Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.19 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 0 8374 145957 143033 2026-09-12T16:40:21Z Coaorao 19106 /* */ 145957 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | | [[Благо Цара Радована|-{Садржај}-]] | О благу Цара Радована | [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|-{О срећи}-]] }} {{gap}}Цар Радован је цар царева, владар судбине, господар свемира. Он носи златну секиру на рамену, јаше коња који је бео и висок као брдо под снегом, и на руци држи буљину са огњеним очима како би могао ноћу видети пред собом. О њему говоре у мојој земљи само људи који су полудели. Али су затим у њега поверовали и сви мудраци. Цар Радован има круну од хартије и по плашту лудачке прапорце. Има ноге и руке зелене као трава, јер живи на копну и у води. Нико не памти његово порекло, ни име његове породице, нити зна за његове пријатеље и непријатеље. Он пролази кроз небески простор као црни облак пун грмљавине, и по водама као брод који гори. Нико не зна његове битке ни триумфе, јер његова моћ није над војскама, ни његова слава у бојним подвизима. Он царствује у миру своје величине и сунча се на сунцу своје снаге и лепоте. Он се крије од сваког, а ипак свако има његову слику у очима и његов глас у ушима. Где су његове палате и његови вртови? И где су његове беле жене, и његови брзи коњи, и његова свилена стада, и његови љути пси за стадима? Чувају ли његова врата људи или змајеви? — Само лудаци, чији је он једини цар и господар, самодржац и покровитељ, знају путеве који воде у његово царство, и знају где су мостови преко којих се прелази у његове покрајине пуне сјаја и пуне музике. Јер је људски ум ограничен на оно што је видео и чуо, а лудило је једино безгранично и слободно од свих ледених закона свести и сазнања. Слобода, то је лудило; и само лудаци су слободни.<br /> {{gap}}Цар Радован је цар лудака који су увек добри. Он зато плива у људској крви само кад је отрован, и пребива у њиховом уму тек кад је већ помрчао; и зато су га само они који су изгубили све путеве нашли на својим тамним беспућима. Њега познају само лудаци који више никог другог не препознају; и с њим говоре само они чије речи више нико не разуме; и за њим вапе једино они који су се већ одрекли свега земаљског и људског. — Сви људи имају истоветне среће и несреће откад су постали, а само лудаци имају сваки сопствену срећу. Само они нису једнаки самом себи, него се обнављају увек нови. Сви људи виде ствари скоро подједнако, а само лудаци имају своја лична мишљења. Велика мудрост се налази по дну мрачног понора; и само су најлуђи људи говорили најдубље речи.<br /> {{gap}}Цар Радован није постојао другде него у очима које су изгубиле свој поглед. Само лудаци говоре о благу тог цара, и зато копају ноћу и на припеци, пробијају лед и буше студену земљину кору. Сву су земљу безброј пута испреметали. По самотним виноградима, заборављеним црквинама, по дворцима порушеним и пуним трња, свуд су копали, бушили, обарали, превртали. Безбројне војске лудих копали су с краја до на крај по мојој земљи. Свуда су прошле те црне чете изгубљених за живот, бивши људи који су се одрекли сваког додира с нама. Они од памтивека траже благо Цара Радована; копају железом и каменом, и грањем, и ноктима, и зубима; копају док не попадају мртви! Читава покољења полуделих људи тражили су благо царево, закопано негде неизмерно дубоко, ко зна где, у нашим пољима. Допирали су често до у саму утробу земље, бушећи без сна и одмора; али је то благо тонуло све дубље, и мамило све свирепије. Тако ће трајати докле буде сунца и месеца.<br /> {{gap}}И увек ће копати, а никад двојица заједно. Јер је царев наследник само онај који буде најдубље копао, и који умре копајући, и који не би казао и када би најзад његов ашов одиста ударио у црна врата подземне палате у којој је благо Цара Радована, цара свих царева, и владара свих судбина. Увек копати, док други не дође да копа! Јер само други сметају да нађемо срећу где хоћемо. Лудаци то знају боље од мудрих. — Али знају то и мудри.<br /> {{gap}}Нису само лудаци који копају за благом Цара Радована. Сви људи знају да има у животу још увек једно закопано благо за сваког од њих. Сви људи копају: сви људи од акције, од полета, од силе, од вере у живот у циљ, и од вере у невероватно и у немогућно. Једни копају у пољу и у шуми; други у идеји, у идеалу, у химери; трећи у интриги и у злочину. Сви траже и вапе за царем тог вечног неспокојства и вечног трагања. Свет би нестао да нема тог цара, и ослепио би да не сија у помрачини његово неслућено благо, и очајавао да нема његове маније ни опсесије. — Јер сваки човек нешто тражи; свако је упро свој поглед безумља и себичности у неко место где мисли да стоји закопано благо Цара Радована. Нема никог ко не верује да нема још нешто његово које треба пронаћи. И свако верује да своје благо треба кришом тражити, кришом и од најближих и од најмилијих. Сви су лудаци. Сви су људи омађијани и отровани. Јер цареве палате су високе до изнад сунца дању, и до изнад звезда у мраку када седам влашића пролазе мирно све границе немира и очајања. Сви су људи лудаци.<br /> {{gap}}Царево благо је отров овог света. О њему сањају Песници, који живе у вечном неспокојству да објасне божанство кроз његова дела, и да га посведоче својим сопственим стварањем.<br /> {{gap}}О њему сањају и Хероји, јер мисле како само они треба да себе баце у огањ па да сутрадан буде добро свима, и да затим сви људи нађу своје благо.<br /> {{gap}}О њему сањају и Пророци, који, у свом лудилу, проричу увек неку нову срећу и нову обећану земљу.<br /> {{gap}}И, најзад, о њему сањају Краљеви, што хоће да владају силом љубави или силом мржње.<br /> {{gap}}О њему је сањао Мојсије кад је ишао за огњеним стубом, и Цезар кад је прешао Рубикон, и Колумбо кад је своје једро поверио ветру који га је водио у земљу о којој није знао ни шта је ни где је. То благо царево тражи и звездар који гледа маглу на звездама; и ботаничар који тражи сву тајну плођења у срцу једног цветића; и свештеник који враћа веру у окорело срце неверних. Сви људи траже јер су сви луди! Крв свију је отровао Цар Радован који живи и у трави и у води, силни цар који пролази небом као облак пун грмљавине, и морем као брод који пламти у пожару.<br /> {{gap}}Цар лудака, али и цар свију људи од акције и идеала! Цар оних који у лудилу срца или у лудилу мозга верују у невероватно и остварују немогућно! Цар Радован је цар царева, силнији него херој Агамемнон, богатији него Мидас, дубљи него пророк Језекиљ, и мудрији него цар Соломон. Све очи овог света упрте су у њега. [[Категорија:Благо цара Радована]] 3l4qlo7p7f18a21gp0ky542pnp24osa 0 8375 145956 145848 2026-09-12T16:39:15Z Coaorao 19106 /* */ 145956 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[О благу Цара Радована]] | 1. | [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|-{2.}-]] }} <center><font size="+1"> '''1.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Свака је философија тужна. Ако говорите дуже о срећи, ви ћете се напослетку осећати помало несрећним. Нема ниједне велике истине човекове о којој се сме до краја мислити без опасности за своју мисао: ни о религији, ни о љубави, ни о смрти. Све што је дубоко, изгледа на дну тамно и невесело; и ни у један се понор не даје дуго гледати без вртоглавице и ужаса. Колико више размишљате о животу, све се више отварају његове заседе и показују његова беспућа. Зато ако пуно говорите о несрећама у животу, најзад више не видите живот него несреће. — Одиста, човек живи целог века у небројним опасностима, али ипак се догађа да велики број људи проживе цео живот не дочекавши никакве нарочите несреће. Чак многим људима протече живот као лепа река Аретуза, која је најпре имала свој извор у Пелопонезу, а затим несметано пронела своје слатке воде кроз цело море до Сицилије, да исто тако слатка избије онамо из новог извора. Ужаси живота постану једним делом наше судбине само ако су у њих нарочито удубљујемо. — Има блаженог света који не верује у зло, а има и других људи који нису никад веровали ни у несрећу; међутим, ни једни ни други ниси тим изгубили више него они који су сва зла премерили и све несреће пребројали. Напротив, многе несреће не бисмо можда ни избегли да смо на њих дуго мислили, као што је случај да човек добије баш ону болест на коју највише мисли. — Многи се људи туже да им прође цео век тражећи животу његов смисао, који, ако уопште постоји, и није другде него у самом тражењу. Ко смисао живота није тражио, тај није живео; али ко га је тражио, тај никад није био довољно срећан.<br /> {{gap}}Срећа, дакле, није идеја него илузија, пошто срећа није ствар разума, него ствар уображења. Зато човек верује да је срећан и кад није срећан. Али и несрећа је тако исто утопија као и срећа, јер на стотину несрећа има извесно половину измишљених и уображених. Зато се може говорити само о том шта може бити предмет среће или несреће, али се не даје говорити о том ко је срећан, а ко несрећан. Ко мисли да је срећан, он је одиста срећан. Немогуће би неком било доказивати да није срећан само формулама или доктринама о срећи. Међутим, измишљена срећа или уображена несрећа, то су ипак потпуне стварности: јер могу трајати целог живота, и јер је сваки човек уверен у оно што осећа и кад није уверен у оно што <br /> {{gap}}Најмање су срећни они људи који би имали све разлоге да буду срећни. Има људи који су господари златних рудника, а не осећају се срећним; а има људи који се не осећају несрећним ни после каквог случаја који би други сматрали катастрофом људског живота. Значи да је срећа једна ствар мишљења, и да сама за себе ништа не представља. Срећа, то је ипак само једна фикција. А ако срећа постоји, онда је она само у жељама, јер је жеља покрет и акција, значи једини живот и једина права радост. — Неоспорно, има и људи који не умеју бити срећни ни са ма каквим врлинама, или ма коликим богатством. Има и људи рођених за несрећу, као што су други рођени за музику. Треба имати некакав таленат за срећу, као што треба имати пуно душе да се буде истински несрећан. Мали људи могу бити срећни, али мали људи не умеју бити несрећни.<br /> {{gap}}Богатсво није главни услов за срећу, ма колико изгледало да јесте. На лепим сребрним монетама Фокеје и Митилене, стајали су рељефи богиње Афродите и песникиње Сапфе, као да је тиме речено да изнад среће у богатсву, стоји ненадмашна срећа у љубави и лепоти. Али лепота и љубав, то су среће које нису довољне бедном човеку, јер је он уплашен и престрављен животом откад је почео да ходи по сунцу. Зато је увек и мислио да је злато једини извор сигурности за његов живот. — Извор сигурности, али не и среће. У природи је човека да кад мисли, он мисли само упоређујући, и не постоји мисао друкче него према аналогији. А материјално богатство је баш нешто што се најлакше упоређује са другим богатствима, али и које у тим поређењима само губи. Зато материјално богатство не може никад бити пуном срећом. Само срећа усамљена, недељива, неупоредљива, и срећа која стоји по страни свих других човекових благодети, то је срећа свих срећа, средишни нерв наше љубави за живот, права човекова илузија о судбини. Таква недељива срећа јесу геније, храброст, част. Недељива и неупоредљива срећа јесте само слава.<br /> {{gap}}Све су велике среће случајне, и нема човека који је измислио једну срећу. Није тачно речено да је сваки човек ковач своје среће; тачно је, напротив, да је човек увек сам ковач своје несреће. Јер од хиљаду несрећа има само једна која нас сналази од Бога, а то је смрт, иако смрт није несрећа, или бар не највећа. Све друге беде су дело човеково, чак и сама његова болест. Зато ако су среће случајне, несреће нису случајне. За сваку нашу несрећу крива је или наша лакоумност, или наша гордељивост, или наша глупост, или наш порок. И за физичке болести су криве само наше духовне болести, нездраве и порочне мисли. За несреће новчане, крива је или наша лакоумност или наша сензуалност. Чак и човек који је прегажен на улици може најпре да криви себе а тек онда да криви другог. — Зато човек кроз цео живот чини себи самом више зла него добра. Што успемо нашом памећу, покваримо нашом ћуди; а што успемо нашом добротом, упропастимо нашим пороцима; и, најзад што постигнемо својом мудрошћу, изгубимо нашим темпераментом. Јер има нешто јаче и пресудније од свих наших сила, а то су наше слабости. — И антички свет је знао за непријатељство човека према себи самом. Лукреције, велики песник, говори на једном месту о нередима у души човека, којих набраја пет: охолост, разврат, раздражљивост, раскош, леност. — Одиста, сва мудрост човекова треба да служи само томе да сам себи не прави зло. Треба се чувати више себе него свих својих злотвора. Човек који за своје несреће криви другог, већ тим показује да је или малоуман или кривоуман, чак и рђав. Наука о том како треба мислити, логика, и наука како треба бити добар, морал, и нису стварно ништа друго него учење како да човек сам себи не искива несреће и не ствара непријатеље. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 610e2f2j1a0qphxxogsio32uffjsh3w 0 8376 145955 145849 2026-09-12T16:39:03Z Coaorao 19106 /* */ 145955 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|-{1.}-]] | 2. | [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|-{3.}-]] }} <center><font size="+1"> '''2.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Одувек су људи сматрали да су среће, велике и несразмерне човеку, божанског порекла, а да су и велике несреће само казне Провиђења. Једино су мале среће сматране за дело човеково, а и мале несреће су сматране само човековим сопственим погрешкама. Јер у дну сваког великог случаја лежи једно чудо, а ниједно право чудо није човек умео да припише самом себи. — Ни несрећа не иде на сваког човека, као што болест не иде на сваку крв. Затим, ма да је врло мало људи истински срећних, исто је тако мало људи који се сматрају истински несрећним. Изгледало би као да се цео живот и не састоји једино од срећа и несрећа, него као да по средини има још једно нарочито стање које човека подиже и изнад свих срећа и изнад свих несрећа. Јер је несумњиво: нема ниједне велике среће без једне велике обмане.<br /> {{gap}}Оријенталци иду за судбином, а западњаци за идеалом. Али је сваки човек, без разлике, уверен да не може избећи својој судбини, било да њу приписује само случају, као фаталисте, или вољи божјој, као људи који верују у Провиђење. Сваки човек може да увиди како треба да се одрекне хиљаду малих срећа па да дође до једне велике среће. Као да је срце човеково створено за један велики ударац; јер, неоспорно, има само једна велика срећа у животу. Сваки човек може наћи један једини свој дан када је одиста осетио највишу срећу коју је човек икад може доживети. — За велике духове и за велике душе нема среће без величине; али нема ни величине без свог сопственог дела. Права велика срећа, то је успех сопственог дела. Свака срећа без нашег дела, то је само велико чудо, и то божје а не човеково. Је ли икад било силнијег крика обичне људске среће него крик Ксенофонтових војника: море! море! Али нарочито је ли било потпунијег усклика једне више среће него узвик Колумбових морнара: земља! земља!<br /> {{gap}}Злато и таленат не могу се сматрати срећама у човековом животу: јер је злато често пута било повод за несреће многих богаташа, за извор многих њихових порока, и за узрок многих њихових злочина; а и човеку је његов таленат често учинио исто толико зла колико и добра. Чак је било неколико великих талената у историји који су били права несрећа за човечанство. Свакако, човек носи све своје у себи, што је било још и римска идеја. Катон је оставио поносним стојицима ову сјајну и горду изреку: „Оно што немаш, зајми самом себи.”<br /> {{gap}}Човек и не зна шта је права срећа ни права несрећа. Свако о срећи има различно мишљење, према добима живота, према својој култури, или према свом сталежу; а несреће су опет толико неизбројне да ни један човек није у стању да их замисли све уједно. Човек зна само за дубину и горчину несреће коју је сам доживео, као и за тежину болести коју је сам преболео, али нико не зна несреће ни болести које други подносе. Дарвин је говорио да човек не би имао ни један дан задовољства кад би знао шта је смрт, толико би идеја смрти била поражавајући ужас за људску памет и срце. Могло би се рећи и да човек не би имао ни један дан среће кад би знао за све несреће какве постоје око њега и од којих пате други људи. За мене је највећа слика несреће један човек истовремено стар, болестан и сиромашан. Старост и болест и сиротиња, уједињене, то су неоспорно највећа и коначна катастрофа једне људске судбине.<br /> {{gap}}Нико не би могао класификовати све несреће. Има здравих људи који су несрећни због болести својих ближњих; а има затим људи одиста вечно убогих и вечно запостављених, и људи који слабо или никако не остваре у животу оно што хоће. Има и огромни број света који целог живота раде само за друге, било за туђинце или за своје, и то раде више него што имају и снаге и здравља. Постоје, најзад, и жртве својих сопствених порока: претеране амбиције, огорчене сујете, крволочне зависти, безумне љубоморе, одвратне ћуди, и нарави сваком досадне. Две овакве несреће у животу једног човека, то је већ читав пакао на земљи. Жена има да и поред свег овог евентуалног зла, поднесе још и тиранију мужа; и, још теже, тиранију деце, чак кад су та деца и најмудрија и најлепша. Све књиге на свету требале би да буду књиге утехе, толико има несрећних на земљи. Осим стварних несрећника, постоје и несрећници само по темпераменту; а то су меланхолици, који су многобројни. Стари су говорили да је меланхолија особина великих духова. Аристотел каже да су Сократ, Платон и Лизандар били меланхолици. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] n9psy8ju2kxzqrlxh4o5rqczzgye02w 0 8377 145968 138680 2026-09-12T18:20:56Z Coaorao 19106 /* */ 145968 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 13)]] | следећа=[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)]] | наслов=[[Благо цара Радована|БЛАГО ЦАРА РАДОВАНА]] | одељак=О срећи (Глава 14) | аутор=Јован Дучић | белешке=}} Зло и несрећа не долазе од Бога, него од човека. Све беде међу људима то су несреће које учини човек самом себи, или ураде људи један другоме. У природи нема срећа и несрећа, него има само смрт и живот. Човек је највећа штеточина на земљи. Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом. Колики је човек рушилац по инстинкту, то су свагда показивали ратови. Шта је све урадио у Риму Аларик само за три дана боравка, и Генсерик за четрнаест дана, бар ако је веровати хришћанским писцима. Али шта су тек порадили Хришћани, војници војводе Бурбонског, за време папе Григорија -{VII}-, у том истом хришћанском Риму; а шта уопште све по осталим градовима направише Хришћани у борби против паганства. Нема ни једне религије која није безбожно рушила, као што нема ни једног човека који у свом животу нема неколико ситних злочина. Велики људи су нетрпељиви међу собом, јер су суревњиви, али мали људи су неисцрпни у својим злоћама према бољим од себе. Мали људи се увек шегаче с великим људима, а велики људи се често шегаче са крупним стварима. Један од твораца Ренесансе, просвећени папа Леон -{X}-, платио је стотину златних цекина за један епиграм да напакости неком човеку којег је мрзео; а на Капитолу је овенчао једног шкрабала да се подсмехне ловорима какве је некад примио и Петрарка. Кад се узме колико на свету има лудака, затим глупака, затим подлаца, и најзад безличних и безбојних људи, човек изгуби сваку љубав на живот у таквом отрованом ваздуху. Толики број наказних учини да нам овај свет одиста изгледа најгори од свих светова; а додајте одмах и да свему томе не може бити никад конца ни краја. Оглашена је природом борба између контраста на свету: борба злих против добрих, безумних против паметних, дивљих против питомих. Хришћанство је имало чудну идеју да измири две противуречности: како истовремено постоји и Бог који је свемоћан, и зло које сатире људе. Да би оправдало Бога, тврдило је да зло постоји на свету само зато да би се могли ставити на искушење и добри и зли људи, како би затим награда постојала за једне, а казна за друге. Ово је можда једино тумачење хришћанско које није успело да унесе нимало светлости у један свој крупни проблем. Човек има више храбростри према другом, него према себи. Да није тога, не би било зла на свету. Савршенство човека састојало би се у томе да буде већма строг према себи, него ли чак и праведан према другом. Ја знам пуно људи који су били врло праведни према другом, али нису били строги према себи, и зато су били увек лабави у стварима добра. Они су били више дилетанти, него артисти добра. Њихова праведност је увек пропадала, ако није била у питању туђа личност него његова сопствена, јер праведност према себи зависи од строгости према себи, као што праведност према другом зависи само од наше доброте. Праведност је једно краљевско осећање, и човек показује праведност често пута више ласкајући себи, него волећи другог. Најбољи људи то су они који су према себи најстрожији, и који опросте другом и оно што не би никад опростили самом себи. Сви људи имају исте мане, али немају исте врлине; у томе је и сва разлика између великих и малих људи. Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама. Стварно, сваки човек је био готов да буде разбојник по својим инстинктима, али сваки човек није био по инстинктима готов да буде добар: зато што за доброту треба више мудрости него инстинкта, и што у природи не постоји злоћа и доброта него само борба за живот између јачих и слабијих. Све се плаћа, кажу људи. Тако говоре и они којима се никад ништа није платило. Али се ипак све плаћа; а кад не би било ове истине, онда бисмо умрли од страха на овој земљи. Идеја о награди за добре и о казни за рђаве, није уопште постојала у првим вековима грчкога политеизма, него је тек доцније секта орфиста унела идеју о божанству које и пресуђује људе према њиховим делима. Чак ни јеврејска синагога није с почетка била изградила ту идеју одговорности него тек нешто мало пре појаве хришћанства; али хришћанству извесно припада признање да је ту идеју о награди и казни подигло до правог и основног смисла о дужности на земљи. Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него мржња. Народ се брже фанатизује него васпита. Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере. Швајцарске трупе бориле су се једне у служби француског Краља Луја -{XII}-, а друге у служби града Милана, и оне су се међусобно подавиле у једној страшној битци [''-{sic}-''], само за туђ новац. Фанатизам је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, на жалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави. Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само на мржњу. Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан. [[Категорија:Благо цара Радована]] 83cyz3ckujub63pqar6fco0yezdqp1n 145969 145968 2026-09-12T18:22:56Z Coaorao 19106 /* */ 145969 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|-{13.}-]] | 14. | [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|-{15.}-]] }} <center><font size="+1"> '''14.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Зло и несрећа не долазе од Бога, него од човека. Све беде међу људима то су несреће које учини човек самом себи, или ураде људи један другоме. У природи нема срећа и несрећа, него има само смрт и живот. Човек је највећа штеточина на земљи. Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом. Колики је човек рушилац по инстинкту, то су свагда показивали ратови. Шта је све урадио у Риму Аларик само за три дана боравка, и Генсерик за четрнаест дана, бар ако је веровати хришћанским писцима. Али шта су тек порадили Хришћани, војници војводе Бурбонског, за време папе Григорија -{VII}-, у том истом хришћанском Риму; а шта уопште све по осталим градовима направише Хришћани у борби против паганства. Нема ни једне религије која није безбожно рушила, као што нема ни једног човека који у свом животу нема неколико ситних злочина. Велики људи су нетрпељиви међу собом, јер су суревњиви, али мали људи су неисцрпни у својим злоћама према бољим од себе. Мали људи се увек шегаче с великим људима, а велики људи се често шегаче са крупним стварима. Један од твораца Ренесансе, просвећени папа Леон -{X}-, платио је стотину златних цекина за један епиграм да напакости неком човеку којег је мрзео; а на Капитолу је овенчао једног шкрабала да се подсмехне ловорима какве је некад примио и Петрарка. Кад се узме колико на свету има лудака, затим глупака, затим подлаца, и најзад безличних и безбојних људи, човек изгуби сваку љубав на живот у таквом отрованом ваздуху. Толики број наказних учини да нам овај свет одиста изгледа најгори од свих светова; а додајте одмах и да свему томе не може бити никад конца ни краја. Оглашена је природом борба између контраста на свету: борба злих против добрих, безумних против паметних, дивљих против питомих. Хришћанство је имало чудну идеју да измири две противуречности: како истовремено постоји и Бог који је свемоћан, и зло које сатире људе. Да би оправдало Бога, тврдило је да зло постоји на свету само зато да би се могли ставити на искушење и добри и зли људи, како би затим награда постојала за једне, а казна за друге. Ово је можда једино тумачење хришћанско које није успело да унесе нимало светлости у један свој крупни проблем.<br /> {{gap}}Човек има више храбростри према другом, него према себи. Да није тога, не би било зла на свету. Савршенство човека састојало би се у томе да буде већма строг према себи, него ли чак и праведан према другом. Ја знам пуно људи који су били врло праведни према другом, али нису били строги према себи, и зато су били увек лабави у стварима добра. Они су били више дилетанти, него артисти добра. Њихова праведност је увек пропадала, ако није била у питању туђа личност него његова сопствена, јер праведност према себи зависи од строгости према себи, као што праведност према другом зависи само од наше доброте. Праведност је једно краљевско осећање, и човек показује праведност често пута више ласкајући себи, него волећи другог. Најбољи људи то су они који су према себи најстрожији, и који опросте другом и оно што не би никад опростили самом себи.<br /> {{gap}}Сви људи имају исте мане, али немају исте врлине; у томе је и сва разлика између великих и малих људи. Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама. Стварно, сваки човек је био готов да буде разбојник по својим инстинктима, али сваки човек није био по инстинктима готов да буде добар: зато што за доброту треба више мудрости него инстинкта, и што у природи не постоји злоћа и доброта него само борба за живот између јачих и слабијих.<br /> {{gap}}Све се плаћа, кажу људи. Тако говоре и они којима се никад ништа није платило. Али се ипак све плаћа; а кад не би било ове истине, онда бисмо умрли од страха на овој земљи. Идеја о награди за добре и о казни за рђаве, није уопште постојала у првим вековима грчкога политеизма, него је тек доцније секта орфиста унела идеју о божанству које и пресуђује људе према њиховим делима. Чак ни јеврејска синагога није с почетка била изградила ту идеју одговорности него тек нешто мало пре појаве хришћанства; али хришћанству извесно припада признање да је ту идеју о награди и казни подигло до правог и основног смисла о дужности на земљи.<br /> {{gap}}Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него мржња. Народ се брже фанатизује него васпита. Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере. Швајцарске трупе бориле су се једне у служби француског Краља Луја -{XII}-, а друге у служби града Милана, и оне су се међусобно подавиле у једној страшној битци [''-{sic}-''], само за туђ новац. Фанатизам је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, на жалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави. Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само на мржњу. Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] mozb2cpoc98rkzxlng82m2df540j555 145971 145969 2026-09-12T18:25:37Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)]] на [[Благо Цара Радована/О срећи/14.]]: Правилан назив 145969 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|-{13.}-]] | 14. | [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|-{15.}-]] }} <center><font size="+1"> '''14.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Зло и несрећа не долазе од Бога, него од човека. Све беде међу људима то су несреће које учини човек самом себи, или ураде људи један другоме. У природи нема срећа и несрећа, него има само смрт и живот. Човек је највећа штеточина на земљи. Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом. Колики је човек рушилац по инстинкту, то су свагда показивали ратови. Шта је све урадио у Риму Аларик само за три дана боравка, и Генсерик за четрнаест дана, бар ако је веровати хришћанским писцима. Али шта су тек порадили Хришћани, војници војводе Бурбонског, за време папе Григорија -{VII}-, у том истом хришћанском Риму; а шта уопште све по осталим градовима направише Хришћани у борби против паганства. Нема ни једне религије која није безбожно рушила, као што нема ни једног човека који у свом животу нема неколико ситних злочина. Велики људи су нетрпељиви међу собом, јер су суревњиви, али мали људи су неисцрпни у својим злоћама према бољим од себе. Мали људи се увек шегаче с великим људима, а велики људи се често шегаче са крупним стварима. Један од твораца Ренесансе, просвећени папа Леон -{X}-, платио је стотину златних цекина за један епиграм да напакости неком човеку којег је мрзео; а на Капитолу је овенчао једног шкрабала да се подсмехне ловорима какве је некад примио и Петрарка. Кад се узме колико на свету има лудака, затим глупака, затим подлаца, и најзад безличних и безбојних људи, човек изгуби сваку љубав на живот у таквом отрованом ваздуху. Толики број наказних учини да нам овај свет одиста изгледа најгори од свих светова; а додајте одмах и да свему томе не може бити никад конца ни краја. Оглашена је природом борба између контраста на свету: борба злих против добрих, безумних против паметних, дивљих против питомих. Хришћанство је имало чудну идеју да измири две противуречности: како истовремено постоји и Бог који је свемоћан, и зло које сатире људе. Да би оправдало Бога, тврдило је да зло постоји на свету само зато да би се могли ставити на искушење и добри и зли људи, како би затим награда постојала за једне, а казна за друге. Ово је можда једино тумачење хришћанско које није успело да унесе нимало светлости у један свој крупни проблем.<br /> {{gap}}Човек има више храбростри према другом, него према себи. Да није тога, не би било зла на свету. Савршенство човека састојало би се у томе да буде већма строг према себи, него ли чак и праведан према другом. Ја знам пуно људи који су били врло праведни према другом, али нису били строги према себи, и зато су били увек лабави у стварима добра. Они су били више дилетанти, него артисти добра. Њихова праведност је увек пропадала, ако није била у питању туђа личност него његова сопствена, јер праведност према себи зависи од строгости према себи, као што праведност према другом зависи само од наше доброте. Праведност је једно краљевско осећање, и човек показује праведност често пута више ласкајући себи, него волећи другог. Најбољи људи то су они који су према себи најстрожији, и који опросте другом и оно што не би никад опростили самом себи.<br /> {{gap}}Сви људи имају исте мане, али немају исте врлине; у томе је и сва разлика између великих и малих људи. Људе треба судити само по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама. Стварно, сваки човек је био готов да буде разбојник по својим инстинктима, али сваки човек није био по инстинктима готов да буде добар: зато што за доброту треба више мудрости него инстинкта, и што у природи не постоји злоћа и доброта него само борба за живот између јачих и слабијих.<br /> {{gap}}Све се плаћа, кажу људи. Тако говоре и они којима се никад ништа није платило. Али се ипак све плаћа; а кад не би било ове истине, онда бисмо умрли од страха на овој земљи. Идеја о награди за добре и о казни за рђаве, није уопште постојала у првим вековима грчкога политеизма, него је тек доцније секта орфиста унела идеју о божанству које и пресуђује људе према њиховим делима. Чак ни јеврејска синагога није с почетка била изградила ту идеју одговорности него тек нешто мало пре појаве хришћанства; али хришћанству извесно припада признање да је ту идеју о награди и казни подигло до правог и основног смисла о дужности на земљи.<br /> {{gap}}Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него мржња. Народ се брже фанатизује него васпита. Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере. Швајцарске трупе бориле су се једне у служби француског Краља Луја -{XII}-, а друге у служби града Милана, и оне су се међусобно подавиле у једној страшној битци [''-{sic}-''], само за туђ новац. Фанатизам је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, на жалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави. Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само на мржњу. Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] mozb2cpoc98rkzxlng82m2df540j555 0 8378 145954 145850 2026-09-12T16:38:51Z Coaorao 19106 /* */ 145954 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|-{2.}-]] | 3. | [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|-{4.}-]] }} <center><font size="+1"> '''3.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Ми смо истински добри кад смо истински срећни. Несрећа квари срца и руши карактере. Ретко је било људи који су одолели отровима несреће и продужили да воле друге људе. Нарочито онај коме су други учинили несрећу, омрзне и недужне. Могу да не постану човекомрсцима само они несретници који своје беде не сматрају кривицом других људи, него само вољом божјом, што опет значи кривицом својом сопственом. Сиротиња је највећма несрећа зато што отрује човека таквим мржњама; а једна велика напаст човекова, то је што у несрећи добије рђаво мишљење о људима и погуби пријатеље. — Неоспорно, нико не може поверовати да је он сам узрок својој беди, а да су сви други заслужили добра која имају. И у средњем веку су сиромаси веровали у својим убогим предграђима да су им богаташи слали епидемије, што значи да ни у те побожне векове нису људи веровали да свако зло долази с неба. Само се у сасвим примитивном добу и на Истоку блажено веровало да је неко богат само зато што је рођен под срећном звездом, и да заслужује пажњу и уважење само зато што је на њега изливена божја милост пре него на неког другог. У нашем добу се верује да је богаташ своју срећу отео од сиромаха, и да је зато срећа једних направљена од несреће других. Човек по једној слабости и сујети, све своје среће приписује само себи, а своје несреће приписује само другом: али што свако сматра као нарочиту неправду према себи, то је да се радује срећама других људи. У Риму се понављају сваком новоизабраном папи старе речи: -{non videbis annos Petri}-, што има стварно овај пакосни смисао: не ћеш [''-{sic}-''] живети двадесет и пет година. Мали људи не знају да треба бити великодушан не само према несрећним него и према срећним.<br /> {{gap}}Извор несреће човекове лежи у његовом егоизму: у том што хоће да увек други ради за њега. Бегање од рада и напора, то је највећи мотив борбе у људском друштву. Не мучити се сам, а зарадити богатство; и постићи велико богатство, да би тиме постигао највећу сигурност; и то пре свега сигурност да ни доцније неће морати правити напор, пошто је напор највећа горчина људске судбине! Мржња међу људима је увек последица ове борбе ко ће кога потчинити, како би један радио а други уживао од туђих напора. — У овој исконској борби изграде се црте карактера друкче код богаташа, а друкче код сиромаха. Богаташ је племенит из сујете и из страха, а сиромах је добар из побожности и из частољубља. Богаташ је духовно храбрији, а сиромах је храбрији физички. Богаташ нема интензивних радости као сиромах, јер живи без великих очекивања и снова; нема изненађења, живи без довољно идеализма, често блазиран и пасиван. Богаташ је первеснији, а сиромах чеднији, јер перверсија долази од пресићености и лености, а чедност долази од рада који је велики морализатор живота. Има сиромаха заљубљених у поштење већма него други у злато, а многи чак изгледају манијаци частољубља. Поштењу се уче богаташи од сиромаха, јер се само на сиромаху може да види како поштење и срећа стоје независно од злата. Завист је особина убогих, а сплетка великог стила је особина богаташа. Ружне речи и груби начини су сиромашног порекла, али дубоке злоће и мрачне освете су богаташке. Сиромах је убог и у свима средствима борбе, као у свачем другом. — Највећу равнотежу карактера и највише витешке врлине давали су људи из славних историјских породица. Марко Брут и Катон Утички носили су имена двојице великих предака из краљевског и републиканског доба. Скоро сви велики људи царства били су потомци великих предака. Аристотел је дао о племству ову дефиницију: племство значи наследство богатства и честитости.<br /> {{gap}}Људи могу да несебично воле, али ретко несебично мрзе. Свака мржња је страх или завист. Мржња је најчешће страх, јер човек не мрзи него само оног кога се боји. Човек одиста храбар не мрзи него презире. У осећању мржње има унижења за нас саме, а у презирању има поноса и уверења да смо бољи и виши од оног кога презиремо, и да можемо без њега, и да смемо против њега. Никад мржња не долази из разлике уверења, ни из разлике моралних принципа. Пра̂ви виши човек не мрзи чак ни оног кога се боји. Мрзети веће од себе, то је осећање слуге према господару, а не господара према слузи; а мрзети слабије од себе, то је болест или пометеност. Мржња је, као и губа, болест убогих. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] bi3xhslo9xqntz9v1p9yuzs17hg8p85 0 8379 145953 145851 2026-09-12T16:38:39Z Coaorao 19106 /* */ 145953 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|-{3.}-]] | 4. | [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|-{5.}-]] }} <center><font size="+1"> '''4.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}По средини, између отровне мржње и хладног презирања, има антипатија. Она је мирна, равнодушна, неизменљива. Она је, као и симпатија, ствар пре свега физичка; нема везе с разумом, а врло мало и са укусом. Антипатија је мрачна и инстинктивна мржња, а не разумна; и зато је јача од нас, и нико јој не може одолети. Кад такво осећање постоји између два човека, онда су по среди или дубока расна мржња, или неопходна разлика свих елемената у карактеру; она је онда неодољива и свирепа као нетрпељивост између две зоолошке расе, можда и јаче. Најдубља непријатељства долазе од антипатије, која је несвесна и зато безсавесна [''-{sic}-'']. Нетрпељивост је у природи, и то не само у природи људи, него и у природи биљака, чак и у природи камења. Видео сам у Египту да су стари скулптори метали своје ствари од алабастра у нише од ћерпича, јер је алабастар брзо пропадао ако је био у ниши од камена. А зна се да има извесног цвећа које се не може ставити поред једног извесног другог цвећа јер оба брзо угину. — Много мање има у животу разумних мржња, него мржња инстинктивних. Људи добри и културни боре се да никад не дају маха овим нагонским силама; а рђави и малодушни људи, напротив, робују највише овим инстинктивним мржњама, постајући неваљалци у ситним пороцима, или јунаци у крупним злочинима. Има људи који живе због тих инстинктивних антипатија у крвавом непријатељству са другим људима, и када су духовно и морално упућени на заједницу с њима. Анализирајте сваку своју мржњу, па ћете је уништити самим тим што сте јој погледали право у очи.<br /> {{gap}}Ми смо увек неправедни кад мислимо и говоримо о другим људима, јер једне улепшамо нашим симпатијама, а друге поружњамо нашом антипатијом, а обадве су подједноко инстинктивне и слепе. Најбеднији је човек који живи у мржњама на друге људе; тај се први исече ножевима које је сам изоштрио. Мржње расту као пролетње воде. Нико не може задржати поплаву мржње ако човек пусти на вољу не само машти, него и најмудријем размишљању о човеку којег мрзи. Људство је мрзело вековима и у име саме религије, (која увек проповеда само љубав,) и о којој се највише говорило и најдубље размишљало. Император Вителије говорио је да ништа не мирише на сунцу као леш непријатеља. Овакве мржње су биле ретке код старих Грка. Платон је говорио: „Љубав умирује људе и стишава буре на мору; љубав успављује ветрове”. — Мудрац нема мржња̂. Наше мржње шкоде нама више него нашем противнику. Говорите рђаво о неком човеку пола сата, и ви сте после тога несрећни и отровани; а говорите пола сата о њему добро, и кад то не заслужује, и ви постанете мирни и блажени, чак и поносни на лепоту својих осећања, или бар на лепоту својих речи. Један услов среће, то је сугерисати себи љубав према непријатељу. Човек, истина, не може претворити своју мржњу према неком у своју љубав, али је може ублажити. Ако вам је неко учинио зло, сачувајте се да га не омрзнете, јер ће вас мржња стати још једног новог губитка и новог неспокојства, и од непријатеља тренутног и случајног можете направити злотвора сталног и убеђеног. Укрстите мачеве и побијте се, али не из мржње према непријатељу, него из поштовања према себи. Љубав за непријатеља, то је врлина велика колико и са̀мо частољубље. Ако је она и против природе, спасоносна је, јер не даје мржњи да нам одузме очи, и да нас поведе још у веће зло. Кад буду људи више размишљали о својим мржњама, онда ће увидети да се и правим путевима може ићи ка срећи, и да свака триумфална [''-{sic}-''] кола не морају ићи преко прегажених. Живот нас учи да су људи много мање рђави него што се мисли, али да су и много глупљи него што је могуће и уобразити. Ако човек својим непријатељима опрашта само њихову глупост, тим је опростио највећи део њихове злоће. Нема непријатељства разумног и племенитог, него само глупог и ружног. Људи који мрзе, то су најпре глупаци, а затим кукавице, али никад хероји.<br /> {{gap}}Ужасан је случај што има много људи који не могу бити потпуно срећни, ни осећати се великим, без истовремено и нечије несреће. Та мрачна потреба човекове мржње према другом, била је ушла чак и у царске церемоније. Тит, за време прославе свог оца цара Веспазијана, бацио је зверовима у цирку [''-{sic}-''] три хиљаде Јевреја за ручак. Тацит прича да се деветнаест хиљада људи поубијало међу собом на језеру Фуцину кличући цезару [''-{sic}-'']: -{morituri te salutant}-, и примајући пљесак публике.<br /> {{gap}}То нагонско тражење забаве и задовољства у несрећи и крви других, види се и из старих верских обреда. Херодот прича како су краљеви у Скитији, после годишњице своје смрти, добијали као посмртне жртве педесет младих коња и педесет пробраних робова, поубијаних около њиховог гроба. Хомер опева људске жртве које је Ахил на гробу принео другу Патроклу, убивши неколико тројанских младића. Људи су, дакле, дотле ишли да су веровали како ни њихови мртви не могу бити мирни без несреће других људи.<br /> {{gap}}Има тренутака када се човек више плаши живота него смрти. То је најгрозније осећање које се може имати. То је врхунац очајања са којег се пада или [у] смрт или у злочин. Али ово значи и да треба више храбрости за живот, него што је треба за смрт. Знам да су религиозне кризе за побожног човека поразни моменти, када човек пада у прашину и рида. Али је још страшнија криза једног карактера, у којој се човек осети непоуздан у самог себе. Не веровати више у Бога, у којег се дотле веровало свим срцем, то је одиста ужас; али не веровати више у себе, то је још болније: јер то искључује и Бога и човека у нашој судбини. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] bj4jjk2bn6t9epdhejs8o42etyejfpx 0 8380 145952 145852 2026-09-12T16:38:26Z Coaorao 19106 /* */ 145952 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|-{4.}-]] | 5. | [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|-{6.}-]] }} <center><font size="+1"> '''5.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Срећа, то је осећање да човек има што му је најпотребније. Неки су мудраци сматрали срећом само суфицит човековог благостања. Човекова срећа, међутим, не може никад бити потпуна ако и сваки свој прохтев узме за потребу; а то је баш најчешћи случај. Сваки успех и сваки добитак значи радост, али ни срећа није у сталним успесима, него само у остварењу једне централне намере. Зато није чудо што је скромност сматрана за срећу већ откад људи постоје. Симпатични писац Абе-Прево је говорио да му је довољно за срећан живот један врт, једна крава и две кокоши. Слично су говорили и стари Грци: да је Диоген срећнији од Александра, јер му овај силник нити може што дати, нити шта одузети.<br /> {{gap}}Умереност, која је ишла до самоодрицања, била је златна врлина за грчке мудраце. Атински беседник Фокион одбио је да прими дарове свог обожаваоца Александра, и осећао се ипак срећнији него његов друг са трибуне, Демад, који их је редовно примао. Сократ је предавао бесплатно своју науку, чак и богаташима као што су били његови ученици Алкибијад и Критија, а одбио је македонском краљу Архелају да живи на његовом двору, изговарајући се да не може примити доброчинство осим оно које и сам може другом учинити. Римљани су чак сматрали да човек врши превару, ако од неког прими услугу коју му није у стању вратити. — Безусловно, највећи је део среће у самоодрицању. Када би људи разумели колико мало треба да се буде срећан, избегли би тиме најгорчије дане у животу. Несрећа је што нико не мери срећу према себи и својим потребама, него према другом, и то према најсрећнијем. Манија свих људи је да усвајају туђа мерила и за свој сопствени живот. Права срећа човекова биће ако постигне своје ослобођење од других људи; а ослободити се, то је најпре одвојити своју судбину од пресије туђих примера, дајући свом животу печат своје сопствене природе и својих укуса. Тада бисмо разумели да срећа за Петра не мора бити што и срећа за Павла.<br /> {{gap}}Сваки човек има у свом животу много планова, али нема него један циљ. Ко размисли тај ће лако тај циљ наћи, јер је он у нашој страсти и нашој вољи врло изражен, иако често замагљен и неразговетан. Тај циљ, то је сва судбина човекова на свету. Као човек који се из дома кренуо у град, тако се човек из ништавила кренуо у живот за својим циљем сасвим јасним. Тим циљем стварно почиње човеков живот и њиме свршава, скоро у прецизан сат. Док год циљ није остварен, човек постоји, јер је сав у сили и акцији; а кад је најзад циљ постигнут, човек престаје бити сила и акција, и постаје сâм непотребан, чак често и штетан свом делу. Велики човек чак и умире у такве дане. Циљ и судбина су неразлучни, и обадвоје су божанског порекла. Ретко је кад човеков циљ зао; могу бити зла само средства. Човек који јасно разазна куд хоће, све његове унутарње силе исти час крену истим правцем, и многим таквим људима моћне воље не може се ништа одупрети. Само по сугестији туђој или по поремећености инстинкта, човек губи тај смисао циља или побрка права средства за његово остварење. Иначе, постоји један апсолутни однос између оног што хоћемо и оног што можемо. Нико не пожели оборити лава, као Херакле; нити трчати као тркач са Маратона, ни постати император, као Наполеон; ни свирати као Паганини. Свако зна унапред колики терет може доћи, и колико стопа далеко може скочити, јер постоји један динамични однос између нас и циља. Нико, осим поремећени духови, не жели апсурдуме. Човек који види циљ најјасније, тај је човек најсилнији. -{Homo unius ideae}-, јесте најјачи човек, јер је сав сконцентрисан, неодољив, непобедан. То су често велики завојевачи, али такви су и велики артисти, обоје деца сунца и славе. Једно лице у Ибзеновој драми каже да има људи који нешто хоће толиком силом да им се ништа не може одупрети; а за мене то нешто јесте циљ циљева, који је централна сила у човеку. Великим људима њихови велики циљеви никад не изгледају немогућни, и они их одиста постижу са истом лакоћом са којом и мали људи постижу своје мале циљеве. <br /> {{gap}}Једна од великих срећа човекових била би у том да брзо уочи циљ, и одмах нађе и сигурне путеве у тврђаву где га очекује све благо Цара Радована. А несрећни су они који не уоче свој прави циљ, или промаше права средства. Даровити Бенжамен Констан, писац и политичар, говорио је за себе да је сва његова катастрофа била у том што никад није знао шта хоће. Велика је несрећа другог опет у том што никад није знао шта може. Највећи број људи не знају шта хоће, а велики број људи не знају колико могу. Најређи је случај човека који зна и шта хоће и колико може.<br /> {{gap}}Живот је једна неизмерна логика и хармонија, а пошто су природа и живот једно исто, не постоје ни у животу апсурдуми и аномалије. Све је на свету везано једно за друго, па су везане и среће и несреће у људској судбини. Кад из корпе румених трешања што се не да извући само једна трешња, а да се прстом не закачи и извуче одједном више њих, тако иду и среће и несреће увек у серијама — трешње здраве и трешње отроване, стављене заједно у једној кобној корпи. Сваки је човек по неколико пута у животу добијао осећање коначне пропасти, као да га је изневерило тло под ногама, крма на броду, узде на бесним коњима. Али се сваки уверио у то да је после серије срећа долазила серија несрећа, и обрнуто. У самим моментима очајања, човек не мисли да поред његове несреће скоро у корак иде и срећа. Среће и несреће, то су бели и црни коњи који трче у истом правцу, блиско и напоредо, тако да час промакну бели поред црних, а час црни поред белих. Тако иде целог живота, који је сав саздан од такве утакмице белог и црног. Зато човек истовремено преживљује срећу и несрећу, и онда кад за то и не зна. Нема апсолутне несреће ни апсолутне среће, и зато их обадве истовремено проживљујемо.<br /> {{gap}}Због овог је, и у највећој беди, могућа утеха и охрабрење. Ако си сиромах, теши се што си млад; ако си болестан, теши се што си частан и поштован; ако си ружан, теши се што си уман; ако си изгубио новац, теши се што ниси изгубио здравље и част. Ово је начин да се све несреће умање и презру. Али и у великој срећи треба све несреће поновити у памети, како би се очеличили за дане кад једном црни коњи измакну испред белих. Треба овде рећи: ако сам мудар, нисам млад и леп; ако сам богат, нисам здрав; а ако сам и мудар и здрав, нисам богат. Постоји дакле начин да се човек никад у невољи не осети изгубљен, као и у срећи претерано горд. — Неоспорно, човек, и кад мисли да је коначно пропао, не зна да има још један неоткривен златан рудник у свом животу. Нико нема права да буде очајник; очајање није никакво уверење, него физичка немоћ, болест или најчешће глупост. Несрећа нам изгледа много мања кад о њој ћутимо него кад о њој говоримо. Говорећи о несрећи она само постоје све дубља и све црња. Ко о њој говори сто пута, он је тим само повећао за сто пута. Ћутање је најбољи лек против несреће; оно је и најдостојанственији човеков отпор и одмазда судбини.<br /> {{gap}}Често је смешно шта многи људи називају срећом. Уосталом, сваки то чини више по туђем мерилу него по сопственом осећању. Мецена је имао генија да буде велики беседник, али се задовољио да буде само богат куртизан; међутим Сенека је био исто тако богат, али се сматрао срећан само што је био философ. Катон је био велики богаташ, али није уживао у раскоши него у врлини, за коју је, у осталом, и умро. — Многи људи нису живот сматрали главном срећом. Епиктет прича како је Веспазијан поручио једном сенатору стојику да ће га убити ако оде тај дан у сенат и буде тамо беседио. Овај му је одговорио да ће ипак отићи тај дан у сенат и говорити, додавши: „Твоје је да ме убијеш, а моје је да умрем без страха.” Стојицизам је доктрина философа Зенона, али је, као осећање, та доктрина Сократова. Овај божанствени човек, осуђен на смрт, рекао је пре пресуде за своје тужитеље глумце и софисте: — „Анит и Мелит ме могу убити, али ми не могу нашкодити.” —<br /> {{gap}}Две су праве и највеће човекове несреће: немати здравља и немати пријатеља. Међутим, и из једног и другог има излаза: човек или прездрави или умре, а са пријатељима или се измири или добије нове пријатеље. Част је најтеже понова задобити ако се једном изгуби. Зато су сви други губици само лични, а овај погађа породицу и земљу; а ако је по среди велики човек, онда погађа и његову идеју. Сократа су после пресуде хтели да откупе ученици, или да му помогну да побегне, али је он радије испио отров, говорећи своје последње побожне речи: „Треба жртвовати једног петла Ескулапу.” Другим речима: смрт је оздрављење.<br /> {{gap}}Што је најчудније: млади се људи осећају несрећнијим него старији. Младићско је очајање нагло и огорчено, јер не знају колико после првих пораза остаје у животу још нових путева среће и победе; зато је и највише самоубистава међу младима. Младим људима је тешко бити срећан и засићен, јер је њихов живот претерано богатији у жељама него у средствима. Чак када врше и самоубиства, они то чешће чине из неразумне сујете и романтичке параде него из очајања, јер је очајање и тако неразумљиво код младих и здравих. Млади не знају шта имају и зато потцењују живот. Шекспир ставља у уста младог Ромеа ове речи: „Обесите вашу философију ако она не може да направи једну Јулију, и премести један град с неког места на друго место . . .” Код многих људи је идеја о животу већа него живот. Свакако, прости духови све упросте, а интелигентни све компликују; истина је по среди и за средње.<br /> {{gap}}Храброст је један велики услов среће; без храбрости се не може бити срећан. За сваку акцију треба храброст, и што човек има више храбрости, у толико је шира и потпунија његова акција. Храбар човек подноси мирно своје болове, и сличан је само великом мудрацу. Храброст се огледа најпре у мерама човековим према самом себи: неенергичан човек и кукавица пре би осудио Рим на пожар, и цео један народ на смрт, него себи причинио какав тежак случај. — Човек који није храбар не може бити ни поштен, јер за поштење су потребне жртве какве кукавица не уме да поднесе; и потребна је великодушност, коју он не може ни разумети. Кукавиштво је чак и крволочно: највећи тирани и убице били су плашљивци. Само је херој храбар, а само је разбојник плачqив; јер је херој духовно чист, а злочинац духовно поремећен. — Храброст се не огледа само у крупним питањима части и опстанка, него и у врло ситним односима, и где се год тражи несебичност и доброта. Тврдице су обично велики плашљивци. Тврдице нису тврди само у питању новца, него и у питању пријатељства и доброте. Они су ситничари и завидљивци; и као што тешко неком пруже златну монету, исто су тако уздржљиви и да другима учине услугу, макар и речју. Човек тврдица, то је инкарнација не само једног порока, него је то збир неколико порока, од којих је његова шкртост само њихова највиднија манифестација.<br /> {{gap}}За цео наш унутрашњи живот треба да постоји нешто што је ван покрета и промене, нешто стално, и решено, и централно. Живот се не да друкче замислити него као затворен круг, ни човек друкче него као средишна тачка у том кругу. Али и у самом човеку има опет један круг унутрашњег збивања са нечим усред тога круга које је централно: било једно централно осећање, или централна страст или централни догађај, или централна навика. А то централно у нама, то је човекова целокупна природа и повест; и ко то нема, он је неодређен, без личности, луталица. Он се губи у хиљаду противуречних мисли и осећања и догађаја, као човек без карактера, без намере, без мисије. Храбри људи имају ту централну силу изванредно изражену, и зато увек погађају пут којим иду; кукавице увек иду странпутицом. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] qruoqmwoz6kzlolagor25ylvm7pevbn 0 8381 145951 145853 2026-09-12T16:38:14Z Coaorao 19106 /* */ 145951 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|-{5.}-]] | 6. | [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|-{7.}-]] }} <center><font size="+1"> '''6.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Сваки човек има онолико памети колико је потребно да буде срећан, чак и да своју срећу сам оствари. Већ је Декарт говорио да је од свега на свету памет још најправилније подељена међу људима, јер се, вели, људи разликују више по њиховом памћењу и углађености, него по њиховом здравом разуму. Није нормално да се буде несрећан. Док је човек млад увек је довољно леп, а кад остари увек је искуством довољно паметан. Није зато нормално, него сасвим ретко, ни да се буде ружан ни глуп. — Несумњиво, људству највише несреће праве глупаци. Највећа је беда што глупак не зна да је глуп, као што ни рђав не зна колико је рђав; а свет би можда био спасен када би глупаци знали каква су несрећа за човечанство. Глупост је несумњиво у основи сваког порока и злочина. Требаће најзад глупог лечити клинички као опасног болесника. Велика је несрећа друштва и државе што пороци долазе одозго, а глупост одоздо. Од рђавих се можемо одбранити, али глупак је једини злочинац који нас унапред обезоружава. Кад је Атина престала бити Сократова и Периклова, и постала Атина демагога и простака, град Клеона, Пизандра и Клеофана, онда је Платон проповедао култ интелектуализма као спасење државе, а Аристотел култ племства као спасење друштва. Али су простаци и глупаци већ били узели маха, и руља је конфузно посматрала пропаст државе и катастрофу мудрости. — Савременици старог Катона су, напротив, сматрали претерано философисање [''-{sic}-''] у Грчкој као главне узроке њене пропасти. Један од разлога што је војнички Рим увек мрзео философију [''-{sic}-''], било је то црно искуство Грчке. У другом веку пре наше ере, римски је сенат наредио да се изгоре књиге краља Нуме, зато што су сенатори били нашли да у њима има философије. Исти сенат је мало доцније протерао философе из Рима, сматрајући философију за перверсију [''-{sic}-''], донесену са стране; а Каракала је протерао философе из Александрије, новог философског средишта, да ту перверсију коначно истреби. Та мржња на атинску мудрост трајала је вековима. У шестом веку хришћанском, Јустинијан је укинуо указом предавање философије у Атини, и конфисковао велика имања философа Платониста, који су затим побегли у Персију.<br /> {{gap}}Има људи који целог живота не рекну ниједну глупост, али их ураде хиљаду; а има људи који све што рекну, празно је, а све што ураде, мудро је. Човек лен воли да говори, а човек од акције воли да ћути, и не даје речима никакву цену. Реч је непријатељ замаха и полета. Довољно је да једну своју намеру двапут неком изговорите, па да она одмах за половину ослаби. Велике снаге су ћутљиве у човеку, као и у природи. Наполеон је, у главном [''-{sic}-''], био ћуталица.<br /> {{gap}}Више човеку загорчавају живот несреће којих се боји да не дођу, него оне које су већ дошле и од којих већ пати. Од свих несрећа човек се највише плаши сиротиње, која је, међутим, најмање човеково зло. Ми целог живота нешто чекамо, а надати се, то је помало очајавати. Зато су стари мудраци проповедали, као услов среће, ништа не чекати. Један од твораца стојицизма [''-{sic}-''], Стилпон, учитељ Зенонов, говорио је да је највеће добро бити индиферентан и неосетљив. -{Summzm bonum animus impatiens}-, каже Сенека.<br /> {{gap}}Еванђеље проповеда да треба волети непријатеља колико и пријатеља; а хришћанска теорија о мучеништву учи да човеково издржавање неправде јесте најбољи доказ његове љубави за правду. Грци су већ истицали да је казна један део правде, и презирали су бол, чак и најразумљивији. Римљани су подносили праведну казну с мање достојанства него неправду: прави кривци су умирали кукавички, а праведници боговски. Сенека је био у изгнанству на Корзици, и оданде слао писма другима у Рим, тешећи их за оно зашто [''-{sic}-''] су они требали тешити њега. И победилац краља македонског Персеја, славни П. Емилијан, којем су баш у месецу његовог триумфа [''-{sic}-''] умрла два сина, сам држи погребни говор тешећи Римљане за оно исто зашто су они њега оплакивали. Али ипак нико није знао страдати као хришћанин, којег је сама вера учила да је страдање на овом свету једино искупљење за онај свет.<br /> {{gap}}Има људи који могу да несрећу трпе целог живота, и да се не осећају несрећним, као што други подлегну под првим несрећама. Највише страдају сујетни и рђави, а добри и искрени лако подносе бол. Страдање је ствар физичка и ствар темперамента; али је страдање и ствар духовна: питање смисла о животу и срећи. Треба се већ из детињства учити шта је срећа и несрећа, као што се учи шта је дан и ноћ, јер се из великих примера у историји види да има у срећама сићушности, а у несрећама величине. — Антички мудраци су се бавили многим изворима људског страдања. Епикур је говорио да је извор наше људске несреће у две ствари: у страху од смрти и у страху од Бога. И зато је покушао да докаже да се ни смрти ни Бога не треба бојати, пошто не постоји ни смрт ни Бог друкче него у човековом мрачном уображењу. Према овом, присуство божје мудрости није било ни потребно при стварању космоса. А пошто не постоји судија, не постоји, учаше Епикур, ни страшни суд, тај отров људске мисли и живота на овом свету. Стојици [''-{sic}-''] су исто овако били слабо религиозни, јер нису веровали у бесмртност душе, нити у ма какву врсту живота с ону страну смрти. — Платон је говорио да се бол не да избећи, али се страдање да сузбити, говорећи свакој својој беди: „До године [''-{sic}-''] нећу мислити на тебе, јер те више неће бити.” Платон додаје да то исто треба рећи и свакој радости. Истина, ово води стању у којем не би било ни праве среће, ни праве несреће; али у томе баш и јесте, мисли Платон, циљ мудрости: укинути сувишак и једног и другог. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] lvzvseylas5o6qspt34at6pwv4vq0ng 0 8382 145950 145854 2026-09-12T16:38:00Z Coaorao 19106 /* */ 145950 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|-{6.}-]] | 7. | [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|-{8.}-]] }} <center><font size="+1"> '''7.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Велики успех у животу имају ћуталице. Они улевају поверење људима с којима раде, јер многи људи у ћутању другог виде и своју сигурност. Човек може да нашкоди другом човеку или промишљеним рђавим делом или непромишљеном речју; а ћуталица се сматра бар као човек који не шкоди својом неопрезном речју. Затим ћуталица не тражи ни од другог човека бриљантну конверзацију, нити нарочиту расипност духа, и зато је он за друге одморан, због чега изгледа и добар. Људи који много говоре, шкоде и себи и другом; кад су и најсјајнији козери, они су сами ипак прва жртва тог свог талента. Јер им једни завиде на том духу; други их омрзну зато што су од те њихове духовитости остали заслепљени и ошамућени; а трећи се чак боје те духовитости да их најзад не погоди и не посече. Ово је савим разумљиво. Јер одиста, људи духовити не могу изгледати много блистави ако само говоре о идејама и стварима; напротив, духовитост се храни највише отровом личних мржња, више него и медом личних љубави. — Ћуталица, и кад је неинтелигентан, не изгледа глуп, јер изгледа бар замишљен; а простом свету изгледа и мислилац. Јер ако ћуталица не каже мудрости, не каже ни глупости, или их бар не каже у великом броју. — Ћуталица изгледа и човек позитиван и реалан. Блистави људи који вас подигну својом духовитошћу у висине, ни сами не изгледају другом да су на земљи, него увек у облацима, значи изнад свакидашњих човекових мисли и брига, и изван реалности од којих је живот углавном сачињен. Због тога просечним људима такав човек неминовно постане досадан, или изгледа и опасан. — Људи се боје човека који ћути, али презиру човека који много говори. Човек који ћути изгледа увек завереник и мизантроп, али човек који много говори, изгледа ветрогоња. И пошто људи не цене него оног кога се боје, поштовање иде за ћуталицу. Јер, безусловно, има мудрих ћутања које вреде више него и најмудрије речи. — Људи зато воле да се забављају с човеком који лепо говори, али воле да раде само с човеком који уме да лепо ћути. Проверите у свом животу да ли су вам више добра донеле ваше најблиставије речи, или кад сте у извесном моменту прибегли ћутању.<br /> {{gap}}Никад човек не може да каже онолико мудрости колико може да прећути лудости, чак и глупости. Једино ћутање може да прикрије код човека страсти које су најнасртљивије и најштетније: сујету, лакомост, мрзовољу, осетљивост, мизантропију. Једино ћутање може да сачува човека од последица које могу да му нанесу тренутна и несмотрена расположења; и нагле и непромишљене импулсије. Човек који пусти увек један размак у времену између питања које му се постави, и одговора који треба да дадне, једини је који може размишљено да каже шта хоће. Он је већ тим одмерио колико једна минута може да садржи памети и глупости, доброте и злоће. Само такав уздржљив човек избегне највећи број несрећа, несрећа које долазе од наше неспособности да увек будемо присебни, и да никад не будемо глупи. — И ученици Питагоре су морали ћутати. Духовити Атињани су се дивили и такозваној лаконској краткоћи изражавања, којом су се служили људи из Спарте. Католички ред калуђера кармелита имају тако исто пропис да говоре само четвртком. Кад би сви људи и жене говорили само четвртком, на свету би било много мање глупости и много мање зла; јер човек другом човеку увек више шкоди речима него делом. — Неке животиње кушају једно друго само тим што приближе ноздрве, и што се омиришу, одлазећи затим свако на своју страну, а да имају способност говора, растргле би једна другу. У речима увек има више лажи него истине, и више злоће него љубави; јер људи најчешће не знају ни сами шта кажу, ни зашто су нешто рекли. Реч доводи до више неспоразума, него што би било неспоразума да речи уопште не постоје. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] jfmkf1x5y55377vw6umgdgk5sm3jv11 0 8383 145949 145855 2026-09-12T16:37:45Z Coaorao 19106 /* */ 145949 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|-{7.}-]] | 8. | [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|-{9.}-]] }} <center><font size="+1"> '''8.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Међутим, људи одиста нису могли у свом горком животу изменити много самим мудровањем. Ни грчка мудрост није била свемоћна, као ни вера хришћанска, која је још дубља. Зато су у античко доба људи употребљавали за своја олакшања и друга средства него философију. Употребљавали су утеху као лек за тугу; чак су узимали и неке траве и неке сокове. Још стари Хомер помиње некакав сок непентис против туге. Али је ипак све код њих било везано за философију, као данас код нас за физику и хемију. Цицерон говори како је философија била класификовала болове у разне категорије, и затим сврстала категорије утехâ према сваком болу посебно. Сва је мудрост античка већ тад била отишла у практичне уџбенике. Философ Митаикос написао је систем о начину кувања, а славни философ Демокрит писао је и о војној тактици. И песник Софокле је писао уџбеник о режији позоришта, као што је философ Симон написао књигу о лечењу коњâ. Нарочито су уџбеници о утехи били многобројни. Философ Кантор, платониста, био је славан због једне златне књиге која је садржавала цело дотадање мудровање о томе како треба људе с успехом тешити. Постојала је и класа људи који су били лекари душа, а на својим вратима имали су написано своје специјално знање, као наши лекари за лечење очију или кожних болести, или наши лекари за зубе. Тако су сви утешитељи примили слепце, рањаве, кљасте, убоге, престареле, и робове. Одиста, никакав лек није био толико чувен колико су биле мудре речи; а и данас се, очевидно, људи враћају тим разним аутосугестијама и психо-анализи. — Грчка религија је била физика, грчка уметност је била философија, а грчка мудрост је била хигијена духа. Било је у свима временима писаца који су били утешитељи, и не може се спорити да су песници највећи утешитељи несрећних и самотних. Данте је у свом прогонству читао две књиге од којих је прва била „О утехи” од Боетија, римског писца из -{V}- века, који је то дело написао док је и сам био у заточењу у Павији. Друга је његова лектира била познато дело Цицероново „О пријатељству”. Обе су ове књиге биле за велику утеху Дантеу, као што су биле истовремено и од великог утицаја на његово философско опредељење. — Стари Грци су говорили да бог Ескулап лечи тело, а да песник Платон лечи душе. {{gap}}Стара је идеја да човек не може знати да ли је срећан све до дана смрти, јер нико не зна како још може завршити свој век, а позната је и Ксенофонтова прича о Крезу и Солону која се на ово односи. Већ у старом Хесиоду се види вечна човекова потреба да дефинише живот, и да разазна што је заправо срећа на свету. Нарочито је било ово омиљено учење у Сократово доба. Људска судбина је одувек била главна основа људског страха, и никог нема који се не боји живота колико и смрти. Судбину или Моире, Хесиод зове „ћеркама ноћи”, значи нешто неразумљиво и мрачно; Питагора је зове мером и принципом ствâри; а само је Платон зове провиђењем и добротом божјом, као што је доцније звало и хришћанство. О принципима среће говорило се од времена Питагоре и Сократа, па све до Киника и Хедониста, и до доба Епикурејаца и Стојика. Један од великих случајева грчког морала био је то што је свака од ових философских школа проповедала да се принципи морала морају доказивати личним примером. Одиста, примерима личним су своје принципе доказали Сократ и Фокион, као доцније Христос и мученици. Сократова срећа, то је био живот у чистоти, а чистота је у самоодрицању. Сократ је и по рођењу и по животу био пуки сиромах; за свих својих седамдесет и једну годину, није изишао из зидова Атине да види други свет, или бар другу покрајину. Ово је сасвим противно од других философа, од којих су многи допирали до у најдаље крајеве азијске и афричке. Сократ је највећи пример античког самоодрицања. {{gap}}Диоген из Лаерте, биограф многих мудрацâ, говори да је Антистен из Кирене, оснивач школе Киника, корачао дневно четрдесет стадиона од Пиреја до Атине да чује свог учитеља Сократа. Да сте га срели тад на једној улици атинској, ви бисте по његовом спољашњем изгледу имали тачно мишљење о том каквим се парадоксима и онда говорило о судбини човековој. Антистен је био обучен у бедан огртач, и босоног, никад необријан и неошишан, с празном торбом на рамену, с тојагом у руци. — „Атињани, говорио је он. Вратите човеку његову слободу да живи по законима природе, јер је то једина срећа. Ставите поштење изнад свега; презрите уживања како не бисте зависили ни од кога и ни од чега. Човек без потреба, то је бог. Не треба ништа учити; знати читати, то је одрећи се природе и циља; човек који размишља, то је покварена животиња. Човек је довољан сам себи, и не дугује ништа друштву. Не постоји породица, ни друштво, ни држава. — У истом тренутку док је ово Антистен говорио, искрснуо би на улици и легендарни философ Диоген из Синопе, славан са свога бурета. То је бивши ковач лажног новца и банкар, истеран из његовог града. И он је босоног, нечист, и физички одвратан. Тражи по улицама атинским да му дадну да једе, сам узевши за пример псето; он грди и каља оног ко му ту помоћ ускрати. Често преспи кишну зимску ноћ у капији Зевсовога храма, који и данас постоји, гладан и полузамрзао. Проси од статуа, туче се са децом на улици, свађа се са шкртим женама. Као и његов учитељ Антистен, и Диоген говори гомили насред улице: — „Атињани, знате ли шта је несрећа за човека? Несрећа, то је носити терет непотребних ствари: имање, углађеност, умереност, науку, јер су то највећи непријатељи човекови. Највећма треба презрети богатство, а затим лепоту, господско порекло, и славу. Религију и све законе измислили су политичари, стварајући државу само за своју корист. Највећа злоупотреба, коју треба искористити, то су брак и имање. У природи је све заједничко: имање, жене и деца. Богови располажу свим, а мудрац је пријатељ богова; и зато мудрацима све припада. — И Џон Лок је доцније веровао да је постојало стање природе у погледу развитка човековог. Русо је говорио да није, и да је Бог већ одмах дао човеку разум како би познао његову вољу. — Антистен и Диоген, то је реакција на учење Аристипа, који је, напротив, проповедао, да је срећа само у уживању, због чега се и наука његова зове хедонизам. Према њему, треба слушати инстинкте јер је телесно уживање највеће уживање. Нема уживања добрих и рђавих; свако је уживање добро по себи, говораше Аристип. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] ofqvyb5kmz3mo1h1t43psqg9ngu5p6n 0 8384 145948 145856 2026-09-12T16:37:15Z Coaorao 19106 /* */ 145948 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|-{8.}-]] | 9. | [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|-{10.}-]] }} <center><font size="+1"> '''9.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Стојици су истицали две своје познате максиме: мудрац је срећан и све припада мудром, — истичући тип мудраца као пример свима људима. Али сва стојичка мудрост и сва срећа јесте у идеји о дужности. Највеће добро јесте част; част нам нико не може отети, а све друго није наше. Стојик сматра да кад изгубимо имање и породицу, ми смо их само варали Богу; а једино наше имање, то је врлина, част за коју треба живети и умрети. Стојицизам је морал без Бога, и не признаје бесмртност душе, нити верује да ишта друго треба чекати од Бога. Бог стоикâ је Провиђење, душа света, Јупитер који је Бог-Све, који није персоналан ни моралан, него фаталност хладна и немилосрдна. Стојици су били човекољубиви; и Епиктет говори о љубави према непријатељу, као да је одиста хришћанин. Али ово је стварно једна религија господе, сујетне на свој понос и идеал, који су били далеки и неприступачни гомили, и нико није ишао да ту доктрину шири и неуким намеће. Чак и Епиктет, који је био роб, пише о малим људима: „Ко је икад мислио да се забавља с магаретом, и да с њим пасе траву.” Стојицизам је био философија само за философе и обраћала се само памет, противно од хришћанства, које се обраћало нечем вишем: срцу, и зато је победило. Стојицизам је хладан и прек, сводећи целу мудрост на чување достојанства. Стојици су проповедали самоубиство као средсво да се изиђе из живота неокаљан. Плутарх каже да је љубав за живот срамна болест. Он са презирањем говори о последњем македонском краљу Персеју који, побеђен од Римљана, није хтео да изврши самоубиство. Цео стојицизам тврди једино да је срећа човекова само у части човековој, али ништа више.<br /> {{gap}}Сократ говори у „Критону”: Прво, не чини неправду ни у којем смислу; друго, не чини неправду ни оном који ти је неправду учинио; и, најзад, треће, никад не враћај зло за зло. Има огромне разлике између ових потпуно хришћанских идеја и себичног частољубља стојичког. Уосталом, стојици су говорили о частољубљу и о дужности као о једном добру, али не као о човековој обавези. Сколастика Томе Аквинског дели врлине и пороке, али и она не зна за дужност. Први је Кант направио теорију о дужности, као идеју о притиску разума на вољу. То је његов славни категорички императив. Кант је морал ставио изнад религије; он је од дужности направио нешто силније од свега: вољу која заповеда и која изискује да јој се све покорава као закону природе. Та дужност, то је Бог; а тај морал, то је религија. Из морала излази Бог, пошто сам морал тражи да Бог постоји. Ово је Кантов доказ и да Бог одиста постоји. За Канта је дужност — Бог средиште људског живота; али Бог постоји и у природи као творац највишег добра, а то је као творац хармоније врлине и среће. Тако је, према овом философу, морал и теодисеја једно исто. — Извесно, антички мудраци који су толико говорили о добру и о врлини, никад не би лако разумели овакву нашу идеју о дужности. Они нису Бога доказивали, јер нису били теолози; али немачка философија осамнаестог века, која је стварно била толико теолошка направила је на овај начин религију непотребном, ставивши морал изнад догме.<br /> {{gap}}Епикурова идеја о срећи, то је идеја да је људска срећа само у уживању. Задовољити треба све жеље, велике и мале, истовремено; јер, како епикурејци говораху, ако једна жеља није задовољена, то је довољно да душа тугује. Међутим, они су говорили и да постоји једна јерархија уживања, пошто има уживања која треба избећи како бисмо избегли несрећу, а има болова које треба примити да бисмо тако дошли до једне више среће. Физичка задовољства постају уживањима само ако дају истовремено и духовну срећу, јер су свагда душевна уживања виша. Највећа уживања јесу врлина и частољубље. Важна врлина за Епикура, то је избегавање властољубља, пошто је највећа срећа у животу мир без узбурканости, такозвана атараксија. Епикур проповеда умереност, јер ко има комадић јечменог хлеба и воде, раван је Јупитеру. — Па ипак, сама реч уживање, избачена као принцип живота, направила је неспоразум у питању Епикурове науке. Тај сјајни Атињанин је мислио само на уживања духовна и душевна, а после се под епикурејством подразумевало само вулгарно уживање у физичким сластима. Епикурејци, то је значило свет паразита који проповедају доктрину сладострасника. Међутим, ово је скроз погрешно. Сам Епикур је изгледао не само најобичнији човек у Атини, него и најсиромашнији човек у његовом селу Гаргети, близу Атине. Зна се да је живео хранећи се само хлебом и сиром. За чудо, епикурејство одиста није избацило никаквог великог човека, нити икакав велики покрет или пример. Истина, Касије је био епикурејац, чак и велики песник Лукреције. Али је ипак стојицизам била једина доктрина која је задахнула највеће лепоте римског карактера и римске мудрости. — Ни данас обични духови не разликују два разна појма које су стари Грци имали у теорији о уживању: једно је Аристипова хедонија, блаженство ниске врсте, а сасвим је друго Епикурова атараксија, идеја о узвишеној мирноћи духа и савести.<br /> {{gap}}У главном, античко грчко доба је стављало за идеал свету тип мудраца, као што је за Римљанина био модел херој-грађанин. Тај мудрац је имао све главне врлине човекове, нарочито мудрости и скромност, а то је био Сократ. Доцније је хришћанство поставило човеку за идеал самог Христа, а то значи мученика, или љубав према ближњем. Као Сократ, тако и Христос, има све врлине човекове, али с том разликом што Христос није, као Сократ, затворен у себе, и добар ради себе, ни активан само ради усавршавања своје сопствене личности, него Христос живи и ствара ради другог, само у љубави за остале људе. Оваква хришћанска љубав човека за човека, презирање егоизма, чак и у његовој најсавршенијој форми, (као што је грчки мудрац, који је стварно пасиван), и ово бегање од сваког ограничења на личној срећи, створило је идеју о свеобимној љубави човечанској, у којој затим сваки човек плива као у сјајном и топлом мору. Хришћанство је тако прокламовало да човек није вук другом човеку, како су говорили неки мудраци, а о чему је и философ Хобс дао читаву теорију, него да је, напротив, човек човеку пријатељ, и да изнад свију људи стоји Бог који је пријатељ целог људског рода. Направивши Христа претставником свих врлина, хришћанска религија га је на тај начин поставила главним условом саме вере. Ово није био случај ни са Мојсејем, ни са Мохамедом, јер ни један од њих не заузима у свом учењу овакво место. Они су пророци и доносиоци верског учења, али нису инкарнације тог учења. Довољно је било паганском грчком човеку ићи за његовим Сократом, а Римљанину за Сципионом па да буду мудраци и хероји у кругу других људи; али ко иде за Христовим идеалом, тај је узвишен и пред лицем његовог Бога. Христос, то је љубав за ближњег колико и за себе самог, љубав за непријатеља, претпостављање царства небеског сваком царству земаљском; а то значи ставити врлину изнад сваког уживања. Истина, Христос је ишао да дадне један нови морал, а не нову религију. Тек његови ученици оснажују тај морал направивши га религијом. Христос је зато морао остати средиште и оличени принцип новог учења. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] jx0kao9mfe5y1daminh4bmbz1tbnjnp 0 8385 145943 144548 2026-09-12T16:33:08Z Coaorao 19106 /* */ Цео текст проверен 145943 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|-{9.}-]] | '''10.''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|-{11.}-]] }} {{gap}}Има и једна човекова срећа која долази од његове религије. Човек се Бога боји већма него што га воли, и све га мање воли у колико га се већма боји. Али ипак је побожан човек у свом животу богатији него човек безверан: јер побожност, то је ипак имати на броју једно осећање више, а не мање. Идеја о Богу јесте неизмерно пространство, појам о свеобимном и тоталном, какву никаква друга фикција не може дати; а слика о Богу је лепота, чак уметнички ненадмашна. Наш појам о Богу, то је најсавршенији од свих појмова који је људство могло имати: снага, разум, доброта, правда, милосрђе; а све ово под разним именима, и у разним сликама. Одрећи се оваквог идеала, значило би осиромашити живот и умањити себе. Негирати опстанак божји, то је или духовна или морална поремећеност, или перверсија какве философске школе. — У ствари, има само једна религија, као што постоји само један Бог према нашем смислу о Космосу. Али има људи без религиозног смисла као што су други без слуха. Други су религиозни доктринарци, баш зато што нису довољно религиозни. — Све су религије свете јер у свима њима људи траже узор и идеал за свој поштен живот и своје усавршење на земљи. Ни у једној од главних религија данашњег света нема разлика у идеји о добру, него у сну о добру, и у речима којима је то казано. Епикур је божанство негирао као и сви материјалисти, а Волтер се бацио на Бога само да би погодио језуите. — Три инстинкта ми се чине усађена у човеку од првог дана: љубав, лепота и вера. Питање је који је овде инстинкат [''-{sic}-''] један од другог старији: да ли је лепота, или вера, или љубав. И да ли је уметност претходила религији, или је религија родила уметност.<br /> {{gap}}Бог као регулатор свемира, не даје се замислити него само као апсолутан регулатор и свега најситнијег у свемиру, па и човекове воље и духа. Без таквог духовног божанства не даје се замислити свет, а без моралног божанства не даје се замислити човек. Али ни једно ни друго се не да негирати. Може се рећи само да не постоји ништа, и према томе да не постоји ни човек; али да постоји и свет и човек, а да не постоји Бог, то је апсурдум. Сказаљка на часовнику иде према сунцу, а човек иде према божанству, онаквом какво је кад био замислио. Свеједно и како је човек замишљао и сликао Бога, он није престајао да га замишља, и затим није престајао да га слика.<br /> {{gap}}Срећа која долази из религије била је каткад велики извор блаженства човековог. Човек који верује у духовно и морално божанство, испунио је све просторе света нечим што га нигде више не оставља самог, и он затим није нигде напуштен слепом случају ни беспомоћно остављен непријатељу. Он има штит дарован од божанства, као што га је имао и Ахил. Хришћанин је вековима ишао на губилиште шапћући молитву, или певајући побожну песму, често сматрајући своје мучеништво као широка врата кроз која се улази у блаженство и у вечност. Од првог мученика наше цркве, Христа, цела је вера основана на примеру пожртвовања и херојства, у чему је и била њена снага и победа. Зато нема ни једне среће ни данас међу срећама човековим тако истински дубоке као што је ова религиозна срећа која се постиже у разговору с Богом, у погађању његове воље, и у служби његове намере: јер Бог, и да није стварност, он је најсавршенија човекова идеја о стварности. Верујем у Бога, у љубав, у пријатељство, у отаџбину, у поштење. Да не верујем истовремено у све то, не бих имао разлога веровати ни у једно од тога посебно.<br /> {{gap}}Људи пате и због туђих несрећа, више можда него и од својих сопствених. Ово је велика беда човекова. Патимо од несрећа патриотских и социјалних, и породичних, и пријатељских, чак и историјских. Свашта од овог баца по мању или већу сенку на наш живот, нагриза наш оклоп, подрива наш зид. Зато, ма колико човек организовао своју судбину, несреће су неизбежне јер су неизбројне, и јер су оне ван наше моћи и домашаја. Зато су грчки киници препоручивали неосетљивост, која је чак и противна људској природи, колико је и несагласна са идејом о пуној срећи. Није било философије, која није препоручивала пасивност према извесним несрећама, пасивност без које би живот био готово пакао; а религије су нас упућивале на вољу божју, пред коју је бедни човечји дух излазио увек с усхићеном надом.<br /> {{gap}}Има несрећа расних, то јест оних које иду са породицама појединих раса. Постојале су такве расне погрешке старих Римљана, као што постоје расне погрешке младих Американаца. Неко је тачно прецизирао погрешке карактера старих Римљана: охолост, зверски егоизам, обожавање бруталне силе, неморалност јавна и приватна. А и савремени амерички песник Уитмен овако је оштро забележио погрешке свога великог народа: похлепност, ексцентричност, фриволност, одсуство моралне савести, ексцеси индивидуализма, (као, у осталом, и код њега самог). Србин има природну тенденцију да све своје велике људе или поубија или унизи, и да их затим опева у свом десетерцу као хероје своје нације, и најзад прогласи светитељима своје цркве. — Ово су расне несреће које тешко мењамо у себи самим својом снагом, или у свом друштву ма каквом културом. Имају, дакле, и наслеђене беде као што постоје и наслеђене среће. Пишући о свом тасту Агриколи, који је био гувернер Британије, Тацит је писао за британски народ, претке данашњих Енглеза, да имају прекомерно дугачке руке, због чега их је он уврстио међу германске народе. Од тог времена је затим прошло још десет столећа а народ је тог острва још стајао ван свога учешћа у историји културе, што је одиста врло чудно. Нарочито је тужно што је за ових других десет векова његове повести, сачувао скоро исте мане и врлине које је имао кроз цео свој живот. Французи су се од времена Кловиса до данас стално мењали својом културом и углађеношћу, али су основне расне црте остале исте: оштар ратнички дух и свирепа љубав за слободу и тло; нарочита љубав за жену и њено место у животу; консерватизам у свему своме личном; смисао за меру и поредак, већма него и за прогрес и модернизам.<br /> {{gap}}Свакако, највећи творац човекове несреће, то је сам човек. Пребројте, ако можете, све несреће које је човек измислио да упропасти или загорча живот другом човеку. Једни су људи били несрећни што су били црнци међу белцима, други што су били протестанти међу католицима, трећи хришћани међу муслиманима, или монархисти међу републиканцима, или, најчешће, што су били физички слаби међу физички снажним. Ни куге нису толико помориле људство, колико његове сопствене предрасуде и његова урођена потреба да чини зло и да руши. Хиљаде извора били су увек отворени за човекову несрећу, од којих су једна пресушивала само зато да би се затим друга отварала.<br /> {{gap}}Исто тако су многобројне среће и несреће које се измењују у току и једног посебног човечјег живота. Постоје среће док сте син и среће док сте отац; и постоје среће младости и среће старости; и постоје среће духа и среће тела. Тако исто су различите и несреће. Једна од највећих несрећа, то је што многи људи осећају да су залутали у животу као што други залутају у шуми или у великом граду. Човек не зна кад помери један пут, треба да брзо изиђе на други; међутим, човек је консервативна животиња, и увек све промене врши противно својој вољи. Декарт је говорио како човек који залута у шуми, треба да увек продужи да иде увек у истом правцу, и тако ће најзад изаћи из шуме опет на прави пут. Али тако није и у животу: јер живот, напротив, тражи еластичност и промену. Само врло јаки духови продиру непроменљивом импулсијом у истом правцу. Човек мора да верује у многоструки живот на овом свету, и да треба живот стално почињати изнова. Не мењати свагда, или никако, главни смер живота, али мењати његове форме, а његове самовоље потчињавати својој вољи. Многи велики човек није ни сањао у младости што ће постати кроз даље године. Христип и Клеант су били познати најпре са утакмица на јавним играма, а тек затим у философији; као што је и Платон био најпре атлет у Коринту и у Сикиону, а тек доцније највећи мудрац свога времена; и, најзад, зна се да је и сам Питагора почео свој јавни живот добијајући најпре награде у Олимпијским играма у Елиди. — Свакако, више је жртви међу људима који нису мењали своје путеве, него међу онима који су их мењали. Живот је кула на брегу са које хиљаду прозора гледају на хиљаду страна видика. Једна огромна количина храбрости долази човеку од само ове идеје: да увек има још један пут ка срећи, а не само онај којим је дотле безуспешно ишао да је постигне. Богиња Јунона, која је много грешила, постајала је поново чедна кад год се окупала у слатком извору Канатосу. [[Категорија:Благо цара Радована]] k5tl6ve6i2mskv4c2yzfm4zwwpy44xc 145945 145943 2026-09-12T16:34:36Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 10)]] на [[Благо Цара Радована/О срећи/10.]]: Правилан назив 145943 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|-{9.}-]] | '''10.''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|-{11.}-]] }} {{gap}}Има и једна човекова срећа која долази од његове религије. Човек се Бога боји већма него што га воли, и све га мање воли у колико га се већма боји. Али ипак је побожан човек у свом животу богатији него човек безверан: јер побожност, то је ипак имати на броју једно осећање више, а не мање. Идеја о Богу јесте неизмерно пространство, појам о свеобимном и тоталном, какву никаква друга фикција не може дати; а слика о Богу је лепота, чак уметнички ненадмашна. Наш појам о Богу, то је најсавршенији од свих појмова који је људство могло имати: снага, разум, доброта, правда, милосрђе; а све ово под разним именима, и у разним сликама. Одрећи се оваквог идеала, значило би осиромашити живот и умањити себе. Негирати опстанак божји, то је или духовна или морална поремећеност, или перверсија какве философске школе. — У ствари, има само једна религија, као што постоји само један Бог према нашем смислу о Космосу. Али има људи без религиозног смисла као што су други без слуха. Други су религиозни доктринарци, баш зато што нису довољно религиозни. — Све су религије свете јер у свима њима људи траже узор и идеал за свој поштен живот и своје усавршење на земљи. Ни у једној од главних религија данашњег света нема разлика у идеји о добру, него у сну о добру, и у речима којима је то казано. Епикур је божанство негирао као и сви материјалисти, а Волтер се бацио на Бога само да би погодио језуите. — Три инстинкта ми се чине усађена у човеку од првог дана: љубав, лепота и вера. Питање је који је овде инстинкат [''-{sic}-''] један од другог старији: да ли је лепота, или вера, или љубав. И да ли је уметност претходила религији, или је религија родила уметност.<br /> {{gap}}Бог као регулатор свемира, не даје се замислити него само као апсолутан регулатор и свега најситнијег у свемиру, па и човекове воље и духа. Без таквог духовног божанства не даје се замислити свет, а без моралног божанства не даје се замислити човек. Али ни једно ни друго се не да негирати. Може се рећи само да не постоји ништа, и према томе да не постоји ни човек; али да постоји и свет и човек, а да не постоји Бог, то је апсурдум. Сказаљка на часовнику иде према сунцу, а човек иде према божанству, онаквом какво је кад био замислио. Свеједно и како је човек замишљао и сликао Бога, он није престајао да га замишља, и затим није престајао да га слика.<br /> {{gap}}Срећа која долази из религије била је каткад велики извор блаженства човековог. Човек који верује у духовно и морално божанство, испунио је све просторе света нечим што га нигде више не оставља самог, и он затим није нигде напуштен слепом случају ни беспомоћно остављен непријатељу. Он има штит дарован од божанства, као што га је имао и Ахил. Хришћанин је вековима ишао на губилиште шапћући молитву, или певајући побожну песму, често сматрајући своје мучеништво као широка врата кроз која се улази у блаженство и у вечност. Од првог мученика наше цркве, Христа, цела је вера основана на примеру пожртвовања и херојства, у чему је и била њена снага и победа. Зато нема ни једне среће ни данас међу срећама човековим тако истински дубоке као што је ова религиозна срећа која се постиже у разговору с Богом, у погађању његове воље, и у служби његове намере: јер Бог, и да није стварност, он је најсавршенија човекова идеја о стварности. Верујем у Бога, у љубав, у пријатељство, у отаџбину, у поштење. Да не верујем истовремено у све то, не бих имао разлога веровати ни у једно од тога посебно.<br /> {{gap}}Људи пате и због туђих несрећа, више можда него и од својих сопствених. Ово је велика беда човекова. Патимо од несрећа патриотских и социјалних, и породичних, и пријатељских, чак и историјских. Свашта од овог баца по мању или већу сенку на наш живот, нагриза наш оклоп, подрива наш зид. Зато, ма колико човек организовао своју судбину, несреће су неизбежне јер су неизбројне, и јер су оне ван наше моћи и домашаја. Зато су грчки киници препоручивали неосетљивост, која је чак и противна људској природи, колико је и несагласна са идејом о пуној срећи. Није било философије, која није препоручивала пасивност према извесним несрећама, пасивност без које би живот био готово пакао; а религије су нас упућивале на вољу божју, пред коју је бедни човечји дух излазио увек с усхићеном надом.<br /> {{gap}}Има несрећа расних, то јест оних које иду са породицама појединих раса. Постојале су такве расне погрешке старих Римљана, као што постоје расне погрешке младих Американаца. Неко је тачно прецизирао погрешке карактера старих Римљана: охолост, зверски егоизам, обожавање бруталне силе, неморалност јавна и приватна. А и савремени амерички песник Уитмен овако је оштро забележио погрешке свога великог народа: похлепност, ексцентричност, фриволност, одсуство моралне савести, ексцеси индивидуализма, (као, у осталом, и код њега самог). Србин има природну тенденцију да све своје велике људе или поубија или унизи, и да их затим опева у свом десетерцу као хероје своје нације, и најзад прогласи светитељима своје цркве. — Ово су расне несреће које тешко мењамо у себи самим својом снагом, или у свом друштву ма каквом културом. Имају, дакле, и наслеђене беде као што постоје и наслеђене среће. Пишући о свом тасту Агриколи, који је био гувернер Британије, Тацит је писао за британски народ, претке данашњих Енглеза, да имају прекомерно дугачке руке, због чега их је он уврстио међу германске народе. Од тог времена је затим прошло још десет столећа а народ је тог острва још стајао ван свога учешћа у историји културе, што је одиста врло чудно. Нарочито је тужно што је за ових других десет векова његове повести, сачувао скоро исте мане и врлине које је имао кроз цео свој живот. Французи су се од времена Кловиса до данас стално мењали својом културом и углађеношћу, али су основне расне црте остале исте: оштар ратнички дух и свирепа љубав за слободу и тло; нарочита љубав за жену и њено место у животу; консерватизам у свему своме личном; смисао за меру и поредак, већма него и за прогрес и модернизам.<br /> {{gap}}Свакако, највећи творац човекове несреће, то је сам човек. Пребројте, ако можете, све несреће које је човек измислио да упропасти или загорча живот другом човеку. Једни су људи били несрећни што су били црнци међу белцима, други што су били протестанти међу католицима, трећи хришћани међу муслиманима, или монархисти међу републиканцима, или, најчешће, што су били физички слаби међу физички снажним. Ни куге нису толико помориле људство, колико његове сопствене предрасуде и његова урођена потреба да чини зло и да руши. Хиљаде извора били су увек отворени за човекову несрећу, од којих су једна пресушивала само зато да би се затим друга отварала.<br /> {{gap}}Исто тако су многобројне среће и несреће које се измењују у току и једног посебног човечјег живота. Постоје среће док сте син и среће док сте отац; и постоје среће младости и среће старости; и постоје среће духа и среће тела. Тако исто су различите и несреће. Једна од највећих несрећа, то је што многи људи осећају да су залутали у животу као што други залутају у шуми или у великом граду. Човек не зна кад помери један пут, треба да брзо изиђе на други; међутим, човек је консервативна животиња, и увек све промене врши противно својој вољи. Декарт је говорио како човек који залута у шуми, треба да увек продужи да иде увек у истом правцу, и тако ће најзад изаћи из шуме опет на прави пут. Али тако није и у животу: јер живот, напротив, тражи еластичност и промену. Само врло јаки духови продиру непроменљивом импулсијом у истом правцу. Човек мора да верује у многоструки живот на овом свету, и да треба живот стално почињати изнова. Не мењати свагда, или никако, главни смер живота, али мењати његове форме, а његове самовоље потчињавати својој вољи. Многи велики човек није ни сањао у младости што ће постати кроз даље године. Христип и Клеант су били познати најпре са утакмица на јавним играма, а тек затим у философији; као што је и Платон био најпре атлет у Коринту и у Сикиону, а тек доцније највећи мудрац свога времена; и, најзад, зна се да је и сам Питагора почео свој јавни живот добијајући најпре награде у Олимпијским играма у Елиди. — Свакако, више је жртви међу људима који нису мењали своје путеве, него међу онима који су их мењали. Живот је кула на брегу са које хиљаду прозора гледају на хиљаду страна видика. Једна огромна количина храбрости долази човеку од само ове идеје: да увек има још један пут ка срећи, а не само онај којим је дотле безуспешно ишао да је постигне. Богиња Јунона, која је много грешила, постајала је поново чедна кад год се окупала у слатком извору Канатосу. [[Категорија:Благо цара Радована]] k5tl6ve6i2mskv4c2yzfm4zwwpy44xc 145947 145945 2026-09-12T16:36:33Z Coaorao 19106 /* */ 145947 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|-{9.}-]] | 10. | [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|-{11.}-]] }} <center><font size="+1"> '''10.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Има и једна човекова срећа која долази од његове религије. Човек се Бога боји већма него што га воли, и све га мање воли у колико га се већма боји. Али ипак је побожан човек у свом животу богатији него човек безверан: јер побожност, то је ипак имати на броју једно осећање више, а не мање. Идеја о Богу јесте неизмерно пространство, појам о свеобимном и тоталном, какву никаква друга фикција не може дати; а слика о Богу је лепота, чак уметнички ненадмашна. Наш појам о Богу, то је најсавршенији од свих појмова који је људство могло имати: снага, разум, доброта, правда, милосрђе; а све ово под разним именима, и у разним сликама. Одрећи се оваквог идеала, значило би осиромашити живот и умањити себе. Негирати опстанак божји, то је или духовна или морална поремећеност, или перверсија какве философске школе. — У ствари, има само једна религија, као што постоји само један Бог према нашем смислу о Космосу. Али има људи без религиозног смисла као што су други без слуха. Други су религиозни доктринарци, баш зато што нису довољно религиозни. — Све су религије свете јер у свима њима људи траже узор и идеал за свој поштен живот и своје усавршење на земљи. Ни у једној од главних религија данашњег света нема разлика у идеји о добру, него у сну о добру, и у речима којима је то казано. Епикур је божанство негирао као и сви материјалисти, а Волтер се бацио на Бога само да би погодио језуите. — Три инстинкта ми се чине усађена у човеку од првог дана: љубав, лепота и вера. Питање је који је овде инстинкат [''-{sic}-''] један од другог старији: да ли је лепота, или вера, или љубав. И да ли је уметност претходила религији, или је религија родила уметност.<br /> {{gap}}Бог као регулатор свемира, не даје се замислити него само као апсолутан регулатор и свега најситнијег у свемиру, па и човекове воље и духа. Без таквог духовног божанства не даје се замислити свет, а без моралног божанства не даје се замислити човек. Али ни једно ни друго се не да негирати. Може се рећи само да не постоји ништа, и према томе да не постоји ни човек; али да постоји и свет и човек, а да не постоји Бог, то је апсурдум. Сказаљка на часовнику иде према сунцу, а човек иде према божанству, онаквом какво је кад био замислио. Свеједно и како је човек замишљао и сликао Бога, он није престајао да га замишља, и затим није престајао да га слика.<br /> {{gap}}Срећа која долази из религије била је каткад велики извор блаженства човековог. Човек који верује у духовно и морално божанство, испунио је све просторе света нечим што га нигде више не оставља самог, и он затим није нигде напуштен слепом случају ни беспомоћно остављен непријатељу. Он има штит дарован од божанства, као што га је имао и Ахил. Хришћанин је вековима ишао на губилиште шапћући молитву, или певајући побожну песму, често сматрајући своје мучеништво као широка врата кроз која се улази у блаженство и у вечност. Од првог мученика наше цркве, Христа, цела је вера основана на примеру пожртвовања и херојства, у чему је и била њена снага и победа. Зато нема ни једне среће ни данас међу срећама човековим тако истински дубоке као што је ова религиозна срећа која се постиже у разговору с Богом, у погађању његове воље, и у служби његове намере: јер Бог, и да није стварност, он је најсавршенија човекова идеја о стварности. Верујем у Бога, у љубав, у пријатељство, у отаџбину, у поштење. Да не верујем истовремено у све то, не бих имао разлога веровати ни у једно од тога посебно.<br /> {{gap}}Људи пате и због туђих несрећа, више можда него и од својих сопствених. Ово је велика беда човекова. Патимо од несрећа патриотских и социјалних, и породичних, и пријатељских, чак и историјских. Свашта од овог баца по мању или већу сенку на наш живот, нагриза наш оклоп, подрива наш зид. Зато, ма колико човек организовао своју судбину, несреће су неизбежне јер су неизбројне, и јер су оне ван наше моћи и домашаја. Зато су грчки киници препоручивали неосетљивост, која је чак и противна људској природи, колико је и несагласна са идејом о пуној срећи. Није било философије, која није препоручивала пасивност према извесним несрећама, пасивност без које би живот био готово пакао; а религије су нас упућивале на вољу божју, пред коју је бедни човечји дух излазио увек с усхићеном надом.<br /> {{gap}}Има несрећа расних, то јест оних које иду са породицама појединих раса. Постојале су такве расне погрешке старих Римљана, као што постоје расне погрешке младих Американаца. Неко је тачно прецизирао погрешке карактера старих Римљана: охолост, зверски егоизам, обожавање бруталне силе, неморалност јавна и приватна. А и савремени амерички песник Уитмен овако је оштро забележио погрешке свога великог народа: похлепност, ексцентричност, фриволност, одсуство моралне савести, ексцеси индивидуализма, (као, у осталом, и код њега самог). Србин има природну тенденцију да све своје велике људе или поубија или унизи, и да их затим опева у свом десетерцу као хероје своје нације, и најзад прогласи светитељима своје цркве. — Ово су расне несреће које тешко мењамо у себи самим својом снагом, или у свом друштву ма каквом културом. Имају, дакле, и наслеђене беде као што постоје и наслеђене среће. Пишући о свом тасту Агриколи, који је био гувернер Британије, Тацит је писао за британски народ, претке данашњих Енглеза, да имају прекомерно дугачке руке, због чега их је он уврстио међу германске народе. Од тог времена је затим прошло још десет столећа а народ је тог острва још стајао ван свога учешћа у историји културе, што је одиста врло чудно. Нарочито је тужно што је за ових других десет векова његове повести, сачувао скоро исте мане и врлине које је имао кроз цео свој живот. Французи су се од времена Кловиса до данас стално мењали својом културом и углађеношћу, али су основне расне црте остале исте: оштар ратнички дух и свирепа љубав за слободу и тло; нарочита љубав за жену и њено место у животу; консерватизам у свему своме личном; смисао за меру и поредак, већма него и за прогрес и модернизам.<br /> {{gap}}Свакако, највећи творац човекове несреће, то је сам човек. Пребројте, ако можете, све несреће које је човек измислио да упропасти или загорча живот другом човеку. Једни су људи били несрећни што су били црнци међу белцима, други што су били протестанти међу католицима, трећи хришћани међу муслиманима, или монархисти међу републиканцима, или, најчешће, што су били физички слаби међу физички снажним. Ни куге нису толико помориле људство, колико његове сопствене предрасуде и његова урођена потреба да чини зло и да руши. Хиљаде извора били су увек отворени за човекову несрећу, од којих су једна пресушивала само зато да би се затим друга отварала.<br /> {{gap}}Исто тако су многобројне среће и несреће које се измењују у току и једног посебног човечјег живота. Постоје среће док сте син и среће док сте отац; и постоје среће младости и среће старости; и постоје среће духа и среће тела. Тако исто су различите и несреће. Једна од највећих несрећа, то је што многи људи осећају да су залутали у животу као што други залутају у шуми или у великом граду. Човек не зна кад помери један пут, треба да брзо изиђе на други; међутим, човек је консервативна животиња, и увек све промене врши противно својој вољи. Декарт је говорио како човек који залута у шуми, треба да увек продужи да иде увек у истом правцу, и тако ће најзад изаћи из шуме опет на прави пут. Али тако није и у животу: јер живот, напротив, тражи еластичност и промену. Само врло јаки духови продиру непроменљивом импулсијом у истом правцу. Човек мора да верује у многоструки живот на овом свету, и да треба живот стално почињати изнова. Не мењати свагда, или никако, главни смер живота, али мењати његове форме, а његове самовоље потчињавати својој вољи. Многи велики човек није ни сањао у младости што ће постати кроз даље године. Христип и Клеант су били познати најпре са утакмица на јавним играма, а тек затим у философији; као што је и Платон био најпре атлет у Коринту и у Сикиону, а тек доцније највећи мудрац свога времена; и, најзад, зна се да је и сам Питагора почео свој јавни живот добијајући најпре награде у Олимпијским играма у Елиди. — Свакако, више је жртви међу људима који нису мењали своје путеве, него међу онима који су их мењали. Живот је кула на брегу са које хиљаду прозора гледају на хиљаду страна видика. Једна огромна количина храбрости долази човеку од само ове идеје: да увек има још један пут ка срећи, а не само онај којим је дотле безуспешно ишао да је постигне. Богиња Јунона, која је много грешила, постајала је поново чедна кад год се окупала у слатком извору Канатосу. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] afbpsz35gfrju1cvriznai8ul95h7kh 145976 145947 2026-09-13T08:45:45Z Coaorao 19106 /* */ 145976 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|-{9.}-]] | 10. | [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|-{11.}-]] }} <center><font size="+1"> '''10.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Има и једна човекова срећа која долази од његове религије. Човек се Бога боји већма него што га воли, и све га мање воли у колико га се већма боји. Али ипак је побожан човек у свом животу богатији него човек безверан: јер побожност, то је ипак имати на броју једно осећање више, а не мање. Идеја о Богу јесте неизмерно пространство, појам о свеобимном и тоталном, какву никаква друга фикција не може дати; а слика о Богу је лепота, чак уметнички ненадмашна. Наш појам о Богу, то је најсавршенији од свих појмова који је људство могло имати: снага, разум, доброта, правда, милосрђе; а све ово под разним именима, и у разним сликама. Одрећи се оваквог идеала, значило би осиромашити живот и умањити себе. Негирати опстанак божји, то је или духовна или морална поремећеност, или перверсија какве философске школе. — У ствари, има само једна религија, као што постоји само један Бог према нашем смислу о Космосу. Али има људи без религиозног смисла као што су други без слуха. Други су религиозни доктринарци, баш зато што нису довољно религиозни. — Све су религије свете јер у свима њима људи траже узор и идеал за свој поштен живот и своје усавршење на земљи. Ни у једној од главних религија данашњег света нема разлика у идеји о добру, него у сну о добру, и у речима којима је то казано. Епикур је божанство негирао као и сви материјалисти, а Волтер се бацио на Бога само да би погодио језуите. — Три инстинкта ми се чине усађена у човеку од првог дана: љубав, лепота и вера. Питање је који је овде инстинкат један од другог старији: да ли је лепота, или вера, или љубав. И да ли је уметност претходила религији, или је религија родила уметност.<br /> {{gap}}Бог као регулатор свемира, не даје се замислити него само као апсолутан регулатор и свега најситнијег у свемиру, па и човекове воље и духа. Без таквог духовног божанства не даје се замислити свет, а без моралног божанства не даје се замислити човек. Али ни једно ни друго се не да негирати. Може се рећи само да не постоји ништа, и према томе да не постоји ни човек; али да постоји и свет и човек, а да не постоји Бог, то је апсурдум. Сказаљка на часовнику иде према сунцу, а човек иде према божанству, онаквом какво је кад био замислио. Свеједно и како је човек замишљао и сликао Бога, он није престајао да га замишља, и затим није престајао да га слика.<br /> {{gap}}Срећа која долази из религије била је каткад велики извор блаженства човековог. Човек који верује у духовно и морално божанство, испунио је све просторе света нечим што га нигде више не оставља самог, и он затим није нигде напуштен слепом случају ни беспомоћно остављен непријатељу. Он има штит дарован од божанства, као што га је имао и Ахил. Хришћанин је вековима ишао на губилиште шапћући молитву, или певајући побожну песму, често сматрајући своје мучеништво као широка врата кроз која се улази у блаженство и у вечност. Од првог мученика наше цркве, Христа, цела је вера основана на примеру пожртвовања и херојства, у чему је и била њена снага и победа. Зато нема ни једне среће ни данас међу срећама човековим тако истински дубоке као што је ова религиозна срећа која се постиже у разговору с Богом, у погађању његове воље, и у служби његове намере: јер Бог, и да није стварност, он је најсавршенија човекова идеја о стварности. Верујем у Бога, у љубав, у пријатељство, у отаџбину, у поштење. Да не верујем истовремено у све то, не бих имао разлога веровати ни у једно од тога посебно.<br /> {{gap}}Људи пате и због туђих несрећа, више можда него и од својих сопствених. Ово је велика беда човекова. Патимо од несрећа патриотских и социјалних, и породичних, и пријатељских, чак и историјских. Свашта од овог баца по мању или већу сенку на наш живот, нагриза наш оклоп, подрива наш зид. Зато, ма колико човек организовао своју судбину, несреће су неизбежне јер су неизбројне, и јер су оне ван наше моћи и домашаја. Зато су грчки киници препоручивали неосетљивост, која је чак и противна људској природи, колико је и несагласна са идејом о пуној срећи. Није било философије, која није препоручивала пасивност према извесним несрећама, пасивност без које би живот био готово пакао; а религије су нас упућивале на вољу божју, пред коју је бедни човечји дух излазио увек с усхићеном надом.<br /> {{gap}}Има несрећа расних, то јест оних које иду са породицама појединих раса. Постојале су такве расне погрешке старих Римљана, као што постоје расне погрешке младих Американаца. Неко је тачно прецизирао погрешке карактера старих Римљана: охолост, зверски егоизам, обожавање бруталне силе, неморалност јавна и приватна. А и савремени амерички песник Уитмен овако је оштро забележио погрешке свога великог народа: похлепност, ексцентричност, фриволност, одсуство моралне савести, ексцеси индивидуализма, (као, у осталом, и код њега самог). Србин има природну тенденцију да све своје велике људе или поубија или унизи, и да их затим опева у свом десетерцу као хероје своје нације, и најзад прогласи светитељима своје цркве. — Ово су расне несреће које тешко мењамо у себи самим својом снагом, или у свом друштву ма каквом културом. Имају, дакле, и наслеђене беде као што постоје и наслеђене среће. Пишући о свом тасту Агриколи, који је био гувернер Британије, Тацит је писао за британски народ, претке данашњих Енглеза, да имају прекомерно дугачке руке, због чега их је он уврстио међу германске народе. Од тог времена је затим прошло још десет столећа а народ је тог острва још стајао ван свога учешћа у историји културе, што је одиста врло чудно. Нарочито је тужно што је за ових других десет векова његове повести, сачувао скоро исте мане и врлине које је имао кроз цео свој живот. Французи су се од времена Кловиса до данас стално мењали својом културом и углађеношћу, али су основне расне црте остале исте: оштар ратнички дух и свирепа љубав за слободу и тло; нарочита љубав за жену и њено место у животу; консерватизам у свему своме личном; смисао за меру и поредак, већма него и за прогрес и модернизам.<br /> {{gap}}Свакако, највећи творац човекове несреће, то је сам човек. Пребројте, ако можете, све несреће које је човек измислио да упропасти или загорча живот другом човеку. Једни су људи били несрећни што су били црнци међу белцима, други што су били протестанти међу католицима, трећи хришћани међу муслиманима, или монархисти међу републиканцима, или, најчешће, што су били физички слаби међу физички снажним. Ни куге нису толико помориле људство, колико његове сопствене предрасуде и његова урођена потреба да чини зло и да руши. Хиљаде извора били су увек отворени за човекову несрећу, од којих су једна пресушивала само зато да би се затим друга отварала.<br /> {{gap}}Исто тако су многобројне среће и несреће које се измењују у току и једног посебног човечјег живота. Постоје среће док сте син и среће док сте отац; и постоје среће младости и среће старости; и постоје среће духа и среће тела. Тако исто су различите и несреће. Једна од највећих несрећа, то је што многи људи осећају да су залутали у животу као што други залутају у шуми или у великом граду. Човек не зна кад помери један пут, треба да брзо изиђе на други; међутим, човек је консервативна животиња, и увек све промене врши противно својој вољи. Декарт је говорио како човек који залута у шуми, треба да увек продужи да иде увек у истом правцу, и тако ће најзад изаћи из шуме опет на прави пут. Али тако није и у животу: јер живот, напротив, тражи еластичност и промену. Само врло јаки духови продиру непроменљивом импулсијом у истом правцу. Човек мора да верује у многоструки живот на овом свету, и да треба живот стално почињати изнова. Не мењати свагда, или никако, главни смер живота, али мењати његове форме, а његове самовоље потчињавати својој вољи. Многи велики човек није ни сањао у младости што ће постати кроз даље године. Христип и Клеант су били познати најпре са утакмица на јавним играма, а тек затим у философији; као што је и Платон био најпре атлет у Коринту и у Сикиону, а тек доцније највећи мудрац свога времена; и, најзад, зна се да је и сам Питагора почео свој јавни живот добијајући најпре награде у Олимпијским играма у Елиди. — Свакако, више је жртви међу људима који нису мењали своје путеве, него међу онима који су их мењали. Живот је кула на брегу са које хиљаду прозора гледају на хиљаду страна видика. Једна огромна количина храбрости долази човеку од само ове идеје: да увек има још један пут ка срећи, а не само онај којим је дотле безуспешно ишао да је постигне. Богиња Јунона, која је много грешила, постајала је поново чедна кад год се окупала у слатком извору Канатосу. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 2afwjo7h3nbte9ugukyolj1svzf0jh1 0 8386 145934 138678 2026-09-12T12:06:45Z Coaorao 19106 Проверен текст и уређена страница 145934 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|-{10.}-]] | '''11.''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|-{12.}-]] }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Један стари римски писац каже: срећа рђавих људи јесте беда за племените. То је истина. Случај што неваљали људи имају среће колико и најбољи људи, збуњује човека и одводи га у атеизам. Међутим, племенити људи имају друкче среће него рђави људи. Најгори човек може бити срећан у новцу, и у здрављу, и у деци, али не може бити срећан у душевној лепоти ни у слави међу другим људима. Племенити људи имају славу и кад немају срећу; а слава је највећа срећа. Један човек је славан у својој околини само тим ако је пример поштења, као што је Александар био славан војсковођа, или Платон славан због мудрости. Не треба рђавим завидити за њихову срећу, него добрим за њихову славу. Срећа може да човека поквари и кад је најбољи; и да га сатре бригама, јер је мора стално чувати; и може да му донесе непријатеље и болест, јер постане неумерен у говору или у уживањима. Али слава је срећа која нема потребе да је човек чува, јер она, напротив, чува човека. Човек који нема никакве славе у животу, ни духовне, ни грађанске, ни херојске, ни моралне, то је човек рођен под проклетом звездом. Јер сваки човек може бити велики ако хоће: ако не као генерал, а оно као војник; ако не као изванредан господар, а оно као изванредан слуга. Наша величина дакле зависи од нас; а величина је срећа већ тим што је величина.<br /> {{gap}}Смрт није несрећа, него само једна човекова предрасуда: зато је предрасуда, што је смрт за једног убица, а за другог спаситељ. У оба случаја она је већа од живота. И у оба случаја, она није несрећа за оног који долази него само за оне које оставља. Цела идеја о смрти поникла је из те чемерне истине. Стварно, или постоји само смрт или постоји само живот; истовремено смрт и живот не могу бити за наш ум друго него два појма који један другог искључују. Смрт у животу или живот у смрти, то је апсурдум. Али свакако, смрт није несрећа. Нема мирнијег израза него што је на лицу мртвог човека; и ништа толико не противуречи нашим сузама, колико то спокојство оног за кога сузе проливамо. Ништа индиферентније него што је ледени осмех човека чији одлазак други људи сматрају његовом катастрофом. О смрти не постоји једно уверење него једна фикција.<br /> {{gap}}Али оно што нас везује за живот, и што не даје да се ишчупамо из њега, то је један циљ који нам увек изгледа непостигнут. Тај циљ се увек идентификује са животом и опстанком, који фактично и јесу његове форме. Не ходити по сунцу, и сурвати се у болесничку постељу, али живети! И изгубити моћ да се даље држи у руци перо, мач или длето, али бар моћи мислити! И ослепети, као Милтон, и оглувети, као Бетовен, али знати да иза те црне завесе постоји покрет и акција, и моћи још и сам стварати! И најзад пасти, као огромни сунцокрет, тек онда када нема више снаге да се и даље гледа за сунцем! Живот сам по себи не може друкче бити предмет ума; јер акција, то је једина његова садржина. Акција или инерција, то је срећа или несрећа.<br /> {{gap}}Многе су религије и философије проповедале мржњу на живот. Писци, као Ниче, окомили су се били на хришћанство како је оно омаловажило живот на овом свету, говорећи искључиво о другом свету, за који, међутим, нико не зна ништа. Али Ниче је овде био неправедан. И пре хришћанства је живот сматран за ташт, и то не само у Индији него и у Европи. Сократ, Лукреције, Вергилије, Овидије, Хорације, Сенека, сви су веровали у ништавило живота, и говорили да је част још једино што вреди у животу, и, најзад, препоручивали самоубиство. Самоубиство из достојанства, постојало је чак и у старој Грчкој. Зар се Анаксагора није био замотао у плашт и легао да себе умори глађу, и Демостен је попио свој отров; а обојица су ово учинили из осећања угроженог достојанства, које је сматрано вишим од живота. Најбоље оправдање за хришћанство од ових прекора јесте баш у том факту што, напротив, није оно никада проповедало самоубиство, него је сматрало да човек који погине вољно од неправде најбоље доказује љубав за идеалом. Један француски философ, Монтењ, је рекао: философисати, то је учити се како треба умрети. Али Монтењ је песимиста старински, а не хришћански; ученик Плутарха, а не ученик Еванђеља, — Хришћанство је чак одлучнији противник самоубиства и мржње на живот, него и једна друга религија или друга мудрост. Оно је чак пријатељ на овом свету, јер га је сматрало као предсобље другог живота и као припрему за вечну срећу. Чак римски писци који су били непријатељи хришћанства, као Целзије, или као сам Лукијан, истовремено су нападали и хришћанство, као смешну и одвратну доктрину, и живот као најбеднију таштину. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 6fucqv7dj85lqlbxubjpgliawx3lgxi 145937 145934 2026-09-12T12:08:38Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 11)]] на [[Благо Цара Радована/О срећи/11.]]: Правилан назив 145934 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|-{10.}-]] | '''11.''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|-{12.}-]] }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Један стари римски писац каже: срећа рђавих људи јесте беда за племените. То је истина. Случај што неваљали људи имају среће колико и најбољи људи, збуњује човека и одводи га у атеизам. Међутим, племенити људи имају друкче среће него рђави људи. Најгори човек може бити срећан у новцу, и у здрављу, и у деци, али не може бити срећан у душевној лепоти ни у слави међу другим људима. Племенити људи имају славу и кад немају срећу; а слава је највећа срећа. Један човек је славан у својој околини само тим ако је пример поштења, као што је Александар био славан војсковођа, или Платон славан због мудрости. Не треба рђавим завидити за њихову срећу, него добрим за њихову славу. Срећа може да човека поквари и кад је најбољи; и да га сатре бригама, јер је мора стално чувати; и може да му донесе непријатеље и болест, јер постане неумерен у говору или у уживањима. Али слава је срећа која нема потребе да је човек чува, јер она, напротив, чува човека. Човек који нема никакве славе у животу, ни духовне, ни грађанске, ни херојске, ни моралне, то је човек рођен под проклетом звездом. Јер сваки човек може бити велики ако хоће: ако не као генерал, а оно као војник; ако не као изванредан господар, а оно као изванредан слуга. Наша величина дакле зависи од нас; а величина је срећа већ тим што је величина.<br /> {{gap}}Смрт није несрећа, него само једна човекова предрасуда: зато је предрасуда, што је смрт за једног убица, а за другог спаситељ. У оба случаја она је већа од живота. И у оба случаја, она није несрећа за оног који долази него само за оне које оставља. Цела идеја о смрти поникла је из те чемерне истине. Стварно, или постоји само смрт или постоји само живот; истовремено смрт и живот не могу бити за наш ум друго него два појма који један другог искључују. Смрт у животу или живот у смрти, то је апсурдум. Али свакако, смрт није несрећа. Нема мирнијег израза него што је на лицу мртвог човека; и ништа толико не противуречи нашим сузама, колико то спокојство оног за кога сузе проливамо. Ништа индиферентније него што је ледени осмех човека чији одлазак други људи сматрају његовом катастрофом. О смрти не постоји једно уверење него једна фикција.<br /> {{gap}}Али оно што нас везује за живот, и што не даје да се ишчупамо из њега, то је један циљ који нам увек изгледа непостигнут. Тај циљ се увек идентификује са животом и опстанком, који фактично и јесу његове форме. Не ходити по сунцу, и сурвати се у болесничку постељу, али живети! И изгубити моћ да се даље држи у руци перо, мач или длето, али бар моћи мислити! И ослепети, као Милтон, и оглувети, као Бетовен, али знати да иза те црне завесе постоји покрет и акција, и моћи још и сам стварати! И најзад пасти, као огромни сунцокрет, тек онда када нема више снаге да се и даље гледа за сунцем! Живот сам по себи не може друкче бити предмет ума; јер акција, то је једина његова садржина. Акција или инерција, то је срећа или несрећа.<br /> {{gap}}Многе су религије и философије проповедале мржњу на живот. Писци, као Ниче, окомили су се били на хришћанство како је оно омаловажило живот на овом свету, говорећи искључиво о другом свету, за који, међутим, нико не зна ништа. Али Ниче је овде био неправедан. И пре хришћанства је живот сматран за ташт, и то не само у Индији него и у Европи. Сократ, Лукреције, Вергилије, Овидије, Хорације, Сенека, сви су веровали у ништавило живота, и говорили да је част још једино што вреди у животу, и, најзад, препоручивали самоубиство. Самоубиство из достојанства, постојало је чак и у старој Грчкој. Зар се Анаксагора није био замотао у плашт и легао да себе умори глађу, и Демостен је попио свој отров; а обојица су ово учинили из осећања угроженог достојанства, које је сматрано вишим од живота. Најбоље оправдање за хришћанство од ових прекора јесте баш у том факту што, напротив, није оно никада проповедало самоубиство, него је сматрало да човек који погине вољно од неправде најбоље доказује љубав за идеалом. Један француски философ, Монтењ, је рекао: философисати, то је учити се како треба умрети. Али Монтењ је песимиста старински, а не хришћански; ученик Плутарха, а не ученик Еванђеља, — Хришћанство је чак одлучнији противник самоубиства и мржње на живот, него и једна друга религија или друга мудрост. Оно је чак пријатељ на овом свету, јер га је сматрало као предсобље другог живота и као припрему за вечну срећу. Чак римски писци који су били непријатељи хришћанства, као Целзије, или као сам Лукијан, истовремено су нападали и хришћанство, као смешну и одвратну доктрину, и живот као најбеднију таштину. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 6fucqv7dj85lqlbxubjpgliawx3lgxi 145939 145937 2026-09-12T12:10:38Z Coaorao 19106 145939 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|-{10.}-]] | 11. | [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|-{12.}-]] }} <center><font size="+1"> '''11.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Један стари римски писац каже: срећа рђавих људи јесте беда за племените. То је истина. Случај што неваљали људи имају среће колико и најбољи људи, збуњује човека и одводи га у атеизам. Међутим, племенити људи имају друкче среће него рђави људи. Најгори човек може бити срећан у новцу, и у здрављу, и у деци, али не може бити срећан у душевној лепоти ни у слави међу другим људима. Племенити људи имају славу и кад немају срећу; а слава је највећа срећа. Један човек је славан у својој околини само тим ако је пример поштења, као што је Александар био славан војсковођа, или Платон славан због мудрости. Не треба рђавим завидити за њихову срећу, него добрим за њихову славу. Срећа може да човека поквари и кад је најбољи; и да га сатре бригама, јер је мора стално чувати; и може да му донесе непријатеље и болест, јер постане неумерен у говору или у уживањима. Али слава је срећа која нема потребе да је човек чува, јер она, напротив, чува човека. Човек који нема никакве славе у животу, ни духовне, ни грађанске, ни херојске, ни моралне, то је човек рођен под проклетом звездом. Јер сваки човек може бити велики ако хоће: ако не као генерал, а оно као војник; ако не као изванредан господар, а оно као изванредан слуга. Наша величина дакле зависи од нас; а величина је срећа већ тим што је величина.<br /> {{gap}}Смрт није несрећа, него само једна човекова предрасуда: зато је предрасуда, што је смрт за једног убица, а за другог спаситељ. У оба случаја она је већа од живота. И у оба случаја, она није несрећа за оног који долази него само за оне које оставља. Цела идеја о смрти поникла је из те чемерне истине. Стварно, или постоји само смрт или постоји само живот; истовремено смрт и живот не могу бити за наш ум друго него два појма који један другог искључују. Смрт у животу или живот у смрти, то је апсурдум. Али свакако, смрт није несрећа. Нема мирнијег израза него што је на лицу мртвог човека; и ништа толико не противуречи нашим сузама, колико то спокојство оног за кога сузе проливамо. Ништа индиферентније него што је ледени осмех човека чији одлазак други људи сматрају његовом катастрофом. О смрти не постоји једно уверење него једна фикција.<br /> {{gap}}Али оно што нас везује за живот, и што не даје да се ишчупамо из њега, то је један циљ који нам увек изгледа непостигнут. Тај циљ се увек идентификује са животом и опстанком, који фактично и јесу његове форме. Не ходити по сунцу, и сурвати се у болесничку постељу, али живети! И изгубити моћ да се даље држи у руци перо, мач или длето, али бар моћи мислити! И ослепети, као Милтон, и оглувети, као Бетовен, али знати да иза те црне завесе постоји покрет и акција, и моћи још и сам стварати! И најзад пасти, као огромни сунцокрет, тек онда када нема више снаге да се и даље гледа за сунцем! Живот сам по себи не може друкче бити предмет ума; јер акција, то је једина његова садржина. Акција или инерција, то је срећа или несрећа.<br /> {{gap}}Многе су религије и философије проповедале мржњу на живот. Писци, као Ниче, окомили су се били на хришћанство како је оно омаловажило живот на овом свету, говорећи искључиво о другом свету, за који, међутим, нико не зна ништа. Али Ниче је овде био неправедан. И пре хришћанства је живот сматран за ташт, и то не само у Индији него и у Европи. Сократ, Лукреције, Вергилије, Овидије, Хорације, Сенека, сви су веровали у ништавило живота, и говорили да је част још једино што вреди у животу, и, најзад, препоручивали самоубиство. Самоубиство из достојанства, постојало је чак и у старој Грчкој. Зар се Анаксагора није био замотао у плашт и легао да себе умори глађу, и Демостен је попио свој отров; а обојица су ово учинили из осећања угроженог достојанства, које је сматрано вишим од живота. Најбоље оправдање за хришћанство од ових прекора јесте баш у том факту што, напротив, није оно никада проповедало самоубиство, него је сматрало да човек који погине вољно од неправде најбоље доказује љубав за идеалом. Један француски философ, Монтењ, је рекао: философисати, то је учити се како треба умрети. Али Монтењ је песимиста старински, а не хришћански; ученик Плутарха, а не ученик Еванђеља, — Хришћанство је чак одлучнији противник самоубиства и мржње на живот, него и једна друга религија или друга мудрост. Оно је чак пријатељ на овом свету, јер га је сматрало као предсобље другог живота и као припрему за вечну срећу. Чак римски писци који су били непријатељи хришћанства, као Целзије, или као сам Лукијан, истовремено су нападали и хришћанство, као смешну и одвратну доктрину, и живот као најбеднију таштину. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] bc68ld2w3bo6jalegqhab2bg8ritmb3 0 8387 145960 143240 2026-09-12T17:18:37Z Coaorao 19106 145960 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|-{11.}-]] | 12. | [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|-{13.}-]] }} <center><font size="+1"> '''12.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Човек и не зна да се смрти већма гнуша него што је се плаши. Смрт је већма ружна и одвратна, него што је ужасна и језива. Она нагрди човеково тело и унакази његов израз лица, претворивши најлепшу човекову амфору у бесформну и гадну масу. А то није страшно колико је одвратно. Човек би се могао да ужасава идеје нестанка, али он ту идеју не може имати, јер такве врсте идеја и не постоје за наш ум; постоји само идеја о нечем што стварно и постоји. Једино чега би се могао човек плашити пред помишљу на смрт, то је страдање физичко које обично претходи моменту где се кида између живота и смрти. Али није свагда случај ни да се физички страда у моментима доласка смрти. Несумњиво, када би људи могли да пређу из тешког живота у савршену апатију смрти, без гнушања за оно шта после тога настаје за његово тело, смрт би изгубила половину од своје ружноће; а када би се и умирало без физичког бола, можда би смрт великом делу људи била потпуно равнодушна. Према томе, није страшна смрт као човеков нестанак из живота, него је страшна само по ономе шта смрт прати. Зато је смрт гадна а не страшна. Све што се може рећи о смрти, то је да је прелаз из живота у смрт страшнији него сама смрт. С тога се не треба бојати саме смрти. А колико се људи већма смрти гнушају него што је се плаше, то се видело одувек по томе како су мртвог посипали цвећем и мирисом, пратили песмом и музиком, облачили у свечана одела, и полагали у раскошне саркофаге, увек само зато да смрт учине мање гадном. Грци су стога за гробне споменике узимали веселе фигуре, разне вајане животиње, лепо израђене вазе, и писали љупке или веселе епитафе у камен. „Овде лежи Горгија, киник, који више не кашље и не пљује”, писало је весело на једном грчком гробу. А не знам који је оно краљ из Магнезије имао на гробу потпуно голу младу жену. Ово је и најбоља одмазда према смрти. У осталом, није страшна смрт него болест. Најбољи доказ, што се о смрти још може шалити, али се о болести не може шалити. [[Категорија:Благо цара Радована]] iyytmizh9soeq5js43aq3qo5gzo2jc2 0 8388 145958 138679 2026-09-12T17:05:14Z Coaorao 19106 Проверен један део текста 145958 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 12)]] | следећа=[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)]] | наслов=[[Благо цара Радована|БЛАГО ЦАРА РАДОВАНА]] | одељак=О срећи (Глава 13) | аутор=Јован Дучић | белешке=}} Ниједна једнобожачка религија није сматрала да је срећа у богатству. То је зато да блесак злата не би заслепио човечји ум; и зато да би умањила урођену грамзивост човекову за лењствовањем; и, затим, да сузбије пороке које би богаташ могао направити принципима живота; и, најзад, да отупи завист сиромаха према богаташу, која је узрок толиких злочина. Али је ипак срећа која долази од богатства свакако већа него срећа која долази од сиромаштва. Богатство је, неоспорно, половина људске среће на земљи. Највећи степен среће то је независност, а богатство је ипак човеку пут да дође до своје слободе. Човек богат, то је човек независан бар од људи. А ово је, несумњиво, највише благо на земљи. Истина, друга половина среће на земљи далеко је од тога да се може купити златом. Алкибијад је био срећан што је био најлепши Атињанин, и врло учен ђак Сократов, и врло храбар, али је био и богат. Сократ је био срећан иако је био убог; а био је срећан што га је делфиско пророчиште у храму Аполона прогласило најумнијим Грком, и, затим, што је био храбар војник и племенит човек. Алкибијад је, дакле, био потпунији у свом богатству него Сократ, али није био потпунији у својој срећи. Има људи који су срећни и са само једном од горњих срећа, али апсолутне среће, и разумљиве за сваког другог човека, нема без богатства, зато што оно једино значи савршено ослобођење човека од другог човека. Без богатства нема слободе, него само борбе. Истина, и убоги Сократ се сматрао независним, а то најзад и посведочио својом смрћу. — Песник Петрарка каже да је увек мрзео богатство, али не зато што га није желео, него само због брига и муке које су неминовни пратиоци богатства. Овако мисли и Леонардо. Петрарка не каже да су и пратиоци сиромаштва још црње бриге и муке. За здраве и храбре и умне, богатство није потребно у тој мери; али цео свет није ни здрав, ни храбар, ни уман. Чак и здравље и памет купују се или одржавају новцем, нарочито у нашем времену. Божанска Сапфа пева: „У мојој кући ни меда, ни муве на меду.” ,,Среће су многобројне, и ретко има човека који нема у животу бар једну срећу, чак и онда кад мисли да је потпуно несрећан. Истина, има срећа људских за које једни људи знају а други не знају.Тако за бескућнике не постоји срећа љубави за породицу и за децу, а за човека прикованог за огњиште не постоји апсолутна слобода и фантастични живот бескућни. Херој не зна за власт злата богатог краља Лидије, али ни богати Крез није знао за херојство Ајанта, или песничку славу Пиндарову. - Чак би човек који не даје животу ништа, тражио од живота све. И зачудо, ни један човек не уме да одмери срећу коју има, него само срећу коју нема. Најсрећнији је онај човек који уме да се удуби онолико у своју срећу, као што се други удубе у своју несрећу. И да не преспава цели ноћ мислећи на своју срећу, као што би урадио да му се догодила несрећа; и да онако исто због среће држи у рукама главу, и да узверено гледа у предмете око себе, и расејано чује све што се око њега говори, као што се избезуми човек коме су потонуле галије. И, најзад, да ту срећу сам улепшава својим мислима, и проширује својом екстазом. – Мислим чак да треба и многе своје среће намерно измишљати. Уображавати их; сликати их на песку или по зидовима; певати им, или разговарати о њима с камењем по путу. Велика је погрешка човекова, чак и беда, у том што мисли да је несрећа дубља него срећа, и што не уме да се евентуалном срећом храбри, колико се евентуалном несрећом обесхрабрује. Страх, то је животињски осећај у човека; потпун се човек не плаши ничега осим срамоте и кукавиштва. Никад нисам разумео губитке које доноси само време. Кад сам изгубио младост, већ је било дошло песничко име, и ја сам мирно прешао из једне среће у другу. Има пуно срећа расејаних улицом куда сте и данас прошли. Ниједна туђа срећа није без и помало среће и за нас друге. Има убогих људи који су срећни само зато што могу да живе у граду богатих, гледајући с уживањем блиставе фасаде њихових кућа, богате вртове пуне боје и мириса, њихова сјајна кола и лепе и бесне коње, осветљене велике тргове и музику. Туђа раскош, то је блаженство и за очи убогих. Уживати у лепим улицама и богатсву које њима тече, изазива више радост него завист, ма шта се о томе мислило. С великом радошћу се живи у раскошном граду, не због својих палата него и због ту|их. Има небројено више света који би се задовољио и мршавим ручком и беднијим станом, само да живи у Паризу, него што би био блажен да живи беговски у каквом анадолском месту. Зато је једна велика мудрост: од ту|их срећа правити и срећу за себе. То је једини начин да наша лична срећа остане потпунија и виша. – Исто је то и у стварима људских невоља: ко подели туђу невољу, тад и његова морална срећа повишује све своје бедеме у ненадмашне твр|аве. А несрећан човек, видећи како други деле његову беду има задовољење које постане скоро читава срећа. Два сина Диагорина су били победиоци на Олимпијским играма, и гомила је пронела њиховог оца кроз светину која му је довикивала: “Умри Диагора, јер ваљда не можеш постати и Бог, а смо ти још то остаје!” Диагора је умро од радости. – Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је отаџбина збир свих других љубави и осећања. Микеланђелу је било шездесет и две године кад је у Сикстинској капели почео младићком снагом да слика Страшни суд, величанствено дело ренесансе. Али је тај уметник толико био ожалошћен догађајима у животу своје отаџбине да је месецима остајао не видевши никог, и носећи на устима стихове које је био урезао под својом статуом Ноћи: да је слатко спавати, а још слађе бити од камена, док светом владају зло и срамота. Одиста, овакве среће и несреће, које нису личне, постоје у небројено много примера. Неке су мудре, а неке и луде. Једна мајка, стара римска матрона, угледавши сина да јој се враћа здрав и читав из страшне битке на Кани, пала је мртва од радости. Али папа Леон X, сазнавши да су страначке императорске трупе заузеле њему противнички Милано, пао је мртав од среће. Човек је, извесно, по инстинкту егоиста; и можда није пријатељ другога човека него само по историјској навици. Али ипак без везивања своје судбине за ту|е среће и несреће, он је непотпун и ситан. Замислите два огромна духа као што су били Макијавели и Микелан|ело док се бораху истог дана на шанчевима, бранећи оружјем своју Фиренцу против папе и императора. Чак и у ведрој старој Грчкој било је песимиста који уопште нису веровали у срећу. Теогнис, мудрац из Мегаре, каже: да је од свих добара, највећа срећа за човека не родити се, и никад не видети сунце; али ако је човек већ рођен, да треба што пре проћи кроз врата Плутонова и починути дубоко сахрањен под земљом. Истина, ова песимистичка доктрина није никад узела маха у ведрој грчкој идеји о животу. Међутим и Софокле, у хору једне своје трагедије, каже да је боље умрети него живети, вероватно под утицајем Теогниса који је живео не више него столеће раније. Али је можда у човековом духу и онда, као и данас, пролазио по неки црн облак који је затварао видик среће. Осећање несреће је безусловно ствар органска и ствар културе човекове. Врло здрави реагирају физички, а слаби су увек готови на тугу. Несреће се дубље осећају и у земљама ниског и суморног неба, него у другим земљама где је небо високо, и где по свима стварима лежи сунчево злато. Некултуран човек налази своје среће онде где их други не налазе. Тамерлан је био подигао код Дамаска пирамиду од шездесет хиљада људских глава, и био извесно за себе срећан, а за друге славан. Слава, то је једина човекова срећа која није спокојна и која је наскупље плаћена. У својој десетој сатири Јувенал приповеда умереност, која је била и римска мудрост. Описује Ксеркса после његовог пораза код Саламине, самог на једном броду, и окруженог само лешевима који пливају по води. И описује Александра којем је свемир био тесан, али који се морао задовољити најзад једним уским саркофагом. И тирана Марија, којег су претеране жеље отерале у изгнанство и тамницу, и у баруштине Минтурне, и да најзад просјачи парче хлеба у Картаги. Ни Ханибалу није била довољна Африка од Атланског океана до Нила, јер је сматрао да његова слава није довољна ако у Риму не забоде своју заставу усред Субуре. А завршио је бедно живеши од милосрђа једног тирана у Витини. Затим, каже Јувенал, због своје високе речитости су погинули Демостен и Цицерон. Први је попио отров; а другом су одсекли руку и главу. Јувенал додаје да никад крв обичног трибуна и малог човека није попрскала говорницу на римском форуму него само крв славних великана. Одиста, велики људи били су срећа за човечанство, али су били стварно највећи несрећници. Највећи део историјских имена првог степена свшавали су како свршавају само злочинци, и скоро није било великога човека који није био и велики несрећник. [[Категорија:Благо цара Радована]] pdf9el60yyzou1v0zm131ctbv1fy5x3 145959 145958 2026-09-12T17:07:58Z Coaorao 19106 145959 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|-{12.}-]] | 13. | [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|-{14.}-]] }} Ниједна једнобожачка религија није сматрала да је срећа у богатству. То је зато да блесак злата не би заслепио човечји ум; и зато да би умањила урођену грамзивост човекову за лењствовањем; и, затим, да сузбије пороке које би богаташ могао направити принципима живота; и, најзад, да отупи завист сиромаха према богаташу, која је узрок толиких злочина. Али је ипак срећа која долази од богатства свакако већа него срећа која долази од сиромаштва. Богатство је, неоспорно, половина људске среће на земљи. Највећи степен среће то је независност, а богатство је ипак човеку пут да дође до своје слободе. Човек богат, то је човек независан бар од људи. А ово је, несумњиво, највише благо на земљи. Истина, друга половина среће на земљи далеко је од тога да се може купити златом. Алкибијад је био срећан што је био најлепши Атињанин, и врло учен ђак Сократов, и врло храбар, али је био и богат. Сократ је био срећан иако је био убог; а био је срећан што га је делфиско пророчиште у храму Аполона прогласило најумнијим Грком, и, затим, што је био храбар војник и племенит човек. Алкибијад је, дакле, био потпунији у свом богатству него Сократ, али није био потпунији у својој срећи. Има људи који су срећни и са само једном од горњих срећа, али апсолутне среће, и разумљиве за сваког другог човека, нема без богатства, зато што оно једино значи савршено ослобођење човека од другог човека. Без богатства нема слободе, него само борбе. Истина, и убоги Сократ се сматрао независним, а то најзад и посведочио својом смрћу. — Песник Петрарка каже да је увек мрзео богатство, али не зато што га није желео, него само због брига и муке које су неминовни пратиоци богатства. Овако мисли и Леонардо. Петрарка не каже да су и пратиоци сиромаштва још црње бриге и муке. За здраве и храбре и умне, богатство није потребно у тој мери; али цео свет није ни здрав, ни храбар, ни уман. Чак и здравље и памет купују се или одржавају новцем, нарочито у нашем времену. Божанска Сапфа пева: „У мојој кући ни меда, ни муве на меду.” ,,Среће су многобројне, и ретко има човека који нема у животу бар једну срећу, чак и онда кад мисли да је потпуно несрећан. Истина, има срећа људских за које једни људи знају а други не знају.Тако за бескућнике не постоји срећа љубави за породицу и за децу, а за човека прикованог за огњиште не постоји апсолутна слобода и фантастични живот бескућни. Херој не зна за власт злата богатог краља Лидије, али ни богати Крез није знао за херојство Ајанта, или песничку славу Пиндарову. - Чак би човек који не даје животу ништа, тражио од живота све. И зачудо, ни један човек не уме да одмери срећу коју има, него само срећу коју нема. Најсрећнији је онај човек који уме да се удуби онолико у своју срећу, као што се други удубе у своју несрећу. И да не преспава цели ноћ мислећи на своју срећу, као што би урадио да му се догодила несрећа; и да онако исто због среће држи у рукама главу, и да узверено гледа у предмете око себе, и расејано чује све што се око њега говори, као што се избезуми човек коме су потонуле галије. И, најзад, да ту срећу сам улепшава својим мислима, и проширује својом екстазом. – Мислим чак да треба и многе своје среће намерно измишљати. Уображавати их; сликати их на песку или по зидовима; певати им, или разговарати о њима с камењем по путу. Велика је погрешка човекова, чак и беда, у том што мисли да је несрећа дубља него срећа, и што не уме да се евентуалном срећом храбри, колико се евентуалном несрећом обесхрабрује. Страх, то је животињски осећај у човека; потпун се човек не плаши ничега осим срамоте и кукавиштва. Никад нисам разумео губитке које доноси само време. Кад сам изгубио младост, већ је било дошло песничко име, и ја сам мирно прешао из једне среће у другу. Има пуно срећа расејаних улицом куда сте и данас прошли. Ниједна туђа срећа није без и помало среће и за нас друге. Има убогих људи који су срећни само зато што могу да живе у граду богатих, гледајући с уживањем блиставе фасаде њихових кућа, богате вртове пуне боје и мириса, њихова сјајна кола и лепе и бесне коње, осветљене велике тргове и музику. Туђа раскош, то је блаженство и за очи убогих. Уживати у лепим улицама и богатсву које њима тече, изазива више радост него завист, ма шта се о томе мислило. С великом радошћу се живи у раскошном граду, не због својих палата него и због ту|их. Има небројено више света који би се задовољио и мршавим ручком и беднијим станом, само да живи у Паризу, него што би био блажен да живи беговски у каквом анадолском месту. Зато је једна велика мудрост: од ту|их срећа правити и срећу за себе. То је једини начин да наша лична срећа остане потпунија и виша. – Исто је то и у стварима људских невоља: ко подели туђу невољу, тад и његова морална срећа повишује све своје бедеме у ненадмашне твр|аве. А несрећан човек, видећи како други деле његову беду има задовољење које постане скоро читава срећа. Два сина Диагорина су били победиоци на Олимпијским играма, и гомила је пронела њиховог оца кроз светину која му је довикивала: “Умри Диагора, јер ваљда не можеш постати и Бог, а смо ти још то остаје!” Диагора је умро од радости. – Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је отаџбина збир свих других љубави и осећања. Микеланђелу је било шездесет и две године кад је у Сикстинској капели почео младићком снагом да слика Страшни суд, величанствено дело ренесансе. Али је тај уметник толико био ожалошћен догађајима у животу своје отаџбине да је месецима остајао не видевши никог, и носећи на устима стихове које је био урезао под својом статуом Ноћи: да је слатко спавати, а још слађе бити од камена, док светом владају зло и срамота. Одиста, овакве среће и несреће, које нису личне, постоје у небројено много примера. Неке су мудре, а неке и луде. Једна мајка, стара римска матрона, угледавши сина да јој се враћа здрав и читав из страшне битке на Кани, пала је мртва од радости. Али папа Леон X, сазнавши да су страначке императорске трупе заузеле њему противнички Милано, пао је мртав од среће. Човек је, извесно, по инстинкту егоиста; и можда није пријатељ другога човека него само по историјској навици. Али ипак без везивања своје судбине за ту|е среће и несреће, он је непотпун и ситан. Замислите два огромна духа као што су били Макијавели и Микелан|ело док се бораху истог дана на шанчевима, бранећи оружјем своју Фиренцу против папе и императора. Чак и у ведрој старој Грчкој било је песимиста који уопште нису веровали у срећу. Теогнис, мудрац из Мегаре, каже: да је од свих добара, највећа срећа за човека не родити се, и никад не видети сунце; али ако је човек већ рођен, да треба што пре проћи кроз врата Плутонова и починути дубоко сахрањен под земљом. Истина, ова песимистичка доктрина није никад узела маха у ведрој грчкој идеји о животу. Међутим и Софокле, у хору једне своје трагедије, каже да је боље умрети него живети, вероватно под утицајем Теогниса који је живео не више него столеће раније. Али је можда у човековом духу и онда, као и данас, пролазио по неки црн облак који је затварао видик среће. Осећање несреће је безусловно ствар органска и ствар културе човекове. Врло здрави реагирају физички, а слаби су увек готови на тугу. Несреће се дубље осећају и у земљама ниског и суморног неба, него у другим земљама где је небо високо, и где по свима стварима лежи сунчево злато. Некултуран човек налази своје среће онде где их други не налазе. Тамерлан је био подигао код Дамаска пирамиду од шездесет хиљада људских глава, и био извесно за себе срећан, а за друге славан. Слава, то је једина човекова срећа која није спокојна и која је наскупље плаћена. У својој десетој сатири Јувенал приповеда умереност, која је била и римска мудрост. Описује Ксеркса после његовог пораза код Саламине, самог на једном броду, и окруженог само лешевима који пливају по води. И описује Александра којем је свемир био тесан, али који се морао задовољити најзад једним уским саркофагом. И тирана Марија, којег су претеране жеље отерале у изгнанство и тамницу, и у баруштине Минтурне, и да најзад просјачи парче хлеба у Картаги. Ни Ханибалу није била довољна Африка од Атланског океана до Нила, јер је сматрао да његова слава није довољна ако у Риму не забоде своју заставу усред Субуре. А завршио је бедно живеши од милосрђа једног тирана у Витини. Затим, каже Јувенал, због своје високе речитости су погинули Демостен и Цицерон. Први је попио отров; а другом су одсекли руку и главу. Јувенал додаје да никад крв обичног трибуна и малог човека није попрскала говорницу на римском форуму него само крв славних великана. Одиста, велики људи били су срећа за човечанство, али су били стварно највећи несрећници. Највећи део историјских имена првог степена свшавали су како свршавају само злочинци, и скоро није било великога човека који није био и велики несрећник. [[Категорија:Благо цара Радована]] pcm7950n5lnhvs3wdf06v08qai3b1bh 145961 145959 2026-09-12T17:44:55Z Coaorao 19106 Проверен цео текст 145961 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|-{12.}-]] | 13. | [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|-{14.}-]] }} Ниједна једнобожачка религија није сматрала да је срећа у богатству. То је зато да блесак злата не би заслепио човечји ум; и зато да би умањила урођену грамзивост човекову за лењствовањем; и, затим, да сузбије пороке које би богаташ могао направити принципима живота; и, најзад, да отупи завист сиромаха према богаташу, која је узрок толиких злочина. Али је ипак срећа која долази од богатства свакако већа него срећа која долази од сиромаштва. Богатство је, неоспорно, половина људске среће на земљи. Највећи степен среће то је независност, а богатство је ипак човеку пут да дође до своје слободе. Човек богат, то је човек независан бар од људи. А ово је, несумњиво, највише благо на земљи. Истина, друга половина среће на земљи далеко је од тога да се може купити златом. Алкибијад је био срећан што је био најлепши Атињанин, и врло учен ђак Сократов, и врло храбар, али је био и богат. Сократ је био срећан иако је био убог; а био је срећан што га је делфиско пророчиште у храму Аполона прогласило најумнијим Грком, и, затим, што је био храбар војник и племенит човек. Алкибијад је, дакле, био потпунији у свом богатству него Сократ, али није био потпунији у својој срећи. Има људи који су срећни и са само једном од горњих срећа, али апсолутне среће, и разумљиве за сваког другог човека, нема без богатства, зато што оно једино значи савршено ослобођење човека од другог човека. Без богатства нема слободе, него само борбе. Истина, и убоги Сократ се сматрао независним, а то најзад и посведочио својом смрћу. — Песник Петрарка каже да је увек мрзео богатство, али не зато што га није желео, него само због брига и муке које су неминовни пратиоци богатства. Овако мисли и Леонардо. Петрарка не каже да су и пратиоци сиромаштва још црње бриге и муке. За здраве и храбре и умне, богатство није потребно у тој мери; али цео свет није ни здрав, ни храбар, ни уман. Чак и здравље и памет купују се или одржавају новцем, нарочито у нашем времену. Божанска Сапфа пева: „У мојој кући ни меда, ни муве на меду.” Среће су многобројне, и ретко има човека који нема у животу бар једну велику срећу, чак и онда кад мисли да је потпуно несрећан. Истина, има срећа људских за које једни људи знају а други не знају. Тако за бескућнике не постоји срећа љубави за породицу и за децу, а за човека прикованог за огњиште не постоји апсолутна слобода и фантастични живот бескућни. Херој не зна за власт злата богатог краља Лидије, али ни богати Крез није знао за херојство Ајанта, или песничку славу Пиндарову. — Чак и човек који не даје животу ништа, тражио од живота све. И за чудо, ниједан човек не уме да одмери срећу коју има, него само срећу коју нема. Најсрећнији је човек онај који уме да се удуби онолико у своју срећу, као што се други удубе у своју несрећу. И да не преспава целу ноћ мислећи на своју срећу, као што би урадио да му се догодила несрећа; и да онако исто због среће држи у рукама главу, и да узверено гледа у предмете око себе, и расејано чује све што се око њега говори, као што се избезуми човек коме су потонуле галије. И, најзад, да ту срећу сам улепшава својим мислима, и проширује својом екстазом. — Мислим чак да треба и многе своје среће намерно измишљати. Уображавати их; сликати их на песку или по зидовима; певати им, и разговарати о њима с камењем по путу. Велика је погрешка човекова, чак и беда, у том што мисли да је несрећа дубља него срећа, и што не уме да се евентуалном срећом храбри, колико се евентуалном несрећом обесхрабрује. Страх, то је животињски осећај у човека; потпун се човек не плаши ничега осим срамоте и кукавиштва. Никад нисам разумео губитке које доноси само време. Кад сам изгубио младост, већ је било дошло песничко име, и ја сам мирно прешао из једне среће у другу. Има пуно срећа расејаних улицом куда сте и данас прошли. Ни једна туђа срећа није без и помало среће и за нас друге. Има убогих људи који су срећни само зато што могу да живе у граду богатих, гледајући с уживањем блиставе фасаде њихових кућа, богате вртове пуне боје и мириса, њихова сјајна кола и лепе и бесне коње, осветљене велике тргове и музику. Туђа раскош, то је блаженству и за очи убогих. Уживати у лепим улицама и богатству које њима тече, изазива више радост него завист, ма шта се о том мислило. С великом радошћу се живи у раскошном граду, не због својих палата него и због туђих. Има небројено више света који би се задовољио и мршавим ручком и беднијим станом, само да живи у Паризу, него што би био блажен да живи беговски у каквом анадолском месту. Зато је једна велика мудрост: од туђих срећа правити и срећу за себе. То је једини начин да наша лична срећа остане потпунија и виша. — Исто је то и у стварима људских невоља: ко подели туђу невољу, тад и његова морална срећа повишује све своје бедеме у ненадмашне тврђаве. А несрећан човек, видећи како други деле његову беду, има задовољење које постане скоро читава срећа. Два сина Диагорина су били победиоци на Олимпијским играма, и гомила је пронела њиховог оца кроз светину која му је довикивала: „Умри Диагора, јер ваљда не можеш постати и Бог, а само ти још то остаје!” Диагора је умро од радости. — Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је отаџбина збир свих других љубави и осећања. Микел Анђелу је било шездесет и две године кад је у Сикстинској Капели почео младићском снагом да слика Страшни Суд, величанствено дело Ренесансе. Али је тај уметник толико био ожалошћен догађајима у животу своје отаџбине, да је месецима остајао не видевши никог, и носећи на устима стихове које је био урезао под својом статуом Ноћи: да је слатко спавати, а још слађе бити од камена, док светом владају зло и срамота. Одиста, овакве среће и несреће, које нису личне постоје у небројено много примера. Неке су мудре, а неке и луде. Једна мајка, стара римска матрона, угледавши сина да јој се враћа здрав и читав из страшне битке на Кани, пала је мртва од радости. Али папа Леон -{X}-, сазнавши да су страначке императорске трупе заузеле њему противнички Милано, пао је мртав од среће. — Човек је, извесно, по инстинкту егоиста; и можда није пријатељ другога човека него само по историјској навици. Али ипак без везивања своје судбине за туђе среће и несреће, он је непотпун и ситан. Замислите два огромна духа као што су били Макијавели и Микел Анђело док се бораху истог дана на шанчевима, бранећи оружјем своју Фиренцу против папе и императора. Чак и у ведрој старој Грчкој било је песимиста који у опште нису веровали у срећу. Теогнис, мудрац из Мегаре, каже: да је од свих добара, највећа срећа за човека не родити се, и никад не видети сунце; али ако је човек већ рођен, да треба што пре проћи кроз врата Плутонова и починути дубоко сахрањен под земљом. Истина, ова песимистичка доктрина није никад узела маха у ведрој грчкој идеји о животу. Међутим и Софокле, у хору једне своје трагедије, каже да је боље умрети него живети, вероватно под утицајем Теогниса који је живео не више него столеће раније. Али је можда у човековом духу и онда, као и данас, пролазио по неки црн облак који је затварао видик среће. Осећање несреће је безусловно ствар органска и ствар културе човекове. Врло здрави реагирају физички, а слаби су увек готови на тугу. Несреће се дубље осећају и у земљама ниског и суморног неба, него у другим земљама где је небо високо, и где по свима стварима лежи сунчево злато. Некултуран човек налази своје среће онде где их други не налазе. Тамерлан је био подигао код Дамаска пирамиду од шездесет хиљада људских глава, и био извесно за себе срећан, а за друге славан. Слава, то је једина човекова срећа која није спокојна, и која је најскупље плаћена. У својој десетој сатири, Јувенал приповеда умереност, која је била и римска мудрост. Описује Ксеркса после његовог пораза код Саламине, самог на једном броду, и окруженог само лешевима који пливају по води. И описује Александра којем је свемир био тесан, али који се морао задовољити најзад једним уским саркофагом. И тирана Марија, којег су претеране жеље отерале у изгнанство и тамницу, и у баруштине Минтурне, и да најзад просјачи парче хлеба у Картаги. Ни Ханибалу није била довољна Африка од Атланског океана до Нила, јер је сматрао да његова слава није довољна ако у Риму не забоде своју заставу усред Субуре. А завршио је бедно живеши од милосрђа једног тирана у Витинији. Затим, каже Јувенал, због своје високе речитости су погинули Демостен и Цицерон. Први је попио отров, а другом су одсекли руку и главу. Јувенал додаје да никад крв обичног трибуна и малог човека није попрскала говорницу на римском форуму него само крв славних великана. Одиста, велики људи били су срећа за човечанство, али су били стварно највећи несрећници. Највећи део историјских имена првога степена, свшавали су како свршавају само злочинци, и скоро није било великога човека који није био и велики несрећник. [[Категорија:Благо цара Радована]] q4j9l8b0r5n4c7tx5h203nh1g7ykcw0 145962 145961 2026-09-12T17:46:55Z Coaorao 19106 Уређено 145962 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|-{12.}-]] | 13. | [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|-{14.}-]] }} <center><font size="+1"> '''13.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Ниједна једнобожачка религија није сматрала да је срећа у богатству. То је зато да блесак злата не би заслепио човечји ум; и зато да би умањила урођену грамзивост човекову за лењствовањем; и, затим, да сузбије пороке које би богаташ могао направити принципима живота; и, најзад, да отупи завист сиромаха према богаташу, која је узрок толиких злочина. Али је ипак срећа која долази од богатства свакако већа него срећа која долази од сиромаштва. Богатство је, неоспорно, половина људске среће на земљи. Највећи степен среће то је независност, а богатство је ипак човеку пут да дође до своје слободе. Човек богат, то је човек независан бар од људи. А ово је, несумњиво, највише благо на земљи. Истина, друга половина среће на земљи далеко је од тога да се може купити златом. Алкибијад је био срећан што је био најлепши Атињанин, и врло учен ђак Сократов, и врло храбар, али је био и богат. Сократ је био срећан иако је био убог; а био је срећан што га је делфиско пророчиште у храму Аполона прогласило најумнијим Грком, и, затим, што је био храбар војник и племенит човек. Алкибијад је, дакле, био потпунији у свом богатству него Сократ, али није био потпунији у својој срећи. Има људи који су срећни и са само једном од горњих срећа, али апсолутне среће, и разумљиве за сваког другог човека, нема без богатства, зато што оно једино значи савршено ослобођење човека од другог човека. Без богатства нема слободе, него само борбе. Истина, и убоги Сократ се сматрао независним, а то најзад и посведочио својом смрћу. — Песник Петрарка каже да је увек мрзео богатство, али не зато што га није желео, него само због брига и муке које су неминовни пратиоци богатства. Овако мисли и Леонардо. Петрарка не каже да су и пратиоци сиромаштва још црње бриге и муке. За здраве и храбре и умне, богатство није потребно у тој мери; али цео свет није ни здрав, ни храбар, ни уман. Чак и здравље и памет купују се или одржавају новцем, нарочито у нашем времену. Божанска Сапфа пева: „У мојој кући ни меда, ни муве на меду.”<br /> {{gap}}Среће су многобројне, и ретко има човека који нема у животу бар једну велику срећу, чак и онда кад мисли да је потпуно несрећан. Истина, има срећа људских за које једни људи знају а други не знају. Тако за бескућнике не постоји срећа љубави за породицу и за децу, а за човека прикованог за огњиште не постоји апсолутна слобода и фантастични живот бескућни. Херој не зна за власт злата богатог краља Лидије, али ни богати Крез није знао за херојство Ајанта, или песничку славу Пиндарову. — Чак и човек који не даје животу ништа, тражио од живота све. И за чудо, ниједан човек не уме да одмери срећу коју има, него само срећу коју нема. Најсрећнији је човек онај који уме да се удуби онолико у своју срећу, као што се други удубе у своју несрећу. И да не преспава целу ноћ мислећи на своју срећу, као што би урадио да му се догодила несрећа; и да онако исто због среће држи у рукама главу, и да узверено гледа у предмете око себе, и расејано чује све што се око њега говори, као што се избезуми човек коме су потонуле галије. И, најзад, да ту срећу сам улепшава својим мислима, и проширује својом екстазом. — Мислим чак да треба и многе своје среће намерно измишљати. Уображавати их; сликати их на песку или по зидовима; певати им, и разговарати о њима с камењем по путу. Велика је погрешка човекова, чак и беда, у том што мисли да је несрећа дубља него срећа, и што не уме да се евентуалном срећом храбри, колико се евентуалном несрећом обесхрабрује. Страх, то је животињски осећај у човека; потпун се човек не плаши ничега осим срамоте и кукавиштва. Никад нисам разумео губитке које доноси само време. Кад сам изгубио младост, већ је било дошло песничко име, и ја сам мирно прешао из једне среће у другу.<br /> {{gap}}Има пуно срећа расејаних улицом куда сте и данас прошли. Ни једна туђа срећа није без и помало среће и за нас друге. Има убогих људи који су срећни само зато што могу да живе у граду богатих, гледајући с уживањем блиставе фасаде њихових кућа, богате вртове пуне боје и мириса, њихова сјајна кола и лепе и бесне коње, осветљене велике тргове и музику. Туђа раскош, то је блаженству и за очи убогих. Уживати у лепим улицама и богатству које њима тече, изазива више радост него завист, ма шта се о том мислило. С великом радошћу се живи у раскошном граду, не због својих палата него и због туђих. Има небројено више света који би се задовољио и мршавим ручком и беднијим станом, само да живи у Паризу, него што би био блажен да живи беговски у каквом анадолском месту. Зато је једна велика мудрост: од туђих срећа правити и срећу за себе. То је једини начин да наша лична срећа остане потпунија и виша. — Исто је то и у стварима људских невоља: ко подели туђу невољу, тад и његова морална срећа повишује све своје бедеме у ненадмашне тврђаве. А несрећан човек, видећи како други деле његову беду, има задовољење које постане скоро читава срећа. Два сина Диагорина су били победиоци на Олимпијским играма, и гомила је пронела њиховог оца кроз светину која му је довикивала: „Умри Диагора, јер ваљда не можеш постати и Бог, а само ти још то остаје!” Диагора је умро од радости. — Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је отаџбина збир свих других љубави и осећања. Микел Анђелу је било шездесет и две године кад је у Сикстинској Капели почео младићском снагом да слика Страшни Суд, величанствено дело Ренесансе. Али је тај уметник толико био ожалошћен догађајима у животу своје отаџбине, да је месецима остајао не видевши никог, и носећи на устима стихове које је био урезао под својом статуом Ноћи: да је слатко спавати, а још слађе бити од камена, док светом владају зло и срамота. Одиста, овакве среће и несреће, које нису личне постоје у небројено много примера. Неке су мудре, а неке и луде. Једна мајка, стара римска матрона, угледавши сина да јој се враћа здрав и читав из страшне битке на Кани, пала је мртва од радости. Али папа Леон -{X}-, сазнавши да су страначке императорске трупе заузеле њему противнички Милано, пао је мртав од среће. — Човек је, извесно, по инстинкту егоиста; и можда није пријатељ другога човека него само по историјској навици. Али ипак без везивања своје судбине за туђе среће и несреће, он је непотпун и ситан. Замислите два огромна духа као што су били Макијавели и Микел Анђело док се бораху истог дана на шанчевима, бранећи оружјем своју Фиренцу против папе и императора.<br /> {{gap}}Чак и у ведрој старој Грчкој било је песимиста који у опште нису веровали у срећу. Теогнис, мудрац из Мегаре, каже: да је од свих добара, највећа срећа за човека не родити се, и никад не видети сунце; али ако је човек већ рођен, да треба што пре проћи кроз врата Плутонова и починути дубоко сахрањен под земљом. Истина, ова песимистичка доктрина није никад узела маха у ведрој грчкој идеји о животу. Међутим и Софокле, у хору једне своје трагедије, каже да је боље умрети него живети, вероватно под утицајем Теогниса који је живео не више него столеће раније. Али је можда у човековом духу и онда, као и данас, пролазио по неки црн облак који је затварао видик среће. Осећање несреће је безусловно ствар органска и ствар културе човекове. Врло здрави реагирају физички, а слаби су увек готови на тугу. Несреће се дубље осећају и у земљама ниског и суморног неба, него у другим земљама где је небо високо, и где по свима стварима лежи сунчево злато. Некултуран човек налази своје среће онде где их други не налазе. Тамерлан је био подигао код Дамаска пирамиду од шездесет хиљада људских глава, и био извесно за себе срећан, а за друге славан.<br /> {{gap}}Слава, то је једина човекова срећа која није спокојна, и која је најскупље плаћена. У својој десетој сатири, Јувенал приповеда умереност, која је била и римска мудрост. Описује Ксеркса после његовог пораза код Саламине, самог на једном броду, и окруженог само лешевима који пливају по води. И описује Александра којем је свемир био тесан, али који се морао задовољити најзад једним уским саркофагом. И тирана Марија, којег су претеране жеље отерале у изгнанство и тамницу, и у баруштине Минтурне, и да најзад просјачи парче хлеба у Картаги. Ни Ханибалу није била довољна Африка од Атланског океана до Нила, јер је сматрао да његова слава није довољна ако у Риму не забоде своју заставу усред Субуре. А завршио је бедно живеши од милосрђа једног тирана у Витинији. Затим, каже Јувенал, због своје високе речитости су погинули Демостен и Цицерон. Први је попио отров, а другом су одсекли руку и главу. Јувенал додаје да никад крв обичног трибуна и малог човека није попрскала говорницу на римском форуму него само крв славних великана. Одиста, велики људи били су срећа за човечанство, али су били стварно највећи несрећници. Највећи део историјских имена првога степена, свшавали су како свршавају само злочинци, и скоро није било великога човека који није био и велики несрећник. [[Категорија:Благо цара Радована]] a4yelnars6pj7k9dnqy4bgg6cut0qgo 145964 145962 2026-09-12T17:48:31Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 13)]] на [[Благо Цара Радована/О срећи/13.]]: Правилан назив 145962 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|-{12.}-]] | 13. | [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|-{14.}-]] }} <center><font size="+1"> '''13.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Ниједна једнобожачка религија није сматрала да је срећа у богатству. То је зато да блесак злата не би заслепио човечји ум; и зато да би умањила урођену грамзивост човекову за лењствовањем; и, затим, да сузбије пороке које би богаташ могао направити принципима живота; и, најзад, да отупи завист сиромаха према богаташу, која је узрок толиких злочина. Али је ипак срећа која долази од богатства свакако већа него срећа која долази од сиромаштва. Богатство је, неоспорно, половина људске среће на земљи. Највећи степен среће то је независност, а богатство је ипак човеку пут да дође до своје слободе. Човек богат, то је човек независан бар од људи. А ово је, несумњиво, највише благо на земљи. Истина, друга половина среће на земљи далеко је од тога да се може купити златом. Алкибијад је био срећан што је био најлепши Атињанин, и врло учен ђак Сократов, и врло храбар, али је био и богат. Сократ је био срећан иако је био убог; а био је срећан што га је делфиско пророчиште у храму Аполона прогласило најумнијим Грком, и, затим, што је био храбар војник и племенит човек. Алкибијад је, дакле, био потпунији у свом богатству него Сократ, али није био потпунији у својој срећи. Има људи који су срећни и са само једном од горњих срећа, али апсолутне среће, и разумљиве за сваког другог човека, нема без богатства, зато што оно једино значи савршено ослобођење човека од другог човека. Без богатства нема слободе, него само борбе. Истина, и убоги Сократ се сматрао независним, а то најзад и посведочио својом смрћу. — Песник Петрарка каже да је увек мрзео богатство, али не зато што га није желео, него само због брига и муке које су неминовни пратиоци богатства. Овако мисли и Леонардо. Петрарка не каже да су и пратиоци сиромаштва још црње бриге и муке. За здраве и храбре и умне, богатство није потребно у тој мери; али цео свет није ни здрав, ни храбар, ни уман. Чак и здравље и памет купују се или одржавају новцем, нарочито у нашем времену. Божанска Сапфа пева: „У мојој кући ни меда, ни муве на меду.”<br /> {{gap}}Среће су многобројне, и ретко има човека који нема у животу бар једну велику срећу, чак и онда кад мисли да је потпуно несрећан. Истина, има срећа људских за које једни људи знају а други не знају. Тако за бескућнике не постоји срећа љубави за породицу и за децу, а за човека прикованог за огњиште не постоји апсолутна слобода и фантастични живот бескућни. Херој не зна за власт злата богатог краља Лидије, али ни богати Крез није знао за херојство Ајанта, или песничку славу Пиндарову. — Чак и човек који не даје животу ништа, тражио од живота све. И за чудо, ниједан човек не уме да одмери срећу коју има, него само срећу коју нема. Најсрећнији је човек онај који уме да се удуби онолико у своју срећу, као што се други удубе у своју несрећу. И да не преспава целу ноћ мислећи на своју срећу, као што би урадио да му се догодила несрећа; и да онако исто због среће држи у рукама главу, и да узверено гледа у предмете око себе, и расејано чује све што се око њега говори, као што се избезуми човек коме су потонуле галије. И, најзад, да ту срећу сам улепшава својим мислима, и проширује својом екстазом. — Мислим чак да треба и многе своје среће намерно измишљати. Уображавати их; сликати их на песку или по зидовима; певати им, и разговарати о њима с камењем по путу. Велика је погрешка човекова, чак и беда, у том што мисли да је несрећа дубља него срећа, и што не уме да се евентуалном срећом храбри, колико се евентуалном несрећом обесхрабрује. Страх, то је животињски осећај у човека; потпун се човек не плаши ничега осим срамоте и кукавиштва. Никад нисам разумео губитке које доноси само време. Кад сам изгубио младост, већ је било дошло песничко име, и ја сам мирно прешао из једне среће у другу.<br /> {{gap}}Има пуно срећа расејаних улицом куда сте и данас прошли. Ни једна туђа срећа није без и помало среће и за нас друге. Има убогих људи који су срећни само зато што могу да живе у граду богатих, гледајући с уживањем блиставе фасаде њихових кућа, богате вртове пуне боје и мириса, њихова сјајна кола и лепе и бесне коње, осветљене велике тргове и музику. Туђа раскош, то је блаженству и за очи убогих. Уживати у лепим улицама и богатству које њима тече, изазива више радост него завист, ма шта се о том мислило. С великом радошћу се живи у раскошном граду, не због својих палата него и због туђих. Има небројено више света који би се задовољио и мршавим ручком и беднијим станом, само да живи у Паризу, него што би био блажен да живи беговски у каквом анадолском месту. Зато је једна велика мудрост: од туђих срећа правити и срећу за себе. То је једини начин да наша лична срећа остане потпунија и виша. — Исто је то и у стварима људских невоља: ко подели туђу невољу, тад и његова морална срећа повишује све своје бедеме у ненадмашне тврђаве. А несрећан човек, видећи како други деле његову беду, има задовољење које постане скоро читава срећа. Два сина Диагорина су били победиоци на Олимпијским играма, и гомила је пронела њиховог оца кроз светину која му је довикивала: „Умри Диагора, јер ваљда не можеш постати и Бог, а само ти још то остаје!” Диагора је умро од радости. — Највиши степен човековог учешћа, то је у стварима отаџбине, јер је отаџбина збир свих других љубави и осећања. Микел Анђелу је било шездесет и две године кад је у Сикстинској Капели почео младићском снагом да слика Страшни Суд, величанствено дело Ренесансе. Али је тај уметник толико био ожалошћен догађајима у животу своје отаџбине, да је месецима остајао не видевши никог, и носећи на устима стихове које је био урезао под својом статуом Ноћи: да је слатко спавати, а још слађе бити од камена, док светом владају зло и срамота. Одиста, овакве среће и несреће, које нису личне постоје у небројено много примера. Неке су мудре, а неке и луде. Једна мајка, стара римска матрона, угледавши сина да јој се враћа здрав и читав из страшне битке на Кани, пала је мртва од радости. Али папа Леон -{X}-, сазнавши да су страначке императорске трупе заузеле њему противнички Милано, пао је мртав од среће. — Човек је, извесно, по инстинкту егоиста; и можда није пријатељ другога човека него само по историјској навици. Али ипак без везивања своје судбине за туђе среће и несреће, он је непотпун и ситан. Замислите два огромна духа као што су били Макијавели и Микел Анђело док се бораху истог дана на шанчевима, бранећи оружјем своју Фиренцу против папе и императора.<br /> {{gap}}Чак и у ведрој старој Грчкој било је песимиста који у опште нису веровали у срећу. Теогнис, мудрац из Мегаре, каже: да је од свих добара, највећа срећа за човека не родити се, и никад не видети сунце; али ако је човек већ рођен, да треба што пре проћи кроз врата Плутонова и починути дубоко сахрањен под земљом. Истина, ова песимистичка доктрина није никад узела маха у ведрој грчкој идеји о животу. Међутим и Софокле, у хору једне своје трагедије, каже да је боље умрети него живети, вероватно под утицајем Теогниса који је живео не више него столеће раније. Али је можда у човековом духу и онда, као и данас, пролазио по неки црн облак који је затварао видик среће. Осећање несреће је безусловно ствар органска и ствар културе човекове. Врло здрави реагирају физички, а слаби су увек готови на тугу. Несреће се дубље осећају и у земљама ниског и суморног неба, него у другим земљама где је небо високо, и где по свима стварима лежи сунчево злато. Некултуран човек налази своје среће онде где их други не налазе. Тамерлан је био подигао код Дамаска пирамиду од шездесет хиљада људских глава, и био извесно за себе срећан, а за друге славан.<br /> {{gap}}Слава, то је једина човекова срећа која није спокојна, и која је најскупље плаћена. У својој десетој сатири, Јувенал приповеда умереност, која је била и римска мудрост. Описује Ксеркса после његовог пораза код Саламине, самог на једном броду, и окруженог само лешевима који пливају по води. И описује Александра којем је свемир био тесан, али који се морао задовољити најзад једним уским саркофагом. И тирана Марија, којег су претеране жеље отерале у изгнанство и тамницу, и у баруштине Минтурне, и да најзад просјачи парче хлеба у Картаги. Ни Ханибалу није била довољна Африка од Атланског океана до Нила, јер је сматрао да његова слава није довољна ако у Риму не забоде своју заставу усред Субуре. А завршио је бедно живеши од милосрђа једног тирана у Витинији. Затим, каже Јувенал, због своје високе речитости су погинули Демостен и Цицерон. Први је попио отров, а другом су одсекли руку и главу. Јувенал додаје да никад крв обичног трибуна и малог човека није попрскала говорницу на римском форуму него само крв славних великана. Одиста, велики људи били су срећа за човечанство, али су били стварно највећи несрећници. Највећи део историјских имена првога степена, свшавали су како свршавају само злочинци, и скоро није било великога човека који није био и велики несрећник. [[Категорија:Благо цара Радована]] a4yelnars6pj7k9dnqy4bgg6cut0qgo 0 8390 146032 145859 2026-09-13T10:43:07Z Coaorao 19106 /* */ 146032 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О жени''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|О љубави]] | 1. | [[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]] }} <center><font size="+1"> '''1.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}За човека су божанства једна веза између њега и космоса, а за жену су божанства само једна веза између ње и човека. Жена никад није друкче сматрала своју религију, као што ни религије нису биле милосрдне за жену. Чак су многе религије потпуно презирале жену: будизам, хришћанство и муслиманство. Жена кад верује у религији, она верује, као примитиван човек, са свима ознакама сујевере. За њу је Бог једно страшило, обучено у бело; и кад се моли, она врача. Жена не разуме хришћанство, нити је икад постала хришћанком по уверењу и по разумевању догме, ни по инспирацији за љубав према ближњем и бедном. Жена је опак епикурејац, који презире сиротињу, и има инстинктивно гађење за сиромаха. По целом свом смислу за живот, жена је свагда безверна колико и неверна. Она више верује у магије него у молитве. Она не разуме да је Бог једна идеја о добром и о светом, једно душевно осведочење, и да је Бог творац и регулатор живота, без којег се не даје разумети ни свет ни живот. Она се Бога само боји, и сва њена ридања су изрази празноверја. Жена не зна шта је то практиковање вере ван култа и молитве, шта је конкретна вера мимо вербалну веру: милосрђе и доброчинство. Поред толиких примера женског милосрђа, она је ипак себична и недарежљива. Колико жена прођу улицом поред просјака не пруживши им милостињу, само зато што их мрзи да скину рукавицу и да отворе новчаник. И кад учине какво милосрђе, то је опет њихова враџбина и рачунаље на неку замишљену награду или успех. Најчешће милостињу дају на улици младе жене журећи на љубавни састанак. —Побожна жена је неизмерно скрушенија него човек, јер верује да је прогони једно око од којег се не даје ништа сакрити. Али се мање боји и Бога него злих језика. Жене почињу бивати дубоко милосрдне тек кад су и саме дубоко несрећне; у срећи су бездушне и пустоглаве, сасвим обратно од човека који је добар само кад је срећан.<br /> {{gap}}Једна је велика несрећа што жена не зна шта је живот. Шта је одиста живот према женској идеји? Жена је добра само кад воли; али кад воли, она је виша од човека. Свакако, жена никад није наивна, а људи чак и жену фриволну зову наивном. Код жене је урођено да вара на мало и на велико, свесно и несвесно, намерно и ненамерно, а врло често и без икакве зле намере, и чак сасвим често из најбоље намере: у највише случајева, само да би се већма допала. Али једна жена само онолико вреди колико воли, а она вара и кад највећма воли. Има жена које никад не кажу лаж, али никад не кажу целу истину. — Млада жена има све искуство старије жене, и сву радозналост и лежерност девојчице. У младој жени од двадесет и пет година почиње највећа страст за уживањем, која се затим не смирује до њене пуне пропасти. Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума. Али лукавство женино није увек злоћа. Знам лукавих жена које су биле добре, а знам искрених које су биле неваљале. Лукавство је доказ слабости и страха, већма него злоће и злонамере.<br /> {{gap}}Жена воли човека док јој верује. И онда кад га не воли, она тражи да јој ипак верује. Не воли се бранити ни кад је крива; и хоће да има илузију да је држите за добру и кад то није. Кад је не држите за добру, она верује да је више не држите ни за лепу. А њој није довољно ни да изгледа лепа, него хоће да буде једина лепа. Кад жена треба да се почне бранити, она се не брани, него престане да воли и почиње да мрзи. Зато не објашњавај се, него или узми или остави. — Дубоко је увређена кад је праве кривом, а није крива; а још је више увређена ако јој кажу да је крива када то одиста јесте. Жена нема осећања одговорности као ни дете; и она се брани сузама, а не разуверавањем. Али и кад моли за опроштење, то не значи да признаје кривицу, него избегава грубе сцене. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 4zxasnx0sexqum4pg8h1hza5v187yys 0 10268 145941 138681 2026-09-12T12:17:26Z Coaorao 19106 145941 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)]] | следећа=[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)]] | наслов=[[Благо цара Радована|БЛАГО ЦАРА РАДОВАНА]] | одељак=О срећи (Глава 15) | аутор=Јован Дучић | белешке=}} Зло и несрећа не долазе од Бога, него од човека. Све беде међу људима то су несреће које учини човек самом себи, или ураде људи један другоме. У природи нема срећа и несрећа, него има само смрт и живот. Човек је највећа штеточина на земљи. Све велике ствари изграђују само велики људи, а људске гомиле само руше; мали људи све сравњују са земљом. Колики је човек рушилац по инстинкту, то су свагда показивали ратови. Шта је све урадио у Риму Аларик само за три дана боравка, и Генсерик за четрнаест дана, бар ако је веровати хришћанским писцима. Али шта су тек порадили хришћани, војници војводе Бурбонског, за време папе Григорија VII, у том истом хришћанском Риму; а шта уопште по осталим градовима направише хришћани у борби против паганства. Нема ни једне религије која није безбожно рушила, као што нема ни једног човека који у свом животу нема неколико ситних злочина. Велики људи су нетрпељиви међу собом, јер су суревњиви, али мали људи су неисцрпни у својим злоћама према бољим од себе. Мали људи се увек шегаче са великим људима, а велики људи се често шегаче са крупним стварима. Један од твораца ренесансе, просвећени папа Леон X, платио је стотину златних цекина за један епиграм да напакости неком човеку којег је мрзео; а на Капитолу је овенчао једног шкрабала да се подсмехне ловорима какве је некад примио и Петрарка. Кад се узме колико на свету има лудака, затим глупака, затим подлаца, и најзад безличних и безбојних људи, човек изгуби љубав за животом у таквом отрованом ваздуху. Толики број наказних учини да нам овај свет одиста изгледа најгори од свих светова; а додајте одмах и да свему томе не може бити никад конца ни краја. Оглашена је природом борба између контраста на свету: борба злих против добрих, безумних против паметних, дивљих против питомих. Хришћанство је имало чудну идеју да измири две противуречености: како истовремено постоји и Бог који је свемоћан, и зло које сатире људе. Да би оправдало Бога, тврдило је да зло постоји на свету само зато да би се могли ставити на искушење и добри и зли људи, како би затим награда постојала за једне, а казна за друге. Ово је можда једино тумачење хришћанско које није успело да унесе нимало светлости у један свој крупни проблем. Човек има више храбростри према другом, него према себи. Да није тога, не би било зла на свету. Савршенство човека састојало би се у томе да буде већма строг према себи, неголи чак и праведан према другом. Ја знам пуно људи који су били врло праведни према другом, али нису били строги према себи, и зато су били увек лабави у стварима добра. Они су били више дилетанти, него артисти добра. Њихова праведност је увек пропадала, ако није била у питању туђа личност него његова сопствена, јер праведност према себи зависи од строгости према себи, као што праведност према другом зависи само од наше доброте. Праведност је једно краљевско осећање, и човек показује праведност често више ласкајући себи, него волећи другог. Најбољи људи су они који су према себи најстрожи, и који опросте другом и оно што никад не би опростили самом себи. Сви људи имају исте мане, али немају исте врлине; у томе је и сва разлика између великих и малих људи. Људе треба судити по њиховим врлинама, а не по њиховим манама; међутим, по врлинама нас оцењују само наши пријатељи, а наши непријатељи нас оцењују само по нашим манама. Стварно, сваки човек је био готов да буде разбојник по својим инстинктима, али сваки човек није био по инстинктима готов да буде добар: зато што за доброту треба више мудрости него инстинкта, и што у природи не постоји злоћа и доброта него само борба за живот између јачих и слабијих. Све се плаћа, кажу људи. Тако говоре и они којима се никад ништа није платило. Али се ипак све плаћа; а кад не би било ове истине, онда бисмо умрли од страха на овој земљи. Идеја о награди за добре и о казни за рђаве, није уопште постојала у првим вековима грчкога политеизма, него је тек доцније секта орфиста унела идеју о божанству које и пресуђује људе према њиховим делима. Чак ни јеврејска синагога није с почетка била изградила ту идеју одговорности него тек нешто мало пре појаве хришћанства; али хришћанству извесно припада признање да је ту идеју о награди и казни подигло до правог и основног смисла о дужности на земљи. Од свега што је човек посејао, ништа није рађало брже него мржња. Народ се брже фанатизује него васпита. Користољубље је увек недељиво од мржње; из користољубља се људи одричу отаџбине, породице и вере. Швајцарске трупе бориле су се једне у служби француског краља Луја XII, а друге у служби града Милана, и оне су се међусобно подавиле у једној страшној битки, само за туђ новац. Фанатизам је остатак варварства, а са културом требало би да човек иде само за хладним осведочењем; међутим, на жалост, изгледа баш напротив, да је фанатизам једно слепило нашег инстинкта, које неће моћи ништа искоренити. Што је најжалосније, људи се фанатизују у мржњи, али се не фанатизују у љубави. Једини лек противу овог инстинкта била је вера хришћанска, која је прва фанатизовала људе у љубави. Свака мржња је сугестија самог себе, и зато човек мудрац може себе фанатизовати у љубави, противно и својим инстинктима, који су иначе увек склони само на мржњу. Фанатизовати се у добру, то значи постати човек истински побожан. [[Категорија:Благо цара Радована]] f1fin0qw6cdlfg0q4qqlna0o0d2m2co 145973 145941 2026-09-13T08:25:08Z Coaorao 19106 /* */ 145973 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)]] | следећа=[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)]] | наслов=[[Благо цара Радована|БЛАГО ЦАРА РАДОВАНА]] | одељак=О срећи (Глава 15) | аутор=Јован Дучић | белешке=}} Смрт је у свету неизмерно више раширена него живот, и смрт изгледа скоро нормално стање егзистенције. Живот постоји на површини земље; само мале оазе живота стоје, очајно се отимајући да не угину. А свугде је другде смрт и ћутање. Бифон, по Епикуру, каже да нисмо свесни смрти кад она дође. То је тачно, али смо свесни пре него дође да ће одиста доћи, и свесни смо да нас после тога више неће бити. А то је оно што је ужасно. Јер једно је смрт за ствари у природи, а друго за људску душу. — Херојство пред смрћу је парадокс, који се не даје ничим објаснити; јер није логично хтети славно умрети, него хтети живети у слави. Мржња и љубав су у једном погледу недељиве: човек никад не мрзи другога него из љубави према себи, а често се догађа и обратно. Свако би чак можда мирно умро кад би знао да после нас неће више ни за друге постојати сунце, жена, музика, пријатељство и вино. Нарочито неправда, коју човек осећа на свом проласку кроз живот, ходећи затворених очију за све главне проблеме око себе, одводи људе у атеизам. Најзад такав насилни човеков одлазак у смрт, која је од свега најодвратнија људском уму и срцу, то је оно што отвара између божанства и људства онај јаз, који ће бити све дубљи, у колико човек буде духовнији и душевнији. Сталним порастом културе, човек ће у својим очима постајати све већи, а ову ће божанску неправду ипак разумевати све мање. Човек културом постаје све виши творац, и тиме се све већма приближује творцу света; зато ће идеја о смрти бити увек највећа противница идеје о Богу. Човек никад није разумео Бога који казни и добре колико и рђаве; и који често не казни ни рђаве него само најбоље; и који сатире најкорисније, место најштетније; и највеће као и најмање; и Бога осветника, каквог се ум људски ужасавао откад мисли на њега. Никаква мудрост није била у стању да растури те мрачне човекове сумње. Човек се покоравао божанству које никада није до краја разумео. Човек има неумитни нагон за живот пред којим све друго ишчезава, и никаква мудрост није у стању да премаши снагу тога инстинкта. Мудрост, то је, уосталом, врлина несрећника и стараца. Марко Аурелије каже ове горке речи: „Наскоро ћеш све заборавити, и наскоро ће те сви заборавити.“ Али шта се постиже овом мудрошћу, која, у колико је дубља, у толико је за човека већма пораз и унижење? Овај латински мудрац нас теши говорећи нам затим како је време прождрло много мудрих Хрисипа, Сократа и Епиктета, и да зато свако треба да има на уму да ће време и њега прождрети тако исто. Али ништа не додаје нашем спокојству овакво тумачење живота! Нагон за живот остаје ипак највеће човеково добро, и он ће увек ратовати против превласти тог ужасног сазнања о свом ништавилу. Кажу да је Демокрит имао на уснама вечити осмех, а да је Хераклит био плачеван; али ко би знао рећи да није тај осмех био тужнији од те плачевности. Зар није тај исти Демокрит говорио: „Свет је само промена, а живот је само једно мишљење“; а Хераклит је тврдио да све протиче, и да сви дани сличе један другом. На такав песимизам о животу, могао се одиста један од ових мудраца заплакати, а други подсмехнути, јер би то опет изашло на једно исто. Инстинкат за живот, то је само инстинкат за срећу, и едно од другог су нераздвојни. Египћани су избегавали реч смрт, која је најружнија човекова реч; и смрт су називали увек друкчијим именима: велика промена, господар живота, улазак у одмор, пробуђење у светлости. Одиста, ни све религије нису стварно друго него човекова борба против идеје о смрти. Међутим, за Платона је смрт већа него живот, пошто каже на једном месту да живот треба да буде само размишљање о смрти. Песник је човек вечите младости. Има бедних људи за које нема ништа ни ново ни чудно. Из малена су били старкеље, а у старости су дечурлија. Кад би песнику изгледало све старо и свршено, он не би стварао. Треба веровати да није ништа створено, или тек да је свет јуче зачет, па хтети и сам стварати. Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић. Као новорођено дете, и ново дело је продукт само човека младог и моћног. Скептици нису ни срећни, ни несрећни; то су људи ван живота и против живота. Велика несрећа човекова јесте што живот почиње младошћу, а свршава старошћу; јер би живот био неизмерно савршенији да, напротив, почиње старошћу, а свршава младошћу. Човек овако стоји осуђен да присуствује свом поступном умирању, и за дуги низ година мисли на смрт с ужасом, и најзад плати свирепо онај просечно врло мали број година праве младости. Не знамо да смо млади кад смо млади. Уче нас у младости да будемо скромни и мудри; да рано лежемо и рано устајемо; да не гледамо туђе жене, и не пожелимо туђе добро; да опраштамо непријатељу, и да све чинимо за пријатеља. Али нас нико не учи да смо млади кад смо млади, и да је младост једна величина и слава. Загорчавамо младост страхом од старијих, непрестаним радом за каријеру, мучним животом у војној служби, што упропасти најлепше године те младалачке величине и младалачке славе. Ми сазнамо шта је младост тек онда кад нас је напустила. — Човек сваку ствар мери према себи, према својим срећама и несрећама, чак и цео живот около себе; и зато изгледа да свет одиста има погрешке које збуњују и огорчују против Бога. Шпански краљ Алфонсо X, који је назван Мудрим, говорио је да је Бог погрешио што, стварајући свет, није имао њега поред себе, јер би му био много користио. [[Категорија:Благо цара Радована]] praytmns5ut386h1qolbsqm32mag2mv 145974 145973 2026-09-13T08:37:31Z Coaorao 19106 /* */ 145974 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)]] | следећа=[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)]] | наслов=[[Благо цара Радована|БЛАГО ЦАРА РАДОВАНА]] | одељак=О срећи (Глава 15) | аутор=Јован Дучић | белешке=}} {{gap}}Смрт је у свету неизмерно више раширена него живот, и смрт изгледа скоро нормално стање егзистенције. Живот постоји на површини земље; само мале оазе живота стоје, очајно се отимајући да не угину. А свугде је другде смрт и ћутање. Бифон, по Епикуру, каже да нисмо свесни смрти кад она дође. То је тачно, али смо свесни пре него дође да ће одиста доћи, и свесни смо да нас после тога више неће бити. А то је оно што је ужасно. Јер једно је смрт за ствари у природи, а друго за људску душу. — Херојство пред смрћу је парадокс, који се не даје ничим објаснити; јер није логично хтети славно умрети, него хтети живети у слави. Мржња и љубав су у једном погледу недељиве: човек никад не мрзи другога него из љубави према себи, а често се догађа и обратно. Свако би чак можда мирно умро кад би знао да после нас неће више ни за друге постојати сунце, жена, музика, пријатељство и вино. Нарочито неправда, коју човек осећа на свом проласку кроз живот, ходећи затворених очију за све главне проблеме око себе, одводи људе у атеизам. Најзад такав насилни човеков одлазак у смрт, која је од свега најодвратнија људском уму и срцу, то је оно што отвара између божанства и људства онај јаз, који ће бити све дубљи, у колико човек буде духовнији и душевнији. Сталним порастом културе, човек ће у својим очима постајати све већи, а ову ће божанску неправду ипак разумевати све мање. Човек културом постаје све виши творац, и тиме се све већма приближује творцу света; зато ће идеја о смрти бити увек највећа противница идеје о Богу. Човек никад није разумео Бога који казни и добре колико и рђаве; и који често не казни ни рђаве него само најбоље; и који сатире најкорисније, место најштетније; и највеће као и најмање; и Бога осветника, каквог се ум људски ужасавао откад мисли на њега. Никаква мудрост није била у стању да растури те мрачне човекове сумње. Човек се покоравао божанству које никада није до краја разумео. Човек има неумитни нагон за живот пред којим све друго ишчезава, и никаква мудрост није у стању да премаши снагу тога инстинкта.<br /> {{gap}},,Мудрост, то је, уосталом, врлина несрећника и стараца. Марко Аурелије каже ове горке речи: „Наскоро ћеш све заборавити, и наскоро ће те сви заборавити.“ Али шта се постиже овом мудрошћу, која, у колико је дубља, у толико је за човека већма пораз и унижење? Овај латински мудрац нас теши говорећи нам затим како је време прождрло много мудрих Хрисипа, Сократа и Епиктета, и да зато свако треба да има на уму да ће време и њега прождрети тако исто. Али ништа не додаје нашем спокојству овакво тумачење живота! Нагон за живот остаје ипак највеће човеково добро, и он ће увек ратовати против превласти тог ужасног сазнања о свом ништавилу. Кажу да је Демокрит имао на уснама вечити осмех, а да је Хераклит био плачеван; али ко би знао рећи да није тај осмех био тужнији од те плачевности. Зар није тај исти Демокрит говорио: „Свет је само промена, а живот је само једно мишљење“; а Хераклит је тврдио да све протиче, и да сви дани сличе један другом. На такав песимизам о животу, могао се одиста један од ових мудраца заплакати, а други подсмехнути, јер би то опет изашло на једно исто. Инстинкат за живот, то је само инстинкат за срећу, и едно од другог су нераздвојни. Египћани су избегавали реч смрт, која је најружнија човекова реч; и смрт су називали увек друкчијим именима: велика промена, господар живота, улазак у одмор, пробуђење у светлости. Одиста, ни све религије нису стварно друго него човекова борба против идеје о смрти. Међутим, за Платона је смрт већа него живот, пошто каже на једном месту да живот треба да буде само размишљање о смрти. Песник је човек вечите младости. Има бедних људи за које нема ништа ни ново ни чудно. Из малена су били старкеље, а у старости су дечурлија. Кад би песнику изгледало све старо и свршено, он не би стварао. Треба веровати да није ништа створено, или тек да је свет јуче зачет, па хтети и сам стварати. Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић. Као новорођено дете, и ново дело је продукт само човека младог и моћног. Скептици нису ни срећни, ни несрећни; то су људи ван живота и против живота. Велика несрећа човекова јесте што живот почиње младошћу, а свршава старошћу; јер би живот био неизмерно савршенији да, напротив, почиње старошћу, а свршава младошћу. Човек овако стоји осуђен да присуствује свом поступном умирању, и за дуги низ година мисли на смрт с ужасом, и најзад плати свирепо онај просечно врло мали број година праве младости. Не знамо да смо млади кад смо млади. Уче нас у младости да будемо скромни и мудри; да рано лежемо и рано устајемо; да не гледамо туђе жене, и не пожелимо туђе добро; да опраштамо непријатељу, и да све чинимо за пријатеља. Али нас нико не учи да смо млади кад смо млади, и да је младост једна величина и слава. Загорчавамо младост страхом од старијих, непрестаним радом за каријеру, мучним животом у војној служби, што упропасти најлепше године те младалачке величине и младалачке славе. Ми сазнамо шта је младост тек онда кад нас је напустила. — Човек сваку ствар мери према себи, према својим срећама и несрећама, чак и цео живот около себе; и зато изгледа да свет одиста има погрешке које збуњују и огорчују против Бога. Шпански краљ Алфонсо X, који је назван Мудрим, говорио је да је Бог погрешио што, стварајући свет, није имао њега поред себе, јер би му био много користио. [[Категорија:Благо цара Радована]] f3ktt13ac38946hbydt31fkqhp5bpl9 145975 145974 2026-09-13T08:45:11Z Coaorao 19106 /* */ 145975 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)]] | следећа=[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)]] | наслов=[[Благо цара Радована|БЛАГО ЦАРА РАДОВАНА]] | одељак=О срећи (Глава 15) | аутор=Јован Дучић | белешке=}} {{gap}}Смрт је у свету неизмерно више раширена него живот, и смрт изгледа скоро нормално стање егзистенције. Живот постоји на површини земље; само мале оазе живота стоје, очајно се отимајући да не угину. А свугде је другде смрт и ћутање. Бифон, по Епикуру, каже да нисмо свесни смрти кад она дође. То је тачно, али смо свесни пре него дође да ће одиста доћи, и свесни смо да нас после тога више неће бити. А то је оно што је ужасно. Јер једно је смрт за ствари у природи, а друго за људску душу. — Херојство пред смрћу је парадокс, који се не даје ничим објаснити; јер није логично хтети славно умрети, него хтети живети у слави. Мржња и љубав су у једном погледу недељиве: човек никад не мрзи другога него из љубави према себи, а често се догађа и обратно. Свако би чак можда мирно умро кад би знао да после нас неће више ни за друге постојати сунце, жена, музика, пријатељство и вино. Нарочито неправда, коју човек осећа на свом проласку кроз живот, ходећи затворених очију за све главне проблеме око себе, одводи људе у атеизам. Најзад такав насилни човеков одлазак у смрт, која је од свега најодвратнија људском уму и срцу, то је оно што отвара између божанства и људства онај јаз, који ће бити све дубљи, у колико човек буде духовнији и душевнији. Сталним порастом културе, човек ће у својим очима постајати све већи, а ову ће божанску неправду ипак разумевати све мање. Човек културом постаје све виши творац, и тиме се све већма приближује творцу света; зато ће идеја о смрти бити увек највећа противница идеје о Богу. Човек никад није разумео Бога који казни и добре колико и рђаве; и који често не казни ни рђаве него само најбоље; и који сатире најкорисније, место најштетније; и највеће као и најмање; и Бога осветника, каквог се ум људски ужасавао откад мисли на њега. Никаква мудрост није била у стању да растури те мрачне човекове сумње. Човек се покоравао божанству које никада није до краја разумео. Човек има неумитни нагон за живот пред којим све друго ишчезава, и никаква мудрост није у стању да премаши снагу тога инстинкта.<br /> {{gap}}Мудрост, то је, уосталом, врлина несрећника и стараца. Марко Аурелије каже ове горке речи: „Наскоро ћеш све заборавити, и наскоро ће те сви заборавити.” Али шта се постиже овом мудрошћу, која, у колико је дубља, у толико је за човека већма пораз и унижење? Овај латински мудрац нас теши говорећи нам затим како је време прождрло много мудрих Хрисипа, Сократа и Епиктета, и да зато свако треба да има на уму да ће време и њега прождрети тако исто. Али ништа не додаје нашем спокојству овакво тумачење живота! Нагон за живот остаје ипак највеће човеково добро, и он ће увек ратовати против превласти тог ужасног сазнања о свом ништавилу. Кажу да је Демокрит имао на уснама вечити осмех, а да је Хераклит био плачеван; али ко би знао рећи да није тај осмех био тужнији од те плачевности. Зар није тај исти Демокрит говорио: „Свет је само промена, а живот је само једно мишљење”; а Хераклит је тврдио да све протиче, и да сви дани сличе један другом. На такав песимизам о животу, могао се одиста један од ових мудраца заплакати, а други подсмехнути, јер би то опет изашло на једно исто. Инстинкат за живот, то је само инстинкат за срећу, и једно од другог су нераздвојни. Египћани су избегавали реч смрт, која је најружнија човекова реч; и смрт су називали увек друкчијим именима: велика промена, господар живота, улазак у одмор, пробуђење у светлости. Одиста, ни све религије нису стварно друго него човекова борба против идеје о смрти. Међутим, за Платона је смрт већа него живот, пошто каже на једном месту да живот треба да буде само размишљање о смрти.<br /> {{gap}},,Песник је човек вечите младости. Има бедних људи за које нема ништа ни ново ни чудно. Из малена су били старкеље, а у старости су дечурлија. Кад би песнику изгледало све старо и свршено, он не би стварао. Треба веровати да није ништа створено, или тек да је свет јуче зачет, па хтети и сам стварати. Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић. Као новорођено дете, и ново дело је продукт само човека младог и моћног. Скептици нису ни срећни, ни несрећни; то су људи ван живота и против живота. Велика несрећа човекова јесте што живот почиње младошћу, а свршава старошћу; јер би живот био неизмерно савршенији да, напротив, почиње старошћу, а свршава младошћу. Човек овако стоји осуђен да присуствује свом поступном умирању, и за дуги низ година мисли на смрт с ужасом, и најзад плати свирепо онај просечно врло мали број година праве младости. Не знамо да смо млади кад смо млади. Уче нас у младости да будемо скромни и мудри; да рано лежемо и рано устајемо; да не гледамо туђе жене, и не пожелимо туђе добро; да опраштамо непријатељу, и да све чинимо за пријатеља. Али нас нико не учи да смо млади кад смо млади, и да је младост једна величина и слава. Загорчавамо младост страхом од старијих, непрестаним радом за каријеру, мучним животом у војној служби, што упропасти најлепше године те младалачке величине и младалачке славе. Ми сазнамо шта је младост тек онда кад нас је напустила. — Човек сваку ствар мери према себи, према својим срећама и несрећама, чак и цео живот около себе; и зато изгледа да свет одиста има погрешке које збуњују и огорчују против Бога. Шпански краљ Алфонсо X, који је назван Мудрим, говорио је да је Бог погрешио што, стварајући свет, није имао њега поред себе, јер би му био много користио. [[Категорија:Благо цара Радована]] i6dw0x4co27izcovvr1nhycn0sqm6mk 145977 145975 2026-09-13T08:47:25Z Coaorao 19106 /* */ 145977 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)]] | следећа=[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)]] | наслов=[[Благо цара Радована|БЛАГО ЦАРА РАДОВАНА]] | одељак=О срећи (Глава 15) | аутор=Јован Дучић | белешке=}} {{gap}}Смрт је у свету неизмерно више раширена него живот, и смрт изгледа скоро нормално стање егзистенције. Живот постоји на површини земље; само мале оазе живота стоје, очајно се отимајући да не угину. А свугде је другде смрт и ћутање. Бифон, по Епикуру, каже да нисмо свесни смрти кад она дође. То је тачно, али смо свесни пре него дође да ће одиста доћи, и свесни смо да нас после тога више неће бити. А то је оно што је ужасно. Јер једно је смрт за ствари у природи, а друго за људску душу. — Херојство пред смрћу је парадокс, који се не даје ничим објаснити; јер није логично хтети славно умрети, него хтети живети у слави. Мржња и љубав су у једном погледу недељиве: човек никад не мрзи другога него из љубави према себи, а често се догађа и обратно. Свако би чак можда мирно умро кад би знао да после нас неће више ни за друге постојати сунце, жена, музика, пријатељство и вино. Нарочито неправда, коју човек осећа на свом проласку кроз живот, ходећи затворених очију за све главне проблеме око себе, одводи људе у атеизам. Најзад такав насилни човеков одлазак у смрт, која је од свега најодвратнија људском уму и срцу, то је оно што отвара између божанства и људства онај јаз, који ће бити све дубљи, у колико човек буде духовнији и душевнији. Сталним порастом културе, човек ће у својим очима постајати све већи, а ову ће божанску неправду ипак разумевати све мање. Човек културом постаје све виши творац, и тиме се све већма приближује творцу света; зато ће идеја о смрти бити увек највећа противница идеје о Богу. Човек никад није разумео Бога који казни и добре колико и рђаве; и који често не казни ни рђаве него само најбоље; и који сатире најкорисније, место најштетније; и највеће као и најмање; и Бога осветника, каквог се ум људски ужасавао откад мисли на њега. Никаква мудрост није била у стању да растури те мрачне човекове сумње. Човек се покоравао божанству које никада није до краја разумео. Човек има неумитни нагон за живот пред којим све друго ишчезава, и никаква мудрост није у стању да премаши снагу тога инстинкта.<br /> {{gap}}Мудрост, то је, уосталом, врлина несрећника и стараца. Марко Аурелије каже ове горке речи: „Наскоро ћеш све заборавити, и наскоро ће те сви заборавити.” Али шта се постиже овом мудрошћу, која, у колико је дубља, у толико је за човека већма пораз и унижење? Овај латински мудрац нас теши говорећи нам затим како је време прождрло много мудрих Хрисипа, Сократа и Епиктета, и да зато свако треба да има на уму да ће време и њега прождрети тако исто. Али ништа не додаје нашем спокојству овакво тумачење живота! Нагон за живот остаје ипак највеће човеково добро, и он ће увек ратовати против превласти тог ужасног сазнања о свом ништавилу. Кажу да је Демокрит имао на уснама вечити осмех, а да је Хераклит био плачеван; али ко би знао рећи да није тај осмех био тужнији од те плачевности. Зар није тај исти Демокрит говорио: „Свет је само промена, а живот је само једно мишљење”; а Хераклит је тврдио да све протиче, и да сви дани сличе један другом. На такав песимизам о животу, могао се одиста један од ових мудраца заплакати, а други подсмехнути, јер би то опет изашло на једно исто. Инстинкат за живот, то је само инстинкат за срећу, и једно од другог су нераздвојни. Египћани су избегавали реч смрт, која је најружнија човекова реч; и смрт су називали увек друкчијим именима: велика промена, господар живота, улазак у одмор, пробуђење у светлости. Одиста, ни све религије нису стварно друго него човекова борба против идеје о смрти. Међутим, за Платона је смрт већа него живот, пошто каже на једном месту да живот треба да буде само размишљање о смрти.<br /> {{gap}}Песник је човек вечите младости. Има бедних људи за које нема ништа ни ново ни чудно. Из малена су били старкеље, а у старости су дечурлија. Кад би песнику изгледало све старо и свршено, он не би стварао. Треба веровати да није ништа створено, или тек да је свет јуче зачет, па хтети и сам стварати. Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић. Као новорођено дете, и ново дело је продукт само човека младог и моћног. Скептици нису ни срећни, ни несрећни; то су људи ван живота и против живота.<br /> {{gap}},,Велика несрећа човекова јесте што живот почиње младошћу, а свршава старошћу; јер би живот био неизмерно савршенији да, напротив, почиње старошћу, а свршава младошћу. Човек овако стоји осуђен да присуствује свом поступном умирању, и за дуги низ година мисли на смрт с ужасом, и најзад плати свирепо онај просечно врло мали број година праве младости. Не знамо да смо млади кад смо млади. Уче нас у младости да будемо скромни и мудри; да рано лежемо и рано устајемо; да не гледамо туђе жене, и не пожелимо туђе добро; да опраштамо непријатељу, и да све чинимо за пријатеља. Али нас нико не учи да смо млади кад смо млади, и да је младост једна величина и слава. Загорчавамо младост страхом од старијих, непрестаним радом за каријеру, мучним животом у војној служби, што упропасти најлепше године те младалачке величине и младалачке славе. Ми сазнамо шта је младост тек онда кад нас је напустила. — Човек сваку ствар мери према себи, према својим срећама и несрећама, чак и цео живот около себе; и зато изгледа да свет одиста има погрешке које збуњују и огорчују против Бога. Шпански краљ Алфонсо X, који је назван Мудрим, говорио је да је Бог погрешио што, стварајући свет, није имао њега поред себе, јер би му био много користио. [[Категорија:Благо цара Радована]] c46txrya8wszvat7v48vnjbdohavcij 145978 145977 2026-09-13T09:02:48Z Coaorao 19106 /* */ Цео текст проверен 145978 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)]] | следећа=[[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)]] | наслов=[[Благо цара Радована|БЛАГО ЦАРА РАДОВАНА]] | одељак=О срећи (Глава 15) | аутор=Јован Дучић | белешке=}} {{gap}}Смрт је у свету неизмерно више раширена него живот, и смрт изгледа скоро нормално стање егзистенције. Живот постоји на површини земље; само мале оазе живота стоје, очајно се отимајући да не угину. А свугде је другде смрт и ћутање. Бифон, по Епикуру, каже да нисмо свесни смрти кад она дође. То је тачно, али смо свесни пре него дође да ће одиста доћи, и свесни смо да нас после тога више неће бити. А то је оно што је ужасно. Јер једно је смрт за ствари у природи, а друго за људску душу. — Херојство пред смрћу је парадокс, који се не даје ничим објаснити; јер није логично хтети славно умрети, него хтети живети у слави. Мржња и љубав су у једном погледу недељиве: човек никад не мрзи другога него из љубави према себи, а често се догађа и обратно. Свако би чак можда мирно умро кад би знао да после нас неће више ни за друге постојати сунце, жена, музика, пријатељство и вино. Нарочито неправда, коју човек осећа на свом проласку кроз живот, ходећи затворених очију за све главне проблеме око себе, одводи људе у атеизам. Најзад такав насилни човеков одлазак у смрт, која је од свега најодвратнија људском уму и срцу, то је оно што отвара између божанства и људства онај јаз, који ће бити све дубљи, у колико човек буде духовнији и душевнији. Сталним порастом културе, човек ће у својим очима постајати све већи, а ову ће божанску неправду ипак разумевати све мање. Човек културом постаје све виши творац, и тиме се све већма приближује творцу света; зато ће идеја о смрти бити увек највећа противница идеје о Богу. Човек никад није разумео Бога који казни и добре колико и рђаве; и који често не казни ни рђаве него само најбоље; и који сатире најкорисније, место најштетније; и највеће као и најмање; и Бога осветника, каквог се ум људски ужасавао откад мисли на њега. Никаква мудрост није била у стању да растури те мрачне човекове сумње. Човек се покоравао божанству које никада није до краја разумео. Човек има неумитни нагон за живот пред којим све друго ишчезава, и никаква мудрост није у стању да премаши снагу тога инстинкта.<br /> {{gap}}Мудрост, то је, уосталом, врлина несрећника и стараца. Марко Аурелије каже ове горке речи: „Наскоро ћеш све заборавити, и наскоро ће те сви заборавити.” Али шта се постиже овом мудрошћу, која, у колико је дубља, у толико је за човека већма пораз и унижење? Овај латински мудрац нас теши говорећи нам затим како је време прождрло много мудрих Хрисипа, Сократа и Епиктета, и да зато свако треба да има на уму да ће време и њега прождрети тако исто. Али ништа не додаје нашем спокојству овакво тумачење живота! Нагон за живот остаје ипак највеће човеково добро, и он ће увек ратовати против превласти тог ужасног сазнања о свом ништавилу. Кажу да је Демокрит имао на уснама вечити осмех, а да је Хераклит био плачеван; али ко би знао рећи да није тај осмех био тужнији од те плачевности. Зар није тај исти Демокрит говорио: „Свет је само промена, а живот је само једно мишљење”; а Хераклит је тврдио да све протиче, и да сви дани сличе један другом. На такав песимизам о животу, могао се одиста један од ових мудраца заплакати, а други подсмехнути, јер би то опет изашло на једно исто. Инстинкат за живот, то је само инстинкат за срећу, и једно од другог су нераздвојни. Египћани су избегавали реч смрт, која је најружнија човекова реч; и смрт су називали увек друкчијим именима: велика промена, господар живота, улазак у одмор, пробуђење у светлости. Одиста, ни све религије нису стварно друго него човекова борба против идеје о смрти. Међутим, за Платона је смрт већа него живот, пошто каже на једном месту да живот треба да буде само размишљање о смрти.<br /> {{gap}}Песник је човек вечите младости. Има бедних људи за које нема ништа ни ново ни чудно. Из малена су били старкеље, а у старости су дечурлија. Кад би песнику изгледало све старо и свршено, он не би стварао. Треба веровати да није ништа створено, или тек да је свет јуче зачет, па хтети и сам стварати. Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић. Као новорођено дете, и ново дело је продукт само човека младог и моћног. Скептици нису ни срећни, ни несрећни; то су људи ван живота и против живота.<br /> {{gap}}Велика несрећа човекова јесте што живот почиње младошћу, а свршава старошћу; јер би живот био неизмерно савршенији да, напротив, почиње старошћу, а свршава младошћу. Човек овако стоји осуђен да присуствује свом поступном умирању, и за дуги низ година мисли на смрт с ужасом, и најзад плати свирепо онај просечно врло мали број година праве младости. Не знамо да смо млади кад смо млади. Уче нас у младости да будемо скромни и мудри; да рано лежемо и рано устајемо; да не гледамо туђе жене, и не пожелимо туђе добро; да опраштамо непријатељу, и да све чинимо за пријатеља. Али нас нико не учи да смо млади кад смо млади, и да је младост једна величина и слава. Загорчавамо младост страхом од старијих, непрестаним радом за каријеру, мучним животом у војној служби, што упропасти најлепше године те младалачке величине и младалачке славе. Ми сазнамо шта је младост тек онда кад нас је напустила. — Човек сваку ствар мери према себи, према својим срећама и несрећама, чак и цео живот около себе; и зато изгледа да свет одиста има погрешке које збуњују и огорчују против Бога. Шпански краљ Алфонсо - {X}-, који је назван Мудрим, говорио је да је Бог погрешио што, стварајући свет, није имао њега поред себе, јер би му био много користио. [[Категорија:Благо цара Радована]] ifb09e96zsuxbqszqs7gase84bpqgct 145979 145978 2026-09-13T09:04:01Z Coaorao 19106 /* */ 145979 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|-{14.}-]] | 15. | [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|-{16.}-]] }} <center><font size="+1"> '''15.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Смрт је у свету неизмерно више раширена него живот, и смрт изгледа скоро нормално стање егзистенције. Живот постоји на површини земље; само мале оазе живота стоје, очајно се отимајући да не угину. А свугде је другде смрт и ћутање. Бифон, по Епикуру, каже да нисмо свесни смрти кад она дође. То је тачно, али смо свесни пре него дође да ће одиста доћи, и свесни смо да нас после тога више неће бити. А то је оно што је ужасно. Јер једно је смрт за ствари у природи, а друго за људску душу. — Херојство пред смрћу је парадокс, који се не даје ничим објаснити; јер није логично хтети славно умрети, него хтети живети у слави. Мржња и љубав су у једном погледу недељиве: човек никад не мрзи другога него из љубави према себи, а често се догађа и обратно. Свако би чак можда мирно умро кад би знао да после нас неће више ни за друге постојати сунце, жена, музика, пријатељство и вино. Нарочито неправда, коју човек осећа на свом проласку кроз живот, ходећи затворених очију за све главне проблеме око себе, одводи људе у атеизам. Најзад такав насилни човеков одлазак у смрт, која је од свега најодвратнија људском уму и срцу, то је оно што отвара између божанства и људства онај јаз, који ће бити све дубљи, у колико човек буде духовнији и душевнији. Сталним порастом културе, човек ће у својим очима постајати све већи, а ову ће божанску неправду ипак разумевати све мање. Човек културом постаје све виши творац, и тиме се све већма приближује творцу света; зато ће идеја о смрти бити увек највећа противница идеје о Богу. Човек никад није разумео Бога који казни и добре колико и рђаве; и који често не казни ни рђаве него само најбоље; и који сатире најкорисније, место најштетније; и највеће као и најмање; и Бога осветника, каквог се ум људски ужасавао откад мисли на њега. Никаква мудрост није била у стању да растури те мрачне човекове сумње. Човек се покоравао божанству које никада није до краја разумео. Човек има неумитни нагон за живот пред којим све друго ишчезава, и никаква мудрост није у стању да премаши снагу тога инстинкта.<br /> {{gap}}Мудрост, то је, уосталом, врлина несрећника и стараца. Марко Аурелије каже ове горке речи: „Наскоро ћеш све заборавити, и наскоро ће те сви заборавити.” Али шта се постиже овом мудрошћу, која, у колико је дубља, у толико је за човека већма пораз и унижење? Овај латински мудрац нас теши говорећи нам затим како је време прождрло много мудрих Хрисипа, Сократа и Епиктета, и да зато свако треба да има на уму да ће време и њега прождрети тако исто. Али ништа не додаје нашем спокојству овакво тумачење живота! Нагон за живот остаје ипак највеће човеково добро, и он ће увек ратовати против превласти тог ужасног сазнања о свом ништавилу. Кажу да је Демокрит имао на уснама вечити осмех, а да је Хераклит био плачеван; али ко би знао рећи да није тај осмех био тужнији од те плачевности. Зар није тај исти Демокрит говорио: „Свет је само промена, а живот је само једно мишљење”; а Хераклит је тврдио да све протиче, и да сви дани сличе један другом. На такав песимизам о животу, могао се одиста један од ових мудраца заплакати, а други подсмехнути, јер би то опет изашло на једно исто. Инстинкат за живот, то је само инстинкат за срећу, и једно од другог су нераздвојни. Египћани су избегавали реч смрт, која је најружнија човекова реч; и смрт су називали увек друкчијим именима: велика промена, господар живота, улазак у одмор, пробуђење у светлости. Одиста, ни све религије нису стварно друго него човекова борба против идеје о смрти. Међутим, за Платона је смрт већа него живот, пошто каже на једном месту да живот треба да буде само размишљање о смрти.<br /> {{gap}}Песник је човек вечите младости. Има бедних људи за које нема ништа ни ново ни чудно. Из малена су били старкеље, а у старости су дечурлија. Кад би песнику изгледало све старо и свршено, он не би стварао. Треба веровати да није ништа створено, или тек да је свет јуче зачет, па хтети и сам стварати. Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић. Као новорођено дете, и ново дело је продукт само човека младог и моћног. Скептици нису ни срећни, ни несрећни; то су људи ван живота и против живота.<br /> {{gap}}Велика несрећа човекова јесте што живот почиње младошћу, а свршава старошћу; јер би живот био неизмерно савршенији да, напротив, почиње старошћу, а свршава младошћу. Човек овако стоји осуђен да присуствује свом поступном умирању, и за дуги низ година мисли на смрт с ужасом, и најзад плати свирепо онај просечно врло мали број година праве младости. Не знамо да смо млади кад смо млади. Уче нас у младости да будемо скромни и мудри; да рано лежемо и рано устајемо; да не гледамо туђе жене, и не пожелимо туђе добро; да опраштамо непријатељу, и да све чинимо за пријатеља. Али нас нико не учи да смо млади кад смо млади, и да је младост једна величина и слава. Загорчавамо младост страхом од старијих, непрестаним радом за каријеру, мучним животом у војној служби, што упропасти најлепше године те младалачке величине и младалачке славе. Ми сазнамо шта је младост тек онда кад нас је напустила. — Човек сваку ствар мери према себи, према својим срећама и несрећама, чак и цео живот около себе; и зато изгледа да свет одиста има погрешке које збуњују и огорчују против Бога. Шпански краљ Алфонсо -{X}-, који је назван Мудрим, говорио је да је Бог погрешио што, стварајући свет, није имао њега поред себе, јер би му био много користио. [[Категорија:Благо цара Радована]] lri4c8g46bu2rw80m9z7bu9hyfl16ri 145981 145979 2026-09-13T09:05:58Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)]] на [[Благо Цара Радована/О срећи/15.]]: Правилан назив 145979 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|-{14.}-]] | 15. | [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|-{16.}-]] }} <center><font size="+1"> '''15.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Смрт је у свету неизмерно више раширена него живот, и смрт изгледа скоро нормално стање егзистенције. Живот постоји на површини земље; само мале оазе живота стоје, очајно се отимајући да не угину. А свугде је другде смрт и ћутање. Бифон, по Епикуру, каже да нисмо свесни смрти кад она дође. То је тачно, али смо свесни пре него дође да ће одиста доћи, и свесни смо да нас после тога више неће бити. А то је оно што је ужасно. Јер једно је смрт за ствари у природи, а друго за људску душу. — Херојство пред смрћу је парадокс, који се не даје ничим објаснити; јер није логично хтети славно умрети, него хтети живети у слави. Мржња и љубав су у једном погледу недељиве: човек никад не мрзи другога него из љубави према себи, а често се догађа и обратно. Свако би чак можда мирно умро кад би знао да после нас неће више ни за друге постојати сунце, жена, музика, пријатељство и вино. Нарочито неправда, коју човек осећа на свом проласку кроз живот, ходећи затворених очију за све главне проблеме око себе, одводи људе у атеизам. Најзад такав насилни човеков одлазак у смрт, која је од свега најодвратнија људском уму и срцу, то је оно што отвара између божанства и људства онај јаз, који ће бити све дубљи, у колико човек буде духовнији и душевнији. Сталним порастом културе, човек ће у својим очима постајати све већи, а ову ће божанску неправду ипак разумевати све мање. Човек културом постаје све виши творац, и тиме се све већма приближује творцу света; зато ће идеја о смрти бити увек највећа противница идеје о Богу. Човек никад није разумео Бога који казни и добре колико и рђаве; и који често не казни ни рђаве него само најбоље; и који сатире најкорисније, место најштетније; и највеће као и најмање; и Бога осветника, каквог се ум људски ужасавао откад мисли на њега. Никаква мудрост није била у стању да растури те мрачне човекове сумње. Човек се покоравао божанству које никада није до краја разумео. Човек има неумитни нагон за живот пред којим све друго ишчезава, и никаква мудрост није у стању да премаши снагу тога инстинкта.<br /> {{gap}}Мудрост, то је, уосталом, врлина несрећника и стараца. Марко Аурелије каже ове горке речи: „Наскоро ћеш све заборавити, и наскоро ће те сви заборавити.” Али шта се постиже овом мудрошћу, која, у колико је дубља, у толико је за човека већма пораз и унижење? Овај латински мудрац нас теши говорећи нам затим како је време прождрло много мудрих Хрисипа, Сократа и Епиктета, и да зато свако треба да има на уму да ће време и њега прождрети тако исто. Али ништа не додаје нашем спокојству овакво тумачење живота! Нагон за живот остаје ипак највеће човеково добро, и он ће увек ратовати против превласти тог ужасног сазнања о свом ништавилу. Кажу да је Демокрит имао на уснама вечити осмех, а да је Хераклит био плачеван; али ко би знао рећи да није тај осмех био тужнији од те плачевности. Зар није тај исти Демокрит говорио: „Свет је само промена, а живот је само једно мишљење”; а Хераклит је тврдио да све протиче, и да сви дани сличе један другом. На такав песимизам о животу, могао се одиста један од ових мудраца заплакати, а други подсмехнути, јер би то опет изашло на једно исто. Инстинкат за живот, то је само инстинкат за срећу, и једно од другог су нераздвојни. Египћани су избегавали реч смрт, која је најружнија човекова реч; и смрт су називали увек друкчијим именима: велика промена, господар живота, улазак у одмор, пробуђење у светлости. Одиста, ни све религије нису стварно друго него човекова борба против идеје о смрти. Међутим, за Платона је смрт већа него живот, пошто каже на једном месту да живот треба да буде само размишљање о смрти.<br /> {{gap}}Песник је човек вечите младости. Има бедних људи за које нема ништа ни ново ни чудно. Из малена су били старкеље, а у старости су дечурлија. Кад би песнику изгледало све старо и свршено, он не би стварао. Треба веровати да није ништа створено, или тек да је свет јуче зачет, па хтети и сам стварати. Само је младост стваралачка. Ма у којим годинама, ако човек још ствара, он је младић. Као новорођено дете, и ново дело је продукт само човека младог и моћног. Скептици нису ни срећни, ни несрећни; то су људи ван живота и против живота.<br /> {{gap}}Велика несрећа човекова јесте што живот почиње младошћу, а свршава старошћу; јер би живот био неизмерно савршенији да, напротив, почиње старошћу, а свршава младошћу. Човек овако стоји осуђен да присуствује свом поступном умирању, и за дуги низ година мисли на смрт с ужасом, и најзад плати свирепо онај просечно врло мали број година праве младости. Не знамо да смо млади кад смо млади. Уче нас у младости да будемо скромни и мудри; да рано лежемо и рано устајемо; да не гледамо туђе жене, и не пожелимо туђе добро; да опраштамо непријатељу, и да све чинимо за пријатеља. Али нас нико не учи да смо млади кад смо млади, и да је младост једна величина и слава. Загорчавамо младост страхом од старијих, непрестаним радом за каријеру, мучним животом у војној служби, што упропасти најлепше године те младалачке величине и младалачке славе. Ми сазнамо шта је младост тек онда кад нас је напустила. — Човек сваку ствар мери према себи, према својим срећама и несрећама, чак и цео живот около себе; и зато изгледа да свет одиста има погрешке које збуњују и огорчују против Бога. Шпански краљ Алфонсо -{X}-, који је назван Мудрим, говорио је да је Бог погрешио што, стварајући свет, није имао њега поред себе, јер би му био много користио. [[Категорија:Благо цара Радована]] lri4c8g46bu2rw80m9z7bu9hyfl16ri 0 10270 145983 145858 2026-09-13T09:08:02Z Coaorao 19106 /* */ 145983 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|-{15.}-]] | '''16.''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/1.| О љубаву]] }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Сваком здравом човеку је ипак могуће да буде срећан. Осећање несреће, то је, најчешће, само једно душевно стање, (много пута туђа сугестија), најчешће ствар темперамента, понекад и само ствар личне предрасуде о животу. Срећа, то је утопија здравих; али несрећа, то је фантазија болесних. Философија ће зато, као и све религије, увек проповедати да је благодет једино у скромном животу, а то значи у самоодрицању. Одиста, покушајте да се нечег одречете, и видећете колико одједном осетите вере у себе. Одреците се затим још нечег, и видећете како се наједном почнете осећати моћнијим од свих непријатеља; а одреците се, најзад, нечег што је било ваше највеће и централно задовољство, и ви ћете се коначно осетити силнијим и од самог живота. Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем. — Стари су Атињани почињали своју јутарњу молитву овим речима: „Ороси ороси, мили Зевсе, поља атињанска и равнице”… А император Марко Аурелије, наводећи благе речи ове молитве, додаје са своје стране, да или се не треба молити Богу, или га треба одиста молити овако невино и предано. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] pyoxo4e5hkiu9ez8h0f8b6hpccwb895 145984 145983 2026-09-13T09:09:27Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо Цара Радована/О срећи/17.]] на [[Благо Цара Радована/О срећи/16.]]: Правилан назив 145983 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|-{15.}-]] | '''16.''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/1.| О љубаву]] }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Сваком здравом човеку је ипак могуће да буде срећан. Осећање несреће, то је, најчешће, само једно душевно стање, (много пута туђа сугестија), најчешће ствар темперамента, понекад и само ствар личне предрасуде о животу. Срећа, то је утопија здравих; али несрећа, то је фантазија болесних. Философија ће зато, као и све религије, увек проповедати да је благодет једино у скромном животу, а то значи у самоодрицању. Одиста, покушајте да се нечег одречете, и видећете колико одједном осетите вере у себе. Одреците се затим још нечег, и видећете како се наједном почнете осећати моћнијим од свих непријатеља; а одреците се, најзад, нечег што је било ваше највеће и централно задовољство, и ви ћете се коначно осетити силнијим и од самог живота. Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем. — Стари су Атињани почињали своју јутарњу молитву овим речима: „Ороси ороси, мили Зевсе, поља атињанска и равнице”… А император Марко Аурелије, наводећи благе речи ове молитве, додаје са своје стране, да или се не треба молити Богу, или га треба одиста молити овако невино и предано. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] pyoxo4e5hkiu9ez8h0f8b6hpccwb895 145989 145984 2026-09-13T09:12:07Z Coaorao 19106 /* */ 145989 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|-{15.}-]] | '''16.''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/1.| О љубаву]] }} <center><font size="+1"> '''16.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Сваком здравом човеку је ипак могуће да буде срећан. Осећање несреће, то је, најчешће, само једно душевно стање, (много пута туђа сугестија), најчешће ствар темперамента, понекад и само ствар личне предрасуде о животу. Срећа, то је утопија здравих; али несрећа, то је фантазија болесних. Философија ће зато, као и све религије, увек проповедати да је благодет једино у скромном животу, а то значи у самоодрицању. Одиста, покушајте да се нечег одречете, и видећете колико одједном осетите вере у себе. Одреците се затим још нечег, и видећете како се наједном почнете осећати моћнијим од свих непријатеља; а одреците се, најзад, нечег што је било ваше највеће и централно задовољство, и ви ћете се коначно осетити силнијим и од самог живота. Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем. — Стари су Атињани почињали своју јутарњу молитву овим речима: „Ороси ороси, мили Зевсе, поља атињанска и равнице”… А император Марко Аурелије, наводећи благе речи ове молитве, додаје са своје стране, да или се не треба молити Богу, или га треба одиста молити овако невино и предано. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] pzdesgqt6818stw93jxiunl7f134jkn 145990 145989 2026-09-13T09:12:15Z Coaorao 19106 /* */ 145990 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|-{15.}-]] | 16. | [[Благо Цара Радована/О љубави/1.| О љубаву]] }} <center><font size="+1"> '''16.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Сваком здравом човеку је ипак могуће да буде срећан. Осећање несреће, то је, најчешће, само једно душевно стање, (много пута туђа сугестија), најчешће ствар темперамента, понекад и само ствар личне предрасуде о животу. Срећа, то је утопија здравих; али несрећа, то је фантазија болесних. Философија ће зато, као и све религије, увек проповедати да је благодет једино у скромном животу, а то значи у самоодрицању. Одиста, покушајте да се нечег одречете, и видећете колико одједном осетите вере у себе. Одреците се затим још нечег, и видећете како се наједном почнете осећати моћнијим од свих непријатеља; а одреците се, најзад, нечег што је било ваше највеће и централно задовољство, и ви ћете се коначно осетити силнијим и од самог живота. Покажите самом себи да можете живети са врло мало друштвених веза, и бити срећан и с половину или трећину свог имања, и да се можете осећати снажним и само с двојицом пријатеља, место безбројних и блиставих познанстава, и да можете спокојно становати у предграђу, место у средишту великог града, чак и у селу, место у вароши. Одреците се, на крају крајева, и својих непријатеља, као да не постоје, јер и они представљају један терет, беспотребан, на вашим колима. Нарочито уверите сами себе како је сасвим могућно све материјалне среће заменити моралним и духовним, да сујету можемо заменити поносом, а самољубље заменити частољубљем. — Стари су Атињани почињали своју јутарњу молитву овим речима: „Ороси ороси, мили Зевсе, поља атињанска и равнице”… А император Марко Аурелије, наводећи благе речи ове молитве, додаје са своје стране, да или се не треба молити Богу, или га треба одиста молити овако невино и предано. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 5p222vdi2icgi8qvkbwk0toj5k9pa3p 0 10287 145986 145931 2026-09-13T09:09:54Z Coaorao 19106 /* */ 145986 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|О срећи]] | '''1.''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|-{2.}-]] }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Љубавници су највећи утописти, а љубав је највећа утопија. У љубави се осећа више него што треба, пати више него што се мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо. У љубави нема ничег разумног. Љубав је једно душевно стање без равнотеже и без разабирања. Зато су антички Грци сматрали љубав болешћу, а заљубљене болесницима. Ни заклетва заљубљених није за њих имала судску вредност. „Добро пази, сине мој, да никад свој разум не жртвујеш за љубав једне жене,” каже Креонт у „Антигони.” А Плутарх, говорећи о Антонију и Клеопатри, пет векова после таквог Софокловог песимизма, каже о љубави: „Душа заљубљеног човека живи у туђем телу.” Дуго се веровало да љубав помућује здрав разум, и подиже егоизам до слепила. О љубави се не може ни говорити паметан, јер љубав није ствар памети него осећања; а зато што је љубав истинска само кад је слепа, она не подлеже никаквим мерама разума. Жена се зато може само волети или не волети, али се не даје разумети; најбољи доказ, што се најмање познају двоје који се највећма воле. Ми заправо почињемо не разумевати жену тек откад почнемо да је волимо. Нарочити разлог што се о љубави не може правилно мислити, то је што се о њој одвећ размишља. Претерано размишљање о нечем скрене мисао на беспуће, нарочито у стварима осећања. У љубави се нарочито испитује свака појединост, сваки покрет, свака реч, поглед, алузија. Заљубљен човек је мистик који живи од привиђења, који верује у чудеса, који не верује ни оно што је очевидно, који се бори с фантомима, који измисли највећи део својих срећа и несрећа, и, најзад, који изгради планове без сразмера и без логике, сасвим противно свему како би радио да није заљубљен. А колико заљубљени живе у опсесијама и у полу-лудилу, види се тек кад се такви заљубљеници најзад охладе, и отрезне, и поврате себи. Заљубљени се данас очајно воле, као што сутра могу да се очајно омрзну; а они се омрзну без стварног повода, као што су се заволели без стварног разлога.<br /> {{gap}}У љубави човек тражи судбину у гаткама, храбри се речима, не верује својим очима ни ушима. Жена је ствар спола и срца, а не осведочења и философије. Ако од ње направите предмет мисли, онда је она изгубљена за ваша осећања. Често и све идеје које имамо о некој жени, долазе само од доброг или лошег искуства са неком сасвим другом и друкчијом женом. Најгоре говоре о жени они који су били најсрећнији у љубавима; несрећници су увек кратки у својим рефлексијама о жени. Писци и неписци, људи дубокоумни и људи малоумни, сви говоре о женама са уопштавањем; али жену највећма нападају баш људи који су најмужевнији и физички најстраснији. О жени говоре лепо и пристојно само људи по крви хладни и за жену равнодушни. Једино онај писац који жену не би напао у шуми, неће је напасти ни у књизи. Срећом што и жена воли само нападача, који хоће да нападне како би је отео, и да је отме како би је запосео. — Извесно, једно о жени мисли млади, а друго стари; и једно богати, а друго убоги; и једно лепи, а друго ружни; и, најзад, једно здрави, а друго болесни. У љубави, као и у религији, све почива на осећању и на веровању у невероватно. Заљубљен човек мисли да увек воли први пут, иако је пре тога сто пута волео; а догађа се чак да верује како је одиста само овај пут истински волео. — Због овог нелогичног и неразумног, има у љубави толико несрећника. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] s4m47ykayzunvv3xrrihsweihpkpij3 145998 145986 2026-09-13T09:38:11Z Coaorao 19106 /* */ 145998 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|О срећи]] | '''1.''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|-{2.}-]] }} <center><font size="+1"> '''1.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Љубавници су највећи утописти, а љубав је највећа утопија. У љубави се осећа више него што треба, пати више него што се мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо. У љубави нема ничег разумног. Љубав је једно душевно стање без равнотеже и без разабирања. Зато су антички Грци сматрали љубав болешћу, а заљубљене болесницима. Ни заклетва заљубљених није за њих имала судску вредност. „Добро пази, сине мој, да никад свој разум не жртвујеш за љубав једне жене,” каже Креонт у „Антигони.” А Плутарх, говорећи о Антонију и Клеопатри, пет векова после таквог Софокловог песимизма, каже о љубави: „Душа заљубљеног човека живи у туђем телу.” Дуго се веровало да љубав помућује здрав разум, и подиже егоизам до слепила. О љубави се не може ни говорити паметан, јер љубав није ствар памети него осећања; а зато што је љубав истинска само кад је слепа, она не подлеже никаквим мерама разума. Жена се зато може само волети или не волети, али се не даје разумети; најбољи доказ, што се најмање познају двоје који се највећма воле. Ми заправо почињемо не разумевати жену тек откад почнемо да је волимо. Нарочити разлог што се о љубави не може правилно мислити, то је што се о њој одвећ размишља. Претерано размишљање о нечем скрене мисао на беспуће, нарочито у стварима осећања. У љубави се нарочито испитује свака појединост, сваки покрет, свака реч, поглед, алузија. Заљубљен човек је мистик који живи од привиђења, који верује у чудеса, који не верује ни оно што је очевидно, који се бори с фантомима, који измисли највећи део својих срећа и несрећа, и, најзад, који изгради планове без сразмера и без логике, сасвим противно свему како би радио да није заљубљен. А колико заљубљени живе у опсесијама и у полу-лудилу, види се тек кад се такви заљубљеници најзад охладе, и отрезне, и поврате себи. Заљубљени се данас очајно воле, као што сутра могу да се очајно омрзну; а они се омрзну без стварног повода, као што су се заволели без стварног разлога.<br /> {{gap}}У љубави човек тражи судбину у гаткама, храбри се речима, не верује својим очима ни ушима. Жена је ствар спола и срца, а не осведочења и философије. Ако од ње направите предмет мисли, онда је она изгубљена за ваша осећања. Често и све идеје које имамо о некој жени, долазе само од доброг или лошег искуства са неком сасвим другом и друкчијом женом. Најгоре говоре о жени они који су били најсрећнији у љубавима; несрећници су увек кратки у својим рефлексијама о жени. Писци и неписци, људи дубокоумни и људи малоумни, сви говоре о женама са уопштавањем; али жену највећма нападају баш људи који су најмужевнији и физички најстраснији. О жени говоре лепо и пристојно само људи по крви хладни и за жену равнодушни. Једино онај писац који жену не би напао у шуми, неће је напасти ни у књизи. Срећом што и жена воли само нападача, који хоће да нападне како би је отео, и да је отме како би је запосео. — Извесно, једно о жени мисли млади, а друго стари; и једно богати, а друго убоги; и једно лепи, а друго ружни; и, најзад, једно здрави, а друго болесни. У љубави, као и у религији, све почива на осећању и на веровању у невероватно. Заљубљен човек мисли да увек воли први пут, иако је пре тога сто пута волео; а догађа се чак да верује како је одиста само овај пут истински волео. — Због овог нелогичног и неразумног, има у љубави толико несрећника. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 55dq8fevoqghlat9do190chgta9ul8f 145999 145998 2026-09-13T09:38:18Z Coaorao 19106 /* */ 145999 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|О срећи]] | 1. | [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|-{2.}-]] }} <center><font size="+1"> '''1.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Љубавници су највећи утописти, а љубав је највећа утопија. У љубави се осећа више него што треба, пати више него што се мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо. У љубави нема ничег разумног. Љубав је једно душевно стање без равнотеже и без разабирања. Зато су антички Грци сматрали љубав болешћу, а заљубљене болесницима. Ни заклетва заљубљених није за њих имала судску вредност. „Добро пази, сине мој, да никад свој разум не жртвујеш за љубав једне жене,” каже Креонт у „Антигони.” А Плутарх, говорећи о Антонију и Клеопатри, пет векова после таквог Софокловог песимизма, каже о љубави: „Душа заљубљеног човека живи у туђем телу.” Дуго се веровало да љубав помућује здрав разум, и подиже егоизам до слепила. О љубави се не може ни говорити паметан, јер љубав није ствар памети него осећања; а зато што је љубав истинска само кад је слепа, она не подлеже никаквим мерама разума. Жена се зато може само волети или не волети, али се не даје разумети; најбољи доказ, што се најмање познају двоје који се највећма воле. Ми заправо почињемо не разумевати жену тек откад почнемо да је волимо. Нарочити разлог што се о љубави не може правилно мислити, то је што се о њој одвећ размишља. Претерано размишљање о нечем скрене мисао на беспуће, нарочито у стварима осећања. У љубави се нарочито испитује свака појединост, сваки покрет, свака реч, поглед, алузија. Заљубљен човек је мистик који живи од привиђења, који верује у чудеса, који не верује ни оно што је очевидно, који се бори с фантомима, који измисли највећи део својих срећа и несрећа, и, најзад, који изгради планове без сразмера и без логике, сасвим противно свему како би радио да није заљубљен. А колико заљубљени живе у опсесијама и у полу-лудилу, види се тек кад се такви заљубљеници најзад охладе, и отрезне, и поврате себи. Заљубљени се данас очајно воле, као што сутра могу да се очајно омрзну; а они се омрзну без стварног повода, као што су се заволели без стварног разлога.<br /> {{gap}}У љубави човек тражи судбину у гаткама, храбри се речима, не верује својим очима ни ушима. Жена је ствар спола и срца, а не осведочења и философије. Ако од ње направите предмет мисли, онда је она изгубљена за ваша осећања. Често и све идеје које имамо о некој жени, долазе само од доброг или лошег искуства са неком сасвим другом и друкчијом женом. Најгоре говоре о жени они који су били најсрећнији у љубавима; несрећници су увек кратки у својим рефлексијама о жени. Писци и неписци, људи дубокоумни и људи малоумни, сви говоре о женама са уопштавањем; али жену највећма нападају баш људи који су најмужевнији и физички најстраснији. О жени говоре лепо и пристојно само људи по крви хладни и за жену равнодушни. Једино онај писац који жену не би напао у шуми, неће је напасти ни у књизи. Срећом што и жена воли само нападача, који хоће да нападне како би је отео, и да је отме како би је запосео. — Извесно, једно о жени мисли млади, а друго стари; и једно богати, а друго убоги; и једно лепи, а друго ружни; и, најзад, једно здрави, а друго болесни. У љубави, као и у религији, све почива на осећању и на веровању у невероватно. Заљубљен човек мисли да увек воли први пут, иако је пре тога сто пута волео; а догађа се чак да верује како је одиста само овај пут истински волео. — Због овог нелогичног и неразумног, има у љубави толико несрећника. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 7469454jnly7jq6b1x4ah10tpgferxj 0 10288 145966 47162 2026-09-12T17:51:24Z Coaorao 19106 145966 wikitext text/x-wiki Срећом само што је љубав једини случај где се у несрећу срља својевољно. Мартирологија љубави је безгранична; то су сцалае демониае, које љубавницима изгледају краљевске степенице, У љубави не страдају само људи који су меког срца, него, напротив, највећма страдају баш они који место срца уносе своју грубу себичност, свирепу жељу да освоје, и потребу да деспотски завладају. Људи који у љубав уносе одвећ срца, мање страдају, јер срце све позлаћује, и не види ништа што није добро. Егоисти су у љубави природно осуђени на муке, јер је овде љубав за жену сведена на најмању меру, а брутална љубав за себе постала непомирљива. Никоме се не робује мрачније колико самом себи јер наша себичност, то је тамница под земљом на којој нема прозора. - Страдају у љубави и људи од велике маште, јер ако машта зида златне тврђаве на облацима, она отвара и црне поноре, и онде где нема понора. Љубав је најчешће једно велико маштање, јер смо измислили све врлине код жене коју волимо, и уобразили да су све среће могућне, и закључили да су све препоне ситне и незнатне. Човек који воли све жене, није заљубљен у женскост колико је у женскост заљубљен човек који воли једну једину жену. Да човек одиста воли постојано само једну једину жену, потребна је машта која иде у привиђење и прелази у лудило. - Тако су песници, као људи од маште, увек били велики страдалници у љубави. Срећом што у љубави песници нису и фанатици, јер никад не воле само једну лепоту, нити се зато ограничавају на само једну жену. Зато песник није никад жртва жена као што су многи други људи. Песникова је љубав свеобимна, а у тој свеобимној љубави је жена само најсавршеније уметничко дело. Најсавршеније, али не једино. Зато не-ма песника самоубица. Они су се чак бранили од женске искључивости и љубавне тираније често врло опоро и бездушно. Овидије и Бајрон били су највећи циници у љубави. Овидије, љубавник лепе Корине, саветује: „Немој се устезати да жени све обећаш; заклињи се свим боговима да увек говориш истину; играј се женама немилосрдно; варај варалице!... Већи део њих припада перфидној раси, зато пусти нека се ухвате саме у своје мреже". Бајрон је био очаран кад му је госпођа де Стал рекла да он нема права на љубав, јер нема срца ни способности за лепу страст, и да је такав био целог живота. АБајрон овде додаје: „Ја сам одиста био очаран кад сам све ово сазнао, јер нисам о томе имао ни појма". Жене су се увек песницима крваво светиле. Као што дивљаци најзад поубијају своје краљеве, тако и жене на крају дотуку оне којима су најпре робовале... Одиста, у љубави су песници претенциозни, охоли, тешко задовољни, и, на крају крајева, врло досадни. Али су песници у љубави искренији него сви други људи. Анакреон каже: „Ако можеш да пребројиш лишће у шуми, или песак у мору, онда ћеш моћи пребројати и моје љубави. Најпре ћеш их набројати само у Атини двадесет, и још по врху петнаест. У Коринту, целу војску; јер у Коринту има највише лепих жена у целој Ахаји. I набројаћеш две хиљаде у Лезбосу, у Јонији, у Карији, и на Родосу. Рећи ћеш: зар си толико волео? Али ниси још пребројао оне у Сирији, у Канабосу и оне на Криту, где огњени Ерос влада над градовима. I најзад, све оне у Гадесу, у Бактријани, и у Индији". На другом месту каже исти песник: „Тешко је не љубити, али тешко и љубити, а најстрашније љубити узалудно. Ни пороци, ни врлине, ни геније, не користе у љубави, него само злато. Проклет био ко га је измисли! Због њега се омрзну рођена браћа и родитељи, и бију крваве битке. А што је најгоре, због њега страдамо сви ми који љубимо"... И на трећем месту: „А сад шта ми служи мој штит. Не могу се њим одбранити, пошто се моја битка бије у мени". - Песник Гете је волео Катаринету, Фредерику, Шарлоту, Лили, Кристијану, Улрику, Маријану... Сличан је случај са свим песницима. Уосталом, то је зато што су песник и љубав нераздвојни целог живота, а што није случај с другим људима. Љубав је главни извор инспирације и акције песникове, јер је љубав и главни мотив његовог живота. Све што знамо о љубави, знамо од песника. Да није било песника, о љубави би се знало мање него о мржњи. 2qdjpm330dr25fflngyiay7frzcf0iu 145993 145966 2026-09-13T09:34:19Z Coaorao 19106 /* */ Текст проверен 145993 wikitext text/x-wiki {{gap}}Срећом само што је љубав једини случај где се у несрећу срља својевољно. Мартирологија љубави је безгранична; то су -{scalae demoniae}-, које љубавницима изгледају краљевске степенице. У љубави не страдају само људи који су меког срца, него, напротив, највећма страдају баш они који место срца уносе своју грубу себичност, свирепу жељу да освоје, и потребу да деспотски завладају. Људи који у љубав уносе одвећ срца, мање страдају, јер срце све позлаћује, и не види ништа што није добро. Егоисти су у љубави природно осуђени на муке, јер је овде љубав за жену сведена на најмању меру, а брутална љубав за себе постала непомирљива. Никоме се не робује мрачније колико самом себи, јер наша себичност, то је тамница под земљом на којој нема прозора. — Страдају у љубави и људи од велике маште, јер ако машта зида златне тврђаве на облацима, она отвара и црне поноре, и онде где нема понора. Љубав је најчешће једно велико маштање, јер смо измислили све врлине код жене коју волимо, и уобразили да су све среће могућне, и закључили да су све препоне ситне и незнатне. Човек који воли све жене, није заљубљен у женскост колико је у женскост заљубљен човек који воли једну једину жену: да човек одиста воли постојано само једну једину жену, потребна је машта која иде у привиђење и прелази у лудило. — Тако су песници, као људи од маште, увек били велики страдалници у љубави. Срећом што у љубави песници нису и фанатици, јер никад не воле само једну лепоту, нити се зато ограничавају на само једну жену. Зато песник није никад жртва жена као што су многи други људи. Песникова је љубав свеобимна, а у тој свеобимној љубави је жена само најсавршеније уметничко дело. Најсавршеније, али не једино. Зато нема песника самоубица. Они су се чак бранили од женске искључивости и љубавне тираније често врло опоро и бездушно. Овидије и Бајрон били су највећи циници у љубави. Овидије, љубавник лепе Корине, саветује: „Немој се устезати да жени све обећаш; заклињи се свима боговима да увек говориш истину; играј се женама немилосрдно; варај варалице!… Већи део њих припада перфидној раси, зато пусти нека се ухвате саме у своје мреже.” Бајрон је био очаран кад му је госпођа Де Стаел рекла да он нема права на љубав, јер нема срца ни способности за лепу страст, и да је такав био целог живота. А Бајрон овде додаје: „Ја сам одиста био очаран кад сам све ово сазнао, јер нисам о томе имао ни појма”. — Жене су се увек песницима крваво светиле. Као што дивљаци најзад поубијају своје краљеве, тако и жене на крају дотуку оне којима су најпре робовале… Одиста, у љубави су песници претенциозни, охоли, тешко задовољни, и, на крају крајева, врло досадни.<br /> {{gap}}Али су песници у љубави искренији него сви други људи. Анакреон каже: „Ако можеш да пребројиш лишће у шуми, или песак у мору, онда ћеш моћи пребројати и моје љубави. Најпре ћеш их набројати само у Атини двадесет, и још по врху петнаест. У Коринту, целу војску; јер у Коринту има највише лепих жена у целој Ахаји. И набројаћеш две хиљаде у Лезбосу, у Јонији, у Карији, и на Родосу. Рећи ћеш: зар си толико волео? Али ниси још пребројао оне у Сирији, у Канабосу, и оне на Криту, где огњени Ерос влада над градовима. И најзад, све оне у Гадесу, у Бактријани, и у Индији.” На другом месту каже исти песник: „Тешко је не љубити, али тешко и љубити, а најстрашније љубити узалудно. Ни претци, ни врлине, ни геније, не користе у љубави, него само злато. Проклет био ко га је измисли! Због њега се омрзну рођена браћа и родитељи, и бију крваве битке. А што је најгоре, због њега страдамо сви ми који љубимо”… И на трећем месту: „А сад шта ми служи мој штит. Не могу се њим одбранити, пошто се моја битка бије у мени.” — Песник Гете је волео Катаринету, Фредерику, Шарлоту, Лили, Кристијану, Улрику, Маријану…Сличан је случај са свима песницима. Уосталом, то је зато што су песник и љубав нераздвојни целог живота, а што није случај с другим људима. Љубав је главни извор инспирације и акције песникове, јер је љубав и главни мотив његовог живота. Све што знамо о љубави, знамо од песника. Да није било песника, о љубави би се знало мање него о мржњи. d68gggcnxjsgud34viloe4igmgrg5v4 145994 145993 2026-09-13T09:36:31Z Coaorao 19106 /* */ 145994 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|-{1.}-]] | 2. | [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|-{3.}-]] }} <center><font size="+1"> '''2.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Срећом само што је љубав једини случај где се у несрећу срља својевољно. Мартирологија љубави је безгранична; то су -{scalae demoniae}-, које љубавницима изгледају краљевске степенице. У љубави не страдају само људи који су меког срца, него, напротив, највећма страдају баш они који место срца уносе своју грубу себичност, свирепу жељу да освоје, и потребу да деспотски завладају. Људи који у љубав уносе одвећ срца, мање страдају, јер срце све позлаћује, и не види ништа што није добро. Егоисти су у љубави природно осуђени на муке, јер је овде љубав за жену сведена на најмању меру, а брутална љубав за себе постала непомирљива. Никоме се не робује мрачније колико самом себи, јер наша себичност, то је тамница под земљом на којој нема прозора. — Страдају у љубави и људи од велике маште, јер ако машта зида златне тврђаве на облацима, она отвара и црне поноре, и онде где нема понора. Љубав је најчешће једно велико маштање, јер смо измислили све врлине код жене коју волимо, и уобразили да су све среће могућне, и закључили да су све препоне ситне и незнатне. Човек који воли све жене, није заљубљен у женскост колико је у женскост заљубљен човек који воли једну једину жену: да човек одиста воли постојано само једну једину жену, потребна је машта која иде у привиђење и прелази у лудило. — Тако су песници, као људи од маште, увек били велики страдалници у љубави. Срећом што у љубави песници нису и фанатици, јер никад не воле само једну лепоту, нити се зато ограничавају на само једну жену. Зато песник није никад жртва жена као што су многи други људи. Песникова је љубав свеобимна, а у тој свеобимној љубави је жена само најсавршеније уметничко дело. Најсавршеније, али не једино. Зато нема песника самоубица. Они су се чак бранили од женске искључивости и љубавне тираније често врло опоро и бездушно. Овидије и Бајрон били су највећи циници у љубави. Овидије, љубавник лепе Корине, саветује: „Немој се устезати да жени све обећаш; заклињи се свима боговима да увек говориш истину; играј се женама немилосрдно; варај варалице!… Већи део њих припада перфидној раси, зато пусти нека се ухвате саме у своје мреже.” Бајрон је био очаран кад му је госпођа Де Стаел рекла да он нема права на љубав, јер нема срца ни способности за лепу страст, и да је такав био целог живота. А Бајрон овде додаје: „Ја сам одиста био очаран кад сам све ово сазнао, јер нисам о томе имао ни појма”. — Жене су се увек песницима крваво светиле. Као што дивљаци најзад поубијају своје краљеве, тако и жене на крају дотуку оне којима су најпре робовале… Одиста, у љубави су песници претенциозни, охоли, тешко задовољни, и, на крају крајева, врло досадни.<br /> {{gap}}Али су песници у љубави искренији него сви други људи. Анакреон каже: „Ако можеш да пребројиш лишће у шуми, или песак у мору, онда ћеш моћи пребројати и моје љубави. Најпре ћеш их набројати само у Атини двадесет, и још по врху петнаест. У Коринту, целу војску; јер у Коринту има највише лепих жена у целој Ахаји. И набројаћеш две хиљаде у Лезбосу, у Јонији, у Карији, и на Родосу. Рећи ћеш: зар си толико волео? Али ниси још пребројао оне у Сирији, у Канабосу, и оне на Криту, где огњени Ерос влада над градовима. И најзад, све оне у Гадесу, у Бактријани, и у Индији.” На другом месту каже исти песник: „Тешко је не љубити, али тешко и љубити, а најстрашније љубити узалудно. Ни претци, ни врлине, ни геније, не користе у љубави, него само злато. Проклет био ко га је измисли! Због њега се омрзну рођена браћа и родитељи, и бију крваве битке. А што је најгоре, због њега страдамо сви ми који љубимо”… И на трећем месту: „А сад шта ми служи мој штит. Не могу се њим одбранити, пошто се моја битка бије у мени.” — Песник Гете је волео Катаринету, Фредерику, Шарлоту, Лили, Кристијану, Улрику, Маријану…Сличан је случај са свима песницима. Уосталом, то је зато што су песник и љубав нераздвојни целог живота, а што није случај с другим људима. Љубав је главни извор инспирације и акције песникове, јер је љубав и главни мотив његовог живота. Све што знамо о љубави, знамо од песника. Да није било песника, о љубави би се знало мање него о мржњи. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 48cf8l0nwwbwra27baux87x2l30bxmr 145996 145994 2026-09-13T09:37:34Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)]] на [[Благо Цара Радована/О љубави/2.]]: Правилан назив 145994 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|-{1.}-]] | 2. | [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|-{3.}-]] }} <center><font size="+1"> '''2.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Срећом само што је љубав једини случај где се у несрећу срља својевољно. Мартирологија љубави је безгранична; то су -{scalae demoniae}-, које љубавницима изгледају краљевске степенице. У љубави не страдају само људи који су меког срца, него, напротив, највећма страдају баш они који место срца уносе своју грубу себичност, свирепу жељу да освоје, и потребу да деспотски завладају. Људи који у љубав уносе одвећ срца, мање страдају, јер срце све позлаћује, и не види ништа што није добро. Егоисти су у љубави природно осуђени на муке, јер је овде љубав за жену сведена на најмању меру, а брутална љубав за себе постала непомирљива. Никоме се не робује мрачније колико самом себи, јер наша себичност, то је тамница под земљом на којој нема прозора. — Страдају у љубави и људи од велике маште, јер ако машта зида златне тврђаве на облацима, она отвара и црне поноре, и онде где нема понора. Љубав је најчешће једно велико маштање, јер смо измислили све врлине код жене коју волимо, и уобразили да су све среће могућне, и закључили да су све препоне ситне и незнатне. Човек који воли све жене, није заљубљен у женскост колико је у женскост заљубљен човек који воли једну једину жену: да човек одиста воли постојано само једну једину жену, потребна је машта која иде у привиђење и прелази у лудило. — Тако су песници, као људи од маште, увек били велики страдалници у љубави. Срећом што у љубави песници нису и фанатици, јер никад не воле само једну лепоту, нити се зато ограничавају на само једну жену. Зато песник није никад жртва жена као што су многи други људи. Песникова је љубав свеобимна, а у тој свеобимној љубави је жена само најсавршеније уметничко дело. Најсавршеније, али не једино. Зато нема песника самоубица. Они су се чак бранили од женске искључивости и љубавне тираније често врло опоро и бездушно. Овидије и Бајрон били су највећи циници у љубави. Овидије, љубавник лепе Корине, саветује: „Немој се устезати да жени све обећаш; заклињи се свима боговима да увек говориш истину; играј се женама немилосрдно; варај варалице!… Већи део њих припада перфидној раси, зато пусти нека се ухвате саме у своје мреже.” Бајрон је био очаран кад му је госпођа Де Стаел рекла да он нема права на љубав, јер нема срца ни способности за лепу страст, и да је такав био целог живота. А Бајрон овде додаје: „Ја сам одиста био очаран кад сам све ово сазнао, јер нисам о томе имао ни појма”. — Жене су се увек песницима крваво светиле. Као што дивљаци најзад поубијају своје краљеве, тако и жене на крају дотуку оне којима су најпре робовале… Одиста, у љубави су песници претенциозни, охоли, тешко задовољни, и, на крају крајева, врло досадни.<br /> {{gap}}Али су песници у љубави искренији него сви други људи. Анакреон каже: „Ако можеш да пребројиш лишће у шуми, или песак у мору, онда ћеш моћи пребројати и моје љубави. Најпре ћеш их набројати само у Атини двадесет, и још по врху петнаест. У Коринту, целу војску; јер у Коринту има највише лепих жена у целој Ахаји. И набројаћеш две хиљаде у Лезбосу, у Јонији, у Карији, и на Родосу. Рећи ћеш: зар си толико волео? Али ниси још пребројао оне у Сирији, у Канабосу, и оне на Криту, где огњени Ерос влада над градовима. И најзад, све оне у Гадесу, у Бактријани, и у Индији.” На другом месту каже исти песник: „Тешко је не љубити, али тешко и љубити, а најстрашније љубити узалудно. Ни претци, ни врлине, ни геније, не користе у љубави, него само злато. Проклет био ко га је измисли! Због њега се омрзну рођена браћа и родитељи, и бију крваве битке. А што је најгоре, због њега страдамо сви ми који љубимо”… И на трећем месту: „А сад шта ми служи мој штит. Не могу се њим одбранити, пошто се моја битка бије у мени.” — Песник Гете је волео Катаринету, Фредерику, Шарлоту, Лили, Кристијану, Улрику, Маријану…Сличан је случај са свима песницима. Уосталом, то је зато што су песник и љубав нераздвојни целог живота, а што није случај с другим људима. Љубав је главни извор инспирације и акције песникове, јер је љубав и главни мотив његовог живота. Све што знамо о љубави, знамо од песника. Да није било песника, о љубави би се знало мање него о мржњи. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 48cf8l0nwwbwra27baux87x2l30bxmr 0 10289 145967 47161 2026-09-12T17:53:32Z Coaorao 19106 145967 wikitext text/x-wiki Љубав је осећање које је резултат свих других осећања, збир свих могућности човекових, највиших и најчистијих. Љубав је највећи извор снаге за илузију, и најдубљи доказ моћи за акцију. Љубав је сведочанство здравог спола и дубоког морала: јер за љубав треба имати пре свега много физичке силе и неизмерно много доброте. Значи, могућности за утапање у другом бићу и другој судбини; прегорења за илузију и вере у идеал; радости да се живи двоструким и многоструким животом; и најзад, потребе да се изиђе из себе у нешто шире и веће и општије. Човек који љуби жену, виши је од човека који не љуби, јер љубав за жену је већ документ моћи за илузију и за пожртвовање, доказ човекољубља, једно суверено осећање противно саможивости и искључивости. Човек који не воли жене, не воли ни људе. Волети, то је свеобимно осећање. Љубитељи жена, то су људи већ изражени у једној хуманој црти, која је чак врло дубока. „Ја сам створена да љубим, а нисам створена да мрзим", каже Антигона у драми Софокловој. Љубав је доказ интелигенције, јер човек без идеја и простак без васпитања, не могу бити заљубљени, пошто је љубав највећа мудрост и најфинија душевност. Љубав је зато увек била привилегија највиших душа, ако не и највећих духова. Света Тереза говори ђаволу да је несрећан зато што не уме да воли, а свети Франческо је правио жене од снега. У хришћанском свету су били заљубљени свеци, али у паганском свету су били заљубљени и богови. Чак и богиња Реа, мајка Зевсова, волела је једног фригијског младића, лепог Атиса. Њен један син, Плутон, умирао је од љубави за Персефоном, ћерком Деметре, а други син, Зевс, посејао је љубавним нередима све грчке путеве куд је прошао. I сви други грчки богови су били заљубљени; љубав је за антички свет била божанског порекла. Нема у грчком животу фаталних љубави ни фаталних жена. Бог Ерос је сликан као голишав дечко, а постајући доцније латински Амор, исто је тако по изгледу био само ђаволаст и безазлен. Песник Теокрит има песму у којој је Ероса ујела пчела, и он се тужи Афродити како је тако мала пчела могла направити толико велику рану. А богиња му одговара: „И ти си мален, а какве тешке ране задајеш". Неизмерна је несрећа за људско срце што су погубљене љубавне песме античких грчких лиричара, јер већ сама божанствена Сапфа показује каквом се изванредном истанчаношћу говорило о љубави, и колико су у љубави грчкој страст крви и финоћа израза биле подједнако дубрке. Губитком тих књига старе еротике, античко грчко срце је за нас остало тајном, баш у оном у чему је било најинтимније казивано. Има писаца који верују да антички народи нису знали него за љубав физичку. Није тачно. Они само нису знали за нашу хришћанску мортификацију, или за нашу романтичарску екстазу љубавну; али то не знају ни данашњи северни Американци, а сутра то више неће можда знати ни европски човек. Свакако из грчког епоса и из атинске трагедије види се да су Грци познавали и љубав-дужност какву је доцније сликао Корнеј, и љубав-страет, какву је затим певао Расин. -Истина је да су римски песници били у љубави неверни и похотљиви, и на језику циници и садисти, и одвећ мало заузет душевном лепотом својих жена. Па ипак Овидије је био галантан, као какав песник из Версаја. Проперције, најстраснији песник римског доба, страда што га његова Цинтија вара; и пева истој Цинтији како ће некад понети људи његову посмртну урну од црног оникса, пуну мириса из Сирије, а на његовом гробу читати ове речи: „Онај који, сад, почива овде. - Био је некада роб љубави само једне". I Теокрит, који наједном месту каже: „Несретни су они који љубе", пева на другом месту: „Здравствујте, ви који љубите. Онај који мрзи, мртав је. Љубите да вас љубе. Јер Бог казни по правди". -Овде су код грчког лиричара човекољубље и љубав једно исто; а неоспорно, то осећање и јесте недељиво. 31a6y3gfz3uz1d9vwf7hcyi1ql1xjp2 146000 145967 2026-09-13T10:01:24Z Coaorao 19106 /* */ Текст проверен 146000 wikitext text/x-wiki {{gap}}Љубав је осећање које је резултат свих других осећања, збир свих могућности човекових, највиших и најчистијих. Љубав је највећи извор снаге за илузију, и најдубљи доказ моћи за акцију. Љубав је сведочанство здравог спола и дубоког морала: јер за љубав треба имати пре свега много физичке силе и неизмерно много доброте. Значи, могућности за утапање у другом бићу и другој судбини; прегорења за илузију и вере у идеал; радости да се живи двоструким и многоструким животом; и најзад, потребе да се изиђе из себе у нешто шире и веће и општије. Човек који љуби жену, виши је од човека који не љуби, јер љубав за жену је већ документ моћи за илузију и за пожртвовање, доказ човекољубља, једно суверено осећање противно саможивости и искључивости. Човек који не воли жене, не воли ни људе. Волети, то је свеобимно осећање. Љубитељи жена, то су људи већ изражени у једној хуманој црти, која је чак врло дубока. „Ја сам створена да љубим, а нисам створена да мрзим”, каже Антигона у драми Софокловој.<br /> {{gap}}Љубав је доказ интелигенције, јер човек без идеја и простак без васпитања, не могу бити заљубљени, пошто је љубав највећа мудрост и најфинија душевност. Љубав је за то увек била привилегија највиших душа, ако не и највећих духова. Света Тереза говори ђаволу да је несрећан зато што не уме да воли, а свети Франческо је правио жене од снега. У хришћанском свету су били заљубљени свеци, али у паганском свету су били заљубљени и богови. Чак и богиња Реа, мајка Зевсова, волела је једног фригијског младића, лепог Атиса. Њен један син, Плутон, умирао је од љубави за Персефоном, ћерком Деметре, а други син, Зевс, посејао је љубавним нередима све грчке путеве куд је прошао. И сви други грчки богови су били заљубљени; љубав је за антички свет била божанског порекла. Нема у грчком животу фаталних љубави ни фаталних жена. Бог Ерос је сликан као голишав дечко, а постајући доцније латински Амор, исто је тако по изгледу био само ђаволаст и безазлен. Песник Теокрит има песму у којој је Ероса ујела пчела, и он се тужи Афродити како је тако мала пчела могла направити толико велику рану. А богиња му одговара: „И ти си мален, а какве тешке ране задајеш”. Неизмерна је несрећа за људско срце што су погубљене љубавне песме античких грчких лиричара, јер већ сама божанствена Сапфа показује каквом се изванредном истанчаношћу говорило о љубави, и колико су у љубави грчкој страст крви и финоћа израза биле подједнако дубоке. Губитком тих књига старе еротике, античко грчко срце је за нас остало тајном, баш у оном у чему је било најинтимније казивано. Има писаца који верују да антички народи нису знали него за љубав физичку. Није тачно. Они само нису знали за нашу хришћанску мортификацију, или за нашу романтичарску екстазу љубавну; али то не знају ни данашњи северни Американци, а сутра то више неће можда знати ни европски човек. Свакако из грчког епоса и из атинске трагедије види се да су Грци познавали и љубав — дужност, какву је доцније сликао Корнеј, и љубав — страст, каку [''-{sic}-''] је затим певао Расин. — Истина је да су римски песници били у љубави неверни и похотљиви, и на језику циници и садисти, и одвећ мало заузети душевном лепотом својих жена. Па ипак Овидије је био галантан, као какав песник из Версаја. Проперције, најстраснији песник римског доба, страда што га његова Цинтија вара; и пева истој Цинтији како ће некад понети људи његову посмртну урну од црног оникса, пуну мириса из Сирије, а на његовом гробу читати ове речи: „Онај који, сад, почива овде, — Био је некада роб љубави само једне.” И Теокрит, који на једном месту каже: „Несретни су они који љубе”, пева на другом месту: „Здравствујте, ви који љубите. Онај који мрзи, мртав је. Љубите да вас љубе. Јер Бог казни по правди”. — Овде су код грчког лиричара човекољубље и љубав једно исто; а неоспорно, то осећање и јесте недељиво. pdlmhug32wwem10z00zlod8ubyjnmjj 146001 146000 2026-09-13T10:02:15Z Coaorao 19106 /* */ 146001 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|-{2.}-]] | 3. | [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|-{4.}-]] }} <center><font size="+1"> '''3.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Љубав је осећање које је резултат свих других осећања, збир свих могућности човекових, највиших и најчистијих. Љубав је највећи извор снаге за илузију, и најдубљи доказ моћи за акцију. Љубав је сведочанство здравог спола и дубоког морала: јер за љубав треба имати пре свега много физичке силе и неизмерно много доброте. Значи, могућности за утапање у другом бићу и другој судбини; прегорења за илузију и вере у идеал; радости да се живи двоструким и многоструким животом; и најзад, потребе да се изиђе из себе у нешто шире и веће и општије. Човек који љуби жену, виши је од човека који не љуби, јер љубав за жену је већ документ моћи за илузију и за пожртвовање, доказ човекољубља, једно суверено осећање противно саможивости и искључивости. Човек који не воли жене, не воли ни људе. Волети, то је свеобимно осећање. Љубитељи жена, то су људи већ изражени у једној хуманој црти, која је чак врло дубока. „Ја сам створена да љубим, а нисам створена да мрзим”, каже Антигона у драми Софокловој.<br /> {{gap}}Љубав је доказ интелигенције, јер човек без идеја и простак без васпитања, не могу бити заљубљени, пошто је љубав највећа мудрост и најфинија душевност. Љубав је за то увек била привилегија највиших душа, ако не и највећих духова. Света Тереза говори ђаволу да је несрећан зато што не уме да воли, а свети Франческо је правио жене од снега. У хришћанском свету су били заљубљени свеци, али у паганском свету су били заљубљени и богови. Чак и богиња Реа, мајка Зевсова, волела је једног фригијског младића, лепог Атиса. Њен један син, Плутон, умирао је од љубави за Персефоном, ћерком Деметре, а други син, Зевс, посејао је љубавним нередима све грчке путеве куд је прошао. И сви други грчки богови су били заљубљени; љубав је за антички свет била божанског порекла. Нема у грчком животу фаталних љубави ни фаталних жена. Бог Ерос је сликан као голишав дечко, а постајући доцније латински Амор, исто је тако по изгледу био само ђаволаст и безазлен. Песник Теокрит има песму у којој је Ероса ујела пчела, и он се тужи Афродити како је тако мала пчела могла направити толико велику рану. А богиња му одговара: „И ти си мален, а какве тешке ране задајеш”. Неизмерна је несрећа за људско срце што су погубљене љубавне песме античких грчких лиричара, јер већ сама божанствена Сапфа показује каквом се изванредном истанчаношћу говорило о љубави, и колико су у љубави грчкој страст крви и финоћа израза биле подједнако дубоке. Губитком тих књига старе еротике, античко грчко срце је за нас остало тајном, баш у оном у чему је било најинтимније казивано. Има писаца који верују да антички народи нису знали него за љубав физичку. Није тачно. Они само нису знали за нашу хришћанску мортификацију, или за нашу романтичарску екстазу љубавну; али то не знају ни данашњи северни Американци, а сутра то више неће можда знати ни европски човек. Свакако из грчког епоса и из атинске трагедије види се да су Грци познавали и љубав — дужност, какву је доцније сликао Корнеј, и љубав — страст, каку [''-{sic}-''] је затим певао Расин. — Истина је да су римски песници били у љубави неверни и похотљиви, и на језику циници и садисти, и одвећ мало заузети душевном лепотом својих жена. Па ипак Овидије је био галантан, као какав песник из Версаја. Проперције, најстраснији песник римског доба, страда што га његова Цинтија вара; и пева истој Цинтији како ће некад понети људи његову посмртну урну од црног оникса, пуну мириса из Сирије, а на његовом гробу читати ове речи: „Онај који, сад, почива овде, — Био је некада роб љубави само једне.” И Теокрит, који на једном месту каже: „Несретни су они који љубе”, пева на другом месту: „Здравствујте, ви који љубите. Онај који мрзи, мртав је. Љубите да вас љубе. Јер Бог казни по правди”. — Овде су код грчког лиричара човекољубље и љубав једно исто; а неоспорно, то осећање и јесте недељиво. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] lrc8axjbob1mc8rd5ipej2h8wubxg26 146003 146001 2026-09-13T10:03:18Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)]] на [[Благо Цара Радована/О љубави/3.]]: Правилан назив 146001 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|-{2.}-]] | 3. | [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|-{4.}-]] }} <center><font size="+1"> '''3.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Љубав је осећање које је резултат свих других осећања, збир свих могућности човекових, највиших и најчистијих. Љубав је највећи извор снаге за илузију, и најдубљи доказ моћи за акцију. Љубав је сведочанство здравог спола и дубоког морала: јер за љубав треба имати пре свега много физичке силе и неизмерно много доброте. Значи, могућности за утапање у другом бићу и другој судбини; прегорења за илузију и вере у идеал; радости да се живи двоструким и многоструким животом; и најзад, потребе да се изиђе из себе у нешто шире и веће и општије. Човек који љуби жену, виши је од човека који не љуби, јер љубав за жену је већ документ моћи за илузију и за пожртвовање, доказ човекољубља, једно суверено осећање противно саможивости и искључивости. Човек који не воли жене, не воли ни људе. Волети, то је свеобимно осећање. Љубитељи жена, то су људи већ изражени у једној хуманој црти, која је чак врло дубока. „Ја сам створена да љубим, а нисам створена да мрзим”, каже Антигона у драми Софокловој.<br /> {{gap}}Љубав је доказ интелигенције, јер човек без идеја и простак без васпитања, не могу бити заљубљени, пошто је љубав највећа мудрост и најфинија душевност. Љубав је за то увек била привилегија највиших душа, ако не и највећих духова. Света Тереза говори ђаволу да је несрећан зато што не уме да воли, а свети Франческо је правио жене од снега. У хришћанском свету су били заљубљени свеци, али у паганском свету су били заљубљени и богови. Чак и богиња Реа, мајка Зевсова, волела је једног фригијског младића, лепог Атиса. Њен један син, Плутон, умирао је од љубави за Персефоном, ћерком Деметре, а други син, Зевс, посејао је љубавним нередима све грчке путеве куд је прошао. И сви други грчки богови су били заљубљени; љубав је за антички свет била божанског порекла. Нема у грчком животу фаталних љубави ни фаталних жена. Бог Ерос је сликан као голишав дечко, а постајући доцније латински Амор, исто је тако по изгледу био само ђаволаст и безазлен. Песник Теокрит има песму у којој је Ероса ујела пчела, и он се тужи Афродити како је тако мала пчела могла направити толико велику рану. А богиња му одговара: „И ти си мален, а какве тешке ране задајеш”. Неизмерна је несрећа за људско срце што су погубљене љубавне песме античких грчких лиричара, јер већ сама божанствена Сапфа показује каквом се изванредном истанчаношћу говорило о љубави, и колико су у љубави грчкој страст крви и финоћа израза биле подједнако дубоке. Губитком тих књига старе еротике, античко грчко срце је за нас остало тајном, баш у оном у чему је било најинтимније казивано. Има писаца који верују да антички народи нису знали него за љубав физичку. Није тачно. Они само нису знали за нашу хришћанску мортификацију, или за нашу романтичарску екстазу љубавну; али то не знају ни данашњи северни Американци, а сутра то више неће можда знати ни европски човек. Свакако из грчког епоса и из атинске трагедије види се да су Грци познавали и љубав — дужност, какву је доцније сликао Корнеј, и љубав — страст, каку [''-{sic}-''] је затим певао Расин. — Истина је да су римски песници били у љубави неверни и похотљиви, и на језику циници и садисти, и одвећ мало заузети душевном лепотом својих жена. Па ипак Овидије је био галантан, као какав песник из Версаја. Проперције, најстраснији песник римског доба, страда што га његова Цинтија вара; и пева истој Цинтији како ће некад понети људи његову посмртну урну од црног оникса, пуну мириса из Сирије, а на његовом гробу читати ове речи: „Онај који, сад, почива овде, — Био је некада роб љубави само једне.” И Теокрит, који на једном месту каже: „Несретни су они који љубе”, пева на другом месту: „Здравствујте, ви који љубите. Онај који мрзи, мртав је. Љубите да вас љубе. Јер Бог казни по правди”. — Овде су код грчког лиричара човекољубље и љубав једно исто; а неоспорно, то осећање и јесте недељиво. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] lrc8axjbob1mc8rd5ipej2h8wubxg26 0 10290 146019 47160 2026-09-13T10:28:06Z Coaorao 19106 /* */ 146019 wikitext text/x-wiki Жена у коју смо заљубљени, као и сама љубав, није нешто што постоји ван нас, него је нешто што постоји у нама, и што је део нас самих. Ми неког љубимо не зато што ту љубав заслужује потпуније и искључивије него ико други, него што смо ми на ту личност просули једно своје сунце које га је озарило и издвојило од свег другог наоколо по земљи. Ми љубимо, јер је наша душа препуна нежности, и наше тело препуно страсти; доказ, што то исто биће не бисмо волели у старости, кад већ наша заморена душа нема довољно нежности, ни заморено тело довољно страсти. - Младост к љубав, то је све што има живот. То су две неразлучне среће које после себе оставе пустош и помрчину. Остатак живота човек проживи само од успомена на своју младост и на своју љубав; и човек би све доцније среће и тријумфе дао за некадашњу обест младости и некадашње фантазије љубави, Нема ниједног остарелог краља који не би пристао да буде обичан млад поручник. Човек без младости, то је сасвим друго биће него што је тај исти човек био младићем, скоро без везе са некадашњим собом. То је сад једна сетна егзистенција која је духовно и морално или боља или гора, али извесно сасвим друкчија него некад. Не жалим ништа на свету него што у младости нисам знао да сам млад, и да ми је то сазнање могло дати осећање супериорности над милионима најмоћнијих и најбогатијих људи. Нисам знао да сам некада био император Кине и цар Индије! Није човек знао зашто га некад жене гледаху као пијавице, ни да су га тад људи мрзели јер нису имали ширину његових груди и снагу његових мишица. - Зато је најчаробнија судбина у историји човека био живот Александров, који је освојио највеће царство на свету, и затим умро, не знајући ни за један пораз, пораз који би иначе доживио да није умро младићем. Овако је умро с уверењем да нико није јачи од њега; и с правом је веровао за себе да је Бог, као што га је уверавао и Амонов свештеник у Египту. Јер одиста, ни грчки хомерски бог није имао ничег више од њега: лепоту младића, силу и бесмртност. Љубав је чак и херојство јер тражи жртве. Ако се питамо да ли смо љубљени у замену, и у истој мери, љубав је тиме пребројана и таксирана као монета и роба. Зато слепа љубав, то је једина љубав. За љубав треба невиности, колико и за религију. Само слепе очи љубави нађу највеће путеве судбине, као што се само затворених очију види лице божје у својој чистоти и величини. Ко није религиозан, не може бити ни истински заљубљен; и зато је у наше доба тако мало заљубљених. - Има природно заљубљених као што има природно религиозних; а има их који не могу бити ни природно заљубљени ни природно религиозни. Љубав није само привилегија једног нашег животног доба, него и привилегија једне нарочите врете духова; јер има света за које је љубав неразумљива и отужна, а за које је и вера само једна самообмана и перверзија. Љубав је, најзад, и највиши продукт културе. Код примитивних људи не постоји љубав него прохтев, ни сан него пожуда. Што је већа култура једног народа, утолико је љубав дубља, јер је компликованија и фаталнија. Жена није више женка него личност, значи многострука лепота: уметничко дело, душа и дух. Због овог је осећање љубави тесно везано за нечију интелигенцију и доброту. Бити заљубљен, веровати у љубав као у небо, то је живети у највеђој чистоти и крајњој сили доброте. Љубав је највећи степен свега што носи некористољубиво срце, највеће прегнуће, тотално самоодрицање, живот у другом бићу и за другу личност усађену у зенит једног доба нашег живота. - Зато је апсурдум и несрећа сумњати у нешто што волимо, па је апсурдум сумњати и у жену ако је волимо. Љубав у сумњама, то је највећа беда и најчемернији парадокс божји, чак и непремостива фаталност за људе од срца и поноса. Јер, најчешће, колико је љубав већа, утолико је и сумња већа. Међутим, за пуну срећу у љубави, треба бити несебичан, и према себи крајње неосетљив: љубав искључује самољубље, и не поверује ни у оно што је очевидно. Идеал и није у стварима него изнад њих. Тешко срцу које узима сан о срећи као слику среће која је могућна. Нема сређе која се не даје порушити у прашину, ако је само више тумачимо него што је осећамо. [[Категорија:Благо цара Радована]] 5i7w5ub4ys1tjf53qw5e8ymyskduw7d 0 10291 146018 47159 2026-09-13T10:27:42Z Coaorao 19106 /* */ 146018 wikitext text/x-wiki Ниједан велики човек није познавао жену. Сваки је писац описује како је сам замишља и сам изгради, а не каква је жена у ствари. Филозофи нису о женама довољно писали, јер нису с њима живели колико са филозофијом, јер су их ствари срца увек мање занимале него ствари ума. Нема добрих књига о жени. Док смо млади, ми жене волимо и због њих страдамо, а не описујемо их научно; а кад остаримо, оне нас више не интересују ни као предмет размишљања. - Жена је без принципа и без мерила; без једног сталног и уравнотеженог стања; често болесна и полулуда; свагда несгална и превртљива. Све ово, и кад је много боља од нас. Зато би велики човек требао да се клони љубави, не због момената трагичних, него момената смешних, у које неминовно пада поред жене. Љубав је озбиљна и света ствар, али су заљубљеници - зачудо - увек смешни за све остале људе. Довољно је да вам неко исповеди да је заљубљен, па да му у вашим очима падне цена. Има жена које носе собом прави дух разарања, и потребу да све ствари деградирају, и све духове нивелишу; а то је оно што супериорни људи не могу жени да опросте. У проблеме свих вредности жена улази с лакоумношћу и перверзном обешћу, да несвесно обори цену свачега; генија, љубави, уметности, морала, разлике међу људима, разлике међу женама, међу принципима, међу добрим примерима. Не постоји за њу мерило опште него лично. Жена не зна шта је то општи живот, ни општа срећа, ни општи идеал; све мери по себи и према својим потребама. А женске потребе су, несумњиво, далеко од тих великих критеријума за срећу. Она је без дивљења пред великим, без гнушења пред малим. Све ће вредности признати, али и све пасивно примити. Не увиђа да су велике идеје потребне за живот, јер она види живот у малим срећама и малим несрећама, у шаренилу и у страстима. Још су мање потребни супериорни људи за њене среће, које не треба да буду велике него само шаролике и радосне, узбудљиве и променљиве. Љубави великих људи су зато биле махом или комедије, или трагедије, али најчешће комедије. Велики човек сваки процес срца подигне неизбежно до процеса ума; и тако филтрирајући кроз мозак ствари сна и маште, оне постану безличне или чак сасвим избледе. Постоји лудило љубави, а не постоји мудрост љубави. Зато су љубави великих људи пуне противуречности, кобног и смешног. Обични људи за такве сукобе не знају, нити праве љубавне несреће доживљују. Истинске љубавне несреће су искључива и тужна привилегија само одабраних духова и великих срца. - Бекон каже да велики људи нису били велики љубавници, јер је љубав за њих одвећ малена ствар. Ово није тачно; него баш напротив. Сви велики људи су били заљубљени целог живота; и то не само песници, него и државници, и велике војсковође, чак и велики владари: Перикле, Цезар, Наполеон. Један велики човекје рекао да се на све брегове пењао, али да је брег љубави највиши. За Дантеа и Петрарку, љубав је идентична са Беатричом и Лауром; а и љубав је Беатриче исто што и љубав Лауре. То је жена донна делла салуте - Чак је и сасвим обично да велики људи дугују највише својим љубавницама. Сјајни писац Тургењев је говорио госпођи Толстој како је престао да пише откад је престао да буде заљубљен. А ако су и Талијани оноли-ко мадона насликали, то није зато што су били претерано побожни, него што су били заљубљени, и што је у Италији било пуно мадона. - Човек кад је истински заљубљен он је истински побожан, и мени је оваква љубав била најразумљивија. Данте своју Беатричу прави чак симболом теологије која је за њега била наука о Срећи, као што је филозофију сматрао науком о Блаженству. Истина је само да велики људи нису лудовали за женом него за љубављу. Није љубав за њих нешто малено, као што је мислио Бекон, него је жена одвећ малена према љубави, која је неизмерна. За велике људе нема ничег ни малог ни пролазног, и њима је зато потребна љубав само у једном оквиру бесконачног и вечитог. Затим, њима је потребна љубав у сталној грозници и у усијању, у вртоглавици у вртлогу - зато што је љубав ватра у којој они све своје искују. Зато су они често и изневеравали своје жене, и онда кад су остајали очајно верни својој љубави. За велике људе није љубав одмор, као за обичне људе, него отров, и потреба да се живи у сталној илузији младости и акције. За многе велике људе жена је била чак појам врло далек од љубави. Јер велики човек теже увиди женине врлине, него што осети погрешке њеног спола. - Кад је славна госпођа де Стал била у Немачкој, толико је много говорила да је мирном Шилеру за месец дана упропастила нерве, и он се, кажу, зато осећао као после какве дуге болести; а хладни Гете је бежао и затварао се код своје куће, страхујући шта ће она доцније написати од оног што је он тад с њом разговарао. - Уопште, велики човек се боји жене већма него обичан човек; велики човек се боји лукавства и несталности, усађене у женски спол, а ништа као лакоумна жена не може постати кобним за његово дело. Велики човек ставља своје дело изнад свега другог, а нарочито изнад жене, што је извесно срећан случај, али што му жена никад не опрашта. Нико о женама не мисли горе него баш човек који већ неку жену безумно воли; сви су заљубљени људи мрачни песимисти, убеђени скептици, који верују да су прогањани и ухођени, и да корачају између сталних замки и бусија. Нису од овог ослобођени ни велики људи. - Можда само прави артисти нађу у љубавима накнаде за изгубљени мир. Јер оно што отпате као обични људи, љубав им накнади као творцима, јер је она највећа инспирација за стварање. Свакако, између жене и великог човека постоји природни антагонизам, због чега су велики људи или избегавали супериорније жене, или имали с њима само несрећне доживљаје. [[Категорија:Благо цара Радована]] lb1cviek5z8mtpjtr7wcptbmhs42asq 0 10292 146017 47158 2026-09-13T10:27:16Z Coaorao 19106 /* */ 146017 wikitext text/x-wiki Ни жена се лако не веже за супериорног човека, који је по природи самотник често врло сујетан, скоро увек много ћудљив, у више прилика и неурастеник; и, затим велики човек већма воли принципе него ствари, и већма идеје о људима него људе. Великог човека збуњује и заглупљује велико друштво, које, напротив, жену раздрагава, и због којег једино она чини и добро и зло. Велики човек лудује за оним за чим се више нико не отима: за мудрошћу и за славом после смрти. А жена је по природи епикурејац, сва од овог света, задовољна брзима успесима, а на славу после смрти никад и не мисли. Жену велики човек занима само из почетка, јер то ласка њеној сујети мећу другим женама, јер жена воли све што блиста. Али обожавати, не значи и љубити. Љубав је сама себи довољна; и љубави није потребна никаква друга слава него њена сопствена. Је воус адмире јусqу’ не пас воус аимер, каже једно лице у некој сгарој комедији. - Уосталом, жена не зна да поштује, него да воли. Жене не траже ни да ви њих поштујете, него да их волите. Поштовање за њих значи одсуство сваке љубави, нешто хладно и из главе, а не нешто проосећано и из душе. Оне верују да неког треба најпре волети, како би га затим истински поштовале, а људи мисле обратно. Жене мисле: где је много поштовања, ту је мало љубави. Жене имају сталну потребу да буду вољене, и кад оне саме не воле, и зато се често предају и људима који су им иначе физички немили. Обичне жене воле обичне људе, а само необичне жене воле људе са необичним одликама. Ни ове жене не воле људе који одиста највише вреде, него оне који су највише на гласу. Све жене воле богаташе јер је жена увек сиромах. Паметних се боје; даровите сматрају за полумахните. Извесно, песници су од свих људи они који највећма живе у опсесијама љубави, и који имају највише љубавница, али су њихове љубави биле за њих често само игре маште и интриге срца. Ретко је који могао безмерност своје љубави да концентрише само на једну жену. Рафаело је једини од њих умро угушен у загрљају своје љубавнице. Међутим, Едгар По је дао ипак своју теорију о реинкарнацији једне једине љубави у човековом поступном низу жену и љубави. У хиљади жена које смо волели, ми увек волимо само једну. Има извесних патриота због којих нам омрзне отаџбина, и свештеника због којих нам омрзне црква и вера, и војсковођа због којих нам омрзне војска и херојство, и жена због којих нам омрзне љубав. Шпањолке и Талијанке загорче човеку живот љубомором. Гркиња својом себичношћу, Рускиња својим лудим прохтевима. Немица што брзо одебља, и Српкиња што никад не сазре. Францускиња је данас најпотпунија жена у њеној љубави за човека. Она од природе има, и собом доноси човеку: конверзацију, грацију, забавност, искреност, интелектуалност, морални интерес, утеху, љубав, храброст, женскост, расност. I кад нема половину овог, остаје ипак друга половина која је чини супериорнијом од свих других савремених жена. Францускиња је једина жена која може да буде учена без страха да постаие мушкобања. Она је човеку најбоља љубавница и друг и сарадник, и кад није супруга. Она је једина која има идеју о човеку с ким разговара. За све друге жене човек вреди само онолико колико он значи за њу и њене намере. [[Категорија:Благо цара Радована]] gbfodn0i6m1t1d41cusqmzjydkyhiln 0 10293 146016 47157 2026-09-13T10:26:52Z Coaorao 19106 /* */ 146016 wikitext text/x-wiki Има одиста једно доба у људском животу, кад све подсећа на љубав; сунчан дан, тамна ноћ, бура и тишина, новац и музика, цвеће и хероизам, мек диван, облак у небу, мушица у ваздуху. Тако жена постане средиште свих других покрета срца, мисао мисли, циљ циљева. Срећа вреди само колико је срећа за њих двоје. Сиротиња је страшна само зато што тај човек не може да ту жену направи краљицом, или она њега императором. Религија вреди утолико уколико Бог помаже њихове састанке, и остварује њихове планове. Дворац на брегу вреди само ако је прикладан за њих двоје. Стари пријатељ, уколико је њихов протектор; а нови пријатељ уколико је безопасан. Смрт постоји уколико спасава од несрећне љубави и учини крај једном очајном разочарењу... Свегледамо кроз оно што волимо: пејзаж, кућу, пут, књигу, идеју. Ништа у љубави нема више цену само за себе, и све је мерено на један начин. Заљубљеници могу да живе на врх планине на једном стаблу, у дну шуме у једној пећини, насред мора на једној дасци. Зато је љубав најискључивије осећање колико је и нај-потпунији живот. Љубав све испуни и замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану. Жене почну да љубе само онда кад су вољене, или бар кад мисле да су већ вољене. Иницијатива љубави увек долази од човека. Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле. Она не смо да прва не воли, него прва и не бира. Човек јој се може наоко и да допада, али је ретко да га прва заволи. Никад у љубави жена не улази инспирацијом као човек; кад год се крене у љубав, она је заведена, обманута или перветирана. Она се не даје него се подаје. Жена иде више за љубављу човековом, него за својом природом. Жена може да се занесе за богаташем или артистом, за војником или спортистом, за лепим или умним, али се најзад дадне, често за цео живот, сасвим друкчијем човеку него каквог је замишљала и желела. Она увек подлегне јачем, а не лепшем и умнијем, ни бољем и милијем. Ретко која жена виси о руци човека који је био одиста човек њеног укуса. Није томе узрок друштвени положај, због чега жена не бира мужа, него муж жену; него што је у природи жене да жељно подноси насиље и да га радо очекује, случај који је можда дубљи и од саме љубави. Падајући пред јаким, а не пред добрим и лепим, жена не разуме дух него вољу, ни лепоту него намеру. Човек је по природи насилник, а жена по природи иде на сусрет насиљу. Права жена никад не пољуби прва; прави тип жене све чека од човека; прву реч, први пољубац, прву жртву, први пример. Ретко кад жена прва кида са несрећном љубављу; али једном одвојена, прва заборавља, или се прва баци каменом на прошлост. - Свакако, заљубљена је жена увек жртва; заљубљен човек је увек победилац, или бар није жртва. Једна велика и несрећна љубав у животу једне жене од срца може да јој друштвени и интимни живот учини немогућим за цео век. Жена то инстинктивно осећа. Зато се жена често лако даје, али се лако не заљубљује. Жена верује да се сачувала од човека само кад зна да се није заљубила; зато је и много мање заљубљених жена на свету него што ико мисли. Бранећи од љубави, жена мисли да се одбранила и од човека. Жена добро зна да је слаба само кад воли. Никад жена и човек не воле једно друго истом мером; као да је природи било стало само да депонује негде извесну суму страсти без обзира да ли ће бити правилно подељена на њих двоје, различне по духу, по души, по темпераменту, по вољи. Има, уосталом један велики број људи који апсолутно и не знају за осећање љубави, и то кроз цео њихов живот; а има их који имају смисла за љубав, али јој не дају никакву особиту цену. Не стављајући љубав изнад свих других фактора живота, и жена је овде за такве људе само онолико важна колико је она њихов ортак у неком послу, или јатак у пљачки. - Човек никад не зна кад га жена воли. Он увек тражи да то сазна по спољним знацима, које, међутим, жена намерно изврће, јер је интрига њеног спола увек главни део њене љубави. Напраситост и насиље човеково је његова огромна беда, нарочито према финоћи и мирноћи жене која све сазнаје интуицијом и урођеном гипкошћу. Оваквом грубошћу људи покваре себи готове тријумфе. Људи не знају колико жена често воли, и онда кад најмање изгледа заљубљена; и колико често свирепо страда, и онда кад изгледа највећма расејана; и док седећи поред каквог другог човека, изгледа мрачни издајник. Жена се претвара и лаже, и кад љуби и кад не љуби. Хипокризија женина, ствар њеног спола, и средство њеног живота, постане тако често и њеном несрећом. Она се прва отрује отровима које је другом искувала, и посече ножима које је сама изоштрила. Човек, уопште, не познаје жене, јер је без интуиције, гломазан, самовољан, одвећ притиснут послом, и одвећ заузет другим људима. Затим, човек увек воли да верује у утиске ласкаве за његову сујету; и он љубав не анализира, јер се осећа јачим од жене, знајући да ће заповедати, верујући чак да ће и владати. Жена, напротив, зна да ће јој се заповедати, и одмах се ставља у положај одбране према тиранском инстинкту човековом. Жена брзо прозре човека, нарочито добро уочи његове слабе и зле стране; чак је и не интересују врлине којим он зрачи међу другим људима. Жена гледа у човеку противника и тирана, онда кад га највећма воли; зато никад не губи из вида његове слабости, којима се у тој борби она служи већма него својом снагом. То је лако јер се човек брзо покаже цео, нарочито као другар. Жена се, напротив, увек крије, и нема потребе за другарску интимност: ове су ствари чак главни случајеви његовог спола. - Човек о жени зна само оно што је сам измислио, и у што је сам он веровао. Одиста, у односима између човека и жене, жена је свагда супериорнија. Херодот прича да у Египту људи ткају платно код куће, а да су жене трговци у чаршији. Диодор из Сицилије каже да су у Египту људи потпуно робови жена. [[Категорија:Благо цара Радована]] fnmtk5uo7im9e3a49qggpxi3zghqm5o 0 10294 146015 47156 2026-09-13T10:26:27Z Coaorao 19106 /* */ 146015 wikitext text/x-wiki Говорити о љубави, то је већ помало волети. Никад жена не говори о љубави с неким који јој се не свиђа као човек, и којег никад не би могла волети или пожелети. Има момената кад прва лепа дискусија о љубави с једном женом, не значи први леп козерски успех, него већ први љубавни корак. За младу жену је сваки минут један горак губитак, ако није у вези с љубављу. Жене, стварно, никад нису индиферентне према човеку. Већ с првим погледом, она једнога човека или мрзи, или воли, али није никад према њему равнодушна. Ако равнодушност уопште постоји, онда је она осећање човеко-во, али никад женино. Жена је у овом погледу слична детету, које се на првим сусрету баца у наручје једном човеку, а од другог човека се устеже, скоро с очевидном мржњом, значи опет без сваког знака индиферентности. Има младих жена које кажу да су с неким младим човеком само пријатељи. Велика пријатељства, то су овде већ мале љубави. Никад жена није пријатељ с човеком који није мужјак, и којем се не диви као сполу. Може један човек бити и мудрац, и песник, и војсковођа, али пре свега мора бити носилац свог спола. Може жена с уживањем општити с човеком за којег зна да има лажну ногу, али не може без одврат-ности општити с човеком за којег зна да нема спола. Човек и жена, док су млади, не могу бити само пријатељи и свако-дневни другови, на начин на који је то младић с младићем, или млада жена с другом младом женом. Може се догодити и противно, и то само ако се једно другом нимало физички не свиђају; али је у том случају посреди више антипатија, неголи равнодушност. Жена ће о љубави говорити са Алкибијадом, а о филозофији с лепим Лисидом, али са старим и ружним Сократом неће разговарати ни о љубави, ни о филозофији. - Чак се жена с човеком и не спријатељи без неког свог интимног мотива; у највише таквих случајева пријатељства она ипак мисли да је тај човек воли. Чим човек буде таквој жени показао мало већу пажњу него другим женама, она у том догађају види већма љубав него обично пријатељство. Увек између човека и жене има једна интрига спола. Знам жена које су с једним човеком одржавале везе савршено идеално, али су увек знале, или бар претпостављале, да их тај човек бар жели телесно. Такво осећање човеково, уосталом, ако је дискретно, не вређа ни најчистију жену. Она, чак и без икакве нарочите намере, осећа овде потребу да му буде најбоља пријатељица, као што би му друга која жена била готова љубавница. Сваки додир младих јесте на основи чулној, и онда кад им најмање тако изгледа. Највећи човек јој је рав-нодушан, ако ма чим покаже потпуну чулну равнодушност према њој. Незаинтересованост, да; али равнодушност, не! Жена не схваћа платонска стања духа и тела; јер младост има све своје законе у крви. Жена је најпре спол, па онда човечје биће. Али и човек тако исто. Жене се никад не показују целе онима који су претерано строги у моралу. Жене су потпуно отворене само према онима за које унапред знају да све праштају. Зато и мање рђаве жене, често чак и потпуно добре жене јуре за рђавим људима. У неким европским земљама жене лудују за тенорима из оперета, или за артистима из атељеа, у другим за официрима, али свугде за богаташима. Артисти представљају живот у фантазији и разузданости моралној; официри представљају младост, здравље, лепоту и редован положај; а банкари су спасиоци жена распикућв и коцкара. Официрова перушка и мач, то су остаци старог витештва, које данас припада само њима; његова лепа појава може да замени недостатак учености; мало боље васпитање, да замени породично име. Официр има пуно од пауна, а то је равно оном што жена тражи од сваког човека. Официр се издире на људе и коње, а жена се диви његовој сили заповедника од којег имају страх људи и животиње. Они су тирани својим женама; а оне их трпе, али им се освећују брже него и другим људима. Свакако, дугмета официрске униформе већма сјају у очима младе жене него најдуховитије изреке човека у смешном фраку који поред овог изгледа ругобно и погребно тужан. - Има, најзад, жена које се заљубе и у човека који има лепшу жену него што јеона. Затим, има их које се заљубе у неког човека само зато што је он муж жене коју она мрзи. I, најзад, има их које се лако заљубе у непријатеља свог мужа. Ово су све странпутице и апсурдуми љубави какви не постоје у стварима мржње. Свакако, жене инстинктивно презиру човека који није био у стању да оплоди жену. Има жена код којих питање љубави не улази у њено опште мишљење о животу; на један начин мисли жена о љубави, а о свему другом мисли на сасвим други начин; зато су многе жене у стварима љубави савршено рђаве, а у другом свему савршено исправне. Много чешће него код човека, физички неморална жена може бити на целој линији до крајње мере морална, али потпуно верна свом човеку, а у сваком другом погледу развратна: распикућа, коцкар, зао језик, лоша ћуд. Знам дама из највиших друштвених сфера, пуних благородства, чак и наивности, али чије су љубавне историје биле пуне ругобе. Јер сполни разврат чешће је више ствар наивних него перфидних. Љубавне вратоломије могу бити и лепе кад се у њих метне оно што их чини разумљивим: поезија, сан, илузија, пријатељство. Међутим, у највише случајева жена пада из разлога којима се не разазнаје ни прави покретач. Свакако најкоректнија према друштву може бити најгора према љубави и породици, и многа човекова разочарења долазе отуд. - Очевидно је да се сваки човек чуди ако није вољен. То је апсурдум. Има људи на које ни мува неће да падне. [[Категорија:Благо цара Радована]] fl67g8mbhys6hbtf4b67xtl1tn8hbbr 0 10295 146010 47155 2026-09-13T10:21:51Z Coaorao 19106 /* */ Текст проверен 146010 wikitext text/x-wiki Љубав најмање постоји у великом друштву. Љубав је уживање а велико друштво има хиљаду других начина да ужива. Велико друштво са титулама се везује и у браку према титулама, а богаташи се везују браковима према богатству. На стотину аристократских и богаташких бракова нема данас него један у којем би главни мотив била љубав; чак се у тим сферама о љубави говори као о једном нижем и несавременом осећању. Зато је љубав, као морал и као религија, луксуз сиротиње. Жене падају у великом друштву за положаје, везе, наките, чак и за обичан новац, којег никад немају довољно у својим утакмицама; а у малом друштву се жене дају за љубав и за страст. Никад нам новац нису тражиле сиромашне пријатељице, него увек жене много богатије од нас. Богаташи купују жене из свог круга, исплаћујући њихове рачуне и спасавајући их од дугова; сироте жене нису ни узете у обзир, јер је у господским љубавима више сујете према себи него нежности према жени. На Истоку су жене за новац најлакомије; али је то разумљиво, пошто су на Истоку до јуче продавали жене на пазару као воће, брашно и камиле. Сад више људи не продају жене, али се оне саме износе на пазар. На Истоку је љубав у нашем смислу скоро непознато осећање, пошто је сведена само на телесно и нервно стање; а није чак ни страсна ни помамна, него напротив убога и хладна, јер се онамо жена човека више боји него што га воли. У Француској је, више него и у једној европској земљи, љубав постигла целу своју обимност, зато што је Францускиња и духовно и душевно најпробуђенија жена, а Француз најоданији пријатељ ако не жене а оно Францускиње. У Паризу је прошле године било тридесет хиљада самоубистава, већином љубавних, а на Истоку нико не би разумео да је уопште могуће самоубиство из љубави. Стари су Грци говорили да је љубав једно „полудело пријатељство”, али на Истоку љубав није ни лудило ни пријатељство. Уосталом, човек који не поштује жену, не поштује ни љубав за жену. Има на Истоку, можда више него игде, пуно жена које не падају; али оне које падну, падну за новац. У многим великим градовима на Истоку је једини господар беј-трговац, за којег раде сви остали. Зато се онамо све купује, а, што је најгоре, онамо се и све продаје. [[Категорија:Благо цара Радована]] ouwneo4i4msqcj7nsbouwsz7q9rix6k 146011 146010 2026-09-13T10:23:04Z Coaorao 19106 /* */ 146011 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|-{8.}-]] | 9. | [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|-{10.}-]] }} <center><font size="+1"> '''9.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Љубав најмање постоји у великом друштву. Љубав је уживање а велико друштво има хиљаду других начина да ужива. Велико друштво са титулама се везује и у браку према титулама, а богаташи се везују браковима према богатству. На стотину аристократских и богаташких бракова нема данас него један у којем би главни мотив била љубав; чак се у тим сферама о љубави говори као о једном нижем и несавременом осећању. Зато је љубав, као морал и као религија, луксуз сиротиње. Жене падају у великом друштву за положаје, везе, наките, чак и за обичан новац, којег никад немају довољно у својим утакмицама; а у малом друштву се жене дају за љубав и за страст. Никад нам новац нису тражиле сиромашне пријатељице, него увек жене много богатије од нас. Богаташи купују жене из свог круга, исплаћујући њихове рачуне и спасавајући их од дугова; сироте жене нису ни узете у обзир, јер је у господским љубавима више сујете према себи него нежности према жени. На Истоку су жене за новац најлакомије; али је то разумљиво, пошто су на Истоку до јуче продавали жене на пазару као воће, брашно и камиле. Сад више људи не продају жене, али се оне саме износе на пазар. На Истоку је љубав у нашем смислу скоро непознато осећање, пошто је сведена само на телесно и нервно стање; а није чак ни страсна ни помамна, него напротив убога и хладна, јер се онамо жена човека више боји него што га воли. У Француској је, више него и у једној европској земљи, љубав постигла целу своју обимност, зато што је Францускиња и духовно и душевно најпробуђенија жена, а Француз најоданији пријатељ ако не жене а оно Францускиње. У Паризу је прошле године било тридесет хиљада самоубистава, већином љубавних, а на Истоку нико не би разумео да је уопште могуће самоубиство из љубави. Стари су Грци говорили да је љубав једно „полудело пријатељство”, али на Истоку љубав није ни лудило ни пријатељство. Уосталом, човек који не поштује жену, не поштује ни љубав за жену. Има на Истоку, можда више него игде, пуно жена које не падају; али оне које падну, падну за новац. У многим великим градовима на Истоку је једини господар беј-трговац, за којег раде сви остали. Зато се онамо све купује, а, што је најгоре, онамо се и све продаје. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] azege41hetl6zrimo542de4eyc5pj7h 146013 146011 2026-09-13T10:24:07Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)]] на [[Благо Цара Радована/О љубави/9.]]: Правилан назив 146011 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|-{8.}-]] | 9. | [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|-{10.}-]] }} <center><font size="+1"> '''9.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Љубав најмање постоји у великом друштву. Љубав је уживање а велико друштво има хиљаду других начина да ужива. Велико друштво са титулама се везује и у браку према титулама, а богаташи се везују браковима према богатству. На стотину аристократских и богаташких бракова нема данас него један у којем би главни мотив била љубав; чак се у тим сферама о љубави говори као о једном нижем и несавременом осећању. Зато је љубав, као морал и као религија, луксуз сиротиње. Жене падају у великом друштву за положаје, везе, наките, чак и за обичан новац, којег никад немају довољно у својим утакмицама; а у малом друштву се жене дају за љубав и за страст. Никад нам новац нису тражиле сиромашне пријатељице, него увек жене много богатије од нас. Богаташи купују жене из свог круга, исплаћујући њихове рачуне и спасавајући их од дугова; сироте жене нису ни узете у обзир, јер је у господским љубавима више сујете према себи него нежности према жени. На Истоку су жене за новац најлакомије; али је то разумљиво, пошто су на Истоку до јуче продавали жене на пазару као воће, брашно и камиле. Сад више људи не продају жене, али се оне саме износе на пазар. На Истоку је љубав у нашем смислу скоро непознато осећање, пошто је сведена само на телесно и нервно стање; а није чак ни страсна ни помамна, него напротив убога и хладна, јер се онамо жена човека више боји него што га воли. У Француској је, више него и у једној европској земљи, љубав постигла целу своју обимност, зато што је Францускиња и духовно и душевно најпробуђенија жена, а Француз најоданији пријатељ ако не жене а оно Францускиње. У Паризу је прошле године било тридесет хиљада самоубистава, већином љубавних, а на Истоку нико не би разумео да је уопште могуће самоубиство из љубави. Стари су Грци говорили да је љубав једно „полудело пријатељство”, али на Истоку љубав није ни лудило ни пријатељство. Уосталом, човек који не поштује жену, не поштује ни љубав за жену. Има на Истоку, можда више него игде, пуно жена које не падају; али оне које падну, падну за новац. У многим великим градовима на Истоку је једини господар беј-трговац, за којег раде сви остали. Зато се онамо све купује, а, што је најгоре, онамо се и све продаје. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] azege41hetl6zrimo542de4eyc5pj7h 0 10296 146020 47154 2026-09-13T10:28:45Z Coaorao 19106 /* */ 146020 wikitext text/x-wiki Човек и жена су не само два различна, него и два потпуно непријатељска спола. Доказ, што се све међу њима решава борбом. Први додир човека и жене, то је већ једна мала бој-на чарка. Он прву победу добија битком којом се отпочињу остале битке, тог вечног стогодишњег рата. Човек лако осваја жену кад није у њу заљубљен, али кад њој изгледа да јесте; у овоме је, истина, тешко преварити женску интуицију, али зато ипак често оне саме себе обману. Жена, уосталом, не воли љубав коју увиђа него коју нагађа. - Заљубљен човек је слаб; он постаје свиреп и себичан, аналитик и ситни-чар. Он сумња јер хоће да све сазна, чак и оно чега нема. Кад је највеће сумњало, он поверује да је постао видовит. Заљубљен човек мучи жену да би себи олакшао, често иде према жени до непријатељства, и чак до злочина. Жена своју љубав носи с пуно сласти и туге, а човек са злоћом и страхом. Чудно је да се у својој љубави човек боји и људи којих се иначе нигде другде не би бојао. Нико му није безопасан; на свима местима, бусије и непријатељи. Има врло мало света срећног у љубави. Љубав направи више несрећних него срећних, и више беде него радости. Највећи део света кад највећма воли највећма је љубоморан, и зато је неспокојан и често потпуно несрећан; јер нема среће без спокојства. Али кад човек не воли, он је несрећан, јер је непотпун. Љубомора је најбруталнији израз љубави физичке; уосталом, само су сексуалци љубоморни а једини сентименталци не знају за љубомору. Сентименталац може да у жену сумња, али он сумња без гнева и без крајности; а сексу-алац жену воли крвнички и може да је омрзне убилачки, а понаша се према њој разбојнички. У самом погледу сексуалца пред женом има пуно зверског и насилничког. У љубомори и очајању сексуалац се освећује и мучи, а сентименталац сам страда мучећи себе; сексуалац убија жену, а сентименталац убија себе. Човек који воли само кроз спол, баца се у слепило после првог знака сумње, и тад је његова једина страст мрзети, мучити друге, осветити се. - Нема среће у љубави; најмање има среће човек који има највише успеха. Љубав је највеће неспокојство и насиље над собом и над другим. Нема лека љубомори; и најбољи људди највећи мудраци су склони љубомори, јер је она ствар темперамента, а не ствар ума. Катул, као какав најспиритуалнији песник нашег времена, каже у једној песми. „Љубим и мрзим! Како је то могуће, питаћеш. -Не знам. Али то осећам, и зато страдам." Ово је љубоморан песник. У љубомори је Алфред де Мисе пио и плакао, а Бајрон је варао и жене у које је веровао, а тукао оне у које је сумњао. - Љубоморан човек стварно измисли највећи део својих разлога за несрећу и своју и женину. Као глад, ни љубав нема очију; али љубомора нема памети. Човек који же-ну мучи љубомором, верује да се наплаћује за бол који му је она задала, а нико га не може уверити да се вара у својој сум-њи. Љубомора је зато један облик лудила. Најбољи доказ, што човек није љубоморан само на данашњицу, него је љубоморан и на прошлост те исте жене. Људи који су пре прошли кроз њен живот - каква војска самих џинова!... Кад тај несрећник угаси ноћну светиљку у својој собк, далеки непријатељи остану још насликани на зидовима и по плафону! Ова љубомора на прошлост јесте најсвирепија, јер је то нешто бесповратно и немерљиво. То је бездан у коју се не сме погледати; и то су противници који се не дају домашити. За данашњег противни-ка верујемо још да ћемо га и победити, али за негдашњег, не-ма мача који ће да га савлада. За данашњег противника пове-рујемо и да ћемо га надмудрити, али за бившег противника ве-рујемо увек да је био у челик обучен победилац. Ово је за љубоморног човека борба с духовима, која одводи у лудило и поругу. Међутим, има љубави и бракова који су заувек отровани на овај начин. Имао сам једног пријатеља који је цео живот живео од мржње, а умро од љубави. Ако смо љубоморни у младости, ни старост не доноси ле-ка. Љубомора старца је позната као страшна. Код младих је љубомора последица претераног спола, а код старих је љубомора болест старости и страх од јачег. Човек, уопште, кад посгане љубоморан, поверује да види више него сви други људи. Има разлике између љубоморе човекове и љубоморе же-нине. Код човека је љубомора обично душевна и физичка, а код жене је љубомора обично душевно стање. Жена у своју љубав и у свој брак ставља више љубоморе према другим же-нама, својим противницама, него љубави и нежности за човека. Нежност, која борави у сваком човеку још од детета, у же-ни се изгуби чим се осети сполом. Између љубоморе човеко-ве и женине, има и та разлика што љубоморна жена изневери мужа, а љубоморан човек нема очи на жени, него на против-нику; и не жели да се освети жени, колико другом човеку. Лек од љубоморе не постоји, али постоји лечење. У љуба-ви треба од жене узети само оно што је она у стању дати: младост, лепоту, страст, фине речи, лепе навике. Сва пића и мађије, али не херојске завете ни хришћанска покајања! Жена је естетички и физички осећај, а не морални. Међутим, љубавници су строжи и свирепији моралисти него и мужеви. Непомућена срећа у љубави, то је не тражити од жене верност. Оне су стварно верније него што ми верујемо; и верније су кад им се то не тражи него кад им се то изискује. Довољно је заљубљеном човеку, који има наклоности за љубомору, да види жену да се смеје од свега срца, па да не поверује у њену љубав. У ствари, љубав је једно суморно осећа-ње. „Не тражим да будеш мудра, него буди лепа и буди ту-жна", - каже песник Бодлер. Знао сам много људи који су волели само жене способне за плач, јер је плач природније везан за ствар љубави: пошто је љубав увек трзање, немир, патња. Смех од свог срца, није ствар заљубљених, нити смејачи изгледају способнији за дубоке ствари. Једно осећање, то је одиста увек један случај свести. I љубав је, као случај савести, осећање херметично и поносито. Заљубљен човек зато себи изгледа као обучен у злато, и даје себи изглед свечан и величанствен. I голуб кад се удвара голубици, толико се пући и надима, да сам себи изгледа велик као царски орао, или тежак колико албатрос. [[Категорија:Благо цара Радована]] ldgcrlwfda3qso1dlahqvrbtwr081ud 0 10297 146021 47153 2026-09-13T10:29:08Z Coaorao 19106 /* */ 146021 wikitext text/x-wiki Једни у љубав мећу само доброту, а други само мржњу. Међутим, највећи број људи не уносе у љубав ни доброту ни мржњу, и за њих је жена целог живота најмање предмет духовног и душевног занимања. Људи до педесете године мисле на послове, намере, дужности и везе, а од педесете већ мање гледају на пут пред собом него на пут који су оставили за собом; од шездесете велики број људи не мисле ни на бу-дућност, ни на прошлост, него на смрт. Али има и људи који, напротив, стављају у жену цео и духовни и душевни и физички живот, и поставе жену у центар свих СВОЈИХ послова и дужности и веза и намера. Овакви су сви Французи. Што је најчудније, нигде државни закони нису били свирепији него француски према браколомној жени: у наше време францу-ски закон је ослобађао мужа који убије жену ухваћену у пре-вари; међутим, ниједна литература на свету није од прељубе направила више случај срца, нити је игде чедна девојка и непорочна супруга имала мање својих историчара и панегиричара. Жене прељубнице, то су једине јунакиње у француској књижевности, као што су некад биле мученице једине јунакиње у хришћанској хагиографији. Из француске књижевности је свака лакоумна жена могла на тај начин да извуче све компликоване законе прељубе и неверства према мужу у ко-рист љубавника; чак је у француском роману увек описивана прељубница лепше него муж и сјајније него и љубавник. Али француски законодавац осуђује на смрт јунакињу љубави због прељубе, коју су, међутим, његови песници и романсије-ри дигли до апотеозе. - Словенска књижевност није досада дала пример дивљења за прељубницу. Највећа словенска жена прељубница, то је Ана Карењина, али је и њу песник описао у једној вишој логици срца: она је из љубави пала у порок, и из порока право у смрт. Међутим, и она је наличила на све жене које пођу за срцем: кад је онако млада први пут видела Вронског, којем је било тад двадесет и шест година, она је, на повратку дома, наједном опазила како њен муж, Александар Александровић, коме је било четрдесет и две године, има не-сразмерно крупне уши. - Српске рапсодије су биле немилосрдне према неверној жени. Ово се види из песама о жени војводе Момчила, и о жени бана Страхињића, и најзад о же-ни бана Милутина. Има три врсте љубоморних људи: први, који верују да су све жене неваљале, па зато је неваљала и његова жена; други, који верују да су све остале жене верне а само његова неверна; и, најзад, трећи, који верују да су све друге жене пропале, а само његова стоји као незаузимљива тврђава. Прва двојица су по природи плашљџви и сумњалице, а последњи су или врло хладни према љубави, или врло лакоумни у моралу, или, напослетку, одвећ сигурни у своју личну неодољивост, Највећи део људи нису љубоморни на жену само зато што су одвећ охоли на себе; они верују да ни други њиховој жени не дају вишу цену него што је дају они сами. Они често не пока-зују своју љубомору што сматрају. да ће жена бити без смелости да пође ка греху, ако јој њен човек покаже даје се нимало не плаши. Највећи део људи нису љубоморни зато што су одвећ запослени; а има људи који су толико искрено немарни за своју сопствену жену, јер и сами јуре за туђим женама. Због свега овог, љубомора је једино мерило којим се даје добро измерити и човекова памет, и његов карактер, и његово морално осећање. Најмање има људи који верују да је жена сама себи довољна када дође питање да брани њену часност. Човек, напротив, успео је да измисли и припише жени све одлике карактера које она у ствари нема, чак које су више човекове него женине. Тако човек мисли да је жена слаба и збуњена, а она је изванредно гипка, смела, доследна, и увек зна шта хоће и колико може. У погледу сполном, жена је неизмерно мање уз-будљива и способна да саму себе савлађује; а кад падне, то није често ни због велике љубави, ни због силне страсти, ни због урођеног неморала, него из моменталног прохтева и аморалитета који је стварно усађен у сексу. Међутим, ако многи људи нису љубоморни, то је највећма зато што верују да ни други не дају већу вредност њиховој жени него они сами који су се већ и одвише на њу навикли; као што се опет највећи број жена баци другом човеку у наручје како би са-ме себе увериле да им неко даје више цене него што јој дају у њеној кући. Најтрагичнији случај вечног неспоразума из-међу човека и жене у љубави, који познајем, то је случај јед-ног пољског племића из мог друштва на страни, кад је бдијући ноћу, очајан поред мртвачког одра своје младе жене, до-ао на помисао да измени с њом прстен, а затим у женином лрстену нашао јасно урезано име и речи једног његовог пријатеља, на којег је већ и дотле понекад сумњао да је мот гао бити њен љубавник. Најсвирепији у љубави, то су Латини, и то најпре Талијани и Шпањолци. Познат је случај неког талијанског сењера који је због љубоморе на неком балу исте вечери извео из дворане своју жену у град, из града у предграђе, из предграђа у поље, и оданде у једну далеку провинцију, где се затим с њом заједно затворио у кућу за цео живот, да ни једно ни друго више никад не виде људско друштво. Љубоморни Шпањолци су имали права да своје жене затварају у манастир, за вечна времена, као узидане. Рус не убија неверну жену него обеси самог себе; а Србин је љубоморан само кад је непросвећен. Турци су љубоморни као гориле, а Арапи као кобре. Немци од љубоморе направе питање како би имали прилику да се с неким потуку, и једно другом одсеку уши и носеве. Енглез није љубоморан јер поштује жену, гледајући у њој сестру и мајку, а не само љубавницу. Американац није љубоморан, јер већма цени своје време и своје здравље него своју жену. Грк није љубоморан, јер сматра да је од свега на свету најлакше накнадити губитак жене; а није љубоморан ни зато што он мирно изневери другог, и пре него би ико имао вре-мена да њему подвали. Љубомора је несумњиво једно осећање које је извор нај-страшнијих неправди и најпростачкијих наступа. Ко је био љубоморан лако може увидети колико има у том осећању вулгарног и недостојног према туђој личности. Али може да увиди и колико љубомора мање сачува жену него што је одалечи од куће и упути у неверство, чак и са човеком на ког би можда без тог једва и помишљала. - Племенит и храбар човек сматра неверну жену већма несрећном него неваљалом; а за себе сматра да нема права да суди другог човека за оно што би он исто њему учинио у сличном случају. Зато је љубомора једно стање потпуног лудила, пошто се у њему и чо-век дотле најисправнији окрене против свих закона и религиозног морала и правног смисла. Стога би љубоморне пре-ступнике требало најпре упутити у лудницу место у тамницу. - Јесте ли приметили да људи нису убијали своје жене ухваћене да се дају за новац, него увек оне које су се давале из ду-боке и искрене љубави; а ово најбоље сведочи да је љубоморан човек не само без смисла за морал и правичност, него и без поштовања за искрену љубав, у име чије тобох диже руку. Зато је љубоморан човек морални идиот, а љубоморна жена је гора и опаснија од прељубнице. [[Категорија:Благо цара Радована]] ak85zkc5ieoomjcecs19cj9n9tf0t4v 0 10298 146022 47152 2026-09-13T10:29:36Z Coaorao 19106 /* */ 146022 wikitext text/x-wiki Има жена које у човеку воле само човека, а друге у човеку воле само љубав; међутим има их које воле и само успех. Жена која у човеку воли само његову личност, остаје очајно везана за њега. Ово су најчешће велике мученице љубави. Међутим, за жене које у човеку воле само љубав, и то као интригу и страст, човекова личност је споредна, а љубав према њему лако заменљива љубављу према другом човеку. Али је и неоспорно, да је жена која у човеку тражи само свој успех, од свих најопаснија, јер је себична и прождрљива, заборавља-јући само своју сујету и машту; она све пред собом гази, и ни-шта озбиљно не узима. Ово је зао паун, опасан за луде од срца, без породице и без морала, егоист, која све види кроз се-бе и за себе. Нема времена да опази да ли сте обучени у бело или црно, а улови сваку речи и алузију ако се односи на њену личност. Гледајући у ваше очи, она огледа себе: нарочито, не тумачи вас, нити вас просуђује. Волеће и човека нижег од вас, ако се покаже пред светом као њен обожавалац већи него што сте ви. Жена која воли успехе, не воли љубав, јер је љубав окива и заробљује; али и обратно: жена која воли љу-бав, не воли успехе, јер јој те мале среће сметају вишим срећама. Само жена која воли човека у човеку, усели се цела у његову личност, као војска у неку тврђаву. Ово је Андромаха, која сматра љубав и дужност за једно исто. То су жене с пуно мајчине неге и сестринске нежности, најређи пријатељи човекови, жене арханђели. Врло је ретка љубав дужност, она изгледа чак парадокс. Корнеј је од те љубави правио велике трагедије. Она одиста постоји, али не у великом друштву, у којем је пуно искушења и замки. Најпоштенија жена мисли да је жртва ако је поштена. Моралан муж се заљубио у своје поштење, а жена у своје мучеништво, и то је онда острво сунца у океану мрака. - Прва жена је била блудница, као што је први човек био разбојник. Жена у исконско доба је ишла за човеком из шуме у шуму, а данас иде за њим из салона у салон, као што је и човек некад чекао иза стене другог човека да га убије, а данас га чека у банци или у политици, да га превари. - Први знак љубави једне жене, то је кад жели да се осами и издвоји од света. Жена која одмах не напусти своје дотадашње навике, вара и себе и човека о својој љубави. Један доказ женине љубави, то је култ сваког вашег момента, сваке ваше навике, сваког вашег пред-мета. Истински заљубљена жена постаје фетишисг. Она, као сврака, чува све што је човек имао у рукама: његов цветић, слику, оловку, дугме, цигарету, неупаљену или упола испушену. Она у свему види њега, и све побожно приноси к уснама. Ово су жене које о љубави више сањају него мисле, али се ово догађа и најдубљим женама кад одиста дубоко заволе. I човек тако исто чува женине чиоде, пантљике, сличице, укоснице. Чедни и чисти у својој љубави, постају тако фетишисти, који изгледају једини заљубљеници на свету. Култ свих малих момената и стварчица, то је љубав наивна и невина. То је Ерос сликан као дете. То је велика ствар речена малим језиком. У љубави је жена увек дете или дивљак; а као дете и ди-вљак, ни она нема памћење за своје емоције. Она је у стању да буде најравнодушнија према човеку којег је некад безумно волела, и чак да се с њим даље опходи без икакве везе с њеном прошлошћу. I да мирно све порече, и да хладно све унизи. Прошлост за жену не постоји. Пазите добро како жена понекад говори пред новим човеком о својој прошлости с понижавањем; и како о свом бившем љубавнику из прошло-сти говори без срџбе и без жаљења; и без потребе да се ичег сећа. 0 нечем што је пре називала светињом, и кључем своје судбине, она може да говори и у сасвим профаном моменту. Жена не признаје прошлост, а још је мање жали; она граби од сваког момента све што може уграбити. Али ако не мисли на прошлост, не мисли ни на будућност: жена живи само и потпуно у садашњици. Док жена воли, она не зна за друге опасности него да буде напуштена али и први знак да престаје волети једна љубавница, то је кад добије страх од јавности. Изгубљена храброст, то је већ изгубљена љубав. - Ако вас жена напушта прва, то није што је увређена вашим речима или делом, него што је посреди други човек. Ретко се која жена, и после највеће поруге, одвоји од човека док се претходно није најпре побринула да не остане сама. Најсвирепије осећање женино јесте осећање усамљености. Чим љубав почиње да причињава бол, она од добротвора постаје крвник. Несрећна је љубав раздвојених љубавника, јер ништа не даје, а све одузима. Опасна је љубав кад човек не разуме ни женине речи, ни њена факта, јер је ту посреди женина болест. Љубавни метафизичар се изгуби у овим клиничким случајевима, и постаје мистик који не верује својим очима. Жене су чешће болесне него рђаве; нико не зна колико су оне често неодговорне за многа зла која чине. Зато или љубите слепо, или бежите од жена. Хомер је славио јунака Енеју који је умео да бежи. Жена опрашта човеку све погрешке према њој, али не опрашта ни најбољу ствар учињену због друге жене. Човеков се цео карактер познаје по његовом односу према новцу и женидби. Кроз жену можете да често упознате до краја и мужа. Не треба веровати кад се туже једно на друго, јер су се они скоро увек тражили и увек нашли; ретко кад да нису муж и жена слични по битној црти своје доброте или злоће, или по заједничкој страсти за новац, или као жртве једне исте сујете. Чак кад је жена највећма заљубљена у љубавника, ипак је везана за мужа, већма него што може и сама да верује. Боље је веровати у свашта него не веровати ни у шта. Тако ни човекова сумња у жену не води ничем. Жена, одисга, није морално нижа од човека, него само морално друкчија. Најопасније је хватати жену у лажи. После прве такве сцене, она се толико узме на ум да ви убудуће нећете моћи лако разазнати њену лаж, од њене истине. Као што гусенице имају боју лисга на којем леже, или као што полип добије боју предмета за који се ухвати, и жена тад дадне себи изглед какав јој треба. Човек може само једном ухватити жену у лажи; али после тога она постане толико опрезна, да се затим направи господарем и себе и оног који је лови у лажима. Њена нова лаж је после таквог случаја увек суптилнија од човековог сгарог искуства. Ви ћете жену само ухватити како лаже, али ће она вас ухватити у средствима којим се овде служите; а то је много дубље. Зато ко хоће да упозна жену, треба да је пре свега пусги да се показује каква јесте, и да верује да је не жбирите, и најзад, да не сумња никад како вам је милија она него истина о њој. Жену није могуће мерити према једном принципу, него само према другим женама. Жена је голи инстинкт, а ту сва мерила разума унапред пропадају. Међутим, жена ипак није лишена снаге да постане често и узвишеном и великом; али кад је год постала и узвишеном и великом, то је увек било што је јурила за својим прохтевима више него за ичијим принципима. Жена је истинитија према себи него човек, јер човек иде за оним што је научио, а жена иде за оним што осећа. Човек увек уради што мора, а жена увек уради што хоће. За све лепоте на свету, и божанске и уметничке, човек има усхићење које се претвара у религиозно осећање. Једино наше осећање за женску лепоту се претвара само у духовни неред и физичко страдање. Због овог се иде у преступ и злочин, пошто у таквом духовном стању краду и људи који никад нису крали, и убијају и они који нису рођени злочинци. -Има женских лепота које гледамо, а има их које удишемо. Жена у коју смо заљубљени престаје бити за нас обично људско биће, него или постане бели анђео или црни сотона. Према томе, жена изгледа или нашом великом срећом или великом бедом; зависи од огледала у које смо је ухватили. Неоспорно, жена има у себи једно морбидно осећање, које је делимично лудило: жена увек мора да има неког кога ће мучити, било мужа или љубавника. То мучење је много пута жестоко, а много пута у ситним мерама; жена нас мучи онда кад воли и онда кад не воли. Због тога кад је жена и највећма нападнута, чак и неправедно, она неће да разуверава доказима него само магловитим речима. Она искрено верује даје човек воли само онда кад због ње пати, и кад у њу стално сумња. За њу спокојан човек изгледа равнодушан и леден. [[Категорија:Благо цара Радована]] cnfvkwkmashuo4djklj1pc63lq00wxt 0 10299 146023 47151 2026-09-13T10:30:21Z Coaorao 19106 /* */ 146023 wikitext text/x-wiki Љубав код античких Грка није била само једна човекова страст, него и једна научна доктрина. I пре и после Платона, о љубави су писане учене књиге. Већ Хесоид каже даје љубав најстарије божанство, душа и творац света; зато и није чудно што су стари Грци дизали олтаре љубави. Само се љубави и жени може приписати стварање старог грчког друштва. Оно што у животу груби човек назива добрим и рђавим, жена зове лепим и ружним, и често је разлика само у речима. Стари Грци су говорили да љубав одводи државе у срећу, а свештене тебанске легије у славу. - Код жене је урођен инстинкт против грубости и дивљаштва. Жене су унеле више благости и углађености међу људе, него сви моралисти овог света. Жена је ненадмашни артиста у хиљаду дневних случајева, поред којих човек прође неопажено, и онда када се зове Рафаел или Луј XIV. - Жена не зна за други морал него естетички, али она ипак није зато мање морална него човек. Грчке хетере биле су у многом погледу више жене него славне римске матроне, бар према ономе како је о тим матронама писао Јувенал. - Жене разнеже срца, изграде језик душевности, профине начине, и дигну љубав и лепоту до религије и мудрости. I дубоки Лукреције, у свом спеву, говори о љубави у Риму слично као и Јувенал, писац сатира. Он та-кођер види љубав једино у физичком задовољству, и скупо плаћену губитком времена и новца, снаге и самољубља. Против те несреће препоручује само бежање од жена. Проперције, који је умро у тридесетој години, напротив, воли и робовати женама него бити слободан међу људима. Само се треба - кажу - чувати ћуди своје љубавнице; не говорити јој са виси-не ни ћутати поред ње; ни правити непријатно лице кад јој служимо; ни пречути ниједну њену реч. Јер је љубав, каже, највеће благо. Зато кад је Проперције у наручју своје Цинтије, све воде Пактола теку под његовим кровом; и Црвено море носи испред његових ногу све своје бисере; и он презире све тронове, и одбија све дарове Алкиноса. Не зна се, одиста, ни за једну жену тог времена даје била за неког Римљанина оно што је била Хиперета за геометра Еуклида, и Леонтија за филозофа Епикура, или што је била Ареанаса за мудраца Платона, и Херпилиса за научника Аристотела. Осећа се и у најдубљим делима грчким присуство љубавнице у животу њихових писаца. Чак и Сократ је имао једну ћерку са куртизаном Лагиском, а ко зна и колико је њена инспирација била моћна у његовим делима. Зна се да је свако људско дело нераздвојно од човекове љубави и мржње у животу. Зар би Тасо био онакав песник да није било сестара Дуке од Фераре. Зар би Расин онако познавао љубав и противуречности срца, страст за авантуру и интригу спола, без његовог свакодневног општења са дворским дама-ма у Версају, где су се смењивале славна ла Валијер са слав-ном де Монтеспан. - Све је зачето у љубави и сполу, као и де-те. Ништа се не даје одвојити од општег принципа плођења. Жена је зато највише подстрек људског огварања. Она стоји у зениту наше мисли и акције; и њој се дугују све лепоте и величине људског генија. Оно што је снага човекова у садржини, женина је снага у форми. Човек њу оплоди телесно, а она њега оплоди духовно. - Велики стилисти су били велики љубавници. Они своју префињеност, сјај израза, меру и непосредност, дугују само својим љубавима и женама. Један државник, Кавур, рекао је: како онај који не зна да говори са женама, не зна да говори ни са парламентом. Значи, да за ве-лике гомиле, као и за жене, треба исти љупки и заводнички језикљубавника. Свакако, реткојеко био великиписац, а да није имао изванредне љубавнице. Можда би ужаси љубави били мањи када бисмо могли волети само оне које бисмо хтели. Одиста, страшно је и помислити да ни наше мржње ни наше љубави не зависе од наше слобод-не воље. Ми смо на тај начин робови нечег дубљег и мођнијег у нама, него што је сва наша памет, и сва наша енергија. Цар љубави који је баш у том фаталном, јесте истовремено, и због истог разлога, највећа коб љубави. - Ја ипак истински верујем, да ми, у дну свих наших беспућа срца и маште, носимо у себи тип жене која одговара равно ономе што ми у љубави тражи-мо. Никад, или неизмерно ретко, нађу људи овашгоћеното осећање, али тај илузорни тип жене постоји у нама, неразговетно али активно. Ако волимо кроз живот десет жена, ми смо у свакој од њих волели један део баш те илузорне жене. Не можемо је срести инкарнирану у целини, али она почива у нашој крви, или пече као искра заривена у наше ткиво. То је разлика између страсти за жену и љубави за жену. Орфеј је сишао у Хад из љубави за нимфом Еуридиком, рано умрлом, и богови су му тамо показали њену сенку, али га богови вратише натраг, јер се преко њихове воље на њу окренуо. - Све што песник каже у песми жени коју љуби, то је увек речено под мађијом те илу-зорне и наслућене и далеке жене, у чијем зрачењу живе све друге жене, и сијају све ствари на земљи. То је Дантеова идеална „жена спасења", и Петраркина „жена обучена у сунце." [[Категорија:Благо цара Радована]] pwld97e27rluyezgkgbesuypcrr05p4 0 10300 146024 47150 2026-09-13T10:30:45Z Coaorao 19106 /* */ 146024 wikitext text/x-wiki Ксенофонт је, напротив, говорио да је љубав ствар сло-бодне воље, јер кад би лепота имала суверену снагу, она би била лепа за сваког. Ватра, вели, опржи сваког, јер је у природи ватра да опржи; међутим, у једну се лепоту заљубе једни, али други поред ње прођу равнодушни. Према томе љубав зависи од воље и ми волимо само оног ког хоћемо. Ни брат се не заљуби у сестру, ни отац у ћерку, јер они то неће, што значи да љубав зависи од воље. А баш ако и хоће, страх од суда итамнице угуши њихову порочну љубав; што опет значи да се љубав да угушити. Према свему томе, љубав зависи од наше слободне воље. - Тако каже Ксенофонт кроз уста свога Араспоса. Али његов Кир одговара ово: ако љубав зависи од наше слободне воље, зашто не престану да воле они који би хтели да престану; напротив, плачу од бола, и робују љубави, чак и они поносни људи који иначе сматрају ропство за највеће зло; и радо се лишавају због љубави нечег чега се иначе никад нису хтели одрећи; и ноее своју љубав као болест или оков; и живе у страху да не изгубе само оног ког воле. - Араспос одвраћа да су такви заљубљеници плашљивци: желе да умру, али се не убијају. То су сладострасници јер вас права љубав не присиљава да љубите. Поштени људи, кад воле злато, добре коње, лепе жене, могу живети и без њих, а живе без њих радије него да их неправедно задобију. Значи да је љубав зависна од воље. - Кир одвраћа: Ватра опече кад се у њу дирне, али љубав опржи и издалека... Када би наша таква слободна воља била, као што говори Ксенофонт, јача од наше љубави, онда би најмрачнији ин-стинкт човеков био сведен на ситну меру наше логике и нашег користољубља. Сви велики путеви љубави били би тако осветљени као американске улице, и свако би знао којим ће правцем отићи, и којим се правцем вратити. Уосталом, Ксе-нофонт је и сам доцније показао у судбини његовог јунака Араспоса, заљубљеног у лепу и чедну Пантеју, да љубав одиста није ствар слободне воље. - Ми смо сви робови једне силе страшније него што је и мржња, и која са цивилизацијом постаје само замршенија и кобнија. А зато што је љубав једна фатална и натчовечанска сила, људи су љубави признали њено божанско порекло. Песници су љубави дали још и више: они је сматрају као нарочито Божанство, које постоји ван човека, и изнад човека. Она је сила безмерно моћнија од нас, као, уосталом, свака сила природе. Али та моћ дејствује кроз човека: час градећи а час рушећи. Ово Божанство, нај-виши принцип човековог стварања, и принцип плођења људске феле, прожима људску мисао у облику светлости, узрујава људску крв у облику топлоте, и разграњава људски ум као божански сок који подиже шуме у пустињи и оплођује жива бића на дну мора. Љубав и смрт, то су једина два принципа раширена на сваком делићу света. Љубав је пролазила кроз историју у разним својим формама: страст, уживање, нежност, сан, галантерија. Страст и уживање су античка осећања љубави; зато је познато да су у Риму били песници љубави само Проперције и Тибул, као што су у Грчкој били Анакреон и Сапфа, а сви су остали песници певали о љубави само као о задовољству. Тако су и Хорације и Овидије и Катул певали само љубавна уживања а не љубавни бол. Међутим, љубав је бол, а све друго није љубав. Има нежности у песмама Тибула, и има сна у песмама Катула, али су обојица далеко од правог смисла за љубав као заједно сублимно и космичко осећање. - Средњи век је био пуно антички, нарочито латински, али је био нарочито хришћански, значи нешто ново. Зато је и љубав у њему добила нове облике и нове начине у изражавању. Тако су љубав Дантеа и љубав Петрарке сасвим нова и дотле непозната осећања за жену. Истина, са ренесансом престаје оваква хришћанска визија о жени, и понова наилазе приливи паганства. Долазе Ронсар и остали песници његовог доба кад преовлађује о љубави Платонова иде-ја: да су човек и жена једна целина раздвојена у две половине које једна другу траже у свим формама чежње и нежности. Стендал греши што у стварима љубави ставља Италију из-над Француске. Прва је Француска имала своје витезове цавалиере серванте који су без икаквих себичних намера ишли због жена у најопасније авантуре, и то према нарочитом законику једног трибунала љубави који је заседао у Прованси. Вера је била дигла љубав за жену до изванредне чистоте, и због тога је љубав отишла затим и до витештва, као никад дотле. Трубадурско доба је, у погледу љубави за жену, било нешто што се дотле није видело, и што се можда никад више неће видети. Тек доцније је љубав у Француској добила свој погрдни карактер, престајући да постоји као духовни закон, а претварајући се само у физички импулс; а то је било баш кад су онамо продавале талијанске књиге Бокача и затим Аретина. Тек је романтизам, који је одиста једно католичко осећање, вратио љубави њене узвишене и спиритуалне акценте. [[Категорија:Благо цара Радована]] ag34ebh3ey3fly18otjejr8nwtj245u 0 10301 146025 50044 2026-09-13T10:31:11Z Coaorao 19106 /* */ 146025 wikitext text/x-wiki Цела борба жене са човеком јесте у томе што жена хоће само да сачува свој лични интегритет; ако је добра, да остане добра; ако је рђава, да остане рђава, ако вас не воли, да вас одалечи или искористи; а ако вас воли, да вам се дадне и да се за вас жртвује. I кад је најбоља жена хоће да буде слободна, да има у џепу кључ једног тајног ходника за који зна еамо она једина, и који из тврђаве води у слободно поље. Жена не постаје толико огорчена кад је лишена слободе, колико кад јој ту потлаченост човек нарочито показује. Више него и човек, жена воли да остане само оно што јесте. I онда кад жена зажели да има какав нов и друкчији живот, то не значи да је желела да имадне и друкчију природу. Жена увек верује даје по духу и понашању најбоља онаква каква је одиста. Више него човек за себе, жена тврдо верује да без својих порока не би могла имати ни дана задовољства и да би је велики број врлина само осиромашио, као што алкохолик верује да би умро без своје чаше, и коцкар без своје коцке. Жене се држе инстинктивно својих најгорих навика са истом упорношћу с којом се држе људи својих најбољих начела. Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека. Према томе би човек био више те-лесан, а жена више духовна. Међутим, човек не осваја жену дубином својих речи, колико начином свог говора, бојом свога гласа, завођачким елементима своје конверзације. Али се ипак само кроз тело иде у душу; нема љубави која није сполна. Љубав која није сполна, може постојатисамо међу недовољно сполним и физички слабим, али не међу нарочито чедним и нарочито идеалним. Жене су изванредно свирепе у својој освети. Истина, оне се не виде такве у историји јер су биле увек врло веште да се сакрију за леђа својих људи; чак ни жене које су биле владарке нису остале познате као тирани ни крволоци. I тип краљице Марије Медичи је врло редак у историји. Жена се никад није светила мачем него језиком, што је она увек сматрала за сигурније. I када људи најмање осећају ко их подиже и обара у њиховој каријери, често то долази од жена. Нарочито жена упропашћује друге жене, и кад ни ове не погађају за-право откуда их бије гром. Још ће жена опростити човеку и најтеже пороке, али жена не прашта другој жени ни њене највеће врлине. - Могло би се рећи одиста да мржње остају увек међу припадницима истог спола: преварен човек убија љубавника а не жену која га је преварила, као што би нрева-рена жена пошла да се освети његовој љубавници а не њему. Најсвирепија освета једне жене према човеку била је, по мом мишљењу, освета жене Квинта, брата Цицероновог, који је погинуо истих дана кад и Цицерон. Цезар Август је доцније предао убицу жени Квинтовој да му она сама суди за убиство њеног мужа, а она га је осудила да сам себи сече парче по парче сопственог тела и да се њим храни. Љубомора је једна слепа сумња, налик на животиње за које се зна да живе без очију. Срећом што су љубоморни само људи страсни и физички снажни; али њих ретко кад жене варају, него они први изневеравају жене. Они су толико заузети својим успесима и неуспесима на другој страни, да не страхују како ће и сами бити преварени. Они једино страхују како неће довољно преварити цео други свет. Истина је и да овакви људи, који немају времена да сумњају у своју жену, увек скупо плаћају код своје куће оно што су сами учинили другом. Сви велики Дон Жуани били су преварени много више пута него што су они преварили друге. У највишем броју случајева, љубоморан човек, то је онај који верује да је жена јача од њега, и да јој он није довољан. Стога је љубомора само један страх, а љубоморан човек је кукавица. Међутим, љубомора је отровала живот небројним великим људима. Код силног човека је свака особина доведена до врхунца, па и љубав; и није било могућно да и љубоморе не одговарају таквим љубавима. Шекспира је преварила његова жена с једним његовим пријатељем, а тај песник је затим своју несрећу опевао у својим сонетима и у једној драми, као што је доцније и Молијер такве своје несреће испричао у својим комедијама. Међутим, руски песник Пушкин је изазвао свог противника на двобој и погинуо. Гете је био виолентан у љубомори и мирно патио; али љубоморни Бајрон је шамарао своје љубавнице и бацао их низ степенице. Неоспорно да су и љубоморе великих људи биле често изворима њихове величине, јер су у својим патњама давали љубави место које заслужује. Истина, велики уметници су највише страдали због њихове ватрене маште која је сваки бол пробудила и развијала у бесконачност. Могло би се рећи да је често била права профанација за саму љубав што су највећи људи често волели најмање жене, каткад и најгоре жене. Међу најпобожнијим и бесмртним мадонама највећих сликара, којима се дивимо по црквама и галеријама, има њихових љубавница и жена које су биле без памети и најокорелије издајице, као жена сјајног сликара Андреје дел Сарто; а и најдубљи стихови о љубави били су испевани женама које су биле често потпуно равнодушне према песништву, или до краја циничне према песнику. Сви су велики уметници, и у слици и у песми, већма сликали своје снове него своје истине. Да није било тако, свет би одиста изгледао много мање леп него што изгледа. [[Категорија:Благо цара Радована]] qsof5z6rjxpuk1ik4d4s20dlwyra7xf 0 10302 146026 47148 2026-09-13T10:31:32Z Coaorao 19106 /* */ 146026 wikitext text/x-wiki Физичка љубав се сматра за унижење, и за жену и за човека. Нарочито је хришћанство утврдило свет у овој предрасуди, и тиме често правило од најздравијих и најмоћнијих људи мученике и манијаке, чак и преступнике и злочинце. Физичка љубав, напротив, јесте једина љубав искрена, спонтана, богодана, дубока, неразумна, надразумна. Она није само пијанство нашег тела, него и неизмерни извор свих других лепота, и душевних и духовних. Где нема најпре физичке љубави, нема ни душевне; а ако има физичке, има и свега другог. Само за болесне и рђаве не важи овај закон; за болесне јер су слаби телесно, а за рђаве јер су слаби душевно. Први се не могу предати физички, а други немају способност за симпатију. Зато само здрави могу да се потпуно предају, а то значи да физичко здравље и физичка љубав садрже и све изворе нежности и доброте. Чак је врло јасно да тело и дух подједнаком снагом изазивају симпатију или антипатију: ми се и са људима најпре спријатељимо физички, или најпре један другом постанемо физички немогућни. А најбољи доказ даје физичка љубав главна основа сваке љубави према жени, то је што нема љубави где нема спола. Не воли се пре пубертета, као што се не воли ни после угашеног спола, у старости или у болести. Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав. Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. Никад не постоји перверзија код људи здравих и физички силних. Све су поро ке измислили слаби и дегенерисани људи. [[Категорија:Благо цара Радована]] stjwmtrz2zgb2cibz2vubq9myq7m6ub 146027 146026 2026-09-13T10:38:58Z Coaorao 19106 /* */ Текст проверен 146027 wikitext text/x-wiki Физичка љубав се сматра за унижење, и за жену и за човека. Нарочито је хришћанство утврдило свет у овој предрасуди, и тиме често правило од најздравијих и најмоћнијих људи, мученике и манијаке, чак и преступнике и злочинце. Физичка љубав, напротив, јесте једина љубав искрена, спонтана, богодана, дубока, неразумна, надразумна. Она није само пијанство нашег тела, него и неизмерни извор свих других лепота, и душевних и духовних. Где нема најпре физичке љубави, нема ни душевне; а ако има физичке, има и свега другог. Само за болесне и рђаве не важи овај закон; за болесне јер су слаби телесно, а за рђаве јер су слаби душевно. Први се не могу предати физички, а други немају способност за симпатију. Зато само здрави могу да се потпуно предаду, а то значи да физичко здравље и физичка љубав садрже и све изворе нежности и доброте. Чак је врло јасно да тело и дух подједнаком снагом изазивају симпатију или антипатију: ми се и са људима најпре спријатељимо физички, или најпре један другоме постанемо физички немогућни. А најбољи доказ да је физичка љубав главна основа сваке љубави према жени, то је што нема љубави где нема спола. Не воли се пре пубертета, као што се не воли ни после угашеног спола, у старости или у болести. Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав. Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. Никад не постоји перверсија код људи здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи. [[Категорија:Благо цара Радована]] swuxpwxv3jurnxwd92lljtwcd4oy3pl 146028 146027 2026-09-13T10:40:32Z Coaorao 19106 /* */ 146028 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]] | 16. | [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]] }} <center><font size="+1"> '''16.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Физичка љубав се сматра за унижење, и за жену и за човека. Нарочито је хришћанство утврдило свет у овој предрасуди, и тиме често правило од најздравијих и најмоћнијих људи, мученике и манијаке, чак и преступнике и злочинце. Физичка љубав, напротив, јесте једина љубав искрена, спонтана, богодана, дубока, неразумна, надразумна. Она није само пијанство нашег тела, него и неизмерни извор свих других лепота, и душевних и духовних. Где нема најпре физичке љубави, нема ни душевне; а ако има физичке, има и свега другог. Само за болесне и рђаве не важи овај закон; за болесне јер су слаби телесно, а за рђаве јер су слаби душевно. Први се не могу предати физички, а други немају способност за симпатију. Зато само здрави могу да се потпуно предаду, а то значи да физичко здравље и физичка љубав садрже и све изворе нежности и доброте. Чак је врло јасно да тело и дух подједнаком снагом изазивају симпатију или антипатију: ми се и са људима најпре спријатељимо физички, или најпре један другоме постанемо физички немогућни. А најбољи доказ да је физичка љубав главна основа сваке љубави према жени, то је што нема љубави где нема спола. Не воли се пре пубертета, као што се не воли ни после угашеног спола, у старости или у болести. Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав. Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. Никад не постоји перверсија код људи здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 13ep247cma9wxyfxiv8173fw196ollf 146030 146028 2026-09-13T10:41:45Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)]] на [[Благо Цара Радована/О љубави/16.]]: Правилан назив 146028 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]] | 16. | [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]] }} <center><font size="+1"> '''16.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Физичка љубав се сматра за унижење, и за жену и за човека. Нарочито је хришћанство утврдило свет у овој предрасуди, и тиме често правило од најздравијих и најмоћнијих људи, мученике и манијаке, чак и преступнике и злочинце. Физичка љубав, напротив, јесте једина љубав искрена, спонтана, богодана, дубока, неразумна, надразумна. Она није само пијанство нашег тела, него и неизмерни извор свих других лепота, и душевних и духовних. Где нема најпре физичке љубави, нема ни душевне; а ако има физичке, има и свега другог. Само за болесне и рђаве не важи овај закон; за болесне јер су слаби телесно, а за рђаве јер су слаби душевно. Први се не могу предати физички, а други немају способност за симпатију. Зато само здрави могу да се потпуно предаду, а то значи да физичко здравље и физичка љубав садрже и све изворе нежности и доброте. Чак је врло јасно да тело и дух подједнаком снагом изазивају симпатију или антипатију: ми се и са људима најпре спријатељимо физички, или најпре један другоме постанемо физички немогућни. А најбољи доказ да је физичка љубав главна основа сваке љубави према жени, то је што нема љубави где нема спола. Не воли се пре пубертета, као што се не воли ни после угашеног спола, у старости или у болести. Највећа сласт живота за снажне и непорочне људе, то је здрава физичка љубав. Човековом духу остаје само да физичкој љубави направи декор, а човековој души остаје да све обојадише и позлати, и оплемени, и опева. Никад се љубав не задржи само на физичком уживању, осим код жена глупих и код људи вулгарних. Никад не постоји перверсија код људи здравих и физички силних. Све су пороке измислили слаби и дегенерисани људи. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 13ep247cma9wxyfxiv8173fw196ollf 0 10303 146005 47147 2026-09-13T10:10:09Z Coaorao 19106 /* */ Проверен текст 146005 wikitext text/x-wiki Три ствари увек иду заједно: младост, лепота, љубав. Љубав не само у младости, али се само у младости и у љубави проживљује и лепота. Нема љубави без лепоте; јер је човек заљубљен само у лепоту, било стварну или уображену, било телесну или духовну. Љубав је великодушна, и само с тога људи кажу да је слепа. Она никад није слепа да не би видела нечије недостатке и некоје препоне; али је племенита и душевна, јер ипак све сматра мањим од љубави. Љубав је, као и владалац, највиша кад највећма прашта. — Љубав је искрена једино ако се налази сва у предмету који љуби, а не у принципима који су изван љубави. Овакво дизање љубави изнад свих принципа, баш и јесте тај неизмерни и суверени триумф душе над духом. Можда свугде треба ићи за памећу осим у љубави; најлуђе љубави су биле много пута изворима највиших дела и најлепше славе. Било је љубави које су извесним људима из основе преиначавале карактер и ум, оплеменивши људе бездушне, учинивши побожним људе безбожне, и направивши херојима људе обесхрабрене. Само велике љубави су инспирисале велике акције. Права љубав је један цео низ великих случајева, чак и у животу обичног малог човека. Још и више: само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог. bys3vduvvy429kne51kmtl6tkw6gfvt 146006 146005 2026-09-13T10:11:39Z Coaorao 19106 /* */ 146006 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|-{16.}-]] | 17. | [[Благо Цара Радована/О жени/1.|О жени]] }} <center><font size="+1"> '''17.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Три ствари увек иду заједно: младост, лепота, љубав. Љубав не само у младости, али се само у младости и у љубави проживљује и лепота. Нема љубави без лепоте; јер је човек заљубљен само у лепоту, било стварну или уображену, било телесну или духовну. Љубав је великодушна, и само с тога људи кажу да је слепа. Она никад није слепа да не би видела нечије недостатке и некоје препоне; али је племенита и душевна, јер ипак све сматра мањим од љубави. Љубав је, као и владалац, највиша кад највећма прашта. — Љубав је искрена једино ако се налази сва у предмету који љуби, а не у принципима који су изван љубави. Овакво дизање љубави изнад свих принципа, баш и јесте тај неизмерни и суверени триумф душе над духом. Можда свугде треба ићи за памећу осим у љубави; најлуђе љубави су биле много пута изворима највиших дела и најлепше славе. Било је љубави које су извесним људима из основе преиначавале карактер и ум, оплеменивши људе бездушне, учинивши побожним људе безбожне, и направивши херојима људе обесхрабрене. Само велике љубави су инспирисале велике акције. Права љубав је један цео низ великих случајева, чак и у животу обичног малог човека. Још и више: само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] ffnamlmrrlihsx6fcvbza9bv6b4qksj 146008 146006 2026-09-13T10:12:41Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)]] на [[Благо Цара Радована/О љубави/17.]]: Правилан назив 146006 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|-{16.}-]] | 17. | [[Благо Цара Радована/О жени/1.|О жени]] }} <center><font size="+1"> '''17.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Три ствари увек иду заједно: младост, лепота, љубав. Љубав не само у младости, али се само у младости и у љубави проживљује и лепота. Нема љубави без лепоте; јер је човек заљубљен само у лепоту, било стварну или уображену, било телесну или духовну. Љубав је великодушна, и само с тога људи кажу да је слепа. Она никад није слепа да не би видела нечије недостатке и некоје препоне; али је племенита и душевна, јер ипак све сматра мањим од љубави. Љубав је, као и владалац, највиша кад највећма прашта. — Љубав је искрена једино ако се налази сва у предмету који љуби, а не у принципима који су изван љубави. Овакво дизање љубави изнад свих принципа, баш и јесте тај неизмерни и суверени триумф душе над духом. Можда свугде треба ићи за памећу осим у љубави; најлуђе љубави су биле много пута изворима највиших дела и најлепше славе. Било је љубави које су извесним људима из основе преиначавале карактер и ум, оплеменивши људе бездушне, учинивши побожним људе безбожне, и направивши херојима људе обесхрабрене. Само велике љубави су инспирисале велике акције. Права љубав је један цео низ великих случајева, чак и у животу обичног малог човека. Још и више: само кроз љубав може и обични човек да буде дигнут до великог човека, и да пигмеј пође у корак са гигантом. Само се у љубави и у смрти људи могу да изједначе, и да последњи стигне првог. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] ffnamlmrrlihsx6fcvbza9bv6b4qksj 0 11113 145935 144970 2026-09-12T12:07:51Z Coaorao 19106 145935 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />О срећи'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/17.|17.]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] io7pi63s5vrbt5fnxklw7w9vv1r57u8 145936 145935 2026-09-12T12:08:32Z Coaorao 19106 145936 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />О срећи'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/17.|17.]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] ahc8qfc9vvnkog2cq09mrkt01sfj9cd 145944 145936 2026-09-12T16:34:14Z Coaorao 19106 /* */ 145944 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />О срећи'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/17.|17.]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] off4gqijb71y3e28f61bmep4od2c7ak 145963 145944 2026-09-12T17:48:00Z Coaorao 19106 145963 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />О срећи'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/17.|17.]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] rouib68uen3imylo6lkteu5730ikf1x 145970 145963 2026-09-12T18:24:39Z Coaorao 19106 /* */ 145970 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />О срећи'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/17.|17.]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] d0cds13gt5b778mq932a1c1k4xu3dx1 145980 145970 2026-09-13T09:05:28Z Coaorao 19106 /* */ 145980 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />О срећи'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/17.|17.]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] bu6eyi30zfzr96kb92s0j6xcnt4bbev 145987 145980 2026-09-13T09:10:17Z Coaorao 19106 /* */ 145987 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />О срећи'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо цара Радована: О срећи (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] 8fnrtqbh98zc15a3pk68pnkeu9qicwe 145988 145987 2026-09-13T09:11:37Z Coaorao 19106 /* */ 145988 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />О срећи'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] an1pj6oqo5bjqdcpdghdgm5i96wutg3 145991 145988 2026-09-13T09:14:01Z Coaorao 19106 /* */ 145991 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] 3af8h5lajzxfzfg2nv0kz531hetx7qq 145995 145991 2026-09-13T09:37:08Z Coaorao 19106 /* */ 145995 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] fkpnjqnuafomw9symjiwd4n0nb3fi6g 146002 145995 2026-09-13T10:02:50Z Coaorao 19106 /* */ 146002 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 17)|Глава 17]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] dvyz0m2kmd7ft38hn20q1qn149qqzd5 146007 146002 2026-09-13T10:12:15Z Coaorao 19106 /* */ 146007 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] l0n001tj7xb5lzl8cy6cobbpy87iqj5 146012 146007 2026-09-13T10:23:42Z Coaorao 19106 /* */ 146012 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)|Глава 16]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] g9uwwaptk9mcrv20erav845bmkkill3 146029 146012 2026-09-13T10:41:07Z Coaorao 19106 /* */ 146029 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />О љубави'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] gfzhsdzjrn2d3u3wi02ou2fye5gqc41 146033 146029 2026-09-13T10:43:55Z Coaorao 19106 /* */ 146033 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] 0e2vk29mya3kzos4jdnhxmfrztvg3dh 146036 146033 2026-09-13T10:52:40Z Coaorao 19106 /* */ 146036 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />О жени'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] jkpx40co3drana7r40jp8zmy0gaudpr 0 48986 146038 145433 2026-09-13T10:53:46Z Coaorao 19106 /* */ 146038 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Југословенска идеологија: истина о „југославизму” (1942) | | | '''Садржај''' | [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/I|-{I}-]] }} <Center> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/I|-{I}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/II|-{II}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/III|-{III}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/IV|-{IV}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/V|-{V}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VI|-{VI}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VII|-{VII}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/VIII|-{VIII}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/IX|-{IX}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/X|-{X}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/XI|-{XI}-]]<br> [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”/XII|-{XII}-]]<br> </Center> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Српска историја]] [[Категорија:Историја Југославије]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] f7h7yw7qhctf9vlk830s7tu17ta2bsb 0 60026 145942 140522 2026-09-12T12:28:33Z Coaorao 19106 145942 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Белзацер ([[:de:Belsatzar (1827)|''Belsatzar'']]) | одељак= | аутор= Хајнрих Хајне | преводилац= Јер. Ж. | година= | белешке= }} <poem> Ноћца је пала ко̂ црни вео, У тами лежи Вавилон цео; Алʼ тамо где су краљеви двори, Уз блесак свећа песма се ори: Белзацер силни не зна за ваје. У двору своме весеље даје. Гомила слугу с крајева разниʼ Уз дивљу хуку пехаре празни, А звек пехара баш ко̂ што ваља Гођаше срцу силнога Краља. Образ му пламти од светла жара, Узбуди му се охолост стара, Па у заносу пијанства свога Поче да хули највишег Бога И грмну псовка и грмну вика Од бесрамника и бестидника. Краљ нешто викну поносна гледа И оде слуга — краљ заповеда! Судове носи, о грдна срама, Из Јеховина поносна храма! Белзацер силни без помишљаја Напуни пехар вином до краja, Нагло га попи до једне капи, Па тад без свести громко завапи: „Јехова нула на своме трону, А ја сам сад краљ у Вавилону!” И тек што грешна хула одјекну, Хладно га нешто у срце текну. И неста смеха крај жарка вина У сали наста гробна тишина. Алʼ погле чуда: на белу зиду Рука се види у чудном виду. Огњена слова пламеном пише И нестаде је, нема је више! Пијани силник леденим гледом На свиту своју гледаше редом, Алʼ чета слугу од тога часа Нема и бледа не пусти гласа. Дозваше маге, да натпис виде, Ко како дође тако и иде — А Белзацера, до скора, славна Те ноћи сакри гробница тавна. </poem> == Извор == ''Дела'', 1. јануар 1895. Књига пета. Стр. 88–89. [[Категорија:Хајнрих Хајне]] fad5bjzwtqws7w0p15grgvd7sp528it 0 61391 146035 145830 2026-09-13T10:51:57Z Coaorao 19106 /* Извор */ 146035 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Краљица | одељак= | аутор=Ђура Јакшић | година=1860 | белешке= }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}О благословена земљо банатска! непрегледна, богата, цвећем, воћем и свакојаким биљем застрта равницо! Ти си башта, по којој би се путник довека шетао, а да неосети вреле капи тешкога умора. Ћилим, на коме се многе задовољне колебе, села и торњеви беле — пак ко се у теби родио, тешко је томе и гледати хладне стене суморних планина, а некмоли о њих кршити снагу.<br /> {{gap}}Три дана је, како ти лепо и глатко лице негледам, па већ је срцу дуго и тешко; дуг је тренутак неодпочинути на меком крилу рођене мајке. Жалостан час сносити поглед маћухе љуте!<br /> {{gap}}Кад сам те последњи пут видео, сунце је зашло; само је румен на небу остао позлаћујући богата поља, — исто санови, што се у најсјајнијој одећи умирућем јављају.<br /> {{gap}}Ишао сам дакле; многа села, брда и долине осташе за мном; напоследку ми се укажу шуме и планине, чујем удаљено хујање плаховите реке и видим ждрело, кроз које хучна сила дере . . . камен на камену, са којег се по неки громом оборени грм у мутној пени ваљаше . . .<br /> {{gap}}Пода мном река јечи и преко рапавога стења каљаво срце цепа. Ветар хуји, а таван ред тешких облака са крупним капљама усијано чело окамењених дивова хлади . . . бујица се спрема . . .<br /> {{gap}}Али и кроз ту густу маглу Бог види. — Са муклом хуком помеша се и умилан глас звона, који ми никад није тако срца дирнуо, као у овој пустој осами. После по сата стигнем у манастир. Калуђере, вичне самоћи, слабо је обрадовао долазак незванога госта; али ме примише, и отац игуман ми рече, да идем у старо манастириште оцу Макарији, где му се ћелија налази.<br /> {{gap}}У старом, пола сурваном зданију живљаше отац Макарија, већма усамљен него калуђер. У вечитоме посту, метанисању и немом ћутању оседеше му вране косе, набра се глатко чело, сломи млађана снага . . . Ту он читаше, писаше, размишљаваше и заборављаше сласти и горчине покваренога века.<br /> {{gap}}Ту сам га и ја застао удубљена у чатању неких светих књига. Брада му је до појаса бела као снег, очи дубоко у глави, рука сува, и кад сам је пољубити хтео, осетио сам, где од старости дркће.<br /> {{gap}}Дркће као прут. . . .<br /> {{gap}}Примио ми је Бога и продужио чатање.<br /> {{gap}}Седнем и дуго сам гледао мирно лице калуђера, на које је тавна светлост божијега дана кроз један узан прозор падала. Блед, само му очи беху као исплакане. Је ли то траг негдашњих горко проливених суза? . . . То Бог зна, а ја само видим образ, на коме је јасно исписана туга, бол и цели терет дуга, бедно проведена живота . . .<br /> {{gap}}Цела га је околина држала за светитеља. Његове су молитве са скрштеним рукама и обореном главом слушали грешници и болесници, а он се за свакога милостивом Богу молио.<br /> {{gap}}У јутру са зором чуо сам му тихи глас. Гомила болнога света нагрну, да прими из уста светог оца мелем бољама и муци, која га мучаше . . .<br /> {{gap}}Ту беше множина жалосних мученика, који јецаху и превијаху тако жалостиво, да ми је срце плакати хтело. И једног лудог сам у гомили приметио, који је своју рукотворину — дрвене шестоперце, долазећим и одлазећим гостима наметао. Погнут под чудним накитом тешких буздована и он је мирно слушао молитву седога оца.<br /> {{gap}}Све је било тихо, само по неки тужан уздах мешаше се са освећеним гласом, и у дркћућем шуму јечаше у пола мрачном ходнику.<br /> {{gap}}Било је ту и једно девојче са својом болесном мајком, на којој се лако видети могла она дуготрајућа болештина, под којом се ретко несрећне жртве дижу.<br /> {{gap}}Црте су њенога лица правилне, бледе, а по њима неки неисказани бол и туга плива, која нам срце горкој прошлости шаље; — при таком лицу душа се и нехотице заплаче, као при погледу меког прамичка свилене косе, који смо са мртво и хладнога чела за вечан спомен срезали. Њене су очи велике и црне — рај, у коме је светлост и љубав становала; ал’ зашто потамнеше? Усне су јој бледе . . . књига љубави, која је у земљи на мртвим грудма дуго лежала, и сад дође, не да исприча страдање измученог срца, но да је ветар у хладном полупцу разнесе. Тело и узраст и све показиваше увео цвет најлепшега пролећа.<br /> {{gap}}А лепо и младо девојче је са несравњеном љубављу и нежношћу као анђео над њоме лебдело.<br /> {{gap}}Сад се и молитва сврши и сребрн се крст заблиста у сувој руци божијега слуге — као у очајним грудма искрица сјајне надежде, што затрепери и прне, примивши обожавање, загрљај и страстан пољубац са стрепећих усана жалосног очајника . . . одлази, да за собом то већу празнину, таму и очајање у болном срцу остави.<br /> {{gap}}Блистајући зраци христовог знамења у многим чаролијским бојама падоше на тавне зидине, одатле се изгубише и ено их, где се играју на болним цртама живих мученика . . . Болесници се дигоше, да целују крст свога надања и избављења, и оросивши га врелим сузама покајања, разиђоше се, утешени и благословени . . .<br /> {{gap}}Луди је још остао и оста она бледа и болесна жена . . .<br /> {{gap}}Она се дркћући са хладног мермера диже, наслонивши се на златна крила својега анђела, који од ње неодступаше; — али од бола ваљда стаде и гледала је час у крст, а час у седога свештеника, са погледом, у коме стојаше бол, туга и упрепаштење.<br /> {{gap}}Дуго је тако стојала стрепећа, непомична — један од оних Анџелових кипова, које је вешта рука у часовима тихе побожности и вештачке меланхолије у мермеру изрезала и који му име обезсмртише.<br /> {{gap}}Сад се један болан уздах са искиданог срца преко њених бледих усана дркћући у јаук претвори, и још дуго, дуго у тавној шупљини немог ходника јечаше, и онда још, кад је она бледа жена пола мртва у наручју своjeга анђела лежала.<br /> {{gap}}У руци седога оца затрепти крст, задркће снага, клоне и падне на глатке груди студеног мермера . . .<br /> {{gap}}„О краљицо!” . . . прошапћу му блеђе усне од оних, над којима мајка сузе пролева . . .<br /> {{gap}}„Хахаха! Баци крст, ево буздована, брани се, удри! хахаха!” смејао се луди. .&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.<br /> {{gap}}Болесна је жена умрла, и ено је, где у ћелији оца Макарије хладна и мртва почива. Над њоме анђео плаче, а седи отац клечи и милом се Богу моли, пун оне тихе туге, која до црнога гроба траје. {{Центар|<nowiki>*</nowiki><br /><nowiki>*      *</nowiki>}} {{gap}}И у дивљим пределима по негде налети славуј на усамљен бокор руже, стане и одпева јој по неку од оних песама, које румен и сузу у ружи, а жар и топлоту на лице бледог сванућа маме. Па ако му је срце лако, опет одлеће, ако ли га туга и терет тиште, ту он остаје жалостиво прижељкујући, док му срце у певању непукне . . .<br /> {{gap}}И у овој немој гори усамљено је расла једна ружа; бела као снег наслонила је мирисну главу на хладне груди тврдога камена; испод њених ногу је жуборио поток.<br /> {{gap}}На томе месту сахранише незнану покојницу.<br /> {{gap}}Онде је лепа девојка бисер из чарних очију трошила, док у горким сузама сва окупана неуста, блеђа од беле руже, која је студену стену љубила, слабија од витога класа, којим се хлађан ветар титрао. . . .<br /> {{gap}}Анђео је била, обрисала је сузе, и исчезла . . . куд и камо? то нико незнађаше казати.<br /> {{gap}}Друга је зора у свој сјајности својој сијала — лепа и сјајна, какве само дани умилнога маја носе. Сунчани зраци несташно су се играли по дебелом хладу стогодишњих растова, са пољупцима просецајући загасито зеленило њино, а час по кријући се за златне облаке вирили су осмејкујући се на мрке стене . . . Сирото сунце! на кога ли сијаш? Овде ни једне живе душе нема, која би ти се и најмање радовала. Нема тице, да те са умилном песмом поздрави. Некол’ко орлова само гракћу и спремају се у мирне долине. Ил’ можда седоме оцу? . . . Ах, ено њега, где сетно и невесело у онај гроб гледа, као да му онде сунце живота закопаше . . . Онде он стоји, без сузе, без речи, нем и студен камен, на ком се терет и туга у живим цртама показиваше.<br /> {{gap}}Сад је из недара полако извадио гвоздено перо — челично длето — да на мртве груди рапавог камена дубоко уреже тугу, која му срца цепаше.<br /> {{gap}}Са лупе чекића, која у немој гори жалосно одјекиваше, одлетеше орлови, а сунце је сакрило лица, да невиди тугу, коју траг оштрога пера за собом остављаше. <div style="text-align:center; margin-left;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> <poem> „Лакша је земља нег’ ови јади; Срећнија ј’ много од срца мог; Она ти лица љуби и хлади . . . Ох што ме гробом нествори Бог!” . . . </poem> </div> </div> {{gap}}Несам смео питати, ко овде почива, а и на што? Та необична туга необично благо прати! Несам ни знати хтео, ко је она? Та лако сам упознао увео, истрвен цвет несрећне љубави! — Само сам утешити хтео уцвељено срце, да непрепукне погнуто под бременом жалости тешке.<br /> {{gap}}Али ни то несам могао . . .<br /> {{gap}}Кад ме је отац Макарија опазио, дуго ме је и замишљено гледао. Видео сам, где ми жељу погађа.<br /> {{gap}}„Ах, овој туги, сине, утехе нема, овој бољи мелема нема, овом губитку накнаде нема!<br /> {{gap}}„Седи и чуј жалосну причу љубави прве и потоње, исповест горку дубоке тајне, која ми срца цепаше! Разуми, сине, ко беше она, за којом ми је срце дуго и неуморно цвилило.<br /> {{gap}}„Седи и чуј!”<br /> {{gap}}И као кад се небо задуго мучи, да коју кап из црних груди жеднећој земљи поклони — тешко уздане старац и испод тавних трепавица спустише се низ бледо лице две грозне сузе. Ах! овај један уздах и ове две сузе довољне би биле, да цео свет после страшнога суда оплачу.<br /> {{gap}}„У брдовитим пределима поносне Босне — поче отац Макарија — простире се једна долина, сва ружицама искићена, а купа се у мирису њином; кроз њу тече поток, у коме се сама липа огледа. У хлађаном лугу тих липа, у рајском мирису тих бајних ружица весело су прижељкивали славуји, а младе су девојке певале песме, које неналичише на остале босанске, јер показиваху задовољно срце — песме, од којих се зора и вече тек с веселом сузом бистрих капљица и са жаром у лицу растајала. А кад је ноћ са бледим месецом наступила и затрепташе оне ситне звезде на плавоме небу — хеј онда се тек срце у мору праве сладости купаше! . . .<br /> {{gap}}„На овом големом свету тога добра и те дивоте није било! Ко је једном од живих у ту рајску долину завирио, за живота се није могао с њоме растати . . . Ту у тој долини сам и ја жарке дане несташне младости проживео. Несам за горе знао, а боље ми никад ни најлепши санови показивали несу . . .<br /> {{gap}}„Само сам ту хтео умрети. . . .<br /> {{gap}}„Ах лепа и мила земљо! Да л’ да те благосиљам, ил’ ћу те клети? Јер у теби беше толико добра, да те никад заборавити нећу! А сваки спомен на тебе удар је, под којим се слабо срце кида и цепа . . .<br /> {{gap}}„Седељке! . . . Та никад ни једну од вас пропустио несам; јер је ту био најлепши венац сеоских девојака, а у њему је најдражи бисер сијао, моја Бела, коју су због велике лепоте Краљицом звали.<br /> {{gap}}„Ох краљицо душе моје! румена зоро љубави прве! засладо веља отрованога живота!<br /> {{gap}}„Сваки поглед твојих чарних очију, сваки осмех румених усана, сваки загрљај твој уписан је у души мојој — а небројени ред усијаних пољубаца још и сад ми на старим уснама гори! Само последњи, који ми твоја смрт на хладно чело притиште — живот ми слеђава! . . .<br /> {{gap}}„Моја је љубав била неизмерна — пламено море, по коме је само један брод, лик Краљице моје, пливао, жар, у коме би свет изгорио, ал’ у мени живот одржаваше. . . .<br /> {{gap}}„Свако сам вече виђао Краљицу моју, добру и веселу, љубио сам је, грлио сам је, ах! и чисто сам стрепио, да неизгори на жару прсију мојих; ал’ она ми је меденим пољупцем, тихим уздахом умилно хладила жар, који ми је срце обузимао, и ни један поглед њезин није ме за љубавничку наглост прекорио . . . Та она беше моја — моја пред живим Богом!<br /> {{gap}}„На грешној земљи живесмо рај!<br /> {{gap}}„Заслепљени сјајношћу љубави наше несмо видели, где злоба у море сладости отрова точи.<br /> {{gap}}„Али нека је свима просто! просто до Бога! Та ко неби толикој срећи смртних завидео? ко? кад је и небо спрама нас грешило! . . .<br /> {{gap}}„Једно лепо вече — ах та све заборављамо, све нестаје! Само последњи часови умрле среће кратак век опомињања преживе, и кад ми издишемо, они нам са другим вернима очи заклапају и шапћу: вечна му памет! . .<br /> {{gap}}„То незаборављено вече дођоше две од добрих Белиних другарица, две од оних одметнутих анђела, које немогоше сносити презрену самоћу прогнанства свога. — Онда су још обилазиле највеће лепоте у сјајно одело обучене мирна села и колебе, певајући скупљеном народу краљичине песме. —<br /> {{gap}}„Две одметнице је тамо позиваху.<br /> {{gap}}„Она исрва није хтела; алʼ ко ће сили улагивања и ласкавог ђаволства одолети? . . . Ја сам стрепио и малʼ умръо несам од стра, када чух, да хоће да иде. Слутио сам велику несрећу . . . Ах та куд ћу веће, но да ми злато у највећој дражи и други гледе, да се на зраку њених чарних очију и друга срца успламте.<br /> {{gap}}„Те ноћи несам могао спавати, а будан сам сањао Турке, огањ, битку и из сто рана крвљу обливен секао сам разјарен човечије месо. Крв је текла, а ја сам викао: Још крви треба! Све, све што у жилама поганог света тече, сва нек се пролије! Недам Краљице, недам! недам! . . После сам пао и молио сам: Овде ме боли, и овде, и овде! Превиј ту рану, сунце живота мога! и ту! и ту! А гле и из срца ми крвца тече! Заустави је, Краљицо моја! . . .<br /> {{gap}}„Кад је свануло, био сам малаксао, жут као смиљ.<br /> {{gap}}„А моја се краљица спремила. Сва је трептила у злату и у рубину. Нека ослепи, ко је погледа! Нека изгори, ко се у њу заљуби! . . .<br /> {{gap}}„Ох Краљицо! . . .<br /> {{gap}}„И сад ми кроз срце продире умилан глас, којим је на сабору певала; још гледам сузе, које су од милине стари слушаоци ронили; осећам бесомучно куцање срца, које је множину груди цепало, и хладан зној, који је са мога чела у крупним капљама текао.<br /> {{gap}}„Гомила је света побожно те старинске песме са најлепших на свету усана слушала.<br /> {{gap}}„Сваки је разбирао, ко је и одкуда је? Та нико није могао веровати, да се толика лепота на земљи однеговати даје!<br /> {{gap}}„Тишина је била велика, али не за дуго. Народ се стрепећи у гомилу збио, у дркћућим грудма краљица умукоше песме, а ханџар се као змија превијао у мојој руци. . . .<br /> {{gap}}„Џевер, Џевер, бесни Џевер иде!” отрован шапат народа парао је срце у мени.<br /> {{gap}}„Бесно скакање, хрзање и бесомучна вика Џеверовe пратње растури големо јато страшивог народа.<br /> {{gap}}„И кроз црвену крв, која ми на очи наиђе у самртној слутњи, назирао сам у густој прашини безбожнога Џевера . . .<br /> {{gap}}„Ја несам чекао, да чујем реч са варварских му усана; — видео сам му у очима погану жељу, зверску ћуд и безчовештво! . . .<br /> {{gap}}„Као лав сам кидисао са голим ножем у руци и крв ме Џеверова обли . . . Он паде, али не мртав . . . Ја сам још секао и моју крв са душманском мешао, али ме један јаук из бесног сана пробуди — Краљица ми је полу мртва у средини гомиле Турака лежала.<br /> {{gap}}„Њу несам могао избавити, ни пољубити, ни убити! . . . И ја сам крвав пао.<br /> {{gap}}„Ноћ је била, кад сам се тргао, ноћ или дан, незнам . . . У мрачној тавници сам се нашао безбожног Џевера.<br /> {{gap}}„Хладан зној, прашина и мрка крв окореше се на прсима мојим, руке несам могао више дићи, не од синџира, него од тешких рана, ни главе немогох маћи, јер раздрузгана скоро на каљавој земљи лежаше . . .<br /> {{gap}}„А где је Краљица, где живот мој?” питао сам у великим мукама. „Где?” али одговор беше нема тишина поноћи црне. . . .<br /> {{gap}}„И опет сам у несвест пао, и дуго сам тако лежао; можда бих умръо, да ме из смрти непробудише вреле сузе рајских очију.<br /> {{gap}}„Она је била, што ми је умирућем живот повратила, њене су ме руке грлиле, њена уста љубила — ах! она је била, али бледа и слаба, налик на умирућег анђела . . .<br /> {{gap}}„О Краљицо!” . . .<br /> {{gap}}„Ја сам, ја сам!” шаптаху њена бледа уста. „Ја сам!” сведочише врели пољупци, који су се у небројном реду на моја бледа уста просипали.<br /> {{gap}}„Ах ја сам, изгубљени рају! загрли Краљицу твоју! Ја сам! Поврати живот леденом срцу моме! Погле ме, ја сам несрећница! Ја сам клечала, плакала, по каљавом се праху тиранских ногу ваљала! Ја сам свирепом варвару љубав обећала, да само у његовој тавници још једанпут видим рањено срце живота мога!<br /> {{gap}}„Презри ме! Уби ме! грешну убицу слободе твоје!” . . .<br /> {{gap}}„Ја више несам чуо . . .<br /> {{gap}}„После дугог времена поврати ми се снага. Са тврдим гвожђем, које ми је ноге и руке стезало, поубијам мрке тавничаре и преко њиних лешина пузећи видео сам још једанпут краљицу младости моје; кроз мутне облаке угледао сам сунце живота мога. Пољубио сам јој снежно чело и на најбешњем Џеверовом коњу одлетео сам у густе шуме мрачног Златибора . . .<br /> {{gap}}„Ђорђе ме је примио . . .<br /> {{gap}}„Допаде му се момче, које је на тако младим грудма толике тешке ране носило; допаде му се срце, које живот мање цењаше од луле дувана.<br /> {{gap}}„У густим шумама Златибора много сам некрштено срце љутим ножем прекрстио. Много пута грохотом смејући се гледао сам по црноме небу пламене бичеве горућих турских ханова и касаба.<br /> {{gap}}„Ах, многу сам невину жртву освете моје хајдучким опанком газио!<br /> {{gap}}„Алʼ једна ноћ остаће узвишени спомен крвавих мојих дела!<br /> {{gap}}„Било је црно и мрачно као у срцу моме; ни буљина несмеде рапавим гласом дирнути страхоту поноћи тајне. Тешки облаци са необичним шумом вукоше се као дебеле сенке мрачних планина, по неку крупну капљу са намрђеног чела пуштајући.<br /> {{gap}}„Из далека је грмило и земља се тресла.<br /> {{gap}}„Пред двором беснога Џевера крстише се побожно хајдуци од стра . . .<br /> {{gap}}„Ја сам кроз прозоре гледао у сјајан харем безбожног насилника . . . Крв ми се смрзла, алʼ пао несам — видео сам белога голуба у мрским канџама грабљивога јастреба . . . Краљица је била, бледа и плакала је у крилу несрећнога Турчина . . .<br /> {{gap}}„Задрктало је срце у мени, небо и земља се затресла, а гром је у севању и у грмљавини дуго и громко јечао, да из слатког санка пробуди Џевера. Алʼ он се није тргао. Вихор је са страховитом хуком дрмао темељ каменитог двора, разбише се прозори, у богатоме харему погасише се свеће од града, који је пљуском у њих ударао — и Џевер се није тргао! . . .<br /> {{gap}}„Устај, Џевере, ја сам овде и дошао сам по моју девојку! Чуј, Џевере, моја је девојка!”<br /> {{gap}}„У помрчини ништʼ несам чуо, само један јаук, који је са помамном хуком по несрећној поноћи летео.<br /> {{gap}}„Ја сам иставио врата, хајдуци палише двора, пламен и град шибаху у харем, севање, грмљава!<br /> {{gap}}„Спрам таке светлости угледам Џевера.<br /> {{gap}}„Где је Краљица!”<br /> {{gap}}„Ево је!” одговори врео куршум, који ми лево пазухо окрвави.<br /> {{gap}}„Где је Краљица, псето!” запита ханџар мој паклено срце тирана, из кога крв јурне и пршташе по горућем патосу.<br /> {{gap}}„Где је Краљица! где?” . . . Алʼ залуд нико ми више неодговараше.<br /> {{gap}}„Мртве су се слуге по пламену грчиле, а Џевер се у својој крви ваљаше ричући неразборите гласове . . .<br /> {{gap}}„Краљицу несам могао наћи . . . .&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.<br /> {{gap}}„Од тога дана нехтедох више пролевати човечије крви . . .<br /> {{gap}}„Богу сам се молио . . .<br /> {{gap}}„У дугим ноћима мога кајања често ми се прва љубав јављала, као Краљица, као анђео, а кадкад као бледа мученица несрећне љубави. Гледао сам бесног Џевера и много Турака, где очима стрељају, а коштаним песницама прете; а ја сам их мирно и жалостиво гледао и показивао сам им срце моје, у коме су дубоку рану ископали . . .”<br /> {{gap}}Отац Макарија ућута, а из олакшаног срца потекоше горке сузе и слеваху се низ бледо лице на црни гроб . . . .&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;.<br /> {{gap}}„Ха ха ха! ево буздована, удри, оче! и извади црва из каљаве земље! илʼ удри себе по челу, па иди и труни са њоме! Ха ха ха!” . . . смејао се луди . . . {{Центар|<nowiki>*</nowiki><br /><nowiki>*      *</nowiki>}} {{gap}}Кад ме је жеља овладала, да опет видим богате равнице Баната, прошао сам туда, обишао сам гроб Краљице. Поред ње сад и отац Макарија мирно почива; а сељаци причају, да се посветио и да му на гроб плачући анђео долази.<br /> {{gap}}То је она лепа девојка, сирота кћи несрећне љубави . . . </div></center> == Извор == 1860. ''Даница'', бр. 11. и 12. {{ЈВ-аутор|Ђура Јакшић|1878}} [[Категорија:Ђура Јакшић]] [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Српске приповетке]] [[Категорија:Приповетке Ђуре Јакшића]] 0zs7t0cl9func5ft1dl12otow094sau 0 61501 146037 145606 2026-09-13T10:53:23Z Coaorao 19106 /* */ 146037 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Градови и химере (1930) | | | '''Садржај''' | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> [[Градови и химере (1930)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']] </div> </div> ''Пријатељу<br />Д-р. Кости Кумануди'' {{Википедија|Градови и химере}} {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Дела Јована Дучића]] 9bawhrvxq7p9dz0ui2wg0xnaq7ix11u 0 61540 145992 2026-09-13T09:17:48Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | [[Благо Цара Радована/О благу цара Радована|О благу Цара Радована]] | '''Садржај''' | [[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]] }} <center> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> Благо Цара Радов… 145992 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | [[Благо Цара Радована/О благу цара Радована|О благу Цара Радована]] | '''Садржај''' | [[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]] }} <center> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]] </center> nn2pyrjofbjr64ngphck6eepis3v3lf 146039 145992 2026-09-13T10:59:26Z Coaorao 19106 /* */ 146039 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | | [[Благо Цара Радована/О благу цара Радована|О благу Цара Радована]] | '''Садржај''' | [[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]] }} <center> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]] </center> 04rx4a9q4sj4kpbqldx1gfssxrojuu2 0 61546 146034 2026-09-13T10:48:59Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | [[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]] | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О жени|О жени]] }} <center> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> Благо Цар… 146034 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | [[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]] | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О жени|О жени]] }} <center> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]] </center> plxkhm9h8mg5ud31788dz9uw1qaqexg 146040 146034 2026-09-13T10:59:33Z Coaorao 19106 /* */ 146040 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | | [[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]] | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О жени|О жени]] }} <center> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]] </center> l6f65q705ewccj9amnfjvnui14drlrz