Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.19 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 0 8374 146086 146072 2026-09-14T12:09:56Z Coaorao 19106 146086 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | | [[Благо Цара Радована|-{Садржај}-]] | О благу Цара Радована | [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|-{О срећи}-]] }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Цар Радован је цар царева, владар судбине, господар свемира. Он носи златну секиру на рамену, јаше коња који је бео и висок као брдо под снегом, и на руци држи буљину са огњеним очима како би могао ноћу видети пред собом. О њему говоре у мојој земљи само људи који су полудели. Али су затим у њега поверовали и сви мудраци. Цар Радован има круну од хартије и по плашту лудачке прапорце. Има ноге и руке зелене као трава, јер живи на копну и у води. Нико не памти његово порекло, ни име његове породице, нити зна за његове пријатеље и непријатеље. Он пролази кроз небески простор као црни облак пун грмљавине, и по водама као брод који гори. Нико не зна његове битке ни триумфе, јер његова моћ није над војскама, ни његова слава у бојним подвизима. Он царствује у миру своје величине и сунча се на сунцу своје снаге и лепоте. Он се крије од сваког, а ипак свако има његову слику у очима и његов глас у ушима. Где су његове палате и његови вртови? И где су његове беле жене, и његови брзи коњи, и његова свилена стада, и његови љути пси за стадима? Чувају ли његова врата људи или змајеви? — Само лудаци, чији је он једини цар и господар, самодржац и покровитељ, знају путеве који воде у његово царство, и знају где су мостови преко којих се прелази у његове покрајине пуне сјаја и пуне музике. Јер је људски ум ограничен на оно што је видео и чуо, а лудило је једино безгранично и слободно од свих ледених закона свести и сазнања. Слобода, то је лудило; и само лудаци су слободни.<br /> {{gap}}Цар Радован је цар лудака који су увек добри. Он зато плива у људској крви само кад је отрован, и пребива у њиховом уму тек кад је већ помрчао; и зато су га само они који су изгубили све путеве нашли на својим тамним беспућима. Њега познају само лудаци који више никог другог не препознају; и с њим говоре само они чије речи више нико не разуме; и за њим вапе једино они који су се већ одрекли свега земаљског и људског. — Сви људи имају истоветне среће и несреће откад су постали, а само лудаци имају сваки сопствену срећу. Само они нису једнаки самом себи, него се обнављају увек нови. Сви људи виде ствари скоро подједнако, а само лудаци имају своја лична мишљења. Велика мудрост се налази по дну мрачног понора; и само су најлуђи људи говорили најдубље речи.<br /> {{gap}}Цар Радован није постојао другде него у очима које су изгубиле свој поглед. Само лудаци говоре о благу тог цара, и зато копају ноћу и на припеци, пробијају лед и буше студену земљину кору. Сву су земљу безброј пута испреметали. По самотним виноградима, заборављеним црквинама, по дворцима порушеним и пуним трња, свуд су копали, бушили, обарали, превртали. Безбројне војске лудих копали су с краја до на крај по мојој земљи. Свуда су прошле те црне чете изгубљених за живот, бивши људи који су се одрекли сваког додира с нама. Они од памтивека траже благо Цара Радована; копају железом и каменом, и грањем, и ноктима, и зубима; копају док не попадају мртви! Читава покољења полуделих људи тражили су благо царево, закопано негде неизмерно дубоко, ко зна где, у нашим пољима. Допирали су често до у саму утробу земље, бушећи без сна и одмора; али је то благо тонуло све дубље, и мамило све свирепије. Тако ће трајати докле буде сунца и месеца.<br /> {{gap}}И увек ће копати, а никад двојица заједно. Јер је царев наследник само онај који буде најдубље копао, и који умре копајући, и који не би казао и када би најзад његов ашов одиста ударио у црна врата подземне палате у којој је благо Цара Радована, цара свих царева, и владара свих судбина. Увек копати, док други не дође да копа! Јер само други сметају да нађемо срећу где хоћемо. Лудаци то знају боље од мудрих. — Али знају то и мудри.<br /> {{gap}}Нису само лудаци који копају за благом Цара Радована. Сви људи знају да има у животу још увек једно закопано благо за сваког од њих. Сви људи копају: сви људи од акције, од полета, од силе, од вере у живот у циљ, и од вере у невероватно и у немогућно. Једни копају у пољу и у шуми; други у идеји, у идеалу, у химери; трећи у интриги и у злочину. Сви траже и вапе за царем тог вечног неспокојства и вечног трагања. Свет би нестао да нема тог цара, и ослепио би да не сија у помрачини његово неслућено благо, и очајавао да нема његове маније ни опсесије. — Јер сваки човек нешто тражи; свако је упро свој поглед безумља и себичности у неко место где мисли да стоји закопано благо Цара Радована. Нема никог ко не верује да нема још нешто његово које треба пронаћи. И свако верује да своје благо треба кришом тражити, кришом и од најближих и од најмилијих. Сви су лудаци. Сви су људи омађијани и отровани. Јер цареве палате су високе до изнад сунца дању, и до изнад звезда у мраку када седам влашића пролазе мирно све границе немира и очајања. Сви су људи лудаци.<br /> {{gap}}Царево благо је отров овог света. О њему сањају Песници, који живе у вечном неспокојству да објасне божанство кроз његова дела, и да га посведоче својим сопственим стварањем.<br /> {{gap}}О њему сањају и Хероји, јер мисле како само они треба да себе баце у огањ па да сутрадан буде добро свима, и да затим сви људи нађу своје благо.<br /> {{gap}}О њему сањају и Пророци, који, у свом лудилу, проричу увек неку нову срећу и нову обећану земљу.<br /> {{gap}}И, најзад, о њему сањају Краљеви, што хоће да владају силом љубави или силом мржње.<br /> {{gap}}О њему је сањао Мојсије кад је ишао за огњеним стубом, и Цезар кад је прешао Рубикон, и Колумбо кад је своје једро поверио ветру који га је водио у земљу о којој није знао ни шта је ни где је. То благо царево тражи и звездар који гледа маглу на звездама; и ботаничар који тражи сву тајну плођења у срцу једног цветића; и свештеник који враћа веру у окорело срце неверних. Сви људи траже јер су сви луди! Крв свију је отровао Цар Радован који живи и у трави и у води, силни цар који пролази небом као облак пун грмљавине, и морем као брод који пламти у пожару.<br /> {{gap}}Цар лудака, али и цар свију људи од акције и идеала! Цар оних који у лудилу срца или у лудилу мозга верују у невероватно и остварују немогућно! Цар Радован је цар царева, силнији него херој Агамемнон, богатији него Мидас, дубљи него пророк Језекиљ, и мудрији него цар Соломон. Све очи овог света упрте су у њега. </div></center> [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована| ]] f13qirsti4cbfkzc1awq8y1xhne0su3 146139 146086 2026-09-15T09:54:04Z Coaorao 19106 /* */ 146139 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | | [[Благо Цара Радована|-{Садржај}-]] | О благу Цара Радована | [[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]] }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Цар Радован је цар царева, владар судбине, господар свемира. Он носи златну секиру на рамену, јаше коња који је бео и висок као брдо под снегом, и на руци држи буљину са огњеним очима како би могао ноћу видети пред собом. О њему говоре у мојој земљи само људи који су полудели. Али су затим у њега поверовали и сви мудраци. Цар Радован има круну од хартије и по плашту лудачке прапорце. Има ноге и руке зелене као трава, јер живи на копну и у води. Нико не памти његово порекло, ни име његове породице, нити зна за његове пријатеље и непријатеље. Он пролази кроз небески простор као црни облак пун грмљавине, и по водама као брод који гори. Нико не зна његове битке ни триумфе, јер његова моћ није над војскама, ни његова слава у бојним подвизима. Он царствује у миру своје величине и сунча се на сунцу своје снаге и лепоте. Он се крије од сваког, а ипак свако има његову слику у очима и његов глас у ушима. Где су његове палате и његови вртови? И где су његове беле жене, и његови брзи коњи, и његова свилена стада, и његови љути пси за стадима? Чувају ли његова врата људи или змајеви? — Само лудаци, чији је он једини цар и господар, самодржац и покровитељ, знају путеве који воде у његово царство, и знају где су мостови преко којих се прелази у његове покрајине пуне сјаја и пуне музике. Јер је људски ум ограничен на оно што је видео и чуо, а лудило је једино безгранично и слободно од свих ледених закона свести и сазнања. Слобода, то је лудило; и само лудаци су слободни.<br /> {{gap}}Цар Радован је цар лудака који су увек добри. Он зато плива у људској крви само кад је отрован, и пребива у њиховом уму тек кад је већ помрчао; и зато су га само они који су изгубили све путеве нашли на својим тамним беспућима. Њега познају само лудаци који више никог другог не препознају; и с њим говоре само они чије речи више нико не разуме; и за њим вапе једино они који су се већ одрекли свега земаљског и људског. — Сви људи имају истоветне среће и несреће откад су постали, а само лудаци имају сваки сопствену срећу. Само они нису једнаки самом себи, него се обнављају увек нови. Сви људи виде ствари скоро подједнако, а само лудаци имају своја лична мишљења. Велика мудрост се налази по дну мрачног понора; и само су најлуђи људи говорили најдубље речи.<br /> {{gap}}Цар Радован није постојао другде него у очима које су изгубиле свој поглед. Само лудаци говоре о благу тог цара, и зато копају ноћу и на припеци, пробијају лед и буше студену земљину кору. Сву су земљу безброј пута испреметали. По самотним виноградима, заборављеним црквинама, по дворцима порушеним и пуним трња, свуд су копали, бушили, обарали, превртали. Безбројне војске лудих копали су с краја до на крај по мојој земљи. Свуда су прошле те црне чете изгубљених за живот, бивши људи који су се одрекли сваког додира с нама. Они од памтивека траже благо Цара Радована; копају железом и каменом, и грањем, и ноктима, и зубима; копају док не попадају мртви! Читава покољења полуделих људи тражили су благо царево, закопано негде неизмерно дубоко, ко зна где, у нашим пољима. Допирали су често до у саму утробу земље, бушећи без сна и одмора; али је то благо тонуло све дубље, и мамило све свирепије. Тако ће трајати докле буде сунца и месеца.<br /> {{gap}}И увек ће копати, а никад двојица заједно. Јер је царев наследник само онај који буде најдубље копао, и који умре копајући, и који не би казао и када би најзад његов ашов одиста ударио у црна врата подземне палате у којој је благо Цара Радована, цара свих царева, и владара свих судбина. Увек копати, док други не дође да копа! Јер само други сметају да нађемо срећу где хоћемо. Лудаци то знају боље од мудрих. — Али знају то и мудри.<br /> {{gap}}Нису само лудаци који копају за благом Цара Радована. Сви људи знају да има у животу још увек једно закопано благо за сваког од њих. Сви људи копају: сви људи од акције, од полета, од силе, од вере у живот у циљ, и од вере у невероватно и у немогућно. Једни копају у пољу и у шуми; други у идеји, у идеалу, у химери; трећи у интриги и у злочину. Сви траже и вапе за царем тог вечног неспокојства и вечног трагања. Свет би нестао да нема тог цара, и ослепио би да не сија у помрачини његово неслућено благо, и очајавао да нема његове маније ни опсесије. — Јер сваки човек нешто тражи; свако је упро свој поглед безумља и себичности у неко место где мисли да стоји закопано благо Цара Радована. Нема никог ко не верује да нема још нешто његово које треба пронаћи. И свако верује да своје благо треба кришом тражити, кришом и од најближих и од најмилијих. Сви су лудаци. Сви су људи омађијани и отровани. Јер цареве палате су високе до изнад сунца дању, и до изнад звезда у мраку када седам влашића пролазе мирно све границе немира и очајања. Сви су људи лудаци.<br /> {{gap}}Царево благо је отров овог света. О њему сањају Песници, који живе у вечном неспокојству да објасне божанство кроз његова дела, и да га посведоче својим сопственим стварањем.<br /> {{gap}}О њему сањају и Хероји, јер мисле како само они треба да себе баце у огањ па да сутрадан буде добро свима, и да затим сви људи нађу своје благо.<br /> {{gap}}О њему сањају и Пророци, који, у свом лудилу, проричу увек неку нову срећу и нову обећану земљу.<br /> {{gap}}И, најзад, о њему сањају Краљеви, што хоће да владају силом љубави или силом мржње.<br /> {{gap}}О њему је сањао Мојсије кад је ишао за огњеним стубом, и Цезар кад је прешао Рубикон, и Колумбо кад је своје једро поверио ветру који га је водио у земљу о којој није знао ни шта је ни где је. То благо царево тражи и звездар који гледа маглу на звездама; и ботаничар који тражи сву тајну плођења у срцу једног цветића; и свештеник који враћа веру у окорело срце неверних. Сви људи траже јер су сви луди! Крв свију је отровао Цар Радован који живи и у трави и у води, силни цар који пролази небом као облак пун грмљавине, и морем као брод који пламти у пожару.<br /> {{gap}}Цар лудака, али и цар свију људи од акције и идеала! Цар оних који у лудилу срца или у лудилу мозга верују у невероватно и остварују немогућно! Цар Радован је цар царева, силнији него херој Агамемнон, богатији него Мидас, дубљи него пророк Језекиљ, и мудрији него цар Соломон. Све очи овог света упрте су у њега. </div></center> [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована| ]] rsa3ufhrwef8rjpz52p1twgs938yi4t 0 8378 146128 145954 2026-09-15T09:20:08Z Coaorao 19106 /* */ 146128 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|-{2.}-]] | 3. | [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|-{4.}-]] }} <center><font size="+1"> '''3.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Ми смо истински добри кад смо истински срећни. Несрећа квари срца и руши карактере. Ретко је било људи који су одолели отровима несреће и продужили да воле друге људе. Нарочито онај коме су други учинили несрећу, омрзне и недужне. Могу да не постану човекомрсцима само они несретници који своје беде не сматрају кривицом других људи, него само вољом божјом, што опет значи кривицом својом сопственом. Сиротиња је највећма несрећа зато што отрује човека таквим мржњама; а једна велика напаст човекова, то је што у несрећи добије рђаво мишљење о људима и погуби пријатеље. — Неоспорно, нико не може поверовати да је он сам узрок својој беди, а да су сви други заслужили добра која имају. И у средњем веку су сиромаси веровали у својим убогим предграђима да су им богаташи слали епидемије, што значи да ни у те побожне векове нису људи веровали да свако зло долази с неба. Само се у сасвим примитивном добу и на Истоку блажено веровало да је неко богат само зато што је рођен под срећном звездом, и да заслужује пажњу и уважење само зато што је на њега изливена божја милост пре него на неког другог. У нашем добу се верује да је богаташ своју срећу отео од сиромаха, и да је зато срећа једних направљена од несреће других. Човек по једној слабости и сујети, све своје среће приписује само себи, а своје несреће приписује само другом: али што свако сматра као нарочиту неправду према себи, то је да се радује срећама других људи. У Риму се понављају сваком новоизабраном папи старе речи: -{non videbis annos Petri}-, што има стварно овај пакосни смисао: нећеш живети двадесет и пет година. Мали људи не знају да треба бити великодушан не само према несрећним него и према срећним.<br /> {{gap}}Извор несреће човекове лежи у његовом егоизму: у том што хоће да увек други ради за њега. Бегање од рада и напора, то је највећи мотив борбе у људском друштву. Не мучити се сам, а зарадити богатство; и постићи велико богатство, да би тиме постигао највећу сигурност; и то пре свега сигурност да ни доцније неће морати правити напор, пошто је напор највећа горчина људске судбине! Мржња међу људима је увек последица ове борбе ко ће кога потчинити, како би један радио а други уживао од туђих напора. — У овој исконској борби изграде се црте карактера друкче код богаташа, а друкче код сиромаха. Богаташ је племенит из сујете и из страха, а сиромах је добар из побожности и из частољубља. Богаташ је духовно храбрији, а сиромах је храбрији физички. Богаташ нема интензивних радости као сиромах, јер живи без великих очекивања и снова; нема изненађења, живи без довољно идеализма, често блазиран и пасиван. Богаташ је первеснији, а сиромах чеднији, јер перверсија долази од пресићености и лености, а чедност долази од рада који је велики морализатор живота. Има сиромаха заљубљених у поштење већма него други у злато, а многи чак изгледају манијаци частољубља. Поштењу се уче богаташи од сиромаха, јер се само на сиромаху може да види како поштење и срећа стоје независно од злата. Завист је особина убогих, а сплетка великог стила је особина богаташа. Ружне речи и груби начини су сиромашног порекла, али дубоке злоће и мрачне освете су богаташке. Сиромах је убог и у свима средствима борбе, као у свачем другом. — Највећу равнотежу карактера и највише витешке врлине давали су људи из славних историјских породица. Марко Брут и Катон Утички носили су имена двојице великих предака из краљевског и републиканског доба. Скоро сви велики људи царства били су потомци великих предака. Аристотел је дао о племству ову дефиницију: племство значи наследство богатства и честитости.<br /> {{gap}}Људи могу да несебично воле, али ретко несебично мрзе. Свака мржња је страх или завист. Мржња је најчешће страх, јер човек не мрзи него само оног кога се боји. Човек одиста храбар не мрзи него презире. У осећању мржње има унижења за нас саме, а у презирању има поноса и уверења да смо бољи и виши од оног кога презиремо, и да можемо без њега, и да смемо против њега. Никад мржња не долази из разлике уверења, ни из разлике моралних принципа. Пра̂ви виши човек не мрзи чак ни оног кога се боји. Мрзети веће од себе, то је осећање слуге према господару, а не господара према слузи; а мрзети слабије од себе, то је болест или пометеност. Мржња је, као и губа, болест убогих. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 14c4u0x6ztp9e9n8lo6cvti2ceaaz09 0 8390 146129 146032 2026-09-15T09:21:44Z Coaorao 19106 /* */ 146129 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О жени''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|О љубави]] | 1. | [[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]] }} <center><font size="+1"> '''1.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}За човека су божанства једна веза између њега и космоса, а за жену су божанства само једна веза између ње и човека. Жена никад није друкче сматрала своју религију, као што ни религије нису биле милосрдне за жену. Чак су многе религије потпуно презирале жену: будизам, хришћанство и муслиманство. Жена кад верује у религији, она верује, као примитиван човек, са свима ознакама сујевере. За њу је Бог једно страшило, обучено у бело; и кад се моли, она врача. Жена не разуме хришћанство, нити је икад постала хришћанком по уверењу и по разумевању догме, ни по инспирацији за љубав према ближњем и бедном. Жена је опак епикурејац, који презире сиротињу, и има инстинктивно гађење за сиромаха. По целом свом смислу за живот, жена је свагда безверна колико и неверна. Она више верује у магије него у молитве. Она не разуме да је Бог једна идеја о добром и о светом, једно душевно осведочење, и да је Бог творац и регулатор живота, без којег се не даје разумети ни свет ни живот. Она се Бога само боји, и сва њена ридања су изрази празноверја. Жена не зна шта је то практиковање вере ван култа и молитве, шта је конкретна вера мимо вербалну веру: милосрђе и доброчинство. Поред толиких примера женског милосрђа, она је ипак себична и недарежљива. Колико жена прођу улицом поред просјака не пруживши им милостињу, само зато што их мрзи да скину рукавицу и да отворе новчаник. И кад учине какво милосрђе, то је опет њихова враџбина и рачунаље на неку замишљену награду или успех. Најчешће милостињу дају на улици младе жене журећи на љубавни састанак. — Побожна жена је неизмерно скрушенија него човек, јер верује да је прогони једно око од којег се не даје ништа сакрити. Али се мање боји и Бога него злих језика. Жене почињу бивати дубоко милосрдне тек кад су и саме дубоко несрећне; у срећи су бездушне и пустоглаве, сасвим обратно од човека који је добар само кад је срећан.<br /> {{gap}}Једна је велика несрећа што жена не зна шта је живот. Шта је одиста живот према женској идеји? Жена је добра само кад воли; али кад воли, она је виша од човека. Свакако, жена никад није наивна, а људи чак и жену фриволну зову наивном. Код жене је урођено да вара на мало и на велико, свесно и несвесно, намерно и ненамерно, а врло често и без икакве зле намере, и чак сасвим често из најбоље намере: у највише случајева, само да би се већма допала. Али једна жена само онолико вреди колико воли, а она вара и кад највећма воли. Има жена које никад не кажу лаж, али никад не кажу целу истину. — Млада жена има све искуство старије жене, и сву радозналост и лежерност девојчице. У младој жени од двадесет и пет година почиње највећа страст за уживањем, која се затим не смирује до њене пуне пропасти. Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума. Али лукавство женино није увек злоћа. Знам лукавих жена које су биле добре, а знам искрених које су биле неваљале. Лукавство је доказ слабости и страха, већма него злоће и злонамере.<br /> {{gap}}Жена воли човека док јој верује. И онда кад га не воли, она тражи да јој ипак верује. Не воли се бранити ни кад је крива; и хоће да има илузију да је држите за добру и кад то није. Кад је не држите за добру, она верује да је више не држите ни за лепу. А њој није довољно ни да изгледа лепа, него хоће да буде једина лепа. Кад жена треба да се почне бранити, она се не брани, него престане да воли и почиње да мрзи. Зато не објашњавај се, него или узми или остави. — Дубоко је увређена кад је праве кривом, а није крива; а још је више увређена ако јој кажу да је крива када то одиста јесте. Жена нема осећања одговорности као ни дете; и она се брани сузама, а не разуверавањем. Али и кад моли за опроштење, то не значи да признаје кривицу, него избегава грубе сцене. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] n1sv59a933ohzqmpen06sb7ufgbe8xu 146141 146129 2026-09-15T10:09:58Z Coaorao 19106 146141 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О жени''' | [[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]] | 1. | [[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]] }} <center><font size="+1"> '''1.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}За човека су божанства једна веза између њега и космоса, а за жену су божанства само једна веза између ње и човека. Жена никад није друкче сматрала своју религију, као што ни религије нису биле милосрдне за жену. Чак су многе религије потпуно презирале жену: будизам, хришћанство и муслиманство. Жена кад верује у религији, она верује, као примитиван човек, са свима ознакама сујевере. За њу је Бог једно страшило, обучено у бело; и кад се моли, она врача. Жена не разуме хришћанство, нити је икад постала хришћанком по уверењу и по разумевању догме, ни по инспирацији за љубав према ближњем и бедном. Жена је опак епикурејац, који презире сиротињу, и има инстинктивно гађење за сиромаха. По целом свом смислу за живот, жена је свагда безверна колико и неверна. Она више верује у магије него у молитве. Она не разуме да је Бог једна идеја о добром и о светом, једно душевно осведочење, и да је Бог творац и регулатор живота, без којег се не даје разумети ни свет ни живот. Она се Бога само боји, и сва њена ридања су изрази празноверја. Жена не зна шта је то практиковање вере ван култа и молитве, шта је конкретна вера мимо вербалну веру: милосрђе и доброчинство. Поред толиких примера женског милосрђа, она је ипак себична и недарежљива. Колико жена прођу улицом поред просјака не пруживши им милостињу, само зато што их мрзи да скину рукавицу и да отворе новчаник. И кад учине какво милосрђе, то је опет њихова враџбина и рачунаље на неку замишљену награду или успех. Најчешће милостињу дају на улици младе жене журећи на љубавни састанак. — Побожна жена је неизмерно скрушенија него човек, јер верује да је прогони једно око од којег се не даје ништа сакрити. Али се мање боји и Бога него злих језика. Жене почињу бивати дубоко милосрдне тек кад су и саме дубоко несрећне; у срећи су бездушне и пустоглаве, сасвим обратно од човека који је добар само кад је срећан.<br /> {{gap}}Једна је велика несрећа што жена не зна шта је живот. Шта је одиста живот према женској идеји? Жена је добра само кад воли; али кад воли, она је виша од човека. Свакако, жена никад није наивна, а људи чак и жену фриволну зову наивном. Код жене је урођено да вара на мало и на велико, свесно и несвесно, намерно и ненамерно, а врло често и без икакве зле намере, и чак сасвим често из најбоље намере: у највише случајева, само да би се већма допала. Али једна жена само онолико вреди колико воли, а она вара и кад највећма воли. Има жена које никад не кажу лаж, али никад не кажу целу истину. — Млада жена има све искуство старије жене, и сву радозналост и лежерност девојчице. У младој жени од двадесет и пет година почиње највећа страст за уживањем, која се затим не смирује до њене пуне пропасти. Пронаћи добру жену, то је тешко као пронаћи у свом врту извор петролеума. Али лукавство женино није увек злоћа. Знам лукавих жена које су биле добре, а знам искрених које су биле неваљале. Лукавство је доказ слабости и страха, већма него злоће и злонамере.<br /> {{gap}}Жена воли човека док јој верује. И онда кад га не воли, она тражи да јој ипак верује. Не воли се бранити ни кад је крива; и хоће да има илузију да је држите за добру и кад то није. Кад је не држите за добру, она верује да је више не држите ни за лепу. А њој није довољно ни да изгледа лепа, него хоће да буде једина лепа. Кад жена треба да се почне бранити, она се не брани, него престане да воли и почиње да мрзи. Зато не објашњавај се, него или узми или остави. — Дубоко је увређена кад је праве кривом, а није крива; а још је више увређена ако јој кажу да је крива када то одиста јесте. Жена нема осећања одговорности као ни дете; и она се брани сузама, а не разуверавањем. Али и кад моли за опроштење, то не значи да признаје кривицу, него избегава грубе сцене. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] ndtiqm1yxuv2zuyy40kh7j5hog4qpog 0 8392 146130 47144 2026-09-15T09:29:43Z Coaorao 19106 /* */ Текст проверен 146130 wikitext text/x-wiki Знам људе који верују да је љубав само за беспослене и за месечаре; и друге које су остарели, а никад нису били заљубљени, и треће који су сматрали за недовољно поштовања своје мушкости да своју љубав кажу или покажу. Само људи велике углађености и артисти у животу направе од љубави неисцрпни извор своје радости или своје туге. Лирски песник говори о својој љубави озбиљно као о створењу света. И данас је више на земљи самоубистава због пропале љубави, него због пропалог имања или пропале части. Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена. Истина, много се на свету мање мисли о љубави него што изгледа. Љубав на свету одржавају само жене и песници. Свакако од свих ваших људи, женама су песници најближи, јер и они живе у сталном узбуђењу и имају пуно женског и детињастог. Сањалице и мистици, песници свагда налазе да реални живот није довољно велик ни довољно леп, и они граде да би га доградили, и стварају да би га довршили. Њихове су љубави несталне, али раскошне. — Жена је благодарна човеку и који је не воли, али који има изгледа да је воли; не тражи у човеку херојство него пажњу; верује и у лажи ако су деликатне и нежне, и ужива и у малој срећи, ако је ништа не мути. Човек воли љубав - бол, а жена воли љубав - радост. За жену је љубав блистава сасвим довољна. Жена може отићи и у лудило и у самоубиство, ако је стално трујете речима о дубини љубави и лепоти суза; али по свом инстинкту детета и епикурејца, она мрзи сваку дубину и има ужас од великих суза. — Жене које воле љубав - бол, то су обично жене које су природом одређене мајке. Оне се не боје бола; оне носе месецима дете под појасом, готове да се нагрде носећи га, и да му жртвују живот рађајући га, и упропасте младост одгајајући га. Жене које не трепе никакав бол у љубави, то су оне које не воле ни децу, ни материнство. Зато девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење. Знао сам, напротив, девојака које су у петнаестој години желеле да се удају, само да што пре постану мајкама, и које су унапред имале у глави план да имадну своје десеторо деце, и већ тако унапред одредиле и имена за свих десеторо. Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли. [[Категорија:Благо цара Радована]] qebccp4sinrktg67yvteuvdngtwy1j3 146131 146130 2026-09-15T09:30:25Z Coaorao 19106 /* */ 146131 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]] | 3. | [[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]] }} <center><font size="+1"> '''3.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Знам људе који верују да је љубав само за беспослене и за месечаре; и друге које су остарели, а никад нису били заљубљени, и треће који су сматрали за недовољно поштовања своје мушкости да своју љубав кажу или покажу. Само људи велике углађености и артисти у животу направе од љубави неисцрпни извор своје радости или своје туге. Лирски песник говори о својој љубави озбиљно као о створењу света. И данас је више на земљи самоубистава због пропале љубави, него због пропалог имања или пропале части. Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена. Истина, много се на свету мање мисли о љубави него што изгледа. Љубав на свету одржавају само жене и песници. Свакако од свих ваших људи, женама су песници најближи, јер и они живе у сталном узбуђењу и имају пуно женског и детињастог. Сањалице и мистици, песници свагда налазе да реални живот није довољно велик ни довољно леп, и они граде да би га доградили, и стварају да би га довршили. Њихове су љубави несталне, али раскошне. — Жена је благодарна човеку и који је не воли, али који има изгледа да је воли; не тражи у човеку херојство него пажњу; верује и у лажи ако су деликатне и нежне, и ужива и у малој срећи, ако је ништа не мути.<br /> {{gap}}Човек воли љубав - бол, а жена воли љубав - радост. За жену је љубав блистава сасвим довољна. Жена може отићи и у лудило и у самоубиство, ако је стално трујете речима о дубини љубави и лепоти суза; али по свом инстинкту детета и епикурејца, она мрзи сваку дубину и има ужас од великих суза. — Жене које воле љубав - бол, то су обично жене које су природом одређене мајке. Оне се не боје бола; оне носе месецима дете под појасом, готове да се нагрде носећи га, и да му жртвују живот рађајући га, и упропасте младост одгајајући га. Жене које не трепе никакав бол у љубави, то су оне које не воле ни децу, ни материнство. Зато девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење. Знао сам, напротив, девојака које су у петнаестој години желеле да се удају, само да што пре постану мајкама, и које су унапред имале у глави план да имадну своје десеторо деце, и већ тако унапред одредиле и имена за свих десеторо. Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] dub2h620e0zyzizyn7p581tzwlolmrs 146132 146131 2026-09-15T09:30:37Z Coaorao 19106 /* */ 146132 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О жени''' | [[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]] | 3. | [[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]] }} <center><font size="+1"> '''3.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Знам људе који верују да је љубав само за беспослене и за месечаре; и друге које су остарели, а никад нису били заљубљени, и треће који су сматрали за недовољно поштовања своје мушкости да своју љубав кажу или покажу. Само људи велике углађености и артисти у животу направе од љубави неисцрпни извор своје радости или своје туге. Лирски песник говори о својој љубави озбиљно као о створењу света. И данас је више на земљи самоубистава због пропале љубави, него због пропалог имања или пропале части. Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена. Истина, много се на свету мање мисли о љубави него што изгледа. Љубав на свету одржавају само жене и песници. Свакако од свих ваших људи, женама су песници најближи, јер и они живе у сталном узбуђењу и имају пуно женског и детињастог. Сањалице и мистици, песници свагда налазе да реални живот није довољно велик ни довољно леп, и они граде да би га доградили, и стварају да би га довршили. Њихове су љубави несталне, али раскошне. — Жена је благодарна човеку и који је не воли, али који има изгледа да је воли; не тражи у човеку херојство него пажњу; верује и у лажи ако су деликатне и нежне, и ужива и у малој срећи, ако је ништа не мути.<br /> {{gap}}Човек воли љубав - бол, а жена воли љубав - радост. За жену је љубав блистава сасвим довољна. Жена може отићи и у лудило и у самоубиство, ако је стално трујете речима о дубини љубави и лепоти суза; али по свом инстинкту детета и епикурејца, она мрзи сваку дубину и има ужас од великих суза. — Жене које воле љубав - бол, то су обично жене које су природом одређене мајке. Оне се не боје бола; оне носе месецима дете под појасом, готове да се нагрде носећи га, и да му жртвују живот рађајући га, и упропасте младост одгајајући га. Жене које не трепе никакав бол у љубави, то су оне које не воле ни децу, ни материнство. Зато девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење. Знао сам, напротив, девојака које су у петнаестој години желеле да се удају, само да што пре постану мајкама, и које су унапред имале у глави план да имадну своје десеторо деце, и већ тако унапред одредиле и имена за свих десеторо. Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] qwnl6nemsrt202st4qpcws8zm0x7zbt 146134 146132 2026-09-15T09:31:37Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)]] на [[Благо Цара Радована/О жени/3.]]: Правилан назив 146132 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О жени''' | [[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]] | 3. | [[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]] }} <center><font size="+1"> '''3.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Знам људе који верују да је љубав само за беспослене и за месечаре; и друге које су остарели, а никад нису били заљубљени, и треће који су сматрали за недовољно поштовања своје мушкости да своју љубав кажу или покажу. Само људи велике углађености и артисти у животу направе од љубави неисцрпни извор своје радости или своје туге. Лирски песник говори о својој љубави озбиљно као о створењу света. И данас је више на земљи самоубистава због пропале љубави, него због пропалог имања или пропале части. Просечни човек увек воли више жену него љубав. Код жене је сасвим обратно: ретко је којој жени довољан само човек, и која не чезне да буде и вољена. Истина, много се на свету мање мисли о љубави него што изгледа. Љубав на свету одржавају само жене и песници. Свакако од свих ваших људи, женама су песници најближи, јер и они живе у сталном узбуђењу и имају пуно женског и детињастог. Сањалице и мистици, песници свагда налазе да реални живот није довољно велик ни довољно леп, и они граде да би га доградили, и стварају да би га довршили. Њихове су љубави несталне, али раскошне. — Жена је благодарна човеку и који је не воли, али који има изгледа да је воли; не тражи у човеку херојство него пажњу; верује и у лажи ако су деликатне и нежне, и ужива и у малој срећи, ако је ништа не мути.<br /> {{gap}}Човек воли љубав - бол, а жена воли љубав - радост. За жену је љубав блистава сасвим довољна. Жена може отићи и у лудило и у самоубиство, ако је стално трујете речима о дубини љубави и лепоти суза; али по свом инстинкту детета и епикурејца, она мрзи сваку дубину и има ужас од великих суза. — Жене које воле љубав - бол, то су обично жене које су природом одређене мајке. Оне се не боје бола; оне носе месецима дете под појасом, готове да се нагрде носећи га, и да му жртвују живот рађајући га, и упропасте младост одгајајући га. Жене које не трепе никакав бол у љубави, то су оне које не воле ни децу, ни материнство. Зато девојка која унапред показује да не жели децу, неће никад бити ни добра жена, ни добра мајка, ни добра другарка, него будућа распикућа и опасан полиандар, која воли свет већма него кућу, себе него икаквог човека; то је пустолов којој ће муж служити само за пратњу и подвођење. Знао сам, напротив, девојака које су у петнаестој години желеле да се удају, само да што пре постану мајкама, и које су унапред имале у глави план да имадну своје десеторо деце, и већ тако унапред одредиле и имена за свих десеторо. Први знак да једна жена одиста љуби, то је кад се у њој јави неодољива и болна жеља да добије дете од човека којег воли. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] qwnl6nemsrt202st4qpcws8zm0x7zbt 0 8393 146150 47143 2026-09-15T10:59:28Z Coaorao 19106 Текст проверен 146150 wikitext text/x-wiki Неко је рекао да човек не ради него кад је радостан, и да многи инсекти певају кад раде. Али се и не љуби него само у радости. Тужни духови и меланхолици су често мислиоци и хероји, али ретко љубавници. Жене воле само весељаке које их засмејавају и изненађују. Жена мрзи човека који је смешан, али ужива у човеку који јој све друго направи смешним. Жена је носилац радости, и не цени него оно што зрачи и раздрагава. Више за жену вреди један добар каламбур него најдубља Њутонова истина. За њу више вреди човек духовит него дубок, а више блистав него духовит. — Жена воли лежерне људе јер јој они праштају њене лежерности и радозналости; и воли порочне, јер се жене дају за порок а не за врлину. Њих плаши врлина колико и ум, јер ум човеков жена сматра за лукавство и за свирепо оружје према жени. Воли безначајна ћеретала, јер је задовољна с малим бројем идеја; обожава анегдоте, лудује за варошким сплеткама, ужива у уличним хроникама. Има људи који су по салонима примани с највећим урнебесом, јер су носиоци вести које се казују на ухо, и које други не знају или не воле. Не само религија, него је и поезија одувек била опак судија за жене. Песници су о женама увек рђаво говорили. Певали су само оној коју су волели, или за којом су лудовали. Песник има за жену двоје: има једно мишљење и има једно осећање, а то мишљење и осећање ретко кад наличе једно на друго. Кад песник није жену волео или мрзео, он је се увек бојао. Шта су за песника принципи љубави? То су најчешће каприци маште као и његове песме. Гете у седамдесетој години волео је девојку од седамнаест година, и просио је најзад за жену. Бодлер је живео са женом мулаткињом, у којој није било више од осамдесет центиметара висине. Жена песника Милтона, који је певао рај и анђеле, напустила га је због његове ружне ћуди према њој. Нема скоро ни једног великог песника којег жена није или преварила или злостављала: од Шекспира до Ига, и од Молијера до Пушкина. Латински песник Лукреције, који није мањи од Вергилија, и који је извесно дубљи, има ужас од жене. За њега постоји само физичка љубав, као и за многе римске песнике. Али је, каже, и та љубав скупо плаћена новцем, губитком снаге и самољубља; и зато је, по његовом мишљењу, једино спасење побећи до љубави. А може се, каже, побећи од љубави ако се не измишљају својој љубавници врлине које опа стварно нема. Међутим, вели Лукреције, несрећа је што заљубљени сматрају за злато све што је жуто. Они и разроку жену сматрају за супарницу плавооке Минерве; и мутаву жену сматрају само као жену опрезку на речима; и претерано мршаву, сматрају за витку срну; и жену оштроконђу, држе само за жену темпераментну; и жену пијаницу, сматрају за богињу Цереру, љубавницу Бахусову. Све жене нису створене за љубав. За љубав је жена која има духа да све разуме, и фриволности да све жели да сазна. Жена је перверсна духовно, а човек телесно. Има женâ које доживе духовно већи број порочних ствари, него што их и један потпуно раскалашан човек доживи материјално. Човек је неморалан док не почне да љуби, а жена престаје бити морално невином од часа кад јој оде памет за неким човеком. Платонска љубав је само љубав човекова. Свака је жена досадна осим оне коју волимо. Међутим, жени није досадан него само онај човек који јој се не диви, или који је не жели, или који се не диви макар њеном укусу, или се не интересује бар њеним псетом. Жена је азијски сатрап код којег успевају најплоднија ласкања само ако су прикладно изречена; она ту пази на речи, а не на мисли. И кад зна да јој лажу, она воли те лепе речи лажи већма него дивљење које јој се прећуткује. Многи верују у интуицију жене, а та интуиција извесно и постоји. Свакако, за мене, интуиција жене није исто што и интуиција уметника: јер је интуиција жене стерилна, а интуиција уметникова је творачка. Интуиција жене је болесна видовитост, а не конструктивна сила. [[Категорија:Благо цара Радована]] 8dg0rn08i3iyemwpyjehsc3veu340q1 146151 146150 2026-09-15T11:00:55Z Coaorao 19106 146151 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О жени''' | [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]] | 4. | [[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]] }} <center><font size="+1"> '''5.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Неко је рекао да човек не ради него кад је радостан, и да многи инсекти певају кад раде. Али се и не љуби него само у радости. Тужни духови и меланхолици су често мислиоци и хероји, али ретко љубавници. Жене воле само весељаке које их засмејавају и изненађују. Жена мрзи човека који је смешан, али ужива у човеку који јој све друго направи смешним. Жена је носилац радости, и не цени него оно што зрачи и раздрагава. Више за жену вреди један добар каламбур него најдубља Њутонова истина. За њу више вреди човек духовит него дубок, а више блистав него духовит. — Жена воли лежерне људе јер јој они праштају њене лежерности и радозналости; и воли порочне, јер се жене дају за порок а не за врлину. Њих плаши врлина колико и ум, јер ум човеков жена сматра за лукавство и за свирепо оружје према жени. Воли безначајна ћеретала, јер је задовољна с малим бројем идеја; обожава анегдоте, лудује за варошким сплеткама, ужива у уличним хроникама. Има људи који су по салонима примани с највећим урнебесом, јер су носиоци вести које се казују на ухо, и које други не знају или не воле.<br /> {{gap}}Не само религија, него је и поезија одувек била опак судија за жене. Песници су о женама увек рђаво говорили. Певали су само оној коју су волели, или за којом су лудовали. Песник има за жену двоје: има једно мишљење и има једно осећање, а то мишљење и осећање ретко кад наличе једно на друго. Кад песник није жену волео или мрзео, он је се увек бојао. Шта су за песника принципи љубави? То су најчешће каприци маште као и његове песме. Гете у седамдесетој години волео је девојку од седамнаест година, и просио је најзад за жену. Бодлер је живео са женом мулаткињом, у којој није било више од осамдесет центиметара висине. Жена песника Милтона, који је певао рај и анђеле, напустила га је због његове ружне ћуди према њој. Нема скоро ни једног великог песника којег жена није или преварила или злостављала: од Шекспира до Ига, и од Молијера до Пушкина. Латински песник Лукреције, који није мањи од Вергилија, и који је извесно дубљи, има ужас од жене. За њега постоји само физичка љубав, као и за многе римске песнике. Али је, каже, и та љубав скупо плаћена новцем, губитком снаге и самољубља; и зато је, по његовом мишљењу, једино спасење побећи до љубави. А може се, каже, побећи од љубави ако се не измишљају својој љубавници врлине које опа стварно нема. Међутим, вели Лукреције, несрећа је што заљубљени сматрају за злато све што је жуто. Они и разроку жену сматрају за супарницу плавооке Минерве; и мутаву жену сматрају само као жену опрезку на речима; и претерано мршаву, сматрају за витку срну; и жену оштроконђу, држе само за жену темпераментну; и жену пијаницу, сматрају за богињу Цереру, љубавницу Бахусову.<br /> {{gap}}Све жене нису створене за љубав. За љубав је жена која има духа да све разуме, и фриволности да све жели да сазна. Жена је перверсна духовно, а човек телесно. Има женâ које доживе духовно већи број порочних ствари, него што их и један потпуно раскалашан човек доживи материјално. Човек је неморалан док не почне да љуби, а жена престаје бити морално невином од часа кад јој оде памет за неким човеком. Платонска љубав је само љубав човекова.<br /> {{gap}}Свака је жена досадна осим оне коју волимо. Међутим, жени није досадан него само онај човек који јој се не диви, или који је не жели, или који се не диви макар њеном укусу, или се не интересује бар њеним псетом. Жена је азијски сатрап код којег успевају најплоднија ласкања само ако су прикладно изречена; она ту пази на речи, а не на мисли. И кад зна да јој лажу, она воли те лепе речи лажи већма него дивљење које јој се прећуткује.<br /> {{gap}}Многи верују у интуицију жене, а та интуиција извесно и постоји. Свакако, за мене, интуиција жене није исто што и интуиција уметника: јер је интуиција жене стерилна, а интуиција уметникова је творачка. Интуиција жене је болесна видовитост, а не конструктивна сила. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 1x8q6k801fgzo7gwq4k5hsj1zhe2412 146152 146151 2026-09-15T11:01:06Z Coaorao 19106 146152 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О жени''' | [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]] | 4. | [[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]] }} <center><font size="+1"> '''4.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Неко је рекао да човек не ради него кад је радостан, и да многи инсекти певају кад раде. Али се и не љуби него само у радости. Тужни духови и меланхолици су често мислиоци и хероји, али ретко љубавници. Жене воле само весељаке које их засмејавају и изненађују. Жена мрзи човека који је смешан, али ужива у човеку који јој све друго направи смешним. Жена је носилац радости, и не цени него оно што зрачи и раздрагава. Више за жену вреди један добар каламбур него најдубља Њутонова истина. За њу више вреди човек духовит него дубок, а више блистав него духовит. — Жена воли лежерне људе јер јој они праштају њене лежерности и радозналости; и воли порочне, јер се жене дају за порок а не за врлину. Њих плаши врлина колико и ум, јер ум човеков жена сматра за лукавство и за свирепо оружје према жени. Воли безначајна ћеретала, јер је задовољна с малим бројем идеја; обожава анегдоте, лудује за варошким сплеткама, ужива у уличним хроникама. Има људи који су по салонима примани с највећим урнебесом, јер су носиоци вести које се казују на ухо, и које други не знају или не воле.<br /> {{gap}}Не само религија, него је и поезија одувек била опак судија за жене. Песници су о женама увек рђаво говорили. Певали су само оној коју су волели, или за којом су лудовали. Песник има за жену двоје: има једно мишљење и има једно осећање, а то мишљење и осећање ретко кад наличе једно на друго. Кад песник није жену волео или мрзео, он је се увек бојао. Шта су за песника принципи љубави? То су најчешће каприци маште као и његове песме. Гете у седамдесетој години волео је девојку од седамнаест година, и просио је најзад за жену. Бодлер је живео са женом мулаткињом, у којој није било више од осамдесет центиметара висине. Жена песника Милтона, који је певао рај и анђеле, напустила га је због његове ружне ћуди према њој. Нема скоро ни једног великог песника којег жена није или преварила или злостављала: од Шекспира до Ига, и од Молијера до Пушкина. Латински песник Лукреције, који није мањи од Вергилија, и који је извесно дубљи, има ужас од жене. За њега постоји само физичка љубав, као и за многе римске песнике. Али је, каже, и та љубав скупо плаћена новцем, губитком снаге и самољубља; и зато је, по његовом мишљењу, једино спасење побећи до љубави. А може се, каже, побећи од љубави ако се не измишљају својој љубавници врлине које опа стварно нема. Међутим, вели Лукреције, несрећа је што заљубљени сматрају за злато све што је жуто. Они и разроку жену сматрају за супарницу плавооке Минерве; и мутаву жену сматрају само као жену опрезку на речима; и претерано мршаву, сматрају за витку срну; и жену оштроконђу, држе само за жену темпераментну; и жену пијаницу, сматрају за богињу Цереру, љубавницу Бахусову.<br /> {{gap}}Све жене нису створене за љубав. За љубав је жена која има духа да све разуме, и фриволности да све жели да сазна. Жена је перверсна духовно, а човек телесно. Има женâ које доживе духовно већи број порочних ствари, него што их и један потпуно раскалашан човек доживи материјално. Човек је неморалан док не почне да љуби, а жена престаје бити морално невином од часа кад јој оде памет за неким човеком. Платонска љубав је само љубав човекова.<br /> {{gap}}Свака је жена досадна осим оне коју волимо. Међутим, жени није досадан него само онај човек који јој се не диви, или који је не жели, или који се не диви макар њеном укусу, или се не интересује бар њеним псетом. Жена је азијски сатрап код којег успевају најплоднија ласкања само ако су прикладно изречена; она ту пази на речи, а не на мисли. И кад зна да јој лажу, она воли те лепе речи лажи већма него дивљење које јој се прећуткује.<br /> {{gap}}Многи верују у интуицију жене, а та интуиција извесно и постоји. Свакако, за мене, интуиција жене није исто што и интуиција уметника: јер је интуиција жене стерилна, а интуиција уметникова је творачка. Интуиција жене је болесна видовитост, а не конструктивна сила. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 0dc3skn35kbchdf7ctmhgv17xbo5gyq 146154 146152 2026-09-15T11:02:31Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)]] на [[Благо Цара Радована/О жени/4.]]: Правилан назив 146152 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О жени''' | [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]] | 4. | [[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]] }} <center><font size="+1"> '''4.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Неко је рекао да човек не ради него кад је радостан, и да многи инсекти певају кад раде. Али се и не љуби него само у радости. Тужни духови и меланхолици су често мислиоци и хероји, али ретко љубавници. Жене воле само весељаке које их засмејавају и изненађују. Жена мрзи човека који је смешан, али ужива у човеку који јој све друго направи смешним. Жена је носилац радости, и не цени него оно што зрачи и раздрагава. Више за жену вреди један добар каламбур него најдубља Њутонова истина. За њу више вреди човек духовит него дубок, а више блистав него духовит. — Жена воли лежерне људе јер јој они праштају њене лежерности и радозналости; и воли порочне, јер се жене дају за порок а не за врлину. Њих плаши врлина колико и ум, јер ум човеков жена сматра за лукавство и за свирепо оружје према жени. Воли безначајна ћеретала, јер је задовољна с малим бројем идеја; обожава анегдоте, лудује за варошким сплеткама, ужива у уличним хроникама. Има људи који су по салонима примани с највећим урнебесом, јер су носиоци вести које се казују на ухо, и које други не знају или не воле.<br /> {{gap}}Не само религија, него је и поезија одувек била опак судија за жене. Песници су о женама увек рђаво говорили. Певали су само оној коју су волели, или за којом су лудовали. Песник има за жену двоје: има једно мишљење и има једно осећање, а то мишљење и осећање ретко кад наличе једно на друго. Кад песник није жену волео или мрзео, он је се увек бојао. Шта су за песника принципи љубави? То су најчешће каприци маште као и његове песме. Гете у седамдесетој години волео је девојку од седамнаест година, и просио је најзад за жену. Бодлер је живео са женом мулаткињом, у којој није било више од осамдесет центиметара висине. Жена песника Милтона, који је певао рај и анђеле, напустила га је због његове ружне ћуди према њој. Нема скоро ни једног великог песника којег жена није или преварила или злостављала: од Шекспира до Ига, и од Молијера до Пушкина. Латински песник Лукреције, који није мањи од Вергилија, и који је извесно дубљи, има ужас од жене. За њега постоји само физичка љубав, као и за многе римске песнике. Али је, каже, и та љубав скупо плаћена новцем, губитком снаге и самољубља; и зато је, по његовом мишљењу, једино спасење побећи до љубави. А може се, каже, побећи од љубави ако се не измишљају својој љубавници врлине које опа стварно нема. Међутим, вели Лукреције, несрећа је што заљубљени сматрају за злато све што је жуто. Они и разроку жену сматрају за супарницу плавооке Минерве; и мутаву жену сматрају само као жену опрезку на речима; и претерано мршаву, сматрају за витку срну; и жену оштроконђу, држе само за жену темпераментну; и жену пијаницу, сматрају за богињу Цереру, љубавницу Бахусову.<br /> {{gap}}Све жене нису створене за љубав. За љубав је жена која има духа да све разуме, и фриволности да све жели да сазна. Жена је перверсна духовно, а човек телесно. Има женâ које доживе духовно већи број порочних ствари, него што их и један потпуно раскалашан човек доживи материјално. Човек је неморалан док не почне да љуби, а жена престаје бити морално невином од часа кад јој оде памет за неким човеком. Платонска љубав је само љубав човекова.<br /> {{gap}}Свака је жена досадна осим оне коју волимо. Међутим, жени није досадан него само онај човек који јој се не диви, или који је не жели, или који се не диви макар њеном укусу, или се не интересује бар њеним псетом. Жена је азијски сатрап код којег успевају најплоднија ласкања само ако су прикладно изречена; она ту пази на речи, а не на мисли. И кад зна да јој лажу, она воли те лепе речи лажи већма него дивљење које јој се прећуткује.<br /> {{gap}}Многи верују у интуицију жене, а та интуиција извесно и постоји. Свакако, за мене, интуиција жене није исто што и интуиција уметника: јер је интуиција жене стерилна, а интуиција уметникова је творачка. Интуиција жене је болесна видовитост, а не конструктивна сила. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 0dc3skn35kbchdf7ctmhgv17xbo5gyq 0 10287 146140 145999 2026-09-15T10:08:56Z Coaorao 19106 146140 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]] | 1. | [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|-{2.}-]] }} <center><font size="+1"> '''1.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Љубавници су највећи утописти, а љубав је највећа утопија. У љубави се осећа више него што треба, пати више него што се мисли, сања више него што се живи, и каже и оно у шта ни сами не верујемо. У љубави нема ничег разумног. Љубав је једно душевно стање без равнотеже и без разабирања. Зато су антички Грци сматрали љубав болешћу, а заљубљене болесницима. Ни заклетва заљубљених није за њих имала судску вредност. „Добро пази, сине мој, да никад свој разум не жртвујеш за љубав једне жене,” каже Креонт у „Антигони.” А Плутарх, говорећи о Антонију и Клеопатри, пет векова после таквог Софокловог песимизма, каже о љубави: „Душа заљубљеног човека живи у туђем телу.” Дуго се веровало да љубав помућује здрав разум, и подиже егоизам до слепила. О љубави се не може ни говорити паметан, јер љубав није ствар памети него осећања; а зато што је љубав истинска само кад је слепа, она не подлеже никаквим мерама разума. Жена се зато може само волети или не волети, али се не даје разумети; најбољи доказ, што се најмање познају двоје који се највећма воле. Ми заправо почињемо не разумевати жену тек откад почнемо да је волимо. Нарочити разлог што се о љубави не може правилно мислити, то је што се о њој одвећ размишља. Претерано размишљање о нечем скрене мисао на беспуће, нарочито у стварима осећања. У љубави се нарочито испитује свака појединост, сваки покрет, свака реч, поглед, алузија. Заљубљен човек је мистик који живи од привиђења, који верује у чудеса, који не верује ни оно што је очевидно, који се бори с фантомима, који измисли највећи део својих срећа и несрећа, и, најзад, који изгради планове без сразмера и без логике, сасвим противно свему како би радио да није заљубљен. А колико заљубљени живе у опсесијама и у полу-лудилу, види се тек кад се такви заљубљеници најзад охладе, и отрезне, и поврате себи. Заљубљени се данас очајно воле, као што сутра могу да се очајно омрзну; а они се омрзну без стварног повода, као што су се заволели без стварног разлога.<br /> {{gap}}У љубави човек тражи судбину у гаткама, храбри се речима, не верује својим очима ни ушима. Жена је ствар спола и срца, а не осведочења и философије. Ако од ње направите предмет мисли, онда је она изгубљена за ваша осећања. Често и све идеје које имамо о некој жени, долазе само од доброг или лошег искуства са неком сасвим другом и друкчијом женом. Најгоре говоре о жени они који су били најсрећнији у љубавима; несрећници су увек кратки у својим рефлексијама о жени. Писци и неписци, људи дубокоумни и људи малоумни, сви говоре о женама са уопштавањем; али жену највећма нападају баш људи који су најмужевнији и физички најстраснији. О жени говоре лепо и пристојно само људи по крви хладни и за жену равнодушни. Једино онај писац који жену не би напао у шуми, неће је напасти ни у књизи. Срећом што и жена воли само нападача, који хоће да нападне како би је отео, и да је отме како би је запосео. — Извесно, једно о жени мисли млади, а друго стари; и једно богати, а друго убоги; и једно лепи, а друго ружни; и, најзад, једно здрави, а друго болесни. У љубави, као и у религији, све почива на осећању и на веровању у невероватно. Заљубљен човек мисли да увек воли први пут, иако је пре тога сто пута волео; а догађа се чак да верује како је одиста само овај пут истински волео. — Због овог нелогичног и неразумног, има у љубави толико несрећника. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] gmoqbqy8sux4d8gaiaohx0vs4619thw 0 10289 146136 146003 2026-09-15T09:33:34Z Coaorao 19106 /* */ 146136 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|-{2.}-]] | 3. | [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|-{4.}-]] }} <center><font size="+1"> '''3.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Љубав је осећање које је резултат свих других осећања, збир свих могућности човекових, највиших и најчистијих. Љубав је највећи извор снаге за илузију, и најдубљи доказ моћи за акцију. Љубав је сведочанство здравог спола и дубоког морала: јер за љубав треба имати пре свега много физичке силе и неизмерно много доброте. Значи, могућности за утапање у другом бићу и другој судбини; прегорења за илузију и вере у идеал; радости да се живи двоструким и многоструким животом; и најзад, потребе да се изиђе из себе у нешто шире и веће и општије. Човек који љуби жену, виши је од човека који не љуби, јер љубав за жену је већ документ моћи за илузију и за пожртвовање, доказ човекољубља, једно суверено осећање противно саможивости и искључивости. Човек који не воли жене, не воли ни људе. Волети, то је свеобимно осећање. Љубитељи жена, то су људи већ изражени у једној хуманој црти, која је чак врло дубока. „Ја сам створена да љубим, а нисам створена да мрзим”, каже Антигона у драми Софокловој.<br /> {{gap}}Љубав је доказ интелигенције, јер човек без идеја и простак без васпитања, не могу бити заљубљени, пошто је љубав највећа мудрост и најфинија душевност. Љубав је за то увек била привилегија највиших душа, ако не и највећих духова. Света Тереза говори ђаволу да је несрећан зато што не уме да воли, а свети Франческо је правио жене од снега. У хришћанском свету су били заљубљени свеци, али у паганском свету су били заљубљени и богови. Чак и богиња Реа, мајка Зевсова, волела је једног фригијског младића, лепог Атиса. Њен један син, Плутон, умирао је од љубави за Персефоном, ћерком Деметре, а други син, Зевс, посејао је љубавним нередима све грчке путеве куд је прошао. И сви други грчки богови су били заљубљени; љубав је за антички свет била божанског порекла. Нема у грчком животу фаталних љубави ни фаталних жена. Бог Ерос је сликан као голишав дечко, а постајући доцније латински Амор, исто је тако по изгледу био само ђаволаст и безазлен. Песник Теокрит има песму у којој је Ероса ујела пчела, и он се тужи Афродити како је тако мала пчела могла направити толико велику рану. А богиња му одговара: „И ти си мален, а какве тешке ране задајеш”. Неизмерна је несрећа за људско срце што су погубљене љубавне песме античких грчких лиричара, јер већ сама божанствена Сапфа показује каквом се изванредном истанчаношћу говорило о љубави, и колико су у љубави грчкој страст крви и финоћа израза биле подједнако дубоке. Губитком тих књига старе еротике, античко грчко срце је за нас остало тајном, баш у оном у чему је било најинтимније казивано. Има писаца који верују да антички народи нису знали него за љубав физичку. Није тачно. Они само нису знали за нашу хришћанску мортификацију, или за нашу романтичарску екстазу љубавну; али то не знају ни данашњи северни Американци, а сутра то више неће можда знати ни европски човек. Свакако из грчког епоса и из атинске трагедије види се да су Грци познавали и љубав — дужност, какву је доцније сликао Корнеј, и љубав — страст, как[в]у је затим певао Расин. — Истина је да су римски песници били у љубави неверни и похотљиви, и на језику циници и садисти, и одвећ мало заузети душевном лепотом својих жена. Па ипак Овидије је био галантан, као какав песник из Версаја. Проперције, најстраснији песник римског доба, страда што га његова Цинтија вара; и пева истој Цинтији како ће некад понети људи његову посмртну урну од црног оникса, пуну мириса из Сирије, а на његовом гробу читати ове речи: „Онај који, сад, почива овде, — Био је некада роб љубави само једне.” И Теокрит, који на једном месту каже: „Несретни су они који љубе”, пева на другом месту: „Здравствујте, ви који љубите. Онај који мрзи, мртав је. Љубите да вас љубе. Јер Бог казни по правди”. — Овде су код грчког лиричара човекољубље и љубав једно исто; а неоспорно, то осећање и јесте недељиво. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 2ymw1xqous8p3c3cemwbe5o006gsxks 0 10297 146080 146079 2026-09-14T12:00:47Z Coaorao 19106 проверен још један пасус 146080 wikitext text/x-wiki Једни у љубав мећу само доброту, а други само мржњу. Међутим, највећи број људи не уносе у љубав ни доброту ни мржњу, и за њих је жена целог живота најмање предмет духовног и душевног занимања. Људи до педесете године мисле на послове, намере, дужности и везе, а од педесете већ мање гледају на пут пред собом него на пут који су оставили за собом; од шездесете велики број људи не мисле ни на будућност, ни на прошлост, него на смрт. Али има и људи који, напротив, стављају у жену цео и духовни и душевни и физички живот, и поставе жену у центар свих својих и послова и дужности и веза и намера. Овакви су сви Французи. Што је најчудније, нигде државни закони нису били свирепији него француски према браколомној жени: у наше време француски закон је ослобађао мужа који убије жену ухваћену у превари; међутим, ниједна литература на свету није од прељубе направила више случај срца, нити је игде чедна девојка и непорочна супруга имала мање својих историчара и панегиричара. Жене прељубнице, то су једине јунакиње у француској књижевности, као што су некад биле мученице једине јунакиње у хришћанској хагиографији. Из француске књижевности је свака лакоумна жена могла на тај начин да извуче све компликоване законе прељубе и неверства према мужу у корист љубавника; чак је у француском роману увек описивана прељубница лепше него муж и сјајније него и љубавник. Али француски законодавац осуђује на смрт јунакињу љубави због прељубе, коју су, међутим, његови песници и романсијери дигли до апотеозе. — Словенска књижевност није досад дала пример дивљења за прељубницу. Највећа словенска жена прељубница, то је Ана Карењина, али је и њу песник описао у једној вишој логици срца: она је из љубави пала у порок, и из порока право у смрт. Међутим, и она је наличила на све жене које пођу за срцем: кад је онако млада први пут видела Вронског, којем је било тад двадесет и шест година, она је, на повратку дома, наједном опазила како њен муж, Александар Александровић, коме је било четрдесет и две године, има несразмерно крупне уши. — Српске рапсодије су биле немилосрдне према неверној жени. Ово се види из песама о жени војводе Момчила, и о жени бана Страхињића, и најзад о жени бана Милутина. Има три врсте љубоморних људи: први, који верују да су све жене неваљале, па зато је неваљала и његова жена; други, који верују да су све остале жене верне а само његова неверна; и, најзад, трећи, који верују да су све друге жене пропале, а само његова стоји као незаузимљива тврђава. Прва двојица су по природи плашљиви и сумњалице, а последњи су или врло хладни према љубави, или врло лакоумни у моралу, или, напослетку, одвећ сигурни у своју личну неодољивост. Највећи део људи нису љубоморни на жену само зато што су одвећ охоли на себе; они верују да ни други њиховој жени не дају вишу цену него што је дају они сами. Они често не показују своју љубомору што сматрају да ће жена бити без смелости да пође ка греху, ако јој њен човек покаже да је се нимало не плаши. Највећи део људи нису љубоморни зато што су одвећ запослени; а има људи који су толико искрено немарни за своју сопствену жену, јер и сами јуре за туђим женама. Због свега овог, љубомора је једно мерило којим се даје добро измерити и човекова памет, и његов карактер, и његово морално осећање. ,,Најмање има људи који верују да је жена сама себи довољна када дође питање да брани њену часност. Човек, напротив, успео је да измисли и припише жени све одлике карактера које она у ствари нема, чак које су више човекове него женине. Тако човек мисли да је жена слаба и збуњена, а она је изванредно гипка, смела, доследна, и увек зна шта хоће и колико може. У погледу сполном, жена је неизмерно мање уз-будљива и способна да саму себе савлађује; а кад падне, то није често ни због велике љубави, ни због силне страсти, ни због урођеног неморала, него из моменталног прохтева и аморалитета који је стварно усађен у сексу. Међутим, ако многи људи нису љубоморни, то је највећма зато што верују да ни други не дају већу вредност њиховој жени него они сами који су се већ и одвише на њу навикли; као што се опет највећи број жена баци другом човеку у наручје како би са-ме себе увериле да им неко даје више цене него што јој дају у њеној кући. Најтрагичнији случај вечног неспоразума из-међу човека и жене у љубави, који познајем, то је случај јед-ног пољског племића из мог друштва на страни, кад је бдијући ноћу, очајан поред мртвачког одра своје младе жене, до-ао на помисао да измени с њом прстен, а затим у женином лрстену нашао јасно урезано име и речи једног његовог пријатеља, на којег је већ и дотле понекад сумњао да је мот гао бити њен љубавник. Најсвирепији у љубави, то су Латини, и то најпре Талијани и Шпањолци. Познат је случај неког талијанског сењера који је због љубоморе на неком балу исте вечери извео из дворане своју жену у град, из града у предграђе, из предграђа у поље, и оданде у једну далеку провинцију, где се затим с њом заједно затворио у кућу за цео живот, да ни једно ни друго више никад не виде људско друштво. Љубоморни Шпањолци су имали права да своје жене затварају у манастир, за вечна времена, као узидане. Рус не убија неверну жену него обеси самог себе; а Србин је љубоморан само кад је непросвећен. Турци су љубоморни као гориле, а Арапи као кобре. Немци од љубоморе направе питање како би имали прилику да се с неким потуку, и једно другом одсеку уши и носеве. Енглез није љубоморан јер поштује жену, гледајући у њој сестру и мајку, а не само љубавницу. Американац није љубоморан, јер већма цени своје време и своје здравље него своју жену. Грк није љубоморан, јер сматра да је од свега на свету најлакше накнадити губитак жене; а није љубоморан ни зато што он мирно изневери другог, и пре него би ико имао вре-мена да њему подвали. Љубомора је несумњиво једно осећање које је извор нај-страшнијих неправди и најпростачкијих наступа. Ко је био љубоморан лако може увидети колико има у том осећању вулгарног и недостојног према туђој личности. Али може да увиди и колико љубомора мање сачува жену него што је одалечи од куће и упути у неверство, чак и са човеком на ког би можда без тог једва и помишљала. - Племенит и храбар човек сматра неверну жену већма несрећном него неваљалом; а за себе сматра да нема права да суди другог човека за оно што би он исто њему учинио у сличном случају. Зато је љубомора једно стање потпуног лудила, пошто се у њему и чо-век дотле најисправнији окрене против свих закона и религиозног морала и правног смисла. Стога би љубоморне пре-ступнике требало најпре упутити у лудницу место у тамницу. - Јесте ли приметили да људи нису убијали своје жене ухваћене да се дају за новац, него увек оне које су се давале из ду-боке и искрене љубави; а ово најбоље сведочи да је љубоморан човек не само без смисла за морал и правичност, него и без поштовања за искрену љубав, у име чије тобох диже руку. Зато је љубоморан човек морални идиот, а љубоморна жена је гора и опаснија од прељубнице. [[Категорија:Благо цара Радована]] n0yotajvs4dlzyxzmwl8fz4a6aldork 146097 146080 2026-09-14T16:47:41Z Coaorao 19106 проверен још један пасус 146097 wikitext text/x-wiki Једни у љубав мећу само доброту, а други само мржњу. Међутим, највећи број људи не уносе у љубав ни доброту ни мржњу, и за њих је жена целог живота најмање предмет духовног и душевног занимања. Људи до педесете године мисле на послове, намере, дужности и везе, а од педесете већ мање гледају на пут пред собом него на пут који су оставили за собом; од шездесете велики број људи не мисле ни на будућност, ни на прошлост, него на смрт. Али има и људи који, напротив, стављају у жену цео и духовни и душевни и физички живот, и поставе жену у центар свих својих и послова и дужности и веза и намера. Овакви су сви Французи. Што је најчудније, нигде државни закони нису били свирепији него француски према браколомној жени: у наше време француски закон је ослобађао мужа који убије жену ухваћену у превари; међутим, ниједна литература на свету није од прељубе направила више случај срца, нити је игде чедна девојка и непорочна супруга имала мање својих историчара и панегиричара. Жене прељубнице, то су једине јунакиње у француској књижевности, као што су некад биле мученице једине јунакиње у хришћанској хагиографији. Из француске књижевности је свака лакоумна жена могла на тај начин да извуче све компликоване законе прељубе и неверства према мужу у корист љубавника; чак је у француском роману увек описивана прељубница лепше него муж и сјајније него и љубавник. Али француски законодавац осуђује на смрт јунакињу љубави због прељубе, коју су, међутим, његови песници и романсијери дигли до апотеозе. — Словенска књижевност није досад дала пример дивљења за прељубницу. Највећа словенска жена прељубница, то је Ана Карењина, али је и њу песник описао у једној вишој логици срца: она је из љубави пала у порок, и из порока право у смрт. Међутим, и она је наличила на све жене које пођу за срцем: кад је онако млада први пут видела Вронског, којем је било тад двадесет и шест година, она је, на повратку дома, наједном опазила како њен муж, Александар Александровић, коме је било четрдесет и две године, има несразмерно крупне уши. — Српске рапсодије су биле немилосрдне према неверној жени. Ово се види из песама о жени војводе Момчила, и о жени бана Страхињића, и најзад о жени бана Милутина. Има три врсте љубоморних људи: први, који верују да су све жене неваљале, па зато је неваљала и његова жена; други, који верују да су све остале жене верне а само његова неверна; и, најзад, трећи, који верују да су све друге жене пропале, а само његова стоји као незаузимљива тврђава. Прва двојица су по природи плашљиви и сумњалице, а последњи су или врло хладни према љубави, или врло лакоумни у моралу, или, напослетку, одвећ сигурни у своју личну неодољивост. Највећи део људи нису љубоморни на жену само зато што су одвећ охоли на себе; они верују да ни други њиховој жени не дају вишу цену него што је дају они сами. Они често не показују своју љубомору што сматрају да ће жена бити без смелости да пође ка греху, ако јој њен човек покаже да је се нимало не плаши. Највећи део људи нису љубоморни зато што су одвећ запослени; а има људи који су толико искрено немарни за своју сопствену жену, јер и сами јуре за туђим женама. Због свега овог, љубомора је једно мерило којим се даје добро измерити и човекова памет, и његов карактер, и његово морално осећање. Најмање има људи који верују да је жена сама себи довољна када дође питање да брани њену часност. Човек, напротив, успео је да измисли и припише жени све одлике карактера које она у ствари нема, чак које су више човекове него женине. Тако човек мисли да је жена слаба и збуњена, а она је изванредно гипка, смела, доследна, и увек зна шта хоће и колико може. У погледу сполном, жена је неизмерно мање узбудљива и способна да саму себе савлађује; а кад падне, то није често ни због велике љубави, ни због силне страсти, ни због урођеног неморала, него из моменталног прохтева и аморалитета који је стварно усађен у сексу. Међутим, ако многи људи нису љубоморни, то је највећма зато што верују да ни други не дају већу вредност њиховој жени него они сами који су се већ и одвише на њу навикли; као што се опет највећи број жена баци другом човеку у наручје како би саме себе увериле да им неко даје више цене него што јој дају у њеној кући. — Најтрагичнији случај вечног неспоразума између човека и жене у љубави, који познајем, то је случај једног пољског племића из мог друштва на страни, кад је бдијући ноћу очајан поред мртвачког одра своје младе жене, дошао на помисао да измени с њом прстен, а затим у женином прстену нашао јасно урезано име и речи једног његовог пријатеља, на којег је већ и дотле понекад сумњао да је могао бити њен љубавник. ,,Најсвирепији у љубави, то су Латини, и то најпре Талијани и Шпањолци. Познат је случај неког талијанског сењера који је због љубоморе на неком балу исте вечери извео из дворане своју жену у град, из града у предграђе, из предграђа у поље, и оданде у једну далеку провинцију, где се затим с њом заједно затворио у кућу за цео живот, да ни једно ни друго више никад не виде људско друштво. Љубоморни Шпањолци су имали права да своје жене затварају у манастир, за вечна времена, као узидане. Рус не убија неверну жену него обеси самог себе; а Србин је љубоморан само кад је непросвећен. Турци су љубоморни као гориле, а Арапи као кобре. Немци од љубоморе направе питање како би имали прилику да се с неким потуку, и једно другом одсеку уши и носеве. Енглез није љубоморан јер поштује жену, гледајући у њој сестру и мајку, а не само љубавницу. Американац није љубоморан, јер већма цени своје време и своје здравље него своју жену. Грк није љубоморан, јер сматра да је од свега на свету најлакше накнадити губитак жене; а није љубоморан ни зато што он мирно изневери другог, и пре него би ико имао вре-мена да њему подвали. Љубомора је несумњиво једно осећање које је извор нај-страшнијих неправди и најпростачкијих наступа. Ко је био љубоморан лако може увидети колико има у том осећању вулгарног и недостојног према туђој личности. Али може да увиди и колико љубомора мање сачува жену него што је одалечи од куће и упути у неверство, чак и са човеком на ког би можда без тог једва и помишљала. - Племенит и храбар човек сматра неверну жену већма несрећном него неваљалом; а за себе сматра да нема права да суди другог човека за оно што би он исто њему учинио у сличном случају. Зато је љубомора једно стање потпуног лудила, пошто се у њему и чо-век дотле најисправнији окрене против свих закона и религиозног морала и правног смисла. Стога би љубоморне пре-ступнике требало најпре упутити у лудницу место у тамницу. - Јесте ли приметили да људи нису убијали своје жене ухваћене да се дају за новац, него увек оне које су се давале из ду-боке и искрене љубави; а ово најбоље сведочи да је љубоморан човек не само без смисла за морал и правичност, него и без поштовања за искрену љубав, у име чије тобох диже руку. Зато је љубоморан човек морални идиот, а љубоморна жена је гора и опаснија од прељубнице. [[Категорија:Благо цара Радована]] pbcg1ktavepq1f1vitmbh3ky9z2uceh 146098 146097 2026-09-14T17:00:31Z Coaorao 19106 /* */ 146098 wikitext text/x-wiki Једни у љубав мећу само доброту, а други само мржњу. Међутим, највећи број људи не уносе у љубав ни доброту ни мржњу, и за њих је жена целог живота најмање предмет духовног и душевног занимања. Људи до педесете године мисле на послове, намере, дужности и везе, а од педесете већ мање гледају на пут пред собом него на пут који су оставили за собом; од шездесете велики број људи не мисле ни на будућност, ни на прошлост, него на смрт. Али има и људи који, напротив, стављају у жену цео и духовни и душевни и физички живот, и поставе жену у центар свих својих и послова и дужности и веза и намера. Овакви су сви Французи. Што је најчудније, нигде државни закони нису били свирепији него француски према браколомној жени: у наше време француски закон је ослобађао мужа који убије жену ухваћену у превари; међутим, ниједна литература на свету није од прељубе направила више случај срца, нити је игде чедна девојка и непорочна супруга имала мање својих историчара и панегиричара. Жене прељубнице, то су једине јунакиње у француској књижевности, као што су некад биле мученице једине јунакиње у хришћанској хагиографији. Из француске књижевности је свака лакоумна жена могла на тај начин да извуче све компликоване законе прељубе и неверства према мужу у корист љубавника; чак је у француском роману увек описивана прељубница лепше него муж и сјајније него и љубавник. Али француски законодавац осуђује на смрт јунакињу љубави због прељубе, коју су, међутим, његови песници и романсијери дигли до апотеозе. — Словенска књижевност није досад дала пример дивљења за прељубницу. Највећа словенска жена прељубница, то је Ана Карењина, али је и њу песник описао у једној вишој логици срца: она је из љубави пала у порок, и из порока право у смрт. Међутим, и она је наличила на све жене које пођу за срцем: кад је онако млада први пут видела Вронског, којем је било тад двадесет и шест година, она је, на повратку дома, наједном опазила како њен муж, Александар Александровић, коме је било четрдесет и две године, има несразмерно крупне уши. — Српске рапсодије су биле немилосрдне према неверној жени. Ово се види из песама о жени војводе Момчила, и о жени бана Страхињића, и најзад о жени бана Милутина. Има три врсте љубоморних људи: први, који верују да су све жене неваљале, па зато је неваљала и његова жена; други, који верују да су све остале жене верне а само његова неверна; и, најзад, трећи, који верују да су све друге жене пропале, а само његова стоји као незаузимљива тврђава. Прва двојица су по природи плашљиви и сумњалице, а последњи су или врло хладни према љубави, или врло лакоумни у моралу, или, напослетку, одвећ сигурни у своју личну неодољивост. Највећи део људи нису љубоморни на жену само зато што су одвећ охоли на себе; они верују да ни други њиховој жени не дају вишу цену него што је дају они сами. Они често не показују своју љубомору што сматрају да ће жена бити без смелости да пође ка греху, ако јој њен човек покаже да је се нимало не плаши. Највећи део људи нису љубоморни зато што су одвећ запослени; а има људи који су толико искрено немарни за своју сопствену жену, јер и сами јуре за туђим женама. Због свега овог, љубомора је једно мерило којим се даје добро измерити и човекова памет, и његов карактер, и његово морално осећање. Најмање има људи који верују да је жена сама себи довољна када дође питање да брани њену часност. Човек, напротив, успео је да измисли и припише жени све одлике карактера које она у ствари нема, чак које су више човекове него женине. Тако човек мисли да је жена слаба и збуњена, а она је изванредно гипка, смела, доследна, и увек зна шта хоће и колико може. У погледу сполном, жена је неизмерно мање узбудљива и способна да саму себе савлађује; а кад падне, то није често ни због велике љубави, ни због силне страсти, ни због урођеног неморала, него из моменталног прохтева и аморалитета који је стварно усађен у сексу. Међутим, ако многи људи нису љубоморни, то је највећма зато што верују да ни други не дају већу вредност њиховој жени него они сами који су се већ и одвише на њу навикли; као што се опет највећи број жена баци другом човеку у наручје како би саме себе увериле да им неко даје више цене него што јој дају у њеној кући. — Најтрагичнији случај вечног неспоразума између човека и жене у љубави, који познајем, то је случај једног пољског племића из мог друштва на страни, кад је бдијући ноћу очајан поред мртвачког одра своје младе жене, дошао на помисао да измени с њом прстен, а затим у женином прстену нашао јасно урезано име и речи једног његовог пријатеља, на којег је већ и дотле понекад сумњао да је могао бити њен љубавник. Најсвирепији у љубави, то су Латини, и то најпре Талијани и Шпањолци. Познат је случај неког талијанског сењера који је због љубоморе на неком балу исте вечери извео из дворане своју жену у град, из града у предграђе, из предграђа у поље, и оданде у једну далеку провинцију, где се затим с њом заједно затворио у кућу за цео живот, да ни једно ни друго више никад не виде људско друштво. Љубоморни Шпањолци су имали права да своје жене затварају у манастир, за вечна времена, као узидане. Рус не убија неверну жену него обеси самог себе; а Србин је љубоморан само кад је непросвећен. Турци су љубоморни као гориле, а Арапи као кобре. Немци од љубоморе направе питање како би имали прилику да се с неким потуку, и једно другом отсеку уши и носеве. Енглез није љубоморан јер поштује жену, гледајући у њој и сестру и мајку, а не само љубавницу. Американац није љубоморан, јер већма цени своје време и своје здравље него своју жену. Грк није љубоморан, јер сматра да је од свега на свету најлакше накнадити губитак жене; а није љубоморан ни зато што он мирно изневери другог, и пре него би ико имао времена да њему подвали. Љубомора је несумњиво једно осећање које је извор најстрашнијих неправди и најпростачкијих наступа. Ко је био љубоморан лако може увидети колико има у том осећању вулгарног и недостојног према туђој личности. Али може да увиди и колико љубомора мање сачува жену него што је одалечи од куће и упути у неверство, чак и са човеком на ког би можда без тог једва и помишљала. — Племенит и храбар човек сматра неверну жену већма несрећном него неваљалом; а за себе самог сматра да нема права да суди другог човека за оно што би он исто њему учинио у сличном случају. Зато је љубомора једно стање потпуног лудила, пошто се у њему и човек дотле најисправнији окрене против свих закона и религиозног морала и правног смисла. Стога би љубоморне преступнике требало најпре упутити у лудницу место у тамницу. — Јесте ли приметили да људи нису убијали своје жене ухваћене да се дају за новац, него увек оне које су се давале из дубоке и искрене љубави; а ово најбоље сведочи да је љубоморан човек не само без смисла за морал и правичност, него и без поштовања за искрену љубав, у име чије тобож диже руку. Зато је љубоморан човек морални идиот, а љубоморна жена је гора и опаснија од прељубнице. [[Категорија:Благо цара Радована]] 0js0hduvom0ag57srbsssaohsekz39x 146099 146098 2026-09-14T17:02:02Z Coaorao 19106 /* */ 146099 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]] | 11. | [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]] }} <center><font size="+1"> '''11.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Једни у љубав мећу само доброту, а други само мржњу. Међутим, највећи број људи не уносе у љубав ни доброту ни мржњу, и за њих је жена целог живота најмање предмет духовног и душевног занимања. Људи до педесете године мисле на послове, намере, дужности и везе, а од педесете већ мање гледају на пут пред собом него на пут који су оставили за собом; од шездесете велики број људи не мисле ни на будућност, ни на прошлост, него на смрт. Али има и људи који, напротив, стављају у жену цео и духовни и душевни и физички живот, и поставе жену у центар свих својих и послова и дужности и веза и намера. Овакви су сви Французи. Што је најчудније, нигде државни закони нису били свирепији него француски према браколомној жени: у наше време француски закон је ослобађао мужа који убије жену ухваћену у превари; међутим, ниједна литература на свету није од прељубе направила више случај срца, нити је игде чедна девојка и непорочна супруга имала мање својих историчара и панегиричара. Жене прељубнице, то су једине јунакиње у француској књижевности, као што су некад биле мученице једине јунакиње у хришћанској хагиографији. Из француске књижевности је свака лакоумна жена могла на тај начин да извуче све компликоване законе прељубе и неверства према мужу у корист љубавника; чак је у француском роману увек описивана прељубница лепше него муж и сјајније него и љубавник. Али француски законодавац осуђује на смрт јунакињу љубави због прељубе, коју су, међутим, његови песници и романсијери дигли до апотеозе. — Словенска књижевност није досад дала пример дивљења за прељубницу. Највећа словенска жена прељубница, то је Ана Карењина, али је и њу песник описао у једној вишој логици срца: она је из љубави пала у порок, и из порока право у смрт. Међутим, и она је наличила на све жене које пођу за срцем: кад је онако млада први пут видела Вронског, којем је било тад двадесет и шест година, она је, на повратку дома, наједном опазила како њен муж, Александар Александровић, коме је било четрдесет и две године, има несразмерно крупне уши. — Српске рапсодије су биле немилосрдне према неверној жени. Ово се види из песама о жени војводе Момчила, и о жени бана Страхињића, и најзад о жени бана Милутина.<br /> {{gap}}Има три врсте љубоморних људи: први, који верују да су све жене неваљале, па зато је неваљала и његова жена; други, који верују да су све остале жене верне а само његова неверна; и, најзад, трећи, који верују да су све друге жене пропале, а само његова стоји као незаузимљива тврђава. Прва двојица су по природи плашљиви и сумњалице, а последњи су или врло хладни према љубави, или врло лакоумни у моралу, или, напослетку, одвећ сигурни у своју личну неодољивост. Највећи део људи нису љубоморни на жену само зато што су одвећ охоли на себе; они верују да ни други њиховој жени не дају вишу цену него што је дају они сами. Они често не показују своју љубомору што сматрају да ће жена бити без смелости да пође ка греху, ако јој њен човек покаже да је се нимало не плаши. Највећи део људи нису љубоморни зато што су одвећ запослени; а има људи који су толико искрено немарни за своју сопствену жену, јер и сами јуре за туђим женама. Због свега овог, љубомора је једно мерило којим се даје добро измерити и човекова памет, и његов карактер, и његово морално осећање.<br /> {{gap}}Најмање има људи који верују да је жена сама себи довољна када дође питање да брани њену часност. Човек, напротив, успео је да измисли и припише жени све одлике карактера које она у ствари нема, чак које су више човекове него женине. Тако човек мисли да је жена слаба и збуњена, а она је изванредно гипка, смела, доследна, и увек зна шта хоће и колико може. У погледу сполном, жена је неизмерно мање узбудљива и способна да саму себе савлађује; а кад падне, то није често ни због велике љубави, ни због силне страсти, ни због урођеног неморала, него из моменталног прохтева и аморалитета који је стварно усађен у сексу. Међутим, ако многи људи нису љубоморни, то је највећма зато што верују да ни други не дају већу вредност њиховој жени него они сами који су се већ и одвише на њу навикли; као што се опет највећи број жена баци другом човеку у наручје како би саме себе увериле да им неко даје више цене него што јој дају у њеној кући. — Најтрагичнији случај вечног неспоразума између човека и жене у љубави, који познајем, то је случај једног пољског племића из мог друштва на страни, кад је бдијући ноћу очајан поред мртвачког одра своје младе жене, дошао на помисао да измени с њом прстен, а затим у женином прстену нашао јасно урезано име и речи једног његовог пријатеља, на којег је већ и дотле понекад сумњао да је могао бити њен љубавник.<br /> {{gap}}Најсвирепији у љубави, то су Латини, и то најпре Талијани и Шпањолци. Познат је случај неког талијанског сењера који је због љубоморе на неком балу исте вечери извео из дворане своју жену у град, из града у предграђе, из предграђа у поље, и оданде у једну далеку провинцију, где се затим с њом заједно затворио у кућу за цео живот, да ни једно ни друго више никад не виде људско друштво. Љубоморни Шпањолци су имали права да своје жене затварају у манастир, за вечна времена, као узидане. Рус не убија неверну жену него обеси самог себе; а Србин је љубоморан само кад је непросвећен. Турци су љубоморни као гориле, а Арапи као кобре. Немци од љубоморе направе питање како би имали прилику да се с неким потуку, и једно другом отсеку уши и носеве. Енглез није љубоморан јер поштује жену, гледајући у њој и сестру и мајку, а не само љубавницу. Американац није љубоморан, јер већма цени своје време и своје здравље него своју жену. Грк није љубоморан, јер сматра да је од свега на свету најлакше накнадити губитак жене; а није љубоморан ни зато што он мирно изневери другог, и пре него би ико имао времена да њему подвали.<br /> {{gap}}Љубомора је несумњиво једно осећање које је извор најстрашнијих неправди и најпростачкијих наступа. Ко је био љубоморан лако може увидети колико има у том осећању вулгарног и недостојног према туђој личности. Али може да увиди и колико љубомора мање сачува жену него што је одалечи од куће и упути у неверство, чак и са човеком на ког би можда без тог једва и помишљала. — Племенит и храбар човек сматра неверну жену већма несрећном него неваљалом; а за себе самог сматра да нема права да суди другог човека за оно што би он исто њему учинио у сличном случају. Зато је љубомора једно стање потпуног лудила, пошто се у њему и човек дотле најисправнији окрене против свих закона и религиозног морала и правног смисла. Стога би љубоморне преступнике требало најпре упутити у лудницу место у тамницу. — Јесте ли приметили да људи нису убијали своје жене ухваћене да се дају за новац, него увек оне које су се давале из дубоке и искрене љубави; а ово најбоље сведочи да је љубоморан човек не само без смисла за морал и правичност, него и без поштовања за искрену љубав, у име чије тобож диже руку. Зато је љубоморан човек морални идиот, а љубоморна жена је гора и опаснија од прељубнице. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 7pz6i204lez84uf0e006p52v394zso9 146101 146099 2026-09-14T17:02:58Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)]] на [[Благо Цара Радована/О љубави/11.]]: Правилан назив 146099 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]] | 11. | [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]] }} <center><font size="+1"> '''11.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Једни у љубав мећу само доброту, а други само мржњу. Међутим, највећи број људи не уносе у љубав ни доброту ни мржњу, и за њих је жена целог живота најмање предмет духовног и душевног занимања. Људи до педесете године мисле на послове, намере, дужности и везе, а од педесете већ мање гледају на пут пред собом него на пут који су оставили за собом; од шездесете велики број људи не мисле ни на будућност, ни на прошлост, него на смрт. Али има и људи који, напротив, стављају у жену цео и духовни и душевни и физички живот, и поставе жену у центар свих својих и послова и дужности и веза и намера. Овакви су сви Французи. Што је најчудније, нигде државни закони нису били свирепији него француски према браколомној жени: у наше време француски закон је ослобађао мужа који убије жену ухваћену у превари; међутим, ниједна литература на свету није од прељубе направила више случај срца, нити је игде чедна девојка и непорочна супруга имала мање својих историчара и панегиричара. Жене прељубнице, то су једине јунакиње у француској књижевности, као што су некад биле мученице једине јунакиње у хришћанској хагиографији. Из француске књижевности је свака лакоумна жена могла на тај начин да извуче све компликоване законе прељубе и неверства према мужу у корист љубавника; чак је у француском роману увек описивана прељубница лепше него муж и сјајније него и љубавник. Али француски законодавац осуђује на смрт јунакињу љубави због прељубе, коју су, међутим, његови песници и романсијери дигли до апотеозе. — Словенска књижевност није досад дала пример дивљења за прељубницу. Највећа словенска жена прељубница, то је Ана Карењина, али је и њу песник описао у једној вишој логици срца: она је из љубави пала у порок, и из порока право у смрт. Међутим, и она је наличила на све жене које пођу за срцем: кад је онако млада први пут видела Вронског, којем је било тад двадесет и шест година, она је, на повратку дома, наједном опазила како њен муж, Александар Александровић, коме је било четрдесет и две године, има несразмерно крупне уши. — Српске рапсодије су биле немилосрдне према неверној жени. Ово се види из песама о жени војводе Момчила, и о жени бана Страхињића, и најзад о жени бана Милутина.<br /> {{gap}}Има три врсте љубоморних људи: први, који верују да су све жене неваљале, па зато је неваљала и његова жена; други, који верују да су све остале жене верне а само његова неверна; и, најзад, трећи, који верују да су све друге жене пропале, а само његова стоји као незаузимљива тврђава. Прва двојица су по природи плашљиви и сумњалице, а последњи су или врло хладни према љубави, или врло лакоумни у моралу, или, напослетку, одвећ сигурни у своју личну неодољивост. Највећи део људи нису љубоморни на жену само зато што су одвећ охоли на себе; они верују да ни други њиховој жени не дају вишу цену него што је дају они сами. Они често не показују своју љубомору што сматрају да ће жена бити без смелости да пође ка греху, ако јој њен човек покаже да је се нимало не плаши. Највећи део људи нису љубоморни зато што су одвећ запослени; а има људи који су толико искрено немарни за своју сопствену жену, јер и сами јуре за туђим женама. Због свега овог, љубомора је једно мерило којим се даје добро измерити и човекова памет, и његов карактер, и његово морално осећање.<br /> {{gap}}Најмање има људи који верују да је жена сама себи довољна када дође питање да брани њену часност. Човек, напротив, успео је да измисли и припише жени све одлике карактера које она у ствари нема, чак које су више човекове него женине. Тако човек мисли да је жена слаба и збуњена, а она је изванредно гипка, смела, доследна, и увек зна шта хоће и колико може. У погледу сполном, жена је неизмерно мање узбудљива и способна да саму себе савлађује; а кад падне, то није често ни због велике љубави, ни због силне страсти, ни због урођеног неморала, него из моменталног прохтева и аморалитета који је стварно усађен у сексу. Међутим, ако многи људи нису љубоморни, то је највећма зато што верују да ни други не дају већу вредност њиховој жени него они сами који су се већ и одвише на њу навикли; као што се опет највећи број жена баци другом човеку у наручје како би саме себе увериле да им неко даје више цене него што јој дају у њеној кући. — Најтрагичнији случај вечног неспоразума између човека и жене у љубави, који познајем, то је случај једног пољског племића из мог друштва на страни, кад је бдијући ноћу очајан поред мртвачког одра своје младе жене, дошао на помисао да измени с њом прстен, а затим у женином прстену нашао јасно урезано име и речи једног његовог пријатеља, на којег је већ и дотле понекад сумњао да је могао бити њен љубавник.<br /> {{gap}}Најсвирепији у љубави, то су Латини, и то најпре Талијани и Шпањолци. Познат је случај неког талијанског сењера који је због љубоморе на неком балу исте вечери извео из дворане своју жену у град, из града у предграђе, из предграђа у поље, и оданде у једну далеку провинцију, где се затим с њом заједно затворио у кућу за цео живот, да ни једно ни друго више никад не виде људско друштво. Љубоморни Шпањолци су имали права да своје жене затварају у манастир, за вечна времена, као узидане. Рус не убија неверну жену него обеси самог себе; а Србин је љубоморан само кад је непросвећен. Турци су љубоморни као гориле, а Арапи као кобре. Немци од љубоморе направе питање како би имали прилику да се с неким потуку, и једно другом отсеку уши и носеве. Енглез није љубоморан јер поштује жену, гледајући у њој и сестру и мајку, а не само љубавницу. Американац није љубоморан, јер већма цени своје време и своје здравље него своју жену. Грк није љубоморан, јер сматра да је од свега на свету најлакше накнадити губитак жене; а није љубоморан ни зато што он мирно изневери другог, и пре него би ико имао времена да њему подвали.<br /> {{gap}}Љубомора је несумњиво једно осећање које је извор најстрашнијих неправди и најпростачкијих наступа. Ко је био љубоморан лако може увидети колико има у том осећању вулгарног и недостојног према туђој личности. Али може да увиди и колико љубомора мање сачува жену него што је одалечи од куће и упути у неверство, чак и са човеком на ког би можда без тог једва и помишљала. — Племенит и храбар човек сматра неверну жену већма несрећном него неваљалом; а за себе самог сматра да нема права да суди другог човека за оно што би он исто њему учинио у сличном случају. Зато је љубомора једно стање потпуног лудила, пошто се у њему и човек дотле најисправнији окрене против свих закона и религиозног морала и правног смисла. Стога би љубоморне преступнике требало најпре упутити у лудницу место у тамницу. — Јесте ли приметили да људи нису убијали своје жене ухваћене да се дају за новац, него увек оне које су се давале из дубоке и искрене љубави; а ово најбоље сведочи да је љубоморан човек не само без смисла за морал и правичност, него и без поштовања за искрену љубав, у име чије тобож диже руку. Зато је љубоморан човек морални идиот, а љубоморна жена је гора и опаснија од прељубнице. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 7pz6i204lez84uf0e006p52v394zso9 0 10298 146103 146022 2026-09-14T17:09:00Z Coaorao 19106 /* */ Први пасус проверен 146103 wikitext text/x-wiki Има жена које у човеку воле самог човека, а друге у човеку воле само љубав; међутим има их које воле и само успех. Жена која у човеку воли само његову личност, остаје очајно везана за њега. Ово су најчешће велике мученице љубави. Међутим за жене које у човеку воле само љубав, и то као интригу и страст, човекова личност је споредна, а љубав према њему лако заменљива љубављу према другом човеку. Али је и неоспорно, да је жена која у човеку тражи само свој успех, од свих најопаснија, јер је себична и прождрљива, заборављајући само своју сујету и машту; она све пред собом гази, и ништа озбиљно не узима. Ово је зао паун, опасан за људе од срца, без породице и без морала, егоист, која све види кроз себе и за себе. Нема времена да опази да ли сте обучени у бело или црно, а улови сваку речи и алузију ако се односи на њену личност. Гледајући у ваше очи, она огледа себе; нарочито, не тумачи вас, нити вас просуђује. Волеће и човека нижег од вас, ако се покаже пред светом као њен обожавалац већи него што сте ви. Жена која воли успехе, не воли љубав, јер љубав окива и заробљује; али и обратно: жена која воли љубав, не воли успехе, јер јој те мале среће сметају вишим срећама. Само жена која воли човека у човеку, усели се цела у његову личност, као војска у неку тврђаву. Ово је Андромаха, која сматра љубав и дужност за једно исто. То су жене с пуно мајчине неге и сестринске нежности, најређи пријатељи човекови, жене арханђели. ,,Врло је ретка љубав дужност, она изгледа чак парадокс. Корнеј је од те љубави правио велике трагедије. Она одиста постоји, али не у великом друштву, у којем је пуно искушења и замки. Најпоштенија жена мисли да је жртва ако је поштена. Моралан муж се заљубио у своје поштење, а жена у своје мучеништво, и то је онда острво сунца у океану мрака. - Прва жена је била блудница, као што је први човек био разбојник. Жена у исконско доба је ишла за човеком из шуме у шуму, а данас иде за њим из салона у салон, као што је и човек некад чекао иза стене другог човека да га убије, а данас га чека у банци или у политици, да га превари. - Први знак љубави једне жене, то је кад жели да се осами и издвоји од света. Жена која одмах не напусти своје дотадашње навике, вара и себе и човека о својој љубави. Један доказ женине љубави, то је култ сваког вашег момента, сваке ваше навике, сваког вашег пред-мета. Истински заљубљена жена постаје фетишисг. Она, као сврака, чува све што је човек имао у рукама: његов цветић, слику, оловку, дугме, цигарету, неупаљену или упола испушену. Она у свему види њега, и све побожно приноси к уснама. Ово су жене које о љубави више сањају него мисле, али се ово догађа и најдубљим женама кад одиста дубоко заволе. I човек тако исто чува женине чиоде, пантљике, сличице, укоснице. Чедни и чисти у својој љубави, постају тако фетишисти, који изгледају једини заљубљеници на свету. Култ свих малих момената и стварчица, то је љубав наивна и невина. То је Ерос сликан као дете. То је велика ствар речена малим језиком. У љубави је жена увек дете или дивљак; а као дете и ди-вљак, ни она нема памћење за своје емоције. Она је у стању да буде најравнодушнија према човеку којег је некад безумно волела, и чак да се с њим даље опходи без икакве везе с њеном прошлошћу. I да мирно све порече, и да хладно све унизи. Прошлост за жену не постоји. Пазите добро како жена понекад говори пред новим човеком о својој прошлости с понижавањем; и како о свом бившем љубавнику из прошло-сти говори без срџбе и без жаљења; и без потребе да се ичег сећа. 0 нечем што је пре називала светињом, и кључем своје судбине, она може да говори и у сасвим профаном моменту. Жена не признаје прошлост, а још је мање жали; она граби од сваког момента све што може уграбити. Али ако не мисли на прошлост, не мисли ни на будућност: жена живи само и потпуно у садашњици. Док жена воли, она не зна за друге опасности него да буде напуштена али и први знак да престаје волети једна љубавница, то је кад добије страх од јавности. Изгубљена храброст, то је већ изгубљена љубав. - Ако вас жена напушта прва, то није што је увређена вашим речима или делом, него што је посреди други човек. Ретко се која жена, и после највеће поруге, одвоји од човека док се претходно није најпре побринула да не остане сама. Најсвирепије осећање женино јесте осећање усамљености. Чим љубав почиње да причињава бол, она од добротвора постаје крвник. Несрећна је љубав раздвојених љубавника, јер ништа не даје, а све одузима. Опасна је љубав кад човек не разуме ни женине речи, ни њена факта, јер је ту посреди женина болест. Љубавни метафизичар се изгуби у овим клиничким случајевима, и постаје мистик који не верује својим очима. Жене су чешће болесне него рђаве; нико не зна колико су оне често неодговорне за многа зла која чине. Зато или љубите слепо, или бежите од жена. Хомер је славио јунака Енеју који је умео да бежи. Жена опрашта човеку све погрешке према њој, али не опрашта ни најбољу ствар учињену због друге жене. Човеков се цео карактер познаје по његовом односу према новцу и женидби. Кроз жену можете да често упознате до краја и мужа. Не треба веровати кад се туже једно на друго, јер су се они скоро увек тражили и увек нашли; ретко кад да нису муж и жена слични по битној црти своје доброте или злоће, или по заједничкој страсти за новац, или као жртве једне исте сујете. Чак кад је жена највећма заљубљена у љубавника, ипак је везана за мужа, већма него што може и сама да верује. Боље је веровати у свашта него не веровати ни у шта. Тако ни човекова сумња у жену не води ничем. Жена, одисга, није морално нижа од човека, него само морално друкчија. Најопасније је хватати жену у лажи. После прве такве сцене, она се толико узме на ум да ви убудуће нећете моћи лако разазнати њену лаж, од њене истине. Као што гусенице имају боју лисга на којем леже, или као што полип добије боју предмета за који се ухвати, и жена тад дадне себи изглед какав јој треба. Човек може само једном ухватити жену у лажи; али после тога она постане толико опрезна, да се затим направи господарем и себе и оног који је лови у лажима. Њена нова лаж је после таквог случаја увек суптилнија од човековог сгарог искуства. Ви ћете жену само ухватити како лаже, али ће она вас ухватити у средствима којим се овде служите; а то је много дубље. Зато ко хоће да упозна жену, треба да је пре свега пусги да се показује каква јесте, и да верује да је не жбирите, и најзад, да не сумња никад како вам је милија она него истина о њој. Жену није могуће мерити према једном принципу, него само према другим женама. Жена је голи инстинкт, а ту сва мерила разума унапред пропадају. Међутим, жена ипак није лишена снаге да постане често и узвишеном и великом; али кад је год постала и узвишеном и великом, то је увек било што је јурила за својим прохтевима више него за ичијим принципима. Жена је истинитија према себи него човек, јер човек иде за оним што је научио, а жена иде за оним што осећа. Човек увек уради што мора, а жена увек уради што хоће. За све лепоте на свету, и божанске и уметничке, човек има усхићење које се претвара у религиозно осећање. Једино наше осећање за женску лепоту се претвара само у духовни неред и физичко страдање. Због овог се иде у преступ и злочин, пошто у таквом духовном стању краду и људи који никад нису крали, и убијају и они који нису рођени злочинци. -Има женских лепота које гледамо, а има их које удишемо. Жена у коју смо заљубљени престаје бити за нас обично људско биће, него или постане бели анђео или црни сотона. Према томе, жена изгледа или нашом великом срећом или великом бедом; зависи од огледала у које смо је ухватили. Неоспорно, жена има у себи једно морбидно осећање, које је делимично лудило: жена увек мора да има неког кога ће мучити, било мужа или љубавника. То мучење је много пута жестоко, а много пута у ситним мерама; жена нас мучи онда кад воли и онда кад не воли. Због тога кад је жена и највећма нападнута, чак и неправедно, она неће да разуверава доказима него само магловитим речима. Она искрено верује даје човек воли само онда кад због ње пати, и кад у њу стално сумња. За њу спокојан човек изгледа равнодушан и леден. [[Категорија:Благо цара Радована]] svgob585dcfj9voro6h6p41s2aas66z 146104 146103 2026-09-14T17:55:33Z Coaorao 19106 /* */ Проверен сав текст 146104 wikitext text/x-wiki Има жена које у човеку воле самог човека, а друге у човеку воле само љубав; међутим има их које воле и само успех. Жена која у човеку воли само његову личност, остаје очајно везана за њега. Ово су најчешће велике мученице љубави. Међутим за жене које у човеку воле само љубав, и то као интригу и страст, човекова личност је споредна, а љубав према њему лако заменљива љубављу према другом човеку. Али је и неоспорно, да је жена која у човеку тражи само свој успех, од свих најопаснија, јер је себична и прождрљива, заборављајући само своју сујету и машту; она све пред собом гази, и ништа озбиљно не узима. Ово је зао паун, опасан за људе од срца, без породице и без морала, егоист, која све види кроз себе и за себе. Нема времена да опази да ли сте обучени у бело или црно, а улови сваку речи и алузију ако се односи на њену личност. Гледајући у ваше очи, она огледа себе; нарочито, не тумачи вас, нити вас просуђује. Волеће и човека нижег од вас, ако се покаже пред светом као њен обожавалац већи него што сте ви. Жена која воли успехе, не воли љубав, јер љубав окива и заробљује; али и обратно: жена која воли љубав, не воли успехе, јер јој те мале среће сметају вишим срећама. Само жена која воли човека у човеку, усели се цела у његову личност, као војска у неку тврђаву. Ово је Андромаха, која сматра љубав и дужност за једно исто. То су жене с пуно мајчине неге и сестринске нежности, најређи пријатељи човекови, жене арханђели. Врло је ретка љубав-дужност; она изгледа чак парадокс. Корнеј је од те љубави правио велике трагедије. Она одиста постоји, али не у великом друштву, у којем је пуно искушења и замки. Најпоштенија жена мисли да је жртва ако је поштена. Моралан муж се заљубио у своје поштење, а жена у своје мучеништво, и то је онда острво сунца у океану мрака. — Прва жена је била блудница, као што је први човек био разбојник. Жена, у исконско доба, је ишла за човеком из шуме у шуму, а данас иде за њим из салона у салон, као што је и човек некад чекао иза стене другог човека да га убије, а данас га чека у банци или у политици, да га превари. — Први знак љубави једне жене, то је кад жели да се осами и издвоји од света. Жена која одмах не напусти своје дотадашње навике, вара и себе и човека о својој љубави. Један доказ женине љубави, то је њен култ сваког вашег момента, сваке ваше навике, сваког вашег предмета. Истински заљубљена жена постаје фетишист. Она, као сврака, чува све што је човек имао у рукама: његов цветић, слику, оловку, дугме, цигарету, неупаљену или у пола испушену. Она у свему види њега, и све побожно приноси к уснама. Ово су жене које о љубави више сањају него мисле, али се ово догађа и најдубљим женама кад одиста дубоко заволе. И човек тако исто чува женине чиоде, пантлике, сличице, укоснице. Чедни и чисти у својој љубави, постају тако фетишисти, који изгледају једини заљубљеници на свету. Култ свих малих момената и стварчица, то је љубав наивна и невина. То је Ерос сликан као дете. То је велика ствар речена малим језиком. У љубави је жена увек дете или дивљак; а као дете и дивљак, ни она нема памћење за своје емоције. Она је у стању да буде најравнодушнија према човеку којег је некад безумно волела, и чак да се с њим даље опходи без икакве везе с њеном прошлошћу. И да мирно све порече, и да хладно све унизи. Прошлост за жену не постоји. Пазите добро како жена понекад говори пред новим човеком о својој прошлости с понижавањем; и како о свом бившем љубавнику из прошлости говори без срџбе и без жаљења, и без потребе да се ичег сећа. О нечем што је пре називала светињом, и кључем своје судбине, она може да говори и у сасвим профаном моменту. Жена не признаје прошлост, а још је мање жали; она граби од сваког момента све што може уграбити. Али ако не мисли на прошлост, не мисли ни на будућност: жена живи само и потпуно у садашњици. Док жена воли, она не зна за друге опасности него да буде напуштена али и први знак да престаје волети једна љубавница, то је кад добије страх од јавности. Изгубљена храброст, то је већ изгубљена љубав. — Ако вас жена напушта прва, то није што је увређена вашим речима или делом, него што је по среди други човек. Ретко се која жена, и после највеће поруге, одвоји од човека док се претходно није најпре побринула да не остане сама. Најсвирепије осећање женино јесте осећање усамљености. Чим љубав почиње да причињава бол, она од добротвора постаје крвник. Несретна је љубав раздвојених љубавника, јер ништа не даје, а све одузима. Опасна је љубав кад човек не разуме ни женине речи, ни њена факта, јер је ту по среди женина болест. Љубавни метафизичар се изгуби у овим клиничким случајевима, и постаје мистик који не верује својим очима. Жене су чешће болесне него рђаве; нико не зна колико су оне често неодговорне за многа зла која чине. Зато или љубите слепо, или бежите од жена. Хомер је славио јунака Енеју који је умео да бежи. Жена опрашта човеку све погрешке према њој, али не опрашта ни најбољу ствар учињену због друге жене. Човеков се цео карактер познаје по његовом односу према новцу и женидби. Кроз жену можете да често познате до краја и мужа. Не треба веровати кад се туже једно на друго, јер су се они скоро увек тражили и увек нашли; ретко кад да нису муж и жена слични по битној црти своје доброте или злоће, или по заједничкој страсти за новац, или као жртве једне исте сујете. Чак кад је жена највећма заљубљена у љубавника, ипак је везана за мужа, већма него што може и сама да верује. Боље је веровати у свашта него не веровати ни у шта. Тако ни човекова сумња у жену не води ничем. Жена, одиста, није морално нижа од човека, него само морално друкчија. Најопасније је хватати жену у лажи. После прве такве сцене, она се толико узме на ум да ви убудуће нећете моћи лако разазнати њену лаж од њене истине. Као што гусенице имају боју листа на којем леже, или као што полип добије боју предмета за који се ухвати, и жена тад дадне себи изглед какав јој треба. Човек може само једном ухватити жену у лажи; али после тог она постане толико опрезна, да се затим направи господарем и себе и оног који је лови у лажима. Њена нова лаж је после таквог случаја увек суптилнија од човековог старог искуства. Ви ћете жену само ухватити како лаже, али ће она вас ухватити у средствима којим се овде служите; а то је много дубље. Зато ко хоће да упозна жену, треба да је пре свега пусти да се показује каква јесте, и да верује да је не жбирите, и најзад, да не сумња никад како вам је милија она него истина о њој. Жену није могуће мерити према једном принципу, него само према другим женама. Жена је голи инстинкат, а ту сва мерила разума унапред пропадају. Међутим, жена ипак није лишена снаге да постане често и узвишеном и великом; али кад је год постала и узвишеном и великом, то је увек било што је јурила за својим прохтевима више него за ичијим принципима. Жена је истинитија према себи него човек, јер човек иде за оним што је научио, а жена иде за оним што осећа. Човек увек уради што мора, а жена увек уради што хоће. За све лепоте на свету, и божанске и уметничке, човек има усхићење које се претвара у религиозно осећање. Једино наше осећање за женску лепоту се претвара само у духовни неред и физичко страдање. Због овог се иде у преступ и злочин, пошто у таквом духовном стању краду и људи који никад нису крали, и убијају и они који нису рођени злочинци. — Има женских лепота које гледамо, а има их које удишемо. Жена у коју смо заљубљени престаје бити за нас обично људско биће, него или постане бели анђео или црни сотона. Према томе, жена изгледа или нашом великом срећом или великом бедом; зависи од огледала у које смо је ухватили. Неоспорно, жена има у себи једно морбидно осећање, које је делимично лудило: жена увек мора да има неког кога ће мучити, било мужа или љубавника. То мучење је много пута жестоко, а много пута у ситним мерама; жена нас мучи онда кад воли и онда кад не воли. Због тога кад је жена и највећма нападнута, чак и неправедно, она неће да разуверава доказима него само магловитим речима. Она искрено верује да је човек воли само онда кад због ње пати, и кад у њу стално сумња. За њу спокојан човек изгледа равнодушан и леден. [[Категорија:Благо цара Радована]] c35ucx14g8bwrm0bt1nkwy2jh3krzfz 146105 146104 2026-09-14T17:56:51Z Coaorao 19106 /* */ 146105 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]] | 12. | [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]] }} <center><font size="+1"> '''12.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Има жена које у човеку воле самог човека, а друге у човеку воле само љубав; међутим има их које воле и само успех. Жена која у човеку воли само његову личност, остаје очајно везана за њега. Ово су најчешће велике мученице љубави. Међутим за жене које у човеку воле само љубав, и то као интригу и страст, човекова личност је споредна, а љубав према њему лако заменљива љубављу према другом човеку. Али је и неоспорно, да је жена која у човеку тражи само свој успех, од свих најопаснија, јер је себична и прождрљива, заборављајући само своју сујету и машту; она све пред собом гази, и ништа озбиљно не узима. Ово је зао паун, опасан за људе од срца, без породице и без морала, егоист, која све види кроз себе и за себе. Нема времена да опази да ли сте обучени у бело или црно, а улови сваку речи и алузију ако се односи на њену личност. Гледајући у ваше очи, она огледа себе; нарочито, не тумачи вас, нити вас просуђује. Волеће и човека нижег од вас, ако се покаже пред светом као њен обожавалац већи него што сте ви. Жена која воли успехе, не воли љубав, јер љубав окива и заробљује; али и обратно: жена која воли љубав, не воли успехе, јер јој те мале среће сметају вишим срећама. Само жена која воли човека у човеку, усели се цела у његову личност, као војска у неку тврђаву. Ово је Андромаха, која сматра љубав и дужност за једно исто. То су жене с пуно мајчине неге и сестринске нежности, најређи пријатељи човекови, жене арханђели.<br /> {{gap}}Врло је ретка љубав-дужност; она изгледа чак парадокс. Корнеј је од те љубави правио велике трагедије. Она одиста постоји, али не у великом друштву, у којем је пуно искушења и замки. Најпоштенија жена мисли да је жртва ако је поштена. Моралан муж се заљубио у своје поштење, а жена у своје мучеништво, и то је онда острво сунца у океану мрака. — Прва жена је била блудница, као што је први човек био разбојник. Жена, у исконско доба, је ишла за човеком из шуме у шуму, а данас иде за њим из салона у салон, као што је и човек некад чекао иза стене другог човека да га убије, а данас га чека у банци или у политици, да га превари. — Први знак љубави једне жене, то је кад жели да се осами и издвоји од света. Жена која одмах не напусти своје дотадашње навике, вара и себе и човека о својој љубави. Један доказ женине љубави, то је њен култ сваког вашег момента, сваке ваше навике, сваког вашег предмета. Истински заљубљена жена постаје фетишист. Она, као сврака, чува све што је човек имао у рукама: његов цветић, слику, оловку, дугме, цигарету, неупаљену или у пола испушену. Она у свему види њега, и све побожно приноси к уснама. Ово су жене које о љубави више сањају него мисле, али се ово догађа и најдубљим женама кад одиста дубоко заволе. И човек тако исто чува женине чиоде, пантлике, сличице, укоснице. Чедни и чисти у својој љубави, постају тако фетишисти, који изгледају једини заљубљеници на свету. Култ свих малих момената и стварчица, то је љубав наивна и невина. То је Ерос сликан као дете. То је велика ствар речена малим језиком.<br /> {{gap}}У љубави је жена увек дете или дивљак; а као дете и дивљак, ни она нема памћење за своје емоције. Она је у стању да буде најравнодушнија према човеку којег је некад безумно волела, и чак да се с њим даље опходи без икакве везе с њеном прошлошћу. И да мирно све порече, и да хладно све унизи. Прошлост за жену не постоји. Пазите добро како жена понекад говори пред новим човеком о својој прошлости с понижавањем; и како о свом бившем љубавнику из прошлости говори без срџбе и без жаљења, и без потребе да се ичег сећа. О нечем што је пре називала светињом, и кључем своје судбине, она може да говори и у сасвим профаном моменту. Жена не признаје прошлост, а још је мање жали; она граби од сваког момента све што може уграбити. Али ако не мисли на прошлост, не мисли ни на будућност: жена живи само и потпуно у садашњици.<br /> {{gap}}Док жена воли, она не зна за друге опасности него да буде напуштена али и први знак да престаје волети једна љубавница, то је кад добије страх од јавности. Изгубљена храброст, то је већ изгубљена љубав. — Ако вас жена напушта прва, то није што је увређена вашим речима или делом, него што је по среди други човек. Ретко се која жена, и после највеће поруге, одвоји од човека док се претходно није најпре побринула да не остане сама. Најсвирепије осећање женино јесте осећање усамљености.<br /> {{gap}}Чим љубав почиње да причињава бол, она од добротвора постаје крвник. Несретна је љубав раздвојених љубавника, јер ништа не даје, а све одузима. Опасна је љубав кад човек не разуме ни женине речи, ни њена факта, јер је ту по среди женина болест. Љубавни метафизичар се изгуби у овим клиничким случајевима, и постаје мистик који не верује својим очима. Жене су чешће болесне него рђаве; нико не зна колико су оне често неодговорне за многа зла која чине. Зато или љубите слепо, или бежите од жена. Хомер је славио јунака Енеју који је умео да бежи.<br /> {{gap}}Жена опрашта човеку све погрешке према њој, али не опрашта ни најбољу ствар учињену због друге жене. Човеков се цео карактер познаје по његовом односу према новцу и женидби. Кроз жену можете да често познате до краја и мужа. Не треба веровати кад се туже једно на друго, јер су се они скоро увек тражили и увек нашли; ретко кад да нису муж и жена слични по битној црти своје доброте или злоће, или по заједничкој страсти за новац, или као жртве једне исте сујете. Чак кад је жена највећма заљубљена у љубавника, ипак је везана за мужа, већма него што може и сама да верује.<br /> {{gap}}Боље је веровати у свашта него не веровати ни у шта. Тако ни човекова сумња у жену не води ничем. Жена, одиста, није морално нижа од човека, него само морално друкчија. Најопасније је хватати жену у лажи. После прве такве сцене, она се толико узме на ум да ви убудуће нећете моћи лако разазнати њену лаж од њене истине. Као што гусенице имају боју листа на којем леже, или као што полип добије боју предмета за који се ухвати, и жена тад дадне себи изглед какав јој треба. Човек може само једном ухватити жену у лажи; али после тог она постане толико опрезна, да се затим направи господарем и себе и оног који је лови у лажима. Њена нова лаж је после таквог случаја увек суптилнија од човековог старог искуства. Ви ћете жену само ухватити како лаже, али ће она вас ухватити у средствима којим се овде служите; а то је много дубље. Зато ко хоће да упозна жену, треба да је пре свега пусти да се показује каква јесте, и да верује да је не жбирите, и најзад, да не сумња никад како вам је милија она него истина о њој.<br /> {{gap}}Жену није могуће мерити према једном принципу, него само према другим женама. Жена је голи инстинкат, а ту сва мерила разума унапред пропадају. Међутим, жена ипак није лишена снаге да постане често и узвишеном и великом; али кад је год постала и узвишеном и великом, то је увек било што је јурила за својим прохтевима више него за ичијим принципима. Жена је истинитија према себи него човек, јер човек иде за оним што је научио, а жена иде за оним што осећа. Човек увек уради што мора, а жена увек уради што хоће.<br /> {{gap}}За све лепоте на свету, и божанске и уметничке, човек има усхићење које се претвара у религиозно осећање. Једино наше осећање за женску лепоту се претвара само у духовни неред и физичко страдање. Због овог се иде у преступ и злочин, пошто у таквом духовном стању краду и људи који никад нису крали, и убијају и они који нису рођени злочинци. — Има женских лепота које гледамо, а има их које удишемо. Жена у коју смо заљубљени престаје бити за нас обично људско биће, него или постане бели анђео или црни сотона. Према томе, жена изгледа или нашом великом срећом или великом бедом; зависи од огледала у које смо је ухватили. Неоспорно, жена има у себи једно морбидно осећање, које је делимично лудило: жена увек мора да има неког кога ће мучити, било мужа или љубавника. То мучење је много пута жестоко, а много пута у ситним мерама; жена нас мучи онда кад воли и онда кад не воли. Због тога кад је жена и највећма нападнута, чак и неправедно, она неће да разуверава доказима него само магловитим речима. Она искрено верује да је човек воли само онда кад због ње пати, и кад у њу стално сумња. За њу спокојан човек изгледа равнодушан и леден. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] ltvo5xn08bsudequ8qrneyyew7dn757 146107 146105 2026-09-14T17:57:42Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)]] на [[Благо Цара Радована/О љубави/12.]]: Правилан назив 146105 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]] | 12. | [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]] }} <center><font size="+1"> '''12.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Има жена које у човеку воле самог човека, а друге у човеку воле само љубав; међутим има их које воле и само успех. Жена која у човеку воли само његову личност, остаје очајно везана за њега. Ово су најчешће велике мученице љубави. Међутим за жене које у човеку воле само љубав, и то као интригу и страст, човекова личност је споредна, а љубав према њему лако заменљива љубављу према другом човеку. Али је и неоспорно, да је жена која у човеку тражи само свој успех, од свих најопаснија, јер је себична и прождрљива, заборављајући само своју сујету и машту; она све пред собом гази, и ништа озбиљно не узима. Ово је зао паун, опасан за људе од срца, без породице и без морала, егоист, која све види кроз себе и за себе. Нема времена да опази да ли сте обучени у бело или црно, а улови сваку речи и алузију ако се односи на њену личност. Гледајући у ваше очи, она огледа себе; нарочито, не тумачи вас, нити вас просуђује. Волеће и човека нижег од вас, ако се покаже пред светом као њен обожавалац већи него што сте ви. Жена која воли успехе, не воли љубав, јер љубав окива и заробљује; али и обратно: жена која воли љубав, не воли успехе, јер јој те мале среће сметају вишим срећама. Само жена која воли човека у човеку, усели се цела у његову личност, као војска у неку тврђаву. Ово је Андромаха, која сматра љубав и дужност за једно исто. То су жене с пуно мајчине неге и сестринске нежности, најређи пријатељи човекови, жене арханђели.<br /> {{gap}}Врло је ретка љубав-дужност; она изгледа чак парадокс. Корнеј је од те љубави правио велике трагедије. Она одиста постоји, али не у великом друштву, у којем је пуно искушења и замки. Најпоштенија жена мисли да је жртва ако је поштена. Моралан муж се заљубио у своје поштење, а жена у своје мучеништво, и то је онда острво сунца у океану мрака. — Прва жена је била блудница, као што је први човек био разбојник. Жена, у исконско доба, је ишла за човеком из шуме у шуму, а данас иде за њим из салона у салон, као што је и човек некад чекао иза стене другог човека да га убије, а данас га чека у банци или у политици, да га превари. — Први знак љубави једне жене, то је кад жели да се осами и издвоји од света. Жена која одмах не напусти своје дотадашње навике, вара и себе и човека о својој љубави. Један доказ женине љубави, то је њен култ сваког вашег момента, сваке ваше навике, сваког вашег предмета. Истински заљубљена жена постаје фетишист. Она, као сврака, чува све што је човек имао у рукама: његов цветић, слику, оловку, дугме, цигарету, неупаљену или у пола испушену. Она у свему види њега, и све побожно приноси к уснама. Ово су жене које о љубави више сањају него мисле, али се ово догађа и најдубљим женама кад одиста дубоко заволе. И човек тако исто чува женине чиоде, пантлике, сличице, укоснице. Чедни и чисти у својој љубави, постају тако фетишисти, који изгледају једини заљубљеници на свету. Култ свих малих момената и стварчица, то је љубав наивна и невина. То је Ерос сликан као дете. То је велика ствар речена малим језиком.<br /> {{gap}}У љубави је жена увек дете или дивљак; а као дете и дивљак, ни она нема памћење за своје емоције. Она је у стању да буде најравнодушнија према човеку којег је некад безумно волела, и чак да се с њим даље опходи без икакве везе с њеном прошлошћу. И да мирно све порече, и да хладно све унизи. Прошлост за жену не постоји. Пазите добро како жена понекад говори пред новим човеком о својој прошлости с понижавањем; и како о свом бившем љубавнику из прошлости говори без срџбе и без жаљења, и без потребе да се ичег сећа. О нечем што је пре називала светињом, и кључем своје судбине, она може да говори и у сасвим профаном моменту. Жена не признаје прошлост, а још је мање жали; она граби од сваког момента све што може уграбити. Али ако не мисли на прошлост, не мисли ни на будућност: жена живи само и потпуно у садашњици.<br /> {{gap}}Док жена воли, она не зна за друге опасности него да буде напуштена али и први знак да престаје волети једна љубавница, то је кад добије страх од јавности. Изгубљена храброст, то је већ изгубљена љубав. — Ако вас жена напушта прва, то није што је увређена вашим речима или делом, него што је по среди други човек. Ретко се која жена, и после највеће поруге, одвоји од човека док се претходно није најпре побринула да не остане сама. Најсвирепије осећање женино јесте осећање усамљености.<br /> {{gap}}Чим љубав почиње да причињава бол, она од добротвора постаје крвник. Несретна је љубав раздвојених љубавника, јер ништа не даје, а све одузима. Опасна је љубав кад човек не разуме ни женине речи, ни њена факта, јер је ту по среди женина болест. Љубавни метафизичар се изгуби у овим клиничким случајевима, и постаје мистик који не верује својим очима. Жене су чешће болесне него рђаве; нико не зна колико су оне често неодговорне за многа зла која чине. Зато или љубите слепо, или бежите од жена. Хомер је славио јунака Енеју који је умео да бежи.<br /> {{gap}}Жена опрашта човеку све погрешке према њој, али не опрашта ни најбољу ствар учињену због друге жене. Човеков се цео карактер познаје по његовом односу према новцу и женидби. Кроз жену можете да често познате до краја и мужа. Не треба веровати кад се туже једно на друго, јер су се они скоро увек тражили и увек нашли; ретко кад да нису муж и жена слични по битној црти своје доброте или злоће, или по заједничкој страсти за новац, или као жртве једне исте сујете. Чак кад је жена највећма заљубљена у љубавника, ипак је везана за мужа, већма него што може и сама да верује.<br /> {{gap}}Боље је веровати у свашта него не веровати ни у шта. Тако ни човекова сумња у жену не води ничем. Жена, одиста, није морално нижа од човека, него само морално друкчија. Најопасније је хватати жену у лажи. После прве такве сцене, она се толико узме на ум да ви убудуће нећете моћи лако разазнати њену лаж од њене истине. Као што гусенице имају боју листа на којем леже, или као што полип добије боју предмета за који се ухвати, и жена тад дадне себи изглед какав јој треба. Човек може само једном ухватити жену у лажи; али после тог она постане толико опрезна, да се затим направи господарем и себе и оног који је лови у лажима. Њена нова лаж је после таквог случаја увек суптилнија од човековог старог искуства. Ви ћете жену само ухватити како лаже, али ће она вас ухватити у средствима којим се овде служите; а то је много дубље. Зато ко хоће да упозна жену, треба да је пре свега пусти да се показује каква јесте, и да верује да је не жбирите, и најзад, да не сумња никад како вам је милија она него истина о њој.<br /> {{gap}}Жену није могуће мерити према једном принципу, него само према другим женама. Жена је голи инстинкат, а ту сва мерила разума унапред пропадају. Међутим, жена ипак није лишена снаге да постане често и узвишеном и великом; али кад је год постала и узвишеном и великом, то је увек било што је јурила за својим прохтевима више него за ичијим принципима. Жена је истинитија према себи него човек, јер човек иде за оним што је научио, а жена иде за оним што осећа. Човек увек уради што мора, а жена увек уради што хоће.<br /> {{gap}}За све лепоте на свету, и божанске и уметничке, човек има усхићење које се претвара у религиозно осећање. Једино наше осећање за женску лепоту се претвара само у духовни неред и физичко страдање. Због овог се иде у преступ и злочин, пошто у таквом духовном стању краду и људи који никад нису крали, и убијају и они који нису рођени злочинци. — Има женских лепота које гледамо, а има их које удишемо. Жена у коју смо заљубљени престаје бити за нас обично људско биће, него или постане бели анђео или црни сотона. Према томе, жена изгледа или нашом великом срећом или великом бедом; зависи од огледала у које смо је ухватили. Неоспорно, жена има у себи једно морбидно осећање, које је делимично лудило: жена увек мора да има неког кога ће мучити, било мужа или љубавника. То мучење је много пута жестоко, а много пута у ситним мерама; жена нас мучи онда кад воли и онда кад не воли. Због тога кад је жена и највећма нападнута, чак и неправедно, она неће да разуверава доказима него само магловитим речима. Она искрено верује да је човек воли само онда кад због ње пати, и кад у њу стално сумња. За њу спокојан човек изгледа равнодушан и леден. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] ltvo5xn08bsudequ8qrneyyew7dn757 0 10299 146109 146023 2026-09-14T18:01:43Z Coaorao 19106 146109 wikitext text/x-wiki Љубав код античких Грка није била само једна човекова страст, него и једна научна доктрина. И пре и после Платона, о љубави су писане учене књиге. Већ Хесиод каже да је љубав најстарије божанство, душа и творац света; зато и није чудно што су стари Грци дизали олтаре љубави. Само се љубави и жени може приписати стварање старог грчког друштва. Оно што у животу груби човек назива добрим и рђавим, жена зове лепим и ружним, и често пута је разлика само у речима. Стари Грци су говорили да љубав одводи државе у срећу, а свештене тебанске легије у славу. — Код жене је урођен инстинкт против грубости и дивљаштва. Жене су унеле више благости и углађености међу људе, него сви моралисти овог света. Жена је ненадмашни артиста у хиљаду дневних случајева, поред којих човек прође неопажено, и онда када се зове Рафаел или Луј XIV. - Жена не зна за други морал него естетички, али она ипак није зато мање морална него човек. Грчке хетере биле су у многом погледу више жене него славне римске матроне, бар према ономе како је о тим матронама писао Јувенал. - Жене разнеже срца, изграде језик душевности, профине начине, и дигну љубав и лепоту до религије и мудрости. I дубоки Лукреције, у свом спеву, говори о љубави у Риму слично као и Јувенал, писац сатира. Он та-кођер види љубав једино у физичком задовољству, и скупо плаћену губитком времена и новца, снаге и самољубља. Против те несреће препоручује само бежање од жена. Проперције, који је умро у тридесетој години, напротив, воли и робовати женама него бити слободан међу људима. Само се треба - кажу - чувати ћуди своје љубавнице; не говорити јој са виси-не ни ћутати поред ње; ни правити непријатно лице кад јој служимо; ни пречути ниједну њену реч. Јер је љубав, каже, највеће благо. Зато кад је Проперције у наручју своје Цинтије, све воде Пактола теку под његовим кровом; и Црвено море носи испред његових ногу све своје бисере; и он презире све тронове, и одбија све дарове Алкиноса. Не зна се, одиста, ни за једну жену тог времена даје била за неког Римљанина оно што је била Хиперета за геометра Еуклида, и Леонтија за филозофа Епикура, или што је била Ареанаса за мудраца Платона, и Херпилиса за научника Аристотела. Осећа се и у најдубљим делима грчким присуство љубавнице у животу њихових писаца. Чак и Сократ је имао једну ћерку са куртизаном Лагиском, а ко зна и колико је њена инспирација била моћна у његовим делима. Зна се да је свако људско дело нераздвојно од човекове љубави и мржње у животу. Зар би Тасо био онакав песник да није било сестара Дуке од Фераре. Зар би Расин онако познавао љубав и противуречности срца, страст за авантуру и интригу спола, без његовог свакодневног општења са дворским дама-ма у Версају, где су се смењивале славна ла Валијер са слав-ном де Монтеспан. - Све је зачето у љубави и сполу, као и де-те. Ништа се не даје одвојити од општег принципа плођења. Жена је зато највише подстрек људског огварања. Она стоји у зениту наше мисли и акције; и њој се дугују све лепоте и величине људског генија. Оно што је снага човекова у садржини, женина је снага у форми. Човек њу оплоди телесно, а она њега оплоди духовно. - Велики стилисти су били велики љубавници. Они своју префињеност, сјај израза, меру и непосредност, дугују само својим љубавима и женама. Један државник, Кавур, рекао је: како онај који не зна да говори са женама, не зна да говори ни са парламентом. Значи, да за ве-лике гомиле, као и за жене, треба исти љупки и заводнички језикљубавника. Свакако, реткојеко био великиписац, а да није имао изванредне љубавнице. Можда би ужаси љубави били мањи када бисмо могли волети само оне које бисмо хтели. Одиста, страшно је и помислити да ни наше мржње ни наше љубави не зависе од наше слобод-не воље. Ми смо на тај начин робови нечег дубљег и мођнијег у нама, него што је сва наша памет, и сва наша енергија. Цар љубави који је баш у том фаталном, јесте истовремено, и због истог разлога, највећа коб љубави. - Ја ипак истински верујем, да ми, у дну свих наших беспућа срца и маште, носимо у себи тип жене која одговара равно ономе што ми у љубави тражи-мо. Никад, или неизмерно ретко, нађу људи овашгоћеното осећање, али тај илузорни тип жене постоји у нама, неразговетно али активно. Ако волимо кроз живот десет жена, ми смо у свакој од њих волели један део баш те илузорне жене. Не можемо је срести инкарнирану у целини, али она почива у нашој крви, или пече као искра заривена у наше ткиво. То је разлика између страсти за жену и љубави за жену. Орфеј је сишао у Хад из љубави за нимфом Еуридиком, рано умрлом, и богови су му тамо показали њену сенку, али га богови вратише натраг, јер се преко њихове воље на њу окренуо. - Све што песник каже у песми жени коју љуби, то је увек речено под мађијом те илу-зорне и наслућене и далеке жене, у чијем зрачењу живе све друге жене, и сијају све ствари на земљи. То је Дантеова идеална „жена спасења", и Петраркина „жена обучена у сунце." [[Категорија:Благо цара Радована]] ca6h0gvtvyul5uwwad3eisefthcen7m 146110 146109 2026-09-15T08:10:05Z Coaorao 19106 /* */ Проверен један пасус 146110 wikitext text/x-wiki Љубав код античких Грка није била само једна човекова страст, него и једна научна доктрина. И пре и после Платона, о љубави су писане учене књиге. Већ Хесиод каже да је љубав најстарије божанство, душа и творац света; зато и није чудно што су стари Грци дизали олтаре љубави. Само се љубави и жени може приписати стварање старог грчког друштва. Оно што у животу груби човек назива добрим и рђавим, жена зове лепим и ружним, и често пута је разлика само у речима. Стари Грци су говорили да љубав одводи државе у срећу, а свештене тебанске легије у славу. — Код жене је урођен инстинкт против грубости и дивљаштва. Жене су унеле више благости и углађености међу људе, него сви моралисти овог света. Жена је ненадмашни артиста у хиљаду дневних случајева, поред којих човек прође неопажено, и онда када се зове Рафаел или Луј -{XIV}-. — Жена не зна за други морал него естетички, али она ипак није зато мање морална него човек. Грчке хетере биле су у многом погледу више жене него славне римске матроне, бар према ономе како је о тим матронама писао Јувенал. — Жене разнеже срца, изграде језик душевности, профине начине, и дигну љубав и лепоту до религије и мудрости. И дубоки Лукреције, у свом спеву, говори о љубави у Риму слично као и Јувенал, писац сатира. Он та-кођер види љубав једино у физичком задовољству, и скупо плаћену губитком времена и новца, снаге и самољубља. Против те несреће препоручује само бегање од жена. Проперције, који је умро у тридесетој години, напротив, воли и робовати женама него бити слободан међу људима. Само се треба — кажу — чувати ћуди своје љубавнице; не говорити јој са висине, ни ћутати поред ње; ни правити непријатно лице кад јој служимо; ни пречути ниједну њену реч. Јер је љубав, каже, највеће благо. Зато кад је Проперције у наручју своје Цинтије, све воде Пактола теку под његовим кровом; и Црвено Море носи испред његових ногу све своје бисере; и он презире све тронове, и одбија све дарове Алкиноса. ,,Не зна се, одиста, ни за једну жену тог времена даје била за неког Римљанина оно што је била Хиперета за геометра Еуклида, и Леонтија за филозофа Епикура, или што је била Ареанаса за мудраца Платона, и Херпилиса за научника Аристотела. Осећа се и у најдубљим делима грчким присуство љубавнице у животу њихових писаца. Чак и Сократ је имао једну ћерку са куртизаном Лагиском, а ко зна и колико је њена инспирација била моћна у његовим делима. Зна се да је свако људско дело нераздвојно од човекове љубави и мржње у животу. Зар би Тасо био онакав песник да није било сестара Дуке од Фераре. Зар би Расин онако познавао љубав и противуречности срца, страст за авантуру и интригу спола, без његовог свакодневног општења са дворским дама-ма у Версају, где су се смењивале славна ла Валијер са слав-ном де Монтеспан. - Све је зачето у љубави и сполу, као и де-те. Ништа се не даје одвојити од општег принципа плођења. Жена је зато највише подстрек људског огварања. Она стоји у зениту наше мисли и акције; и њој се дугују све лепоте и величине људског генија. Оно што је снага човекова у садржини, женина је снага у форми. Човек њу оплоди телесно, а она њега оплоди духовно. - Велики стилисти су били велики љубавници. Они своју префињеност, сјај израза, меру и непосредност, дугују само својим љубавима и женама. Један државник, Кавур, рекао је: како онај који не зна да говори са женама, не зна да говори ни са парламентом. Значи, да за ве-лике гомиле, као и за жене, треба исти љупки и заводнички језикљубавника. Свакако, реткојеко био великиписац, а да није имао изванредне љубавнице. Можда би ужаси љубави били мањи када бисмо могли волети само оне које бисмо хтели. Одиста, страшно је и помислити да ни наше мржње ни наше љубави не зависе од наше слобод-не воље. Ми смо на тај начин робови нечег дубљег и мођнијег у нама, него што је сва наша памет, и сва наша енергија. Цар љубави који је баш у том фаталном, јесте истовремено, и због истог разлога, највећа коб љубави. - Ја ипак истински верујем, да ми, у дну свих наших беспућа срца и маште, носимо у себи тип жене која одговара равно ономе што ми у љубави тражи-мо. Никад, или неизмерно ретко, нађу људи овашгоћеното осећање, али тај илузорни тип жене постоји у нама, неразговетно али активно. Ако волимо кроз живот десет жена, ми смо у свакој од њих волели један део баш те илузорне жене. Не можемо је срести инкарнирану у целини, али она почива у нашој крви, или пече као искра заривена у наше ткиво. То је разлика између страсти за жену и љубави за жену. Орфеј је сишао у Хад из љубави за нимфом Еуридиком, рано умрлом, и богови су му тамо показали њену сенку, али га богови вратише натраг, јер се преко њихове воље на њу окренуо. - Све што песник каже у песми жени коју љуби, то је увек речено под мађијом те илу-зорне и наслућене и далеке жене, у чијем зрачењу живе све друге жене, и сијају све ствари на земљи. То је Дантеова идеална „жена спасења", и Петраркина „жена обучена у сунце." [[Категорија:Благо цара Радована]] sfb0enwixqps8axao378jadun4up7sr 146111 146110 2026-09-15T08:10:36Z Coaorao 19106 /* */ 146111 wikitext text/x-wiki Љубав код античких Грка није била само једна човекова страст, него и једна научна доктрина. И пре и после Платона, о љубави су писане учене књиге. Већ Хесиод каже да је љубав најстарије божанство, душа и творац света; зато и није чудно што су стари Грци дизали олтаре љубави. Само се љубави и жени може приписати стварање старог грчког друштва. Оно што у животу груби човек назива добрим и рђавим, жена зове лепим и ружним, и често пута је разлика само у речима. Стари Грци су говорили да љубав одводи државе у срећу, а свештене тебанске легије у славу. — Код жене је урођен инстинкт против грубости и дивљаштва. Жене су унеле више благости и углађености међу људе, него сви моралисти овог света. Жена је ненадмашни артиста у хиљаду дневних случајева, поред којих човек прође неопажено, и онда када се зове Рафаел или Луј -{XIV}-. — Жена не зна за други морал него естетички, али она ипак није зато мање морална него човек. Грчке хетере биле су у многом погледу више жене него славне римске матроне, бар према ономе како је о тим матронама писао Јувенал. — Жене разнеже срца, изграде језик душевности, профине начине, и дигну љубав и лепоту до религије и мудрости. И дубоки Лукреције, у свом спеву, говори о љубави у Риму слично као и Јувенал, писац сатира. Он та-кођер види љубав једино у физичком задовољству, и скупо плаћену губитком времена и новца, снаге и самољубља. Против те несреће препоручује само бегање од жена. Проперције, који је умро у тридесетој години, напротив, воли и робовати женама него бити слободан међу људима. Само се треба — кажу — чувати ћуди своје љубавнице; не говорити јој са висине, ни ћутати поред ње; ни правити непријатно лице кад јој служимо; ни пречути ниједну њену реч. Јер је љубав, каже, највеће благо. Зато кад је Проперције у наручју своје Цинтије, све воде Пактола теку под његовим кровом; и Црвено Море носи испред његових ногу све своје бисере; и он презире све тронове, и одбија све дарове Алкиноса. ,,Не зна се, одиста, ни за једну жену тог времена даје била за неког Римљанина оно што је била Хиперета за геометра Еуклида, и Леонтија за филозофа Епикура, или што је била Ареанаса за мудраца Платона, и Херпилиса за научника Аристотела. Осећа се и у најдубљим делима грчким присуство љубавнице у животу њихових писаца. Чак и Сократ је имао једну ћерку са куртизаном Лагиском, а ко зна и колико је њена инспирација била моћна у његовим делима. Зна се да је свако људско дело нераздвојно од човекове љубави и мржње у животу. Зар би Тасо био онакав песник да није било сестара Дуке од Фераре. Зар би Расин онако познавао љубав и противуречности срца, страст за авантуру и интригу спола, без његовог свакодневног општења са дворским дама-ма у Версају, где су се смењивале славна ла Валијер са слав-ном де Монтеспан. - Све је зачето у љубави и сполу, као и де-те. Ништа се не даје одвојити од општег принципа плођења. Жена је зато највише подстрек људског огварања. Она стоји у зениту наше мисли и акције; и њој се дугују све лепоте и величине људског генија. Оно што је снага човекова у садржини, женина је снага у форми. Човек њу оплоди телесно, а она њега оплоди духовно. - Велики стилисти су били велики љубавници. Они своју префињеност, сјај израза, меру и непосредност, дугују само својим љубавима и женама. Један државник, Кавур, рекао је: како онај који не зна да говори са женама, не зна да говори ни са парламентом. Значи, да за ве-лике гомиле, као и за жене, треба исти љупки и заводнички језикљубавника. Свакако, реткојеко био великиписац, а да није имао изванредне љубавнице. Можда би ужаси љубави били мањи када бисмо могли волети само оне које бисмо хтели. Одиста, страшно је и помислити да ни наше мржње ни наше љубави не зависе од наше слобод-не воље. Ми смо на тај начин робови нечег дубљег и мођнијег у нама, него што је сва наша памет, и сва наша енергија. Цар љубави који је баш у том фаталном, јесте истовремено, и због истог разлога, највећа коб љубави. - Ја ипак истински верујем, да ми, у дну свих наших беспућа срца и маште, носимо у себи тип жене која одговара равно ономе што ми у љубави тражи-мо. Никад, или неизмерно ретко, нађу људи овашгоћеното осећање, али тај илузорни тип жене постоји у нама, неразговетно али активно. Ако волимо кроз живот десет жена, ми смо у свакој од њих волели један део баш те илузорне жене. Не можемо је срести инкарнирану у целини, али она почива у нашој крви, или пече као искра заривена у наше ткиво. То је разлика између страсти за жену и љубави за жену. Орфеј је сишао у Хад из љубави за нимфом Еуридиком, рано умрлом, и богови су му тамо показали њену сенку, али га богови вратише натраг, јер се преко њихове воље на њу окренуо. - Све што песник каже у песми жени коју љуби, то је увек речено под мађијом те илу-зорне и наслућене и далеке жене, у чијем зрачењу живе све друге жене, и сијају све ствари на земљи. То је Дантеова идеална „жена спасења", и Петраркина „жена обучена у сунце." [[Категорија:Благо цара Радована]] nrgr8tx8h42y9jt2a3hxzsthr5sx8jw 146112 146111 2026-09-15T08:38:04Z Coaorao 19106 /* */ Проверен сав текст 146112 wikitext text/x-wiki Љубав код античких Грка није била само једна човекова страст, него и једна научна доктрина. И пре и после Платона, о љубави су писане учене књиге. Већ Хесиод каже да је љубав најстарије божанство, душа и творац света; зато и није чудно што су стари Грци дизали олтаре љубави. Само се љубави и жени може приписати стварање старог грчког друштва. Оно што у животу груби човек назива добрим и рђавим, жена зове лепим и ружним, и често пута је разлика само у речима. Стари Грци су говорили да љубав одводи државе у срећу, а свештене тебанске легије у славу. — Код жене је урођен инстинкт против грубости и дивљаштва. Жене су унеле више благости и углађености међу људе, него сви моралисти овог света. Жена је ненадмашни артиста у хиљаду дневних случајева, поред којих човек прође неопажено, и онда када се зове Рафаел или Луј -{XIV}-. — Жена не зна за други морал него естетички, али она ипак није зато мање морална него човек. Грчке хетере биле су у многом погледу више жене него славне римске матроне, бар према ономе како је о тим матронама писао Јувенал. — Жене разнеже срца, изграде језик душевности, профине начине, и дигну љубав и лепоту до религије и мудрости. И дубоки Лукреције, у свом спеву, говори о љубави у Риму слично као и Јувенал, писац сатира. Он та-кођер види љубав једино у физичком задовољству, и скупо плаћену губитком времена и новца, снаге и самољубља. Против те несреће препоручује само бегање од жена. Проперције, који је умро у тридесетој години, напротив, воли и робовати женама него бити слободан међу људима. Само се треба — кажу — чувати ћуди своје љубавнице; не говорити јој са висине, ни ћутати поред ње; ни правити непријатно лице кад јој служимо; ни пречути ниједну њену реч. Јер је љубав, каже, највеће благо. Зато кад је Проперције у наручју своје Цинтије, све воде Пактола теку под његовим кровом; и Црвено Море носи испред његових ногу све своје бисере; и он презире све тронове, и одбија све дарове Алкиноса. Не зна се, одиста, ни за једну жену тог времена да је била за неког Римљанина оно што је била Хиперета за геометра Еуклида, и Леонтија за философа Епикура, или што је била Аркеанаса за мудраца Платона, и Херпилиса за научника Аристотела. Осећа се и у најдубљим делима грчким присуство љубавнице у животу њихових писаца. Чак и Сократ је имао једну ћерку са куртизанком Лагиском, а ко зна и колико је њена инспирација била моћна у његовим делима. Зна се да је свако људско дело нераздвојно од човекове љубави и мржње у животу. Зар би Тасо био онакав песник да није било сестара дуке од Фераре. Зар би Расин онако познавао љубав и противуречности срца, страст за авантуру и интригу спола, без његовог свакодневног општења са дворским дамама у Версају, где су се смењивале славна ла Валијер са славном де Монтеспан. — Све је зачето у љубави и сполу, као и дете. Ништа се не даје одвојити од општег принципа плођења. Жена је зато највиши подстрек људског отварања. Она стоји у зениту наше мисли и акције; и њој се дугују све лепоте и величине људског генија. Оно што је снага човекова у садржини, женина је снага у форми. Човек њу оплоди телесно, а она њега плоди духовно. — Велики стилисти су били велики љубавници. Они своју префињеност, сјај израза, меру и непосредност, дугују само својим љубавима и женама. Један државник, Кавур, рекао је: како онај који не зна да говори са женама, не зна да говори ни са парламентом. Значи, да за велике гомиле, као и за жене, треба исти љупки и завођачки језик љубавника. Свакако, ретко је ко био велики писац, а да није имао изванредне љубавнице. Можда би ужаси љубави били мањи када бисмо могли волети само оне које би хтели. Одиста, страшно је и помислити да ни наше мржње ни наше љубави не зависе од наше слободне воље. Ми смо на тај начин робови нечег дубљег и моћнијег у нама, него што је сва наша памет, и сва наша енергија. Чар љубави који је баш у том фаталном, јесте истовремено, и због истог разлога, највећа коб љубави. — Ја ипак истински верујем, да ми, у дну свих наших беспућа срца и маште, носимо у себи тип жене која одговара равно оном што ми у љубави тражимо. Никад, или неизмерно ретко, нађу људи оваплоћено то осећање, али тај илузорни тип жене постоји у нама, неразговетно али активно. Ако волимо кроз живот десет жена, ми смо у свакој од њих волели један део баш те илузорне жене. Не можемо је срести инкарнирану у целини, али она плива у нашој крви, или пече као искра заривена у наше ткиво. То је разлика између страсти за жену и љубави за жену. Орфеј је сишао у Хадес из љубави за нимфом Евридиком, рано умрлом, и богови су му тамо показали њену сенку, али га богови вратише натраг, јер се преко њихове воље на њу окренуо. — Све што песник каже у песми жени коју љуби, то је увек речено под мађијом те илузорне и наслућене и далеке жене, у чијем зрачењу живе све друге жене, и сијају све ствари на земљи. То је Дантеова идеална „жена спасења”, и Петраркина „жена обучена у сунце”. [[Категорија:Благо цара Радована]] 0c951kfvn0j6ogvc48ucubk5a1vlt5n 146113 146112 2026-09-15T08:39:11Z Coaorao 19106 /* */ 146113 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]] | 13. | [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]] }} <center><font size="+1"> '''13.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Љубав код античких Грка није била само једна човекова страст, него и једна научна доктрина. И пре и после Платона, о љубави су писане учене књиге. Већ Хесиод каже да је љубав најстарије божанство, душа и творац света; зато и није чудно што су стари Грци дизали олтаре љубави. Само се љубави и жени може приписати стварање старог грчког друштва. Оно што у животу груби човек назива добрим и рђавим, жена зове лепим и ружним, и често пута је разлика само у речима. Стари Грци су говорили да љубав одводи државе у срећу, а свештене тебанске легије у славу. — Код жене је урођен инстинкт против грубости и дивљаштва. Жене су унеле више благости и углађености међу људе, него сви моралисти овог света. Жена је ненадмашни артиста у хиљаду дневних случајева, поред којих човек прође неопажено, и онда када се зове Рафаел или Луј -{XIV}-. — Жена не зна за други морал него естетички, али она ипак није зато мање морална него човек. Грчке хетере биле су у многом погледу више жене него славне римске матроне, бар према ономе како је о тим матронама писао Јувенал. — Жене разнеже срца, изграде језик душевности, профине начине, и дигну љубав и лепоту до религије и мудрости. И дубоки Лукреције, у свом спеву, говори о љубави у Риму слично као и Јувенал, писац сатира. Он та-кођер види љубав једино у физичком задовољству, и скупо плаћену губитком времена и новца, снаге и самољубља. Против те несреће препоручује само бегање од жена. Проперције, који је умро у тридесетој години, напротив, воли и робовати женама него бити слободан међу људима. Само се треба — кажу — чувати ћуди своје љубавнице; не говорити јој са висине, ни ћутати поред ње; ни правити непријатно лице кад јој служимо; ни пречути ниједну њену реч. Јер је љубав, каже, највеће благо. Зато кад је Проперције у наручју своје Цинтије, све воде Пактола теку под његовим кровом; и Црвено Море носи испред његових ногу све своје бисере; и он презире све тронове, и одбија све дарове Алкиноса.<br /> {{gap}}Не зна се, одиста, ни за једну жену тог времена да је била за неког Римљанина оно што је била Хиперета за геометра Еуклида, и Леонтија за философа Епикура, или што је била Аркеанаса за мудраца Платона, и Херпилиса за научника Аристотела. Осећа се и у најдубљим делима грчким присуство љубавнице у животу њихових писаца. Чак и Сократ је имао једну ћерку са куртизанком Лагиском, а ко зна и колико је њена инспирација била моћна у његовим делима. Зна се да је свако људско дело нераздвојно од човекове љубави и мржње у животу. Зар би Тасо био онакав песник да није било сестара дуке од Фераре. Зар би Расин онако познавао љубав и противуречности срца, страст за авантуру и интригу спола, без његовог свакодневног општења са дворским дамама у Версају, где су се смењивале славна ла Валијер са славном де Монтеспан. — Све је зачето у љубави и сполу, као и дете. Ништа се не даје одвојити од општег принципа плођења. Жена је зато највиши подстрек људског отварања. Она стоји у зениту наше мисли и акције; и њој се дугују све лепоте и величине људског генија. Оно што је снага човекова у садржини, женина је снага у форми. Човек њу оплоди телесно, а она њега плоди духовно. — Велики стилисти су били велики љубавници. Они своју префињеност, сјај израза, меру и непосредност, дугују само својим љубавима и женама. Један државник, Кавур, рекао је: како онај који не зна да говори са женама, не зна да говори ни са парламентом. Значи, да за велике гомиле, као и за жене, треба исти љупки и завођачки језик љубавника. Свакако, ретко је ко био велики писац, а да није имао изванредне љубавнице.<br /> {{gap}}Можда би ужаси љубави били мањи када бисмо могли волети само оне које би хтели. Одиста, страшно је и помислити да ни наше мржње ни наше љубави не зависе од наше слободне воље. Ми смо на тај начин робови нечег дубљег и моћнијег у нама, него што је сва наша памет, и сва наша енергија. Чар љубави који је баш у том фаталном, јесте истовремено, и због истог разлога, највећа коб љубави. — Ја ипак истински верујем, да ми, у дну свих наших беспућа срца и маште, носимо у себи тип жене која одговара равно оном што ми у љубави тражимо. Никад, или неизмерно ретко, нађу људи оваплоћено то осећање, али тај илузорни тип жене постоји у нама, неразговетно али активно. Ако волимо кроз живот десет жена, ми смо у свакој од њих волели један део баш те илузорне жене. Не можемо је срести инкарнирану у целини, али она плива у нашој крви, или пече као искра заривена у наше ткиво. То је разлика између страсти за жену и љубави за жену. Орфеј је сишао у Хадес из љубави за нимфом Евридиком, рано умрлом, и богови су му тамо показали њену сенку, али га богови вратише натраг, јер се преко њихове воље на њу окренуо. — Све што песник каже у песми жени коју љуби, то је увек речено под мађијом те илузорне и наслућене и далеке жене, у чијем зрачењу живе све друге жене, и сијају све ствари на земљи. То је Дантеова идеална „жена спасења”, и Петраркина „жена обучена у сунце”. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 9gbf7rau347qx93h2fhuyn1i77lz742 146115 146113 2026-09-15T08:40:13Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)]] на [[Благо Цара Радована/О љубави/13.]]: Правилан назив 146113 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]] | 13. | [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]] }} <center><font size="+1"> '''13.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Љубав код античких Грка није била само једна човекова страст, него и једна научна доктрина. И пре и после Платона, о љубави су писане учене књиге. Већ Хесиод каже да је љубав најстарије божанство, душа и творац света; зато и није чудно што су стари Грци дизали олтаре љубави. Само се љубави и жени може приписати стварање старог грчког друштва. Оно што у животу груби човек назива добрим и рђавим, жена зове лепим и ружним, и често пута је разлика само у речима. Стари Грци су говорили да љубав одводи државе у срећу, а свештене тебанске легије у славу. — Код жене је урођен инстинкт против грубости и дивљаштва. Жене су унеле више благости и углађености међу људе, него сви моралисти овог света. Жена је ненадмашни артиста у хиљаду дневних случајева, поред којих човек прође неопажено, и онда када се зове Рафаел или Луј -{XIV}-. — Жена не зна за други морал него естетички, али она ипак није зато мање морална него човек. Грчке хетере биле су у многом погледу више жене него славне римске матроне, бар према ономе како је о тим матронама писао Јувенал. — Жене разнеже срца, изграде језик душевности, профине начине, и дигну љубав и лепоту до религије и мудрости. И дубоки Лукреције, у свом спеву, говори о љубави у Риму слично као и Јувенал, писац сатира. Он та-кођер види љубав једино у физичком задовољству, и скупо плаћену губитком времена и новца, снаге и самољубља. Против те несреће препоручује само бегање од жена. Проперције, који је умро у тридесетој години, напротив, воли и робовати женама него бити слободан међу људима. Само се треба — кажу — чувати ћуди своје љубавнице; не говорити јој са висине, ни ћутати поред ње; ни правити непријатно лице кад јој служимо; ни пречути ниједну њену реч. Јер је љубав, каже, највеће благо. Зато кад је Проперције у наручју своје Цинтије, све воде Пактола теку под његовим кровом; и Црвено Море носи испред његових ногу све своје бисере; и он презире све тронове, и одбија све дарове Алкиноса.<br /> {{gap}}Не зна се, одиста, ни за једну жену тог времена да је била за неког Римљанина оно што је била Хиперета за геометра Еуклида, и Леонтија за философа Епикура, или што је била Аркеанаса за мудраца Платона, и Херпилиса за научника Аристотела. Осећа се и у најдубљим делима грчким присуство љубавнице у животу њихових писаца. Чак и Сократ је имао једну ћерку са куртизанком Лагиском, а ко зна и колико је њена инспирација била моћна у његовим делима. Зна се да је свако људско дело нераздвојно од човекове љубави и мржње у животу. Зар би Тасо био онакав песник да није било сестара дуке од Фераре. Зар би Расин онако познавао љубав и противуречности срца, страст за авантуру и интригу спола, без његовог свакодневног општења са дворским дамама у Версају, где су се смењивале славна ла Валијер са славном де Монтеспан. — Све је зачето у љубави и сполу, као и дете. Ништа се не даје одвојити од општег принципа плођења. Жена је зато највиши подстрек људског отварања. Она стоји у зениту наше мисли и акције; и њој се дугују све лепоте и величине људског генија. Оно што је снага човекова у садржини, женина је снага у форми. Човек њу оплоди телесно, а она њега плоди духовно. — Велики стилисти су били велики љубавници. Они своју префињеност, сјај израза, меру и непосредност, дугују само својим љубавима и женама. Један државник, Кавур, рекао је: како онај који не зна да говори са женама, не зна да говори ни са парламентом. Значи, да за велике гомиле, као и за жене, треба исти љупки и завођачки језик љубавника. Свакако, ретко је ко био велики писац, а да није имао изванредне љубавнице.<br /> {{gap}}Можда би ужаси љубави били мањи када бисмо могли волети само оне које би хтели. Одиста, страшно је и помислити да ни наше мржње ни наше љубави не зависе од наше слободне воље. Ми смо на тај начин робови нечег дубљег и моћнијег у нама, него што је сва наша памет, и сва наша енергија. Чар љубави који је баш у том фаталном, јесте истовремено, и због истог разлога, највећа коб љубави. — Ја ипак истински верујем, да ми, у дну свих наших беспућа срца и маште, носимо у себи тип жене која одговара равно оном што ми у љубави тражимо. Никад, или неизмерно ретко, нађу људи оваплоћено то осећање, али тај илузорни тип жене постоји у нама, неразговетно али активно. Ако волимо кроз живот десет жена, ми смо у свакој од њих волели један део баш те илузорне жене. Не можемо је срести инкарнирану у целини, али она плива у нашој крви, или пече као искра заривена у наше ткиво. То је разлика између страсти за жену и љубави за жену. Орфеј је сишао у Хадес из љубави за нимфом Евридиком, рано умрлом, и богови су му тамо показали њену сенку, али га богови вратише натраг, јер се преко њихове воље на њу окренуо. — Све што песник каже у песми жени коју љуби, то је увек речено под мађијом те илузорне и наслућене и далеке жене, у чијем зрачењу живе све друге жене, и сијају све ствари на земљи. То је Дантеова идеална „жена спасења”, и Петраркина „жена обучена у сунце”. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 9gbf7rau347qx93h2fhuyn1i77lz742 0 10300 146117 146024 2026-09-15T08:41:40Z Coaorao 19106 /* */ 146117 wikitext text/x-wiki Ксенофонт је, напротив, говорио да је љубав ствар сло-бодне воље, јер кад би лепота имала суверену снагу, она би била лепа за сваког. Ватра, вели, опржи сваког, јер је у природи ватра да опржи; међутим, у једну се лепоту заљубе једни, али други поред ње прођу равнодушни. Према томе љубав зависи од воље и ми волимо само оног ког хоћемо. Ни брат се не заљуби у сестру, ни отац у ћерку, јер они то неће, што значи да љубав зависи од воље. А баш ако и хоће, страх од суда итамнице угуши њихову порочну љубав; што опет значи да се љубав да угушити. Према свему томе, љубав зависи од наше слободне воље. - Тако каже Ксенофонт кроз уста свога Араспоса. Али његов Кир одговара ово: ако љубав зависи од наше слободне воље, зашто не престану да воле они који би хтели да престану; напротив, плачу од бола, и робују љубави, чак и они поносни људи који иначе сматрају ропство за највеће зло; и радо се лишавају због љубави нечег чега се иначе никад нису хтели одрећи; и ноее своју љубав као болест или оков; и живе у страху да не изгубе само оног ког воле. - Араспос одвраћа да су такви заљубљеници плашљивци: желе да умру, али се не убијају. То су сладострасници јер вас права љубав не присиљава да љубите. Поштени људи, кад воле злато, добре коње, лепе жене, могу живети и без њих, а живе без њих радије него да их неправедно задобију. Значи да је љубав зависна од воље. - Кир одвраћа: Ватра опече кад се у њу дирне, али љубав опржи и издалека... Када би наша таква слободна воља била, као што говори Ксенофонт, јача од наше љубави, онда би најмрачнији ин-стинкт човеков био сведен на ситну меру наше логике и нашег користољубља. Сви велики путеви љубави били би тако осветљени као американске улице, и свако би знао којим ће правцем отићи, и којим се правцем вратити. Уосталом, Ксе-нофонт је и сам доцније показао у судбини његовог јунака Араспоса, заљубљеног у лепу и чедну Пантеју, да љубав одиста није ствар слободне воље. - Ми смо сви робови једне силе страшније него што је и мржња, и која са цивилизацијом постаје само замршенија и кобнија. А зато што је љубав једна фатална и натчовечанска сила, људи су љубави признали њено божанско порекло. Песници су љубави дали још и више: они је сматрају као нарочито Божанство, које постоји ван човека, и изнад човека. Она је сила безмерно моћнија од нас, као, уосталом, свака сила природе. Али та моћ дејствује кроз човека: час градећи а час рушећи. Ово Божанство, нај-виши принцип човековог стварања, и принцип плођења људске феле, прожима људску мисао у облику светлости, узрујава људску крв у облику топлоте, и разграњава људски ум као божански сок који подиже шуме у пустињи и оплођује жива бића на дну мора. Љубав и смрт, то су једина два принципа раширена на сваком делићу света. Љубав је пролазила кроз историју у разним својим формама: страст, уживање, нежност, сан, галантерија. Страст и уживање су античка осећања љубави; зато је познато да су у Риму били песници љубави само Проперције и Тибул, као што су у Грчкој били Анакреон и Сапфа, а сви су остали песници певали о љубави само као о задовољству. Тако су и Хорације и Овидије и Катул певали само љубавна уживања а не љубавни бол. Међутим, љубав је бол, а све друго није љубав. Има нежности у песмама Тибула, и има сна у песмама Катула, али су обојица далеко од правог смисла за љубав као заједно сублимно и космичко осећање. - Средњи век је био пуно антички, нарочито латински, али је био нарочито хришћански, значи нешто ново. Зато је и љубав у њему добила нове облике и нове начине у изражавању. Тако су љубав Дантеа и љубав Петрарке сасвим нова и дотле непозната осећања за жену. Истина, са ренесансом престаје оваква хришћанска визија о жени, и понова наилазе приливи паганства. Долазе Ронсар и остали песници његовог доба кад преовлађује о љубави Платонова иде-ја: да су човек и жена једна целина раздвојена у две половине које једна другу траже у свим формама чежње и нежности. Стендал греши што у стварима љубави ставља Италију из-над Француске. Прва је Француска имала своје витезове цавалиере серванте који су без икаквих себичних намера ишли због жена у најопасније авантуре, и то према нарочитом законику једног трибунала љубави који је заседао у Прованси. Вера је била дигла љубав за жену до изванредне чистоте, и због тога је љубав отишла затим и до витештва, као никад дотле. Трубадурско доба је, у погледу љубави за жену, било нешто што се дотле није видело, и што се можда никад више неће видети. Тек доцније је љубав у Француској добила свој погрдни карактер, престајући да постоји као духовни закон, а претварајући се само у физички импулс; а то је било баш кад су онамо продавале талијанске књиге Бокача и затим Аретина. Тек је романтизам, који је одиста једно католичко осећање, вратио љубави њене узвишене и спиритуалне акценте. [[Категорија:Благо цара Радована]] g82v4irb3poijuxjfj3cxwyw2pm99ex 146118 146117 2026-09-15T08:57:47Z Coaorao 19106 /* */ Текст проверен 146118 wikitext text/x-wiki Ксенофонт је, напротив, говорио да је љубав ствар слободне воље, јер када би лепота имала суверену снагу она би била лепа за сваког. Ватра, вели, опржи сваког, јер је у природи ватре да опржи; међутим, у једну се лепоту заљубе једни, али други поред ње прођу равнодушни. Према томе љубав зависи од воље и ми волимо само оног ког хоћемо. Ни брат се не заљуби у сестру, ни отац у ћерку, јер они то неће, што значи да љубав зависи од воље. А баш ако и хоће, страх од суда и тамнице угуши њихову порочну љубав; што опет значи да се љубав да угушити. Према свему томе, љубав зависи од наше слободне воље. — Тако каже Ксенофонт кроз уста свога Араспоса. Али његов Кир одговара ово: ако љубав зависи од наше слободне воље зашто не престану да воле они који би хтели да престану; напротив плачу од бола, и робују љубави, чак и они поносни људи који иначе сматрају ропство за највеће зло; и радо се лишавају због љубави нечег чега се иначе никад нису хтели одрећи; и носе своју љубав као болест или оков; и живе у страху да не изгубе само оног ког воле. — Араспос одвраћа да су такви заљубљеници плашљивци: желе да умру, али се не убијају. То су сладострасници, јер вас права љубав не присиљава да љубите. Поштени људи кад воле злато, добре коње, лепе жене, могу живети и без њих, а живе без њих радије него да их неправедно задобију. Значи да је љубав зависна од воље. — Кир одвраћа: Ватра опече кад се у њу дирне, али љубав опржи и издалека… Када би наша таква слободна воља била, као што говори Ксенофонт, јача од наше љубави, онда би најмрачнији инстинкат човеков био сведен на ситну меру наше логике и нашег користољубља. Сви велики путеви љубави били би тад осветљени као американске улице, и свако би знао којим ће правцем отићи, и којим се правцем вратити. Уосталом, Ксенофонт је и сам доцније показао у судбини његовог јунака Араспоса, заљубљеног у лепу и чедну Пантеју, да љубав одиста није ствар слободне воље. — Ми смо сви робови једне силе страшније него што је и мржња, и која са цивилизацијом постаје само замршенија и кобнија. А зато што је љубав једна фатална и надчовечанска сила, људи су љубави признали њено божанско порекло. Песници су љубави дали још и више: они је сматрају као нарочито Божанство, које постоји ван човека, и изнад човека. Она је сила безмерно моћнија од нас, као, уосталом, свака сила природе. Али та моћ дејствује кроз човека: час градећи а час рушећи. Ово Божанство, највиши принцип човековог стварања, и принцип плођења људске феле, прожима људску мисао у облику светлости, узрујава људску крв у облику топлоте, и разграњава људски ум као божански сок који подиже шуме у пустињи и оплођује жива бића на дну мора. Љубав и смрт, то су једина два принципа раширена на сваком делићу света. Љубав је пролазила кроз историју у разним својим формама: страст, уживање, нежност, сан, галантерија. Страст и уживање су античка осећања љубави; зато је познато да су у Риму били песници љубави само Проперције и Тибуло, као што су у Грчкој били Анакреон и Сапфа, а сви су остали песници певали о љубави само као о задовољству. Тако су и Хорације и Овидије и Катул певали само љубавна уживања а не љубавни бол. Међутим, љубав је бол, а све друго није љубав. Има нежности у песмама Тибула, и има сна у песмама Катула, али су обојица далеко од правог смисла за љубав као за једно сублимно и космичко осећање. — Средњи век је био пуно антички, нарочито латински, али је био нарочито хришћански, значи нешто ново. Зато је и љубав у њему добила нове облике и нове начине у изражавању. Тако су љубав Дантеа и љубав Петрарке сасвим нова и дотле непозната осећања за жену. Истина, са Ренесансом престаје оваква хришћанска визија о жени, и понова наилазе приливи паганства. Долазе Ронсар и остали песници његовог доба кад преовлађује о љубави Платонова идеја: да су човек и жена једна целина раздвојена у две половине које једна другу траже у свим формама чежње и нежности. Стендал греши што у стварима љубави ставља Италију изнад Француске. Прва је Француска имала своје витезове -{cavaliere servante}- који су без икаквих себичних намера ишли због жена у најопасније авантуре, и то према нарочитом законику једног трибунала љубави који је заседао у Прованси. Вера је била дигла љубав за жену до изванредне чистоте, и због тога је љубав отишла затим и до витештва, као никад дотле. Трубадурско доба је, у погледу љубави за жену, било нешто што се дотле није видело, и што се можда никад више неће видети. Тек доцније је љубав у Француској добила свој погрдни карактер, престајући да постоји као духовни закон, а претварајући се само у физички импулс; а то је било баш кад су онамо продрле талијанске књиге Бокача и затим Аретина. Тек је романтизам, који је одиста једно католичко осећање, вратио љубави њене узвишене и спиритуалне акценте. [[Категорија:Благо цара Радована]] 37y2f1zf4w4e499nt5zqqhlzr8e15c2 146119 146118 2026-09-15T08:59:23Z Coaorao 19106 /* */ 146119 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]] | 14. | [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]] }} <center><font size="+1"> '''14.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Ксенофонт је, напротив, говорио да је љубав ствар слободне воље, јер када би лепота имала суверену снагу она би била лепа за сваког. Ватра, вели, опржи сваког, јер је у природи ватре да опржи; међутим, у једну се лепоту заљубе једни, али други поред ње прођу равнодушни. Према томе љубав зависи од воље и ми волимо само оног ког хоћемо. Ни брат се не заљуби у сестру, ни отац у ћерку, јер они то неће, што значи да љубав зависи од воље. А баш ако и хоће, страх од суда и тамнице угуши њихову порочну љубав; што опет значи да се љубав да угушити. Према свему томе, љубав зависи од наше слободне воље. — Тако каже Ксенофонт кроз уста свога Араспоса. Али његов Кир одговара ово: ако љубав зависи од наше слободне воље зашто не престану да воле они који би хтели да престану; напротив плачу од бола, и робују љубави, чак и они поносни људи који иначе сматрају ропство за највеће зло; и радо се лишавају због љубави нечег чега се иначе никад нису хтели одрећи; и носе своју љубав као болест или оков; и живе у страху да не изгубе само оног ког воле. — Араспос одвраћа да су такви заљубљеници плашљивци: желе да умру, али се не убијају. То су сладострасници, јер вас права љубав не присиљава да љубите. Поштени људи кад воле злато, добре коње, лепе жене, могу живети и без њих, а живе без њих радије него да их неправедно задобију. Значи да је љубав зависна од воље. — Кир одвраћа: Ватра опече кад се у њу дирне, али љубав опржи и издалека…<br /> {{gap}}Када би наша таква слободна воља била, као што говори Ксенофонт, јача од наше љубави, онда би најмрачнији инстинкат човеков био сведен на ситну меру наше логике и нашег користољубља. Сви велики путеви љубави били би тад осветљени као американске улице, и свако би знао којим ће правцем отићи, и којим се правцем вратити. Уосталом, Ксенофонт је и сам доцније показао у судбини његовог јунака Араспоса, заљубљеног у лепу и чедну Пантеју, да љубав одиста није ствар слободне воље. — Ми смо сви робови једне силе страшније него што је и мржња, и која са цивилизацијом постаје само замршенија и кобнија. А зато што је љубав једна фатална и надчовечанска сила, људи су љубави признали њено божанско порекло. Песници су љубави дали још и више: они је сматрају као нарочито Божанство, које постоји ван човека, и изнад човека. Она је сила безмерно моћнија од нас, као, уосталом, свака сила природе. Али та моћ дејствује кроз човека: час градећи а час рушећи. Ово Божанство, највиши принцип човековог стварања, и принцип плођења људске феле, прожима људску мисао у облику светлости, узрујава људску крв у облику топлоте, и разграњава људски ум као божански сок који подиже шуме у пустињи и оплођује жива бића на дну мора. Љубав и смрт, то су једина два принципа раширена на сваком делићу света.<br /> {{gap}}Љубав је пролазила кроз историју у разним својим формама: страст, уживање, нежност, сан, галантерија. Страст и уживање су античка осећања љубави; зато је познато да су у Риму били песници љубави само Проперције и Тибуло, као што су у Грчкој били Анакреон и Сапфа, а сви су остали песници певали о љубави само као о задовољству. Тако су и Хорације и Овидије и Катул певали само љубавна уживања а не љубавни бол. Међутим, љубав је бол, а све друго није љубав. Има нежности у песмама Тибула, и има сна у песмама Катула, али су обојица далеко од правог смисла за љубав као за једно сублимно и космичко осећање. — Средњи век је био пуно антички, нарочито латински, али је био нарочито хришћански, значи нешто ново. Зато је и љубав у њему добила нове облике и нове начине у изражавању. Тако су љубав Дантеа и љубав Петрарке сасвим нова и дотле непозната осећања за жену. Истина, са Ренесансом престаје оваква хришћанска визија о жени, и понова наилазе приливи паганства. Долазе Ронсар и остали песници његовог доба кад преовлађује о љубави Платонова идеја: да су човек и жена једна целина раздвојена у две половине које једна другу траже у свим формама чежње и нежности.<br /> {{gap}}Стендал греши што у стварима љубави ставља Италију изнад Француске. Прва је Француска имала своје витезове -{cavaliere servante}- који су без икаквих себичних намера ишли због жена у најопасније авантуре, и то према нарочитом законику једног трибунала љубави који је заседао у Прованси. Вера је била дигла љубав за жену до изванредне чистоте, и због тога је љубав отишла затим и до витештва, као никад дотле. Трубадурско доба је, у погледу љубави за жену, било нешто што се дотле није видело, и што се можда никад више неће видети. Тек доцније је љубав у Француској добила свој погрдни карактер, престајући да постоји као духовни закон, а претварајући се само у физички импулс; а то је било баш кад су онамо продрле талијанске књиге Бокача и затим Аретина. Тек је романтизам, који је одиста једно католичко осећање, вратио љубави њене узвишене и спиритуалне акценте. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] b790ucpspner1wds4gjbb60t9wffjbm 146121 146119 2026-09-15T09:00:17Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)]] на [[Благо Цара Радована/О љубави/14.]]: Правилан назив 146119 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]] | 14. | [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]] }} <center><font size="+1"> '''14.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Ксенофонт је, напротив, говорио да је љубав ствар слободне воље, јер када би лепота имала суверену снагу она би била лепа за сваког. Ватра, вели, опржи сваког, јер је у природи ватре да опржи; међутим, у једну се лепоту заљубе једни, али други поред ње прођу равнодушни. Према томе љубав зависи од воље и ми волимо само оног ког хоћемо. Ни брат се не заљуби у сестру, ни отац у ћерку, јер они то неће, што значи да љубав зависи од воље. А баш ако и хоће, страх од суда и тамнице угуши њихову порочну љубав; што опет значи да се љубав да угушити. Према свему томе, љубав зависи од наше слободне воље. — Тако каже Ксенофонт кроз уста свога Араспоса. Али његов Кир одговара ово: ако љубав зависи од наше слободне воље зашто не престану да воле они који би хтели да престану; напротив плачу од бола, и робују љубави, чак и они поносни људи који иначе сматрају ропство за највеће зло; и радо се лишавају због љубави нечег чега се иначе никад нису хтели одрећи; и носе своју љубав као болест или оков; и живе у страху да не изгубе само оног ког воле. — Араспос одвраћа да су такви заљубљеници плашљивци: желе да умру, али се не убијају. То су сладострасници, јер вас права љубав не присиљава да љубите. Поштени људи кад воле злато, добре коње, лепе жене, могу живети и без њих, а живе без њих радије него да их неправедно задобију. Значи да је љубав зависна од воље. — Кир одвраћа: Ватра опече кад се у њу дирне, али љубав опржи и издалека…<br /> {{gap}}Када би наша таква слободна воља била, као што говори Ксенофонт, јача од наше љубави, онда би најмрачнији инстинкат човеков био сведен на ситну меру наше логике и нашег користољубља. Сви велики путеви љубави били би тад осветљени као американске улице, и свако би знао којим ће правцем отићи, и којим се правцем вратити. Уосталом, Ксенофонт је и сам доцније показао у судбини његовог јунака Араспоса, заљубљеног у лепу и чедну Пантеју, да љубав одиста није ствар слободне воље. — Ми смо сви робови једне силе страшније него што је и мржња, и која са цивилизацијом постаје само замршенија и кобнија. А зато што је љубав једна фатална и надчовечанска сила, људи су љубави признали њено божанско порекло. Песници су љубави дали још и више: они је сматрају као нарочито Божанство, које постоји ван човека, и изнад човека. Она је сила безмерно моћнија од нас, као, уосталом, свака сила природе. Али та моћ дејствује кроз човека: час градећи а час рушећи. Ово Божанство, највиши принцип човековог стварања, и принцип плођења људске феле, прожима људску мисао у облику светлости, узрујава људску крв у облику топлоте, и разграњава људски ум као божански сок који подиже шуме у пустињи и оплођује жива бића на дну мора. Љубав и смрт, то су једина два принципа раширена на сваком делићу света.<br /> {{gap}}Љубав је пролазила кроз историју у разним својим формама: страст, уживање, нежност, сан, галантерија. Страст и уживање су античка осећања љубави; зато је познато да су у Риму били песници љубави само Проперције и Тибуло, као што су у Грчкој били Анакреон и Сапфа, а сви су остали песници певали о љубави само као о задовољству. Тако су и Хорације и Овидије и Катул певали само љубавна уживања а не љубавни бол. Међутим, љубав је бол, а све друго није љубав. Има нежности у песмама Тибула, и има сна у песмама Катула, али су обојица далеко од правог смисла за љубав као за једно сублимно и космичко осећање. — Средњи век је био пуно антички, нарочито латински, али је био нарочито хришћански, значи нешто ново. Зато је и љубав у њему добила нове облике и нове начине у изражавању. Тако су љубав Дантеа и љубав Петрарке сасвим нова и дотле непозната осећања за жену. Истина, са Ренесансом престаје оваква хришћанска визија о жени, и понова наилазе приливи паганства. Долазе Ронсар и остали песници његовог доба кад преовлађује о љубави Платонова идеја: да су човек и жена једна целина раздвојена у две половине које једна другу траже у свим формама чежње и нежности.<br /> {{gap}}Стендал греши што у стварима љубави ставља Италију изнад Француске. Прва је Француска имала своје витезове -{cavaliere servante}- који су без икаквих себичних намера ишли због жена у најопасније авантуре, и то према нарочитом законику једног трибунала љубави који је заседао у Прованси. Вера је била дигла љубав за жену до изванредне чистоте, и због тога је љубав отишла затим и до витештва, као никад дотле. Трубадурско доба је, у погледу љубави за жену, било нешто што се дотле није видело, и што се можда никад више неће видети. Тек доцније је љубав у Француској добила свој погрдни карактер, престајући да постоји као духовни закон, а претварајући се само у физички импулс; а то је било баш кад су онамо продрле талијанске књиге Бокача и затим Аретина. Тек је романтизам, који је одиста једно католичко осећање, вратио љубави њене узвишене и спиритуалне акценте. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] b790ucpspner1wds4gjbb60t9wffjbm 0 10301 146123 146025 2026-09-15T09:16:53Z Coaorao 19106 /* */ Текст проверен 146123 wikitext text/x-wiki Цела борба жене са човеком јесте у томе што жена хоће само да сачува свој лични интегритет; ако је добра, да остане добра; ако је рђава, да остане рђава, ако вас не воли, да вас одалечи или искористи; а ако вас воли, да вам се дадне и да се за вас жртвује. И кад је најбоља, жена хоће да буде слободна, да има у џепу кључ једног тајног ходника за који зна еамо она једина, и који из тврђаве води у слободно поље. Жена не постаје толико огорчена кад је лишена слободе, колико кад јој ту потлаченост човек нарочито показује. Више него и човек, жена воли да остане само оно што јесте. И онда кад жена зажели да има какав нов и друкчији живот, то не значи да је желела да имадне и друкчу природу. Жена увек верује даје по духу и понашању најбоља онаква каква је одиста. Више него човек за себе, жена тврдо верује да без својих порока не би могла имати ни дана задовољства, и да би је велики број врлина само осиромашио, као што алкохолик верује да би умро без своје чаше, и коцкар без своје коцке. Жене се држе инстинктивно својих најгорих навика са истом упорношћу с којом се држ[е] људи својих најбољих начела. Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека. Према томе би човек био више телесан, а жена више духовна. Међутим, човек не осваја жену дубином својих речи, колико начином свог говора, бојом свога гласа, завођачким елементима своје конверзације. Али се ипак само кроз тело иде у душу; нема љубави која није сполна. Љубав која није сполна, може постојати само међу недовољно сполним и физички слабим, али не међу нарочито чедним и нарочито идеалним. Жене су изванредно свирепе у својој освети. Истина, оне се не виде такве у историји јер су биле увек врло веште да се сакрију за леђа својих људи; чак ни жене које су биле владарке нису остале познате као тирани ни крволоци. И тип краљице Марије Медичи је врло редак у историји. Жена се никад није светила мачем него језиком, што је она увек сматрала за сигурније. И када људи најмање осећају ко их подиже и обара у њиховој каријери, често пута то долази од жена. Нарочито жена упропашћује друге жене, и кад ни ове не погађају заправо откуда их бије гром. Још ће жена опростити човеку и најтеже пороке, али жена не прашта другој жени ни њене највеће врлине. — Могло би се рећи одиста да мржње остају увек међу припадницима истог спола: преварен човек убија љубавника а не жену која га је преварила, као што би преварена жена пошла да се освети његовој љубавници а не њему. Најсвирепија освета једне жене према човеку била је, по мом мишљењу, освета жене Квинта, брата Цицероновог, који је погинуо истих дана кад и Цицерон. Цезар Август је доцније предао убицу жени Квинтовој да му она сама суди за убиство њеног мужа, а она га је осудила да сАм себи сече парче по парче сопственог тела и да се њим храни. Љубомора је једна слепа сумња, налик на животиње за које се зна да живе без очију. Срећом што су љубоморни само људи страсни и физички снажни; али њих ретко кад жене варају, него они први изневеравају жене. Они су толико заузети својим успесима и неуспесима на другој страни, да не страхују како ће и сами бити преварени. Они једино страхују како неће довољно преварити цео други свет. Истина је и да овакви људи, који немају времена да сумњају у своју жену, увек скупо плаћају код своје куће оно што су сами учинили другом. Сви велики дон Хуани били су преварени много више пута него што су они преварили друге. У највишем броју случајева, љубоморан човек, то је онај који верује да је жена јача од њега, и да јој он није довољан. Стога је љубомора само један страх, а љубоморан човек је кукавица. Међутим, љубомора је отровала живот небројним великим људима. Код силног човека је свака особина доведена до врхунца, па и љубав; и није било могућно да и љубоморе не одговарају таквим љубавима. Шекспира је преварила његова жена с једним његовим пријатељем, а тај песник је затим своју несрећу опевао у својим сонетима и у једној драми, као што је доцније и Молијер такве своје несреће испричао у својим комедијама. Међутим, руски песник Пушкин је изазвао свог противника на двобој и погинуо. Гете је био виолентан у љубомори и мирно патио; али љубоморни Бајрон је шамарао своје љубавнице и бацао их низ степенице. Неоспорно да су и љубоморе великих људи биле често изворима њихове величине, јер су у својим патњама давали љубави место које заслужује. Истина велики уметници су највише страдали због њихове ватрене маште која је сваки бол пробудила и развијала у бесконачност. Могло би се рећи да је често пута била права профанација за саму љубав што су највећи људи често волели најмање жене, каткад и најгоре жене. Међу најпобожнијим и бесмртним мадонама највећих сликара, којима се дивимо по црквама и галеријама, има њихових љубавница и жена које су биле без памети и најокорелије издајице, као жена сјајног сликара Андреје дел Сарто; а и најдубљи стихови о љубави били су испевани женама које су биле често потпуно равнодушне према песништву, или до краја циничне према песнику. Сви су велики уметници, и у слици и у песми, већма сликали своје снове него своје истине. Да није било тако, свет би одиста изгледао много мање леп него што изгледа. [[Категорија:Благо цара Радована]] q8wy10x0bus2rgo549d9rg2dwpjtjpb 146124 146123 2026-09-15T09:17:59Z Coaorao 19106 /* */ 146124 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]] | 15. | [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]] }} <center><font size="+1"> '''15.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Цела борба жене са човеком јесте у томе што жена хоће само да сачува свој лични интегритет; ако је добра, да остане добра; ако је рђава, да остане рђава, ако вас не воли, да вас одалечи или искористи; а ако вас воли, да вам се дадне и да се за вас жртвује. И кад је најбоља, жена хоће да буде слободна, да има у џепу кључ једног тајног ходника за који зна еамо она једина, и који из тврђаве води у слободно поље. Жена не постаје толико огорчена кад је лишена слободе, колико кад јој ту потлаченост човек нарочито показује. Више него и човек, жена воли да остане само оно што јесте. И онда кад жена зажели да има какав нов и друкчији живот, то не значи да је желела да имадне и друкчу природу. Жена увек верује даје по духу и понашању најбоља онаква каква је одиста. Више него човек за себе, жена тврдо верује да без својих порока не би могла имати ни дана задовољства, и да би је велики број врлина само осиромашио, као што алкохолик верује да би умро без своје чаше, и коцкар без своје коцке. Жене се држе инстинктивно својих најгорих навика са истом упорношћу с којом се држ[е] људи својих најбољих начела.<br /> {{gap}}Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека. Према томе би човек био више телесан, а жена више духовна. Међутим, човек не осваја жену дубином својих речи, колико начином свог говора, бојом свога гласа, завођачким елементима своје конверзације. Али се ипак само кроз тело иде у душу; нема љубави која није сполна. Љубав која није сполна, може постојати само међу недовољно сполним и физички слабим, али не међу нарочито чедним и нарочито идеалним.<br /> {{gap}}Жене су изванредно свирепе у својој освети. Истина, оне се не виде такве у историји јер су биле увек врло веште да се сакрију за леђа својих људи; чак ни жене које су биле владарке нису остале познате као тирани ни крволоци. И тип краљице Марије Медичи је врло редак у историји. Жена се никад није светила мачем него језиком, што је она увек сматрала за сигурније. И када људи најмање осећају ко их подиже и обара у њиховој каријери, често пута то долази од жена. Нарочито жена упропашћује друге жене, и кад ни ове не погађају заправо откуда их бије гром. Још ће жена опростити човеку и најтеже пороке, али жена не прашта другој жени ни њене највеће врлине. — Могло би се рећи одиста да мржње остају увек међу припадницима истог спола: преварен човек убија љубавника а не жену која га је преварила, као што би преварена жена пошла да се освети његовој љубавници а не њему. Најсвирепија освета једне жене према човеку била је, по мом мишљењу, освета жене Квинта, брата Цицероновог, који је погинуо истих дана кад и Цицерон. Цезар Август је доцније предао убицу жени Квинтовој да му она сама суди за убиство њеног мужа, а она га је осудила да сАм себи сече парче по парче сопственог тела и да се њим храни.<br /> {{gap}}Љубомора је једна слепа сумња, налик на животиње за које се зна да живе без очију. Срећом што су љубоморни само људи страсни и физички снажни; али њих ретко кад жене варају, него они први изневеравају жене. Они су толико заузети својим успесима и неуспесима на другој страни, да не страхују како ће и сами бити преварени. Они једино страхују како неће довољно преварити цео други свет. Истина је и да овакви људи, који немају времена да сумњају у своју жену, увек скупо плаћају код своје куће оно што су сами учинили другом. Сви велики дон Хуани били су преварени много више пута него што су они преварили друге. У највишем броју случајева, љубоморан човек, то је онај који верује да је жена јача од њега, и да јој он није довољан. Стога је љубомора само један страх, а љубоморан човек је кукавица.<br /> {{gap}}Међутим, љубомора је отровала живот небројним великим људима. Код силног човека је свака особина доведена до врхунца, па и љубав; и није било могућно да и љубоморе не одговарају таквим љубавима. Шекспира је преварила његова жена с једним његовим пријатељем, а тај песник је затим своју несрећу опевао у својим сонетима и у једној драми, као што је доцније и Молијер такве своје несреће испричао у својим комедијама. Међутим, руски песник Пушкин је изазвао свог противника на двобој и погинуо. Гете је био виолентан у љубомори и мирно патио; али љубоморни Бајрон је шамарао своје љубавнице и бацао их низ степенице. Неоспорно да су и љубоморе великих људи биле често изворима њихове величине, јер су у својим патњама давали љубави место које заслужује. Истина велики уметници су највише страдали због њихове ватрене маште која је сваки бол пробудила и развијала у бесконачност. Могло би се рећи да је често пута била права профанација за саму љубав што су највећи људи често волели најмање жене, каткад и најгоре жене. Међу најпобожнијим и бесмртним мадонама највећих сликара, којима се дивимо по црквама и галеријама, има њихових љубавница и жена које су биле без памети и најокорелије издајице, као жена сјајног сликара Андреје дел Сарто; а и најдубљи стихови о љубави били су испевани женама које су биле често потпуно равнодушне према песништву, или до краја циничне према песнику. Сви су велики уметници, и у слици и у песми, већма сликали своје снове него своје истине. Да није било тако, свет би одиста изгледао много мање леп него што изгледа. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 0asxo1fn6t4fxuimfd2y6sbbtrock1p 146126 146124 2026-09-15T09:18:41Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)]] на [[Благо Цара Радована/О љубави/15.]]: Правилан назив 146124 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]] | 15. | [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]] }} <center><font size="+1"> '''15.''' </font></center> <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Цела борба жене са човеком јесте у томе што жена хоће само да сачува свој лични интегритет; ако је добра, да остане добра; ако је рђава, да остане рђава, ако вас не воли, да вас одалечи или искористи; а ако вас воли, да вам се дадне и да се за вас жртвује. И кад је најбоља, жена хоће да буде слободна, да има у џепу кључ једног тајног ходника за који зна еамо она једина, и који из тврђаве води у слободно поље. Жена не постаје толико огорчена кад је лишена слободе, колико кад јој ту потлаченост човек нарочито показује. Више него и човек, жена воли да остане само оно што јесте. И онда кад жена зажели да има какав нов и друкчији живот, то не значи да је желела да имадне и друкчу природу. Жена увек верује даје по духу и понашању најбоља онаква каква је одиста. Више него човек за себе, жена тврдо верује да без својих порока не би могла имати ни дана задовољства, и да би је велики број врлина само осиромашио, као што алкохолик верује да би умро без своје чаше, и коцкар без своје коцке. Жене се држе инстинктивно својих најгорих навика са истом упорношћу с којом се држ[е] људи својих најбољих начела.<br /> {{gap}}Човек се заљуби гледајући жену, а жена се најчешће заљуби слушајући човека. Према томе би човек био више телесан, а жена више духовна. Међутим, човек не осваја жену дубином својих речи, колико начином свог говора, бојом свога гласа, завођачким елементима своје конверзације. Али се ипак само кроз тело иде у душу; нема љубави која није сполна. Љубав која није сполна, може постојати само међу недовољно сполним и физички слабим, али не међу нарочито чедним и нарочито идеалним.<br /> {{gap}}Жене су изванредно свирепе у својој освети. Истина, оне се не виде такве у историји јер су биле увек врло веште да се сакрију за леђа својих људи; чак ни жене које су биле владарке нису остале познате као тирани ни крволоци. И тип краљице Марије Медичи је врло редак у историји. Жена се никад није светила мачем него језиком, што је она увек сматрала за сигурније. И када људи најмање осећају ко их подиже и обара у њиховој каријери, често пута то долази од жена. Нарочито жена упропашћује друге жене, и кад ни ове не погађају заправо откуда их бије гром. Још ће жена опростити човеку и најтеже пороке, али жена не прашта другој жени ни њене највеће врлине. — Могло би се рећи одиста да мржње остају увек међу припадницима истог спола: преварен човек убија љубавника а не жену која га је преварила, као што би преварена жена пошла да се освети његовој љубавници а не њему. Најсвирепија освета једне жене према човеку била је, по мом мишљењу, освета жене Квинта, брата Цицероновог, који је погинуо истих дана кад и Цицерон. Цезар Август је доцније предао убицу жени Квинтовој да му она сама суди за убиство њеног мужа, а она га је осудила да сАм себи сече парче по парче сопственог тела и да се њим храни.<br /> {{gap}}Љубомора је једна слепа сумња, налик на животиње за које се зна да живе без очију. Срећом што су љубоморни само људи страсни и физички снажни; али њих ретко кад жене варају, него они први изневеравају жене. Они су толико заузети својим успесима и неуспесима на другој страни, да не страхују како ће и сами бити преварени. Они једино страхују како неће довољно преварити цео други свет. Истина је и да овакви људи, који немају времена да сумњају у своју жену, увек скупо плаћају код своје куће оно што су сами учинили другом. Сви велики дон Хуани били су преварени много више пута него што су они преварили друге. У највишем броју случајева, љубоморан човек, то је онај који верује да је жена јача од њега, и да јој он није довољан. Стога је љубомора само један страх, а љубоморан човек је кукавица.<br /> {{gap}}Међутим, љубомора је отровала живот небројним великим људима. Код силног човека је свака особина доведена до врхунца, па и љубав; и није било могућно да и љубоморе не одговарају таквим љубавима. Шекспира је преварила његова жена с једним његовим пријатељем, а тај песник је затим своју несрећу опевао у својим сонетима и у једној драми, као што је доцније и Молијер такве своје несреће испричао у својим комедијама. Међутим, руски песник Пушкин је изазвао свог противника на двобој и погинуо. Гете је био виолентан у љубомори и мирно патио; али љубоморни Бајрон је шамарао своје љубавнице и бацао их низ степенице. Неоспорно да су и љубоморе великих људи биле често изворима њихове величине, јер су у својим патњама давали љубави место које заслужује. Истина велики уметници су највише страдали због њихове ватрене маште која је сваки бол пробудила и развијала у бесконачност. Могло би се рећи да је често пута била права профанација за саму љубав што су највећи људи често волели најмање жене, каткад и најгоре жене. Међу најпобожнијим и бесмртним мадонама највећих сликара, којима се дивимо по црквама и галеријама, има њихових љубавница и жена које су биле без памети и најокорелије издајице, као жена сјајног сликара Андреје дел Сарто; а и најдубљи стихови о љубави били су испевани женама које су биле често потпуно равнодушне према песништву, или до краја циничне према песнику. Сви су велики уметници, и у слици и у песми, већма сликали своје снове него своје истине. Да није било тако, свет би одиста изгледао много мање леп него што изгледа. </div></center> [[Категорија:Благо цара Радована]] 0asxo1fn6t4fxuimfd2y6sbbtrock1p 0 11113 146089 146075 2026-09-14T13:19:54Z Coaorao 19106 146089 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] rwhp8jkor76l365bwxpf946r8c3lw7t 146100 146089 2026-09-14T17:02:34Z Coaorao 19106 /* */ 146100 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] 4472n80ht4syrbvx92h82084u2cabg3 146106 146100 2026-09-14T17:57:19Z Coaorao 19106 /* */ 146106 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] dv4p7wekt59y5a2md76ubxmb2ljfq3v 146114 146106 2026-09-15T08:39:46Z Coaorao 19106 /* */ 146114 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] 0kt91pugzoqbpxxp2379vs0suswce48 146120 146114 2026-09-15T08:59:45Z Coaorao 19106 /* */ 146120 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]<br /> [[Благо цара Радована: О љубави (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] 1ntv80uuh8gwzajkhory6nklr5gvplj 146125 146120 2026-09-15T09:18:22Z Coaorao 19106 /* */ 146125 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] tnh0a7x622gv6h3i218eslfht1c7ijj 146133 146125 2026-09-15T09:31:13Z Coaorao 19106 /* */ 146133 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] azzdo4vk54b4qi64j8xv7djuoqw6vbq 146138 146133 2026-09-15T09:38:53Z Coaorao 19106 /* */ 146138 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} {{Викицитати|Благо цара Радована}} [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] 7189h21uoy3b6d1r26yfv6f01ofzk46 146145 146138 2026-09-15T10:14:21Z Coaorao 19106 146145 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} {{Викицитати|Благо цара Радована}} [[Категорија:1932]] [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] kudczhlyt0p3ceukbzepy3yvb1xnrfd 146146 146145 2026-09-15T10:14:39Z Coaorao 19106 146146 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} {{Викицитати|Благо цара Радована}} [[Категорија:1932.]] [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] gl3yqr6nrnqfgpbtytxn98bo0k5qjnu 146149 146146 2026-09-15T10:32:05Z Coaorao 19106 146149 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} {{Викицитати|Благо цара Радована}} [[Категорија:1932.]] [[Категорија:Филозофија]] [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] nrjl1pif5vduanivri333gykmii7qxq 146153 146149 2026-09-15T11:02:08Z Coaorao 19106 146153 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Благо Цара Радована (1932) | | | '''Садржај''' | }} <Center> [[О благу Цара Радована]] '''-{I}-<br />[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]<br /> '''-{II}-<br />[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]<br /> '''-{III}-<br />[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О жени (Глава 14)|Глава 14]]<br /> '''-{IV}-<br />О пријатељству'''<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]<br /> [[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]<br /> '''-{V}-<br />О младости и старости'''<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]<br /> '''-{VI}-<br />О песнику'''<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]<br /> [[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]<br /> '''-{VII}-<br />О херојима'''<br /> [[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]<br /> '''-{VIII}-<br />О пророцима'''<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]<br /> [[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]<br /> '''-{IX}-<br />О краљевима'''<br /> [[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]] {{Википедија|Благо цара Радована}} {{Викицитати|Благо цара Радована}} [[Категорија:1932.]] [[Категорија:Филозофија]] [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована]] [[Категорија:Есеји Јована Дучића]] n14bb0c7xhs4chre2np54ygf51sry6y 0 12929 146090 140319 2026-09-14T16:35:26Z ~2026-49679-91 20085 /* */ 146090 wikitext text/x-wiki 146091 146090 2026-09-14T16:37:04Z ~2026-49679-91 20085 /* */ 146091 wikitext text/x-wiki '''Женидба Милића барјактара''' је народна епска песма преткосовског циклуса. <poem> Мили Боже, чуда великога! Кад се жени Милић барјактаре, Он обиђе земљу и градове Од истока паке до запада, Према себе не нађе ђевојке: Главит јунак свакој ману нађе; Женидбе се проћи хотијаше; Но да видиш чуда изненада! Једно јутро у свету неђељу Поранио Милић барјактаре На јутрење Миљешевци цркви, Пред црквом га намјера намјери На јунака војводу Малету Од бијела Колашина града, Па говори војвода Малета: „Ој Бога ти, Милић-барјактаре! Ти обиђе земљу и градове Од истока паке до запада, А по ћуди не нађе ђевојке, Но ти хоћу једно чудо казат’: Ено за те љепоте ђевојке У Загорју украј мора сиња, У онога Вида Маричића; Чудо људи за ђевојку кажу: Танка струка, а висока стаса, Коса јој је кита ибришима, Очи су јој два драга камена, Обрвице с мора пијавице, Сред образа румена ружица, Зуби су јој два низа бисера, Уста су јој кутија шећера; Кад говори ка’ да голуб гуче, Кад се смије ка’ да бисер сије, Кад погледа, како соко сиви, Кад се шеће као пауница; Побратиме, сва ти је гиздава, Далеко јој, веле, друге није. А Виде је красан пријатељу, Према тебе, према дома твога; Сва је слика, мио побратиме! А и Виду није за те криво, Без ријечи даће ти ђевојку; Нит’ је проси ни јабуке даји, Већ ти купи кићене сватове, Пак ти иди Виду по ђевојку.“ Томе Милић одмах каил био, Па из цркве оде двору своме, Те он купи кићене сватове По свој Босни и Херцеговини, И по Жупи и Котару равну; Све јунаке младе нежењене, Добре коње прије нејахане: Кума куми Јанковић-Стојана, Старосвати Пивљанина Баја, А ђевери Мандушића Вука. Кад је Милић свате сакупио, Диже свате, оде по ђевојку. Кад су били прем’ Видову двору, На пенџер се Виде наслонио, Па кад виђе кићене сватове, Сам је собом Виде говорио: „Мили Боже, лијепијех свата! Чији ли су, куд ће по ђевојку?“ У ријечи, коју бесједио, Пред дворе му свати дојездише, Ђувегија ријеч прихватио: „Мили тасте, Виде Маричићу! Моји свати са Херцеговине, Потегли смо на бога и срећу А по твоју шћеру Љепосаву.“ То је Виду врло мило било, Па подвикну своје вјерне слуге: „Слуге моје, отварајте врата: Сватовима коње приватите, Водите их у подруме доње, Миле госте на бијелу кулу.“ Господара слуге послушаше, Отворише на авлији врата, Под гостима коње приватише, Коње воде у подруме доње, Миле госте на бијелу кулу. Пошту чини Виде Маричићу, Части свате три бијела дана, Док наврши, што је коме драго; Кад четврто јутро освануло, Два су брата сестру изводила, Ја каква је цура Љепосава! Кроз мараме засијало лице, Сватовима очи засјениле Од господског лица и ођела; Сви сватови ником поникоше, И у црну земљу погледаше, Ја од чуда лијепе ђевојке. Но говори цури ђувегија: „Ој пунице, ђевојачка мајко! Или си је од злата салила? Или си је од сребра сковала? Или си је од сунца отела? Или ти је Бог од срца дао?“ Заплака се ђевојачка мајка, А кроз сузе тужно говорила: „Мио зете, Милић-барјактаре! Нити сам је од злата салила, Нити сам је од сребра сковала, Нити сам је од сунца отела, Веће ми је Бог од срца дао: Девет сам их такијех имала, Осам их је удомила мајка, Ниједне их није походила, Јер су јадне рода урокљива, На путу их устријели стр’јела.“ Кроз плач зета пуница дарива, Дарива га злаћеном кошуљом. Ал’ да видиш и чуда и фале! Каква дара тасте зету даје: Гиздава му поклонио вранца, Врана коња, брате, без биљеге. А на врану чултан до кољена: Чисти скерлет златом извезени, Златне ките бију по копитим’; Бојно седло од шимшир-дрвета, Шимшир-седло сребром оковано, На облучју камен сија драги, О облучју господско оружје: С једне стране сабља окована, С друге стране шестопер позлаћен; Зауздан је уздом позлаћеном; Њиме зета свога дариваше. Најбољи му пешкеш шуре дају, (Најбољи је, најжешћијех јада!), Своју секу шуре зету дају, Баш сестрицу цуру Љепосаву. А кад Милић дара приватио, Коња јаше, коњ му поиграва, А звекеће сабља о бедрици, А жуборе пуца на прсима, На калпаку трепеће му перје: Није шала онака ђевојка! Није шала онаки дарови! Подиже се кита и сватови, Развише се свилени барјаци, Засвираше свирке свакојаке, Ударише јасни таламбаси, Зачуше се сватске даворије, Стаде бакат сурих бедевија, Отидоше с Богом путовати. Кад су били гором путујући, Стиже урок на коњу ђевојку, Па говори до себе ђеверу: „О ђевере, Мандушићу Вуче! Зазор мене у те погледати, А камоли с тобом говорити, Ал’ нагони мука на невољу: Кажи куму, кажи старом свату, Нек уставе суре бедевије, Нек угасе свирке и поп’јевке, Уз јелике прислоне барјаке, Нек ме скину са добра коњица, Нек ме спусте на зелену траву; Љуто ме је забољела глава, Јарко ми је омрзнуло сунце, А црна ми земља омиљела, Бог би дао, те би добро било!“ Цвили, пишти ђевер до ђевојке: „Стани куме, стани стари свате! Стани, побро, Милић Барјактаре! Уставите свирке свеколике, Угасите сватске даворије, Уз јелике прислон’те барјаке, Да скинемо са коња ђевојку; Љуто тужи моја мила снаша, Љуто ју је забољела глава, Јарко јој је омрзнуло сунце, А црна јој земља омиљела, Бог би дао да би добро било!“ Тад стадоше кићени сватови, Уставише свирке и поп’јевке, Ђевер скиде са коња ђевојку, Па је спусти на зелену траву, Он је спусти, она душу пусти. Сви сватови грозне сузе лију, А највише Милић-барјактаре; Ђувегија јадан нарицао: „Заручницо, млада Љепосава! Ту ли тебе суђен данак нађе! Ни код мога ни код твога двора, Ни код моје ни код твоје мајке, Већ у гори под јелом зеленом!“ Састаше се кићени сватови, Сабљама јој сандук сатесаше, Наџацима раку ископаше, Саранише лијепу ђевојку Откуда се јасно сунце рађа; Посуше је грошим’ и дукатим’; Чело глве воду изведоше, Око воде клупе поградише, Посадише ружу с обје стране: Ко ј’ уморан, нека се одмара; Ко је млађан, нек се кити цв’јећем; Ко је жедан, нека воду пије За душицу лијепе ђевојке. Још нариче Милић барјактаре: „Чарна горо, не буди јој страшна! Црна земљо, не буди јој тешка! Вита јело, пусти широм гране, Начини ми заручници лада; Кукавицо, рано је не буди, Нека с миром у земљи почива!“ Сватовима јоште ријеч каже: „Браћо моја, кићни сватови! Хајте, браћо, да ми путујемо, Хајде сваки, како који може, А ја идем, како коњиц може Мојој старој на муштулук мајци.“ Дигоше се Богом путовати, Сваки иде, како који може. Милић оде, како коњиц може. Далеко га угледала мајка, Мало ближе преда њ ишетала, Коња грли, а Милића љуби: „Чедо моје, Милић-барјактаре! Ђе су свати, ђе ти је ђевојка? Водиш ли ми замјеницу, сине, Која ће ме јутром зам’јенити, Двор помести, воде донијети, Поређати господске столове?“ Ал’ бесједи Милић барјактаре: „О старице, моја мила мајко! Иду свати, не воде ђевојке: Остала је твоја замјеница Ни код мога ни код свога двора, Ни код моје ни код своје мајке, До у гори под јелом зеленом! Но старице, моја слатка мајко! Брзо трчи двору бијеломе, Па ми стери мекану постељу, Ни дугачку ни врло широку, Јер ти дуго боловати нећу.“ Проли сузе Милићева мајка, Поврати се двору кукајући, Брже стере мекану постељу, Ни дугачку ни врло широку. Кака дође Милић барјактаре, Он се спусти на меку постељу, Док се спусти, он душу испусти. Док дођоше кићени сватови, Дотле с’ Милић мртав належао; Кад то вид’ли кићени сватови, Наопако копља окренуше, Наопако коло поведоше, Жалостиву пјесму запјеваше; Сабљама му сандук сатесаше, Наџацима раку ископаше, Сахранише Милић-барјактара Куда јарко смирује се сунце. Оста јадна саморана мајка, Она кука како кукавица, А преврће како ластавица; Она иде своме винограду, Косу реже, па виноград веже, Сузе лије, чокоће зал’јева, Винограду тихо проговара: „Винограде, мили рукосаде! Ко је тебе мене засадио, Никада те веће брати неће!“ Када буде на заходу сунце, Тад’ излази Милићева мајка, па говори, а за сунцем гледа: „Благо мене и до Бога мога! Благо мене, ето сина мога! Ето г’ мајци, ђе из лова иде, Носи мајци лова свакојака!“ Не би сина, ни од сина гласа. Када буде на истоку сунце, Изилази Милићева мајка, Сунце гледа паке проговара: „Благо мене, ето ми снашице! Иде с воде, носи воде ладне, Хоће мене стару зам’јенити.“ Ни би снахе, ни од снахе гласа, Веће мајка кука од жалости, Кука тужна како кукавица, А преврће како ластавица, И кукаће до суђена дана. </poem> === Избор === * Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 364-370. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка народних песама Вук књига трећа]] 6zux4dulex6dkrg7y809i5qwqwepai8 146092 146091 2026-09-14T16:39:37Z ~2026-49679-91 20085 /* */ 146092 wikitext text/x-wiki 146093 146092 2026-09-14T16:40:02Z ~2026-49679-91 20085 /* */ 146093 wikitext text/x-wiki '''Женидба Милића барјактара''' је народна епска песма преткосовског циклуса. <poem> Mili Боже, чуда великога! Кад се жени Милић барјактаре, Он обиђе земљу и градове Од истока паке до запада, Према себе не нађе ђевојке: Главит јунак свакој ману нађе; Женидбе се проћи хотијаше; Но да видиш чуда изненада! Једно јутро у свету неђељу Поранио Милић барјактаре На јутрење Миљешевци цркви, Пред црквом га намјера намјери На јунака војводу Малету Од бијела Колашина града, Па говори војвода Малета: „Ој Бога ти, Милић-барјактаре! Ти обиђе земљу и градове Од истока паке до запада, А по ћуди не нађе ђевојке, Но ти хоћу једно чудо казат’: Ено за те љепоте ђевојке У Загорју украј мора сиња, У онога Вида Маричића; Чудо људи за ђевојку кажу: Танка струка, а висока стаса, Коса јој је кита ибришима, Очи су јој два драга камена, Обрвице с мора пијавице, Сред образа румена ружица, Зуби су јој два низа бисера, Уста су јој кутија шећера; Кад говори ка’ да голуб гуче, Кад се смије ка’ да бисер сије, Кад погледа, како соко сиви, Кад се шеће као пауница; Побратиме, сва ти је гиздава, Далеко јој, веле, друге није. А Виде је красан пријатељу, Према тебе, према дома твога; Сва је слика, мио побратиме! А и Виду није за те криво, Без ријечи даће ти ђевојку; Нит’ је проси ни јабуке даји, Већ ти купи кићене сватове, Пак ти иди Виду по ђевојку.“ Томе Милић одмах каил био, Па из цркве оде двору своме, Те он купи кићене сватове По свој Босни и Херцеговини, И по Жупи и Котару равну; Све јунаке младе нежењене, Добре коње прије нејахане: Кума куми Јанковић-Стојана, Старосвати Пивљанина Баја, А ђевери Мандушића Вука. Кад је Милић свате сакупио, Диже свате, оде по ђевојку. Кад су били прем’ Видову двору, На пенџер се Виде наслонио, Па кад виђе кићене сватове, Сам је собом Виде говорио: „Мили Боже, лијепијех свата! Чији ли су, куд ће по ђевојку?“ У ријечи, коју бесједио, Пред дворе му свати дојездише, Ђувегија ријеч прихватио: „Мили тасте, Виде Маричићу! Моји свати са Херцеговине, Потегли смо на бога и срећу А по твоју шћеру Љепосаву.“ То је Виду врло мило било, Па подвикну своје вјерне слуге: „Слуге моје, отварајте врата: Сватовима коње приватите, Водите их у подруме доње, Миле госте на бијелу кулу.“ Господара слуге послушаше, Отворише на авлији врата, Под гостима коње приватише, Коње воде у подруме доње, Миле госте на бијелу кулу. Пошту чини Виде Маричићу, Части свате три бијела дана, Док наврши, што је коме драго; Кад четврто јутро освануло, Два су брата сестру изводила, Ја каква је цура Љепосава! Кроз мараме засијало лице, Сватовима очи засјениле Од господског лица и ођела; Сви сватови ником поникоше, И у црну земљу погледаше, Ја од чуда лијепе ђевојке. Но говори цури ђувегија: „Ој пунице, ђевојачка мајко! Или си је од злата салила? Или си је од сребра сковала? Или си је од сунца отела? Или ти је Бог од срца дао?“ Заплака се ђевојачка мајка, А кроз сузе тужно говорила: „Мио зете, Милић-барјактаре! Нити сам је од злата салила, Нити сам је од сребра сковала, Нити сам је од сунца отела, Веће ми је Бог од срца дао: Девет сам их такијех имала, Осам их је удомила мајка, Ниједне их није походила, Јер су јадне рода урокљива, На путу их устријели стр’јела.“ Кроз плач зета пуница дарива, Дарива га злаћеном кошуљом. Ал’ да видиш и чуда и фале! Каква дара тасте зету даје: Гиздава му поклонио вранца, Врана коња, брате, без биљеге. А на врану чултан до кољена: Чисти скерлет златом извезени, Златне ките бију по копитим’; Бојно седло од шимшир-дрвета, Шимшир-седло сребром оковано, На облучју камен сија драги, О облучју господско оружје: С једне стране сабља окована, С друге стране шестопер позлаћен; Зауздан је уздом позлаћеном; Њиме зета свога дариваше. Најбољи му пешкеш шуре дају, (Најбољи је, најжешћијех јада!), Своју секу шуре зету дају, Баш сестрицу цуру Љепосаву. А кад Милић дара приватио, Коња јаше, коњ му поиграва, А звекеће сабља о бедрици, А жуборе пуца на прсима, На калпаку трепеће му перје: Није шала онака ђевојка! Није шала онаки дарови! Подиже се кита и сватови, Развише се свилени барјаци, Засвираше свирке свакојаке, Ударише јасни таламбаси, Зачуше се сватске даворије, Стаде бакат сурих бедевија, Отидоше с Богом путовати. Кад су били гором путујући, Стиже урок на коњу ђевојку, Па говори до себе ђеверу: „О ђевере, Мандушићу Вуче! Зазор мене у те погледати, А камоли с тобом говорити, Ал’ нагони мука на невољу: Кажи куму, кажи старом свату, Нек уставе суре бедевије, Нек угасе свирке и поп’јевке, Уз јелике прислоне барјаке, Нек ме скину са добра коњица, Нек ме спусте на зелену траву; Љуто ме је забољела глава, Јарко ми је омрзнуло сунце, А црна ми земља омиљела, Бог би дао, те би добро било!“ Цвили, пишти ђевер до ђевојке: „Стани куме, стани стари свате! Стани, побро, Милић Барјактаре! Уставите свирке свеколике, Угасите сватске даворије, Уз јелике прислон’те барјаке, Да скинемо са коња ђевојку; Љуто тужи моја мила снаша, Љуто ју је забољела глава, Јарко јој је омрзнуло сунце, А црна јој земља омиљела, Бог би дао да би добро било!“ Тад стадоше кићени сватови, Уставише свирке и поп’јевке, Ђевер скиде са коња ђевојку, Па је спусти на зелену траву, Он је спусти, она душу пусти. Сви сватови грозне сузе лију, А највише Милић-барјактаре; Ђувегија јадан нарицао: „Заручницо, млада Љепосава! Ту ли тебе суђен данак нађе! Ни код мога ни код твога двора, Ни код моје ни код твоје мајке, Већ у гори под јелом зеленом!“ Састаше се кићени сватови, Сабљама јој сандук сатесаше, Наџацима раку ископаше, Саранише лијепу ђевојку Откуда се јасно сунце рађа; Посуше је грошим’ и дукатим’; Чело глве воду изведоше, Око воде клупе поградише, Посадише ружу с обје стране: Ко ј’ уморан, нека се одмара; Ко је млађан, нек се кити цв’јећем; Ко је жедан, нека воду пије За душицу лијепе ђевојке. Још нариче Милић барјактаре: „Чарна горо, не буди јој страшна! Црна земљо, не буди јој тешка! Вита јело, пусти широм гране, Начини ми заручници лада; Кукавицо, рано је не буди, Нека с миром у земљи почива!“ Сватовима јоште ријеч каже: „Браћо моја, кићни сватови! Хајте, браћо, да ми путујемо, Хајде сваки, како који може, А ја идем, како коњиц може Мојој старој на муштулук мајци.“ Дигоше се Богом путовати, Сваки иде, како који може. Милић оде, како коњиц може. Далеко га угледала мајка, Мало ближе преда њ ишетала, Коња грли, а Милића љуби: „Чедо моје, Милић-барјактаре! Ђе су свати, ђе ти је ђевојка? Водиш ли ми замјеницу, сине, Која ће ме јутром зам’јенити, Двор помести, воде донијети, Поређати господске столове?“ Ал’ бесједи Милић барјактаре: „О старице, моја мила мајко! Иду свати, не воде ђевојке: Остала је твоја замјеница Ни код мога ни код свога двора, Ни код моје ни код своје мајке, До у гори под јелом зеленом! Но старице, моја слатка мајко! Брзо трчи двору бијеломе, Па ми стери мекану постељу, Ни дугачку ни врло широку, Јер ти дуго боловати нећу.“ Проли сузе Милићева мајка, Поврати се двору кукајући, Брже стере мекану постељу, Ни дугачку ни врло широку. Кака дође Милић барјактаре, Он се спусти на меку постељу, Док се спусти, он душу испусти. Док дођоше кићени сватови, Дотле с’ Милић мртав належао; Кад то вид’ли кићени сватови, Наопако копља окренуше, Наопако коло поведоше, Жалостиву пјесму запјеваше; Сабљама му сандук сатесаше, Наџацима раку ископаше, Сахранише Милић-барјактара Куда јарко смирује се сунце. Оста јадна саморана мајка, Она кука како кукавица, А преврће како ластавица; Она иде своме винограду, Косу реже, па виноград веже, Сузе лије, чокоће зал’јева, Винограду тихо проговара: „Винограде, мили рукосаде! Ко је тебе мене засадио, Никада те веће брати неће!“ Када буде на заходу сунце, Тад’ излази Милићева мајка, па говори, а за сунцем гледа: „Благо мене и до Бога мога! Благо мене, ето сина мога! Ето г’ мајци, ђе из лова иде, Носи мајци лова свакојака!“ Не би сина, ни од сина гласа. Када буде на истоку сунце, Изилази Милићева мајка, Сунце гледа паке проговара: „Благо мене, ето ми снашице! Иде с воде, носи воде ладне, Хоће мене стару зам’јенити.“ Ни би снахе, ни од снахе гласа, Веће мајка кука од жалости, Кука тужна како кукавица, А преврће како ластавица, И кукаће до суђена дана. </poem> === Избор === * Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 364-370. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка народних песама Вук књига трећа]] r9gnvw0x2v6o4v0fd1h7nhg7us2lpw7 146094 146093 2026-09-14T16:40:34Z ~2026-49679-91 20085 /* */ 146094 wikitext text/x-wiki '''Женидба Милића барјактара''' је народна епска песма преткосовског циклуса. <poem> Мили Боже, чуда великога! Кад се жени Милић барјактаре, Он обиђе земљу и градове Од истока паке до запада, Према себе не нађе ђевојке: Главит јунак свакој ману нађе; Женидбе се проћи хотијаше; Но да видиш чуда изненада! Једно јутро у свету неђељу Поранио Милић барјактаре На јутрење Миљешевци цркви, Пред црквом га намјера намјери На јунака војводу Малету Од бијела Колашина града, Па говори војвода Малета: „Ој Бога ти, Милић-барјактаре! Ти обиђе земљу и градове Од истока паке до запада, А по ћуди не нађе ђевојке, Но ти хоћу једно чудо казат’: Ено за те љепоте ђевојке У Загорју украј мора сиња, У онога Вида Маричића; Чудо људи за ђевојку кажу: Танка струка, а висока стаса, Коса јој је кита ибришима, Очи су јој два драга камена, Обрвице с мора пијавице, Сред образа румена ружица, Зуби су јој два низа бисера, Уста су јој кутија шећера; Кад говори ка’ да голуб гуче, Кад се смије ка’ да бисер сије, Кад погледа, како соко сиви, Кад се шеће као пауница; Побратиме, сва ти је гиздава, Далеко јој, веле, друге није. А Виде је красан пријатељу, Према тебе, према дома твога; Сва је слика, мио побратиме! А и Виду није за те криво, Без ријечи даће ти ђевојку; Нит’ је проси ни јабуке даји, Већ ти купи кићене сватове, Пак ти иди Виду по ђевојку.“ Томе Милић одмах каил био, Па из цркве оде двору своме, Те он купи кићене сватове По свој Босни и Херцеговини, И по Жупи и Котару равну; Све јунаке младе нежењене, Добре коње прије нејахане: Кума куми Јанковић-Стојана, Старосвати Пивљанина Баја, А ђевери Мандушића Вука. Кад је Милић свате сакупио, Диже свате, оде по ђевојку. Кад су били прем’ Видову двору, На пенџер се Виде наслонио, Па кад виђе кићене сватове, Сам је собом Виде говорио: „Мили Боже, лијепијех свата! Чији ли су, куд ће по ђевојку?“ У ријечи, коју бесједио, Пред дворе му свати дојездише, Ђувегија ријеч прихватио: „Мили тасте, Виде Маричићу! Моји свати са Херцеговине, Потегли смо на бога и срећу А по твоју шћеру Љепосаву.“ То је Виду врло мило било, Па подвикну своје вјерне слуге: „Слуге моје, отварајте врата: Сватовима коње приватите, Водите их у подруме доње, Миле госте на бијелу кулу.“ Господара слуге послушаше, Отворише на авлији врата, Под гостима коње приватише, Коње воде у подруме доње, Миле госте на бијелу кулу. Пошту чини Виде Маричићу, Части свате три бијела дана, Док наврши, што је коме драго; Кад четврто јутро освануло, Два су брата сестру изводила, Ја каква је цура Љепосава! Кроз мараме засијало лице, Сватовима очи засјениле Од господског лица и ођела; Сви сватови ником поникоше, И у црну земљу погледаше, Ја од чуда лијепе ђевојке. Но говори цури ђувегија: „Ој пунице, ђевојачка мајко! Или си је од злата салила? Или си је од сребра сковала? Или си је од сунца отела? Или ти је Бог од срца дао?“ Заплака се ђевојачка мајка, А кроз сузе тужно говорила: „Мио зете, Милић-барјактаре! Нити сам је од злата салила, Нити сам је од сребра сковала, Нити сам је од сунца отела, Веће ми је Бог од срца дао: Девет сам их такијех имала, Осам их је удомила мајка, Ниједне их није походила, Јер су јадне рода урокљива, На путу их устријели стр’јела.“ Кроз плач зета пуница дарива, Дарива га злаћеном кошуљом. Ал’ да видиш и чуда и фале! Каква дара тасте зету даје: Гиздава му поклонио вранца, Врана коња, брате, без биљеге. А на врану чултан до кољена: Чисти скерлет златом извезени, Златне ките бију по копитим’; Бојно седло од шимшир-дрвета, Шимшир-седло сребром оковано, На облучју камен сија драги, О облучју господско оружје: С једне стране сабља окована, С друге стране шестопер позлаћен; Зауздан је уздом позлаћеном; Њиме зета свога дариваше. Најбољи му пешкеш шуре дају, (Најбољи је, најжешћијех јада!), Своју секу шуре зету дају, Баш сестрицу цуру Љепосаву. А кад Милић дара приватио, Коња јаше, коњ му поиграва, А звекеће сабља о бедрици, А жуборе пуца на прсима, На калпаку трепеће му перје: Није шала онака ђевојка! Није шала онаки дарови! Подиже се кита и сватови, Развише се свилени барјаци, Засвираше свирке свакојаке, Ударише јасни таламбаси, Зачуше се сватске даворије, Стаде бакат сурих бедевија, Отидоше с Богом путовати. Кад су били гором путујући, Стиже урок на коњу ђевојку, Па говори до себе ђеверу: „О ђевере, Мандушићу Вуче! Зазор мене у те погледати, А камоли с тобом говорити, Ал’ нагони мука на невољу: Кажи куму, кажи старом свату, Нек уставе суре бедевије, Нек угасе свирке и поп’јевке, Уз јелике прислоне барјаке, Нек ме скину са добра коњица, Нек ме спусте на зелену траву; Љуто ме је забољела глава, Јарко ми је омрзнуло сунце, А црна ми земља омиљела, Бог би дао, те би добро било!“ Цвили, пишти ђевер до ђевојке: „Стани куме, стани стари свате! Стани, побро, Милић Барјактаре! Уставите свирке свеколике, Угасите сватске даворије, Уз јелике прислон’те барјаке, Да скинемо са коња ђевојку; Љуто тужи моја мила снаша, Љуто ју је забољела глава, Јарко јој је омрзнуло сунце, А црна јој земља омиљела, Бог би дао да би добро било!“ Тад стадоше кићени сватови, Уставише свирке и поп’јевке, Ђевер скиде са коња ђевојку, Па је спусти на зелену траву, Он је спусти, она душу пусти. Сви сватови грозне сузе лију, А највише Милић-барјактаре; Ђувегија јадан нарицао: „Заручницо, млада Љепосава! Ту ли тебе суђен данак нађе! Ни код мога ни код твога двора, Ни код моје ни код твоје мајке, Већ у гори под јелом зеленом!“ Састаше се кићени сватови, Сабљама јој сандук сатесаше, Наџацима раку ископаше, Саранише лијепу ђевојку Откуда се јасно сунце рађа; Посуше је грошим’ и дукатим’; Чело глве воду изведоше, Око воде клупе поградише, Посадише ружу с обје стране: Ко ј’ уморан, нека се одмара; Ко је млађан, нек се кити цв’јећем; Ко је жедан, нека воду пије За душицу лијепе ђевојке. Још нариче Милић барјактаре: „Чарна горо, не буди јој страшна! Црна земљо, не буди јој тешка! Вита јело, пусти широм гране, Начини ми заручници лада; Кукавицо, рано је не буди, Нека с миром у земљи почива!“ Сватовима јоште ријеч каже: „Браћо моја, кићни сватови! Хајте, браћо, да ми путујемо, Хајде сваки, како који може, А ја идем, како коњиц може Мојој старој на муштулук мајци.“ Дигоше се Богом путовати, Сваки иде, како који може. Милић оде, како коњиц може. Далеко га угледала мајка, Мало ближе преда њ ишетала, Коња грли, а Милића љуби: „Чедо моје, Милић-барјактаре! Ђе су свати, ђе ти је ђевојка? Водиш ли ми замјеницу, сине, Која ће ме јутром зам’јенити, Двор помести, воде донијети, Поређати господске столове?“ Ал’ бесједи Милић барјактаре: „О старице, моја мила мајко! Иду свати, не воде ђевојке: Остала је твоја замјеница Ни код мога ни код свога двора, Ни код моје ни код своје мајке, До у гори под јелом зеленом! Но старице, моја слатка мајко! Брзо трчи двору бијеломе, Па ми стери мекану постељу, Ни дугачку ни врло широку, Јер ти дуго боловати нећу.“ Проли сузе Милићева мајка, Поврати се двору кукајући, Брже стере мекану постељу, Ни дугачку ни врло широку. Кака дође Милић барјактаре, Он се спусти на меку постељу, Док се спусти, он душу испусти. Док дођоше кићени сватови, Дотле с’ Милић мртав належао; Кад то вид’ли кићени сватови, Наопако копља окренуше, Наопако коло поведоше, Жалостиву пјесму запјеваше; Сабљама му сандук сатесаше, Наџацима раку ископаше, Сахранише Милић-барјактара Куда јарко смирује се сунце. Оста јадна саморана мајка, Она кука како кукавица, А преврће како ластавица; Она иде своме винограду, Косу реже, па виноград веже, Сузе лије, чокоће зал’јева, Винограду тихо проговара: „Винограде, мили рукосаде! Ко је тебе мене засадио, Никада те веће брати неће!“ Када буде на заходу сунце, Тад’ излази Милићева мајка, па говори, а за сунцем гледа: „Благо мене и до Бога мога! Благо мене, ето сина мога! Ето г’ мајци, ђе из лова иде, Носи мајци лова свакојака!“ Не би сина, ни од сина гласа. Када буде на истоку сунце, Изилази Милићева мајка, Сунце гледа паке проговара: „Благо мене, ето ми снашице! Иде с воде, носи воде ладне, Хоће мене стару зам’јенити.“ Ни би снахе, ни од снахе гласа, Веће мајка кука од жалости, Кука тужна како кукавица, А преврће како ластавица, И кукаће до суђена дана. </poem> === Избор === * Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 364-370. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка народних песама Вук књига трећа]] 6zux4dulex6dkrg7y809i5qwqwepai8 146095 146094 2026-09-14T16:42:54Z ~2026-49679-91 20085 /* */ 146095 wikitext text/x-wiki 146096 146095 2026-09-14T16:44:32Z ~2026-49679-91 20085 /* */ 146096 wikitext text/x-wiki '''Женидба Милића барјактара''' је народна епска песма преткосовског циклуса. <poem> Мили Боже, чуда великога! Кад се жени Милић барјактаре, Он обиђе земљу и градове Од истока паке до запада, Према себе не нађе ђевојке: Главит јунак свакој ману нађе; Женидбе се проћи хотијаше; Но да видиш чуда изненада! Једно јутро у свету неђељу Поранио Милић барјактаре На јутрење Миљешевци цркви, Пред црквом га намјера намјери На јунака војводу Малету Од бијела Колашина града, Па говори војвода Малета: „Ој Бога ти, Милић-барјактаре! Ти обиђе земљу и градове Од истока паке до запада, А по ћуди не нађе ђевојке, Но ти хоћу једно чудо казат’: Ено за те љепоте ђевојке У Загорју украј мора сиња, У онога Вида Маричића; Чудо људи за ђевојку кажу: Танка струка, а висока стаса, Коса јој је кита ибришима, Очи су јој два драга камена, Обрвице с мора пијавице, Сред образа румена ружица, Зуби су јој два низа бисера, Уста су јој кутија шећера; Кад говори ка’ да голуб гуче, Кад се смије ка’ да бисер сије, Кад погледа, како соко сиви, Кад се шеће као пауница; Побратиме, сва ти је гиздава, Далеко јој, веле, друге није. А Виде је красан пријатељу, Према тебе, према дома твога; Сва је слика, мио побратиме! А и Виду није за те криво, Без ријечи даће ти ђевојку; Нит’ је проси ни јабуке даји, Већ ти купи кићене сватове, Пак ти иди Виду по ђевојку.“ Томе Милић одмах каил био, Па из цркве оде двору своме, Те он купи кићене сватове По свој Босни и Херцеговини, И по Жупи и Котару равну; Све јунаке младе нежењене, Добре коње прије нејахане: Кума куми Јанковић-Стојана, Старосвати Пивљанина Баја, А ђевери Мандушића Вука. Кад је Милић свате сакупио, Диже свате, оде по ђевојку. Кад су били прем’ Видову двору, На пенџер се Виде наслонио, Па кад виђе кићене сватове, Сам је собом Виде говорио: „Мили Боже, лијепијех свата! Чији ли су, куд ће по ђевојку?“ У ријечи, коју бесједио, Пред дворе му свати дојездише, Ђувегија ријеч прихватио: „Мили тасте, Виде Маричићу! Моји свати са Херцеговине, Потегли смо на бога и срећу А по твоју шћеру Љепосаву.“ То је Виду врло мило било, Па подвикну своје вјерне слуге: „Слуге моје, отварајте врата: Сватовима коње приватите, Водите их у подруме доње, Миле госте на бијелу кулу.“ Господара слуге послушаше, Отворише на авлији врата, Под гостима коње приватише, Коње воде у подруме доње, Миле госте на бијелу кулу. Пошту чини Виде Маричићу, Части свате три бијела дана, Док наврши, што је коме драго; Кад четврто јутро освануло, Два су брата сестру изводила, Ја каква је цура Љепосава! Кроз мараме засијало лице, Сватовима очи засјениле Од господског лица и ођела; Сви сватови ником поникоше, И у црну земљу погледаше, Ја од чуда лијепе ђевојке. Но говори цури ђувегија: „Ој пунице, ђевојачка мајко! Или си је од злата салила? Или си је од сребра сковала? Или си је од сунца отела? Или ти је Бог од срца дао?“ Заплака се ђевојачка мајка, А кроз сузе тужно говорила: „Мио зете, Милић-барјактаре! Нити сам је од злата салила, Нити сам је од сребра сковала, Нити сам је од сунца отела, Веће ми је Бог од срца дао: Девет сам их такијех имала, Осам их је удомила мајка, Ниједне их није походила, Јер су јадне рода урокљива, На путу их устријели стр’јела.“ Кроз плач зета пуница дарива, Дарива га злаћеном кошуљом. Ал’ да видиш и чуда и фале! Каква дара тасте зету даје: Гиздава му поклонио вранца, Врана коња, брате, без биљеге. А на врану чултан до кољена: Чисти скерлет златом извезени, Златне ките бију по копитим’; Бојно седло од шимшир-дрвета, Шимшир-седло сребром оковано, На облучју камен сија драги, О облучју господско оружје: С једне стране сабља окована, С друге стране шестопер позлаћен; Зауздан је уздом позлаћеном; Њиме зета свога дариваше. Најбољи му пешкеш шуре дају, (Најбољи је, најжешћијех јада!), Своју секу шуре зету дају, Баш сестрицу цуру Љепосаву. А кад Милић дара приватио, Коња јаше, коњ му поиграва, А звекеће сабља о бедрици, А жуборе пуца на прсима, На калпаку трепеће му перје: Није шала онака ђевојка! Није шала онаки дарови! Подиже се кита и сватови, Развише се свилени барјаци, Засвираше свирке свакојаке, Ударише јасни таламбаси, Зачуше се сватске даворије, Стаде бакат сурих бедевија, Отидоше с Богом путовати. Кад су били гором путујући, Стиже урок на коњу ђевојку, Па говори до себе ђеверу: „О ђевере, Мандушићу Вуче! Зазор мене у те погледати, А камоли с тобом говорити, Ал’ нагони мука на невољу: Кажи куму, кажи старом свату, Нек уставе суре бедевије, Нек угасе свирке и поп’јевке, Уз јелике прислоне барјаке, Нек ме скину са добра коњица, Нек ме спусте на зелену траву; Љуто ме је забољела глава, Јарко ми је омрзнуло сунце, А црна ми земља омиљела, Бог би дао, те би добро било!“ Цвили, пишти ђевер до ђевојке: „Стани куме, стани стари свате! Стани, побро, Милић Барјактаре! Уставите свирке свеколике, Угасите сватске даворије, Уз јелике прислон’те барјаке, Да скинемо са коња ђевојку; Љуто тужи моја мила снаша, Љуто ју је забољела глава, Јарко јој је омрзнуло сунце, А црна јој земља омиљела, Бог би дао да би добро било!“ Тад стадоше кићени сватови, Уставише свирке и поп’јевке, Ђевер скиде са коња ђевојку, Па је спусти на зелену траву, Он је спусти, она душу пусти. Сви сватови грозне сузе лију, А највише Милић-барјактаре; Ђувегија јадан нарицао: „Заручницо, млада Љепосава! Ту ли тебе суђен данак нађе! Ни код мога ни код твога двора, Ни код моје ни код твоје мајке, Већ у гори под јелом зеленом!“ Састаше се кићени сватови, Сабљама јој сандук сатесаше, Наџацима раку ископаше, Саранише лијепу ђевојку Откуда се јасно сунце рађа; Посуше је грошим’ и дукатим’; Чело глве воду изведоше, Око воде клупе поградише, Посадише ружу с обје стране: Ко ј’ уморан, нека се одмара; Ко је млађан, нек се кити цв’јећем; Ко је жедан, нека воду пије За душицу лијепе ђевојке. Још нариче Милић барјактаре: „Чарна горо, не буди јој страшна! Црна земљо, не буди јој тешка! Вита јело, пусти широм гране, Начини ми заручници лада; Кукавицо, рано је не буди, Нека с миром у земљи почива!“ Сватовима јоште ријеч каже: „Браћо моја, кићни сватови! Хајте, браћо, да ми путујемо, Хајде сваки, како који може, А ја идем, како коњиц може Мојој старој на муштулук мајци.“ Дигоше се Богом путовати, Сваки иде, како који може. Милић оде, како коњиц може. Далеко га угледала мајка, Мало ближе преда њ ишетала, Коња грли, а Милића љуби: „Чедо моје, Милић-барјактаре! Ђе су свати, ђе ти је ђевојка? Водиш ли ми замјеницу, сине, Која ће ме јутром зам’јенити, Двор помести, воде донијети, Поређати господске столове?“ Ал’ бесједи Милић барјактаре: „О старице, моја мила мајко! Иду свати, не воде ђевојке: Остала је твоја замјеница Ни код мога ни код свога двора, Ни код моје ни код своје мајке, До у гори под јелом зеленом! Но старице, моја слатка мајко! Брзо трчи двору бијеломе, Па ми стери мекану постељу, Ни дугачку ни врло широку, Јер ти дуго боловати нећу.“ Проли сузе Милићева мајка, Поврати се двору кукајући, Брже стере мекану постељу, Ни дугачку ни врло широку. Кака дође Милић барјактаре, Он се спусти на меку постељу, Док се спусти, он душу испусти. Док дођоше кићени сватови, Дотле с’ Милић мртав належао; Кад то вид’ли кићени сватови, Наопако копља окренуше, Наопако коло поведоше, Жалостиву пјесму запјеваше; Сабљама му сандук сатесаше, Наџацима раку ископаше, Сахранише Милић-барјактара Куда јарко смирује се сунце. Оста јадна саморана мајка, Она кука како кукавица, А преврће како ластавица; Она иде своме винограду, Косу реже, па виноград веже, Сузе лије, чокоће зал’јева, Винограду тихо проговара: „Винограде, мили рукосаде! Ко је тебе мене засадио, Никада те веће брати неће!“ Када буде на заходу сунце, Тад’ излази Милићева мајка, па говори, а за сунцем гледа: „Благо мене и до Бога мога! Благо мене, ето сина мога! Ето г’ мајци, ђе из лова иде, Носи мајци лова свакојака!“ Не би сина, ни од сина гласа. Када буде на истоку сунце, Изилази Милићева мајка, Сунце гледа паке проговара: „Благо мене, ето ми снашице! Иде с воде, носи воде ладне, Хоће мене стару зам’јенити.“ Ни би снахе, ни од снахе гласа, Веће мајка кука од жалости, Кука тужна како кукавица, А преврће како ластавица, И кукаће до суђена дана. </poem> === Избор === * Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета. Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846, Београд, 1988., стр. 364-370. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Збирка народних песама Вук књига трећа]] 6zux4dulex6dkrg7y809i5qwqwepai8 14 20608 146087 46718 2026-09-14T12:10:47Z Coaorao 19106 146087 wikitext text/x-wiki {{Википедија|Благо цара Радована}} [[Категорија:Јован Дучић]] h5pseydxhbkzz6moh5b1fz0uxuqrc1m 0 60083 146082 139711 2026-09-14T12:04:12Z Coaorao 19106 146082 wikitext text/x-wiki Храброст, и кад је највећа, није дакле довољна да се назове херојством. Има људи неизмерно јаких, али по мрачној и бруталној сили, а не по свесној идеји. Највише је храбрих по атавизму, свирепости, сујети, болести, чак и по војничком васпитању. У једном јуришу на тврђаву, гину јуначки храбри људи свих ових категорија. Међу свима њима усамљен гине само онај херој, који има дух омађијан једино победом неке идеје. Поред њега пада човек који у том јуриши гледа само победу силе веће над силом мањом, а не силе више над силом нижом. И поред овог гине човек који из личне сујете убија, или пада убијен чак и против непријатеља који се боре за виши идеал правде. Ту исто тако гину и извесни људи у борби с другим људима, као што би у афричкој шуми погинули у борби са зверовима: из крволочног спорта или бруталне маније; више из обести него из разумне енергије и свесног херојства. У римском пољу, и само за један дан, вежбаху се десет хиљада младих људи из свега царства да као гладијатори умру у циркусу за забаву цезара и римске господе. Цезар је свако пре подне бацао зверовима људе и с уживањем посматрао њихову смрт, а после подне је ишао да у позоришту слуша љубавне стихове Марцијала и Теренција. Било је међу тим истим цезарима и људи који нису били иначе по срцу рђави. Веспазијан је саградио циркус само за престиж свога царевања; а и његов син Тит је ишао у тај циркус по потреби политичара; али је Домицијан, брат Титов, ишао већ по потреби своје навике и свога укуса. Према томе Веспазијан, Тит и Домицијан су била три различита човека. Једини је Домицијан био крволок. Само су кукавице крволоци, а он је једини од тројице био кукавица. – Херој не воли крв и насиље. Херојство је племенито и чисто и невино, као Ифигенија. Херој не убија за своје задовољство, ни из личне освете, ни из личне сујете, него само из љубави за идеју правде и за добро других људи. Свирепи император Вителије говорио је да ништа не мирише на сунцу као лешина непријатеља; али племенити император тог истог царства, Марко Аурелије, „Милосрђе је чувар државе”. Кад су Анрија IV, честитом краљу француском, пребацили да код Рошеле није био довољно строг према непријатељу, он је одговорио: „Ја сам урадио што сам хтео, а хтео сам само онолико колико сам морао”. – Наш херој Лазар је постао идеал народног хероја тек онда кад га је песник опевао према оваквом идеалу. Иначе, историјски, кнез Лазар је био само свирепи човек феудалног доба, себични господар, неумитни владар. Победивши војводу Николу Алтомановића, свог великог противника, отео му је Ужице, а њега је ослепио. Али доцније, жртвујући свој живот и своју државу на Косову за небеско царство, постао је херој за идеале народне, најпопуларнијим владаром историје, и, најзад постао је светац, као што би у античко доба постао такозваним полубогом. Тако небо враћа земљи оно што она чини за победу светлости над мраком. Река Дирас је изашла из земље да помогне Хераклу да расхлади своју рану. mhej5mhfnuiml64w8k51avqp5obj3ud 0 60084 146081 139712 2026-09-14T12:03:39Z Coaorao 19106 146081 wikitext text/x-wiki Као што су одувек народи имали потребу за божанствима, тако су имали и за херојима. Људи су имитирали хероје, грамзећи за њиховом славом. Било је случајева да су они претварали хероје у богове, као Зевса, али и богове у хероје, као Херакла. Херој је био, по правилу, посредник између бесмртних божанстава и смртних људи; али су и сами хероји полубожанске лозе, јер је увек био какав бог њихов отац, или им је мајка била нека богиња. Истина, хероји су умирали, али затим живели својим загробним животом на Острву Блажених. Неоспорно је да је сваки град славио најпре свог земљака хероја, пре него хероја каквог другог града, као што би у нас у Прилепу славили хероја Марка, а у Тополи хероја Карађорђа. Када се какав грчки херој враћао као победилац у свој град, онда га његови земљаци нису примали на капију града, него су у градском зиду отварали нарочити продор кроз који је херој свечано улазио. У старом грчком епосу су хероји слављени само као борци, али су доцније постали предмет и верског обожавања. Људи су одувек осећали да великим људима није довољна слава, него да им је потребан и култ, а нарочито да великим краљевима није довољан престо, него им је потребан и олтар. Александар је имао у Олимпији статуу у изгледу Јупитера, а песницима Есхилу и Софоклу посветили су култ и подигли олтаре на којим су приношене жртве. Сви су грчки градови побожно чували гробове својих хероја, онако као што хришћански градови чувају ћивоте својих светаца. Често су херојима на гробу подизани храмови, изговаране молитве, и доношене статуете и уљанице сасвим слично оном што чине хришћани данас хришћанским светитељима. Путописац Паусанија пише како је видео у Спарти славне гробове Бразиде и генерала Пеусаније, чак и хероја Леониде, чије су кости биле донесене са Термопила, четрдесет година после славне битке. Видео је у Спарти и гроб лепе Јелене, и хероја Херакла, и песника Алкмана, и неколицине генерала који су командовали спартанским бродовима код Саламине. У Атини је, у дворишту Ареопага, видео гроб Едипа; у дворишту Академија, гроб Платона; а близу Керамикона, гробове Перикла и хероја Тразибула. Тако и по целој Грчкој. И пре и после своје смрти, хероји су спасавали друге људе од њихових непријатеља, бесних животиња, или тешких болештина. Паусанија каже да су се Ахајци били забринули што се Тројански рат био прекомерно отегао, а врачеви су били тад објавили да ће рат бити завршен само кад Ахајци набаве једну стрелу Хераклову и једну кост хероја Пелопса, коју су ови одиста нашли али изгубили за време преноса морем. - Некад доцније ударила је била болештина на Елиду, а врачеви су опет саветовали народу да иду и нађу кост хероја Пелопса која је била пропала у море, кад су је онако први пут носили у помоћ тројанским херојима. Значи да су стари грчки хероји били чудотворци, као, уосталом, и наши посвећени српски владари, краљ Првовенчани у Студеници, или краљ Дечански у Дечанима, или као кнез Лазар у Раваници. Многи наши хероји, истина, нису били посвећени у нашој српској цркви, чак ни највећи међу нашим херојима. На Косову није био посвећен Милош, него Лазар. Уосталом, и у Хомера има оваквих случајева: у ''Илијади'' су посвећивани као хероји само борци, слични Ахилу и Патроклу, али доцније су у Одисеји посвећивани даље само краљеви, слични крфском краљу Алкиноју. Најзад, српски народ можда није ни грешио што је херојство Лазарево ставио и изнад херојства Милошевог. Лазарево је херојство чистије и ближе божанству. Други народи су обожавали своје хероје као инкарнацију Сунца, и такве хероје називали су херојима сунчаним. Имали су их Индијци у свом сјајном епосу ''Рамајани'', као што су овакви хероји постојали и у Грчкој, и у Јудеји, и у Германији. Чудо је како и наш Момчило, који лети на свом крилатом коњу изнад Скадарског језера, није постао сунчани херој; а нарочито Марко, који је правио натчовечанска дела, убијајући црног човека који је имао три главе, и бацајући са Шаре планине свој топуз чак у далеко и невидљиво море. Херој из Рамајане, пореклом из краљевске сунчане династије, учи се код мудраца Вишвамитре магичном оружју да брани његов жртвеник, и тим оружјем задобија девојку Ситу, ћерку краља Виче. А кад су том хероју Рами украли Ситу, он прави савез са краљем мајмуна, и затим одлази са Великим Мајмуном да са обале баци камени мост на острво Цејлон, где убија отмичара Равану и спасава своју жену Ситу. Али је отровна љубомора већ била помрачила његову душу, стрепећи да није отмичар Раван повредио чистоту његове Сите. Млада жена пристаје да одржи кушање, улазећи у огањ, док су је гледали краљ Вајсравана, и бог Индра с хиљаду очију, и Варуна, бог свију вода, и Брама, творац свију светова. Иако овај Рама није ослободилац људи, него само херој своје љубави, он је ипак сматран сунчаним херојом. И сам велики Буда није по традицији био историјско него само легендарно лице. Његово рођење и живот и смрт су само један мит, и то најчистији. Овај се херој рађа из јутарње магле, улазећи одмах у страховиту борбу против демона тмине; он по небеском своду окреће „точак закона“, јурећи на својим огњеним колима, док увече не потоне у помрчину. Сасвим слично грчком Фоибусу. Херој је често поређиван са сунцем, јер собом носи живот и оплођава свет. Херој је увек добротвор, па било да убија бика на Маратону, или сабласт у Аргосу, или да тамани комарце у Алифери. И сам Александар је себе сматрао добротвором људским и херојем митским, верујући најпре да силази од Ахила, а доцније и да је син Амона. – У Старом завету, најкрвавијој књизи која је икад постојала, има пуно хероја. Али је цар Давид сматран у јеврејском народу за највећег хероја, а то је цар још из XIII века пре Христа. Давид је, стварно, био један од највећих крволока старог века, јер је, између осталог, наслеђујући престо првог цара Саула, најпре мачем искоренио сву његову родбину. Али је Давид био и један од највећих монарха античког доба, творац славног Јерусалима, победилац редом свих непријатеља Израиља. Зато је и остао као први национални херој. Давид је био национални јунак, али не херој сунца. Био је и легендарни херој, али ипак само личност историјска. Међутим, Давид је имао и натчовечанске борбе, као борба са Голијатом, који изгледа као каква од оних немани с којима се борио Херакле, или као змај Питон којег је убио Аполон. Један леп мит о сунчаном хероју изграђен је о једном другом и мање заслужном јеврејском човеку, Самсону, који није био краљ него судија, што опет значи заштитник и вођ. Већ само његово име значи Сунце, а његов мит пун и чист. Његове су косе сунчани зраци; а лишен такве косе, он пропада. Самсон врши херојски циклус од дванаест чудеса којом одговара дванаест знакова у зодијаку. Као српски херој Марко, што пије вино с непријатељима Турцима, тако и Самсон иде међу непријатеље Филишћане да с њима пир пирује. Путем наилази на лава кога растргне „као јаре”, а идући даље, убија још и тисућу људи; и то једном магарећом вилицом. Кад га је у граду Гази издала његова вереница Далила, и кад су му одсекли косе, и бацили га у тамницу, Самсон је чекао да му косе поново порасту, после чега једним замахом обара стубове на кући својих непријатеља. На крову је било три хиљаде људи Филишћана, који су туде нашли заједничку смрт са овим јеврејским херојем. У чудној ''Књизи о судијама'', библијска традиција и сама јасно истиче блиску везу овог хероја са божанством, јер се на његову молитву једног дана отвара стена, да из ње потече хладна вода, и утоли његову жеђ. nrzp089j8verfypw8brcg9fuyh127zm 0 61501 146137 146037 2026-09-15T09:38:27Z Coaorao 19106 /* */ 146137 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Градови и химере (1930) | | | '''Садржај''' | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> [[Градови и химере (1930)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']] </div> </div> ''Пријатељу<br />Д-р. Кости Кумануди'' {{Википедија|Градови и химере}} {{Викицитати|Градови и химере}} {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Дела Јована Дучића]] 7hyena3lmiiz3m9o34s8cas74ny0dkd 146147 146137 2026-09-15T10:15:03Z Coaorao 19106 146147 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Градови и химере (1930) | | | '''Садржај''' | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> [[Градови и химере (1930)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]<br /> [[Градови и химере (1930)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']] </div> </div> ''Пријатељу<br />Д-р. Кости Кумануди'' {{Википедија|Градови и химере}} {{Викицитати|Градови и химере}} {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:1930.]] [[Категорија:Српска проза]] [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Дела Јована Дучића]] pxrlthp5y83a3se23pqqn4gdzri6avk 0 61540 146083 146064 2026-09-14T12:07:20Z Coaorao 19106 146083 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | | [[О благу Цара Радована]] | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]] }} <center> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]] </center> [[Категорија:Јован Дучић]] rhna4dygyghao23mhca23nu28p5db0q 146084 146083 2026-09-14T12:08:57Z Coaorao 19106 146084 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | | [[О благу Цара Радована]] | '''О срећи''' | [[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]] }} <center> [[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]] </center> [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована| ]] j2l0zi6ktg8v50bchn2rk7h9bacclha 0 61546 146085 146065 2026-09-14T12:09:30Z Coaorao 19106 146085 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | | [[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]] | '''О љубави''' | [[Благо Цара Радована/О жени|О жени]] }} <center> [[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]] </center> [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована| ]] 0fsymw1xgcovxjx2izs46aahy8aevzo 0 61553 146088 2026-09-14T13:18:26Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | | [[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]] | '''О жени''' | [[Благо Цара Радована/О пријатељству|О пријатељству]] }} <center> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]… 146088 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Благо Цара Радована]] (1932) | | [[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]] | '''О жени''' | [[Благо Цара Радована/О пријатељству|О пријатељству]] }} <center> [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]<br /> [[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]] </center> [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Благо цара Радована| ]] abc9fdnjtiwxsicd45ubeao290zpscw 14 61560 146142 2026-09-15T10:11:40Z Coaorao 19106 Нова страница: [[Категорија:1900-е|5]] 146142 wikitext text/x-wiki [[Категорија:1900-е|5]] dpjtxs5twcyvcdlv13qrcrvpjhibkp5 14 61561 146143 2026-09-15T10:12:20Z Coaorao 19106 Нова страница: [[Категорија:1900-е|7]] 146143 wikitext text/x-wiki [[Категорија:1900-е|7]] 19i0oia4ifoe7c3n9at25j2b1nie8qg 14 61562 146144 2026-09-15T10:13:10Z Coaorao 19106 Нова страница: [[Категорија:1900-е|9]] 146144 wikitext text/x-wiki [[Категорија:1900-е|9]] etapn98z8oxwr2fnm20ekttojsqofj9 14 61563 146148 2026-09-15T10:16:35Z Coaorao 19106 Нова страница: [[Категорија:1930-е|0]] 146148 wikitext text/x-wiki [[Категорија:1930-е|0]] pfyolrg42l8letrf233nk77iqtiksgc