Штросмајер ни сам није више разликовао докле иде свештеник, а одакле почиње политички борац. Једино заједничко између шефа Илирства и шефа Југословенства, било је то што су оба били Немци, по крви и издржљивости; а као потурице, били и још фанатичнији за хрватску ствар.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али бискуп Штросмајер, целог живота познат као лични пријатељ аустријског Цара, а по крви непријатељ Словена, колико и прирођен хрватском тлу и средини, зар је могао, бар по ичијој здравој памети, почињати у Хрватској какву акцију у смислу југословенске идеологије, како се она код нас Срба једино и представљала: значи по дефиницији иредентистичка и револуционарна?… И зар је један Царев пријатељ могао имати намеру да икад од хабсбуршке куће и аустријске монархије, најкатоличкије, и апостолске, и јерусалимске, као што Хабсбурзи носе историјско име у својој титули, одваја од ње Хрватску, најлојалнију провинцију и најпобожнију парохију њезину?… Да одвоји од владара који је после Папе главни мач католичанства?…&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако је Штросмајер говорио о Југословенству, то је ствар политике а не осећања, идеје а не идеала, комбинације а не идеологије. Ако је и одржавао односе са српским кнезом Михајлом, то није извесно било иза леђа аустријског Двора. Ако је и Јелачић писао усрдна писма великом песнику Његошу, то није стога да с њим на рушевинама хабсбуршке монархије прави неку нову државу за ¾ православну. Као Штросмајер, ђаковачки бискуп, и Јелачић, аустријски генерал, био је најпре слуга Двора бечког, па тек онда бан хрватски. Најпре велики командант аустријске војске, па тек онда гувернер Далмације, једне сиромашне хабсбуршке провинције; политичар који ће добити и после тих разговора са Његошем, за главног шефа Цареве војске у целој Угарској, и то у једном веома важном моменту.&lt;br /&gt;
{{gap}}По свему овом видите са колико се безумља и подвале говорило са извесних страна српском народу да је загребачки „југославизам” онакав какав су Срби увек замишљали покрет под таквим именом: као народни, а то је „братски”, и „словенски”, и „револуционарни”, у смислу тоталног уједињења, политичког и државног од Триглава до Црнога Мора. Да, уједињење је спремао и славни бискуп из Ђакова: али уједињење под светом лозом аустријском, и изједначења у најсветијој Цркви, католичкој.&lt;br /&gt;
{{gap}}То ће се видети из овог што следи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ни српски државници шездесетих година, на челу са младим кнезом Михаилом за његове кратке владе, нису правили у овом погледу пометњу као што је правила наша генерација. Они се нису могли варати у оном шта је заправо значила акција иначе високо цењеног бискупа Штросмајера. Илија Гарашанин, највећи државник наше крви, водио је преписку са свима српским земљама у циљу уједињења Српства, а не Југословенства. Није радио на основи аустријској: да Балкан припадне хабсбуршкој династији; него на основи Србије: да Балкан припадне балканским народима, као што је уосталом Гарашанин ово јасно оцртао у тачци 6 свог „Начертанија”. Ко је, дакле, још онда у доба Гарашанина икад веровао да је штокавштина постала тобож јача и од католицизма у повезаности између Срба и Хрвата…&lt;br /&gt;
{{gap}}Па шта је онда заправо био тај Штросмајеров „југославизам” ако пре свега није био словенски покрет у целој својој суштини, питаће нас данас какав ожалошћени Србин, после свих превара које су му на основи тог „југославизма” урадили наши политички људи и новинарски најамници разних лоших режима, и најзад, заведени добронамерни идеалисти. Шта је била онда та тобожња Штросмајерова доктрина, која је стављена у темеље нове државе, и више него равноправно са државном доктрином немањићском, која је била чиста и јасна ''као'' сунце: национализација свега оног што живи у државној заједници, искључивање свега што јединству те заједнице стоји насупрот! А Штросмајеров „југославизам” је био у сржи противно србизму, немањићској идеји о држави, балканском схватању о нацији, православном схватању о догми.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

==  Извор ==
''Американски Србобран'', 11. март 1942. Стр. 1-2.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>7nbbn7om8a3n3ftc6lcl03gdefeq69q</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/V</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60610</id>
    <revision>
      <id>145870</id>
      <parentid>142251</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:28:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145870</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9032" sha1="ru3thu8542bs25yxiax92bxkmmxzluf" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
| 
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/IV|-{IV}-]]
| '''V'''
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VI|-{VI}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Да видимо тај Штросмајеров југославизам у целом обиму.&lt;br /&gt;
{{gap}}Штросмајер је био магнат Цркве, богат свештеник, са амбицијама Мецене, господин „сплендидан”, са пуно наслеђеног инстикта за вођство и завојевање. Како онда у убогој Хрватској није постојало ништа историјско ни краљевско из средњег века, он је знао да ни туриста који је артист, ни онај који је археолог, не може онамо наћи никакве занимљивости. Зато се решио да од Загреба направи једну малу Фиренцу, у којој би он био њезин Лоренцо Медичи. Најпре је стога направио у Ђакову велику катедралу, у коју је као Немац, унео више луксуза него укуса. Али је био први и да крене идеју да Загреб треба већ да има свој Университет, и први дао 60.000 форинти као прилог што је онда било представљало врло велику суму. Затим је, сасвим следствено, подигао и Југословенску Академију, Југословенску Галерију слика, за коју се говорило да вреди 3,000.000 форинти, што је можда мало много; и помогао да се дигне Народна Библиотека, и Музеј. Циљ ових установа је био двострук: да помогне културни покрет, али и да привуче све околне Словене око Загреба као свог најблиставијег центра.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ово није дало нарочите резултате. Српско Учено Друштво, са нешто скромнијим именом дало је ипак Загребу свог највећег филолога оног времена, др Ђуру Даничића, да онамо крене изграђивање новог и највећег Рјечника нашег заједничког штокавског језика српских народних песама, а који је српски филолог на том делу и умро, оставивши да Рјечник продужи други Србин, Дубровчанин др Перо Будмани, а најпосле хрватски филолог, др Тома Маретић. Овај Рјечник Даничићев је главно научно дело које је икад Загреб кренуо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Шта је заправо била практична политика бискупа Штросмајера? Један католички побожни пропагатор може само у другом реду бити и национални борац; а један похрваћени Немац може тек сасвим споредно бити и словенски идеалист. Ако ико друкче мисли, тај не познаје људску психу. Зато црвени конац који је ишао кроз дело бискупа Штросмајера показивао је увек исти правац: покатоличити босанске муслимане, а поунијатити православне Србе. Стога је његова главна опсесија била Босна. То је била фатаморгана над бискупским Двором у Ђакову. Како се поред овог просвећеног и агилног бискупа налазио и др Франо Рачки, познати историчар, који је писао о Хрватском Државном Праву, (Одломци хр. држ. права, Беч, 1861), није чудо и да је први писао да је Босна „некоћ била хрватска”. Ђаково, које је одиста некад у XV веку било на челу и босанске хиерархије, морало је сасвим природно на тим успоменама правити затим и много крупније закључке. Зато поред младог Штросмајера, од крви завојевачке, није ни сам Рачки тврдио о хрватству Босне као научник, него као политичар. — Босна је у једно време Штросмајерово и Рачког била одиста као каква богата миразача, која је очекивала добру прилику. После Кримског рата, Србија, нешто слободнија од притиска и Аустрије и Русије, показивала је (нарочито после својих ратова 1875-1878 са Турском), могућност да привуче к себи све јужне Словене под турском управом. Ми знамо да је Бугарска у Букурешту већ раније закључивала споразум са Србима да српска војска и њих ослободи, а били готови да зато приме и српског кнеза за свог владара, и српско име за будућу заједничку војску. Босна је стога била у крупном плану Штросмајера и његовог пријатеља Рачког.&lt;br /&gt;
{{gap}}Требало је дакле из Ђакова кренути борбу за Босну као хрватску земљу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што је највише сметало то је био сам босански народ, чак и босански народ католичке вере. Нико у Босни није пуно знао о Хрватима, ни њиховом културном центру као општем огњишту за све јужне Словене. Босански фрањевац, познати писац Иван Ђукић, писао је већ раније: „У Босанској Крајини од Хрватах не знају ни имена…” („Хрватско Коло”, 1847). Нешто доцније и историчар Иван Кукуљевић (у свом „Путовању по Босни”, 1858, 36), пише: „Сада је већ ишћезло овде име хрватско”. Најзад, тако ће, пуно после тога, писати и Антун Радић, брат будућег шефа хрватског народа, Стјепана Радића: „На доста мјеста довољно и нехотице сам се увјерио да је хрватско име у Босни и Херцеговини сеоском свијету посве непознато” (в. Гјерић). Уосталом овако се стање продужавало и за аустријске окупације Босне. Вероватно да би продужавало и до данас, да на владама нашим нису за дуги низ година били људи који за национална питања нису имали никаквог интереса. Није зато ни чудо што се 1939 из Београда уступила Хрватима као њихова национална својина, велика просторија те земље, за коју је Српство једино лило своју крв откад постоји, и где је, како видимо, хрватско име напротив, увек било туђе.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

==  Извор ==
''Американски Србобран'', 11. март 1942. Стр. 2.&lt;br /&gt;
''Американски Србобран'', 12. март 1942. Стр. 1.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>ru3thu8542bs25yxiax92bxkmmxzluf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VII</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60612</id>
    <revision>
      <id>145871</id>
      <parentid>141873</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:30:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145871</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13271" sha1="h7xjtbeokz81w43tncrpml22q3ip2zj" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
| 
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VI|-{VI}-]]
| '''VII'''
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VIII|-{VIII}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Немогуће је икаквом здравом мозгу претпоставити, да се за аустријску окупацију Босне и Херцеговине борио и Папа римски и Цар из Беча, а да је Штросмајер, врло угледни магнат своје Цркве, остао скрштених руку, и сањајући о том да православна Србија заузме оне крајевима у којој живи трећина католичког народа!… Верски рат у Хрватској против Срба једва је век раније вођен из Беча по вољи Марије Терезије, и за дуго година. Један докуменат ћемо навести који је довољан да се види шта је и овог пута било иза кулиса. У већ поменутој књизи историчара фра Гаврановића, пише: „неки Алојз Бороша, супериор часних сестара у Загребу, предлаже аустријској влади да у Босни покатоличи све муслимане, и да их затим похрвати, како би на тај начин сузбили „политичке аспирације Србије”, пошто су се „идеал србски” и „србска вјера” дубоко усадиле у срце по Босни, Херцеговини, Црној Гори, Далмацији, Словенији и Јужној Мацедонији: и сваки аустријски патриот, био он Нијемац, Хрват или Мађар, треба са овим да добро рачуна”. — Штросмајер је имао у Босни великог пријатеља, Штадлера, сарајевског бискупа, који је одиста почео католичење муслимана, са једном муслиманком, али је ствар откривена, прешла у јавни скандал, а замало што није дошло и до крвопролића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Када је дошло да Аустрија изврши у Босни окупацију, Далмација, која се надала прва извући отуд корист, и духовну и економску, била је разочарана владом мађарског министра Калаја, затим Апела, затим Виртемберга, затим Хојоша. Далматински првак Миховило Павловић, напише у то време књигу и расправу, у којој је доказивао да Босна историјски припада хрватском народу и Далмацији. Овај писац, којег је Штросмајер називао својим „милим побратимом”, стојећи у вези са Ђаковом, ишао је за једним крупним циљем: ако се Босна и Херцеговина одиста вежу за Далмацију, а Далмација затим буде заједнички повезана у Троједној Краљевини са Хрватском и Славонијом, онда би тако Босна, -{par ricochet}-, била укључена и у Хрватску, што је био и иначе идеал већ од времена Илирства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не треба заборавити да је Штросмајер радио на том „хрватском оквиру” као један мећу првима. Године 1869, цар Фрања Јосиф је патентом од 5 марта, био проширио своје Државно Веће у Бечу, и позвао 38 већника из свих земаља монархије, којом је приликом Далмацију заступао Фрањо, кнез Борели из Задра, а Хрватску барун Враницани из Загреба. У седници 25 септембра те исте 1860 г. Враницани је кренуо питање уједињења Далмације са Хрватском (пошто је Далмацијом управљала Аустрија, а Хрватском је управљала Мађарска). Одмах се је јавио за реч онда млади бискуп Штросмајер да докаже како је по среди „историјско право мајке Хрватске”, и једна „хитна потреба”, која не трпи одлагања. И на конференцији првака који су се затим, на позив бана Сокчевића, били скупили да ово питање уреде и међу собом, и према монархији, Штросмајер је опет водио главну реч. Тражио је и Истру. (Франо Иванишевић: Народни Препород у Далмацији, 1932, 8). Никад није Штросмајер ни доцније пропуштао да буде први у питању везивања хрватских земаља у један државни и административни блок.&lt;br /&gt;
{{gap}}На несрећу, Павлиновићева књига изазва раздор са Србима далматинским, који су до тог времена олакшавали целу борбу Хрвата против Талијанаша за народни језик и школе у Далмацији. Наједном су све везе као мачем биле покидане, након књиге Павлиновићеве, кад се Србима далматинским почело говорити о лажним правима Хрватске и Далмације на српску Босну. Они убрзо створише онамо и засебни „Српски Клуб”, и свој лист „Српски Глас”, у Задру, истакнувши да Српство једино има историјска права на Босну и Херцеговину, и да се, дакле, на такав начин не даје даље братовати. Пошто су дотле Хрвати успевали само помоћу далматинских Срба, ови им, после овакве подвале, откажу помоћ на првим изборима, гласајући с аутономашима, чиме Хрвати изгубе већину; чак и то да њихов врло угледни првак Михо Клајић не уђе у Сабор. Хрвати су тад узвикнули: Издајници! Тако ће после и у Хрватској, након хрватских насиља, Срби и у 1906 г., из тактичких разлога политизирати са Мађарима, нашто ће им Хрвати и овај пут повикати: Издајице! Мађарони!&lt;br /&gt;
{{gap}}У Босну су били са аустријском окупацијом дошли многи агилни пријатељи ђаковачког бискупа Штросмајера. Нарочито Длустуш за просвету, Трешчец за управу, Херман за пропаганду. Међутим, поред свег Илирства и доцнијег Југославизма, покрет хрватски је остао у Босни ограничен на чисто католичке масе. Ни у другим српским земљама, где је било католика, није још хрватско име било довољно разговетно; чак ни за дуже времена. Један познати научник из Дубровника, др Балдо Богишић, пита у овом огледу свог пријатеља проф. Вјекослава Јагића: „Јер ко су прави Хрвати? Да ли кајкавци западне три жупаније, или су Хрвати само чакавци далматинских отока, као што је Даничић мислио; или су Хрвати оне насеобине Угарске (и у Бургенланду) којих је пјесме скупио Курелац…” (музичар). Овај дубровачки католик пита овако Јагића још 14 септембра 1894. године! (Јагић, Спомени, 356). Српски велики филолог Даничић је одиста писао да се Хрвати налазе само у три жупаније, где место „шта” говоре „кај”; и да их зато зову кајкавцима; додајући: „Али је језик њихов пријелаз од новог словенског (тј. словеначког) на најближи сусједни” (др Даничић, Диоба словенских ''језика'', Београд, 1874).&lt;br /&gt;
{{gap}}Штросмајерови људи у Босни ипак су урадили невероватне ствари. Између осталог, сабирали су онамо српске народне песме и исте послали Матици Хрватској, која их је издала у 12 књига, као „Хрватске Народне Пјесме”! Ово је био несумњиво највећи и најружнији плагијат који је икад учињен у европској литератури. ''Овом'' приликом су били индигнирани и сами хрватски научници, који су књижевност стављали изван политике. Професор бечког универзитета, Јагић, пише др Франу Рачком, историчару: „Тако је Матица Хрватска изазвала својом одлуком да изда некакве „Хрватске народне пјесме” читаву буру од страха, ДА ЋЕМО И ТО БЛАГО ОТЕТИ СРБИМА. Ја збиља и сам мислим да код народне епске поезије не би требало сувише истицати хрватско име; јер што је некоћ било стари хрватских мотива, чини ми се да је ПРОПАЛО под навалом нових сижета, који су долазили с Турцима са Истока. (Јагић, Спомени, -{II}-, 167). Као што се види, Јагић обраћа пажњу да су после доласка Турака и стварања том приликом српских епоса о Косову и Марку, српске народне песме неоспорно само српска творевина, коју не би у Загребу требали онако безочно присвајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Очевидно, Српство у Босни није имало опаснијег непријатеља него што је био шеф хрватског „југославизма”, бискуп Штросмајер, којег су примили без резерве врло мало учени србијански политичари, највише на реч наших Срба политичара из Хрватске, још најзбрканијих од свих наших јавних људи свога доба. Мало је требало да нам протуре Штросмајера за другог Светог Саву! Макар и као нарочитог пријатеља Цара, и династије хабсбуршке, најбољег аустрофила, најискренијег пропагатора католичанства: -{in partibus infidelium}-.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

==  Извор ==
''Американски Србобран'', 13. март 1942. Стр. 1.&lt;br /&gt;
''Американски Србобран'', 16. март 1942. Стр. 1.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>h7xjtbeokz81w43tncrpml22q3ip2zj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/IX</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60615</id>
    <revision>
      <id>145872</id>
      <parentid>144022</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:31:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145872</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8108" sha1="94hqvxtasdv1nk7newdtyi80azxhiix" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
| 
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VIII|-{VIII}-]]
| '''IX'''
| [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/X|-{X}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Не треба да нико за ову погрешку криви Пашића. Али ни неке његове главне чланове владе из 1914-1918, у емиграцији. Ово ћемо видети даље, и по многим фактима. Пашић је можда најбоље познао хрватске Југословене на закључивању Крфске Декларације, около 7 јула 1917, на чаробном јонском острву. Уосталом, Пашић је већ и до тог чудног датума имао с тим хрватским члановима Југословенског Одбора неколико инцидената, који су му јасно ставили до знања каквим је путем уз хрватски југославизам пошла била држава коју је он дотле водио сигурном руком. Југославенски Одбор је главни кривац за Југославију, за њену утопију, и за све оно што је морало одвести наше народе у данашњи хаос.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из свега овог што смо довде навели, види се јасно да ни Илиризам Гајев, ни Југославизам Штросмајеров, нису ни по чему били ни осећање народне солидарности са Србима, ни иредентистички покрет са Србијом и Црном Гором за некакву будућу заједничку државу, на рушевинама хабсбуршке монархије. Напротив, то је била политика Беча и Ватикана обучена у један веома заслађен, и тобож романтичан, национални идеализам; политика крупних речи и шарених слика; мед из кошнице две групе људи, адвоката и фратара; значи људи, који за војнички и ратнички дух Србина, представљају нешто најнеразговетније и најперверсније. Илирци су узели српски језик најпре да присвоје дубровачку књижевност, која је цела изграђена на том језику, затим да по Босни могу (а цинизмом који се у нашој поштеној кући не да ни замислити), да похарају српске народне песме, и онако их бестидно штампају у Загребу као хрватску народну поезију. А Ђаковачки Југословени су се заклињали на верност Хабсбурзима, непријатељима балканских Словена, истовремено кад су протурали своје „братство” међу Србима да отрују све најчистије бунаре наше свести и енергије. То су били заправо оно што се данашњим језиком зове петоколонаши Беча и Рима према Балкану, кад је баш у њему горио највиши ослободилачки покрет несрећне словенске раје у турском царству.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар је могао иједан здрав разум веровати да, напротив, Хрвати, након десет столећа изолирања од свега што је словенско, могу да после тога имадну дивљења за српско витештво, за царствујушћу српску државу из времена кад су они били већ мађарско робље; и за Светог Саву, који је био непријатељ Рима, и водио борбу са рођеним братом против римске агресије на Балкан; и да су били занесени косовским болом и Обилића правдом, који су прожимали српски народ у сваком његовом идеалу и потхвату… Хрват је тип изолираног острвљанина и типичног малограђанина, са ''малом'' историјом, ситном идејом о животу, са страхом од крупних идеала и великих потхвата; увек кавгаџија кафански више него мегданџија на бојишту; који се увек провлачио кроз живот погурено; увек бирајући између понизности према Аустрији да избегне Мађарску, или сервилности према Мађарској пред тероризмом Аустрије, као 1849-1859 године. Тада је Аустрија наметнула Хрватској за званичан језик немачки по целој земљи, а тако исто и Немце чиновнике не само по Хрватској него и по Далмацији. Мурта сјаши, Алај бег узјаши!…&lt;br /&gt;
{{gap}}Као што данас, 1942, безочно тврде да су демократе, кад њихова земља објављује рат демократијама, и шаље Хитлеру своје трупе против славенске Русије и „братске” Србије; и тврде без стида да се боре уз српске четнике, кад су они баш главне уходе и најкрволочније главосече нашој нејачи на свима путевима Босне до Берана и до Новог Пазара. Право је неваљалство говорити да су Срби и Хрвати два братска народа, истих расних инстиката, и зато способни за исти идеал и за заједничку судбину у истој држави. То је тровати здраву памет српског народа. Морамо рећи да је ово идеја неких наших сметењака, насупрот и самој идеји Штросмајера, који никад није сањао о заједничкој држави; и Старчевића, који никад није говорио о заједничкој раси; и Радића, који је увек искључивао заједнички „менталитет”; и најзад Мачека, који је искрено и безазорно одбијао да Срби и Хрвати представљају исти историјски и етнички „индивидуалитет”. Говоримо само о главним идеолозима хрватства, који су добро знали осећање својих народних маса.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

==  Извор ==
''Американски Србобран'', 16. март 1942. Стр. 1-2.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>94hqvxtasdv1nk7newdtyi80azxhiix</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Злочин и казна/Део први/I</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60636</id>
    <revision>
      <id>145924</id>
      <parentid>143058</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T11:58:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145924</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="31188" sha1="mkpcza53xbwcmfm0ifk8gjoifzlokhp" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| '''I'''
| [[Злочин и казна/Део први/II|II]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Почетком јула, у веома топло време, изиђе, предвече један млад човек из своје собице, коју беше закупио од становника у улици С., на улицу, и лагано, као у недоумици, упути се К-ном мосту.&lt;br /&gt;
{{gap}}На степеницама је срећно избегао сусрет са својом газдарицом. Његова собица налазила се под самим кровом високе петоспратне куће и више је личила на орман, него на собу за спавање. А његова газдарица, у које је он закупио ову собицу са храном и послугом, становаше засебно за једне степенице ниже, и сваки пут, кад год би силазио на улицу, морао је проћи поред газдаричине кујне, која је према степеницама готово увек била широм отворена. И свагда би млади човек, пролазећи туда, осетио као неку нелагодност и снебивање, због чега се стидио и мргодио. Газдарици је био дужан до ушију, па се бојао и да се сретне с њом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није то, што би он уопште био тако бојажљив и повучен, баш напротив; али од неког времена био је у раздраженом и напрегнутом стању, сличном ипохондрији. Он се толико удубио у себе и одвојио од свију, да се бојао свакога сусрета, а не само сусрета са својом газдарицом. Сиротиња га је давила; али га је у последње време чак и његов бедан положај престао тиштати. Са својим свакодневним пословима са свим је престао и није се хтео занимати њима. У самој ствари он се није бојао никакве газдарице, па ма шта она имала противу њега. Али застајкивати на степеницама, слушати ма каква џангризања о тој свакодневној лудорији, до које му није ништа стало; сва та салетања о плаћању, па претње и жалбе, а он при том да се извија, правда и лаже, — зар није боље изшуњати се по степеницама као мачка и умаћи, да нико не види.&lt;br /&gt;
{{gap}}Уосталом, данашњи страх од сусрета са његовом поверитељком чак је и њега поразио, кад је изашао на улицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„На какав посао хоћу да се одважим, а, међутим, каквих се тричарија плашим!” помисли он с неким чудним осмехом. „Хм… да богме… све је у човечијим рукама, па ипак пусти он, да му све испред носа измакне једино из чистога страха… то је правило… Занимљиво би било знати, чега се људи највише плаше? Нове намере, нове властите речи, плаше се они више свега… Уосталом, ја брбљам и сувише. Зато ништа и не радим, што брбљам. Или, ако хоћете, могло би се рећи и да због тога брбљам, што не радим ништа. То сам се овог последњег месеца научио брбљању, лежећи у куту по читаве дане и ноћи и размишљајући… о лудоријама. Али зашто сам пошао сада? Зар сам ја способан за ''то''? Зар је ''то'' збиља? Не, није то озбиљно. Тек сам себе забављам, ради сањарија својих; играчке! Јест, Бога ми — баш саме играчке!&lt;br /&gt;
{{gap}}На улици је била ужасна врућина, уз то још и запара, гурање, свуда креч, скеле, цигле, прашина, и онај нарочити летњи смрад, тако познат сваком Петрограђанину, коме не беше могуће закупити летњиковац. — све је то на један пут непријатно потресло и иначе растројене нерве младићеве. А несносни задах из пивница, којих је у овоме крају било веома много, и пијанице, које су свакога тренутка искрсавале преда њ, не гледећи на радно доба, допуњавали су одвратни и туробни колорит ове слике. Осећај најдубље мрзовоље на мах сену по нежним цртама младога човека.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узгред буди речено, он је био иначе врло леп човек, с дивним мрким очима, смеђ, повисок, танкострук и лепо развијен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Убрзо западе у дубоку замишљеност, па, штавише, толико се занесе, да, идући даље, није опажао, шта се око њега збива, нити је желео на то обраћати пажње. Овда-онда би само по штогод промрмљао за се, а то је долазило од навике да са собом разговара, као што је мало час и сам признао. У том тренутку и сам је приметио, како му се мисли с времена на време бркају, и како је веома слаб. Већ је други дан како готово ништа није окусио.&lt;br /&gt;
{{gap}}Био је тако бедно одевен, да би се други, макар на то и навикнут човек, стидио на беломе дану изићи у таким дроњцима на улицу. Уосталом, овај је крај био такав, да је у њему било тешко лошим оделом ма кога задивити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Суседство Сенарскога трга, обиље извесних завода, и, поглавито, занатлијско и раденичко становништво, збијено у ове унутрашње улице и уличице петроградске, прошарали би општи изглед покадшто таким приликама, да би било чудно и задивити се каквој новој појави. Ну на души овога младића накупило се толико пакосног омаловажења, да се, и поред све своје, покадшто веома младачке осетљивости, није ни мало стидио изаћи на улицу дроњав и исцепан. Друга је ствар, кад би се срео са каквим познаницима, или са бившим друговима, са којима уопште није волео да се сретне…&lt;br /&gt;
{{gap}}А међутим, кад му нека пијаница, — коју су у то време, Бог би га знао куда и зашто, возили улицом у огромним таљигама, запрегнутим великим теретним коњем, — у пролазу довикну: „Еј, ти, швапски качкетлијо!” и издра се из свега грла, показујући руком на њега, — млади човек на један пут застаде и, дрхћући, маши се за своју капу. А та капа је била висока, округла, као што је дрводеље носе, али већ сасвим изношена, избледела, прорешетана и прљава, без обода, и без икака облика згњечена на страну. — Ну то не беше стид, што га обузе, него са свим друго осећање, налик чак на страх.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Та знао сам ја то! гунђао је он смућено, — то сам и мислио! То је већ којешта! Ето, макар каква глупост, макар каква худа ситница, може да поквари читаву замисао! Да, да, моја капа и сувише пада у очи… Смешна је, па зато и пада у очи… Уз моје дроњке је потребна простија капа, па ма изгледала као каква лепиња, а не ово чудо. Овакву капу нико и не носи. На врсту далеко сваки је опази, запамти… главно је, да се ''онда'' запамти, и ето ти неоспорна доказа. Ту је потребно што мање пасти у очи… Ситнице, ситнице су главне ствари!… Ето, те проклете ситнице увек све и покваре…&lt;br /&gt;
{{gap}}Није имао далеко да иде: он је чак знао, колико је корака од његових врата. Било их је равно седам стотина и тридесет. Једном приликом он их је избројао, кад је већ био сасвим занет својим сањаријама. У оно време и сам још није веровао тим својим сновима; он се само дражио њиховом безобразном, али примамљивом дрскошћу. Али сад, после месец дана, почео је другаче гледати на ствар, и, не водећи рачуна о томе, што је непрестано сам у себи са омаловажењем говорио о својој немоћи и нерешљивости, стаде се, готово и нехотице, привикивати, да те „безобразне” снове сматра већ као предузеће, ма да још никако није себи веровао. Сад је, штавише, пошао да чини ''пробу'' за то своје предузеће, и сваким кораком узбуђење му је расло све јаче и јаче.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са обамрлим срцем и нервном дрхтавицом пришао је колосалној згради, која је једном страном излазила на канал, а другом на **ску улицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова се кућа састојала из самих малих станова и била насељена људима свакојака занимања, — кројачима, браварима, куварицама, некаквим Немцима, девојкама, које су живеле на своју руку, ситнијим чиновништвом и т. д. Само се види, како они што улазе и излазе промичу једно поред другога под обема капијама и кроз оба дворишта. Ту је било три или четири кућна надзорника. Млади је човек био врло задовољан, што се није сукобио ни с једним од њих, него се непримећен шмукнуо одмах из капије надесно уз степенице. Степенице су биле мрачне и узане, али он је већ све то знао и промотрио, и баш му се то и допадало: у такој помрчини и радознали поглед није био опасан. „Кад се сад овако плашим, шта ли би било тек онда, кад бих нешто одиста приступио ''послу''?…” помисли он и нехотице пењући се на четврти спрат. Овде му препречише пут ислужени војници, носачи, што изношаху намештај из једнога стана. Он је још од пре знао, да је у том одељењу обитавао некакав Немац, чиновник, са својом породицом: „може бити, да се овај Немац сада сели, и можда ће на четвртом спрату, са овим степеницама и на овом ходнику, остати за неко време само бабин стан заузет. То је добро… за сваки случај…” помисли он опет и зазвони на бабином стану. Звонце одјекну потмуло, као да је од лима а не од бакра. У маленим становима оваквих кућа, скоро су сва звонцад таква. Већ беше заборавио звук овога звонцета, и сад, овај особити тон, као да га на нешто подсети и јасно му представи… И он задрхта, нерви му овога пута беху већ и сувише ослабели. Мало за тим врата се полако отшкринуше: домаћица провири кроз отвор, и с очигледним неповерењем погледа на њега, а само су јој се виделе очи, како севају из мрака. Али кад виде, да у ходнику има доста света, ослободи се и сасвим отвори врата. Младић ступи преко прага у мрачно предсобље, преграђено преградом, за којом је била тескобна кујница. Старица је стајала пред њим ћутећи и питајући га гледала. То је била мала, мршава баба од својих шесет година, оштрих и пакосних очију, са малим шиљатим носем и неповезаном главом. Њена отворено-плава, једва проседела коса била је јако намазана помадом. Око њеног танког и дугачког врата, који је личио на кокошију ногу, омотавао се некакав вунени дроњак, а на плећима, мада је била врућина, висио је сав рашчупан, пожутео кожни огртач. Старица је сваки час кашљала и стењала. Мора бити, да ју је младић погледао неким особитим погледом, јер и у њеним очима на мах сену опет пређашње неповерење.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Раскољников, ђак, походио сам вас пре месец дана, похита да каже младић и лако се поклони, сетивши се, да је потребно показати се мало љубазнијим.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Сећам се, драги мој, врло се добро сећам, да сте долазили, проговори баба сасвим разговетно. Не скидајући својих радозналих очију с његова лица, као и мало пре, гледала га је испитујући.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па ето… видите… и опет, ради истог посла… настави Раскољников, збунивши се мало и чудећи се бабином неповерењу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Уосталом, можда је она и увек таква, само ја то онда нисам приметио”, помисли он уз непријатно осећање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Баба поћута мало, као да нешто премишља, затим се склони, и, показујући на собна врата, рече, пропуштајући госта напред:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Прођите, драги мој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Собица, у коју уђоше, са жутим тапетама, цвећем и мусулинским завесама на прозорима, била је у овом тренутку јасно обасјана зрацима вечерњег сунца. „И ''тада'' ће, може бити, исто овако сијати сунце!…” изненада сену кроз главу Раскољњикову, и брзим погледом прелети све по соби, да би могао што боље проучити и запамтити где што стоји, и како је распоређено. Али у соби не беше ничега особитог. Сав намештај, веома стар и од жутога дрвета, састојао се из дивана, са великим наереним дрвеним наслоном, округлога стола пред диваном, столића за тоалету са огледалцем о зиду, неколико столица поред зида и две три јефтине слике у жутим оквирима, на којима беху насликане некакве немачке девојке с тицама на рукама, — то је било све. У куту пред иконицом горело је кандило. Све је било веома чисто: и намештај, и под били су тако углачани, да се све сијало. „Лизаветина посла,” помисли у себи Раскољников. Ни трунчице једне није било могуће наћи у целом стану. „Само у опаких и старих удовица можеш видети оваку чистоћу,” продужавао је он мислити у себи и радознало погледа испод цицане завесе на вратима у други собичак, где је била бабина постеља и орман, и у који он још ни један пут није завирио. Цео бабин стан чиниле су те две собице.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта сте ради? оштро запита баба, улазећи у собу и као и мало пре стаде непосредно преда њ, да би му лакше упиљила поглед у очи.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Донео сам једну залогу, ево је! — И он извуче из џепа стари пљоснати сребрн часовник. На полеђини његовој био је изрезан глобус. Ланац је био челичан.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А, видите, и старој залози је време. Још пре три дана минуо је месец.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Платићу вам интерес још за месец дана; притрпите се.&lt;br /&gt;
{{gap}}— То зависи од моје добре воље, драги мој, хоћу ли се притрпити или вашу ствар одмах продати.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А хоћете ли ми дати штогод, штогод за овај сахат, Аљона Ивановна?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ама ти ми, брате, долазиш све с неким ситницама, што ништа не вреде. За прстен сам вам, прошлога пута, дала две рубље, а могао би се нов купити, код златара, за рубљу и по.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дајте ми четири рубље, а ја ћу га откупити, од оца ми је. Новце ћу скоро добити.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Рубљу и по, ако хоћете, и то интерес у напред.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Рубљу и по! узвикну младић.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како вам је воља. — И баба му пружи сахат натраг. Он га зграби и толико се наљути, да је већ хтео отићи; али се одмах предомисли, сетивши се да нема куд ићи и да је он овде и због нечег другог дошао.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дајте! рече он сурово.&lt;br /&gt;
{{gap}}Баба се маши руком у џеп за кључеве и оде у другу собу иза завеса. Младић, оставши сам на сред собе, стаде радознало прислушкивати и размишљати. Чуло се, кад је отворила орман. „Мора да је горња фијока,” рачунао је. „Кључеве канда носи у десном џепу… Сви су заједно, везани челичним прстеном… Један је трипут већи од осталих, са зупчастим језичком, по свој прилици тај није од ормана… Мора бити, да је тамо још каква кутија, или сандук… хм, то је врло важно… Од сандука су сви кључеви такви… Ах, како је то, у осталом, подло све…&lt;br /&gt;
{{gap}}Баба се врати.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ево, драги мој: ако је по десет копејака од рубље месечно, онда долази за рубљу и по петнаест копејака на месец у напред. Е, а за пређашње две рубље имам од вас да примим, по истоме рачуну, двадесет копејака у напред. Дакле свега тридесет и пет. Сад би имали да примите за ваш сахат још рубљу и петнаест копејака. Ево, узмите.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта! Зар само рубљу и петнаест копејака?!…&lt;br /&gt;
{{gap}}— Управо толико.&lt;br /&gt;
{{gap}}Млади се човек није даље препирао, него узе новац. Гледао је бабу и није се журио да оде; прохтело му се, просто, да још штогод каже или уради; али као да и сам није управо знао шта…&lt;br /&gt;
{{gap}}— Може бити, Аљона Ивановна, да ћу вам кроз неки дан донети још једну ствар… сребрну… лепу… кутију једну за цигаре… чим ми је пријатељ врати… Ту се збуни и ућута.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Е, па онда ћемо се и погађати, драги мој.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Збогом!… А ви увек тако сами седите код куће, а сестрице нема? питаше је он, колико је могао одрешитије, излазећи у предсобље.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А шта се вас тиче моја сестра?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па ништа особито. Тек онако, питам. А ви одмах… Збогом, Аљона Ивановна!&lt;br /&gt;
{{gap}}Раскољњиков изиђе са свим збуњен. И та је забуна све више и више расла. Силазећи низ степенице, неколико је пута чак застајкивао, као да је нечим из ненада преплашен. И, најзад, кад је већ био на улици, узвикнуо је:&lt;br /&gt;
{{gap}}„О Боже! Како је све то гадно!&lt;br /&gt;
{{gap}}И је ли могуће, је ли могуће да ја… Не, то је лудост, то је бесмислица! рече он одсудно. И зар је могао такав ужас мени да падне на памет? О, на какву је прљавштину способно моје срце! Све је то прљаво, ниско, гадно!… И ја, целог месеца…”&lt;br /&gt;
{{gap}}Али он ни речима, ни узвицима није био у стању да искаже своју узбуђеност. Осећање бескрајњег презирања, које је почело притискивати његово срце још онда, кад је пошао баби, достигло је сада такве размере, и толико му постало јасно, да није знао куд да се дене од јада и чемера свога. Тротоаром је ишао као пијан, не примећујући пролазнике и сударајући се с њима, а тек се онда мало прибрао, кад је ушао у другу улицу. Погледавши око себе, опази, да стоји поред крчме, у коју се слазило с тротоара низ степенице. Баш у тах (?) мах излажаху из те кафане двоје пијаних један другог подупирући и псујући. Раскољњиков, без дугог размишљања, сиђе и сам у крчму. До тада никад није крочио у кафану, али сад му се тако у глави завртело, а жеђ га је мучила, да просто изгори. Прохтело му се да испије чашу хладнога пива, у толико пре, што је држао, да га је ова изненадна слабост снашла са празна стомака. Седне за мали сто у мрачном и прљавом углу, заиште пива и прву чашу испи на душак. Одмах му је било лакше, и мисли му се разведрише.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах! све је то којешта,” рече соколећи се. „Зашто сам се и узнемиравао?… Само са телесне раздражености! Ето, једна чаша пива, залогај сува хлеба, — па, на један мах, јача ум, ведри се мисао, намере чвршћају! Ух, — како је све то ништавно!” И ако је на све то пљунуо са презрењем, ипак је гледао већ веселије, као да се изненада ослободио некаквог ужасног терета, и љубазно погледа у наоколо на све, који се налажаху у крчми. Па и у том тренутку он је из далека слутио, да је и све ово расположење за добро било такође болешљиво.&lt;br /&gt;
{{gap}}У то време остало је у кафани мало гостију. Осим оне двојице пијаних, што их је срео на степеницама, изашла је за њима још једна читава руља, њих петоро, са једном девојком, и хармоником. После њих беше мирно и празно. Остаде један, што но веле мало ђорнут, по изгледу варошанин, седећи при чаши пива; његов друг, дебео, крупан човек, у дугачком горњем капуту, са седом брадом, трештен пијан заспао је на клупи, а час-по, као у полусну, сасвим раширивши руке, поцуцкивао прстима и поигравао горњим делом тела, не устајући с клупе, при чему је певушио некакву глупост, усиљавајући се, да се сети стихова, као на пример:
&lt;poem&gt;
               Целе године ласкао сам жени,
               Целе године лас-као сам жени…
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Или на једанпут, пробудивши се опет:
&lt;poem&gt;
               По улици ишао сам,
               Драгу своју нашао сам…
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Али нико није делио срећу његову. Ћутљиви му друг гледао је на све то, шта више, непријатељски и с неповерењем. Био је у крчми још један човек, и, судећи по изгледу, морао је бити какав чиновник у пензији. Седео је засебно, уза своју чашицу, из које је овда-онда сркутао бацајући поглед око себе. И он је био као у неком узбуђењу.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
1899. ''Полицијски гласник'', 13. и 20. фебруар, Бр. 6. и 7. Год. III, стр. 45-46; 53-55.

{{ЈВ-аутор|Јефта Угричић|1927}}</text>
      <sha1>mkpcza53xbwcmfm0ifk8gjoifzlokhp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Говор министра В. Јонића у Нишу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60707</id>
    <revision>
      <id>145894</id>
      <parentid>144355</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:00:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145894</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12000" sha1="lqrvwrwjs70kp49574gufgxibva7qme" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Говор министра В. Јонића у Нишу
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1944
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Браћо и сестре Нишлије,&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми данас, са осталим народима Европе, преживљујемо тешке и критичне тренутке. Ви пратите догађаје из штампе и ви сами доносите суд о њима. И шта видите? Видите Англо-Американце како су читаву Европу закрвили и онда је препустили њеној судбини. Ви се добро сећате како су Англо-Американци гурнули били пољски народ у један рат који му није био потребан. Обећавали су му златна брда, обећавали су му помоћ са свих страна; међутим, та помоћ није дошла ни са које стране. То се поновило са осталим народима Европе, па и са нашим народом. Англо-Американци хоће да упропасте Европу и да је поруши. Није им доста што овај рат не воде својом крвљу већ крвљу других народа, већ хоће читаву Европу да поруши и да њене градове и села претворе у прах и пепео. А знате ли зашто?&lt;br /&gt;
{{gap}}Зато, јер је г. Рузвелт имао у својој земљи неких 15 милиона незапослених радника и, да би решио питање њихове незапослености, он је њих прво мобилисао као војнике, а сада руши један град за другим у Европи, да би после рата они имали запослења у порушеној Европи. Зашто ти плутократско-јеврејски газдаши нису решили питање незапослености на неки други човечнији начин? Зашто не спроведу друштвену правду, па би било посла за тих 15 милиона незапослених у њиховим земљама. Али, они хоће да то питање реши на рачун других народа, а не на рачун својих капиталиста.&lt;br /&gt;
{{gap}}Даље браћо, ми видимо данас Енглеску, која је целог века поповала о хришћанству, како читаву Европу препушта бољшевизму, ономе бољшевизму који данас, да би направио лепо лице, бира неког свога патријарха, пошто је претходно тај исти бољшевизам поубијао целокупно свештенство у Русији, и читав Балкан препуштају томе безбожничком и рушилачком бољшевизму, који нема за циљ ништа друго, него да пороби све народе и да их стави у службу једне идеологије која негира и Бога и све светиње и своди човека на животињу, објашњавајући да је човек исто што и свака животиња и да он нема никаквих других идеала и стремљења, него што су животињски инстинкти.&lt;br /&gt;
{{gap}}И ви данас видите какву судбину спремају српском народу. На челу балканског комунистичко-партизанског покрета налази се Хрват Јосип Броз, затим Хрват Иван Рибар док Србе треба да представља, после Милоша Обилића и Карађорђа, Моша Пијаде београдски Јеврејин. Из устава који су они спремили за тај будући Балкан видите да српске земље деле на неких пет-шест покрајина, а то је учињено зато, да би се на тај начин остварио и спровео у делo онај паклени план и она паклена завера која је склопљена противу српског народа, а који иду за потпуним уништењем његовим.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово тачно, погледајте шта раде партизани када уђу у неко српско село. Они убијају прве људе у селу, убијају учитеље, свештенике. То значи да они раде оно исто што су дахије намеравале да се учине са српским народом. И сва та недела чине под видом неког тобожњег ослобођења српског народа. Хоће да поубијају све виђене српске домаћине, не би ли остала само луда деца од 7 година, јер би онда могли да раде шта хоће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, са једне стране расцепкати српске земље у комаде, да српски народ не буде јединствен, а са друге стране поубијати све оно што је у њему водећи човек, како би се паклена намера уништења српског народа могла да спроведе у дело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ви сте читали у новинама да је тај Тито, који је сада постао некакав маршал, слао делегације у Каиро да би кобајаги преговарао са емигрантском владом. Том приликом они доводи у питање и Краљев престо. Али они при том заборављају једно, заборављају да овде, на овоме тлу, још има Срба, још живи српски народ. Они заборављају да је провиђење послало српском народу једног јунака и ратника, генерала Милана Недића, који зове све Срби да се окупе око њега да би осујетили паклену намеру која је скована противу српскога народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}И зато, браћо и сестре, нека се нико не вара! Дошао је тренутак, када у Србији и у српском народу могу постојати свега два фронта. У једном фронту су међународни партизани са несрбима на челу, а други фронт, то је фронт националних Срба, под вођством генерала Милана Недића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све што је родољубиво и честито у овој земљи, мора се сврстати као један човек чврсто у тај национални фронт. Све старе размирице и зађевица заборавите и баците сада у страну, јер данас нема времена да се Срби гложе и расправљају. Сви морамо имати на уму само оно наше гесло „Само слога Србина спасава”. Јер, браћо, нису још сва искушања прошла. Ко зна шта још чека српски народ. Да би смо свим тим искушењима одолели, да бисмо остали живи, да би српски народ остао жив, све оно што је здраво и национално у њему мора бити сврстано у чврсте редове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Бољшевизму и партизанима морамо огласити рат до истраге. Или ми њих морамо утаманити, или они нас —  треће је немогуће!&lt;br /&gt;
{{gap}}Видите, немачки народ пре неколико стотина година био је у сличном положају у коме се данас налази српски народ. Они који су учили школу, знају да је у XVII веку у Немачкој беснео тридесетогодишњи рат. Тридест година су на земљишту Немачке војске разних народа крстариле. Тридесет година су те војске харале и пљачкале немачки народ и можете мислити у каквим се приликама налазио немачки народ за то време, када је пре тридесетогодишњег рата немачки народ бројао 15 милиона становника, а када је после тога рата остало било свега пет милиона Немаца. Од тих пет милиона постала је данас Велика немачка нација. Тај немачки кнез био је Фридрих Вилхелм који је рекао: „Ја морам да још док рат траје извршим консолидацију своје државе”. Он је организовао војску, завео ред и мир у градовима и обезбедио на тај начин будућност немачком народу. Ми Срби морамо данас то исто да урадимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Браћо моја, сви ми данас морамо бити јунаци. Али јунаштво данашњег времена не састоји се у томе да се одлази у шуму и одатле тражи ослобођење, него је данас јунаштво остати на своме дому, у своме селу и у свом граду и одржавати мир и ред. То је данас највеће јунаштво. Јер сви ми, који смо данас у редовима генерала Недића, не дамо никоме да буде већи националиста или већи јунак од нас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Браћо, сви ми који смо у влади генерала Милана Недића, верујемо у животну снагу српског народа и уверени смо да ће он из овога рата изаћи жив и велик.&lt;br /&gt;
{{gap}}Живео српски народ! Живео генерал Недић!
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Српски народ'', 1. јануар 1944.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]
[[Категорија:Антисемитизам]]
[[Категорија:Антикомунизам]]</text>
      <sha1>lqrvwrwjs70kp49574gufgxibva7qme</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>После две године</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60708</id>
    <revision>
      <id>145897</id>
      <parentid>144358</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:01:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145897</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4452" sha1="n81jatbku9haikxprij5qsok1pv297v" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= После две године
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1943
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Две године је откако смо за рачун међународног капитализма и комунизма гурнути у рат, који се по нас неславно завршио капитулацијом. Кроз ове две године искушења и патњи многи се од нас морао запитати: зашто смо уопште ступали у рат? Какви смо то ратни циљ имали пред собом?&lt;br /&gt;
{{gap}}„Боље рат него пакт” одјекивало је пре две године београдским улицама. Тако ce дерала комунистичка руља, потстрекивана енглеским плаћеницима. Да ли би се и данас нашао неко паметан који би устврдио да је рат био одиста бољи него пакт?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тешко? Не само због личних незгода и патњи које рат неминовно собом доноси побеђеном, већ и због других крупнијих ствари. Може се набројати читав низ питања, за која се не може рећи које је од њих замашније и важније. Набројаћемо само нека од њих, остављајући читаоцу да он сам на њих по својој српској савести одговори.&lt;br /&gt;
{{gap}}Када је то рат био бољи од мира? Зар није боље не улазити у рат кад нам се већ за то била дала тако повољна прилика? Зар нисмо знали да наша бивша држава није била унутра консолидована и да није у стању да издржи никакав ударац споља?&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар нисмо знали да је силна немачка војска била далеко боље опремљена од наше? Јесмо ли се уопште могли надати каквом ратном успеху? Да ли смо одиста веровали у енглеску војну помоћ и после случаја свих оних многобројних држава које су Енглези мирно пустили да пре нас пропадну?&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ли је наша генерација имала право да ставља на коцку вековну тековину најбољих синова наших? Зар смо ми, синови сиромашног малопоседничког сељачког народа, требали да гинемо да бисмо заштитили плантаже богатих енглеских лордова?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чега смо то ми, Срби православци, имали заједничког ca безбожничким комунизмом, са којим су плутократи пактирали? Зар нам после комунистичких зверстава нису јасне „благодети” које бољшевизам са собом носи? Зар не видимо да би нас грађански рат потпуно уништио?…&lt;br /&gt;
{{gap}}Још десетине и десетине оваквих питања дало би се поставити. На многа од њих српски народ је већ јасно и недвосмислено одговорио. Одгворио је у позитивном и конструктивном смеру. Зато и верујемо у његову лепшу будућност.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Српски народ'', 27. март 1943. Број 12. Година друга. Стр 5.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]</text>
      <sha1>n81jatbku9haikxprij5qsok1pv297v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Промашен циљ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60709</id>
    <revision>
      <id>145895</id>
      <parentid>144353</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:00:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145895</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4600" sha1="n1um0drbqc46od1dx9j31tbjb22ki67" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Промашен циљ
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1944
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Бомбардовања која су извршена над Нишом и Београдом од стране Англоамериканаца не могу се оправдати никаквим политичким и војничким разлозима. Напротив, она су могла и морала пот пуно изостати. Јер, какав се политички разлог може навести као оправдање за убијање мирног становништва једне земље коју Англоамери канци још увек сматрају својим савезнком?&lt;br /&gt;
{{gap}}Не постоје никакви ни војнички разлози. Немци који се налазе у нашој земљи то су војници, то су трупе, које су као такве покретне и које ће постојати макар немало ниједног српског града, ни насеља. Сем тога на читавом Балкану нема никаквих вој них операција, те према томе се мирни српски градови не налазе ни у каквој оперативној зони да би се могло прав дати њихово рушење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хиљаде угашених живота српских жена, деце и мирних грађана, дакле, претстављају у најмању руку сувишне жртве, које ником нису требале, нити су икоме користиле. Ако се бомбардовањем српских градова ишло за тим да се у земљи створе неред и хаос, како би се посредно користи до. Титу и његовим бандама, и у том погледу циљ је промашен. У целој земљи очуван је потпун мир, а несрећа je српски народ, као што је то са нама одувек био случај, само још чвршће повезала и ујединила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Бомбе бачене на српске градове погодиле су у крајњој линији оне који су наредили ова бомбардовања. И најљући Англофил наш данас je oтрежњен. Сурова и језива стварност ослободила га је илузије да ће Англоамериканци штедети српске градове и напаћени српски живаљ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хиљаде српских породица остале су без крова над главом и без игде ичега, осуђене да се потуцају од немила до недрага, гледајући са зебњом у будућност. Материјална штета, нанета приватној и државној имовини, непроцењива је. Оно што је деценијама зидано и стицано претворено је за неколико часова у прах и пепео. Многа културна добра, многи споменици српске прошлости уништени су. Али српски народ живеће и даље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Живеће, уједињен у непробојном националном фронту, готов да до краја брани своју земљу и веру отаца својих. Дела националне солидарности и пожртвовања и неустрашиво вршење дужности, испољени за време ових трагичних дана, доказ су животне снаге српског народа, коју нико и ништа не може у ништити.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Српски народ'', 30. април 1944. Број 19. Стр. 3.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]</text>
      <sha1>n1um0drbqc46od1dx9j31tbjb22ki67</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Српским мајкама</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60713</id>
    <revision>
      <id>145827</id>
      <parentid>144879</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:50:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145827</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="63041" sha1="e6xg6lugz3iddm05wz212jb3sieht4o" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је ​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и срество на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! допустите ми, ја ћу о васпитању, и то о женском за сад само неколико узгредних речи прозборити, без којих се не би могли с нашим мајкама толико позабавити колико је у овај мах потребно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Српска мајка треба да је као бистри извор, који је бистар с тога, што се његовом току свака нечистоћа мора с пута уклањати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако исто треба она својим разумом и љубављу да уклања све мане из своје куће и породице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Њен животни елеменат је љубав, али не она болесна љубав коју многе данашње наше сестре у грудима својима негују, него љубав у свој својој узвишеној лепоти, љубав својој кући, љубав породу своме, роду и народном напретку. — Та љубав кад је савршена постаје у човеку божанствена, постаје религијом!&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав се исто тако лепо изразити може као и љубав детиња, матерња и сестринска, а и љубав према своме мужу. Али над свима тима врлинама уздиже се у свој својој дивној величини љубав своме народу. Она жена која нема љубави спроћу свога народа, та не може имати ни матерње, сестринске, нити супружне љубави. — У тој не влада љубав, него само голи нагон!&lt;br /&gt;
{{gap}}Морамо признати, сестре моје, да је код нас у данашње време тај део васпитања, изображења и достојанства женскога врло забатаљен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мора нас срце заболети кад погледимо наше младе девојке, које су невине и безазлене као голубићи, како певајући везу по ђерђеву или седе за разбојем, а нема нико да им каже какву ће улогу оне у свету да заузму, не ће мајке да их приправе за будућност, да им кажу да на њиним грудима лежи будућност и срећа целога народа нашег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, да се женско васпитање мора обзирати најпре на кућевни живот, али промислимо се, кућа је само један мајушни део целог нашег народа, у њој утемељује срећу једна брижљива жена, морамо дакле онда и за народ побринути се као за сопствену нашу кућу; јер ако нам је народ пун зала, ако нам народ почне пропадати, није могуће да ће породице срећне моћи остати. Народ и породице тако једно од другог зависе да ако једно посрће, друго већ пада. 
&lt;br /&gt;
{{gap}}Чланови наших породица морају се мушки одупрети данашњем нападају светском, а у тим нашим породицама немају ли мајке најглавнију улогу?&lt;br /&gt;
{{gap}}Једна мајка која са својим срцем није у стању изван куће више што замислити и осећати, та је ропкиња, а ропкиња може однеговати само робове и незналице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у историју нашег народа, у њој се може видети, да мајка великога духа одхрањује таку и децу. Тај се пример може видети на мајци девет Југовића, мајци Краљевића Марка, царици Милици, мајци Петра Мрконића и других многих. — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена или мајка не може много да помаже народ са мачем, него са својим срцем, ал’ уз то мора ово срце бити пуно племените љубави и пожртвовања. Мајчино срце треба да мужа и сина чврсто за свој народ привеже, а и сама да верно чува дух свога народа. — На срцу женином, на грудма сестринским и из наручија мајчиног треба да муж, брат и син са достојанством и тврдом вољом прима снагу да може испунити сваку дужност спроћу народа свога. Али где ћемо ми наћи тих врлина код данашњих наших сестара, кад су им срца, у којима би требало да се нађе права врлина и човечност, јер народне потребе то данас изискују, кад су та срца често са свим празна од тих врлина, или баш ако нису празна, препуна су са које каквим пустим жељама, жељама за тренутним одирцима, цветићима и тракама. — Ми то, драге сестре, не видимо, не ћемо да оплачемо назадак народа нашег у који га саме водимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш народ нема довољно виших женских васпиталишта. Основна женска школа, то нам је сво срество да можемо бар нешто читати и писати научити, али наше мајке оне морају место вишег васпитања заузети, оне су свакако од саме природе позване да те дужности врше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш женски свет обично мисли да за женско васпитање не треба се ни полак толико старати колико за мушко. Наше мајке држе да њине ћерке ништа друго не треба да знају до ли само шити, кувати, прати итд. а ако што више знају, то је одвише и није потребно. Та у толико прилика можемо чути где мајке за женско дете веле: „шта ће јој школа и толика наука, не ће моја ћерка попа ни адвокат бити.” То су обична питања наших неразумних сестара, које су раде и своје ћери неразумно однеговати и васпитати, али оне су грешне у своме неразумноме мишлењу. Женском детету треба знања као и мушком, јер макар да оно не ће попа ни адвокат бити опет девојче треба са знањем укрепити. Девојче ће временом постати мајка, мајка је свака васпитатељка своје породице, а васпиталачке науке у данашњој нужди за васпитање нашег народа превазилазе и богословске и правничке науке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! не припадају само синови нашем народу, него и кћери у толикој истој мери, јер као год што из незнатног зрнца од липе временом поникне дивно хладовито дрво, пуно мирисногa цвета, тако исто поникну из срца племените и мудре женскиње ваљани чланови који су срећа породици њеној, а благо и напредак народа нашег, од куда нам се слобода ближи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Човек, био муж или жена рођен је за земљу, за то треба да се за земаљско жиће добро приправимо, јер нам је у васпитању задатак да човека васпитамо за земаљског становника, тако, да може да живи поносно, трпељиво, који не треба ни у кога другога да се узда, него сам својом памећу и поштеном вештином да крчи себи пута кроз овај толиким страшним незгодама обрастели свет.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данас је тако време, и још ће горе настати у свету, па ко не умедне сам по њему ићи, тај ће до века посртати, па ма каквог вођу поред себе имао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав к науци и знању, кад се у којој нашој женскињи појави, није фантазија као што многе наше сестре мисле и говоре, није сујета и безпослица, шта више она је баш противна фантазији, сујети и безпослици. Камо срећа по наш народ, да све наше жене свој ум упознају и оките са знањем којим ће себи, својој породици, па онда и целом народу помоћи и користити. Али кад би смо се и училе, не треба онда да ту науку коју учимо и знамо, на зло употребљујемо, не треба се за то учити да само у нашим друштвима сјајимо и треперимо, јер онда престаје та наука бити украсом наше женске душе. — То би могло пре приличити мушкима него нама. Ми треба да учимо за нашу децу, а не за свет, јер ако нашој деци наше знање пресадимо, с децом ћемо онда и наш народ поправити; а ако свету станемо без икакве потребне прилике и згоде нашу науку проповедати, онда ће нам се свет смејати, онда ће нас држати за фантасте, сујетне и беспослене, а што је најгоре, деца ће нам глупаци остати. — Ништа није ружније на свету него жена фантаста, сујетна и беспослена!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, учимо се, драге сестре, па науком нашом и васпитањем помозимо нашим породицама, кући и народу, па ћемо се уверити да наука код женских никаква фантазија није, јер сво знање што једна женска себи прибере, даваће нарочито својој деци, а деца ће стари народ заменути и поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Таква наука постаје жени средство којом децу облагорођава а народ поправља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад смо већ рекли, да је нашим женама, нашим мајкама наука најнужнија, јер су васпитатељке своје деце, онда морамо још и неколико васпиталачких мигова овде навести, са којима ће науку своју, код своје деце знати мајка на добро да употреби.&lt;br /&gt;
{{gap}}Помислимо, зар можемо коме другом захвалити, што смо поред толиких непогода, за толико пуних искушења, јадних и чемерних година, задржали своју веру и народност, до ли нашим старим мајкама! Али није ни чудо, јер онда је највећи ступ њиховог васпитања била истинита, топла и љупка побожност и љубав к народности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Побожна мајка, њен један љубаван поглед на небо, више улије у дете побожности, него ма каква дугачка придика, ма она како речита и научна била. Кад мајка код важнијих појава природних, као при излазку и залазку сунца, при грмљавини и громовима, или прам светле звездане ноћи детенцету на крилу показује величанство, тачност и љубав божију, онда му најздравији, најсвеснији темељ побожности у срце и душу полаже.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мајка родољупка, којој је срце испуњено народним поносом, она пријатељи дете своје са народним приповедкама, са народним песмама и обичајима у којима се тако дивно ваја племенити карактер народа нашег, она га из тија принаша вери и олтару народности своје, што ће у детенцету као млада биљчица дубоко корен захватити, и годинама ће тако напредовати, да кад се те врлине, та света и узвишена осећања у њему оснаже онда ће млади члан народа нашег принети роду плод трудова своје добре и ваљане мајке. То је света истина, из тога се види колико могу мајке веру и народност у народу утемељити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пођимо даље!&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика моћ мајчина утицаја, у колико је детету највеће благо за будући живот, у толико је исто кадкад опасна и шкодљива по његово васпитање. Ништа тако мајка не воли као свој пород, то је природна љубав њена, али тој љубави треба свака српска мајка да измери границе, јер зар је једна мајка из своје превелике љубави спроћу свога детета покора починила тиме, што је претерала границе, што је прешла мере своје љубави! — Па шта из таке љубави, која нема границе, произилази? Произилази највеће зло, јер је мајка своје детенце тиме у његовим осећајима збунила, душевно га убила, а телесно убогаљило. Разнежила га је и мекушцем направила, а од таке деце кад одрасту буду људи што но веле: „свежи, одреши”, млакоње и ленштине, који су целог века научили да се други с њима брине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из те превелике мајчине љубави има доста сестара које непромишљају за добро и зло, него свашта својој деци допуштају. Што год зажеле то им се испунити мора, мајка га сувише љуби па му се сувише и улагује. Она се боји да ће се детету што рђаво догодити ако му што по вољи не учини. Ту онда не вреди мајчина наука, јер јој срце побеђује разум, а од таке деце постану разкошници, безобразници и самовоље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако мајка много детету своме придикује о добру овога света, ако га сувише саветује за његова рђавија дела, онда дете обично постане највећим флегматиком, јер му је мајка са својим дугим придикама и непрестаним саветима отупила сва осећања. Дете чисто огугла, у њему изумру сва лепша осећања, а кад у детету осећања изумру, онда још док не одрасте, као за неком образином прикрива се у њему много зала, која се тек онда свету укажу кад дете човеком постане. Онда тек види и зачуди се човек како је из тако васпитаног детета хула и злочинац произишао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се врло често са оваким поступањима спроћу свог детета мајчино срце страшно вара, па кад се најпосле види страшан плод таког васпитања, онда се обично вели: „''то му је судбина донела да таки буде''”!&lt;br /&gt;
{{gap}}Многа мајка код наших породица нешто брза са варљивим наукама и спољашњим детињим понашем. Ту мора дете брже боље учити „комплименте”, клањати, руке љубити и „динерине” правити; а нико не ће да помисли да је то рано мајмунисање опасно за идући детињи живот, за развитак његова срца и душе. — Маните се тога мајке српске, јер то није дело него само форма, а ми треба нашу децу више делу да привикавамо него голим формама, јер ће их то начинити мајмунима који само глад, бол и жеђ осећају. — ''Жан Пол'', тај чувени васпиталац женскиња вели: „''Мајке! ви кварите љубав кад заповедате да вам се она спољашњим знацима показује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашњим даном има и таких мајки које пре времена претоваравају наукама своју малушну децу, па шта тиме постигну? Ништа више него претоваривање неразумљивих израза на млађани ум малога детенцета, које га смете у своме природном развитку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Многе мајке баш траже својој деци угодности таке које им кваре њихова невина срдашца. У данашње време видимо ми да и оно мало детенце у позориште доведу, у место да се у гратичијим забавља, у место да се природом весели и из ње што научи, мора сирото као уковано тамо у позоришту седети да слуша уздисаје и гледи тугу какве веште глумице у жалосној улози, а мајка не ће да помисли, да ће то у њеном детету, кћерци или синчићу у велики утисак учинити не ће да помисли, да ће тиме учинити да што пре корен сентименталности у срцу детињем захвати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми данас већ и за децу игранке држимо. Са одећом њиховом правимо их читавим пајацима, у место да их пустимо да им природа тело развије, а ми их још утежемо у пркос природи, те правимо од њих тесногруде и шкрофулозне богаљеве. Хоћемо силом да им удубимо у главу ону рђаву пословицу овога века, да „човека одећа човеком прави.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Сирота деца, морају мирно и укочено у друштвима седети, по игранкама измереним корацима ходити. Ту се већ уче они понашању којим ће се моћи другима допасти, те у силу Бога автомацки облик добију, те изгледају као лутке на дроту, па кад који свестан брат ил’ сестра погледи, мора их тај њин изглед уверити да то никад будуће мајке народа свога не ће бити. Сирота деца! ту им се пази на сваки покрет који им тело скучава, а природни карактер убија, ал’ за то двојином више смеју које каквим посластицама се наслађивати, а не знају да их мајке тиме приправљају за тупе, без осећања прождрљивце.&lt;br /&gt;
{{gap}}Много се пута укажу на деци и зле наклоности.&lt;br /&gt;
{{gap}}У овом случају мајка треба да је смотрена, па полако да уклања те зле наваде детиње. — Али то се не може у један мах учинити, него даном приликом, јер иначе начинила би их пре времена „стармале.”&lt;br /&gt;
{{gap}}У томе наше мајке врло много греше кад оне своју децу пре времена својим повереницима чине, њима се на своју нужду жале и јадикују, с њима говоре о одношајима онаким који баш ни мало нису пристојни за малу децу па ма она како морална била. Од таке деце обично изилазе касније безобразне свезналице, сплеткаши и торокуше. Мати им је то сама рђавим васпитањем у млађана срца пресадила, које касније отровним плодом уроди. Наравно, касније и сама мајка види шта је тиме урадила, хтела би то зло истерати из детета па ма за које благо на свету, ал’ је онда са свим већ касно. —&lt;br /&gt;
{{gap}}Има ли што милије доброј мајци, има ли што год радосније него кад јој се чедо са својим отвореним срцем покаже?&lt;br /&gt;
{{gap}}Драга сестро! ако си мајка, па ако видиш твоје невино чедо у тој природној невиности, поучи се из тога, увери се да је тим Бог хтео да посведочи људску једнакост између себе!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дете не зна ни за какву срдњу, оно није злопамтило, не страши се од људи, него се на брзо свакоме срдачно приљубљује. Оно је у своме природном дару чисто и не помрачено прама човечанству. Из тога се видети може, како је чист и узвишен створ човечији у својој невиности.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то сестре, немојте кварити тај божанствени усев на срцу ваше деце, јер тиме мећете гусеницу на чио и здрав цветак тога усева, тиме ћете своју децу отровати, научиће те их људе по сталежима делити, а тиме ћете их начинити не задовољнима људма за целога века. — Тешко детету ако оно још сад људе разликовати научи пре него што оно само зна промислити, и пресудити, али још је жалосније ако га мајка научи презирати људе! Онда је крај његовој срећи, јер ће бити човек који мрзи људе — прави очајник. Ето, тој страшној несрећи узрок је неприродно мајчино васпитање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Како је вредно ма чиме казнити те мајке које своју децу упућују да буду противници дивне природе, коју је сам Бог баш за љубав човечију тако дивно украсио, коју је Бог баш деци наменуо, да им се њоме срце и душа облагороди а тело укрепи!&lt;br /&gt;
{{gap}}Метите руку на срце, српске мајке, па упитајте саме себе, да ли сте што згрешиле кад сте тако поступајући с дететом својим, однеговале противника дивне природе божије! Па ако признајете ту вашу погрешку добро се промислите, па ћете видети кога сте тако негујући одхраниле, — онда ћете ви много више моћи осећати те јаде, него што бих вам овде казати могла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! Зар несте никад о томе промишљале, колико је блаженства, колико је среће у природи детињој?&lt;br /&gt;
{{gap}}Како је дивно видети, кад у тим малим, немоћним, бистрим очицама угледите толико истине, радости и чисти глас невина срца његова који још ни чим помрачен није!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у огледало детиње природе, па ћемо видети најчистију невиност, видећемо да му цео састав и телесни и душевни тражи помоћи од најближега човека; а ко му је најближи него мила мајка!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али у један мах не може се овде ништа учинити. У један мах не може се ништа при овој задаћи. Овде се мора најлакшим путем поћи, јер то се не зна, можда ће се том приликом одкинути најглавнија жица његовог срца и душе у будућем изображењу? Не мој му дакле мајко насилно разоравати и одузимати његове илузије, јер оно се својим играчкама тако игра као са живим створовима, а то га баш провлачи и приправља за људе и светско саобраћење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ви сестре мислите да је све ово мала ствар по народни напредак, али се у томе страшно варате. — О васпитању наше деце, о побољшању српских мајки требало би да се много говори и поучава, наши књижевници треба да много о томе пишу јер смо у томе, са свим оскудни; а ја ћу вам сестре моје на послетку опет наспоменути: узмимо се добро на ум, јер је у рукама српских мајки будућност нашег целог народа, сво благо, срећа и опстанак. Наше мајке треба за собом да оставе већи, подмлађени народ који ће моћи данашњу нашу слабост и кукавичлук оправдати, који ће моћи данашњим туђинским искушењима јуначки на браник стати. По мом мњењу то је средство, и то је једно од најглавнијих, које би нас од данашњег назатка нашег сачувати могло.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
1871. ''Млада Србадија'', 31. март, 10. април. Бр. 6. и 7. Година II, стр. 85-89; 100-105.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>e6xg6lugz3iddm05wz212jb3sieht4o</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Неколико рјечи на Велики петак браћи и милом народу српском</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60715</id>
    <revision>
      <id>145922</id>
      <parentid>142666</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T10:48:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>145922</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24135" sha1="3pyv9l455ycrfeh9tdx7qjzuijlcz1r" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Неколико рјечи на Велики петак браћи и милом народу српском
| одељак=
| аутор= Васа Пелагић
| година= 1871
| белешке=
}}
​{{gap}}Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ђе од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола”, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Слава дуготрпљењу твојему спасе!&lt;br /&gt;
​{{gap}}Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и догађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:&lt;br /&gt;
​{{gap}}Исус Христос, прије осамнајест и по̑ вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?” завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја”. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?” Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности​ својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.” Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а и Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским” називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грко-неунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом”, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваљиваху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.&lt;br /&gt;
​{{gap}}​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу пронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег врјемена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешљивог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но​ ​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошље смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсавјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану”, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе” оне постављају, који умију брже „темена” учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум” казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.&lt;br /&gt;
​{{gap}}О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па​ и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех ускорити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну”, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:
&lt;poem&gt;
          „Кој’ слободу свету љуби, руку руци дај!
          „Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!”
&lt;/poem&gt;
​{{gap}}Да б’ нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.

== Извор ==
''Млада Србадија'', 10. април 1871. Бр. 7. Година II, стр. 97-100.

{{ЈВ-аутор|Васа Пелагић|1899}}</text>
      <sha1>3pyv9l455ycrfeh9tdx7qjzuijlcz1r</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145923</id>
      <parentid>145922</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T10:49:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145923</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="24244" sha1="nko20fc7sekguiddd3on1y4xdc8nio3" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Неколико рјечи на Велики петак браћи и милом народу српском
| одељак=
| аутор= Васа Пелагић
| година= 1871
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
​{{gap}}Данас, на велики петак, удаљенога од драге слободе српске и уједињења српског, силне ме мисли облијећу, језа ме попада и хладни трнци кроз тјело пролазе, слушајући приче јеванђелске о страдању спаса Исуса Христа, које приче још више пријањају за човека када то страдање спаситељево упореди са страдањем, патњама и бједама премилог нам народа српског, што ће сваку душу Србинову потрести само ако помњиво ово разлагање до краја пратио буде.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Ох, боже! ох, поштени чланови човечанства! да ли има на земљи поштене душе, која данас тужила не би; видећи ђе од грозних мука а од злоће подлих мрачњака и себичњака издише на крсту разапет онај свети узор човечанства, који је дошао да раздере црну и паклену завјесу мрака и предрасуда, и да сатре и уништи власт и силу „ђавола”, то јест, деспотизма и апсолутизма; а на мјесто тога да подигне и риспостре свјетило: истине и правде, слободе и братства, љубави и јединства, врлине и милосрђа, узоритости и снисхођења.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Слава дуготрпљењу твојему спасе!&lt;br /&gt;
​{{gap}}Расуђујући дакле о страдању и догађајима Христовим држим за потребно, по ради веће успомене, да то његово страдање и догађаје са страдањем и догађајима народа српског упоредим; јер судбина и историја народа српског у свему се готово са историјом христових страдања слаже, као што ћемо из ових навода видети и уверит и се:&lt;br /&gt;
​{{gap}}Исус Христос, прије осамнајест и по̑ вјекова, на данашњи дан, за правду и истину, слободу и једнакост, ужасно је страдао, а и наш народ српски због тих истих начела ево ће скоро пет стотина година бити, још чемерније муке подноси и трпи. Христа спаситеља подле душе бише и гонише, мучише и ругаше му се, а таква иста судбина и Србина је кроз пет вјекова сналазила и дане живота народњег ужасно кињила. Њега на данашњи дан паклене душе као најгорега зликовца на крсту разапеше, на коме издишући говораше: „боже, боже мој, зар си ме оставио?” завршујући те вапаје: „нека буде света воља твоја”. Тако исто заклети непријатељи српства, насилници и бешчовечници разапеше, то јест, раздјелише, и разпарчаше вјерозаконо и политично на неколико дјелова премили нам род српски, па због тога он од великих јада бјежао је по туђим земљама и крио се од злотвора по шумама и пећинама мрачним, где је у горкој тузи нарицао плачући: „боже, боже, зар си нас оставио?” Па и опет већи део оставши вјеран вјери и народности​ својих прађедова, храбрио је самога себе надом на бољу будућност, у главноме ослањајући се на бога, то јест, на своје право, вазда готово блажећи се у страдању своме са рјечма: „нека буде света воља божија.” Христа прободоше копљем онако на крсту распетог, појећи га једом, а и Србина су злотвори његови гонећи га на кулук и у војску, да бије непријатељевог непријатеља, били бодом и ханџаром и пробадали ђецу у женама, напајајући их духом туђе вјере и народности; али и опет Србин је живот свој сачувао и у већини правим чистим Србином остао. Христа из посмјевке и унижења неприродним именом „царем јудејским” називаху, и у мјесто круне трнов вјенац на главу метаху. И Србин за његову искреност и јуначка дјела, што их завојевачу и душманину своме учини, у мјесто заслуга својих називан је другим неприродним именом, као: „илиром, вендом, рацијаном, рацом, грко-неунијатом, оријенталцем, буњевцем, бошњаком, шизматиком, влахом”, итд. која неприродна имена и саме ћесарске повеље наметаху нам у мјесто вазљубљеног нам имена народног, са том намјером да би тиме наше старо, прађедовско народно име, Србин, уништили; јер сви злотвори наши — који су, добро их знамо — нерадо су име Србин и српство гледали и слушали.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Христос умире на крсту од грозних мука, но и опет из мртвих васкршава и гонитеље своје тиме побеђује. И Србин је до тога долазио био да се са лица земље искорени и уништи од грдних невоља и навале нашијех злотвора, али они честити и свети остатци који духом не клонуше, бораху се с мачем у десници противу оних који жестоко наваљиваху да Србина, српску народност и његов слободни и јуначки дух коначно униште и упропасте. Они дивни борци не само што непријатеље од подле намјере одбијаху, него тим јуначким радом у млађем нараштају пробуђиваху ватрену љубав према народности, вјери и слободи златној. Дјела њихова јуначка сачуваше Црну Гору у независности од туђинаца, сачуваше најдрагоценији камен круне некадашње, у душманске да не падне руке. Одважни дух светих павших бораца за слободу српства и садањој кнежевини Србији извојевао је темељ за славу и слободу.&lt;br /&gt;
​{{gap}}​Ученици, то јест, апостоли Христови пошље васкрсења његовог очеличише духове и карактере своје примјером распетог на крсту, те са ужасним пожртвовањем себе самих и дивном ревношћу пронијеше по свјету начела и науку за коју он — Христос — смртном жртвом постаде. И српски борци од младог нараштаја, подобно апостолима проносећи свјетило јеванђелске истине и правде, братства и јединства, слободе и напретка по свима крајевима и сталежима српства, радили су, раде и радиће с народом а за народ док остваре тежње свеколиког српства, знајући да без жртве, страдања и бједе и нема живота ни славне побједе.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Христос дакле и ако је тако страдао, поруге трпео и као највећи злочинац на крсту осуђен и распет био, најгрознијом смрћу умревши, али баш тиме као и са својим ускрснућем још више је прославио себе и своју науку и за њу придобио дивне поборнике. Тако исто и народ српски прошавши кроз огањ и мач чемерних искушења, није пропао, него је се још већма прославио, од неких мана очистио и дивну науку из оних јада поцрпео, са којом данас две кнежевине српске са поносом народњег достојанства по свјету гледају, трудећи се да корачају до своје природне мете.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Данас народ наш српски, и слободни и неслободни, научен искушењем и страдањем, а опојен духом садањег врјемена, више него икада досада жуди, осјећа и требује потпуне слободе, правде, српскога јединства и свјетлости моћне науке.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Српство данас дубоко схвата да је слобода украс човечанства, почем се у њој најлакше и најпоузданије долази до свега онога што народе, као и поједине грађане узвишава, прославља и усрећава.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Данас зна српство да тамо ће гођ сила и неправда, то јест тиранизам царствује све је као стјешњено, затворено, стегнуто, увезано и притиснуто због чега све мора бити: увело, жуто, потмуло, недорасло, квржњаво, изопачено и болешљивог изгледа, које недошавши до своје праве мете гаси се, гине и пропада.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Данас готово сво српство зна а труди се и више дознати, да они народи, који самостално потпуна права и свету слободу не уживају, за прави човечански живот не знају, но​ ​живе као нека бјесомучна створења, у јаду и мраку, а ја ти, роде мили, уз то твоје знање и поимање још и то кажем, што св. писмо говори, да опстоји ад, то јест пакао, у ком ће се пакосне, неправедне и грјешне душе људске и пошље смрти мучити, велим ти, да за свјестне људе и врле грађане народа не може бити горега пакла ни код ђаволског цара вехелзевула — ако тај доиста опстоји — (Спаситељ свјета Исус Христос разумевао је под именом ђавола: пакостне, неправедне, безсавјестне и немилосрдне, покварене људе,) — но што је јадном људству и бједним народима, који се под тиранском и апсолутном владом налазе, као што је бједној браћи нашој у душманским и туђим рукама? јер народу, што се под таквом владом налази, не да се да живи за себе и за неку вишу цјел људску, него само за вољу и насладу својих нечовјечних господара, који мисле да је народ по ради њих створен, а не ће да знају, хрђа их убила! да је народ природно и божије имање по ради неке узвишеније сврхе саздан, а не ради срамног другом робовања, као и то што не ће да чују да су они за управитеље земље и народа дошли, по ради среће, благостања и унапређења народњег а не ради своје насладе, самовољства и себичности.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Данас и потлачени делови српства, страдајући у душманским рукама дубоко схватају дивну важност слободе, напретка и свег српског јединства. Осим свега наведеног народ наш са тугом у срцу разуме поругу што му злотори за његове крвљу стечене новце не допуштају храмове божије — цркве — и храмове народног унапређења — школе — по својој вољи подизати и у њима по духу вјека и народних потреба просвећивати се; разуме народ притисак душманских налога, по којима му се забрањује новине, књиге и повремена издања добијати и читати, што у просвећеније браће и хришћана излазе; забрањује нам се са слободном једнокрвном браћом нашом састајати се, мјешати и договорити; забрањује нам се предрагим народним именом српским називати; не допушта нам се честите, ваљане и родољубиве учитеље и свештенике имати нити се за њихова погажена права заузети кад пострадају; не допушта нам се народну историју учити, која је за сваки народ светиња; не даје нам се право на своме језику у суду говорити и пресуде и решења добијати; немамо јемства личне сигурности ни као стадо у друштву курјака; стаје нам се на пут јавно слати синове и сроднике на науке једнокрвној слободној браћи; не допушта нам се читаонице и књижнице по вољи оснивати, што су толико потребите за развиће народно; забрањује нам се јавна удруживања и предавања као и слободна, родољубива, праведна и истинска рјеч; нисмо сигурни са нашим животом и имањем ни у дому ни у путу; не смемо ни саме хаљине — одјећу — по духу времена и својој вољи носити, нити домове за радњу и станишта по потреби правити; не смемо јавно црквене и народне светковине прослављати по обичају наших прађедова; не смемо законити обичај, свадбу и вјенчање дању свјету на видику чинити, но то вршимо ноћу као да нешто крадемо; не допушта нам се да руковође народне своје из свога народа и по вољи бирамо, него нам се намећу на силу они што су вјерни „корану”, трбуху и орденима, а не народу, позиву и јеванђељу; не дају нам се за црквене поглаваре људи од карактера и савјести, него вјерне слуге падише својега, који полажу душу све и сва за новце, ордене и хатове а не за овце стада свога, чијом се они крвљу хране; не да нам се право да можемо бар нешто сами за себе радити као народ, и као чланови државе, којој грдне дације дајемо, него нам на силу за наше заступнике у судове и „меџлисе” оне постављају, који умију брже „темена” учинити, у скутове љубити, у суду спавати и „Евет ефендум” казати, и што брже ударати свој потпис на разна рјешења, не питајући и не знајући шта пише и за кога гласи то рјешење. На кратко рећи: ми смо на жалост и срамоту нашу јоште робље душманина свога, па још и онима што Христа не знају, који све и сва чинише и чине да нас још и душевним робовима учине, на срамоту хришћанске Јевропе.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Тако ето страда сиротиња раја од крштених и некрштених Турака, што иде не само њој, но и свему српству на срам и поругу, које више трпети не можемо и не смјемо.&lt;br /&gt;
​{{gap}}О, Србине, брате! кад си у стању био толико се вјекова борити, страдати и трпети па​ и опет у већини сачувати част и достојанство народњег поноса, сјети се данашњег Христова и твога распела, што си политично на четверо разкомадан; сјети се благословених начела садањега вјека и науке; сјети се важности свеколиког српског ослобођења и уједињења: те се јуначки лати слободне рјечи а уз рјеч и мача и оружја, борити се са срцем јуначким за слободу свеколиког народа и за славу свога имена, јер дуго нам је трајао велики петак, дуго је трајало разпело и ропство народно, јер стидно је, грјешно и срамно да више у вјеку слободе и напретка, јединства и стварности ма коме робом будеш а још црње и горе тиранину клетом, који те као вјечити непријатељ с лица земље истребити жели, и над којим си још одавно достојнији пре да њему господариш, него да он теби.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Само ти одважно почети треба, Србине, борбу за свето ослобођење српства и страдалног на југу Јевропе хришћанства, пак је твоја побједа, јер од једног сложног удара твога пасти мора трула и без наде оставша Турска, почем су је страшни болови тако испијали и изнурили, да се само још о вјештој медецини подлих туркофила и крштених Турака држи. Сусједна браћа, Срби, које исте ране тиште, братски ће ти у помоћ притећи и успјех ускорити, а млада Јевропа у интересу човечанства, напретка хришћанства не ће више допустити туркофилима борити се противу страдалног хришћанства.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Не чекај више, Србине, да ти султани турски и хришћански слободу поклањају или на њу одобрење дају, које нигда из личних и себичних интереса учинити не ће.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Утуви осведочену истину Србине, да се слобода не поклања но силом отима, а од Турчина још лакше ју је отети, почем ће и сами мухамедовци уз нас пристати, јер и њима је дошла у подгрлац душа, тако да на све стране и у Малој Азији говоре: „блажени они који у рату одбегну”, јер веле, немамо се за кога бити, почем ће свака влада, ма чија била, од цариградске боља бити.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Даклем, напрјед Србе, с нама је бог! а и сав поштени хришћански род. Сложно ступај, попјевајући:&lt;br /&gt;
​{{gap}}​{{gap}}„Кој’ слободу свету љуби, руку руци дај!&lt;br /&gt;
​{{gap}}​{{gap}}„Па хајд тамо ђе се чује ропски уздисај!”&lt;br /&gt;
​{{gap}}Да б’ нам српство сједињено било као рај. Желим и жудим брате, Србине, да нам скоро премили род ускрсне како у савршеној слободи и општој заједници српства, тако и у сваком погледу унапређења, узоритости, славе, и свих човечанских врлина.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Млада Србадија'', 10. април 1871. Бр. 7. Година II, стр. 97-100.

{{ЈВ-аутор|Васа Пелагић|1899}}</text>
      <sha1>nko20fc7sekguiddd3on1y4xdc8nio3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сентомашка беседа у Новом Саду</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60722</id>
    <revision>
      <id>145828</id>
      <parentid>142492</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:51:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145828</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8418" sha1="ki5xvbb7z4tsyv6q9lcj6go6okipua7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Сентомашка беседа у Новом Саду
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1863
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}На сретеније дадоше нам врли наши Сентомашани у Новом Саду једну беседу у корист србском народном позоришту.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Лепа ова и племенита забава за цело ће остати сваком, који је на њој био, као златна успомена; беше то права србска забава.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Најпре је хор одпевао „Црногорку” од Ђ. Јакшића.&lt;br /&gt;
​{{gap}}''Г. Јован Николић Џавер'', наш врли Србобранац, одсвирао је један Листов комад са похвалном вештином.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Али с особитом похвалом ваља споменути онај ''сватовац'', што га је сентомашки ''гајдаш Марко Страјињин'' одсвирао. Као неком чаролијом опио је и занео слушаоце. Ко би рекао, да ова народна свирка може имати таке моћи; а она је кадра потрести у Србина срце већма, но ишта друго!&lt;br /&gt;
​{{gap}}Гајдаша су некоји „отменији” кругови све до скора презирали и готово се стидили своје лепе народне свирке, немислећи, да своје од себе отурујући сами себе понижавају. Хвала Богу, сада је мало боље. Свест народна почела се и онде будити, где је досада у мртвом сану била. Многа наша Србкиња оставила је туђу књигу, пак обгрлила своју народну, која је научи љубити своју народност и поносити се народним обичајима. Јесте, селе, обрати срце своје тужном оном пољу, пољу Косову, слушај тајне уздахе танких жица јавор-гусала, пак их урежи дубоко у то твоје срдашце; слушај их, разуми и запамти, да их после приповедиш чеду твом и унуку, да им још у колевци опијеш срца чистим родољубљем, да их научиш и покажеш им све народне врлине. Потруди се, србска селе, да ти чедо постане племенити цветак из србске градине; покажи се, да си вредна сеја врлих србских синова, да си вредна Србкињом се назвати. Љуби србство, љуби род свој, као што љубиш очи своје, живот свој.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Први пут усудисмо се данас увести народну ову свирку у беседе. Благо нама, кад се више свога нестидимо! Евала Србобранцима, што они тај корак пре свију учинише. —&lt;br /&gt;
​{{gap}}Мала ''Милица Николића Џаверова'', тај стручак бајне ружице, однегован србским слободним задахом, опојен чистом росом србскога неба, тај мили цветак из србске градине, тај мали небески анђелак, причала нам је лепу песму ''Стевана Владислава Каћанскога'' Сентомашанина: „Ој облаци,” и то са таким осећањем, да се свачије срце заиграти морало од веље радости, а суза се и нехотице подкрала из пламтећег ока; ту сузу истера превелика милина. Малена Србкиња, нежном анђелку равна, показа се на небу правога родољубља, па нас зове, да будемо прави Срби, праве Србкиње. Јеси л’ чула, јеси л’ запамтила тај позив, лепа Србкињо? Јеси л’ вид’ла ону чистоту на оном анђелском србском лику, како се блистала, као зрачак рађајуће се зоре? Ти си је видела, ту малу мирисаву ружицу, како лепа, како дивотна беше у оном заносу, како јој гореше бајни обрашчићи од силнога осећања. Мила моја сејо србска! Узми примера са тог малог анђелчета, љуби род свој, буди права Србкиња, буди готова увек све своје жртвовати за најсветије — за име србско! Та љубав, пуна племенитости, сравниће те небесном анђелу, сравниће те убавом мирисавом цветку. Ја се уздам, Србкињо, у тебе, као што се дан на светлост узда; помози, дај снаге србском соколу!&lt;br /&gt;
​{{gap}}Докле је Србина и имена његова, вечито ће се спомињати као златна успомена малена наша Србкиња Милица. Живила нам дуго, на дику и понос наш! Она ће нам увек бити дичан урес. Нека само остане заданута чистим родољубљем, нека свагда дише србским ваздухом. Живила наша мала Србкињица! —&lt;br /&gt;
​{{gap}}Капелмајстор народнога позоришта, ''г. Лифка'', осведочио је своје учешће, одсвиравши уз оркестар на флаути један прекрасан комад.&lt;br /&gt;
​{{gap}}''Г. Ђура Вукићевић'' изговорио нам је са обчинљивим изразом лепу песму Ђ. Јакшића „''Искушеника.''” Г. Вукићевић увек је био међу првима, где се тицало обште народне ствари. Ми сви велике наде имамо у њега. Живио!&lt;br /&gt;
​{{gap}}Гајдаш ''Марко Страјињин'' још нам једанпут изађе, да нам одсвира ''коло'' наше. Милина нам испуни срце, ноге заиграше, очи севнуше пламеном одушевљења и радости.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Беседа се завршила ''хором „Наша домовина”''.&lt;br /&gt;
​{{gap}}После беседе била је игранка, одпочета бачванским колом, а завршена сремачким колом.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Шта знам још казати о нашим Србобранцима? Та они су већ толико пута образ осветлали, они су већ толико пута засведочили, како им срце бије за србство — та крв је највеће сведочанство! Небо и земља нема имена, којим би их ми морали називати — та они су срце наше! Живили!
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Даница'', 10. фебруара 1863. Бр. 6. Година IV, стр. 95-97. 

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>ki5xvbb7z4tsyv6q9lcj6go6okipua7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>У 27 марту разум није учествовао</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60753</id>
    <revision>
      <id>145898</id>
      <parentid>144870</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:02:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145898</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11723" sha1="fw9ukhouf4j9dczhs37gib0k7j0ylni" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= У 27 марту разум није учествовао
| одељак=
| аутор= Димитрије Љотић
| година= 1943
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Догађај од 27 марта биће доцнијем историчару неразумљив, јер ће тешко моћи да објасни лудило страсти, које је државу и народ бацило у несрећу. То могу схватити само они који су то доживели, а сами су тог лудила били ослобођени, па су с тугом гледали како једна страшћу опијена гомила руши оно што су напори и жртве других стварали.&lt;br /&gt;
{{gap}}Две су силе деловале у правцу ове наше несреће: прва је оно што се у нашој унутрашњој политици звало „нормални развој ситуације”, који је стрмом равни од Петра Живковића и његовог парламента преко В. Маринковића, Милана Сршкића и Николе Узуновића довео до Бошка Јевтића, да би кроз његове изборе довео Милана Стојадиновића, чијег се избора дошло до Драгише Цветковића. Одавде се могло или у успон, да се имало памети, снаге и љубави или у амбис, ако се то није имало. Ми смо, полетели у амбис.&lt;br /&gt;
{{gap}}Друга је несрећа што смо у спољној политици, и ми, као и народи западне Европе и Америке, у главном гледали ствари туђим очима, и мислили туђом памећу: очима и памећу међународног јеврејства, које нас је све заједно, због тога, гурнуло у пропаст, гурајући нас за своје интересе у овај рат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, ето, иако смо изложили, силе које су довеле до овог догађаја ми нисмо у стању да прикажемо лудило страсти, пијанство којим смо у несрећу упали. А ово нам је била намера. Овде смо, пак, само изнели од кога смо пића точили. Морамо се, дакле, дубље зањурити да сагледамо ближе узрок своје несреће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Код прве силе која је деловала и довела до наше несреће, ми смо само навели званичне носиоце фирме, колико да њиховим именима обележимо стрму раван наше пропасти која се завршила пучом од 27 марта. Али, поред њих и испод њих постојао је и други процес: народна реакција на „нормални развој ситуације”. Није та реакција била ни антидржавна ни антимонархијска. Напротив. Само се осетило да је органски потребно народу одушевљење, да он тражи такву своју народну државу, где ће се његова љубав уобличити у градилачко одушевљење. А место тога му се одозго пружају облици, откуцава ритам, који његову љубав доводи до беса рушилачког. Није се хтело схватити да живот зна само за два одушевљења: градилачко и рушилачко. Чамотиња је болест из које живот мора прећи у бес рушења, ако му се не створе услови за одушевљење градилаштва. А нас је формалистика и лаж која јој је братио, водио само кроз чаму.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мислило се да се та органска народна потреба може заташкати, обманути, преварити формалним, штурим, празним решењима, оправданим оваквим или онаквим резултатима гласања на овим или оним изборима или у парламенту. При чему се заборављало да та формална решења могу неко време да покривају истину — али кад се више ствари стекну на неком пресеку, онда се истовремено неће моћи тим формалним решењима парирати настале опасности. Сви су били свесни да су та формална решења довољна још за сасвим равне путеве, за сасвим тихо време. Први јачи потрес ће срушити све то и ми ћемо се наћи пред пропашћу својом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као што се види, испунила се мера ствари. Осећало се да је додирнуто дно. Није се могло даље. У најозбиљнија времена држава се налази у слабим рукама и пред слабим главама. Било је пролеће на прагу. „Докле ћемо да нас дави чамотиња?” питао се несрећни свет. „Иде пролеће”. Дошла је пропаст.&lt;br /&gt;
{{gap}}Никога не оптужујемо. Ми само објашњавамо откуд оно лудило, пијанство, у чему се утопила одједном светлост разума.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сигурно је само једно, ако је већ реч о кривици, онда нека нико не мисли да су само носиоци оних формалних решења кривци. Још сад се мора знати, да ту носе, и често не мању кривицу, и диригенти оне народне реакције. Данас се мора рећи: било је изванредно мало људи добре воље, оних којима је општа ствар, а не приватни посао или пакост, била главна ствар, како горе, тако и доле.&lt;br /&gt;

{{gap}}Пијанствена снага оне друге силе није била јединствена. Код масе народне је била томе основа страх за државом. Код њених диригената је била основа у страху за сопствене позиције. Код народа је страх изазван лажима. Говорено му је увек само пола истине, колико да му се страх одржи и повећа. Сва уста која су говорила целу истину, била су већ месецима онемогућена. Вешто се све то везивало за слабост унутрашње политике и надама на њену радикалну промену. Диригенти су пак веровали да пакт значи дубоку промену и унутра: мораће се збацити туђе наочари, мораће се престати гледати очима јевреја из Лондона, Париза, Москве и Вашингтона. А то може да доведе до промене оних који то нису у стању. На жалост код нас је ових било и иначе много.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али страх обично кочи а не покреће. Да би се добио покрет треба неки активни афекат. Диригенти су сами имали ово у својој мржњи према ономе који је угрожавао позиције које су држали или се надали да их добију, а нашли су помоћ и код оних кругова који су гурали свесно наша кола путем бољшевичке резолуције.&lt;br /&gt;
{{gap}}Масе народне нису имале мржњу и зато њихова реакција спољно-политичка није била виолентна, чиме се најбоље тумачи држање тих истих маса у жалосном рату од 6—15 априла. Али страх је укочио здраве народне инстинкте да спрече несрећу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Њихова реакција је била чисто унутрашње-политичка, искоришћена од њихових диригената поводом спољно-политичког момента (на који су саме народне масе обмануте, реагирале само страхом) док су њихови диригенти имали још и мржње.
&lt;center&gt;-{*}-&lt;/center&gt;
{{gap}}Народ наш заиста има много разлога да мисли о 27 марту. Он је полазна тачка његове душевне и националне катастрофе и свију његових досадашњих — и ко зна још коликих, несрећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Анализа овог догађаја показује да у њему разум није учествовао.&lt;br /&gt;
{{gap}}А наш народ вели: „Кога Бог хоће да казни, томе памет узме”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Изнад дакле свега видљивог што се дешавало до 27 марта и самог тог догађаја, по вајкадашњем народном мишљењу стоје три појма: грехови наши, Бог велики и казна његова.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ни објективна историја неће, кад све буде било познато, моћи о овом догађају друго што да каже, него оно што је народна мудрост рекла.&lt;br /&gt;
{{gap}}А одатле, да закључимо, да нам спасење неће доћи друкчије, већ ако Бог дозволи да нам се памет врати при чему се надамо више у милост Божију него у његову правду.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Српски народ'', 27. март 1943. Број 12. Година 2. Стр. 3.

{{ЈВ-аутор|Димитрије Љотић|1945}}

[[Категорија:Димитрије Љотић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>fw9ukhouf4j9dczhs37gib0k7j0ylni</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Београђани, отаџбина је у опасности!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60756</id>
    <revision>
      <id>145832</id>
      <parentid>143739</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:53:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145832</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4308" sha1="k5d0zmpscrvlxnfiwos7mf9k4typix8" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Београђани, отаџбина је у опасности!
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1908
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.&lt;br /&gt;{{gap}}Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.&lt;br /&gt;{{gap}}Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.&lt;br /&gt;{{gap}}Не само што нећемо остати равнодушни, већ ћемо ићи и даље. Ми ћемо се данас сабрати на&lt;br /&gt;{{Центар|'''Велики Народни Митинг'''}}

​да искажемо своју готовост, да ћемо заложити све, да ћемо жртвовати чак и слободу овога парчета земље пред опасношћу која хоће да поткопа темеље нашем државноме опстанку и нашој будућности.&lt;br /&gt;{{Центар|'''Београђани!'''}}

{{gap}}У питању је слобода Српскога Народа; у питању је будућност целога српскога племена, у питању је част читава једна нација. Тренутак је судбоносан. Отаџбина је у опасности и наш немар овога тренутка, клели би унуци и праунуци наши и на нашим гробовима лежала би клетва безброј поколења.&lt;br /&gt;{{Центар|'''Београђани!'''}}

{{gap}}Дођите данас, сви на ВЕЛИКИ НАРОДНИ МИТИНГ дођите и мало и велико; дођите и ви очеви и ви деце; крените се и ви бони из постеље; понесите и ви мајке одојчад на грудима; дођите сви; данас се тражи реч нас свију, реч којом ћемо изјавити да смо готови пре изгинути, да смо спремни пре одрећи се сами себе, својих живота и својих имања, своје слободе и своје државе, пре него што ћемо дозволити и даље потчињавање нашега племена; пре него што ћемо дозволити да нам грабљивица сусетка и даље чупа део по део меса са нашега раскрвављенога тела.&lt;br /&gt;{{gap}}На збор, Београђани, пред Кнежев споменик, данас у 3 часа по подне!&lt;br /&gt;{{gap}}На збор!
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Политика'', 23. септембар (6. октобар) 1908. Бр. 1683.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>k5d0zmpscrvlxnfiwos7mf9k4typix8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Два Рибникара</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60757</id>
    <revision>
      <id>145866</id>
      <parentid>145174</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:26:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145866</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23367" sha1="0q9zqxcutp8plv6ix8zmc47y5sq6y8a" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Два Рибникара
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1924
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Мутне су прилике као мутне реке: оне избаце сав шљам на површину. Одмах после нашег уједињења престало је доба хероја. После великог броја имена која су из историје једне нације прешла у историју света, јавила су се имена демагога. Њихови су гласови омели да се чују с краја на крај наше груде звоно васкрсења и химна победе. Тек што су се савиле тробојне заставе, развили су се програми за цепање и меморандуми странцима за помоћ противу ослобођења. Нису нам дали ни часа времена да се осврнемо око себе, по оним гробљима која су шира него наше вароши, и бојиштима на којима су решене три историјске мисије. Видех једног дана како преко Теразија пролазе кроз гомилу две војводе који ће сутра на том истом месту стајати саливени у бронзу, показујући мачем Брегалницу или Колубару. Али их тога дана не препозна публика која се освртала за једним демагогом који не воли Србију, једним од оне двојице тројице који су узели од нас у заштиту југословенску идеју, прави демагози који не могу никог да надмудре али могу да надвичу. Настала су друга времена и друга витештва. Јер има две храбрости: једни су храбри јер се ничег не боје, а други су храбри јер се ничег не стиде.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова Југославија родила се у кациги Србије. Демагози покушавају међутим да јој докажу једно срамно порекло: порекло детета без родитеља, судбину лепог девојчета којем се не зна отац. А она је дело епопеје, продукт генија једне расе, искупљење једног гигантског напора којем нема ничег равног под сунцем. Само с таквим пореклом ова Југославија изгледа производ поштења и заслуга витештва, један факат који се намеће за дивљење и за страх. Демагози који бране Југославију од Србије беднији су него они који бране Србију од Југославије. Јер говорећи да Југославија није ничије дело, врше отворено издајство према њој. Они своде ову велику земљу на један жалосни продукт случајности, резултат једног стицаја прилика, и туђи фабрикат, и на кукавно дете без оца. Кад бисмо и ми други имали такво ниско мишљење о својој отаџбини, ко би је онда могао волети! Кад би наши синови веровали да Југославија није купљена скупом крвљу њихових оцева на Куманову, Брегалници, Колубари и Црној Реци, него да је постала само стицајем општих прилика и политичким случајем, зар би они пошли да до задње капи крви бране једну тако жалосну тековину и једно коцкарско дело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Два брата Рибникара погинули су на граници Босне као официри Србије: један за другим, у два дана. Још нисмо имали времена да застанемо испред та два гроба и да кажемо шта они значе за ову Југославију и за нашу културу. За Југославију, јер су пореклом били Словенци; за нашу културу јер су били новинари и творци једног великог националног листа. Њихов отац је био Југословен из оног великог доба кад су се Загреб и Љубљана такмичили са Књаз Михаиловим Београдом у националним осећајима, у љубави за национално јединство које политички комедијаши стављају данас у сумњу. За оца Рибникара није било довољно ни потребно бити Србином да би био готов Југословен; требало је бити Србијанац: одметник против туђе тираније; бунтовник против пропалих нарави и непријатељске културе Беча и Пеште; усташ против династије и бирокрације која држи у заточењу читаве народе; борац за националну државу и сопствену културу; фанатик у вери да је геније нашег народа будући геније европског истока; демократ који свој смисао о слободи вуче из своје сјајне повести и своје невине цркве.&lt;br /&gt;
{{gap}}Два брата Рибникара пролили су своју крв као официри за исту ствар за коју су пролили свој зној као новинари. Њихова '''Политика''' била је огледало тих чудних људи који сад изгледа да су прешли преко Београда као чисти метеори оставивши за собом нас друге са засењеним очима. Ја сам лично био њихов друг у животу и на послу, и њихова успомена нигде ме није оставила. На Дрини су били официри а у Београду су били генерали и војводе. Јер у времену у коме су држали перо у руци, наша књижевност и новинарство животарили су — прво у идили, а друго у интризи. Било је листова који су ширили тако ружан тон и простачки израз да је новинарство рушило друштво и тровало породице: оно је ударало на част првих људи и најбољих грађана; својим одвратним реченицама отровало је било ваздух у Скупштини и постало језик сина са оцем. Све је било могуће рећи без конзеквенција, и најзад све примити без гнушања. Због наше штампе у једно доба живот је у нашој земљи постао био узак и горак, и српски новинар био је постао ужас српског грађанина. Једна стара енглеска хроника каже да је у једном великом дому у Лондону држано вече, и додаје с дубоким чуђењем да је на њему присуствовао и један енглески новинар. Затим каже: „што је најстрашније, присуствовала је и његова жена!” Тада су први људи у нашем журнализму посведневно бацали један другом у лице погрде и сумњичења која су била недостојна и последњег грађанина. Нико није био сигуран за своје име, и било је људи који су платили животом те вендете безимених и маскираних непријатеља. Не наводим овде, из бола за њима, оно неколико великих људи који су били дотучени од ондашње штампе. ​'''Политика''' је дошла у то доба. Њу су покренули двојица нових и добро школованих људи. Око њих су се одмах окупили први људи из наше књижевности и науке. С њом се одмах родио интерес за све што је у политици било широко национално; први пут се интересовало за све што је било хрватско и словеначко; Босна и Маћедонија добила је у том листу свој орган пред нацијом и страним светом. '''Политика''' је брзо постала извор свих информација за страну дипломацију у Београду и туђу штампу по целом свету. Сетимо се доба Форгача и Фридјунга. Пешта и Беч су се обарали на '''Политику''' најтежим оптужбама, и упирали прстом на тај лист да би доказали да Србија хоће да прави Југославију. '''Политика''' је била један читав нови смисао. Многи су у Београду сматрали уљудни господски тон тога листа као доказ неборбености његових уредника; њихову непристрасност, као доказ њиховог трговачког опортунизма; њихов широки национализам, као доказ њиховог неинтересовања за тако звана горућа питања; њихово неговање књижевне критике и књижевног подлиска, као високопарност и надрикњиштво; њихово избегавање погрда, као непознавање националних реткости и сликовитих места! Али је већина — увек наша мудра и поштена већина — брзо осетила шта је '''Политика''' донела собом. Културни кругови брзо су осетили да ће тај нови лист успети да се наметне у такој једној средини безнадежних грађана који су нападани од разбојника на перу и варошких хајдука. Родила се нада да ће да преиначи (?) сама. '''Политика''' цео тон у нашем журнализму. Србин који једини међу народима у свету има у свом језику реч: уљудност, што значи више него учтивост и него отменост, осећао је колико та уљудност регулише живот једног друштва и омогућава постојање у заједници. Сви су други новинари мрзели '''Политику,''' али нико није смео да на њу удари. Саме личности њених уредника одвајале су својим господством од својих другова у штампи. Генерације које су долазиле са стране навикле на живот спокојан и отмен по великим градовима нису страховалe од нападача из редакција јер је '''Политика''' већ обећавала једно ново доба. И наши су се листови одиста лагано препорађали у очи самих ратова, и данас су можда на путу да се сасвим препороде. Од бивших хајдучких бусија наши листови постају лагано научне катедре и беседничке трибуне; данашњи српски новинар постаје већ културни фактор што није никад био, и национални борац као новинар из најбоље штампе. Цео тон је у нашем новинарству измењен. То се показало у последње време нарочито кад је избио случај једног Радића према коме је употребљена уљудност и сав добар тон српског друштва, и то са пажњом каква се није показала ни према једном Пашићу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данас већ имамо новинара који верују да политика није наука простих незналица; ни да се даде писати за једно отмено друштво без једног отменог језика, ни да се може саопштавати мисао од човека до човека без једне врло неговане и брижљиво рађене фразе; и да писменост припада писменим; и да новинарство — постајући једина лектира за један велики део народа — има пре свега културну а тек онда сваку другу мисију. То јест, да новинарство има задаћу да најпре учи читаоца да културно мисли а тек онда да политички разабира. Листу '''Политици''' припада један велики део заслуге у стварању будућег нашег таквог културног новинарства. Она је била прва која је дала пример журнализма који се данас срећом код нас развија: журнализма који одваја политику од клевете, погане досетке од културних средстава борбе, шарлатанску реторику од научне аргументације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Колико је '''Политика''' браће Рибникара била већ првих дана ухватила места у нашем друштву ево један пример. То је било 1908. године. И ја сам неочекивано постао сарадник '''Политике.''' Избачен сам био из Министарства у интересу штедње и нашао се на улици. Мој друг К. Кумануди зближио ме је тада са Рибникарима. Они радо присташе да ми одмах повере књижевну хронику. Брзо сам прешао на уводни чланак. Дошао је затим за Министра Спољних Послова др. Милован Миловановић, блажене успомене. У његовом кабинету нађосмо се у троје: Миловановић, Спалајковић и ја. Министар ми је говорио нешто што нисам потпуно разумео. Молио ме да '''Политика''' помогне његову акцију, да задобијем пријатеље Рибникаре. Говорио ми је да је јутрос проглашена независност Бугарске а да се сутра спрема заједно комбиновано друго изненађење. Али шта? Спалајковић се реши да ми одговори. Сутра или прекосутра спрема се проглашење анексије Босне? У ваздуху кабинета Министровог било је одиста нечег очајног. Нико на улици није слутио шта се спрема. Војска није била наоружана. Штампа је била недорасла за икакве услуге. Скупштина је била растројена партизанством и сељаци су се надметали у добацивању погрда. У Европи нико није знао да је Босна српска и да је 1875. Србија објавила Турској рат за ту исту српску Босну. Није се сад могло прећи ћутке преко споразума бугарско-аустријског. Требало је покренути дипломатску акцију. Миловановић полагао је сад сву наду на '''Политику''' да покрене широке масе и да тај покрет омогући његов протест у Европи. После тог споразума између нас троје вратим се и нађем Рибникара. Они су на све пристали и на мене падне коцка да напишем на првој страни листа манифест на народ и објавим шта су спремили у Бечу са Босном. — Резултат вам је познат: '''Политика''' је изашла у нарочитом издању после ручка а већ после подне велике гомиле света биле су бачене на улицу. Београд је одједном изменио свој изглед. Пред Кнез Михајловим спомеником већ је урлала једна гомила против Аустрије и Бугарске. Свет је био погођен том вешћу као ножем и тад се тек видело шта је Босна за Србију. Чули су се говорници, викали су војници, и комите, гомиле су пошле пред Министарство зовући Миловановића да говори. Затим пред Министарство Војно иштући оружје. Затим све кренуло на аустријско Посланство. Поразбијане су ограде, изваљена нека врата, пробијен кордон војске. Миловановић је говорио те вечери. Прозори Двора су били сви осветљени и на завесама се видео мрачни профил Краља Петра. — Оволико је било довољно за Миловановића. Европа је за час видела да је питање Босне животно питање Србије. Миловановић је осам месеци водио дипломатску акцију против Аустрије. Мало није дошло до општег рата. Цела акција је прешла у једном моменту из руку Извољског у руке Миловановића од ког је зависила једног момента цела ситуација Европе. Он је успео. Србија је била последња која је потписала анексију Босне.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је једна велика страница из историје Политике.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рибникари су пали на граници наше Босне носећи још свеже ране са других бојишта: Владислав ране са Једрена, Дарко ране са Куманова и Брегалнице. Један је био ученик Сорбоне, други правник из Берлина, оба српски новинари и официри са најлепшим орденима за храброст. Два брата из легенде који својом крвљу заливају један исти бус. Они ће остати вечни у нашем дивљењу. Треба их помињати одмах после Кнеза Михаила, Штросмајера и Скерлића у питању националних заслуга. Југословенско новинарство треба да узме њихова имена за имена својих друштава и да их златом напише на својој застави. У Љубљани, Београду треба да се у бронзи покажу та два херолда ослобођења и два дивна хероја нашег братства.&lt;br /&gt;
{{gap}}На Пинчу у Риму има бронзани монуменат двојице браће који су се против Папе борили за трећу Италију. Споменик показује једног брата већ оборенога поред другог који још пуца на непријатеља. Такву бронзу замишљам за ова два славна брата, два моја друга. Он би показао да су перо и мач нераздвојни и да су Словенија и Србија дали већ свој заједнички залог за идеал пре данашњега пркоса и цепкања.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Политика'', 6. јануар 1924. Бр. 5898.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>0q9zqxcutp8plv6ix8zmc47y5sq6y8a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Tintor Stojan</title>
    <ns>2</ns>
    <id>60761</id>
    <revision>
      <id>145920</id>
      <parentid>143602</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T10:39:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>145920</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10364" sha1="j2wf79dxtbyjaharh12778myvndh60h" xml:space="preserve">🏛️ СТОЈАН Д. ТИНТОР: АРХИТЕКТА СТИХА И ЧУВАР ТРАДИЦИЈЕ

Биографски портрeт нeимара циклуса „НИСАМ СТИГАО ДА ВАМ КАЖЕМ...”

Стојан Д. Тинтор (аутор и пeсник) прeдставља јeдну од најпродуктивнијих и најаутeнтичнијих појава у саврeмeној српској књижeвности 21. вeка. 
Њeгов рад, крунисан у априлу 2026. годинe завршeтком монумeнталног пројeкта од 61 књигe поeзијe, стоји као јeдинствeн књижeвни спомeник посвeћeн истини, љубави, вeри и нeпролазној лeпоти завичаја.

🌳 КОРЕНИ И ГЕОГРАФИЈА ДУШЕ: ОД СТАБАНЏЕ ДО СТРАЖИЛОВА

Рођeн у Стабанџи, под окриљeм планина Радоч и Грљавац, Стојан Д. Тинтор у својим тeмeљима носи снагу крајишког човeка. 
Њeгов завичај нијe само гeографски појам; то јe „извор живота који ромори”, мeсто гдe јe научио врeдност очeвог труда и топлину мајчинe рeчи.

Свој мир и стваралачко уточиштe пронашао јe у Срeмским Карловцима и Новом Саду. 
Под сeнком Стражилова, надомак Дунава и Тисe, он наставља традицију вeликих карловачких пeсника, али са модeрним, оштрим и дубоко личним пeчатом.

📚 ОПУС: ЈЕДАН ЖИВОТ У ШЕЗДЕСЕТ И ЈЕДНОЈ ЕТАПИ

Њeгово стваралаштво нијe пуко гомилањe стихова, вeћ пажљиво планирана архитeктура духа подeљeна у кључнe циклусe:

Ињe угашeних очију: Почeтна бдeња над судбином и трагањe за смислом у маглама пролазности.

Нисам тe имао: Носталгична рeтроспeктива нeостварeних снова и љубави којe су обликовалe пeсникову зрeлост.

Можда смо сe срeли: Циклус прeпознавања, чулности и потрагe за судбинском блискошћу.

Врeмe јада: Храбро суочавањe са болом, издајом и „ранама којe крварe стихом”.

Нисам стигао да вам кажeм...: Крунски циклус који обухвата послeдњe годинe стваралаштва, гдe пeсник сравњујe рачунe са свeтом и собом, поручујући да јe „рано за крај”.

🎭 ТЕМЕ И ФИЛОЗОФИЈА: ПЕСНИК КОЈИ СЕ НЕ ПОВЛАЧИ

Тинторова поeзија почива на чeтири стуба:

Породица: Дубоки, готово сакрални однос прeма мајци („корица хлeба која никад нe фали”) и оцу, тe бeзгранична љубав прeма ћeрки („мојој дeвојчици”).

Природа и Пантeизам: Њeгова душа сe „сeли” у брeзe, храстовe и вуковe. Он пијe „облак у чаши водe” и разговара са љубичицама на Стражилову.

Етика и Бунт: Као бeскомпромисни критичар друштва, оштро сe обрушава на „дилeтантe” и нeправду, чувајући достојанство „малог”, поштeног човeка.

Духовност: Њeгов однос са Свeвишњим јe дирeктан, молитвeн и скроман, увeк усмeрeн ка праштању и вeри у „позитивну мисао”.

🌐 ДИГИТАЛНИ ИСКОРАК И НАСЛЕЂЕ (2026)

У априлу 2026. годинe, Стојан Д. Тинтор јe завршио дигиталну обраду свог цeлокупног опуса. Њeгов улазак у дигитални свeт нијe био само тeхнички процeс, вeћ намeра да својe стиховe – свeдочанства о „јeдном врeмeну, јeдној Војводини и јeдном срцу” – учини доступним вeчности.

Прeпознатљив по минималистичким рeцитацијама (чиста рeч, бeз музичкe подлогe) и визуeлном идeнтитeту који одишe златотиском на тамноплавој кожи, Тинтор јe створио брeнд пeсничкe истинe који прeвазилази локалнe границe.

🖋️ ЦИТАТ КОЈИ ГА ДЕФИНИШЕ:

„Ништа Вам нe дугујeм... 
Ја свe опраштам. 
Опраштам и оно што моја љубав никада опростила нe би. 
Јeр, кад сe јабука на Стражилову расцвeта, 
у њој су свe мојe нeпроспаванe ноћи и сав мој живот.”


🏛️ СТОЈАН Д. ТИНТОР: АРХИТЕКТА, ДРЖАВНИК И ИНЖЕЊЕР ДУШЕ

Биографски портрeт нeимара циклуса „НИСАМ СТИГАО ДА ВАМ КАЖЕМ...”

Стојан Д. Тинтор (дипл. инж. eл., аутор и пeсник) јeдна јe од најкомплeкснијих личности саврeмeнe српскe културнe и јавнe сцeнe. 
Њeгов животни пут прeдставља јeдинствeну синтeзу eгзактнe наукe, друштвeнe одговорности и врхунског лирског стваралаштва, кулминирајући 2026. годинe завршeтком капиталног пројeкта од 61 књигe поeзијe.

⚡ ИНЖЕЊЕРСКИ И ИНОВАТОРСКИ ТЕМЕЉ (1979–2020)

Након дипломирања на Факултeту тeхничких наука 1979. годинe, Тинтор започињe импрeсивну профeсионалну каријeру пројeктанта. 
Током чeтири дeцeнијe (1979–2020), оставио јe нeизбрисив траг у инфраструктури бившe Југославијe, пројeктујући:

Виталнe објeктe: Школe, болницe и комплeкснe индустријскe погонe.

Аутоматизацију: Пионирскe систeмe у аутоматизацији процeса производњe широм рeгиона.

Иновацијe: Као признати иноватор и проналазач, аутор јe бројних патeната рeгистрованих код Савeзног завода за патeнтe, спајајући практичну примeну наукe са визионарским духом.

🏛️ ДРЖАВНИЧКИ РАД И СЛУЖБА ЗАЈЕДНИЦИ

Порeд профeсионалнe каријeрe, Тинтор јe био активни учeсник у обликовању друштвeно-политичког живота Србијe и Војводинe:

Градоначeлник Тeмeрина (2004–2008): Пeриод обeлeжeн стабилизацијом и развојeм локалнe зајeдницe.

Покрајински парламeнт (2004–2016): У чeтири узастопна мандата служио јe као посланик у Скупштини АП Војводинe.

Рeпублички парламeнт (2003–2007): Као народни посланик у Народној скупштини Рeпубликe Србијe, учeствовао јe у доношeњу кључних законских аката у судбоносним годинама за државу.

🖋️ КЊИЖЕВНИ ПУТ: ОД ПРВОГ СТИХА ДО 61 КЊИГЕ

Пeснички пут Стојана Д. Тинтора почeо јe још 1975. годинe објављивањeм пeсмe „Рођeн сам порeд рeкe”. Тај рани сусрeт са лириком био јe најава дeцeнијског бдeња над рeчима.

Признања: Добитник јe бројних књижeвних награда удружeња књижeвника и побeдник на прeстижним пeсничким такмичeњима.

Чланства: Члан јe Друштва књижeвника Војводинe (ДКВ) и Удружeња књижeвника Србијe (УКС).

Вeлики циклус: Круна њeговог рада јe циклус „НИСАМ СТИГАО ДА ВАМ КАЖЕМ...”, који кроз 61 књигу обрађујe тeмe завичаја (Стабанџа, Срeмски Карловци, Стражилово), породичних врeдности, родитeљског бола, љубави и нeпоколeбљивe вeрe у позитивну мисао.

🌐 ФИЛОЗОФИЈА И НАСЛЕЂЕ (2026)

У дигиталном свeту 2026. годинe, Тинтор стоји као аутор који јe успeо да дигитализујe своју цeлокупну заоставштину. 
Њeгов рад карактeришe eстeтика златотиска, дубоким поштовањeм прeма православној традицији (симбол крста и пeра) и минималистички приступ аудио-рeцитацији – гдe глас доминира над тишином, бeз музичкe подлогe, прeносeћи чисту eмоцију.

„Од пројeктовања болница до клeсања стихова, пут јe исти – изградити нeшто што ћe служити људима и наџивeти градитeља.”</text>
      <sha1>j2wf79dxtbyjaharh12778myvndh60h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Словени и Босна</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60769</id>
    <revision>
      <id>145865</id>
      <parentid>143735</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:25:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145865</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7296" sha1="ik657bylhbayvqzhc4fsqjtwjq3serh" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Словени и Босна
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1908
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Најсуморнија лица која се виде ових дана то су лица панслависта. Они високи баритони са панславистичких конгреса овога лета у Прагу и Љубљани, умукли су. За време тих веселих банкета нико није предвиђао чиме ће Аустрија да одговори после неколико недеља. План тих жарких пансловена врзао се око свесловенских банкарских институција, свесловенских библиотека, новина на неком међусловенском језику и отварању словенских телеграфских агенција. Ником није пало на ум да покрене питање о томе шта да се утврди међу њима за случај ако Аустрија покуша својим обичним подлим начином да отме две нове словенске земље, као што се то већ наговештавало постојаним тврђењима једних и постојаним демонстрацијама других у целој европској штампи. Панслависти су донели тада неке програме за хиљаду година унапред. Ни једног плана за оно што би требало учинити сутра а наставити прексутра.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Анексија је дошла за њих сасвим изненада. Сада су зато панслависти ућутали и разбегли су се куд који. Нема ни помена сада о томе да се на брзу руку састане у којем слободном словенском граду један нови свесловенски конгрес који би управио своју енергичну и претећу реч отимачима, а да словенске народе позове у помоћ једном племенитом словенском народу, који треба ових дана да буде на крсту разапет.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Као у свима приликама, тако и сада Словени лутају и згледају се, и не употребљују ове тренутке толико свирепо опасне не само за српски народ него за целу велику словенску породицу. Нама којима виси мач над главом и под чији је кров метнут огањ, ова лабавост и ова несолидарност у болу изазива најдубљу индигнацију. Србија ће стајати ових дана не само као наоружана противница Аустрије и германизма, него и као очајна противница оне велике словенске лажи од које смо до сада живели, а која нас је једног дана изненадила Сан-Стефанским уговором, а сада нас запрепашћује мизерним и робовским савијањем Русије и њене владе пред босанском катастрофом. Чеси нам саветују само један сраман мир побеђених; Пољаци стоје, колико и Абисинци, ван сваке словенске заједнице у овом болу… Словенци (једна велика народна партија) саветују нам да примимо анексију не проливши ни кап крви, и говоре нам то језиком недостојним и сличним самртном ропцу… Хрвати, наши мили Хрвати, наша најбоља браћа, стоје пред босанским поразом онако како стоје какви рођаци у кући у којој је умро имућан сродник: не говоре о жалости која их је снашла, него о имању које остаје у наследство. Место борбе да се никад не дозволи срамно и подло дело анексије, велики део њих се брине само о томе коме ће пасти Босна у наследство, Угарској или Троједници. О Бугарима нећемо ни да говоримо: за круну „цара” Кобурга они су дали две словенске земље и довели на Балкан највећег крволока словенског, монархију Хабзбурга.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Ето то је резултат бедног панславизма, оног мртворођеног и алкохоличног панславизма са такозваних конгреса. Србија стоји једина сада на браничу словенске идеје, и исукала је свој мач да покаже шта је све готова да за њу заложи. Она не слуша она сервилна пренемагања своје словенске браће која стоје побеђена пре сваке битке, побеђена препадом једног министра хохштаплера и једне велике силе коју ће да разнесе српска бомба пре или после. Србији припада част што је 1908. године била једина словенска земља у правом смислу речи, и што је прва међу свима да покаже снагу словенског срца дужином свог српског мача.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Можда то није утеха у овим ужасним данима када наша лепа млада Србија стоји између живота и смрти. Није то нама утеха, али је то наш понос. Ми смо још пре првог метка који смо наменили Аустрији горди да вршимо једну велику историјску дужност према нашој раси, и онда кад смо остали усамљени и када смо овако срамно издати.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Политика'', 3. октобар 1908. Бр. 1693.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>ik657bylhbayvqzhc4fsqjtwjq3serh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60840</id>
    <revision>
      <id>145838</id>
      <parentid>143417</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:00:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145838</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8537" sha1="mepswdo1iglnlhbsi3k2qq0zfbvjljw" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Нечиста крв, од Борисава Станковића
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{gap}}Борисав Станковић: ''Нечиста крв.'' Београд, 1910.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви су изгледи да после неколико гладних година у нашој књижевности наступају године обиља и плодности. За неколико месеца изишли су „Пауци” Ива Ћипика, „Јауци са Змијања” Петра Кочића, сада ево и „Нечисте крви” Борисава Станковића, а на помолу је и велики београдски роман Милутина Ускоковића „Дошљаци“.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” је двострука добит за српску књижевност: не само стога што српска књижевност добива један роман од велике вредности, но и стога што се сада потпуно разбија страх који је владао и код оних који су највише веровали у оригинални и снажни таленат Борисава Станковића. Постојала је увек бојазан да његове прве приповетке нису само топла сећања из младости, да у своме тако субјективном и лирском делу неће бити у стању изићи из себе, и да ће цветати докле траје свежина утисака из младих дана и топлина младићске крви.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” разбија та страховања. Станковић се није исцрпао [''-{sic}-'']. Његови извори су много богатији но што се мислило. Он је у стању да изиђе из себе. И ако у овом роману има оних истих основних осећања као и у збиркама „Из старог јеванђеља”, „Стари дани” и „Божји људи”, и ако се, шта више, сусрећу врло слични, каткада исти типови, ипак има ту увек и снаге, и даха, и топлоте, и оне старе, тако поетске чулности. На свакој страни осећа се зрелији таленат, веће књижевно искуство, шира схватања и сигурнија рука.&lt;br /&gt;
{{gap}}Станковић нам је раније давао портрете и епизоде. И у овој књизи има ванредно рељефних типова: Софка, Ефенди-Мита, Марко, иду у најживље творевине које је Станковић до данас дао. Али, у „Нечистој крви” имамо нешто више: проблем и средину. Проблем, то је „нечиста крв”, дегенерација једне богате куће, у којој потомци плаћају распусан и сладострасан живот старих; средина, то је Врање у два своја главна слоја, стара, богата „хацијска” кућа и живот у њој, у првом делу, у другом делу сељачка кућа, која се од скоро поварошила, старосрбијански брђани који у цивилизацију уносе врло стару душу и сирове и грубе нарави из доба Немањића. И каквим широким потезима насликане су те патриције танке и осиромашеле крви који силазе, и ти крепки, животом, животињским животом набрекли плебејци који се дижу на социјалним степеницама! И више но на једном месту, Станковић подсећа на Золу. Онај опис како су живели и како су свршавали Хаци-Трифунови, подсећа на познату Золину генеалошку таблицу Ругон-Макарових; Софкина и Томчетова свадба помиње на најбоље и најјаче стране „Асомоара”.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” има два дела који се јасно разликују. Први део, то је кућа Хаџи-Трифунових, чудесна, узнемирујућа лепота Софкина, њена чежњива младост, нагла удаја, и хучна свадба. И тај први део иде у најбоље стране што имамо на српском језику. Извесне странице, она силна и трагична сцена када Ефенди-Мита убеђује кћер да се уда за Газда-Маркова сина, јесте ванредна слика трагичне величине, која остаје и која се не брише више из памети. Са свом опојном ориенталском поезијом чула и пути насликано је Софкино „бањање” у амаму у очи свадбе. Дуги, али ни за тренут недосадни опис свадбе чини утисак моћне, животом обливене какве Рубенсове слике фламанске кермесе, према коме покушаји наших старијих приповедача изгледају као наивна ђачка веџбања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Од свадбе настаје други део, и ту се јасно опажа да је писац малаксао, или, видевши да се роман издужио, и да ће прећи петнаест претплатницима обећаних табака, хтео што пре да га заврши. Догађаји нагле, ствари се врше без психолошког правдања, у суноврату; причање је у скоковима, а појав „нечисте крви”, који се јавља тек на крају књиге, тек овлаш и узгред је додирнут. И тај импровизовани, накалемљени други део слаби општи утисак.&lt;br /&gt;
{{gap}}Старе замерке које су толико пута чињене Станковићу и овога пута се дају поновити. Он тешко, каткада и неправилно пише, и више но један пут читалац искрено зажали што форма није на висини садржине. Али, силан утисак који остаје од целе ове књиге сузбија нелагодно осећање због честих спотицања у стилу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Станковић је данас у првим, сасвим првим редовима не само оних који данас пишу но свих оних који су до данас писали на српском језику, а „Нечиста крв” је доказ да он још није казао своју последњу реч, и да његова тако оригинална, чулна, врела, емотивна поезија још није дошла до свога врхунца.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

{{Википедија|Нечиста крв}}

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. април 1910. Књига -{XXIV}-, Број 8. Стр. 629-631.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>mepswdo1iglnlhbsi3k2qq0zfbvjljw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145839</id>
      <parentid>145838</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:00:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145839</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8536" sha1="33hksby225b7o6cdg2qujeyp46zzhml" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Нечиста крв, од Борисава Станковића
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{gap}}Борисав Станковић: ''Нечиста крв.'' Београд, 1910.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви су изгледи да после неколико гладних година у нашој књижевности наступају године обиља и плодности. За неколико месеца изишли су „Пауци” Ива Ћипика, „Јауци са Змијања” Петра Кочића, сада ево и „Нечисте крви” Борисава Станковића, а на помолу је и велики београдски роман Милутина Ускоковића „Дошљаци“.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” је двострука добит за српску књижевност: не само стога што српска књижевност добива један роман од велике вредности, но и стога што се сада потпуно разбија страх који је владао и код оних који су највише веровали у оригинални и снажни таленат Борисава Станковића. Постојала је увек бојазан да његове прве приповетке нису само топла сећања из младости, да у своме тако субјективном и лирском делу неће бити у стању изићи из себе, и да ће цветати докле траје свежина утисака из младих дана и топлина младићске крви.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” разбија та страховања. Станковић се није исцрпао [''-{sic}-'']. Његови извори су много богатији но што се мислило. Он је у стању да изиђе из себе. И ако у овом роману има оних истих основних осећања као и у збиркама „Из старог јеванђеља”, „Стари дани” и „Божји људи”, и ако се, шта више, сусрећу врло слични, каткада исти типови, ипак има ту увек и снаге, и даха, и топлоте, и оне старе, тако поетске чулности. На свакој страни осећа се зрелији таленат, веће књижевно искуство, шира схватања и сигурнија рука.&lt;br /&gt;
{{gap}}Станковић нам је раније давао портрете и епизоде. И у овој књизи има ванредно рељефних типова: Софка, Ефенди-Мита, Марко, иду у најживље творевине које је Станковић до данас дао. Али, у „Нечистој крви” имамо нешто више: проблем и средину. Проблем, то је „нечиста крв”, дегенерација једне богате куће, у којој потомци плаћају распусан и сладострасан живот старих; средина, то је Врање у два своја главна слоја, стара, богата „хацијска” кућа и живот у њој, у првом делу, у другом делу сељачка кућа, која се од скоро поварошила, старосрбијански брђани који у цивилизацију уносе врло стару душу и сирове и грубе нарави из доба Немањића. И каквим широким потезима насликане су те патриције танке и осиромашеле крви који силазе, и ти крепки, животом, животињским животом набрекли плебејци који се дижу на социјалним степеницама! И више но на једном месту, Станковић подсећа на Золу. Онај опис како су живели и како су свршавали Хаци-Трифунови, подсећа на познату Золину генеалошку таблицу Ругон-Макарових; Софкина и Томчетова свадба помиње на најбоље и најјаче стране „Асомоара”.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нечиста крв” има два дела који се јасно разликују. Први део, то је кућа Хаџи-Трифунових, чудесна, узнемирујућа лепота Софкина, њена чежњива младост, нагла удаја, и хучна свадба. И тај први део иде у најбоље стране што имамо на српском језику. Извесне странице, она силна и трагична сцена када Ефенди-Мита убеђује кћер да се уда за Газда-Маркова сина, јесте ванредна слика трагичне величине, која остаје и која се не брише више из памети. Са свом опојном ориенталском поезијом чула и пути насликано је Софкино „бањање” у амаму у очи свадбе. Дуги, али ни за тренут недосадни опис свадбе чини утисак моћне, животом обливене какве Рубенсове слике фламанске кермесе, према коме покушаји наших старијих приповедача изгледају као наивна ђачка веџбања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Од свадбе настаје други део, и ту се јасно опажа да је писац малаксао, или, видевши да се роман издужио, и да ће прећи петнаест претплатницима обећаних табака, хтео што пре да га заврши. Догађаји нагле, ствари се врше без психолошког правдања, у суноврату; причање је у скоковима, а појав „нечисте крви”, који се јавља тек на крају књиге, тек овлаш и узгред је додирнут. И тај импровизовани, накалемљени други део слаби општи утисак.&lt;br /&gt;
{{gap}}Старе замерке које су толико пута чињене Станковићу и овога пута се дају поновити. Он тешко, каткада и неправилно пише, и више но један пут читалац искрено зажали што форма није на висини садржине. Али, силан утисак који остаје од целе ове књиге сузбија нелагодно осећање због честих спотицања у стилу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Станковић је данас у првим, сасвим првим редовима не само оних који данас пишу но свих оних који су до данас писали на српском језику, а „Нечиста крв” је доказ да он још није казао своју последњу реч, и да његова тако оригинална, чулна, врела, емотивна поезија још није дошла до свога врхунца.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

{{Википедија|Нечиста крв}}
== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. април 1910. Књига -{XXIV}-, Број 8. Стр. 629-631.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>33hksby225b7o6cdg2qujeyp46zzhml</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Карло Маркс о Србима</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60841</id>
    <revision>
      <id>145837</id>
      <parentid>143337</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:00:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145837</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23462" sha1="7vjae82kauxbrlrd7enm7j7xfrioyp7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Карло Маркс о Србима
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1910
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Карло Маркс: ''Шта ће бити од Турске у Европи''; Н. Рјазанов: ''Коментар Марксовом чланку'' (''Борба'', 1910, свеска 6).

{{gap}}Из мржње на аутократску и ортодоксну Русију, на „Русију, бедем свирепости и варварства, непријатеља сваке цивилизације”, како је узвикивао Фридрих Енгелс, на конгресу немачке Социјалне Демократије у Ерфурту 1891 године, европска Демократије, из оних истих разлога из којих је имала толике симпатија за Пољаке и за Мађаре, нимало није марила за балканске Словене, Србе у првом реду. У Србима су гледани агенти и послушници руске аутократије, и зато су енглески либерали годинама били нарасположени [''-{sic}-''] према њима, зато се у немачкој Социјалној Демократији чули толико пута турскофилски и србофобски гласови. Приликом херцеговачког устанка од 1881, у циришком „Социјалдемократу”, који је тада био орган у Немачкој прогоњене Социјалне Демократије, Едуард Бернштајн је симпатично писао о српским устаницима. Енгелс му је у нарочитом писму скренуо пажњу да се чува тих панславистичких интрига. На Бернштајново питање: да ли би „ослобођење балканских Словена и његов савез у једну велику кифедерацију [''-{sic}-''] српско-словенску”, био најбољи начин да се спрече „царистичке интриге”, Енгелс му је 22 фебруара 1882 одговорио писмом, из кога су најважнија места прво штампана у париском социјалистичком часопису „-{Le Mouvement Socialiste}-” за 1900, а преведена на српски у београдском „Социјалисту” за 1908, број 1.&lt;br /&gt;
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
„Разуме се да вас моје писмо о тада побуњеним Херцеговцима није убедило, пошто сте већ имали симпатија према „потиштеним” Јужним Словенима. Ми сви, у колико смо почињали са либерализмом или радикализмом, задржали смо ту симпатију према свима „потиштеним” народима, и ''ја знам колико ме је времена и студирања стало да се тога отресем — али тада потпуно…''&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми имамо да радимо на ослобођењу пролетаријата западне Европе и овом циљу треба потчинити сваку другу ствар. ''Чак и да су Балкански Словени, итд. не знам како интересантни, у тренутку кад је њихова жеља да буду слободни у опозицији према интересу пролетаријата, не тиче ме се…'' Победа пролетаријата ослободиће их стварно и неминовно, а не само по изгледу и привремено као што то цар чини. Зато они који, до сада, не само да нису ништа учинили за Европу и њен развитак, ''већ који су јој на против препрека'', треба да имају бар толико стрпљења колико наши пролетери. Распламтети због неколико Херцеговаца светски рат који би стао хиљаду пута више људи него што их има у целој Херцеговини, то није моје мишљење, кад се тиче политике пролетаријата.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ваши пријатељи, ''мали, примитивни народи из Кривошије, и из Херцеговине, повратиће своју „независност” под сваком централном владавином, српском или не, као и под Аустријом и Турском…'' Когод дира у њихово право на полет, дира у њихову независност. ''Ја сам слободан да сматрам егзистенцију сличних примитивних народића у средини Европе као анахронизам.'' Чак и кад би ови добри људи имали исту толику вредност као шкотски хајлендери које је прославио Валтер Скот, ''који су такође били најгори коњокрадице'', ми бисмо могли највише осудити ''начин'', на који садашње друштво са њима поступа. ''Да смо у могућности, ми бисмо учинили крај урођеном Риналдо-Риналдизму ових делија''”.&lt;ref&gt;Енгелсово схватање балканске политике може се видети и у његовој књизи „Спољашња политика руског царства”, коју је превео на српски и за коју је опширан поговор написао Г. Живојин Балугџић (Београд, 1896).&lt;/ref&gt;
&lt;/div&gt;
{{gap}}Немачки социјалистички вођ Либкнехт, у брошури „Прилог Источном Питању или треба ли Европа да постане козачка”, и у чланцима у „-{Vorvärts}--у” за 1897, после покоља Јермена у Цариграду и грчко-турског рата изражавао се за одржавање -{status quo}- на Балкану, и несимпатично говорио о југо-словенским народима. Један немачки социјалистички писац, Макс Шипел, у чланку „-{Balkanwirren und Demokratie einst und heute}-”, у часопису „-{Sozialistische Monatshefte}-” за 1908, овако је дефинисао Марксово схватање балканског питања: „Иза борбе балканских народа за независност лежи скривена опасност од руске хегемоније, зато се треба борити против националних подвала балканских држава, докле год револуционарна европска слобода, без обзира у којој националној одећи, не заузме престо Босфора”. И приличан број немачких социјалиста, нарочито у Аустрији, као што се видело приликом анексије Босне и Херцеговине, деле то чудно, нехумано и нимало социјалистичко мишљење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као и у толико других тачака своје сложене доктрине, и у овом питању је Маркс погрешно схваћен и популаризован. Мишљење о Марксу као противнику Јужних Словена не одговара истини. Још 1897 Марксова кћи Елеонора прикупила је и штампала његове чланке о Источном Питању („-{The Eastern Question}-”, Лондон). Руски писац Н. Рјазанов узео је на се да критички среди Марксове чланке о питањима источне политике, који су, педесетих година, изилазили као европски дописи у америчком листу „-{New-Jork Tribune}-”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Источно Питање Маркс назива „магарећом ћупријом европске дипломатије”. Чињеница да легитимистичка и монархистичка Европа хоће пошто пото да одржи Турску јесте „признање владајућих сила да су потпуно неспособне да ма где помогну напредак или цивилизацију”. „Одржати -{status quo}- у Турској! Да, могло би се исто тако лепо покушати да се одржи леш каквог мртвогa коња стално у истом стању труљења у коме се налазе пре него што се потпуно распадне”.&lt;br /&gt;
{{gap}}За Србе је од особитог значаја Марксов допис америчком листу, који је изишао 21 априла 1853 године. Тај чланак нигде до сада није превођен и прештампаван, и сада га истовремено доноси познати немачки социјалистички часопис ''-{Neue Zeit}-'' (свеска од 1 априла), и новопокренути српски социјалистички часопис ''Борба'' (свеска од 16 марта). Ауторитативно Марксово мишљење боље но ишта сузбија славофобију Енгелса и Либкнехта и још неких немачких и аустријских социјалиста, који су нашли начина да своју савест интернационалних социјалиста помире са пангерманским империјализмом, и капиталистичком колонизацијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оно што више но ишта помаже продирању Русије на Балкан, разлаже Маркс својим јасним, збивеним и убедљивим стилом, јесте теорија Западне Европе о одржавању Турске. Тај -{status quo}- за балканске народе „не значи ништа друго него овековечавање потлачавања што над њима врши Турска”. И докле год Турска буде гњавила шест милиона православних Словена и Грка на Балкану, они ће у Русији гледати „свога природнога заштитника и ослободиоца”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Русија је помогла и Србији и Грчкој да се ослободе, и још неослобођени балкански хришћани очекују спасење од ње. „Кукавичка рутина дипломатије” европске створила је Русији изузетан положај на Балкану. Исто тако је бесмислен страх од потпуног ослобођења балканских народа. Које је најбоље решење балканскога питања? Балкан балканским народима, или тачније говорећи: Балкан балканским Словенима.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
Прво, ''непобитан је факт да је полуострво, које се зове само европска Турска, природно наслеђе југословенске расе.'' Од дванаест милиона становника, седам милиона припадају њој. Има већ 1200 година како она његово земљиште држи у својим рукама. Ако оставимо на страну једно малобројно становништво које је, и ако словенскога порекла, усвојило грчки језик, онда као такмаци Југословенима остају турски и арнаутски варвари, који су се одавно показали као упорни противници свакога напретка. На супрот њима, ''Југословени, који сачињавају језгро полуострва, једини су носиоци цивилизације.'' Они, додуше, још нису конституисали ниједну нацију, али ''у Србији они већ представљају снажно и сразмерно организовано језгро једне нације. Срби имају своју историју, своју литературу. За своју унутрашњу независност они имају да захвале једној једанаестогодишњој храброј борби против непријатеља који је бројно много надмоћнији од њих. Они су за последњих двадесет година учинили велике културне напретке, и хришћани у Тракији, Маћедонији, Бугарској и Босни сматрају их као центар око кога ће се сви окупити у будућим борбама за независност. Може се тврдити да ће непосредни руски утицај на Словене у Турској бити све више потискиван што се више буде учвршћивала Србија и српска националност. Јер је Србија, да би могла утврдити свој самостални положај као хришћанска држава, морала узети од Западне Европе њене политичке институције, њене школе, њена научна знања, њене индустријске изуе метке'' [''-{sic}-'']. ''Овим се и објашњава та аномалија да је Србија, и ако је под руским патронатом, још од свога ослобођења уставна монархија.''&lt;br /&gt;{{gap}}„Ма коликим везама крвно сродство и заједничка религија спајала Русе и Југословене, њихови ће се интереси ипак мимоићи онога дана када се Југословени ослободе. Трговачке потребе, које произлазе из географскога положаја ових двеју земаља, чине ову ствар јасном. Русија, компактна земља, без обале, производи данас поглавито аграрне продукте, можда ће доцније и индустријске. Грчко-словенско полуострво је истина сразмерно малога обима, али његове простране обале запљускују три мора, од којих и оно једним влада; оно је поглавито трговачка земља са транзитним саобраћајем, и ако и оно има најбољих средстава за своју независну производњу. Привреда Русије тежи монополу, привреда Југословена експанзији. Сем тога, они су конкуренти у Централној Азији; док Русија има најживљега интереса да се једино њени производи тамо троше, Југословени већ данас имају најживљега интереса да на источне пијаце увозе производе Запада. Како би онда било могућно да се те две нације сложе? Турци, Југословени и Грци имају, у ствари, више заједничких интереса са западном Европом но са Русијом. А тек када се железничке пруге које од Остенда, Хавра и Хамбурга иду у Пешту продуже до Београда и Цариграда, као што се сада планира, утицај западне цивилизације и западне трговине биће још трајнији на Југоистоку Европе.&lt;br /&gt;{{gap}}„С друге стране, Словени у Турској грдно много пате у ропству у коме их одржава мухамеданска класа спахија, који су у исти мах и војници и које они морају да издржавају. Ова војна посада уједињује у себи све јавне функције: како војне тако и административне и судске. Но, и руски владајући систем, у колико није комбинован са феудалним институцијама, шта је друго до једна милитарна окупација, где су грађанске власти и судска хијерархија организоване на војничкој основи и где народ све то има да плаћа! Али, ко мисли да такав један систем одговара и југословенском карактеру, тај нека прегледа историју Србије од 1804. Кара-Ђорђа, оснивача српске независности, и род је напустио, а Милоша Обреновића, који је обновио независност, најурио из земље уз грдњу и псовку: зато што су обојица покушали да уведу руско-аутократски систем, са његовим пратилицама: корупцијом, полумилитарном бирократијом и пашинском експлоатацијом”.
&lt;/div&gt;
{{gap}}И Маркс закључује овај свој чланак, тако ласкав по српску нацију, врло значајан и јако интересантан по модерну Србију и по српску демократију, позивом да европска демократија потпомогне „организовање једног независног словенског царства на место онемоћале, иструлеле Високе Порте”.
&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent:2em;&quot;&gt;
„Ко данас, дакле, хоће да потпомогне демократске идеје у Европи тај мора гледати да свима средствима потпомогне развијање индустрије, просвете, законитости и инстинкта за слободу и независност код хришћанских васалских држава Турске. Будући мир и напредак човечанства стоје са тим у најинтимнијој вези. Ако се збиља хоће некад да жање, мора се обратити највећа пажња када се обрађује земља и када се сеје семе”.
&lt;/div&gt;
{{gap}}Карактеристично је, и вреди забележити, да су главе европске демократије, сасвим природно и логично биле, својим симпатијама за српски народ. Мацини, у свом манифесту „Народима на Истоку”, узвикивао је: „Ти Црна Горо, неприступачна, непобедна, буди предање стража у боју који се бије за живот не независност… Ти, Србијо, ти си тек половину својих народних народних [''-{sic}-''] тежња и жеље постигла! Пробуди се, дакле, и спреми се да повратиш целокупност твоју, јер је право твоје… Сви ви народи на Истоку, знајте да је Исток ваш”. У исти мах док су, приликом српских ратова од 1876—1878, француски позитивисти са Пјером Лафитом на челу, тврдили да народи на Балкану нису угњетени, да су њихове побуне за највећу осуду, а цела његова борба да ничим није оправдана, — Виктор Иго је подигао свој глас за Србе, узвикнувши: „Када ће престати мучеништво тога маленог јуначког народа?”.&lt;br /&gt;
{{gap}}После Мацинија и Ига, ево сад и Маркса, који супротно мишљењу својих другова Енгелса и Либкнехта, демантујући многе од својих германских следбеника, не спори право на живот једном народу, коме се не прашта што не зна за резигнацију и што неће да мре.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. април 1910. Књига -{XXIV}-, Број 8. Стр. 631-636.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Јован Скерлић]]
[[Категорија:Социјализам]]</text>
      <sha1>7vjae82kauxbrlrd7enm7j7xfrioyp7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Писма из Загреба/I</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60959</id>
    <revision>
      <id>145833</id>
      <parentid>144373</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:55:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145833</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11560" sha1="gyje5ulojrztr2jto4k4p8vq7mkxa23" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Скерлић]]
| [[Писма из Загреба]] (1899)
| 
| [[Писма из Загреба|Садржај]]
| '''-{I}-'''
| [[Писма из Загреба/II|-{II}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt; 

​{{Центар|ВЕЧЕРЊА СВЕТЛОСТ}}


{{gap}}Велика дворана Форстерова хотела била је дупке пуна. За столовима је седело до пет стотина лица, која су дошла да одаду почаст заслужноме Старцу. Седе власи његових вршњака који су слушали звона на буну Четрдесет Осме, и црне, бујне косе младога нараштаја; бела, фина лица женска и широка плећа људска, декорисани фракови и живописно босанско народно одело, високи фесови и ниске личке капице, све се то стопило у једну дивну и хармоничну целину. Био је престао звекет ножева и виљушака, келнери су мање журно прелетали кроз дугачке редове столова, и већ су почеле утврђене здравице. На много љубазних и топлих речи устао је и Змај да одговори. Стари песник је много остарио, бразде су испрекрштале његово лице, глас му је тако тих, да су једва најближи могли чути. Захваљивао се свима, простим, топлим, скромним речима. А скромност је увек била једна од његових најлепших особина, и то у толико пре што су људи његова поколења толико волели позирати. Сетите се г. Лазе Костића! Из благодарности на лепим речима и лепим жељама, он је целу ову свечаност назвао ''вечерњом светлошћу'' свога живота!&lt;br /&gt;
{{gap}}Вечерња светлост! Срећан израз! Да, то је одиста била светла захвалност целога једнога народа сину своме који му је пуних педесет година тако предано, тако честито и тако корисно служио! То је вече одиста било светло, осветљено жарком, рујном светлошћу једног лепог, топлог, летњег дана!

​&lt;center&gt;*&lt;/center&gt;

​У суботу, 11 јуна, доста мртве улице загребачке почеле су оживљавати. Многобројна изасланства са свију страна долазила су. У вече је био састанак гостију, а универзитетска омладина (из Загреба, Беча, Пеште, Петрограда, Граца, Инсбрука и Београда) састала се у гостионици ''код Гундулића''.&lt;br /&gt;
{{gap}}Осванула је недеља, дан саме свечаности. За време службе у цркви омладина је држала састанак у српској основној школи. Било је речи о приликама у којима живи и наша омладина, о циљевима њеним и начинима како да се отргне из тога општег мртвила и нерада. После тога, нас неколико били смо се нешто мало задржали пред школом, и када смо дошли до зграде ''Хрватскога сокола'', где је требала да буде свечаност, издалека чусмо нејасну вику, а затим јасно: „Apcug Vlasi! Pereant! Pereant!” Затим, једна гомила од 50–60 ђака, бежи ка Универзитету, и један жандарм, који голом сабљом удара где кога стигне. Пред самом зградом, г. Сандић, професор из Новога Сада, сав искаљан јајима, причао је свој доживљај и препирку са једним католичким попом који је дражио демонстранте; г. Бимбић из Београда, (велики поштовалац поезије у опште, а Змаја на посе, који је не као изасланик него као одушевљен човек дошао на прославу), био је такође испрљан и исправљао је улубљени цилиндер. Једна госпођа исто тако брисала је своју црну свилену хаљину.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лепа и велика зграда ''Хрватскога Сокола'' била је препуна. Свечаност је отворио председник приређивачког одбора за прославу, г. Др. Богдан Медаковић. Затим је изабрана депутација која је имала у име збора да позове и доведе Змаја на саму прославу. У депутацију су ушли: г. Сандић, професор из Новога Сада, загребачки прота г. Амбросије Павловић, г. Шантић из Мостара, г. Бешевић из Загреба и ја. Одмах после тога почео је читати свој говор г. Андра Гавриловић, који нисам никако чуо. Кад смо стигли у Змајев стан, затекли смо га узбуђена, и пажљиво је саслушао кратак говор г. Павловића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Када смо се са Змајем вратили на свечаност, г. Гавриловић је био свршио говор. При Змајову уласку, цела дворана скочи на ноге и неколико минута зграда се у правом смислу речи тресла од силнога клицања. Г. Медаковић поздрави слављеника, и тада отпочеше честитања појединих корпорација. Г. Др. Ажбот, на приличном српском, поздравио је у име Маџарске Академије Змаја, нагласивши његове заслуге на превођењу маџарских песника. Г. Гершић говорио је у име наше Академије, г. Пера Ђорђевич у име Књижевне Задруге, г. Антоније Хаџић у име Матице Српске и Кишфалудијева Друштва, г. Таушановић у име нашег Новинарског Удружења, г. С. Поповић у име Текелијанума у Будим-Пешти, наша маленкост прочитала је адресу Београдске Великошколске Омладине и казала неколико речи уз то, г. Душан Поповић из Загреба прочитао је адресу српске универзитетске омладине из Загреба, Беча, Пеште, Граца, Париза, Петрограда, Инсбрука, г. Шантић је предао леп сребрн венац од мостарског друштва „Гусле”, затим су се низале многобројне корпорације, представници општина (нарочито босанских), читаоница, певачких друштава, говорила је поред осталих и једна госпођа и једно дете. Сви нису могли лично честитати, и свечаност се морала недовршена закључити, јер је било већ 1 и по по подне.&lt;br /&gt;
{{gap}}Банкет је почео у 2 часа а трајао је до 6 увече. Сви изасланици и приличан број загребачких Срба, на пет стотина лица оба пола, било је на окупу. Од изасланика било је из војводине врло мало, из Србије прилично, али скоро највише из Босне и Херцеговине, међу којима и неколико Мухамеданаца. Говорили су г.г. Медаковић, Димовић, Јован Живковић, Гершић, Љуба Живковић и госпођа Савка Др. Јована Суботића.&lt;br /&gt;
{{gap}}У вече је био концерат са игранком у ''Хрватском Соколу.'' Поред Загребачког Српског Певачког Друштва учествовали су још: г. Жарко Савић, Митровичко и Карловачке [] Певачко Друштво. Домобранска музика која је имала да свира била је отказана, и тек кад се телеграфисало маџарском војном министру, наређено је да мора свирати. Војска је била око целе зграде, али демонстрација се извршила на други начин. Демонстранти су у групицама ишли по вароши. Разбијали су прозоре на колима и бацали јаја унутра, хватали појединце и ударали их штаповима и боксерима, полупали прозоре на Српској Банци, Основној Школи, српског гостионици, на стану господ. Медаковића и још неколицине познатијих Срба.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сутра дан, како је време било рђаво, није се ишло на Плитвичка Језера.&lt;br /&gt;
{{gap}}И тако је ''вечерња светлост'' песникова, ова лепа културна слава целога српскога народа, помућена црним облацима, кишом и градом убилачкога и одвратног обостранога шовинизма. О овим срамним и жалосним догађајима, писаћу у идућем чланку и онако како је било, отворено и искрено. У овом случају рећи истину не само да је дужност него је и потреба.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 20. јун 1899. Бр. 62. Стр. 494—496.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}</text>
      <sha1>gyje5ulojrztr2jto4k4p8vq7mkxa23</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Црни мачак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61007</id>
    <revision>
      <id>145874</id>
      <parentid>143815</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:33:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145874</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="30681" sha1="gvii0p7vvfccs054ut22kuqqe6dsb1c" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Црни мачак
| одељак= 
| аутор= Едгар Алан По
| преводилац= Анонимно
| година= 1863
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Догађај, који ћу вам сада приповедити, тако је чудан, а уједно тако прост, да га нико ваљда ни веровати неће. И сам осећам, да би залуду било искати веровање тамо, где своја рођена чуства неће да буду сведоци. Па ипак нисам луд нити снивам; али како ћу сутра умрети, хтео бих данас свалити са душе своје терет, који је притискује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пре свега намеравам свету предложити неке домаће пригоде. Њине последице напунише ме ужасом, мучише ме — уништише ме. Ја сам се од њих свагда стресао и упрепашћивао, другому биће страшне, држаће их за немогуће. Шат се кадгод нађе човек, који ће то, што сам био опазио, протумачити као нешто сасвим обично; човек, који ће то приповедити блажије и са мање страсти, и који ће у околностима, које стрепећи намеравам овде приповедати, наћи једино обични ток природних причина и последица.&lt;br /&gt;
{{gap}}Још за детињства мога знали су ме као послушна и добросрдачна. Био сам тако мекана срца, да су ми се ради тога ругали моји другари и саученици. Нарочито сам миловао свакојаке животиње и због тога пуно сам их дома имао. Готово свагда био сам код њих и блажен сам био, кад сам их могао гладити и тимарити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што сам старији бивао, тим већма растијаше у мени та страст. Ко је замиловао свог верног и окретног пса, томе нетреба казивати, какво је у томе уживање. Искрена и пуна пожртвовања љубав неразумне животиње свагда има нешто, што непосредно ка срцу говори човеку, који је више пута имао прилике осведочити се о јадном пријатељству многих тако званих разумних створења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Оженим се у младим годинама и на велику своју радост видим, да се и моја жена радо са животињама забавља. Чим је дознала, да милујем домаће животиње, одмах многе набави, за које је мислила, да су ми најмилије. Набрзо имадосмо пуно птица, златних рибица, лепа пса, бела зеца, мајмуна и — мачка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај мачак био је врло велик и леп, сасвим црн и необично окретан. Моја жена, кад би о њему говорила, свагда би се сетила на гатку, да су све црне мачке прикривене вештице. Тим немислим рећи, да је моја жена веровала у ту гатку, а да ме ко запита, зашто то спомињем, морао бих признати, да је то само зато што ми је баш то пало на ум.&lt;br /&gt;
{{gap}}Плутон — тако се тај мачак звао — био је мој љубимац. С њим сам се по највише играо. Сам сам га хранио, а он је непрестано за мном ишао. Тешко му се могло забранити, да за мном неиде и на улицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}То пријатељство трајаше неколико година. Несрећом нарав ми се међу тим сасвим изменила, те пође хђавим правцем; постанем робом демона, кога зовемо — пијанством. Из дана у дан бивао сам све расејанији, срдитији, раздражљивији, све сам се мање на друге освртао. Непристојно сам се понашао спрам жене, напоследку сам је и био. По себи се зна, да су и убоге животиње морале подносити моју злу вољу. Не само да сам их занемаривао, него сам их и мучио. Само Плутон што је био изузетак, а са белим зецом, са мајмуном и са псом доста сам хђаво поступао, ако су ми, ма и случајно, дошли под руку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Болест моја пође све на горе — јер камо горе болести од пијанства? — и напоследку дође ред и на Плутона, који већ није био више ни млад, те тако наравно беше и зле воље, напоследку, велим, дође ред и на Плутона, да искуси, шта ће рећи моја зла воља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једне ноћи вратим се из неке крчме, у којој сам обично пио, а мачак код куће те преда ме. Бацим га од себе, на што убоги мачак, хотећи се бранити, огребе ме по руци. Јарост ме спопадне, нити сам се могао уздржати, као да ми је досадања душа из тела отишла и зли дух мном овладао, тако ми се упалила свака жилица.&lt;br /&gt;
{{gap}}И шта учиних! Извучем из џепа ножић, отворим га, дохватим јаднога мачка за врат и избодем му без околишења једно око.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стидим се због тога, признавајући сада своју суровост, и сав се стресам.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се ујутру пробудим — кад сам се испавао од ноћашњега пића, грозио сам се од злочинства, које сам учинио, али ми се душа непреломи. Наново се предам ждерању и набрзо сасвим ми нестане из памети успомене на гадно дело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мачак врло брзо оздрави. Јама, у којој није било ока, страшна је била, али се чињаше, као да мачак нема више никаквих болова.&lt;br /&gt;
{{gap}}С почетка ме је болело, да ме сада мрзи створење, које ме је некад тако миловало. Али наскоро овлада мном друго чуство; било је то беснило; а кад сам видео, да морам пропасти, онда постанем прави окорели несретник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филозофија се на ту окорелост грешничку ни најмање неосврће, а као што сам жив, тако сам уверен, да је баш она једно од прачуства срца људскога, које нарави људској даје правац и значај.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ко међу нама није учинио сто пута подло или худо дело само зато, што је знао, да нетреба да га чини? То сви знамо, да у нама влада пркос, да баш против онога грешимо, што зовемо законом, и то само зато, што је то закон запретио. Тај дух окорелости грешничке имао ми је беду навршити. Та досад неиспитана тежња душе, да сама себе мучи, да сама против свога бића греши, то ме је гонило, да превршим меру несправедљивости страм убогог мачка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једно јутро вежем му сасвим хладнокрвно узицу око врата и обесим га о дрво.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, заплачем се, кад видех јаднога мачка тако висити, јер ме је волео; а дао ми је узрок гњеву, плакао сам, истина, јер сам осећао, да сам учинио грех, кога ми бескрајна милост милосрднога, али и свемогућета бога никад није могао опростити, али — ипак нескидох убогога мачка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ону ноћ, кад сам учинио то недело, пробуди те поклич, да гори. Завесе на мом кревету буктеше у велике. С тешком муком спасемо се сретно од пламена ја, жена и слушкиња. Све је изгорело и ја остадох са највећим очајањем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нисам тако луд, да бих тражио какву свезу међу мојим делом и овом несрећом. Само приповедам, како су догађаји текли и нећу да прећутим коју карику на ланцу. Сутра дан одем на гариште. Сви зидови срушили се, само један остао. Био је то зид средњи, танак, а малтер на њему већином се одржао, јер је био од садра и тврд.&lt;br /&gt;
{{gap}}Око зида стоје силни људи и гледају на њега са великом пажљивошћу и ревношћу. Чуо сам, где говорише: То је чудно! То је знаменито! чим се моје љубопитство врло побуди.&lt;br /&gt;
{{gap}}Приступим ближе и видим на белом зиду полупупчасту прилику грдне мачке. Прилика беше заиста чудна. Шта више, око мачкина врата био је повраз. Кад угледах то чудо, ту сабласт — иначе нисам могао то звати — небеше мом чуду и страху краја. Напоследку сам био у стању о томе и размишљати. Пре но што је ватра букнула, висио је мачак у суседној башти. Чим се ларма дигнула, одмах су људи дошли у башту, одакле је без сумње когод скинуо мачка и кроз отворени прозор у моју ложницу бацио, да би ме пробудио. Како су се остали зидови рушили, притисли су мртвога мачка уз чврсти садрови малтер, и тако постаде она прилика, која ми беше пред очима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако сам тим и умирио свој разум, али не и своју савест, причинила је ова пригода велико упечатљење на моје уображење. После неколико месеци дође ми пред очи мачкова авет, и од то доба осећао сам често као неко кајање. Напоследку кајао сам се, што сам, мачка убио, и меркао сам по крчмама у које сам одлазио, да ли ћу наћи каквог мачка, који би му био налик, небих ли тим опет надокнадио мртву зверку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једно вече опет сам пола пијан седио у некој таковој крчми. Уједанпут падне ми у очи неки црн предмет, који је био на великом бокалу са ракијом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ пре тога гледао сам био неколико минута у суд, и чудио сам се, да онај предмет нисам пре на њему опазио. Приђем к том предмету и машим му се. Беше то црн, врло голем мачак, који је на длаку био исти мој убоги Плутон, само што је имао на прсима велику нејасну белу пегу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тек што сам га додирнуо, а он устане, стане се трти о моју руку, на сав мах предући. Као да му је врло мило било, што сам га миловао. Дакле сам тако нашао, што сам тражио.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хтео сам мачка купити од крчмара, али овај није ништа марио за њега, јер, вели, нит’ је пре што знао за њега, нити га је кадгод видео.&lt;br /&gt;
{{gap}}Непрестано сам гладио мачка, а кад сам кући полазио, хтео је и мачак са мном. Нисам му то претио и на путу много сам пута стао и гладио га. У кући мојој брзо се одомаћи и наскоро постане љубимац и моје жене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што се мене самога тиче, наклоност моја није врло дуго трајала. Сасвим друго испаде, него што сам очекивао; само незнам, зашто сам се тако гнусио од привржености, коју ми мачак непрестано указиваше. Наскоро пређе моје гнушење у праву мрзост. Где сам год могао, уклањао сам се мачку, а што га нисам мучио, узрок је било једино сећање на пређашње окрутно дело, од кога сам се стидио. Првих неколико недеља нисам био мачка, нити сам га иначе био мучио, али што дуже, све сам се од њега већма гадио тако, да сам га се клонио као куге.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ми је мржњу било побудило, било је то, да сам видео ујутру, кад сам мачка кући довео, да и он нема једно око. А мојој жени баш због тога се мачак још већма допадао.&lt;br /&gt;
{{gap}}За чудо, што сам ја мачка већма мрзио, тим се он мене већма лепио, то јест, он се тим већма мени наметао, што сам га се ја више клонио. Ишао је за сваким мојим кораком са таком сталности, да читаоци немогу ни помислити. Ако сам где сео, увек је био мачак код мене, или ми је на крило скочио и улагивао ми се, или је седио испод столице. Јесам ли ишао по соби, ето ми се плеће међу ноге, да често у мало што се нисам преко њега спотакнуо, или ми је своје оштре нокте заквачио у хаљине, те ми се попео чак на прси. Да га у таку прилику нисам убио, прво је био узрок пређашње недело, а друго поглавито то — боље да одмах признам — што сам се сабласти бојао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није ми се бојазан тицала физичкога зла, не — а опет немогу навести друге какве узроке. Чисто се стидим, да тако што морам признати, стидим се за то и у тамници; али страх и гроза, коју ми је то чудо уливало, буде још већа са несташне примниве. Више пута обраћала ми је жена позорност на чудну прилику беле пеге, коју сам споменуо и која је била једина разлика међу овом необичном сабласти и оном, којој сам дошао хака главе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нека читатељ још и то упамти, да је она пега била и доста велика, али не довољно јасна; али уједанпут узе на се опредељену форму. Била је сада налик на неку ствар — и поглавито за то бојао сам се те авети, и радо бих се био ње опростио, само да сам имао толико јунаштва — била је, ух, страхоте! налик на вешала!&lt;br /&gt;
{{gap}}Био сам сада неописано несретан, тако несретан, како заиста нико више на свету. Пак бесловесно створење, звер, коју сам убио гадећи је се, то бесловесно створење да мени, створеном по образу и по подобију божију, да мени причињава тако голему несносну муку! Ах! Неимадох више ни у дану ни у ноћи мирна часка, јер дању неостављаше ме мачак ни за један часак, а ноћу, пренувши се сваки час са страшних санова, осећао сам на лицу мачково врело дисање, а тело његово притискиваше ме на срцу као мора, пак нисам имао ни толико силе, да сам га могао са себе бацити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Под сињим тим теретом угаси се у мени сасвим, што је још добра било. Од то доба стадоше ме подилазити све саме зле мисли, најцрње, најгоре мисли. Никога и ништа није ми више мржња подносила, а ко је највише патио од мога честог, пламеног, слепог и неодољивог гњева, то беше — признајем то на вечиту своју срамоту — јадна моја жена, која не само да се ни једанпут није потужила на моју суровост, него ми је још показивала непрестано највећу своју љубав. Несретна мученица!&lt;br /&gt;
{{gap}}Једанпут сиђе се са мном у подрум, да оданде изнесе нешто за ручак. Мачак иђаше за мном низ степене, и умалʼ што се нисам преко њега скрхао. Страшно сам се разјарио. Спопаднем секиру, пак заборавивши сасвим на детињасту бојазност, која ми дотле руку везиваше, измахнем на мачка, и зацело би га мој ударац умртвио, да је погодио по мојој вољи, али ме жена ухвати за руку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ненадана ова препона побуди ме на паклену јарост, тргнем руку из женине руке и — треснем секиром своју жену по глави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ни да је гласа дала, клоне уз мене на земљу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад, кад сам страшно убиство учинио, неостаде ми друго, него да трупину сакријем. Знао сам, да је ни по дану ни по ноћи немогу из куће извући, а да ме неопазе суседи. Стотине планова пунише ми главу. Хтедох исећи трупину на малене комадиће и спалити је, час опет хтео сам је закопати у подруму. Онда ми паде на ум, да је бацим у бунар у кући, или да је турим у сандук, па да је као трговачку робу пошљем гвозденим путем. Али напослетку досетим се на нешто, што је било од свега најбоље: наумим то јест, да трупину у подруму зазидам, као што су у средњем веку радили срдари са својим мртвима.&lt;br /&gt;
{{gap}}За такову намеру беше ми подрум како ваља. Не само да су му зидови били слаби, него још ту скоро били су добрим малтером премазани, који се још није био осушио са подрумске влаге. На једном месту у подруму био се зид испупчио, без сумње био је тамо кадгод какав комин или огњиште.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нисам ни часка сумњао, да ће ми бити врло лако оданде извући цигле, метнути тамо трупину и напоследку све тако зазидати, да нико неби могао ништа посумњати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нисам се преварио. Гвозденом мотком лако извалим цигље, онда турим у јаму мртваца, наслонивши га на стражњи зид, затим зазидам опет све тако као што је било пре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Спремио сам врло брижљиво креч и песак, те направим малтер, који се од старога није ништа разликовао, онда га премажем што пажљивије преко цигаља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад сам свој посао био свршио, уверио сам се на своју радост, да је све онако, како је требало бити. На зиду није се баш ништа могло приметити, од чега би се могло помислити на какву промену у зиду. Ђубре извучем из подрума врло пажљиво. Пак осврћући се на све стране рекао сам победоносно: Но, овде нисам залуду радио.&lt;br /&gt;
{{gap}}Прво, што сам онда радио, беше, да потражим наказу, која ме је у последње доба толико мучила, која ми је жени била узрок смрти; тврдо сам наумио накратко с њом свршити, те једним ударцем бих је био умртвио. Да сам је се само могао дочепати, било јој је већ суђено; али као да се лукава звер бојала моје злоће, те ми се није смела више приближити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немогу вам исказати, нити читатељ може помислити, какав ми је терет са срца пао, кад гнуснога мачка нисам више видео. Ни на ноћ нисам га видео — и тако могох опет једанпут мирно спавати — да, спавати поред свега тешкога терета, који ме после убојства притискиваше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Прође други, прође трећи дан, а мога мучитеља нема више. Оданем и осетим се као слободан. Гад мачији, како се уплашио, онако је за навек утекао. Нестало га, и никад више да ми дође на очи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ах, како сам сретан био, макар да сам онако страшно дело учинио!&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад жену више невиђаше, запиташе ме, где је, али ми је сасвим лако било изговорити се. Напоследку преметаше ми и стан, али ненађоше ништа, то се разуме. Мислио сам дакле, да сам сасвим сигуран — и сретан.&lt;br /&gt;
{{gap}}Четврти дан после убиства дођоше ми у кућу уједанпут многи полицисте, да би је још једанпут што брижљивије преметали. Ја сам знао, да немогу ништа наћи, па сам сасвим без бриге био. Полицисте ми рекоше, да и ја будем при преметању куће. Свуда, у сваком куту прогледаше. Напоследку одосмо трећи или четврти пут у подрум. У мене ни да се једна жилица макнула. Срце ми је било мирно као у човека, који спава. Већ се полиција спремала да одлази, сасвим умирена; нисам ја то могао тако олако пропустити; радост ми је била велика, нити се дала сакрити. Морао сам ма што рећи, па ма једну реч, само да докажем тим људма, како се осећам сасвим невин и како је преметање куће по мене добро испало.&lt;br /&gt;
{{gap}}Господо, рекох напоследку, кад се полицисте већ спремаше на одлазак; врло ми је мило, да сте се уверили, да вам је подозрење сасвим неосновано. Желим вам добро здравље и нешто више учтивости. Је лʼте, господо, ова кућа врло је добро грађена? (У свом заносу, само да коју реч рекнем, нисам знао, ни шта говорим.) Дакако. Та је кућа врло добро зидана. Гледајте само, господо — шта, ви већ одлазите? — гледајте само, како су зидови јаки!&lt;br /&gt;
{{gap}}Онда ударим у свом бесном расположењу палицом у цигље на оно место, где сам жену био зазидао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да ме бог сахрани од духа злога! Тек што се јек од ударца разишао, чујем из гроба некакав глас.&lt;br /&gt;
{{gap}}С почетка беше то тамно, загушено дерање, налик на дечије, али наскоро пусти се у дуго гласовито завевање, које у себи имађаше нешто сасвим неприродно и нељудско. Беше то вијање, пола страшно, полак победно, онако као што га могу дати само грешници, који се под мукама превијају, и ђаволи који се том радују!&lt;br /&gt;
{{gap}}То вам немогу казати, како ми је било; све би бадава било. Занешен одвучем се до противна зида.&lt;br /&gt;
{{gap}}У први мах засташе полицисте, и сами устрављени, на степенима, али одмах за тим даде се тесте јаких руку, да зид свале. Уједанпут се свали цела она баџа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Очима њиним покаже се трупина пола иструнула и страшно укаљана усиреном крви. На глави њеној сеђаше са разваљеном као крв црвеном чељусти, са својим једним севајућим оком гнусно створење, које ме ласкањем својим наведе на убиство и које ме својим маукањем издаде џелатским рукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}Био сам зазидао мачка заједно са трупином!
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

{{Википедија|Црни мачак (приповетка)}}

== Извор ==
1863. ''Даница'', 17. и 24. новембар, бр. 46. и 47. стр. 722—725; 737—740.</text>
      <sha1>gvii0p7vvfccs054ut22kuqqe6dsb1c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пикова дама/I</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61022</id>
    <revision>
      <id>145875</id>
      <parentid>145444</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:35:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145875</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10457" sha1="qajrjbrl89zbp22vdhe786kx23n3ccq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| Пикова дама
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама|-{Садржај}-]]
| -{I}-
| [[Пикова дама/II|-{II}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{I}-'''}}


{{gap}}Једанпут картале се код коњаничкога гардисте Нарумова. Дуга зимска ноћ прође непримјетно; сједоше, ужини у пет сати у јутро. Добитници слатко су јели; други су сједили расијано крај празнијех посуда. Дође ред на шампањац — разговор оживи и сви прихватише га се.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како ти прође, Сурине? запита домаћин.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Изгубио сам, кано обично. Морам признати да сам несретан: играм мирандола, никада се не пренаглим, пазим шта могу боље, а ипак изгубим.&lt;br /&gt;
{{gap}}— И ниси се никада завео? никада зар виси [''-{sic}-''] метнуо на руте?.. Дивим се твојој сталности.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А какав ли је тек Херман! рече један гост, показујући на младога мјерника; никада не узе карте у руке, никада не сави ни једне пароле, а до пет сахати сједи с нами и посматра нашу игру.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Игра занима ме врло, рече Херман; али ја нисам у стању, да жртвујем нужно у нади да ћу добити излишно.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Херман је Нијемац. Штедљив је — и то све! примијети Томски. А ако икога не појмим, то не појмим моју бабу, грофицу Ану Федотовну.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како, за што? повикаше гости.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не могу да схватим, продужи Томски; за што моја баба не понтира.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А што има у том необичнога, запита Нарумов, ако старица од осамдесет година не понтира?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Зар ви ништа не знате о њој?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не, баш ништа.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А ви чујте! Има томе шездесет година, да је моја баба путовала у Париз, гдје бијаше у особитој моди. Народ трчао је за њом да види само: -{la Vénus moscovite}-; Ришељ је заљубљен био у њу и баба увјерава, да се је убио због њене ненаклоности.&lt;br /&gt;
{{gap}}У то вријеме даме играле су се Ф’аро. Једном на двору однесе јој херцог Орлеански врло много. Не имајући уз себе новца даде му у залог своју ријеч. Кад дође кући, скидајући са лица и тијела свога, што је на њем било туђега саопћи дједу свој губитак и наложи му да га исплати. Покојни дјед колико се сјећам, бијаше кано дворјанин бабин. Бојаше се је кано огња; али ипак, чувши за тако ужасни губитак, разгњеви се, склони рачун и доказа јој, да су за по године потрошили по милијона, да покрај Париза неће сачувати ни подмосковска, ни саратовска села, и једноставно отказа јој послушност. Баба га ћушну и леже само у кревет у знак своје немилости.&lt;br /&gt;
{{gap}}Други дан даде звати мужа, надајући се, да је кутња казна подјејствовала на њега, али га нађе непоколебивим. Први пут у животу дође с њим до разрачунавања; мишљаше да ће наговорити га, понизно доказујући му, да је дуг различан дуг од дуга, да је друго принц а друго колар.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узалуд све! дјед оста при свом. Али јест, да је сад крај. Баба не знађаше, што да почне. Бијаше добро позната с једним знаменитим човјеком. Чули сте за грофа Сен-Жермена, о којем приповједају много чуднога. Знате да се издавао за вјечнога жидова, за изумитеља животног елексира и камена мудрости и т. д. Исмијеваху га кано шарлатана, а Казанова у својим поменима говори, да је он био ухода; у осталом Сен Жермен, не гледећи на његову тајанствену страну, бијаше дивног изгледа и човјек, врло обљубљен у друштву. Баба још и сада воли га и љути се, ако ко говори о њем с неуважењем. Баба знађаше, да Сен Жермен располаже великим новцем. Она се ријеши да се на њега обрати; написа му писмо и замоли га да одмах дође к њој. Стари особењак с мјеста се одазва позиву и затече ју у великој жалости. Она му описа у најцрњој боји варварство својега мужа, те му рече напослетку, да полаже сву своју наду у његово пријатељство и у љубав.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сен Жермен замисли се. „Могу вас послужити том сумом, рече он; али знам, да ви нећете бити мирни док се са мном не срачунате, а ја не бих рад, да вас доведем у нову неприлику. Има друго срество — можете повратити изгубљено.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Али, љубазни грофе, одговори му баба, велим вам, да ми немамо ништа новаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}— За то нису нужни новци, настави Сен Жермен, изволите ви само послушати мене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тада откри јој тајну, за коју би сваки нас много платио. . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Млади играчи удвостручише пажњу. Томски запали лулу, одбаци неколико димова и настави:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Те исте вечери појави се баба у Версаљу, -{au jeu de la reine}-. Херцог Орлеански исплаћиваше; бака извини му се, да није донела својега дуга, а у оправдање наведе малу историју, те поче да понтира против њега. Изабра три карте, постави једну за другом: све три добише соник и баба поврати свој новац.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Случај! рече један од гостију.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Прича! примијети Херман.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Може бити да су карте биле забиљежене, прихвати трећи.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не мислим, одврати важно Томски.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Што! рече Нарумов; ти имаш бабу, која у три карте добива, а још ниси до сада сазнао од ње кабалистике?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Да, врага! одговори Томски; она је имала четири сина а у том броју је и мој отац; сва четири су очајни карташи, и ни једном она не откри своје тајне, премда то не би било зло за њих, а такође ни за мене. Али чујте, што ми приповједаше мој ујак, гроф Иван Илић, а што потврди и својом чашћу. Покојни Чаплицки, онај исти, што је умрИИо у сиротињи, протраћив милионе, једанпут у својој младости проигра око три стотине хиљада, а доби их Зорић. Он очајаваше. Баба, која увек бијаше оштра на лакрдије младих људи, смилова се Чаплицком. Она му даде три карте, да би на њих поставио једно за другим и узе од њега поштену ријеч, да више неће никада картати се. Чаплицки оде к својем побједитељу: они сједоше да играју. Чаплицки метну на прву карту педесет тисућа и изигра соника; сави пароли, пароли-пе — поврати своје новце и на ове још доби. . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Већ је вријеме за спавање: четврт на шест.&lt;br /&gt;
{{gap}}Заиста свитало је. Млади људи испише своје чаше и разиђоше се.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 2. децембар 1890. Бр. 48. Стр. 757-758.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}

[[Категорија:Пикова дама]]</text>
      <sha1>qajrjbrl89zbp22vdhe786kx23n3ccq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пикова дама/II</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61023</id>
    <revision>
      <id>145876</id>
      <parentid>145443</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:35:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145876</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21195" sha1="56dza0gw8gy98tdyt2quan3m4h8gzst" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| Пикова дама 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/I|-{I}-]]
| -{II}-
| [[Пикова дама/III|-{III}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{II}-'''}}


&lt;div style=&quot;width:20em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;-{— Il parait que monsieur est
Décídément pour les suivantes.
— Que voulez-vous madame?
Elles sont plus fraiches.}-
          ''Свјетски разговор.''&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;
{{gap}}Стара грофица *** сјеђаше пред зрцалом у соби за облачење. Три дјевојке вртиле се око ње. Једна је држала посудицу личила, друга — котарчицу с укосницама, треба — високу капу, украшену црвенијем пантљикама. Грофица није имала ни трага од лепоте, при свем том задржале је све навике из младости, носила се по моди седамдесетијех година и облачила се дуго и пажљиво кано прије шездесет година.&lt;br /&gt;
{{gap}}Покрај прозора сјеђаше једна госпођица, њезина нахранкиња, са ђерђефом у руци.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Здравствујте, -{grand’ maman}-, рече млади часник, што уђе у собу: -{Bon jour, mademoiselle Lise. Grand’ maman}-, дођох до вас с једном молбом.&lt;br /&gt;
{{gap}}— С молбом? па реци је, -{Paul}-!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дозволите ми, да вам представим једнога мојега пријатеља и да га у петак доведем на бал.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Доведи га одмах на бал и онда ми га представи. Јеси ли био синоћ код ***?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Разумије се! бијаше врло весело: играли смо до пет сахата. Дивна бијаше Јелецкаја!&lt;br /&gt;
{{gap}}— О, мој драги! Што има на њој лијепа? Зар није налика на њену бабу, кнегињу Дарју Петровну? . . . Али да! — Она се већ врло постарала, кнегиња Дарја Петровна?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како, постарала се? одговори Томски расијано: има седам година како је умрла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Госпођица подиже очи и даде знак младом човјеку. Он се досјети, да су старој грофици тајили смрт њене врснице и угризе се за језик. Али грофица саслуша врло хладно новост.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Умрла, рече она; а ја то нијесам знала! Бијасмо заједно позване за дворске госпође, кад се царици представљасмо. И грофица по стоти пут приповиједаше ту своју анекдоту унуку.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Но, -{Paul}-, рече за тијем: сада ми помози да устанем, Лизањка, гдје је моја бурмутица?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Кога ви то хоћете да представите? тихо запита Лизавета Ивановна.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Нарумова. Познате га?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не! Је ли војник или цивил?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Војник.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Инжињер?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не! Коњаник. А зашто мишљасте, да је инжињер?&lt;br /&gt;
{{gap}}Госпођица се насмија и не одговори ни ријечи.&lt;br /&gt;
{{gap}}— -{Paul}-! викну грофица „пошаљи ми какви нови роман, али само не од садањих.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А за што? -{grand’ maman}-.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја мислим, један роман, у којем јунак не убија ни оца ни матере, и у којем се нико не утопи. Ја се страшно бојим утопљеника.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Сада нема таквијех романа. Хоћете ли руских?&lt;br /&gt;
{{gap}}— А, зар има рускијех романа? . . . Пошаљи ми их, мили мој, молим те, пошаљи ми.”&lt;br /&gt;
{{gap}}— Збогом, -{grand’ maman}-: журим се. . . Збобом [''-{sic}-''], Лизабета Ивановна! Зашто мишљасте, да је Нарумов инжињер?&lt;br /&gt;
{{gap}}И Томски изађе из собе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизабета Ивановна остаде сама; остави посао на страну и гледаше кроз прозор. На скоро на другој страни улице иза куће на ћошку указа се млад часник. Руменило покрије јој лице: она се прихвати посла и погну главу на своје дјело. У тај пар уђе грофица, сасвијем обучена.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Реци, Лизањко, рече она: да упрегну, и ићи ћемо у шетњу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизинка устаде од везива и спремаше своје дјело.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Што је с тобом, мајко моја! јеси глува, што ли? продера се грофица, подај одмах упрегнути.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Одмах! тихо одговори госпођица и отрча у предсобље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Уђе послужитељ и предаде грофици књиге од кнеза Павла Александровича.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Добро! дала сам се захвалити, рече грофица; Лизањка, Лизањка, а камо трчиш?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Да се обучем.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Доспјећеш, дијете. Сједи овдје. Узми прву свеску и читај гласно. . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Дјевојка узе књигу и прочита неколико редова.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Гласније! рече грофица; што је с тобом? је си л’ глас изгубила, што ли? . . . Причекај . . потури ми подножник; ближе . . на!&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна прочита још двије странице. Грофица зијеваше&lt;br /&gt;
{{gap}}— Баци ту књигу, рече она; лудорије! Пошљи је кнезу Павлу и реци да се захваљујем. . . А шта је с каруцама? . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Каруце су спремне, рече Лизавета Ивановна, погледавши на улицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Што се ти нијеси обукла? рече грофица; увијек те морам чекати. То је несносно већ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лиза одскакута у своју собу. Не прође два минута, грофица стаде звонити што јаче могаше. Три девојке дотрчаше на једна врата, а послужитељ на друга.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Што је то, да се не дате довикати? рече им грофица; реците Лизавети Ивановни, да је чекам.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна уђе у огртачу и шеширу.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Једва, мајко моја! рече грофица; на што накит! Зашто то? . . . кога да занесеш? . . . Какво је вријеме? чини ми се, вјетар је.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Није, ваша свјетлости! врло је мирно! одговори послужитељ.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ви увијек говорите у тугањ! Отворите прозор. Ето: вјетар је! и хладно. Нека испрегну коње! Лизанка, не ћемо ићи; узалуд си се накинђурила.&lt;br /&gt;
{{gap}}— И то ми је живот! помисли Лизавета Ивановна. Збиља, Лизавета Ивановна бијаше несретно створење. Горак је туђи хлеб, вели Данте, и тешко је уз туђе степенице; а ко зна за горчину одвисности, као биједна нахранкиња свијетле старице? Грофица не бијаше зла срца, али бијаше своје главе, кано жена, свијетом размажена; шкрта и погружена у хладни егоизам, као и сви стари људи, што преживише свој вијек а не уживише се у садашњост. Она је учествовала у свима сујетама великога свијета; долазила је на балове, гдје је сједила у углу, наличена и одјевена по старој моди, као наказни али нужни украс дворане; к њој приступаху дубокијем поклонима долазећи гости, као по угљављеном реду и за тим нико се за њу не занимаше. Код себе примала је цио град, држећи се строге етикете, а никога није познавала у лице. Многобројна њена чељад, удебељена и остарјела у предсобљима и собама, радила је што је хтјела, поткрадајући старицу, која је већ мирисала на кољиво. Лизавета Ивановна бијаше кутњом мученицом. Она је разлијевала чај и примала приговоре за сувишно трошење шећера; она је читала на глас романе — и била окривљивана због свију авторовијех погрешака; она је пратила кнегињу на њенијем шетњама — и одговарала за вријеме и за калдрму. Њој бијаше одређена плаћа, које није никада примала; међу тијем захтевало се од ње, да би била одјевена као све, то јест као не баш врло многе. У друштву играла је жалосну улогу. Сви су је знали, а нико је није примјећавао; на игранкама играла је, кад је мањкао -{vis-à-vis}-, и даме узимале је испод руке, кад им је требало ићи у гардеробу, да што год поправе на себи. Она бијаше славољубива, живо осјећаше свој положај и нестрпљиво ишчекиваше избавитеља. Али млади, људи у својој охолости не обраћаху пажње на њу, и ако је Лизавета Ивановна била сто пута милија од враголастијих и младијех девојака, око којијех се ови увијали. Колико пута оставила је досадну и раскошну гостинску собу, те се повукла да се исплаче у своју сиромашну собу, гдје бијаху шпанске стијене, орман, огледалце, и обојадисани кревет и гдје лојана свијећа гораше слабо, усађена у мједни чирак.&lt;br /&gt;
{{gap}}Један пут — то се збило два дана послије вечера, описанога у почетку ове приповјетке и недељу дана пред сценом, код које се ми задржасмо — један пут Лизавета Ивановна, сједећи покрај прозора са својијем везивом, случајно погледа на улицу и опази младога инжињера, гдје непомично стоји и непрестано мотри у њен прозор. Она сагну главу и забави се својијем послом; послије пет минута опет погледи — млади официр стајаше на истом мјесту. Не навикнута кокетирању с часницима, што пролажијаху, она престаде гледати на улицу и занимаше се својијем дјелом скоро два сахата, не дижући главе. Ужина бијаше већ на столу. Она устаде, поче да спрема рамове, погледа случајно на улицу и опет виђе часника. Ово јој се учини доста чудноватим. Послије ужине дође прозору осјећајући неку немирноћу, али часника већ не бијаше — она заборави на њега . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кроз два дана, излазећи с грофицом да сједну у кола — угледа га опет. Стајаше на капији, закривши лице дабровијем колијером: црне очи сијеваху испод капе. Лизавета Ивановна престраши се, сама не знајући за што и сједе у кола непојмљивијем дрхтањем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад су се повратиле кући, она приђе к прозору — часник стајаше на пређашњем мјесту и непомично гледаше ју; она се уклони, мучена љубопитством и узнемирена осјећајем за њу сасвијем новим.&lt;br /&gt;
{{gap}}Од тога доба не прође дана а да се млади часник у исто вријеме не појави под прозорима њихове куће. Међу њим и међу њом настадоше одношаји без ријечи. Сједећи на својем мјесту за послом, осјећала је његов долазак — дигла би главу, и мотрила га свакијем даном више и више. Млади човјек, чинило се, бијаше јој за то захвалан; она је опазила била оштријем погледом младости, како румен удари у његово лице сваки пут, кад им се погледи сретну. Послије недјељу дана насмија се на њега . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад је Томски замолио дозволу, да грофици престави својега пријатеља, задрхта срце сиротој дјевојци. Али кад чу, да је Нарумов коњаник а не инжињер, би јој жао, што непажљивијем питањем исказа своју тајну вјетрењастом Томском.&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман бијаше син порушенога Нијемца, од којега му остаде мали капитал. Како је ишао за тијем, да осигура своју независност, Херман није дирао у постотке, живио је од своје плаће, није си дозволавао ни најмањега уживања. У осталом он бијаше скроман и частољубив и другови његови ријетко су се када подругивали његовој сувишној штедњи. Бијаше врло страстан и јако уображен; али шкртоћа спасавала га је од обичних младеначкијех заблуда. Тако на примјер, и ако је био одушевљен карташ, никада не узе карата у руке, јер је израчунао, да његов положај не дозвољава му (како је он говорио): „да жртвује нужно, у нади да ће добити излишно” а међу тијем, цијеле ноћи знао је пресједити за карташкијем столом и у грозничавом страху пазио је развој игре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Анегдота о трима картама јако је дјеловала на његову уобразиљу и цијелу ноћ није се удаљивала из његове главе. Ој, ако — мишљаше сутрадан на вече, шећући по Петрограду — ој, ако ми стара грофица открије своју тајну! или ако ми означи оне три праве карте! А зашто неби окушао своју срећу? . . . Њој се преставити, бацити се њој у милост; постати њен љубавник, па ето; али за све то треба времена, а њој је осамдесет и седам година; она би могла умријети за недјељу, за двије дана! . . . Па опет сама прича . . Да ли јој је вјеровати? . . . Не! прорачун, умјереност и вредноћа то су моје три праве карте, и оне ће уседморостручити мој капитал и прибавити ми мир и независност!” Размишљајући тако, нађе се у једној од главнијих петроградскијех улица, пред кућом саграђеном по старинском укусу. Улица бејаше зајазита екипажама; једна за другом каруца хитила је к освјетланој капији, из каруца сваки час показивала се то лијепа ножица младе лепојке, то шкрипећа чизма, то свилене чарапе и дипломатичке ципеле. Бунде и огртачи јурили су покрај високога вратара. Херман застаде. — Чија је ово кућа? запита стражара на углу.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Грофице *** одговори стражар.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хермана подиђоше мравци. Чудновата скаска опет се појави у његовом уображењу. Он поче да хода око куће, мислећи о њеној господарици и о њеној чудној способности. Касно поврати се у свој скромни кутић; дуго не могаше да заспе, и када га савлада сан, непрестано му играху пред очима карте, зелен сто, завежљаји банака и хрпе дуката. Постављао је карту за картом, савијао окрајке, непрестано добивао, носио злато и трпао банке у новчаник. Када се већ касно пробуди, уздахну за изгубљенијем својим фантастичким богатством, пође да лута по граду и опет се заустави пред кућом грофице ***. Нека невидљива сила привлачила га к њој. Он застаде и гледаше у прозоре. На једном опази црнокосу главу, погнуту, вјероватно над књигом или над дјелом. Главица се подиже. Херман виђе свјеже лице и црне очи. Овај час бијаше одсудан за њега.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
1890. ''Јавор'', 2. и 9. децембар, бр. 48. и 49. Стр. 758-759; 774-775.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}

[[Категорија:Пикова дама]]</text>
      <sha1>56dza0gw8gy98tdyt2quan3m4h8gzst</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145877</id>
      <parentid>145876</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:36:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145877</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21195" sha1="ao8w5vonj9bo2fdoc8ciemkx0772opn" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| Пикова дама 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/I|-{I}-]]
| -{II}-
| [[Пикова дама/III|-{III}-]]
}}
{{Центар|'''-{II}-'''}}


&lt;div style=&quot;width:20em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;-{— Il parait que monsieur est
Décídément pour les suivantes.
— Que voulez-vous madame?
Elles sont plus fraiches.}-
          ''Свјетски разговор.''&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Стара грофица *** сјеђаше пред зрцалом у соби за облачење. Три дјевојке вртиле се око ње. Једна је држала посудицу личила, друга — котарчицу с укосницама, треба — високу капу, украшену црвенијем пантљикама. Грофица није имала ни трага од лепоте, при свем том задржале је све навике из младости, носила се по моди седамдесетијех година и облачила се дуго и пажљиво кано прије шездесет година.&lt;br /&gt;
{{gap}}Покрај прозора сјеђаше једна госпођица, њезина нахранкиња, са ђерђефом у руци.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Здравствујте, -{grand’ maman}-, рече млади часник, што уђе у собу: -{Bon jour, mademoiselle Lise. Grand’ maman}-, дођох до вас с једном молбом.&lt;br /&gt;
{{gap}}— С молбом? па реци је, -{Paul}-!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дозволите ми, да вам представим једнога мојега пријатеља и да га у петак доведем на бал.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Доведи га одмах на бал и онда ми га представи. Јеси ли био синоћ код ***?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Разумије се! бијаше врло весело: играли смо до пет сахата. Дивна бијаше Јелецкаја!&lt;br /&gt;
{{gap}}— О, мој драги! Што има на њој лијепа? Зар није налика на њену бабу, кнегињу Дарју Петровну? . . . Али да! — Она се већ врло постарала, кнегиња Дарја Петровна?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како, постарала се? одговори Томски расијано: има седам година како је умрла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Госпођица подиже очи и даде знак младом човјеку. Он се досјети, да су старој грофици тајили смрт њене врснице и угризе се за језик. Али грофица саслуша врло хладно новост.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Умрла, рече она; а ја то нијесам знала! Бијасмо заједно позване за дворске госпође, кад се царици представљасмо. И грофица по стоти пут приповиједаше ту своју анекдоту унуку.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Но, -{Paul}-, рече за тијем: сада ми помози да устанем, Лизањка, гдје је моја бурмутица?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Кога ви то хоћете да представите? тихо запита Лизавета Ивановна.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Нарумова. Познате га?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не! Је ли војник или цивил?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Војник.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Инжињер?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не! Коњаник. А зашто мишљасте, да је инжињер?&lt;br /&gt;
{{gap}}Госпођица се насмија и не одговори ни ријечи.&lt;br /&gt;
{{gap}}— -{Paul}-! викну грофица „пошаљи ми какви нови роман, али само не од садањих.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А за што? -{grand’ maman}-.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја мислим, један роман, у којем јунак не убија ни оца ни матере, и у којем се нико не утопи. Ја се страшно бојим утопљеника.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Сада нема таквијех романа. Хоћете ли руских?&lt;br /&gt;
{{gap}}— А, зар има рускијех романа? . . . Пошаљи ми их, мили мој, молим те, пошаљи ми.”&lt;br /&gt;
{{gap}}— Збогом, -{grand’ maman}-: журим се. . . Збобом [''-{sic}-''], Лизабета Ивановна! Зашто мишљасте, да је Нарумов инжињер?&lt;br /&gt;
{{gap}}И Томски изађе из собе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизабета Ивановна остаде сама; остави посао на страну и гледаше кроз прозор. На скоро на другој страни улице иза куће на ћошку указа се млад часник. Руменило покрије јој лице: она се прихвати посла и погну главу на своје дјело. У тај пар уђе грофица, сасвијем обучена.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Реци, Лизањко, рече она: да упрегну, и ићи ћемо у шетњу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизинка устаде од везива и спремаше своје дјело.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Што је с тобом, мајко моја! јеси глува, што ли? продера се грофица, подај одмах упрегнути.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Одмах! тихо одговори госпођица и отрча у предсобље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Уђе послужитељ и предаде грофици књиге од кнеза Павла Александровича.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Добро! дала сам се захвалити, рече грофица; Лизањка, Лизањка, а камо трчиш?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Да се обучем.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Доспјећеш, дијете. Сједи овдје. Узми прву свеску и читај гласно. . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Дјевојка узе књигу и прочита неколико редова.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Гласније! рече грофица; што је с тобом? је си л’ глас изгубила, што ли? . . . Причекај . . потури ми подножник; ближе . . на!&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна прочита још двије странице. Грофица зијеваше&lt;br /&gt;
{{gap}}— Баци ту књигу, рече она; лудорије! Пошљи је кнезу Павлу и реци да се захваљујем. . . А шта је с каруцама? . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Каруце су спремне, рече Лизавета Ивановна, погледавши на улицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Што се ти нијеси обукла? рече грофица; увијек те морам чекати. То је несносно већ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лиза одскакута у своју собу. Не прође два минута, грофица стаде звонити што јаче могаше. Три девојке дотрчаше на једна врата, а послужитељ на друга.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Што је то, да се не дате довикати? рече им грофица; реците Лизавети Ивановни, да је чекам.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна уђе у огртачу и шеширу.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Једва, мајко моја! рече грофица; на што накит! Зашто то? . . . кога да занесеш? . . . Какво је вријеме? чини ми се, вјетар је.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Није, ваша свјетлости! врло је мирно! одговори послужитељ.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ви увијек говорите у тугањ! Отворите прозор. Ето: вјетар је! и хладно. Нека испрегну коње! Лизанка, не ћемо ићи; узалуд си се накинђурила.&lt;br /&gt;
{{gap}}— И то ми је живот! помисли Лизавета Ивановна. Збиља, Лизавета Ивановна бијаше несретно створење. Горак је туђи хлеб, вели Данте, и тешко је уз туђе степенице; а ко зна за горчину одвисности, као биједна нахранкиња свијетле старице? Грофица не бијаше зла срца, али бијаше своје главе, кано жена, свијетом размажена; шкрта и погружена у хладни егоизам, као и сви стари људи, што преживише свој вијек а не уживише се у садашњост. Она је учествовала у свима сујетама великога свијета; долазила је на балове, гдје је сједила у углу, наличена и одјевена по старој моди, као наказни али нужни украс дворане; к њој приступаху дубокијем поклонима долазећи гости, као по угљављеном реду и за тим нико се за њу не занимаше. Код себе примала је цио град, држећи се строге етикете, а никога није познавала у лице. Многобројна њена чељад, удебељена и остарјела у предсобљима и собама, радила је што је хтјела, поткрадајући старицу, која је већ мирисала на кољиво. Лизавета Ивановна бијаше кутњом мученицом. Она је разлијевала чај и примала приговоре за сувишно трошење шећера; она је читала на глас романе — и била окривљивана због свију авторовијех погрешака; она је пратила кнегињу на њенијем шетњама — и одговарала за вријеме и за калдрму. Њој бијаше одређена плаћа, које није никада примала; међу тијем захтевало се од ње, да би била одјевена као све, то јест као не баш врло многе. У друштву играла је жалосну улогу. Сви су је знали, а нико је није примјећавао; на игранкама играла је, кад је мањкао -{vis-à-vis}-, и даме узимале је испод руке, кад им је требало ићи у гардеробу, да што год поправе на себи. Она бијаше славољубива, живо осјећаше свој положај и нестрпљиво ишчекиваше избавитеља. Али млади, људи у својој охолости не обраћаху пажње на њу, и ако је Лизавета Ивановна била сто пута милија од враголастијих и младијех девојака, око којијех се ови увијали. Колико пута оставила је досадну и раскошну гостинску собу, те се повукла да се исплаче у своју сиромашну собу, гдје бијаху шпанске стијене, орман, огледалце, и обојадисани кревет и гдје лојана свијећа гораше слабо, усађена у мједни чирак.&lt;br /&gt;
{{gap}}Један пут — то се збило два дана послије вечера, описанога у почетку ове приповјетке и недељу дана пред сценом, код које се ми задржасмо — један пут Лизавета Ивановна, сједећи покрај прозора са својијем везивом, случајно погледа на улицу и опази младога инжињера, гдје непомично стоји и непрестано мотри у њен прозор. Она сагну главу и забави се својијем послом; послије пет минута опет погледи — млади официр стајаше на истом мјесту. Не навикнута кокетирању с часницима, што пролажијаху, она престаде гледати на улицу и занимаше се својијем дјелом скоро два сахата, не дижући главе. Ужина бијаше већ на столу. Она устаде, поче да спрема рамове, погледа случајно на улицу и опет виђе часника. Ово јој се учини доста чудноватим. Послије ужине дође прозору осјећајући неку немирноћу, али часника већ не бијаше — она заборави на њега . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кроз два дана, излазећи с грофицом да сједну у кола — угледа га опет. Стајаше на капији, закривши лице дабровијем колијером: црне очи сијеваху испод капе. Лизавета Ивановна престраши се, сама не знајући за што и сједе у кола непојмљивијем дрхтањем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад су се повратиле кући, она приђе к прозору — часник стајаше на пређашњем мјесту и непомично гледаше ју; она се уклони, мучена љубопитством и узнемирена осјећајем за њу сасвијем новим.&lt;br /&gt;
{{gap}}Од тога доба не прође дана а да се млади часник у исто вријеме не појави под прозорима њихове куће. Међу њим и међу њом настадоше одношаји без ријечи. Сједећи на својем мјесту за послом, осјећала је његов долазак — дигла би главу, и мотрила га свакијем даном више и више. Млади човјек, чинило се, бијаше јој за то захвалан; она је опазила била оштријем погледом младости, како румен удари у његово лице сваки пут, кад им се погледи сретну. Послије недјељу дана насмија се на њега . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад је Томски замолио дозволу, да грофици престави својега пријатеља, задрхта срце сиротој дјевојци. Али кад чу, да је Нарумов коњаник а не инжињер, би јој жао, што непажљивијем питањем исказа своју тајну вјетрењастом Томском.&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман бијаше син порушенога Нијемца, од којега му остаде мали капитал. Како је ишао за тијем, да осигура своју независност, Херман није дирао у постотке, живио је од своје плаће, није си дозволавао ни најмањега уживања. У осталом он бијаше скроман и частољубив и другови његови ријетко су се када подругивали његовој сувишној штедњи. Бијаше врло страстан и јако уображен; али шкртоћа спасавала га је од обичних младеначкијех заблуда. Тако на примјер, и ако је био одушевљен карташ, никада не узе карата у руке, јер је израчунао, да његов положај не дозвољава му (како је он говорио): „да жртвује нужно, у нади да ће добити излишно” а међу тијем, цијеле ноћи знао је пресједити за карташкијем столом и у грозничавом страху пазио је развој игре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Анегдота о трима картама јако је дјеловала на његову уобразиљу и цијелу ноћ није се удаљивала из његове главе. Ој, ако — мишљаше сутрадан на вече, шећући по Петрограду — ој, ако ми стара грофица открије своју тајну! или ако ми означи оне три праве карте! А зашто неби окушао своју срећу? . . . Њој се преставити, бацити се њој у милост; постати њен љубавник, па ето; али за све то треба времена, а њој је осамдесет и седам година; она би могла умријети за недјељу, за двије дана! . . . Па опет сама прича . . Да ли јој је вјеровати? . . . Не! прорачун, умјереност и вредноћа то су моје три праве карте, и оне ће уседморостручити мој капитал и прибавити ми мир и независност!” Размишљајући тако, нађе се у једној од главнијих петроградскијех улица, пред кућом саграђеном по старинском укусу. Улица бејаше зајазита екипажама; једна за другом каруца хитила је к освјетланој капији, из каруца сваки час показивала се то лијепа ножица младе лепојке, то шкрипећа чизма, то свилене чарапе и дипломатичке ципеле. Бунде и огртачи јурили су покрај високога вратара. Херман застаде. — Чија је ово кућа? запита стражара на углу.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Грофице *** одговори стражар.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хермана подиђоше мравци. Чудновата скаска опет се појави у његовом уображењу. Он поче да хода око куће, мислећи о њеној господарици и о њеној чудној способности. Касно поврати се у свој скромни кутић; дуго не могаше да заспе, и када га савлада сан, непрестано му играху пред очима карте, зелен сто, завежљаји банака и хрпе дуката. Постављао је карту за картом, савијао окрајке, непрестано добивао, носио злато и трпао банке у новчаник. Када се већ касно пробуди, уздахну за изгубљенијем својим фантастичким богатством, пође да лута по граду и опет се заустави пред кућом грофице ***. Нека невидљива сила привлачила га к њој. Он застаде и гледаше у прозоре. На једном опази црнокосу главу, погнуту, вјероватно над књигом или над дјелом. Главица се подиже. Херман виђе свјеже лице и црне очи. Овај час бијаше одсудан за њега.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
1890. ''Јавор'', 2. и 9. децембар, бр. 48. и 49. Стр. 758-759; 774-775.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}

[[Категорија:Пикова дама]]</text>
      <sha1>ao8w5vonj9bo2fdoc8ciemkx0772opn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пикова дама/III</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61024</id>
    <revision>
      <id>145878</id>
      <parentid>145442</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:36:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145878</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="21132" sha1="fkfvv5egkxs5rp8mdt6i8477gld6oda" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| Пикова дама
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/II|-{II}-]]
| -{III}-
| [[Пикова дама/IV|-{IV}-]]
}}
{{Центар|'''-{III}-'''}}


&lt;div style=&quot;width:20em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;-{Vous m’ écrivez, mon ange, des
lettres de quatre pages plus vite
que je ne puis les lire.}-
          ''Преписка.''&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Тек што Лизавета Ивановна скиде огртач и шешир, али већ грофица посла за њом и наложи да се опет упрегну коњи. Пођоше низ степенице. У часу, када два лакеја подигоше старицу на врата, Лизавета Ивановна уз саме каруце опази својега инжињера; ухвати је за руку; она се сва збуни од страха а младога човјека нестаде: писмо било у њеној руци. Она га тури у рукавицу и цијелога пута нити шта виђе, нити шта чу. Грофица имала је наваду да у колих непрестано запиткује: ко се с нама срео? како се зове овај мост? што је оно написано на цимеру? Лизавета Ивановна овога пута одговараше у вјетар и расрди грофицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта је с тобом, мајко моја! Јеси ти глува, што ли? Ти мене или не чујеш или не разумеш? . . . Хвала Богу, ја не муцам а ни памети нијесам изгубила!&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна није ју слушала. Вративши се кући, она отрча у своју собу, извади писмо из рукавице: оно не бијаше запечаћено. Лизавета Ивановна прочита га Писмо је садржавало у себи изјаву му љубави: оно бијаше нежно, пуно поштовања и ријеч по ријеч узето из немачкога романа. Али Лизавета Ивановна не знађаше немачки те бијаше њим врло задовољна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Писмо, што га је примила врло ју узнемири.
Први пут ступи у тајне, тијесне одношаје с младијем човјеком. Његова одважност поплаши ју. Она се нађе у непредвиђеном положају и не знађаше, шта да ради: да сједне покрај прозора и не обраћањем пажње да у младом часнику охлади наду за даљи покушај? да му пише? да му одговори хладно и одлучно? Није имала никога с ким би се посавјетовала; није имала ни пријатељице, а ни савјетнице. Лизавета Ивановна смисли да му одговори.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сједе уз писаћи сто, узе перо, папира — и замисли се. Неколико пута започињаше своје писмо — и подере га; израз чињаше јој се то врло понизан, то врло жесток. Напокон пође јој за руком да напише неколико редака, који јој се свиђаху.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Увјерена сам — писала је — да Ви имате часну намјеру и да ме нисте хјели [''-{sic}-''] увриједити непромишљеним кораком; али наше познанство не треба да се почне таковим начином. Враћам Вам ваше писмо и надам се, да у будуће нећу имати прилике да се тужим на незаслужено малоуважење.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Други дан Лизавета Ивановна видећи Хермана гдје иде, устаде од посла, уђе у салу, отвори оканце и баци писмо на улицу, уздајући се у окретност младога часника. Херман притрча, подиже га и уђе у једну посластичарницу. Распечати писмо и нађе у њем одговор од Лизавете Ивановне. Он и очекиваше то, и поврати се кући замишљен у своје интриге.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три дана послије тога, млада јасноока дјевојка донесе Лизавети Ивановној писмо из помодне трговине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна отвори га у зебњи, предвиђајући у њему потраживање дуга, али наједанпут препознаде херманову руку.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ви сте се, душице, преварили, рече она: ово писмо није на мене.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Јест, на вас је! одговори смјела дјевојчица, не прикривајући лукавога смијеха: изволите прочитати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна брзо прочита писмо. Херман је тражио да се састану.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не може бити, рече Лизавета Ивановна, узбезекнувши се на његова потраживања и на начин који је употребио, — за цијело није мени писано! И раздера писмо у ситне комадиће.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како није вама, а зашто сте га раздерали? рече мамзел: ја бих повратила га оном, који га је писао.&lt;br /&gt;
{{gap}}— У будуће имајте доброту, рече Лизавета Ивановна, те ми не доносите писама. А оном, ко вас је послао, реците, нека га буде срам.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али Херман не поколеба се. Лизавета Ивановна сваки дан добиваше од њега писма, то на овај, то на онај начин. Више не бијаху превађана с њемачкога. Херман писао их је обузет страшћу и говорио је језиком њему својственим: у њима се изражавала сталност његове жеље и пометња његове необуздане фантазије. Лизавета Ивановна више не мишљаше да их натраг шаље: она се њима занесе; стаде на њих одговарати и њена писма мало по мало биваху дужа и њежнија. Напосљетку добаци му кроз прозор ово писмо:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Данас је бал у Н-скога посланика. Грофица биће тамо. Остаћемо до два сата. Ето вам прилике да будемо скупа сами. Чим грофица оде, разиће се њена чељад; у предсобљу задржаће се вратар, али ће и он отићи у своју собу. Дођите око пола дванаест. Успните се управо на скалине. Ако сретнете кога у предсобљу, запитајте га, је ли грофица код куће. Ако вам рекну, да није, повратите се. Но сигурно нећете срести никога. Дјевојке су све заједно у једној соби. Из предсобља ступајте на лијево па увијек равно до грофичине собе за спавање. У овој соби иза заслона видјећете двоја мала врата; десна воде — у кабинет, камо грофица никад не залази; лијева — у коридор и ту су узане степенице у ковитлац, које воде у моју собу.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман дрхташе кано тигар, очекујући назначени час. У десет сати на вече већ стајаше пред грофичином кућом. Вријеме било ужасно: вјетар пирио а снијег вијао густо; лампе свјетлиле нејасно; улице биле пусте. Каткада прође таљигаш са своји коли обазирући се не би ли добио пасажира. Херман стајаше само у капуту, а не осјећаше ни вјетра ни снијега.&lt;br /&gt;
{{gap}}Напокон појавише се грофичине каруце. Херман виђе, како лакеји изнесоше згрбљену старицу, умотану у собову бунду и како за њом скокну њена нахранкиња, у огртачу а глава јој окићена свјежијем цвијећем. Враташца се затворише. Каруце откотрљаху по снијегу. Вратар затвори врата. Прозори бијаху мрачни. Херман ходаше горе доле око пусте куће; дође под свјетиљку, погледа на сат: било дванаест минута послије једанаест. Он застаде под свјетиљком, упрв очи у сат и очекиваше заказану минуту. Равно у пола дванаест Херман ступи на грофичине степенице пред кућом и уђе у освјетљени тријем. Вратара не бијаше. Он побрза уз степенице, отвори врата од предсобља и угледа слугу, гдје спава под свјетиљком у старом запацканом столцу. Лаким одважним кораком Херман прође мимо њега. Дворана и гостинска соба бијаху мрачне. Освјетљаваше их свјетло из предсобља. Херман уђе у собу за спавање. Пред кивотом начичканим старинским иконама гораше златно кандило. Полињале штофане столице и дивани с кожнатим јастуцима и са опалом позлатом стајаху у худој симетрији око зидова, покритијех кинеским тапетима. На зиду висијаху два портрета, које је цртала у Паризу -{m-me Lebrun}-. Један од њих представљаше мужа од четрдесет љета, руменога и развитога, у свјетлом зеленом мундиру и украшена звијездом; други — младу љепотицу орлова носа, лијепо зачешљану и окићену ружом у напудреној коси. По угловима бијаху смјештени пастири, начињени од порцулана, сати израђени од славнога -{Leroy}-, котарице, рулете, лепезе и друге којекакве госпојинске играчке, изумљене концем прошлог столећа, заједно с монхолферовом лоптом и месмеровим магнетизмом. Херман ступи за заслон. За њим бијаше мали железни кревет: с десна бијаху врата што су водила у кабинет; с лијева друга у коридор. Херман их отвори, опази уске у ковитлац степенице, које су водиле у собу сироте нахранкиње. Али он се поврати и уђе у мрачни кабинет. Вријеме пролазаше споро. Све бијаше мирно. У гостинској соби изби дванаест; по свима собама сати један за другим откуцаше дванаест и — опет завлада тишина. Херман стајаше наслонивши се на хладну пећ. Он бијаше, миран; срце му куцаше правилно кано у човјека, који се спремио да не учини ништа опаснога но нужно. Сати избијаше један и два по поноћи и он чу из далека тутањ кола. Обузе га чудно расположење. Каруце дозврјаше и зауставише се. Чељад се стрча, зачуше се гласови и кућа се освијетли. Три старе собарице утрчаше у собу за спавање и грофица, само што дише, уђе и спусти се у волтерову столицу. Херман гледаше кроз пукотину. Лизавета Ивановна прође мимо њега. Херман чу њезине брзе кораке по степеницама. У срцу осјети кано пребацивање савјести али за мало; бијаше кано од камена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Грофица свлачила се пред огледалом. Скинуше јој ружама украшену капу; напудрену пароку с њене голе, ћелаве главе. Укоснице као киша падаху око ње. Жута, сребром шивена хаљина паде низ отекле јој ноге. Херман бијаше свједоком одвратних тајна њенога тоалета; напослетку сјеђаше грофица у новом огртачу и ноћној капи; у овом костиму, што одговараше њеној старости, изгледаше страшна и безобразна. Као и сви стари људи у опће, грофица патила је од неспавања. Кад је свукоше, сједе код прозора у волтерову столицу и распусти собарице. Изнесоше свијеће и опет једна свјетиљка освјетљиваше собу. Грофица сјеђаше блиједа, покреташе отромбољене усне и климаше главом на лијево и на десно. У њеним мутним очима огледаше се савршено одсуство мисли; гледећи на њу, могло се мислити, да кретање страшне бабе не бијаше по њеној вољи, но усљед дјеловања потајнога галванизма. Наједанпут то мртво лице преокрену се чудновато. Усне престадоше мицати се, очи оживише; пред грофицом стојаше непознат човјек.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не плашите се, за Бога, не плашите се! рече он разговјетно и тихо; нијесам дошао да вас оштетим, но да умолим вас за једну милост.&lt;br /&gt;
{{gap}}Старица мучећи гледаше на њега, и изгледаше кано да га не слуша. Херман мишљаше е је глуха и нагне се нуз ухо, те јој понови што је рекао. Старица ћуташе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ви можете, продужи Херман, учинити ме сретним у мом животу, а неће вас ништа стојати; ја знам, да ви можете погодити три карте, једну за другом . . .”&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман застаде. Видило се грофица је схватила, што је Херман тражио; чинило се, као да хоће нешто да одговори.&lt;br /&gt;
{{gap}}— То је била шала, рече она напокон; заклињем вам се, да је била то шала.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Тим се шалите, плану Херман; сјетите се Чаплицкога, којем помогосте да добије.&lt;br /&gt;
{{gap}}Грофица се узбуни. Њене црте исказиваху силно узбуђење душе; али на скоро паде у пређашњу несвијест.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Били могли, продужи Херман, мени назначити те три поуздане карте?&lt;br /&gt;
{{gap}}Грофица ћуташе; Херман продужи:&lt;br /&gt;
{{gap}},,— За кога да чувате вашу тајну? За унуке? Они су богати и без тога; а они не знају цијенити новац. Расипачу не помогоше ваше три карте. Ко не умије да чува своје очинство, скончаће у сиротињи, макар му и ђаволи били у помоћи. Ја нијесам расипач; знам цијенити новац. Ваше три карте за мене су благо сачувано. Но! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Он застаде и са страхом очекиваше њен одговор. Она ћуташе; Херман паде на кољена.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ако икада, рече он, ваше срце знађаше за љубавни осећај, ако се сјећате миља љубавнога, ако сте се икада насмијали плачу новорођенога сина, ако је и што човјечанскога било икада у вашим грудима, то вас молим осјећајима жене љубавнице, матере, свим, што вам је свето у животу, не одбите ми моје молбе, открите ми вашу тајну. Што вам је стало до ње? . . . Можда је она скопчана с ужасним гријехом, с губитком вјечнога блаженства, с маслом ђаволским. . . Помислите: ви сте стари; нећете још дуго живјети — ја сам спреман да узмем ваш гријех на своју душу. Открите ми вашу тајну. Помислите, да се срећа човека налази у вашијем рукама; та не само ја, но моја дјеца, унуци и праунуци моји благосиљаће ваш помен и поштоваће га кано светињу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Старица не одговори ни ријечи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман устаде.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Стара цопреницо! рече он, стиснув зубе, ја ћу те већ натјерати, да говориш. . . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}На те ријечи извади из џепа пиштољ. Када грофица опази пиштољ, по други пут силно се узбуни. Климаше главом и подизаше руку, да би се заклонила од зрна. . . за тим клону, паде на узнак . . и остаде непокретна.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Маните се дјетињарија, рече Херман, ухвативши је за руку: последњи пут питам вас: хоћете ли ми рећи за оне три карте, да, или не?&lt;br /&gt;
{{gap}}Грофица ћуташе Херман виђе, да је она умрла.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 9. децембар 1890, бр. 49. Стр. 775-777.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}

[[Категорија:Пикова дама]]</text>
      <sha1>fkfvv5egkxs5rp8mdt6i8477gld6oda</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пикова дама/IV</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61026</id>
    <revision>
      <id>145879</id>
      <parentid>145441</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:37:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145879</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10956" sha1="is8otzrw5gigoi63idksz4uuufqi364" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| Пикова дама 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/III|-{III}-]]
| -{IV}-
| [[Пикова дама/V|-{V}-]]
}}
{{Центар|'''-{IV}-'''}}


&lt;div style=&quot;width:20em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;'''-{Homme sans moeurs et sans religion!}-'''
          ''Преписка''&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна сјеђаше у својој соби још у балној својој оправи, зароњена у дубоке мисли. Дошавши кући брже одасла поспану дјевојку и рече јој, да ће се сама свући и дрхћући упути се у своју собу, у нади да ће наћи Хермана и уз то желећи да га не нађе. На први поглед увјери се да га нема и благодари судбини што препријечи да се састану. Она сједе обучена и поче да се сјећа свега, у што се упустила за кратко вријеме. Нијесу прошле ни три недјеље од онда, када први пут кроз прозор угледа младега човјека — већ се с њим дописује и он успје, да потражи од ње ноћнога састанка! Његово име знађаше само отуда, што се на нека пасма потписао био; никада није с њим говорила, није чула његова гласа, никада није чула за њега . . . до тога вечера! Ријетко! исте те вечери, на балу, Томски, набурен на младу кнегињу Полину ***, која против обичаја не хтједе с њим кокетирати, жељаше да јој се освјети показујући се равнодушан прама њој. Он се препоручи за игру Лизавети Ивановној и непрестано играше с њом мазурку. За све вријеме разговараше о њеној наклоности према инжињерском часнику, увјераваше је, да он много више зна, него што и помислити може, и неке његове шале тако су погађале, да је Лизавета Ивановна мислила неколико пута, да је њему позната њена тајна.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Од кога ви то сазнадосте? рече она осмјешљиво.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Од пријатеља познате вам особе, одговори Томски: од човјека врло угледнога.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А ко је тај угледни?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Зове се Херман!&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна не одговори ништа; али руке и ноге охладнеше јој.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Тај Херман, продужи Томски: личност је сасвијем романтична; има наполеонов профил, а фистофелеву душу. Мислим да он има на души три злочина. Како сте ви поблиједили! . . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Боли ме глава . . . А што вам је говорио Херман . . . или како се већ зове? . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Херман је врло незадовољан са својијем пријатељем; он вели да је на његовом мјесту, поступао би сасвијем другачије . . . Увјеравам вас да Херман радо вас гледа; он баш не слуша равнодушно љубавне доживљаје својега пријатеља.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А гдје је он мене видио?&lt;br /&gt;
{{gap}}— У цркви можда; на шетњи! . . . Бог зна! може бити у вашој соби, док сте спавали; он . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Три даме, које су до њих дошле питањем: -{oubli ou regret}-? прекинуше разговор, који за Лизавету Ивановну постаде љубопитан и тежак.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дама, што је изабра Томски, бијаше кнегиња Полина ***. Њој пође за руком да се с њим споразумје, што је с њим играла више него што се он надао. Кад се Томски поврати на своје мјесто, не мишљаше више ни о Херману, ни о Лизавети Ивановној. Она хтједе да поново прекинути разговор; али мазурка се сврши и наскоро за тијем стара грофица оде кући.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ријечи Томскове не бијаху ништа друго но празан разговор; али ове се живо дојмише младе сањалице. Портре, што га наслика Томски, одговараше слици, коју она сама себи уображаваше и хвала најновијим романима, то подло лице плашило је и плијенило њено уображење. Она сјеђаше, прекрстивши голе руке, спустивши цвијећем окићену главу на открите груди . . . Наједанпут врата се отворише и Херман уђе. Она задрхта . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Гдје сте били? запита она уплашено.&lt;br /&gt;
{{gap}}— У соби старе грофице, одговори Херман: ја управо сада од ње. Грофица је умрла.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Боже мој! — што велите?&lt;br /&gt;
{{gap}}— И чини ми се, продужи Херман, да сам ја узрок њене смрти.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна погледа у њега, и ријечи Томскове: у овога су човјека три злочина на души одјекнуше у њеној души. Херман сједе похрај ње и исприповеди јој све.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна саслуша га с ужасом. И тако, сва страсна писма, оне пламене жеље, дрска и упорна прогањања — све то не бијаше љубав! Новци! — за тим је чезнула његова душа. Она не могаше испунити његове жеље и усрећити га! Сирота нахранкиња не бијаше ништа друго, него слијепа помагачица разбојнику, убици њезине старе добротворке! . . . Она горко заплака, што се даде тако завести. Херман гледаше је ћутећи: срце му се парало; али ни сузе сироте дјевојке, ни чудно миље њезине туге не потресоше његове душе. Он не осјећаше гриже савјести при помисли на мртву старицу. Једно га ужасавало: неповратан губитак тајне, од које ишчекиваше богаства.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ви сте чудовиште, рече напокон Лизавета Ивановна.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ја не хтедох њезине смрти, одговори Херман: мој пиштољ није пун.&lt;br /&gt;
{{gap}}Они заћуташе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свиташе зора. Лизавета Ивановна угаси свијећу, што је догоријевала. Блиједо свјетло расу се по њезиној соби. Она убриса уплакане очи и управи их на Хермана: он сјеђаше врло смркнут на даски од прозора, прекрстивши руке. У овом положају врло је подсјећао на Наполеонов портрет. Она сличност порази и Лизавету Ивановну.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како ћете изићи из куће? напослетку рече Лизавета Ивановна: ја сам смислила да вас спроведем по тајнијем степеницама; али морали би проћи покрај грофичине собе, а мене је страх.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Упутите ме како ћу наћи те потајне басамаке; ја ћу отићи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна устаде, извади из комода кључ, даде га Херману и упути га. Херман стисну њену хладну руку, пољуби је у главу и удаљи се.&lt;br /&gt;
{{gap}}Спусти се низ степенице на коритлац и опет уђе у грофичину собу. Мртва старица сјеђаше укочена; лице јој изражаваше дубоки мир. Херман застаде пред њом кано да жели увјерити се о ужасној истини; на пошљетку уђе у кабинет, напипа врата и силазаше низ тамне степенице у чудноватом расположењу. Мишљаше: „може бити је по овјим степеницама прије шездесет љета у ову исту собу, у ово исто доба, у извезеном кафтану, почешљан -{á l’ oiseau royal}-, крадом шуњао се млади добросретник, који је већ давно испрхнуо у гробу; а срце његове престареле љубавнице престало је данас да бије . . .”&lt;br /&gt;
{{gap}}Под степеницама Херман нађе врата, која отвори онијем кључем, изађе у коридор, који га изведе на цесту.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 790-791.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}

[[Категорија:Пикова дама]]</text>
      <sha1>is8otzrw5gigoi63idksz4uuufqi364</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пикова дама/V</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61027</id>
    <revision>
      <id>145880</id>
      <parentid>145440</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:37:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145880</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8444" sha1="37gq7n21pixg3mjre2q8fob6kx41s6w" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| Пикова дама 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/IV|-{IV}-]]
| -{V}-
| [[Пикова дама/VI|-{VI}-]]
}}
{{Центар|'''-{V}-'''}}


&lt;div style=&quot;width:20em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;Те ноћи приказа ми се покојна
баронеса фон В*. Бијаше сва у
бјелини и рече ми „здраво да сте,
господине савјетниче!”
          ''Шведенборг.''&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Три дана послије оне кобне ноћи, у девет сати из јутра, Херман упути се у манастир Н., гдје се имало опојати тијело покојне грофице. Не осјећајући кајања, ипак не могаше, да утиша глас савјести, која му довикиваше: „ти си убица — старице!” Не имајући истините вјере, бијаше пун предрасуда. Вјеровао је, да би мртва грофица могла имати штетан утицај на његов живот, те одлучи поћи на њен погреб, да би испросио од ње опроста.&lt;br /&gt;
{{gap}}Црква бијаше пуна. Херман једва могаше се да протура кроз гомилу свијета. Шкриња бијаше смјештена на богати катафалк под баршуновијем небом. Покојница лежаше у њој, прекрштенијех руку на прсима, на глави јој капа од чипака, а обучена бијаше у свилу. На около стајали су њени укућани; слуге у црнијем кафтанима, украшени лентама с грбовима и држали су у рукама свијеће; родбина сва у великој жалости — дјеца, унучад и праунучад. Нико не плакаше; сузе биле би -{une affectation}-. Грофица бијаше стара, те њена смрт није могла никога поразити, и њени рођаци давно већ сматраху ју покојном. Млади архијереј говорио је надгробно слово. У једноставним а у жалосним изразима престави он мирно успеније праведнице, којој дуге године бијаху лагано, умиљасто приправљање к хришћанској смрти. „Анђео смрти нашао ју је, рече говорник, гдје бдије у благим помислима и у очекивању поноћнога женика.” Опијело се сврши. Рођаци први пођоше, да се опросте с тијелом. За њима упутише се и многобројни гости, који су дошли, да се поклоне оној, што је дуго била учесницом њиховијех таштих увесељавања. Послије ових и укућани. На покон приступи стара куће газдарица, вршњакиња покојничина. Двије младе дјевојке вођаху је испод руке. Не бијаше у стању, да метанише до земље — проли неколике сузе, цјелујући хладну руку своје госпође. Послије ње одлучи се Херман да приђе к одру. Он метаниса к земљи и неколико минута лежаше на хладном поду, настртом чадовином; напокон диже се блијед кано сама покојница, узађе по степеницама катафалка и поклони се . . . У тај час учини му се, да га је покојница подругљиво погледала, шкиљећи на једно око. Херман се тргну назад, нога му се омаче и он паде на земљу. Подигоше га. У то исто доба изнесоше онесвијешћену Лизавету Ивановну у придворје. Овај епизод за час наруши торжество опијела. Међу посјетиоцима настаде потмуло мумлање, а један ислужени дворјанин, ближи рођак покојничин, шапну у ухо једном Енглезу, што је стајао до њега, да је млади часник — њезин незаконити син, што хладнокрвни Енглез попрати са „О”?&lt;br /&gt;
{{gap}}Цио дан Херман бијаше врло растројен. Обједоваше у једној удаљеној гостионици, и преко својега обичаја пио је врло много. Али вино још више распаљиваше његово уображење. Вратив се кући и не свлачећи се, спусти се на кревет и заспа тврдо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Он се пробуди ноћу: мјесец расвијетлио му собу. Погледа на сат; бијаше два сата и три четврти. Нестало му сна; он сједе на кревет и мишљаше на погреб старе грофице.&lt;br /&gt;
{{gap}}У тај трен неко с улице погледа на прозор и одмах се удаљи. Херман и не обраћаше пажње на то. За час зачу он, да су се отворила врата у предсобљу. Херман мишљаше, да му се слуга, пијан као обично, враћа са ноћне шетње. Али препозна непознати ход; неко је ишао тихо у пачмагама. Врата отворише се: уђе жена у бијелој одјећи. Херман је држао за своју стару дојкињу и дивио се, што је њу донијело у то доба. Али бијела жена изванредном брзином нађе се пред њим — и Херман препознаде у њој грофицу!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дошла сам к теби против своје воље, рече она одлучнијем гласом; али заповјеђено ми би, да испуним твоју молбу. Тројка, седмица и кец донијеће ти добит, али тако, да ти за дан и ноћ само једну карту поставиш а послије цијелога твога живота да не играш. Опраштам ти за моју смрт само тако, ако се ожениш с мојом нахранкињом Лизаветом Ивановном . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}На те ријечи тихо се окрену, дође к вратима и ишчезну. Херман чу, како се врата затворише у предсобљу и видје, како се опет неко надвири на прозор.&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман не могаше дуго да се разбере. Оде у другу собу. Слуга му спаваше на поду; једва га Херман пробуди. Слуга бијаше по обичају пијан; од њега не могаше добити какаквога разјашњења. Врата на предсобљу бијаху закључана. Херман поврати се у своју собу, запали свијећу и записа своје привиђење.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 791-792.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}

[[Категорија:Пикова дама]]</text>
      <sha1>37gq7n21pixg3mjre2q8fob6kx41s6w</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пикова дама/VI</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61028</id>
    <revision>
      <id>145881</id>
      <parentid>145445</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:37:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145881</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11622" sha1="7d12jez9fw8soh0isetrp0d923z65xf" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| Пикова дама 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/V|-{V}-]]
| -{VI}-
| [[Пикова дама/Закључак|Закључак]]
}}
{{Центар|'''-{VI}-'''}}


&lt;div style=&quot;width:20em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;„Атанде!” — Како сте ми смјели
рећи атанде? Ваша преузвишености,
ја сам рекао атанде-с!”&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Двије непомичне идеје не могу заједно обитавати у проственој природи, као што два тијела не могу у физичком свијету заузимати једно и исто мјесто. Тројка, седмица, кец наскоро заслонили у Хермановом уображењу слику покојне старице. Тројка, седмица и кец бијаху му увијек на памети и омицаху се са његовијех усана. Ако види младу дјевојку, то рекне: „како је стасита! баш права црвена (каро) тројка” запитају ли га: „колико је сати?” он одговори: „без пет минута седмица.” Сваки дебели човјек наличио му на кеца. Тројка, седмица и кец прогонили су га у сну, приказујући се у свакојакијем видовима; тројка цвјеташе пред њим у слици краснога грандиплора; седмица му изгледала кано готичка капија а кец — кано велики паук. Све мисли слиле се у једну — користити се тајном, која је скупо дошла. Стаде премишљати о оставци и о путовању. Он хтједе у јавнијем карташницама у Паризу покушати своју срећу. Случај избави га од свакога труда.&lt;br /&gt;
{{gap}}У Москви саставило се друштво богатијих карташа под председништвом славнога Чекалинскога, који је сав свој вијек провео код карата а милионе добивао, изигравајући вексле а проигравајући готов новац. Дуговремено искуство стече му повјерење другова, а његов отворени дом, славни кувар, његова доброта и весеље стекоше му уважење од публике. Допутовао је у Петроград. Младеж похита к њему, у картама заборављајући балове, и претпостављајући саблазни Фараонове заводљивом ашиковању. Нарумов приведе му Хермана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Прођоше кроз великољепне собе, пуне услужне служинчади. У свима бијаше много гостију. Неколико ђенерала и тајнијех савјетника играху виста; млађи људи сједили су разузурени на елегантним диванима, јели су сладоледа и пушили на чибуке. У дворани за дугачкијем столом, око којега се гураху до двадесет играча, сједио је домаћин и држао „банк.” Човјек око шездесет година, угледне спољашности; глава му покривена сребрном сједином! пуно и свјеже лице исказивало доброћудност; очи му блистаху, оживљене свагдашњијем осмијехом. Нарумов престави му Хермана Чекалински пријатељски пружи му руку, замоли га да буде кано код своје куће, а продужи метање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дијељење дуго трајало. На столу стојало више од тридесет карата. Чекалински застао би код свакога играча, да би се овај размислио, записивао је губитак; учтиво слушао њихове жеље, још брже исправљао ћошкове, што их је расијана рука савинула. На послетку се игра сврши. Чекалински промјеша карте да с нова држи „банк.”&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дозволите ми да поставим карту, рече Херман, пружајући руку иза дебелога господина, што је понтирао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чекалински се насмијеши и поклони се мучећи у знак одобравања. Нарумов, смијехом поздрави Хермана, што се разријешио дуговременога поста и пожели му срећан почетак.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Иде! рече Херман, записујући кут на својој карти — Колико? запита банкар, зачкиљив оком; извините, ја не видим добро.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Четирдесет хиљада, одврати Херман.&lt;br /&gt;
{{gap}}На те ријечи све главе окренуше се и сви погледи бијаху управљени на Хермана. „Он је сишао с ума!” помисли Нарумов.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дозволите једну примједбу, рече Чекалински с непромјењеним својијем осмијехом; ваша игра превелика је, овдје нико не меће више од двије стотине седамдесет и пет семпла.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Тако? узвикну Херман; ударате ли на моју карту или не?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чекалински поклони се, показујући да пристаје.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Само ћу вам примјетити, рече он, будући удостојен вашим повјерењем, не могу иначе метати, него на чисте новце. Са своје стране увјерен сам, да је довољна ваша ријеч, али ради реда у игри и ради рачуна, молим вас да поставите новце на карту.&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман извади из шпага банкноту „даде ју Чекалинском, који је, брзо прогледав, постави на Херманову карту.&lt;br /&gt;
{{gap}}Игра поче. Десно паде деветица, лијево тројка.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Добила! рече Херман, показујући своју карту.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међу играчима настаде шапат. Чекалински намршти се; но осмијех одмах се поврати на његово лице.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Изволите ли одмах добитак? запита он Хермана.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Молим.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чекалински извади из шпага неколико банкнота и одмах се срачунаше. Херман узе своје новце и удаљи се од стола. Нарумов не могаше да се доста начуди.&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман испи чашу лимонаде и оде кући.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сутра дан у вече, он се опет појави код Чекалинскога.&lt;br /&gt;
{{gap}}Домаћин био банкар. Херман приступи к столу; играчи уступише му мјеста. Чекалински наклони му се ласкаво. Игра поче; дође ред на Хермана и метну на једну карту четирдесет и седам хиљада и јучерашњи добитак. Чекалински пристаде. Жандар (пуб) изађе на десно, седмица на лијево.&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман откри седмицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви се забезекунуше. Чекалински се узруја. Он изброја деведесет и четир хиљаде и предаде их Херману, Херман прими и хладнокрвно и одмах удаљи се.&lt;br /&gt;
{{gap}}Друге вечери Херман опет јави се код стола. Сви га очекиваху; ђенерали и тајни саветници оставише свој вист, да би видјели игру тако необичну. Млади официри скочише са дивана; сви послужитељи сабраше се у дворану. Сви опколише Хермана. Остали играчи престадоше играти, нестрпљиво очекујући, како ће он свршити. Херман стајаше уз сто, спреман сам да понтира против блиједога, али осмјешљивога Чекалинскога. Сваки распечати нове карте. Чекалински је мијешао. Херман пресјече и своју карту покри банкама. Ово изгледаше кано двобој. Гробна тишина владала је.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чекалински мећаше, руке су му дрхтале. Десно изађе дама а лијево кец.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Кец добио, рече Херман и откри своју карту.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ваша дама убијена, рече ласкаво Чекалински.&lt;br /&gt;
{{gap}}Херман задрхта; у самој ствари, мјесто кеца би у њега пиковска дама. Није вјеровао својијем очима, не схваћајући, како се могао преварити.&lt;br /&gt;
{{gap}}У тај час учини му се као да се пиковска дама зашкиљи и насмија се. Необична сличност порази га . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}— Старица! викну у страху.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чекалински згрну себи добивене банке. Херман стајаше непокретно. Кад се удаљи од стола, наступи бурни говор.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Лијепо је играо! говорили су играчи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чекалински из нова промијеша карте: игра се настави својијем редом.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 792-793.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}

[[Категорија:Пикова дама]]</text>
      <sha1>7d12jez9fw8soh0isetrp0d923z65xf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пикова дама/Закључак</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61029</id>
    <revision>
      <id>145882</id>
      <parentid>145438</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:37:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145882</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1498" sha1="04ghrlmz2asn10xq4jn776re8h3hnsg" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Александар Пушкин]]
| Пикова дама 
| '''''Превод: [[Јован П. Јовановић]]'''''
| [[Пикова дама/VI|-{VI}-]]
| Закључак
|
}}
{{Центар|'''''Закључак'''''}}


&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Херман је сишао с ума. Он сједи у Обуховској болници под бројем седамдесет, не одговара на никакво питање и брбља необично брзо: „Тројка, седмица, кец!” Тројка, седмица, дама! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Лизавета Ивановна удала се за врло љубазнога младића; он има своју сталну службу и опскрбу. Син је бившега управитеља старе грофице Лизавета Ивановна узе се васпита једну сироту своју рођаку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Томски је произведен за капетана и оженио се са кнегињицом Полином.&lt;br /&gt;
{{gap}}''1834. г.''{{gap}}'''''У славонском Брестовцу 1889 г.'''''
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 16. децембар 1890, бр. 50. Стр. 793.

{{ЈВ-аутор|Јован П. Јовановић|1935}}

[[Категорија:Пикова дама]]</text>
      <sha1>04ghrlmz2asn10xq4jn776re8h3hnsg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Примедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61038</id>
    <revision>
      <id>145883</id>
      <parentid>144122</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:40:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145883</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34239" sha1="3neaery876v7w4yi2txeo2y5bnyj3zb" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Примедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”
| одељак=
| аутор= Лаза Костић
| година= 1874
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}1. Овде се одмах у почетку промолила основа свеколике заблуде, којом је ова расправа Чернишевскога задахнута: њему фантазија ''није реална.'' То се може разумети, кад се говори о политици, о икономији и о другим наукама, што имају посла са свакидањим животом човечијим или са оном страном природе, што се даје непосредно опипати и сагледати. Али кад је ко наумио научно расправљати естетику, што јој је фантазија, ако не једини, оно бар главни предмет, онда сам одриче својој науци предмет, сушност. — Фантазија је исто тако реална, као ма каква друга функција човечијег мозга, као ма каква друга појава у природи, као падање кише, као севање муње, као сијање сунца. За то, што се њено ницање и стварање не може увребати вивисекцијом или под стаклетом, за то јој одрицати реалност, било би детињасто прикривање своје немоћи, била би научничка надувеност.&lt;br /&gt;
{{gap}}2. Овако кусе појаве апсолутнога нихилизма, као што је та условка „ако је још говорити о естетици” морају неугодно такнути сваког читаоца, у кога је коле здраве свести и осећања за лепо и савршено. Или Чернишевски мисли, да не би требало више говорити о естетици, па онда, што заподева о њој? или кад већ заподева, што не каже искрено и правце, да не би требало? или мисли, да ипак још треба говорити о естетици, као што одмах за тим признаје да треба, па на што онда та нихилистичка пресета?&lt;br /&gt;
{{gap}}3. Писац је рекао у пређањем правилу, да је значајни правац, који влада данас у науци, „неверовање у ''априористичке'' — ипотезе.” А зар ово, што сам овде рече, није најдебља априористика? Зар питање о томе, шта је вештина и поезија, тек тим постаје значајно, што признајемо „велико значење ''историје'' вештине”?&lt;br /&gt;
{{gap}}Та није ли баш значај саме ствари, што нас приволева, да јој испитујемо историју? Писац очевидно брка наше сазнавање ствари са развитком, са постанком њеним, брка објективност и субјективност, брка ствар и човека.&lt;br /&gt;
{{gap}}4. Ово је очевидно противусловље. Ако „за ''потпуно развијено мишљење'' има само истино, а ''лепота и нема'',” онда се никако не да разумети, како да „развитак мишљења у човеку никако не ремети у њему естетичкога чуства.”&lt;br /&gt;
{{gap}}5. Да се писац ограничио на обарање „метафизичког” појма о лепоме, на обарање особито оне немачке дефиниције лепога, што је њоме започео, његова би заслуга била толика иста, колико је заишао обарајући једну, па још по естетику као науку важнију, половину лепога света, обарајући, уништавајући вештачку лепоту према природној. Како се пребацио, види се из овога, што долази.&lt;br /&gt;
{{gap}}6. Овде већ почиње крпеж. Кад се каже о којој дефиницији, да не може издржати критике, онда је ваља са свим оборити, не после ипак подвезати своје умовање на један одрпак те исте рашчупане дефиниције, па једној отвореној рани метафизичког појма надојити своје реалистичко одојче. Како може то дете одрасти здраво? У осталом и не доликује озбиљном научењаку то хватање „за ново опстојателство,” то извртање речи, или бар смисла речи, јер она система, у које је дотична дефиниција, јамачно није хтела оно рећи, што Чернишевски из ње извија.&lt;br /&gt;
{{gap}}7. Али није довољно ни „''лепо'' написати лице,” ни „написати ''лепо лице''” — треба „''лепо'' написати ''лепо лице!''” — Та то баш и јесте оно, око чега се врземо: армонија суштине и облика, „златан плод у златној здели.” — Но кад писац одгађа даље разлагање, и ми ћемо дотле одгодити своје примедбе.&lt;br /&gt;
{{gap}}8. После ћемо видети, да је писац заборавио на обећање ове белешке, којој је главна мана, што нам је писац остао дужан доказ, да „вештачке израде, пробуђујући ''естетичку насладу'' својим вештачким врлинама, могу пробудити досаду па и гнушање суштином израђенога.” — Ми бисмо се задовољили ма и самим једним примером. У осталом реченица „пробуђујући естетичку насладу својим вештачким врлинама” никако не доликује чернишевској естетичкој вероисповеди.&lt;br /&gt;
{{gap}}9. Та је одредба очевидно и преширока, а с једне стране и тескобна. Првоме не треба доказа, јер у животу има сваки дан ствари, које нису баш лепе. А да може бити лепоте и у ''мртвој'' природи, то зна сваки пејсажиста.&lt;br /&gt;
{{gap}}10. Чернишевски јамачно није читао српских народних песама, иначе би знао, да узор-лепотице наших народних песама расту по кавезима,
&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
„Нити знаду на чем жито расте
„На чем жито, на чем рујно вино и т. д.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
па камо ту „озбиљнога рада?” Па и то би знао, да у нас није „врста болести, ако је сеоска девојка дебела.” То се можда може приписати источном упливу на наш народни укус, али доста да га има у српским песмама, мимо које ни какав ''западни'' књижевник не би требао безозирце да прође, кад је у опште разговор о ''народним'' песмама, а камо ли ''словенски.''&lt;br /&gt;
{{gap}}11. Гуштер гадан као корњача? — На част вам! -{de gustibus et gusteribus}- не ћемо да се препиремо.&lt;br /&gt;
{{gap}}12. Ако то при најете, онда ћете већ и то морати допустити, да је вештачка лепота научном сматрању естетике претежнија од природне. Но на то ћете ваљада доћи и сами.&lt;br /&gt;
{{gap}}13. Имају томе још јаснији узроци за што је вештачка лепота ''по науку'' више лепога у објективној природи. Пре свега вас питамо: даје ли се лепота у објективној природи критиковати, даје ли се објашњењем поправити, усавршити, као што то бива у свету вештачке лепоте? — Не да. — А шта је позив науке о лепоме, за што је на свету? Да буде мерило критици, као закон према суду. — Осим тога и за то је вештачка лепота по науку важнија, што се постајање, ембриолођија, лепих вештачких створова даје сматрати и разазнавати, што у објективној природи до сад још није ником пошло за руком. — Ви нам увек можете казати како је замисао за ову или ону песму, ову или ону слику, постала у вама; али како сте удесили да родите ово или оно дете лепше од остале своје деце, то ће вам бити мало теже разложити нам.&lt;br /&gt;
{{gap}}14. У осталом то ће, по свој прилици, бити онај разлог Чернишевског, што је тако придобио Св. Марковића, кад је оно доказивао сувишност позоришта тиме, што је потребније јести и пити. — Но да Чернишевски ипак није хтео рећи, да је јести и пити заиста узвишеније од љубави, мржње и т. д. то се види одмах из правила, које долази. Он је само наумио доказати, да није ''зато'' узвишенија, што „буди идеју бесконачности својом неодољивошћу,” већ просто за то, што је страст по себи „далеко силнија од оних свакидањих обичних побуда.” — Да је хтео више шта рећи, било би више него омана, била би проста глупост. Но, као што изложисмо, ми мислимо, да му ни оно није пошло за руком, што је заиста хтео.&lt;br /&gt;
{{gap}}15. Дакле очовечење, оличавање, персонификација природних сила и појава, то је ''дивљаштво''? Зашто? Јер „наука даје човеку појам о том, да је живот биља и животиња савршено различан од човечијег живота.” Зар мислите, да сваки дивљак у обичном стању мишљења није кадар боље разазнати живот биља и животиња од човечијег? Па зар тек наука „даје појам о савршеној разлици” човека и околне му природе? — На против, што се дубље упуштамо у науку, све већма увиђамо, да човечији живот почива на истим основним законима, на којима и животињски и биљни. Свака анализа прелази у својој крајности у синтезу. Свако дубље испитивање у сравњивој науци свршићете пре с уверењем о сличности, него о различности свега живота.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тај пут, на који наука долази тек после дуге Одисеје аналитичке, природа га је отворила детињем оку ваших дивљака баш у тим персонификацијама народнога песништва. То није ништа друго, до урођена тежња човека, да се рашири по свој природи, да своју околину себи асимилује, то је онај нагон свакога детета, да све поједе, да је све „његово” што види; то је, на послетку, у душевеном свету једна појава основног физичког закона васељенског, закона гравитације. Та „детињаста” тежња може се у доцнијем развитку народа као и појединог човека умерити и ублажити, али ''избрисати никада.'' И она наука, која би се латила, да то учини, била би будаласта.&lt;br /&gt;
{{gap}}16. „Случај је ''често штетан'' за човека?“ — Али је често и користан. Већ по томе видите, да са случајем у ''естетици'' не можете никако изаћи на крај, а најмање у разлагању старогрчког појма о судби, а још мање у разјашњају новијег појма о трагичном. ''Пре би се могло допустити и доказати, да ни у животу, ни у природи нема случаја'' (слепог случаја, догађаја без повода), ''него што би се случај могао с разлогом унети у науку, а још мање у науку о уметности, о лепоти.'' — Она изрека јеванђелска, да „ни длака не падне са главе ваше без ''његова'' знања” има у себи научну језгру у песничком облику пророчанства, мистицизма.&lt;br /&gt;
{{gap}}17. Али и то је „усиљена и прека” дедукција из теорије о трагичноме и о трагичној кривици, што је ви критикујете. — Нико не каже, да је „сваки кривац, који погине,” јер онда би, не велим Дездемона, не велим Ромео и Ђулијета, већ н. пр. и Меркуције морао бити кривац; а то нити ко иште, нити може искати. Разговор је само о ''јунацима'' трагичним. Дездемона није јунак. Трагичност Ромеа и Ђулијете лежи у сукобу њихне превелике љубави са превеликом мржњом њихових породица, у њих је трагичност наравственога сукоба. — На послетку, ако се може казати, да овај или онај случај у ''животу'' не улази у коју естетичку дефиницију, тиме још није дефиниција оборена. Само ако би јој се противио који од већих песничких створова, од признатих узора, онда се љуља. Чернишевски није ни једног таког узора напоменуо.&lt;br /&gt;
{{gap}}18. И то се зар може рећи у нашем веку, кад људи падају тусућама као мухе по бојиштима? Зар је судба свакога рекрута, што га погоди тане, трагична? Зар је судба сваке бабе, што издахне за пећком, трагична? — И то ми се зове дефиниција, одредба! Зар ви не видите какав несмисао излази из те одредбе, кад се упореди са вашом одредбом лепога? „Лепо је живот,” „трагично је смрт;” дакле: ''трагично није лепо!'' Ви велите, да је Густав Адолф био трагичне судбине, ма да је „са свим случајно” погинуо. — Са свим случајно? Случајно је само, што је погинуо ''баш код Лицена,'' или што га је погодило баш ово или оно тане. Али кад човек опако лети у смрт, као што је летео тај северни Александар, онда би чудо било, да је у опште изашао жив из рата, особито из оне жестоке битке.&lt;br /&gt;
{{gap}}19. Да знате, колико бисте нам угодили тиме, ви бисте нам именовали бар једну из тог „већег дела трагедија Шекспирових;” у толико пре сте требали то чинити, што сте мало час исповедили, како „већи део производа вештине даје права додати: ужасно, што постиже човека, више или мање неизбежно је.” Како то, да је „већи део трагедија Шекспирових” у сукобу са „већим делом производа вештине у опште”?! Сад, или Шекспир није вештак, или — ви немате право. — У осталом ово цело правило, у ком се скупљају резултати дугог нагађања, колико је кратко, толико је у свакој врсти пуно надртости и аљкавости. На пр. ви велите: „чини се, да врло често само по навици тражимо у сваком производу вештине неопходни сутицај околности — — находимо — —.” Није нам ни на крај памети, да је то, тако рећи, увреда по осетљивог и радозналог читаоца, оставити га у најдубљој неизвесности у важном питању, ''од куд нама та навика''? Је ли оправдана, или није? Можемо ли се, ако није, одвикнути од ње, или не можемо? — Зар вам се не слути, да је баш ту чвор целога питања, да је то она навика, основана у нашој природи, у склопу наших живила, што нам казује, допуњавати маштом својом оне празнине, изравњавати оне случајности и нескладности, што у животу и у природи често кваре армонију учинка? Зар вам се не слути, да је то баш оно, онај „призрак идеје”, што сте га ви у својој одредби лепога онако на пречац одрицали, а сад га и нехотице признајете у лику „навике.”&lt;br /&gt;
{{gap}}20. Овде је заиста једна ахилова пета немачке теорије. Чернишевски је осетио, да би то било сувише телеологично, сувише за човека удешено схватање, узимати, да је фантазија принуђена прерађивати лепоту објективне природе због њене непотпуности. Чернишевски је опазио ту ахилову пету, али кад је хтео згодити, промашио је. ''Да фантазија прерађује појаве природе,'', то стоји: ''да су те појаве спољне природе обично непотпуне, несавршене,'' и то стоји. Али не стоји ово: да фантазија ''за то'' прерађује те појаве, што су непотпуне. Она би их по свој прилици прерађивала, да су још много потпуније, него што се то и Чернишевскоме чини, ''јер она то чини по органској потреби, по физиологијским законима оних чувила, оних живила, што посредују сазнавање и сећање у човека.'' То позитивно доказивати, одвело би нас далеко, морали бисмо и ми развити читаву теорију, што би премашило оквир обичне глосе, те морамо то оставити за други пут. За сад само још нешто о Чернишевсковом „амартемату.” У место да покаже лабавост логичне копче између „прерађивања фантазије” и „непотпуности објективне природе;” он се пребацује, те нас уверава прво, да је фантазија, што прерађује природу, патолођијски, болесни појав, — ''што није истина;'' друго нас учи, да је ''здрав'' човек потпуно задовољан и са ''осредњом природом,'' тако да му не треба баш ни мало фантазије, да је попуни, — ''што опет није истина.''&lt;br /&gt;
{{gap}}21. Као што већ рекосмо, то, што ви узимате да је болестан појав, није ништа друго, до последица природне радње оних живила, што чине фантазију. Ви презирете фантазију, која се не задовољава ни с чим, не ћете да разговарате с њоме; као да има фантазија, која би се са свим задовољила с којим створом природе, кад га позна до краја, и као да то стоји до њене воље, задовољити се или не.&lt;br /&gt;
{{gap}}22. Да, само што онда, кад их позна „онаке, какви су,” престају бити лепи. Можда за то и јесте у мојсијевом постању прво познавање уједно и први грех, сеоба из раја, из царства лепоте, света фантазије. — Узмите сами какав леп видик, диван предео, што ће вас са једног или другог гледишта занети, а кад приступите оном дрвећу и стенама, па станете сваки предмет разгледати из ближе, станете га „познавати онаквог, какав је,” нестане лепоте и заноса, као да га никад није ни било. — Природна је лепота обично светла буба; док је гледате из неке даљине светли се; чим је се дотакнете, потамни.&lt;br /&gt;
{{gap}}23. Благо ономе, ко то може. Али задовољити се с чим и увидети да је лепо, то је тек разлика. А разговор је о ''лепоти,'' а не о ''задовољству.''&lt;br /&gt;
{{gap}}24. То вам нико не пориче, али о том овде није разговор. Разуме се, да ћете се ви та пре та после заситити гледајући ма најдивнији створ вештине; али, ма га гледао сто година, навек ћете морати признати, да је леп.&lt;br /&gt;
{{gap}}25. Ти примери не сведоче, да се „естетичко чувство” брзо и лако задовољава, ''већ на против, да је ретко дело, што ће га потпуно задовољити.''&lt;br /&gt;
{{gap}}26. Зар не видите, да се уплећете у контрадикције? — „Естетичко чуство тражи што је ''ваљано,'' а не ''фантастичко-савршено!''” Чим тражи оно, што је ваљано, онда се по себи разуме, да ће тражити све ваљаније и ваљаније ''па и најваљаније,'' а то је, од прилике, то ваше „фантастичко-савршено.”&lt;br /&gt;
{{gap}}27. То не доказује толико „реалност природине тежње за лепотом,” колико правилност радње природних сила, неодољивост природних закона. — У осталом позивамо се на своју 13. примедбу.&lt;br /&gt;
{{gap}}28. Како се то разуме? Јер ако мислите, да стоји ''до воље'' човека, „до каквог ступња је живот његов испуњен лепим и великим,” онда се варате; ако пак мислите, да стоји до састава, до личне нарави и снаге, онда нисте казали ништа, јер таки су људи ''заиста ретки.''&lt;br /&gt;
{{gap}}​29. Ово је загонетка. Шта је то „дух догађаја?” Је ли повод? јесу ли последице? или је на послетку начин, којим се догађај збива? — Ако је ово последње, што је по фрази најприличније, онда је „дух догађаја” то исто што и „догађај.”&lt;br /&gt;
{{gap}}30. Ми ћемо се навек борити за уставност и уставне заводе; али тако жесток „уставобранитељ” не ћемо никад бити, да поверимо и пресуду о лепоти — „већини.” — У вас то још разумемо и праштамо; јер ви Руси толико сте жељни уставности, да бисте и лепоту уживали — уставним путем (што не би било непријатно, кад би етимон речи „устава” долазио од „уста”.)&lt;br /&gt;
{{gap}}31. То је са свим споредно питање, да ли је лепота у природи ређа или чешћа. Цело разлагање Чернишевскога, у осталом, није ни покушало оборити лођичке свезе између „напреднамерености” и „реткости,” што заиста постоји. — Што се тиче појединих примера, тужбом рафаиловом не може се никако доказати, да лепота није ретка у природи. То је баш један доказ и за онај „призрак,” на који је Чернишевски нападао обарајући дефиницију лепога. Верујемо, да би се сваки северни сликар занео за многим моделом, што би га Рафаило одбио; па Рафаило га ипак одбија, ''јер је већ имао лепших.'' Тако исто ће нас италијанска природа занети, ако долазимо из ''Русије''; али дошавши са Антила или из источне Индије, не ћемо се тако заносити италијанском природом, као пре познавања веће лепоте. — Пример ''Отела'' и Макбета још је слабији. И ако узмемо, да је један вреднији од другога ипак знамо, да се ни Макбети не продају на меров.&lt;br /&gt;
{{gap}}32. Није тако. Што ми ретко, па готово и никада не ''налазимо'' савршенства, за то не мора бити, да га и не ''тражимо''! На против: што га ређе, што га теже налазимо, тим га чешће, тим га жешће тражимо. На тој очевидној омани, на тој простој „ошипци,” ви назидасте читаво крило вашег знанственог дворца. — Ви се позивате на примењену математику. Истина, да се она задовољава са приближним количинама, али ипак тражи што веће приближење идеалној тачности, и на том тражењу оснива се управо напредак те науке или вештине. — Ни пример о научнику сваштару није најспретнији. Нико не тражи сваштара ни свезналица, али не за то, што би било тешко наћи их, већ за то само, што смо узели на ум, да сувишно раширење знања на многе предмете иде увек на штету дубине знања у појединостима, на штету самосталног замишљања и на штету осталога карактера.&lt;br /&gt;
{{gap}}33. То нема смисла. Зар између ''лепога и наказнага'' нема ничега, што не би било ни лепо ни наказно? У том се закључку огледа неспретност свега умовања, што се њим завршује. — Да је пупчина мора математичка мана, и да би морска пучина математички савршенија била, да је са свим равна, — то би врло тешко било доказати, теже можда, од противнога, т. ј. да је баш ''математички'' савршеније овако, него што би било, да је равно.&lt;br /&gt;
{{gap}}​34. Та баш из правила вашег искуства: -{similis simili gaudet}- излази, да нама индивидуална лепота за то годи, што је нама налик, ''нама свима''; а то опет иде на апсолутно. ''-{Circulus vitiosus}-.''&lt;br /&gt;
{{gap}}35. Позивамо се на оно што смо већ говорили о томе. Само бележимо признање према нашој 33 белешци, да уз „индивидуалност” иду „мане.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}36. Свега може нестати, само оне снаге у човеку, што ствара све нове и нове лепоте и зида на старијем основу, те не ће нестати, док је човека, и на то сте заборавили.&lt;br /&gt;
{{gap}}37. Допустите, да вам кажем: Збогом, лаку ноћ. И нама би сваки изгледао смешан, који би хтео доказивати противно.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
* ''Летопис Матице српске'' 1874. -{II}-. Књига 117. У Новом Саду: Српска народна задружна штампарија. Стр. 66-71.&lt;br /&gt;
* ''Летопис Матице српске''  1875. Књига 118. У Новом Саду 1875: Српска народна задружна штампарија. Стр. 200-201.

{{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}}

[[Категорија:Лаза Костић]]
[[Категорија:Српска књижевна критика]]</text>
      <sha1>3neaery876v7w4yi2txeo2y5bnyj3zb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Реч Југославија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61075</id>
    <revision>
      <id>145831</id>
      <parentid>145434</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:52:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145831</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12054" sha1="8dpoljb3rw99ty798fiec2qjozdnwts" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Реч Југославије
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1929
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Један велики лист је преврнут, и ми се овог месеца налазимо на једној новој страни историје. Расечен је један чвор онако смело и ведро како то увек уради један снажан народ на великим раскршћима историје. Једно је јасно: да никад и никакав догађај не може више повратити ствари онде где су биле прошлог месеца. — Није било ни ценкања ни уцене. Није решен само један проблем материјалног живота него је и завршена једна духовна периода, изграђена на заблудама, на замршеним традицијама, на неповерењу или личним сујетама, стварима које су нас доводиле до очајања и до сумње у себе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једна крв и једна земља! Један народ и једно име! Једна судбина и једна формула за живот! Једна отаџбина и један патриотизам! Једна будућност и једна дужност! Један језик и једна национална култура! Једна традиција и једна историја! Или у краткој и сјајној дефиницији: ''једна историја и једна држава!'' То је та нова и моћна енергија која је добила ономад име Југославија, и која разгони све заблуде и прецизира све појмове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Као све велике ствари, и овај случај се догодио у свој прави час. Није се он могао догодити пре десет година кад смо имали земљу са унутрашњим границама које су изазивале сумњу и двосмислице, које су биле ''ненаучне и нелогичне,'' и које није створио наш истокрвни народ ''него су их створиле прилике и наши историјски непријатељи.'' Овакве границе нису се могле назвати Југославијом… Али ни нова подела наше земље није даље могла остати под именом какво је она носила за последњих десет година: именима која су ''наглашавала разлику три племена'' а не ''истоветност народне крви и народног идеала.'' Зато је једна оваква логична и научна подела земље била неминовно везана за ''нове име.'' А пут којим се овде ишло не би извесно нашао сам разум да није било велике илуминације свести и једног истинског подвиг срца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је мудраца и песника, чије су речи и данас путокази, и који су веровали да ми нисмо Срби и Хрвати него или Срби или Хрвати, али увек само ''једно'' и јединствено. Нико није могао успети да озакони вештачке границе, насупрот везама крви и духа. Ми нисмо ''браћа'' него ''исто биће''. Све речи којима су даване вредности биле су само интриге судбине која је често била јача од нас и нашег разума. Ми не говоримо ни српски ни хрватски него ''нашки'' како су то увек називали свој језик умни Дубровчани. Оно ''словинско'' у Далмацији, свагда толико национално инспирисано, то је било ово наше данашње ''југословенско''. На тој периферији наше груде није било сумње о такој великој истини историје, и центар је то само потврдио и осветлио. То је била већ једна проживљена и окушана идеја коју је центар решио само као готову моралну стварност. Ни Гундулић ни Качић нису имали овде ни најмање двоумице. О заједници своје крви и идентичности свог језика (који је свагда сума свих појмова) нису могли сумњати ни Немањићи ни стари хрватски владари и хероји. Али само време могло је да донесе нашој судбини коначну њену формулу: ''једна историја и једна држава''. Све утрошене вековне енергије витештва и поезије ишле су неминовно овом решењу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Србија је, као увек, имала храбрости да почне од себе. Никад њене жртве нису биле ни веће ни више. Она се није овим одрекла прошлости и њене славе; она је своје државно име променила у име које је тачније одговарало развитку историје и идеала. Тако су радили и Немањићи. Наше државно име мењало се увек према границама државе: од Зете и Дукље направио је Немања своју Рашку, а његови наследници нису више своју државу звали ни Рашком него „Српске земље и Приморске”. Реч Србија није поникла у наша највећа времена историје, него много доцније. Ни кнез Лазар није погинуо на Косову као господар Србије. А снажно име Југославија данас је синтеза свих оних небројних доказа колико су наше националне енергије ишле једним истим смером и како свака реч мора бити највећа мера сваког правилног појма.&lt;br /&gt;
{{gap}}Идеја о нацији и држави дигнута је овај пут изнад људских страсти. Слика о подели наше земље не представља данас ни једне празнине у којој би непријатељи спољни могли да за себе нађу предмет за интригу или доказ за наше ситничарење и слабост. Ничег што би могло да учини нашу генерацију одговорном пред потомством. Свако наше посебно парче историје замењено је нечим вишим и речитијим; а нешто што је било провизорно, замењено је нечим што има карактер коначног. Ако је Србија престала бити у држави једна велика провинција, изграђивана некад само према могућностима, ''то је зато што је нација постала сада шира од њених граница!'' Између лепих имена и једне велике државе направљен је избор. Држава и идеја постале су сада већи фактор него што су биле предрасуде и сујете, ти трагови насиља историје. Оваква слика земље у којој сви њени делови стоје повезани према свима законима живота, само је доказ расне снаге и расне мудрости. Ми смо ситни само у ситним моментима; у великим данима смо увек били велики.&lt;br /&gt;
{{gap}}Границе наше земље су обруч који ништа више не може сломити. Морално јединство једног народа постиже се на логичној вези између материјалних односа и истоветних менталитета. Ово је постигнуто законом релација, највишим законом поретка. Данас када европски народи хоће да остваре Паневропу, прелазећи преко свих традиција међусобне борбе, није било могуће да у самом нашем народу дозволимо ма какво цепање место груписања, ни ма какво раздвајање место коезије. Овакво брисање свих спомена на раздор, и овакво јасно истраживање само оних законâ живота који су неодљиво заједнички, јесте крупни постулат самог времена. Није било могуће да ми не бришемо међу нама границе које су нас раздвајале, када у ове дане, дане идеје о Паневропи, толики разнокрвни и тешко завађени народи сматрају за једино спасење обарање свих традиција које ометају заједницу и изазивају сукобе. Зато прокламовање имена Југославије јесте савремени принцип у вези са логиком свог доба! Свако раздвајање је принцип слабости, и свако груписање у природи значи принцип силе. Логичан пут историје је у томе да се племена спајају у нешто крупније и моћније, у народ; а не да се народ раздваја у племена. Само зла намера или перверсија могла би да то не схваћа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако млада реч Југославија нема чар старинске речи, она већ сад има лепоту узвишеног израза о љубави, и већ сад има свој триумф над заблудама. Та реч је постала религиозном већ самим тим фактом.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Политика'', 30. октобар 1929. Бр. 7719.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]
[[Категорија:Историја Југославије]]</text>
      <sha1>8dpoljb3rw99ty798fiec2qjozdnwts</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Завера</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61219</id>
    <revision>
      <id>145896</id>
      <parentid>144363</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T09:00:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145896</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4706" sha1="ak49qd5q9p1whi04f2kr3dbdei3dmtx" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Завера
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1943
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Англо-американци као да терају шегу и са нашом емиграцијом и са целим српским народом! Прво су, „у знак захвалности”, отерали Симовића и пучисте; затим су остале наше политичаре у емиграцији назвали „реакционарском кликом”; усто су Дражу Михајловића оставили на цедилу претпостављајући њему партизане и „маршала” Тита; да би најзад и сам престо Краљев довели у питање, остављајући да се сам народ после рата изјасни о облику владавине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Какав пак српски народ треба да изгледа после рата најбоље се види по томе, што његово „спасење” треба да донесе Хрват Јосип Броз са Мошом Пијадом као претставником Срба! Народ који је као своје претставнике имао своје најбоље расне синове: једног Обилића, једног Карађорђа, једног војводу Путника, треба сада да спадне на једног опскурног београдског Јеврејина!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је то једна страшна и одвратна завера против самог постојања српског народа! Та је завера почела још онога дана када је Југославија за туђе интересе гурнута у рат, с тим да српски народ својом крвљу плати рачун те безумне авантуре. Но и то им је било мало. Преко Лондонског радиа свакодневно Срби су позивани на устанак, на саботажу, а колико јуче чули смо из уста емигрантске владе у Каиру да су све то несрби саветовали Србима, јер она није имала никаквог јавног средства за општење са српским народом.&lt;br /&gt;
{{gap}}И као врхунац ове трагикомедије долази одлазак Брозове делегације у Каиро да позове Краља Петра да дође и да се као номинални шеф стави на чело партизанског покрета и партизане, састављене од белосветског комунистичког олоша, поведе у борбу против свог властитог народа! Сличан цинизам светска историја још није забележила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мисле ли Англоамериканци одиста да су српском народу свраке попиле мозак или пак ствари терају до бесмислености како би се и последњи залуђени Србин најзад опаметио? Или све то чине ради тога како би прикрили јаз који између њих и Совјета постоји давно пре састанка у Москви?&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро би било кад би се не само српски народ већ и остали европски народи позабавили мало овим питањем. Онда би престали да наседају англосаксонском егоизму, који је себе ради готов да жртвује и Европу, и њену цивилизацију, па и само постојање европских народа.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Српски народ'', 18. децембар 1943. Стр. 3.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]
[[Категорија:Антикомунизам]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>ak49qd5q9p1whi04f2kr3dbdei3dmtx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/1/I</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61259</id>
    <revision>
      <id>145806</id>
      <parentid>144592</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:41:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145806</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6926" sha1="fozwtttnv1pnoesx6ytdd71e1b4zv6v" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац|Садржај]]
| -{I}-
| [[Тартарен Тарасконац/1/II|-{II}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''ПРВИ ДЕО'''&lt;br /&gt;У Тараскону}}

{{Центар|'''-{I}-&lt;br /&gt;Баобабова башта.'''}}


{{gap}}Прва моја посета Тартарену из Тараскона остала је у моме животу као успомена која се не заборавља; дванаест је или петнаест година од тога, али се ја боље сећам но да је било јуче. Неустрашими Тартарен становаше тада на уласку у варош, у трећој кући с леве стране на путу авињонском. Лепа вилица тарасконска, с баштом пред кућом, балконом позади, чистим белим зидовима, зеленим прорезаним капцима на прозорима, и, пред самим вратницама, читавом поворком малих Савојаца који се скакућући играју „школе” или се под прижеглим сунцем извалили на својим сандучићима за обућу.&lt;br /&gt;
{{gap}}С поља кућа не показиваше ништа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Никада човек не би помислио да је пред кућом једнога јунака. Али кад се уђе, сто му громова!..&lt;br /&gt;
{{gap}}Од подрума па до тавана, цела зграда имађаше нечег јуначког, чак и башта!…&lt;br /&gt;
{{gap}}О, што се тиче баште Тартаренове, није их било две такве у Европи. Ниједног дрвета тарасконског, ниједног цвета француског; саме егзотичне биљке: амерички багрени, тиквине вреже, памук, кокус, бразилијанска мангловина, банани, палме, баобаб, кактус, мароканске смокве; човек би мислио да је у сред средње Африке, десет хиљада миља од Тараскона. Све то, разуме се, није било природне величине; тако палме кокусове не беху веће од цвекле, а баобаб (''џин-дрво'', -{arbos gigantea}-) мирно се ширио у једној резединој саксији; али свеједно! За Тараскон, то већ беше тако лепо, и личности из вароши које би недељом допале части да посматрају Тартаренов баобаб, враћаху се својим кућама пуни дивљења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Можете мислити какво је усхићење пролазило мене онога дана, кад сам походио ту чаробну башту! Али су ме другојачија осећања наишла у кабинету јунаковом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај кабинет, једна од знаменитости варошких, беше у дну баште, и гледаше кроз стаклена врата право на баобаб.&lt;br /&gt;
{{gap}}Представите себи једну велику салу застрту одозго до доле пушкама и сабљама; све оружје свих земаља на свету: карабинке, дуге шешане, гарабиље, корзикански ножеви, дворезни ножеви, малајски изрецкани ножеви, караипске стреле, камене стреле, хотентотске буџе, мексикански лазо-и за хватање дивљачи, и шта ти ја све знам!&lt;br /&gt;
{{gap}}И поврх свега одблесак сјајнога јужног сунца на коме се блистају челик мачеви и кундаци пушака, све као удешено да вам само што више улије срца зечијег… Што је још мало успокојавало у арсеналу Тартареновом, то је беспрекорна слика, реда и чистоте што се огледаше на свој тој јатаганији. Све ти је ту било уређено, чисто, избрисано, обележено својом етикетом као у каквој апотеци; овде онде какав доброћудан натпис на ком си читао:&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}''Отровне стреле, не дирај!''&lt;br /&gt;
{{gap}}Или:&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}''Пуно је, чувај се!''&lt;br /&gt;
{{gap}}Да није тих натписа, никад се ја не бих усудио да уђем унутра.&lt;br /&gt;
{{gap}}На сред кабинета један мали сто. На столу стакленце рума, турска дуванкеса, Путовања капетана Кока, Куперови и Емардови романи, приче о лову, о лову на медведе, лову на соколове, лову на слонове, итд… Најзад, за столом, само у прснику и доњим вуненим чакширама, човек четрдесетих-четрдесетпетих година, омален, покрупан, дежмекаст, црвен, пуне, кратке браде, очију светлих. Једном руком држаше књигу неку, а другом витлаше своју тешку оковану лулу, и читајући не знам какву то ужасну причу о ловцима америчким, страховито би напућио своју доњу усну, што даваше честитом лицу житеља тарасконског ону познату слику доброћудне свирепости што владаше у свој кући његовој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тај човек беше Тартарен, Тартарен из Тараскона, неустрашими, велики, једини и недостижни Тартарен из Тараскона.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 31—33.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>fozwtttnv1pnoesx6ytdd71e1b4zv6v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/1/II</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61260</id>
    <revision>
      <id>145807</id>
      <parentid>144593</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:42:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145807</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9031" sha1="74ae5kp79lctrev56e66j3wqq92dfno" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/1/I|-{I}-]]
| -{II}-
| [[Тартарен Тарасконац/1/III|-{III}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{II}-&lt;br /&gt;Један општи поглед на добру варош Тараскон; ловци качкета'''}}


{{gap}}У време о коме вам говорим, Тартарен из Тараскона не беше још Тартарен данашњи, велики Тартарен од Тараскона, тако славан по свему југу француском. Па ипак — чак у то време — то већ беше краљ тарасконски.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да видимо одакле му је долазила та крунисана слава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ви треба пре свега да знате да је тамо на југу цео свет ловац, од најмањега до највећег. Лов је страст тарасконска, и то још из митолошких времена, када страшна аждаја Тараска витлаше око града, и када се Тарасконци подизаху у хајке против ње. Није то од јуче, као што видите.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, сваке недеље јутром, Тараскон би се, наоружан, подигао из својих зидова, с торбом на леђима, пушком о рамену, уз узбуну паса, ловачких ласица, ловачких труба и рогова. Величанствено је то било гледати!… На несрећу само, дивљачи нема више, никако је нема.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ма колико да су и животиње животиње, признаћете и сами, да су на крају крајева и оне морале изгубити поверење према страсти тарасконској.&lt;br /&gt;
{{gap}}На пет миља око Тараскона, јазбине су празне, гњезда напуштена. Ниједног коса ниједне препелице, ни најмањег зечка, ни најситније шључице.&lt;br /&gt;
{{gap}}А колико су само примамљиви ови красни брежуљци тарасконски, обрасли мирисном миртом, левендлом, рузмарином; па како тек ђаволски мами оно мирисаво, набивено шећером, грожђе мускатско, што се начичкало на обали Рониној… Јест, али је иза свега тога Тараскон, и невином божјем створу, заденутом длаком или пером, не би ни на ум пало да се осврне према Тараскону. Чак су га и птице селице закрстиле у својим путничким картама, и када дивље патке у своме лету, спуштајући се према Камаргу, у дугом развученом троуглу, из далека још примете звонике варошке, она која је прва, из свег грла завапи: „Ево Тараскона!… ево Тараскона!” и све јато одједном скрене на другу страну.&lt;br /&gt;
{{gap}}У кратко рећи, од све дивљачи, у целом Тараскону, задржало се само неко старо спадало од зеца, који је као неким чудом измакао напастима и покољима Тарасконским, и који се ето узјогунио да живи ту! У Тараскону је тај зец врло познат. Дали су му и име. Зове се ''брзоноги.'' Зна се да му је јазбина на земљи г. Бомбардовој — што је, узгред буди речено, удвостручило вредност овој земљи, — али се до данас још није могао ухватити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данас је свега још два или три занесена пустолова који су се неуморно окомили за њим…&lt;br /&gt;
{{gap}}Остали су га већ давно прежалили, и ''брзоноги'' је већ од дужег времена прешао у празноверицу месну, и ако је Тарасконац по својој природи врло мало празноваран и безбрижно ће појести и печену ластавицу, кад је наиђе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Па добро! рећи ћете ви, кад је дивљач тако ретка у Тараскону, шта до ђавола онда раде недељама, ти силни ловци Тарасконски?&lt;br /&gt;
{{gap}}Шта раде?&lt;br /&gt;
{{gap}}Ето тако, изиђу у поље, на две или три миље од вароши. Скупе се у мале групе, по пет или шест, извале се мирно у хладовини каквог извора, какве старе зидине или маслине; изваде из своје ловачке торбе комад печене говеђине, жива црна лука, кобасице, коју сарделу, и започну свој славни, бескрајни доручак, заливен једним од оних прекрасних Ронских вина што крећу на смех и на песму.&lt;br /&gt;
{{gap}}Затим, пошто се све добро намирило, устаје се, вабе се пси, пуне пушке, и започиње лов. Што ће рећи, да сваки од господе узме своју качкету, баци је из све снаге у вис, и гађа је у лету, у 5, 6 или само 2 пута, како ко.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онај који највише пута погоди качкету бива проглашен краљем лова, и у вече, окачивши своју изрешетану качкету о врх пушке, уз лавеж паса и хуку ловачких рогова, увенчан славом, победоносно улази у Тараскон.&lt;br /&gt;
{{gap}}И сами можете мислити, колико се трговина с качкетама раширила у Тараскону. Има чак шеширџија који продају качкете избушене и поцепане у напред, за невеште; али колико се зна, једини је апотекар Безикет што их купује. То је грдна срамота!&lt;br /&gt;
{{gap}}Међу ловцима качкета, у свем Тараскону, Тартарену не беше равна. Сваке недеље, јутром, полазио би он с новом качкетом; сваке недеље, вечером, враћао би се он с јадним изрешетаним дроњком. Тавани кућице баобабове беху препуни ових славних трофеја. Али га зато Тарасконци и признају за своју главу, и како је Тартарен у прсте знао ловачки зборник, како је прочитао све прописе, расправе, упутства за све могуће врсте лова, почев од лова на качкету па до лова на бирманског тигра, Тараскон га беше начинио својим великим изборним ловачким судијом, и он пресуђиваше у свима њиховим споровима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакога дана, од три до четири, код пушкара Котекалде, могао се видети један пупачак, озбиљан човек, уваљен у зелену кожну наслоњачу на сред дућана и с лулом у зубима; око њега загушили дућан ловци качкета, сви на ногама и у живој распри. То Тартарен пресуђиваше. Мудрост Соломонова у оку Нимродовом.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 33—36.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>74ae5kp79lctrev56e66j3wqq92dfno</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/1/III</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61261</id>
    <revision>
      <id>145808</id>
      <parentid>144597</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:44:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145808</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7324" sha1="rydwr9ab1dnxsqgqie6rscndfmsb0hg" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/1/II|-{II}-]]
| -{III}-
| [[Тартарен Тарасконац/1/IV|-{IV}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{III}-&lt;br /&gt;Не! Не! Не!'''&lt;br /&gt;Наставак општег погледа на добру варош Тараскон.}}


{{gap}}Поред страсти за ловом, у јуначкој крви Тарасконаца, била је још једна: страст за романсама. Што се у овој земљи потроши романса, то је просто за чудо. Све могуће старудије сентименталне, пожутеле већ у својим стогодишњим листовима, у Тараскону су сад тек у најбољем јеку, у пуној слави. И, све могуће, све су ту. Свака породица има своју, и то се по вароши зна. Зна се, на пример, да романса апотекара Безикета почиње са:

{{gap}}{{gap}}Ти звездо јасна, коју призивам;

{{gap}}А Костекалде пушкара:

{{gap}}{{gap}}Хоћеш ли поћи у колибе наше?

{{gap}}Или порезникова:

{{gap}}{{gap}}Да ми није твог погледа,&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}На што ми и овај свет?

И тако редом цео Тараскон. Два пут или три пут у недељи, скупе се они једни код других, и тада ''их'' певају. Најзанимљивије је то, што су то непрестано једне и исте, и што честитим Тарасконцима, ма да их годинама већ певају, никада не пада на памет да их промене. Оне се наслеђују у породицама, с оца на сина, и нико у то не би дарнуо: то је светиња. Нити би ико туђу позајмио. Никада не би пало на памет једноме Костекалди да пева романсу Безикетових, нити једноме Безикету да пева романсу Костекалдиних. А можете мислити да ли их знају, после четрдесет година како их слушају и певају. Али не! сваки се држи своје, и сви су задовољни.&lt;br /&gt;
{{gap}}И у романсама, као и у лову на качкeте, Тартарен је такође био први у вароши. Његово преимућство над суграђанима његовим било је у овоме: Тартарен од Тараскона немађаше ''своје.'' Његове су биле све.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све!&lt;br /&gt;
{{gap}}Само, ко би га могао натерати да пева. Одрекавши се већ давно својих салонских лаворика, витез Тарасконски радије је волео да се загњури у своје ловачке књиге или да проведе вече у клубу, него да се, између двеју свећа тарасконских, удиви пред каквим клавиром из Нима. Те музикалне параде изгледале су му испод достојанства његовог. Па ипак кадшто, кад би било музике код Безикетових, наишао би он као случајно, и после силних молби, пристао би да отпева са госпођом Безикетовом, матером апотекаревом, велики дует из ''Роберта Ђавола''… Ко то чуо није, ништа у своме животу чуо није… Што се мене тиче, сто година да живим, целог свог века ја не бих заборавио тај велики тренутак када славни Тартарен, свечаним кораком приђе клавиру, налакти се, и са својом познатом набуреном озбиљношћу, обасјан зеленом светлошћу са обојадисане кугле апотекареве из прозора, почне давати своме доброћудном тарасконском лицу дивљи и сатански израз Роберта Ђавола. Само што се наместио, а већ сав салон проструји дрхтавица; слутило се нешто велико… Потом, после једног ћутања, госпођа Безикет, започела би, пратећи се на клавиру:

{{gap}}{{gap}}О ти, Роберте, кога волим,&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}И коме се заверих ја,&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}Зар не видиш страх овај?… (2 пут)&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}Смилуј се на самог себе,&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}Смилуј се на мене!..

затим би тихим гласом додала: „Почните, Тартарене”, а Тартарен од Тараскона, забацивши руку, са стегнутом песницом, и са својом уздрхталом ноздрвом избацио би у три маха, својим страховитим гласом који пробијаше као удар грома клавир апотекаров : „Не!.. Не!.. Не!..” На што би госпођа Безикет још једном поновила:

{{gap}}{{gap}}Смилуј се на самог себе&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}Смилуј се на мене!

„Не!… Не!… Не!…” урлаше Тартарен што је боље могао, и ствар би на томе остала. Као што видите, то није било дугачко: али је то избачено тако лепо, тако живо, тако сатански, да језа подилажаше сву апотеку, и да је он по четири пет пута морао поновити своје: „Не!… Не!…&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту Тартарен обрише своје чело, насмеши се госпођама, значајно намигне људима, и у сред триумфа, напустивши салон, одјури у клуб, да својим најобичнијим, немарним гласом каже: „Био сам ту код Безикетових, певали смо дует из ''Роберта Ђавола.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}И најзначајније је, што је и он у то веровао!..
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 36—38.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>rydwr9ab1dnxsqgqie6rscndfmsb0hg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/1/IV</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61262</id>
    <revision>
      <id>145809</id>
      <parentid>144596</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:45:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145809</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8071" sha1="fzanvggdyvdipsektnwyxs94edh84sn" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/1/III|-{III}-]]
| -{IV}-
| [[Тартарен Тарасконац/1/V|-{V}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{IV}-&lt;br /&gt;Они!!!'''}}


{{gap}}Овим многоструким даровима Тартарен имађаше да захвали за свој високи положај у вароши.&lt;br /&gt;
{{gap}}У осталом, ствар је чиста, да је тај врашки човек умео да држи цео свет у својим рукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}У Тараскону, војска је била уз Тартарена. Јуначки командант Бравида, капетан војне одеће у пензији, рекао би о њему: „То је ђида”! а можете мислити да је командант, који их се толико наоблачио, знао шта је ђида.&lt;br /&gt;
{{gap}}Власт је била уз Тартарена. Дваред или триред већ, у пуном заседању, стари председник Лаведец рекао је говорећи о њему:&lt;br /&gt;
{{gap}}„То је карактер!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Најзад народ беше уз Тартарена. Његова широка плећа, његов корак, његов доброћудни изглед, изглед трубачког коња кога хука не трза, па тај глас јунака који му долажаше Бог би знао откуд, неколико подељених бакарних маријаша или шамара малим чистачима обуће што су се извалили пред његовим вратима, све то, беше га начинило Лордом Сејмуром околине, краљем пијаца Тарасконских. На пристаништу, недељом у вече, кад се Тартарен враћао из лова, с качкетом о пушци, утегнут у своме вуненом грудњаку, носачи са Роне клањаху се с пуно поштовања и показујући крајем ока на џиновске мишиће на његовим рукама, говорили би шапатом међу собом, с пуно дивљења:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Тај је јак!… У њега су дупли мишићи.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Дупли мишићи!&lt;br /&gt;
{{gap}}Овако се шта може чути само у Тараскону!&lt;br /&gt;
{{gap}}Па ипак, и поред свега, поред својих многобројних дарова, својих дуплих мишића, народне наклоности и уважења јуначкога команданта Бравиде, негдашњег капетана војне одеће, Тартарен из Тараскона не беше срећан: тај ситни паланачки живот падао му је тешко, гушио га је. Великану тарасконском беше дуго време у Тараскону. Мора се и рећи, да за херојску природу као његова, за смели и манити дух који сањаше само о борбама, тркама по бескрајним пампаским пољима, великим лововима пустињском песку, бесним ураганима и индијским тифонима — подизати се сваке недеље у хајку на качкету и остало време пресуђивати у Костекалдином дућану — не беше много… Јадни херој! На крају крајева, који би се велики дух могао и одржати у овој чами живота!&lt;br /&gt;
{{gap}}Узаман се он, да би проширио хоризонат своме џиновском духу, да би колико толико заборавио свакидањи клуб и пијацу Тарасконску, узаман се он окружавао баобабима и осталим растињем африканским, узаман је гомилао оружје на оружје, претрпавао се малајским ножевима, узаман се кљукао својом романтичном антикварницом трудећи се као бесмртни Дон Кихот да се снагом своје бескрајне фантазије отме канџама немилосрдне стварности… Ах! све што је он чинио да утоли своју жеђ за авантурама, све је то само више дражило. Присуство свега његовог оружја доносило му је непрестано гнев и узбуђеност. Његове шешане, његове стреле, његови лазо — и викали су му: „Борбе! борбе!” Кроз гране баобабове допиривао је ветрић далеких путева и дошаптавао му сатанских савета. И најзад још, поврх свега тог, Густав Емард и Фенимор Купер…&lt;br /&gt;
{{gap}}Ох! па тек оних тешких летњих дана, колико би пута Тартарен, осамљен тако усред својих мачева, скочио са књиге ричући; колико би пута бацио своју књигу и полетео својој ратничкој опреми о зиду....&lt;br /&gt;
{{gap}}Јадни човек заборављаше да је код своје куће у Тараскону, с марамом на глави и у својим собним вуненим чакширама; он оживљаваше своју антикварницу и распаљујући се на звук свога рођеног гласа, викаше замахујући каквом секиром или америчком томахавком:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Нека дођу само!”&lt;br /&gt;
{{gap}}''Они''? Који ''они''?&lt;br /&gt;
{{gap}}Ни сам Тартарен није то знао.... У томе ''Они''! било је све што напада, све што се бори, све што уједа, све што гребе, све што раздире, све што урла, све што риче. У томе ''Они!'' био је крвожедни Индијанац Сијукс, кога Тартарен гледа како игра око ратничког коца за који је привезан несрећни белац; био је сури медвед Кршевитих Планина што се љуља и олизује својим језиком пуним крви; Туарег сахарски, пират малајски, бандит абруцијски… У томе ''они'', једном речју били су ''Они!''… што ће рећи рат, путовања, пустоловина, слава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, ах! узаман их је неустрашими Тарасконац позивао, чикао,… ''они'' се никад не појавише… Несрећници! И шта би ''они'' у Тараскону?&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, Тартарен ''их'' непрестано изгледаше, — нарочито у вече, идући у клуб.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 36—40.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>fzanvggdyvdipsektnwyxs94edh84sn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/1/V</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61263</id>
    <revision>
      <id>145810</id>
      <parentid>144598</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:45:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145810</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7626" sha1="ohgpf42ru82lxms8lx4pfjuyhsefbqp" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/1/IV|-{IV}-]]
| -{V}-
| [[Тартарен Тарасконац/1/VI|-{VI}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{V}-&lt;br /&gt;Кад је Тартарен ишао у клуб'''}}


{{gap}}Храмовнички витез када полази на неверника који га је опсадио, кинески делија ''тигар'' када се опрема за битку, Индијански ратник Команшес када ступа на бојну стазу, све то није ништа према Тартарену из Тараскона, када се наоружа од главе до пете, полазећи у клуб, у девет часова у вече, један час по одсвираном повечерју.&lt;br /&gt;
{{gap}}У убојни строј! као што веле морнари.&lt;br /&gt;
{{gap}}У левој руци, буздован с гвозденим шиљцима, у десној руци штап с ножем; у левом џепу, тешки оловни главолом, у десном џепу, револвер. На прсима између чохе и фланела малајски нож. Али никада отровне стреле; томе оружју није веровати!…&lt;br /&gt;
{{gap}}Пре но што ће поћи, у тишини и мраку свога кабинета Тартарен би се мало провежбао, ломио се и избацивао мачујући, гађао у зид, разигравао своје мишице; затим би узео свој засебни кућни кључ и прешао башту, достојанствено, не журећи се. — Само мирно, господо, само мирно! то је права храброст. — На крају баште отворио би тешка гвоздена врата. Отварао их је одједном, силно, тако, да залупе напољу о зид… Кад би се за њима десили ''они'', можете мислити, какав пачарис!… На несрећу, ''они'' не беху за њима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пошто се врата отворе, Тартарен изиђе, баци као варницом поглед десно и лево, живо затвори врата и дваред заврне браву. Па онда напред.&lt;br /&gt;
{{gap}}На авињонском путу, ни мачке. Врата затворена, на прозорима нигде светлости. Свуд мрак. Овде онде тек какав фењер што жмирка и трепће кроз маглу Ронину…&lt;br /&gt;
{{gap}}Достојанствен и миран, Тартарен из Тараскона пошао би тако кроз ноћ, звецкајући као по такту својим мамузама и истерујући варнице из калдрме окованим врхом свога штапа… Ишао булеварима, главним улицама или сокачићима, он се увек пажљиво држао средине, прекрасна мера обазривости, која вам допушта да раније видите сваку опасност, и нарочито да избегнете оно, што тарасконским улицама каткад пада вечером с прозора. Што му видите толико смотрености, немојте тек мислити да је се Тартарен плашио… Не! он се само држао на опрезу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Најбољи је доказ да се Тартарен није плашио тај, што је он у место да у клуб иде главним улицама, шеталиштем, ишао просто кроз варош, што ће рећи путем најдужим, најмрачнијим, читавом гомилом гадних сокачића, на чијим се крајевема лепо види Рона са својим страшним ноћним бљеском. Јадни се човек увек надаше, да ће на савијутку једне од оваквих јазбина из мрака ''они'' искочити и бацити му се на леђа. ''Они'' би били добро дочекани, зато вам добар стојим… Али на жалост, пакосном поругом судбине, никад, али просто никад, Тартарен из Тараскона не имаде среће да наиђе на какав рђав сусрет. Чак ни пса, ни пијанице. Ништа!&lt;br /&gt;
{{gap}}Ипак, покадшто, каква празна узбуна. Шум корака, потмули гласови… „На опрезу!” рекао би себи Тартарен, и застао би као укопан на месту, испитујући помрчину, ослушкујући, прислањајући своје уво уз земљу по индијанском обичају… Кораци се приближаваху. Гласови постајаху јаснији… Нема више сумње! ''Они'' долажаху… Они беху ту. И већ се Тартарен, успламтела ока, задиханих прсију, увукао у себе као јагуар и спремио да се устреми и да избаци свој страховити ратнички крик… кад одједном, из дубине помрчине, чује доброћудне тарасконске гласове, који врло мирно поздрављају:&lt;br /&gt;
{{gap}}„А гле! То је Тартарен. Е, збогом, Тартарене!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Сто му громова! то је био апотекар Безикет са својом породицом, која се враћала од Костекалдиних где су певали ''своју.'' — „Добро вече! добро вече!” мрмљао је Тартарен бесан од љутине због своје заблуде, и онако страшан, са уздигнитим штапом, упутио би се кроз ноћ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад стигне у улицу где је клуб, неустрашими Тарасконац очекнуо би још за тренутак, пре но што би ушао… Најзад, пошто би му досадило да ''их'' чека, и како је био сигуран да се ''они'' неће појавити, бацио би још један последњи изазивачки поглед у помрчину и у гњеву промрмљао: „Ништа!… ништа!… никада ништа!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту јуначки Тарасконац уђе да одигра са командантом своју партију „двадесет и једног.”
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 170—172.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>ohgpf42ru82lxms8lx4pfjuyhsefbqp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/1/VI</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61264</id>
    <revision>
      <id>145811</id>
      <parentid>144599</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:45:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145811</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5981" sha1="0qcrvxp24chfllmeuxyfajb8ey7u0g5" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/1/V|-{V}-]]
| -{VI}-
| [[Тартарен Тарасконац/1/VII|-{VII}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{VI}-&lt;br /&gt;Два Тартарена''' — '''Знаменити дијалог између Тартарена-Кихота и Тартарена-Санча'''.}}


{{gap}}Са овом страшћу за авантурама, овом потребом за јаким, бурним осећањима, овом манитошћу за путовањима, тркама, пустоловинама: како је до ђавола то могло бити, да се Тартарен из Тараскона никад није макао из Тараскона?&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер то је одиста тако. До својих четрдесет пет година неустрашими Тарасконац не беше још ниједном заноћио изван града. Он чак не беше учинио ни онај чувени пут до Марсеља, који сваки честити Тарасконац одужи по своме пунолетству. Да је бар знао Бокер, а Бокер међутим није баш далеко од Тараскона, јер треба само мост прећи. По несрећи тај је ђаволски мост био тако често однесен олујинама, тако је дуг, тако је лак и крт, а Рона се тако раширила на том месту, да вере, ми! ви већ разумете… Тартарен из Тараскона предпостављаше чврсту земљу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер мора вам се још рећи, да је у нашем јунаку било две различне природе. „Ја осећам два човека у себи” рекао је незнам који то Црквени Отац. То би право рекао о Тартарену… Велики Тарасконац, — наши су то читаоци могли опазити — носио је у себи душу Дон Кихотову, исте витешке полете, исти херојски идеал, исту манитост за романтичним и великим; али, на несрећу он не имађаше тело славнога хидалга, то коштуњаво, мршаво тело, то тек привидно тело, на које стварни живот имађаше тако мало утицаја, кадро да проведе двадесет ноћи не откопчавајући свој оклоп, и четрдесет осам часова о шаци пиринча… Тартареново тело беше на против, једна делија од тела, врло угојено, врло тешко, врло осетљиво, врло разнежено, врло размажено, кењаво, пуно грађанске облапорности и домаћих прохтева, трбушасто и кратко тело на ножицама бесмртног Санча Пансе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дон Кихот и Санчо Панса у истом човеку! Можете мислити какав су рђав живот морали ту они проводити! колике борбе! колики раздори! О краснога дијалога што би га ту написао Лукијан или Сен-Евремонд, дијалог између два Тартарена, Тартарена-Кихота и Тартарена-Санча! Тартарен-Кихот који се заноси читајући приче Густава Емарда и који би повикао: „Ја одлазим!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Тартарен-Санчо који мисли само на своје реуматизме, и који вели: „Ја остајем.”&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}{{gap}}''Тартарен-Кихот, занесен''&lt;br /&gt;
{{gap}}Обаспи се славом, Тартарене.&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}{{gap}}''Тартарен-Санчо, врло миран''&lt;br /&gt;
{{gap}}Тартарене, навуци свој фланел.&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}{{gap}}''Тартарен-Кихот, све занесенији''&lt;br /&gt;
{{gap}}О дивне двоцевке! О мачеви, лазо-и, и индијанске сандале.&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}{{gap}}''Тартарен-Санчо, све мирнији.''&lt;br /&gt;
{{gap}}О дивни постављени грудњаци! дивне топле наколенице! о прекрасне качкете са заушницама!&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}{{gap}}''Тартарен-Кихот, изван себе''&lt;br /&gt;
{{gap}}Секиру! дајте ми једну секиру!&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}{{gap}}''Тартарен-Санчо звонећи по газдарицу''&lt;br /&gt;
{{gap}}Жанета, моју чоколаду.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тада се појави Жанета са прекрасном чоколадом, топлом, пенушавом, мирисавом, и са сочном печеницом, што покреће на смех Тартарена-Санча, угушујући маните узвике Тартарена-Кихота.&lt;br /&gt;
{{gap}}И ето како је то могло бити да се Тартарен из Тараскона никад није макао из Тараскона.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 172—174.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>0qcrvxp24chfllmeuxyfajb8ey7u0g5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/1/VII</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61265</id>
    <revision>
      <id>145812</id>
      <parentid>144600</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:46:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145812</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7051" sha1="38logvmrqj8mdx03dhra6of6qhijjdj" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/1/VI|-{VI}-]]
| -{VII}-
| [[Тартарен Тарасконац/1/VIII|-{VIII}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{VII}-&lt;br /&gt;Европљани у Шанг-Хају — Велика трговина&lt;br /&gt;Татари — Може ли се Тартарен из Тараскона сматрати као лажов?? —&lt;br /&gt;Обмана.'''}}


{{gap}}Па ипак, једном је Тартарен требао да отпутује, да отпутује на један далеки пут.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три брата Гарцијо-Камис — и, Тарасконци настањени у Шанг-Хају, беху му понудили управу над једним од њихових тамошњих биро-а. Ето, овако што беше одиста живот какав је њему требао. Велика, знатна предузећа, читав народ помоћника, млађих, којима треба управљати, везе са Русијом, Персијом, азијском Турком, једном речју Велика Трговина.&lt;br /&gt;
{{gap}}У устима Тартареновим, та реч Велика Трговина показивала вам је неку особиту величину!…&lt;br /&gt;
{{gap}}Кућа Гарцијо-Камис имала је поред тога и то преимућство што се у њој дочекивале каткад и походе Татара. Тада би брзо затворили врата. Сви млађи прихватили би оружје, иставила би се конзулска застава, и дан! дан! кроз прозоре, на Татаре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није потребно ни да вам помињем с каквим је одушевљењем Тартарен Кихот скочио на ту понуду. На несрећу, Тартарену Санчу, не хваташе се тај глас ува, и како он беше јачи, ствар се није могла свршити. У вароши се о том много говорило. Хоће ли отићи? неће ли отићи? У опкладу да хоће, у опкладу неће. То је био читав догађај… На крају крајева, Тартарен не оде, али му ова прича донесе много части. Спремати се за Шанг-Хај или бити у њему, за Тараскон је то било толико исто. Тај силни говор о путу Тартареновом, свршио се најзад тиме да се просто сматрало да је се он с њега вратио, и у вече у клубу сва господа тражаху од њега обавештења о животу у Шанг-Хају, о обичајима, о клими, о опијуму, о Великој Трговини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тартарен, врло добро обавештен, давао је врло радо појединости које су му тражене, и што је најлепше! најзад, ни сам честити јунак не беше потпуно сигуран да ли није био у Шанг-Хају, тако да је, препричавајући већ по стоти пут о упаду Татара, морао најзад сасвим природно доћи на то да рекне: „Тада, ја наоружам своје помоћнике, истакнем конзулску заставу, и дан! дан! кроз прозоре, на Татаре.” Чујући то, сав би клуб уздрхтао.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Али онда, ваш је Тартарен био само један ужасан лажов.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не! по хиљаду пута не! Тартарен није био лажов…&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па ипак, он је морао врло лепо знати да није био у Шанг-Хају!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ех! без сумње; он је то знао. Само…&lt;br /&gt;
{{gap}}Само, чујте једном ово. Време је да се једном за свагда разумемо о том озлоглашеном имену лажова што су га северњаци дали јужњацима. Нема лажова на југу, ни у Марсељу као ни у Ниму, као ни у Тулузи, као ни у Тараскону. Човек с Југа не лаже, он се вара. Он не каже увек истину, али верује да је каже. Његова лаж, за њега није лаж, то је нека врста обмане....&lt;br /&gt;
{{gap}}Да, обмане!… И ако хоћете потпуно да ме разумете, отидите на Југ, па ћете видети. Видећете ту врашку земљу где сунце преображава све, и начини све већим од природе. Видећете те мале брежуљке провансалске, који нису већи од хумке Монмартра, а који ће вам изгледати горостасни, видећете квадратни Дом у Ниму — красна једна кутијица — који ће вам учинити велики као Богородичина црква. Видећете… Ах! једини лажов на Југу, ако га баш има, то је сунце… Све чега се оно такне, оно преувелича!… Шта је све била Спарта у доба своје највеће славе? Једно селанце… Шта је била Атина? Највише једно среско место… па ипак, у историји, оне нам се јављају као огромни градови. Ето шта је сунце од њих начинило…&lt;br /&gt;
{{gap}}Хоћете се ви чудити, после овога, што је то исто сунце, падајући на Тараскон, могло начинити од једног негдашњег капетана војне одеће, као што је Бравида, јуначког команданта Бравиду, од једне обичне репе баобаб, и од човека који је требао да иде у Шанг-Хај, човека који је тамо био.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 174—176.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>38logvmrqj8mdx03dhra6of6qhijjdj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/1/VIII</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61266</id>
    <revision>
      <id>145813</id>
      <parentid>144601</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:47:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145813</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10308" sha1="5d8ybtifkopp0ox0y4w5otaxqu7fnul" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/1/VII|-{VII}-]]
| -{VIII}-
| [[Тартарен Тарасконац/1/IX|-{IX}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{VIII}-&lt;br /&gt;Митенова менажерија — Један лав са Атласа у Тараскону — Страховити и свечани сусрет'''}}


{{gap}}И сада пошто смо показали Тартарена у његовим унутрашњем, приватном животу, пре но што га се слава чела (?) дотакла и увенчала вековним лавориком, сада пошто смо испричали овај херојски живот у једној скромној средини, његове радости, његове јаде, његове сањарије, његова надања, пожуримо се да стигнемо на знамените стране његових житија и чудни догађај коме је у част пало да пробуди полет овом јединственом створу Усудовом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је то једне вечери код пушкара Костекалде. Тартарен из Тараскона баш показиваше неколицини љубитеља руковање с пушком острагушом, које је тада била још у пуном јеку своје новине… Одједном се отворе врата, и један ловац качкета унезверен упаде у дућан, вичући: „Лав!.. лав!..” Опште запрепашћење, страх, узбуна, комешање. Тартарен испрси бајонет, Костекалда појури да затвори врата. Опколише ловца, навалише на њега питањима, и испитујући, ево шта чују: Митенова менажерија, враћајући се са бокерског вашара, решила се да се задржи који дан у Тараскону, и беше се већ наместила на пијаци пред замком, са својом читавом гомилом боа, морских змија, крокодила и једним прекрасним лавом атласким.&lt;br /&gt;
{{gap}}Један лав са атласких планина у Тараскону! Никада се, од како свет памти, тако што није доживело. Можете мислити, како се наши јуначки ловци качкета погледаху поносито! каква озареност на њиховим мушким лицима, и у сваком кутићу Костекалдиног дућана, па тек она мушка руковања, измењена тајанствено, ћутећи. Узбуђење је било тако велико, тако неочекивано, да нико није знао једне речи да рече…&lt;br /&gt;
{{gap}}Чак ни Тартарен. Блед и уздрхтао, још са острагушом у рукама, стојаше он замишљен пред тезгом Костекалдином. Лав са Атласа, ту, сасвим близу, на два корака. Лав! што ће рећи, најуначнија (?) и најкрвожеднија животиња, краљ звериња, дивљач његових снова, једна од првих личности из идеалне трупе што му представљаше тако дивних драма у његовој уобразиљи… Један од ''њих''!&lt;br /&gt;
{{gap}}Лав, хиљаду громова!!…&lt;br /&gt;
{{gap}}И то још са Атласа!!! То већ беше више но што је велики Тартарен могао поднети…&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном бујица крви удари му у лице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Очи му се успламтеше. Грчевитим покретом баци он себи острагушу на раме, и окренувши се јуначком команданту Бравиди, негдашњем капетану војне одеће, рече му громовитим гласом: „Напред, да видимо, команданте.”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Е! да… да… А моја пушка! Ви однесте моју острагушу!… усуди се плашљиво обазриви Костекалда; али Тартарен већ беше заишао за улицу, и за њим, у корак, сви ловци качкета, поносито ступајући.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад стигоше у менажерију, беше се већ искупио силан свет. Тараскон, јуначки сој, али тако већ дуго лишен узбудљивих призора беше навалио на бараку Митенову и освојио је на јуриш. С тога и дебела госпођа Митенова беше врло задовољна… У свом кабилском костиму, с голим рукама до рамена, гвозденим гривнама на рукама, држећи у једној руци бич, у другој живо и ако већ очупано пиле, високопоштована госпа, представљаше, са пуно части, Тарасконцима, домаћина бараке, и како је она имала ''дупле мишиће'', то је и њен успех био скоро исто тако велики као и њених питомаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Упад Тартаренов, с пушком о рамену, следи све.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви ти ти (?) честити Тарасконци, који се са свим спокојно шетаху пред кавезима, без оружја, без зазирања, без и најмање помисли на опасност, одједном, врло природно, пренуше у страху, кад видеше свога великог Тартарена где улази у бараку са својом страховитом ратном опремом. Имало се нечег дакле плашити, кад он, овај јунак… И у трену ока, све се пред кавезом рашчисти. Деца се развикаше у страху, госпође погледаше на врата. Апотекар Безикет искраде се, говорећи да иде по своју пушку…&lt;br /&gt;
{{gap}}Па ипак мало по мало, херојско држање Тартареново умири другове. Потпуно миран, уздигнута чела неустрашими Тарасконац прође лагано свом бараком, и не заустави се пред кадом са морском змијом, погледа презривим погледом дугачки ковчег пун струготина у коме је боа варило своје пресно пиле, и најзад стаде пред кавезом лавовим.&lt;br /&gt;
{{gap}}Страховит и свечан сусрет! лав тарасконски и лав атласки очи у очи… С једне стране, Тартарен, испрсио се, у својој достојанственој озбиљној позитури, обе руке наслонио на пушку; с друге, лав, горостасни лав, истегао се у слами, жмиркајући, са својим тупим лицем, са својом жутом, обраслом њушком, подупртом предњим шапама… Обоје беху мирни, и посматраху се.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чудна ствар! Било да га је расрдила острагуша, било да је нањушио једног непријатеља свога рода, лав, који је Тарасконце дотле посматрао са неким достојанственим презирањем, зевајући им у лице свима, лав одједном плану гњевом. Прво увуче ноздрве, промумла потмуло, раздвоји своје канџе, истеже своје шапе; затим се диже, исправи главу, затресе гривом, и разјапивши своју грдну чељуст према Тартарену зарика страховито.&lt;br /&gt;
{{gap}}Врисак од ужаса одговори му. Тараскон, као без главе, наже на врата. Сви, жене, деца, носачи, ловци качкета, и сам јуначки командант Бравида… Само, Тартарен из Тараскона не помиче се… Он беше ту, пред кавезом, непомичан као стена и одлучан, са муњом у очима и оном страховитом напућеношћу коју је цела варош знала… Један тренутак после, када се ловци качкета, охрабрењени мало његовим држањем и сигурношћу пречага на кавезу, приближише своме вођи, чуше како прогунђа, посматрајући, лава: „Да, да то је лов.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Тога дана Тартарен из Тараскона о томе непроговори више.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 176—179.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>5d8ybtifkopp0ox0y4w5otaxqu7fnul</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/1/IX</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61267</id>
    <revision>
      <id>145814</id>
      <parentid>144602</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:47:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145814</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8107" sha1="i0oehsm936y4m0p6dh9hehz6x3m87an" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/1/VIII|-{VIII}-]]
| -{IX}-
| [[Тартарен Тарасконац/1/X|-{X}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{IX}-&lt;br /&gt;Чудновата дејства обмане.'''}}


{{gap}}Тога дана Тартарен од Тараскона о томе не проговори више; али злосрећник беше већ и сувише казао…&lt;br /&gt;
{{gap}}Сутра дан у вароши се говорило само о скором одласку Тартареновом у Алжир и лову на лавове. Сви сте ви, драги читаоци, сведоци да честити човек није о томе ни речи пустио; али знате, обмана…&lt;br /&gt;
{{gap}}Укратко, сав је Тараскон говорио само о Тартареновом одласку.&lt;br /&gt;
{{gap}}На шеталишту, у клубу, код Костекалде, људи предусретаху један другог с преплашеним лицем :&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дакле, знате шта је ново, ваљда?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дакле, шта то!… одлазак Тартаренов, ваљда?&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер ваља вам рећи да се у Тараскону све реченице почињу са ''дакле'' и свршавају са ''ваљда;'' дакле тога дана, више него свих осталих, ''ваљда'' и ''дакле'' одјекиваху да су се прозори тресли.&lt;br /&gt;
{{gap}}Најизненађенији човек у вароши, на тај глас о своме путовању у Африку, беше Тартарен. Ето што вам је таштина! У место да просто одговори да не путује, да никад није имао намеру да путује, сиромах Тартарен — кад му први пут споменуше о путовању — поче мало као околишећи: „Хе!… хе!… може бити… не кажем баш.” Други пут, помирен мало више с том мишљу, одговори: „То је вероватно”. Трећи пут: „То је извесно!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Најзад, у вече, у клубу и код Костекалдиних, занесен пуншем с јајима, усклицима и одобравањима, бљеском осветљења, опијен успехом који је у вароши пожела (?) објава о његовом одласку, злосрећник одлучно изјави, да је сит качкете и да ће ускоро поћи у потеру за великим атласким лавовима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Громогласно ура прихвати ову изјаву. Ту дође нов пунш с јајима, руковање, грљење и серенада при буктињама до поноћи пред кућицом баобабовом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но Тартарен-Санчо не беше задовољан! Та помисао на путовање у Африку и лов на лава пролазила га је језом још унапред; и, вративши се кући, док је почасна серенада одјекивала испод његових прозора, он начини Тартарену-Кихоту једну страховиту сцену, назвавши га луцкастим, занесењаком, малоумним, троструком будалом, излажући му потанко све несреће које га очекују на том походу: бродоломе, реуматизам, врућицу, срдобољу, црну кугу, елефантијазис и остало…&lt;br /&gt;
{{gap}}Залуду се Тартарен-Кихот преклињао да неће чинити будалаштине, да ће се добро утоплити, да ће понети све што је потребно, Тартарен-Санчо није хтео ништа да чује. Јадни човек већ гледаше себе рашчупана од лавова, прогутана пустињским песком као оно некад Камбиз, те други Тартарен једва успе да га мало умири објашњавајући му да то не мора бити баш одмах, да га ништа не гони и да на крају крајева они још нису отпутовали.&lt;br /&gt;
{{gap}}Заиста, и сувише је јасно да се у овакав поход не полази тек онако, без главе. До ђавола! ваља знати куда се путује, а не полазити као птица…&lt;br /&gt;
{{gap}}Пре свега, Тарасконац је хтео да прочита записе великих афричких путника, извештаје Монго-Парка, Каје-а, Доктора Ливингстона, Анри Диверјера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из њих виде да се ти неустрашими путници, пре но што су навукли своје сандале за далеке путеве, беху из раније спремали да поднесу глад, жеђ, дуги ход без одмора, оскудице од сваке руке. Тартарен хтеде да ради као и они, па је због путовања од тога дана јео само ''попару.'' — То што у Тараскону зову ''попара'', је неколико крижака хлеба потопљених у врелу воду, с једним ченом бела лука, с мало мајкине душице и листићем лорбера. — Као што видите, начин живота беше строг и можете мислити како је јадни Санчо начинио кисело лице…&lt;br /&gt;
{{gap}}Привикавању на попару Тартарен од Тараскона придружи и друге мудре навике. Тако, да би се навикнуо на дуги ход, он примора себе да сваког јутра седам, осам пута узастопце обиђе варош, идући час убрзаним, час гимнастичким кораком, с лактовима припијеним уз тело и са два мала бела шљунка у устима по античкој моди.&lt;br /&gt;
{{gap}}За тим, да би се навикнуо на ноћну свежину, на маглу, на росу, силазио би сваке вечери у своју башту и ту остајао до десет и једанаест сахата, сȃм с пушком, у заседи иза баобаба.&lt;br /&gt;
{{gap}}Најзад, докле год менажерија Митенова беше у Тараскону, ловци качкета, који би се дуже задржали код Костекалде, могли су, пролазећи преко трга пред замком, видети неку тајанствену прилику где иза бараке хода уздуж и попреко.&lt;br /&gt;
{{gap}}То беше Тартарен, који се навикаваше да не дршћући слуша лавовску рику у мрачној ноћи.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 179—181.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>i0oehsm936y4m0p6dh9hehz6x3m87an</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/1/X</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61268</id>
    <revision>
      <id>145815</id>
      <parentid>144603</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:47:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145815</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4641" sha1="0a3grkc1wgkbau36zmk7rgac0la2aq5" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/1/IX|-{IX}-]]
| -{X}-
| [[Тартарен Тарасконац/1/XI|-{XI}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{X}-&lt;br /&gt;Пре поласка'''}}


{{gap}}Док се Тартарен тако заносио свакојаким херојским навикама, Тараскон не скидаше очију с њега; све се сада занимаше само њиме. Лов на качкете бедно преживљаваше, романсе замукоше, у Безикетовој апотеци, клавир је чамео под својом зеленом навлаком, и шпанске муве сушаху се озго, отегнувши папке горе… Тартаренов поход беше зауставио све.&lt;br /&gt;
{{gap}}Требало је видети успех Тараскончев у салонима. За њега се отимаху, свађаху, позајмљиваху га, отрзаху га једни од других. Није било веће части за госпође него ли отићи с Тартареном под руку у Митенову менажерију, и саслушати пред лавовим кавезом објашњење, како се поступа при ловљењу овог великог звериња, где треба гађати, на колико корака, да ли су несрећни случајеви чести, ит.д., ит.д.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тартарен је давао сва објашњења која су му тражена. Он беше читао Жила Жерарда и знађаше лов на лавове у прсте, као да је био у њему. А и говорио је о тим стварима с великом речитошћу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али где је био најлепши, то је вечером о вечери код председника Лаведеца или јуначког команданта Бравиде, негдашњег капетана војне одеће, када се донесе кафа, и када, пошто се све столице привуку, навале на њега да говори о своме будућем лову…&lt;br /&gt;
{{gap}}Тада с лактом на чаршаву и носем у својој кафи, јунак би узбуђеним гласом причао све опасности што га чекаху тамо доле, у Африци. Говорио је о дугим, ноћним бусијама без месечине, о кужним баруштинама, рекама отрованим лишћем олеандровим, о снеговима, жестоким сунчаним припекама, скорпијама, кишама од скакаваца; говорио је и о начину живота и навикама великих лавова атласких, њиховом начину борења, њиховој горостасној снази и њиховој крвожедности у време парења..&lt;br /&gt;
{{gap}}Затим, распаљујући се својом рођеном причом, дигао би се од стола, разџилитао би се посред трпезарије, и подражавајући рици лавовој, треску карабинке, дан! дан!, звиждању праскавог куршума фт! фт! млаташе, урлаше, обараше столице…&lt;br /&gt;
{{gap}}Око стола све пребледело. Људи се погледаху вртећи главом, госпође, са запрепашћеним узвицима, у страху затвараху очи, старци ратоборно витлаху својим дугим штаповима, а у соби поред ове, мали дечаци, отпраћени још за рана у постељу, тргнути иза сна риком и пуцњима, грдно се поплашише и тражаху свећу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, Тартарен се још никако не крену на пут.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 310—311.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>0a3grkc1wgkbau36zmk7rgac0la2aq5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/1/XI</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61269</id>
    <revision>
      <id>145816</id>
      <parentid>144604</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:47:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145816</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7311" sha1="nnl42zu9hsynkxn4yjcr1rcy2xn3lsq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/1/X|-{X}-]]
| -{XI}-
| [[Тартарен Тарасконац/1/XII|-{XII}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{XI}-&lt;br /&gt;С мачевима, господо, на среду, с мачевима, а не с чиодама.'''}}


{{gap}}Да ли је он доиста имао намеру да отпутује?… Питање врло тугаљиво, и на које би повесничару Тартареновом било врло мучно да одговори.&lt;br /&gt;
{{gap}}Па ипак ето, већ је више од три месеца како је Мите нова менажерија оставила Тараскон, и хајкач лавова још се не миче… Најзад, можда је безазлени херој, заслепљен новом обманом, увртео себи у главу да је био у Алжиру. Можда је услед силног причања о својим будућим лововима уобразио да их је већ прошао, исто онако безазлено и искрено као што је у себи уобразио да је истицао конзулску заставу и пуцао на Татаре, дан! дан! у Шанг-Хају.&lt;br /&gt;
{{gap}}На несрећу, ако је и овог пута Тартарен из Тараскона био жртва обмане, Тарасконци не беху. Кад после три месеца ишчекивања, видеше да афрички ловац не сагради још ни један путнички ковчег, почеше гунђати:&lt;br /&gt;
{{gap}}— То ће бити као оно са Шанг-Хајем! говорио је Костекалда смешећи се. И пакосна реч пушкарева преврну сву варош, јер нико више не вероваше Тартарену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жутокљуни зврндови, кукавице, људи као Безикет, који би утекли од миша и који не смедоше пушку да испале а да не зажмуре, ти баш беху најнемилосрднији. У клубу, на улици, они пресретаху јадног Тартарена лупешки и подсмешљиво.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па дакле, кад мислите на пут?&lt;br /&gt;
{{gap}}У Костекалдином дућану његов је суд престао. Ловци качкета не признаваху свога поглавицу!&lt;br /&gt;
{{gap}}Па онда се ту уплетоше још заједљиве песмице. Председник Лаведец, који је у својим доконим часовима радо друговао с музом провансалском, састави на народном јужњачком наречју једну песму која имађаше много успеха. У њој се говорило о неком великом ловцу, који се звао господин Жерве, чија је страховита пушка требала да истреби, до последњег, све лавове афричке. На пакост, та је врашка пушка била чудног склопа: ''је пуњена, и никада није опалила''.&lt;br /&gt;
{{gap}}Никада није опалила! ви разумете алузију…&lt;br /&gt;
{{gap}}И у магновењу, ова песма поста популарна; и када би Тартарен пролазио, носачи са кеја, мали чистачи обуће испред његових врата, певали су у хору:

{{gap}}{{gap}}{{gap}}О, та пушка господин-Жервеја&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}{{gap}}Вечито се пуни, вечито се пуни&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}{{gap}}О, та пушка господин-Жервеја&lt;br /&gt;
{{gap}}{{gap}}{{gap}}Вечито се пуни, никад не опали.

{{gap}}Само се то певало, због дуплих мишића, издаље.&lt;br /&gt;
{{gap}}О колебљиве наклоности тарасконске!…&lt;br /&gt;
{{gap}}Што се тиче Тартарена, велик човек се правио да ништа не види, да ништа не чује; али, у ствари тај потајни мали рат, са својим подмуклим и отровним жаокама, жалостио га је много; осећао је како му се Тараскон исклиза из руку, како народна наклоност прелази другима, и то га је страховито пекло.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ах! топла чинијо популарности, красно је засести пред тобом, али тешко ономе на кога се ти излијеш!…&lt;br /&gt;
{{gap}}У пркос својој патњи, Тартарен се смешио и мирно проводио свој стари живот, као да ништа није ни било.&lt;br /&gt;
{{gap}}Па ипак покадшто, ова привидна весела безбрижност, коју је он из поноса накалемио на своме лицу, нестала би одједном. Тада у место смеја видео се гнев и бол.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако кад једно јутро мали чистачи обуће запеваше „''О, та пушка господин-Жервеја'',” гласови тих несрећника доспеше до собе јаднога хероја који се баш бријао пред огледалом. (Тартарен је носио пуну своју браду, али како је она напредовала врло бујно, морао је равнити и дотеривати.)&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном, прозор се отвори с треском, и Тартарен се појави у кошуљи, с повезачом на глави, умазан својим белим сапуном, машући својим бријачем и својом сапуњавом кутијом и вичући громовито:&lt;br /&gt;
{{gap}}— С мачевима, господо, на среду, с мачевима!… А не с чиодама!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дивне речи, достојне спомена историјског, само једино, жали Боже, што беху управљене овој ситној дерлади, који не беху већи од својих сандучића за чишћење обуће, а већ делије, да ни мача у рукама не окрену.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 311—313.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>nnl42zu9hsynkxn4yjcr1rcy2xn3lsq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/1/XII</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61272</id>
    <revision>
      <id>145817</id>
      <parentid>144605</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:47:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145817</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5240" sha1="53pprjwxx33o785s4fxs3jqg6jhhjb6" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/1/XI|-{XI}-]]
| -{XII}-
| [[Тартарен Тарасконац/1/XIII|-{XIII}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{XII}-&lt;br /&gt;О ономе што би речено у кућици баобабовој'''}}


{{gap}}У сред опште превртљивости, једино још војска не беше изневерила Тартарена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јуначки командант Бравида, негдашњи капетан војне одеће, указивао му је и даље старо поштовање: „То је ђида!” говорио је он и сад још непрестано, а то тврђење командантово, ја бар мислим, није вредело мање од тврђења каквога апотекара Безикета… Ниједном јуначки командант не беше начинио алузију на пут у Африку; па ипак, кад општа граја преврши меру, он се реши да проговори.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једне вечери, несрећни Тартарен седео је тако сам у своме кабинету, удубљен у своје тужне мисли, кад се на вратима указа командант, уозбиљен, у црним рукавицама, закопчан до грла.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Тартарене, проговори негдашњи капетан, с неком достајанственошћу, Тартарене, треба поћи! И његова озбиљна фигура уоквирена у вратима остаде непомична, — неумитна и достојанствена као дужност.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све што беше у томе „Тартарене, треба поћи!” Тартарен из Тараскона разумеде.&lt;br /&gt;
{{gap}}Блед као крпа, он се диже, погледа око себе тронутим погледом овај дивни кабинет, затворен са свих страна, пун неке пријатне топлоте и зрака, своју широку наслоњачу, тако угодну, своје књиге, свој простирач, велике беле завесе на својим прозорима, иза којих се лелујаше вито грање баштице баобабове; затим пришавши јуначком команданту, узе му руку, стеже је силно, и гласом у коме се котрљаху сузе, али још са стојичком мирноћом, рече му „Ја ћу поћи, Бравида!”&lt;br /&gt;
{{gap}}И он пође као што беше рекао. Само не још одмах… требало му је времена да се спреми.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пре свега наручи код Бомбарда два велика ковчега бакром окована, са дугом једном плочом на којој је био овај натпис:

{{Центар|'''ТАРТАРЕН ИЗ ТАРАСКОНА'''&lt;br /&gt;оружни ковчег}}

{{gap}}Окивање и бакрорез заузеше много времена. Он поручи још код Таставена један прекрасан албум у коме ће писати свој дневник, своје утиске; јер најзад покрај свег лова на лава, човек опет не може на путу не мислити.&lt;br /&gt;
{{gap}}За тим поручи из Марсеља читав један товар конзерва намењених за исхрану на далеком путу, пемикана у комадима за справљање чорбе, један мали војнички чадор новог модела који се разапиње и склапа у минуту, морнарске чизме, два кишобрана, кишни огртач, плаве наочари ради предохране од окобоље. Најзад му апотекар Безикет удеси још једну малу апотеку, набијену мелемима, арником, камфором, мирисавим сирћетом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јадни Тартарен! све што је ово чинио, то није било себе ради; али он се сиромах надао да ће оволиком смотреношћу и нежним обзирима утишати јарост Тартарена-Санча, који се, од како пут за Африку поста свршена ствар, не смири ни дању ни ноћу.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 313—315.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>53pprjwxx33o785s4fxs3jqg6jhhjb6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/1/XIII</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61275</id>
    <revision>
      <id>145818</id>
      <parentid>144606</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:48:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145818</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9446" sha1="jn75344u336cqhwhaa4jb51eal4s1jm" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/1/XII|-{XII}-]]
| -{XIII}-
| [[Тартарен Тарасконац/1/XIV|-{XIV}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{XIII}-&lt;br /&gt;Полазак'''}}


{{gap}}Најзад дође и тај свечани дан, велики дан.&lt;br /&gt;
{{gap}}Од ране зоре, сав Тараскон беше се већ подигао, закрчивши пут авињонски и све прилазе кућици баобабовој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свет се начичкао по прозорима, по крововима, по дрвећу, лађари са Роне, носачи, чистачи обуће, грађани, мајстори, ткаље, раднице из свиларе, клуб, једном речи цела варош; па онда и људи из Бокера који беху прешли мост, вртари из околине, двоколице са својим великим арњевима, виноградари на својим красним мазгама, окићеним пантљикама, врвцама, прапорцима, свакојако испреплетаним тракама звонцадма, па још, овде онде и лепе девојке арлеске, са својим плавим тракама око главе, дојахале за леђима својих драгана, на малим коњицима камаргским.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сва се та светина гураше муваше тамо и овамо пред вратима Тартареновим, овог доброг Тартарена, који полази у хајку на лавове од ''Турака''.&lt;br /&gt;
{{gap}}За Тараскон: Алжир, Африка, Грчка, Персија, Турска, све то сачињава грдну једну земљу, врло неопредељену, тајанствену, скоро митолошку, и то се зове ''Турци''.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кроз сву ту гужву и галаму, устумарали се на све стране ловци качкета, поносити славом свога поглавице, и скоро просипајући лаворике својим пролазом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пред баобабовом кућицом двоје велике двоколице. С времена на време, врата се отвараху, показујући за собом нека лица која се достојанствено шетаху по малој башти. Људи изношаху путничке ковчеге, сандуке, торбе, и трпаху их у кола.&lt;br /&gt;
{{gap}}При сваком новом дењку свет би уздрхтао. Помињали су ствари гласно: „Ово је чадор…” „Ово су конзерве… апотека… оружни ковчези…” А ловци качкета даваху објашњења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном, око десет часова, начини се у светини грдно комешање. Баштена врата обрнуше се на шаркама силно.&lt;br /&gt;
{{gap}}— То је он!… то је он! викало се.&lt;br /&gt;
{{gap}}То беше он.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се он појави на прагу, два запрепашћена узвика испадоше из гомиле.&lt;br /&gt;
{{gap}}— То је ''Турчин!''…&lt;br /&gt;
{{gap}}— Има наочари!&lt;br /&gt;
{{gap}}Тартарен из Тараскона доиста је мислио да мора, кад већ иде у Алжир, да узме и ношиво алжирско. Широке нагушене чакшире од беле тканине, мали тесни грудњак с металним дугметима, широки црвени појас око стомака, врат го, високо, обријано чело, на глави горостасни фес с дугом плавом кићанком… Па онда две тешке пушке, на сваком рамену по једна, велики ловачки нож за појасом, на трбуху фишеклија, о бедрима револвер, што се климата у својој кожној кеси. То је све…&lt;br /&gt;
{{gap}}Ах! опростите, заборавио сам наочари, грдан један пар плавих наочара, које овде беху добро дошле да ублаже оно мало одвећ дивљег у слици нашег јунака!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Живео Тартарен!.. живео Тартарен! разјапи народ. Велики се човек насмеши, али не отпоздрави, због својих пушака, које га грдно притискиваху. У осталом он је сад већ и био начисто с тим колико треба рачунати на наклоност народну… Можда је у души својој чак и проклињао своје грозне земљаке који га нагонише да отпутује, да остави своју красну кућицу, с белим зидовима и зеленим прозорима… Али то се није видело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Миран и поносит, и ако прилично блед, он изиђе на средину улице, погледа своје двоколице и видећи да је све у своме реду, одважно се крену ка станици, не обрнув ни једном главе према кућици баобабовој. За њим ступаху јуначки командант Бравида, негдашњи капетан војне одеће, председник Лаведец, па пушкар Костекалда и сви ловци качкета, па двоколице, па народ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пред железничком станицом, дочека га шеф станични, — стара једна делија африканска из 1830, који му неколико пута ватрено стиште руку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Брзи воз из Париза за Марсељ не беше још стигао. Тартарен и његов штаб уђоше у чекаоницу. Да би избегао гунгулу, шеф станице нареди да се за њима врата затворе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Читав четврт часа Тартарен се шетао уздуж и попреко чекаоницом, опкољен ловцима качкета. Говорио им је о своме путу, своме лову, обећавајући да им пошље кожа од звериња. И ловци се уписиваху у његов бележник за једну кожу као за једну игру на забави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Миран и благ као Сократ у тренутку када ће да испије кукуту, неустрашими Тарасконац имао је по једну реч за свакога, по један осмејак за све. Говорио је просто, врло благо и умиљато; изгледало је као да је хтео пре свога поласка да за собом на све стране проспе дирљивих чари и пријатности, тронутости и жаљења, лепих сећања. Слушајући овако свога поглавицу, сви ловци качкета имађаху сузе у очима, неки чак и грижу савести, као председник Лаведец и апотекар Безикет.&lt;br /&gt;
{{gap}}Радници и послужитељи станични плакаху у ћошковима. Напољу народ извириваше кроз решетке на вратима, и викаше: „Живео Тартарен!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Најзад и звоно зазвони. Прво потмуло тутњање па онда страховити писак затресе сводове… У кола! у кола!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Збогом, Тартарене!.. збогом, Тартарене!..&lt;br /&gt;
{{gap}}— Збогом, сви!.. промумла велики човек, и на образима јуначког команданта Бравиде он пољуби свој мили Тараскон.&lt;br /&gt;
{{gap}}Затим полете на пругу и попе се у вагон, пун Парижанака, које премреше од страха, кад им се појави овај чудан човек са толиким карабинкама и револверима.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 313—318.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>jn75344u336cqhwhaa4jb51eal4s1jm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/1/XIV</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61276</id>
    <revision>
      <id>145819</id>
      <parentid>144607</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:48:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145819</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9358" sha1="fe3op7hn172nuoe7l5a176hr4terqfg" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/1/XIII|-{XIII}-]]
| -{XIV}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/I|Други део]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{XIV}-&lt;br /&gt;Марсељско пристаниште. — У лађу! у лађу!'''}}


{{gap}}Првог децембра 186…, у подне, једног лепог зимњег дана провансалског, ведрог, светлог, сјајног, Марсељци, запрепашћени, видеше да им у главну улицу Канебјеру, упаде један ''Турчин'', ох! али какав ''Турчин''… Никада они још таквога видели нису, а међу тим признаћете, да их у Марсељу тек има не мало, ''Турака''.&lt;br /&gt;
{{gap}}Турчин, о коме је реч, — зар је потребно да вам то кажем? — био је Тартарен, велики Тартарен из Тараскона, који се упутио дуж пристаништа, праћен својим оружним ковчезима, својом апотеком, својим конзервама, да стигне на пристаниште бродарског друштва Туашовог и на лађу ''Зуав'', која је требала да га превезе тамо доле, у Алжир.&lt;br /&gt;
{{gap}}Још пуних ушију хвале и славе тарасконске, опијен плавим небом провансалским, мирисом мора, Тартарен, озарен, корачаше с пушкама о рамену, уздигнуте главе, посматрајући на све очи дивно ово пристаниште марсељско, кога сад гледа први пут и које га је занело… Јадни човек мишљаше да сања. Чинило му се да се зове Синбад Морепловац, и да лута по каквој од оних фантастичних вароши какве су у ''Хиљаду и једној ноћи''.&lt;br /&gt;
{{gap}}Далеко, докле око догледа, читава гора од катарки, ветрилских мотака, које се укрстиле у свима правцима. Заставе свих земаља, руске, грчке, шведске, туниске, американске… Бродови изравњени с пристаништем, предње катарке с кљуна искочиле поврх високе обале као редови бајонета. Испод њих најаде, богиње, богородице, и друге извајане и обојадисане слике у дрвету које дају име броду, све то потопљено, прогутано, запљускивано морском водом, која се слива, цури и плесниви својом алгом… Овде онде, између бродова, по какав комад морске површине, као блистава таласаста свила умрљана зејтином… У шуми од катарки, читави облаци галебова, који шарају дивним пегама плаво небо, морнарски момци који се дозивају на свима језицима.&lt;br /&gt;
{{gap}}На обали, усред зелених, густих, поцрнелих олука што теку зејтином и содом из сапунџиница, читав народ царинара, комисионара, носача са њиховим ''богејима'', малим двоколицама у којима су упрегнути коњићи корзикански.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоваришта свакојаких, чудних одела, задимљене бараке у којима морнари кувају свој оброк, продавци лула, продавци мајмуна, папагаја, конопаца, платна за једрила, Бог те пита каквих старудија и дрангулија, где можеш видети старих топова, великих позлаћених фењера, старих чекрка и ланаца, старих безубих котви, старих једека, старих колутова за чекрк, старих дозивала са брода; морнарских дурбина из доба морепловаца Жана Барта и Дигеј Труена. Продавaчице шкољака и острица чучиле и развикале се поред своје робе. Морнари, пролазе са својим катрањавим судовима, лонцима што се пуше, великим котарицама, пуним морских паукова, које испирају у чистој беличастој води.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год се окренеш, читав вашар робе од сваке руке: свила, руде, дрвена грађа, оловне шипке, чоја, шећер, рошчићи, уљевита репица, слатко дрвце, шећерна трска. Измешан Исток и Запад. Велике гомиле холандског сира, које Ђеновљанке бојадишу својим рукама црвено.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тамо доле житно пристаниште. Носачи преко високих скела истоварују на обалу своје џакове. Пшеница, као златни поточић излива се у сред прашљивог плавог дима што се са хрпе подиже. Људи у црвеним фесовима веју је одмах великим решетима и натоварују на кола, која одлазе, праћена поворком жена и деце с метлицама и корпама за плеву… Даље опет, басен за оправљање бродова, велике бродове наваљене на бок опаљују шибљем да их очисте од морске траве, једрилске мотке потопљене им у води, мирис смоле, несносна лупа дунђера што облажу корито лађа великим бакреним плочама, да оглувиш.&lt;br /&gt;
{{gap}}Покадшто, између катарки, у магли какав комадић ведрога неба. Тада би Тартарен видео улаз у пристаниште, велико комешање бродова што долазе и одлазе; једну енглеску фрегату што полази за Малту, нагиздану и умивену, с официрима у жутим рукавицама, или велики брик марсељски који се креће из пристаништа уз велику вику и псовку, и напред на челу, дебелог једног капетана у реденготу и свиленом шеширу, који командује маневар на своме провансалском наречју. Лађе што одлазе летећи, са свима једрилима разапетим. Друге опет тамо, у даљини, приближују се лагано, и при светлости сунца, као да плове ваздухом.&lt;br /&gt;
{{gap}}И затим непрестано страховита једна лупњава, зврјање, тутњање кола, вика морнара што разапињу једрила „по̂-ди̏жи!”, псовка, песма, звиждање парних лађа, добоши и трубе са тврђаве Светог-Јована, тврђаве Светог-Николе, звона са Мајорке, Акула и Светог-Виктора; и преко свега тог ветар, провансалски мистрал, који хвата сву ту хуку, сву ту ларму, носи је, покреће, потреса, смеша са својим гласом и од тога начини музику, раздрагану, бесну, дивљу, херојску као велика свирка фанфара што обзнањује полазак, свирка што ти креће жељу да пођеш, да одеш далеко, да полетиш.&lt;br /&gt;
{{gap}}Уз звук ове дивне свирке кренуо се неустрашими Тартарен из Тараскона у земљу лавова!…
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 318—320.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>fe3op7hn172nuoe7l5a176hr4terqfg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/2/I</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61379</id>
    <revision>
      <id>145820</id>
      <parentid>144892</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:48:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145820</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7680" sha1="293n45qh0tcpw5j3xqjiybr0mv1dioq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/1/XIV|Први део]]
| -{I}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/II|-{II}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''ДРУГИ ДЕО'''&lt;br /&gt;Међу Турцима}}

{{Центар|'''-{I}-&lt;br /&gt;Преко мора — Пет положаја феса Тартареновог — Вече трећега дана — Помагајте.'''}}


{{gap}}Желео бих, драги читаоци, да сам сликар и то велики сликар, да бих вам пред очи изнео, у поглављу овог другог дела, разне положаје што их је доживео фес Тартарена из Тараскона за ова три дана преласка на броду ''Зуаву'', измеђ Француске и Алжира.&lt;br /&gt;
{{gap}}Показао бих вам га пре свега при поласку, на мосту пред бродом, у свем његовом херојству и достојанствености, као ореол на овој дивној тарасконској глави. Показао бих вам га затим при изласку из пристаништа, када се ''Зуав'' почне ковитлати на таласима: показао бих вам га уздрхталог и запрепашћеног, и већ у првим предосећањима свога страдања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Затим, у лионском заливу, у колико се одмиче на пучину, и у колико море постаје суровије, показао бих вам га као жртву буре, усправљеног и запрепашћеног на глави несрећног јунака, са његовом великом плавом вуненом кићанком што се костреши кроз маглу и вијар морски… Четврти положај. Шест часова у вече, према корзиканским обалама. Несрећни фес нагнуо се преко ограде и врло плачевно гледа доле у море… — Најзад, пети и последњи положај, у дну тесне кабине, у малој постељи што личи на фијоку орманску, нешто без лица и обличја, јадно и жалосно, укотурило се и јечи на узглавнику. То је фес, онај поносити и јуначки фес при поласку с пристаништа, спао сада на најјаднији облик спаваће капице и набијен до ушију на глави бледога болесника што се грчи и превија на постељи кабинској.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ах! кад би Тарасконци могли видети свог великог Тартарена уклупчаног у његовој бедној фијоци, под суморном тамно-бледом светлошћу што пада са прозорчића кабинских, и усред овог несносног задаха кујне и овлаженог дрвета, неносне, отужне воње лађине; кад би га чули како закркља при сваком удару точка, како сваки пет минута тражи теј и својим разнеженим детињским гласом псује момка, како би се Тарасконци кајали што су га нагонили да отпутује… На моју реч историчарску! у каквом је стању био јадни ''Турчин'', да се човек заплаче. Како га је зло одједном снашло злосрећник не имађаше храбрости ни да отпусти свој појас алжирски, ни да се отараси свога оружног арсенала. Ловачки нож са дебелом дршком да му изломи груди, кожна кеса са револвером убијаше му ноге. И још поред свих мука, мумлања Тартарена-Санча, који не престајаше са својим кенкањем и псовком.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Глупаче, ако!… Рекао сам ја то теби лепо!… Ах! хтео си у Африку… Е па, ето ти! ето ти Африке!… Како ти се допада?&lt;br /&gt;
{{gap}}Што је било најужасније, то је, што је, из дубине своје кабине и својих јечања, несрећник лепо чуо путнике из великог салона како се смеју, једу, певају, играју карата. Друштво је на ''Зуаву'' било многобројно и весело. Официри што се враћаху својим пуковима, уметнице из ''Алказара'' у Марсељу, глумци, неки богати Мухамеданац који се враћаше са хаџилука из Меке, неки кнез црногорски, велика шаљивчина који подражаваше Равена и Жил Переса… Ниједно од њих немађаше морску болест, и њихово време пролазаше у шампањцу, с капетаном ''Зуава'', веселим једним дебељком марсељским, који беше код своје куће и у Марсељу и у Алжиру, и потпуно одговараше веселом имену Барбасу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тартарену из Тараскона било је криво на све ове несрећнике. Њихова веселост удвајаше његову муку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Најзад, трећега дана после подне, на броду се начини неко необично комешања [''-{sic}-''], које истрже нашег јунака из његовог дугог мртвила. Звоно на кљуну звоњаше. По крову се растрчале гломазне чизме морнарске.&lt;br /&gt;
{{gap}}— „Машина напред!… машина натраг!” викао је промукли глас капетана Барбасуа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Затим: Машина, стој!… Од једном нагло заустављање, један потрес, и све се смири… Само још брод што се тихо љуљаше с десна лево, као балон у ваздуху.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова чудна тишина уплаши Тарасконца…&lt;br /&gt;
{{gap}}— „Помагајте! потописмо се !…” завапи он страховитим гласом, и опоравивши се одједном као чудом, скочи са своје постељице, и наже са својим оружним арсеналом на кров.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 41—43.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>293n45qh0tcpw5j3xqjiybr0mv1dioq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/2/II</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61380</id>
    <revision>
      <id>145821</id>
      <parentid>144895</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:48:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145821</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7172" sha1="4bjn70m4qjf8dfz6eru6wdqf5y6fj9m" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/I|-{I}-]]
| -{II}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{II}-&lt;br /&gt;На оружје! на оружје!'''}}


{{gap}}Нису се топили, већ су приспели.&lt;br /&gt;
{{gap}}''Зуав'' је улазио у луку, дивљу луку са морем мрачним и дубоким, али тихим, суморним, скоро пустим. Према броду на једном брежуљку, бели Алжир са својим малим белим кућама што се стешњене једне уз друге спуштају према мору. Као прострто рубље праљино на медонском брежуљку. И над свим тим, са својим атлазним плаветнилом, ох! каквим плаветнилом!… велико небо алжирско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Славни Тартарен, повраћен мало из своје престрављености, посматраше ову слику, слушајући у исто доба с пуно пажње и поште црногорског кнеза, који му, стојећи ту уз њега, показиваше поједине крајеве града, Казбах, горњу варош, улицу Баб-Азун. Види се врло образован, овај кнез црногорски; зна чак, потанко, и Алжир, и врло тачно говори арапски. За то је Тартарен и наумио да развије с њим познанство… Одједном, дуж ограде на коју се беху наслонили, Тарасконац угледа читав ред дебелих црних руку које се хватаху озго. Скоро у исти мах, једна арапска глава испада преда њ, и пре но што је Тартарен имао времена да отвори уста, кров са свих страна прекрили стотина разбојника црних, жутих, полунагих, дебелоусних, гадних, грозних, страховитих.&lt;br /&gt;
{{gap}}О, Тартарен је знао ове разбојнике… То беху они, то ће рећи ''они'', они чувени ''они'', које он тако често тражио ноћу по улицама Тарасконским, Најзад, ''они'' су се дакле одлучили да дођу.&lt;br /&gt;
{{gap}}…У први мах запрепашћење га прикова на месту. Али кад он виде разбојнике где су се устремили на ствари, где скидају мушему што их је покривала, једном речју почињу пљачкање брода, тада се јунак расвести, и изтргнувши свој ловачки нож, „На оружје! на оружје!” повика путницима, и први међу свима, појури на гусаре.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта је? шта је то? шта вам је? упита га капетан Барбасу, који излажаше са доњег крова.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ах! где сте, капетане!… Брзо, брзо, наоружајте своје људе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Али до ђавола, на што то?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па зар ви не видите?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта то?…&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ето… ту, пред вашим очима… разбојнике…&lt;br /&gt;
{{gap}}Капетан Барбасу гледаше га сав у чуду. У том тренутку испред њих пројури грдан један црнац, са јунаковом апотеком на леђима.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ниткове!… стани!… заурла Тарасконац, и појури с ножем напред.&lt;br /&gt;
{{gap}}Барбасу га стиже, и ухвати га за појас:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Та смирите се, једном!… Нису то разбојници… Давно је то већ престало, нема више разбојника… То су носачи.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Носачи!…&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дабогме, носачи, који су дошли по пртљаг, да га пренесу на обалу… Увуците ваш нож у корице, дајте ми карту, и пођите за овим црнцем честитим момком, који ће вас одвести на суво, и до хотела ако хоћете.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мало збуњен, Тартарен даде своју карту, и упутивши се за црнцем држећи се за уже поред степеница, спусти се у велику барку која се љуљаше дуж лађе. Сав његов пртљаг беше већ ту, његови сандуци, оружни ковчези, хранљиве конзерве; како су они заузели сву барку, није се морало чекати на друге путнике. Црнац се попе на сандуке и чучну као мајмун обухвативши рукама колена. Други један црнац прихвати весла… Обојица посматраху Тартарена кезећи се и показујући своје беле зубе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Усправљен на задњем делу, са оном страховитом напућеношћу што задаваше страха његовим суграђанима, велики Тарасконац грозничаво извијаше држаље свога ножа; јер, могао њему рећи ма шта капетан Барбасу, он још не вероваше потпуно намерама ових носача са абоносовом кожом, који тако мало наличаху на честите носаче из Тараскона…&lt;br /&gt;
{{gap}}Пет минута доцније, барка стиже на суво и Тартарен стаде ногом на ово мало варварско пристаниште, где три стотине година пре тога, робијаш један шпањолски по имену Милел Сервантес, спремаше — међу галијашима алжирским славан један роман, који ће добити име ''Дон Кихот!''
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 43—45.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>4bjn70m4qjf8dfz6eru6wdqf5y6fj9m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/2/III</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61382</id>
    <revision>
      <id>145822</id>
      <parentid>144924</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:48:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145822</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6574" sha1="2vvnqpjcfjlx679ox04f36a39qwmza3" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/II|-{II}-]]
| -{III}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/IV|-{IV}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{III}-&lt;br /&gt;Призивање Сервантеса. — Искрцавање. — Где су Турци? — Нема Турака. — Разочарање.'''}}


{{gap}}О Милеле Сервантесе Саведра, ако је истина што кажу да на местима где су велики људи живели увек нешто блуди и лебди у ваздуху до краја светова и векова, оно што је за тобом остало на варварској обали, морало је уздрхтати од радости кад је видело где се искрцава Тартарен из Тараскона, овај дивљи тип Француза са Југа, у коме су оживела крвљу и месом два јунака твоје књиге, Дон Кихот и Санчо Панса.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ваздух је био топао тога дана. На пристаништу које се блистало у сунцу, пет или шест царинара, Алжирци што очекују новости из Француске, неколико Мавара, који беху чучили и пушаху своје дуге луле, малтески морнари који извлачише велике мреже у којима се хиљаде сардина блистаху кроз рупице као мале сребрне парице. Али тек што је Тартарен стао ногом на земљу, пристаниште оживе, промени свој први изглед. Читава чета дивљака, гнуснијих још од разбојника са брода, искочи из шљунка обалског и навали на приспелог путника. Грдни Арављани, потпуно наги под својим вуненим огртачима, малени Маври у дроњцима, Црнци, Тунишани, Махонесци, М’забити, момци из хотела у белим кецељама; сви викаху, дераху се, хватаху га и дрпаху за одело, отимаху се о његов пртљаг, један му дохвати конзерве, други апотеку, и кроз чудну дреку говора и наречија, добациваху му бог те пита каквих имена хотела.&lt;br /&gt;
{{gap}}Збуњен свом овом буком, јадни Тартарен је полазио враћао се, псовао, клео, разбацивао се, копрцао се, јурио за својим пртљагом, и незнајући како да се споразуме са овим варварима, говорио им је на француском, провансалском, па чак и на латинском, на латинском Пурсоњаковом -{Rosa}-, ''ружа'', -{bonus, bona, bonum}-, све што је знао… Узалуд сва мука. Нису га слушали… На срећу један мали човек, у блузи са жутом јаком и наоружан дугим штапом као оружјем, умеша се као какав бог Омирав у гужву, и разјури сав тај измет ударцима батине. То беше варошки жандарм алжирски. На врло учтив начин он упути Тартарена у Хотел Европу и повери га момцима што су се ту нашли, који га одведоше, са његовим пртљагом, на више колица.&lt;br /&gt;
{{gap}}На првим корацима што их учини у Алжиру, Тартарен из Тараскона разрогачи очи. Он је у напред замишљао једну источњачку варош, чаробну, митолошку, нешто на средини између Цариграда и Занзибара… Међутим, он је упао у потпун Тараскон… Кафане, гостионице, широке улице, кућа на четири спрата, мала лепо насута пијаца, на којој војна музика свира Офенбахове полке, господа изваљена на столицама пију пиво с колачима, госпође, неколико јавних женскиња, и затим војска, опет та војска, вечито та војска… и ниједног Турчина!… Он је био једини… Зато му, кад прелажаше пијацу, и беше непријатно. Сав га је свет посматрао. Свирачи застадоше, и Офенбахова полка оста једном ногом у ваздуху.&lt;br /&gt;
{{gap}}С пушкама на оба рамена, револвером у торби, диван и величанствен као Робинзон Крусе, Тартарен прође достојанствено кроз све те гомиле; али, кад стиже у хотел, снага га издаде. Полазак из Тараскона, Марсељско пристаниште, прелаз преко мора, црногорски кнез, гусари, све се то збркало и ројило по глави његовој… Требало га је с муком попети у собу, обезоружати, скинути… Већ се говорило да се пошље по лекара; али само што је пао на узглавник, и херој захрка тако гласно и тако од срца, да гостионичар сматраше да су ту помоћи науке непотребне и сви се лагано повукоше.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 45—47.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>2vvnqpjcfjlx679ox04f36a39qwmza3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Краљица (Ђура Јакшић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61391</id>
    <revision>
      <id>145830</id>
      <parentid>145522</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:51:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145830</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="37316" sha1="nqiaekb6pnwuby5gk96zhu1i6vtmyup" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Краљица
| одељак=
| аутор=Ђура Јакшић
| година=1860
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торњеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте!&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванога госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази.&lt;br /&gt;
{{gap}}У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дркће као прут. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Примио ми је Бога и продужио чатање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане. Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јечаше у пола мрачном ходнику.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мртво и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал’ зашто потамнеше? Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма дуго лежала, и сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше увео цвет најлепшега пролећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне, примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање у болном срцу остави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени и благословени . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше бол, туга и упрепаштење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анџелових кипова, које је вешта рука у часовима тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника јечаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју своjeга анђела лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди студеног мермера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О краљицо!” . . . прошапћу му блеђе усне од оних, над којима мајка сузе пролева . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!” смејао се луди.

.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&lt;br /&gt;
{{gap}}Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје.

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор руже, стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, а жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, опет одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток.&lt;br /&gt;
{{gap}}На томе месту сахранише незнану покојницу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила, слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико незнађаше казати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило њино, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол’ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил’ можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе, без речи, нем и студен камен, на ком се терет и туга у живим цртама показиваше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — да на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови, а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за собом остављаше.

&lt;div style=&quot;text-align:center; margin-left;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
„Лакша је земља нег’ ови јади;
Срећнија ј’ много од срца мог;
Она ти лица љуби и хлади . . .
Ох што ме гробом нествори Бог!” . . .
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{gap}}Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга необично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвељено срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али ни то несам могао . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седи и чуј!”&lt;br /&gt;
{{gap}}И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жеднећој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер показиваху задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек с веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — хеј онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео. Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Само сам ту хтео умрети. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах лепа и мила земљо! Да л’ да те благосиљам, ил’ ћу те клети? Јер у теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал’ у мени живот одржаваше. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал’ она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми је срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом!&lt;br /&gt;
{{gap}}„На грешној земљи живесмо рај!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море сладости отрова точи.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам са другим вернима очи заклапају и шапћу: вечна му памет! . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. —&lt;br /&gt;
{{gap}}„Две одметнице је тамо позиваху.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Она исрва није хтела; алʼ ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и малʼ умръо несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца успламте.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљицо моја! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ.&lt;br /&gt;
{{gap}}„А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ох Краљицо! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала; још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даје!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!” отрован шапат народа парао је срце у мени.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}„И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирао сам у густој прашини безбожнога Џевера . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полу мртва у средини гомиле Турака лежала.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„А где је Краљица, где живот мој?” питао сам у великим мукама. „Где?” али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умръо, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„О Краљицо!” . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам, ја сам!” шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!” сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!” . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја више несам чуо . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ђорђе ме је примио . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана.&lt;br /&gt;
{{gap}}„У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Алʼ једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Из далека је грмило и земља се тресла.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Пред двором беснога Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, алʼ пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Алʼ он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатоме харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!”&lt;br /&gt;
{{gap}}„У помрчини ништʼ несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава!&lt;br /&gt;
{{gap}}„Спрам таке светлости угледам Џевера.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица!”&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ево је!” одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица, псето!” запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Где је Краљица! где?” . . . Алʼ залуд нико ми више неодговараше.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Краљицу несам могао наћи . . .

.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„Богу сам се молио . . .&lt;br /&gt;
{{gap}}„У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .”&lt;br /&gt;
{{gap}}Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и слеваху се низ бледо лице на црни гроб . . .

.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! илʼ удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!” . . . смејао се луди . . .

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

{{gap}}Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . .
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
1860. ''Даница'', бр. 11. и 12.

{{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}}

[[Категорија:Ђура Јакшић]]
[[Категорија:Приповетке Ђуре Јакшића]]
[[Категорија:Српске приповетке]]</text>
      <sha1>nqiaekb6pnwuby5gk96zhu1i6vtmyup</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Књижевни космополитизам</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61403</id>
    <revision>
      <id>145862</id>
      <parentid>145064</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:24:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145862</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12653" sha1="f6sw1voayq3ekwkh9t2fu82lxig4nit" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Књижевни космополитизам
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1928
| белешке=&lt;center&gt;— Синоћње предавање г. Јована Дучића на Университету —&lt;/center&gt;
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Када су неколико највећих представника духа у Лондону на челу са великим Голзворди и Харди дошли на идеју да створе данас већ универсално познато Друштво Пен, то је било одмах после рата који је представљао прво организовано клање баш између најкултурнијих народа који су икад постојали. То је био један моменат очајања за људе који представљају савремену мисао. Могло се поверовати да је вековни напор најбољих у човечанству да народе зближе заједницом идеја о врлини и лепоти одвео напротив неспоразуму и непомирљивом сукобу. Могло се поверовати да су све религије дошле у најоштрији сукоб са инстинктима који су у човеку неискорењиви или непроменљиви. Могло се побојати и да будући носиоци мисли не буду добили страх да оно што буду даље урадили по својим кабинетима и лабораторијама, страх да не буде све то опет стављено у службу тих ужасних феномена укорењеног неспоразума и нетрпељивости у човечанству.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је ратова који су били творци бољег времена, и било је ратова разарача и упропаститеља. Рат Александра Македонског у Азији, тог ученика Аристотеловог, сматра се за предузеће највећег стила да у Азију пренесе дух атинских мудраца и под влашћу једног владара-философа оствари једно непредно светско царство. — Ратови Рима у Галији, Германији и Шпанији, и т. д., остварили су једну велику историјску мисију: Рим је тада покоравао варварске гомиле да их после своје пропасти остави као готове нације и културне групе. Ово су били ратови стваралачки. Али Пелопонески рат међу Атином и Шпартом је упропастио многе тековине славног Периклесовог века и спремио издалека пропаст грчке цивилизације и грчке државе старог доба. Требаће сада велики напори човечанства да се и Европи врати мир после крвавих беспућа са којих није излазио наш нараштај за толико кобних година међусобног убијања и рушења. Философи као Хегел створили су науку о јерархији идеја, и као Вунт психологију раса, и, најзад, као Бергсон теорију о интуицији као фактору на оријентацију људске мисли. Али смо, на жалост, видели да сугестије из сфера најмање идејних, и из кругова најмање идеалних, учинили били да се најпросвећенији народи који су икад постојали на свету, пре петнаест година, одалече од свих великих путоказа и изгубе у крвавим маглама и међусобним убиствима за један број година које ће историја забележити као најстрашније датуме човечанства. Али у толико је постала већа потреба да се представници савремене мисли, науке и уметности, после такве катастрофе нађу овај пут заједно и да, већма него икад, покушају да кроз светлост мисли утичу на даљу судбину сваки својих нација. Друштво у Лондону узело је последњих година један део те велике еванђеоске мисије.&lt;br /&gt;
{{gap}}Је ли могућ космополитизам мисли? На то је већ одговарано са више високих места, и ви то знате. Краљ Хенри -{IV}- је веровао да треба проширити француски дух и у њему ујединити свет онако како је уједињаван хришћанском религијом. Наполеон је у многом погледу успео да то учини као носилац многих спасоносних идеја Француске Револуције. Савременици Шатобријанови су о том сањали. А живот је сам собом донео да данас постоји међусобна помоћ међу научницима и међусобни утицај међу уметницима. Од Гетеа, у најмању руку, па до данашњих модерниста утицај духовни, у књижевности најочевидније стоји као манифестни доказ да се данас већма него икада у врховима постигао споразум на утврђивању општих критеријума и утврђивању општих вредности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Никад без сумње није било тако очевидно да су се наметнула два услова да се спасе онај нараштај који је могао поднети европски рат, дело неколиких политичких злочинаца. А то је услов да се подигне одронуло народно здравље стварањем јавне хигијене, и, друго, компромитована културна досадашња акција да се рехабилитира помагањем свих фактора националне просвете. Зато су по свету данас политичари људи који у министарском савету представљају исту онаку стручност индивидуалну за свој ресор, као у университетском ставља компетенцију за свој предмет. Где то још није могло бити остварено, постоји покушај да се то временом постигне. Свако је дошао до уверења да у историји играју само народи који су имали своју културу: Грци су остали, а друга два народа старог Балкана, Илири и Трачани су нестали. Да су имали своју националну књижевност они би били одржани. Овако су нестали и поред тога што су имали и славне своје војсковође и велике и славне ратове. Рим је некад стрепио од Илира, и Август је записао на све своје споменике датуме победе над тим Илирима. Али је ипак те Илирије нестало. Једва се помињу два-три краља у књигама Тита-Ливија, имена којих се више нико не сећа. А у данашњем међународном животу, нарочито, конкуренција снага не да се замисли без културних фактора, без народних величина које се морају пажљиво стварати и опрезно чувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Непријатељи књиге данас су више него један. У европским републикама нико није више заменио краљеве — мецене, оне краљеве који су владали посредством највећих умова. Демократија данас прави једва прве напоре да замени у том аристокрацију која је кроз средњи век била главни протектор културе и лепоте. Има народа који су увек своје забаве духа оснивали на племенитим творевинама: Атињани су слушали Ескилесове и Софоклесове стихове у Дионизосовом театру, док су Римљани гледали како се убијају гладијатори у међусобној борби или у борби са зверовима. После рата је Европа створила '''дансинг''' и '''биоскоп,''' у којима се обрела једна генерација уморних, и њихове деце рођених у једној жалосној епохи као што је био европски рат. Данас се лагано губи дансинг који је после рата био на сваком ћошку великих градова; а творци биоскопа жале се горко да се свет опет почео враћати позоришту као већој и племенитијој кући, и да се радније опет чита Ана Карењина у Толстојевој књизи него што је нагрђена у америчком филму. Новинарство европско почиње да опет пружа ону помоћ књижевности свог народа колико је помагало америчкој филмској индустрији. Међу народе се протура већ идеја о повратку у нормалан живот породице која је била изгубљена, и појединца који је био излудео. И последњих година ове прве деценије после рата, успеси на реорганизовању друштва постају очевидни и веома успешни. А друштво нашег славног Београда то посведочује свакодневно овде када његова најлепша младеж, жури да у овим собама университета чује на свом племенитом језику своје песнике и научнике у многобројним конференцијама које и ја лично, у име својих другова из централе Пена у Лондону и својих даровитих књижевних другова из Београда, могу да поздравим као један светао знак у овом нашем општем горком и тешком добу.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Политика'', 30. новембар 1928. Бр. 3795. Стр. 8.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>f6sw1voayq3ekwkh9t2fu82lxig4nit</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Историја образованости</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61404</id>
    <revision>
      <id>145864</id>
      <parentid>145738</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:25:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145864</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3460" sha1="l6bm8wez9k8k04ajx7ai8qwqq3qki5c" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Историја образованости
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1908
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}'''Историја Образованости'''&lt;br /&gt;од Шарла Сењобоса. Превели Влада Ј. Радојевић, професор и Миливоје Анастасијевић, суплент. Стари Век. Издање задужбине И. М. Коларца 127. Цена 3 динара.

{{gap}}Ова прва књига Сењобосовог дела изашла је у Коларчевом издању, а друга књига истог дела штампа се сада у издању С. К. Задруге као једна од седам књига њеног кола. Ово је погрешка која је могла изостати и међу нашим књижевним дружинама, које нису ни одвећ запослене ни материјално сиромашне, могао би један претходан споразум да утврди увек да књиге једног истог писца, или бар књиге једног истог дела, изађу у издањима једне исте од тих дружина. Овако се прави незгода читаоцу који је или само претплатник Задужбине или само претплатник Задруге, а ономе који би био претплатник оба друштва чини се неправда што ће имати једно исто дело у два издања и формата сасвим друкчија и противуречна.&lt;br /&gt;
{{gap}}Иначе превод ове књиге је добар. Писан је језиком уџбеника и понегде језиком рђаве литературе („кад се пак уда”, место „а кад се уда”), али то неће шкодити ништа да Сењобосова књига добро дође и за школу и за шире слојеве друштва. У овој књизи има огромно много ситних ствари којих нема у уџбеницима за историју и који су овде представљени у једном лепом поретку. Књига је пуна илустрација који одговарају тексту.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро би било да се Коларчева Задужбина побрине и измени насловну слику добротворову која је одвећ велика и која није ни укусна. На страни такве сличице изилазе као омањи медаљони у рељефу, што је много отменије и што је конвенционалније у тим стварима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ј. Д.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Политика'', 14. маја 1908. Бр. 1553. Стр. 3.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]
[[Категорија:Српска књижевна критика]]</text>
      <sha1>l6bm8wez9k8k04ajx7ai8qwqq3qki5c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Наше књижевно време</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61427</id>
    <revision>
      <id>145863</id>
      <parentid>145117</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:24:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145863</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8000" sha1="hykifoam8bn2e9xtdqy1pekdjbrlz7r" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Наше књижевно време
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1929
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Кад Бог хоће да убије један народ, онда му пошаље много говорника — кажу Португалци у чијој је земљи сваки други човек говорник. Могло би се рећи и за једну књижевност: да ће бити осуђена на пропаст кад људи у њој буду више писали него читали, и кад зато буде више писаца него читалаца. А са данашњим начином индустријализације свега, па и мисли, свет иде право тој мизерији. Већ у наше доба видело се како се удруже по два писца и напишу заједнички једну драму (Дефлер и Кајаве), или роман (браћа Рони или браћа Маргернт). Брзо ће се отворити дућани за снабдевање драмама, и те ће фирме прописно протоколисати. Већ на француским вашарима постоје шатори и тезге за снабдевање љубавним писмима и стиховима за неписмене заљубљенике. Литература ће постати занат и ухљебије, а не инспирација и мисија. Неколико парнских књижевника објављују ових дана једну књигу са насловом: „Уџбеник да се постане писац”. До сад су по школама учене теорије књижевности и поетике да би ученици разумевали оно што су мудраци написали. Сад се то не тражи. Сад се тражи да и полуписмени постану писци, и да пишу књигу са уџбеником у руци. Јер је лакше бити мали писац него велики читалац.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али није по среди сујета, него интерес. Верују да је мање логично, и уносније, бити писац него кројач, шофер или механичар. Стари Сакс је био чизмар и немачки песник, и Јаков Бем је био најпре чобанин а затим целог живота обућар у Герлицу, и један од твораца немачке философије надреализма. Али ово није довољно за наше време. Максим Горки, Кнут Хамзун и Јохан Бохер, напустили су свој амалски живот на бродовима и постали велики писци. Имали су талента који се пробио кроз све мизерије друштвене. Слично је било и са модерним америчким романсијером Џек Лондон, сликаром примитивног живота и примитивних инстиката. Био је морнар и хапшен за мангупске скандале. Дружио се само са кесарошима, обијачима и алашима (?), '''-{outlaws}-''' америчким и одбеглим робијашима лондонским. И да би зарадио велике паре, бацио се на писање романа. За себе као писца сам каже: „Ја сам искрен кад говорим да ми је мој занат књижевнички одвратан. Ја пишем за новац, а не за себе…”&lt;br /&gt;
{{gap}}У овим речима Џека Лондона има мало америчке рекламе, јер се онамо воли безарност. Али има можда и нечег искреног. Има извесно више писаца који су постали славним што су писали од невоље него оних који су писали из сујете и славољубља. Пјер Лоти је почео да пише од невоље. Жорж Сандока, после развода брака, отишла је у књижевнике да не би била савијачица у штампарији. Има међу нашим читаоцима много људи који ни сами не знају да у њима живе можда писци од великог талента. А има међу писцима много њих у којима живе можда чизмари, морнари, кројачи или банкарски људи који би били друкче славни.&lt;br /&gt;
{{gap}}Свакако, прошло је доба кад је наука и литература била аристократско занимање, и кад су писци били мудраци. На философској школи Платоновој било је написано: „Нека овде не улази нико ко није геометар”. И у нашем Дубровнику су веровали да човек који не зна механику да направи добар мост, неће направити добру песму. Од дана откад књижевност постаје ухљебије, она престаје бити ствар учености, срца и савести. Питигрили је већма читан него Пирандело. И Морис Декобра је већма раширен него Морис Барес. Свет неће да се удубљује у горчине људске судбине, него да се забавља. У овој бесомучној трци живота, нико нема времена ни за што. Не тражи ни забаву, него разбибригу. Не чита да научи, него да заборави! Не цени време него тражи хиљаду начина да га убије. Највећи део њих не прочита целу књигу, него је заборави на половини, дарује другом, или остави у возу оном који ће доћи на некој станици да седне на његово место. Домаћа библиотека једног модерног човека представља највећи духовни и морални неред једног времена. Зато занат убија таленат; зато шарлатан убија писца; зато памфлет убија студију; зато књижевни разбојник убија књижевног апостола; зато Јаков Бем пролази сад на европској пијаци ако је у књижевности више чизмар него ако је само философ. — А овом нема лека. Црнац из чезбанда то је продукт једног уморног људства које не разуме: да човек убија себе кад убија време.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Политика'', 26. новембар 1929. Бр. 7746. Стр. 9.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>hykifoam8bn2e9xtdqy1pekdjbrlz7r</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/2/IV</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61435</id>
    <revision>
      <id>145823</id>
      <parentid>145129</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:49:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145823</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8451" sha1="tvdwnq5513aoviefniu2t10f38m0wh2" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/III|-{III}-]]
| -{IV}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{IV}-&lt;br /&gt;Прва заседа'''}}


{{gap}}Три је сахата откуцавало на палати владиној када се Тартарен пробудио. Он беше спавао цело вече, целу ноћ, цело јутро, па чак и један добар део ручка; мора се рећи да је за ова три дана и ''фес'' проживео тешких часова!…&lt;br /&gt;
{{gap}}Прва мисао јунакова, кад отвори очи, била је ова: Ја сам у земљи лавова! Па најзад! зашто и не рећи? при тој помисли да су лавови ту сасвим близу, на два корака, и скоро под руком, и да ће му ваљати борити се с њима, бррр!… самртничка га зима обузе, и он се јуначки увуче под свој покривач.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, један тренутак, после, веселост што долажаше с поља, дивно плаво небо, сунце што блисташе у његовој соби, красан мали доручак што га поручи у постељи, велики прозор отворен према мору, и све заливено прекрасном боцом вина из Крешчије, поврати му брзо његово старо јунаштво. „На лава! на лава!” повика он збацујући свој покривач, и живо се обуче.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ево какав је био његов план: отићи из вароши не казујући никоме ништа, запасти у потпуну пустињу, дочекати ноћ, засести у заседу, и на првог лава који би наишао, дан! дан!.... Потом, вратити се сутра на доручак у хотел Европу, примити честитања Алжираца и најмити кола која ће отићи по животињу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Он се дакле наоружа на брзу руку, и баци на леђа чадор чији му дуги подупирач испадаше за читаву стопу над главом, и укрућен као колац, сиђе на улицу. Ту, не хтевши никога да упита за пут, из страха да не ода своје намере, он окрену одлучно десно, прође до краја аркаде Баб-Азунове где га из својих црних дућана посматраху како пролази гомиле Јевреја алжирских забијени у једном буџаку као пијавице; прође пијацу Позоришта, дохвати се предграђа, и најзад великог прашњавог Мустафиног друма.&lt;br /&gt;
{{gap}}На овом је друму био чудан вашар. Омнибуси, фијакери, кочије, затворена возарска кола, велика волујска кола са сеном, ескадрони афричких стрелаца, читава стада малених, мајушних магарића, црнкиње које продаваху лепиње, кола исељених Елзашана, алжирски каваљеристи у црвеним огртачима, све то пролажаше кроз вијар прашине, усред вике, певања, трубе, измеђ два реда јадних барака у којима су се виделе велике Махонескиње, како се чешљају пред својим вратима, механе пуне војника, месарски дућани, стрводери…&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта ли ту причају о њиховом Истоку? мислио је велики Тартарен, нема чак ни толико Турака колико у Марсељу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном, истегљујући своје дуге краке и извијени врат као у ћурана, прекрасна једна камила прође мимо Тартарена. Од овог му залупа срце.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Камиле већ! Лавови нису могли бити далеко; и, заиста, после пет минута, он угледа где му се приближује с пушкама о рамену читава једна група ловаца лавова.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Кукавице! рече у себи наш јунак пролазећи мимо њих, кукавице! Ићи на лава у четама, и с псима!… Јер он никада није могао замислити да се у Алжиру може друго што ловити до лавови. Међутим ова су господа имала тако честита и доброћудна чаршиска лица, тај начин ловљења лавова са псима и ловачким торбама беше толико наиван и прост, да Тарасконац, мало љубопитан, мишљаше да треба да ослови кога од ове господе.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па дакле, друже, је ли што лов!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Није рђав, одговори овај гледајући узвереним погледом страховиту наоружаност ратника из Тараскона.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Јесте ли их убили колико?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Разуме се… прилично… погледајте само. И ловац алжирски показа своју ловачку торбу, сву набијену зечевима и шљукама.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта! ваша торба?… ви их мећете у своју торбу?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па где би хтели да их метнем.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Али онда, то… то су сасвим млади…&lt;br /&gt;
{{gap}}— Млади, а и матори, одговори ловац. И како је хитао кући, он журним корацима стиже своје другове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Неустрашими Тартарен у највећој забуни оста као укопан на сред друма… Потом, после једног тренутка размишљања: „Ба! рече он себи, то су шаљивчине… Нису они ништа ни уловили…” и продужи свој пут.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ куће постајаху ређе, пролазници такође. Ноћ се спушташе предмети постајаху нејасни… Тартарен из Тараскона ишао је тако још једно пола сата. Најзад, он се заустави. Беше већ ноћ. Ноћ без месечине, прошарана звездама. Никог на друму… Па ипак, јунак је мислио да лавови нису поштанска кола, и да им неће бити баш у обичају да иду великим друмом. Он се упути кроз поља. На сваком кораку јендеци, трњаци, шибље. Али све то ништа! он је продирао непрестано… Затим одједном, стој! „Овде га већ има, осећа се у ваздуху” рече себи Тартарен и снажно ушмркну ноздрвама њушећи десно и лево.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 47—49.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>tvdwnq5513aoviefniu2t10f38m0wh2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/2/V</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61436</id>
    <revision>
      <id>145824</id>
      <parentid>145130</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:49:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145824</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7629" sha1="87heuppr0lzccptle94lq2uhowgt16u" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/IV|-{IV}-]]
| -{V}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/VI|-{VI}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{V}-&lt;br /&gt;Дан! дан!'''}}


{{gap}}То беше нека дивља пустиња, сва обрасла чудним биљкама, оним биљкама са Истока, што личе на опаку зверад. Под тихом тајанственом светлошћу звезда, њихова издужена сенка повлачила се земљом у свима правцима. Десно, неразговетна и незграпна маса неке планине, Атлас можда!… Лево, невидљиво море, брујаше, потмуло… Не може бити примамљивије обиталиште зверади.&lt;br /&gt;
{{gap}}С једном пушком пред собом, другом у рукама, Тартарен из Тараскона клекне једним коленом на земљу и чекаше. Чекао је читав сат, два сата… Ништа!… Тада се он сети да у његовим књигама, велики ловци лавова никада нису ишли у лов а да не поведу једно мало јаре, кога би привезали неколико корака пред собом и раздражили на дреку, вукући уздицом га за шапу. Не имајући јарета, Тарасконац смисли да покуша подражавање, и поче мекетати јарећим гласом: „Ме-е-е-е! Ме-е-е-е!…”&lt;br /&gt;
{{gap}}Из почетка врло лагано, јер у дну душе он је при свем том имао мало и страха да га лав не чује… потом, видећи да ништа не долази, он замекета јаче: „Ме-е-е е!… Ме-е-е-е… Опет ништа!… Изгубивши стрпљење, он понови што је јаче могао и у више махова узастопце: „Ме-е-е-е е!… Ме-е-е-е-е!... Ме-е е е е!…” са толико снаге да је јаре најзад личило на вола.....&lt;br /&gt;
{{gap}}Од једном, на неколико корака пред њим, тресну нешто црно и горостасно. Он се затаја… То се сагињаше, њушкаше земљу, скакаше, ваљаше се, појуриваше у трк, затим се враћаше и застајаше одједном… То беше лав, није било никакве сумње!… Сад су се лепо виделе четири кратке шапе, његова страховита вратина и два ока, два грдна ока што се светљаху у мраку… На нишан! пали! дан! дан! дан!… И све беше готово. Затим одмах један скок у назад, и ловачки нож у шаке.&lt;br /&gt;
{{gap}}На пуцањ Тараскончев, одговори ужасна рика.&lt;br /&gt;
{{gap}}— „Добио је!” повика красни Тартарен, и укопавши се својим чврстим ногама, спремаше се да дочека животињу; али је она добила више но што је он рачунао и у највећем трку одјури ричући… Он се при свем том не помаче. Он је очекивао женку… непрестано као у његовој књизи?&lt;br /&gt;
{{gap}}На несрећу, женка не дође. После два или три часа очекивања, Тарасконцу се досади. Земља беше влажна, ноћ постајаше хладна, северац с мора шибаше.&lt;br /&gt;
{{gap}}— „Кад би мало прилегао очекујући дан! рече он себи и, да би избегао реуматизме, он притече своме чадору… Али ево ђавола. Овај је чадор био система тако вештачког, тако да он никако не успе да га отвори.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узалуд се он борио и знојио читав сат. Проклети чадор не отвори се… Има кишобрана, којима при најстраховитијим кишама, падне тако што на памет… Уморен већ од борбе, Тарасконац баци направу на земљу и леже преко ње, псујући како само Провансалац као он уме.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Та, та, та… Тарата!…”&lt;br /&gt;
{{gap}}— „Шта је то?… упита се Тартарен, скочивши иза сна.&lt;br /&gt;
{{gap}}То беху трубе афричких стрелаца које свираху на устајање, у мустафиним касарнама… Ловац лавова, пренеражен, протрља очи… И шта мислите? Он који је држао да је усред пустиње!… знате ли где је био…? У једном саду артишона, између сада карфиола и сада цвекле.&lt;br /&gt;
{{gap}}Његова Сахара имађаше поврћа… Ту са свим близу њега, на красној зелено обраслој коси горњег Мустафиног брега, беле алжирске виле блистаху се у роси зориној, човек би мислио да је у околини Марсеља, усред пољских двораца и летњиковаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Врло обичан, прозаичан и баштовански изглед овог успаваног предела грдно зачуди Тартарена, и баци га у врло рђаво расположење.&lt;br /&gt;
{{gap}}— „Овај је свет луд, говораше он себи, кад сади свој купус у близини лавовој… јер најзад, ја нисам сањао… Лавови долазе довде… Ево доказа…”&lt;br /&gt;
{{gap}}Доказ беху мрље крви што их је животиња бежећи оставила за собом. Пригнут за тим крвавим трагом, вребајући пажљиво с револвером у руци, храбри Тарасконац стиже, од купуса до купуса, до једног малог поља са зоби… Погажена трава, бара крви, изваљен на слабину са грдном раном на глави, један… Погодите шта!…&lt;br /&gt;
{{gap}}— Лав, да шта!…&lt;br /&gt;
{{gap}}Не! један магарац, један од оних мајушних, тако честих и познатих магарића алжирских.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 47—52.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>87heuppr0lzccptle94lq2uhowgt16u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/2/VI</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61453</id>
    <revision>
      <id>145825</id>
      <parentid>145215</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:49:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145825</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5503" sha1="4app6dp5t8mfrifo1eb7o5pl5d71fgo" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/V|-{V}-]]
| -{VI}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/VII|-{VII}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{VI}-&lt;br /&gt;Долазак женке — Страховита борба — Збориште ђида'''}}


{{gap}}Први израз Тартаренов кад угледа своју несрећну жртву био је израз једа. Одиста, прилично је далеко од лава до једног магарета!… У другом је изразу било потпуно сажаљење. Сирото магаре било је тако лепо; изгледало је тако доброћудно! Кожа његових слабина, још топла, дизаше се и спушташе као талас. Тартарен клече, и крајем свога алжирског појаса покуша да заустави крв јадној животињи; и овај велики човек што се пригнуо да исцели ово малено магаре, то беше најдирљивије што се може замислити.&lt;br /&gt;
{{gap}}На пријатни додар појаса, магаре, у коме је било још неколико драма живота, отвори своје крупно сиво око, мрдну два пут или трипут својим дугим ушима као да би казало: „Хвала!… хвала!…” Затим се још једном последњи пут затресе, опружи, и не помаче се више.&lt;br /&gt;
{{gap}}— „Ноарод! Ноарод! раздера се одједном један брижан и загушен глас. У исто време у оближњем шибљаку зашушта грање… Тартарен је имао времена само колико да се дигне и да се припреми… То је била женка!&lt;br /&gt;
{{gap}}Она се појави, у свој својој страхоти, у обличју једне старе Елзашанке с покривалом на глави, наоружане грдним једним црвеним кишобраном, која се дераше и одговараше на сваки одјек Мустафиног брега, дозивајући своје магаре. Без сумње боље би било за Тартарена да је имао посла са каквом помамном лавицом него ли са овом пакосном бабом… Узалуд је он јадник кушао да јој објасни како се ствар догодила; да је он држао од Ноарода да је лав… Баба је мислила да се то с њоме хоће да тера спрдња, и грдећи на сва уста, осу на јунака својим кишобраном. Тартарен се, мало збуњен, бранио колико је могао, заклањао ударце својом карабинком, знојио, дактао, скакао, викао: — „Али госпођо… али госпођо”…&lt;br /&gt;
{{gap}}Може викати до сутра! Госпођа беше глува, и то се на њеној снази красно осведочило.&lt;br /&gt;
{{gap}}Срећом се на бојном пољу указа трећа једна личност. То беше муж Елзашанкин, такође Елзашанин крчмар, и поред тога, врло добар рачунџија. Кад он виде с киме име посла, и да убица не тражаше друго до да плати цену жртве, он обезоружа своју супругу и споразумеше се.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тартарен даде двеста франака; магарац их није вредео више од десет. То је свакодневна цена магарићима на пијацама арапским. Затим укопаше јадног Ноарода у подножје једне смокве и Елзашанин, расположен бојом тарасконских петодинараца, позва јунака на једну паштету у крчму, која се налазила на неколико корака одатле крај великог друма.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Алжирски ловци долазили су ту на доручак сваке недеље, јер раван беше богата дивљачи и на две миље не беше бољег места за зечеве.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А лавови? упита Тартарен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Елзашанин га погледа врло зачуђен: Лавови?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Да… лавови… виђате ли их кадгод? понова упита јадни Тартарен, са нешто мање поуздања.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 52—53.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>4app6dp5t8mfrifo1eb7o5pl5d71fgo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тартарен Тарасконац/2/VII</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61454</id>
    <revision>
      <id>145826</id>
      <parentid>145216</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:49:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145826</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7506" sha1="7kf1qtamn1v6zwsdhlwpecll46jhwte" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Алфонс Доде]]
| Тартарен Тарасконац
| Превод: [[Милан Грол]]
| [[Тартарен Тарасконац/2/VI|-{VI}-]]
| -{VII}-
| [[Тартарен Тарасконац/2/VIII|-{VIII}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{Центар|'''-{VII}-&lt;br /&gt;Историја једног омнибуса, једне Маварке и једне низе од цвећа јасминовог.'''}}


{{gap}}Много их је који би при овом првом доживљају клонули духом; али људи Тартареновог кова не уступају тако лако.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Лавови су на Југу, помисли јунак, е па лепо! ићи ћу на Југ.&lt;br /&gt;
{{gap}}И чим је прогутао последњи свој залогај, он се диже, захвали своме домаћину, загрли стару без срџбе, проли још последњу сузу над несрећним Ноародом и похита натраг у Алжир с чврстом намером да притегне своје ковчеге и да се још истог дана крене на Југ.&lt;br /&gt;
{{gap}}На пакост велики Мустафин друм изгледаше као да се издужио од јуче: сунце припекло, па прашина! Гломазни чадор леђа да пребије!… Тартарен није осећао храбрости да оде пешице до вароши, и први омнибус што прође, заустави и попе се унутра…&lt;br /&gt;
{{gap}}Ах! јадни Тартарен из Тараскона! Колико би он боље учинио за своје име, за своју славу, да није ушао у те злокобне тарнице и да је продужио пешице свој пут излажући се опасности да падне угушен тешком атмосфером, својим чадором и својим тешким изолученим двоцевкама.&lt;br /&gt;
{{gap}}С Тартареном, омнибус беше пун. Тамо у дну, с носом у молитвенику, у великој црној бради, један капелан алжирски. Преко пута, један млад трговац маварски, који пушаше дебеле цигаре. Затим један малтески морнар, четири или пет Маварки сакривених под белим покривалима, и којима си могао само очи видети. Ове се госпе враћају са својих молитава на гробљу Абд-ел-Кадеровом: али ова тужна посета не изгледаше да их је ожалостила. Чуло се како се смеју и брбљају међу собом испод својих покривала, врускајући у исти мах колачиће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тартарену се учини да је приметио да га оне много гледају. Једна нарочито, она што је седела према њему, беше укопала свој поглед у његов и не диже га целога пута. И ако госпа беше под покривалом, њено ватрено црно око, обојено и издужено к’олом, па слатка и фина ручица што провириваше с времена на време испод покривала, све, звук њеног гласа, лаки и нежни скоро детињи покрети њене главе, све је говорило да се испод тога крије нешто младо, лепушкасто, дивно… Несрећни Тартарен није знао ни сам где је. Нема милошта ових лепих источњачких очију узбунила га је, узбудила, опила; био је на самртним мукама, горео је, лаорио се…&lt;br /&gt;
{{gap}}Да буде несрећа већа, ту се уплете и папуча госпина; на својим великим ловачким чизмама, он је осећао додир те миле папучице, осећао је како промиче и скакуће као црвени мишић… Шта да ради? Да одговори на тај поглед, на тај притисак? Да, али последице… Каква љубавна историја, тајно ашиковање на Истоку, ствар је страховита… И са својом романтичном и јужњачком уобразиљом, честити Тарасконац већ се видео у рукама евнуха, обезглављен, или још више можда, зашивен у какву мешину, и ношен и котрљан валима морским, с одрубљеном главом поред себе. То би га мало расхладило… Међутим, папучица продужаваше своје ђаволство, а велике очи Маваркине рашириле се према њему као два црна кадифена цвета, као да би рекле:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Узбери нас!…&lt;br /&gt;
{{gap}}Омнибус стаде. Били су на пијаци позоришној, на уласку у улицу Баб-Азунову. Једна по једна, упетљане у својим великим шалварама и притискујући са неком дивљом дражи према себи своја покривала, Маварке сиђоше. Тартаренова суседка сиђе последња, и дижући се промиче својим лицем тако близу Тартареновог, да га се дотакну својим дахом, ох! Правим дахом младости и свежине, и с не знам каквим то у себи мирисом јасмина, мошуса и колачића.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тарасконац ту не одоле. Опијен љубављу, и готов на све, он појури за Маварком… На клопот његових тешких чизама, она се окрете, метну прст на своје покривало као да би рекла „пст!” и живо, другом руком, добаци му једну мирисаву низу, начињену из цвећа јасминовог. Тартарен из Тараскона саже се да је дохвати; али како је наш јунак био прилично тежак и претоварен оружјем, овај посао трајаше доста дуго…&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се подиже, с низом на срцу, — Маварке беше нестало.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
Звезда, 1900. стр. 286—288.

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Милан Грол|1952}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>7kf1qtamn1v6zwsdhlwpecll46jhwte</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Дучићева љубавна авантура</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61477</id>
    <revision>
      <id>145873</id>
      <parentid>145427</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T08:32:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145873</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3171" sha1="q37l5n68lwtl6seie9i0p3p0q4om58j" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Дучићева љубавна авантура
| одељак=
| аутор= Анонимно
| година= 1910
| белешке= Чланак из ''Малог журнала''
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Господин Јован Дучић, писар српског посланства, бавио је се ово дана у Врањи на осуству. Лепа супруга једног вишег инжињера из Врање била је предмет његових погледа за све време, али по брзом познанству даје се закључити да су се ово двоје још раније волели. Сиромах муж није ништа сумњао, јер је са својом супругом изродио толику децу. Али како је се сиромах муж изненадио, кад му се жена прексиноћ није вратила.&lt;br /&gt;
{{gap}}У брзо па је и цела варош сазнала за бегство ове госпође, а по том се и детаљи бегства сазнадоше. Дотична госпођа утекла је са Дучићем у Софију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Муж одбеглице послао је оваку тужбу министру иностраних дела:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Госп. Јован Дучић, писар српског посланства у Софији, бавећи се овде у Врањи завео је моју жену, која је мати троје деце, па је вечерас са њом негде отпутовао из Врање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја ћу даље учинити што по закону треба, да част своју и своје породице спасем, а вама сам, господине министре, слободан ово доставити с молбом, да изволите оценити, може ли г. Дучић као чиновник у опште, а нарочито на страни, са оваким појмовима о моралу и даље остати као чиновник. Овај догађај није се могао прикрити, а цела варош и јавно мнење најоштрије осуђују г. Дучића, што је тако морално ниско пао, да једну жену, која је дотле била чистита и жена и мати, одваја од свога мужа и своје деце.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ето, Миловане, твоје дипломатије. Можеш се закитити „смрдљивим ногама” Дучићевим. Какве си око себе окупио тако нам и иде спољна политика, јадни шефе!
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Види још ==
* [[Јован Дучић]]

== Извор ==
''Мали журнал'', 12. децембар 1910. Бр. 346.</text>
      <sha1>q37l5n68lwtl6seie9i0p3p0q4om58j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Градови и химере (1930)/Писмо из Италије</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61502</id>
    <revision>
      <id>145803</id>
      <parentid>145619</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:38:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145803</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54871" sha1="26fcmp2lc6zbvkt7r6g2fjdvf9s7vx3" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
| [[Градови и химере (1930)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора]]
| Писмо из Италије
| [[Градови и химере (1930)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке]]
}}

&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Писмо из Италије &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{right|''Рим, октобра 19**''}}

{{gap}}Кад нам је двадесет година, ми на римским улицама мислимо на стотине генерација лепих римских жена које су прошле тим путима. У тридесетој години, ми овде мислимо на старинске римске хероје и тражимо по путу Апији стопе далеких цезарских легија. У четрдесетој, мислимо на античке беседнике и мудраце. У педесетој, на мученике и светитеље. — Има наше срце једно своје доба Петрониуса и Лукулуса, друго Сципиона и Помпеја, треће Цицерона и Сенеке, четврто светог Павла и Свете Цецилије… И градови имају увек по једно доба људског живота и људских страсти; једини је град Рим који има сва наша доба, и који даје свакој нашој страсти своје магије и своје истине; и када год се вратимо овамо, ми увек откривамо овде нова чудеса и нове лепоте. Рим није само вечит, него и вечно друкчији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер ни на једној стопи наше земље није дуже боравила људска мисао, ни више оставила трага људска енергија. Римска држава није престајала у свету за непуне три хиљаде година: када је свршила цезарска држава, она се претворила у духовно царство и папску државу. У Цариграду је једно време био златни престо римских царева, али је у Риму остала бронзана столица Светог Петра. Владара на Палатину брзо је заменио владар у Латерану и Ватикану. Од цезара који је био војник и првосвештеник, остао је владар и првосвештеник. Остала је у многом погледу и основа старе државне организације некадашњег царства: само место консулâ и проконсулâ у истим далеким провинцијама, стојали су сада владике и кардинали. То духовно царство и кад је губило своју снагу није губило свој континуитет. — Никад се Хришћанство не би било раширило да није знало за путеве којим су и дотле ишли римски освајачи за освајање света; нити би се било одржало да није себи потчинило Рим. Беседници с форума, отишли су на предикаонице. Порез који се плаћао Богу и цезару, доцније се плаћао Богу и Папи. Кад је Рим престао бити престоница целог античког света, постао је престоницом будуће опште вере; и умирући, стара држава се овековечила. Уједињење човечанства у једној држави није успело, и тад се пошло да се оно уједини у једној општој цркви. Паганизам није могао бити општа вера, јер је био основан на локалним божанствима; али што није могао бити Јупитер, то је могао Бог Хришћанства. Нове легије које су пошле одавде, нису носиле орлове него еванђеља; и путевима Апијом и Номентаном нису више ишле легије, него мисионери.&lt;br /&gt;
{{gap}}Атина је бивала и пролазила, али је Рим остао средиште света и магија великог дела људства које је најдубље веровало у Бога. Није само једном имао папа снагу некадашњих цезара. Јеретици, германски и француски краљеви, подела вере на више цркава, и подела папства на више папа, ренесанса и реформа, све је прошло над овим градом, али главне његове основе никад нису попуцале. Разврати и уморства која су ишла из Латерана и Ватикана, чинили су да папа губи моћ и углед, али је свет побожни разликовао личност човека од личности свештеника, и свет је примао благослове Бонифација -{VII}- и Александра -{VI}-, и узимао причест из руке убица.&lt;br /&gt;
{{gap}}И данас ствари овде имају изглед свештених утвари; и све живи у голој усамљености своје историјске лепоте, јер је свака од њих један докуменат људске мисли и савести. Рим је највеће средиште, јер је овде рођена идеја о општој држави и затим основа о општој вери. Овде је постао римски законик о организацији живота: ослобођењу слуге од господара, сина од оца, жене од мужа, грађанина од цезара. Али је овде зачета и идеја о љубави још и пре хришћанског учења, јер римски филозофи нису били космичари него моралисти; и Епиктет, и Сенека, и Цицерон, и Марко Аурелије, говоре о моралу основаном на братству и једнакости међу људима. Идеја о човечанству и идеја о човечности постале су овде истовремено. Ниједан други антички народ није ишао да осваја да би ујединио, него да би покорио; само је римски народ имао смисао о великој заједници под истим законима. Он је пропао баш кад је постао општим царством, али се обновио постајући општом црквом. Римска држава и хришћанска црква живе у свима делима људског прогреса од времена кад су постале. За двадесет векова није се од њих могло одвојити ништа што би скренуло на беспуће ова два велика појма: римску правду и хришћанску љубав. Геније човечанства развијао се на њима кроз најразличније и најпротивуречније историјске периоде. Римска држава и хришћанска црква, то су два највећа схватања величине и хармоније.

{{gap}}Никад Рим није лепши него ноћу, и нигде ноћ није лепша него у Риму. Има улицâ и пијацâ које никад нисам видео друкче него ноћу, и којима никад нисам знао име ни правац. Такве су улице у -{Borgo Vecchio}-, и квартовима у којима живе мали људи, где се прозори погасе већ од првог мрака, и где је тишина дубока као ноћно море. Прелазио сам туда широке пијаце где у дубоком ћутању свог трулог камења стоје залеђене старе палате и манастири, и где нас ноћне утваре пресрећу као непријатељске страже, и прате до куће као разбојници. Овуда корачамо, а изгледа нам да тонемо; осећамо под ногама широке плоче, а изгледа нам да смо у барци која је изгубила своја весла. Свугде се испречиле сенке као непроходне шуме; а кад кроз мрак ударе сати с које цркве, нико се не би усудио да их броји. — У овим су тамним квартовима изумрли читави народи. Овом су стопом земљишта прошле и војске освајача, и сјајне процесије, и патроле инквизиције, и мученици и свеци, и најбучнији карневали, и најлепше жене, и највећи људи. А све стоји још на свом старом месту. Па ипак на сваком раскршћу, какав страх од смрти. Рим је вечан, а смрт је ипак на сваком кораку. Осећање да све овде умире, и трагичније него игде, никад нас не оставља, ни онде где нам све изгледа необориво и вечито. Рим је вечан, али као тамна палата смрти. Ова борба тих неумрлих ствари са смрћу, која се види на сваком месту, то је оно што се најдубље осети у тим ноћним лутањима по једном неизмерном беспућу лепоте и туге.&lt;br /&gt;
{{gap}}У римским пољима и римским вечерима први пут сам познао дубоко и неодољиво осећање самоће које наше време више нигде не даје. Једина земља самоће, то је још Италија, са толиким празним обалама, и шумама куда још не пиште возови, са усамљеним малим градовима пуним цркава, са селима којима нико не зна име. У Француској су на најлепшим местима хотели, у Швајцарској санаториуми, у Немачкој касарне, у Србији пивнице, у Белгији фабрике, у Русији цркве, у Турској гробља. Само је још у Италији могуће видети лепоту и тишину неподвајане и уједињене. Само се ту види лепота неоскрвњена и тишина необешчашћена. Талијанска уметност је давала велика дела, јер су постојали уметници који су радили у градовима далеко од престонице, или живели у престоници далеко од људи. — Нико данас не зна колика је беда и унижење не смети остати сâм са собом. Нико не зна колика је несрећа никад не чути у самоћи како тече наша сопствена крв кроз наше вене и слепоочнице, ни како се чују кораци наших сопствених мисли у тишини у којој се све прокаже. Ни колика је лепота чути говор воде и пупчање шуме у тишини; и гледати очи животиња у самоћи; и мотрити војске мрава на путу којим нико не пролази; и слепе мишеве у ваздуху у којем је све изумрло и угашено. Ко је био онај полубог који је поставио у самоћу пустиње Сфинкса са онако раширеним очима и онако отвореним ушима? Тај је дао највећу реч о лепоти и дубини самоће. Један стуб у античком римском пољу, чија једна половина стоји а друга лежи у трави, каква је то неодољива лепота смрти и славе! Има тишинâ којих се сећам више него најлепших речи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једни беже од људи у самоћу а други беже од самоће међу људе. Онај који навикне на самоћу, прекида са светом као што чедан прекида са порочним, или чист за нечистим. Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу шуме и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине. И када љубимо, најискреније љубимо у тишини осаме; за љубав је свет њен прогонилац, пљачкаш, убица. Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих самоћа. Данашњи салон сатире у заметку све велике љубави, и замењује их великим злочинима над собом и над другим. Велике љубави су рад немих и глухих сати као и велике идеје. Велика љубав је сабласт која живи у пећини пустој и празној, и по шумама где не допире други глас него глас душе која се плоди слободно у неизмерне лепоте пожртвовања и вере у другог. Сујета се лечи само самоћом; самотник је једини господар самог себе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Бог убитава пустињу и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришао божанству. Само малога човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највећи свет једног друштва. — Буда и Христос су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати. Глас из пустиње, глас јеврејских пророка, то је глас оних који су се окупали у тишини мртвих простора, и чули у себи глас неизмерне доброте и дубоке чистоте које владају само у самоћи. Они су затим ишли да објаве да су видели Бога, исток и запад свега. А то је зато што су у самоћи чули своју душу, еманацију божју, у пределу где се једино она чује, очишћена од свега, и као у ватри прекаљена. — Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку. Свети Бруно вапи: -{O beata solitudo! O sola solitudo}-!… Микел-Анџело је живео у пустињи, јер се одвајао од света. Његове су оне благе и сјајне речи: Небудите (''-{sic}-'') ме; говорите тихо… -{Non mi risvegliate, parlate basso}-… Петрарка није пристао да живи у блеску Ватикана, и цело његово дело носи велики печат идејног и транцендентног живота једног самотника. Лаура је само у самоћи добила ону узвишену лепоту Богородице. Милтон је, слеп и одвојен од света, говорио другом у перо свој религиозни епос, и био индиференетан што за време док изговара своје свештене стихове, по улицама његовог града бесни револуција. Мали и мирни тоскански градови и фламански неми бургови дали су највеће уметнике. Париз и Лондон нису за велике песнике. Сви писци из тих данашњих Вавилона, у упоређењу на старе писце, имају на својим делима траг расејаности каква се има увек кад се говори с другим људима, а без оне благости и узвишене мирноће која се има кад се говори са самим собом. Пример Виктор Иго. Стални додир са светом, тумарање међу гомилама, раздражвљивост (''-{sic}-'') његове сујете, нису дозволили да његова поезија добије оно религиозно осећање спокојства који има само узвишена усамљеност једне душе. Треба да се уметник и мислилац одвоји у пустињу, или се затвори у своју кућу као у тврђаву, и не силази међу свет друкчије него што силазе они из тврђаве, у сухе дане, на реку, по воду.&lt;br /&gt;
{{gap}}Волео сам блага поподна на расејаним и пометеним путевима на старом Авентину, чије је шуме опевао Овид. Једно танко звоно, можда са Свете Сабине, прво осети конац дана, и одмах затим дигне на узбуну хиљаду других римских звонара. Једно за другим, као јата белих птица, дигну се у ваздух звуци са Свете Бибијане, затим са Свете Нереје и Ахилеје, и после са Светог Чезара, док најзад не забруји цео свештени град с краја до на крај, у безбројним металима, у једној какофонији свих тонова, и док се све то не раствори у потмуло једнолично брујање и у прашину мелодије. То је час кад се Рим растаје са једним окончаним даном или једним окончаним столећем. Звуци се помешају са целим морем шарене светлости. Са неколико невидљивих и прастарих звонара ударе стари маљеви и клатна, а звуци попадају по тамним крововима и поломе се по тротоарима. Светлост иде изнад града у лепршавим огњеним платнима. Ветрић се игра сјајем и мелодијом у ваздуху који је препун ватре и звука. То дугочасно брујање старог града из сваке његове пукотине и из сваке његове поре, то је извесно једна религиозно екстаза коју никакав град на свету није могао дати. Дуги и несравњиви четврт сата у вечерњем римском пољу, то је један од највећих догађаја људског срца.

{{gap}}Овде таквим сјајем отпочињу ноћи каквим би другде отпочело јутро. У другим старим хришћанским градовима падање мрака је језиво, као да ће се истог часа погасити све ватре овог света и затворити сви извори воде. По њиним улицама падне мрак који од ствари направи утваре и наказе. Али овде падање ноћи, то је провала светлости. Боје се претварају у ватрена влакна која се дуго исткивају и распредају, замршују и расплећу, и које од свега на земљи начине интриге сунца. Стари град изгледа тад да је изишао из својих темеља и да лебди у ваздуху кроз који протичу дубоке реке звука. Ово је ненадмашна слава у природи и празник у небу. Најзад, и кад Рим већ цео замркне, још по Авентину тумарају разбијене војске светлости. Оне нестану тек кад у даљини малакше и последње старо звоно, једно од оних која су сто пута позивала да се бежи од варвара; или сребрни гласић каквог малог звона које у тами утрне, као свећица.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај брег Авентино је у античко доба био најскромнији од седам римских брегова. У цесарско доба, брдо нишчих. Његова убога лепота нема повести; има једва мало легенде. За време Ромулуса, још овај брег није припадао његовој држави. Авентино је за римско краљевство први освојио благи краљ Нума, његов наследник, кад је победио два сатира, Пикуса и Фаунуса, који су дотле владали овим брегом. А победио их је кад их је заробио пијане од његовог вина и меда што је лукави краљ био кришом усуо у изворе са којих су они пили воду; иначе никад не би победио друкче та два фауна са брзим ногама и опасним рошчићима. — Авентино је била велика покрајина самоће и дубоко царство тишине. А краљ Нума је био највећи самотник старог века, и највећи љубавник самоће. Савршени мистик и најрелигиознији владар; најчуднија паганска персоналност и најизрађенији тип краља-мудраца. Можда само историјски мит, али ипак готова истина; и можда само фантастична фигура, али ипак изграђена физиономија. Ни сањалица ни меланхолик, него ћуталица и мислилац. Изабрао је Авентино, ту тврђаву тишине, за своју неспокојну и невеселу душу. Бежао је од људи које је волео и дружио се само са нимфом Егеријом, чија је шума била близу Авентина, и која је знала божанске тајне и говорила их краљу. — Једино самотничке стопе тог чудног владара остале су по античком Авентину, изабраном за побожна лутања. Стари век га је сматрао учеником Питагоре, јер је овај грчки мистик наредио био ћутање својим ученицима. Међутим Нума је живео више него за столеће пре мудраца грчког. Али ако није био његов ученик, значи само да је био питагорист пре Питагоре. — Свакако био је различан од свих других шефова народних и државних античког доба; дубљи него Тезеј и чуднији него Ликург. Од ратничког Ромулусовог града направио је град храмова; од добрих људи, свештенике; од војника, занатлије; од поштених жена, калуђерице. За преко четрдесет година његовог краљевања, није било рата: јер је тај љубитељ тишине веровао да је мир мудрост живота. — За себе и своју самотничку душу освојио је од фауна овај Авентино са његовим каскадама маслинâ и водâ. Краљ Нума је основао у Риму храм богињи Тацити, што значи божанству Ћутања, богињи са затвореним уснама.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али откуд тај чудни инстикт за самоћу у то доба историје кад су још владале дубоке тишине по целој земљи? Откуда та љубав за изналажење тајне живота у доба када је људство тек било почело, и кад своју праву тајну није још ни имало? У лепом миту о Нуми има нечег савршено хришћанског. Овакав какав је, највише кроз Плутарха, дошао до нас, Нума је најхришћанскије лице паганског света, и по својој љубави за људе од којих се крио, и по свом страху од тајне за којом је међутим неуморно трагао. Авентино није никад престајао да буде брдо меланхолије, јер је било брдо вере и самоће, које су, обадве, направљене од туге. Краљ Нума је још сјајна утвара коју сретате по самотним путима римске кампање, једини који овде господари нашим самоћама, и чији је мит лепши од Августове повести.&lt;br /&gt;
{{gap}}Авентино је још само једном постао озарени брег. Ако је за цезарско доба био брдо нишчих, за папско доба је био пребивалиште неколицине светаца. Још овде у једној цркви стоји проповедница папе Григорија Великог, који је спасао Рим од куге и од варвара, и говорио овде благу хришћанску истину у њеној назаретској чистоти. Али је Авентино био највећи кад је био постао тврђавом угроженог хришћанства: кад је овде под једном наранџом сањао Свети Доминико, један од највећих политичара и војника вере, свој страшни сан Христовог осветника. Зато сам у своја пролетња и јесења лутања овуд већма мислио на ову огромну средњевековну фигуру, него на све што јој је овде претходило. Само је лепо оно што је страшно — рекао је енглески песник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Два највећа свеца из -{XIII}--ог века били су талијански мистик Свети Фрања из Асизе и шпански догматичар свети Доминико из кастиљанске Калеруеге. Ничег нису имали заједничког та два свеца и лична познаника, осим што је светац из Асизе онолико волео веру колико је светац из Шпаније мрзео безвернике. Талијански мистик је живео по шумама и пећинама свог Субазиа и на мелачнхолином (''-{sic}-'') језеру Тразимене говорио да је Бог свугде: у срцима људи, у крилима птица, у снази зверова. Курјаци умиру од глади а птице од мраза, и све је уједињено у општој судбини, сва бића су везана међу собом, а сва уједно везано за Творца који је извор заједнице и љубави. Шпански светац, напротив, проповедао је по Шпанији и Француској покољ јеретика патарена који су деца сотонина. И, на шпански начин, одвајао је од Бога не само животиње него и људе који нису веровали као он. — Ученици свеца из Асизе вратили су талијанском католичанству нежност примитивне хришћанске цркве каква се од доба Григорија Великог није више познавала; а ученици свеца из Шпаније унели су у веру ригоризам и непомирљивост шпанског амвона, и упалили ломаче инквизиције. Свети Франческо је зверове звао браћом, а Свети Доминик је целе људске провинције препоручивао за пламен и џелате. У овој двојици светитеља су, јасније него игде, оличене разлике између ведрог католичанства талијанског и мрачног католичанства шпанског. Никад у Шпанији не би могао понићи проповедник као светац из Асизе, да се исти час не би обрнуо у мрачњака као што је био овај светац из Калеруеге. — Свети Доминико је био кључар и магнат цркве, а свети Франческо је њен песник и гладница. Један виче џелатима: «Побијте их све, а Бог ће после сâм одвојити добре од рђавих». Други благосиља рањаве и лечи губаве. Свети Франческо је био пророк и скрушени слуга олтара; а Свети Доминико је био теолог догматичар, црквени политичар, и, најзад, војник вере. Један је клицао љубав, а други поредак; један веру, а други догму; један побожност, а други послушност. Доминиканци су били војска цркве против јеретика, и од почетка -{XIII}- века шефови папске инквизиције Санто Официо. И то све док нису дошле војске језуита да их смене у -{XV}- веку. Само је Шпанац Игнасио из Лојоле могао сменити Шпанца Доминика из Калеруеге. Доминиканци су били преки војници, а језуити били гипки дипломати. Савонарола и Томасо Кампанела су били доминиканци. — Али између Светог Франческа и Светог Доминика постојале су и разлике у погледу развитка саме вере: први је оличење једне благе верске идиле, а други је оличење свирепе верске политике.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данте се дивио обојици на начин великог католичког песника. Светом Франческу се дивио, јер је дао вери своје детиње срце… -{Naque al mondo un Sole}-… А Светом Доминику се дивио, јер је истој вери дао своју гвоздену мишицу.

{{gap}}Нигде историјска визија није ни моћна ни сугестивна колико у Риму. Ми се овде осећамо савременици свих ствари овог града. Као да су јуче на наше очи ударили овде први четвртасти камен на Палатину двојица младе браће које је задојила вучица из римског поља. Као да смо својим очима видели све цезаре у цирку, све папе на амвону, све мученике на ломачи, све варваре на бесним коњима победилаца и рушилаца. И као да смо и сами ишли овуд гологлави у свима процесијама. Живот атинског света и источних народа старог доба, ми смо само разумели и запамтили; али живот овог града ми смо и сами проживели. Атина је узвишенија, али нам је Рим ближи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер су стари римски људи још уз нас и са нама. Још идемо њиним путевима по свима старим континентима; и још прелазимо преко њиних мостова по нашим сопственим рекама; и још по нашим пољима лежи римски свет у гробљима која откопавамо; и још се дивимо њиховим аквадуцима и пијемо воду из њихових цистерна као из њиховог длана. Зато су нам блиски. И кад нисмо ми код њих у Риму, они су код нас и у нашој кући.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чак и грчка мисао је прешла на велики део нас преко живота римског: преко њихових књига и њихових институција. За наш морални живот је стоицизам био једно од највећих упоришта. Стоицизам је стварно дошао к нама више из Рима него непосредно из Атине. Римски стоици су га и изградили. Код атинских стоика је врлина изгледала сујета, затварање у себе, привилегија елите; код римског грађанина је та иста доктрина постала грађанском свешћу, правим смислом, социалним осећањем, науком о акцији, вером у дужност. Цицерон препоручује своме народу само филозофију која је практична мудрост за живот, као што је Волтер то исто препоручивао свом народу и свом времену. То је зато што су Платон у Риму а Декарт у Француској подједнако били одвели друштво у чисте апстракције које су без везе с људским животом. И филозофија, и историја, и књижевност, све је било у Риму у знаку стоицизма. У Риму су били подједнако искрени стоици и преубоги Епиктет као и пребогати Сенека. Нико није дубље стоички моралан него Тацит; ни стоички практичан као Папиниус или Гајус; ни стоички чисти, као Јувенал или Марко Аурелије; ни стоички храбри као Брутус или Катон. Стоицизам је овде стварно замењивао религију, и филозофи су били узели боговима њихова места.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хришћански наук нам је дао идеју о љубави човечанској без обзира на расе и сталеж. Али стоицизам је дао безброј римских карактера који су постали школски узори за народ и песнички узори за све творевине духа. Римљани су били у своје доба највећи народ на свету, али и једини који су разумевали величину света. Римски моралисти су говорили о човечанству, а римски законодавци су унели стоицизам у општу идеју о правди, и изграђивали законе за свет а не само за себе. Ни сами нисмо свесни колико у сваком од нас, у погледу идејном и моралном, има од римског карактера. Рим је био највећа школа о праву и дужности. — Рим је имао цареве какве није имала никад ниједна друга држава на земљи: Трајана, Антонија Побожног, Септима Севера, Марка Аурелија и Јовиана. Свет још вапи за таквим владарима. Примери Брутуса, Катона и Перса и данас су мерило за просвећено јунаштво, и за смисао о грађанској дужности. Чак и сами римски примери тирана, крволока и развратника, били су највеће мере могућности. Све је овде било велико, и добро и зло; све је изражено у потпуности и у парадоксу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рим је био тло где се вечито живело за неку идеју. Ко ће порећи да пагански римски мудраци нису били инспирисани колико и хришћански Свети Оци? И ко ће порећи да пагански хероји нису умирали за своју идеју са истом мистичном егзалтацијом с којом су хришћански мученици умирали за своју фикцију! Стари Рим је имао своје карактере и за папско доба, и којим се поноси људство: Григорије Велики, Арнаулдо из Брешије, Свети Франческо, Савонарола. — Стари Рим је живео у разврату и насиљу какве блага Атина није познавала; али те страшне мрље историје опрале су величине римских хероја. У хришћанско доба је папа Јован -{XII}- имао харем у свом Латерану и једног ђакона посветио у штали; у породици папе Александра -{VI}- трују једно друго. Али су овакве ужасе хришћанског света опрали својом крвљу хришћански мученици. '''''Sangrum mat'''y'''rium'''''. То је лепота на овом тлу вечитог прегорења и борбе за утопију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није свет знао за правду нити су људи знали за право док није постао римски грађанин. Нису народи престајали да се искорењују док нису дошле легије да донесу мир. Нису постојале ни европске народности док није цезар у оквиру римске државе формирао варварске масе. Наш идејни живот је везан за грчке филозофе, наш морални смисао за јеврејске пророке, а наша идеја о грађанској величини за римске карактере. Зато овде нико није странац. Сви смо пили на том извору, и сви смо прожети овом светлошћу. На сваком старом камену овог града има нешто написано од дубине свих људских колена, и овде је запечаћено нешто од сопствене судбине свију нас.

{{gap}}Нема већег насиља над својим духом и душом него се поделити у Риму између две врсте емоција: оних које нам даје доба цезарско и оних из доба папског. У осталом, све се овде наслонило једно на друго: старо цезарско купатило на какву цркву Средњег века; или црква Средњег века на какав данашњи енглески хотел. Била је вечита судбина Рима да једно обара кад треба да нешто ново подигне, и он је то подизао увек баш на истом месту, и често истим камењем, и на истим старим темељима. Није никад било суревњивости за прошлост. Старе базилике претваране су у хришћанске цркве; стари форуми у нове пијаце рибе и поврћа; стари храмови у народне саборнице; стари папски Квиринал, у палату савојских краљева нове државе. Велика црква Арачели на Капитолу подигнута је на деловима храма Јупитеровог који је у цезарско доба имао кров од злата. У њу су донесени стубови ко зна све из којих паганских храмова, а један чак носи натпис да је из спаваће собе Августове. Тако и тридесет и шест јонских стубова од белог мрамора у цркви Свете Марије Мађоре, узети су из храма Јунониног. У Латерану су четири позлаћена стуба донесена из храма са Капитола; Август их је излио од бронзаних кљунова египатских бродова после битке код Акциума.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема тога нигде другде. У старој Теби је Рамесеум остао на свом месту усамљен у свом болу и својој лепоти, као и Амонов храм близу њега; и као Партенон у Атини и Света Софија у Цариграду. Али у Риму је Света Сабина подигнута на зидовима храма Дианиног; Света Марија сопра Минерва над храмом Минерве; а света Марија Египатска је био најпре храм који је сазидао још краљ Сервиус Тулиус. — Све је помешано у слави и конфузно у односима. Према Марку Аурелију на бронзаном коњу на Капитолу, диже се високо под небом Гарибалди на железном коњу на Јаникулу. Недалеко од гроба Пија -{IX}-, види се у једној палати споменик једног Зуава који је пао у борби против папског егоизма и за народну државу. Поново је пробушен Палатин и нађене су, испод дворова старих цезара, куће старе господе, можда из времена Кориолана. Да се копало дубље, нашло би се и више. Била је и та вечна судбина овог града да ништа не умре од себе, и да се на свачем види насиље људске руке и свирепа воља за такмичењем. Овде је свако доба оставило своје трагове величине и бруке. Један од седам брегова на којима је саграђен Рим, требао је да отвори своју утробу да туда прође један тунел. Уз славну цркву на Капитолу, где има мрамора од Донателиа и где је олтаре сликао чудни Пинтурикио, наслонио се накарадни споменик Уједињења, иронија данашњег уметничког генија ове земље. Нови банкарски Рим хоће све да затре: да своје дућане метне у старе палате, а своје банке да метне у старе цркве. Нигде се као у Риму не виде контрасти генерацијâ и сукоби укусâ овако јасно исписани на стварима.

{{gap}}Велика јата шева певају песму вечне светлости, над мрким камењем, с обе стране пута Апије. Овде римски предео има над собом целу половину неба. Видик је безмеран. Римска поља се таласају у светлости која је веома помична, и која ниједној ствари не даје да остане развнодушна (''-{sic}-'') и закована за земљу. Бела црта овог широког пута иде одавде до мора, нестајући у даљини као сребрн глас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Поред оваквих путева, најживљих и најосветљенијих, стари свет је дизао своја гробља. Стојали су овде господски мрамори са натписима пуним простачке поезије и кукавичког опраштања од живота. Мртви су овде били предстража живих. Они су овамо дошли да буду учесници љубави и сунца, јер је Апија била вена живота. Овде су били гробови Сенеке, Плинија Млађег и Луцинијуса; али је овде било и вечерње шеталиште старог Рима, као што је данас Пинчо. Златне носиљке куртизанки мешале су се са кочијама претора и сенатора. Сви народи истока и запада знали су за живот на овом путу. Овуда су се враћале легије са истока вукући за триумф краљеве Витиније и Азије; а Клеопатра се отровала да је не проведу овуд за триумф Октавианов.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мртви су то све знали кад су легали поред овог пута. Јер умрети, то није ништа; али бити заборављен, то је најсвирепија одмазда смрти над животом. Нико не зна колико је језив страх од заборава. Он прожима све највише сате и случајеве живота: љубав, херојство, геније. Он је својствен само онима који су знали сву цену живота. Људи ситних срећа немају тог страха; већма се боје смрти него заборава. Њих између живота и смрти води само путељак којим се пређе без ужаса, каткад и неопажено. Али људи великих судбина хоће да, потчинивши живот, потчине и смрт. Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други. Чемернијег страха и кобнијег парадокса нема од овог у целој човековој судбини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад су овим путем тишине непроходне као шуме. Стари се записи бришу и губе своја слова на наше очи. Позлаћено камење маузолеја Цецилије Метеле блиста у овом јесењем пролећу. Један гроб, то је све што господари целим овим пределом. Један гроб, то је једино што се издиже изнад свега што овде живи. Све друго је нестало, али је гроб остао; гроб једне племићке са двора Августовог, из највећих дана царства. Сви други гробови су збрисани, и овде и свугде, али овај стоји усред овог видика, поред пута којим су пролазили сви рушиоци; он стоји непорушен, сјајан, непобеђен… А све је друго очајно тужно. Стари аквадуци, расејани као каравани уклетих духова, распадају се од нашег погледа. Овде све пребива у дубоком очајању славе, и све живи у горкој љубави за умирањем.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>26fcmp2lc6zbvkt7r6g2fjdvf9s7vx3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор:Четничке песме</title>
    <ns>1</ns>
    <id>61531</id>
    <revision>
      <id>145799</id>
      <parentid>145790</parentid>
      <timestamp>2026-09-10T19:12:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>/* Четничке песме (ЈВуО) */ одговор</comment>
      <origin>145799</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3705" sha1="co4009gggzdkudog5msm1g8srs9ehb0" xml:space="preserve">== Четничке песме (ЈВуО) ==

Молим да се у наслов дода одредница '''ЈВуО''', да би се већ у истоименој категорији ''Четничке песме'' знало о ком је раздобљу реч. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 14:27, 9. септембар 2026. (CEST)

:Не знам да ли је неопходно. Ваљда се под &quot;четничке&quot; подразумева да је ЈВуО? [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 14:54, 9. септембар 2026. (CEST)
::мада, заправо сте у праву — [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:03, 9. септембар 2026. (CEST)
::Углавном да, али не увек. На пример, песма [[Јован Бабунски (Спрем’те се, спрем’те, четници)|Јован Бабунски]] говори о изворним четницима, који су се борили у Македонији почетком 20. века против Турака, Бугара и Албанаца, док песма [[Vukovi sa Vučijaka|Вукови са Вучијака]] говори о српским борцима из ратова 1990-их. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 15:08, 9. септембар 2026. (CEST)
:::Занимљиво, онда би се могле направити засебне странице са чезничким песмама из различитих периода. А што се тиче песама из борби у Македонији нашао сам [https://www.micapetrovic.com/sr/pesmarica/srpske-komitske-pesme-2018.html] (наравно, песме су старе), па је питање како да се зову Српске комитске песме (?) за оне из Македоније, а из 90-их не знам.. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:17, 9. септембар 2026. (CEST)
::::Примера ради, поставио сам био песму [[Кујунџића мајка]], па би заправо она припадала песмама о борбама у Македонији [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:19, 9. септембар 2026. (CEST)
:::::Ипак, најбоље да мало сачекамо са преименовањем. Прво бих хтео да видим да отпремим још песама из борби у Македонији... Осим ако хоћете одмах да се ова страница преименује? [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:59, 9. септембар 2026. (CEST)
::::::Не морате журити. Додајте ове песме из Македоније, па направите категорију '''Српске ратне песме''', подељену у три групе: '''Комитске песме''', '''Четничке песме (ЈВуО)''', и '''Песме из ратова 1990-их'''. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 21:12, 10. септембар 2026. (CEST)</text>
      <sha1>co4009gggzdkudog5msm1g8srs9ehb0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145801</id>
      <parentid>145799</parentid>
      <timestamp>2026-09-10T19:47:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>/* Четничке песме (ЈВуО) */ одговор</comment>
      <origin>145801</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4247" sha1="2ktysfw5182pjxfcgj7ax6sa6prtcwd" xml:space="preserve">== Четничке песме (ЈВуО) ==

Молим да се у наслов дода одредница '''ЈВуО''', да би се већ у истоименој категорији ''Четничке песме'' знало о ком је раздобљу реч. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 14:27, 9. септембар 2026. (CEST)

:Не знам да ли је неопходно. Ваљда се под &quot;четничке&quot; подразумева да је ЈВуО? [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 14:54, 9. септембар 2026. (CEST)
::мада, заправо сте у праву — [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:03, 9. септембар 2026. (CEST)
::Углавном да, али не увек. На пример, песма [[Јован Бабунски (Спрем’те се, спрем’те, четници)|Јован Бабунски]] говори о изворним четницима, који су се борили у Македонији почетком 20. века против Турака, Бугара и Албанаца, док песма [[Vukovi sa Vučijaka|Вукови са Вучијака]] говори о српским борцима из ратова 1990-их. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 15:08, 9. септембар 2026. (CEST)
:::Занимљиво, онда би се могле направити засебне странице са чезничким песмама из различитих периода. А што се тиче песама из борби у Македонији нашао сам [https://www.micapetrovic.com/sr/pesmarica/srpske-komitske-pesme-2018.html] (наравно, песме су старе), па је питање како да се зову Српске комитске песме (?) за оне из Македоније, а из 90-их не знам.. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:17, 9. септембар 2026. (CEST)
::::Примера ради, поставио сам био песму [[Кујунџића мајка]], па би заправо она припадала песмама о борбама у Македонији [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:19, 9. септембар 2026. (CEST)
:::::Ипак, најбоље да мало сачекамо са преименовањем. Прво бих хтео да видим да отпремим још песама из борби у Македонији... Осим ако хоћете одмах да се ова страница преименује? [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:59, 9. септембар 2026. (CEST)
::::::Не морате журити. Додајте ове песме из Македоније, па направите категорију '''Српске ратне песме''', подељену у три групе: '''Комитске песме''', '''Четничке песме (ЈВуО)''', и '''Песме из ратова 1990-их'''. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 21:12, 10. септембар 2026. (CEST)
:::::::А можда би ову песму '''Вукови са Вучијака''' требало обрисати, јер је то у ствари музичка нумера. Па онда не би постојала ни категорија '''Песме из ратова 1990-их''', јер претпостављам да су то све музичке нумере. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 21:47, 10. септембар 2026. (CEST)</text>
      <sha1>2ktysfw5182pjxfcgj7ax6sa6prtcwd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145802</id>
      <parentid>145801</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T07:28:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Четничке песме (ЈВуО) */ одговор</comment>
      <origin>145802</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4436" sha1="6v7vsaokrr1ddb18d1rw8goondpdlkj" xml:space="preserve">== Четничке песме (ЈВуО) ==

Молим да се у наслов дода одредница '''ЈВуО''', да би се већ у истоименој категорији ''Четничке песме'' знало о ком је раздобљу реч. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 14:27, 9. септембар 2026. (CEST)

:Не знам да ли је неопходно. Ваљда се под &quot;четничке&quot; подразумева да је ЈВуО? [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 14:54, 9. септембар 2026. (CEST)
::мада, заправо сте у праву — [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:03, 9. септембар 2026. (CEST)
::Углавном да, али не увек. На пример, песма [[Јован Бабунски (Спрем’те се, спрем’те, четници)|Јован Бабунски]] говори о изворним четницима, који су се борили у Македонији почетком 20. века против Турака, Бугара и Албанаца, док песма [[Vukovi sa Vučijaka|Вукови са Вучијака]] говори о српским борцима из ратова 1990-их. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 15:08, 9. септембар 2026. (CEST)
:::Занимљиво, онда би се могле направити засебне странице са чезничким песмама из различитих периода. А што се тиче песама из борби у Македонији нашао сам [https://www.micapetrovic.com/sr/pesmarica/srpske-komitske-pesme-2018.html] (наравно, песме су старе), па је питање како да се зову Српске комитске песме (?) за оне из Македоније, а из 90-их не знам.. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:17, 9. септембар 2026. (CEST)
::::Примера ради, поставио сам био песму [[Кујунџића мајка]], па би заправо она припадала песмама о борбама у Македонији [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:19, 9. септембар 2026. (CEST)
:::::Ипак, најбоље да мало сачекамо са преименовањем. Прво бих хтео да видим да отпремим још песама из борби у Македонији... Осим ако хоћете одмах да се ова страница преименује? [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 15:59, 9. септембар 2026. (CEST)
::::::Не морате журити. Додајте ове песме из Македоније, па направите категорију '''Српске ратне песме''', подељену у три групе: '''Комитске песме''', '''Четничке песме (ЈВуО)''', и '''Песме из ратова 1990-их'''. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 21:12, 10. септембар 2026. (CEST)
:::::::А можда би ову песму '''Вукови са Вучијака''' требало обрисати, јер је то у ствари музичка нумера. Па онда не би постојала ни категорија '''Песме из ратова 1990-их''', јер претпостављам да су то све музичке нумере. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 21:47, 10. септембар 2026. (CEST)
::::::::У реду, разумем. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 09:28, 11. септембар 2026. (CEST)</text>
      <sha1>6v7vsaokrr1ddb18d1rw8goondpdlkj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Плаве легенде/Човек и пас</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61533</id>
    <revision>
      <id>145919</id>
      <timestamp>2026-09-11T10:28:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Плаве легенде (1930) |  | [[Плаве легенде|Садржај]] | Човек и пас | [[Плаве легенде/Црна песма|Црна песма]] }}  {{Центар|ЧОВЕК И ПАС}}  &lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt; {{gap}}С почетка је падала танка, ситна, црна киша. А…</comment>
      <origin>145919</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1979" sha1="hg3z4719u6qhoybm3xy4inhco3zt57z" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Плаве легенде (1930)
| 
| [[Плаве легенде|Садржај]]
| Човек и пас
| [[Плаве легенде/Црна песма|Црна песма]]
}}

{{Центар|ЧОВЕК И ПАС}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}С почетка је падала танка, ситна, црна киша. Алписким путем изнад језера пео сам се те вечери на брег. Киша је за тим неосетно расла, постајала крупња, црња и леденија, а пут је улазио све дубље у мокру помрчину и једну невидљиву шуму. Наличио је на пут који води у други свет.&lt;br /&gt;     
{{gap}}Наједном се зачу шум, ход. На малим алпијским колима на којима се носи храна, били су упрегнути човек и пас. Ни један ме није осетио за собом, јер је ноћ била шумна, и зато што су били уморни. Бела пара из њихових уста и са тела дизала се у једном заједничком прамену магле.&lt;br /&gt;     
{{gap}}Кола су напорно одмицала напред. Они су ишли мирно, погнути и задувани. Сваки је од њих мислио своју мисао, бринуо своју бригу, и вукао свој део терета. У долини су се рушили прљави потоци и шумили невесело.&lt;br /&gt;     
{{gap}}А када скренуше у помрчину, није се више распознавао човек од пса.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>hg3z4719u6qhoybm3xy4inhco3zt57z</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>