Благо Цара Радована/О љубави/1.

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.19</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О љубави/1.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10287</id>
    <revision>
      <id>145931</id>
      <parentid>145861</parentid>
      <timestamp>2026-09-12T07:33:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145931</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6449" sha1="3mlbe7q9ncmivtjnanfwc4rmbzqzsr9" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О љубави'''
| [[Благо Цара Радована/О срећи/17.|О срећи]]
| '''1.'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|-{2.}-]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Љубавници су највећи утописти, а љубав је највећа утопија. У љубави се осећа више него што треба, пати више него што се мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо. У љубави нема ничег разумног. Љубав је једно душевно стање без равнотеже и без разабирања. Зато су антички Грци сматрали љубав болешћу, а заљубљене болесницима. Ни заклетва заљубљених није за њих имала судску вредност. „Добро пази, сине мој, да никад свој разум не жртвујеш за љубав једне жене,” каже Креонт у „Антигони.” А Плутарх, говорећи о Антонију и Клеопатри, пет векова после таквог Софокловог песимизма, каже о љубави: „Душа заљубљеног човека живи у туђем телу.” Дуго се веровало да љубав помућује здрав разум, и подиже егоизам до слепила. О љубави се не може ни говорити паметан, јер љубав није ствар памети него осећања; а зато што је љубав истинска само кад је слепа, она не подлеже никаквим мерама разума. Жена се зато може само волети или не волети, али се не даје разумети; најбољи доказ, што се најмање познају двоје који се највећма воле. Ми заправо почињемо не разумевати жену тек откад почнемо да је волимо. Нарочити разлог што се о љубави не може правилно мислити, то је што се о њој одвећ размишља. Претерано размишљање о нечем скрене мисао на беспуће, нарочито у стварима осећања. У љубави се нарочито испитује свака појединост, сваки покрет, свака реч, поглед, алузија. Заљубљен човек је мистик који живи од привиђења, који верује у чудеса, који не верује ни оно што је очевидно, који се бори с фантомима, који измисли највећи део својих срећа и несрећа, и, најзад, који изгради планове без сразмера и без логике, сасвим противно свему како би радио да није заљубљен. А колико заљубљени живе у опсесијама и у полу-лудилу, види се тек кад се такви заљубљеници најзад охладе, и отрезне, и поврате себи. Заљубљени се данас очајно воле, као што сутра могу да се очајно омрзну; а они се омрзну без стварног повода, као што су се заволели без стварног разлога.&lt;br /&gt;
{{gap}}У љубави човек тражи судбину у гаткама, храбри се речима, не верује својим очима ни ушима. Жена је ствар спола и срца, а не осведочења и философије. Ако од ње направите предмет мисли, онда је она изгубљена за ваша осећања. Често и све идеје које имамо о некој жени, долазе само од доброг или лошег искуства са неком сасвим другом и друкчијом женом. Најгоре говоре о жени они који су били најсрећнији у љубавима; несрећници су увек кратки у својим рефлексијама о жени. Писци и неписци, људи дубокоумни и људи малоумни, сви говоре о женама са уопштавањем; али жену највећма нападају баш људи који су најмужевнији и физички најстраснији. О жени говоре лепо и пристојно само људи по крви хладни и за жену равнодушни. Једино онај писац који жену не би напао у шуми, неће је напасти ни у књизи. Срећом што и жена воли само нападача, који хоће да нападне како би је отео, и да је отме како би је запосео. — Извесно, једно о жени мисли млади, а друго стари; и једно богати, а друго убоги; и једно лепи, а друго ружни; и, најзад, једно здрави, а друго болесни. У љубави, као и у религији, све почива на осећању и на веровању у невероватно. Заљубљен човек мисли да увек воли први пут, иако је пре тога сто пута волео; а догађа се чак да верује како је одиста само овај пут истински волео. — Због овог нелогичног и неразумног, има у љубави толико несрећника.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>3mlbe7q9ncmivtjnanfwc4rmbzqzsr9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Моша Пијаде са првог заседања АВНОЈ-а (четнички документ)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>29938</id>
    <revision>
      <id>145929</id>
      <parentid>76641</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T13:28:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145929</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1861" sha1="n7924htzpzekqhye2yji15uy65yg85u" xml:space="preserve">Потребно је створити толико много бескућника, да ови бескућници буду већина у држави. Стога ми морамо да палимо. Припуцаћемо па ћемо се повући. Немци нас неће наћи, али ће ови из освете да пале села.
Онда ће нам сељаци, који тамо остану без крова, сами доћи и ми ћемо имати народ уза се па ћемо на тај начин постати господари ситуације. Они који немају ни куће ни земље ни стоке, брзо ће се и сами прикључити нама, јер ћемо им обећавати велику пљачку. Теже ће бити са онима који имају неки посед. Њих ћемо повезати уза се предавањима, позоришним представама и другом пропагандом. Тако ћемо постепено проћи кроз све покрајине. Сељак који поседује кућу земљу и стоку, радник који прима плату и има хлеба, за нас ништа не вреди.
Ми од њих морамо начинити бескућнике, пролетере.
Само несрећни постају комунисти, зато ми морамо несрећу створити, масе у очајање бацити, ми смо смртни непријатељ сваког благостања, реда и мира.

==Извор==
Архив војноисторијског института у Београду, фасцикла Штаба врховне команде ЈВуО - под ознаком К-12, 30/12</text>
      <sha1>n7924htzpzekqhye2yji15uy65yg85u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>145930</id>
      <parentid>145921</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T14:09:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Нацрт_9:Јован Дучић */</comment>
      <origin>145930</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="71874" sha1="8yvphn7p0fiictzna4ieqr9hrlr3c9v" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века, које пронађем на интернету),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…
* На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|администратор]] од 8. маја 2026.

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]]

* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]]

{{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}}
''проверити и уредити''&lt;br /&gt;
- [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] - [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]](VI,X,XI,XII) - [[Споменик Војиславу]]

* Непотребно? [[Српска проза]]([[Српско народно прозно стваралаштво]], [[Српска уметничка проза]])
* Уредити: [[Аутор:Жан Баптист Поклен Молијер]]

Draga Gavrilović

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - преводилачки рад:[https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/55058/rad11.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
==Човек и пас==(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.)

==Црна песма==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.)

==Прича о јаком==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.)

==Вечерње==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Равнодушност==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.)

==Љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Дело==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.)

==Прехисторијска љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.)

==Човек==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.)
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић

== Нацрт_Градови и химере (1930) ==

&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Градови и химере (1930)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Пријатељу&lt;br /&gt;Д-р. Кости Кумануди''&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>8yvphn7p0fiictzna4ieqr9hrlr3c9v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Таманго</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59984</id>
    <revision>
      <id>145928</id>
      <parentid>145804</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T12:46:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145928</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="77916" sha1="rg44zqvbgagpcotvuc5pvcj2pjf2uas" xml:space="preserve">{{квалитет|250%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Таманго
| одељак= 
| аутор= Проспер Мериме
| преводилац= Светислав А. Петровић
| година= 1905
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Капетан Леду био је добар морнар. У почетку је служио на лађи као обичан матроз, али је доцније постао помоћник корманошев. У бици код Трафалгара једно одломљено парче дрвета пребило му је леву руку; руку су му одсекли, а њему онда дали добре сведоџобе и отпустили га из службе. Али он никако није могао да живи у доколици, и чим му се указала прилика да се опет укрца на море, погодио се за другог капетана на једној гусарској лађи. За новац који је упљачкао с неколико заробљених бродова накуповао је књига и тако проучио теорију пловидбе; примену њену већ је и раније знао потпуно. Временом је постао капетан на једној гусарској убојној лађици с три топа и шездесет момака, и поморски трговци са Џерсеја још се и сад сећају његових подвига. Закључење мира га је јако ожалостило: за време рата оставио је био на страпу нешто новаца, и надао се да га остави још, пљачкајући енглеске лађе. Сад је по што по то морао да уђе у службу код трговаца који тргују на мору, и како је био познат као одлучан и искусан човек, без по муке добио је једну лађу. Кад је трговина робљем забрањена, и кад је онај који је при свем том хтео да је води морао не само да се вешто склања испред француских финанса, што није било баш тако тешко, него, што је било далеко мучније, и да се крије од енглеских крстарица, капетан Леду био је добродошао за све трговце с абоносовином.&lt;ref&gt;Тако се сами међу собом зову они који тргују робљем.&lt;/ref&gt;&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Сасвим друкчији од већине морнара који су као и он дуго чамели на нижим местима, он није онако страсно мрзио новачења, нити је хтео да се држи већ утврђених начина рада, као што обично раде такви људи кад добију виши чин. Капетан Леду, напротив, први је препоручио своме газди од лађе да набави гвоздене сандучаре за воду. На његовом броду, лисице и синџири, којих у свакој лађи за пренос робова има у изобиљу, били су израђени по новом систему, и добро прелаковани, да би се сачували од рђе. Али му је међу свима трговцима робљем највише дигла глас његова властита конструкција једнога брика који је имао да превози црнце, једне брзе једрилице, узане и дугачке као каква ратна лађа, али у коју је ипак могло да стане врло много црнаца. Крстио га је „Узданицом”. Он је сам хтео да доњи спрат лађе, узан и угнут, нема више од три стопе и четири палца у висину, и тврдио је да је толико места довољно и за стаситије црнце да могу угодно седети; а шта им и треба да устају? — Кад дођу у колоније, говорио је Леду, настојаће се до миле воље!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црнци, наслоњени леђима на зидове лађине, и размештени у два напоредна реда, остављали су између својих ногу један празан простор, који у свима другим таквим бродовима служи једино као пролаз. Леду је дошао на мисао да и по том празном простору размести црнце, и то тако да леже под правим углом према оним првима. На тај начин у његову лађу могло је да стане десетак црнаца више него ма у коју другу с толиком истом тонажом. Оно, да се хтело терати у краjност, могло би да их стане још и више; али треба бити човечан, и оставити једном црнцу бар пет стопа у дужину и две у ширину, да се може слободно кретати, за време вожње од шест недеља и више. „Јер на крају крајева, говорио је Леду своме газди да би оправдао ову слободњачку меру, и црнци су људи као и бели.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Узданица” је отпловила из Нанта једнога петка, што је доцније сујеверним људима пало у очи. Надзорници који су врло савесно прегледали цео брик, нигде не нађоше шест великих сандука пуних ланаца, лисица и букагија. Њих није зачудило ни то што ће тако много воде на „Узданици”, која је, према својим исправама, ишла само до Сенегала, ради трговине с дрвима и вилдишем. Пут, истина, не траје дуго, али није с горег бити врло обазрив. Ако случајно настане маина на мору, шта да се ради без воде?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И тако је „Узданица” отпловила једнога петка, врло добро опремљена. Леду би можда волео да су катарке биле мало чвршће; али докле је год заповедао на овој лађи, није могао да се потужи на њих. Путовало се до обале афричке срећно и брзо. Укотвили су се у реци Јоали (мислим да се тако зове), у часу кад енглеске крстарице нису пазиле на ову обалу. Посредници из тог краја одмах дођоше на брод. Тренутак је био не може бити згоднији; Таманго, ратник на гласу и продавац људи, баш је био догнао на обалу велики број робова, и давао их је јевтино, као човек који осећа да има снаге и моћи да брзо напуни пијацу, чим на њој понестане робе којом он тргује.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Капетан Леду изиђе чамцем на обалу, да учини посету Тамангу. Застаде га у једној колиби од сламе коју су му били начинили на брзу руку, заједно с његовим двема женама и с неколико помоћника у трговини и спроводника робова. Таманго се био нарочито удесио да дочека белог капетана. Обукао је некакву стару плаву војничку униформу на којој су још стајали капларски ширити; али су о сваком рамену висиле по две златне еполете прикачене за исто дугме, и куцале га, једна по грудима, друга по плећима. Како није имао кошуље, и како је униформа била пократка за тако развијена човека, то се између капута који се белио посувраћен доле, и чакшира од гвинејског платна, видео један велики комад црне коже, налик на какав широк појас. О бедрима, на узици, висила му је велика коњичка сабља, а у руци држао је једну лепу енглеску двоцевку. Тако нагиздан, африкански ратник мислио је да изгледа господственије од највећих кицоша париских или лондонских.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Капетан Леду гледао га је неко време ћутећи, а Таманго се испрсио дотле као какав гранатир кад на смотри пролази испред неког страног генерала, и уживао у утиску који је мислио да чини на белца. Леду, пошто га је зналачки промотрио, окрете се своме поткапетану и рече му:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— За овакву људину узео бих бар хиљаду талира, кад бих га здрава и читава довезао на Мартиник.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Седоше, и један морнар који је натуцао нешто јолофски језик стаде тумачити. Пошто су измењали поздраве, један „мали” донесе им пуну корпу флаша с ракијом; оквасише грло, и капетан, да би одобровољио Таманга, даде му на поклон леп бакарни рог за барут, украшен рељефном сликом Наполеоновом. Кад је црнац примио поклон и захвалио како је требало, изишли су из колибе, сели у хлад испред флаша с ракијом, и Таманго даде онда знак да се доведе робље које је имао на продају.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Робље се појави у дугој поворци, погрбљених леђа од умора и страха; врат је свима црнцима био ухваћен у неку рогу дугачку више од шест стопа, и њена два шиљка била су на потиљку састављена гвозденом пречагом. Кад ваља поћи, онда један од спроводника мете на раме држаље од роге првога роба; овај тако исто ухвати рогу онога који иде одмах за њим; тај други, опет, придржи рогу трећег роба, и тако редом. Кад треба стати, вођ поворке пободе у земљу шиљати крај од држаље своје роге, и цела се поворка заустави. Наравно, никоме није ни на крај памети да умакне успут, кад свако носи о врату дебелу батину дугачку шест стопа.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад год прође поред њега какав роб или ропкиња, капетан слегне раменима, добаци како су људи кржљави, а жене сувише старе или сувише младе, и зажали што се црна раса све више измеће.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;„Све се изопачава, говорио је он; некад је било сасвим друкчије. Жене су имале по пет стопа и шест палаца у висину, а четири човека могла су сама да окрену чекрк на каквој фрегати и подигну главни ленгер.”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али, и ако је непрестано манисао, одабирао је најснажније и најличније црнце. За њих ће моћи платити обичну цену; али је за остале тражио знатан попуст. Таманго је, опет, бранио своје интересе, хвалио своју робу, говорно о оскудици у људима и о опасностима трговања. На крају је рекао да тражи не знам колико за робове које је бели капетан хтео да натовари на свој брод.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чим тумач преведе на француски понуду Тамангову, Леду умало не паде на леђа од изненађења и гнева; затим прогунђа неколико крупних псовки и диже се да иде, као да више неће да чује ни за какву погодбу с тако лудим човеком. Онда га Таманго задржа, и с муком га натера да опет седне. Отвори се нова флаша, и преговори се наново почеше. Сад се, опет, црнцу чинило да су понуде белчеве луде и будаласте. Викали су, препирали се дуго, искапљивали чашу за чашом ракије; али ракија није подједнако утицала на обе уговарачке стране. Што је Француз више пио, нудио је све мању цену: а што је Африканац више пио, све је више попуштао. И тако, кад се корпа испразни, они се погодише. Некакав рђав памучни еспап, барут, кремење, три бурета с ракијом и педесет рђаво оправљених пушака дато je у размену за сто шездесет робова. Капетан, да утврди погодбу, пљесну по руци црнца који је већ био више него ћефлеисан, и робове одмах предадоше француским морнарима, који брже боље поскидаше с њих дрвене рогe и ударише им синџире на врат и гвоздене лисице на руке; што лепо показује колико је европска цивилизација виша.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Остало је још триестак робова: деце, стараца и слабуњавих жена. Лађа је била пуна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таманго, који није знао шта да ради с овим „шкартом”, понуди капетану да му га прода за флашу ракије по комаду. Понуда је била врло примамљива. Леду се сети да је на представи „Сицилијанскога Вечерња” у Нанту видео како је пуно дебелих и крупних људи ушло у партер који је већ био пун, па ипак, захваљујући стишљивости човечјег тела, сваки нашао за се места. И он узе двадесет виткијих робова од оних тридесет.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Онда Таманго затражи само по чашу ракије за сваког од оно десеторо преосталих. Леду помисли да деца плаћају и запремају само пола места на колима, и узе због тога три детета; али рече да неће више да узме на једнога црнца. Таманго, видевши да му је остало још седам робова о врату, дограби пушку и узе на нишан једну жену која је стајала прва: то је била мајка троје деце.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Купуј, рече он белцу, или ћу да је убијем; чашицу ракије или окидам.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— А који ћу враг с њом? одговори Леду.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таманго опали, и робиња паде мртва на земљу.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Де сад другога! узвикну Таманго нишанећи једног сасвим оронулог старца: чашу ракије, или ћу…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једна од његових жена заведе му руку, и куршум оде у ветар. У оном старцу кога је њен муж хтео да убије, она познаде једног ''гириота'' или врачара, који јој је прорекао да ће бити краљица.,,&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таманго, који је постао просто бесомучан од ракије, помами се кад виде да се неко противи његовој вољи. Он млатну своју жену кундаком од пушке; затим се окрете Ледуу и рече му:&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Узми, дајем ти ову жену. Она је била лепа. Леду је погледа осменувши се, и узе је за руку:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— За њу ћу већ наћи места, рече.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тумач је био неки душеван човек. Он даде Тамангу једну бурмутицу од дебеле хартије, и затражи му осталих шест робова. Онда им скиде ро́ге, и пусти их да иду куд им је воља. Они се одмах распршташе, ко овамо, ко онамо, не знајући ни сами како да се врате у свој завичај, на две стотине миља далеко од обале.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Међутим, капетан се опрости с Тамангом, и пожури се да што пре унесе свој товар. Није било паметно остајати дуго у реци; крстарице су се могле опет појавити, и он је због тога хтео да крене већ сутра. Таманго се извали у траву, у хладу, и заспа, да истера ракију из себе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад се пробудио, лађа се већ била кренула и спуштала се низ реку. Таманго, коме је глава још бучала од синоћње пијанке, запита за своју жену Ајшу. Одговорише му да му се она на своју несрећу нешто била замерила, и да је он дао на поклон белом капетану, који је одвео на свој брод. Чувши то, Таманго се запрепашћен лупи по глави, затим шчепа пушку, и, како је река на више места правила окуке пре него што се изливала у море, он одјури, најближом пречицом, ка једном малом заливу, на по миље од ушћа. Тамо се надао наћи какав чамац на коме ће стићи до брика, који се, због окука реке, морао задржавати. И није се преварио: збиља је имао времена да ускочи у један чамац и да стигне до лађе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Леду се јако изненадио кад га је видео, али још више кад је чуо да тражи натраг своју жену.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Поклони се не враћају, одговори му он.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И окрену му леђа.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црнац поче да наваљује, пристајући да врати један део робе коју је добио у размену за робове. Капетан стаде да се смеје; рече му да је Ајша красна жена, и да њему треба. Онда злосрећни Таманго окупи да плаче као киша, и да вришти од бола, као какав јадник кад га оперишу. Час се ваљао по крову дозивајући своју драгу Ајшу; час је лупао главом о под, као да хоће да се убије. Тврд као стена, капетан, показујући му обалу, давао му је знак да је време да иде; али је Таманго продужавао. Понудио је чак и своје златне еполете, пушку и сабљу. Све је било узалуд.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Док је трајала ова препирка, поткапетан с „Узданице” рече капетану:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ноћас нам је умрло три роба, имамо места. Зашто не бисмо узели овог људескару, који сам вреди више него сва она тројица што су умрли?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Леду поразмисли да ће за Таманга моћи узети добрих хиљаду талира; да ће овај пут, који је, по свему досадањем судећи, обећавао за њ добру добит, бити вероватно његов последњи пут; да ће га се, кад се тако буде обогатио и мануо трговине робљем, мало тицати хоће ли на гвинејској обали оставити добар или рђав глас за собом. У осталом, на обали није било живе душе, и афрички ратник био је потпуно у његовој власти. Ваљало му је само отети оружје; јер би било опасно дирнути га док му је оно још у рукама. Леду му због тога затражи пушку, тобоже да је прегледа и да се увери да ли вреди колико и лепа Ајша. Дижући и обарајући ороз, он истресе барут којим је пушка била потпрашена. Поткапетан је опет пробао сабљу; и, како је на тај начин Таманго био разоружан, два снажна морнара јурнуше на њ, оборише га на леђа, и стадоше да му везују руке. Црнац се опирао јуначки. Дошавши к себи од првога изненађења, и мада је био у здраво незгодном положају, он се дуго носио с она два морнара. Како је био изванредно снажан, најзад је успео да се дигне. Удари песницом човека који га је држао за гушу, и свали га на земљу; остави парче капута у рукама оног другог морнара, и као бесомучан устреми се на поткапетана да му отме сабљу. Овај га удари њоме по глави, и начини му широку рану, али не дубоку. Таманго паде по други пут. Одмах му чврсто свезаше руке и ноге. Док се отимао, драо се као бесан, и копрцао као дивљи вепар кад се ухвати у пређу; али кад виде да му ништа не помаже опирати се, затвори очи и више не мрдну. Његово снажно и нагло дисање једино показиваше да је још у животу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ала ће се његови црнци насмејати од свег срца кад виде да је и он постао роб, узвикну капетан Леду. Бар ће се уверити да збиља има неког Провиђења.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Међутим сиромаху Тамангу истекла је силна крв. Онај тумач с болећивим срцем што је синоћ спасао живот шесторици робова, приђе му, приви му рану и рече му неколико утешних речи. Шта је могао да му каже, не знам; али се црнац није мицао, као мртав. Два морнара морали су га однети као какву врећу доле на дно лађе, на место које је било за њега одређено. Два дана није хтео ништа да окуси; једва је по неки пут отварао очи. Његови другови у ропству, некадањи његови заробљеници, гледали су га с неким тупим чуђењем кад је дошао међу њих. И сад још уливао им је такав страх да нико није смео да се подсмехне невољи онога ради кога су сви они допали беде.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Како је са копна дувао повољан ветар, лађа је брзо одмицала од афричке обале. Будући већ без бриге да ће га ухватити енглеске крстарице, капетан је мислио једино на то какве га велике благодети чекају у колонијама у које је ишао. Његова абоносовина није на путу претрпела нимало квара. Нису се јавиле никакве заразне болести. Свега дванаест црнаца, и то најслабијих, умрло је од врућине: то је ситница. Да би његов људски товар осећао што мање замора на овом путу, Леду није заборављао да сваки дан изводи робове на кров. Наизменце, све по трећина ових злосрећника стајала је горе један сат, да се надише чиста ваздуха за цео дан. Један део момака наоружаних до зуба, пазио је на њих, бојећи се побуне; уосталом, ради сваке сигурности, никад им нису сасвим скидали ланце. По неки пут који морнар што је умео да свира у виолину приређивао им је читав концерт. Било је тада занимљиво видети како се сви ови црни људи окрећу свирачу, како с њихових лица постепено нестаје оног израза тупог очајања, како се слатко смеју и пљескају рукама кад им ланци не сметају. — И кретање је преко потребно за здравље; због тога је капетан Леду завео један необично користан обичај: терао је, наиме, често своје робове да играју, као што се терају да копају ногом коњи који имају да пређу на лађи далек пут.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Де, децо моја, играјте, проводите се, говорио је капетан громовитим гласом, фијучући једном грдно великом камџијом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И сироти црнци одмах би почели да ђипају и играју.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Неко време, због своје ране, Таманго није могао излазити. Најзад изиђе на кров; и одмах, подигавши поносито главу усред ове преплашене гомиле робова, погледа тужним, али спокојним погледом, на бескрајну пучину што је окружавала лађу; затим леже, или боље стропошта се на под од палубе, не хотећи чак ни да намести ланце да га мање жуље. Леду је седео на задњем узвишеном делу лађе и мирно пушио на своју лулу. Ајша, без окова, у господској аљини од плавог памучног штофа, с лепим папучицама од сахтијана на ногама, држећи у рукама послужавник са слатком ракијом стајала је покрај њега и дворила га. Било је очевидно да је вршила поверљиву службу код капетана. Један црнац који је јако мрзио Таманга, намигну му да погледа на ту страну. Таманго окрете главу, спази је и раздра се; и скочивши брзо као муња на ноге, полете ка задњем делу лађе, пре него што су морнари који су били на стражи могли да спрече тако голем преступ сваке бродарске дисциплине.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ајша! повика он громовитим гласом, а Ајша, запрепашћена, врисну: зар ти мислиш да у земљи код белих нема Мама-Јумба?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Морнари су већ били дотрчали са заманутим батинама; али Таманго, скрштених руку, и хладан као да је од камена враћао се мирно на своје место, док је Ајша, бризнувши у плач, изгледала као скамењена оним тајанственим речима.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тумач објасни ко је тај страховити Мама-Јумбо, чије је име само било у стању да изазове толики ужас.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— То је црначко страшило, рече он. Кад се који муж боји да му жена не уради оно што раде многе жене у Француској као и у Африци, он јој попрети Мама-Јумбом. Ја, који вам ово причам, ја сам видео Мама-Јумба, и разумео сам одмах лукавство; али црнци, како их је Бог дао просте, не разумеју ништа. — Замислите да се једног вечера, док су жене проводиле време у игри, у ''фолгору'', као што они кажу на свом наречју, наједанпут зачула из једне необичне густе и мрачне шумице нека чудновата музика, а нико није видео ко то свира; сви свирачи су били сакривени у шуми. Било је ту тршчаних свирала, дрвених добошића, ''балафоса'', и гитара направљених од пола тикве. Цео тај оркестар свирао је једну такву арију да би и ђаво стругнуо одатле и сакрио се под земљу. Жене нису још добро ни чуле ову свирку, а већ почеше да цепте од страха; хтедоше да умакну, али им мужеви не дадоше; знале су већ шта им се спрема. Наједанпут изиђе из шуме једна велика бела прилика, висока као највиши део наше катарке с главом великом као бучук, с очима широким као они отвори за једеке тамо напред на лађи, с чељустима као у нечастивог, пуним ватре. То се чудовиште примицало полако, полако; и одмаче се свега за стотинак метара од шуме. Жене су вриштале:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ево Мама-Јумба!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И драле су се као рибарке што продају острице. Онда им дужеви рекоше:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ајте, неваљалице, реците нам јесте ли се добро владале; ако слажете, ту је Мама-Јумбо да вас поједе овако живе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Било их је тако простодушних које су признале, и онда су их дужеви ваљано пропустили кроз шаке.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— А шта је у ствари била та бела прилика, тај Мама-Јумбо? запита капетан.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Та̏  неки лакрдијаш који се замотао у велики бео чаршав и држао на једној великој батини шупљу бундеву са запаљеном свећом унутра: то му је била глава. Све то није баш Бог зна како смишљено, и не треба се много мучити да човек увиди сав тај црначки марифетлук. Али је ипак Мама-Јумбо леп проналазак, и ја бих волео кад би и моја жена веровала у њега.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Моја жена, рече Леду, ако се не боји Мама-Јумба, она се боји лесковака; јер зна добро како бих јој ја платио кад би јој нешто пало на памет да врда. Ледуови сви уопште нису нимало трпељиви; и ако ја имам свега једну руку, може и она још доста добро да витла корбачем. Али реците оном безобразнику тамо што говори о Мама-Јумбу, нека се добро пази и нека не плаши ову женицу, или ћу му тако истимарити ртењачу да ће његова црна кожа постати црвена као непечен розбиф.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Рекавши то, капетан сиђе у своју кабину, дозва Ајшу и покуша да је теши: али ни миловања, ни батине чак, јер човека на крају мора да изда стрпљење, нису могли да умире лепу црнкињу; потоци суза сливали су се низ њене образе. Капетан онда опет изиђе горе на кров, нерасположен, и изгрди дежурног заповедника брода због заповести коју је био издао у том тренутку.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Преко ноћи, кад су готово сви морнари спавали дубоким сном, они што су били на стражи чуше најпре неку озбиљну, свечану и тужну песму што је допирала одоздо из лађе а затим један страховит женски врисак. Мало затим, крупан глас капетана Ледуа који је псовао и претио, и фијукање његовог страшног бича, заорише се по целој лађи. После једног тренутка, све се опет ућутало. Сутрадан Таманго је изишао на кров с масницама на лицу, али онако исто поносит и одлучан као и пре.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чим га Ајша угледа, она му брзо потрча са задњег дела лађе где је дотле седела поред капетана, клече пред њега, и рече му гласом пуним скривеног очајања:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Опрости ми, Таманго, опрости ми!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таманго ју је читав минут гледао нетремице; затим, видевши да је тумач далеко, рече јој:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Турпију!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И онда опет леже на палубу окренувши леђа Ајши. Капетан је жестоко изгрди, чак је и опали неколико пута, и забрани јој да у будуће разговара са својим некадањим мужем; али му није ни на крај памети било да посумња штогод у оно неколико речи које су они рекли једно другом, и није ништа ни питао о том.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Међутим Таманго, затворен с осталим робовима, дан и ноћ наговарао их је да једанпут одважно прегну да поврате своју слободу. Говорио им је како је мали број белих, и обраћао им пажњу на то како њихови чувари сваког дана бивају све небрижљивији; затим, не изјашњавајући се сасвим, причао им је како ће он умети да их врати у њихов завичај, хвалио се како се добро разуме у мађији, у коју црнци верују сви од реда, и застрашивао их како ће се сам ђаво осветити свима онима који не пристану да га помогну у његовом предузећу. Своје беседе држао је само на пеулском дијалекту, који су знали већина робова, али који тумач није разумевао. Његов глас као доброг беседника, и навика робова да га се боје и да га слушају, притекли су не може бити лепше у помоћ његовој речитости, и црнци су наваљивали на њега да утврди један дан кад ће их ослободити из ропства, много пре него што је и он сам мислио да ће бити кадар да то учини. Завереницима је неодређено одговарао да још није дошло време, и да му ђаво, који му се јавља у сну, још није ништа рекао, али да треба да буду готови на први знак. Међутим није пропуштао ни једну прилику да не искуша с коликом пажњом чувари бде над њима. Једанпут, кад се један морнар, прислонивши пушку на ограду од крова, занео посматрајући једну гомилицу морских ласти што су се биле надале за лађом, Таманго узе пушку и стаде са смешним покретима да ради њоме сва она веџбања која је видео да раде морнари кад се веџбају. Мало после одузеше му пушку; али се он одатле уверио да ће је одсад моћи узимати, а да одмах не изазове никакву сумњу; и, кад буде куцнуо час да се послужи њоме, биће велики јунак онај који хтедне да му је отме из руку.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана Ајша му баци парче пексимита, давши му неки знак који је једино он разумео. У пексимиту је била једна турпијица: од ове алатке зависио је успех целе завере. Таманго се најпре добро чувао да не покаже турпију својим друговима; али, кад је пала ноћ, он стаде да шапуће неке неразумљиве речи, пратећи их чудним покретима. Мало по мало загревао се све више, док најзад није почео да виче. Кад га човек чује како диже и спушта глас, рекао би као да је заподео жив разговор с неком невидљивом личношћу. Сви су робови дрхтали, не сумњајући да је ђаво у тај мах међу њима. Таманго најзад прекиде овај призор кликнувши од радости:&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Другови, узвикну он, дух кога сам заклињао дао ми је једва једанпут оно што ми је обрекао, и ја имам сад у рукама оруђе којим ћемо се ослободити. Сад вам треба још само мало храбрости, па сте слободни.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Он даде онима који су били око њега да опипају, и макар како да је подвала била проста, људи који су били још простији поверовали су у њу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;После дугог чекања освануо је велики дан освете и слободе. Завереници, везани међу собом свечаном заклетвом, углавили су били план после зрелога већања. Најодлучнији, с Тамангом на челу, кад буде дошао на њих ред да изиђу на кров, имали су да отму оружје од чувара; неколико других отићи ће у собу капетанову да узму пушке које су биле ту. Они који дотле буду истругали своје окове отпочеће напад; али, и ако се упорно радило неколико ноћи, највећи број робова није могао да узме јаког учешћа у борби. Због тога су тројица снажних црнаца добили дужност да убију човека који је у џепу носио кључ од окова, и да одмах ослободе своје оковане другове.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тoгa дана капетан Леду био је необично добре воље; против обичаја опростио је једном „малом“ који је заслужио камџију. Похвалио је официра који је био на стражи како је издао добру заповест, изјавио свима момцима да је задовољан, и рекао им да ће на Мартинику, на који ће ускоро приспети, сваки добити поклон. Сви морнари, потхрањујући тако пријатне мисли, удешавали су већ у памети на шта да употребе тај поклон. Мислили су на ракију и мартиничке мелескиње, кад видеше да се на кров попне Таманго и други завереници.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Они су били удесили да своје окове истружу тако да не изгледају пресечени, али су их међутим без по муке могли да прекину. Уосталом, тако су јако звекетали њима, да би човек, кад чује толики звекет, помислио да је од двапут тежих окова. Пошто су неко време удисали чист ваздух, узеше се сви за руке и стадоше да играју, док је Таманго почео своју породичну ратничку песму&lt;ref&gt;Сваки црначки поглавица има своју песму.&lt;/ref&gt;, коју је некада певао пре него што је полазио у бој. Кад су мало поиграли, Таманго, као да је мртав уморан, пружи се колики је дуг крај ногу једног морнара који се безбрижно био наслонио на ограду од крова; сви завереници учинише то исто. И тако је сваки морнар био опкољен са по неколико црнаца.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наједном Таманго, који је полако био прекинуо своје окове, раздра се јако — и тај његов узвик имао је да служи као сигнал —, повуче снажно за ноге морнара који је био крај њега, преврте га главачке, и, згазивши га ногом на трбух, оте му пушку, и уби из ње дежурног заповедника брода. У исти мах и сви остали морнари на стражи бише нападнути, разоружани и одмах затим поубијани. Са свију страна орио се ратни узвик. Најстарији морнар, у кога је био кључ од окова, погинуо је један од првих. Онда гомила црнаца преплавише кров. Они који нису могли да нађу никаква оружја дограбили су били полуге од чекрка или весла од чамца. И од тог тренутка с белима на лађи било је свршено. Ипак су се неколико морнара одупрли на задњем узвишеном делу лађе, али нису имали довољно оружја, и нису били одлучни. Леду је још био жив и није ни мало изгубио одважност. Видевши да је Таманго душа завере, мислио је да ће, ако убије њега, с његовим саучесницима свршити за час. Он му због тога полете на сусрет са сабљом у руци, дозивајући га из свег грла. Таманго одмах насрну на њ. Држао је једну пушку за крај од цеви и млатио њоме као каквим буздованом. Две поглавице погледали су се очи у очи на оном узаном пролазу што везује предњи узвишени крај лађе са задњим. Таманго удари први. Али се белац лако изви у страну и избеже ударац. Кундак, ударивши јако о даске, сломи се, и пушка се тако силно одби да испаде из руку Тамангових. Он је сад био без одбране, и Леду, са осмејком сатанске радости, дигао је већ био руку и хтео да га пробурази; али је Таманго био исто тако лак и хитар као и пантери у његову завичају. Он се баци у наручја свога противника, и ухвати га за руку у којој је држао сабљу. Један се упирао да не преда своје оружје, други да га отме. У тој страховитој борби падоше обојица; али је Таманго пао под Ледуа. Онда, не клонувши нимало духом, Таманго, стегнувши свога противника из све снаге, уједе га за гушу тако силно да крв шикну као да је какав лав забио своје зубе. Сабља испаде из малаксале руке капетанове. Таманго је зграби; затим, дигнувши се, с крвавим устима, и кликнувши победоносно, стаде брзо да боде свога већ полумртвог противника.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У победу се више није могло сумњати. Оно мало морнара који су остали живи покушаше да моле за милост устанике; али су сви били немилице измрцварени, чак и тумач, који им никад ништа није на жао учинио. Поткапетан је умро славно. Био се склонио на задњи крај лађе, крај једног од оних малих топова који се окрећу на стожеру на коме стоје, и пуне се картечом. Левом руком намештао је топ, а десном, у којој му је била сабља, бранио се тако добро да се читава гомила црнаца била искупила око њега. Он онда притисну обарачу од топа и начини усред ове густе гомиле један широк пролаз засут мртвацима и самртницима. Тренутак после, разнели су га на комаде.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад је леш и последњега белца, измрцварен и исецкан на парам-парче, био бачен у воду, црнци, сити освете, погледаше на лађина једрила, која као да су, непрестано надувана свежим ветром, још слушала њихове угњетаче, и водила победиоце, покрај њихове славне победе, у земљу где ће постати робовима.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Ништа дакле нисмо учинили, помислише они тужно; да ли ће овај велики фетиш белачки хтети да нас врати у наш завичај, кад смо пролили крв његових господара?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Неколико њих рекоше да ће Таманго већ умети да га натера на послушност. И одмах зваху Таманга вичући јако.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Он се није журио да се појави. Нађоше га у крманошкој соби где стоји наслоњен једном руком на крваву сабљу капетанову; другу је расејано пружао својој жени Ајши, која ју је, клечећи пред њим, обасипала пољупцима. И ако је био радостан што је победио ипак је имао неко мрачно неспокојство, које се показивало у целом његовом држању. Како је био разумнији од осталих, он је боље и осећао сву тежину положаја.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Најзад је изишао на кров, правећи се спокојан, и ако није био. Стотину измешаних гласова наваљивало је на њ да узме управљати лађом; он се приближи крману полако, као да жели да одгоди мало тренутак који ће одлучити о величини његове моћи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На целој лађи није било ни једног црнца, макар колико глупа, који није приметио да известан точак и кутија што стоји спроћу њега утичу на кретање лађе; али је у овом механизму одувек лежала, за њих једна велика тајна. Таманго дуго гледаше у бусолу мичући уснама, као да чита слова што су на њој била исписана; затим принесе руку челу, и замисли се као човек који нешто рачуна у глави. Сви се црнци окупише око њега, разјапљених вилица, разрогачених очију, и не дишући пратили су му и најмањи покрет. Најзад, пола са страхом, пола са самопоуздањем, као сваки човек који хоће да уради нешто што не зна, он снажно повуче точак од крме.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Као што се какав огњевит хат пропне на ноге кад га мамузне његов несмотрен јахач, тако лепи брик „Узданица” поскочи по таласу кад га Таманго овако неразборито дрмну. Рекао би човек да је, гњеван, хтео да се зарије у вале, заједно са својим неуким корманошем. Како се наједанпут пореметио потребан склад између правца једрила и правца крме, лађа се нагну тако јако да је изгледало као да ће утонути. Њене дугачке лантине заронише се у море. Више људи претурише се; неколико их паде у воду. Али се ускоро лађа поносито диже на талас, као да хоће још једанпут да се ухвати у коштац са својом пропашћу. Ветар дуну двапут јачом снагом, и одједном, с ужасном праском, падоше обе катарке, скрхане скоро при дну, и прекрилише цео кров парчадима и као неком тешком мрежом од ужади.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Преплашени црнци утекоше у лађу вриштећи од страха; али, како ветар није више дувао у ветрила, лађа се диже, и таласи стадоше да је полако бацају час тамо час амо. Онда се најодважнији црнци попеше поново на кров и побацаше с њега све оне поломљене делове од катарки који су га закрчивали. Таманго се није мицао с места, налактио се био на орман с бусолом, и сакрио лице својом савијеном руком. Ајша је стајала покрај њега, али није смела да га ослови. Мало по мало црнци се приближише; онда се зачу потмуло роптање, које се одмах претвори у праву буру пребацивања и увреда.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Издајицо! варалицо! викали су они, ти си нам крив за све невоље, ти си нас продао белцима, ти си нас наморао да се бунимо против њих. Хвалио си се како умеш да управљаш лађом и обећао си да ћеш нас вратити у завичај. Ми смо ти, као праве будале, поверовали; и ево где сад умало нисмо сви главом платили због тога што си ти згрешио белачком фетишу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таманго поносито диже главу, и црнци који су били око њега устукнуше преплашени. Он дохвати са земље две пушке, даде знак својој жени да пође за њим, прође кроз гомилу, која се пред њим раствори, и упути се предњем делу лађе. Ту направи као неки опкоп од празних буради и дасака; затим седе усред овог бедема, одакле су претећи вирили бајонети његове две пушке. Оставише га на миру. Међу устаницима, једни су плакали; други, подигавши руке к небу, призивали су у помоћ своје и белачке фетише; неки су клечали пред бусолом, дивећи се њеном непрекидном кретању, и преклињали је да их врати у њихов завичај; неки су опет лежали по крову, суморни и утучени. Усред ових очајника, замислите још жене и децу који вриште од страха, и дваестак рањеника који преклињу да им се притекне у помоћ, али нико и не мисли да им помогне.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наједном се на крову појави један црнац; лице му је сијало од радости. Он објави да је пронашао место где су бели држали ракију; његова веселост и цело његово држање јасно су сведочили да ју је он и опробао. Чувши тај глас, несрећни црнци престадоше за часак да јаучу. Сви полетеше у лађин ћилер и напише се ракије. Сâт доцније, могао је човек да их види како скачу и смеју се на крову, и, пијани као стока, праве најгоре будалаштине. Док су они играли и певали, рањеници су стењали и јецали. Тако је протекао остатак дана и цела ноћ.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ујутру, кад су се разбудили, наступило је још веће очајање. Преко ноћ је био поумирао велики број рањеника. Лађа је пловила опкољена лешевима. Море је било бурно, а небо обавијено маглуштином. Искупише се да држе веће. Неколико почетника у мађији, који нису смели ни да прослове о својој вештини пред Тамангом, огледаше један за другим своје знање. Неколико пута преклињаху духове. Кад год покушај не успеваше, нада се губила све више. Најзад се опет стаде говорити о Тамангу, који још није био изишао из свога опкопа. На крају крајева, он је био највештији међу њима, и једини је још могао да их спасе из овог страховитог положаја у који су запали његовом кривицом. Један старац приђе му, носећи понуду за измирење. Он га замоли да изиђе и да им каже своје мишљење; али Таманго, неумољив као Кориолан, оглуши се о све његове молбе. Обноћ, усред највећега метежа, донео је колико му је било потребно пексимита и усољеног меса. Изгледао је решен да живи тако одвојен од свију.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ракије је било још. У њој бар човек заборавља и море, и ропство, и блиску смрт. И спава, снива о Африци, и види шуме са смолним дрвећем, колибе покривене сламом и баобабе чија се сенка пружа над целим селом. Синоћна теревенка опет поче. Тако прође неколико дана. Јаукали су, плакали, чупали косе, затим се опијали и спавали, тако им је текао живот. Неколико њих умреше од силног пића; неколико их скочише у море, или се прободоше мачем.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једно јутро Таманго изиђе из своје тврђаве и дође до пања који је остао од главне катарке.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Робови, рече он, Дух ми се јавио у сну и проказао ми како вас могу избавити одавде и вратити вас у ваш завичај. Својом незахвалношћу заслужили сте да вас оставим; али ми је жао ових жена и ове деце што јаучу. Ја вам праштам: почујте ме.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Сви црнци оборише главу с поштовањем и начетише се око њега.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Бели, продужи Таманго, једини знају оне силне речи које покрећу ове велике дрвене куће; али ми можемо по својој вољи управљати овим лаким чуновима који личе на наше.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Он показа каик и друге чамце на брику.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Напунимо их храном, уседнимо у њих, и завеслајмо на ону страну одакле ветар дува; мој и ваш господар пустиће га нашем завичају.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Повероваше му. Луђег предлога није било. Не знајући да се служи бусолом, и под непознатим небом, он је могао само да лута насумце. У својој глави он је замишљао да треба само да весла напред, и да ће најзад тако наћи какву црначку земљу; јер црнци живе на целој земљи, а бели на својим лађама. То му је његова мајка причала.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ускоро је све било спремно да се укрца; али видеше да су каик и свега један чамац здрави. То је међутим било сасвим мало за осамдесет црнаца од прилике колико их је још остало у животу. Ваљало је оставити све рањенике и болеснике. Већина замолише да их убију пре него што се растану од њих.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Два чамца, која су спустили у воду с грдном муком и страшно их претоварили, оставише лађу и навезоше се на бурно море, које је сваки час хтело да их прогута. Онај мали чамац одмаче први. Таманго је с Ајшом сео у каик, који је, тежи и претоваренији, јако био заостао. Још се чуо лелек оних неколико несрећника што су остали на крову од брика, кад један прилично снажан талас удари каик с бока и напуни га водом. За трен ока, он потону. Они с малог чамца видеше шта ове снађе, и веслачи запеше свом снагом да одмакну, бојећи се да не морадну примити кога из потопљеног каика. Готово сви они који су били усели на каик подавише се. Свега њих десет-дванаест успеше да се врате на лађу. Међу њима били су Таманго и Ајша. Кад се сунце смиривало, видеше како мали чамац нестаде са видика; али шта је с њим после било, не зна се.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Зашто бих мучио читаоца описујући му одвратне призоре глади? Двадесет душа од прилике збијених на узаном простору, које је час бурно море бацало тамо-амо, час пекло врело сунце, отимали су се сваки дан о оно нешто мршавих остатака своје заире. За свако парче пексимита ваљало се тући, и слабији су умирали, не због тога што су их јако убијали, већ због тога што им нису дали да једу. После неколико дана, на крову брика „Узданица” били су још у животу само Таманго и Ајша.

.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи, море је било бурно, ветар је фијукао силно, а помрчина је била тако густа да се с крме није могао видети кључ лађин. Ајша је лежала на једном душеку у соби капетановој, а Таманго је седео крајње ноге. Обоје већ одавно нису ни речи проговорили.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Таманго, викну најзад Ајша, све ово што патиш, ти патиш ради мене…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Не патим ја, обрецну се он. И баци на душек, крај своје жене, пола пексимита који му је још остао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;— Узми то себи, рече она отурујући благо пексимит; ја нисам гладна. А и зашто да једем? Зар ми није стигао последњи час?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таманго се диже не одговоривши ништа, попе се поводећи се на кров и седе крај једне сломљене катарке. Приклонивши главу на груди, звиждукао је своју породичну песму. Наједном се зачу један јак узвик горе, над фијуком морског ветра; и појави се светлост. Он чу и друге узвике, и једна велика црна лађа промаче брзо поред његове; тако близу да му ветрилске мотке прођоше изнад саме главе. Он виде само два лица осветљена једним фењером који је висио о катарци. Ови људи викнуше још једанпут, и одмах затим њихову лађу дохвати ветар, и она ишчезе у помрчини. Без сумње су морнари који су стајали на стражи били приметили ову разбијену лађу; али, како је била бура, њихов брод није могао да се окрене. Тренутак после, Таманго виде како севну пламен и чу кад опали топ; затим виде како севну пламен на једном другом топу; али, не чу пуцањ; после и не виде више ништа. Сутрадан, ништа на видику није било никаког јера. Таманго опет леже на свој душек и заклопи очи. Његова жена Ајша умрла је те ноћи.

.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не знам колико времена после, једна енглеска фрегата, „Белона”, угледа једну лађу без катарки и, како је изгледало, без морнара. Неколико људи приђоше јој на каику и нађоше на њој једну мртву црнкињу и једног црнца тако измршавог, да је наличио на мумију. Био је обезнањен, и душа му је већ била дошла у подгрлац. Хирург га узе, стаде да га лечи, и кад је „Белона” приспела у Кингстон, Таманго је био здрав као дрен. Казаше му да им прича о себи и оној лађи. Он им рече све, у колико је и сам знао. Колонисти с острва говорили су да га треба обесити као црнца који се дигао на устанак; али гувернер, неки душеван човек, заузе се за њ, налазећи да се његова кривица да оправдати; јер, на крају крајева, он се послужио само законитим правом одбране; а после, они које је поубијао били су сви Французи. С њим су онда учинили онако као што се ради са свима црнцима који се нађу на коме узапћеном црначком броду: дали су му слободу, то ће рећи узели су га да ради за државу; али је имао тридесет пара на дан и храну. Био је врло личан човек. Пуковник седамдесет петог пука виде га једанпут и узе га да удара у тасове у пуковској војној музици. Научио је нешто мало енглески, али га није никад говорио. У накнаду за то пио је преко мере рум и ракију од шећерне трске. — Умро је у болници од запаљења плућа.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Фусноте ==
&lt;references/&gt;

== Извори ==
1905. ''Српски књижевни гласник'', Књига ХIV, Број 5, 6, 7. Стр. 341—349, 417—424, 503—509.

{{ЈВ-аутор|Светислав А. Петровић|1945}}

[[Категорија:Француска књижевност]]

[[fr:Colomba et autres contes et nouvelles/Tamango]]</text>
      <sha1>rg44zqvbgagpcotvuc5pvcj2pjf2uas</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лажни модернизам у српској књижевности</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60154</id>
    <revision>
      <id>145932</id>
      <parentid>145840</parentid>
      <timestamp>2026-09-12T11:38:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145932</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="51379" sha1="totzd6a02mckdh9k4s9y3wkbrh4fmta" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= ЛАЖНИ МОДЕРНИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ{{напомена|''Dis: Утопљене душе.'' Београд, 1911.}}
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1911
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Пре неколико година кружила је у београдским више-мање књижевним круговима једна велика карта посетница, на чијој средини стајало је крупним слојевима написано: ''Dis.'' Из доњих слојева наше књижевности дато је објашњење томе ребусу: ''Dis'' је књижевни псевдоним, песничко борбено име једне нове величине, Г. Владислава Петковића, „боема” и декадента, који у неоригиналну српску поезију уноси не само нову ноту, но доноси једно ново схватање, нов свет идеја, осећаја и осећања.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Од тога доба, Г. Петковић је штампао известан број стихова по часописима другог и трећег реда и у некојим политичким листовима. Једном врло малом броју лаковерних људи он стално даје илузију Песника и Пророка нове уметности, кога не цене само филистри и професори, зато што нису у стању да га разумеју. Г. Петковић, и ако је у висинама чисте поезије, над малим људима и њиховим ситним страстима, полаже на тако земаљске ствари као што је књижевна слава, и послушао је савет непаметних пријатеља и скривених непријатеља да штампа своје стихове у једну књигу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако су изишле „Утопљене Душе”, програмна књига наше нове уметности. ''То'' је наша ''Модерна'', што рекли Хрвати, то је хипер-модернизам у нашој поезији, то је последња реч у књижевности, како се то верује у извесним круговима врло младих и врло наивних људи. У сваком случају, књига је интересантна, и у пуној мери заслужује да се о њој говори, ако не због тога што је књижевно дело, а оно свакако стога што је књижевни појав.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И да је видимо из близа!

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је поезија Декаденције, оне која, по речима једног искреног песника њеног, тежи „рају блата” и која тражи „ново у поквареном”. Као што су стари песници имали лицемерство врлине, тако Г. Петковић, са декадентима нашега времена, има лицемерство порока. Он је један од оних људи који су се у доба романтизма називали „фаталним људима”, и које је у новије време Пол Верлен називао „проклетим песницима”, а Бодлер „љубимцима пакла”, чије душе су гробља којих се и месец плаши и по којима се само дугачки црви вуку. Као и ти „злокобници”, Г. Петковић је Порок, Проклетство, Зло, Фаталност, Пакао, Кајин, Сотона.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поезија Г. Петковића има све карактеристичне црте које је Гијо клинички одредио код дегенерика, у целој „littérature des déséquilibrés”: „горко осећање унутрашње аномалије и промашене судбине”; разнородан израз сујете која је изнад осредње, манија за аутобиографијом, склоност да се истичу најситније црте свог дневног живота, непрестано посматрање самог себе, обртање најмањих ствари у читаве епопеје; вољење „мрачних и страшних слика”; потреба за средствима за раздражавање (оргије, полна љубав, и тако даље); „обсесија речи”, у свој духовној немоћи и у нереду идеја.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У „Утопљеним Душама” има свега тога. Песникова жеља: бити „пијан довек”. Његова забава:&lt;br /&gt; „Оргије”:
&lt;poem&gt;
::Пијемо нас неколико пропалих људи
::И полу свет…
::…Пијемо с уста и чаша. Маштом лудила
::Стварамо зрак.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наши романтичари имали су за музу или белу Равијојлу Вилу, која гони облаке и натпева се са јунацима у гори зеленој, или смерну Косовку Девојку која на бојном пољу пребира рањенике и рида над пропалим царством; код наших модерних, код Јована Дучића, муза је „бледо, тихо девојче што снева”; — муза Г. Петковића је „дивна блудница”, која је сву ноћ оргијала, и у јутру, још полупијана и крмељива, пише стихове за које би се могла рећи она ружна, али тачна реч једног песника: да су „повраћања једне покварене душе”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поезија Г. Симе Пандуровића је, поред свег талента свога песника, саблазнила оним што је болесно и чудњачко у њој, али према „Утопљеним Душама” она изгледа још чиста и разумна, у крајњем случају као једна delectatio morosa. Г. Пандуровић је само нагласио ту „поезију трулежи”; Г. Петковић је са њоме дотерао до краја. „Утопљене Душе” су груб и појачан одјек „Посмртних Почасти”. Г. Пандуровић је своје песме називао: „На гробу велике страсти”, „Песме таме”, „Мртви пламенови”, „Резигнација”, „Miserere”; Г. Петковић циклусима својих песама даје погребно-симболистичке наслове: „Кућа Мрака”, „Умрли Дани”; његове песме се зову: „Престанак Јаве”, „Коб”, „Гробница Лепоте”, „Нирвана”, „Са×заклопљеним очима”, „Распадање”, и тако даље. Г. Петковић пева: „предео од сплина”, дан „покривен сплином”, „живот с тешким дахом”, „музику блуда”, „црвљиво доба”, „поднебље умрлих опела”, „раку од живота”, „костуре од живота”, „алеје мртвих”, „поглед трупина”, „игре мртвих”, „аветиња коло свуда”, „задах труо старог распадања”. То је поезија грозничавих снова и месечарства; то је атмосфера отровних и перверсних „Цветова Зла” Бодлерових језивих халуцинација Едгара Поа, и „Danse macabre” Сен-Санса —, ако не декорације из радњи за погребну спрему, поезија гробара који је читао књиге…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Петковић је себи поставио програм, и створио своју ''Химну''. Он је саранио разум и сада удише „пару с поднебља глиба”, и, у „црвљиву добу” и у општој трулежи, себи вели:
&lt;poem&gt;
::За лице твоје огледала није.
::Живи међʼ људма у музици блуда.
::Живи! и нек ти влага срце пије.
::Живи у земљи срамоте и луда.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Петковић је, шта више, дао неку врсту песничке исповести, која је у ствари рђава имитација Дучићеве „Моја поезија”, али која нам казује ако не оно што Г. Петковић мисли, а оно бар оно што он мисли да мисли. Он има једну „Разумљиву Песму” — једну од врло, врло ретких разумљивих песама у целој овој збирци! — и ту нам вели:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::Не марим иначе за живот и бриге 
::Народа и људи, за принципе разне, 
::Бацане од увек у једне таљиге, 
::Што их коњи вуку и све главе празне.

::Волим облак, цвеће, кад цвета и вене 
::Алʼ никако људе што ропћу и пиште: 
::Што другога боли не боли и мене; 
::Мене туђи јади ни мало не тиште. 
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чудна ствар! Цела поезија Г. Петковића није ништа друго до грубо јаукање и досадно стењање, низање у свима нотама: „ах”, „ох”, „авај”, „јао”, „куку”, — али он не воли „људе што ропћу и пиште”, и пошто се у својој књизи сит изјадао и накукао, проглашује да се њега не тичу туђи болови! И каква узвишена, орловска, генијална усамљеност, над ситним људима и над њиховим страдањима и надама, над њиховим идејама и „принципима разним”! То Г. Владиславу Петковићу, песнику поезије трулежи и „музике блуда”, изгледа достојно само „глава празних”. Аристотело, на једном месту у својој ''Политици'', вели: да онај који се ставља ван човечанства или је гори или бољи од осталих људи, и да онај који, довољан самом себи, у стању је да буде ван људског друштва, или је животиња или бог. Као бог, Г. Петковић, антисоцијални естет, у висинама лебди над оним „главама празним” што су бринуле људске бриге, осећале људски бол и служили добру, он баца своју велику сенку на оне мале, ситне људе, који су се звали: Милтон, Бајрон, Шелеј, Шилер, Хајне, Иго, Ламартин, Вињи, Анатол Франс, Кардучи, Де Амичис, Ада Негри, Пушкин, Достојевски, Тургењев, Толстој. Не само те „главе празне”, но и Пол Верлен, на кога се Г. Петковић извесно неће бацити каменом, и он је певео и „велику Комуну”, и „Француску стару и бесмртну”, „Француску вечиту мајку”, и шибао оне које је презриво називао ''artisterie'', који вређају уметност подмећући јој да је „незахвална према материнској земљи”. Наши најбољи песници: Његош, Змај, Јакшић, Војислав Илић, иду у исту категорију презрених „глава празних”. Све је то било мали песник; са Г. Владиславом Петковићем дошао је једном на свет Песник, као Свифтов Гуливер међу Лилипутанце! Но, не узимајмо одвећ трагично „сјајну усамљеност” Г. Петковића; не бусајмо се очајно у груди што је он народу и човечанству одрекао своју потпору! Пре три године још једна „утопљена душа”, још један олимпљанин у нашој књижевности, Г. Стеван Мартић, ђак шестог разреда гимназије у Ваљеву, прогласио је:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::За род ме мој не веже никаква веза јача...
&lt;/poem&gt;
Српски народ и човечанство преживели су тај удар; надајмо се да ће „народи и људи” и даље живети и без потпоре Г. Владислава Петковића. Не бусајмо се у груди, јер несрећа најзад није тако велика, и све, можда, још није изгубљено!…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Петковић оставља другима да буду ведри и јасни, он, као француски песник, вели себи: „нека све буде, за мене, тајна гледана кроз подрумски прозорчић”. Он је од оних који су схватили симболизам: да изражава све, јер не значи ништа. Он пева у стању буновна човека који се још није истрезнио. Он је у једном особитом стању:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::Дремеж и сутон и ноћу и дању.
::Нама се спава...
&lt;/poem&gt;
И када пева то није оно што је осетио и видео, но што је сневао,
&lt;poem&gt;
::песму једну што сам сву ноћ слушао…
&lt;/poem&gt;
И према томе, природно је, не треба тражити од Г. Петковића да мисли и говори нашом обичном логиком, логиком људи код којих постоји разлика између стварности и сна, и који у јави не бунцају оно што им се у сну причињавало. „Непосредно изражавање” у поезији, говорење онако како профани и филистри говоре и како сваки може да разуме, то је старинска мода! „Нова уметност”, која изражава оно што је несвесно и недокучљиво у човеку, која више воли сан но јаву, више инстинкт но разум, хотимично хоће да буде тамна, мутна, да говори „обичне филистре „''непоњабл''””, што рекло „Бранково Коло” (1911, бр. 31-32, стр. 510). И зато Г. Петковић, сасвим не распознајући више „израз божјег света”, говори тамно, мутно, сибилски, целе песме његове немају никаква смисла, и сам песник не би био у стању да каже шта значе та безциљна гомилања празних речи. Признати ваља да је Г. Петковић ту имао успеха, нимало завидна у осталом. У целим песмама има оволико смисла, као у почетку „Глади мира”:
&lt;poem&gt;
::Саранио сам љубав ко̂ дан црне шуме.
::Ко̂ дубине остареле непознати мрак;
::Саранио сам љубав што се не разуме.
&lt;/poem&gt;
Око његове „дивне” драге, коју „ангели дворе”, стоје наде:
&lt;poem&gt;
::И плаве мисли, и све оне пруге
::Велике среће…
&lt;/poem&gt;
У једном несумњивом часу „разума сутону” пева:
&lt;poem&gt;
::По мртвом дану месечина бела 
::И ход тишине прелива се у тон 
::Тајанствености, у разума сутон, 
::Свет илузија до самог опела.
&lt;/poem&gt;
Г. Петковић је трансцендентална појава у природи, и он има чула која други људи немају:
&lt;poem&gt;
::И тад пипах ваздух, тражећ каква трага, 
::Али речи твоје нисам мого наћи…
&lt;/poem&gt;
Његова жеља: „да слушам прошлост и мртве славује”. Његова „мртва прошлост” још је и „прошла прошлост”. Он је, као Јанус, са два лица:
&lt;poem&gt;
::Мрачан и ведар ја идем животом 
::До старих, црних и светлих обала…
&lt;/poem&gt;
Његова мисао прави чудне излете „кроз гробове у мртве минуте”. Он се шета кроз „алеје бола” и по „предграђу тишине”. Њему је особито драг „облик заборава”. Срце му живи у „бањи тишине”. Код њега ништа није налик као код других људи:
&lt;poem&gt;
::…сан мој на сан не мирише.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То може коме изгледати и врло смело и врло оригинално, али ништа лакше но обделавати такву поезију. Логику треба бацити под ноге, ваља презрети смисао речи, спаривати речи које никакве везе немају, говорити све што на ум падне. Само, таквих „песника” било је и пре декадената и симболиста, али су им људи давали другојаче име…&lt;br /&gt;

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поезија Г. Владислава Петковића је поезија не бола душевног но болести душевне, али исто тако, ако не и више, поезија подражавалачка, књишка, ђачка. Од ''Утопљеног Звона'' Герхарда Хауптмана, у преводу Г. Ристе Одавића, и ''Млаких Душа'' Г. Вељка Милићевића скрпљен је наслов: ''Утопљене Душе.'' Са Г. Петковићем се десио један занимљив случај, тај песник са силним претензијама на оригиналност, присталица теорије „ретко, то је добро”, који све чини само да не изгледа као други, у ствари је један обичан подражавалац. И због тога му се има учинити највећи прекор. На крају крајева, зашто један песник да не пева оно што му се пева? Нема данас никога ко би могао изићи са захтевима наше старије публицистичке критике седамдесетих година, и у име уско схваћеног реализма тражити политичку и социјалну, управо партијску тенденцију у поезији. Данас се у поезији захтева искреност и спонтаност. А то је онога чега у поезији Г. Петковића нема. Његова поезија је афектација болова које он не осећа, подражавања песницима које у ствари не схвата, песничка веџбања ђака који је научио нешто стихова да пише. Има у њега и Бодлера и Верлена, из треће или четврте руке, има и наше романтике шездесетих година, има Милана Ракића, Симе Пандуровића, па чак ''Arman''-a ''Dival''-a.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Бодлер и Верлен су истински песници. Верлен се у појединим тренутцима пењао до висина великога песника и на блатавом дну његове душе било је толико зрневља бисера. И „бедни Лелијан”, сав разривен и душевно и телесно, у отимањима између затвора и болнице, певао је искрено, са искреношћу дубоком и дирљивом, сву своју душевну и телесну беду. Бодлер, о коме су последних година писане читаве психопатолнике студије, по сопственим речима „култивисао је своју хистерију са уживањем и ужасом”, поредио своју душу са гробницом, а своје срце са застртим добошем, на коме се добују посмртни маршеви, и молио Бога да му да снагу и храброст да то своје срце посматра „без одвратности”. И један и други били су добри песници зато што су стварно осећали оно што су певали, и што су пуном искреношћу изражавали ''своју'' душу. Сама њихова поезија је никла на једном нарочитом тлу, као отровне гљиве на трулежи старога стабла; она се развила у једној нарочитој атмосфери умора и неврозе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То ''њихово'' што су певали било је ново за друге, а како код песника мода има исти значај као и код жена, јавила се гомила подражалаца, који су навлачили кожу својих узора, певали оно што нису осећали, претеривали да би изгледали смелији и оригиналнији. Само, декадентска поезија била је у моди у Француској пре више од двадесет година; још 1885. један од њихових естетичара отресао се и појма и имена декадентства, школа се преображавала, од деведесетих година нестајала, и данас се сасвим изгубила. Најбољи међу најбољима судили су и осудили ту књижевну перверсију. Декадентска књижевност, — писао је још пре двадесет и две године дивни Гијо, — „са свим својим сјајем и свим својим „''стрвинама''”, јесте у ствари врло проста књижевност; под изгледом богатства она крије корениту сиромаштину не само идеја, но и осећања и живота; она почиње враћање, заобилазним путем, ка поезији осећаја, слика без везе, звучних и празних речи, што карактерише дивља племена; и та поезија дивљих племена има то огромно преимућство што је искрена, док ова то није. Самозвани ''рафинисани'' духови у ствари су ''симплисти'' који себе не познају; блазирани који мисле да су „начинили пут око свих идеја” јесу незналице које нису обишле ниједну идеју; ти људи који имају одвратност од живота јесу дерани који још ни за тренутак нису живели” (LʼArt au point de vue sociologique, p. 576). Пропала, претучена тамо где је постала, и где је имала и разлога ако не опстанка а оно разлога постанка, декадентска поезија, као далек одјек или ослабљен талас, довукла се до нас. И двадесет го дина касније, она се гаји на периферији културе, у балканским земљама, и допире сада до Младо-Египћана, Младо-Персијанаца и њима сличних.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Код нас је та проблемагична „нова уметност” дошла тек из треће руке: преко Хрвата, који су је упознали код Чеха, који су је опет од своје стране позајмили од вечитих имитатора и књижевних мајмуна немачких. Али код Г. Петковића позајмица је још даља. Он је некултивисан човек, који је мало читао, који мало зна, који се није даље макао од Земуна, и мање но ико он је у стању да нам да нов израз модерне душе, која је тако сложена, и модерне уметности, која је у толикој мери интелектуална. Његово „цвеће зла” је одвећ кржљаво, и он нема чак ни доследности ни храбрости да до краја иде у „том укрцавању за Содому и за Гомору”. Зато је поезија Г. Петковића једна неука, груба имитација. Декадентство није никада била лепа ствар, али Г. Петковић је успео да га отера до крајњих граница апсурда, и да да његову грубу и простачку карикатуру Бодлера. Простачка карикатура, да, то је одиста права реч! Поезија Г. Петковића исто толико подсећа на поезију Пола Верлена, колико београдска Скадарлија подсећа на Латински Кварт и Монмартр, кафана код „Три Шешира” на Noctambules, Vachette и Chat Noir, колико ракија, отачаствена ракија, „ракија мајка” што рекао Кочићев Симеун Рудић, подсећа на апсент, на „бледи апсент са перверсним очима”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Но поред тога карикатурног декадентства из четврте руке, има у поезији Г. Петковића и других туђих слојева. У овој модернистичкој књизи, која има претензија да је последња реч суптилизоване поезије душе и сна, има наше старинске романтике од пре педесет година.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Схватање Песника, вишега бића, ван људи и изнад људи, Песника, коме не излази из уста: „Ja, Ja, Ja!”, којега „свет не разуме” и који пати од нискости средине у коју га је судба бацила — то је чисто романтичко схватање. Романтика је она врло јака алкохоличка нота у поезији Г. Петковића: његове бистре рефлексије „крај пуне чаше”, навика да пићем пере „очај”, жеља да буде „пијан довек”. Само, то је тако старо, чак и код нас! Почев од Симе Милутиновића, који је певао „Пјана крчмо, и отац и мајко!”, па до филистра Јована Суботића који је писао „Типик пића”, и Мите Поповића, „браца Мите”, који је желео да му се дигне споменик „од винских буради”, сви наши старији песници неговали су ту особиту алкохоличарску поезију. Г. Петковић је само задоцнели подражавалац наших алкохоличарских песника из старијих нараштаја. И цело то изигравање књижевног „бохемства”, „све је то једном већ било&quot;, и то не тако давно! То смо још и ми запамтили, то доба пре двадесетак година, славно доба старих „Дарданела”, препуних истераних гимназиста, отпуштених практиканата и путујућих глумаца, „Дарданела” у којима су се тако добро осећали наши литератори тога времена. Ми смо тада доживљавали прво рушење наших младих илузија, гледајући како велики приповедач, тако мек, нежан, поетичан у својим ведрим и идиличним приповеткама, закрвављених очију, у рано јутро, празни оканице, или како етерични, отмени елегичар, који је цео наш нараштај уљуљкивао музиком својих складних стихова, у блатавим високим чизмама и упалих очију, на искап празни серије полића са шљивовицом. И тај алхолизам, то глупо и старинско схватање да Геније, Песник, не сме да живи разумним, пристојним и уредним животом обичнога човека, та ружна и ниска навика, сада се понова јавља код неколико младих шкрабала, који после неколико, у зноју лицу свога искованих сонета проглашују себе песницима. И оно што Г. Петковићу може изгледати као неки ултра-модернизам, у ствари је подмлађивање старога дарданелизма, — за који смо мислили да је нестао са престанком „Звезде”, — али без талента писаца који су се онда тровали и лудовали, и без светлих тренутака које су они имали.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Но, поред тога, код Г. Петковића има новијих, и сасвим нових утицаја. То су утицаји данашњих српских песника и стихотвораца. Пре свега, ту је Милан Ракић, који је мало писао, али који је врло јако утицао на најмлађи песнички нараштај наш. Г. Петковић је узео од Ракића неколика осећања: мрачан песимизам и осећање „опште, неминовне беде”, „опште гнусобе”, поезију чекића што бије о чамову даску мртвачког ковчега, „мрачне добре раке и вечитог мира”, став песника који пореди себе са гробном хумком на којој је цвеће, а под њом и у њој кости без пути и „очи гадом и црвима пуне”. Но Г. Петковић и остали подражаваоци нису схватили и примили оно што је најбоље код Ракића: онај висок интелектуализам његове поезије, „оно силно задовољство осећати све”, што није свакоме дато, морални стојицизам којим он одговара на земаљске болове, и најзад оно интелектуализовано, модернизовано, пречишћено и отмено национално осећање које се огледа у његовим последњим песмама. Они су, што је природно и неизбежно, примили форму његових стихова. Ракић је унео у српску књижевност једну стару строфу из песника Средњег Века и из Обнове, врсту ''rondel'', коју су песници ХIХ века модернизовали, и дао њене типске обрасце:
&lt;poem&gt;
::Шума бокоре цветног јоргована 
::И ноћ звездана трепери и жуди 
::За бујну љубав свету Богом дана.
::Док месечина насмејана блуди, 
::Шуме бокори цветног јоргована.
&lt;/poem&gt;
Као и други млађи, Г. Петковић се грчевито дочепао тога привлачнога обрасца, и обилно га употребљивао, и злоупотребљавао. У „Утопљеним Душама” сваки час се сусреће са том формом. Књига почиње:
&lt;poem&gt;
::То је онај живот, где сам пао и ја 
::С невиних даљина, са очима звезда
::И са сузом мојом, што несвесно сија 
::И жали, ко̂ тица оборена гнезда.
::То је овај живот, где сам пао и ја.
&lt;/poem&gt;
Таква је песма „Престанак Јаве”:
&lt;poem&gt;
::Долазе дани и ноћи без јаве, 
::И као сенка, без шума, нестају; 
::У сну, пролазом око моје главе
::Сви догађаји и стварност престају.
::Долазе дани и ноћи без јаве.
&lt;/poem&gt;
Такве су песме „Распадање”, „Глад мира”, „Можда Спава”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Затим, као што је раније речено, између „Утопљених Душа” Г. Петковића и „Посмртних Почасти” Г. Пандуровића има врло великих сличности, и у основном надахнућу, и у мотивима, и у осећањима, нарочито у фигурама и у речнику. Природно је препоставити да је бољи међу њима двојицом, управо онај који је једино добар и који има талента, утицао на слабијег, на слабог, на онога без талента, чија сва поезија и иначе је једно велико и разнородно подражавање. Уверавају да је случај обратан: Г. Пандуровић, вели се, угледао се много на Г. Петковића. Тим горе по Г. Петковића! У том случају он носи двострук грех: он је дао не саму једну рђаву књигу, но је збунио једног песника од истинског талента и несумњиве вредности.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Најзад, на Г. Петковића је утицао и други један наш, њему сличан, модернист, наш добри, и тако забавни Г. Сава Петковић, ''Arman Dival'', песник атласа, кадифе, свиле, чипака, парфима и других артикала из галантериј. ских радњи, песник „журова”, балова и корза. Arman Dival мрзи „схеме” и „принципе”; исте интелектуалне антипатије има и Г. Петковић. Као и Г. Петковић, Arman Dival, „пити не престаје — и младост своју сарањује тако”. Као Арманове драге, — „Жанете” и „Виоле” — тако и код Г. Петковића драге имају егзотична имена. Г. Петковић пева:
&lt;poem&gt;
::Ко хаљину чију,
::Меку и у свили,
::Носили смо прошлост као срећу своју.
::Прошли су априли.
::И сузе се лију
::Што ми нисмо оно што смо некад били.
&lt;/poem&gt;
Као Г. Сава, и Г. Петковић пева „На Калимегдану”. Она, „дивна”, прошетала се парком, као Петрарка, Г. Петковић јој шаље мадригал у роду Армана Дивала:
&lt;poem&gt;
::Твој костим је био лак ко̂ месечина, 
::На твом нежном лицу осмех ведар, смео, 
::У бујној ти коси спава помрчина, 
::А на глави шешир помодан и бео, 
::Крај мене, кроз грају 
::Прошла си у сјају.
&lt;/poem&gt;
Оним: „шешир помодан и бео” Г. Петковић је превазишао свога учитеља! А то не значи мало!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Када се одвоји сваком оно што му припада, такав изгледа Г. Петковић, наш декадент, модернист и творац нове уметности! Њему треба признати да има извесних асимилаторских способности, да може да уђе у туђа осећања и да прими туђ тон, као што је у талијанској легенди онај затвореник четрдесет година носио образину, док му се није залепила за лице. Затим, благодарећи општем напретку наше поезије, нашем већ израђеном песничком језику и богатој ризници сликова, Г. Петковић лако и тачно пише стихове, и што је занимљиво не прави ектраваганције у метрици. У опште, данас песници трећег реда пишу боље стихове но Бранко Радичевић, што не значи да имају више талента од песника „Ђачког Растанка”, но само да је песнички капитал наше књижевности, који су неколико песничких поколења гомилали, постао врло велики. Овде-онде, шта више, нађе се код Г. Петковића и по који добар стих. Само, то је онда када подражава. Иначе, његове, лично његове песничке способности су незнатне. Какав је он када не подражава, колико је мало код њега талента, како су му осећања банална и прозаична, а језик сиромашан и старински, најбоље се види из његове оригиналне песме ''Идила'':
&lt;poem&gt;
::Река тече мирно, благо; вода блиста;
::Сунце сија, ''звоно лупка, овце пасу;''
::''Поветарац'' лако гази преко листа;
::Одмара се и сам ваздух у том часу.

::На ивици од обале ''чобан'' спава:
::''Лепо момче, лице свеже, црте здраве;''
::А већ доле ''вир'' је ''дубок, вода плава;''
::''Рибе мале'' лова траже, ''излет праве.''

::Чобанин се тако ''смеши мило, боно!''
::Шта ли сања и ког гледа сада у сну?
::''Овце пасу, мирно иду; лупка звоно;''
::''Сунце сија, земља пуцка… вода пљусну.''

::''Небо ћути, земља ћути, мир свуд влада;''
::''Све је немо, тихо, вечно, нигде гласа;''
::Све бескрајно, недогледно, као нада,
::А ''чобанче'' воде носи без таласа.

::Од искони, од векова се постоји.
::Васиона, вечна сила, вечност прати:
::Чобан мртав, небо гледа, свуд дан стоји,
::Небо гледа, алʼ помоћи не зна дати.

::А због греха што учини ''река иста,''
::Сунце сија, као и пре, ''топло, благо;''
::''Поветарац'' лако гази преко листа;
::''Овце пасу,'' и ''вода се тако блиста.''
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Очајно за једног хипермодерниста и декадента! Овакве отужности о „пастирчету”, коме само још „фрулица” недостаје, певао је пре педесет година у својој сладуњавој, анемичној и шипаричкој поезији Милорад Шапчанин. Само, тај „пастиркин друг” није имао претензија да револуционише уметност и да започиње „Модерну”!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таква је поезија Г. Петковића: књижевно глумачење, песничко верглаштво, имитације без духа, без укуса и, што је најгоре, без талента, јер у поезији таленат све извињава и све спасава. Г. Владислав Петковић, то je Лаза Костић који је, задоцнивши за читава пола века, залутао у Београд; то је браца-Мита Поповић који је нешто начуо о Бодлеру; то је Г. Сима Пандуровић који нема талента; то је Г. Светислав Стефановић који није читао немачке „мислиоце” и нема филозофских претензија; то је ''Arman Dival'' који је престао бити „dandy” и постао „bohême” — то је све друго и сваки други само не Г. Владислав Петковић!

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Све што је овде написано није написано лично ради Г. Петковића. Њему је прошло тридесет година, и када човек у том добу објављује оваке књиге од њега треба дићи руке. Њега не треба ни осуђивати, јер је он, будући једна жртва литература, пре за жаљење но за осуду. Ваља одбити из све снаге чудну идеју двојице младих хрватских литератора, који су у „Hrvatskom Pokretu”, спљетском „Jugu” и београдским „Радничким Новинама”, видели у „Утопљеним Душама” „српску стварност”, одсев једне оболеле средине, израз патолошког стања српског друштва. Одбијајући то уопштавање које нема никакве стварне основице, ваља ипак рећи да Г. Петковић не представља искључиво сама себе, једног типског болесника од ''литературиса'', једног од оних несрећних људи у чију слабу главу ударило је јако и опојно вино литературе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Оно због чега је требало, и то оволико и овако, писати о овој књизи, то је што у њој ваља видети један нарочити појав, што је она последњи и најгори израз једног књижевног покрета без смисла и без основице, што означава пароксизам и бедан крај наше „Декаденце”, која је готово пре умрла и но што се родила. Ваљало је, ма и негативно, указати на ову књигу, јер она боље но ишта показује како је та самозвана „Модерна” једна стара и рђава ствар, и како значи не корак у напред но корак у назад. Млади људи, „они који долазе”, који у својој необавештености и наивности склони су да у свему што је другаче виде ново и напредно, могу у овој књизи боље но игде видети колико моралне и духовне беде, колико лажи и глупости има у том проблематичном модернизму и у тој поабаној „новој уметности”.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И најзад, ваља се зауставити на таквим књигама, јер оне ипак посредним путем нешто доказују, јер ипак имају извесних негативних заслуга. „Нове” и „модерне” књиге као што су „Утопљене Душе” гоне нас да готово без икаква ограничења примамо Тенову одредбу: „Поезија, то је здравље”; оне нас упућују да верно волимо искреност, природност, чистоту, веру, полет и духовни и душевни идеализам у поезији; оне нас мире са нашим старим и ранијим песницима, са Његошем, Змајем, Јакшићем и Војиславом Илићем, и уче нас да код њих волимо праву, живу и животворну поезију, поезију њиховога живота која је у исти мах и поезија нашега живота, увек младу и увек модерну општечовечанску поезију, — Поезију једном речју.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. септембар 1911. Књига XXVII, Број 5. Стр. 348-363.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>totzd6a02mckdh9k4s9y3wkbrh4fmta</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>145933</id>
      <parentid>145932</parentid>
      <timestamp>2026-09-12T11:43:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>145933</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="51509" sha1="jygb0nk1r1pvypvajmp45e7gkn78e51" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Лажни модернизам у српској књижевности
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1911
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; ЛАЖНИ МОДЕРНИЗАМ У СРПСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ&lt;small&gt;{{напомена|''Dis: Утопљене душе.'' Београд, 1911.}}&lt;/small&gt;&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Пре неколико година кружила је у београдским више-мање књижевним круговима једна велика карта посетница, на чијој средини стајало је крупним слојевима написано: ''Dis.'' Из доњих слојева наше књижевности дато је објашњење томе ребусу: ''Dis'' је књижевни псевдоним, песничко борбено име једне нове величине, Г. Владислава Петковића, „боема” и декадента, који у неоригиналну српску поезију уноси не само нову ноту, но доноси једно ново схватање, нов свет идеја, осећаја и осећања.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Од тога доба, Г. Петковић је штампао известан број стихова по часописима другог и трећег реда и у некојим политичким листовима. Једном врло малом броју лаковерних људи он стално даје илузију Песника и Пророка нове уметности, кога не цене само филистри и професори, зато што нису у стању да га разумеју. Г. Петковић, и ако је у висинама чисте поезије, над малим људима и њиховим ситним страстима, полаже на тако земаљске ствари као што је књижевна слава, и послушао је савет непаметних пријатеља и скривених непријатеља да штампа своје стихове у једну књигу.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако су изишле „Утопљене Душе”, програмна књига наше нове уметности. ''То'' је наша ''Модерна'', што рекли Хрвати, то је хипер-модернизам у нашој поезији, то је последња реч у књижевности, како се то верује у извесним круговима врло младих и врло наивних људи. У сваком случају, књига је интересантна, и у пуној мери заслужује да се о њој говори, ако не због тога што је књижевно дело, а оно свакако стога што је књижевни појав.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И да је видимо из близа!

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је поезија Декаденције, оне која, по речима једног искреног песника њеног, тежи „рају блата” и која тражи „ново у поквареном”. Као што су стари песници имали лицемерство врлине, тако Г. Петковић, са декадентима нашега времена, има лицемерство порока. Он је један од оних људи који су се у доба романтизма називали „фаталним људима”, и које је у новије време Пол Верлен називао „проклетим песницима”, а Бодлер „љубимцима пакла”, чије душе су гробља којих се и месец плаши и по којима се само дугачки црви вуку. Као и ти „злокобници”, Г. Петковић је Порок, Проклетство, Зло, Фаталност, Пакао, Кајин, Сотона.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поезија Г. Петковића има све карактеристичне црте које је Гијо клинички одредио код дегенерика, у целој „littérature des déséquilibrés”: „горко осећање унутрашње аномалије и промашене судбине”; разнородан израз сујете која је изнад осредње, манија за аутобиографијом, склоност да се истичу најситније црте свог дневног живота, непрестано посматрање самог себе, обртање најмањих ствари у читаве епопеје; вољење „мрачних и страшних слика”; потреба за средствима за раздражавање (оргије, полна љубав, и тако даље); „обсесија речи”, у свој духовној немоћи и у нереду идеја.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;У „Утопљеним Душама” има свега тога. Песникова жеља: бити „пијан довек”. Његова забава:&lt;br /&gt; „Оргије”:
&lt;poem&gt;
::Пијемо нас неколико пропалих људи
::И полу свет…
::…Пијемо с уста и чаша. Маштом лудила
::Стварамо зрак.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наши романтичари имали су за музу или белу Равијојлу Вилу, која гони облаке и натпева се са јунацима у гори зеленој, или смерну Косовку Девојку која на бојном пољу пребира рањенике и рида над пропалим царством; код наших модерних, код Јована Дучића, муза је „бледо, тихо девојче што снева”; — муза Г. Петковића је „дивна блудница”, која је сву ноћ оргијала, и у јутру, још полупијана и крмељива, пише стихове за које би се могла рећи она ружна, али тачна реч једног песника: да су „повраћања једне покварене душе”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поезија Г. Симе Пандуровића је, поред свег талента свога песника, саблазнила оним што је болесно и чудњачко у њој, али према „Утопљеним Душама” она изгледа још чиста и разумна, у крајњем случају као једна delectatio morosa. Г. Пандуровић је само нагласио ту „поезију трулежи”; Г. Петковић је са њоме дотерао до краја. „Утопљене Душе” су груб и појачан одјек „Посмртних Почасти”. Г. Пандуровић је своје песме називао: „На гробу велике страсти”, „Песме таме”, „Мртви пламенови”, „Резигнација”, „Miserere”; Г. Петковић циклусима својих песама даје погребно-симболистичке наслове: „Кућа Мрака”, „Умрли Дани”; његове песме се зову: „Престанак Јаве”, „Коб”, „Гробница Лепоте”, „Нирвана”, „Са×заклопљеним очима”, „Распадање”, и тако даље. Г. Петковић пева: „предео од сплина”, дан „покривен сплином”, „живот с тешким дахом”, „музику блуда”, „црвљиво доба”, „поднебље умрлих опела”, „раку од живота”, „костуре од живота”, „алеје мртвих”, „поглед трупина”, „игре мртвих”, „аветиња коло свуда”, „задах труо старог распадања”. То је поезија грозничавих снова и месечарства; то је атмосфера отровних и перверсних „Цветова Зла” Бодлерових језивих халуцинација Едгара Поа, и „Danse macabre” Сен-Санса —, ако не декорације из радњи за погребну спрему, поезија гробара који је читао књиге…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Петковић је себи поставио програм, и створио своју ''Химну''. Он је саранио разум и сада удише „пару с поднебља глиба”, и, у „црвљиву добу” и у општој трулежи, себи вели:
&lt;poem&gt;
::За лице твоје огледала није.
::Живи међʼ људма у музици блуда.
::Живи! и нек ти влага срце пије.
::Живи у земљи срамоте и луда.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Петковић је, шта више, дао неку врсту песничке исповести, која је у ствари рђава имитација Дучићеве „Моја поезија”, али која нам казује ако не оно што Г. Петковић мисли, а оно бар оно што он мисли да мисли. Он има једну „Разумљиву Песму” — једну од врло, врло ретких разумљивих песама у целој овој збирци! — и ту нам вели:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::Не марим иначе за живот и бриге 
::Народа и људи, за принципе разне, 
::Бацане од увек у једне таљиге, 
::Што их коњи вуку и све главе празне.

::Волим облак, цвеће, кад цвета и вене 
::Алʼ никако људе што ропћу и пиште: 
::Што другога боли не боли и мене; 
::Мене туђи јади ни мало не тиште. 
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чудна ствар! Цела поезија Г. Петковића није ништа друго до грубо јаукање и досадно стењање, низање у свима нотама: „ах”, „ох”, „авај”, „јао”, „куку”, — али он не воли „људе што ропћу и пиште”, и пошто се у својој књизи сит изјадао и накукао, проглашује да се њега не тичу туђи болови! И каква узвишена, орловска, генијална усамљеност, над ситним људима и над њиховим страдањима и надама, над њиховим идејама и „принципима разним”! То Г. Владиславу Петковићу, песнику поезије трулежи и „музике блуда”, изгледа достојно само „глава празних”. Аристотело, на једном месту у својој ''Политици'', вели: да онај који се ставља ван човечанства или је гори или бољи од осталих људи, и да онај који, довољан самом себи, у стању је да буде ван људског друштва, или је животиња или бог. Као бог, Г. Петковић, антисоцијални естет, у висинама лебди над оним „главама празним” што су бринуле људске бриге, осећале људски бол и служили добру, он баца своју велику сенку на оне мале, ситне људе, који су се звали: Милтон, Бајрон, Шелеј, Шилер, Хајне, Иго, Ламартин, Вињи, Анатол Франс, Кардучи, Де Амичис, Ада Негри, Пушкин, Достојевски, Тургењев, Толстој. Не само те „главе празне”, но и Пол Верлен, на кога се Г. Петковић извесно неће бацити каменом, и он је певео и „велику Комуну”, и „Француску стару и бесмртну”, „Француску вечиту мајку”, и шибао оне које је презриво називао ''artisterie'', који вређају уметност подмећући јој да је „незахвална према материнској земљи”. Наши најбољи песници: Његош, Змај, Јакшић, Војислав Илић, иду у исту категорију презрених „глава празних”. Све је то било мали песник; са Г. Владиславом Петковићем дошао је једном на свет Песник, као Свифтов Гуливер међу Лилипутанце! Но, не узимајмо одвећ трагично „сјајну усамљеност” Г. Петковића; не бусајмо се очајно у груди што је он народу и човечанству одрекао своју потпору! Пре три године још једна „утопљена душа”, још један олимпљанин у нашој књижевности, Г. Стеван Мартић, ђак шестог разреда гимназије у Ваљеву, прогласио је:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::За род ме мој не веже никаква веза јача...
&lt;/poem&gt;
Српски народ и човечанство преживели су тај удар; надајмо се да ће „народи и људи” и даље живети и без потпоре Г. Владислава Петковића. Не бусајмо се у груди, јер несрећа најзад није тако велика, и све, можда, још није изгубљено!…&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Г. Петковић оставља другима да буду ведри и јасни, он, као француски песник, вели себи: „нека све буде, за мене, тајна гледана кроз подрумски прозорчић”. Он је од оних који су схватили симболизам: да изражава све, јер не значи ништа. Он пева у стању буновна човека који се још није истрезнио. Он је у једном особитом стању:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::Дремеж и сутон и ноћу и дању.
::Нама се спава...
&lt;/poem&gt;
И када пева то није оно што је осетио и видео, но што је сневао,
&lt;poem&gt;
::песму једну што сам сву ноћ слушао…
&lt;/poem&gt;
И према томе, природно је, не треба тражити од Г. Петковића да мисли и говори нашом обичном логиком, логиком људи код којих постоји разлика између стварности и сна, и који у јави не бунцају оно што им се у сну причињавало. „Непосредно изражавање” у поезији, говорење онако како профани и филистри говоре и како сваки може да разуме, то је старинска мода! „Нова уметност”, која изражава оно што је несвесно и недокучљиво у човеку, која више воли сан но јаву, више инстинкт но разум, хотимично хоће да буде тамна, мутна, да говори „обичне филистре „''непоњабл''””, што рекло „Бранково Коло” (1911, бр. 31-32, стр. 510). И зато Г. Петковић, сасвим не распознајући више „израз божјег света”, говори тамно, мутно, сибилски, целе песме његове немају никаква смисла, и сам песник не би био у стању да каже шта значе та безциљна гомилања празних речи. Признати ваља да је Г. Петковић ту имао успеха, нимало завидна у осталом. У целим песмама има оволико смисла, као у почетку „Глади мира”:
&lt;poem&gt;
::Саранио сам љубав ко̂ дан црне шуме.
::Ко̂ дубине остареле непознати мрак;
::Саранио сам љубав што се не разуме.
&lt;/poem&gt;
Око његове „дивне” драге, коју „ангели дворе”, стоје наде:
&lt;poem&gt;
::И плаве мисли, и све оне пруге
::Велике среће…
&lt;/poem&gt;
У једном несумњивом часу „разума сутону” пева:
&lt;poem&gt;
::По мртвом дану месечина бела 
::И ход тишине прелива се у тон 
::Тајанствености, у разума сутон, 
::Свет илузија до самог опела.
&lt;/poem&gt;
Г. Петковић је трансцендентална појава у природи, и он има чула која други људи немају:
&lt;poem&gt;
::И тад пипах ваздух, тражећ каква трага, 
::Али речи твоје нисам мого наћи…
&lt;/poem&gt;
Његова жеља: „да слушам прошлост и мртве славује”. Његова „мртва прошлост” још је и „прошла прошлост”. Он је, као Јанус, са два лица:
&lt;poem&gt;
::Мрачан и ведар ја идем животом 
::До старих, црних и светлих обала…
&lt;/poem&gt;
Његова мисао прави чудне излете „кроз гробове у мртве минуте”. Он се шета кроз „алеје бола” и по „предграђу тишине”. Њему је особито драг „облик заборава”. Срце му живи у „бањи тишине”. Код њега ништа није налик као код других људи:
&lt;poem&gt;
::…сан мој на сан не мирише.
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То може коме изгледати и врло смело и врло оригинално, али ништа лакше но обделавати такву поезију. Логику треба бацити под ноге, ваља презрети смисао речи, спаривати речи које никакве везе немају, говорити све што на ум падне. Само, таквих „песника” било је и пре декадената и симболиста, али су им људи давали другојаче име…&lt;br /&gt;

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Поезија Г. Владислава Петковића је поезија не бола душевног но болести душевне, али исто тако, ако не и више, поезија подражавалачка, књишка, ђачка. Од ''Утопљеног Звона'' Герхарда Хауптмана, у преводу Г. Ристе Одавића, и ''Млаких Душа'' Г. Вељка Милићевића скрпљен је наслов: ''Утопљене Душе.'' Са Г. Петковићем се десио један занимљив случај, тај песник са силним претензијама на оригиналност, присталица теорије „ретко, то је добро”, који све чини само да не изгледа као други, у ствари је један обичан подражавалац. И због тога му се има учинити највећи прекор. На крају крајева, зашто један песник да не пева оно што му се пева? Нема данас никога ко би могао изићи са захтевима наше старије публицистичке критике седамдесетих година, и у име уско схваћеног реализма тражити политичку и социјалну, управо партијску тенденцију у поезији. Данас се у поезији захтева искреност и спонтаност. А то је онога чега у поезији Г. Петковића нема. Његова поезија је афектација болова које он не осећа, подражавања песницима које у ствари не схвата, песничка веџбања ђака који је научио нешто стихова да пише. Има у њега и Бодлера и Верлена, из треће или четврте руке, има и наше романтике шездесетих година, има Милана Ракића, Симе Пандуровића, па чак ''Arman''-a ''Dival''-a.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Бодлер и Верлен су истински песници. Верлен се у појединим тренутцима пењао до висина великога песника и на блатавом дну његове душе било је толико зрневља бисера. И „бедни Лелијан”, сав разривен и душевно и телесно, у отимањима између затвора и болнице, певао је искрено, са искреношћу дубоком и дирљивом, сву своју душевну и телесну беду. Бодлер, о коме су последних година писане читаве психопатолнике студије, по сопственим речима „култивисао је своју хистерију са уживањем и ужасом”, поредио своју душу са гробницом, а своје срце са застртим добошем, на коме се добују посмртни маршеви, и молио Бога да му да снагу и храброст да то своје срце посматра „без одвратности”. И један и други били су добри песници зато што су стварно осећали оно што су певали, и што су пуном искреношћу изражавали ''своју'' душу. Сама њихова поезија је никла на једном нарочитом тлу, као отровне гљиве на трулежи старога стабла; она се развила у једној нарочитој атмосфери умора и неврозе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То ''њихово'' што су певали било је ново за друге, а како код песника мода има исти значај као и код жена, јавила се гомила подражалаца, који су навлачили кожу својих узора, певали оно што нису осећали, претеривали да би изгледали смелији и оригиналнији. Само, декадентска поезија била је у моди у Француској пре више од двадесет година; још 1885. један од њихових естетичара отресао се и појма и имена декадентства, школа се преображавала, од деведесетих година нестајала, и данас се сасвим изгубила. Најбољи међу најбољима судили су и осудили ту књижевну перверсију. Декадентска књижевност, — писао је још пре двадесет и две године дивни Гијо, — „са свим својим сјајем и свим својим „''стрвинама''”, јесте у ствари врло проста књижевност; под изгледом богатства она крије корениту сиромаштину не само идеја, но и осећања и живота; она почиње враћање, заобилазним путем, ка поезији осећаја, слика без везе, звучних и празних речи, што карактерише дивља племена; и та поезија дивљих племена има то огромно преимућство што је искрена, док ова то није. Самозвани ''рафинисани'' духови у ствари су ''симплисти'' који себе не познају; блазирани који мисле да су „начинили пут око свих идеја” јесу незналице које нису обишле ниједну идеју; ти људи који имају одвратност од живота јесу дерани који још ни за тренутак нису живели” (LʼArt au point de vue sociologique, p. 576). Пропала, претучена тамо где је постала, и где је имала и разлога ако не опстанка а оно разлога постанка, декадентска поезија, као далек одјек или ослабљен талас, довукла се до нас. И двадесет го дина касније, она се гаји на периферији културе, у балканским земљама, и допире сада до Младо-Египћана, Младо-Персијанаца и њима сличних.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Код нас је та проблемагична „нова уметност” дошла тек из треће руке: преко Хрвата, који су је упознали код Чеха, који су је опет од своје стране позајмили од вечитих имитатора и књижевних мајмуна немачких. Али код Г. Петковића позајмица је још даља. Он је некултивисан човек, који је мало читао, који мало зна, који се није даље макао од Земуна, и мање но ико он је у стању да нам да нов израз модерне душе, која је тако сложена, и модерне уметности, која је у толикој мери интелектуална. Његово „цвеће зла” је одвећ кржљаво, и он нема чак ни доследности ни храбрости да до краја иде у „том укрцавању за Содому и за Гомору”. Зато је поезија Г. Петковића једна неука, груба имитација. Декадентство није никада била лепа ствар, али Г. Петковић је успео да га отера до крајњих граница апсурда, и да да његову грубу и простачку карикатуру Бодлера. Простачка карикатура, да, то је одиста права реч! Поезија Г. Петковића исто толико подсећа на поезију Пола Верлена, колико београдска Скадарлија подсећа на Латински Кварт и Монмартр, кафана код „Три Шешира” на Noctambules, Vachette и Chat Noir, колико ракија, отачаствена ракија, „ракија мајка” што рекао Кочићев Симеун Рудић, подсећа на апсент, на „бледи апсент са перверсним очима”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Но поред тога карикатурног декадентства из четврте руке, има у поезији Г. Петковића и других туђих слојева. У овој модернистичкој књизи, која има претензија да је последња реч суптилизоване поезије душе и сна, има наше старинске романтике од пре педесет година.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Схватање Песника, вишега бића, ван људи и изнад људи, Песника, коме не излази из уста: „Ja, Ja, Ja!”, којега „свет не разуме” и који пати од нискости средине у коју га је судба бацила — то је чисто романтичко схватање. Романтика је она врло јака алкохоличка нота у поезији Г. Петковића: његове бистре рефлексије „крај пуне чаше”, навика да пићем пере „очај”, жеља да буде „пијан довек”. Само, то је тако старо, чак и код нас! Почев од Симе Милутиновића, који је певао „Пјана крчмо, и отац и мајко!”, па до филистра Јована Суботића који је писао „Типик пића”, и Мите Поповића, „браца Мите”, који је желео да му се дигне споменик „од винских буради”, сви наши старији песници неговали су ту особиту алкохоличарску поезију. Г. Петковић је само задоцнели подражавалац наших алкохоличарских песника из старијих нараштаја. И цело то изигравање књижевног „бохемства”, „све је то једном већ било&quot;, и то не тако давно! То смо још и ми запамтили, то доба пре двадесетак година, славно доба старих „Дарданела”, препуних истераних гимназиста, отпуштених практиканата и путујућих глумаца, „Дарданела” у којима су се тако добро осећали наши литератори тога времена. Ми смо тада доживљавали прво рушење наших младих илузија, гледајући како велики приповедач, тако мек, нежан, поетичан у својим ведрим и идиличним приповеткама, закрвављених очију, у рано јутро, празни оканице, или како етерични, отмени елегичар, који је цео наш нараштај уљуљкивао музиком својих складних стихова, у блатавим високим чизмама и упалих очију, на искап празни серије полића са шљивовицом. И тај алхолизам, то глупо и старинско схватање да Геније, Песник, не сме да живи разумним, пристојним и уредним животом обичнога човека, та ружна и ниска навика, сада се понова јавља код неколико младих шкрабала, који после неколико, у зноју лицу свога искованих сонета проглашују себе песницима. И оно што Г. Петковићу може изгледати као неки ултра-модернизам, у ствари је подмлађивање старога дарданелизма, — за који смо мислили да је нестао са престанком „Звезде”, — али без талента писаца који су се онда тровали и лудовали, и без светлих тренутака које су они имали.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Но, поред тога, код Г. Петковића има новијих, и сасвим нових утицаја. То су утицаји данашњих српских песника и стихотвораца. Пре свега, ту је Милан Ракић, који је мало писао, али који је врло јако утицао на најмлађи песнички нараштај наш. Г. Петковић је узео од Ракића неколика осећања: мрачан песимизам и осећање „опште, неминовне беде”, „опште гнусобе”, поезију чекића што бије о чамову даску мртвачког ковчега, „мрачне добре раке и вечитог мира”, став песника који пореди себе са гробном хумком на којој је цвеће, а под њом и у њој кости без пути и „очи гадом и црвима пуне”. Но Г. Петковић и остали подражаваоци нису схватили и примили оно што је најбоље код Ракића: онај висок интелектуализам његове поезије, „оно силно задовољство осећати све”, што није свакоме дато, морални стојицизам којим он одговара на земаљске болове, и најзад оно интелектуализовано, модернизовано, пречишћено и отмено национално осећање које се огледа у његовим последњим песмама. Они су, што је природно и неизбежно, примили форму његових стихова. Ракић је унео у српску књижевност једну стару строфу из песника Средњег Века и из Обнове, врсту ''rondel'', коју су песници ХIХ века модернизовали, и дао њене типске обрасце:
&lt;poem&gt;
::Шума бокоре цветног јоргована 
::И ноћ звездана трепери и жуди 
::За бујну љубав свету Богом дана.
::Док месечина насмејана блуди, 
::Шуме бокори цветног јоргована.
&lt;/poem&gt;
Као и други млађи, Г. Петковић се грчевито дочепао тога привлачнога обрасца, и обилно га употребљивао, и злоупотребљавао. У „Утопљеним Душама” сваки час се сусреће са том формом. Књига почиње:
&lt;poem&gt;
::То је онај живот, где сам пао и ја 
::С невиних даљина, са очима звезда
::И са сузом мојом, што несвесно сија 
::И жали, ко̂ тица оборена гнезда.
::То је овај живот, где сам пао и ја.
&lt;/poem&gt;
Таква је песма „Престанак Јаве”:
&lt;poem&gt;
::Долазе дани и ноћи без јаве, 
::И као сенка, без шума, нестају; 
::У сну, пролазом око моје главе
::Сви догађаји и стварност престају.
::Долазе дани и ноћи без јаве.
&lt;/poem&gt;
Такве су песме „Распадање”, „Глад мира”, „Можда Спава”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Затим, као што је раније речено, између „Утопљених Душа” Г. Петковића и „Посмртних Почасти” Г. Пандуровића има врло великих сличности, и у основном надахнућу, и у мотивима, и у осећањима, нарочито у фигурама и у речнику. Природно је препоставити да је бољи међу њима двојицом, управо онај који је једино добар и који има талента, утицао на слабијег, на слабог, на онога без талента, чија сва поезија и иначе је једно велико и разнородно подражавање. Уверавају да је случај обратан: Г. Пандуровић, вели се, угледао се много на Г. Петковића. Тим горе по Г. Петковића! У том случају он носи двострук грех: он је дао не саму једну рђаву књигу, но је збунио једног песника од истинског талента и несумњиве вредности.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Најзад, на Г. Петковића је утицао и други један наш, њему сличан, модернист, наш добри, и тако забавни Г. Сава Петковић, ''Arman Dival'', песник атласа, кадифе, свиле, чипака, парфима и других артикала из галантериј. ских радњи, песник „журова”, балова и корза. Arman Dival мрзи „схеме” и „принципе”; исте интелектуалне антипатије има и Г. Петковић. Као и Г. Петковић, Arman Dival, „пити не престаје — и младост своју сарањује тако”. Као Арманове драге, — „Жанете” и „Виоле” — тако и код Г. Петковића драге имају егзотична имена. Г. Петковић пева:
&lt;poem&gt;
::Ко хаљину чију,
::Меку и у свили,
::Носили смо прошлост као срећу своју.
::Прошли су априли.
::И сузе се лију
::Што ми нисмо оно што смо некад били.
&lt;/poem&gt;
Као Г. Сава, и Г. Петковић пева „На Калимегдану”. Она, „дивна”, прошетала се парком, као Петрарка, Г. Петковић јој шаље мадригал у роду Армана Дивала:
&lt;poem&gt;
::Твој костим је био лак ко̂ месечина, 
::На твом нежном лицу осмех ведар, смео, 
::У бујној ти коси спава помрчина, 
::А на глави шешир помодан и бео, 
::Крај мене, кроз грају 
::Прошла си у сјају.
&lt;/poem&gt;
Оним: „шешир помодан и бео” Г. Петковић је превазишао свога учитеља! А то не значи мало!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Када се одвоји сваком оно што му припада, такав изгледа Г. Петковић, наш декадент, модернист и творац нове уметности! Њему треба признати да има извесних асимилаторских способности, да може да уђе у туђа осећања и да прими туђ тон, као што је у талијанској легенди онај затвореник четрдесет година носио образину, док му се није залепила за лице. Затим, благодарећи општем напретку наше поезије, нашем већ израђеном песничком језику и богатој ризници сликова, Г. Петковић лако и тачно пише стихове, и што је занимљиво не прави ектраваганције у метрици. У опште, данас песници трећег реда пишу боље стихове но Бранко Радичевић, што не значи да имају више талента од песника „Ђачког Растанка”, но само да је песнички капитал наше књижевности, који су неколико песничких поколења гомилали, постао врло велики. Овде-онде, шта више, нађе се код Г. Петковића и по који добар стих. Само, то је онда када подражава. Иначе, његове, лично његове песничке способности су незнатне. Какав је он када не подражава, колико је мало код њега талента, како су му осећања банална и прозаична, а језик сиромашан и старински, најбоље се види из његове оригиналне песме ''Идила'':
&lt;poem&gt;
::Река тече мирно, благо; вода блиста;
::Сунце сија, ''звоно лупка, овце пасу;''
::''Поветарац'' лако гази преко листа;
::Одмара се и сам ваздух у том часу.

::На ивици од обале ''чобан'' спава:
::''Лепо момче, лице свеже, црте здраве;''
::А већ доле ''вир'' је ''дубок, вода плава;''
::''Рибе мале'' лова траже, ''излет праве.''

::Чобанин се тако ''смеши мило, боно!''
::Шта ли сања и ког гледа сада у сну?
::''Овце пасу, мирно иду; лупка звоно;''
::''Сунце сија, земља пуцка… вода пљусну.''

::''Небо ћути, земља ћути, мир свуд влада;''
::''Све је немо, тихо, вечно, нигде гласа;''
::Све бескрајно, недогледно, као нада,
::А ''чобанче'' воде носи без таласа.

::Од искони, од векова се постоји.
::Васиона, вечна сила, вечност прати:
::Чобан мртав, небо гледа, свуд дан стоји,
::Небо гледа, алʼ помоћи не зна дати.

::А због греха што учини ''река иста,''
::Сунце сија, као и пре, ''топло, благо;''
::''Поветарац'' лако гази преко листа;
::''Овце пасу,'' и ''вода се тако блиста.''
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Очајно за једног хипермодерниста и декадента! Овакве отужности о „пастирчету”, коме само још „фрулица” недостаје, певао је пре педесет година у својој сладуњавој, анемичној и шипаричкој поезији Милорад Шапчанин. Само, тај „пастиркин друг” није имао претензија да револуционише уметност и да започиње „Модерну”!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Таква је поезија Г. Петковића: књижевно глумачење, песничко верглаштво, имитације без духа, без укуса и, што је најгоре, без талента, јер у поезији таленат све извињава и све спасава. Г. Владислав Петковић, то je Лаза Костић који је, задоцнивши за читава пола века, залутао у Београд; то је браца-Мита Поповић који је нешто начуо о Бодлеру; то је Г. Сима Пандуровић који нема талента; то је Г. Светислав Стефановић који није читао немачке „мислиоце” и нема филозофских претензија; то је ''Arman Dival'' који је престао бити „dandy” и постао „bohême” — то је све друго и сваки други само не Г. Владислав Петковић!

{{Центар|&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;&lt;br /&gt;&lt;nowiki&gt;*      *&lt;/nowiki&gt;}}

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Све што је овде написано није написано лично ради Г. Петковића. Њему је прошло тридесет година, и када човек у том добу објављује оваке књиге од њега треба дићи руке. Њега не треба ни осуђивати, јер је он, будући једна жртва литература, пре за жаљење но за осуду. Ваља одбити из све снаге чудну идеју двојице младих хрватских литератора, који су у „Hrvatskom Pokretu”, спљетском „Jugu” и београдским „Радничким Новинама”, видели у „Утопљеним Душама” „српску стварност”, одсев једне оболеле средине, израз патолошког стања српског друштва. Одбијајући то уопштавање које нема никакве стварне основице, ваља ипак рећи да Г. Петковић не представља искључиво сама себе, једног типског болесника од ''литературиса'', једног од оних несрећних људи у чију слабу главу ударило је јако и опојно вино литературе.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Оно због чега је требало, и то оволико и овако, писати о овој књизи, то је што у њој ваља видети један нарочити појав, што је она последњи и најгори израз једног књижевног покрета без смисла и без основице, што означава пароксизам и бедан крај наше „Декаденце”, која је готово пре умрла и но што се родила. Ваљало је, ма и негативно, указати на ову књигу, јер она боље но ишта показује како је та самозвана „Модерна” једна стара и рђава ствар, и како значи не корак у напред но корак у назад. Млади људи, „они који долазе”, који у својој необавештености и наивности склони су да у свему што је другаче виде ново и напредно, могу у овој књизи боље но игде видети колико моралне и духовне беде, колико лажи и глупости има у том проблематичном модернизму и у тој поабаној „новој уметности”.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И најзад, ваља се зауставити на таквим књигама, јер оне ипак посредним путем нешто доказују, јер ипак имају извесних негативних заслуга. „Нове” и „модерне” књиге као што су „Утопљене Душе” гоне нас да готово без икаква ограничења примамо Тенову одредбу: „Поезија, то је здравље”; оне нас упућују да верно волимо искреност, природност, чистоту, веру, полет и духовни и душевни идеализам у поезији; оне нас мире са нашим старим и ранијим песницима, са Његошем, Змајем, Јакшићем и Војиславом Илићем, и уче нас да код њих волимо праву, живу и животворну поезију, поезију њиховога живота која је у исти мах и поезија нашега живота, увек младу и увек модерну општечовечанску поезију, — Поезију једном речју.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. септембар 1911. Књига XXVII, Број 5. Стр. 348-363.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>jygb0nk1r1pvypvajmp45e7gkn78e51</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Злочин и казна</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60634</id>
    <revision>
      <id>145927</id>
      <parentid>145587</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T11:59:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145927</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3038" sha1="92qkwaeuvf1vck1c8w94a61xf5av7rk" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/II|II]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/III|III]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/IV|IV]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/V|V]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/VI|VI]]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део четврти/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део четврти/II|II]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део четврти/III|III]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део четврти/IV|IV]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део четврти/V|V]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део четврти/VI|VI]]&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део пети/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део пети/II|II]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део пети/III|III]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део пети/IV|IV]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део пети/V|V]]&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део шести/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део шести/II|II]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део шести/III|III]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део шести/IV|IV]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део шести/V|V]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део шести/VI|VI]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део шести/VII|VII]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део шести/VIII|VIII]]&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

{{ЈВ-аутор|Јефта Угричић|1927}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руски романи]]</text>
      <sha1>92qkwaeuvf1vck1c8w94a61xf5av7rk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Злочин и казна/Део први/I</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60636</id>
    <revision>
      <id>145925</id>
      <parentid>145924</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T11:59:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145925</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="31128" sha1="bnao37if8eqqc15i1sv3lx7i42rajc0" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| '''I'''
| [[Злочин и казна/Део први/II|II]]
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Почетком јула, у веома топло време, изиђе, предвече један млад човек из своје собице, коју беше закупио од становника у улици С., на улицу, и лагано, као у недоумици, упути се К-ном мосту.&lt;br /&gt;
{{gap}}На степеницама је срећно избегао сусрет са својом газдарицом. Његова собица налазила се под самим кровом високе петоспратне куће и више је личила на орман, него на собу за спавање. А његова газдарица, у које је он закупио ову собицу са храном и послугом, становаше засебно за једне степенице ниже, и сваки пут, кад год би силазио на улицу, морао је проћи поред газдаричине кујне, која је према степеницама готово увек била широм отворена. И свагда би млади човек, пролазећи туда, осетио као неку нелагодност и снебивање, због чега се стидио и мргодио. Газдарици је био дужан до ушију, па се бојао и да се сретне с њом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није то, што би он уопште био тако бојажљив и повучен, баш напротив; али од неког времена био је у раздраженом и напрегнутом стању, сличном ипохондрији. Он се толико удубио у себе и одвојио од свију, да се бојао свакога сусрета, а не само сусрета са својом газдарицом. Сиротиња га је давила; али га је у последње време чак и његов бедан положај престао тиштати. Са својим свакодневним пословима са свим је престао и није се хтео занимати њима. У самој ствари он се није бојао никакве газдарице, па ма шта она имала противу њега. Али застајкивати на степеницама, слушати ма каква џангризања о тој свакодневној лудорији, до које му није ништа стало; сва та салетања о плаћању, па претње и жалбе, а он при том да се извија, правда и лаже, — зар није боље изшуњати се по степеницама као мачка и умаћи, да нико не види.&lt;br /&gt;
{{gap}}Уосталом, данашњи страх од сусрета са његовом поверитељком чак је и њега поразио, кад је изашао на улицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„На какав посао хоћу да се одважим, а, међутим, каквих се тричарија плашим!” помисли он с неким чудним осмехом. „Хм… да богме… све је у човечијим рукама, па ипак пусти он, да му све испред носа измакне једино из чистога страха… то је правило… Занимљиво би било знати, чега се људи највише плаше? Нове намере, нове властите речи, плаше се они више свега… Уосталом, ја брбљам и сувише. Зато ништа и не радим, што брбљам. Или, ако хоћете, могло би се рећи и да због тога брбљам, што не радим ништа. То сам се овог последњег месеца научио брбљању, лежећи у куту по читаве дане и ноћи и размишљајући… о лудоријама. Али зашто сам пошао сада? Зар сам ја способан за ''то''? Зар је ''то'' збиља? Не, није то озбиљно. Тек сам себе забављам, ради сањарија својих; играчке! Јест, Бога ми — баш саме играчке!&lt;br /&gt;
{{gap}}На улици је била ужасна врућина, уз то још и запара, гурање, свуда креч, скеле, цигле, прашина, и онај нарочити летњи смрад, тако познат сваком Петрограђанину, коме не беше могуће закупити летњиковац. — све је то на један пут непријатно потресло и иначе растројене нерве младићеве. А несносни задах из пивница, којих је у овоме крају било веома много, и пијанице, које су свакога тренутка искрсавале преда њ, не гледећи на радно доба, допуњавали су одвратни и туробни колорит ове слике. Осећај најдубље мрзовоље на мах сену по нежним цртама младога човека.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узгред буди речено, он је био иначе врло леп човек, с дивним мрким очима, смеђ, повисок, танкострук и лепо развијен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Убрзо западе у дубоку замишљеност, па, штавише, толико се занесе, да, идући даље, није опажао, шта се око њега збива, нити је желео на то обраћати пажње. Овда-онда би само по штогод промрмљао за се, а то је долазило од навике да са собом разговара, као што је мало час и сам признао. У том тренутку и сам је приметио, како му се мисли с времена на време бркају, и како је веома слаб. Већ је други дан како готово ништа није окусио.&lt;br /&gt;
{{gap}}Био је тако бедно одевен, да би се други, макар на то и навикнут човек, стидио на беломе дану изићи у таким дроњцима на улицу. Уосталом, овај је крај био такав, да је у њему било тешко лошим оделом ма кога задивити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Суседство Сенарскога трга, обиље извесних завода, и, поглавито, занатлијско и раденичко становништво, збијено у ове унутрашње улице и уличице петроградске, прошарали би општи изглед покадшто таким приликама, да би било чудно и задивити се каквој новој појави. Ну на души овога младића накупило се толико пакосног омаловажења, да се, и поред све своје, покадшто веома младачке осетљивости, није ни мало стидио изаћи на улицу дроњав и исцепан. Друга је ствар, кад би се срео са каквим познаницима, или са бившим друговима, са којима уопште није волео да се сретне…&lt;br /&gt;
{{gap}}А међутим, кад му нека пијаница, — коју су у то време, Бог би га знао куда и зашто, возили улицом у огромним таљигама, запрегнутим великим теретним коњем, — у пролазу довикну: „Еј, ти, швапски качкетлијо!” и издра се из свега грла, показујући руком на њега, — млади човек на један пут застаде и, дрхћући, маши се за своју капу. А та капа је била висока, округла, као што је дрводеље носе, али већ сасвим изношена, избледела, прорешетана и прљава, без обода, и без икака облика згњечена на страну. — Ну то не беше стид, што га обузе, него са свим друго осећање, налик чак на страх.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Та знао сам ја то! гунђао је он смућено, — то сам и мислио! То је већ којешта! Ето, макар каква глупост, макар каква худа ситница, може да поквари читаву замисао! Да, да, моја капа и сувише пада у очи… Смешна је, па зато и пада у очи… Уз моје дроњке је потребна простија капа, па ма изгледала као каква лепиња, а не ово чудо. Овакву капу нико и не носи. На врсту далеко сваки је опази, запамти… главно је, да се ''онда'' запамти, и ето ти неоспорна доказа. Ту је потребно што мање пасти у очи… Ситнице, ситнице су главне ствари!… Ето, те проклете ситнице увек све и покваре…&lt;br /&gt;
{{gap}}Није имао далеко да иде: он је чак знао, колико је корака од његових врата. Било их је равно седам стотина и тридесет. Једном приликом он их је избројао, кад је већ био сасвим занет својим сањаријама. У оно време и сам још није веровао тим својим сновима; он се само дражио њиховом безобразном, али примамљивом дрскошћу. Али сад, после месец дана, почео је другаче гледати на ствар, и, не водећи рачуна о томе, што је непрестано сам у себи са омаловажењем говорио о својој немоћи и нерешљивости, стаде се, готово и нехотице, привикивати, да те „безобразне” снове сматра већ као предузеће, ма да још никако није себи веровао. Сад је, штавише, пошао да чини ''пробу'' за то своје предузеће, и сваким кораком узбуђење му је расло све јаче и јаче.&lt;br /&gt;
{{gap}}Са обамрлим срцем и нервном дрхтавицом пришао је колосалној згради, која је једном страном излазила на канал, а другом на **ску улицу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ова се кућа састојала из самих малих станова и била насељена људима свакојака занимања, — кројачима, браварима, куварицама, некаквим Немцима, девојкама, које су живеле на своју руку, ситнијим чиновништвом и т. д. Само се види, како они што улазе и излазе промичу једно поред другога под обема капијама и кроз оба дворишта. Ту је било три или четири кућна надзорника. Млади је човек био врло задовољан, што се није сукобио ни с једним од њих, него се непримећен шмукнуо одмах из капије надесно уз степенице. Степенице су биле мрачне и узане, али он је већ све то знао и промотрио, и баш му се то и допадало: у такој помрчини и радознали поглед није био опасан. „Кад се сад овако плашим, шта ли би било тек онда, кад бих нешто одиста приступио ''послу''?…” помисли он и нехотице пењући се на четврти спрат. Овде му препречише пут ислужени војници, носачи, што изношаху намештај из једнога стана. Он је још од пре знао, да је у том одељењу обитавао некакав Немац, чиновник, са својом породицом: „може бити, да се овај Немац сада сели, и можда ће на четвртом спрату, са овим степеницама и на овом ходнику, остати за неко време само бабин стан заузет. То је добро… за сваки случај…” помисли он опет и зазвони на бабином стану. Звонце одјекну потмуло, као да је од лима а не од бакра. У маленим становима оваквих кућа, скоро су сва звонцад таква. Већ беше заборавио звук овога звонцета, и сад, овај особити тон, као да га на нешто подсети и јасно му представи… И он задрхта, нерви му овога пута беху већ и сувише ослабели. Мало за тим врата се полако отшкринуше: домаћица провири кроз отвор, и с очигледним неповерењем погледа на њега, а само су јој се виделе очи, како севају из мрака. Али кад виде, да у ходнику има доста света, ослободи се и сасвим отвори врата. Младић ступи преко прага у мрачно предсобље, преграђено преградом, за којом је била тескобна кујница. Старица је стајала пред њим ћутећи и питајући га гледала. То је била мала, мршава баба од својих шесет година, оштрих и пакосних очију, са малим шиљатим носем и неповезаном главом. Њена отворено-плава, једва проседела коса била је јако намазана помадом. Око њеног танког и дугачког врата, који је личио на кокошију ногу, омотавао се некакав вунени дроњак, а на плећима, мада је била врућина, висио је сав рашчупан, пожутео кожни огртач. Старица је сваки час кашљала и стењала. Мора бити, да ју је младић погледао неким особитим погледом, јер и у њеним очима на мах сену опет пређашње неповерење.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Раскољников, ђак, походио сам вас пре месец дана, похита да каже младић и лако се поклони, сетивши се, да је потребно показати се мало љубазнијим.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Сећам се, драги мој, врло се добро сећам, да сте долазили, проговори баба сасвим разговетно. Не скидајући својих радозналих очију с његова лица, као и мало пре, гледала га је испитујући.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па ето… видите… и опет, ради истог посла… настави Раскољников, збунивши се мало и чудећи се бабином неповерењу.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Уосталом, можда је она и увек таква, само ја то онда нисам приметио”, помисли он уз непријатно осећање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Баба поћута мало, као да нешто премишља, затим се склони, и, показујући на собна врата, рече, пропуштајући госта напред:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Прођите, драги мој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Собица, у коју уђоше, са жутим тапетама, цвећем и мусулинским завесама на прозорима, била је у овом тренутку јасно обасјана зрацима вечерњег сунца. „И ''тада'' ће, може бити, исто овако сијати сунце!…” изненада сену кроз главу Раскољњикову, и брзим погледом прелети све по соби, да би могао што боље проучити и запамтити где што стоји, и како је распоређено. Али у соби не беше ничега особитог. Сав намештај, веома стар и од жутога дрвета, састојао се из дивана, са великим наереним дрвеним наслоном, округлога стола пред диваном, столића за тоалету са огледалцем о зиду, неколико столица поред зида и две три јефтине слике у жутим оквирима, на којима беху насликане некакве немачке девојке с тицама на рукама, — то је било све. У куту пред иконицом горело је кандило. Све је било веома чисто: и намештај, и под били су тако углачани, да се све сијало. „Лизаветина посла,” помисли у себи Раскољников. Ни трунчице једне није било могуће наћи у целом стану. „Само у опаких и старих удовица можеш видети оваку чистоћу,” продужавао је он мислити у себи и радознало погледа испод цицане завесе на вратима у други собичак, где је била бабина постеља и орман, и у који он још ни један пут није завирио. Цео бабин стан чиниле су те две собице.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта сте ради? оштро запита баба, улазећи у собу и као и мало пре стаде непосредно преда њ, да би му лакше упиљила поглед у очи.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Донео сам једну залогу, ево је! — И он извуче из џепа стари пљоснати сребрн часовник. На полеђини његовој био је изрезан глобус. Ланац је био челичан.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А, видите, и старој залози је време. Још пре три дана минуо је месец.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Платићу вам интерес још за месец дана; притрпите се.&lt;br /&gt;
{{gap}}— То зависи од моје добре воље, драги мој, хоћу ли се притрпити или вашу ствар одмах продати.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А хоћете ли ми дати штогод, штогод за овај сахат, Аљона Ивановна?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ама ти ми, брате, долазиш све с неким ситницама, што ништа не вреде. За прстен сам вам, прошлога пута, дала две рубље, а могао би се нов купити, код златара, за рубљу и по.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дајте ми четири рубље, а ја ћу га откупити, од оца ми је. Новце ћу скоро добити.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Рубљу и по, ако хоћете, и то интерес у напред.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Рубљу и по! узвикну младић.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Како вам је воља. — И баба му пружи сахат натраг. Он га зграби и толико се наљути, да је већ хтео отићи; али се одмах предомисли, сетивши се да нема куд ићи и да је он овде и због нечег другог дошао.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дајте! рече он сурово.&lt;br /&gt;
{{gap}}Баба се маши руком у џеп за кључеве и оде у другу собу иза завеса. Младић, оставши сам на сред собе, стаде радознало прислушкивати и размишљати. Чуло се, кад је отворила орман. „Мора да је горња фијока,” рачунао је. „Кључеве канда носи у десном џепу… Сви су заједно, везани челичним прстеном… Један је трипут већи од осталих, са зупчастим језичком, по свој прилици тај није од ормана… Мора бити, да је тамо још каква кутија, или сандук… хм, то је врло важно… Од сандука су сви кључеви такви… Ах, како је то, у осталом, подло све…&lt;br /&gt;
{{gap}}Баба се врати.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Ево, драги мој: ако је по десет копејака од рубље месечно, онда долази за рубљу и по петнаест копејака на месец у напред. Е, а за пређашње две рубље имам од вас да примим, по истоме рачуну, двадесет копејака у напред. Дакле свега тридесет и пет. Сад би имали да примите за ваш сахат још рубљу и петнаест копејака. Ево, узмите.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Шта! Зар само рубљу и петнаест копејака?!…&lt;br /&gt;
{{gap}}— Управо толико.&lt;br /&gt;
{{gap}}Млади се човек није даље препирао, него узе новац. Гледао је бабу и није се журио да оде; прохтело му се, просто, да још штогод каже или уради; али као да и сам није управо знао шта…&lt;br /&gt;
{{gap}}— Може бити, Аљона Ивановна, да ћу вам кроз неки дан донети још једну ствар… сребрну… лепу… кутију једну за цигаре… чим ми је пријатељ врати… Ту се збуни и ућута.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Е, па онда ћемо се и погађати, драги мој.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Збогом!… А ви увек тако сами седите код куће, а сестрице нема? питаше је он, колико је могао одрешитије, излазећи у предсобље.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А шта се вас тиче моја сестра?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па ништа особито. Тек онако, питам. А ви одмах… Збогом, Аљона Ивановна!&lt;br /&gt;
{{gap}}Раскољњиков изиђе са свим збуњен. И та је забуна све више и више расла. Силазећи низ степенице, неколико је пута чак застајкивао, као да је нечим из ненада преплашен. И, најзад, кад је већ био на улици, узвикнуо је:&lt;br /&gt;
{{gap}}„О Боже! Како је све то гадно!&lt;br /&gt;
{{gap}}И је ли могуће, је ли могуће да ја… Не, то је лудост, то је бесмислица! рече он одсудно. И зар је могао такав ужас мени да падне на памет? О, на какву је прљавштину способно моје срце! Све је то прљаво, ниско, гадно!… И ја, целог месеца…”&lt;br /&gt;
{{gap}}Али он ни речима, ни узвицима није био у стању да искаже своју узбуђеност. Осећање бескрајњег презирања, које је почело притискивати његово срце још онда, кад је пошао баби, достигло је сада такве размере, и толико му постало јасно, да није знао куд да се дене од јада и чемера свога. Тротоаром је ишао као пијан, не примећујући пролазнике и сударајући се с њима, а тек се онда мало прибрао, кад је ушао у другу улицу. Погледавши око себе, опази, да стоји поред крчме, у коју се слазило с тротоара низ степенице. Баш у тах (?) мах излажаху из те кафане двоје пијаних један другог подупирући и псујући. Раскољњиков, без дугог размишљања, сиђе и сам у крчму. До тада никад није крочио у кафану, али сад му се тако у глави завртело, а жеђ га је мучила, да просто изгори. Прохтело му се да испије чашу хладнога пива, у толико пре, што је држао, да га је ова изненадна слабост снашла са празна стомака. Седне за мали сто у мрачном и прљавом углу, заиште пива и прву чашу испи на душак. Одмах му је било лакше, и мисли му се разведрише.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ах! све је то којешта,” рече соколећи се. „Зашто сам се и узнемиравао?… Само са телесне раздражености! Ето, једна чаша пива, залогај сува хлеба, — па, на један мах, јача ум, ведри се мисао, намере чвршћају! Ух, — како је све то ништавно!” И ако је на све то пљунуо са презрењем, ипак је гледао већ веселије, као да се изненада ослободио некаквог ужасног терета, и љубазно погледа у наоколо на све, који се налажаху у крчми. Па и у том тренутку он је из далека слутио, да је и све ово расположење за добро било такође болешљиво.&lt;br /&gt;
{{gap}}У то време остало је у кафани мало гостију. Осим оне двојице пијаних, што их је срео на степеницама, изашла је за њима још једна читава руља, њих петоро, са једном девојком, и хармоником. После њих беше мирно и празно. Остаде један, што но веле мало ђорнут, по изгледу варошанин, седећи при чаши пива; његов друг, дебео, крупан човек, у дугачком горњем капуту, са седом брадом, трештен пијан заспао је на клупи, а час-по, као у полусну, сасвим раширивши руке, поцуцкивао прстима и поигравао горњим делом тела, не устајући с клупе, при чему је певушио некакву глупост, усиљавајући се, да се сети стихова, као на пример:
&lt;poem&gt;
               Целе године ласкао сам жени,
               Целе године лас-као сам жени…
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Или на једанпут, пробудивши се опет:
&lt;poem&gt;
               По улици ишао сам,
               Драгу своју нашао сам…
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Али нико није делио срећу његову. Ћутљиви му друг гледао је на све то, шта више, непријатељски и с неповерењем. Био је у крчми још један човек, и, судећи по изгледу, морао је бити какав чиновник у пензији. Седео је засебно, уза своју чашицу, из које је овда-онда сркутао бацајући поглед око себе. И он је био као у неком узбуђењу.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
1899. ''Полицијски гласник'', 13. и 20. фебруар, Бр. 6. и 7. Год. III, стр. 45-46; 53-55.

{{ЈВ-аутор|Јефта Угричић|1927}}</text>
      <sha1>bnao37if8eqqc15i1sv3lx7i42rajc0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Злочин и казна/Део први/II</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60793</id>
    <revision>
      <id>145926</id>
      <parentid>144366</parentid>
      <timestamp>2026-09-11T11:59:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>145926</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="29588" sha1="n90g3j1y9l12zuz0q4k40frsnv94j0d" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
| '''II'''
| [[Злочин и казна/Део први/III|III]]
}}
{{gap}}Раскољников није био навикнут на гунгулу, и, као што је већ речено, избегавао је свако друштво, нарочито у последње време. Али сад га је нешто на једанпут вукло људима. Њега подузеше неки нови осећаји, а, заједно с тим, појави се и некаква жудња за светом. Он се толико заморио читавим месецом усредсређене туробности своје и мрачнога узбуђења, да му се прохтело ма само и један тренутак одахнути у другом свету, па ма у каквом било. И, не гледећи на сав гад око себе, он са задовољством остаде сада у крчми.&lt;br /&gt;
{{gap}}Крчмар је био у другој соби, али је често слазио у кафану, спуштајући се од некуда по степеницама, при чему би се прво указивале његове кицошки углачане чизме с великим црвеним капцима. Он је био у поткошуљи и веома масном црном атласном прслуку, без поше, а цело му је лице изгледало као машћу намазано. За столом са разним јелом био је дечак од четрнаест година и још један млађи, који је служио, кад се штогод тражило. Било је ту насечених краставаца, црнога двопека и на залогаје исечене рибе; све је то веома непријатно мирисало. Било је тако загушљиво, да се готово није могло издржати, а цео простор био је толико засићен ракијским мирисом, да је изгледало е је било могуће од самога тога ваздуха опити се за пет минута.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дешава се по кадшто, да се сретнемо са потпуно непознатим нам људима, који нас почну занимати на први поглед, некако на једанпут и неочекивано, пре него смо и једне речи проговорили с њима. Такав је утисак начинио на Раскољникова и онај гост, који је седео мало даље од њега и личио на отпуштеног и пензионисаног чиновника. Млади се човек доцније неколико пута сећао овог првог утиска и у њему је видео чак неко предсказање. Он је непрестано погледао на чиновника, најзад још и због тога, што и чиновник није скидао очију с њега. Било је очигледно, да се овоме веома прохтело отпочети разговор. А на остале госте, који су још били у крчми, не изузимајући ни крчмара, чиновник је гледао некако обично па чак и с досадом, а у исто време са изразом неког поноситог подцењивања, као на људе нижега положаја и развића, са којима он нема шта ни да говори. То је био човек од преко педесет година, средњега раста и јаке конструкције, просед и ћелав, са отеченим, од постојанога пијанства пожутелим, па чак и помодрелим, лицем и подбулим капцима, испод којих, као кроз прорез, сијаху веома мале, али живахне, црвене очи. Али нешто је и било у њему веома чудновато; у његовом се погледу светлило чак као неко одушевљење, — могло би се рећи и мисао и разум, — али у исто време сенуло би и безумље. Био је одевен у стари, сасвим поцепани црни фрак, са покиданим дугметима. Само се једно још које-како држало, и њиме се и закопчавао, желећи очевидно да сачува пристојност. Испод прслука му је вирила кошуља, сва згужвана, испрљана и поливена. Био је обријан онако, као што се бријају обично чиновници у Русији; али је то било тако давно, да му је сад брада изгледала као четка. И у његовом понашању могло се опазити нешто уљудно — чиновничко. Данас је био канда веома узнемирен, често је гладио косу, и подупирао главу рукама, при чему су се лепо видели са свим исцепани лактови. Најзад погледа право у Раскољњикова, па га јасно запита:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Смем ли, поштовани господине, да се усудим упитати вас за нешто? Јер, ма да баш не изгледате угледно, ја бих ипак рекао, да сте образован човек, и да вам пиће није свакодневна навика. Свагда сам и сам уважавао изображење, сједињено са срдачним осећањима. Међу тим, част ми је представити се, — титуларни саветник Мармеладов. Смем ли да вас упитам: јесте ли и ви били у служби?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не, ја сам ђак… одговори младић, чудећи се лепоме говору, а још више тој слободи с којом му се обратио тај господин. И не обзирући се на то, што је мало пре био вољан да пристане ма у какво друштво, сад се опет пробуди у њему оно непријатно, оно раздражљиво осећање према свакоме непознатом лицу, које се дотакло, или се хтело дотаћи његове личности.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дакле студент, или можда бивши студент! узвикну чиновник, — тако сам и мислио. Да, да, драги мој, искуство, опит. — И да би себи придодао већу важност, метну прст на чело. — Били сте студент, или сте се бавили науком! Допустите… Он се подиже, нихајући се, узе чашу и седе до младог човека мало у страну. Био је истина накресан, али је лепо и одрешито говорио, и тек по каткад у говору замуцкивао. Поче да говори са особитим задовољством с Раскољњиковим, да би човек рекао, да читав месец дана није ни с ким проговорио.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Драги мој господине, поче он са неким усхићењем, сиромаштво није порок, — то је непобитна истина. Знам ја и то, да и пијанство није добродетељ. Али крајња сиротиња, то је прави порок, мој драги господине. У сиротињи ви ћете сачувати урођена племенита осећања, а у крајњој сиротињи — никада и нико их неће сачувати. За крајње сиромаштво неће те само батином истерати, већ ће те метлом из друштва исчистити, само да би те више увредили. Имају и право; јер сам и сâм готово у крајњој сиротињи да себе вређам и кињим. Отуда и пијанство, драги мој господине! Пре месец дана избио је г. Лебезјатњиков моју жену, а жена моја није то што сам ја! Разумете ли? Допустите ми, да вас још нешто запитам, онако из радозналости: Да ли сте ви кад год ноћили на Неви у оним баркама, у којима се сено довлачи?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Не, то ми се никад није десило, одговори Раскољњиков. А шта значи то питање?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Е, па знате, већ је пета ноћ како ја тамо спавам…&lt;br /&gt;
{{gap}}Он напуни чашу, испи је, па се замисли. И заиста на његовим хаљинама, па и у коси, могао би да приметиш сламке. И било је вероватно, да се он није ни пет дана свлачио ни умивао. Нарочито му руке беху нечисте, поднадуле и поцрвенеле, а нокти од блата поцрнели.&lt;br /&gt;
{{gap}}Његов разговор обратио је на се општу, али не баш и са свим озбиљну пажњу. Дечаци иза стола с јелом почеше да се кикоћу. Гостионичар, чињаше се да је нарочито дошао из друге собе да слуша овог „комендијаша.” Он седе мало подаље, зевајући лениво и достојанствено. И како се чињаше, Мармеладов је био овде изодавна позната личност. Па и ову наклоност придиковању, по свој прилици, стекао је разговарајући се с разним непознатим личностима у тој крчмици. Код неких људи, који радо пију, ова наклоност постаје неопходна потреба, — а нарочито код оних, с којима код куће строго поступају и по вољи располажу и заповедају им. Па за то се такви људи, кад се нађу у каквом лумпачком друштву, свагда старају, да се оправдају, а по могућности и поштовање задобију.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Комендијаш! — громко рече крчмар. А што не радите, за што не служите кад сте чиновник?&lt;br /&gt;
{{gap}}— За што не служим, драги мој господине, — прихвати Мармеладов као да ово питање управи на Раскољњикова, — за што не служим? Зар мене не боли срце, што живим без икаква посла? Зар мени није било тешко, кад је г. Лебезјатников пре месец дана избио својеручно моју жену, а ја лежао трештен пијан? Допустите, млади човече, да вас запитам, да ли се вама дешавало… хм… ну, рецимо да потражимо новаца у зајам, а без наде, да ћете добити?&lt;br /&gt;
{{gap}}— Дешавало се… то јест, како без наде? —&lt;br /&gt;
{{gap}}— То јест, тако, да још у напред знате, да нећете ништа добити. Ево, на пример, ви још у напред позитивно знате, да такав и такав човек, тај поштени грађанин, ни пошто не ће да вам да новаца. И ја питам, зашто да вам да? Он зна да му нећу вратити. Ви ћете рећи, из сажаљења? Али г. Лебезјатников, који се бави новим мислима и новим правцем, пре неки дан објасни, да је сажаљење науком забрањено, и да се тако већ ради у Енглеској, где је политичка економија. Дакле, ја питам, зашто да он да новаца? И знајући у напред да вам не ће дати, ви ипак идете, и…&lt;br /&gt;
{{gap}}— Па зашто онда да се иде? додаде Раскољников.&lt;br /&gt;
{{gap}}— А ако нема коме да се иде, или баш нема куда да се иде? А међу тим, сваки човек мора некуда да иде. Дође по кадшто време, да је човеку потребно да се ма куд крене. Кад је моја јединица ћерка први пут пошла у свет са „жутим билетом”&lt;ref&gt;Овакви билети дају се у Русији јавним девојкама.&lt;/ref&gt; и ја сам такође пошао… И у тај мах погледа он узбуђено на младог човека. — Ништа, ништа, драги господине! — додаде он, желећи га успокојити, јер у тај пар(?) оба дечака, што стоје за столом, прснуше у смеј, па се и сам крчмар насмеја. — Ништа! Ова подсмевка ни мало ме не узнемирује, јер је већ свима све познато, и све што је тајно, мора да постане јавно; и ја то не презирем, већ смирено сносим. Нека! нека! — Овај човек! — Допустите, млади човече: можете ли ви… Али не, да се јаче изразим: ''можете ли'' ви, ''смете ли,'' гледећи у овом тренутку на ме, рећи позитивно, да ја нисам свиња? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Младић не одговори ни речи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Па добро продужаваше беседник уљудно и овога пута чак и усиљеним достојанством, почекав док се уталожи кикот, који се беше подигао у крчми. — Рецимо, да сам ја свиња, али она је дама! Ја сам звер, а моја жена Катарина Ивановна, — она је изображена, и ћерка је штабног официра. Ајд нека сам ја и подлац, али она има узвишено срце, она је високо изображена, она је пуна благородних осећања. А међу тим… О! кад би се она нада мном сажалила! Милостиви господине, милостиви господине, човеку је потребно, да има макар и једно такво место, где би га пожалили! А Катарина Ивановна ма да је дама и великодушна ипак је неправедна… И ма да ја и сам врло добро знам, да и тада, кад ме за косу чупа, она чупа из сажаљења и што је срце боли (јер, понављам без зазора, млади човече, она мени чупа косу, потврди он са удвојеним достојанством чувши опет кикотање), ну Боже мој! кад би она макар једанпут… Али не! не! Све је узаман, бадава је говорити!… Бадава говорити, јер мене су већ више пута сажаљевали, али… така је моја природа а ја сам прави скот!&lt;br /&gt;
{{gap}}— Још сумњаш! — примети крчмар зевајући.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мармеладов одлучно лупи песницом о сто.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Већ ми така природа! Знате ли ви, мој господине, да сам ја чак и чарапе моје жене пропио. Да су то папуче, па опет и које-како; али чарапе, њене чарапе продао сам за ракију… Међу тим, живимо у хладној соби; она је јадница ове зиме прозебла, и почела је да пљује крв. У нас има троје мале деце и Катарина Ивановна ради од јутра до мрклог мрака; она пере и риба, дечицу мије, јер је из малена навикла на чистоћу; а међу тим, груди су јој слабе, и тек што није пала у јектику, — и ја то осећам! Зар ја не осећам? И што више пијем, то више и осећам. За то и пијем, да у пићу нађем себи утехе… А пијем и за то, што хоћу да ми се удвоји страдање! — И он, као у очајању спусти главу на сто.&lt;br /&gt;
{{gap}}— Млади човече, продужи он, подигнувши се опет ја читам на вашем лицу неку тугу. Чим сте ушли, ја сам то прочитао, па за то сам и ступио с вама у разговор. Јер причајући вам моју несрећну историју, ја тим не желим да ме чују ови беспосличари овде, који већ све то знају; него ја тражим човека од срца, човека образованог. Знајте дакле да се моја жена васпитала у отменом губернијском племићском институту, и пред излазак отуда, она је играла пред губернатором и пред другим лицима, за што је добила златну медаљу и похвални лист. Медаљу… медаљу смо продали… већ одавно… хм… а похвални лист она чува у сандуку, и пре неки дан га је износила и кућној газдарици показивала. И ма да је она с газдарицом у непрестаној свађи, али прохтело јој се, да се ма пред ким похвали и исприча о срећним минулим данима. И ја је не осуђујем, не осуђујем; јер ово последње и остало је код ње као успомена, а све је остало ишчезло као дим, као прашина! Да, да; она је дама ватрена поносита и непоколебљива. Сама пере под, живи о црном хлебу, али не ће допустити, да је ма ко омаловажи. За то није могла издржати и грубост г. Лебезјатникова, и кад ју је тај господин избио, то је на њу подејствовало, да је пала у постељу, и то не од батина, колико због јаког частољубља. Она се удала за ме као удовица са троје нејаке дечице, све једно другом до увета. Први је пут удата била за пешадијског официра, и толико га волела, да је с њиме побегла из дома родитељског. Мужа је волела преко сваке мере; али он се поче картати, падне под суд, и тако је умро. У последње време он је њу и тукао, ма да се она није подавала, а о томе ја врло добро знам из искуства; али, она и сад њега помиње са сузама, и мене њиме кори. Ја се на то не љутим, нека бар живи у успоменама, сећајући се сретне прошлости… И она остаде после њега са троје нејаке дечице у једном удаљеном и дивљачном округу, где сам се и ја тада налазио, и остала је у такој сиротињи без икакве наде, да човеку није могуће описати. Родбина се беше ње сасвим одрекла, а она опет беше преко мере горда… И тада ја, драги мој господине, и сам бејах удовац, а од прве жене имајући четрнаестогодишњу ћерку, понудим своју руку тој ојађеници, јер нисам могао даље гледати њену патњу и страдање. Ласно можете по томе оценити сиротињу у којој се она налазила, кад се сагласила да за мене пође, не гледећи што је била од знатног рода, и потпуно изображена! Ну удаде се! плачући и јецајући и руке ломећи — пође за мене! Јер није имала куд ни камо. Разумете ли, разумете ли ви, мој драги господине, шта значи, кад се нема куд? Не, ви то још не разумете… И целе године вршио сам своју дужност часно и свето, није ми ни на памет падало да се и дотакнем тога (при овој речи он метне прст на стакло с ракијом) јер сам имао осећања. Али и тиме јој не могох угодити. У то време изгубим службу, и то не својом кривицом, већ због тога, што је чињено неко преустројство. И од тада отпочех овај! Биће већ година и по, како се ми, после дугог потуцања од немилог до недрагог, и после дугих страдања, обретосмо најзад у овој великолепној и многим споменицима украшеној престоници. И овде сам добио службу… Добио и опет изгубио. Разумете ли? Овде сам већ својом кривицом изгубио, јер се моја природа појавила. Сад живимо у једном буџаку, код газдарице Амалије Фјодоровне Липевексел, а од чега живимо, и откуда плаћамо, то не знам. Осем нас, тамо живи још много света… Содома, најбезобразнија… хм… да… За то време порасте и моја кћи од прве жене. Шта је она у своме животу препатила од своје маћехе, о томе нећу да говорим. Јер, ма да је Катарина Ивановна препуна великодушним осећајима, али је дама љута и раздражљива, и одмах грди… Да! Али на што то и помињати!… Моја Соња, као што већ можете мислити, није добила никако васпитање. Пре четири године пробао сам да је обучим у историји и земљопису. Али како и сам нисам био бог-зна како вичан, то се њено васпитање тиме и завршило. Остали смо код персијског цара Кира. За тим, кад је поодрасла, прочитала је неколико романа, а ту скоро, посредовањем г. Лебезјатникова још једну књигу ''Љујсову Физиологију'' — да ли вам је позната? — прочитала је с великом пажњом, па је чак и нама по нешто прочитала: и то је све њено изображење и наука. Е сад, питам ја вас, драги мој господине, колико може по вашем мишљењу, да заради једна сиротна али честита девојка, и то поштеним трудом?… Петнаест копејака дневно, не заради, мој господине, ако је поштена и нема особитог талента, па и то не испуштајући посао из руку! Па и оно што заради, не добије уредно. Ето, сашила је по туцета кошуља државном саветнику Клопштоку, Ивану Иванићу, — јесте ли слушали о њему? и не само да јој није платио ни до овог тренутка, већ је погрдним речма одјурио, лупајући ногама и псујући непристојно, под изговором да јаке нису сашивене по мери и да криво стоје. А деца гладују… А Катарина Ивановна, руке ломећи, хода по соби, а по лицу јој избиле црвене пеге, — што у тој болести увек бива — па ће рећи мојој ћерци: „Живиш код нас као какав дембел; једеш и пијеш и грејеш се,” а шта ту има јести и пити, кад и деца по три дана не виде корице хлеба? Тада сам ја лежао… ну, па шта! лежао сам пијан као земља, и чујем, како говори моја Соња (стрпљива и ћутљива је она, и гласић јој је тако нежан… плавушица, лишце свагда блеђано, унило), каже: „Шта, Катарина Ивановна, да ли је могуће, да ја на такав посао пођем?…” ,,А Дарија Францовна, женскиње злонамерно и полицији добро позната већ се трипут преко газдарице распитивала. „Чудна ми посла, одговара Катарина Ивановна, с подсмехом, — а нашто чувати? Драгоценост, већ нема!“
— Али не осуђујте, не осуђујте, милостиви господине, не осуђујте је! Ово није било речено при чистој савести, већ у раздражености у болести и уз плач гладне деце, а и речено је више у очајању него у правом смислу... Јер је Катарина Ивановна већ била таква, и чим се деца расплачу, макар и од глади, одма их отпочне тући.

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
1899. ''Полицијски гласник'', 27. фебруар, Бр. 8. Год. III, стр. 61-63.

{{ЈВ-аутор|Јефта Угричић|1927}}</text>
      <sha1>n90g3j1y9l12zuz0q4k40frsnv94j0d</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>