О благу Цара Радована

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.19</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>О благу Цара Радована</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8374</id>
    <revision>
      <id>146066</id>
      <parentid>145957</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T16:10:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146066</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11411" sha1="978kv2ekffncodcllgyk280j4i3bdrn" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
|
| [[Благо Цара Радована|-{Садржај}-]]
| О благу Цара Радована
| [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|-{О срећи}-]]
}}
{{gap}}Цар Радован је цар царева, владар судбине, господар свемира. Он носи златну секиру на рамену, јаше коња који је бео и висок као брдо под снегом, и на руци држи буљину са огњеним очима како би могао ноћу видети пред собом. О њему говоре у мојој земљи само људи који су полудели. Али су затим у њега поверовали и сви мудраци. Цар Радован има круну од хартије и по плашту лудачке прапорце. Има ноге и руке зелене као трава, јер живи на копну и у води. Нико не памти његово порекло, ни име његове породице, нити зна за његове пријатеље и непријатеље. Он пролази кроз небески простор као црни облак пун грмљавине, и по водама као брод који гори. Нико не зна његове битке ни триумфе, јер његова моћ није над војскама, ни његова слава у бојним подвизима. Он царствује у миру своје величине и сунча се на сунцу своје снаге и лепоте. Он се крије од сваког, а ипак свако има његову слику у очима и његов глас у ушима. Где су његове палате и његови вртови? И где су његове беле жене, и његови брзи коњи, и његова свилена стада, и његови љути пси за стадима? Чувају ли његова врата људи или змајеви? — Само лудаци, чији је он једини цар и господар, самодржац и покровитељ, знају путеве који воде у његово царство, и знају где су мостови преко којих се прелази у његове покрајине пуне сјаја и пуне музике. Јер је људски ум ограничен на оно што је видео и чуо, а лудило је једино безгранично и слободно од свих ледених закона свести и сазнања. Слобода, то је лудило; и само лудаци су слободни.&lt;br /&gt;
{{gap}}Цар Радован је цар лудака који су увек добри. Он зато плива у људској крви само кад је отрован, и пребива у њиховом уму тек кад је већ помрчао; и зато су га само они који су изгубили све путеве нашли на својим тамним беспућима. Њега познају само лудаци који више никог другог не препознају; и с њим говоре само они чије речи више нико не разуме; и за њим вапе једино они који су се већ одрекли свега земаљског и људског. — Сви људи имају истоветне среће и несреће откад су постали, а само лудаци имају сваки сопствену срећу. Само они нису једнаки самом себи, него се обнављају увек нови. Сви људи виде ствари скоро подједнако, а само лудаци имају своја лична мишљења. Велика мудрост се налази по дну мрачног понора; и само су најлуђи људи говорили најдубље речи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Цар Радован није постојао другде него у очима које су изгубиле свој поглед. Само лудаци говоре о благу тог цара, и зато копају ноћу и на припеци, пробијају лед и буше студену земљину кору. Сву су земљу безброј пута испреметали. По самотним виноградима, заборављеним црквинама, по дворцима порушеним и пуним трња, свуд су копали, бушили, обарали, превртали. Безбројне војске лудих копали су с краја до на крај по мојој земљи. Свуда су прошле те црне чете изгубљених за живот, бивши људи који су се одрекли сваког додира с нама. Они од памтивека траже благо Цара Радована; копају железом и каменом, и грањем, и ноктима, и зубима; копају док не попадају мртви! Читава покољења полуделих људи тражили су благо царево, закопано негде неизмерно дубоко, ко зна где, у нашим пољима. Допирали су често до у саму утробу земље, бушећи без сна и одмора; али је то благо тонуло све дубље, и мамило све свирепије. Тако ће трајати докле буде сунца и месеца.&lt;br /&gt;
{{gap}}И увек ће копати, а никад двојица заједно. Јер је царев наследник само онај који буде најдубље копао, и који умре копајући, и који не би казао и када би најзад његов ашов одиста ударио у црна врата подземне палате у којој је благо Цара Радована, цара свих царева, и владара свих судбина. Увек копати, док други не дође да копа! Јер само други сметају да нађемо срећу где хоћемо. Лудаци то знају боље од мудрих. — Али знају то и мудри.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нису само лудаци који копају за благом Цара Радована. Сви људи знају да има у животу још увек једно закопано благо за сваког од њих. Сви људи копају: сви људи од акције, од полета, од силе, од вере у живот у циљ, и од вере у невероватно и у немогућно. Једни копају у пољу и у шуми; други у идеји, у идеалу, у химери; трећи у интриги и у злочину. Сви траже и вапе за царем тог вечног неспокојства и вечног трагања. Свет би нестао да нема тог цара, и ослепио би да не сија у помрачини његово неслућено благо, и очајавао да нема његове маније ни опсесије. — Јер сваки човек нешто тражи; свако је упро свој поглед безумља и себичности у неко место где мисли да стоји закопано благо Цара Радована. Нема никог ко не верује да нема још нешто његово које треба пронаћи. И свако верује да своје благо треба кришом тражити, кришом и од најближих и од најмилијих. Сви су лудаци. Сви су људи омађијани и отровани. Јер цареве палате су високе до изнад сунца дању, и до изнад звезда у мраку када седам влашића пролазе мирно све границе немира и очајања. Сви су људи лудаци.&lt;br /&gt;
{{gap}}Царево благо је отров овог света. О њему сањају Песници, који живе у вечном неспокојству да објасне божанство кроз његова дела, и да га посведоче својим сопственим стварањем.&lt;br /&gt;
{{gap}}О њему сањају и Хероји, јер мисле како само они треба да себе баце у огањ па да сутрадан буде добро свима, и да затим сви људи нађу своје благо.&lt;br /&gt;
{{gap}}О њему сањају и Пророци, који, у свом лудилу, проричу увек неку нову срећу и нову обећану земљу.&lt;br /&gt;
{{gap}}И, најзад, о њему сањају Краљеви, што хоће да владају силом љубави или силом мржње.&lt;br /&gt;
{{gap}}О њему је сањао Мојсије кад је ишао за огњеним стубом, и Цезар кад је прешао Рубикон, и Колумбо кад је своје једро поверио ветру који га је водио у земљу о којој није знао ни шта је ни где је. То благо царево тражи и звездар који гледа маглу на звездама; и ботаничар који тражи сву тајну плођења у срцу једног цветића; и свештеник који враћа веру у окорело срце неверних. Сви људи траже јер су сви луди! Крв свију је отровао Цар Радован који живи и у трави и у води, силни цар који пролази небом као облак пун грмљавине, и морем као брод који пламти у пожару.&lt;br /&gt;
{{gap}}Цар лудака, али и цар свију људи од акције и идеала! Цар оних који у лудилу срца или у лудилу мозга верују у невероватно и остварују немогућно! Цар Радован је цар царева, силнији него херој Агамемнон, богатији него Мидас, дубљи него пророк Језекиљ, и мудрији него цар Соломон. Све очи овог света упрте су у њега.

[[Категорија:Благо цара Радована]]
[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>978kv2ekffncodcllgyk280j4i3bdrn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146072</id>
      <parentid>146066</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T16:50:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146072</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11496" sha1="sv1s0m76bca8c85z14q2ox5jfqkn5dm" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
|
| [[Благо Цара Радована|-{Садржај}-]]
| О благу Цара Радована
| [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|-{О срећи}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Цар Радован је цар царева, владар судбине, господар свемира. Он носи златну секиру на рамену, јаше коња који је бео и висок као брдо под снегом, и на руци држи буљину са огњеним очима како би могао ноћу видети пред собом. О њему говоре у мојој земљи само људи који су полудели. Али су затим у њега поверовали и сви мудраци. Цар Радован има круну од хартије и по плашту лудачке прапорце. Има ноге и руке зелене као трава, јер живи на копну и у води. Нико не памти његово порекло, ни име његове породице, нити зна за његове пријатеље и непријатеље. Он пролази кроз небески простор као црни облак пун грмљавине, и по водама као брод који гори. Нико не зна његове битке ни триумфе, јер његова моћ није над војскама, ни његова слава у бојним подвизима. Он царствује у миру своје величине и сунча се на сунцу своје снаге и лепоте. Он се крије од сваког, а ипак свако има његову слику у очима и његов глас у ушима. Где су његове палате и његови вртови? И где су његове беле жене, и његови брзи коњи, и његова свилена стада, и његови љути пси за стадима? Чувају ли његова врата људи или змајеви? — Само лудаци, чији је он једини цар и господар, самодржац и покровитељ, знају путеве који воде у његово царство, и знају где су мостови преко којих се прелази у његове покрајине пуне сјаја и пуне музике. Јер је људски ум ограничен на оно што је видео и чуо, а лудило је једино безгранично и слободно од свих ледених закона свести и сазнања. Слобода, то је лудило; и само лудаци су слободни.&lt;br /&gt;
{{gap}}Цар Радован је цар лудака који су увек добри. Он зато плива у људској крви само кад је отрован, и пребива у њиховом уму тек кад је већ помрчао; и зато су га само они који су изгубили све путеве нашли на својим тамним беспућима. Њега познају само лудаци који више никог другог не препознају; и с њим говоре само они чије речи више нико не разуме; и за њим вапе једино они који су се већ одрекли свега земаљског и људског. — Сви људи имају истоветне среће и несреће откад су постали, а само лудаци имају сваки сопствену срећу. Само они нису једнаки самом себи, него се обнављају увек нови. Сви људи виде ствари скоро подједнако, а само лудаци имају своја лична мишљења. Велика мудрост се налази по дну мрачног понора; и само су најлуђи људи говорили најдубље речи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Цар Радован није постојао другде него у очима које су изгубиле свој поглед. Само лудаци говоре о благу тог цара, и зато копају ноћу и на припеци, пробијају лед и буше студену земљину кору. Сву су земљу безброј пута испреметали. По самотним виноградима, заборављеним црквинама, по дворцима порушеним и пуним трња, свуд су копали, бушили, обарали, превртали. Безбројне војске лудих копали су с краја до на крај по мојој земљи. Свуда су прошле те црне чете изгубљених за живот, бивши људи који су се одрекли сваког додира с нама. Они од памтивека траже благо Цара Радована; копају железом и каменом, и грањем, и ноктима, и зубима; копају док не попадају мртви! Читава покољења полуделих људи тражили су благо царево, закопано негде неизмерно дубоко, ко зна где, у нашим пољима. Допирали су често до у саму утробу земље, бушећи без сна и одмора; али је то благо тонуло све дубље, и мамило све свирепије. Тако ће трајати докле буде сунца и месеца.&lt;br /&gt;
{{gap}}И увек ће копати, а никад двојица заједно. Јер је царев наследник само онај који буде најдубље копао, и који умре копајући, и који не би казао и када би најзад његов ашов одиста ударио у црна врата подземне палате у којој је благо Цара Радована, цара свих царева, и владара свих судбина. Увек копати, док други не дође да копа! Јер само други сметају да нађемо срећу где хоћемо. Лудаци то знају боље од мудрих. — Али знају то и мудри.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нису само лудаци који копају за благом Цара Радована. Сви људи знају да има у животу још увек једно закопано благо за сваког од њих. Сви људи копају: сви људи од акције, од полета, од силе, од вере у живот у циљ, и од вере у невероватно и у немогућно. Једни копају у пољу и у шуми; други у идеји, у идеалу, у химери; трећи у интриги и у злочину. Сви траже и вапе за царем тог вечног неспокојства и вечног трагања. Свет би нестао да нема тог цара, и ослепио би да не сија у помрачини његово неслућено благо, и очајавао да нема његове маније ни опсесије. — Јер сваки човек нешто тражи; свако је упро свој поглед безумља и себичности у неко место где мисли да стоји закопано благо Цара Радована. Нема никог ко не верује да нема још нешто његово које треба пронаћи. И свако верује да своје благо треба кришом тражити, кришом и од најближих и од најмилијих. Сви су лудаци. Сви су људи омађијани и отровани. Јер цареве палате су високе до изнад сунца дању, и до изнад звезда у мраку када седам влашића пролазе мирно све границе немира и очајања. Сви су људи лудаци.&lt;br /&gt;
{{gap}}Царево благо је отров овог света. О њему сањају Песници, који живе у вечном неспокојству да објасне божанство кроз његова дела, и да га посведоче својим сопственим стварањем.&lt;br /&gt;
{{gap}}О њему сањају и Хероји, јер мисле како само они треба да себе баце у огањ па да сутрадан буде добро свима, и да затим сви људи нађу своје благо.&lt;br /&gt;
{{gap}}О њему сањају и Пророци, који, у свом лудилу, проричу увек неку нову срећу и нову обећану земљу.&lt;br /&gt;
{{gap}}И, најзад, о њему сањају Краљеви, што хоће да владају силом љубави или силом мржње.&lt;br /&gt;
{{gap}}О њему је сањао Мојсије кад је ишао за огњеним стубом, и Цезар кад је прешао Рубикон, и Колумбо кад је своје једро поверио ветру који га је водио у земљу о којој није знао ни шта је ни где је. То благо царево тражи и звездар који гледа маглу на звездама; и ботаничар који тражи сву тајну плођења у срцу једног цветића; и свештеник који враћа веру у окорело срце неверних. Сви људи траже јер су сви луди! Крв свију је отровао Цар Радован који живи и у трави и у води, силни цар који пролази небом као облак пун грмљавине, и морем као брод који пламти у пожару.&lt;br /&gt;
{{gap}}Цар лудака, али и цар свију људи од акције и идеала! Цар оних који у лудилу срца или у лудилу мозга верују у невероватно и остварују немогућно! Цар Радован је цар царева, силнији него херој Агамемнон, богатији него Мидас, дубљи него пророк Језекиљ, и мудрији него цар Соломон. Све очи овог света упрте су у њега.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]
[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>sv1s0m76bca8c85z14q2ox5jfqkn5dm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О љубави/4.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10290</id>
    <revision>
      <id>146041</id>
      <parentid>146019</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T12:18:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>проверен први пасус</comment>
      <origin>146041</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7457" sha1="91qshbi6xbhplrbpojp2yi9jrz3h403" xml:space="preserve">Жена у коју смо заљубљени, као и сама љубав, није нешто што постоји ван нас, него је нешто што постоји у нама, и што је део нас самих. Ми неког љубимо не зато што ту љубав заслужује потпуније и искључивије него ико други, него што смо ми на ту личност просули једно своје сунце које га је озарило и издвојило од свег другог наоколо по земљи. Ми љубимо, јер је наша душа препуна нежности, и наше тело препуно страсти; доказ, што то исто биће не бисмо волели у старости, кад већ наша заморена душа нема довољно нежности, ни заморено тело довољно страсти. — Младост и љубав, то је све што има живот. То су две неразлучне среће које после себе оставе пустош и помрчину. Остатак живота човек проживи само од успомена на своју младост и на своју љубав; и човек би све доцније среће и триумфе дао за некадашњу обест младости и некадашње фантазије љубави. Нема ни једног остарелог краља који не би пристао да буде обичан млад поручник. Човек без младости, то је сасвим друго биће него што је тај исти човек био младићем, скоро без везе са некадашњим собом. То је сад једна сетна егзистенција која је духовно и морално или боља или гора, али извесно сасвим друкчија него некад. Не жалим ништа на свету него што у младости нисам знао да сам млад, и да ми је то сазнање могло дати осећање супериорности над милионима најмоћнијих и најбогатијих људи. Нисам знао да сам некада био император Кине и Цар Индије! Није човек знао зашто га некад жене гледаху као пијавице, ни да су га тад људи мрзели јер нису имали ширину његових груди и снагу његових мишица. — Зато је најчаробнија судбина у историји човека био живот Александров, који је освојио највеће царство на свету, и затим умро, не знајући ни за један пораз, пораз који би иначе доживио да није умро младићем. Овако је умро с уверењем да нико није јачи од њега; и с правом је веровао за себе да је Бог, као што га је уверавао и Амонов свештеник у Египту. Јер одиста, ни грчки хомерски бог није имао ничег више од њега: лепоту младића, силу и бесмртност.

,,Љубав је чак и херојство јер тражи жртве. Ако се питамо да ли смо љубљени у замену, и у истој мери, љубав је тиме пребројана и таксирана као монета и роба. Зато слепа љубав, то је једина љубав. За љубав треба невиности, колико и за религију. Само слепе очи љубави нађу највеће путеве судбине, као што се само затворених очију види лице божје у својој чистоти и величини. Ко није религиозан, не може бити ни истински заљубљен; и зато је у наше доба тако мало заљубљених. - Има природно заљубљених као што има природно религиозних; а има их који не могу бити ни природно заљубљени ни природно религиозни. Љубав није само привилегија једног нашег животног доба, него и привилегија једне нарочите врете духова; јер има света за које је љубав неразумљива и отужна, а за које је и вера само једна самообмана и перверзија. Љубав је, најзад, и највиши продукт културе. Код примитивних људи не постоји љубав него прохтев, ни сан него пожуда. Што је већа култура једног народа, утолико је љубав дубља, јер је компликованија и фаталнија. Жена није више женка него личност, значи многострука лепота: уметничко дело, душа и дух. Због овог је осећање љубави тесно везано за нечију интелигенцију и доброту. Бити заљубљен, веровати у љубав као у небо, то је живети у највеђој чистоти и крајњој сили доброте. Љубав је највећи степен свега што носи некористољубиво срце, највеће прегнуће, тотално самоодрицање, живот у другом бићу и за другу личност усађену у зенит једног доба нашег живота. - Зато је апсурдум и несрећа сумњати у нешто што волимо, па је апсурдум сумњати и у жену ако је волимо. Љубав у сумњама, то је највећа беда и најчемернији парадокс божји, чак и непремостива фаталност за људе од срца и поноса. Јер, најчешће, колико је љубав већа, утолико је и сумња већа. Међутим, за пуну срећу у љубави, треба бити несебичан, и према себи крајње неосетљив: љубав искључује самољубље, и не поверује ни у оно што је очевидно. Идеал и није у стварима него изнад њих. Тешко срцу које узима сан о срећи као слику среће која је могућна. Нема сређе која се не даје порушити у прашину, ако је само више тумачимо него што је осећамо.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>91qshbi6xbhplrbpojp2yi9jrz3h403</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146042</id>
      <parentid>146041</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T13:23:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Текст проверен</comment>
      <origin>146042</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7473" sha1="s2ogoqyrbo050vszl4oe70pcdcrmw3b" xml:space="preserve">Жена у коју смо заљубљени, као и сама љубав, није нешто што постоји ван нас, него је нешто што постоји у нама, и што је део нас самих. Ми неког љубимо не зато што ту љубав заслужује потпуније и искључивије него ико други, него што смо ми на ту личност просули једно своје сунце које га је озарило и издвојило од свег другог наоколо по земљи. Ми љубимо, јер је наша душа препуна нежности, и наше тело препуно страсти; доказ, што то исто биће не бисмо волели у старости, кад већ наша заморена душа нема довољно нежности, ни заморено тело довољно страсти. — Младост и љубав, то је све што има живот. То су две неразлучне среће које после себе оставе пустош и помрчину. Остатак живота човек проживи само од успомена на своју младост и на своју љубав; и човек би све доцније среће и триумфе дао за некадашњу обест младости и некадашње фантазије љубави. Нема ни једног остарелог краља који не би пристао да буде обичан млад поручник. Човек без младости, то је сасвим друго биће него што је тај исти човек био младићем, скоро без везе са некадашњим собом. То је сад једна сетна егзистенција која је духовно и морално или боља или гора, али извесно сасвим друкчија него некад. Не жалим ништа на свету него што у младости нисам знао да сам млад, и да ми је то сазнање могло дати осећање супериорности над милионима најмоћнијих и најбогатијих људи. Нисам знао да сам некада био император Кине и Цар Индије! Није човек знао зашто га некад жене гледаху као пијавице, ни да су га тад људи мрзели јер нису имали ширину његових груди и снагу његових мишица. — Зато је најчаробнија судбина у историји човека био живот Александров, који је освојио највеће царство на свету, и затим умро, не знајући ни за један пораз, пораз који би иначе доживио да није умро младићем. Овако је умро с уверењем да нико није јачи од њега; и с правом је веровао за себе да је Бог, као што га је уверавао и Амонов свештеник у Египту. Јер одиста, ни грчки хомерски бог није имао ничег више од њега: лепоту младића, силу и бесмртност.

Љубав је чак и херојство јер тражи жртве. Ако се питамо да ли смо љубљени у замену, и у истој мери, љубав је тиме пребројана и таксирана као монета и роба. Зато слепа љубав, то је једина љубав. За љубав треба невиности, колико и за религију. Само слепе очи љубави нађу највеће путеве судбине, као што се само затворених очију види лице божје у свој чистоти и величини. Ко није религиозан, не може бити ни истински заљубљен; и зато је у наше доба тако мало заљубљених. — Има природно заљубљених као што има природно религиозних; а има их који не могу бити ни природно заљубљени ни природно религиозни. Љубав није само привилегија једног нашег животног доба, него и привилегија једне нарочите врсте духова; јер има света за које је љубав неразумљива и отужна, а за које је и вера само једна самообмана и перверзија [''-{sic}-''].

Љубав је, најзад, и највиши продукт културе. Код примитивних људи не постоји љубав него прохтев, ни сан него пожуда. Што је већа култура једног народа, у толико је љубав дубља, јер је компликованија и фаталнија. Жена није више женка него личност, значи многострука лепота: уметничко дело, душа и дух. Због овог је осећање љубави тесно везано за нечију интелигенцију и доброту. Бити заљубљен, веровати у љубав као у небо, то је живети у највећој чистоти и крајњој сили доброте. Љубав је највећи степен свега што носи некористољубиво срце, највеће прегнуће, тотално самоодрицање, живот у другом бићу и за другу личност, усађену у зенит једног доба нашег живота. — Зато је апсурдум и несрећа сумњати у нешто што волимо, па је апсурдум сумњати и у жену ако је волимо. Љубав у сумњама, то је највећа беда и најчемернији парадокс божји, чак и непремостива фаталност за људе од срца и поноса. Јер, најчешће, колико је љубав већа, у толико је и сумња већа. Међутим, за пуну срећу у љубави, треба бити несебичан, и према себи крајње неосетљив: љубав искључује самољубље, и не поверује ни у оно што је очевидно. Идеал и није у стварима него изнад њих. Тешко срцу које узима сан о срећи као слику среће која је могућна. Нема среће која се не даје порушити у прашину, ако је само више тумачимо него што је осећамо.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>s2ogoqyrbo050vszl4oe70pcdcrmw3b</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146043</id>
      <parentid>146042</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T13:24:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146043</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7947" sha1="fdaaan5t6bokdsu7ow9x265zerjrzh7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О љубави'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|-{3.}-]]
| 4.
| [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|-{5.}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''4.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Жена у коју смо заљубљени, као и сама љубав, није нешто што постоји ван нас, него је нешто што постоји у нама, и што је део нас самих. Ми неког љубимо не зато што ту љубав заслужује потпуније и искључивије него ико други, него што смо ми на ту личност просули једно своје сунце које га је озарило и издвојило од свег другог наоколо по земљи. Ми љубимо, јер је наша душа препуна нежности, и наше тело препуно страсти; доказ, што то исто биће не бисмо волели у старости, кад већ наша заморена душа нема довољно нежности, ни заморено тело довољно страсти. — Младост и љубав, то је све што има живот. То су две неразлучне среће које после себе оставе пустош и помрчину. Остатак живота човек проживи само од успомена на своју младост и на своју љубав; и човек би све доцније среће и триумфе дао за некадашњу обест младости и некадашње фантазије љубави. Нема ни једног остарелог краља који не би пристао да буде обичан млад поручник. Човек без младости, то је сасвим друго биће него што је тај исти човек био младићем, скоро без везе са некадашњим собом. То је сад једна сетна егзистенција која је духовно и морално или боља или гора, али извесно сасвим друкчија него некад. Не жалим ништа на свету него што у младости нисам знао да сам млад, и да ми је то сазнање могло дати осећање супериорности над милионима најмоћнијих и најбогатијих људи. Нисам знао да сам некада био император Кине и Цар Индије! Није човек знао зашто га некад жене гледаху као пијавице, ни да су га тад људи мрзели јер нису имали ширину његових груди и снагу његових мишица. — Зато је најчаробнија судбина у историји човека био живот Александров, који је освојио највеће царство на свету, и затим умро, не знајући ни за један пораз, пораз који би иначе доживио да није умро младићем. Овако је умро с уверењем да нико није јачи од њега; и с правом је веровао за себе да је Бог, као што га је уверавао и Амонов свештеник у Египту. Јер одиста, ни грчки хомерски бог није имао ничег више од њега: лепоту младића, силу и бесмртност.&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав је чак и херојство јер тражи жртве. Ако се питамо да ли смо љубљени у замену, и у истој мери, љубав је тиме пребројана и таксирана као монета и роба. Зато слепа љубав, то је једина љубав. За љубав треба невиности, колико и за религију. Само слепе очи љубави нађу највеће путеве судбине, као што се само затворених очију види лице божје у свој чистоти и величини. Ко није религиозан, не може бити ни истински заљубљен; и зато је у наше доба тако мало заљубљених. — Има природно заљубљених као што има природно религиозних; а има их који не могу бити ни природно заљубљени ни природно религиозни. Љубав није само привилегија једног нашег животног доба, него и привилегија једне нарочите врсте духова; јер има света за које је љубав неразумљива и отужна, а за које је и вера само једна самообмана и перверзија [''-{sic}-''].&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав је, најзад, и највиши продукт културе. Код примитивних људи не постоји љубав него прохтев, ни сан него пожуда. Што је већа култура једног народа, у толико је љубав дубља, јер је компликованија и фаталнија. Жена није више женка него личност, значи многострука лепота: уметничко дело, душа и дух. Због овог је осећање љубави тесно везано за нечију интелигенцију и доброту. Бити заљубљен, веровати у љубав као у небо, то је живети у највећој чистоти и крајњој сили доброте. Љубав је највећи степен свега што носи некористољубиво срце, највеће прегнуће, тотално самоодрицање, живот у другом бићу и за другу личност, усађену у зенит једног доба нашег живота. — Зато је апсурдум и несрећа сумњати у нешто што волимо, па је апсурдум сумњати и у жену ако је волимо. Љубав у сумњама, то је највећа беда и најчемернији парадокс божји, чак и непремостива фаталност за људе од срца и поноса. Јер, најчешће, колико је љубав већа, у толико је и сумња већа. Међутим, за пуну срећу у љубави, треба бити несебичан, и према себи крајње неосетљив: љубав искључује самољубље, и не поверује ни у оно што је очевидно. Идеал и није у стварима него изнад њих. Тешко срцу које узима сан о срећи као слику среће која је могућна. Нема среће која се не даје порушити у прашину, ако је само више тумачимо него што је осећамо.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>fdaaan5t6bokdsu7ow9x265zerjrzh7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146045</id>
      <parentid>146043</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T13:26:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 4)]] на [[Благо Цара Радована/О љубави/4.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>146043</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7947" sha1="fdaaan5t6bokdsu7ow9x265zerjrzh7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О љубави'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|-{3.}-]]
| 4.
| [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|-{5.}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''4.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Жена у коју смо заљубљени, као и сама љубав, није нешто што постоји ван нас, него је нешто што постоји у нама, и што је део нас самих. Ми неког љубимо не зато што ту љубав заслужује потпуније и искључивије него ико други, него што смо ми на ту личност просули једно своје сунце које га је озарило и издвојило од свег другог наоколо по земљи. Ми љубимо, јер је наша душа препуна нежности, и наше тело препуно страсти; доказ, што то исто биће не бисмо волели у старости, кад већ наша заморена душа нема довољно нежности, ни заморено тело довољно страсти. — Младост и љубав, то је све што има живот. То су две неразлучне среће које после себе оставе пустош и помрчину. Остатак живота човек проживи само од успомена на своју младост и на своју љубав; и човек би све доцније среће и триумфе дао за некадашњу обест младости и некадашње фантазије љубави. Нема ни једног остарелог краља који не би пристао да буде обичан млад поручник. Човек без младости, то је сасвим друго биће него што је тај исти човек био младићем, скоро без везе са некадашњим собом. То је сад једна сетна егзистенција која је духовно и морално или боља или гора, али извесно сасвим друкчија него некад. Не жалим ништа на свету него што у младости нисам знао да сам млад, и да ми је то сазнање могло дати осећање супериорности над милионима најмоћнијих и најбогатијих људи. Нисам знао да сам некада био император Кине и Цар Индије! Није човек знао зашто га некад жене гледаху као пијавице, ни да су га тад људи мрзели јер нису имали ширину његових груди и снагу његових мишица. — Зато је најчаробнија судбина у историји човека био живот Александров, који је освојио највеће царство на свету, и затим умро, не знајући ни за један пораз, пораз који би иначе доживио да није умро младићем. Овако је умро с уверењем да нико није јачи од њега; и с правом је веровао за себе да је Бог, као што га је уверавао и Амонов свештеник у Египту. Јер одиста, ни грчки хомерски бог није имао ничег више од њега: лепоту младића, силу и бесмртност.&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав је чак и херојство јер тражи жртве. Ако се питамо да ли смо љубљени у замену, и у истој мери, љубав је тиме пребројана и таксирана као монета и роба. Зато слепа љубав, то је једина љубав. За љубав треба невиности, колико и за религију. Само слепе очи љубави нађу највеће путеве судбине, као што се само затворених очију види лице божје у свој чистоти и величини. Ко није религиозан, не може бити ни истински заљубљен; и зато је у наше доба тако мало заљубљених. — Има природно заљубљених као што има природно религиозних; а има их који не могу бити ни природно заљубљени ни природно религиозни. Љубав није само привилегија једног нашег животног доба, него и привилегија једне нарочите врсте духова; јер има света за које је љубав неразумљива и отужна, а за које је и вера само једна самообмана и перверзија [''-{sic}-''].&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав је, најзад, и највиши продукт културе. Код примитивних људи не постоји љубав него прохтев, ни сан него пожуда. Што је већа култура једног народа, у толико је љубав дубља, јер је компликованија и фаталнија. Жена није више женка него личност, значи многострука лепота: уметничко дело, душа и дух. Због овог је осећање љубави тесно везано за нечију интелигенцију и доброту. Бити заљубљен, веровати у љубав као у небо, то је живети у највећој чистоти и крајњој сили доброте. Љубав је највећи степен свега што носи некористољубиво срце, највеће прегнуће, тотално самоодрицање, живот у другом бићу и за другу личност, усађену у зенит једног доба нашег живота. — Зато је апсурдум и несрећа сумњати у нешто што волимо, па је апсурдум сумњати и у жену ако је волимо. Љубав у сумњама, то је највећа беда и најчемернији парадокс божји, чак и непремостива фаталност за људе од срца и поноса. Јер, најчешће, колико је љубав већа, у толико је и сумња већа. Међутим, за пуну срећу у љубави, треба бити несебичан, и према себи крајње неосетљив: љубав искључује самољубље, и не поверује ни у оно што је очевидно. Идеал и није у стварима него изнад њих. Тешко срцу које узима сан о срећи као слику среће која је могућна. Нема среће која се не даје порушити у прашину, ако је само више тумачимо него што је осећамо.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>fdaaan5t6bokdsu7ow9x265zerjrzh7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О љубави/5.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10291</id>
    <revision>
      <id>146048</id>
      <parentid>146018</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T14:40:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Текст проверен</comment>
      <origin>146048</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10176" sha1="p6raepfyohnze9hf0glb0vo33eesnnn" xml:space="preserve">Ни један велики човек није познавао жену. Сваки је писац описује како је сам замишља и сам изгради, а не каква је жена у ствари. Философи нису о женама довољно писали, јер нису с њима живели колико са философијом, и јер су их ствари срца увек мање занимале него ствари ума. Нема добрих књига о жени. Док смо млади, ми жене волимо и због њих страдамо, а не описујемо их научно; а кад остаримо, оне нас више не интересују ни као предмет размишљања. — Жена је без принципа и без мерила; без једног сталног и уравнотеженог стања; често болесна и полу-луда; свагда нестална и превртљива. Све ово, и кад је много боља од нас. Зато би велики човек требао да се клони љубави, не због момената трагичних, него момената смешних, у које неминовно пада поред жене. Љубав је озбиљна и света ствар, али су заљубљеници — за чудо, — увек смешни за све остале људе. Довољно је да вам неко исповеди да је заљубљен, па да му у вашим очима падне цена.

Има женâ које носе собом прави дух разорења, и потребу да све ствари деградирају, и све духове нивелишу; а то је оно што супериорни људи не могу жени да опросте. У проблеме свих вредности, жена улази с лакоумношћу и перверсном обести, да несвесно обори цену свачега: генија, љубави, уметности, морала, разлике међу људима, разлике међу женама, међу принципима, међу добрим примерима. Не постоји за њу мерило опште него лично. Жена не зна шта је то општи живот, ни општа срећа, ни општи идеал; све мери по себи и према својим потребама. А женске потребе су, несумњиво, далеко од тих великих критеријума за срећу. Она је без дивљења пред великим, без гнушања пред малим. Све ће вредности признати, али и све пасивно примити. Не увиђа да су велике идеје потребне за живот, јер она види живот у малим срећама и малим несрећама, у шаренилу и у страстима. Још су мање потребни супериорни људи за њене среће, које не треба да буду велике него само шаролике и радосне, узбудљиве и променљиве.

Љубави великих људи су зато биле махом или комедије, или трагедије, али најчешће комедије. Велики човек сваки процес срца подигне неизбежно до процеса ума; и тако филтрирајући кроз мозак ствари сна и маште, оне постану безличне или чак сасвим избледе. Постоји лудило љубави, а не постоји мудрост љубави. Зато су љубави великих људи пуне противуречности, кобног и смешног. Обични људи за такве сукобе не знају, нити прâве љубавне несреће доживљују. Истинске љубавне несреће су искључива и тужна привилегија само одабраних духова и великих срца. — Бекон каже да велики људи нису били велики љубавници, јер је љубав за њих одвећ малена ствар. Ово није тачно; него баш напротив. Сви велики људи су били заљубљени целог живота; и то не само песници, него и државници, и велике војсковође, чак и велики владари: Перикле, Цезар, Наполеон. Један велики човек је рекао да се на све брегове пењао, али да је брег љубави највиши. За Дантеа и Петрарку, љубав је идентична са Беатричом и Лауром; а и љубав је Беатриче исто што и љубав Лауре. То је жена -{donna della salute}-. — Чак је и сасвим обично да велики људи дугују највише својим љубавницама. Сјајни писац Тургењев је говорио госпођи Толстој како је престао да пише откад је престао да буде заљубљен. А ако су и Талијани онолико мадона насликали, то није зато што су били претерано побожни, него што су били заљубљени, и што је у Италији било пуно мадона. — Човек кад је истински заљубљен он је истински побожан, и мени је оваква љубав била најразумљивија. Данте своју Беатричу прави чак символом Теологије која је за њега била наука о Срећи, као што је философију сматрао науком о Блаженству.

Истина је само да велики људи нису лудовали за женом него за љубављу. Није љубав за њих нешто малено, као што је мислио Бекон, него је жена одвећ малена према љубави, која је неизмерна. За велике људе нема ничег ни малог ни пролазног, и њима је зато потребна љубав само у једном оквиру бесконачног и вечитог. Затим, њима је потребна љубав у сталној грозници и у усијању, у вртоглавици и у вртлогу, — зато што је љубав ватра у којој они све своје искују. Зато су они често и изневеравали своје жене, и онда кад су остајали очајно верни својој љубави. За велике људе није љубав одмор, као за обичне људе, него отров, потреба да се живи у сталној илузији младости и акције. За многе велике људе жена је била чак појам врло далек од љубави. Јер велики човек теже увиди женине врлине, него што осети погрешке њеног спола. — Кад је славна госпођа де Стал била у Немачкој, толико је много говорила да је мирном Шилеру за месец дана упропастила нерве, и он се, кажу, зато осећао као после какве дуге болести; а хладни Гете је бежао и затварао се код своје куће, страхујући шта ће она доцније написати од оног што је он тад с њом разговарао. — Уопште, велики човек се боји жене већма него обичан човек; велики човек се боји лукавства и несталности, усађене у женски спол, а ништа као лакоумна жена не може постати кобним за његово дело. Велики човек ставља своје дело изнад свега другог, а нарочито изнад жене, што је извесно срећан случај, али што му жена никад не опрашта. Нико о женама не мисли горе него баш човек који већ неку жену безумно воли; сви су заљубљени људи мрачни песимисти, убеђени скептици, који верују да су прогањани и ухођени, и да корачају између сталних замки и бусија. Нису од овог ослобођени ни велики људи. — Можда само прави артисти нађу у љубавима накнаде за изгубљени мир. Јер оно што отпате као обични људи, љубав им накнади као творцима, јер је она највећа инспирација за стварање. Свакако, између жене и великог човека постоји природни антагонизам, због чега су велики људи или избегавали супериорније жене, или имали с њима само несрећне доживљаје.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>p6raepfyohnze9hf0glb0vo33eesnnn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146049</id>
      <parentid>146048</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T14:42:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146049</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10662" sha1="ce5ioe7vj1uxizunyzfq1e98hvujodj" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О љубави'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|-{4.}-]]
| 5.
| [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|-{6.}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''5.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Ни један велики човек није познавао жену. Сваки је писац описује како је сам замишља и сам изгради, а не каква је жена у ствари. Философи нису о женама довољно писали, јер нису с њима живели колико са философијом, и јер су их ствари срца увек мање занимале него ствари ума. Нема добрих књига о жени. Док смо млади, ми жене волимо и због њих страдамо, а не описујемо их научно; а кад остаримо, оне нас више не интересују ни као предмет размишљања. — Жена је без принципа и без мерила; без једног сталног и уравнотеженог стања; често болесна и полу-луда; свагда нестална и превртљива. Све ово, и кад је много боља од нас. Зато би велики човек требао да се клони љубави, не због момената трагичних, него момената смешних, у које неминовно пада поред жене. Љубав је озбиљна и света ствар, али су заљубљеници — за чудо, — увек смешни за све остале људе. Довољно је да вам неко исповеди да је заљубљен, па да му у вашим очима падне цена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има женâ које носе собом прави дух разорења, и потребу да све ствари деградирају, и све духове нивелишу; а то је оно што супериорни људи не могу жени да опросте. У проблеме свих вредности, жена улази с лакоумношћу и перверсном обести, да несвесно обори цену свачега: генија, љубави, уметности, морала, разлике међу људима, разлике међу женама, међу принципима, међу добрим примерима. Не постоји за њу мерило опште него лично. Жена не зна шта је то општи живот, ни општа срећа, ни општи идеал; све мери по себи и према својим потребама. А женске потребе су, несумњиво, далеко од тих великих критеријума за срећу. Она је без дивљења пред великим, без гнушања пред малим. Све ће вредности признати, али и све пасивно примити. Не увиђа да су велике идеје потребне за живот, јер она види живот у малим срећама и малим несрећама, у шаренилу и у страстима. Још су мање потребни супериорни људи за њене среће, које не треба да буду велике него само шаролике и радосне, узбудљиве и променљиве.&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубави великих људи су зато биле махом или комедије, или трагедије, али најчешће комедије. Велики човек сваки процес срца подигне неизбежно до процеса ума; и тако филтрирајући кроз мозак ствари сна и маште, оне постану безличне или чак сасвим избледе. Постоји лудило љубави, а не постоји мудрост љубави. Зато су љубави великих људи пуне противуречности, кобног и смешног. Обични људи за такве сукобе не знају, нити прâве љубавне несреће доживљују. Истинске љубавне несреће су искључива и тужна привилегија само одабраних духова и великих срца. — Бекон каже да велики људи нису били велики љубавници, јер је љубав за њих одвећ малена ствар. Ово није тачно; него баш напротив. Сви велики људи су били заљубљени целог живота; и то не само песници, него и државници, и велике војсковође, чак и велики владари: Перикле, Цезар, Наполеон. Један велики човек је рекао да се на све брегове пењао, али да је брег љубави највиши. За Дантеа и Петрарку, љубав је идентична са Беатричом и Лауром; а и љубав је Беатриче исто што и љубав Лауре. То је жена -{donna della salute}-. — Чак је и сасвим обично да велики људи дугују највише својим љубавницама. Сјајни писац Тургењев је говорио госпођи Толстој како је престао да пише откад је престао да буде заљубљен. А ако су и Талијани онолико мадона насликали, то није зато што су били претерано побожни, него што су били заљубљени, и што је у Италији било пуно мадона. — Човек кад је истински заљубљен он је истински побожан, и мени је оваква љубав била најразумљивија. Данте своју Беатричу прави чак символом Теологије која је за њега била наука о Срећи, као што је философију сматрао науком о Блаженству.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина је само да велики људи нису лудовали за женом него за љубављу. Није љубав за њих нешто малено, као што је мислио Бекон, него је жена одвећ малена према љубави, која је неизмерна. За велике људе нема ничег ни малог ни пролазног, и њима је зато потребна љубав само у једном оквиру бесконачног и вечитог. Затим, њима је потребна љубав у сталној грозници и у усијању, у вртоглавици и у вртлогу, — зато што је љубав ватра у којој они све своје искују. Зато су они често и изневеравали своје жене, и онда кад су остајали очајно верни својој љубави. За велике људе није љубав одмор, као за обичне људе, него отров, потреба да се живи у сталној илузији младости и акције. За многе велике људе жена је била чак појам врло далек од љубави. Јер велики човек теже увиди женине врлине, него што осети погрешке њеног спола. — Кад је славна госпођа де Стал била у Немачкој, толико је много говорила да је мирном Шилеру за месец дана упропастила нерве, и он се, кажу, зато осећао као после какве дуге болести; а хладни Гете је бежао и затварао се код своје куће, страхујући шта ће она доцније написати од оног што је он тад с њом разговарао. — Уопште, велики човек се боји жене већма него обичан човек; велики човек се боји лукавства и несталности, усађене у женски спол, а ништа као лакоумна жена не може постати кобним за његово дело. Велики човек ставља своје дело изнад свега другог, а нарочито изнад жене, што је извесно срећан случај, али што му жена никад не опрашта. Нико о женама не мисли горе него баш човек који већ неку жену безумно воли; сви су заљубљени људи мрачни песимисти, убеђени скептици, који верују да су прогањани и ухођени, и да корачају између сталних замки и бусија. Нису од овог ослобођени ни велики људи. — Можда само прави артисти нађу у љубавима накнаде за изгубљени мир. Јер оно што отпате као обични људи, љубав им накнади као творцима, јер је она највећа инспирација за стварање. Свакако, између жене и великог човека постоји природни антагонизам, због чега су велики људи или избегавали супериорније жене, или имали с њима само несрећне доживљаје.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>ce5ioe7vj1uxizunyzfq1e98hvujodj</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146051</id>
      <parentid>146049</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T14:43:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)]] на [[Благо Цара Радована/О љубави/5.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>146049</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10662" sha1="ce5ioe7vj1uxizunyzfq1e98hvujodj" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О љубави'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|-{4.}-]]
| 5.
| [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|-{6.}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''5.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Ни један велики човек није познавао жену. Сваки је писац описује како је сам замишља и сам изгради, а не каква је жена у ствари. Философи нису о женама довољно писали, јер нису с њима живели колико са философијом, и јер су их ствари срца увек мање занимале него ствари ума. Нема добрих књига о жени. Док смо млади, ми жене волимо и због њих страдамо, а не описујемо их научно; а кад остаримо, оне нас више не интересују ни као предмет размишљања. — Жена је без принципа и без мерила; без једног сталног и уравнотеженог стања; често болесна и полу-луда; свагда нестална и превртљива. Све ово, и кад је много боља од нас. Зато би велики човек требао да се клони љубави, не због момената трагичних, него момената смешних, у које неминовно пада поред жене. Љубав је озбиљна и света ствар, али су заљубљеници — за чудо, — увек смешни за све остале људе. Довољно је да вам неко исповеди да је заљубљен, па да му у вашим очима падне цена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има женâ које носе собом прави дух разорења, и потребу да све ствари деградирају, и све духове нивелишу; а то је оно што супериорни људи не могу жени да опросте. У проблеме свих вредности, жена улази с лакоумношћу и перверсном обести, да несвесно обори цену свачега: генија, љубави, уметности, морала, разлике међу људима, разлике међу женама, међу принципима, међу добрим примерима. Не постоји за њу мерило опште него лично. Жена не зна шта је то општи живот, ни општа срећа, ни општи идеал; све мери по себи и према својим потребама. А женске потребе су, несумњиво, далеко од тих великих критеријума за срећу. Она је без дивљења пред великим, без гнушања пред малим. Све ће вредности признати, али и све пасивно примити. Не увиђа да су велике идеје потребне за живот, јер она види живот у малим срећама и малим несрећама, у шаренилу и у страстима. Још су мање потребни супериорни људи за њене среће, које не треба да буду велике него само шаролике и радосне, узбудљиве и променљиве.&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубави великих људи су зато биле махом или комедије, или трагедије, али најчешће комедије. Велики човек сваки процес срца подигне неизбежно до процеса ума; и тако филтрирајући кроз мозак ствари сна и маште, оне постану безличне или чак сасвим избледе. Постоји лудило љубави, а не постоји мудрост љубави. Зато су љубави великих људи пуне противуречности, кобног и смешног. Обични људи за такве сукобе не знају, нити прâве љубавне несреће доживљују. Истинске љубавне несреће су искључива и тужна привилегија само одабраних духова и великих срца. — Бекон каже да велики људи нису били велики љубавници, јер је љубав за њих одвећ малена ствар. Ово није тачно; него баш напротив. Сви велики људи су били заљубљени целог живота; и то не само песници, него и државници, и велике војсковође, чак и велики владари: Перикле, Цезар, Наполеон. Један велики човек је рекао да се на све брегове пењао, али да је брег љубави највиши. За Дантеа и Петрарку, љубав је идентична са Беатричом и Лауром; а и љубав је Беатриче исто што и љубав Лауре. То је жена -{donna della salute}-. — Чак је и сасвим обично да велики људи дугују највише својим љубавницама. Сјајни писац Тургењев је говорио госпођи Толстој како је престао да пише откад је престао да буде заљубљен. А ако су и Талијани онолико мадона насликали, то није зато што су били претерано побожни, него што су били заљубљени, и што је у Италији било пуно мадона. — Човек кад је истински заљубљен он је истински побожан, и мени је оваква љубав била најразумљивија. Данте своју Беатричу прави чак символом Теологије која је за њега била наука о Срећи, као што је философију сматрао науком о Блаженству.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина је само да велики људи нису лудовали за женом него за љубављу. Није љубав за њих нешто малено, као што је мислио Бекон, него је жена одвећ малена према љубави, која је неизмерна. За велике људе нема ничег ни малог ни пролазног, и њима је зато потребна љубав само у једном оквиру бесконачног и вечитог. Затим, њима је потребна љубав у сталној грозници и у усијању, у вртоглавици и у вртлогу, — зато што је љубав ватра у којој они све своје искују. Зато су они често и изневеравали своје жене, и онда кад су остајали очајно верни својој љубави. За велике људе није љубав одмор, као за обичне људе, него отров, потреба да се живи у сталној илузији младости и акције. За многе велике људе жена је била чак појам врло далек од љубави. Јер велики човек теже увиди женине врлине, него што осети погрешке њеног спола. — Кад је славна госпођа де Стал била у Немачкој, толико је много говорила да је мирном Шилеру за месец дана упропастила нерве, и он се, кажу, зато осећао као после какве дуге болести; а хладни Гете је бежао и затварао се код своје куће, страхујући шта ће она доцније написати од оног што је он тад с њом разговарао. — Уопште, велики човек се боји жене већма него обичан човек; велики човек се боји лукавства и несталности, усађене у женски спол, а ништа као лакоумна жена не може постати кобним за његово дело. Велики човек ставља своје дело изнад свега другог, а нарочито изнад жене, што је извесно срећан случај, али што му жена никад не опрашта. Нико о женама не мисли горе него баш човек који већ неку жену безумно воли; сви су заљубљени људи мрачни песимисти, убеђени скептици, који верују да су прогањани и ухођени, и да корачају између сталних замки и бусија. Нису од овог ослобођени ни велики људи. — Можда само прави артисти нађу у љубавима накнаде за изгубљени мир. Јер оно што отпате као обични људи, љубав им накнади као творцима, јер је она највећа инспирација за стварање. Свакако, између жене и великог човека постоји природни антагонизам, због чега су велики људи или избегавали супериорније жене, или имали с њима само несрећне доживљаје.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>ce5ioe7vj1uxizunyzfq1e98hvujodj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О љубави/6.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10292</id>
    <revision>
      <id>146053</id>
      <parentid>146017</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T14:59:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Текст проверен</comment>
      <origin>146053</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5753" sha1="fncvjin9mcqeykxlfc3glxveiryrx37" xml:space="preserve">Ни жена се лако не веже за супериорног човека, који је по природи самотник, често врло сујетан, скоро увек много ћудљив, у више прилика и неврастеник; и, затим велики човек већма воли принципе него ствари, и већма идеје о људима него људе. Великог човека збуњује и заглупљује велико друштво, које, напротив, жену раздрагава, и због којег једино она чини и добро и зло. Велики човек лудује за оним за чим се више нико не отима: за мудрошћу и за славом после смрти. А жена је по природи епикурејац, сва од овог света, задовољна брзим успесима, а на славу после смрти никад и не мисли. Жену велики човек занима само испочетка, јер то ласка њеној сујети мећу другим женама, и јер жена воли све што блиста. Али обожавати, не значи и љубити. Љубав је сама себи довољна; и љубави није потребна никаква друга слава него њена сопствена. -{Je vous admire jusqu’à ne pas vous aimer}-, каже једно лице у некој сгарој комедији. — Уосталом, жена не зна да поштује, него да воли. Жене не траже ни да ви њих поштујете, него да их волите. Поштовање за њих значи отсуство сваке љубави, нешто хладно и из главе, а не нешто проосећано и из душе. Оне верују да неког треба најпре волети, како би га затим истински поштовале, а људи мисле обратно. Жене мисле: где је много поштовања, ту је мало љубави. Жене имају сталну потребу да буду вољене, и кад оне саме не воле, и зато се често предају и људима који су им иначе физички немили.

Обичне жене воле обичне људе, а само необичне жене воле људе са необичним одликама. Ни ове жене не воле људе који одиста највише вреде, него оне који су највише на гласу. Све жене воле богаташе јер је жена увек сиромах. Паметних се боје; даровите сматрају за полуманите. Извесно, песници су од свих људи они који највећма живе у опсесијама љубави, и који имају највише љубавница, али су њихове љубави биле за њих често само игре маште и интриге срца. Ретко је који могао безмерност своје љубави да сконцентрише само на једну жену. Рафаело је једини од њих умро угушен у загрљају своје љубавнице. Међутим, Едгар По је дао ипак своју теорију о реинкарнацији једне једине љубави у човековом поступном низу женâ и љубави. У хиљади жена које смо волели, ми увек волимо само једну.

Има извесних патриота због којих нам омрзне отаџбина, и свештеника због којих нам омрзне црква и вера, и војсковођа због којих нам омрзне војска и херојство, и жена због којих нам омрзне љубав. Шпањолке и Талијанке загорче човеку живот љубомором, Гркиња својом себичношћу, Рускиња својим лудим прохтевима, Немица што брзо одебља, и Српкиња што никад не сазре. Францускиња је данас најпотпунија жена у њеној љубави за човека. Она од природе има, и собом доноси човеку: конверзацију, грацију, забавност, искреност, интелектуалност, морални интерес, утеху, љубав, храброст, женскост, расност. И кад нема половину овог, остаје ипак друга половина која је чини супериорнијом од свих других савремених жена. Францускиња је једина жена која може да буде учена без страха да постане мушкобања. Она је човеку најбоља љубавница и друг и сарадник, и кад није супруга. Она је једина која има идеју о човеку с ким разговара. За све друге жене човек вреди само онолико колико он значи за њу и њене намере.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>fncvjin9mcqeykxlfc3glxveiryrx37</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146054</id>
      <parentid>146053</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T15:01:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146054</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6227" sha1="10qrcm4rypu7xez8oot6rqxf9g6foh3" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О љубави'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|-{5.}-]]
| 6.
| [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|-{7.}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''6.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Ни жена се лако не веже за супериорног човека, који је по природи самотник, често врло сујетан, скоро увек много ћудљив, у више прилика и неврастеник; и, затим велики човек већма воли принципе него ствари, и већма идеје о људима него људе. Великог човека збуњује и заглупљује велико друштво, које, напротив, жену раздрагава, и због којег једино она чини и добро и зло. Велики човек лудује за оним за чим се више нико не отима: за мудрошћу и за славом после смрти. А жена је по природи епикурејац, сва од овог света, задовољна брзим успесима, а на славу после смрти никад и не мисли. Жену велики човек занима само испочетка, јер то ласка њеној сујети мећу другим женама, и јер жена воли све што блиста. Али обожавати, не значи и љубити. Љубав је сама себи довољна; и љубави није потребна никаква друга слава него њена сопствена. -{Je vous admire jusqu’à ne pas vous aimer}-, каже једно лице у некој сгарој комедији. — Уосталом, жена не зна да поштује, него да воли. Жене не траже ни да ви њих поштујете, него да их волите. Поштовање за њих значи отсуство сваке љубави, нешто хладно и из главе, а не нешто проосећано и из душе. Оне верују да неког треба најпре волети, како би га затим истински поштовале, а људи мисле обратно. Жене мисле: где је много поштовања, ту је мало љубави. Жене имају сталну потребу да буду вољене, и кад оне саме не воле, и зато се често предају и људима који су им иначе физички немили.&lt;br /&gt;
{{gap}}Обичне жене воле обичне људе, а само необичне жене воле људе са необичним одликама. Ни ове жене не воле људе који одиста највише вреде, него оне који су највише на гласу. Све жене воле богаташе јер је жена увек сиромах. Паметних се боје; даровите сматрају за полуманите. Извесно, песници су од свих људи они који највећма живе у опсесијама љубави, и који имају највише љубавница, али су њихове љубави биле за њих често само игре маште и интриге срца. Ретко је који могао безмерност своје љубави да сконцентрише само на једну жену. Рафаело је једини од њих умро угушен у загрљају своје љубавнице. Међутим, Едгар По је дао ипак своју теорију о реинкарнацији једне једине љубави у човековом поступном низу женâ и љубави. У хиљади жена које смо волели, ми увек волимо само једну.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има извесних патриота због којих нам омрзне отаџбина, и свештеника због којих нам омрзне црква и вера, и војсковођа због којих нам омрзне војска и херојство, и жена због којих нам омрзне љубав. Шпањолке и Талијанке загорче човеку живот љубомором, Гркиња својом себичношћу, Рускиња својим лудим прохтевима, Немица што брзо одебља, и Српкиња што никад не сазре. Францускиња је данас најпотпунија жена у њеној љубави за човека. Она од природе има, и собом доноси човеку: конверзацију, грацију, забавност, искреност, интелектуалност, морални интерес, утеху, љубав, храброст, женскост, расност. И кад нема половину овог, остаје ипак друга половина која је чини супериорнијом од свих других савремених жена. Францускиња је једина жена која може да буде учена без страха да постане мушкобања. Она је човеку најбоља љубавница и друг и сарадник, и кад није супруга. Она је једина која има идеју о човеку с ким разговара. За све друге жене човек вреди само онолико колико он значи за њу и њене намере.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>10qrcm4rypu7xez8oot6rqxf9g6foh3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146056</id>
      <parentid>146054</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T15:02:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)]] на [[Благо Цара Радована/О љубави/6.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>146054</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6227" sha1="10qrcm4rypu7xez8oot6rqxf9g6foh3" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О љубави'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|-{5.}-]]
| 6.
| [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|-{7.}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''6.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Ни жена се лако не веже за супериорног човека, који је по природи самотник, често врло сујетан, скоро увек много ћудљив, у више прилика и неврастеник; и, затим велики човек већма воли принципе него ствари, и већма идеје о људима него људе. Великог човека збуњује и заглупљује велико друштво, које, напротив, жену раздрагава, и због којег једино она чини и добро и зло. Велики човек лудује за оним за чим се више нико не отима: за мудрошћу и за славом после смрти. А жена је по природи епикурејац, сва од овог света, задовољна брзим успесима, а на славу после смрти никад и не мисли. Жену велики човек занима само испочетка, јер то ласка њеној сујети мећу другим женама, и јер жена воли све што блиста. Али обожавати, не значи и љубити. Љубав је сама себи довољна; и љубави није потребна никаква друга слава него њена сопствена. -{Je vous admire jusqu’à ne pas vous aimer}-, каже једно лице у некој сгарој комедији. — Уосталом, жена не зна да поштује, него да воли. Жене не траже ни да ви њих поштујете, него да их волите. Поштовање за њих значи отсуство сваке љубави, нешто хладно и из главе, а не нешто проосећано и из душе. Оне верују да неког треба најпре волети, како би га затим истински поштовале, а људи мисле обратно. Жене мисле: где је много поштовања, ту је мало љубави. Жене имају сталну потребу да буду вољене, и кад оне саме не воле, и зато се често предају и људима који су им иначе физички немили.&lt;br /&gt;
{{gap}}Обичне жене воле обичне људе, а само необичне жене воле људе са необичним одликама. Ни ове жене не воле људе који одиста највише вреде, него оне који су највише на гласу. Све жене воле богаташе јер је жена увек сиромах. Паметних се боје; даровите сматрају за полуманите. Извесно, песници су од свих људи они који највећма живе у опсесијама љубави, и који имају највише љубавница, али су њихове љубави биле за њих често само игре маште и интриге срца. Ретко је који могао безмерност своје љубави да сконцентрише само на једну жену. Рафаело је једини од њих умро угушен у загрљају своје љубавнице. Међутим, Едгар По је дао ипак своју теорију о реинкарнацији једне једине љубави у човековом поступном низу женâ и љубави. У хиљади жена које смо волели, ми увек волимо само једну.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има извесних патриота због којих нам омрзне отаџбина, и свештеника због којих нам омрзне црква и вера, и војсковођа због којих нам омрзне војска и херојство, и жена због којих нам омрзне љубав. Шпањолке и Талијанке загорче човеку живот љубомором, Гркиња својом себичношћу, Рускиња својим лудим прохтевима, Немица што брзо одебља, и Српкиња што никад не сазре. Францускиња је данас најпотпунија жена у њеној љубави за човека. Она од природе има, и собом доноси човеку: конверзацију, грацију, забавност, искреност, интелектуалност, морални интерес, утеху, љубав, храброст, женскост, расност. И кад нема половину овог, остаје ипак друга половина која је чини супериорнијом од свих других савремених жена. Францускиња је једина жена која може да буде учена без страха да постане мушкобања. Она је човеку најбоља љубавница и друг и сарадник, и кад није супруга. Она је једина која има идеју о човеку с ким разговара. За све друге жене човек вреди само онолико колико он значи за њу и њене намере.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>10qrcm4rypu7xez8oot6rqxf9g6foh3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О љубави/7.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10293</id>
    <revision>
      <id>146058</id>
      <parentid>146016</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T15:16:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Проверен један део</comment>
      <origin>146058</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10462" sha1="0byx43db902z05fg2w84kukp9lx0qm4" xml:space="preserve">Има одиста једно доба у људском животу кад све подсећа на љубав: сунчан дан, тамна ноћ, бура и тишина, новац и музика, цвеће и хероизам, мек диван, облак у небу, мушица у ваздуху. Тако жена постане средиште свих других покрета срца, мисао мисли, циљ циљева. Срећа вреди само колико је срећа за њих двоје. Сиротиња је страшна само зато што тај човек не може да ту жену направи краљицом, или она њега императором. Религија вреди у толико у колико Бог помаже њихове састанке, и остварује њихове планове. Дворац на брегу вреди само ако је прикладан за њих двоје. Стари пријатељ, у колико је њихов протектор; а нови пријатељ, у колико је безопасан. Смрт постоји у колико спасава од несрећне љубави и учини крај једном очајном разочарењу… Све гледамо кроз оно што волимо: пејзаж, кућу, пут, књигу, идеју. Ништа у љубави нема више цену само за себе, и све је мерено на један начин. Заљубљеници могу да живе на врх планине на једном стаблу, у дну шуме у једној пећини, на сред мора на једној дасци. Зато је љубав најискључивије осећање колико је и најпотпунији живот. Љубав све испуни и замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.

Жене почну да љубе само онда кад су вољене, или бар кад мисле да су већ вољене. Иницијатива љубави увек долази од човека. Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле. Она не само да прва не воли, него прва и не бира. Човек јој се може на око и да допада, али је ретко да га прва заволи. Никад у љубав жена не улази инспирацијом као човек; кад год се крене у љубав, она је заведена, обманута или первертирана. Она се не даје него се подаје. Жена иде више за љубављу човековом, него за својом природом. Жена може да се занесе за богаташем или артистом, за војником или спортистом, за лепим или умним, али се најзад дадне, често за цео живот, сасвим друкчем човеку него каквог је замишљала и желела. Она увек подлегне јачем, а не лепшем и умнијем, ни бољем и милијем. Ретко која жена виси о руци човека који је био одиста човек њеног укуса. Није томе узрок друштвени положај, због чега жена не бира мужа него муж жену; него што је у природи жене да жељно подноси насиље и да га радо очекује, — случај који је можда дубљи и од саме љубави. Падајући пред јаким а не пред добрим и лепим, жена не разуме дух него вољу, ни лепоту него намеру. Човек је по природи насилник, а жена по природи иде на сусрет насиљу. Права жена никад не пољуби прва; прави тип жене све чека од човека: прву реч, први пољубац, прву жртву, први пример. Ретко кад жена прва кида са несрећном љубављу; али, једном одвојена, прва заборавља, или се прва баци каменом на прошлост. — Свакако, заљубљена је жена увек жртва; заљубљен човек је увек победилац, или бар није жртва. Једна велика и несрећна љубав у животу једне жене од срца, може да јој друштвени и интимни живот учини немогућим за цео век. Жена то инстинктивно осећа. Зато се жена често пута лако даје, али се лако не заљубљује. Жена верује да се сачувала од човека само кад зна да се није заљубила; зато је и много мање заљубљених жена на свету него што ико мисли. Бранећи се од љубави, жена мисли да се одбранила и од човека. Жена добро зна да је слаба само кад воли.

,,Никад жена и човек не воле једно друго истом мером; као да је природи било стало само да депонује негде извесну суму страсти без обзира да ли ће бити правилно подељена на њих двоје, различне по духу, по души, по темпераменту, по вољи. Има, уосталом један велики број људи који апсолутно и не знају за осећање љубави, и то кроз цео њихов живот; а има их који имају смисла за љубав, али јој не дају никакву особиту цену. Не стављајући љубав изнад свих других фактора живота, и жена је овде за такве људе само онолико важна колико је она њихов ортак у неком послу, или јатак у пљачки. - Човек никад не зна кад га жена воли. Он увек тражи да то сазна по спољним знацима, које, међутим, жена намерно изврће, јер је интрига њеног спола увек главни део њене љубави. Напраситост и насиље човеково је његова огромна беда, нарочито према финоћи и мирноћи жене која све сазнаје интуицијом и урођеном гипкошћу. Оваквом грубошћу људи покваре себи готове тријумфе. Људи не знају колико жена често воли, и онда кад најмање изгледа заљубљена; и колико често свирепо страда, и онда кад изгледа највећма расејана; и док седећи поред каквог другог човека, изгледа мрачни издајник. Жена се претвара и лаже, и кад љуби и кад не љуби. Хипокризија женина, ствар њеног спола, и средство њеног живота, постане тако често и њеном несрећом. Она се прва отрује отровима које је другом искувала, и посече ножима које је сама изоштрила. Човек, уопште, не познаје жене, јер је без интуиције, гломазан, самовољан, одвећ притиснут послом, и одвећ заузет другим људима. Затим, човек увек воли да верује у утиске ласкаве за његову сујету; и он љубав не анализира, јер се осећа јачим од жене, знајући да ће заповедати, верујући чак да ће и владати. Жена, напротив, зна да ће јој се заповедати, и одмах се ставља у положај одбране према тиранском инстинкту човековом. Жена брзо прозре човека, нарочито добро уочи његове слабе и зле стране; чак је и не интересују врлине којим он зрачи међу другим људима. Жена гледа у човеку противника и тирана, онда кад га највећма воли; зато никад не губи из вида његове слабости, којима се у тој борби она служи већма него својом снагом. То је лако јер се човек брзо покаже цео, нарочито као другар. Жена се, напротив, увек крије, и нема потребе за другарску интимност: ове су ствари чак главни случајеви његовог спола. - Човек о жени зна само оно што је сам измислио, и у што је сам он веровао. Одиста, у односима између човека и жене, жена је свагда супериорнија. Херодот прича да у Египту људи ткају платно код куће, а да су жене трговци у чаршији. Диодор из Сицилије каже да су у Египту људи потпуно робови жена.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>0byx43db902z05fg2w84kukp9lx0qm4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146059</id>
      <parentid>146058</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T15:44:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Текст проверен</comment>
      <origin>146059</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10468" sha1="okt0b0g608kiowikvhuzzazbo9mt1ct" xml:space="preserve">Има одиста једно доба у људском животу кад све подсећа на љубав: сунчан дан, тамна ноћ, бура и тишина, новац и музика, цвеће и хероизам, мек диван, облак у небу, мушица у ваздуху. Тако жена постане средиште свих других покрета срца, мисао мисли, циљ циљева. Срећа вреди само колико је срећа за њих двоје. Сиротиња је страшна само зато што тај човек не може да ту жену направи краљицом, или она њега императором. Религија вреди у толико у колико Бог помаже њихове састанке, и остварује њихове планове. Дворац на брегу вреди само ако је прикладан за њих двоје. Стари пријатељ, у колико је њихов протектор; а нови пријатељ, у колико је безопасан. Смрт постоји у колико спасава од несрећне љубави и учини крај једном очајном разочарењу… Све гледамо кроз оно што волимо: пејзаж, кућу, пут, књигу, идеју. Ништа у љубави нема више цену само за себе, и све је мерено на један начин. Заљубљеници могу да живе на врх планине на једном стаблу, у дну шуме у једној пећини, на сред мора на једној дасци. Зато је љубав најискључивије осећање колико је и најпотпунији живот. Љубав све испуни и замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.

Жене почну да љубе само онда кад су вољене, или бар кад мисле да су већ вољене. Иницијатива љубави увек долази од човека. Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле. Она не само да прва не воли, него прва и не бира. Човек јој се може на око и да допада, али је ретко да га прва заволи. Никад у љубав жена не улази инспирацијом као човек; кад год се крене у љубав, она је заведена, обманута или первертирана. Она се не даје него се подаје. Жена иде више за љубављу човековом, него за својом природом. Жена може да се занесе за богаташем или артистом, за војником или спортистом, за лепим или умним, али се најзад дадне, често за цео живот, сасвим друкчем човеку него каквог је замишљала и желела. Она увек подлегне јачем, а не лепшем и умнијем, ни бољем и милијем. Ретко која жена виси о руци човека који је био одиста човек њеног укуса. Није томе узрок друштвени положај, због чега жена не бира мужа него муж жену; него што је у природи жене да жељно подноси насиље и да га радо очекује, — случај који је можда дубљи и од саме љубави. Падајући пред јаким а не пред добрим и лепим, жена не разуме дух него вољу, ни лепоту него намеру. Човек је по природи насилник, а жена по природи иде на сусрет насиљу. Права жена никад не пољуби прва; прави тип жене све чека од човека: прву реч, први пољубац, прву жртву, први пример. Ретко кад жена прва кида са несрећном љубављу; али, једном одвојена, прва заборавља, или се прва баци каменом на прошлост. — Свакако, заљубљена је жена увек жртва; заљубљен човек је увек победилац, или бар није жртва. Једна велика и несрећна љубав у животу једне жене од срца, може да јој друштвени и интимни живот учини немогућим за цео век. Жена то инстинктивно осећа. Зато се жена често пута лако даје, али се лако не заљубљује. Жена верује да се сачувала од човека само кад зна да се није заљубила; зато је и много мање заљубљених жена на свету него што ико мисли. Бранећи се од љубави, жена мисли да се одбранила и од човека. Жена добро зна да је слаба само кад воли.

Никад жена и човек не воле једно друго истом мером; као да је природи било стало само да депонује негде извесну суму страсти без обзира да ли ће бити правилно подељена на њих двоје, различне по духу, по души, по темпераменту, по вољи. Има, уосталом, један велики број људи који апсолутно и не знају за осећање љубави, и то кроз цео њихов живот; а има их који имају смисла за љубав, али јој не дају никакву особиту цену. Не стављајући љубав изнад свих других фактора живота, и жена је овде за такве људе само онолико важна колико је она њихов ортак у неком послу, или јатак у пљачци. — Човек никад не зна кад га жена воли. Он увек тражи да то сазна по спољним знацима, које, међутим, жена намерно изврће, јер је интрига њеног спола увек главни део њене љубави. Напраситост и насиље човеково је његова огромна беда, нарочито према финоћи и мирноћи жене која све сазнаје интуицијом и урођеном гипкошћу. Оваквом грубошћу људи покваре себи готове триумфе. Људи не знају колико жена често воли, и онда кад најмање изгледа заљубљена; и колико често свирепо страда, и онда кад изгледа највећма расејана; и док седећи поред каквог другог човека, изгледа мрачни издајник. Жена се претвара и лаже, и кад љуби и кад не љуби. Хипокризија женина, ствар њеног спола, и средство њеног живота, постане тако често и њеном несрећом. Она се прва отрује отровима које је другом искувала, и посече ножима које је сама изоштрила.

Човек, уопште, не познаје жене, јер је без интуиције, гломазан, самовољан, одвећ притиснут послом, и одвећ заузет другим људима. Затим, човек увек воли да верује у утиске ласкаве за његову сујету; и он љубав не анализира, јер се осећа јачим од жене, знајући да ће заповедати, верујући чак да ће и владати. Жена, напротив, зна да ће јој се заповедати, и одмах се ставља у положај одбране према тиранском инстинкту човековом. Жена брзо прозре човека, нарочито добро уочи његове слабе и зле стране; чак је и не интересују врлине којима он зрачи међу другим људима. Жена гледа у човеку противника и тирана, и онда кад га највећма воли; зато никад не губи из вида његове слабости, којима се у тој борби она служи већма него својом снагом. То је лако, јер се човек брзо покаже цео, нарочито као другар. Жена се, напротив, увек крије, и нема потребе за другарску интимност: ове су ствари чак главни случајеви њеног спола. — Човек о жени зна само оно што је сам измислио, и у што је само он веровао. Одиста, у односима између човека и жене, жена је свагда супериорнија. Херодот прича да у Египту људи ткају платно код куће, а да су жене трговци у чаршији. Диодор из Сицилије каже да су у Египту људи потпуно робови жена.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>okt0b0g608kiowikvhuzzazbo9mt1ct</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146060</id>
      <parentid>146059</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T15:46:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146060</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10954" sha1="fmquahxmrd1omucjrswot3gqp31vwf7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О љубави'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|-{6.}-]]
| 7.
| [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|-{8.}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''7.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Има одиста једно доба у људском животу кад све подсећа на љубав: сунчан дан, тамна ноћ, бура и тишина, новац и музика, цвеће и хероизам, мек диван, облак у небу, мушица у ваздуху. Тако жена постане средиште свих других покрета срца, мисао мисли, циљ циљева. Срећа вреди само колико је срећа за њих двоје. Сиротиња је страшна само зато што тај човек не може да ту жену направи краљицом, или она њега императором. Религија вреди у толико у колико Бог помаже њихове састанке, и остварује њихове планове. Дворац на брегу вреди само ако је прикладан за њих двоје. Стари пријатељ, у колико је њихов протектор; а нови пријатељ, у колико је безопасан. Смрт постоји у колико спасава од несрећне љубави и учини крај једном очајном разочарењу… Све гледамо кроз оно што волимо: пејзаж, кућу, пут, књигу, идеју. Ништа у љубави нема више цену само за себе, и све је мерено на један начин. Заљубљеници могу да живе на врх планине на једном стаблу, у дну шуме у једној пећини, на сред мора на једној дасци. Зато је љубав најискључивије осећање колико је и најпотпунији живот. Љубав све испуни и замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жене почну да љубе само онда кад су вољене, или бар кад мисле да су већ вољене. Иницијатива љубави увек долази од човека. Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле. Она не само да прва не воли, него прва и не бира. Човек јој се може на око и да допада, али је ретко да га прва заволи. Никад у љубав жена не улази инспирацијом као човек; кад год се крене у љубав, она је заведена, обманута или первертирана. Она се не даје него се подаје. Жена иде више за љубављу човековом, него за својом природом. Жена може да се занесе за богаташем или артистом, за војником или спортистом, за лепим или умним, али се најзад дадне, често за цео живот, сасвим друкчем човеку него каквог је замишљала и желела. Она увек подлегне јачем, а не лепшем и умнијем, ни бољем и милијем. Ретко која жена виси о руци човека који је био одиста човек њеног укуса. Није томе узрок друштвени положај, због чега жена не бира мужа него муж жену; него што је у природи жене да жељно подноси насиље и да га радо очекује, — случај који је можда дубљи и од саме љубави. Падајући пред јаким а не пред добрим и лепим, жена не разуме дух него вољу, ни лепоту него намеру. Човек је по природи насилник, а жена по природи иде на сусрет насиљу. Права жена никад не пољуби прва; прави тип жене све чека од човека: прву реч, први пољубац, прву жртву, први пример. Ретко кад жена прва кида са несрећном љубављу; али, једном одвојена, прва заборавља, или се прва баци каменом на прошлост. — Свакако, заљубљена је жена увек жртва; заљубљен човек је увек победилац, или бар није жртва. Једна велика и несрећна љубав у животу једне жене од срца, може да јој друштвени и интимни живот учини немогућим за цео век. Жена то инстинктивно осећа. Зато се жена често пута лако даје, али се лако не заљубљује. Жена верује да се сачувала од човека само кад зна да се није заљубила; зато је и много мање заљубљених жена на свету него што ико мисли. Бранећи се од љубави, жена мисли да се одбранила и од човека. Жена добро зна да је слаба само кад воли.&lt;br /&gt;
{{gap}}Никад жена и човек не воле једно друго истом мером; као да је природи било стало само да депонује негде извесну суму страсти без обзира да ли ће бити правилно подељена на њих двоје, различне по духу, по души, по темпераменту, по вољи. Има, уосталом, један велики број људи који апсолутно и не знају за осећање љубави, и то кроз цео њихов живот; а има их који имају смисла за љубав, али јој не дају никакву особиту цену. Не стављајући љубав изнад свих других фактора живота, и жена је овде за такве људе само онолико важна колико је она њихов ортак у неком послу, или јатак у пљачци. — Човек никад не зна кад га жена воли. Он увек тражи да то сазна по спољним знацима, које, међутим, жена намерно изврће, јер је интрига њеног спола увек главни део њене љубави. Напраситост и насиље човеково је његова огромна беда, нарочито према финоћи и мирноћи жене која све сазнаје интуицијом и урођеном гипкошћу. Оваквом грубошћу људи покваре себи готове триумфе. Људи не знају колико жена често воли, и онда кад најмање изгледа заљубљена; и колико често свирепо страда, и онда кад изгледа највећма расејана; и док седећи поред каквог другог човека, изгледа мрачни издајник. Жена се претвара и лаже, и кад љуби и кад не љуби. Хипокризија женина, ствар њеног спола, и средство њеног живота, постане тако често и њеном несрећом. Она се прва отрује отровима које је другом искувала, и посече ножима које је сама изоштрила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Човек, уопште, не познаје жене, јер је без интуиције, гломазан, самовољан, одвећ притиснут послом, и одвећ заузет другим људима. Затим, човек увек воли да верује у утиске ласкаве за његову сујету; и он љубав не анализира, јер се осећа јачим од жене, знајући да ће заповедати, верујући чак да ће и владати. Жена, напротив, зна да ће јој се заповедати, и одмах се ставља у положај одбране према тиранском инстинкту човековом. Жена брзо прозре човека, нарочито добро уочи његове слабе и зле стране; чак је и не интересују врлине којима он зрачи међу другим људима. Жена гледа у човеку противника и тирана, и онда кад га највећма воли; зато никад не губи из вида његове слабости, којима се у тој борби она служи већма него својом снагом. То је лако, јер се човек брзо покаже цео, нарочито као другар. Жена се, напротив, увек крије, и нема потребе за другарску интимност: ове су ствари чак главни случајеви њеног спола. — Човек о жени зна само оно што је сам измислио, и у што је само он веровао. Одиста, у односима између човека и жене, жена је свагда супериорнија. Херодот прича да у Египту људи ткају платно код куће, а да су жене трговци у чаршији. Диодор из Сицилије каже да су у Египту људи потпуно робови жена.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>fmquahxmrd1omucjrswot3gqp31vwf7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146062</id>
      <parentid>146060</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T15:46:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)]] на [[Благо Цара Радована/О љубави/7.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>146060</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10954" sha1="fmquahxmrd1omucjrswot3gqp31vwf7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О љубави'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|-{6.}-]]
| 7.
| [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|-{8.}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''7.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Има одиста једно доба у људском животу кад све подсећа на љубав: сунчан дан, тамна ноћ, бура и тишина, новац и музика, цвеће и хероизам, мек диван, облак у небу, мушица у ваздуху. Тако жена постане средиште свих других покрета срца, мисао мисли, циљ циљева. Срећа вреди само колико је срећа за њих двоје. Сиротиња је страшна само зато што тај човек не може да ту жену направи краљицом, или она њега императором. Религија вреди у толико у колико Бог помаже њихове састанке, и остварује њихове планове. Дворац на брегу вреди само ако је прикладан за њих двоје. Стари пријатељ, у колико је њихов протектор; а нови пријатељ, у колико је безопасан. Смрт постоји у колико спасава од несрећне љубави и учини крај једном очајном разочарењу… Све гледамо кроз оно што волимо: пејзаж, кућу, пут, књигу, идеју. Ништа у љубави нема више цену само за себе, и све је мерено на један начин. Заљубљеници могу да живе на врх планине на једном стаблу, у дну шуме у једној пећини, на сред мора на једној дасци. Зато је љубав најискључивије осећање колико је и најпотпунији живот. Љубав све испуни и замени. Рађање љубави у души, то је више и лепше него рађање сунца на океану.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жене почну да љубе само онда кад су вољене, или бар кад мисле да су већ вољене. Иницијатива љубави увек долази од човека. Жена хоће више да буде вољена, него да сама воли; и више да је желе, него да је воле. Она не само да прва не воли, него прва и не бира. Човек јој се може на око и да допада, али је ретко да га прва заволи. Никад у љубав жена не улази инспирацијом као човек; кад год се крене у љубав, она је заведена, обманута или первертирана. Она се не даје него се подаје. Жена иде више за љубављу човековом, него за својом природом. Жена може да се занесе за богаташем или артистом, за војником или спортистом, за лепим или умним, али се најзад дадне, често за цео живот, сасвим друкчем човеку него каквог је замишљала и желела. Она увек подлегне јачем, а не лепшем и умнијем, ни бољем и милијем. Ретко која жена виси о руци човека који је био одиста човек њеног укуса. Није томе узрок друштвени положај, због чега жена не бира мужа него муж жену; него што је у природи жене да жељно подноси насиље и да га радо очекује, — случај који је можда дубљи и од саме љубави. Падајући пред јаким а не пред добрим и лепим, жена не разуме дух него вољу, ни лепоту него намеру. Човек је по природи насилник, а жена по природи иде на сусрет насиљу. Права жена никад не пољуби прва; прави тип жене све чека од човека: прву реч, први пољубац, прву жртву, први пример. Ретко кад жена прва кида са несрећном љубављу; али, једном одвојена, прва заборавља, или се прва баци каменом на прошлост. — Свакако, заљубљена је жена увек жртва; заљубљен човек је увек победилац, или бар није жртва. Једна велика и несрећна љубав у животу једне жене од срца, може да јој друштвени и интимни живот учини немогућим за цео век. Жена то инстинктивно осећа. Зато се жена често пута лако даје, али се лако не заљубљује. Жена верује да се сачувала од човека само кад зна да се није заљубила; зато је и много мање заљубљених жена на свету него што ико мисли. Бранећи се од љубави, жена мисли да се одбранила и од човека. Жена добро зна да је слаба само кад воли.&lt;br /&gt;
{{gap}}Никад жена и човек не воле једно друго истом мером; као да је природи било стало само да депонује негде извесну суму страсти без обзира да ли ће бити правилно подељена на њих двоје, различне по духу, по души, по темпераменту, по вољи. Има, уосталом, један велики број људи који апсолутно и не знају за осећање љубави, и то кроз цео њихов живот; а има их који имају смисла за љубав, али јој не дају никакву особиту цену. Не стављајући љубав изнад свих других фактора живота, и жена је овде за такве људе само онолико важна колико је она њихов ортак у неком послу, или јатак у пљачци. — Човек никад не зна кад га жена воли. Он увек тражи да то сазна по спољним знацима, које, међутим, жена намерно изврће, јер је интрига њеног спола увек главни део њене љубави. Напраситост и насиље човеково је његова огромна беда, нарочито према финоћи и мирноћи жене која све сазнаје интуицијом и урођеном гипкошћу. Оваквом грубошћу људи покваре себи готове триумфе. Људи не знају колико жена често воли, и онда кад најмање изгледа заљубљена; и колико често свирепо страда, и онда кад изгледа највећма расејана; и док седећи поред каквог другог човека, изгледа мрачни издајник. Жена се претвара и лаже, и кад љуби и кад не љуби. Хипокризија женина, ствар њеног спола, и средство њеног живота, постане тако често и њеном несрећом. Она се прва отрује отровима које је другом искувала, и посече ножима које је сама изоштрила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Човек, уопште, не познаје жене, јер је без интуиције, гломазан, самовољан, одвећ притиснут послом, и одвећ заузет другим људима. Затим, човек увек воли да верује у утиске ласкаве за његову сујету; и он љубав не анализира, јер се осећа јачим од жене, знајући да ће заповедати, верујући чак да ће и владати. Жена, напротив, зна да ће јој се заповедати, и одмах се ставља у положај одбране према тиранском инстинкту човековом. Жена брзо прозре човека, нарочито добро уочи његове слабе и зле стране; чак је и не интересују врлине којима он зрачи међу другим људима. Жена гледа у човеку противника и тирана, и онда кад га највећма воли; зато никад не губи из вида његове слабости, којима се у тој борби она служи већма него својом снагом. То је лако, јер се човек брзо покаже цео, нарочито као другар. Жена се, напротив, увек крије, и нема потребе за другарску интимност: ове су ствари чак главни случајеви њеног спола. — Човек о жени зна само оно што је сам измислио, и у што је само он веровао. Одиста, у односима између човека и жене, жена је свагда супериорнија. Херодот прича да у Египту људи ткају платно код куће, а да су жене трговци у чаршији. Диодор из Сицилије каже да су у Египту људи потпуно робови жена.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>fmquahxmrd1omucjrswot3gqp31vwf7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О љубави/8.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10294</id>
    <revision>
      <id>146067</id>
      <parentid>146015</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T16:43:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Текст проверен</comment>
      <origin>146067</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9838" sha1="aa5mztd35347esazigkaknxrquxc8zl" xml:space="preserve">Говорити о љубави, то је већ по мало волети. Никад жена не говори о љубави с неким који јој се не свиђа као човек, и којег никад не би могла волети или пожелети. Има момената кад прва лепа дискусија о љубави с једном женом, не значи први леп козерски успех, него већ први љубавни корак. За младу жену је сваки минут један горак губитак, ако није у вези с љубављу. Жене, стварно, никад нису индиферентне према човеку. Већ с првим погледом, она једнога човека или мрзи, или воли, али није никад према њему равнодушна. Ако равнодушност уопште постоји, онда је она осећање човеково, али никад женино. Жена је, у овом погледу слична детету, које се на првoм сусрету баца у наручје једном човеку, а од другог човека се устеже, скоро с очевидном мржњом, значи опет без сваког знака индиферентности.

Има младих жена које кажу да су с неким младим човеком само пријатељи. Велика пријатељства, то су овде већ мале љубави. Никад жена није пријатељ с човеком који није мужјак, и којем се не диви као сполу. Може један човек бити и мудрац, и песник, и војсковођа, али пре свега мора бити носилац свог спола. Може жена с уживањем општити с човеком за којег зна да има лажну ногу, али не може без одвратности општити сa човеком за којег зна да нема спола. Човек и жена, док су млади, не могу бити само пријатељи и свакодневни другови, на начин на који је то младић сa младићем, или млада жена с другом младом женом. Може се догодити и противно, и то само ако се једно другом ни мало физички не свиђају; али је у том случају по среди више антипатија, него ли равнодушност. Жена ће о љубави говорити са Алкибијадом, а о философији с лепим Лисидом, али са старим и ружним Сократом неће разговарати ни о љубави, ни о философији. — Чак се жена с човеком и не спријатељи без неког свог интимног мотива; у највише таквих случајева пријатељства она ипак мисли да је тај човек воли. Чим човек буде таквој жени показао мало већу пажњу него другим женама, она у том догађају види већма љубав него обично пријатељство. Увек између човека и жене има једна интрига спола. Знам женâ које су с једним човеком одржавале везе савршено идеално, али су увек знале, или бар претпостављале, да их тај човек бар жели телесно. Такво осећање човеково, уосталом, ако је дискретно, не вређа ни најчистију жену. Она, чак и без икакве нарочите намере, осећа овде потребу да му буде најбоља пријатељица, као што би му друга која жена била готова љубавница. Сваки додир младих јесте на основи чулној, и онда кад им најмање тако изгледа. Највећи човек јој је равнодушан, ако ма чим покаже потпуну чулну равнодушност према њој. Незаинтересованост, да; али равнодушност, не! Жена не схваћа платонска стања духа и тела; јер младост има све своје законе у крви. Жена је најпре спол, па онда човечје биће. Али и човек тако исто.

Жене се никад не показују целе онима који су претерано строги у моралу. Жене су потпуно отворене само према оним за које унапред знају да све праштају. Зато и мање рђаве жене, често чак и потпуно добре жене, јуре за рђавим људима. У неким европским земљама жене лудују за тенорима из оперета, или за артистима из атеље-а, у другим за официрима, али свугде за богаташима. Артисти представљају живот у фантазији и разузданости моралној; официри претстављају младост, здравље, лепоту и редован положај; а банкари су спасиоци жена распикућâ и коцкара. Официрова перушка и мач, то су остаци старог витештва, које данас припада само њима; његова лепа појава може да замени недостатак учености; мало боље васпитање, да замени породично име. Официр има пуно од пауна, а то је равно оном што жена тражи од сваког човека. Официр се издире на људе и коње, а жена се диви његовој сили заповедника од којег имају страх људи и животиње. Они су тирани својим женама; а оне их трпе, али им се освећује брже него и другим људима. Свакако, дугмета официрске униформе већма сјају у очима младе жене него најдуховитије изреке човека у смешном фраку који поред овог изгледа ругобно и погребно тужан. — Има, најзад, жена које се заљубе и у човека који има лепшу жену него што је она. Затим, има их које се заљубе у неког човека само зато што је он муж жене коју она мрзи. И, најзад, има их које се лако заљубе у непријатеља свога мужа. Ово су све странпутице и апсурдуми љубави какви не постоје у стварима мржње. Свакако, жене инстинктивно презиру човека који није био у стању да оплоди жену.

Има жена код којих питање љубави не улази у њено опште мишљење о животу; на један начин мисли жена о љубави, а о свему другом мисли на сасвим други начин; зато су многе жене у стварима љубави савршено рђаве, а у другом свему савршено исправне. Много чешће него код човека, физички неморална жена може бити на целој линији до крајње мере морална, или потпуно верна свом човеку, а у сваком другом погледу развратна: распикућа, коцкар, зао језик, лоша ћуд. Знам дама из највиших друштвених сфера, пуне благородства, чак и наивности, али чије су љубавне историје биле пуне ругобе. Јер сполни разврат чешће пута је више ствар наивних него перфидних. Љубавне вратоломије могу бити и лепе кад се у њих метне оно што их чини разумљивим: поезија, сан, илузија, пријатељство. Међутим, у највише случајева жена пада из разлога којима се не разазнаје ни прави покретач. Свакако најкоректнија према друштву може бити најгора према љубави и породици, и многа човекова разочарења долазе отуд. — Очевидно је да се сваки човек чуди ако није вољен. То је апсурдум. Има људи на које ни мува неће да падне.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>aa5mztd35347esazigkaknxrquxc8zl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146068</id>
      <parentid>146067</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T16:44:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146068</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10324" sha1="ij7it67lq804gt12llgj272t1nht5lh" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О љубави'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|-{7.}-]]
| 8.
| [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|-{9.}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''8.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Говорити о љубави, то је већ по мало волети. Никад жена не говори о љубави с неким који јој се не свиђа као човек, и којег никад не би могла волети или пожелети. Има момената кад прва лепа дискусија о љубави с једном женом, не значи први леп козерски успех, него већ први љубавни корак. За младу жену је сваки минут један горак губитак, ако није у вези с љубављу. Жене, стварно, никад нису индиферентне према човеку. Већ с првим погледом, она једнога човека или мрзи, или воли, али није никад према њему равнодушна. Ако равнодушност уопште постоји, онда је она осећање човеково, али никад женино. Жена је, у овом погледу слична детету, које се на првoм сусрету баца у наручје једном човеку, а од другог човека се устеже, скоро с очевидном мржњом, значи опет без сваког знака индиферентности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има младих жена које кажу да су с неким младим човеком само пријатељи. Велика пријатељства, то су овде већ мале љубави. Никад жена није пријатељ с човеком који није мужјак, и којем се не диви као сполу. Може један човек бити и мудрац, и песник, и војсковођа, али пре свега мора бити носилац свог спола. Може жена с уживањем општити с човеком за којег зна да има лажну ногу, али не може без одвратности општити сa човеком за којег зна да нема спола. Човек и жена, док су млади, не могу бити само пријатељи и свакодневни другови, на начин на који је то младић сa младићем, или млада жена с другом младом женом. Може се догодити и противно, и то само ако се једно другом ни мало физички не свиђају; али је у том случају по среди више антипатија, него ли равнодушност. Жена ће о љубави говорити са Алкибијадом, а о философији с лепим Лисидом, али са старим и ружним Сократом неће разговарати ни о љубави, ни о философији. — Чак се жена с човеком и не спријатељи без неког свог интимног мотива; у највише таквих случајева пријатељства она ипак мисли да је тај човек воли. Чим човек буде таквој жени показао мало већу пажњу него другим женама, она у том догађају види већма љубав него обично пријатељство. Увек између човека и жене има једна интрига спола. Знам женâ које су с једним човеком одржавале везе савршено идеално, али су увек знале, или бар претпостављале, да их тај човек бар жели телесно. Такво осећање човеково, уосталом, ако је дискретно, не вређа ни најчистију жену. Она, чак и без икакве нарочите намере, осећа овде потребу да му буде најбоља пријатељица, као што би му друга која жена била готова љубавница. Сваки додир младих јесте на основи чулној, и онда кад им најмање тако изгледа. Највећи човек јој је равнодушан, ако ма чим покаже потпуну чулну равнодушност према њој. Незаинтересованост, да; али равнодушност, не! Жена не схваћа платонска стања духа и тела; јер младост има све своје законе у крви. Жена је најпре спол, па онда човечје биће. Али и човек тако исто.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жене се никад не показују целе онима који су претерано строги у моралу. Жене су потпуно отворене само према оним за које унапред знају да све праштају. Зато и мање рђаве жене, често чак и потпуно добре жене, јуре за рђавим људима. У неким европским земљама жене лудују за тенорима из оперета, или за артистима из атеље-а, у другим за официрима, али свугде за богаташима. Артисти представљају живот у фантазији и разузданости моралној; официри претстављају младост, здравље, лепоту и редован положај; а банкари су спасиоци жена распикућâ и коцкара. Официрова перушка и мач, то су остаци старог витештва, које данас припада само њима; његова лепа појава може да замени недостатак учености; мало боље васпитање, да замени породично име. Официр има пуно од пауна, а то је равно оном што жена тражи од сваког човека. Официр се издире на људе и коње, а жена се диви његовој сили заповедника од којег имају страх људи и животиње. Они су тирани својим женама; а оне их трпе, али им се освећује брже него и другим људима. Свакако, дугмета официрске униформе већма сјају у очима младе жене него најдуховитије изреке човека у смешном фраку који поред овог изгледа ругобно и погребно тужан. — Има, најзад, жена које се заљубе и у човека који има лепшу жену него што је она. Затим, има их које се заљубе у неког човека само зато што је он муж жене коју она мрзи. И, најзад, има их које се лако заљубе у непријатеља свога мужа. Ово су све странпутице и апсурдуми љубави какви не постоје у стварима мржње. Свакако, жене инстинктивно презиру човека који није био у стању да оплоди жену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има жена код којих питање љубави не улази у њено опште мишљење о животу; на један начин мисли жена о љубави, а о свему другом мисли на сасвим други начин; зато су многе жене у стварима љубави савршено рђаве, а у другом свему савршено исправне. Много чешће него код човека, физички неморална жена може бити на целој линији до крајње мере морална, или потпуно верна свом човеку, а у сваком другом погледу развратна: распикућа, коцкар, зао језик, лоша ћуд. Знам дама из највиших друштвених сфера, пуне благородства, чак и наивности, али чије су љубавне историје биле пуне ругобе. Јер сполни разврат чешће пута је више ствар наивних него перфидних. Љубавне вратоломије могу бити и лепе кад се у њих метне оно што их чини разумљивим: поезија, сан, илузија, пријатељство. Међутим, у највише случајева жена пада из разлога којима се не разазнаје ни прави покретач. Свакако најкоректнија према друштву може бити најгора према љубави и породици, и многа човекова разочарења долазе отуд. — Очевидно је да се сваки човек чуди ако није вољен. То је апсурдум. Има људи на које ни мува неће да падне.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>ij7it67lq804gt12llgj272t1nht5lh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146070</id>
      <parentid>146068</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T16:45:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)]] на [[Благо Цара Радована/О љубави/8.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>146068</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10324" sha1="ij7it67lq804gt12llgj272t1nht5lh" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О љубави'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|-{7.}-]]
| 8.
| [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|-{9.}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''8.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Говорити о љубави, то је већ по мало волети. Никад жена не говори о љубави с неким који јој се не свиђа као човек, и којег никад не би могла волети или пожелети. Има момената кад прва лепа дискусија о љубави с једном женом, не значи први леп козерски успех, него већ први љубавни корак. За младу жену је сваки минут један горак губитак, ако није у вези с љубављу. Жене, стварно, никад нису индиферентне према човеку. Већ с првим погледом, она једнога човека или мрзи, или воли, али није никад према њему равнодушна. Ако равнодушност уопште постоји, онда је она осећање човеково, али никад женино. Жена је, у овом погледу слична детету, које се на првoм сусрету баца у наручје једном човеку, а од другог човека се устеже, скоро с очевидном мржњом, значи опет без сваког знака индиферентности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има младих жена које кажу да су с неким младим човеком само пријатељи. Велика пријатељства, то су овде већ мале љубави. Никад жена није пријатељ с човеком који није мужјак, и којем се не диви као сполу. Може један човек бити и мудрац, и песник, и војсковођа, али пре свега мора бити носилац свог спола. Може жена с уживањем општити с човеком за којег зна да има лажну ногу, али не може без одвратности општити сa човеком за којег зна да нема спола. Човек и жена, док су млади, не могу бити само пријатељи и свакодневни другови, на начин на који је то младић сa младићем, или млада жена с другом младом женом. Може се догодити и противно, и то само ако се једно другом ни мало физички не свиђају; али је у том случају по среди више антипатија, него ли равнодушност. Жена ће о љубави говорити са Алкибијадом, а о философији с лепим Лисидом, али са старим и ружним Сократом неће разговарати ни о љубави, ни о философији. — Чак се жена с човеком и не спријатељи без неког свог интимног мотива; у највише таквих случајева пријатељства она ипак мисли да је тај човек воли. Чим човек буде таквој жени показао мало већу пажњу него другим женама, она у том догађају види већма љубав него обично пријатељство. Увек између човека и жене има једна интрига спола. Знам женâ које су с једним човеком одржавале везе савршено идеално, али су увек знале, или бар претпостављале, да их тај човек бар жели телесно. Такво осећање човеково, уосталом, ако је дискретно, не вређа ни најчистију жену. Она, чак и без икакве нарочите намере, осећа овде потребу да му буде најбоља пријатељица, као што би му друга која жена била готова љубавница. Сваки додир младих јесте на основи чулној, и онда кад им најмање тако изгледа. Највећи човек јој је равнодушан, ако ма чим покаже потпуну чулну равнодушност према њој. Незаинтересованост, да; али равнодушност, не! Жена не схваћа платонска стања духа и тела; јер младост има све своје законе у крви. Жена је најпре спол, па онда човечје биће. Али и човек тако исто.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жене се никад не показују целе онима који су претерано строги у моралу. Жене су потпуно отворене само према оним за које унапред знају да све праштају. Зато и мање рђаве жене, често чак и потпуно добре жене, јуре за рђавим људима. У неким европским земљама жене лудују за тенорима из оперета, или за артистима из атеље-а, у другим за официрима, али свугде за богаташима. Артисти представљају живот у фантазији и разузданости моралној; официри претстављају младост, здравље, лепоту и редован положај; а банкари су спасиоци жена распикућâ и коцкара. Официрова перушка и мач, то су остаци старог витештва, које данас припада само њима; његова лепа појава може да замени недостатак учености; мало боље васпитање, да замени породично име. Официр има пуно од пауна, а то је равно оном што жена тражи од сваког човека. Официр се издире на људе и коње, а жена се диви његовој сили заповедника од којег имају страх људи и животиње. Они су тирани својим женама; а оне их трпе, али им се освећује брже него и другим људима. Свакако, дугмета официрске униформе већма сјају у очима младе жене него најдуховитије изреке човека у смешном фраку који поред овог изгледа ругобно и погребно тужан. — Има, најзад, жена које се заљубе и у човека који има лепшу жену него што је она. Затим, има их које се заљубе у неког човека само зато што је он муж жене коју она мрзи. И, најзад, има их које се лако заљубе у непријатеља свога мужа. Ово су све странпутице и апсурдуми љубави какви не постоје у стварима мржње. Свакако, жене инстинктивно презиру човека који није био у стању да оплоди жену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има жена код којих питање љубави не улази у њено опште мишљење о животу; на један начин мисли жена о љубави, а о свему другом мисли на сасвим други начин; зато су многе жене у стварима љубави савршено рђаве, а у другом свему савршено исправне. Много чешће него код човека, физички неморална жена може бити на целој линији до крајње мере морална, или потпуно верна свом човеку, а у сваком другом погледу развратна: распикућа, коцкар, зао језик, лоша ћуд. Знам дама из највиших друштвених сфера, пуне благородства, чак и наивности, али чије су љубавне историје биле пуне ругобе. Јер сполни разврат чешће пута је више ствар наивних него перфидних. Љубавне вратоломије могу бити и лепе кад се у њих метне оно што их чини разумљивим: поезија, сан, илузија, пријатељство. Међутим, у највише случајева жена пада из разлога којима се не разазнаје ни прави покретач. Свакако најкоректнија према друштву може бити најгора према љубави и породици, и многа човекова разочарења долазе отуд. — Очевидно је да се сваки човек чуди ако није вољен. То је апсурдум. Има људи на које ни мува неће да падне.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>ij7it67lq804gt12llgj272t1nht5lh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О љубави/10.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10296</id>
    <revision>
      <id>146073</id>
      <parentid>146020</parentid>
      <timestamp>2026-09-14T09:09:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Проверен цео текст</comment>
      <origin>146073</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10842" sha1="9c1il3fnz4brhiasghwesxzmaibt8xl" xml:space="preserve">Човек и жена су не само два различна, него и два потпуно непријатељска спола. Доказ, што се све међу њима решава борбом. Први додир човека и жене, то је већ једна мала бојна чарка. Он прву победу добија битком којом се отпочињу остале битке, тог вечног стогодишњег рата. Човек лако осваја жену кад није у њу заљубљен, али кад њој изгледа да јесте; у овоме је, истина, тешко преварити женску интуицију, али зато ипак често оне саме себе обману. Жена, уосталом, не воли љубав коју увиђа него коју нагађа. — Заљубљен човек је слаб; он постаје свиреп и себичан, аналитик и ситничар. Он сумња јер хоће да све сазна, чак и оно чега нема. Кад је највећи сумњало, он поверује да је постао видовит. Заљубљен човек мучи жену да би себи олакшао, и често иде према жени до непријатељства, и чак до злочина. Жена своју љубав носи с пуно сласти и туге, а човек са злоћом и страхом. Чудно је да се у својој љубави човек боји и људи којих се иначе нигде другде не би бојао. Нико му није безопасан; на свима местима, бусије и непријатељи.

Има врло мало света срећног у љубави. Љубав направи више несрећних него срећних, и више беде него радости. Највећи део света кад највећма воли највећма је љубоморан, и зато је неспокојан и често потпуно несрећан; јер нема среће без спокојства. Али и кад човек не воли, он је несрећан, јер је непотпун. — Љубомора је најбруталнији израз љубави физичке; уосталом, само су сексуалци љубоморни а једини сентименталци не знају за љубомору. Сентименталац може да у жену сумња, али он сумња без гнева и без крајности; а сексуалац жену воли крвнички и може да је омрзне убилачки, а понаша се према њој разбојнички. У самом погледу сексуалца пред женом има пуно зверског и насилничког. У љубомори и очајању сексуалац се освећује и мучи, а сентименталац сâм страда мучећи себе; сексуалац убија жену, а сентименталац убија себе. Човек који воли само кроз спол, баца се у слепило после првог знака сумње, и тад је његова једина страст мрзети, мучити друге, осветити се. — Нема среће у љубави; најмање има среће човек који има највише успеха. Љубав је највеће неспокојство и насиље над собом и над другим.

Нема лека љубомори; и најбољи људи и највећи мудраци су склони љубомори, јер је она ствар темперамента, а не ствар ума. Катул, као какав најспиритуалнији песник нашег времена, каже у једној песми: „Љубим и мрзим! Како је то могуће, питаћеш. — Не знам. Али то осећам, и зато страдам.” Ово је љубоморан песник. У љубомори је Алфред де Мисе пио и плакао, а Бајрон је варао и жене у које је веровао, а тукао оне у које је сумњао. — Љубоморан човек стварно измисли највећи део својих разлога за несрећу и своју и женину. Као глад, ни љубав нема очију; али љубомора нема памети. Човек који жену мучи љубомором, верује да се наплаћује за бол који му је она задала, а нико га не може уверити да се вара у својој сумњи. Љубомора је зато један облик лудила. Најбољи доказ, што човек није љубоморан само на данашњицу, него је љубоморан и на прошлост те исте жене. Људи који су пре прошли кроз њен живот — каква војска самих џинова!… Кад тај несрећник угаси ноћну светиљку у својој соби, далеки непријатељи остану још насликани на зидовима и по плафону! Ова љубомора на прошлост јесте најсвирепија, јер је то нешто бесповратно и немерљиво. То је бездан у коју се не сме погледати; и то су противници који се не дају домашити. За данашњег противника верујемо још да ћемо га и победити, али за негдашњег, нема мача који ће да га савлада. За данашњег противника поверујемо и да ћемо га надмудрити, али за бившег противника верујемо увек да је био у челик обучен победилац. Ово је за љубоморног човека борба с духовима, која одводи у лудило и поругу. Међутим, има љубави и бракова који су заувек отровани на овај начин. Имао сам једног пријатеља, који је цео живот живео од мржње, а умро од љубави.

Ако смо љубоморни у младости, ни старост не доноси лека. Љубомора старца је позната као страшна. Код младих је љубомора последица претераног спола, а код старих је љубомора болест старости и страх од јачег. Човек, уопште, кад постане љубоморан, поверује да види више него сви други људи.

Има разлике између љубоморе човекове и љубоморе женине. Код човека је љубомора само случајна и физичка, а код жене је љубомора обично душевно стање. Жена у своју љубав и у свој брак ставља више љубоморе према другим женама, својим противницама, него љубави и нежности за човека. Нежност, која борави у сваком човеку још од детета, у жени се изгуби чим се осети сполом. Између љубоморе човекове и женине, има и та разлика што љубоморна жена изневери мужа, а љубоморан човек нема очи на жени, него на противнику; и не жели да се освети жени, колико другом човеку.

Лек од љубоморе не постоји, али постоји лечење. У љубави треба од жене узети само оно што је она у стању дати: младост, лепоту, страст, фине речи, лепе навике. Сва пића и мађије, али не херојске завете ни хришћанска покајања! Жена је естетички и физички осећај, а не морални. Међутим, љубавници су строжији и свирепији моралисти него и мужеви. Непомућена срећа у љубави, то је не тражити од жене верност. Оне су стварно верније него што ми верујемо; и верније су кад им се то не тражи него кад им се то изискује.

Довољно је заљубљеном човеку, који има наклоност за љубомору, да види жену да се смеје од свег срца, па да не поверује у њену љубав. У ствари, љубав је једно суморно осећање. „Не тражим да будеш мудра, него буди лепа и буди тужна” — каже песник Бодлер. Знао сам много људи који су волели само жене способне за плач, јер је плач природније везан за ствар љубави: пошто је љубав увек трзање, немир, патња. Смех од свег срца, није ствар заљубљених, нити смејачи изгледају способнији за дубоке ствари. Једно осећање, то је одиста увек један случај свести. И љубав је, као случај савести, осећање херметично и поносито. Заљубљен човек зато себи изгледа као обучен у злато, и даје себи изглед свечан и величанствен. И голуб кад се удвара голубици, толико се пући и надима, да сам себи изгледа велик као царски орао, или тежак колико албатрос.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>9c1il3fnz4brhiasghwesxzmaibt8xl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146074</id>
      <parentid>146073</parentid>
      <timestamp>2026-09-14T09:10:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146074</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11368" sha1="57qmqs3nip2tahtbe4vkvia2ebl65xn" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О љубави'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|-{9.}-]]
| 10.
| [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|-{11.}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''10.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Човек и жена су не само два различна, него и два потпуно непријатељска спола. Доказ, што се све међу њима решава борбом. Први додир човека и жене, то је већ једна мала бојна чарка. Он прву победу добија битком којом се отпочињу остале битке, тог вечног стогодишњег рата. Човек лако осваја жену кад није у њу заљубљен, али кад њој изгледа да јесте; у овоме је, истина, тешко преварити женску интуицију, али зато ипак често оне саме себе обману. Жена, уосталом, не воли љубав коју увиђа него коју нагађа. — Заљубљен човек је слаб; он постаје свиреп и себичан, аналитик и ситничар. Он сумња јер хоће да све сазна, чак и оно чега нема. Кад је највећи сумњало, он поверује да је постао видовит. Заљубљен човек мучи жену да би себи олакшао, и често иде према жени до непријатељства, и чак до злочина. Жена своју љубав носи с пуно сласти и туге, а човек са злоћом и страхом. Чудно је да се у својој љубави човек боји и људи којих се иначе нигде другде не би бојао. Нико му није безопасан; на свима местима, бусије и непријатељи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има врло мало света срећног у љубави. Љубав направи више несрећних него срећних, и више беде него радости. Највећи део света кад највећма воли највећма је љубоморан, и зато је неспокојан и често потпуно несрећан; јер нема среће без спокојства. Али и кад човек не воли, он је несрећан, јер је непотпун. — Љубомора је најбруталнији израз љубави физичке; уосталом, само су сексуалци љубоморни а једини сентименталци не знају за љубомору. Сентименталац може да у жену сумња, али он сумња без гнева и без крајности; а сексуалац жену воли крвнички и може да је омрзне убилачки, а понаша се према њој разбојнички. У самом погледу сексуалца пред женом има пуно зверског и насилничког. У љубомори и очајању сексуалац се освећује и мучи, а сентименталац сâм страда мучећи себе; сексуалац убија жену, а сентименталац убија себе. Човек који воли само кроз спол, баца се у слепило после првог знака сумње, и тад је његова једина страст мрзети, мучити друге, осветити се. — Нема среће у љубави; најмање има среће човек који има највише успеха. Љубав је највеће неспокојство и насиље над собом и над другим.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема лека љубомори; и најбољи људи и највећи мудраци су склони љубомори, јер је она ствар темперамента, а не ствар ума. Катул, као какав најспиритуалнији песник нашег времена, каже у једној песми: „Љубим и мрзим! Како је то могуће, питаћеш. — Не знам. Али то осећам, и зато страдам.” Ово је љубоморан песник. У љубомори је Алфред де Мисе пио и плакао, а Бајрон је варао и жене у које је веровао, а тукао оне у које је сумњао. — Љубоморан човек стварно измисли највећи део својих разлога за несрећу и своју и женину. Као глад, ни љубав нема очију; али љубомора нема памети. Човек који жену мучи љубомором, верује да се наплаћује за бол који му је она задала, а нико га не може уверити да се вара у својој сумњи. Љубомора је зато један облик лудила. Најбољи доказ, што човек није љубоморан само на данашњицу, него је љубоморан и на прошлост те исте жене. Људи који су пре прошли кроз њен живот — каква војска самих џинова!… Кад тај несрећник угаси ноћну светиљку у својој соби, далеки непријатељи остану још насликани на зидовима и по плафону! Ова љубомора на прошлост јесте најсвирепија, јер је то нешто бесповратно и немерљиво. То је бездан у коју се не сме погледати; и то су противници који се не дају домашити. За данашњег противника верујемо још да ћемо га и победити, али за негдашњег, нема мача који ће да га савлада. За данашњег противника поверујемо и да ћемо га надмудрити, али за бившег противника верујемо увек да је био у челик обучен победилац. Ово је за љубоморног човека борба с духовима, која одводи у лудило и поругу. Међутим, има љубави и бракова који су заувек отровани на овај начин. Имао сам једног пријатеља, који је цео живот живео од мржње, а умро од љубави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако смо љубоморни у младости, ни старост не доноси лека. Љубомора старца је позната као страшна. Код младих је љубомора последица претераног спола, а код старих је љубомора болест старости и страх од јачег. Човек, уопште, кад постане љубоморан, поверује да види више него сви други људи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има разлике између љубоморе човекове и љубоморе женине. Код човека је љубомора само случајна и физичка, а код жене је љубомора обично душевно стање. Жена у своју љубав и у свој брак ставља више љубоморе према другим женама, својим противницама, него љубави и нежности за човека. Нежност, која борави у сваком човеку још од детета, у жени се изгуби чим се осети сполом. Између љубоморе човекове и женине, има и та разлика што љубоморна жена изневери мужа, а љубоморан човек нема очи на жени, него на противнику; и не жели да се освети жени, колико другом човеку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лек од љубоморе не постоји, али постоји лечење. У љубави треба од жене узети само оно што је она у стању дати: младост, лепоту, страст, фине речи, лепе навике. Сва пића и мађије, али не херојске завете ни хришћанска покајања! Жена је естетички и физички осећај, а не морални. Међутим, љубавници су строжији и свирепији моралисти него и мужеви. Непомућена срећа у љубави, то је не тражити од жене верност. Оне су стварно верније него што ми верујемо; и верније су кад им се то не тражи него кад им се то изискује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Довољно је заљубљеном човеку, који има наклоност за љубомору, да види жену да се смеје од свег срца, па да не поверује у њену љубав. У ствари, љубав је једно суморно осећање. „Не тражим да будеш мудра, него буди лепа и буди тужна” — каже песник Бодлер. Знао сам много људи који су волели само жене способне за плач, јер је плач природније везан за ствар љубави: пошто је љубав увек трзање, немир, патња. Смех од свег срца, није ствар заљубљених, нити смејачи изгледају способнији за дубоке ствари. Једно осећање, то је одиста увек један случај свести. И љубав је, као случај савести, осећање херметично и поносито. Заљубљен човек зато себи изгледа као обучен у злато, и даје себи изглед свечан и величанствен. И голуб кад се удвара голубици, толико се пући и надима, да сам себи изгледа велик као царски орао, или тежак колико албатрос.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>57qmqs3nip2tahtbe4vkvia2ebl65xn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146076</id>
      <parentid>146074</parentid>
      <timestamp>2026-09-14T09:11:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)]] на [[Благо Цара Радована/О љубави/10.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>146074</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11368" sha1="57qmqs3nip2tahtbe4vkvia2ebl65xn" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О љубави'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|-{9.}-]]
| 10.
| [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|-{11.}-]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''10.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Човек и жена су не само два различна, него и два потпуно непријатељска спола. Доказ, што се све међу њима решава борбом. Први додир човека и жене, то је већ једна мала бојна чарка. Он прву победу добија битком којом се отпочињу остале битке, тог вечног стогодишњег рата. Човек лако осваја жену кад није у њу заљубљен, али кад њој изгледа да јесте; у овоме је, истина, тешко преварити женску интуицију, али зато ипак често оне саме себе обману. Жена, уосталом, не воли љубав коју увиђа него коју нагађа. — Заљубљен човек је слаб; он постаје свиреп и себичан, аналитик и ситничар. Он сумња јер хоће да све сазна, чак и оно чега нема. Кад је највећи сумњало, он поверује да је постао видовит. Заљубљен човек мучи жену да би себи олакшао, и често иде према жени до непријатељства, и чак до злочина. Жена своју љубав носи с пуно сласти и туге, а човек са злоћом и страхом. Чудно је да се у својој љубави човек боји и људи којих се иначе нигде другде не би бојао. Нико му није безопасан; на свима местима, бусије и непријатељи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има врло мало света срећног у љубави. Љубав направи више несрећних него срећних, и више беде него радости. Највећи део света кад највећма воли највећма је љубоморан, и зато је неспокојан и често потпуно несрећан; јер нема среће без спокојства. Али и кад човек не воли, он је несрећан, јер је непотпун. — Љубомора је најбруталнији израз љубави физичке; уосталом, само су сексуалци љубоморни а једини сентименталци не знају за љубомору. Сентименталац може да у жену сумња, али он сумња без гнева и без крајности; а сексуалац жену воли крвнички и може да је омрзне убилачки, а понаша се према њој разбојнички. У самом погледу сексуалца пред женом има пуно зверског и насилничког. У љубомори и очајању сексуалац се освећује и мучи, а сентименталац сâм страда мучећи себе; сексуалац убија жену, а сентименталац убија себе. Човек који воли само кроз спол, баца се у слепило после првог знака сумње, и тад је његова једина страст мрзети, мучити друге, осветити се. — Нема среће у љубави; најмање има среће човек који има највише успеха. Љубав је највеће неспокојство и насиље над собом и над другим.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема лека љубомори; и најбољи људи и највећи мудраци су склони љубомори, јер је она ствар темперамента, а не ствар ума. Катул, као какав најспиритуалнији песник нашег времена, каже у једној песми: „Љубим и мрзим! Како је то могуће, питаћеш. — Не знам. Али то осећам, и зато страдам.” Ово је љубоморан песник. У љубомори је Алфред де Мисе пио и плакао, а Бајрон је варао и жене у које је веровао, а тукао оне у које је сумњао. — Љубоморан човек стварно измисли највећи део својих разлога за несрећу и своју и женину. Као глад, ни љубав нема очију; али љубомора нема памети. Човек који жену мучи љубомором, верује да се наплаћује за бол који му је она задала, а нико га не може уверити да се вара у својој сумњи. Љубомора је зато један облик лудила. Најбољи доказ, што човек није љубоморан само на данашњицу, него је љубоморан и на прошлост те исте жене. Људи који су пре прошли кроз њен живот — каква војска самих џинова!… Кад тај несрећник угаси ноћну светиљку у својој соби, далеки непријатељи остану још насликани на зидовима и по плафону! Ова љубомора на прошлост јесте најсвирепија, јер је то нешто бесповратно и немерљиво. То је бездан у коју се не сме погледати; и то су противници који се не дају домашити. За данашњег противника верујемо још да ћемо га и победити, али за негдашњег, нема мача који ће да га савлада. За данашњег противника поверујемо и да ћемо га надмудрити, али за бившег противника верујемо увек да је био у челик обучен победилац. Ово је за љубоморног човека борба с духовима, која одводи у лудило и поругу. Међутим, има љубави и бракова који су заувек отровани на овај начин. Имао сам једног пријатеља, који је цео живот живео од мржње, а умро од љубави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако смо љубоморни у младости, ни старост не доноси лека. Љубомора старца је позната као страшна. Код младих је љубомора последица претераног спола, а код старих је љубомора болест старости и страх од јачег. Човек, уопште, кад постане љубоморан, поверује да види више него сви други људи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има разлике између љубоморе човекове и љубоморе женине. Код човека је љубомора само случајна и физичка, а код жене је љубомора обично душевно стање. Жена у своју љубав и у свој брак ставља више љубоморе према другим женама, својим противницама, него љубави и нежности за човека. Нежност, која борави у сваком човеку још од детета, у жени се изгуби чим се осети сполом. Између љубоморе човекове и женине, има и та разлика што љубоморна жена изневери мужа, а љубоморан човек нема очи на жени, него на противнику; и не жели да се освети жени, колико другом човеку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лек од љубоморе не постоји, али постоји лечење. У љубави треба од жене узети само оно што је она у стању дати: младост, лепоту, страст, фине речи, лепе навике. Сва пића и мађије, али не херојске завете ни хришћанска покајања! Жена је естетички и физички осећај, а не морални. Међутим, љубавници су строжији и свирепији моралисти него и мужеви. Непомућена срећа у љубави, то је не тражити од жене верност. Оне су стварно верније него што ми верујемо; и верније су кад им се то не тражи него кад им се то изискује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Довољно је заљубљеном човеку, који има наклоност за љубомору, да види жену да се смеје од свег срца, па да не поверује у њену љубав. У ствари, љубав је једно суморно осећање. „Не тражим да будеш мудра, него буди лепа и буди тужна” — каже песник Бодлер. Знао сам много људи који су волели само жене способне за плач, јер је плач природније везан за ствар љубави: пошто је љубав увек трзање, немир, патња. Смех од свег срца, није ствар заљубљених, нити смејачи изгледају способнији за дубоке ствари. Једно осећање, то је одиста увек један случај свести. И љубав је, као случај савести, осећање херметично и поносито. Заљубљен човек зато себи изгледа као обучен у злато, и даје себи изглед свечан и величанствен. И голуб кад се удвара голубици, толико се пући и надима, да сам себи изгледа велик као царски орао, или тежак колико албатрос.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>57qmqs3nip2tahtbe4vkvia2ebl65xn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О љубави/11.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10297</id>
    <revision>
      <id>146078</id>
      <parentid>146021</parentid>
      <timestamp>2026-09-14T09:23:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>проверен један део</comment>
      <origin>146078</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12516" sha1="9gx053mt2hahqylvohq59cjnr4cnin6" xml:space="preserve">Једни у љубав мећу само доброту, а други само мржњу. Међутим, највећи број људи не уносе у љубав ни доброту ни мржњу, и за њих је жена целог живота најмање предмет духовног и душевног занимања. Људи до педесете године мисле на послове, намере, дужности и везе, а од педесете већ мање гледају на пут пред собом него на пут који су оставили за собом; од шездесете велики број људи не мисле ни на будућност, ни на прошлост, него на смрт. Али има и људи који, напротив, стављају у жену цео и духовни и душевни и физички живот, и поставе жену у центар свих својих и послова и дужности и веза и намера. Овакви су сви Французи. Што је најчудније, нигде државни закони нису били свирепији него француски према браколомној жени: у наше време француски закон је ослобађао мужа који убије жену ухваћену у превари; међутим, ниједна литература на свету није од прељубе направила више случај срца, нити је игде чедна девојка и непорочна супруга имала мање својих историчара и панегиричара. Жене прељубнице, то су једине јунакиње у француској књижевности, као што су некад биле мученице једине јунакиње у хришћанској хагиографији. Из француске књижевности је свака лакоумна жена могла на тај начин да извуче све компликоване законе прељубе и неверства према мужу у корист љубавника; чак је у француском роману увек описивана прељубница лепше него муж и сјајније него и љубавник. Али француски законодавац осуђује на смрт јунакињу љубави због прељубе, коју су, међутим, његови песници и романсијери дигли до апотеозе. — Словенска књижевност није досад дала пример дивљења за прељубницу. Највећа словенска жена прељубница, то је Ана Карењина, али је и њу песник описао у једној вишој логици срца: она је из љубави пала у порок, и из порока право у смрт. Међутим, и она је наличила на све жене које пођу за срцем: кад је онако млада први пут видела Вронског, којем је било тад двадесет и шест година, она је, на повратку дома, наједном опазила како њен муж, Александар Александровић, коме је било четрдесет и две године, има несразмерно крупне уши. — Српске рапсодије су биле немилосрдне према неверној жени. Ово се види из песама о жени војводе Момчила, и о жени бана Страхињића, и најзад о жени бана Милутина.

,,Има три врсте љубоморних људи: први, који верују да су све жене неваљале, па зато је неваљала и његова жена; други, који верују да су све остале жене верне а само његова неверна; и, најзад, трећи, који верују да су све друге жене пропале, а само његова стоји као незаузимљива тврђава. Прва двојица су по природи плашљџви и сумњалице, а последњи су или врло хладни према љубави, или врло лакоумни у моралу, или, напослетку, одвећ сигурни у своју личну неодољивост, Највећи део људи нису љубоморни на жену само зато што су одвећ охоли на себе; они верују да ни други њиховој жени не дају вишу цену него што је дају они сами. Они често не пока-зују своју љубомору што сматрају. да ће жена бити без смелости да пође ка греху, ако јој њен човек покаже даје се нимало не плаши. Највећи део људи нису љубоморни зато што су одвећ запослени; а има људи који су толико искрено немарни за своју сопствену жену, јер и сами јуре за туђим женама. Због свега овог, љубомора је једино мерило којим се даје добро измерити и човекова памет, и његов карактер, и његово морално осећање. Најмање има људи који верују да је жена сама себи довољна када дође питање да брани њену часност. Човек, напротив, успео је да измисли и припише жени све одлике карактера које она у ствари нема, чак које су више човекове него женине. Тако човек мисли да је жена слаба и збуњена, а она је изванредно гипка, смела, доследна, и увек зна шта хоће и колико може. У погледу сполном, жена је неизмерно мање уз-будљива и способна да саму себе савлађује; а кад падне, то није често ни због велике љубави, ни због силне страсти, ни због урођеног неморала, него из моменталног прохтева и аморалитета који је стварно усађен у сексу. Међутим, ако многи људи нису љубоморни, то је највећма зато што верују да ни други не дају већу вредност њиховој жени него они сами који су се већ и одвише на њу навикли; као што се опет највећи број жена баци другом човеку у наручје како би са-ме себе увериле да им неко даје више цене него што јој дају у њеној кући. Најтрагичнији случај вечног неспоразума из-међу човека и жене у љубави, који познајем, то је случај јед-ног пољског племића из мог друштва на страни, кад је бдијући ноћу, очајан поред мртвачког одра своје младе жене, до-ао на помисао да измени с њом прстен, а затим у женином лрстену нашао јасно урезано име и речи једног његовог пријатеља, на којег је већ и дотле понекад сумњао да је мот гао бити њен љубавник. Најсвирепији у љубави, то су Латини, и то најпре Талијани и Шпањолци. Познат је случај неког талијанског сењера који је због љубоморе на неком балу исте вечери извео из дворане своју жену у град, из града у предграђе, из предграђа у поље, и оданде у једну далеку провинцију, где се затим с њом заједно затворио у кућу за цео живот, да ни једно ни друго више никад не виде људско друштво. Љубоморни Шпањолци су имали права да своје жене затварају у манастир, за вечна времена, као узидане. Рус не убија неверну жену него обеси самог себе; а Србин је љубоморан само кад је непросвећен. Турци су љубоморни као гориле, а Арапи као кобре. Немци од љубоморе направе питање како би имали прилику да се с неким потуку, и једно другом одсеку уши и носеве. Енглез није љубоморан јер поштује жену, гледајући у њој сестру и мајку, а не само љубавницу. Американац није љубоморан, јер већма цени своје време и своје здравље него своју жену. Грк није љубоморан, јер сматра да је од свега на свету најлакше накнадити губитак жене; а није љубоморан ни зато што он мирно изневери другог, и пре него би ико имао вре-мена да њему подвали. Љубомора је несумњиво једно осећање које је извор нај-страшнијих неправди и најпростачкијих наступа. Ко је био љубоморан лако може увидети колико има у том осећању вулгарног и недостојног према туђој личности. Али може да увиди и колико љубомора мање сачува жену него што је одалечи од куће и упути у неверство, чак и са човеком на ког би можда без тог једва и помишљала. - Племенит и храбар човек сматра неверну жену већма несрећном него неваљалом; а за себе сматра да нема права да суди другог човека за оно што би он исто њему учинио у сличном случају. Зато је љубомора једно стање потпуног лудила, пошто се у њему и чо-век дотле најисправнији окрене против свих закона и религиозног морала и правног смисла. Стога би љубоморне пре-ступнике требало најпре упутити у лудницу место у тамницу. - Јесте ли приметили да људи нису убијали своје жене ухваћене да се дају за новац, него увек оне које су се давале из ду-боке и искрене љубави; а ово најбоље сведочи да је љубоморан човек не само без смисла за морал и правичност, него и без поштовања за искрену љубав, у име чије тобох диже руку. Зато је љубоморан човек морални идиот, а љубоморна жена је гора и опаснија од прељубнице.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>9gx053mt2hahqylvohq59cjnr4cnin6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146079</id>
      <parentid>146078</parentid>
      <timestamp>2026-09-14T11:55:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>146079</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12520" sha1="agbeey8biuo25xyhw059lf9nm03mcbu" xml:space="preserve">Једни у љубав мећу само доброту, а други само мржњу. Међутим, највећи број људи не уносе у љубав ни доброту ни мржњу, и за њих је жена целог живота најмање предмет духовног и душевног занимања. Људи до педесете године мисле на послове, намере, дужности и везе, а од педесете већ мање гледају на пут пред собом него на пут који су оставили за собом; од шездесете велики број људи не мисле ни на будућност, ни на прошлост, него на смрт. Али има и људи који, напротив, стављају у жену цео и духовни и душевни и физички живот, и поставе жену у центар свих својих и послова и дужности и веза и намера. Овакви су сви Французи. Што је најчудније, нигде државни закони нису били свирепији него француски према браколомној жени: у наше време француски закон је ослобађао мужа који убије жену ухваћену у превари; међутим, ниједна литература на свету није од прељубе направила више случај срца, нити је игде чедна девојка и непорочна супруга имала мање својих историчара и панегиричара. Жене прељубнице, то су једине јунакиње у француској књижевности, као што су некад биле мученице једине јунакиње у хришћанској хагиографији. Из француске књижевности је свака лакоумна жена могла на тај начин да извуче све компликоване законе прељубе и неверства према мужу у корист љубавника; чак је у француском роману увек описивана прељубница лепше него муж и сјајније него и љубавник. Али француски законодавац осуђује на смрт јунакињу љубави због прељубе, коју су, међутим, његови песници и романсијери дигли до апотеозе. — Словенска књижевност није досад дала пример дивљења за прељубницу. Највећа словенска жена прељубница, то је Ана Карењина, али је и њу песник описао у једној вишој логици срца: она је из љубави пала у порок, и из порока право у смрт. Међутим, и она је наличила на све жене које пођу за срцем: кад је онако млада први пут видела Вронског, којем је било тад двадесет и шест година, она је, на повратку дома, наједном опазила како њен муж, Александар Александровић, коме је било четрдесет и две године, има несразмерно крупне уши. — Српске рапсодије су биле немилосрдне према неверној жени. Ово се види из песама о жени војводе Момчила, и о жени бана Страхињића, и најзад о жени бана Милутина.

,,Има три врсте љубоморних људи: први, који верују да су све жене неваљале, па зато је неваљала и његова жена; други, који верују да су све остале жене верне а само његова неверна; и, најзад, трећи, који верују да су све друге жене пропале, а само његова стоји као незаузимљива тврђава. Прва двојица су по природи плашљџви и сумњалице, а последњи су или врло хладни према љубави, или врло лакоумни у моралу, или, напослетку, одвећ сигурни у своју личну неодољивост, Највећи део људи нису љубоморни на жену само зато што су одвећ охоли на себе; они верују да ни други њиховој жени не дају вишу цену него што је дају они сами. Они често не пока-зују своју љубомору што сматрају. да ће жена бити без смелости да пође ка греху, ако јој њен човек покаже даје се нимало не плаши. Највећи део људи нису љубоморни зато што су одвећ запослени; а има људи који су толико искрено немарни за своју сопствену жену, јер и сами јуре за туђим женама. Због свега овог, љубомора је једино мерило којим се даје добро измерити и човекова памет, и његов карактер, и његово морално осећање.

Најмање има људи који верују да је жена сама себи довољна када дође питање да брани њену часност. Човек, напротив, успео је да измисли и припише жени све одлике карактера које она у ствари нема, чак које су више човекове него женине. Тако човек мисли да је жена слаба и збуњена, а она је изванредно гипка, смела, доследна, и увек зна шта хоће и колико може. У погледу сполном, жена је неизмерно мање уз-будљива и способна да саму себе савлађује; а кад падне, то није често ни због велике љубави, ни због силне страсти, ни због урођеног неморала, него из моменталног прохтева и аморалитета који је стварно усађен у сексу. Међутим, ако многи људи нису љубоморни, то је највећма зато што верују да ни други не дају већу вредност њиховој жени него они сами који су се већ и одвише на њу навикли; као што се опет највећи број жена баци другом човеку у наручје како би са-ме себе увериле да им неко даје више цене него што јој дају у њеној кући. Најтрагичнији случај вечног неспоразума из-међу човека и жене у љубави, који познајем, то је случај јед-ног пољског племића из мог друштва на страни, кад је бдијући ноћу, очајан поред мртвачког одра своје младе жене, до-ао на помисао да измени с њом прстен, а затим у женином лрстену нашао јасно урезано име и речи једног његовог пријатеља, на којег је већ и дотле понекад сумњао да је мот гао бити њен љубавник. 

Најсвирепији у љубави, то су Латини, и то најпре Талијани и Шпањолци. Познат је случај неког талијанског сењера који је због љубоморе на неком балу исте вечери извео из дворане своју жену у град, из града у предграђе, из предграђа у поље, и оданде у једну далеку провинцију, где се затим с њом заједно затворио у кућу за цео живот, да ни једно ни друго више никад не виде људско друштво. Љубоморни Шпањолци су имали права да своје жене затварају у манастир, за вечна времена, као узидане. Рус не убија неверну жену него обеси самог себе; а Србин је љубоморан само кад је непросвећен. Турци су љубоморни као гориле, а Арапи као кобре. Немци од љубоморе направе питање како би имали прилику да се с неким потуку, и једно другом одсеку уши и носеве. Енглез није љубоморан јер поштује жену, гледајући у њој сестру и мајку, а не само љубавницу. Американац није љубоморан, јер већма цени своје време и своје здравље него своју жену. Грк није љубоморан, јер сматра да је од свега на свету најлакше накнадити губитак жене; а није љубоморан ни зато што он мирно изневери другог, и пре него би ико имао вре-мена да њему подвали.

Љубомора је несумњиво једно осећање које је извор нај-страшнијих неправди и најпростачкијих наступа. Ко је био љубоморан лако може увидети колико има у том осећању вулгарног и недостојног према туђој личности. Али може да увиди и колико љубомора мање сачува жену него што је одалечи од куће и упути у неверство, чак и са човеком на ког би можда без тог једва и помишљала. - Племенит и храбар човек сматра неверну жену већма несрећном него неваљалом; а за себе сматра да нема права да суди другог човека за оно што би он исто њему учинио у сличном случају. Зато је љубомора једно стање потпуног лудила, пошто се у њему и чо-век дотле најисправнији окрене против свих закона и религиозног морала и правног смисла. Стога би љубоморне пре-ступнике требало најпре упутити у лудницу место у тамницу. - Јесте ли приметили да људи нису убијали своје жене ухваћене да се дају за новац, него увек оне које су се давале из ду-боке и искрене љубави; а ово најбоље сведочи да је љубоморан човек не само без смисла за морал и правичност, него и без поштовања за искрену љубав, у име чије тобох диже руку. Зато је љубоморан човек морални идиот, а љубоморна жена је гора и опаснија од прељубнице.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>agbeey8biuo25xyhw059lf9nm03mcbu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11113</id>
    <revision>
      <id>146044</id>
      <parentid>146036</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T13:25:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146044</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10426" sha1="tp2l2ikotr0v2iqfd36qci134fgr9fy" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;О жени'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]]
{{Википедија|Благо цара Радована}}

[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Благо цара Радована]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>tp2l2ikotr0v2iqfd36qci134fgr9fy</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146050</id>
      <parentid>146044</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T14:43:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>146050</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10403" sha1="8dnjx2s5y6pkz9d3nq1mm5hras509at" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;О жени'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]]
{{Википедија|Благо цара Радована}}

[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Благо цара Радована]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>8dnjx2s5y6pkz9d3nq1mm5hras509at</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146055</id>
      <parentid>146050</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T15:01:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146055</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10380" sha1="dh9rux69bhxiu5v8dj9tqb7jb54jjiq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;О жени'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]]
{{Википедија|Благо цара Радована}}

[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Благо цара Радована]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>dh9rux69bhxiu5v8dj9tqb7jb54jjiq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146061</id>
      <parentid>146055</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T15:46:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146061</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10357" sha1="7s5mrx3qwkaolqjeokhlxvvfw35r26g" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;О жени'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]]
{{Википедија|Благо цара Радована}}

[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Благо цара Радована]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>7s5mrx3qwkaolqjeokhlxvvfw35r26g</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146069</id>
      <parentid>146061</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T16:45:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>146069</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10334" sha1="hv1287vqj3rndf5swnetshhjmnsrgno" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;О жени'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]]
{{Википедија|Благо цара Радована}}

[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Благо цара Радована]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>hv1287vqj3rndf5swnetshhjmnsrgno</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146075</id>
      <parentid>146069</parentid>
      <timestamp>2026-09-14T09:11:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>146075</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10311" sha1="pnhuyqkl59danvgqh3l9ezcuidiej08" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;О жени'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]]
{{Википедија|Благо цара Радована}}

[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Благо цара Радована]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>pnhuyqkl59danvgqh3l9ezcuidiej08</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О срећи</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61540</id>
    <revision>
      <id>146047</id>
      <parentid>146039</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T13:34:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146047</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1385" sha1="htcwkb7c5jrdpaksmnc2b5xt7vec1g3" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
|
| [[О благу Цара Радована]]
| '''Садржај'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]
}}

&lt;center&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]
&lt;/center&gt;</text>
      <sha1>htcwkb7c5jrdpaksmnc2b5xt7vec1g3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146064</id>
      <parentid>146047</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T16:09:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146064</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1433" sha1="q96x370iew47j5ggcx94jn8d13z9pdm" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
|
| [[О благу Цара Радована]]
| '''Садржај'''
| [[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]
}}

&lt;center&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]
&lt;/center&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>q96x370iew47j5ggcx94jn8d13z9pdm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О љубави</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61546</id>
    <revision>
      <id>146065</id>
      <parentid>146040</parentid>
      <timestamp>2026-09-13T16:09:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146065</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1554" sha1="fu7nuho68bimt074etb9id79y4eswaf" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
|
| [[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]
| '''О љубави'''
| [[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]
}}

&lt;center&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]
&lt;/center&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>fu7nuho68bimt074etb9id79y4eswaf</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>