Еро с онога свијета

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.20</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Еро с онога свијета</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1461</id>
    <revision>
      <id>146264</id>
      <parentid>75837</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T22:38:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Čitač 54</username>
        <id>20095</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>146264</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5365" sha1="b62500ek6gmsj76zjg3d0u816r4t4nt" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;Копао Турчин с Туркињом кукурузе, па на подне отиде Турчин да препне и да напоји коња, а Туркиња остане одмарајући се у ладу. У том удари однекуд Еро: Помози Бог, кадо!
 -Бог ти помогао, кмете! А одакле си ти, кмете? 
-Ја сам, кадо, с онога свијета. 
- Је ли, Бога ти! А нијеси ли виђео тамо мога Мују који је умро прије неколико мјесеци?
 -О, како га не би виђео! Та он је мој први комшија.
 -Па како је, Бога ти? Како живи?
 -Фала Богу, здраво је, али се, Бог ме, доста мучи без ашлука: нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву! -А оћеш ли ти опет натраг, не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука? 
-Би, зашто не би, ја идем саде управо тамо.
 -Онда Туркиња отрчи тамо ђе јој се муж био скинуо од врућине, те узме кесу с новцима, и штогођ буде новаца у њој, да Ери да понесе Муји. 
Еро докопа новце, па метне у њедра, па бјежи уз поток. Тек што Еро замакне уз поток, ал ете ти Турчина ђе води коња да напоји, а Туркиња те придагња: -Да видиш, мој човјече! Туда саде прође један кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују да се мучи без ашлука: нема за шта да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца што је било у твојој кеси да му понесе.
 А Турчин: -Па куд оде? Куд оде?
 А кад му жена каже да је отишао уз поток, онда он брже боље скочи на гола коња, па поћерај уз поток. Кад се обазре Еро и види Турчина ђе трчи за њим, а он онда бјежи!
 Кад дође под брдом у једну воденицу, а он утрчи унутра, па повиче воденичару: -Бјежи, јадна ти мајка! Ене Турчина да те посијече; већ дај мени твоју капу, а на теби моју, па бјежи уз брдо туда око воденице. Воденичар, видећи Турчина ђе трчи на коњу, поплаши се, и не имајући кад питати зашто ће и кроз што да га посијече, да Ери своју капу, а Ерину баци на главу, па изнад воденице бјежи уз брдо. Еро метне воденичареву капу на главу, па још узме мало брашна, те се поспе, и начини се прави воденичар. 
У том и Турчин дотрчи пред воденицу, па сјаше с коња и улети у воденицу: -Камо, море, таки и таки човјек, што је саде ту ушао у воденицу?
 А Еро му каже: -Ене га, видиш, ђе утече уз брдо!
 Онда Турчин: -Држи ми, море, коња. 
Еро узме коња, а Турчин уз брдо за воденичарем, вамо, намо по буквику.
 Кад га стигне и увати, онда ће: -Камо, коњино, новци што си преварио моју жену, те узео да понесеш Мују на они свијет? Воденичар се стане крстити и снебивати: -Бог с тобом, господару! Ја нити сам виђео твоје жене, ни Мује, ни новаца. И тако им прође читаво по сата, док се освијесте и виде шта је.
 Онда Турчин потрчи на врат на нос к воденици; кад тамо, али оћеш! Еро узјаао коња, па отишао без трага, а Туричин савија шипке, па пјешице к жени. 
Кад га жена опази без коња, а она повиче: -Камо, човјече, шта уради?
 А он вели тамо њој матер: -Ти си му послала новаца да купи каве и дувана, а ја сам му послао и коња да не иде пјешице.&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* Караџић, В. С. 1870. Српске народне приповијетке, друго умножено издање. Беч, у наклади Ане, удовице В.С. Караџића. стр. 301–303.

{{ЈВ-аутор|Вук Стефановић Караџић|1864}}

[[Категорија:Народне шаљиве приче]]</text>
      <sha1>b62500ek6gmsj76zjg3d0u816r4t4nt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шаблон:Нови текстови</title>
    <ns>10</ns>
    <id>1832</id>
    <revision>
      <id>146261</id>
      <parentid>145662</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:47:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146261</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="992" sha1="p0sfbr9ivrijr517sj4jfe6lswiei3n" xml:space="preserve">{| style=&quot;width: 100%; border-collapse: collapse; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;&quot;
|-
| style=&quot;width: 50%; vertical-align: top; padding-right: 10px;&quot; |
[[Драга Димитријевић Дејановић]]:
*[[Зла срећа девојачка]] (1862)
*[[Српским мајкама]] (1871)
[[Јован Скерлић]]:
*[[О Коштани]] (1901)
[[Проспер Мериме]]:
*[[Таманго]] (1905)
[[Јован Дучић]]:
*[[Књижевни космополитизам]] (1929)
| style=&quot;width: 50%; vertical-align: top; padding-left: 10px;&quot; |
[[Јован Ђорђевић]]:
*[[Чучук-Стана]] (1884)
[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]:
*[[Модерне жене]] (1899)
[[Александар Пушкин]]:
*[[Пикова дама]] (1890)
*[[Цигани]] (1902)
*[[Руслан и Људмила]] (1904)

|}
&lt;noinclude&gt;[[Категорија:Шаблони главне стране]]&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>p0sfbr9ivrijr517sj4jfe6lswiei3n</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146262</id>
      <parentid>146261</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:47:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>146262</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="992" sha1="p7yi6iuuqktgt7qp90vxv96t6uw15qa" xml:space="preserve">{| style=&quot;width: 100%; border-collapse: collapse; font-family: Verdana, Arial, Helvetica, sans-serif;&quot;
|-
| style=&quot;width: 50%; vertical-align: top; padding-right: 10px;&quot; |
[[Драга Димитријевић Дејановић]]:
*[[Зла срећа девојачка]] (1862)
*[[Српским мајкама]] (1871)
[[Јован Скерлић]]:
*[[О Коштани]] (1901)
[[Проспер Мериме]]:
*[[Таманго]] (1905)
[[Јован Дучић]]:
*[[Књижевни космополитизам]] (1928)
| style=&quot;width: 50%; vertical-align: top; padding-left: 10px;&quot; |
[[Јован Ђорђевић]]:
*[[Чучук-Стана]] (1884)
[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]:
*[[Модерне жене]] (1899)
[[Александар Пушкин]]:
*[[Пикова дама]] (1890)
*[[Цигани]] (1902)
*[[Руслан и Људмила]] (1904)

|}
&lt;noinclude&gt;[[Категорија:Шаблони главне стране]]&lt;/noinclude&gt;</text>
      <sha1>p7yi6iuuqktgt7qp90vxv96t6uw15qa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О жени/2.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8391</id>
    <revision>
      <id>146219</id>
      <parentid>47145</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T12:06:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146219</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7888" sha1="4wk3ysggpdwsat8xasp3762ze33lkla" xml:space="preserve">Ако жена има храбрости пред животом, колико човек има пред смрћу, то је што има непоколебиво веће поуздање у своју гипкост, него човек у своју снагу. Нарочито верује у своју моћ претварања и лажи. Лаж је њено обично оружје и обично уточиште, чак и најбољих међу женама. Претварање и лаж су једини излаз из небројених њених сукоба са свим тиранима; родитељима, мужем, светом, идејама. Лажју она прикрива своје незнање, које је огромно, и себичност, која је неизмерна, и леност, која је беспримерна, и пороке, који су често незајажљиви. Зато она пролази кроз живот тријумфално, увек праћена већма својом легендом него својом истином, никад довољно позната свом друштву, најмање разумљива онима који јој стоје најближе, а остајући за човека који је воли само мит и надреалност.

Људи никад не могу да разликују женину лаж од женине истине. Али ипак људи осећају лажљивца, и кад не могу да се одбране од лажи. Брак се најчешће састоји од једног лажова и једног насилника. Жене кад лажу, оне увек лажу на крупно и тотално; и кад имају да сакрију ситницу, жене негирају и све друго што је с том ситницом у вези, и то брзо, одлучно и коначно. Није нигде била, није никог видела, није ништа чула; не познаје уопште особу за коју је везују зли језици; није било ничег... А пошто тако пориче све тотално и све коначно, зато се лако и не заплиће и има увек став одважан. А пошто не лаже увек да нашкоди, она не узима лаж за средство како би другим учинила зло, него само да себи учини добро. Жена зна да има неких истина које могу да све упропасте, ако се рекну само из љубави за истином; и зато се она служи лажју, не пребацујући себи да је лажов, верујући чак да добар циљ увек вреди колико и добар принцип. Она зна да је лаж спасавала често и саму истину у критичким моментима. Свети Августин је рекао: &quot;Лагати, лагати поштено и побожно...&quot; Али је то светац рекао много доцније него што су ту идеју жене већ биле усвојиле за главно начело свог опстанка.

Ако хоћете да вас жена воли, треба јој дати прилике да вас сто пута слаже, и да увек изгледа као да то не видите. Жена је толико гипка и прилагодљива, да, после два сусрета са неким човеком, тачно зна какву он жену воли. И већ од тог момента она престаје да буде онаква кава јесте, и каква ће и даље за себе остати; а даје себи све оне одлике по којима мисли да ће се највише допасти. Тако се она направи друкчијом него што је у ствари, да убрзо наличи већма на наш модел, него на своју природу. Она се толико брзо обрне у самој себи, да просечан човек не може ни да је прати у том невероватном њеном обрту. Она тим само постаје загонетнија за гломазни дух човеков, који не уме да је посматра у том њеном намештању како би од оне каква јесте, постала наједном онаква каква није. Жена је и иначе увек једно биће за себе и за цео свет, а друго за човека којег воли. Најчудније је можда и то што се свакој заљубљеној жени чини да мора изгледати друкчија него што јесте; и да буде окићена драгуљима и врлинама какве нема, а не само оним какве има; и да себи измишља чак и друго порекло, и друкчије друштвене везе; а све то увек према укусу човека којег хоће да опсени. А она хоће до опсени и из простодушног и често најбољег разлога: да би задобила човека којег воли. Тај пут од истине, која је у њеној природи, до лажи, која је само у њеној памети, она превали у небројним ситним преварама. Један талијански писац каже да и девојче које има најлепшу боју лица и усана, метне мало руменила полазећи на какав бал. Лаж због допадања, то је главна лаж жениног спола. Та је лаж међутим често невинија него све искрености човекове.

Жене не могу да не варају и кад су најзаљубљеније. Кад је жена изговорила највећу лаж, изгледала је себи највећа. Лаж даје жени осећање супериорности над човековим умом и талентом, и нарочито, даје јој осећање сигурности пред урсфеним бруталностима човековим. Жена се не служи лажју да нападне, него да се одбрани. Никад не питајте жену да вам каже нешто од своје прошлости. Ниједна не воли да има прошлост, нити јој даје какву цену; а ако вам крије прошлост, то није зато да њу сачува за себе, него да вас не изгуби. Ако хоће да прећути прошлост, то је и зато што је жена према прошлости одиста равнодушна, јер жена по природи није романтик. Жена не подноси спомен. Она бездушно све крије јер не жели да има очи ни на чему што није у вези са чоеком којег воли у том тренутку. Жена живи с дана на дан.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>4wk3ysggpdwsat8xasp3762ze33lkla</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146251</id>
      <parentid>146219</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:32:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146251</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8175" sha1="rc8f1w9xgac1i36kia1cn3b4hadjve1" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]
| 2.
| [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]
}}
Ако жена има храбрости пред животом, колико човек има пред смрћу, то је што има непоколебиво веће поуздање у своју гипкост, него човек у своју снагу. Нарочито верује у своју моћ претварања и лажи. Лаж је њено обично оружје и обично уточиште, чак и најбољих међу женама. Претварање и лаж су једини излаз из небројених њених сукоба са свим тиранима; родитељима, мужем, светом, идејама. Лажју она прикрива своје незнање, које је огромно, и себичност, која је неизмерна, и леност, која је беспримерна, и пороке, који су често незајажљиви. Зато она пролази кроз живот тријумфално, увек праћена већма својом легендом него својом истином, никад довољно позната свом друштву, најмање разумљива онима који јој стоје најближе, а остајући за човека који је воли само мит и надреалност.

Људи никад не могу да разликују женину лаж од женине истине. Али ипак људи осећају лажљивца, и кад не могу да се одбране од лажи. Брак се најчешће састоји од једног лажова и једног насилника. Жене кад лажу, оне увек лажу на крупно и тотално; и кад имају да сакрију ситницу, жене негирају и све друго што је с том ситницом у вези, и то брзо, одлучно и коначно. Није нигде била, није никог видела, није ништа чула; не познаје уопште особу за коју је везују зли језици; није било ничег... А пошто тако пориче све тотално и све коначно, зато се лако и не заплиће и има увек став одважан. А пошто не лаже увек да нашкоди, она не узима лаж за средство како би другим учинила зло, него само да себи учини добро. Жена зна да има неких истина које могу да све упропасте, ако се рекну само из љубави за истином; и зато се она служи лажју, не пребацујући себи да је лажов, верујући чак да добар циљ увек вреди колико и добар принцип. Она зна да је лаж спасавала често и саму истину у критичким моментима. Свети Августин је рекао: &quot;Лагати, лагати поштено и побожно...&quot; Али је то светац рекао много доцније него што су ту идеју жене већ биле усвојиле за главно начело свог опстанка.

Ако хоћете да вас жена воли, треба јој дати прилике да вас сто пута слаже, и да увек изгледа као да то не видите. Жена је толико гипка и прилагодљива, да, после два сусрета са неким човеком, тачно зна какву он жену воли. И већ од тог момента она престаје да буде онаква кава јесте, и каква ће и даље за себе остати; а даје себи све оне одлике по којима мисли да ће се највише допасти. Тако се она направи друкчијом него што је у ствари, да убрзо наличи већма на наш модел, него на своју природу. Она се толико брзо обрне у самој себи, да просечан човек не може ни да је прати у том невероватном њеном обрту. Она тим само постаје загонетнија за гломазни дух човеков, који не уме да је посматра у том њеном намештању како би од оне каква јесте, постала наједном онаква каква није. Жена је и иначе увек једно биће за себе и за цео свет, а друго за човека којег воли. Најчудније је можда и то што се свакој заљубљеној жени чини да мора изгледати друкчија него што јесте; и да буде окићена драгуљима и врлинама какве нема, а не само оним какве има; и да себи измишља чак и друго порекло, и друкчије друштвене везе; а све то увек према укусу човека којег хоће да опсени. А она хоће до опсени и из простодушног и често најбољег разлога: да би задобила човека којег воли. Тај пут од истине, која је у њеној природи, до лажи, која је само у њеној памети, она превали у небројним ситним преварама. Један талијански писац каже да и девојче које има најлепшу боју лица и усана, метне мало руменила полазећи на какав бал. Лаж због допадања, то је главна лаж жениног спола. Та је лаж међутим често невинија него све искрености човекове.

Жене не могу да не варају и кад су најзаљубљеније. Кад је жена изговорила највећу лаж, изгледала је себи највећа. Лаж даје жени осећање супериорности над човековим умом и талентом, и нарочито, даје јој осећање сигурности пред урсфеним бруталностима човековим. Жена се не служи лажју да нападне, него да се одбрани. Никад не питајте жену да вам каже нешто од своје прошлости. Ниједна не воли да има прошлост, нити јој даје какву цену; а ако вам крије прошлост, то није зато да њу сачува за себе, него да вас не изгуби. Ако хоће да прећути прошлост, то је и зато што је жена према прошлости одиста равнодушна, јер жена по природи није романтик. Жена не подноси спомен. Она бездушно све крије јер не жели да има очи ни на чему што није у вези са чоеком којег воли у том тренутку. Жена живи с дана на дан.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>rc8f1w9xgac1i36kia1cn3b4hadjve1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О жени/5.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8394</id>
    <revision>
      <id>146252</id>
      <parentid>146156</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:33:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146252</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9048" sha1="ofa514h9xd05bkmoldqjef9bhzrsh36" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]
| 5.
| [[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]
}}
Физичка лепота човекова је једна велика срећа његова, и међу људима, а не само међу женама. Између четири велика својства која један Антињанин мора да има, Платон на прво место ставља телесну лепоту. Херодот каже да су становници Хегесте као бога прославили Филипа из Кротоне, јер је био божански леп; а Павсанија каже да су у Еги, у Ахаји, постављали најлепшег младића за свештеника у Зевсовом храму. Бити ружан, то је одиста бити нечовечан, и од природе обележен и искључен. Ружноћа поражава, сеје обесхрабрење, убија радост, носи несрећу. Вековима се мисли да је Сократ био ружан; међутим, Епиктет каже да су били лепи и Сократ и Диоген, и да су обојица били чак чувени са своје лепоте. Ксенофонт је био леп као Аполеон. Стендал, који је једне вечери седео у позоришној ложи у Милану са Бајроном, каже да је био залуђен физичком лепотом тог енглеског песника. Међутим, зна се да је Хорације био човечуљак са великим трбухом. Малени стасом су били Бајрон, Толстој, Китс, Балзак, а Сент-Бев и Стендал су били и ружни.

,,Лепотице не чезну за лепим људима, као ни богате за богаташима. Лепе људе воле жене које нису лепе, као што за богатим чезне фукара. Истина је да лепота човекова осваја одједном, а карактер и дух човеков освајају полагано, јер се карактер и дух не обраћају женином животу физичком него моралном. Велики човек, то је за жену величина која замара, дубина која плаши, , педантност која одбија, принцип који гађа у главу. За жену више вреде две радости, него једна срећа, а више вреди срећа него слава. Најлепше жене пођу обично за људе без лепоте, а често чак воле и ружне љубавнике. Много пута жена не воли човека ни чијој се лепоти највише диви; јер свака жена инстинктивно осећа да је физич ка лепота женско оружје, а она то своје оружје не воли да види у рукама мужа или љубавника. Жена не иде ни за човеком који ју је занео својом лепотом или својом духовитошћу, него за човеком који има нешто што она нарочито тражи. У највише случајева жена тражи осећање сигурности. Жена никад не види једног човека у целини, него увек у детаљу; да лепо пева, или лепо игра, или лепо свира, или се лепо облачи, или се лепо понаша; или најзад, да има успеха у друштву или успеха код жена. Салонска дама броји човеку класе, године службе, паре и зубе; интелектуалка му броји мисли и дела; церебрална жена не броји му ни подвиге ни тријумфе. Церебралне жене су обично порочне и то на хладно. То је мушкобања која нема ни женске нежности, ни мушке доброте, и сасвим је неспособна за љубав. Виша интелигенција жене је увек злодејна за човека од срца. Таква жена је наоружана до зуба. Ако је човек духовно мањи од ње, она сече; ако је човек силнији, она се мачује. Никад се код жене са већом интелигенцијом нису успеле да развију више особине срца. Лепе жене су мање склоне пороку него ружне. Лепотица се задовољава дивљењем и обожавањем своје околине, а ружна тражи уточиште у првом љубавнику који је буде сматрао да није ружна. Зато су ружне жене већма заузете напором да се допадну, него лепе, којима то успева и без напора. Први човек који такву ружну жену нађе да је лепа, и који јој то покаже постаје њен неодољив господар. Да би се допале људима, ружне жене постају музичарке, списатељице, сликарке, филантропи, а сада чак и парламентарци. Жена воли већма лепоту него врлину; али жена воли само своју лепоту. Туђа лепота јој изазива злу крв, као туђ новац и туђ накит. Људи су, напротив, у том погледу виши од жена, јер су у стању да се диве и човеку лепшем и умнијем и богатијем од себе. Једино што људи не опраштају другом човеку, то је кад има лепшу жену него што је њихова. Један човек увек изгледа другом човеку недостојан лепе жене; и људи често јуришају на лепотицу само да је отму човеку којег редовно сматрају смешним поред ње, и онда када тај човек није нимало смешан. Лепотице имају скоро увек ружне гласове, као лабудови и паунови, који су најлепше али и најглупље и најсујетније птице. Нарочито жене немају никад лепо ухо као човек. Лепа шкољка уха је привилегија човека и велики накит човекове главе, а ништа човека не може да направи вулгарним и смешним као ружне уши. Очи показују памет, а усне показују душевност; зато очи знају да лажу, а само усне показују искреност. Видео сам у једној римској галерији како све бисте славних беседника са форума имају уста жива као у детета или сочна као у девојке; види се да је лепота пребивала над тим прегибима и да је сјај узвишене речи оставио на њима траг за сва времена. Сви људи који лепо говоре, имају лепа уста. Осетљивост и осећајност човекова лежи само на уснама и око усана, а не у очима, пошто се увек човек пази да очима не прокаже своју праву мисао. Зачудо, људи су најмање у историји прослављали лепоту женине руке. Маргарита де Валоа, чијој су се краљевској руци једног дана дивили, рекла је скромно и збуњено како има већ четрнаест дана да је није опрала.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>ofa514h9xd05bkmoldqjef9bhzrsh36</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О жени/6.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8395</id>
    <revision>
      <id>146215</id>
      <parentid>146213</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T11:59:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О жени (Глава 6)]] на [[Благо Цара Радована/О жени/6.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>146213</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6605" sha1="geb9rym0mqphgu1r8k3c3b03xvnwszo" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]
| 6.
| [[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''6.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Лепота физичка, то је неоспорно једна племенита човекова врлина. Уосталом, телесна лепота је само спољни израз виших унутрашњих човекових лепота, јер лепота није никад била особина зликоваца и неваљалих жена; и, неоспорно, увек поред физичких лепота у истом човеку борави још неколико било душевних или духовних квалитета првог реда. Природа је увек изграђивала своје право мајсторско дело с пуном љубављу и издашношћу, и никад није била тврдица ни у погледу других особина тог привилегованог лица. Било је, истина, и безумних жена међу лепотицама, као и лепих људи међу глупацима. Али је то био свагда редак случај; јер су увек имали поред лепоте или благородно срце без пуно памети, или већу памет без много срца. — Ако лепотице обично сврше живот у катастрофама и скандалима, често и ружним или глупим, то је зато што постану жртве туђих страсти и туђих сујета. Ако су лепотице често необразоване, то је што је неговање њине лепоте било за њих важније од неге њиховог духа. — Свакако, лепота није нигде усамљена. Ахил је био најлепши младић у Грчкој, али и највећи херој; а Софокле је био најлепши младић, али и највећи песник. Хипатија из Александрије је била лепотица која је имала троструку ореолу: лепоте, врлине, и учености; она је била и велики астроном и философ свог времена. Помпадур је била најлепша жена, али и велики дипломат и државник. Лепота је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање. Као што су антички Грци сва своја божанства правили лепим, и хришћани су најзад сликали лепим све највеће личности своје цркве: Богородицу, Христа, Светог Ђорђа и све архангеле. Уосталом, стари Грци су веровали да ружан човек не може бити ни добар.&lt;br /&gt;
{{gap}}Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто. Љубавнице Луја -{XIV}-, највећег љубавника међу свима краљевима, нису биле лепе, него само жене од духа и од срца. Госпођица Лавалијер је била чак врло маленог стаса, богињава, смеђих очију, великих уста, зуба не баш најлепших; а корачала је ружно, јер је била хрома. Такву је описује њен познаник Биси Рабитен, рођак славне госпође Де Севиње. Али Рабитен затим додаје да је Лавалијер имала поглед страстан и уман, речи пуне духа и блеска, и да је била искрена и душевна, врло верна и сва предана, и, најзад, да је била и учена. И Меколе у својој историји говори да су љубавнице енглеског краља Џекса -{II}-, савременика Луја -{XIV}-, биле веома ружне, скоро ругобе: Ана Хајт, а још накарадније Арабела Черчил и Катарина Сидле. Било је сличних укуса и међу философима. Декарт је први пут волео једну разроку девојку, и отад је за цео живот имао слабост и симпатију за разроке жене. Песник Бодлер је био заљубљен у наказе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има одиста најлепших очију које не умеју погледати, и најлепших усана које се не знају осмехнути. Обе ове велике и неопредељиве лепоте су нематеријалне, јер су искључиво душевне. Леп поглед и леп осмех немају чак ништа заједничког са бојом очију или формом уста. Шпањолка уме да погледа, а Францускиња уме да се осмехне. Осмех, то је зора и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји. Има очију које се смеју, и очију које говоре, и очију које ћуте; а има очију које изгледају да увек нешто ослушкују и чекају. Најлепше очи има словенска жена, јер увек изгледају зачуђене.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>geb9rym0mqphgu1r8k3c3b03xvnwszo</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146217</id>
      <parentid>146215</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T12:03:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146217</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6631" sha1="pb5lguzlbumtghu9sk6oitymjvu2why" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]
| 6.
| [[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''6.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Лепота физичка, то је неоспорно једна племенита човекова врлина. Уосталом, телесна лепота је само спољни израз виших унутрашњих човекових лепота, јер лепота није никад била особина зликоваца и неваљалих жена; и, неоспорно, увек поред физичких лепота у истом човеку борави још неколико било душевних или духовних квалитета првог реда. Природа је увек изграђивала своје право мајсторско дело с пуном љубављу и издашношћу, и никад није била тврдица ни у погледу других особина тог привилегованог лица. Било је, истина, и безумних жена међу лепотицама, као и лепих људи међу глупацима. Али је то био свагда редак случај; јер су увек имали поред лепоте или благородно срце без пуно памети, или већу памет без много срца. — Ако лепотице обично сврше живот у катастрофама и скандалима, често и ружним или глупим, то је зато што постану жртве туђих страсти и туђих сујета. Ако су лепотице често необразоване, то је што је неговање њине лепоте било за њих важније од неге њиховог духа. — Свакако, лепота није нигде усамљена. Ахил је био најлепши младић у Грчкој, али и највећи херој; а Софокле је био најлепши младић, али и највећи песник. Хипатија из Александрије је била лепотица која је имала троструку ореолу: лепоте, врлине, и учености; она је била и велики астроном и философ свог времена. Помпадур је била најлепша жена, али и велики дипломат и државник. Лепота је племство и благодет коју је Бог спустио на нарочито изабране међу људима; лепота је и благословена, јер она као сунце изазива живот, носи здравље, и инспирише религиозно осећање. Као што су антички Грци сва своја божанства правили лепим, и хришћани су најзад сликали лепим све највеће личности своје цркве: Богородицу, Христа, Светог Ђорђа и све архангеле. Уосталом, стари Грци су веровали да ружан човек не може бити ни добар.&lt;br /&gt;
{{gap}}Најлепша је жена у љубави она за коју кажемо да је лепа а не знамо зашто. Љубавнице Луја -{XIV}-, највећег љубавника међу свима краљевима, нису биле лепе, него само жене од духа и од срца. Госпођица Лавалијер је била чак врло маленог стаса, богињава, смеђих очију, великих уста, зуба не баш најлепших; а корачала је ружно, јер је била хрома. Такву је описује њен познаник Биси Рабитен, рођак славне госпође Де Севиње. Али Рабитен затим додаје да је Лавалијер имала поглед страстан и уман, речи пуне духа и блеска, и да је била искрена и душевна, врло верна и сва предана, и, најзад, да је била и учена. И Меколе у својој историји говори да су љубавнице енглеског краља Џекса (''-{sic}-: Џемса'') -{II}-, савременика Луја -{XIV}-, биле веома ружне, скоро ругобе: Ана Хајт, а још накарадније Арабела Черчил и Катарина Сидле. Било је сличних укуса и међу философима. Декарт је први пут волео једну разроку девојку, и отад је за цео живот имао слабост и симпатију за разроке жене. Песник Бодлер је био заљубљен у наказе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има одиста најлепших очију које не умеју погледати, и најлепших усана које се не знају осмехнути. Обе ове велике и неопредељиве лепоте су нематеријалне, јер су искључиво душевне. Леп поглед и леп осмех немају чак ништа заједничког са бојом очију или формом уста. Шпањолка уме да погледа, а Францускиња уме да се осмехне. Осмех, то је зора и свитање тела, највећи догађај и најлепши израз душевног у материји. Има очију које се смеју, и очију које говоре, и очију које ћуте; а има очију које изгледају да увек нешто ослушкују и чекају. Најлепше очи има словенска жена, јер увек изгледају зачуђене.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>pb5lguzlbumtghu9sk6oitymjvu2why</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О жени/7.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8396</id>
    <revision>
      <id>146218</id>
      <parentid>47140</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T12:04:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146218</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6979" sha1="oixk055aab5lfc5040u8by42k38646e" xml:space="preserve">Платонска љубав је само љубав човекова, а не женина. Уосталом, идеална љубав и није у инстинкту, него само љубав физичка. Љубав идеална је продукт вере и културе, и одржава се насиљем над собом. Жена нема осећања пожртвовања за друге него само за себе, јер се не уме ослободити себе, као ни дете ни дивљак, ни изићи из хиљаду малих срећа и несрећа од којих је направила свој шарен и смешан живот. Она је вернија својим прохтевима него вашим најсјајнијим идејама. Поћи ће за вама, али не за вашим принципом. Жена није узела ништа од наше цивилизације и религије; повила се само за нашим намерама, и пошла за јаким човеком.Она се никад не гади пропале жене као што се ми гадимо пропалог човека; напротив, тражи њено друштво; и кад јој не завиди, она је извињује. Жена у Египту и на Леванту и данас је онаква кава је била откад тамо постоји.

Незнање женино иде до глупости. Оне нису у стању да сачекају ни одговор на питање које вам саме поставе. Немају ни за што правог интереса, а најмање за уметност. Све жена узима за забаву, и све мери по својим нервима. Али ако жена нема довољно воље за ученост, она то надокнађује спонтаношћу својих прохтева, и природношћу својих суђења; а кад жена има укуса, он је увек урођен и отмен. Има један извесни укус који је често ствар њеног спола. Жена има већма укуса за ствари него за идеје, али њен укус надмашује у многом погледу средњу културу човекову. Жена није творац, али је велики асимилатор. Увек је у историји жена постала углађена пре него човек, а она је то и данас.

Чедност није у природи, и зато је нема ни у љубави; јер је љубав само чиста и прекаљена природа. Где је много љубави, ту је мало чедности; а можда и обратно: много чедности значи мало љубави. У Паризу се много лудује од љубави, и мало говори о чедности. Љубав и морал нису рсфени заједно, нити се возе истим колима: једно је ствар божја, а друго је проналазак човеков. Чедност су пропагирали хришћански апостоли да би њом сиромашним женама дали начина да постану боље од богатих, и да тако чедна девојка постане достојном сваког богаташа. Морал је насиље, нарочито морал сексуални; а кад није, онда је хипокризија. Треба имати навике морала као навике извесних јела и пића. Жене су моралне више по своме темпераменту него по свом уверењу. Има жена које не могу поднети покварене речи, као што не могу поднети рђави ваздух, или укварено јело. Оне су тад чедне и без нарочите воље, или без нарочите намере, или често чак и противно својој вољи. Има затим таквих жена које би се понекад осветиле мужу, или љубавнику, за какву увреду, црним издајством, али, и поред своје воље, овакве жене не ни замислити другог човека на његовом месту. Морал је код многих жена ствар урођеног укуса, а не васпитања; ствар физичка, као што је код других неморал; јер морал није у глави, него у крви и у стомаку, као ствар органска. Они који су морални друкчије, слаби су или лажни. Зато је речено: Светац који није потпуно светац, онда је ђаво; а ђаво, који није сасвим ђаво, он је светац.

Има жена морално коректних, не из љубави за човека и за морал, него само зато што су по карактеру пасивне, или што љубави не дају никакву цену. Друге су опет моралне из удобности за себе, или из одвратности за јавну бруку. А треће су моралне из крајњег непознавања порока. Свакако, физички морал обично није у природи ни у укусу женином колико је у укусу човековом; доказ, што је жена у стању да се целом свету покаже гола, кад би знала да би је цео свет ј нашао лепом као богињом. Уосталом, оне не пристају да разголићују себе, и да носе своје голе груди као на послужавнику. С временом је жена постала и детеубица. Врлина је за многе жене накит да се већма допадну; оне кокетирају врлином пред људима, и полемишу врлином пред другим женама. Многе су младе жене поносне на своју врлину, али је врло мало остарелих жена које се своје врлине сећају с претераним поносом.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>oixk055aab5lfc5040u8by42k38646e</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146220</id>
      <parentid>146218</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T12:21:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Текст проверен</comment>
      <origin>146220</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6986" sha1="36nxqwzguj5vq9123acigfrccpnmr6x" xml:space="preserve">Платонска љубав је само љубав човекова, а не женина. Уосталом, идеална љубав и није у инстинкту, него само љубав физичка. Љубав идеална је продукт вере и културе, и одржава се насиљем над собом. Жена нема осећања пожртвовања за друге него само за себе, јер се не уме ослободити себе, као ни дете ни дивљак, ни изићи из хиљаду малих срећа и несрећа од којих је направила свој шарен и смешан живот. Она је вернија својим прохтевима него вашим најсјајнијим идејама. Поћи ће за вама, али не за вашим принципом. Жена није узела ништа од наше цивилизације и религије; повила се само за нашим намерама, и пошла за јаким човеком. Она се никад не гади пропале жене као што се ми гадимо пропалог човека; напротив, тражи њено друштво; и кад јој не завиди, она је извињује. Жена у Египту и на Леванту и данас је онаква каква је била откад тамо постоји.

Незнање женино иде до глупости. Оне нису у стању да сачекају ни одговор на питање које вам саме поставе. Немају ни за што правог интереса, а најмање за уметност. Све жена узима за забаву, и све мери по својим нервима. Али ако жена нема довољно воље за ученост, она то надокнађује спонтаношћу својих прохтева, и природношћу својих суђења; а кад жена има укуса, он је увек урођен и отмен. Има један извесни укус који је чисто ствар њеног спола. Жена има већма укуса за ствари него за идеје, али њен укус надмашује у многом погледу средњу културу човекову. Жена није творац, али је велики асимилатор. Увек је у историји жена постала углађена пре него човек, а она је то и данас.

Чедност није у природи, и зато је нема ни у љубави; јер је љубав само чиста и прекаљена природа. Где је много љубави, ту је мало чедности; а можда и обратно: много чедности значи мало љубави. У Паризу се много лудује од љубави, и мало говори о чедности. Љубав и морал нису рођени заједно, нити се возе истим колима: једно је ствар божја, а друго је проналазак човеков. Чедност су пропагирали хришћански апостоли да би њом сиромашним женама дали начина да постану боље од богатих, и да тако чедна девојка постане достојном сваког богаташа. — Морал је насиље, нарочито морал сексуални; а кад није, онда је хипокризија. Треба имати навике морала као навике извесних јела и пића. Жене су моралне више по своме темпераменту него по свом уверењу. Има жена које не могу поднети покварене речи, као што не могу поднети рђав ваздух, или укварено јело. Оне су тад чедне и без нарочите воље, или без нарочите намере, или често чак и противно својој вољи. Има затим таквих жена које би се понекад осветиле мужу, или љубавнику, за какву увреду, црним издајством, али, и поред све воље, овакве жене не могу ни замислити другог човека на његовом месту. Морал је код многих жена ствар урођеног укуса, а не васпитања; ствар физичка, као што је код других неморал; јер морал није у глави, него у крви и у стомаку, као ствар органска. Они који су морални друкче, слаби су или лажни. Зато је речено: Светац који није потпуно светац, онда је ђаво; а ђаво, који није сасвим ђаво, он је светац.

Има жена морално коректних, не из љубави за човека и за морал, него само зато што су по карактеру пасивне, или што љубави не дају никакву цену. Друге су опет моралне из удобности за себе, или из одвратности за јавну бруку. А треће су моралне из крајњег непознавања порока. Свакако, физички морал обично није у природи ни у укусу женином колико је у укусу човековом: доказ, што је жена у стању да се целом свету покаже гола, кад би знала да би је цео свет нашао лепом као богињом. Уосталом, оне не пристају да разголићују себе, и да носе своје голе груди као на послужавнику. С временом је жена постала и детеубица. — Врлина је за многе жене накит да се већма допадну; оне кокетирају врлином пред људима, и полемишу врлином пред другим женама. Многе су младе жене поносне на своју врлину, али је врло мало остарелих жена које се своје врлине сећају с претераним поносом.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>36nxqwzguj5vq9123acigfrccpnmr6x</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146221</id>
      <parentid>146220</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T12:24:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146221</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7453" sha1="gfe166edzayzj3greg9sdwk35drxm7z" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]
| 7.
| [[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''7.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Платонска љубав је само љубав човекова, а не женина. Уосталом, идеална љубав и није у инстинкту, него само љубав физичка. Љубав идеална је продукт вере и културе, и одржава се насиљем над собом. Жена нема осећања пожртвовања за друге него само за себе, јер се не уме ослободити себе, као ни дете ни дивљак, ни изићи из хиљаду малих срећа и несрећа од којих је направила свој шарен и смешан живот. Она је вернија својим прохтевима него вашим најсјајнијим идејама. Поћи ће за вама, али не за вашим принципом. Жена није узела ништа од наше цивилизације и религије; повила се само за нашим намерама, и пошла за јаким човеком. Она се никад не гади пропале жене као што се ми гадимо пропалог човека; напротив, тражи њено друштво; и кад јој не завиди, она је извињује. Жена у Египту и на Леванту и данас је онаква каква је била откад тамо постоји.&lt;br /&gt;

{{gap}}Незнање женино иде до глупости. Оне нису у стању да сачекају ни одговор на питање које вам саме поставе. Немају ни за што правог интереса, а најмање за уметност. Све жена узима за забаву, и све мери по својим нервима. Али ако жена нема довољно воље за ученост, она то надокнађује спонтаношћу својих прохтева, и природношћу својих суђења; а кад жена има укуса, он је увек урођен и отмен. Има један извесни укус који је чисто ствар њеног спола. Жена има већма укуса за ствари него за идеје, али њен укус надмашује у многом погледу средњу културу човекову. Жена није творац, али је велики асимилатор. Увек је у историји жена постала углађена пре него човек, а она је то и данас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чедност није у природи, и зато је нема ни у љубави; јер је љубав само чиста и прекаљена природа. Где је много љубави, ту је мало чедности; а можда и обратно: много чедности значи мало љубави. У Паризу се много лудује од љубави, и мало говори о чедности. Љубав и морал нису рођени заједно, нити се возе истим колима: једно је ствар божја, а друго је проналазак човеков. Чедност су пропагирали хришћански апостоли да би њом сиромашним женама дали начина да постану боље од богатих, и да тако чедна девојка постане достојном сваког богаташа. — Морал је насиље, нарочито морал сексуални; а кад није, онда је хипокризија. Треба имати навике морала као навике извесних јела и пића. Жене су моралне више по своме темпераменту него по свом уверењу. Има жена које не могу поднети покварене речи, као што не могу поднети рђав ваздух, или укварено јело. Оне су тад чедне и без нарочите воље, или без нарочите намере, или често чак и противно својој вољи. Има затим таквих жена које би се понекад осветиле мужу, или љубавнику, за какву увреду, црним издајством, али, и поред све воље, овакве жене не могу ни замислити другог човека на његовом месту. Морал је код многих жена ствар урођеног укуса, а не васпитања; ствар физичка, као што је код других неморал; јер морал није у глави, него у крви и у стомаку, као ствар органска. Они који су морални друкче, слаби су или лажни. Зато је речено: Светац који није потпуно светац, онда је ђаво; а ђаво, који није сасвим ђаво, он је светац.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има жена морално коректних, не из љубави за човека и за морал, него само зато што су по карактеру пасивне, или што љубави не дају никакву цену. Друге су опет моралне из удобности за себе, или из одвратности за јавну бруку. А треће су моралне из крајњег непознавања порока. Свакако, физички морал обично није у природи ни у укусу женином колико је у укусу човековом: доказ, што је жена у стању да се целом свету покаже гола, кад би знала да би је цео свет нашао лепом као богињом. Уосталом, оне не пристају да разголићују себе, и да носе своје голе груди као на послужавнику. С временом је жена постала и детеубица. — Врлина је за многе жене накит да се већма допадну; оне кокетирају врлином пред људима, и полемишу врлином пред другим женама. Многе су младе жене поносне на своју врлину, али је врло мало остарелих жена које се своје врлине сећају с претераним поносом.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>gfe166edzayzj3greg9sdwk35drxm7z</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146223</id>
      <parentid>146221</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T12:25:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О жени (Глава 7)]] на [[Благо Цара Радована/О жени/7.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>146221</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7453" sha1="gfe166edzayzj3greg9sdwk35drxm7z" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]
| 7.
| [[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''7.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Платонска љубав је само љубав човекова, а не женина. Уосталом, идеална љубав и није у инстинкту, него само љубав физичка. Љубав идеална је продукт вере и културе, и одржава се насиљем над собом. Жена нема осећања пожртвовања за друге него само за себе, јер се не уме ослободити себе, као ни дете ни дивљак, ни изићи из хиљаду малих срећа и несрећа од којих је направила свој шарен и смешан живот. Она је вернија својим прохтевима него вашим најсјајнијим идејама. Поћи ће за вама, али не за вашим принципом. Жена није узела ништа од наше цивилизације и религије; повила се само за нашим намерама, и пошла за јаким човеком. Она се никад не гади пропале жене као што се ми гадимо пропалог човека; напротив, тражи њено друштво; и кад јој не завиди, она је извињује. Жена у Египту и на Леванту и данас је онаква каква је била откад тамо постоји.&lt;br /&gt;

{{gap}}Незнање женино иде до глупости. Оне нису у стању да сачекају ни одговор на питање које вам саме поставе. Немају ни за што правог интереса, а најмање за уметност. Све жена узима за забаву, и све мери по својим нервима. Али ако жена нема довољно воље за ученост, она то надокнађује спонтаношћу својих прохтева, и природношћу својих суђења; а кад жена има укуса, он је увек урођен и отмен. Има један извесни укус који је чисто ствар њеног спола. Жена има већма укуса за ствари него за идеје, али њен укус надмашује у многом погледу средњу културу човекову. Жена није творац, али је велики асимилатор. Увек је у историји жена постала углађена пре него човек, а она је то и данас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чедност није у природи, и зато је нема ни у љубави; јер је љубав само чиста и прекаљена природа. Где је много љубави, ту је мало чедности; а можда и обратно: много чедности значи мало љубави. У Паризу се много лудује од љубави, и мало говори о чедности. Љубав и морал нису рођени заједно, нити се возе истим колима: једно је ствар божја, а друго је проналазак човеков. Чедност су пропагирали хришћански апостоли да би њом сиромашним женама дали начина да постану боље од богатих, и да тако чедна девојка постане достојном сваког богаташа. — Морал је насиље, нарочито морал сексуални; а кад није, онда је хипокризија. Треба имати навике морала као навике извесних јела и пића. Жене су моралне више по своме темпераменту него по свом уверењу. Има жена које не могу поднети покварене речи, као што не могу поднети рђав ваздух, или укварено јело. Оне су тад чедне и без нарочите воље, или без нарочите намере, или често чак и противно својој вољи. Има затим таквих жена које би се понекад осветиле мужу, или љубавнику, за какву увреду, црним издајством, али, и поред све воље, овакве жене не могу ни замислити другог човека на његовом месту. Морал је код многих жена ствар урођеног укуса, а не васпитања; ствар физичка, као што је код других неморал; јер морал није у глави, него у крви и у стомаку, као ствар органска. Они који су морални друкче, слаби су или лажни. Зато је речено: Светац који није потпуно светац, онда је ђаво; а ђаво, који није сасвим ђаво, он је светац.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има жена морално коректних, не из љубави за човека и за морал, него само зато што су по карактеру пасивне, или што љубави не дају никакву цену. Друге су опет моралне из удобности за себе, или из одвратности за јавну бруку. А треће су моралне из крајњег непознавања порока. Свакако, физички морал обично није у природи ни у укусу женином колико је у укусу човековом: доказ, што је жена у стању да се целом свету покаже гола, кад би знала да би је цео свет нашао лепом као богињом. Уосталом, оне не пристају да разголићују себе, и да носе своје голе груди као на послужавнику. С временом је жена постала и детеубица. — Врлина је за многе жене накит да се већма допадну; оне кокетирају врлином пред људима, и полемишу врлином пред другим женама. Многе су младе жене поносне на своју врлину, али је врло мало остарелих жена које се своје врлине сећају с претераним поносом.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>gfe166edzayzj3greg9sdwk35drxm7z</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О жени/8.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8397</id>
    <revision>
      <id>146253</id>
      <parentid>47139</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:33:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146253</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11690" sha1="gw5mh0zsm3watho31zi5f7dynv8z3kj" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]
| 8.
| [[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]
}}
Морална контрола жене над самом собом, врло је променљива. Друкчије се жена осећа морално снажном пре вечере, него после вечере; под маском и у домину, него у обичном оделу; друкчије и недељом, него у редовне дане; друкчије у мраку, него у светлости; друкчије у гужви, него у мирном салону; друкчије у иностранству, него у отаџбини; и најзад, друкчије на води, него на копну; на северу, него на југу; пре подне, него после подне. Жена се тешко одупре једној прилици, и кад би се одупрла једном човеку, мада и најчистија жена има свог фаталног човека, који треба само да се појави па да победи. Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкчије него обучену, а можда би га био страх или стид да је види без одела. Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је умногом ствар маште колико и темперамента. Свакако, порокје ствар богатих и беспослених. Морал је за човека ствар идејна, а за жену естетичка. Одиста, на моралним законима је сарађивало осећање лепоте и осећање хармоније више него осећање доброте. Свет је моралан из многих разлога, а неморалан је само из једног узрока. Морал је често једна укорењена навика духовна, особина физичка, сујета породична, рачун лични. Али свакако је морал физичка особи на колико и неморал. Нико није успео да измени жену како би је од рђаве направио добром, али ретко ко није успео да жену измени ако је хтео да од добре направи рђаву. Жена није ни боља, ни гора, а можда ни друкчија него човек. Погрешно је само веровати да је жена по природи чедна, и зато по крви сталоженија и отпорнија, или по природи плашљивија него људи. Она је вероватно морално инфериорнија, а духовно само различнија. Жена је за нас једно пијанство крви кад смо млади, или болест дегенерације кад смо стари. Жена је једна дивљач у кући. Она остаје увек вернија себи него вама или моралном принципу; живи увек по својој природи већма него по туђим прописима, значи сасвим обратно од човека. Жену треба узети за оно што јесте, и не покушавати да је изграђујемо боље него што је Бог направио; а ако се жена узме за онакву каква је одиста, онда може још донети човеку неизмерно пуно радости. Има жена које су верне и кад не воле; а има жена које су једном човеку неверне и кад су у њега истииски заљубљене. То су аномалије али које су ипак истине, чак врло обичне. Жене које су верне и кад не воле, верне су човеку зато што нису по природи склоне пороку. А друге су жене неверне човеку, само зато што су одвећ верне себи самима. Човек одиста мора изневерити себе, ако је, противно природи, веран неком другом. Жена постаје неверна најчешће кад је то најмање мислила, а често и кад то није ни желела. Не падају само порочне и покварене, него често и савршено чисте, и по природи верне. Жена пада из разних узрока; из љубави, из досаде, из страсти физичке, из сујете, из слабости воље, из интереса материјалног, из романтике, из маније, из перверзије, из освете. Значи, најмање десет различитих повода, који се никако не дају назвати само поквареношћу физичком, како се неверна жена обично окривљује. Жена која падне у порок, уопште није толико развратна колико је слаба. Кад људи ово увиде, сматраће такву жену више за несрећну него за рђаву. Али на десет жена има можда само једна која није склона да падне бар због једног од десет поменутих мотива. Жена се често брани од порока срчаније и поштеније него човек, јер зна да је не контролише само једно лице него цело друштво, и породица, и религија, и историја, и све остало што су људи подигли против жене. Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином. Жена која је лепа, има за цео дуги низ година своје младости да се очајнички брани од људи лепих, снажних, богатих, титулисаних, упливних, моћних, славних; и чак, што је најтеже, да се брани и од људи искрено у њих заљубљених. Да се брани и од оног којег и сама воли!... Нико не зна колико треба имати моралне снаге, или колику љубав за другог човека, па одолети свима замкама које ми људи бацамо пред жене. Жена воли своје дете и кад је рђаво и ружно; и она љуби уста мужа, и кад је по цео дан на та уста говорио лажи и погрде. Она иде за човеком и кад је развратник, и помаже га и кад је распикућа. Она прима у наручја и човека кога нико више не же ли да прими у кућу; и пружа му своја уста, и кад му нико не би пружио своју руку. Жену не може да преиначи никакав човек, али може да је мења средина. Жене у Андалузији, са очима које изгледа да пију крв као пијавице, само су спол и ништа друго. Жене у старој Кастиљи су мистици. Францускиња је у свему жена Французова; смела, позитивна, духовита, каћиперка, с пуно свиле и пудера, и перја, и кармина. Францускиња се даје најдуховитијем; Талијанка тражи сентименталност и паре; Рускиња се даје за парадокс и лудост; Енглескиња се даје џентлмену који је дискретан и перверзан, и који се пуно смеје; Српкиња се даје ономе ко је превари; Немица се даје музиканту и коњанику; Шпањолка се даје и сад своме исповеднику. Платон каже да жене имају исте способности као и човек, али само у мањем броју. Уосталом, Платон није волео жене, ни онда кад је лепо говорио о Ксантипи. Он у једном свом делу не зна да ли треба жену ставити међу људе или међу животиње, због претеране раздражљивости њеног спола. Истина, жену су волели и они људи који су о њој и најгоре мислили. Да је Данте мислио на своју сопствену жену, не би испевао Беатричу; и да је Шекспир мислио на своју жену, не би направио Дездемону онако плавом, ни Отела онако црним. Човекова беда није само у том што жену мери по себи, место да је мери према другим женама, него што јој изискује само врлине какве има најбољи човек; не дозвољава јој ни пороке које има и човек најмање порочан. Човек у жени никад не види човекове величине, него само човекове погрешке. Жену је ретко ко испитивао према оном шта она вреди сама за себе, него увек шта вреди у односу према човеку. Зато је жена и у литератури дуго стајала у другом плану.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>gw5mh0zsm3watho31zi5f7dynv8z3kj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О жени/9.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8398</id>
    <revision>
      <id>146226</id>
      <parentid>83646</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T12:29:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Проверен први пасус</comment>
      <origin>146226</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8212" sha1="fy3m3x8gu9u58bntosi1s4pbxr32zeq" xml:space="preserve">Ништа не упропасти љубав колико човекова претерана доброта. Да вас жена воли женски, морате с њом поступати мушки. Треба бити тиранин, али добар, онакав каквог је Ренан тражио за господара државе. Жена треба да види јачи спол од свог, јер не воли мученика у љубави, чак ни добротвора, него завереника и разбојника. Жена вас највише воли кад има да она прашта вама, а не ви њој. Пред великом добротом човека, жена губи сполни осећај на којем је код ње много сазидано; а само снага човекова (''-{sic}-'') воље, изазива снагу њеног спола.

,,Не варају несрећне жене, оне чији су људи пијанице, грубијани, распикуће. Највећма варају оне жене које би требале бити највећма срећне и највећма благодарне. Јуре за другим људима баш оне жене којима је муж дао све раскоши у кући, и све почасти на улици; и верујући да је срећа у суфициту, оне тај суфицит траже у другом човеку. Жене истински несрећне с мужем, због његових мана карактера, или његове болести, или сиромаштва, обично не траже другде ни минимум среће, ни да се негде наплате, или негде освете. Бол и беда направе све путеве магловитим и ноге тешким. Најсрећније жене су одиста најгоре. Жена је у срећи раскалашна, колико је у несрећи велика. Никад не би требало потпуно усрећити жену, која је свагда дете или дивљак, јер хоће да се преједе и препије, и да поразбија сама своје играчке. Зато жене најгорих људи нису браколомнице, и често пролазе под добре. Али жене лепих људи, богатих, радосних, и срећних, напротив, јуре за максимумом, и немају друго у глави него радост и вратоломије. Чудно је да баш бирају обично љубавнике и мање лепе, и мање умне, и мање младе, и мање угледне него муж. Најмање неверстава ураде из праве нужде, а највише од обести и од пијанства среће. Жена је по природи створење зло, сујетно и болесно. Једино што жена има велико, то је моћ да нам понекад дадне илузију како је сасвим друкчија него што јесте. Женин смисао о моралу и човекољубљу, то је оно што у палеографији зову јеврејском интерпретацијом текстова. Често сте могли видети жену поред саркофага њеног човека којег није волела, или којег је и варала. Она туда показује бол који наличи на једно немо беснило. Не треба заборавити да су људи комедијаши у радости и у свечаним моментима, а жена је комедијаш у моментима туге. Само што жена има и толико урсфеног духа да се не прикаже, и да издржи ту глуму до краја. Не може постојати интимност и искреност међу човеком и женом, јер нису истоветни по природи, ни једнаки у правима пред природом. Жена по инстинкту нема онолику потребу за интимност, као човек. Мора се донекле изневерити своја сопствена душа и природа, пак да се буде веран другом. Жена зато, по својој природи, није пријатељ другој жени. Оне се здруже, само кад је у питању неки човек, или мржња према некој трећој жени. Ми немамо ни у митологији, ни у историји, ни у античкој драми, примера љубави другарке за другарку, а имамо опевану љубав Ахила за Патрокла, Полидеука за Кастора, Ореста за Пилада. Многи су велики људи поступали према жени тако различно као да нису били људи исте расе, чак ни истог времена. Цицерон се развенчао са Теренцијом што га није волела, а Јулије Цезар са својом женом Помпејом, само зато што се о њој рђаво говорило; али за мудрог и великог Катона кажу да је своју жену Марцију позајмио свом пријатељу Хортензију, као што је чувени Мецена сматрао за част једног доброг куртизана, што је Август живео с његовом женом. А међутим, ово су све били људи истог доба и истог друштва. Има и код најзаљубљеније жене једно место у души, које хоће да се свети оном којег воли: једна мрачна клица неверства и злоће коју ни самој себи не би умела ни смела да призна. Човек заљубљен одмах мисли како своју срећу да подели, а жена мисли како да своју срећу удвостручи. Жени није довољно да добије највише од човекове среће, него да што више отме од човекове слободе. Јер јој је сношљивија њена беда него човекова слобода, пошто је човекова слобода, одиста, извор свих жениних неправда и несрећа. По неспоразуму који излази из сполних разлика, и по неједнакости која долази из социјалних супротности, човек и жена су непомирљиви једно према другом. То иде често непријатељство несвесно, у мржње прекривене, у сукобе уситњене али постојане. У браку жена тражи све што јој се допада, и узме све што може отети. Човек исто тако граби за себе све женино. Нигде егоизам људски није тако опор као у односу човека и жене, који ратују једно против другог ни сами не знајући докле иде то огорчење. Људи се боре са женама у љућој борби него с ветровима, животињама и морем.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>fy3m3x8gu9u58bntosi1s4pbxr32zeq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146235</id>
      <parentid>146226</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T13:36:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146235</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8221" sha1="d5xm9yn5hxwamwhoroiuod6ju3zg1qf" xml:space="preserve">Ништа не упропасти љубав колико човекова претерана доброта. Да вас жена воли женски, морате с њом поступати мушки. Треба бити тиранин, али добар, онакав каквог је Ренан тражио за господара државе. Жена треба да види јачи спол од свог, јер не воли мученика у љубави, чак ни добротвора, него завереника и разбојника. Жена вас највише воли кад има да она прашта вама, а не ви њој. Пред великом добротом човека, жена губи сполни осећај на којем је код ње много сазидано; а само снага човекова (''-{sic}-'') воље, изазива снагу њеног спола.

Не варају несрећне жене, оне чији су људи пијанице, грубијани, распикуће. Највећма варају оне жене које би требале бити највећма срећне и највећма благодарне. Јуре за другим људима баш оне жене којима је муж дао све раскоши у кући, и све почасти на улици; и верујући да је срећа у суфициту, оне тај суфицит траже у другом човеку. Жене истински несрећне с мужем, због његових мана карактера, или његове болести, или сиромаштва, обично не траже другде ни минимум среће, ни да се негде наплате, или негде освете. Бол и беда направе све путеве магловитим и ноге тешким. Најсрећније жене су одиста најгоре. Жена је у срећи раскалашна, колико је у несрећи велика. Никад не би требало потпуно усрећити жену, која је свагда дете или дивљак, јер хоће да се преједе и препије, и да поразбија сама своје играчке. Зато жене најгорих људи нису браколомнице, и често пролазе под добре. Али жене лепих људи, богатих, радосних, и срећних, напротив, јуре за максимумом, и немају друго у глави него радост и вратоломије. Чудно је да баш бирају обично љубавнике и мање лепе, и мање умне, и мање младе, и мање угледне него муж. Најмање неверстава ураде из праве нужде, а највише од обести и од пијанства среће.

Жена је по природи створење зло, сујетно и болесно. Једино што жена има велико, то је моћ да нам понекад дадне илузију како је сасвим друкча него што јесте. Женин смисао о моралу и човекољубљу, то је оно што у палеографији зову јеврејском интерпретацијом текстова. — Често сте могли видети жену поред саркофага њеног човека којег није волела, или којег је и варала. Она туде показује бол који наличи на једно немо беснило. Не треба заборавити да су људи комедијаши у радости и у свечаним моментима, а жена је комедијаш у моментима туге. Само што жена има и толико урођеног духа да се не прикаже, и да издржи ту глуму до краја.

Не може постојати интимност и искреност међу човеком и женом, јер нису истоветни по природи, ни једнаки у правима пред природом. Жена по инстинкту нема онолику потребу за интимност, као човек. Мора се донекле изневерити своја сопствена душа и природа, пак да се буде веран другом. Жена зато, по својој природи, није пријатељ другој жени. Оне се здруже, само кад је у питању неки човек, или мржња према некој трећој жени. Ми немамо ни у митологији, ни у историји, ни у античкој драми, примера љубави другарке за другарку, а имамо опевану љубав Ахила за Патрокла, Полидеука за Кастора, Ореста за Пилада. — Многи су велики људи поступали према жени тако различно као да нису били људи исте расе, чак ни истог времена. Цицерон се развенчао са Теренцијом што га није волела, а Јулије Цезар са својом женом Помпејом, само зато што се о њој рђаво говорило; али за мудрог и великог Катона кажу да је своју жену Марцију позајмио свом пријатељу Хортензију, као што је чувени Мецена сматрао за част једног доброг куртизана, што је Август живео с његовом женом. А међутим, ово су све били људи истог доба и истог друштва.

Има и код најзаљубљеније жене једно место у души, које хоће да се свети оном којег воли: једна мрачна клица неверства и злоће коју ни самој себи не би умела ни смела да призна. Човек заљубљен одмах мисли како своју срећу да подели, а жена мисли како да своју срећу удвостручи. Жени није довољно да добије највише од човекове среће, него да што више отме од човекове слободе. Јер јој је сношљивија њена беда него човекова слобода, пошто је човекова слобода, одиста, извор свих жениних неправда и несрећа. — По неспоразуму који излази из сполних разлика, и по неједнакости која долази из социјалних супротности, човек и жена су непомирљиви једна према другом. То иде често непријатељство несвесно, у мржње прекривене, у сукобе уситњене али постојане. У браку жена тражи све што јој се допада, и узме све што може отети. Човек исто тако граби за себе све женино. Нигде егоизам људски није тако опор као у односу човека и жене, који ратују једно против другог ни сами не знајући докле иде то огорчење. Људи се боре са женама у љућој борби него с ветровима, животињама и морем.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>d5xm9yn5hxwamwhoroiuod6ju3zg1qf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146236</id>
      <parentid>146235</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T13:37:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146236</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8702" sha1="55i8d43gtst3sh4dgm30g7kgbkossga" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]
| 9.
| [[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''10.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Ништа не упропасти љубав колико човекова претерана доброта. Да вас жена воли женски, морате с њом поступати мушки. Треба бити тиранин, али добар, онакав каквог је Ренан тражио за господара државе. Жена треба да види јачи спол од свог, јер не воли мученика у љубави, чак ни добротвора, него завереника и разбојника. Жена вас највише воли кад има да она прашта вама, а не ви њој. Пред великом добротом човека, жена губи сполни осећај на којем је код ње много сазидано; а само снага човекова (''-{sic}-'') воље, изазива снагу њеног спола.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не варају несрећне жене, оне чији су људи пијанице, грубијани, распикуће. Највећма варају оне жене које би требале бити највећма срећне и највећма благодарне. Јуре за другим људима баш оне жене којима је муж дао све раскоши у кући, и све почасти на улици; и верујући да је срећа у суфициту, оне тај суфицит траже у другом човеку. Жене истински несрећне с мужем, због његових мана карактера, или његове болести, или сиромаштва, обично не траже другде ни минимум среће, ни да се негде наплате, или негде освете. Бол и беда направе све путеве магловитим и ноге тешким. Најсрећније жене су одиста најгоре. Жена је у срећи раскалашна, колико је у несрећи велика. Никад не би требало потпуно усрећити жену, која је свагда дете или дивљак, јер хоће да се преједе и препије, и да поразбија сама своје играчке. Зато жене најгорих људи нису браколомнице, и често пролазе под добре. Али жене лепих људи, богатих, радосних, и срећних, напротив, јуре за максимумом, и немају друго у глави него радост и вратоломије. Чудно је да баш бирају обично љубавнике и мање лепе, и мање умне, и мање младе, и мање угледне него муж. Најмање неверстава ураде из праве нужде, а највише од обести и од пијанства среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена је по природи створење зло, сујетно и болесно. Једино што жена има велико, то је моћ да нам понекад дадне илузију како је сасвим друкча него што јесте. Женин смисао о моралу и човекољубљу, то је оно што у палеографији зову јеврејском интерпретацијом текстова. — Често сте могли видети жену поред саркофага њеног човека којег није волела, или којег је и варала. Она туде показује бол који наличи на једно немо беснило. Не треба заборавити да су људи комедијаши у радости и у свечаним моментима, а жена је комедијаш у моментима туге. Само што жена има и толико урођеног духа да се не прикаже, и да издржи ту глуму до краја.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не може постојати интимност и искреност међу човеком и женом, јер нису истоветни по природи, ни једнаки у правима пред природом. Жена по инстинкту нема онолику потребу за интимност, као човек. Мора се донекле изневерити своја сопствена душа и природа, пак да се буде веран другом. Жена зато, по својој природи, није пријатељ другој жени. Оне се здруже, само кад је у питању неки човек, или мржња према некој трећој жени. Ми немамо ни у митологији, ни у историји, ни у античкој драми, примера љубави другарке за другарку, а имамо опевану љубав Ахила за Патрокла, Полидеука за Кастора, Ореста за Пилада. — Многи су велики људи поступали према жени тако различно као да нису били људи исте расе, чак ни истог времена. Цицерон се развенчао са Теренцијом што га није волела, а Јулије Цезар са својом женом Помпејом, само зато што се о њој рђаво говорило; али за мудрог и великог Катона кажу да је своју жену Марцију позајмио свом пријатељу Хортензију, као што је чувени Мецена сматрао за част једног доброг куртизана, што је Август живео с његовом женом. А међутим, ово су све били људи истог доба и истог друштва.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има и код најзаљубљеније жене једно место у души, које хоће да се свети оном којег воли: једна мрачна клица неверства и злоће коју ни самој себи не би умела ни смела да призна. Човек заљубљен одмах мисли како своју срећу да подели, а жена мисли како да своју срећу удвостручи. Жени није довољно да добије највише од човекове среће, него да што више отме од човекове слободе. Јер јој је сношљивија њена беда него човекова слобода, пошто је човекова слобода, одиста, извор свих жениних неправда и несрећа. — По неспоразуму који излази из сполних разлика, и по неједнакости која долази из социјалних супротности, човек и жена су непомирљиви једна према другом. То иде често непријатељство несвесно, у мржње прекривене, у сукобе уситњене али постојане. У браку жена тражи све што јој се допада, и узме све што може отети. Човек исто тако граби за себе све женино. Нигде егоизам људски није тако опор као у односу човека и жене, који ратују једно против другог ни сами не знајући докле иде то огорчење. Људи се боре са женама у љућој борби него с ветровима, животињама и морем.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>55i8d43gtst3sh4dgm30g7kgbkossga</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146238</id>
      <parentid>146236</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T13:38:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)]] на [[Благо Цара Радована/О жени/9.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>146236</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8702" sha1="55i8d43gtst3sh4dgm30g7kgbkossga" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]
| 9.
| [[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''10.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Ништа не упропасти љубав колико човекова претерана доброта. Да вас жена воли женски, морате с њом поступати мушки. Треба бити тиранин, али добар, онакав каквог је Ренан тражио за господара државе. Жена треба да види јачи спол од свог, јер не воли мученика у љубави, чак ни добротвора, него завереника и разбојника. Жена вас највише воли кад има да она прашта вама, а не ви њој. Пред великом добротом човека, жена губи сполни осећај на којем је код ње много сазидано; а само снага човекова (''-{sic}-'') воље, изазива снагу њеног спола.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не варају несрећне жене, оне чији су људи пијанице, грубијани, распикуће. Највећма варају оне жене које би требале бити највећма срећне и највећма благодарне. Јуре за другим људима баш оне жене којима је муж дао све раскоши у кући, и све почасти на улици; и верујући да је срећа у суфициту, оне тај суфицит траже у другом човеку. Жене истински несрећне с мужем, због његових мана карактера, или његове болести, или сиромаштва, обично не траже другде ни минимум среће, ни да се негде наплате, или негде освете. Бол и беда направе све путеве магловитим и ноге тешким. Најсрећније жене су одиста најгоре. Жена је у срећи раскалашна, колико је у несрећи велика. Никад не би требало потпуно усрећити жену, која је свагда дете или дивљак, јер хоће да се преједе и препије, и да поразбија сама своје играчке. Зато жене најгорих људи нису браколомнице, и често пролазе под добре. Али жене лепих људи, богатих, радосних, и срећних, напротив, јуре за максимумом, и немају друго у глави него радост и вратоломије. Чудно је да баш бирају обично љубавнике и мање лепе, и мање умне, и мање младе, и мање угледне него муж. Најмање неверстава ураде из праве нужде, а највише од обести и од пијанства среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена је по природи створење зло, сујетно и болесно. Једино што жена има велико, то је моћ да нам понекад дадне илузију како је сасвим друкча него што јесте. Женин смисао о моралу и човекољубљу, то је оно што у палеографији зову јеврејском интерпретацијом текстова. — Често сте могли видети жену поред саркофага њеног човека којег није волела, или којег је и варала. Она туде показује бол који наличи на једно немо беснило. Не треба заборавити да су људи комедијаши у радости и у свечаним моментима, а жена је комедијаш у моментима туге. Само што жена има и толико урођеног духа да се не прикаже, и да издржи ту глуму до краја.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не може постојати интимност и искреност међу човеком и женом, јер нису истоветни по природи, ни једнаки у правима пред природом. Жена по инстинкту нема онолику потребу за интимност, као човек. Мора се донекле изневерити своја сопствена душа и природа, пак да се буде веран другом. Жена зато, по својој природи, није пријатељ другој жени. Оне се здруже, само кад је у питању неки човек, или мржња према некој трећој жени. Ми немамо ни у митологији, ни у историји, ни у античкој драми, примера љубави другарке за другарку, а имамо опевану љубав Ахила за Патрокла, Полидеука за Кастора, Ореста за Пилада. — Многи су велики људи поступали према жени тако различно као да нису били људи исте расе, чак ни истог времена. Цицерон се развенчао са Теренцијом што га није волела, а Јулије Цезар са својом женом Помпејом, само зато што се о њој рђаво говорило; али за мудрог и великог Катона кажу да је своју жену Марцију позајмио свом пријатељу Хортензију, као што је чувени Мецена сматрао за част једног доброг куртизана, што је Август живео с његовом женом. А међутим, ово су све били људи истог доба и истог друштва.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има и код најзаљубљеније жене једно место у души, које хоће да се свети оном којег воли: једна мрачна клица неверства и злоће коју ни самој себи не би умела ни смела да призна. Човек заљубљен одмах мисли како своју срећу да подели, а жена мисли како да своју срећу удвостручи. Жени није довољно да добије највише од човекове среће, него да што више отме од човекове слободе. Јер јој је сношљивија њена беда него човекова слобода, пошто је човекова слобода, одиста, извор свих жениних неправда и несрећа. — По неспоразуму који излази из сполних разлика, и по неједнакости која долази из социјалних супротности, човек и жена су непомирљиви једна према другом. То иде често непријатељство несвесно, у мржње прекривене, у сукобе уситњене али постојане. У браку жена тражи све што јој се допада, и узме све што може отети. Човек исто тако граби за себе све женино. Нигде егоизам људски није тако опор као у односу човека и жене, који ратују једно против другог ни сами не знајући докле иде то огорчење. Људи се боре са женама у љућој борби него с ветровима, животињама и морем.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>55i8d43gtst3sh4dgm30g7kgbkossga</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146240</id>
      <parentid>146238</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T13:42:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146240</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8701" sha1="m4o3jljsz7jawzf3esooy12q0cxlpiu" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]
| 9.
| [[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''9.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Ништа не упропасти љубав колико човекова претерана доброта. Да вас жена воли женски, морате с њом поступати мушки. Треба бити тиранин, али добар, онакав каквог је Ренан тражио за господара државе. Жена треба да види јачи спол од свог, јер не воли мученика у љубави, чак ни добротвора, него завереника и разбојника. Жена вас највише воли кад има да она прашта вама, а не ви њој. Пред великом добротом човека, жена губи сполни осећај на којем је код ње много сазидано; а само снага човекова (''-{sic}-'') воље, изазива снагу њеног спола.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не варају несрећне жене, оне чији су људи пијанице, грубијани, распикуће. Највећма варају оне жене које би требале бити највећма срећне и највећма благодарне. Јуре за другим људима баш оне жене којима је муж дао све раскоши у кући, и све почасти на улици; и верујући да је срећа у суфициту, оне тај суфицит траже у другом човеку. Жене истински несрећне с мужем, због његових мана карактера, или његове болести, или сиромаштва, обично не траже другде ни минимум среће, ни да се негде наплате, или негде освете. Бол и беда направе све путеве магловитим и ноге тешким. Најсрећније жене су одиста најгоре. Жена је у срећи раскалашна, колико је у несрећи велика. Никад не би требало потпуно усрећити жену, која је свагда дете или дивљак, јер хоће да се преједе и препије, и да поразбија сама своје играчке. Зато жене најгорих људи нису браколомнице, и често пролазе под добре. Али жене лепих људи, богатих, радосних, и срећних, напротив, јуре за максимумом, и немају друго у глави него радост и вратоломије. Чудно је да баш бирају обично љубавнике и мање лепе, и мање умне, и мање младе, и мање угледне него муж. Најмање неверстава ураде из праве нужде, а највише од обести и од пијанства среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена је по природи створење зло, сујетно и болесно. Једино што жена има велико, то је моћ да нам понекад дадне илузију како је сасвим друкча него што јесте. Женин смисао о моралу и човекољубљу, то је оно што у палеографији зову јеврејском интерпретацијом текстова. — Често сте могли видети жену поред саркофага њеног човека којег није волела, или којег је и варала. Она туде показује бол који наличи на једно немо беснило. Не треба заборавити да су људи комедијаши у радости и у свечаним моментима, а жена је комедијаш у моментима туге. Само што жена има и толико урођеног духа да се не прикаже, и да издржи ту глуму до краја.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не може постојати интимност и искреност међу човеком и женом, јер нису истоветни по природи, ни једнаки у правима пред природом. Жена по инстинкту нема онолику потребу за интимност, као човек. Мора се донекле изневерити своја сопствена душа и природа, пак да се буде веран другом. Жена зато, по својој природи, није пријатељ другој жени. Оне се здруже, само кад је у питању неки човек, или мржња према некој трећој жени. Ми немамо ни у митологији, ни у историји, ни у античкој драми, примера љубави другарке за другарку, а имамо опевану љубав Ахила за Патрокла, Полидеука за Кастора, Ореста за Пилада. — Многи су велики људи поступали према жени тако различно као да нису били људи исте расе, чак ни истог времена. Цицерон се развенчао са Теренцијом што га није волела, а Јулије Цезар са својом женом Помпејом, само зато што се о њој рђаво говорило; али за мудрог и великог Катона кажу да је своју жену Марцију позајмио свом пријатељу Хортензију, као што је чувени Мецена сматрао за част једног доброг куртизана, што је Август живео с његовом женом. А међутим, ово су све били људи истог доба и истог друштва.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има и код најзаљубљеније жене једно место у души, које хоће да се свети оном којег воли: једна мрачна клица неверства и злоће коју ни самој себи не би умела ни смела да призна. Човек заљубљен одмах мисли како своју срећу да подели, а жена мисли како да своју срећу удвостручи. Жени није довољно да добије највише од човекове среће, него да што више отме од човекове слободе. Јер јој је сношљивија њена беда него човекова слобода, пошто је човекова слобода, одиста, извор свих жениних неправда и несрећа. — По неспоразуму који излази из сполних разлика, и по неједнакости која долази из социјалних супротности, човек и жена су непомирљиви једна према другом. То иде често непријатељство несвесно, у мржње прекривене, у сукобе уситњене али постојане. У браку жена тражи све што јој се допада, и узме све што може отети. Човек исто тако граби за себе све женино. Нигде егоизам људски није тако опор као у односу човека и жене, који ратују једно против другог ни сами не знајући докле иде то огорчење. Људи се боре са женама у љућој борби него с ветровима, животињама и морем.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>m4o3jljsz7jawzf3esooy12q0cxlpiu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована: О жени (Глава 11)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8400</id>
    <revision>
      <id>146250</id>
      <parentid>47136</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:31:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146250</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14520" sha1="trlfw2jodtlpkn6pwjexyv6fq14f899" xml:space="preserve">Жена има више нежности, а човек има више доброте; жена је великодушна, а човек је племенит. Жена опрашта али не заборавља; човек заборави и када не опрости. Кад год је жена великодушна, она је то увек према човеку, а никад према жени. Човек има детињство, младићство и старост; а жена до краја остане дете, и, као дете, све сматра играчком. Глупост је у природи, и најпаметнији човек не успе да томе увек избегне, али жена је глупа само по изузетку. На десет људи има један уман, а на десет жена има једна глупа. Љубомора је једна форма глупости. На стотине људи нема ни половину који су љубоморни из страха да не би изгубили жену коју воле, него су љубоморни из охолости према себи, и из страха да сами не буду понижени. Има их који су увређени што их је унизио други човек, а не што су изгубили своју жену. Затим, има их који су увређени само зато што их је понизила њихова сопствена жена. Међутим, сви ови поводи долазе из глупости. Али, извесно, човек је најмање љубоморан из љубави. Зато су љубоморни само људи окорели егоисти. Жене егоиста не даје другој жени ни човека којег и сама она одбацује. Један од хиљаду начина којим човек успева код жене, то је кад се постави између два женска егоизма. Љубоморан је онај који хоће да буде вољен више него што сам воли. У највећој љубави уживамо баш у оном што дајемо а не у оном што примамо, као краљеви. Љубоморан човек, то је као лаком сиромах или као имућан циција.

Човек у животу дели све ствари на добре и рђаве, а жена на слатке и горке. Жена у животу све сматра за свој накит: кућу, огледало, слику, столицу, улицу, пса и коња, град и друштво, чак и човека којег воли. Знам једну велику руску госпођу која је имала накита у бисеру и бриљантима што је вредео четири милиона златних рубаља; а међутим, Колумбо је за откривање Америке потрошио, према рачунима који се још виде сачувани, свега четвртину милиона данашњих златних динара! Чак половину те суме утрошили су на поправку брода, што значи да је откриће Америке коштало свега около стотину и педесетхиљада франака... Свакако, све што окружује жену, мање је за њу од ње саме, и све је атрибут њене личности, која је у средини свемира. Да жена не сматра све за свој накит и своје играчке, извесно је не бисмо ни толико волели. Човек воли у жени оно што је детињасто, јер само детињство даје илузију младости, која је за нас вечна магија. Ако човек напада жену, то је једино из разлога самог спола. Као зоолошка фела, и спол је искључив и саможив. Ако и животиње могу да мисле, онда оне имају о нама, извесно, исто рђаво мишљење које имамо ми о њима.

У погледу карактера, постоје три врсте жена: супруга, робиња и одметник. Ако није супруга свог мужа, она је увек супруга неког другог човека, и овог ће човека тражити докле га не нађе, а често остаће му верна и часна, и када није његова жена. Жена без сопствене воље и персоналности, то је жена створена робиња; она је сенка једног или другог човека, или чак обојице уједно, увек мученица и увек жртва. А жена одметник, то је егоиста која не воли никог, нити је ико воли. Место воље има прохтеве; место укуса, њене сопствене начине; она је заточеник своје ништавности; она је мало жена а нимало човек; најчешће је дете и дивљак за цео живот. Може да воли и да не воли. Рускиња каже: можда сутра а можда никад. Овом типу женаодметника се највећма приближује данашња европска жена. Она живи преко своје воље у мужевљевој кући, где једе и спава с њим безрадосно и безжалосно, апатично и хладно. Ништа је особито не задржава да остане где је, или да оде сасвим другде, где би била исто тако усамљена и неприступачна. Много је мање љубави на свету него у литератури; у једном роману има више љубави него у једном великом граду.

Не чекајте никакво добро од женине памети, него само од жениног срца. Ја памет човека рачунам по оном шта каже, а памет жене по оном што не каже. Можда сам већ напред поменуо:жена морал сматра естетиком а човек логиком; а то значи да је морал код ње у осећању, а код њега у глави. Зато је жена моралнија него човек. 

Али је још канда општија и сигурнија подела жена на ова три типа: супруга, љубавница, мајка. Често се у једној истој жени нађе љубавница и мајка; а често сурпуга и мајка; али најређе супруга и љубавница. Скоро никад нису сва три типа остварени у једној истој жени; а да су остварени, то би био одиста врхунац божје мудрости и божје љубави за човека. Жена љубавница и жена мајка, то су жене инстинкта, где посреди нема ничег искључиво човечанског, што не би постојало чак и међу нижим зоолошким фелама. Добра мајка се налази чак и међу зверовима, а добра љубавница међу птицама и међу инсектима. Скоро у највишем броју случајева, жена је или само супруга, или само љубавница, или само мајка. Францускиња није супруга него љубавница и мајка; Талијанка је супруга и мајка; Шпањолка је мајка а Рускиња је љубавница. Српкиња је од свих друкчија: кад је најчистији тип, она је човеку сестра.

Стварно, жена има две своје мисије на земљи: да буде мајка и да буде супруга. Она је од природе створена да буде мајка, а само је људским законима натерана да буде супруга. Зато се жена скоро увек одазове својој првој дужности, према божанству и природи, а прилагођава се, са мање или више успеха према законима брака који су установа човекова. У тој вези с природом, она је велика и моћна; али у тој вези с човеком, она је слаба и често бедна, а зато и лажна. Прва њена мисија је инстинктивна, а друга разумна; прва нерасудна и мрачна, а друга свесна и зато лабава. Стога се може истовремено бити савршена мајка али рђава жена, јер су то два разна пута и два разна закона.

Жена је највиша у својим бесполним љубавима; у љубави мајке, сестре или кћери човекове. Стари грчки трагичари су дали изванредних примера оваквих љубави; оне су и данас узбудљивије него савремена књижевна интрига љубавника и љубавнице. Било је у античкој трагедији супруга које су се такмичиле у својој љубави не само са љубавницама својих мужева, него чак и са љубављу мужевљевих родитеља за свог сина. Алекстида је умрла за свог мужа да би показала да га воли већма него што га воле и његови родитељи, пошто она одлази с њиме у смрт, а његови родитељи осташе посматрачи, немајући срца да и они умру заједно са својим сином. Еврипид је од ове љубави написао драму, а Платон је помињао овај случај у својој познатој теорији о љубави. Љубав кћери и сестре се види у самој Антигони која је дигнута до божанства. Љубав између брата и сестре је код Грка дигнута до хришћанске чистоте. Ово је тим узвишеније што су се у тим истим столећима персијски краљеви женили својим кћерима и сестрама, као и у фараонском Египту, и као много доцније у птоломејском Египту, где се Клеопатра била удала за свог брата, краља египатског. Љубав између брата и сестре, ту узвишену љубав двоје младих, која је тако чиста од сваког нереда спола, опевала је, са грчком узвишеношћу, још само српска народна песма. Према овој чистој љубави, изгледа да је свака друга љубав између човека и жене само једно физичко слепило, или рачунско пријатељство: јер свако од ових двоје љуби на свој начин, у своје време из својих разлога, са свима противречним сукобима памети и крви. У шпанском Романцеру, млада Химена, која је најпре молила краља да казни Дон Родрига, убицу њеног оца, доцније моли истог краља да јој дадне Дон Родрига за мужа, јер млади хидалго пролази сваки дан испод њених прозора. („Како је леп убица мог оца!”)

Чим жена почне да истински воли човека, онда га воли помало као мајка: тепа му ситне и слатке речи; боји се за његово здравље, и утопљује га; и брани му да пије, или да одвећ пуши; и стрепи од хиљаду прилика и ствари које би могле да му учине какво зло. У највишој екстази срца, жена престаје бити женка, а постаје добра мајка и нежна сестра. На овој сублимној и јединој тачци два противна и противничка спола долазе до идеалног измирења. Све до те тачке су ти сполови у сталним сукобима, искључујући Се духовно и душевно, и не додирујући се него само физички. Човек и жена се измирују само у љубави чистог срца, и у љубави бесполној, одакле избија искра поезије, која је магија света, сунце сунаца.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>trlfw2jodtlpkn6pwjexyv6fq14f899</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146254</id>
      <parentid>146250</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:34:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146254</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14812" sha1="1b8ijpx7qu8dlhrpqi48rg36d6g9kfh" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]
| 11.
| [[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]
}}
Жена има више нежности, а човек има више доброте; жена је великодушна, а човек је племенит. Жена опрашта али не заборавља; човек заборави и када не опрости. Кад год је жена великодушна, она је то увек према човеку, а никад према жени. Човек има детињство, младићство и старост; а жена до краја остане дете, и, као дете, све сматра играчком. Глупост је у природи, и најпаметнији човек не успе да томе увек избегне, али жена је глупа само по изузетку. На десет људи има један уман, а на десет жена има једна глупа. Љубомора је једна форма глупости. На стотине људи нема ни половину који су љубоморни из страха да не би изгубили жену коју воле, него су љубоморни из охолости према себи, и из страха да сами не буду понижени. Има их који су увређени што их је унизио други човек, а не што су изгубили своју жену. Затим, има их који су увређени само зато што их је понизила њихова сопствена жена. Међутим, сви ови поводи долазе из глупости. Али, извесно, човек је најмање љубоморан из љубави. Зато су љубоморни само људи окорели егоисти. Жене егоиста не даје другој жени ни човека којег и сама она одбацује. Један од хиљаду начина којим човек успева код жене, то је кад се постави између два женска егоизма. Љубоморан је онај који хоће да буде вољен више него што сам воли. У највећој љубави уживамо баш у оном што дајемо а не у оном што примамо, као краљеви. Љубоморан човек, то је као лаком сиромах или као имућан циција.

Човек у животу дели све ствари на добре и рђаве, а жена на слатке и горке. Жена у животу све сматра за свој накит: кућу, огледало, слику, столицу, улицу, пса и коња, град и друштво, чак и човека којег воли. Знам једну велику руску госпођу која је имала накита у бисеру и бриљантима што је вредео четири милиона златних рубаља; а међутим, Колумбо је за откривање Америке потрошио, према рачунима који се још виде сачувани, свега четвртину милиона данашњих златних динара! Чак половину те суме утрошили су на поправку брода, што значи да је откриће Америке коштало свега около стотину и педесетхиљада франака... Свакако, све што окружује жену, мање је за њу од ње саме, и све је атрибут њене личности, која је у средини свемира. Да жена не сматра све за свој накит и своје играчке, извесно је не бисмо ни толико волели. Човек воли у жени оно што је детињасто, јер само детињство даје илузију младости, која је за нас вечна магија. Ако човек напада жену, то је једино из разлога самог спола. Као зоолошка фела, и спол је искључив и саможив. Ако и животиње могу да мисле, онда оне имају о нама, извесно, исто рђаво мишљење које имамо ми о њима.

У погледу карактера, постоје три врсте жена: супруга, робиња и одметник. Ако није супруга свог мужа, она је увек супруга неког другог човека, и овог ће човека тражити докле га не нађе, а често остаће му верна и часна, и када није његова жена. Жена без сопствене воље и персоналности, то је жена створена робиња; она је сенка једног или другог човека, или чак обојице уједно, увек мученица и увек жртва. А жена одметник, то је егоиста која не воли никог, нити је ико воли. Место воље има прохтеве; место укуса, њене сопствене начине; она је заточеник своје ништавности; она је мало жена а нимало човек; најчешће је дете и дивљак за цео живот. Може да воли и да не воли. Рускиња каже: можда сутра а можда никад. Овом типу женаодметника се највећма приближује данашња европска жена. Она живи преко своје воље у мужевљевој кући, где једе и спава с њим безрадосно и безжалосно, апатично и хладно. Ништа је особито не задржава да остане где је, или да оде сасвим другде, где би била исто тако усамљена и неприступачна. Много је мање љубави на свету него у литератури; у једном роману има више љубави него у једном великом граду.

Не чекајте никакво добро од женине памети, него само од жениног срца. Ја памет човека рачунам по оном шта каже, а памет жене по оном што не каже. Можда сам већ напред поменуо:жена морал сматра естетиком а човек логиком; а то значи да је морал код ње у осећању, а код њега у глави. Зато је жена моралнија него човек. 

Али је још канда општија и сигурнија подела жена на ова три типа: супруга, љубавница, мајка. Често се у једној истој жени нађе љубавница и мајка; а често сурпуга и мајка; али најређе супруга и љубавница. Скоро никад нису сва три типа остварени у једној истој жени; а да су остварени, то би био одиста врхунац божје мудрости и божје љубави за човека. Жена љубавница и жена мајка, то су жене инстинкта, где посреди нема ничег искључиво човечанског, што не би постојало чак и међу нижим зоолошким фелама. Добра мајка се налази чак и међу зверовима, а добра љубавница међу птицама и међу инсектима. Скоро у највишем броју случајева, жена је или само супруга, или само љубавница, или само мајка. Францускиња није супруга него љубавница и мајка; Талијанка је супруга и мајка; Шпањолка је мајка а Рускиња је љубавница. Српкиња је од свих друкчија: кад је најчистији тип, она је човеку сестра.

Стварно, жена има две своје мисије на земљи: да буде мајка и да буде супруга. Она је од природе створена да буде мајка, а само је људским законима натерана да буде супруга. Зато се жена скоро увек одазове својој првој дужности, према божанству и природи, а прилагођава се, са мање или више успеха према законима брака који су установа човекова. У тој вези с природом, она је велика и моћна; али у тој вези с човеком, она је слаба и често бедна, а зато и лажна. Прва њена мисија је инстинктивна, а друга разумна; прва нерасудна и мрачна, а друга свесна и зато лабава. Стога се може истовремено бити савршена мајка али рђава жена, јер су то два разна пута и два разна закона.

Жена је највиша у својим бесполним љубавима; у љубави мајке, сестре или кћери човекове. Стари грчки трагичари су дали изванредних примера оваквих љубави; оне су и данас узбудљивије него савремена књижевна интрига љубавника и љубавнице. Било је у античкој трагедији супруга које су се такмичиле у својој љубави не само са љубавницама својих мужева, него чак и са љубављу мужевљевих родитеља за свог сина. Алекстида је умрла за свог мужа да би показала да га воли већма него што га воле и његови родитељи, пошто она одлази с њиме у смрт, а његови родитељи осташе посматрачи, немајући срца да и они умру заједно са својим сином. Еврипид је од ове љубави написао драму, а Платон је помињао овај случај у својој познатој теорији о љубави. Љубав кћери и сестре се види у самој Антигони која је дигнута до божанства. Љубав између брата и сестре је код Грка дигнута до хришћанске чистоте. Ово је тим узвишеније што су се у тим истим столећима персијски краљеви женили својим кћерима и сестрама, као и у фараонском Египту, и као много доцније у птоломејском Египту, где се Клеопатра била удала за свог брата, краља египатског. Љубав између брата и сестре, ту узвишену љубав двоје младих, која је тако чиста од сваког нереда спола, опевала је, са грчком узвишеношћу, још само српска народна песма. Према овој чистој љубави, изгледа да је свака друга љубав између човека и жене само једно физичко слепило, или рачунско пријатељство: јер свако од ових двоје љуби на свој начин, у своје време из својих разлога, са свима противречним сукобима памети и крви. У шпанском Романцеру, млада Химена, која је најпре молила краља да казни Дон Родрига, убицу њеног оца, доцније моли истог краља да јој дадне Дон Родрига за мужа, јер млади хидалго пролази сваки дан испод њених прозора. („Како је леп убица мог оца!”)

Чим жена почне да истински воли човека, онда га воли помало као мајка: тепа му ситне и слатке речи; боји се за његово здравље, и утопљује га; и брани му да пије, или да одвећ пуши; и стрепи од хиљаду прилика и ствари које би могле да му учине какво зло. У највишој екстази срца, жена престаје бити женка, а постаје добра мајка и нежна сестра. На овој сублимној и јединој тачци два противна и противничка спола долазе до идеалног измирења. Све до те тачке су ти сполови у сталним сукобима, искључујући Се духовно и душевно, и не додирујући се него само физички. Човек и жена се измирују само у љубави чистог срца, и у љубави бесполној, одакле избија искра поезије, која је магија света, сунце сунаца.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>1b8ijpx7qu8dlhrpqi48rg36d6g9kfh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О жени/12.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8401</id>
    <revision>
      <id>146255</id>
      <parentid>47135</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:34:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146255</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11406" sha1="satiz5dkm65637p9yd5moub3zzq5u8s" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]
| 12.
| [[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]
}}
Човек влада женом само кад влада собом, а ми владамо собом само кад више мислимо него што осећамо. А нарочито кад мање говоримо него што бисмо и сами хтели рећи. Жена не воли у љубави страдалника, него јунака; а јунак је човек који стоји хладан пред непријатељством жене, и који је увек готов да је изгуби. Треба да човек препусти жени љубомору; а жена ће постати љубоморна, чим човек не буде хтео да сам буде љубоморан. Ако човек није љубоморан него жена, онда је он више господин него што је она госпсфа. Господин у љубави, то је човек хладан у љубави; а хладан је у љубави само онај који своје частољубље ставља изнад женске доброте. Жена у човеку увек тражи и мужа и љубавника: тражи и атмосферу породичне топлоте, и, истовремено, љубавне случајеве нагле, неједнаке и непредвиђене. Ако то обоје не нађе у мужу, онда иде да тражи љубавника на другом месту; али ако и љубавник наличи одвећ на тип мужа, онда се она враћа кући с већим осећањем отужности него што је из ње изишла. Жена је често многомужац, чак и стога што је свака жена већ од петнаесте године истраживала и нагађала у младим људима своје идеалне мужеве и своје замишљене љубавнике. Та навика јој иде затим кроз цео живот. Зато није чудо ако се она и доцније залуди напољу, и онда кад истински воли и код куће. Никад младој жени није странац какав младић за којег види да би могла да га воли. Вара се сваки човек кад верује да је поуздан у жену само зато што га она воли. Срце је небројно, као што је казала једна песникиња, а тако је мислила зато што је и сама била жена. Љубав је најнесигурније осећање. Постоје два могућа брака: један за младе и за младост, и други за старе и за старост. Први да се подели срећа и обест, а други да се подели несрећа и болест. За један прсфе време врло брзо, а за други је увек на време. За први од ова два брака су девојке обучене у бело, а за други удовице обучене у црно. Имају и распуштенице, обучене у црвено, али оне су жене за све године. Женити се удовицом, то је увек имати брак где председава један мртвац у зачељу стола, и који је јачи од живог домаћина; а у браку са распуштеницом, има увек још један муж, који је само одсутан, али који је увек важнији од другог. Мужеви удовица и распуштеница су свагда упоређивани; и то је њихова неминовна беда. А пошто је жена видела свог првог човека у њено доба кад су очи биле млађе и срце било топлије, а све ствари на земљи радосније и сјајније, онда је овај други увек у губитку према првом. Он губи већ тиме што није први, а зато не изгледа ни да је бољи. Паметан се човек ожени на време. У младости је брак ствар љубави и спола, а у старости је ствар слабости и страха од самоће. Још стари Хесиод каже да је доба за љубав тридесет година за човека, а петнаест за жену. Исти антички песник додаје да је најбоље узети девојку чедну, јер је способна да се васпитга у врлини; да је мудро и оженити се из свог суседства; и да треба бежати, као од зла најгорег, од жене која воли пировања и која је страсна, јер, каже, она сагори човека без буктиње, и обори га у старост пре времена. У последњем столећу продужен је век човеков, и данас се више не зове ни старац својим правим именом. Уосталом, никад наше године не бројимо ми, него нам их броје жене. У XВИИИ веку старци су, можда последњи пут, још признавали године као мерило младости и старости. Монтескје каже у свом аутопортрету, тако скромно и безабазлено: &quot;У тридесет петој, ја сам још волео жене.&quot; Несрећа је што наше лудило за женом траје дуже неголи и наша снага за жену; као што се рекло да је престарели Луј XИВ, трајао дуже него његов златни век. До шездесете године, нормалан човек може бити и пријатељ људи и љубавник жена, јер то двоје иду напоредо; а одатле до седамдесете, настаје мир; али од осамдесете настаје само болест. Његош који је умро млад и аполонски леп, каже да нема веће бруке од старости. Међутим, Цицерон је написао своје дело &quot;0 старости&quot; у ком хвали старост. Одиста, ни све старости нису без лепоте. Има старост родитеља који уживају у деци, и артиста који уживају у свом делу, и генерала који уживају у својој слави. Али ја лично, никад нисам држао до живота, него до младости, као што се нисам бојао смрти него болести. Младост је лепа што је нерасудна и обесна, и што не загледа у све поред чега прође. С годинама човек изгуби очи, и то је зло; али затим добије и други вид за све ствари, а то је још горе. Човек се временом нарочито смањује према самом себи. Заиста, сва је трагедија човекова у томе, родити се и проћи кроз сав живот, а остати до краја века слеп за највеће истине живота. Младост то још не осећа, што може и чини највећу њену лепоту. Мл&amp;дост узима за срећу све оно што старост сматра сујетом или лудилом. Кад би младост имала филозофију стараца, не би било на свету ниједног сунчаног дана. Велике среће изгледају везане за велике несреће. Тако је безброј људи великих судбина напустило живот у очајању, као жртве своје величине: Ханибал, Помпеј, Цезар, Наполеон; или као жртве нарочитог проклетства: Хајдн слеп, Бетовен глув, Милтон слеп, Леопарди грбав. Младост не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот. Био сам често са једним младим страним краљем пре него што је био протеран из своје земље. Ја сам тад мислио, каква је то несрећа изгубити једно краљевство. Али сам брзо сам себи додао: &quot;А ја сам изгубио младост, што је нешто још више...&quot; Лако је разумети жену старог века, матрону, жену шефова легија или сенатора, неуку и добру као Виргинија, лукаву као Ливија, и развратну као Јулија. Лако је разумети источњачку жену, која, као у оловном плашту, живи у својој глупости и послушности. И жену средњег века, мистичну и сексуалну. Али какво место треба дати данашњој Еви, која жели да и сама човека достигне у његовим пороцима, кад не може да га достигне у његовом божанском стваралачком генију. То је жена која је готова да изгуби сваку врлину, и ону у којој је једино била виша него човек, само да задобије право на оно због чега се и сам човек сматрао нижим од жене. Она више није наша жена, ни мајка, ни другарица, ни сарадница. Сишла је на улицу, напустила кућу, оставила другом своју децу. &quot;Свеједно хоћу ли отићи у пакао поломљених ногу, наћи ће се увек неко који ће ме онамо однети.&quot;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>satiz5dkm65637p9yd5moub3zzq5u8s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О жени/13.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8402</id>
    <revision>
      <id>146229</id>
      <parentid>47134</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T12:49:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146229</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7855" sha1="c46j8tadu7znudp5gcyypsfutd6f51a" xml:space="preserve">Жена је, ипак и неоспорно, највећа илузија човекова. Не постоји ниједна срећа која је у стању да домаши радост љубави. Све друго може бити слава, успех и сатисфакција, али је жена једино пијанство срца. Ни све тамне стране женина карактера као да не постоје него зато да буде осветљен само један њен део, онај у којем она највише зрачи, и који је увек божанствен. Нема несреће човекове коју жена није у стању или да сасвим неутрализира, или веома ублажи. Величина жене је у великим моментима; у ситним догађајима је она ситна. И ситна је само у односу на свој спол, који је главни узрок свих нереда у њеном духу увек свежем, и у њеном срцу које има пуно нежности, и онда кад нема пуно племенитости. Будина жена је била његова енергија. Када су многи људи постајали готови бродоломници и погорелци, само им је жена давала нове илузије за живот. Велике звезде се виде само у сутону дана, а велике љубави само у сутону среће.

Нема веће радости човекове од оне коју може да подели са једном женом. Нема за хероја ни једног правог триумфа ако не може да свој победнички мач спусти пред ноге жене коју воли. Нигде ни сујета човекова није већа него пред женом. Нигде ни доброта, ни витештво, не могу толико бити стављени на искушење, колико пред тим финим и нежним и компликованим створењем каква је жена. И човекова храброст и човеков геније, нису друго него две бруталне силе природе: њих човекова савест мора најпре да оплемени, како не би окренуле на штету других него на славу општу. Али љубав за жену, рађа се већ с почетка пуна племенитости, јер хоће да се жртвује и да усрећи. Човек верује у љубав, и кад није никад био вољен; и заноси се љубављу и онда када не воли жену. Било је чак и великих песника чија је љубав у стварном животу била сасвим друкчија, него идеја коју су они стварно имали о љубави, пишући своја дела. Енглески велики песник Милтон, који је певао само рај и анђеле, био је не само рђав отац, него и несносан муж; и због Милтонове бруталности је његова жена морала да напусти његово огњиште. А он је ипак опевао своју Еву истом високом егзалтацијом као Данте своју Беатричу.

Има несрећА које не постоје за човека, али постоје за жену, као и обратно. Највећа женина несрећа, то је кад почне веровати да њена лепота пропада. Ово веровање, на жалост, почиње врло рано, чак пре тридесете године; и зато је потпуна срећа женина врло кратког века. Страх да поружња, достиже врхунац њеног очајања, какво људи не могу ни замислити. Ова врста несреће не постоји за човека, зато што он с годинама не поружња, него често постане чак и лепши. Осим тога, човекова лепота нема у друштву и животу оно место које има лепота женина. Човек би имао исто очајање само кад би знао да с годинама пропада његова памет, али се и ту догађа сасвим противно, јер је човек с годинама све паметнији. Само губитак здравља или части, биле би за човека две несреће непоправљиве за увек, а све друго је одиста само у његовим рукама. — Женино очајање за изгубљену лепоту, превазилази и њено жаљење за изгубљено здравље, или за своје пропало име. Оне би волеле бити и болесне, и важити за нечасне, и бити сиромашне, него важити за ружне међу људима, и, можда, још више међу женама. — Али је срећа што женина лепота опада лагано и поступно, и што се жена толико навикне на своје лице, огледајући се сваки дан у огледалу, да и не опази ни кад истински поружња. Међутим, кад би се жена огледнула у огледалу само сваке пете године, многе би пресвисле од бола. Има диван старогрчки епиграм једне куртизанке: „Ја, чији је дрски смех испуњавао Грчку, — ја, Лаида, која је до скора имала на прагу читава јата љубавникА, — посвећујем ово огледало Афродити, — јер нећу да себе гледам овакву каква сам, — а онакву каква сам била јуче, не могу.” За жене изгубити лепоту, значи као тврдици изгубити свој новац, или као војнику свој мач и славу, или грађанину свој углед. Има и много жена које су ружне, али им се диве људи ако су племените. Међутим, нису ипак тим утешене те несрећне жене, као што нису тиме задовољени ни ти добри људи. И Виктор Иго је отимао другима жене, али се никад није отимао за женску љубав, јер је био заљубљен у себе, и то сасвим онолико колико су други људи заљубљени у жену. Био је још велики број песника, чак и највећих, који су имали талента за песму, а нису имали талента за љубав; и ко зна колика је то била несрећа и за њих и за свет.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>c46j8tadu7znudp5gcyypsfutd6f51a</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146230</id>
      <parentid>146229</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T12:51:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146230</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7855" sha1="2z03xp2q8ebqxenzn9em4jhq7wndfo4" xml:space="preserve">Жена је, ипак и неоспорно, највећа илузија човекова. Не постоји ниједна срећа која је у стању да домаши радост љубави. Све друго може бити слава, успех и сатисфакција, али је жена једино пијанство срца. Ни све тамне стране женина карактера као да не постоје него зато да буде осветљен само један њен део, онај у којем она највише зрачи, и који је увек божанствен. Нема несреће човекове коју жена није у стању или да сасвим неутрализира, или веома ублажи. Величина жене је у великим моментима; у ситним догађајима је она ситна. И ситна је само у односу на свој спол, који је главни узрок свих нереда у њеном духу увек свежем, и у њеном срцу које има пуно нежности, и онда кад нема пуно племенитости. Будина жена је била његова енергија. Када су многи људи постајали готови бродоломници и погорелци, само им је жена давала нове илузије за живот. Велике звезде се виде само у сутону дана, а велике љубави само у сутону среће.

Нема веће радости човекове од оне коју може да подели са једном женом. Нема за хероја ни једног правог триумфа ако не може да свој победнички мач спусти пред ноге жене коју воли. Нигде ни сујета човекова није већа него пред женом. Нигде ни доброта, ни витештво, не могу толико бити стављени на искушење, колико пред тим финим и нежним и компликованим створењем каква је жена. И човекова храброст и човеков геније, нису друго него две бруталне силе природе: њих човекова савест мора најпре да оплемени, како не би окренуле на штету других него на славу општу. Али љубав за жену, рађа се већ с почетка пуна племенитости, јер хоће да се жртвује и да усрећи. Човек верује у љубав, и кад није никад био вољен; и заноси се љубављу и онда када не воли жену. Било је чак и великих песника чија је љубав у стварном животу била сасвим друкчија, него идеја коју су они стварно имали о љубави, пишући своја дела. Енглески велики песник Милтон, који је певао само рај и анђеле, био је не само рђав отац, него и несносан муж; и због Милтонове бруталности је његова жена морала да напусти његово огњиште. А он је ипак опевао своју Еву истом високом егзалтацијом као Данте своју Беатричу.

Има несрећâ које не постоје за човека, али постоје за жену, као и обратно. Највећа женина несрећа, то је кад почне веровати да њена лепота пропада. Ово веровање, на жалост, почиње врло рано, чак пре тридесете године; и зато је потпуна срећа женина врло кратког века. Страх да поружња, достиже врхунац њеног очајања, какво људи не могу ни замислити. Ова врста несреће не постоји за човека, зато што он с годинама не поружња, него често постане чак и лепши. Осим тога, човекова лепота нема у друштву и животу оно место које има лепота женина. Човек би имао исто очајање само кад би знао да с годинама пропада његова памет, али се и ту догађа сасвим противно, јер је човек с годинама све паметнији. Само губитак здравља или части, биле би за човека две несреће непоправљиве за увек, а све друго је одиста само у његовим рукама. — Женино очајање за изгубљену лепоту, превазилази и њено жаљење за изгубљено здравље, или за своје пропало име. Оне би волеле бити и болесне, и важити за нечасне, и бити сиромашне, него важити за ружне међу људима, и, можда, још више међу женама. — Али је срећа што женина лепота опада лагано и поступно, и што се жена толико навикне на своје лице, огледајући се сваки дан у огледалу, да и не опази ни кад истински поружња. Међутим, кад би се жена огледнула у огледалу само сваке пете године, многе би пресвисле од бола. Има диван старогрчки епиграм једне куртизанке: „Ја, чији је дрски смех испуњавао Грчку, — ја, Лаида, која је до скора имала на прагу читава јата љубавникâ, — посвећујем ово огледало Афродити, — јер нећу да себе гледам овакву каква сам, — а онакву каква сам била јуче, не могу.” За жене изгубити лепоту, значи као тврдици изгубити свој новац, или као војнику свој мач и славу, или грађанину свој углед. Има и много жена које су ружне, али им се диве људи ако су племените. Међутим, нису ипак тим утешене те несрећне жене, као што нису тиме задовољени ни ти добри људи. И Виктор Иго је отимао другима жене, али се никад није отимао за женску љубав, јер је био заљубљен у себе, и то сасвим онолико колико су други људи заљубљени у жену. Био је још велики број песника, чак и највећих, који су имали талента за песму, а нису имали талента за љубав; и ко зна колика је то била несрећа и за њих и за свет.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>2z03xp2q8ebqxenzn9em4jhq7wndfo4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146231</id>
      <parentid>146230</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T12:53:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146231</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8315" sha1="0l9jtx3qqv7wwz960mbi8ishn32hshe" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]
| 13.
| [[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''13.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Жена је, ипак и неоспорно, највећа илузија човекова. Не постоји ниједна срећа која је у стању да домаши радост љубави. Све друго може бити слава, успех и сатисфакција, али је жена једино пијанство срца. Ни све тамне стране женина карактера као да не постоје него зато да буде осветљен само један њен део, онај у којем она највише зрачи, и који је увек божанствен. Нема несреће човекове коју жена није у стању или да сасвим неутрализира, или веома ублажи. Величина жене је у великим моментима; у ситним догађајима је она ситна. И ситна је само у односу на свој спол, који је главни узрок свих нереда у њеном духу увек свежем, и у њеном срцу које има пуно нежности, и онда кад нема пуно племенитости. Будина жена је била његова енергија. Када су многи људи постајали готови бродоломници и погорелци, само им је жена давала нове илузије за живот. Велике звезде се виде само у сутону дана, а велике љубави само у сутону среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема веће радости човекове од оне коју може да подели са једном женом. Нема за хероја ни једног правог триумфа ако не може да свој победнички мач спусти пред ноге жене коју воли. Нигде ни сујета човекова није већа него пред женом. Нигде ни доброта, ни витештво, не могу толико бити стављени на искушење, колико пред тим финим и нежним и компликованим створењем каква је жена. И човекова храброст и човеков геније, нису друго него две бруталне силе природе: њих човекова савест мора најпре да оплемени, како не би окренуле на штету других него на славу општу. Али љубав за жену, рађа се већ с почетка пуна племенитости, јер хоће да се жртвује и да усрећи. Човек верује у љубав, и кад није никад био вољен; и заноси се љубављу и онда када не воли жену. Било је чак и великих песника чија је љубав у стварном животу била сасвим друкчија, него идеја коју су они стварно имали о љубави, пишући своја дела. Енглески велики песник Милтон, који је певао само рај и анђеле, био је не само рђав отац, него и несносан муж; и због Милтонове бруталности је његова жена морала да напусти његово огњиште. А он је ипак опевао своју Еву истом високом егзалтацијом као Данте своју Беатричу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има несрећâ које не постоје за човека, али постоје за жену, као и обратно. Највећа женина несрећа, то је кад почне веровати да њена лепота пропада. Ово веровање, на жалост, почиње врло рано, чак пре тридесете године; и зато је потпуна срећа женина врло кратког века. Страх да поружња, достиже врхунац њеног очајања, какво људи не могу ни замислити. Ова врста несреће не постоји за човека, зато што он с годинама не поружња, него често постане чак и лепши. Осим тога, човекова лепота нема у друштву и животу оно место које има лепота женина. Човек би имао исто очајање само кад би знао да с годинама пропада његова памет, али се и ту догађа сасвим противно, јер је човек с годинама све паметнији. Само губитак здравља или части, биле би за човека две несреће непоправљиве за увек, а све друго је одиста само у његовим рукама. — Женино очајање за изгубљену лепоту, превазилази и њено жаљење за изгубљено здравље, или за своје пропало име. Оне би волеле бити и болесне, и важити за нечасне, и бити сиромашне, него важити за ружне међу људима, и, можда, још више међу женама. — Али је срећа што женина лепота опада лагано и поступно, и што се жена толико навикне на своје лице, огледајући се сваки дан у огледалу, да и не опази ни кад истински поружња. Међутим, кад би се жена огледнула у огледалу само сваке пете године, многе би пресвисле од бола. Има диван старогрчки епиграм једне куртизанке: „Ја, чији је дрски смех испуњавао Грчку, — ја, Лаида, која је до скора имала на прагу читава јата љубавникâ, — посвећујем ово огледало Афродити, — јер нећу да себе гледам овакву каква сам, — а онакву каква сам била јуче, не могу.” За жене изгубити лепоту, значи као тврдици изгубити свој новац, или као војнику свој мач и славу, или грађанину свој углед. Има и много жена које су ружне, али им се диве људи ако су племените. Међутим, нису ипак тим утешене те несрећне жене, као што нису тиме задовољени ни ти добри људи. И Виктор Иго је отимао другима жене, али се никад није отимао за женску љубав, јер је био заљубљен у себе, и то сасвим онолико колико су други људи заљубљени у жену. Био је још велики број песника, чак и највећих, који су имали талента за песму, а нису имали талента за љубав; и ко зна колика је то била несрећа и за њих и за свет.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>0l9jtx3qqv7wwz960mbi8ishn32hshe</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146233</id>
      <parentid>146231</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T12:54:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)]] на [[Благо Цара Радована/О жени/13.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>146231</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8315" sha1="0l9jtx3qqv7wwz960mbi8ishn32hshe" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]
| 13.
| [[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''13.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Жена је, ипак и неоспорно, највећа илузија човекова. Не постоји ниједна срећа која је у стању да домаши радост љубави. Све друго може бити слава, успех и сатисфакција, али је жена једино пијанство срца. Ни све тамне стране женина карактера као да не постоје него зато да буде осветљен само један њен део, онај у којем она највише зрачи, и који је увек божанствен. Нема несреће човекове коју жена није у стању или да сасвим неутрализира, или веома ублажи. Величина жене је у великим моментима; у ситним догађајима је она ситна. И ситна је само у односу на свој спол, који је главни узрок свих нереда у њеном духу увек свежем, и у њеном срцу које има пуно нежности, и онда кад нема пуно племенитости. Будина жена је била његова енергија. Када су многи људи постајали готови бродоломници и погорелци, само им је жена давала нове илузије за живот. Велике звезде се виде само у сутону дана, а велике љубави само у сутону среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема веће радости човекове од оне коју може да подели са једном женом. Нема за хероја ни једног правог триумфа ако не може да свој победнички мач спусти пред ноге жене коју воли. Нигде ни сујета човекова није већа него пред женом. Нигде ни доброта, ни витештво, не могу толико бити стављени на искушење, колико пред тим финим и нежним и компликованим створењем каква је жена. И човекова храброст и човеков геније, нису друго него две бруталне силе природе: њих човекова савест мора најпре да оплемени, како не би окренуле на штету других него на славу општу. Али љубав за жену, рађа се већ с почетка пуна племенитости, јер хоће да се жртвује и да усрећи. Човек верује у љубав, и кад није никад био вољен; и заноси се љубављу и онда када не воли жену. Било је чак и великих песника чија је љубав у стварном животу била сасвим друкчија, него идеја коју су они стварно имали о љубави, пишући своја дела. Енглески велики песник Милтон, који је певао само рај и анђеле, био је не само рђав отац, него и несносан муж; и због Милтонове бруталности је његова жена морала да напусти његово огњиште. А он је ипак опевао своју Еву истом високом егзалтацијом као Данте своју Беатричу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има несрећâ које не постоје за човека, али постоје за жену, као и обратно. Највећа женина несрећа, то је кад почне веровати да њена лепота пропада. Ово веровање, на жалост, почиње врло рано, чак пре тридесете године; и зато је потпуна срећа женина врло кратког века. Страх да поружња, достиже врхунац њеног очајања, какво људи не могу ни замислити. Ова врста несреће не постоји за човека, зато што он с годинама не поружња, него често постане чак и лепши. Осим тога, човекова лепота нема у друштву и животу оно место које има лепота женина. Човек би имао исто очајање само кад би знао да с годинама пропада његова памет, али се и ту догађа сасвим противно, јер је човек с годинама све паметнији. Само губитак здравља или части, биле би за човека две несреће непоправљиве за увек, а све друго је одиста само у његовим рукама. — Женино очајање за изгубљену лепоту, превазилази и њено жаљење за изгубљено здравље, или за своје пропало име. Оне би волеле бити и болесне, и важити за нечасне, и бити сиромашне, него важити за ружне међу људима, и, можда, још више међу женама. — Али је срећа што женина лепота опада лагано и поступно, и што се жена толико навикне на своје лице, огледајући се сваки дан у огледалу, да и не опази ни кад истински поружња. Међутим, кад би се жена огледнула у огледалу само сваке пете године, многе би пресвисле од бола. Има диван старогрчки епиграм једне куртизанке: „Ја, чији је дрски смех испуњавао Грчку, — ја, Лаида, која је до скора имала на прагу читава јата љубавникâ, — посвећујем ово огледало Афродити, — јер нећу да себе гледам овакву каква сам, — а онакву каква сам била јуче, не могу.” За жене изгубити лепоту, значи као тврдици изгубити свој новац, или као војнику свој мач и славу, или грађанину свој углед. Има и много жена које су ружне, али им се диве људи ако су племените. Међутим, нису ипак тим утешене те несрећне жене, као што нису тиме задовољени ни ти добри људи. И Виктор Иго је отимао другима жене, али се никад није отимао за женску љубав, јер је био заљубљен у себе, и то сасвим онолико колико су други људи заљубљени у жену. Био је још велики број песника, чак и највећих, који су имали талента за песму, а нису имали талента за љубав; и ко зна колика је то била несрећа и за њих и за свет.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>0l9jtx3qqv7wwz960mbi8ishn32hshe</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10271</id>
    <revision>
      <id>146256</id>
      <parentid>47132</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:35:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146256</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7309" sha1="nwddlyqjxgb9ztuouotrf747uhxk66v" xml:space="preserve">Над светом лежи досада као дебело море над земљином кором. Толико је досада неизмерна на земљи, да човек увек тражи неког да га разоноди. Да види човека, макар ког! Да говори, макар с ким! I да разговара, ма о чему! I да иду, ма куда! - Човек одлази у друштво више из досаде него из сујете. Иначе ништа не би могло ни да објасни опстанак друштва, бар оваквог као што је данашње, које нам одузима новац, дух, време, карактер, жену. Јер би се, одиста, могло без толико људи, жена речи, лажи, обећања, компромиса. Овакво друштво, то је несрећни свет који сам себи загорчава живот, као коцкар и пијаница. Овакав друштвени човек, то је за половину пропалица. Говори кад не треба, лаже без повода, удвара се без потребе, игра без воље, пева без гласа, беседи без духа и циља. Други се из досаде жене и разводе, путују са псетом, другују с коњем, спавају с мачком. - Велики део света не тражи уметност да се њоме инспирише за велике акције, него да њом растера очајну досаду. Није свету драга ни уметност што је божанског порекла и циља, него што одалечује од обичног људског живота у којем се давимо од досаде. Да је чамотиња једна коб човекова духа, и једна беда његове судбине, то се види и по том што се дете и дечко исто тако досађују као и младић или као старац, и због тога јуре за друштвом или за игром. Људи не смеју остати сами са собом. Често воле чак и друштво глупака, и неваљалаца, чак и свог противника, него да трпе самоћу, а то значи друштво самог себе. Ово је заиста најгорчи парадокс. Напорни спортови, тражење духовитости буфона и учености шарлатана, долази само из очајне досаде. - Жена је најбољи спасилац од чамотиње. Људи се не жене толико из љубави и физичке потребе, колико из црне досаде, не зато да с неким поделе задовољство и срећу, које се нерадо деле, него да поделе досаду. I жена изневерава мужа више из досаде него из перверзије, као што њој то исто ради и њен човек. Зато ми се чини да је први мотив пријатељства као провалија, и који је често узрок великих болести и великих злочина. Због досаде човек мења кућу, улицу, варош, земљу. Из досаде мења лектиру, чак и идеје и принципе. Човек не лови да убија животињу, него да убије своје драгоцено време. -Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде. Свет који је сишао на улицу, побегао је од куће, од себе, од књиге, од размишљања. Муж бежи од жене, и жена од мужа, син од оца, и отац од сина. Човек тако изгледа рођен болестан. Најзад, укус за брзином, који је производ новог времена јесте и један повод за очајање. Човек броји сате као никад пре, када је знао дању за време само по сунчаном сату, или ноћу по кретању звезда. Човек данас има један сат који избија на звонари, други на зиду своје собе, трећи на свом столу за рад, четврти на руци или у џепу. Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. I раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти. Човек постаје пријатељ човеку који је забаван, а непријатељ човеку који је досадан. Човек се хвали највише оним човеком или оним градом који су му омогућили да брже сатре своје сате и дане, јер су сви дани и сати досадни. Данас људи измишљају машине које говоре, и кутије које певају, и те справе пуштамо да говоре и певају не само кад смо сами, него и кад смо у друштву, пошто нам сад више ни друштво није довољно. Човек има стотину веза с људима, за које мисли да су пријатељске, а које то нису него само по изгледу. Људи се дописују међу собом, деле међусобно све случајеве, али не из осећања пријатељства, него опет из осећаја горке досаде. Ни најбољи односи с људима нису само чиста пријатељства. Пријатељство има своје законе, строге и апсолутне, зато што су основани на снази крви колико и на сили уверења. Друштво је човек измислио да се одалечи од озбиљних размишљања која одводе у оно што је болно и тешко, а то је филозофија о животу. Сенека е то осећао кад је говорио против самоће која поквари човеков карактер. „Свм са собом, врло си близу рђавог човека&quot;.</text>
      <sha1>nwddlyqjxgb9ztuouotrf747uhxk66v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10272</id>
    <revision>
      <id>146257</id>
      <parentid>47131</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:37:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146257</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9162" sha1="ezb9r1iee745zoethnaa9qzuqx63yna" xml:space="preserve">Одиста, самоћа није него за људе изабране. Великим духовима ништа не може да замени њихово сопствено друштво са собом; велики духови су највећма усамљени кад су у друштву других и различнијих људи него што су они сами. I Монтењ, велики самотник, веровао је да за самоћу треба бити способан, чак и спреман. Он је веровао да одиста нема ничег већег него припадати себи. - Има дубоких досада којих се сећамо кроз цео живот као какве непроходне земље или великог града. Али као што човек живи у вечној досади, тако исто он живи и у вечном страху. Човек се не боји само опасности која постоји, него још више опасности коју слути; боји се и могућег и немогућег. Уображене опасности су најдубље, и уображени непријатељи су најкрволочнији. Човек је најстрашљивија животиња, јер се боји и најслабије друге животиње, боји се чак и инсекта. Има људи који се боје и духова, а има их који се боје и празног простора. Одувек се човек нарочито бојао човека. После досаде, можда је тај страх био један од првих мотива пријатељства. Страх од непријатеља у примитивном друштву био је огроман, јер онда нису још постојали закони ни организована државна сила да брани нашу личност. - Али ма колико да су сви мудраци проповедали пријатељство, нису мање проповедали и бегање од руље. Сенека је говорио да се никад човек не враћа онако миран кући као што је миран из ње изашао. Он тврди да не треба ићи у многобројно друштво, јер нам у њему све проповеда порок; а што више веза правимо, вишим се опасностима излажемо. Међутим, римски мудрац мисли да треба бегати не само од руље, него и од самоће, нарочито ако је човек у сиајању или у страху, јер онда прави планове штетне и по еебе и по другог, зато што узму несметано маха злочиначке страсти. А пошто је Сенека увиђао да је и најпаметнији човек пун урођених погрешака и порока, препоручује свом Луцилију да изабере неког човека који му се лицем и духом највећма свиди, и да затим њега у животу имитира. Препоручује му Катона, ако му не изгледа одвећ строг; или Лелија, јер је његов морал умеренији. Још је и Епикур говорио да човек треба да буде већма него икад сам са собом кад је приморан да буде са гомилом. А Бекон каже: Магна цивитас, магна солитудо. Међутим, ове истине никад неће задобити одвише места у нашем животу у којем човек и не осећа него само досаду у страх. Ма колико човек знао даје узак круг његових правих пријатеља, он ће се ипак дружити са што више света. Човек тражи пријатеље кроз цео живот, и онда кад то чини и без доброг плана и без доброг начина. Ово је често и разлог највећих несрећа, јер падамо на лажне пријатеље који су опаснији од непријатеља, зато што носе маску на лицу и нож у рукаву. Ја сам увек био сигуран да се моји непријатељи плаше мене већма него што се ја њих плашим. Али ме се нису плашили лажни пријатељи. Њих сам се ужасавао, јер сам стајао пред њима без штита, и јер су знали свагда где се налазе моји кључеви. Ко се ослободио досаде и страха, постајао је питом и племенит. Можда се ово односи чак и на животиње, које би поновно подивљале и побеснеле чим би се одвојиле од човековог друштва. Има доказа да су по колонијама далеких крајева и људи, напуштени себи, од досаде и страха поново пали у дивљаштво, чак постали људождери. Зато прва два мотива пријатељства (досада и сграх), постоје можда и за најниже феле колико и за' самог човека. Али постоје и узвишенији мотиви пријатељства који важе само за просвећене људе: заједница осећања, заједница идеја, заједница интереса. Проверите сва своја пријатељства, па ћете се уверити да свако од њих мора да буде основано на једном од ових начела. Пријатељство на заједници осећања, било је веза између војника славне тебанске легије, који су се удруживали заклетвом хероју Јолаису да ће сви умрети само са раном на грудима, као што је и он погинуо. Таква је веза била и између две сјајне античке личности Епаминонде и Пелопиде, који су се борили у битки сједињујући своје штитове. Такво је осећање било и пријатељство неког Луција за Брута, кад је у битки на Филипинима изашао пред војнике Марка Антонија, који су тражили Брута, и предао се непријатељу говорећи да је он тај кога траже. А кад је истом овом Луцију Марко Антоније после тога поклонио живот, због те великодушности се Луције затим везао и за Марка Антонија пријатељством које је трајало до краја његовог чистог живота. Мени су исто тако лепи и примери робова, који су се, из пријатељства за своје господаре, убијали на њиховом гробу. Осим случаја на гробу Епаминонде, позната је смрт Ероса, роба Марка Антонија, који је убио себе не приставши да убије свог господара када му је овај то тражио у моменту очајања. Александар се борио гологлав у битки на Гранику, и млади краљ би био погинуо у једном окршају да га својим штитом није заклонио његов највећи пријатељ Клинт, онај којег је доцније Александар у пијанству пробио мачем. Међу најлепше примере историјског пријатељства спадају извесно примери двојице српских витезова, Милошевих побратима, који су отишли с Милошем да сва тројица заједно погину у турском табору, и то за част Милошевог имена. Овакав пример не постоји ни у Илијади.</text>
      <sha1>ezb9r1iee745zoethnaa9qzuqx63yna</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10273</id>
    <revision>
      <id>146258</id>
      <parentid>47130</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:37:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146258</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5532" sha1="memwygp3m03xgbloduosntr0w9qjb07" xml:space="preserve">Сви песници су певали пријатељство. Хорације пева да се ништа не да упоредити са добрим пријатељством. Теренције пева да се не може срећом назвати ништа што се не даје поделити с пријатељем; а Катул оплакујући смрт једног прија-теља, пева да његов друг у гроб односи и његову душу. – И стари филозофи су пријатељство прославили већма него љубав. Један од њих назива љубав само пријатељством које је полудело. Хомер је славио пријатеља Ахила и Патрокла. Хесиод каже да кад плаћамо пријатеља, треба га платити поштено. Еврипид каже да у болу треба несрећндау пријатељ као болеснику лекар, И овде у Александрији, где пишем ове редове, постојало је за време Клеопатре њено друштво Несравњених, друштво за уживање, али је постојало и њено друштво Синапотанумен, што значи друштво оних који треба да заједно умру. Први је Питагора направио од пријатељства једну филозофску и моралну доктрину. Он је први поставио формулу да је наш пријатељ наше друго ја. Према питагористима, све је заједничко међу пријатељима, чак и опасност за живот или имање једног од њих, јер је пријатељство више и од личног живота. Пријатељством се везују не само два човека међу собом, него и цело човечанство, и сва друга бића. Питагора каже да нарочито милосрђе и наука приближују људе; и да добро законодавство начини од њих једно једино тело; и да сама природа приказује како су два странца међу собом слична као два брата; и, најзад, да се браком улази у везу по самој суштини неразлучно. Питагористи чак ни животиње не искључују из веза пријатељства. Природа и људски закони су подједнаке основе пријатељства. Ово свеопште пријатељство постаје коначно светом интимношћу између људи исте вере; још и више: оно уједињује све расе и све народе, чак и све феле. Ова доктрина је ушла најзад у грчко друштво, државу, чиновништво, војску, који су се сви сматрали везани међусобно пријатељством а не компромисом. Епамионда је и сам био питагориста, ученик Лисиса које се приписују познати „Златни стихови&quot;, иначе, по свему изгледу, дело Питагорино. - Заиста, тебанска легија је била прожета овим духом. Ни доцнија филантропија није могла отићи даље од ове доктрине. За нас је интересантно и да је у то античко доба, кад су се људи делили на слободне и на робове, постојала оваква једна филозофска школа, која је била противна тој класној подели на слободне и на робове, не делећи људе друкчије него према њиховим врлинама и заслугама. Питагора је био први Грк који је рекао да више вреди добар странац него рђав Грк; а у његовим мистеријама су учествовали с подједнаким правом варвари као и Грци. Овај космополитизам је био продукт грчког генија који једино није знао за друкчије границе међу људима него културне, сматрајући да на слободу има право само просвећен човек, а непросвећен да је природом означен роб. Платон и Аристотел су имали предрасуде свог времена у погледу једнакости међу људима; а већ Сократ, њихов учитељ, био је дао морал који није стављен на разлику класе него као науку о срећи за све људе. Али и Платон говори о правди и Аристотел говори о врлини и о заслузи.</text>
      <sha1>memwygp3m03xgbloduosntr0w9qjb07</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10274</id>
    <revision>
      <id>146259</id>
      <parentid>47129</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:38:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146259</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5696" sha1="s7prdujbabkg2h4adacmajc86r9q3mp" xml:space="preserve">Немогуће је говорити о пријатељству без сећања шта су о том говорили антички писци. Увек сам волео већ овде поменути лепу реч коју је казао Монтескје: да нове писце чита публика, а да старе писце читају аутори. Одиста, није било ниједног античког мудраца који и о пријатељству није говорио дуже или краће: и Епиктет и Сенека, као, много пре њих, Теогнис из Мегаре, Платон и Аристотел и Епикур и Зенон из Атине. Цицерон је написао о пријатељству једно славно дело које сви и данас с љубављу читамо. Нарочито су стоици писали о пријатељству врло топло. Можда у том нико није био тако непосредан и толико интиман као Сенека. Он каже како тражи пријатеља зато да би знао за кога ће погинути, и с ким поћи у изгнанство, и коме спасти живот по цену сопственог живота. Он каже да право пријатељство не може оборити ни страх ни лично користољубље; јер право пријатељство умире с човеком, а прави човек умире за пријатељство. Сенека познаје много људи који имају довољан број пријатеља, али ипак нема међу тим људима правог пријатељства. Ово се, каже, никад не догађа код људи које везује страст поштења, и које креће исга сила воље, јер је између њих све заједничко, несреће више него и среће. Од Сенеке је она изван редна и сјајна изрека: „Живи с људима као да те Бог гледа, а говори с Богом, као да те људи слушају&quot;. Али ма колико да су стоици веровали у пријатељство, колико и питагористи, ипак су дроповедали да стоик може опстати и без пријатеља. Кад стоик не нађе пријатеља, то није губитак без којег се не може ићи и даље путем врлине; пошто стоик не треба да своју сређу везује ни за што спољашње, па, следствено, ни за другог доброг човека. Они су говорили да је стоик сам себи довољан, пошто је мудрост увек довољна сама себи. Римски мудрац даје велику цену оном пријатељству које има велики писац за неког другог човека. Он верује даје пријатељство великих писаца спасло многе људе од заборава. Епикур је говорио како пре него што будемо мислили шта ћемо јести и пити, треба да се запитамо с ким ћемо бити за столом да једемо и пијемо; јер ако једемо месо без присуства пријатеља, онда живимо као лав и курјак. Али једно опште место старе грчке мудрости о пријатељству, јесте да не треба узети злог човека себи за пријатеља. Теогнис каже да таквом човеку, ако не учиниш само једну услугу, он ће заборавити све друге услуге које си му учинио; зато треба од њега бежати као од опасног пристаништа. Уосталом, сви мудраци грчки, без разлике, понављају како треба узети само најбољег човека себи за пријатеља, и слушати његове савете, и добро се чувати да се човек с њим не посвађа због ситнице. Колико су ти мудраци ценили пријатељство, највише се види по том како су мислили да је оно ретко на свету. Исти поменути филозоф из Мегаре је веровао, да, кад би са целог света покупили добре људе, не би њима испунили ни само једну лађу; као што је и убоги Епиктет говорио како на свету има свега толико добрих људи колико Нил има ушћа. Заиста, никад овакав песимизам неће бити претеран. Довољно је поменути да је и сам највећи теоретичар пријатељства, и творац античке филантропије, филозоф Питагора, и поред својих пријатеља, умро од глади, у Метапонту, у храму Муза.</text>
      <sha1>s7prdujbabkg2h4adacmajc86r9q3mp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10275</id>
    <revision>
      <id>146260</id>
      <parentid>47128</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:38:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146260</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14203" sha1="c2ke9b6v8fp42akp0h5e4xdrkemn7p9" xml:space="preserve">Један од највећих злочина старог века био је злочин Александров, кад је у Персији пијан бацио копље, и убио свог најбољег пријатеља Клита, који му је у битки на Гранику спасао живот. Млади краљ је носио кроз историју мржњу целог света за ово грозно убиство, што најбоље показује и колико је култ пријатељства био раширен у свету грчком и римском. По свему изгледа да су чак и школе сматрале једним својим важним предметом опширна предавања тих доктрина о пријатељству. Није ни чудо кад се зна да је пријатељство, већ доктринирано, тумачио и један од најстаријих рапсода, Хесиод, и даје оно заузимало један важан део најдубљег размишљања у књигама и свих филозофа. Овај стари писац је кратак и хладан говорећи о пријатељству. Пријатеља, каже, не треба сматрати братом, али му никад не треба први учинити неправду. Не треба ни пријатељу опростити увреду, него му је чак вратити двоструко; али ако се он доцније покаје, ваља примити пружену руку. Треба бити пријатељ само добрих. Већ и Хесиод полази од тачке да пријатељство не постоји међу сличним људима, него међу различним.

Ово је мишљење доцније постало и основом малог али лепог Платоновог дела о Лисиду. Сократ је, истина, у овој Платоновој књизи доста неразговетан и нешто неодлучан, питајући се стално стално да ли се воле пријатељски само људи који су по карактеру слични, или, баш напротив, људи који су по карактеру различити. После једне невероватне игре софизма, Сократ не даје овде прецизан одговор, него најзад напушта ученике с којима је о пријатељству дискутовао кроз целу ту књигу. Свакако, Сократ ставља пријатељство изнад Даријевог блага. Цитира и једног песника који каже колико је срећан онај којем су и деца пријатељи, и једнокопитни коњи, и ловачки пси, и гост туђинац. Исти мудрац још прави и алузију на филозофа Емпедокла који је говорио да у природи постоје два принципа: привлачење и одбијање, љубав или раздор, и да зато Бог воли сличног сличном.

Само је Питагорина теорија о пријатељству отворила пут Христовој теорији о једнакости и милосрђу. Али као у свему великом, тако су и у теорији о пријатељству грчки трагичари били најпотпунији! Софокле и Еурипид говоре скоро као Хришћани о љубави међу људима, о једнакости и о зближавању. Аристотел је у свом делу „Етика Никомахова&quot;, посвеће-ном Никомаху, сину своје друге жене, који се и сам бавио филозофијом, дао и своју сопствену теорију о пријатељству, која је славна. Аристотел је познат као песимист у питању осећања пријатељства, мада знамо да је Аристотел подигао олтар у спомен на свог пријатеља Хернија. Познате су његове честе речи: „Драги моји пријатељи, знајте да не постоји пријатељ на свету&quot;. али у својој књизи признаје да је човек по инстинкту „друштвена животиња&quot;, која не може без друштва осталих људи. Постоје дакле закони који везују човека за човека, и по којима затим постоји и друштво. Према томе, рат није инстинктиван међу људима, него дружељубље. Пријатељство има три мотива: пријатно, добро, корисно. Зато има и три врсте пријатељства: из дружељубља, из доброљубља и из користољубља. Ово последње је осећање најниже врсте, егоистично, пролазно, и садржи исто толико мржње колико и љубави, због чега не може бити ни предметом етике. Затим, као и Хесиод и као Сократ, и он поставља питање да ли се међусобно воле слични и сродни, или неслични и несродни. Али Аристотел овде најзад затвара линију говорећи да је потребна сличност мећу пријатељима, јер је у питању снага нагоћске љубави, а не само моћ размишљања. Чак пријатељство, каже, има снагу да нивелише, изједначује, прави сличним и сродним. Зато је пријатељство и основ сваке правде, највећи закон друштва, једина могућност да живи свет у заједници. То имају на уму и законодавци, који у питању права стављају пријатељство и изнад правде. - Има и пријатељство према себи, које је или рђаво или добро. Оно је добро само кад човек у себи воли оно што је највише: а то је разум. Све друго су само мрачне импулсије себичности. Тако је мислио Аристотел. - Етика, то је наука о пријатељству. Одиста, сви људски закони уједно сачињавају један велики законик срца и пријатељства.

Зачудо, француска филозофија нема узбудљивих страница о пријатељству. Паскал мисли да у срцу људском нема урођене племенитости. Све је међу људима само пожуда физичка и охолост. Нема љубави, него користољубља; нема ни чистог милосрђа које није прорачунато. Нема ни херојства без сујете. Сви се људи мрзе по инстинкту: човек је човеку курјак, као што су говорили и старински људи. - Ни Ларошфуко нема племенитијих речи о природи човековој. Егоизам је, каже, једини покретач наше акције и расуђивања. У нама се смењују само страсти; једна угине а друга се роди; али су све подједнако себичне. Вара се ко каже да се у нама боре срца и разум, него се боре само страсти једна с другом. Све врлине су случајне: сва наша размишљања су производ наше добре или зле судине. Исти човек је способан за свако зло и за свако добро; али увек из егоизма. Једини је од Француза био добри стари Монтењ ученик Сенеке у античким идејама о пријатељству. Он ставља пријатељство и изнад крвног сродства. Монтењ хвали свог оца, и затим свога брата који је био протестант, не помињући нигде своју мајку која је била покрштена Јеврејка; као да се осећа нешто проживљено горко на свом сопственом огњишту. Он сматра да крвно сродство још не значи пријатељство. Чланови породице могу бити сасвим различни међу собом, једни честити, а други неваљали, једни умни, а други глупаци. Зато је само пријатељство, каже Монтењ, одиста највише осећање човеково. Плутарх није волео свог брата, као што ни Аристид пре њега није волео своју сопствену децу. У браку има трговине, али у пријатељству нема. Кажу да су се пријатељи тражили и пре него што су се видели очима, и верује да су се најзад нашли само милошћу божјом: сасвим као што су веровали и старогрчки мудраци. - Монтењ, непријатељ друштва и велики самотник, помиње један дирљив случај античког пријатељства који уосталом знамо из Плутархове биографије о Тиберију Граху. Кад су после осуде Граха похватали и његове пријатеље, тад сенатори најпре испиташе Каја Блосија шта је он био у стању да учини за свог пријатеља Граха. - Све, одговори Блосије. - Зар и да запалиш храмове? -Он ми то не би никад наредио. - Али да ти је наредио? - Ја бих запалио храмове. Монтењ додаје овде своја фина опажа-ња, говорећи да су ова два човека, Грах и Блосије, били више типични пријатељи него типични патриоти; и више лични пријатељи један другом, него пријатељи своје отаџбине. Пра-во пријатељство је дакле изнад разума и дубље од разума. Сва остала размишљања Монтењева о пријатељству, одиста, нису његова него античка.

Данте је славио у „Божанственој комедији&quot; идеално пријатељство међу људима. У књизи „Нови живот&quot; каже Данте да нико није тако интиман пријатељ као што су син и отац један према другом. Данте је имао, колико се зна, два пријатеља: у младости је то био чувени песник Гвидо Кавалканти, а у његовој зрелости и старости Чино де Пистоја. Због своје нарочито тешке ћуди, вероватно, Данте није могао да лако пријатељује с људима. Због своје претеране охолости Данте је изазивао само опака непријатељства. Чак је тужно поменути да и према песнику Кавалкантију, другу његових најлепших младих дана, није Данте задржао став пријатељства чим су дошле међу њима у питање разлике двеју њихових политичких група у тадашњој Фиренци. Као члан владе своје републике, Данте је потписао акт изгнанства против свог пријатеља Кавалкантија, а другом приликом није пристао да му олакша помиловање и повратак у отаџбину. Ово је љага на карактеру божанственог талијанског песника, који је овде био само син свог времена. - Бајрон и Шели се нису слагали као пријатељи, али су се волели или бар тражили. Гете и Шилер били су тако исто различни по карактеру, али је њихово пријатељство остало као најлепши документ идејног пријатељства, и један нарочити понос немачке расе.</text>
      <sha1>c2ke9b6v8fp42akp0h5e4xdrkemn7p9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11113</id>
    <revision>
      <id>146222</id>
      <parentid>146214</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T12:24:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146222</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10315" sha1="g6btq2x1r0ap93or5f26feqw64dwc2s" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]]

{{Википедија|Благо цара Радована}}
{{Викицитати|Благо цара Радована}}

[[Категорија:1932.]]
[[Категорија:Филозофија]]
[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Благо цара Радована| ]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>g6btq2x1r0ap93or5f26feqw64dwc2s</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146232</id>
      <parentid>146222</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T12:53:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146232</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10292" sha1="mgfcwsod7kl8rkpitjmct9qsvjjzdrw" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]]

{{Википедија|Благо цара Радована}}
{{Викицитати|Благо цара Радована}}

[[Категорија:1932.]]
[[Категорија:Филозофија]]
[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Благо цара Радована| ]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>mgfcwsod7kl8rkpitjmct9qsvjjzdrw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146237</id>
      <parentid>146232</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T13:38:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146237</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10269" sha1="00nrt87nmxwfwmkgpr6dl0a3f40xkiq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пророцима (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О краљевима (Глава 1)|Глава 1]]

{{Википедија|Благо цара Радована}}
{{Викицитати|Благо цара Радована}}

[[Категорија:1932.]]
[[Категорија:Филозофија]]
[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Благо цара Радована| ]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>00nrt87nmxwfwmkgpr6dl0a3f40xkiq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146241</id>
      <parentid>146237</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T14:05:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146241</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9924" sha1="hthsgo41nfkyz941wzv58j7glk6qc7q" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]]

{{Википедија|Благо цара Радована}}
{{Викицитати|Благо цара Радована}}

[[Категорија:1932.]]
[[Категорија:Филозофија]]
[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Благо цара Радована| ]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>hthsgo41nfkyz941wzv58j7glk6qc7q</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Српска граматика (Ж. Симић)/Предговор</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12998</id>
    <revision>
      <id>146225</id>
      <parentid>50520</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T12:26:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>Исправио две грешке у куцању.</comment>
      <origin>146225</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1550" sha1="dsphk9e6hsrf2k6yj01qkftzgsn07wq" xml:space="preserve">{{Квалитет|50%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=[[../Претходна реч|Претходна реч]]
| наслов=[[../|Српска граматика]]
| одељак=Предговор
| аутор=Живојин Симић
| белешке=[http://www.archive.org/details/srpskagramatika00simiuoft Симић, Живојин (1922). ''Српска граматика''.]  Београд: Књижара Геце Кона.
}}
&lt;center&gt;''Сени моје добре и миле''

Велике

''као спомен у заупокојену свећицу''

''ПОСВЕЋУЈЕМ КЊИГУ ОВУ,''

&lt;i&gt;јер, ако сам, у животу свом, својој Отаџбини&lt;br/&gt;
штогод привредио, у томе има половина њене за-&lt;br/&gt;
слуге, јер она је за свих четрдесет и осам година&lt;br/&gt;
нашега брачног живота ревносно бдила над жи-&lt;br/&gt;
вотом у здрављем мојим. И, она се од срца радо-&lt;br/&gt;
вала сваком мојем успеху у раду, па је у ову моју&lt;br/&gt;
књигу жудно очекивала да на свет изађе. Али јој&lt;br/&gt;
ту радост судбина ускрати: 18. пр. месеца она&lt;br/&gt;
оде с овог света.&lt;br/&gt;

18 августа 1922 год.

ЖИВОЈИН П. СИМИЋ&lt;/i&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Српска граматика (Ж. Симић)]]</text>
      <sha1>dsphk9e6hsrf2k6yj01qkftzgsn07wq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146227</id>
      <parentid>146225</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T12:47:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>Исправио поравнање текста.</comment>
      <origin>146227</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1530" sha1="koshr3zfe7sxzvubuj4wucbqsnllrnf" xml:space="preserve">{{Квалитет|50%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=[[../Претходна реч|Претходна реч]]
| наслов=[[../|Српска граматика]]
| одељак=Предговор
| аутор=Живојин Симић
| белешке=[http://www.archive.org/details/srpskagramatika00simiuoft Симић, Живојин (1922). ''Српска граматика''.]  Београд: Књижара Геце Кона.
}}
&lt;center&gt;&lt;i&gt;Сени моје добре и миле&lt;/i&gt;

Велике

&lt;i&gt;као спомен у заупокојену свећицу

ПОСВЕЋУЈЕМ КЊИГУ ОВУ,&lt;/center&gt;

&lt;i&gt;јер, ако сам, у животу свом, својој Отаџбини штогод привредио, у томе има половина њене заслуге, јер она је за свих четрдесет и осам година нашега брачног живота ревносно бдила над животом у здрављем мојим. И, она се од срца радовала сваком мојем успеху у раду, па је у ову моју књигу жудно очекивала да на свет изађе. Али јој ту радост судбина ускрати: 18. пр. месеца она оде с овог света.

18 августа 1922 год.

&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;ЖИВОЈИН П. СИМИЋ&lt;/i&gt;&lt;/p&gt;

[[Категорија:Српска граматика (Ж. Симић)]]</text>
      <sha1>koshr3zfe7sxzvubuj4wucbqsnllrnf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Српска граматика (Ж. Симић)/Претходна реч</title>
    <ns>0</ns>
    <id>12999</id>
    <revision>
      <id>146228</id>
      <parentid>50521</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T12:47:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>Исправио поравнање текста.</comment>
      <origin>146228</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1846" sha1="3dpr81ow03ziidqrmn9nkiebvjlzft2" xml:space="preserve">{{Квалитет|50%}}
{{заглавље
| претходна=[[../Предговор|Предговор]]
| следећа=[[../Поглавље 1|Поглавље 1]]
| наслов=[[../|Српска граматика]]
| одељак=Претходна реч
| аутор=Живојин Симић
| белешке=[http://www.archive.org/details/srpskagramatika00simiuoft Симић, Живојин (1922). ''Српска граматика''.]  Београд: Књижара Геце Кона.
}}
=ПРЕТХОДНА РЕЧ=
Рукопис за ''српску граматику'' био сам дао Државној Штампарији још у пролеће 1914 год., и он је пре огласа рата био узео у поса. Кад је шатмпарија напуштена, а ја се нисам налазио у Београду, рукопис је остао у штампарији и за време окупације пропао. Тако ме је цео посав ваљало изнова радити.

Радеђи овај посао била ми је идеј да удесим уџбеник са што више граматичке грађе и објашњења, тако, како би се њиме лако и довољно могли послужити како ученици у школи, тако и ван школе свак коме помоћ граматике буде потребна.

Колико сам у томе успео, показаће се при употреби ове књиге.

По ст. кал.&lt;br/&gt;
15 октобра 1920 год.&lt;br/&gt;
у Београду.

&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;ЖИВ. П. СИМИЋ
&lt;br/&gt;У ПЕНЗ. ДИРЕКТОР ГИМНАЗИЈЕ&lt;/p&gt;

[[Категорија:Српска граматика (Ж. Симић)]]</text>
      <sha1>3dpr81ow03ziidqrmn9nkiebvjlzft2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Српска граматика (Ж. Симић)/Поглавље 1</title>
    <ns>0</ns>
    <id>13000</id>
    <revision>
      <id>146265</id>
      <parentid>50522</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T23:25:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>додао недостајући део, заменио везу из извора бољом</comment>
      <origin>146265</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10600" sha1="fdzo1i84p8my4zd4dxw007kf3r0h37b" xml:space="preserve">{{Квалитет|50%}}{{заглавље
| претходна=[[../Претходна реч|Претходна реч]]
| следећа=[[../Поглавље 2|Поглавље 2]]
| наслов=[[../|Српска граматика]]
| одељак=Поглавље 1: Увод
| аутор=Живојин Симић
| белешке=[https://zavicajna.digitalna.rs/jsp/RcWebImageViewer.jsp?doc_id=8df690d5-042d-45b9-b63d-1a1410ff4049/00000001/prosveta/00000035 Симић, Живојин (1922). ''Српска граматика''.]  Београд: Књижара Геце Кона.
}}
=УВОД=
==ЈЕЗИК==
'''Говорити''', то је: речима казивати своје '''мисли'''. Људски '''говор''' зове се '''језик'''.
==СРПСКИ ЈЕЗИК==
Сви људи на свету не говоре једним језиком. Сваки народ говори својим '''матерњим језиком''', који се и зове по имену тога народа. Тако језик, којим говоре Руси, зове се ''руски језик''; којим говоре Французи, зове се ''француски језик'', а језик, којим говоре '''Срби''', зове се '''српски језик'''.

Језик је најважније обележје једне народности. Зато сваки Србин треба да сматра за ''свету дужност'' да свој народни језик '''што боље зна''', да га '''што правилније употребљава''' и да га '''чува''' од сваког кварења утицајем са стране.
==РЕЧ И ПРЕДСТАВА==
Свака '''реч''' значи неку '''представу''', тј. нешто, што чулима (видом, пипањем, слухом итд.) опажамо, или што умом замишљамо као ствар, радњу, каквоћу итд.
==МИСАО И РЕЧЕНИЦА==
Кад се две или више представа међу собом доведу у таку везу: да се о једној ''тврди'', ''одриче'' или ''питa'' оно што она друга значи, онда је то '''миcao''' или '''мисаони закључак'''.

Кад се мисао ''речима'' '''изрече''' или ''напише'', то се онда зове ''реченица''. На пример:

Сунце греје. &amp;mdash; Сунце ће грејати. &amp;mdash; Сунце је грејало. &amp;mdash; Поток жубори. &amp;mdash; Поток ће жуборити. &amp;mdash; Поток је жуборио. &amp;mdash; Ружа је лепа и мирисна. &amp;mdash; Бог је праведан и свемогућан. &amp;mdash; Друмови ће пожељет’ Турака, а Турака нигде бити неће. &amp;mdash; Два славуја сву ноћ препеваше. &amp;mdash;{{Page break|8}} Јесте ли ми род, сирочићи мали? &amp;mdash; Куд се деде Цар-Немање благо? &amp;mdash; Није бабо распакова благо на наџаке ни на буздоване, ни добријем коњама на рахтове.
==ГОВОР ИЛИ ЈЕЗИК==
Из ''речи'' састоје се '''реченице.''' А из ''реченица'' састоји се
сав људски, усмени и писмени '''говор''' или '''језик'''.
==ГЛАСОВИ, СЛОГОВИ, РЕЧИ==
Говорним оруђима човек производи '''гласове''' за које се
каже да су ''артикулисани'', јер се могу тако међу собом
удруживати или склапати и наглашивати да од њих постану
'''слогови,''' а од слогова да постану '''речи.'''

Тако од гласова: ''в, а, т, р, а'' постану '''слогови:''' ''ва, тра,''
а од ових слогова постане '''реч''' ''ватра''. Од гласова: ''б, р, а, ћ, а'', постану '''слогови:''' ''бра, ћа,'' а од ових слогова постане '''реч'''
''[[wikt:браћа|браћа]]''. Од гласова: ''п, р, и, ј, а, т, е, љ, с, т, в, о'', постану
'''слогови:''' ''при, ја, тељ, ство'', а од ових слогова постане '''реч'''
''[[wikt:пријатељство|пријатељство]]''.

==ПОСТАНАК РЕЧИ==
Речи су постале и постају од језичних '''корена.'''

Додавањем наставака на корен, стављањем {{hw|предме|-|така}}
пред корен и мењањем или премештањем појединих {{hw|гла|-|сова}}
у корену постаје од једног корена по неколико, а од
многих корена и по много речи сроднога значења. Тако:
===''Корен'' '''ук:'''===
# [[wikt:наук|Наук]], [[wikt:наука|наука]], [[wikt:неук|неук]], [[wikt:самоук|самоук]], [[wikt:учен|учен]], [[wikt:научан|научан]], [[wikt:учеван|учеван]], [[wikt:самоуче|самоуче]], [[wikt:учити|учити]], [[wikt:изучити|изучити]], [[wikt:научити|научити]], [[wikt:обучити|обучити]], [[wikt:одучити|одучити]], [[wikt:поучити|поучити]], [[wikt:проучити|проучити]], [[wikt:понаучити|понаучити]], [[wikt:поучавати|поучавати]], [[wikt:одучавати|одучавати]], [[wikt:обучавати|обучавати]], [[wikt:учитељ|учитељ]], [[wikt:учитељев|учитељев]], [[wikt:учитељица|учитељица]], [[wikt:учитељка|учитељка]], [[wikt:учитељовати|учитељовати]], [[wikt:ученик|ученик]], [[wikt:ученица|ученица]] итд.
# Променом гласа у корену '''ук''' постаје '''вик:'''
:[[wikt:навика|Навика]], [[wikt:одвика|одвика]], [[wikt:вичан|вичан]], [[wikt:обичан|обичан]], [[wikt:необичан|необичан]], [[wikt:навичај|навичај]], [[wikt:обичај|обичај]], [[wikt:завичај|завичај]], [[wikt:уобичајати|уобичајати]], [[wikt:изобичајати|изобичајати]], [[wikt:навикнути|навикнути]], [[wikt:обикнути|обикнути се]], [[wikt:одвикнути|одвикнути]], [[wikt:привукнути|привукнути се]], [[wikt:свикнути|свикнути]], [[wikt:навићи|навићи се]], [[wikt:одвићи|одвићи се]], [[wikt:привићи|привићи се]], [[wikt:свићи|свићи]] итд
===''Корен'' '''пис:'''===
# [[wikt:Натпис|Натпис]], [[wikt:потпис|потпис]], [[wikt:препис|препис]], [[wikt:пропис|пропис]], [[wikt:распис|распис]], [[wikt:запис|запис]], [[wikt:рукопис|рукопис]], [[wikt:писац|писац]], [[wikt:писар|писар]], [[wikt:писарина|писарина]], [[wikt:писанија|писанија]], [[wikt:писаљка|писаљка]], [[wikt:писмо|писмо]], [[wikt:писамце|писамце]],{{Page break|9}} [[wikt:преписник|преписник]], [[wikt:писати|писати]], [[wikt:дописати|дописати]], [[wikt:написати|написати]], [[wikt:уписати|уписати]], [[wikt:описати|описати]], [[wikt:расписати|расписати]], [[wikt:пописати|пописати]], [[wikt:дописивати|дописивати]], [[wikt:исписивати|исписивати]], [[wikt:потписивати|потписивати]], [[wikt:уписивати|уписивати]], [[wikt:записивати|записивати]] итд.
# Променом гласа од корена '''пис''' постаје корен '''пас''' и прелази у значење ''шаренога:''
:[[wikt:Пастра|Пастра]], [[wikt:пастрмка|пастрмка]], [[wikt:паструга|паструга]]; даљом променом: [[wikt:Паштровићи|Паштровићи]], [[wikt:Паштровка|Паштровка]], [[wikt:Паштровски|Паштровски]].

==ОСНОВЕ, ОБЛИЦИ И РЕЧИ==
Од корена постају '''основе''' наставцима који се зову ''наставци за основу'', а од тако посталих основа постају '''облици''' тј. потпуне '''речи''' наставцима који се зову ''наставци за облике''. Тако:

Од корена '''ук''' наставком ''и'' постаје основа ''ук-и'' у којој се ''к'' претвара у ''ч'', те буде основа '''учи.''' Од ове основе наставцима за облике постају '''облици,''' тј. '''речи''', ''[[wikt:учити|учити]]'', ''[[wikt:учисмо|учисмо]]'', ''[[wikt:учисте|учисте]]'', ''[[wikt:учите|учите]]'', ''[[wikt:учећи|учећи]]'' итд.

Од корена '''пис''' наставком ''а'' постаје основа '''пис-а.''' Додавањем на ту основу наставака за облике постају '''облици''' тј. '''речи:''' ''[[wikt:писати|писати]], [[wikt:писано|писано]], [[wikt:пишући|пишући]], [[wikt:писавши|писавши]], [[wikt:писаћемо|писаћемо]], [[wikt:писао|писао]], [[wikt:писан|писан]]'' итд.

Од корена '''рук''' наставком ''иц'' постаје основа ''рукиц'' &amp;mdash; '''ручиц,''' а од те основе постају '''облици''', тј. '''речи:''' ''[[wikt:ручица|ручица]], [[wikt:ручицама|ручицама]]'' итд.

[[Категорија:Српска граматика (Ж. Симић)]]</text>
      <sha1>fdzo1i84p8my4zd4dxw007kf3r0h37b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Србија и Арбанија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>13312</id>
    <revision>
      <id>146267</id>
      <parentid>48907</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T00:17:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>Извору додао хипервезу и исти пребацио на дно странице.</comment>
      <origin>146267</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1400" sha1="8tni4ge8px78vd4qfnxdltawqtq7p5i" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=СРБИЈА И АРБАНИЈА
| одељак=
| аутор=Димитрије Туцовић
| белешке=
}}

[[Слика:Srbija i Arbanija.gif|right|thumb|215px|Насловна страна издања из 1946.]]

*[[Србија и Арбанија 1|-{I.}- Предговор.]]
*[[Србија и Арбанија 2|-{II.}- Из живота Арбанаса.]]
*[[Србија и Арбанија 3|-{III.}- Аутономија Арбаније.]]
*[[Србија и Арбанија 4|-{IV}- Борбе око Јадранскога Мора.]]
*[[Србија и Арбанија 5|-{V.}- Арбанија и Србија.]]

{{ЈВ-аутор|Димитрије Туцовић|1914}}

== Извор ==
*Туцовић, Димитрије (1914). [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/webroot/index.php?url=publications/view/5638 ''Србија и Арбанија: један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије''.] Београд: Нова штампарија Саве Раденковића и брата.

[[Категорија:Српска историја]]
[[Категорија:Историја Албаније]]
[[Категорија:Димитрије Туцовић]]
[[Категорија:Србија и Арбанија]]</text>
      <sha1>8tni4ge8px78vd4qfnxdltawqtq7p5i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Србија и Арбанија 1</title>
    <ns>0</ns>
    <id>13316</id>
    <revision>
      <id>146266</id>
      <parentid>48910</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T00:06:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>Исправио поравнање на крају текста.</comment>
      <origin>146266</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3887" sha1="esizwcu4dr60q7diasrdefz969s4dzd" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=[[Србија и Арбанија|Садржај]]
| следећа=[[Србија и Арбанија 2|-{II.}- Из живота Арбанаса]] &gt;&gt;
| наслов=[[Србија и Арбанија|СРБИЈА И АРБАНИЈА]]
| одељак=
| аутор=Димитрије Туцовић
| белешке=
}}

&lt;center&gt;'''I. ПРЕДГОВОР'''&lt;/center&gt;

Арбанским питањем позабавили смо се овде нешто потпуније више из практичних потреба него из теорискога интереса. Арбанска политика наше владе завршена је поразом који нас је стао великих жртава. Још веће жртве нас чекају у будућности. Завојевачком политиком српске владе према арбанаском народу створени су на западној граници Србије такви односи да се у скорој будућности мир и редовно стање тешко могу очекивати. У исто време Арбанија је том политиком гурнута у наручја две на западном Балкану најзаинтересованије велике силе, а свако учвршћивање утицаја ма које капиталистичке државе на Балканском Полуострву представља озбиљну опасност за Србију и нормалан развитак свих балканских народа.

Али да се том практичном циљу одговори, морали смо се забавити приликама у Арбанији. То је било у толико потребније учинити што је, прво, наша штампа, у погубној утакмици да помогне једну рђаво упућену и рђаво извођену политику, месецима и годинама распростирала о арбанаском народу тенденциозна мишљења, и што је, друго, таквим мишљењима и сама влада покушавала да оправда своју завојевачку политику у Арбанији.

Више обавештења о приликама и сукобима интереса на том крају Балкана треба да послужи правилнијем схватању прилика у Арбанији и стварању бољих односа између српскога и арбанаскога народа. Нарочито је више обавештења потребно пролетаријату на коме поглавито лежи велики задатак да најодлучније устане против завојевачке политике буржоазије и власничких кругова и да на једном актуелном практичном питању покаже колико је здрав и спасоносан рад балканске социјалне демократије на пријатељству, савезу и најпунијој заједници свих балканских народа.

Ако би ова књижица послужила као приложак томе историском задатку балканских социјалдемократских партија, наша скромна очекивања тиме би била оправдана.

1. јануара 1914.&lt;/br&gt;
Београд.
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;Д. Т.&lt;/p&gt;

[[Категорија:Србија и Арбанија]]</text>
      <sha1>esizwcu4dr60q7diasrdefz969s4dzd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146268</id>
      <parentid>146266</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T00:18:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>Додао извор.</comment>
      <origin>146268</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4276" sha1="dkn9jsv5zcz9wumqy1tfifaqb10j2p6" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=[[Србија и Арбанија|Садржај]]
| следећа=[[Србија и Арбанија 2|-{II.}- Из живота Арбанаса]] &gt;&gt;
| наслов=[[Србија и Арбанија|СРБИЈА И АРБАНИЈА]]
| одељак=
| аутор=Димитрије Туцовић
| белешке=
}}

&lt;center&gt;'''I. ПРЕДГОВОР'''&lt;/center&gt;

Арбанским питањем позабавили смо се овде нешто потпуније више из практичних потреба него из теорискога интереса. Арбанска политика наше владе завршена је поразом који нас је стао великих жртава. Још веће жртве нас чекају у будућности. Завојевачком политиком српске владе према арбанаском народу створени су на западној граници Србије такви односи да се у скорој будућности мир и редовно стање тешко могу очекивати. У исто време Арбанија је том политиком гурнута у наручја две на западном Балкану најзаинтересованије велике силе, а свако учвршћивање утицаја ма које капиталистичке државе на Балканском Полуострву представља озбиљну опасност за Србију и нормалан развитак свих балканских народа.

Али да се том практичном циљу одговори, морали смо се забавити приликама у Арбанији. То је било у толико потребније учинити што је, прво, наша штампа, у погубној утакмици да помогне једну рђаво упућену и рђаво извођену политику, месецима и годинама распростирала о арбанаском народу тенденциозна мишљења, и што је, друго, таквим мишљењима и сама влада покушавала да оправда своју завојевачку политику у Арбанији.

Више обавештења о приликама и сукобима интереса на том крају Балкана треба да послужи правилнијем схватању прилика у Арбанији и стварању бољих односа између српскога и арбанаскога народа. Нарочито је више обавештења потребно пролетаријату на коме поглавито лежи велики задатак да најодлучније устане против завојевачке политике буржоазије и власничких кругова и да на једном актуелном практичном питању покаже колико је здрав и спасоносан рад балканске социјалне демократије на пријатељству, савезу и најпунијој заједници свих балканских народа.

Ако би ова књижица послужила као приложак томе историском задатку балканских социјалдемократских партија, наша скромна очекивања тиме би била оправдана.

1. јануара 1914.&lt;/br&gt;
Београд.
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;Д. Т.&lt;/p&gt;

== Извор ==
*Туцовић, Димитрије (1914). [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/webroot/index.php?url=publications/view/5638 ''Србија и Арбанија: један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије''.] Београд: Нова штампарија Саве Раденковића и брата.

[[Категорија:Србија и Арбанија]]</text>
      <sha1>dkn9jsv5zcz9wumqy1tfifaqb10j2p6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Србија и Арбанија 2</title>
    <ns>0</ns>
    <id>13317</id>
    <revision>
      <id>146269</id>
      <parentid>48911</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T00:19:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>Додао извор.</comment>
      <origin>146269</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="84745" sha1="ho103i44xc3nkfbbt9szflkjynfznxo" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=[[Србија и Арбанија 1|-{I.}- Предговор]]
| следећа=[[Србија и Арбанија 3|-{III.}- Аутономија Арбаније]] &gt;&gt;
| наслов=[[Србија и Арбанија|СРБИЈА И АРБАНИЈА]]
| одељак=
| аутор=Димитрије Туцовић
| белешке=
}}

&lt;center&gt;'''II. ИЗ ЖИВОТА АРБАНАСА'''&lt;/center&gt;

=== Постојбина и распростирање ===

Постојбина Арбанаса је у главном један сплет горостасних планина које одвајају плодне котлине Старе Србије и Македоније од Јадранскога Мора. Она се спушта на морску обалу од Скадра на северу па на југ до грчкога насеља; али тај релативно дугачак приморски појас је не само узак већ и подбаран и маларичан. Најповољније услове за живот пружају местимично проширене плодне долине Дрима, Маће, Семене, Шкумбије и Девола. Али област планинских кланаца са омањим речним лукама и равнинама је и данас права постојбина арбанаских племена која упорно чувају односе и навике живота давнашњега порекла. 

Преко тога планинскога земљишта пролазили су некада врло важни путеви културнога света, међу којима се нарочито истичу на југу Via Egnatia: Драч, Елбасан, Струга, Охрид, Битољ и даље за Солун и Цариград и на северу Via di Zenta, Зетски пут, који се од Скадра пробијао долином Дрима ка Призрену и даље водио у унутрашњост Балканскога Полуострва. Трагови некадашњега значајнога привреднога и културнога кретања које је текло тим путевима и њиховим огранцима сачувани су до данас у већином порушеним утврђењима и још очуваним монументалним мостовима; њих је пуна Арбанија. Али путеви су данас опустели. По малим засутим стазама које су местимично тешко пролазне једва им се траг назире. А даље од њих десно и лево царује толика примитивност живота, као да су се утицаји некадашњега културнога кретања задржавали на првим гребенима карста кроз који су се ти путеви с муком пробијали. Зар нам пре циглих неколико година један путник по Северној Арбанији не вели у својим белешкама како је пуцњима из револвера »објавио сеир на далеко што је први пут нога Европљанинова ступила на врх Кунорин и што је први пут Европљанин гледао лурјанска језера«? Као да чујемо радостан глас испитивача Централне Африке.

Судбина ових области нераздвојно је скопчана са судбином Јадранскога Мора. Докле је Јадранско Море, као што ћемо доцније видети, било један велики канал кроз који је текао цео огромни саобраћај Запада са Истоком, јадранска обала је у привредном погледу била врло жива. Трагови тога привредно-трговинскога живота виде се у арбанаским приморским градовима као и на понеким старим рудокопима. Скретањем трговинскога саобраћаја са Средоземнога Мора на Атлански Океан, о чему опширније говоримо у трећој глави, погођено је цело Балканско Полуострво, па и Арбанија. У току времена луке Јадранскога Мора губе стари значај за светски саобраћај са Цариградом и Истоком, услед тога и трансверзални путеви кроз Арбанију, а унутрашњи саобраћај на полуострву почиње услед многих политичких и привредних промена гравитирати све вишо Солуну на југ и Средњој Европи на север. Овамо, ка Солуну, окреће се и трговина свих вароши поред Дрима, од Корче до Пећи, у којима још живи стара трговачко-занатлиска генерација која је некада радила искључиво са Драчом, Кројом и Скадром.

Тако је природна отсеченост арбанаске постојбине појачана скоро апсолутном културно-саобраћајном искљученошћу, а Турска, иначе крута за спровођење и обезбеђење саобраћаја, само се радовала што је ова племена могла скинути с врата, остављајући их самима себи, пљачци и међусобном истребљивању. 

Племена су се намножавала, упркос беснењу крвне освете, а у планинама и гудурама са старим начинима рада хлеба не достиже. Из те тескобе Арбанаси су тражили излаза и, као што увек у историји народних сеоба бива, они су се кретали тамо где природа пружа више средстава за живот, ка плодним котлинама Старе Србије и Македоније. На ову страну их је уосталом водио и нов правац саобраћаја, јер су данас вароши с ове стране Дрима, снабдеване еспахима преко Скопља, Битоља и Солуна, постале пијацама чак и оних арбанаских племена која живе дубоко у Арбанији.

О том продирању Арбанаса на исток у нас се много писало, јер се јако тицало српскога насеља у северозападним областима Турске. То је и данас главно средство којим шовинистичка штампа изазива код српскога народа мржњу према »дивљим« Арнаутима, прикривајући као гуја нокте дивљаштва која је српска војска према њима починила. Колико је само суза проливено што је историско Косово преплављено Арнаутима. Они су прошли и даље и опасали стару српску границу, у великом броју су нађени у новоослобођеним окрузима и, нажалост, из њих најурени, да у толико буде јачи арнаутски појас око границе; спуштали су се и у Македонију, јако прожели тетовску котлину и сишли на Вардар; са северозапада су опасали Скопље.

Ми се не можемо овде упуштати у питање: у колико је проређеност српскога елемента у овим крајевима непосредан резултат арнаутске навале а у колико је последица општега, утврђенога кретања српскога народа с југа на север? Насељавање Шумадије је без сваке сумње дошло расељавањем југозападних крајева. Историски је утврђено да се српски живаљ из ових крајева повлачио у масама уз аустријске трупе, када год су ове у 17. и 18. веку морале обустављати своја надирања на југ и повлачити се. Напослетку, одакле су Срби по Старој Војводини и ко их је и због чега превео? Када би се о свему томе и много којечему другом хтело водити рачуна, онда крвна освета коју данас власничка Србија према Арбанасима проповеда и врши не би била ни толико оправдана колико она на коју се Balkanicus и Д-р Владан згрожавају. Ако би, уосталом, стајало да је српски елеменат просто на просто потиснут арбанашким, зар би то био први случај у историји да навала неких племена чвршће организације или других преимућстава потисне неки народ са његова огњишта? Зар словенска племена нису потисла староседиоце ових земаља средствима о којима историк нема ни мало лепо мишљење? И зар, напослетку, нису Турци потискивали и њих и друге покорене народе, па их упркос тога званична Србија сматра данас за највеће љубимце своје у новим крајевима?

Арбанаси су се распрострли на исток на рачун Словена, то је истина. Али испитивање узрока тога арбанаскога продирања још мање даје за право осветничком држању према њима. Пре свега, на који су начин Арбанаси освојили ове крајеве: потискивањем или претапањем? На ком су пољу били јачи? Наравно да они за претапање, за асимилацију туђега елемента нису имали услова, јер су културно стајали испод свих суседа, па чак и Црногораца. Проф. Цвијић је нашао на Косову свега 140 поарбанашених кућа! Арбанаси су се дакле настањивали на местима која су други силом или милом напуштали, са којих су старинци отишли или потиснути. То напуштање је, нема сумње, несноснога суседства примитивних, пљачкашких, необузданих арнаутских племена или чак њихова груба притиска. Несигурни са имовином, необезбеђени са животом, спречени у слободи рада и располагања производом свога рада, старинци су се са својих огњишта морали уклањати.

С друге стране, честе миграције су одлика живота у Турској уопште, а не само у граничним областима према Арбанасима. А узрок тако лаком и честом сељакању лежи у беговском систему привреде. Као год што је сточарско занимање Арбанаца основ њиховој лакој покретљивости и номадским навикама, тако исто је феудални систем својине земље био главни разлог што су се старинци толико решавали на сеобу. Они нису били везани за огњишта својином, најчвршћом везом за коју се у друштву зна. Према томе испитивање овога питања мора нас довести до уверења: да је мартинка »дивљих« Арнаута у сваком погледу недовољан разлог за објашњење процеса арбанаскога овлађивања и продирања на исток, већ да се тај процес вршио на основици економскога система који је био до данашњега дана реална подлога целукупнога живота у Турској.

У колико су други узроци томе припомагали, као напр. осећај несигурности и груба сила, они су лежали у систему владавине у Турској, у општој анархији управе и незаштићености раје. Турски режим је гледао кроз прсте када Арбанаси врше груба насиља према хришћанима, као што их је опет немилосрдно косио ако својим поступцима повреде власничке интересе режима. Нису Арбанаси једино племе са којим је турски режим поступао како му је када било потребно. Такви су и Курди, суседи Јермена.

Продирањем на исток арбанаски елеменат се не само јако измешао са српским насељем, већ је готово потпуно овладао у неким областима, као што су Метохија и Пећ, у којима је до пре неколико векова било политичко и црквено средиште српскога народа под Турцима. Најлепши споменици српске средњевековне културе налазе се данас у средини скоро искључиво арбанаскога народа. А та мешавина живих људи и старих споменика, која је при ограничењу Арбаније према Србији дала толико посла Лондонској Конференцији, постала је укрштањем два правца културнога и народнога кретања: први, старији, за време трговинских веза средњевековне српске државе са Јадранским Морем, изазивао је продирање српскога народа ка приморју, и мртви споменици тога продирања налазе се по целој Северној Арбанији; други, новији, настао је као последица повлачења српскога народа североисточно, дубље у унутрашњост и ближе северној граници. Стопу у стопу за тим повлачењем наступао је арбанаски елеменат.

У првом периоду побеђивала је политичка и културна надмоћност српскога народа, у другом периоду побеђивала је културна заосталост и осамљеност арбанаскога народа у којој је племенска организација била сачувала пуну снагу. Турска не само да није ништа учинила да Арбанасе из осамљености изведе и културним мерама покуша увести у заједнички живот, већ је у суштини свога система владавине носила све услове за конзервирање арбанаске примитивности као што је кочила развитак у сваком другом погледу. То је сада, када нема више турскога режима, потребно у толико јаче нагласити што су власнички кругови балканских државица, као наследници турске власти, већ пошли путем не научнога принципа: да се са променом установа и услова живота мењају и људи, већ путем варварскога начела, којим се чак ни Турска није у толиким размерама служила: да су гробови и вешала већи учитељ од нових установа.

=== Племенска организација и крвна освета ===

Продирање Арбанаца на исток је од великога историскога значаја. Оно је одлучило судбину српскога народа у целој области на јужној граници пређашње Србије. Оно је створило онај познати арнаутски појас који је врло вероватно могао бити један од узрока што наша народна револуција 1804 није отишла даље на југ, али који је у сваком случају спречавао доцније утицање живота слободне Србије на потиштене словенске масе у Турској.

Али то арбанаско продирање на исток упућује нас да посумњамо у чврстину племенске организације друштвенога живота код њих. Наиме, оно је посредан доказ да се племенска организација код Арбанаса иживљава и да не држи више своје чланове сигурно у руци, јер она није више у стању да задовољи њихове животне потребе.

У Северној Арбанији друштвени живот Арбанаса врши се још увек у границама племена којих по фратеру Михачевићу има двадесет и седам.&lt;ref&gt;Вид. Fra. Lovro Mihačević. Po Albaniji. Dojmovi s puta. Str. 21—24.&lt;/ref&gt; Истина кретањем и исељавањем становништва ових брда племена су често пута територијално растурена, али крвно сродство се и после тога осећа. Краснића има напр. у призренској околини, на Косову, у Острозубу, у ђаковичкој нахији, пећској и беранској, у Малесијама и т. д.&lt;ref&gt;Вид. „О Арнаутима“. Писмо од М. Ч. Борба год. 1912. Бр. 15.&lt;/ref&gt; Ма да се Краснићи у свима тим крајевима држе свога племенскога имена и сродства, ма да се сви ти растурени делови једнога племена сматрају као једноплеменици или арнаутски кушерини, сасвим је природно што удаљавање ових људи са њихове првобитне племенске базе слаби њихову племенску приврженост, постепено гаси племенске традиције и старе навике живота. Ако ти досељеници дођу у крајеве у којима су јаки други културни утицаји или у којима влада државни закон, као што је то вардарска долина, код њих врло брзо племенско сродство, племенске навике живота, крвна освета и т. д. уступају места општем закону и новом начину живота. Када странац путује кроз те крајеве, тешко ће по начину рада, обрађености земље и вођењу газдинства моћи приметити да има какве разлике између ових арнаутских досељеника и словенских старинаца.

Код племена која су остала на својем племенском огњишту, било цела или главном масом, племенска организација представља још увек једну живу друштвену силу. Код извесних племена наћи ће се још и данас племенске старешине који уз припомоћ неколико старијих и виђенијих људи руководе општим пословима племена. Још увек постоји племенска организација судске власти, било у виду плећније (старост), скупа дванаесторице који се бирају од случаја до случаја за решење крупнијих спорова, било у виду судова добрих људи или нарочитих изабраних судија. За избор ових племенских функционера као и за друге племенске послове служе народни скупови чије су одлуке апсолутно обавезне. Али као најкарактеристичнија манифестација племенскога живота код Арбанаса постоји још увек крвна освета, од које је, као што Енгелс лепо вели, наша смртна казна само цивилизована форма. »За своју безбедност појединац се ослањао на заштиту племена, и то је могао чинити; ко њему какво зло учини, чини га целом племену. Из тога, из крвних веза племена поникла је обавеза крвне освете, која је код Ирокеза била безусловно призната. Ако члан туђега племена убије једноплеменика, цело племе убијенога било је обавезно на крвну освету. Најпре се покуша измирење; племе убице држи веће и чини племену убијенога предлоге за измирење, обично нудећи изјаве сажаљења и велике поклоне. Ако се они приме, ствар је тиме свршена. У обрнутом случају повређено племе наименује једнога или више осветника који су обавезни да убицу гоне и убију.«&lt;ref&gt;Вид. Friedrich Engels, Ursprung der Familie, des Privateigenthums und des Staats. S. 78.
&lt;br/&gt;
О крвној освети код Арбанаса Михачевич вели: ,,Крвна се освета не смије заборавити, она се мора, хтио не хтио, осветити... Убојица, да се бар за неко вријеме очува од крвне освете, мора оставити своју кућу и селити у друго село. Али рођаци убијенога имају право убити не само баш убојицу, него и ма кога мушкарца из његове куће и из његове својте, а и поред тога увијек остаје дужност убити убојицу. Па будући освета освету изазива, то се догађа, да се гомила крв на крв, те се убијају, да читаве породице остају без мушке главе и тако утрну. Освета траје до пет, десет, двадесет, па где и више од педесет година“. Крвна освета се избјегава плаћањем или праштањем. Састану се представници једне и друге стране, дванаест или више, у кући убице на збор на коме догађај расправљају. Ако се споразум постигне, уводе убицу везаних очију и руку, па зовну увређенога да му опрости и у знак тога одреши очи и руке. Други начин измирења је овакав. Убица оде у пратњи два три пријатеља кући увређенога и везаних руку пада пред њим на кољена и моли за опроштај. У знак праштања увређени му одреши руке и води га у кућу на част. („Po Albaniji“, стр. 103—105.)&lt;/ref&gt;

Ма како се мислило о садашњем ауторитету ових племенских установа према члановима племена и о садашњој свежини старих племенских традиција, несумњиво је да се племена још и данас јављају једна према другима као извесна самостална политичка тела. Многи природни и друштвени узроци, карактер земљишта, насељавање, оскудица у земљи, сеоба и т. д. утицали су да се ове заједнице крвнога сродства најразличније комбинују са регионалним заједницама које везују многи важни локални интереси, заједницама људи различних племена настањених у једној области, као што су то барјаци и крене. Али преко свих тих веза и интереса још увек важи: што је иза оквира племена туђе је. У тим племенским оквирима Арбанаси налазе најсигурније заштите, јер се још увек цело племе залаже за свакога једноплеменика.

Али и ако племена у Северној Арбанији представљају једна према другима засебне »државе« које чувају своје границе као светињу, и ако крвна освета још увек ради, ипак се мора признати да је економска подлога племенскога живота и код Арбанаса одавна ишчезла. Пре свега земља више није заједничка племенска својина. Извршена је деоба земље, али та деоба још није отишла до краја. Као заједничка својина су још само шуме, и то не увек, испаше, воде и т. д.; сва остала зиратна земља својина је задруга које су у Северној Арбанији веома развијене. Као тип једне такве задруге изнео нам је Марко Миљанов&lt;ref&gt;Вид. Живот и обичаји Арбанаса. Стр. 47.&lt;/ref&gt; »недијељену фамилију« Јака Матина из Миридита која »има около стотине чељади, међу којима је около шездесет војника под оружјем«. Пет, десет, петнаест и двадесет одраслих људи у кући су врло честа, управо редовна појава код Арбанаса.

Без обзира на величину ових задруга, са деобом земље племенска организација је изгубила основ унутрашњег јединства и хармоније. Поједине породице су биле у могућности да на рачун других захвате већи и бољи део племенске земље. А како је — што је за распадање племенских организација нарочито важно — новчана привреда свуда више или мање продрла, јаче и богатије задруге су могле своје богатство увећавати прикупљивањем земље, пљачком, отмицом, трговином и свима другим средствима којима новчана привреда и производња еспапа отвара широм врата.

Као што је преласком земље из племенске својине у задружну и развитком новчане привреде раздрузгана истинска подлога унутрашњега племенскога јединства, тако је и оскудица у земљи и стешњеност у североарбанским кршевима натоварила племенима на леђа сталну борбу око земље и племенских атара. У цвету свога развитка племенска организација претпоставља врло неразвијену производњу и врло ретку насељеност у пространој области. Докле племе има на расположењу довољно незаузете земље која се са намножавањем чланова просто заузима и увлачи у обраду, дотле су свађе и борбе око земље излишне, дотле оскудица у земљи не увлачи племе у сталне сукобе са суседним племенима, дотле и приватна задружна својина земље није по јединство племенске организације тако опасна. И у том погледу је племенска организација код Арбанаса изгубила реалну подлогу.

Како се то може објаснити? Племенска организација изгубила економску подлогу, па ипак се одржава. Како је то могуће?

Такве појаве за историју људскога друштва нису ништа необично. Организација људскога друштва, облици заједничкога живота управо и иду за економским променама, као последица истих, никако обрнуто. А како ће се и којом брзином вршити процес прилагођавања облика друштвенога живота облицима рада и производње, то сад зависи од многих других историских фактора.

У том погледу за арбанаска племена је веома карактеристично: прво, што је садашња њихова постојбина искључиво кршевита, планинска, бесплодна област Северне Арбаније; друго, што је та област по природној отсечености и саобраћајној искључености можда најизолованија стопа земље у Европи. Ето на тој стопи земље племена су се сачувала и намножавањем узајамно стешњавала, осећајући тешку оскудицу у земљи у толико јаче што су најбоље делове земљишта у границама племена приграбили појединци, истакнути прваци, понеки бег и богате задруге. Међутим околина ове кршевите постојбине и према приморју и са југа и од плодних поља Македоније и Старе Србије на истоку била је заузета великим чифлуцима чије границе су чували свим својим ауторитетом моћни бегови и државне власти. У границама племена дакле појединци нису више имали обезбеђену егзистенцију као некада, а сваки њихов покушај да наду опстанка ширењем племенскога атара доводио их је у оштар сукоб са суседхим племенима и државним властима. Једини резултат свакога таквога покушаја био је повећање броја свађа и непријатеља.

У тој тескоби, као у каквој крлетци, настао је нов живот у племенима и између њих. Пре свега апсолутно неповерење према свакоме. Сви путници по Арбанији саопштавају са колико суревњивости ови горштаци бде над интегритетом свога атара и са колико неповерења и сумње предусрећу свакога странца, бојећи се да није дошао да узме нешто од њихових брда! Борба око граница и испаша почела је да бесни. Са целим суседством у крвној освети. Затворени са свих страна, пљачка је била још једини спас ових горштака. И пљачка је постала њиховим главним извором живота,  а редовно занимање заседе, уцене путника и трговаца, отмица стоке, праћени убиствима и убиствима за убиства, добро организовани пљачкашки походи према приморју или у плодне крајеве на истоку. Све нас то потсећа на оно стање у коме су се налазила грчка племена у доба пропадања племенске организације и за које Енгелс вели: »Стари рат племена против племена већ извргнут у систематску хајдучију на суву и на мору за освајање стоке, робља и блага; укратко богатство се цени и поштује као највеће добро, а стара племенска организација се злоупотребљава за оправдање насилне отмице богатстава«.

Чиме се сада племенска организација одржава? Од како је преовладала приватна својина земље са производњом еспапа, чланови племена су упућени да гледају своје добро само у свом приватном газдинству, заједнички племенски интерес је сужен, унутрашње племенско јединство разорено. Од тога тренутка племена се јављају као целине само према туђим племенима и према суседству са којим су у сталном непријатељству и борби. Племенска организација се не држи више на унутрашњем племенском јединству, већ на сталној опасности споља и непрекидној затегнутости односа и борби на свима странама, борби која је заиста борба на живот и смрт.

Али иза ове племенске заједнице и садашње крвне освете крију се сасвим други услови живота. Ако је у цвету племенскога живота племенска заједница пружала свима члановима обезбеђен и једнак живот, данас је сваки члан заједнице уживао онолико сигурности и угодности у животу у колико је био већи сопственик. Ако је раније борба са туђим племенима била у подједнаком интересу свих чланова, данас је она поглавито у интересу оних чији је опстанак у племену осигуран, који имају стада за испаше и земље за обраду. Ако је та борба раније вођена за заштиту и неповредност племенскога земљишта, данас се поглавито води због недостатка земљишта. Ако је крвна освета раније била средство да се заштити заједнички племенски интерес, данас се она јавља као последица непрестанога међусобнога трења које истиче из стешњености и немања услова за живот, као последица немања заједничкога племенскога интереса, као последица два велика зла: анархије и беде. Народна песма вели: »Траву ију, па се с нама бију«. Отуда је крвна освета у многом престала бити општа јавна племенска ствар и узела на себе најопаснију анархистичку форму борбе свакога против свакога. Има људи који због дуговања крви пробаве век на својој кули, начичканој пушкарницама, као што има породица у којима се одрасла мушка глава апсолутно не држи.

Том бедном стању ових горштака Турска је — чувала стражу! Да би плодне крајеве приморја и истока заштитила од њихове пљачке, она је на излазима из кланаца постављала војничке посаде, спречавала сваки пролаз и затварала им приступ на пазаре. Укупна слика је сада оваква: сваки појединац заробљен у својој кули крвном осветом, свако племе заробљено непријатељством сусједних племена, а сва укупно, цела Северна Арбанија, једна пространа тамница на чијим капијама стражаре турски војници.

=== Економске прилике ===

Арбанаси су чисто земљораднички народ са сточарством као далеко претежнијом граном занимања. Средства за живот они добијају обрадом земље а поглавито гајењем стоке.

Како у погледу производности тако у погледу савршенства оруђа и начина рада постоји велика разлика између заробљених североарбанских племена и плодних крајева које су Арбанаси колонизирали или оних на југу, у приморју и око реке Дрима, Семене, Девола, Шкумбије и Маће у њиховом доњем току. Та граница се управо поклапа са границом чифлучког система. Чифлуци су притисли све оне крајеве који имају довољно природних услова за рентабилан пољопривредни рад; они се простиру до самих излаза североарбанских клисура и кланаца а преко тих граница су врло ретки, и што их има обично су својина племенских династа, богатијих људи или католичких цркава и митрополија.

Под стегама племенских традиција и под несносним теретом племенскога рата и крвне освете, пољопривредни рад се поглавито држао старих обикнутих облика и начина који стоје на степену највеће примитивности. На путу кроз Арбанију гледао сам врло често дрвену ралицу која по самој површини дрља, а могу се проћи читави крајеви а да се не види другог усева осим кукуруза. О значају промене усева, овде се изгледа, ништа не зна. Ако их запитамо зашто не сеју друга жита осим кукуруза и могу ли она да успевају, одговарају вам како је тако тај свет научио!

Главно богатство ових људи било је некада у стоци. Стока је врло рђаве расе. Козе су изгледа најраспрострањенија домаћа животиња ових горштака. А мало, чупаво, жуто, дивље говече, које смо виђали у чопорима по арбанским брдима, као да је први потомак старога изумрлога тура, родоначелника нашега домаћега говечета! Али са делењем земље, продирањем новчане привреде и општом несигурношћу стоке је сваким даном све мање. Стока је постала главни предмет трговине; са њом се Арбанас јавља на тргу; продајом стоке долази до новца који му је потребан за купњу жита, за плаћање интереса и крвнице. А како североарбански кршеви не могу да пруже ни приближно довољну количину жита за исхрану, новац је постао неминовно потребан за само одржање живота, и ови горштаци су се поглавито стоком и пљачком бранили од умирања од глади.

Поред јавне несигурности и општега осиромашавања главни удар сточарству задало је затварање излаза на приморју и у равније и топлије пределе. Притиснувши све добро земљиште беговски систем је оставио овим горштацима да се од племена до племена кољу око сваке гудуре, сваке планине, свакога крша, па макар он не вредео ни сто гроша. Он им је све више затварао излазе и стоци. А како се сточно богатство ових крајева, богатих у пашама али сиромашних у ливадама, заснивало на томе што се стока преко зиме сјави с планине у приморје и топлије пределе, као што то раде и Куцовласи са Пиндоса и по Македонији, то је политичко и привредно хапшење ових племена у њиховим кршевима и планинама упропастило сточарство као главни извор материјалнога живота.

Велика насушна потреба за новцем, с једне, и пресушивање извора да се до новаца дође, с друге стране, учинили су да се развије беспримерно страшан зеленашки систем. По белешкама многих путника лихва се креће између 40 и 60 од сто. Вароши су постале центри те трговине новцем; оне су задужиле и великим интересима поробиле околину тако да ови убоги ђаволи стално сносе своје плодове рада у вароши, а из њих се враћају празних шака.

Каква се беда у тим »гнездима слободе« зацарила насликао је врло живо њихов најбољи познавалац Марко Миљанов. О животу Куча, црногорског племена које је у најтешњем сродству са арбанаским племенима и апсолутно на истом ступњу културе и у истим приликама, Марко Миљанов пише:

:„Што су имали своје земље и кућа по Нахији и по Зети, све Турци присвојише. Пазаре им затворише. Свако око Куча зарати ш-њима, једнако ко клања или се крсти. Тако и они никога око себе нису штедили: били су, плењивали, грабили, палили свакога а њи' свако. Свака их је оскудица стјешњавала“.

:„Тако кад им највећа мука од глади дође у зиму, кад нема никакве зелене траве да се њоме помогну, бројили су кочање купуса у зграде (градине) да виде могу ли ш-њиме дочекат' прољеће, па који не може с купусом, он копа коријење од разнијех трава (гомулице, каћуна, висибабе) или скида кору кунову и т. д. Од кила, од козалца и куновије кора највише су правили љеб. Букова кора није ваљала, но су испод ње стругали и јели мазгу“.&lt;ref&gt;Вид. Војвода Марко Миљанов: Племе Кучи у народној причи и пјесми. Стр. 105 и 106.&lt;/ref&gt;

Сасвим је разумљиво што остали свет гладни Кучи нису остављали да на миру ужива своја добра. Кучи су просто зависили од пљачке и зато су мрзели мир и редовно стање у којима тај извор живота пресане. Миљанов вели о том:

:„Притијешњени мукама од глади, Кучи су жељели боја, па и кад не би ко њи' задијева, они би задевицу тражили, теке да пљачкају.... Но колико су год они зли били свакоме, толико је и њима сватко и тако су и' стјеснили, да су им и планину непријатељи притисли да ниђе нису имали од своје планине, но су љетовали у Жијево и Лабедницу, ђе су људи заборавили своју муку, гледајући како се животиња мучи од глади и жеђи“ (стр. 109).

Тој беди ових племена одговара ужасна неразвијеност њихових културних потреба, уопште низак ниво живота. Живећи међу Арбанасима, Марко Миљанов је био изненађен не толико бедом у којој тај народ живи колико лакоћом са којом он ту беду подноси. И како поносити војвода, можда последњи представник средњевековних ритера, није могао да прозре да се беда живота не оцртава на души и држању ових људи само због неразвијености њихових потреба, он је усхићен том појавом назвао такво држање »јуначком сиромаштином«. Сретнеш ли неко бедно чобанче, »нешто између чељадета и ђавола«, прича Миљанов, мораш се дивити »како се он сам себе допада да се с царем не би промијенио, ни му се с пута уклонио да га срете«.&lt;ref&gt;Вид. Вој. Марко Миљанов: „Живот и обичаји Арбанаса“. Стр. 15.&lt;/ref&gt;

И држава која пође да од ових својих сужња купи харач није могла ни очекивати други одговор него што га је редовно добијала. Жене су говориле својим мужевима: »Гините, не подарачите се, или дајте пушке нама женама, пусте ви остале!« А када су Младотурци наумили да средствима без избора савију врат ових горштака у јарам пореских и војних намета, онда је у околини Ђаковице за време арнаутскога покрета 1908 певана у народу песма:

::Будите милостивни, невоља је веља,
::Ублажите арбанашки несрећни удес!
::Најбогатији има само комадић земље,
::Четири овце, четири козе држи најбогатији.
::Из стене се мало хране добија,
::Седам кућа служи једно живинче.
::По вејавици и снегу носи без одмора
::Го и наг човек свој товар;
::Пушку уза се, само соли с хлебом,
::Увек му прети смртна опасност!
::::::(Штајнмец).

У осталим крајевима Арбаније економске прилике, као што смо већ истакли, знатно су друкчије. У тим крајевима Арбанаси не уживају у шумској слободи и не носе поносито пушку као горштак из Северне Арбаније, али и не трпе перманентну глад. Као чифчије на беговским добрима они имају редован посао, а додиром са суседним словенским становништвом научили су се печалбарству. Врло велики број Арбанаса ради грубе послове, обично носачке и тестерашке, по варошима балканских држава, а из неких крајева, као што је то околина Призрена, у масама почињу одлазити у Америку. Све је то учинило да се између Арбанаса у тим крајевима и њихових словенских и других суседа често пута не примећава никаква разлика ни у погледу начина обраде земље као ни у погледу културности живота.

Али у економском погледу ти се крајеви разликују од Северне Арбаније поглавито по беговском систему. Тај првородни грех Турске, чини ми се најстрашније је погодио баш Арбанију. На путу кроз Средњу Арбанију видите, на једној страни, куће припете уз саму стену као ластина гнезда и људе где живе у кршу и врлети у којој ће се коза отиснути, на другој страни, у плодној долини Семене, Девола и шкумбије читаве равнице притискао трњак кроз који је теже проћи него кроз непријатељски стрељачки строј и у коме дивља свиња и звериње царује. Насеља врло ретка. Ретко посејана села су обично оличена у десетак петнаест бедних чифчиских кућа које су права супротност поноситим каменим кулама северних крајева. Када сам у селу Чираги, између Девола и Шкумбије, ушао да разгледам где тај свет живи, нашао сам се у правим слепомишним рупама: зидови од трња а планина над селом; никаква прозора; усред дана сам морао запалити свећу да видим где сам; о каквом намештају и реду не може бити ни речи. Према овим рупама чифчиске куће Македоније, у којима се иначе огледа сва тежина и несносност беговскога система, представљају праве палате. А изгледу кућа потпуно одговара и изглед људи који у њима станују. По својој физичкој онакажености и тупом блесавом изразу лица ови су права супротност према северним горштацима поносита стаса и оштрих црта. У целој Македонији нисам нигде добио тако страшну слику до кога степена беговски систем може да упропасти своје робље.

По свему изгледа да су ови крајеви елдорадо беговске експлоатације. Више феудала има на десетине села, а највећи феудални сопственик на свету, Абдул Хамид, имао је баш у свом крају преко стотине својих села. Границе својих феудалних поседа они су размицали како су хтели, јер нису наилазили ни на какав отпор, а потребну радну снагу добијали су из планина са којих су горштаци бежали од крвне освете или глади. Што без икаквих мелиорација може да се обрађује, они су дали у обраду, а по пространим равницама под трњем пасу им стада, и ако би се уз мале, врло мале напоре могле претворити у праве житнице. Верна слика пустошнога дејства беговскога феудализма.

=== Карактер народа и духовни живот ===

Арбанаси су без сумње једини народ у Европи код кога још живи племенска организација, тај после породице први облик људске заједнице уопште. Ко ствари историски посматра, довољно је само то па да за њега не буде више никакве сумње: да овде имамо посла са народоин који од свих народа на Балкану стоји на најнижем ступњу развитка и кога од осталога културнога света раздвајају читави векови најбржега напретка и великих друштвених преображаја. 

Али примитиван живот и низак ступањ развитка није мерило способности за културни живот и развитак уопште, као што се то у политичкој књижевности империјалистичке буржоазије радо узима. Јер, ако су неки народи благодарећи повољним историским приликама, чинили брже напретке од других, ако иду на челу људске цивилизације докле други остају у примитивном стању, то не даје право браниоцима завојевачке капиталистичке политике да те заостале, слабе, безотпорне народе сматрају за слабију, неспособнију, нижу инфериорну расу, да им одричу сваку културну способност и да их оглашују за вечитога малолетника коме је потребно њихово »културно« туторство. Та изобличена реакционама одбрана капиталистичке завојевачке политике губи из вида да су кроз облик племенске друштвене заједнице и примитивна стања прошли сви културни народи. Али то нарочито не би смели губити из вида представници завојевачке буржоазије балканских народа који још нису скинули са себе врло видне трагове недавне племенске организације. Да црногорска племена нису много одмакла арнаутским, то је видео и лепо изнео најбољи познавалац једних и других, Марко Миљанов, саветујући сваком Србину: »нека знаш да није мука с Арбанасима, ка што се теби чини, да си ти далеко од њега, и он од тебе.«

Па ипак Balkanicus и Др. Владан написали су по једну читаву књигу са очитом жељом да сможде овај бедни арбанаски народ и да докажу његову неспособност за културан и националан живот.&lt;ref&gt;Стојан Протић (псеудоним Balcanicus): Албански проблем и Србија и Аустро-Угарска. Стр. 111. Др. Владан Дорђевић: Арнаути и Велике Силе. Стр. 188.&lt;/ref&gt; Појава тих дела заслужује већу пажњу него сама дела. У капиталистичким државама та књижевност је стара колико и завојевачка капиталистичка политика. Када су интереси капиталистичких класа налагали да европске државе отпочну политику колонијалнога заробљавања, књижевну пијацу је отпочела да плави књижевност а ла списи Balkanicus-а и Дра Владана. У Аустро-Угарској је та књижевност нарасла после окупације Босне и Херцеговине и испуњена је оном истом аргументацијом коју су у нас почели уносити Balkanicus и Др. Владан. Та аргументација је истина дрско пљување у лице закону развитка у чију је моћ буржоаска наука безусловно веровала и на коме је засновала сву своју борбу са племством и црквом, али зар завојевачка колонијална политика капиталистичке буржоазије није исто тако безобзирно бацање под ноге свих националних идеала о независности, ослобођењу и уједињењу? Појава тих списа чини еру у нашој књижевности као што поход српске војске на Арбанију чини еру у политици Србије.

Са лица српскога народа буржоазија почиње свлачити вео једне потиштене нације која се једино узда у моћ националнога развијања. Гледиште Balkanicus-а и Дра Владана одговара преживелом и давно обореном кастинском духу у коме је племство и свештенство некада бранило своје привилегије, доказујући да је оно позвано да управља судбином народа зато што је од њега духовно развијеније. У борби против привилегија буржоазија је некада знала на то одговорити: да су племство и свештенство духовно развијенији не зато што су природно обдаренији или богом изабрани, већ зато сто су имали боље прилике за умни рад, и да те прилике треба пружити и осталом народу па да се духовно развије. Данас она, буржоазија, одриче пролетаријату једнака политичка права на основу истих давно одбачених »теорија« које је некада племство примењивало према њој и против којих је она дала своје најјаче људе.

Када је буржоазија таква према својој »браћи«, својим сународницима радничке класе и пролетаризованих народних маса, што се друго од њених представника може очекивати када говоре о Арбанасима? У циљу да докажу да тај народ као раса нема смисла за културан и самосталан живот, они све оно што у примитивности тога народа постоји представљају не као израз историскога ступња на коме се он налази и кроз који су сви други народи прошли, већ као израз његове расинске неподобности за културан развитак уопште. Најповршнији историски поглед на развитак човечанства показује да је крвна освета један облик јавне казне, да је као таква владала код свих народа на ступњу племенскога живота и чак се одржавала прилично дуго после тога, па ипак се она употребљавала против Арбанаса као доказ неке урођене крволочности тих племена. Кад то против њих истиче Др. Владан, називајући их »репатим људима«, зар неки Арбанас не би имао права да га потсети како је до скора Далматинка чувала крваво рубље свога мужа и показујући га сину на крилу заклињала га на крвну освету?

У истој намери Balkanicus прелистава све могуће конверзационе лексиконе, да би нашао што ружнију оцену карактера Арбанаса. Разни писци и путници представљају нам Арбанаса час као човека који гине за своју реч час као човека који убија другога из пушке коју од њега узме да разгледа. Из живота Шаљана, једнога нетакнутога горштачкога племена, Миљанов нам саопштава ова два карактеристична случаја. Једнога Шаљанина, поведена на губилиште, везир заустави у тренутку када је искежени Циганин са замахнутим јатаганом стајао иза њега, и запита га: »Казуј јуначки, јеси ли ти био кад на оваку муку?« Арбанас рече: »Два пут су ми пријатељи дошли у кућу, кад нијесам љеба има да и' дам, но су ми без вечере коначили; то је обоје било теже за мене од данашњега, јер ће ово данашње прој, а оно неће никад«.&lt;ref&gt;Вид. Марко Миљанов: „Живот и обичаји Арбанаса“. Стр. 10.&lt;/ref&gt; Једном другом приликом скадарски везир је тражио од свога слуге, опет Шаљанина да му изда своје земљаке. Како друкчије није успео, стави га на муке и доведе му мајку не би ли се сажалила и сина саветовала да учини везиру по вољи. Мајка ће рећи: »Кољо! Кољо! Чува' памет и част! Не жали двије ужице крви што ће ти везир просут!«&lt;ref&gt;Исто дјело. Стр. 32.&lt;/ref&gt; На другој страни познати аустриски конзул Прохаска црта Арбанасе на основу личних доживљаја у Љуми као највероломнији народ. Нашавши се пред тако противуречним мишљењима Balkanicus-у није било тешко да се одлучи, јер се управо био унапред одлучио. Бирајући између Марка Миљанова и Прохаске, он је изабрао Прохаску. Он није уочио да су та противуречна мишљења о карактеру Арбанаса баш доказ да се њихов друштвени живот налази у прелазној фази: племена губе свој стари моћни утицај а нови односи још нису исформирани. Ово марксистичко посматрање ствари Balkanicus-у није непознато; на основу њега он је понекад хтео и нама да очита понеку лекцију. Али то гледиште није никако згодно за оправдање реакционарне политике буржоазије, а у овом случају специјално издало би тајну о релативној историској вредности карактерних особина ових племена и зависности тих особина од ступња друштвенога живота.

Крећући се у уском кругу племена, Арбанаси су из те уске средине добили оне карактерне особине које се код њих највише истичу: беса, побратимство, гостопримство, поноситост, частољубље. Нешто слично томе нашао је и Морган код америчких племена Индијанаца, истичући да код њих »свако признаје несаломљиви осећај независности и лично достојанство у држању«. Као и код Индијанаца и код Арбанаса су карактерне особине чедо простоте односа племенскога живота. Од свих испитивача знамо да ови људи живе задовољно са минимумом материјалне и духовне културе, а пошто су мерила о животу исто тако скромна као што је уска цела њихова средина, то свако бедно чобанче може бити опевано као херој, дика и понос племена и уздигнуто народним предањем на највиши степен части и славе. У колико је друштвена средина неразвијенија, у толико се јаче види свака личност, она стоји изнад целине, прати се сваки њен покрет, види се свако њено дело и памти се ако је ко добра госта добро дочекао, пријатеља осветио или певајући сачекао да му турски јатаган скине главу с рамена. А као што га народно предање диже у небеса за све оно што му се свиди, тако га исто строго и неумитно обара ако не поступи по уобичајеном очекивању. Под том стегом држи се заједница.

Али као што су из племенске заједнице поникле, те карактерне особине се са племенском заједницом и губе. Са продирањем новчане привреде, развитком производње еспапа и грабежи око земље племе губи стари силни утицај на делање и мишљење свакога појединца, и место простих моралних врлина почињу заузимати нови морални појмови. Фридрих Енгелс лепо вели: »Моћ ових првобитних заједница морала је бити срушена — она је срушена. Али она је срушена утицајима који нам се унапред показују као деградација, као пад у грех са просте моралне висине старога родовскога друштва. Ново, цивилизовано, класно друштво освећено је најнижим инстинктима: простом похлепношћу, жудњом за уживањем, прљавом сујетом, саможивом отмицом опште својине; некласно друштво је поткопано и оборено најгорим средствима: крађом, насиљем, преваром, издајом«.&lt;ref&gt;Вид. Fr. Engels: Ursprung der Familie. Стр. 92. 

Марко Миљанов наводи за црногорско племе Куча овај карактеристичан случај. Када је једном приликом скадарски везир послао паре за поткупљење Куча, неко упита некога Ола Пранова: „Оћеш ли, стрико Оле, издат' Дрекаловиће?“ — „Не, тако ми душе“. „Ада оћеш ли да ти дадем пуљу (пара)?“ — „Оћу тако ми душе“.&lt;/ref&gt; До кога је где степена стара друштвена организација постигнута новом, до тога је степена извршен тај »пад у грех«, до тога су степена ишчезле просте врлине племенскога морала. А како је тај развитак у разним крајевима Арбаније дошао до различних тачака, отуда су и мишљења путника и познавалаца о карактерним особинама Арбанаса врло различна. Та разлика је дакле последица промена које трпи морал са распадањем племенске организације. Могу, према томе, имати право и они који су видели једно, као и они који су видели друго; могу имати право и Марко Миљанов и Прохаска. Али немају права ни они који на основу тих запажања цртају Арбанасе као особито симпатичну расу, као ни они који јој на основу тога споре право да буде у заједници културног света.

Како морални појмови и личне врлине тако и цео духовни живот Арбанаса носи отисак племенске организације и уских граница жупе. Balkanicus је обратио пажњу и на народну поезију. Свака народна поезија се креће у границама народнога искуства, а народно искуство Арбанаса, као и свих других племена, ограничено је уским видокругом племенскога живота; кроз њу говоре осећања, жеље и тежње људи чији се духовни живот не може да уздигне изнад средине у којој се они крећу. За потврду тога ни немамо никакве збирке арбанаских народних песама, али имамо збирку песама племена Кучи које потврђују још нешто више, наиме да друкчији карактер нема ни поезија црногорских племена. Сакупилии се, например, Кучи у једној механи и, као сви јунаци, пију вино и чине договор за своје велико дело! Један ће рећи:

::»Знаш, Иване, није давно било,
::Кад нам на Ком Клименти удрише,
::Посјекоше Радовића Грба,
::И бијеле овце плијенише,
::Нијесмо и' пушком осветили...«
Иван се решава на освету, налази два сестрића, два Мемедчевића па им вели:
::А Бога ви, два млада сестрића,
::Јесте ли ми ђецо, уодили
::Клименачке овце и пастире,
::Како ћемо њима ударити,
На то сестрићи одговарају:
::»Бијеле смо уодили овце,
::Би се могло њима ударити,
::Но је страшно у Цијевну ноћи
::А камо ли изагнати овце.«

Нека нико не мисли да је то садржај само једне песме; не, кроз целу ту збирку најрадије се пева о подвизима при отмици оваца! А то само показује да су та племена преживела векове у међусобној борби око сваке планине, сваке гудуре, свакога брава. Да ли ће Balkanicus на основу тога одрећи и црногорским племенима способност да живе у самосталној држави? Насупрот томе наша народна поезија нема ничега заједничкога са тим духовним производима доживотних овчара, јер је она производ народа чији живот није био ограничен племенском искљученошћу ни испуњен пљачкашком борбом за опстанак, а затим што је она поникла на широкој историској подлози коју даје успомена на некадашњи моћан државни живот.

Свака умотворина Арбанаса имала је да се бори са уским племенским и локалним границама. Преко тих граница њој је било тешко преносити се, јер између појединих племена и жупа није било културне узајамности. Али и ту Balkanicus води ствар ad apsurdum када тврди да Арбанаси немају појма о њиховој највиднијој историској личности, Скендер-бегу, да су га заборавили и да о њему немају ниједну песму. Ја за тим песмама нисам нарочито трагао, па сам ипак за неколико дана бављења у Елбасану сазнао за једну карактеристичну песму о Скендер-бегу, која се овако почиње:

::»Од куда идеш, ти јунак-капетане?
::Са војне, са планина Балкана.
::Да ли га знаш, ти јунак-капетане,
::Арбанскога краља Скендер-бега, великог имена? 
::Ја га боље знам, с њим сам ратовао.
::Он је добар јунак, за Арбанију је умро;
::Непријатеље је јео, са ногу их скидао,
::Тек када је у гроб легао, били су га слободни«.

Ревност Balkanicus-ова у потцењивању арбанаскога народа као расе иде дотле да историску улогу Скендер-бега приписује његову пореклу од Српкиње Војиславе! А до каквих куриозних противуречности доводе те давно преживеле теорије, нека покаже овај пример. Један од најваљанијих признатих представника српске историске науке, г. Јован Томић, износи у својој књизи о Арбанасима: Да је од арнаутскога племена Климента један део досељен у наш Рудник и дао неколико врло виђених личности у народној револуцији 1804. Ми не знамо на кога г. Томић мисли, али се многа испитивања слажу да је вођ те револуције, родоначелник династије Карађорђевића, Кара-Ђорђе Петровић, арбанаскога порекла!

=== Напомене ===
&lt;references/&gt;

== Извор ==
*Туцовић, Димитрије (1914). [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/webroot/index.php?url=publications/view/5638 ''Србија и Арбанија: један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије''.] Београд: Нова штампарија Саве Раденковића и брата.

[[Категорија:Србија и Арбанија]]</text>
      <sha1>ho103i44xc3nkfbbt9szflkjynfznxo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Србија и Арбанија 3</title>
    <ns>0</ns>
    <id>13318</id>
    <revision>
      <id>146270</id>
      <parentid>48912</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T00:19:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>Додао извор.</comment>
      <origin>146270</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="60844" sha1="lrm8210in64jttk7wmu2p0f2db1pbkf" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=[[Србија и Арбанија 2|-{II.}- Из живота Арбанаса]]
| следећа=[[Србија и Арбанија 4|-{IV}- Борбе око Јадранскога Мора]] &gt;&gt;
| наслов=[[Србија и Арбанија|СРБИЈА И АРБАНИЈА]]
| одељак=
| аутор=Димитрије Туцовић
| белешке=
}}

&lt;center&gt;'''III. АУТОНОМИЈА АРБАНИЈЕ'''&lt;/center&gt;

=== Појава покрета за аутономију ===

Турска владавина на Балканском Полуострву изашла је из војничке победе, а доцније се одржавала поглавито на феудалном господарству. Благодарећи томе целокупно државно уређење Турскога Царства носило је претежно војничко-феудални карактер. Унаточ свима реформним покретима и покушајима Турска је тај карактер сачувала до данашњега дана. На своје војничко завојевачко порекло она потсећа и своју феудалну унутрашњицу она показује и начином управе, и административном поделом, и војном организацијом, и пореским системом, и уређењем школе, и надлежностима цркве и скоро свима осталим јавним установама и функцијама.

Као спољашњи видан израз таквога реда ствари видимо у Турској крајем XVIII и почетком XIX века читав низ аутономних области и привилегије које, посматране са једнога вишега историскога гледишта, нису биле ништа друго но последица феудалнога ђржавнога уређења. Као што се у феудалном привредном систему чифлуци ређају један до другога, граниче један са другим, али један према другом и сваки према привредном организму чине потпуно засебне области, неку врсту државе у држави, тако исто у феудалном државном уређењу држава није органска целина већ прост агрегат појединих области. Са Турском државом ове области су биле везане просто механичким везама војничко-управне природе које су се оличавале у једном паши на челу целе области, неком гарнизону или пандуру у вароши, спахији и кадији. Одузмите ма коју од ових функција, замислите да је ма из каквога разлога било немогуће увести је, добијате већ неку врсту аутономне области која живи својим самосталним унутрашњим животом и памти да припада Турској само по извесној суми пореза који отсеком плаћа и по одређеној војничкој обавези.

Крајем XVIII века таквих аутономних области било је пуно Балканско Полуострво.&lt;ref&gt;Вид. Стојан Новаковић: Турско царство пред српски устанак 1800—1804. Српска Књ. Задруга, књ. 94.&lt;/ref&gt; Али по аутономним привилегијама најважнија је планинска област од Црне Горе, преко Северне и Средње Арбаније, Пиндоса, Олимпа до Свете Горе. У овом сиромашном и тешко приступачном планинском појасу, који одваја Адрију од плодних котлина Старе Србије и Македоније, многа места и многа племена уживала су кроз читаве векове врло пространа аутономна права. Ни у време своје највеће моћи Турска није успевала да их подвргне својој непосредној управи, већ се задовољавала простим признањем њене власти и обавезама у данку или војницима или у једном и другом.

Аутономне привилегије арбанаских и црногорских племена у горама Северне Арбаније биле су свеле везу између ових племена и државе готово искључиво на обавезе војничкога помагања. Не само што су племена била сачувала пуну самосталност племенскога живота са племенским судом и племенским уобичајеним правом, већ су као врло видљиве знаке независности према држави и племенске аутономије уживала право: да место турских власти племеном управљају племенске старешине и да не плаћају ником ништа. Тежња ових племена да сама собом управљају и да ником ништа не плаћају мора бити сваком јасна и природна; али што су у тој својој тежњи пролазила може се, изгледа, објаснити једино ужасном несразмером између жртава које је држање ових племена у покорности изискивало и добити која се од тога могла очекивати.

Такве односе према Турској држави сачувала су арбанаска племена све до 19. века, па и за првих неколико десетина година тога века. Још и данас се у Арбанији чува успомена на то доба независности Арбаније, доба када је свако племе живело слободно под својим племенским старешином, када није подносило никаква харача и када је једина обавеза према држави била у војној служби, и то опет са одређеним бројем војника и под барјаком свога племена.

Али овај поглед на раније односе арбанаских племена према Турској за нас је врло важан за објашњење доцнијих покрета за аутономијом. Јер као што никакав покрет не миче изван своје историје, тако су се и арбанаски покрети и тежње за аутономијом наслањали на ове историске аутономне односе, од њих позајмљивали своје захтеве, њих сматрали за свој идеал. Бар то је приликом свих покрета за аутономијом лебдело пред очима северо-арбанских племена и народне масе.

И када је Турска, тражећи начина да стално опадање царства спречи, почела спроводити пунију централизацију у државној управи, она није више остављала ни арбанаска племена да по својим старим привилегијама живе у својим горама као нека држава у држави. На место њихових племенских старешина она је почела постављати своје чиновнике, на место племенских судова своје судије, тражећи од њих и порез и рекруте. Сукоб је био неижбежан и ови горштаци борили су се на живот и смрт да сачувају своју племенску аутономију.

Покрет за аутономијом узлетео је до највише тачке организовањем Арбанаске Лиге која је основана 1878. У тренутку када се делегат Турске на Берлинском Конгресу, Мехмед Али-паша, жалио на повластице и изузетна права арбанаских племена, у Призрену су представници из целе Арбаније држали општи збор, изабрали централни одбор и на јавном збору 5. јуна тражили: »4) да Лига свим силама поради да се Арнаутима врати самосталност која им је пре сто и више година одузета, то јест да им се више не шаљу чиновници из Цариграда и да их не поставља више Султан и Порта, већ да их они сами између себе бирају и 5.) да султан не тражи више од њих рекрута и пореза«.&lt;ref&gt;Види Д-р Јов. Хаџи-Васиљевић: Арбанска Лига. Стр. 42.&lt;/ref&gt; Као што се види, захтеви Арбанаске Лиге поклапају се са аутономним племенским привилегијама из ранијега доба.

Није тешко уочити да је борба против плаћања пореза била поглавито у интересу имућних задруга, бегова и племенских старешина и династа. Исто тако је и племенска аутономија имала нарочитога значаја само за оне елементе чија је егзистенција у племену била обезбеђена. Али у тој борби ти елементи уживају најпунију потпору племенске парије, осиротеле и огладнеле масе која је чинила главну снагу свих арбанаских покрета. Та маса је тражила племенску аутономију, прво што је била под утицајем патријархалне оданости према утицајном елементу у племену, друго, што је она у утицају са стране и рушењу њене племенске организације гледала узрок свој беди и тескоби живота која је са продирањем новчане привреде завладала.

Али још на првом састанку Лиге, у Призрену 1878, између представника са Севера и представника са Југа појавила се основна разлика у схватању аутономије Арбаније. Докле су представници примитивних североарбанских племена били задовољни ако им се поврате пређашње племенске привилегије, представници са Југа су тражили потпуно самосталну Арбанију, не признајући султанску власт ни у којој форми. Та се разлика јавља скоро на свима доцнијим састанцима Лиге, при чему су, као што ћемо видети, социјално развијенија Средња и Јужна Арбанија биле јемство да се покрет за аутономију Арбаније не сахрани под реакционарним тежњама примитивних племена са Севера.

Победа тежња напреднијега Југа дошла је неочекивано брзо. После две године, 1880, на тродневном договору у Скадру представника Арбанаса, и мухамеданаца и католика, примљени су ови захтеви:
:»Ми молимо милостивог Султана: 1, да нам даде унутрашњу аутономију, која би обухватала све арбанаске земље; 2, да Висока Порта потврди кнеза кога изберемо  с наследним правима; 3, да одреди количину данка коју смо готови плаћати сваке године господару; 4, да одреди број помоћне војске коју ћемо радо дати Султану у случају кад Турска зарати са иностраним државама; 5, да у замену за то уклони све отоманске трупе из градова и утврђених фортица из наше домовине; 6, да се одношаји наши према Порти одржавају посредовањем арбанашког представника у Цариграду; 7, да се сви отомански чиновници који нису од наше народности замене чиновницима домородцима, које ће кнез поставити«.&lt;ref&gt;Вид. Др. Јован Хаџи-Васиљевић: исто дело. Стр. 101.&lt;/ref&gt;
С конгреса се отишло право на посао и у току једнога до два месеца цела Северна Арбанија са главним местима Скадром, Призреном, Ђаковицом, Пећи и Приштином била је очишћена од турске власти и војничких гарнизона. Арбанија је имала један општи револуционаран преврат.

Захтеви скадарскога договора су карактеристични још и по томе што одговарају потпуно оним захтевима који су пре једнога века истицани у току историскога постајања независних кнежевина Влашке и Молдавије, Србије и других балканских државица. Шта више они су радикалнији од захтева српскога народнога покрета за аутономијом 1793 и 1804, а у свима главним тачкама поклапају се са српским захтевима, истакнутим на скупштини у Крагујевцу 1. јануара критичне 1813 године. Када ово предочавамо српским писцима и политичарима који о Арбанасима воле да стварају илузију потребну за оправдање званичне политике, ми не губимо из вида ни велику разлику између једнога и другога народнога покрета. Наш народни покрет за ослободење од турске владавине имао је револуционаран карактер, јер су носилац покрета биле широке сеоске масе српскога народа које су стајале у најоштријој класној супротности са турским спахијама као политичким и економским господарима у исто време. Међутим као носиоци арбанаскога покрета за аутономијом јављају се горњи слојеви, истакнути појединци и духовно развијенији сународници из Италије, Цариграда и са Југа. Економска супротност између бегова и њихових робова није ни овде, као ни у Босни, могла дати снаге националном покрету због тога што су ти бегови обично помусломањени Арбанаси.

Ма да се у доба постанка Арбанаске Лиге рачунало на заједничку акцију Арбанаца са хришћанима, догађаји су је још у почетку онемогућили. Један италијанско-арбанаски одбор, образован у Милану 1876, обећава »позвати храбру браћу у Македонији, Епиру и Албанији да пруже руку Југословенима против свога општега угњетача. А дотле уптавља братски поздрав и похвалу великодушном словенском народу«. Али наскоро затим Арбанаси су се нашли између чекића и наковња, између Турске против чијег јарма су се борили и балканских државица које су им носиле нов јарам. Србија злоставља и прогони арбанаско насеље из четири задобивена округа, Црна Гора надире са севера у срце североарбанских племена а Грчка тражи извесне области на Југу. Постала у ствари ради отпора против турске власти, Арбанаска Лига се морала одмах од оснивања борити на два фронта: и против суседа који су арбанаска племена вређали, и против турске власти која их је стешњавала. Борба за одбрану од суседа највише је придонела наглом ширењу Лиге, али она је отворила врата цариградским господарима да је злоупотребе за своје спорове са хришћанским државицама. А када је своје спорове са балканским државицама уз посредовање Европе расправила, Порта је Лигу на крвав и мучки начин угушила, али између Арбанаса и хришћана у Турској настаје доба националне мржње и непријатељства.

=== Север и Југ: Геге и Тоске ===

У политичким разликама између представника Севера и Југа, између Гега и Тоска, огледа се разлика у привредној и социјалној развијености Северне и Јужне Арбаније; а разлика у начину схватања средстава и циљева аутономнога покрета само је израз разлике која у погледу мишљења и тежња постоји између представника племена и представника класе.

Нација није само природна већ и културна заједница, као што је просто и јасно рекао Ото Бауер.&lt;ref&gt;Вид. Otto Bauer: Die Nationalitatenfrage und die Sozialdemokratie. S. 20.&lt;/ref&gt; Да се различна племена која су рецимо једнога истога порекла, приближе један другом, духовно и политички сроде, као што то видимо код једнога народа, потребно је да та племена живе под узајамним дејством заједничког културног живота. Што год је код неких племена тај заједнички живот неразвијенији, што је племенска отуђеност већа и искључивост јача, у толико се мање осећа утицај оних тенденција које та племена треба да слију у једну националну целину. Шта више, ако свако племе и свака покрајина живе својим засебним животом, без додира и узајамности, тада не само што се између њих не врши познато изједначавање и приближавање, већ бива обрнуто: свако се племе на својој уској основици још више специјализира и удаљава од осталих племена.

Проучавајући македонско словенско насеље проф. Цвијић је запазио од котлине до котлине, од области до области, врло видне трагове специјализирања, удаљавања у току развитка. Колико је пак тај закон специјализирања био јак код арбанаских племена која су живела скоро изван сваке културне заједнице? Силан утицај тога закона осећа се на сваком кораку. Само је једна страшна племенска отуђеност могла створити толико наречја колико има племена, а Тоске са Југа и Геге са Севера тешко се међу собом могу икако разумети. Раздробљеност живота на племенске и покрајинске рејоне била је основ за стварање данашње религиозне раздељености арбанаскога становништва. Тој религиозној раздељености одговара политичка поцепаност, управо од племена до племена и од покрајине до покрајине делали су и делају најразличнији страни политички утицаји. Према томе, разлике у језику, у религији, у политичким тежњама и утицајима и т. д. јесу огледало племенске отуђености и немања узајамности и саобраћаја у животу Арбанаса.

Али даје ли то за право онима који на основу тога стања ствари одричу Арбанасима сваку способност да у будућности даду друкчије резултате?

Пре свега је потребно рашчистити са једном »научном« лажи која нам се од похода српске војске у Арбанију на хиљаду начина намеће, ма да је у науци одавно отишла у стару гвожђурију. Елемента који чине нацију нацијом и факторе који одређују услове заједничкога државнога живота ниједан озбиљан човек не изналази данас мерењем лобања и проучавањем раса, већ их одређује историја и социологија. Треба загледати у живот тога народа и рашчланити његове социјалне односе и установе! Тада ћемо видети са каквим препрекама формирање аутономне Арбаније има да рачуна, али ћемо видети тако исто да живот не престаје на границама Арбаније, да историја није ни о Арбанасима рекла своју последњу реч.

Ми смо већ истакли како представници примитивних североарбанских племена имају сасвим другојачије појмове о аутономном покрету од трговаца и бегова са Југа. И докле противници Арбанаса сматрају да је то само један доказ више о слабости целога покрета, ми у тој разлици, напротив, гледамо како мисао о аутономији сазрева, како се одлучују погледи којима припада будућност од реакционарних, примитивних форама прошлости, како се почиње излазити из уских оквира племенских потреба и схватања. Шаљанину, Гашу или Краснићу са Севера изгледа питање његове племенске аутономије једино и најкрупније питање, јер се још увек цео његов живот обавља у границама племена, докле то решење није никакво решење за бега или житарскога или сточарскога трговца или њихов на страни школовани подмладак са Југа. Докле представници примитивних племена са Севера осећају да је сваки од њих сам себи довољан и гледају у покрету само средство за спровођење племенске аутономије и за учвршћење свога господарства, дотле су се бегови са Југа већ почели осећати као класа, гледајући у покрету средство да своју класну владавину виде једнога дана распрострањену на целу Арбанију. Североарбанска племена схватају аутономни покрет као тежњу за обнављање старих племенских аутономних привилегија; они су ватрени приврженици преживелих привилегија као што су и племенске организације уопште преживеле своје; а како су те тежње несагласне са модерним друштвеним развитком и немогуће у модерној држави, оне су реакционарне и осуђене на пропаст.

Али између Севера и Југа не постоји разлика само у схватању аутономије већ и у држању и делању за аутономију. Докле су планинци са Севера покретни, увек готови на устанак, бунтари, дотле су Туске с Југа нека врста »теоретичара« арбанаскога аутономнога покрета. Планинци са Севера, Геге, налазе се тако рећи стално под оружјем, у моћ оружја једино се уздају и верују да задобијање права на ношење оружја значи што и задобијање свих осталих права. Јужњаци, међутим, изашли су из тога стања када је племе што и свет а пушка највећи аманет. Њихови имућнији редови, нарочито трговци и бегови, одбијају рекруте Порти, али би желели своју војску, одбијају чиновнике из Цариграда, али би хтели своје чиновнике; одбијајући турску власт они не желе повратак у старо стање племенске изолованости и анархије већ организацију аутономне Арбаније, у којој би турска власт била замењена њиховом класном. Јужна и Средња Арбанија су дакле прави носилац модернога покрета за аутономију Арбаније. Из тих јужних крајева, као из Вандеје арбанаскога национализма, потекли су и први захтеви за арбанаску азбуку и за школу. Док племенске вође на Северу још увек цене своју моћ по броју наоружаних момака, дотле Тоске на Југу отварају школе, издају листове и штампају књиге на арбанаском језику.

После угушења Лиге 1881 Порта је била много строжија према Арбанасима из јужних крајева него из северних и отерала је из њих у прогонство у Малу Азију преко 1000 и неколико стотина породица. Још тада су цариградски господари увиђали да им са Југа прети већа опасност, и са разлогом.&lt;ref&gt;Види Д-р Јов. Хаџи-Васиљевић: Арбанска Лига. Страна 125.&lt;/ref&gt; Јер док су североарбанска племена била у сталном спору са Портом, дижући често пута читаве буне за промену једнога чиновника, дотле се у Јужној и Средњој Арбанији тихо вршио процес националнога прибирања. По обавештењима које сам добио у Елбасану пред балканске догађаје излазило је у тим крајевима неколико арбанаских листова, међу којима су »Томори« (по планини Томору) у Елбасану, »Башким« (Јединство) у Битољу, »Корча« у Корчи, »Жђим« (Буђење) у Јањини и. т. д. Било је отворено око стотину арбанаских школа, међу којима је била и учитељска школа у Елбасану са 200 ђака. Књиге су на арбанаском језику са латинском азбуком.

И у Арбанији, као и у Македонији, религија има толико моћан утицај да се и партиска груписања врше на религиозној основи. Изразито религиозне партије су мухамеданска, ортодоксна и католичка, од којих прва има за девизу: ко је мухамеданац нека је у Турској, друга изражава утицај Грка а трећа Аустрије и Италије. Али најбоље изгледе има национална партија која је истакла као циљ припремање арбанаскога народа за националну револуцију. Тражећи присталице међу Арбанасима свих вера она се упорно бори против религиозне искључивости која је још увек толика да село једне вере према селу друге вере није показивало за време окупаторскога режима српске војске скоро никаква саучешћа у судбини, шта више да воде међу собом читаве верске ратове. У тој борби поникло је више песама, у којима су карактеристичне ове строфе:

::»Доле тамница, доле глупост,
::Што их употребљавају наши непријатељи:
::Једни у цркви, други у џамији —
::Ми смо браћа, не могу нас делити«.
Или:
::»Ви Арбанци, вас деле на двадесет секта, 
::Хоће да вас заводе.
::Један вели имам веру, други дин,
::Један вели Турчин сам, други Латин,&lt;ref&gt;У Арбанији још увек Арбанаси мухамеданца не зову другим именом него Турчин, као што католике зову Латинима. Тако најчешће и они сами собе зову.&lt;/ref&gt; 
::Неки се зову Словенима, други Грцима,
::Међутим сте сви браћа, бре сиротињо«.

Све нас то потсећа на доба које је Европа преживела у XV, XVI и XVII веку и фина Бауерова цртања источњачких револуција&lt;ref&gt;Otto Bauer: Источњачке револуције: »Борба«, полумесечни спис социјалне демократије. Год. III, књ. 5. Стр. 23.&lt;/ref&gt; пала су нам на ум у тренутку када смо се у Елбасану о овом покрету распитивали. Тражећи додира са представницима тога покрета срели смо се са отреситијим беговима, богатим трговцима и представницима турског чиновништва арбанаскога порекла, које је под Абдул Хамидом терало каријеру чак до положаја паша а сада представља неку врсту арбанаске аристократије којој су Младотурци дали довољно времена да се занима »народним« стварима! Она је одржавала везу са својим многобројним колегама у Цариграду и на страни, једним светом који је час у љубави султанској час у његовој тамници чији је најпризнатији представник председник привремене владе Исмаил Кемал. Школовани подмладак ових редова пије вино и критикује Мухамедово учење, бори се против несносних религиозних стега оснивањем нових секта а против политичке безначајности проповедањем аутономне Арбаније. Отуда је најраспрострањенија и најчвршћа верска организација у Арбанији, такозвано бекташтво, у исто време најодлучнији носилац арбанаскога национализма.

Према овом покрету на Југу Младотурци су у почетку били толерантни. Али у колико је цео покрет све више добијао националан карактер, у толико су се и Младотурци према њему показивали све отворенијим и непомирљивијим непријатељима. У то доба падају и оне крваве војне експедиције на Северну Арбанију, којима је био циљ да се североарбанска племена коначно савију у јарам турске државне власти, експедиције које су изазвале читав низ арбанаских устанака.

Историски значај ових устанака и крвавих борби на Северу за питање које овде претресамо био је у томе што је васпостављена веза између Севера и Југа, Гега и Тоска. Јужњаци су почели увиђати драгоцену вредност материјалне, физичке снаге коју северна племена представљају, старајући се да их увуку у службу заједничком покрету чија би глава била на Југу. Онај који је кренуо масе и прогурао преко Старе Србије и ушао у Скопље била су и сада племена са Севера, али овога пута она су била у вези са представницима покрета на Југу, који су већ почели фракционисаност у турском парламенту искориштавати за своје политичке захтеве. Споразум између једних и других олакшавали су сада крајеви источно од североарбанских кршева, чији су се становници иселили са првобитне племенске базе и ишчупали из племенских оквира који и сада окивају њихову браћу што су остала на племенском огњишту, а додирима са словенским суседима ти су становници постали већ способнији да арбанаски покрет схвате са ширега националнога гледишта.

Такво је било стање покрета у Арбанији када су војске балканских државица прешле границе Турске.

=== Изгледи у будућности ===

Самосталан покрет Арбанаса је балканским догађајима пресечен и Арбанија, благодарећи у првом реду завојевачким апетитима балканских државица, постала је балканском предстражом двеју великих европских сила, Аустро-Угарске и Италије. Даља судбина Арбаније постала је после Лондонске Конференције ствар Европе. Али ма каква одлука Лондонске Конференције била изведена, установа аутономне Арбаније имаће за арбанаски народ значај једне политичке револуције, под чијим утицајем ће стари односи и навике живота претрпети вратоломне брзе промене.

Тој новој тобожњој држави ми нећемо да проричемо судбину. Она ће несумњиво имати да се носи са већим тешкоћама него што су биле дуге и тешке порођајне муке од којих још увек пати. Она ће имати да се носи и са прошлошћу и са будућношћу. Прва јој је оставила у наслеђе: на Северу племенску примитивност и искључивост, на Југу феудални систем крајње неподношљивости, а и на Северу и на Југу непросвећеност народних маса, верску поцепаност и затуцаност, политичку раздробљеност, одсуство свакога саобраћаја међу племенима и покрајинама, немање никаква општега центра који би давао животу одреден правац. Овим незгодама које су дезорганизовале живот у Арбанији придружиће се у будућности не мање дезорганизаторски утицаји страних »пријатеља«, о којима искуство осталих балканских државица није мало.

У борби са тим унутрашњим и спољашњим незгодама народне масе треба да буду онај непресушни извор нових сила и средстава. А народне масе баш и јесу те које се не виде иза патријархалнога ауторитета племенских вођа и испод бездушне експлоатације феудалних господара. У досадашњим догађајима и покретима оне су учествовале као обична оруђа ауторитативних племенских династа или беговске касте. Они нису чланови тога покрета као што још нису ни чланови једне арбанаске нације. Они су само чланови племена или робови феудалних господара. Нација коју данас видимо код Арбанаса да се ствара, да постаје, то је нација једне касте, а национална свест одговара социјалном положају бегова и њиховога школованог подмлатка.

Да би питање Арбаније престало бити искључиво ствар једне касте и појединаца и постало бригом широке народне масе, Арбанија би требала да добије своју нацију, своје грађане. Она би их могла добити сама оним путем којим су их добијали сви народи у доба свога националнога постајања, наиме: уздизањем народних маса до културне заједнице, до учешца у јавном животу, до међусобнога саобраћаја. Поред увлачења племена у заједнички народни живот, то тражи пре свега уништење феудалнога система својине и ослобођење сељака.

Али то и јесте баш оно што данашњи арбанаски патриоти не мисле да учине. Са народном масом они не рачунају. О њој беговска каста и њен безбрижни подмладак говори као о мрачној маси без свести и разумевања. У Елбасану ми је један интелигентан беј на постављено питање одлучно одговорио: како устав и парламентаризам нису за Арбанију већ нешто налик на бојарски систем у Румунији! Истичући Румунију за углед и у питању за који му је извесно требао други пример, елбасански беј и присталица националнога покрета је очигледно показао да он о политичком режиму не може да говори а да не мисли на беговски систем!

Носилац напредних погледа на политичка и привредна питања могао би бити само грађански елеменат, а он је у арбанаској примитивности још увек врло слабо развијен. У арбанаским варошима становништво је пука сиротиња са више или мање бегова, трговаца и ситних занатлија. Бегови су још увек главни представници богатства и угледа. Они проводе време врло фриволно, по модусима свих места у која је европска култура ушла са својим пртљагом напред. А варош у којој кула аге и бега високо стрши изнад скромних кровића занатлија и трговаца, не може да буде носилац националне културе и политичкога напретка, као што су то биле вароши данашњих културних држава. Тек са јачим полетом модерне привреде арбанаске вароши ће постати прави носиоци напретка.

То су само неколико напомена о друштвеним приликама код Арбанаса. Нама уосталом и није циљ да их излажемо, већ да, указујући на њих, покажемо да Арбанија, и овако заостала и примитивна каква је, не стоји ни изван света ни изван историје и да покрети и борбе у њој нису ни побуна »дивљака« против »цивилизације«, као што представљају једни, ни плод тумарања и намера туђих агената, као што представљају други. Ти покрети и борбе су припремљени и условљени општим променама у друштвеним односима и условима живота у Арбанији, које су у своје време давале сличне борбе и покрете и у других народа. Ако су облици и циљеви тих борби још врло неразвијени, значи ли то да »Арнаутин« ништа друго не жели, ништа друго не заслужује и ништа друго не може имати него што има сада? Зар може неко тврдити да феудални роб не жели да се ослободи ропства и да сам ужива плодове свога рада? По повлачењу српских трупа настале су у Средњој Арбанији велике међусобне борбе, а оне нису биле, као што је наша штампа објављивала, израз племенске и религиозне нетрпељивости већ побуна феудалних робова, чифчија, против покушаја ага и бегова да за време окупаторскога режима нагомилане феудалне обавезе ликвидирају и рестаурирају стање пре окупације.

Такав је народни материјал који улази у аутономну Арбанију. О његовој подобности за самосталан државни живот ништа нам нису у стању рећи они који у његовој »арнаутској крви« унапред виде антидржавни, антикултурни, антисоцијални елеменат. Треба поћи сасвим другим путем, потражити Арбанаса као члана племена и као члана класе, као господара и као роба, као борца за аутономију и као радника на њиви, јер данас у науци не може бити спора да подобност некога племена за државни живот треба ценити по ступњу историскога развитка, по друштвеном саставу, по културној развијености и друштвеним и политичким тежњама, а не по раси којој припада.	

Осим тога ми смо упућени да пратимо развитак и судбину овога новога члана балканских државица. На то нас не упућује каква забринутост за будућност аутономне Арбаније — јер су те бриге, благодарећи завојевачкој политици Србије, Црне Горе и Грчке, прешле нажалост на јачега, Аустро-Угарску и Италију — већ обзири према нашој сопственој будућности. А по будућности Арбаније, као и свих малих државица које се налазе на удару јачих, много су озбиљније опасности које долазе споља него оне које се крију унутра. На сваки начин неће бити лако савладати племенске и религиозне супротности и извести државну организацију у тако грозној дезорганизацији друштвенога живота, али то није немогуће као што није било немогуће сломити аутономске тежње кнежина при организовању нове српске државе. Арбанији ће бити много теже одолевати опасностима које се крију у погодбама под којима је постала и под којима има да се развија.

Ваљда није никада било земље на свету по којој је тумарало толико туђинских агената као по Арбанији. Ослањајући се било на слабије суседне било на јаче удаљеније државе, сви они врше годинама један пропагандистички рад који је кроз школе, цркве, конзулате, трговачке везе и друге установе већ био спремио земљиште за туђе утицаје. Оно што се данас у Арбанији догађа може се разумети само у вези са тим утицајима. Зар садашње партиске струје у Арбанији, као што смо већ видели, не носе у првом реду обележје различних страних утицаја и туђинских пропаганда? Борба тих страних утицаја око превласти не само да подржава различне кандидације за новога владаоца већ, комбинујући се са верским и племенским супротностима, појачава сепаратистичке апетите богатих бегова, племенских главара или истакнутих личности. Ти утицаји представљају данас несумњиво највећу сметњу сређивању унутрашњих прилика, и аутономна Арбанија може се јавити само у борби против њих.

Та борба која прати оснивање свих балканских државица пада арбанаском народу у толико теже, што његова прва државна заједница носи од самог рођења врло тешке недостатке.

Својом завојевачком политиком Србија, Грчка и Црна Гора нису успеле да Арбанију поделе, али су успеле да је смање и очерупају. Формално Арбанија добија аутономију, али је та аутономија хрома, форма без садржине, право без најбитнијих услова да буде остварено, аутономија мочварнога приморја и бесплодних крајева, отсечених од плодних крајева на истоку и југу. Лондонска Конференција је била према Арбанији још свирепија него Берлински Конгрес према Србији. Њеним одлукама несумњиво је највише оштећен арбанаски народ; али онај што је највише добио нису балканске државице већ заинтересовани капиталистички и власнички кругови великих сила, Аустро-Угарске и Италије. Прво, непријатељско држање влада балканских државица одгурнуло је Арбанију у шаке ових држава, друго, она ће им бити у толико поузданије оруђе у колико је слабија и за живот неспособнија.

Упоредо са том слабошћу расте економска зависност нове државе од иностранства. Сви покушаји њених управљача да земљу учине способнијом за одбрану од опасности споља водиће и у Арбанији, као што је то било и у осталим балканским државицама, падању у све теже ропство европскога капитализма. У колико је пак Арбанија несигурнија политичка творевина, у толико то поробљавање неће ићи посредством државних дугова већ путем непосредне колонијалне пљачке. Један велики добро обавештени немачки лист писао је пре неколико недеља:

:»И грозничава спекулација траје (у Арбанији) још као и пре. Не прође ниједан дан а да се не јаве нови ловци на концесије за оснивање банака, подизање железница, електричних постројења, на куповину шума и рудника. У интересу земље може се бити радостан што они сада скоро нигде не наилазе на одзив, пошто се одлучило да се са концесијама чека до увођења уређених односа, а већ закључени уговори строго се процењују и, ако су противни државном интересу, поништавају. Надати је се да ће пасти и онога крупнога трговца из Милана куповина миридитске шуме, о којој је у посљедње време било много говора, пошто се највећим делом тиче области на које продавац, иза кога стоји Пренк Биб Дода-паша има врло сумњиво право својине засновано на некада у Цариграду добивеном парчету хартије, докле на другој страни неколико општина могу да покажу старо право на ове шуме. Сви ови покушаји спекулативне експлоатације садашњега положаја потичу обично са стране, што служи земљи на част. Али поред ове врсте предузећа многе озбиљне трговачке снаге дале су се на посао да припреме привредно освајање земље, и да се добро упознаду са пословима које ће будућа влада у најскоријем времену морати дати. Оне ће доцније бити у том повољнијем положају што ће моћи одмах изаћи пред владу са добро  промишљеним и свестрано процењеним предлозима. У сваком случају мора се нагласити да, ко неће да задоцни, мора се са овдашњим приликама сад упознати« (Kölnische Zeitung од 21. децембра 1913).

Тако се европске капиталистичке класе јавно сазивају на колонијално освајање Арбаније. Оно што европски капитализам данас тамо припрема биће у ствари стварна основа будуће државе. И када се српски власнички кругови радују сваком новом метежу и унутрашњем спору, гледајући у том средство за спровођење својих планова, они губе из вида да се на обалама Јадранскога Мора почиње утврђивати најјача европска сила, капитализам, и да је само он тај »који неће задоцнити«.

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
*Туцовић, Димитрије (1914). [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/webroot/index.php?url=publications/view/5638 ''Србија и Арбанија: један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије''.] Београд: Нова штампарија Саве Раденковића и брата.

[[Категорија:Србија и Арбанија]]</text>
      <sha1>lrm8210in64jttk7wmu2p0f2db1pbkf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Србија и Арбанија 4</title>
    <ns>0</ns>
    <id>13319</id>
    <revision>
      <id>146271</id>
      <parentid>48913</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T00:20:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>Додао извор.</comment>
      <origin>146271</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="40675" sha1="20v4addcvoz56pcv12crabrbpljbvmb" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=[[Србија и Арбанија 3|-{III.}- Аутономија Арбаније]]
| следећа=[[Србија и Арбанија 5|-{V.}- Арбанија и Србија]] &gt;&gt;
| наслов=[[Србија и Арбанија|СРБИЈА И АРБАНИЈА]]
| одељак=
| аутор=Димитрије Туцовић
| белешке=
}}

&lt;center&gt;'''IV. БОРБЕ ОКО ЈАДРАНСКОГА МОРА'''&lt;/center&gt;

=== Јадранско Море и борбе на Истоку ===

Да би се разумело због чега је најсиромашнија и најбеднија област на Балканском Полуострву произвела у току балканских догађаја најзаоштреније односе с Европом, мора се пре свега нагласити да се борба не води око голих арбанских кршева већ око господарства на оном делу обале Јадранскога Мора која припада Арбанији. А та борба не само да чини једну значајну главу у историји српскога народа, већ је врло јако уплетена у ону велику, дуготрајну светску борбу око Истока и његових богатих извора у којој су учествовале и своју моћ огледале све европске државе.

Као што је Јадранско Море само један рукавац Средоземнога Мора, то се и борбе око господарства на обалама Јадранскога Мора јављају као продужење борби око превласти и утицаја на Средоземном Мору. А оне су се врло рано јавиле. Одавна је Исток почео привлачити на се пажњу европских народа и врло рано је настао веома жив трговински промет између Истока и Запада. Најкраћи, најјевтинији и тада једино познати пут тога трговинскога саобраћаја водио је преко Средоземнога Мора. То море се јавља као једина веза између два света, а борба око превласти на њему као борба око баснословнога богатства Истока.

На оном месту баш где то море најдубље засеца у европско копно, на италијанским обалама Јадранскога Мора, постали су још из ранога Средњега Века први центри трговинскога саобраћаја Европе са Истоком. То су били италијански градови: најпре Млетци, од IX века као градска трговачка република, којој се од XI века придружују Ђенова и Пиза. Они су ступили у врло разгранате трговачке везе са свима тада најбогатијим земљама Средоземнога Мора, Египтом, Сиријом, Малом Азијом и Балканским Полуострвом и њихови трговачки агенти, расути по земљама Леванта и Азије, потискују грчке и арабљанске трговце или их деградирају на степен својих посредника, а сву трговину са Истоком узимају у своје руке.&lt;ref&gt;Вид. P. Herre, Der Kampf um die Herrschaft in Mittelmeer. S. 64 и даље.&lt;/ref&gt; У борби око превласти на Средоземном Мору са својим супарницама Ђеновом и Пизом и њеном наследницом Флоренцијом, Млетци су се поглавито ослањали на своје господарство на обалама Јадранскога Мора, које су бранили и од својих супарница на води и од надирања Мађара са копна. Од половине XIV века »краљица Јадранскога Мора« је изашла из те борбе као победилац и читав век неограничено господарила на Средоземном Мору.

Први удар трговинској превласти италијанских градских република на Истоку, задали су завојевачки успеси Турака. Али оне су се умеле са Турским Царством споразумевати, као што су се пре и после тога знале послужити колосалним богатством за куповање српске средњевековне властеле и обезбеђивање јадранске обале са те стране. Пресудан удар трговинској превласти италијанских градова на Истоку дошао је с друге стране, наиме од померања светскога саобраћаја са Средоземнога Мора на Атлански Океан. 1498 године Португалци су успели да открију поморски пут за Индију обилажењем Африке. Тај велики проналазак који чини читаву револуцију у привредним и саобраћајним односима света, променио је правац тада најзначајнијега светскога саобраћаја, а као неминовна последица тога монополистичке привилегије италијанских градова у трговини са Истоком морале су пасти, да ускоро затим њихова истакнута посредничка улога сасвим ишчезне. »Око половице XVI века, вели П. Хере, млетачких трговаца у Цариграду није више скоро никако ни било, и враћајући се са Златнога Рога један посланик је извештавао да се у трговинском саобраћају са Портом не врши више за две године ни толики обрт као раније за две недеље«.&lt;ref&gt;Вид. P. Herre, исто делце. Стр. 95.&lt;/ref&gt; Богатство Истока, нарочито Индије, почиње тећи на Запад поглавито новим, поморским путем, а како су Португалци успели да пресеку везе Арабљана са Индијом, италијански градови су изгубили сада свога јединога трговачкога посредника са унутрашњошћу Азије. Средоземно Море је престало бити веза два света, мост између Истока и Запада, а са тим светским обртом и оне италијанске градске републике су изгубиле свој светски карактер. Место Млетака и Ђенове заузима Лисабон.

Са скретањем светскога саобраћаја Средоземно Море је истина изгубило свој светски значај, али борбе око превласти на њему нису престале. Земље Средоземнога Мора сва три континента, Европе, Африке и Азије, представљају и сувише драгоцен објекат за капиталистичку експлоатацију и врло важне богазе политичких завојевача, да би младе европске капиталистичке државе према томе могле бити равнодушне. Борба се наставља са том разликом што на место малих градских република ступају сада на позорницу моћне државе иза којих као материјална гарантија освајачких планова стоје милиони пореских платаца и стотинама хиљада и милиони наоружаних војника. У једном крвавом рату Енглеска се дограбила 1704 Гибралтара, капије Средоземнога Мора са западне стране; од 1880 држи Малту, станицу између источнога и западнога дела Средоземнога Мора; на Берлинском Конгресу утврђује се у Кипру који господари уласком у Суецки Канал, а од 1882 загосподарила је Египтом. Најозбиљнији супарник Енглеске Француска је предузимала ради превласти на Истоку вратоломне експедиције; од 1830 почиње се постепено утврђивати на афричкој обали као господар Алжира, Туниса, па Марока. Русија надире све јаче да заузме Цариград и мореузине, »кључ од куће« који треба да је пропусти из Црнога Мора на Средоземно. Тај пролаз јој је затворен уговором о мореузима 1841, који је нарочито потврђен Париским Миром, и до данас сви њени покушаји да га поништи остали су без успеха.

Два велика техничка успеха, отварање Суецкога канала и железничке везе централне Европе са Истоком, почели су Средоземном Мору враћати стари значај најбоље везе између Европе и Азије. Са Суецким каналом трговина је добила нов поморски пут са Истоком који је много краћи цего онај око Африке, а колосални планови за железничке везе Европе са Истоком преко Предње Азије не само дубоко засецају у привредне интересе заинтересованих држава, већ прете да промене односе политичких снага и утицаја у Азији. Багдадску железницу нпр., око које се данас бију утицаји Немачке и Енглеске, један је писац с правом назвао »осом око које се данас креће политички живот Европе«. Свака промена на Истоку постаје опасност по поседе који су већ стечени, а напоредо са тим расте интересовање империјалистичке Европе за сваку, и најмању промену на овом крају света.

=== Аустро-Угарска и Италија ===
Док је трговина са Истоком била сконцентрисана у италијанским градским републикама, Јадранско Море је представљало један велики природни канал у који се светски саобраћај стицао и којим су велика блага текла. Са падом првенственога значаја тих градова у трговини Европе са Истоком, светски саобраћај почиње Јадранско Море обилазити.

Али ако је изгубило стару улогу у светској трговини, Јадранско Море је имало све већи значај за две велике државе које се наслањају на његове обале, за Аустро-Угарску и Италију. За ове две државе оно није више само водени пут трговинскога саобраћаја са светом, већ основица све њихове поморске снаге, која у данашњем веку завојевачке колонијалне политике и сукоба крупних интереса поглавито одређује моћ и утицај капиталистичких држава. Свака промена на обалама Јадранскога Мора дира због тога у најосетљивије место политичких планова капиталистичких и власничких кругова обеју држава. 

Та промена може наступити и у корист трећега и у корист једне од те две државе. Према томе међусобни однос ових двеју капиталистичких сила је дволичан: до подне се заједнички боре против свакога онога који се спрема да ослаби њихов заједнички посед, од подне се боре међу собом са суревњивошћу два такмаца који један од другог зазиру. Међусобно неповерење, које »пријатељству« и савезничким односима ова два члана Тројнога Савеза даје тако особит карактер, нарочито прати њихову балканску политику, а у Арбанији се претвара у сталан сукоб. Докле дипломатија једне и друге државе измењује изјаве о »пуној сагласности« и »међусобном поверењу«, њени агенти у Арбанији посведневно се кољу око сваке школе, сваке диецезе, свакога села, свакога места експлоатације и утицаја.

Аустро-Угарска има на својој страни преимућство државе која је свој утицај на балканској страни Јадранскога Мора утврђивала много пре него што је Италија као велика држава била постала. Када се Аустро-Угарска утврдила на далматинској обали, Италија је била растргнута туђим завојевањима. Највећи део италијанских земаља држала је у првој половини прошлога века баш Аустро-Угарска сматрајући себе правом наследницом италијанских градских република. У то доба она подиже Трст, а после извеснога времена и Фијуму. Још тада она је рачунала себе у јединога законитога наследника турских области на западној половини Балканскога Полуострва, и по познатим споразумима са Русијом о деоби Турске Аустро-Угарска је имала да добије Србију, Босну и Херцеговину и Арбанију. А када су у другој половини прошлога века образоване две нове велике националне државе, Немачка и Италија, везе Аустро-Угарске са северним и западним земљама су прекинуте и она је гурнута на Балкан, на коме јој је сада Бизмарк познатим саветом придељивао све области »од источне границе румуњскога народа до Которскога Залива«.

Први резултат новога правца Аустро-Угарске политике била је окупацна Босне и Херцег-овине, добивена по тајном споразуму са Русијом. То је у исто време до сада највећи практични успех Аустро-Угарске на Балкану. Тај успех Аустро-Угарска је постигла у време када су тежње млађе Италије биле упућене на афричку обалу. У накнаду за Тунис, који је Француска коначно зграбила 1884, Италија покушава да се дограби Абесиније; али после десет година узалуднога војничкога напрезања и финансискога исцрпљивања тај покушај је завршен 1896 потпуним италијанским поразом. Тако је ова земља, која је средствима крвавих зарада својих емигриралих радника у Америци хтела да води једну крупну империјалистичку политику, поразима на свима другим странама гурнута тако рећи да тражи накнаде на обалама Јадранскога Мора. Орођивање са црногорском династијом је знак једнога колонијалнога програма.

Од тога тренутка развитак крупне индустрије учинио је у Аустро-Угарској и Италији колосалне напретке. Ако је некада, у време окупације Босне и Херцеговине, либерална интелигенција, — састављена од професора и адвоката који су водили националну већину бечког парламента, — сматрала мандат Берлинског Конгреса за »скупу и кобну авантуру«, данас се све више сва моћ државе ставља у службу капитала и његових тежња да прошири и монополише пијацу за своје еспапе и област за пласирање. »Међународна политика уопште, писала је бечка Преса 1908, претвара се све више и више у трговинску и привредну политику, и крупна питања која занимају кабинете и нације израстају поглавито из економскога корена. И докле остале капиталистичке државе гледају да тежњама свога економскога система одговоре освајањем прекоморских колонија, Аустро-Угарска је обратила сву пажњу на Балкан. По мишљењу аустро-угарских власника земље Балканскога Полуострва су природом положаја одређене да буду колоније Аустро-Угарске, а на Солун, који је Рорбах назвао »апсолутним циљем аустриске балканске политике«&lt;ref&gt;Вид. Dr. Paul Rohrbach: «Deutschland unter den Weltvölkern». S. 235, 236.&lt;/ref&gt;,  све више се почело гледати као на јужно пристаниште монархије. Власнички кругови Беча и Пеште почели су показивати све већу осетљивост према свакој промени у областима преко којих пут за Солун води, и све већу нестрпљивост да по своје планове неповољне промене на Балкану предухитре. Та тежња је одређивала држање Аустро-Угарске у дугогодишњем јаловом лонџању европске дипломатије око рефорама у Македонији; њоме је задахнуто њено држање према Србији; она је била циљ и новим железничким пројектима који су од пре неколико година били изазвали читаву буру од негодовања и протеста и читав низ нових пројеката за контралиније.

Дипломатска историја ће показати како се Италија понашала према тим тежњама »савезника«. Али са колико је она упорства радила на колонијалном освајању балканских области Јадранскога Мора показују њени успеси у Црној Гори. У тој малој земљици са 250.000 сиротана она је приграбила у своје руке подизање пристаништа у Бару, железнице Бар—Вирпазар, затим бродарство на Скадарском Језеру и монопол дувана. Голи јунаци Црне Горе које из њихових кршева није могла истерати највећа турска сила подлегли су сили капитала и данас аргатују по америчким рудницима за рачун италијанских капиталистичких компанија и њихових цетињских вазала.

У утакмици Аустро-Угарске и Италије, око колонијалнога освајања Балкана Арбанија је представљала ону земљу у којој су копља била најнепосредније укрштена. Пропаганде свима средствима трудиле су се да једна другој извуку земљиште испод ногу. А да тај сукоб интереса у Арбанији не би довео у опасност »савезничке« односе са којима су скопчани други важни интереси, дипломатија је успела да заоштреност ублажи поделом сфера интереса, по којој је Аустро-Угарска концентрисала свој рад у Северној а Италија у Јужној Арбанији. Велики капиталистички грабљивци постигли су још један споразум о дављењу малих народа и дељењу њихових земаља. И када је пред први балкански рат пропао предлог грофа Бертхолда о формирању једне аутономне области од босанске границе до Солуна, када је нестало »политичке мореузине« између Србије и Црне Горе и тиме затворен тај једини слободан сувоземни пролаз на југ, онда пут за Солун не иде више преко Митровице већ преко Драча. Стварање аутономне Арбаније имало је сада за обе ове државе не само тај интерес да се нико трећи не пусти на Јадранско Море, већ и да се добије бар један прозорчић за спровођење старе политике на Балкану. Са гледишта већ постојећих тежњи завојевачких капиталистичких и власничких фактора сасвим је природно што је за то заложен цео ауторитет Аустро-Угарске и Италије.

=== Јадранско Море и Балкан ===

Ове велике борбе европских држава на Истоку чине неколико векова суштину Источнога Питања. А како је у опсег те борбе и освајачких планова заинтересованих држава увучено и Балканско Полуострво, то су променљиве фазе кроз које је она пролазила неразлучно испреплетане са судбином балканских народа. Не само што се Турска владавина у Европи, као што је то формулисао француски филозоф Монтескије још пре сто педесет година, држала на сурењивости ових супарница, већ је и постепено потискивање те владавине, подизање независних балканских државица и повлачење њихових граница стајало из корака у корак под утицајем тога супарништва и освајачких тежњи и планова великих сила.

То сазнање постало је данас на Балкану врло популарно, али у толико се мање зна и води рачуна о утицају трговинскога саобраћаја Запада са Истоком на развитак балканских народа. 

Све до у најновије доба основица привреднога и трговинскога живота на Балкану било је Јадранско Море. Дуж његове балканске обале било је распоређено више тачака из којих су полазиле најважније саобраћајне везе полуострва са светом. Око тих тачака образовали су се трговачки центри. За време цветања илталијанских градских република, када је Јадранским Морем као једним великим природним каналом текао цео за оно доба тако колосалан промет између Истока и Запада, ти центри су били природне станице светскога саобраћаја, пуне дражи и привлачне снаге за властелу средњевековних балканских држава, нарочито Србије. Из њих су полазили и кроз планинске сплетове у унутрашњост полуострва са муком се пробијали више врло важних трговачких путева којима је саобраћај текао у оба правца: средњевековна властела је износила на тржиште сувишке својих феудалних трибута а увозила раскошне источњачке производе који су запаљивали машту наших народних певача. Та размена је вршена у приморским центрима.

Од тих центара нарочито се истичу на северном делу обале Дубровник, Котор и Бар, а на југу Скадар, Драч и Валона. Из радова Јиречека и Цвијића сазнајемо да је из Дубровника водио један значајан пут преко брда чемерно на Дрину, Ужице, Чачак и даље, пуштајући један крак на Плевље, Нови Пазар и Топлицом за Ниш. Јужни путеви су били подеснији. Међу њима се истичу три: северни полази од Скадра Белим Дримом за Призрен и Косово; средњи, такозвани Via Egnatia, полазио је од Драча и представљао главни друм за Цариград; јужни је истицао из Валоне и Деволом ишао преко Костура за Македонију и Тесалију.

За трговачким и привредним везама ишле су и политичке тежње. Колико је мени познато обикнута архиварска метода рада у нашој историској науци није допуштала да се уочи велики утицај који су имале трговачке везе Јадранскога Мора са полуострвом на средњевековну историју српског народа. Мени се, међутим, чини да се и лаику намеће закључак: да је у оно време Јадранско Море било гравитациона тачка не само трговинскога вец и политичкога живота српскога народа. Само се тим утицајем може објаснити што је у средњем веку најживљи политички живот нашег народа био баш у областима Јадранскога Мора, дакле у земљама које су биле не у центру већ на западној граници нашега етнографскога простирања. Са гравитирањем ка Јадранском Мору померала се наравно и та граница нашега народнога елемента.

Али сви напори српских средњевековних господара да се утврде на Јадранском Мора остали су безуспешни, јер су наилазили на отпор јачих супарника, раније италијанских градова и Мађара, а доцније Француза, Талијана и Аустријанаца. У средњем веку Захумско приморје је било главни излаз српске државе на море. Али је тај излаз био изгубљен још почетком XIV века у борби са босанским бановима који су били у вазалним односима према северним суседима, и никада више Срби нису успели да га поврате.

После поменутога скретања светске трговине са Средоземнога Мора на Атлански Океан Јадранско Море је изгубило свој светски трговински значај, али трговачки живот на његовој балканској обали није се угасио. Стари путеви нису тада опустели. Богатство балканских земаља и релативно развијена средњевековна култура у њима давали су довољно хране за одржавање старих комуникација. Али као резултат тога саобраћајнога скретања трговачки центри на балканској обали Јадранскога Мора постају све више локалне тачке које раде искључиво са балканским земљама. До у најновије доба, до пре неколико десетина година из унутрашњости полуострва стизали су многобројни каравани у Дубровник, Котор, Бар, Скадар и Драч.

Али што није учинила турска најезда и пад италијанских градова, наступило је као последица нових саобраћајних и политичких промена. Трговачки центри на Јадранском Мору добијају опаснога конкурента са севера и југа. Са привредним подизањем Средње Европе културни живот Србије почиње скретати ка северу, пијацама Средње Европе. Привредна основица северних балканских земаља није више Јадранско Море већ Сава и Дунав, и тај преокрет није могао бити без великога утицаја на појаву српскога устанка. А од како је Средња Европа везана железницама са Солуном и Цариградом, трговински саобраћај Балканскога Полуострва не струји више трансверзално, попречно, из унутрашњости јадранској обали, већ уздужно, из унутрашњости ка Солуну на југу и Пешти и даље на северу. А да се та промена изврши до краја, да стари трговачки путеви опусте и стари приморски центри изгубе скоро сваку везу са полуострвом, утицале су политичке промене, у првом реду окупација Босне и Херцеговине и изукрштање честих политичких граница.

За питање којим се сада бавимо промена саобраћајнога правца на полуострву померила је центар политичкога живота српскога народа на север. Његове трговачке везе са Јадранским Морем биле су, са изузетком ускога приморја Црне Горе, потпуно пресечене. Са тим је пресечено и културно утицање и национално продирање у приморске области. Наместо тога јавља се обрнут процес: српски елеменат се повлачи североисточно, дубље у унутрашњост и ближе северној граници, остављајући у старим крајевима старе српске споменике у средини искључиво или претежно арбанаскога народа.

Када је у трговачком кретању западне половине Балканскога Полуострва одсудно преовладао правац север—југ, Србија је пала у потпуну привредну зависност од Аустро-Угарске. Неколико деценија Србија је у привредном погледу била у ствари додатак аустро-угарске привредне области, њена најјужнија провинција. У Србијином трговинском саобраћају са иностранством, који се оличавао у извозу пољопривредних производа за увоз фабричке робе, Аустро-Угарска је представљала за Србију цео свет. Али ма колико да се тај однос у току времена снажно припије уз привредуи живот слабије стране, он се пре или после мора завршити сукобом који је неизбежна последица развитка капитализма. За време царинскога рата који је са мањим прекидима трајао до уочи балканскога рата, обе стране стајале су једна према другој са новим претензијама: према Аустро-Угарској, која је тежила да отклони аграрцима неповољну конкуренцију српске стоке уз једновремено задобијање на српској пијаци изузетнога повлашћења својој индустрији, стајала је Србија са тежњом да обезбеди извоз аграрних производа и да једновремено заштити домаћу индустрију. Сукоб је био неизбежан.

Политички значај овога сукоба је у томе што је буржоазија успела да тежњу за изласком на Јадранско Море оживи и у народне масе унесе. Остварење те тежње постало је сада главни циљ свеколике Србијине политике. За буржоаски режим слободан излазак на море представљао је више него једно трговинско питање; то је био, као што ћемо доцније видети, онај животни нерв о коме виси цео привредно-финансиски систем буржоазије, кредит на страни, опстанак режима. Када је за време анексионе кризе Миловановићев предлог о »ходнику на море« пропао, грозничаво се радило на добијању Јадранске железнице. А после победа на Куманову и Битољу, када је из области преко којих води пут за оба мора, Јадранско и Јегејско, Турска потиснута, слободан излазак Србије на море био је већ у пола постигнут циљ.

Како је извођење тога задатка схватила влада Србије?

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
*Туцовић, Димитрије (1914). [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/webroot/index.php?url=publications/view/5638 ''Србија и Арбанија: један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије''.] Београд: Нова штампарија Саве Раденковића и брата.

[[Категорија:Србија и Арбанија]]</text>
      <sha1>20v4addcvoz56pcv12crabrbpljbvmb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Србија и Арбанија 5</title>
    <ns>0</ns>
    <id>13320</id>
    <revision>
      <id>146272</id>
      <parentid>48914</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T00:20:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>Додао извор.</comment>
      <origin>146272</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="127664" sha1="hso8l5kj0ocoxh91y5qx1eh69v3jn6q" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=[[Србија и Арбанија 4|-{IV}- Борбе око Јадранскога Мора]]
| следећа=[[Србија и Арбанија|Садржај]] &gt;&gt;
| наслов=[[Србија и Арбанија|СРБИЈА И АРБАНИЈА]]
| одељак=
| аутор=Димитрије Туцовић
| белешке=
}}

&lt;center&gt;'''V. АРБАНИЈА И СРБИЈА'''&lt;/center&gt;


=== Завојевачке тежње наше буржоазије ===

Аустро-Угарска и Италија заузимају се за аутономију Арбаније у свом интересу а не у интересу арбанаскога народа! То је друга основна мисао Balkanicus-а и Др. Владана, и за потврду исте они  наводе стотинама цитата из свих могућих књига и новина! У тој великој библиографији није у овој прилици остала незаступљена ни штампа социјалне демократије!

Али да су ова господа стајала штогод ближе идејама социјалне демократије, не би ушла у тај апсурдан положај: да у исто време када се боре против завојевачке политике Аустро-Угарске и Италије препоручу и бране завојевачку политику Србије. Њихово гледиште је очајно просто: Арбанију хоће да поробе те хоће да поробе, па када јој је то суђено, онда је боље да тај поробљач буде Србија него ове две велике силе. Ми нисмо против завојевања Арбаније, изјављују Balkanicus и Др. Владан, већ само тражимо да тај завојевач Арбаније не буде нико други него ми. Другим речима: против завојевачке политике ми се бунимо у име завојевачке политике; право које другом одричемо присвајамо себи у истом тренутку, на истом питању. Још како су силни разлози којима се то право Србији брани! Balkanicus вели:

:»Откуда тај изузетак и та привилегија за Арбанасе, да они не могу и не смеју доћи ниједним делом својим под власт Срба? Зар није српски народ раздељен на неколико администрација и државних управа? Нека се погледа само на Аустро-Угарску: ту има Срба под једном управом у Босни и Херцеговини, под другом у Маџарској, под трећом у Хрватској, под четвртом у Далмацији. «
:»Кад може један део Турака остати под бугарском и српском влашћу, онда ће и г. Дервиш Хима допустити да могу то исто и Арбанаси, и то у толико пре што су они увек до сад били под туђом влашћу, и што су они у оним областима које сад хоће, уз припомоћ својих заинтересованих протектора, од Срба да узму и од Јевропе испросе, или зликовачки уљези, или су онамо давно крвно и географски измешани са Србима, као напр. у околини Скадра и поред црногорске границе«.&lt;ref&gt;Balkanicus: Албански проблеми и Србија и Аустро-Угарска. Стр. 62 и 64.&lt;/ref&gt;

А да би нас уверио колико би то решење било радикално, коначно, да никада више не замара Европу, Др. Владан нам наводи ова излагања Шарла Лоазо-а: 

:»Европа би требала да с највећом готовошћу прихвати ову прилику, те да подели ове недисциплиноване људе између Србије, Грчке и Црне Горе. ''Арнаути би се, напуштени од Царигрода, који их је увек мазио, и сатерани у границе разума, врло брзо измирили са својом судбином''. На сваки начин њлхово прилагођавање новом стању тицало би се само њих и њихових нових господара. ''Арбанско питање, исецкано на неколико комада и смањено, престало би да узнемирује Европу''«.&lt;ref&gt;Исто дело. Стр. 160. Курзив је наш.&lt;/ref&gt;

У Арбанији Аустро-Угарска и Италија воде завојевачку политику, то је факат. Али мисле ли Balkanicus и Др. Владан да има кога који би у друго што веровао? Зар да национални принцип штите Аустро-Угарска која је сва саграђена на негирању националнога начела или Италија која баш наших дана дави један други народ с оне стране Средоземнога Мора? У веку империјалистичке политике такве пароле исто тако рђаво приличе овим двема капиталистичким државама, као што је раније руска парола о »ослобођењу хришћана« у Турској стајала рђаво царистичкој Русији, која је била најгори џелат слободе у земљи и у суседству. Те политичке лажи не пролазе више тако добро ни код балканских народа, који су стекли велико искуство да их је свако спрегање са једним или другим »покровитељем« стало у толико тежих жртава у колико су му се они у безграничној жудњи за ослобођењем од турскога јарма преданије предавали. За њих знају и сви они елементи у самој Арбанији који за аутономију своје земије раде. Један од најутицајнијих људи у Елбасану, доцније изабран за гувернера тога места, није се устезао да ми на питање одговори потпуно јасно и отворено: да се Аустро-Угарска залаже да Скадар остане Арбанији због тога што он и даље треба да буде крајња северна мртва стража против надирања Србије и Црне Горе у област њенога утицаја, као што се Италија заузела за јужну Арбанију да се нико други не би утврдио на другој страни Отрантског канала. Непопустљиво заузимање Аустро-Угарске и Италије за аутономију Арбаније је спасавање последње стопе земље са које се обезбеђују од опасности туђега изласка на Јадранско Море и са које се може утицати на ток ствари на Балкану. Аустро-Угарска хоће даље »lebensfähige Albanie«, »за живот способну Арбанију«, у тренутку када види пред собом опасност да Србија не постане за живот способна. Смер ове политике је јасан као сунце. Хоће се пошто пото један нов, за живот неспособан пигмеј на Балкану, да други пигмеј који се напреже да искрши њене ланце не би постао за живот способан. То је стара метода стварања слабих, за живот неспособних, осуђених да висе о скутовима европске дипломатије, без обзира јавља ли се она под лажном етикетом, »националнога начела« или »политичке равнотеже«.

Али ако Balkanicus и Др. Владан, истичући завојевачке тежње Аустро-Угарске и Италије у Арбанији, нису рекли ништа ново, ништа што не би било познато у најширим слојевима нашега народа, они су заступањем права Србије на завојевање Арбаније били веран израз једне нове политике Србије. Изобличавајући завојевачку политику тих двеју држава они су, успели да изобличе »националну« политику Србије, »ослободилачку« политику српске буржоазије. Јер ако су бриге аустриских власника о праву балканских народности на национално самоопределење грозно шегачење са народносним начелом, то су претензије Србије на завојевање Арбаније грубо гажење, бацање под ноге тога начела. Прокламујући ту политику српска буржоазија је сад први пут са лица српскога народа скинула вео једне потиштене нације која се бори за своје ослобођење. И код наше буржоазије су ишчезле успомене на некадашње младалачке идеале о слободи, једнакости и братству, а заједно са њима нестало је и способности да цени тежње народа за слободом. Она се угиба под притиском севернога суседа, сва виси о скутовима руске дипломатије, средства за владање позајмљује од страних капиталистичких компанија, али је стекла идеологију експлоататора и власника који се замишља на челу гладне армије, као господар неколико милиона придављених поданика, сања о величини, рогуши се, апелује само на силу и дави слабије од себе у исто време када јој прети опасност да буде и сама од јачих придављена. А што је тај преокрет у политици наше буржоазије, који би пре или после морао доћи као резултат капиталистичке производње, наступио пре него што је српски народ уопште дошао до националнога уједињења, што су власници Србије политичком раскомаданошћу и поробљеношћу свога рођенога народа почели правдати своје апетите на поробљавање других народа, то је само доказ да капиталистичка привреда профита и буржоаска милитаристичко-бирократска државна система изазивају у малих и великих представника данашњега друштвенога поретка исте апетите у земљи и ван земље, у унутрашњој и спољашњој политици.

Овај нови курс у политици српске буржоазије има за социјалну демократију више него теориски значај. Он није само потврда нашега гледишта да су национални идеали владајућих класа лаж иза које се крије тешња за експлоатацијом народа у земљи и поробљавањем туђих народа. Национално ослобођење и уједињење које тражи за свој народ капиталистичка буржоазија одриче туђим народима. Са њенога класнога гледишта то је природно и разумљиво: када се под мојим класним господарством налази мој рођени народ, шта се буните ви, »дивљи« Арбанаси, да уђете у готов, по свима прописима модерне државе устројен систем покорности! Спољашња политика владајућих класа је само продужење њихове унутрашње политике. И као што пролетаријат у некој земљи представља једну друштвену класу која се не може борити за ослобођење из класнога ропства а да не ослободи цело друштво, тако и социјална демократија не може заступати слободу свога народа а да не заступа националну слободу и свих других народа. У томе је једна од битних разлика између гледишта социјалне демократије и буржоаских партија на национално питање.

Али велики практични значај овога питања мора нас интересовати у толико више што последице тога завојевачкога упињања наших власника представљају непресушни извор не само нових злочинстава према арбанаском насељу већ и сталне опасности по мир и спокојство нашега народа, недогледних терета и жртава. Србија је гурнута у онај опасни вртлог борбе завојевачких прохтева са свима могућим предвиђеним и непредвиђеним сметњама и струјама, вртлог у коме ће народна снага малаксати у узалудним напрезањима да се дочепа обале. За савлађивање сваке нове сметње чиниће се нови и све већи напори, и за жртве које је народним масама све теже подносити у циљу оправдања указиваће се на жртве које су већ поднесене. Освајачки упад у Арбанију уродио је огорчењем арбанаскога народа према Србији и побунама, а побуне изискују нова финансиска и војничка напрезања; несигурност на новој западној граници Србије наступила је као последица завојевачке политике према арбанаском народу, а јавља се као повод сталнога мобилнога стања војске; из истога узрока дошли смо у сукоб са јачим претендентима на Арбанију, и у заносу стварања велике јадранске државе подјармљивањем туђега народа власници проповедају неко велико будуће разрачунавање са њима. Задуживање земље, нови државни терети, милитаризам и остале паразитске установе траже од народа у толико веће жртве у колико га више вечита несигурност, опасност од рата и честе мобилизације материјално даве и привредно исцрпљују.

Тако ће једанпут захуктали догађаји по сили унутрашње логике ствари гурати исцрпелу нашу земљицу из кризе у кризу, из опасности у опасност, а сви буржоаски органи јавнога мишљења стараће се да се прави узрок тих недаћа заборави и одговорност пренесе на другога. Зато социјална демократија, као један одлучан противник завојевачке политике која је жачетак свих тих недаћа, не може пустити да прође незабележен онај тренутак када се наш власнички свет машио туђе земље и туђе слободе, када су некадашњи херолди националнога ослобођења понели заставу националнога поробљавања, када су интереси капитала прогутали интересе нације. Она мора стално указивати на нераздвојну узрочну везу између завојевачке политике буржоазије и тешких последица и жртава којима се крај нигде не види, везу између теорија Balkanicus-а и Др. Владана и праксе Исе Бољетинца.

=== Тежња ка мору ===

Одушевљење којим је буржоаска јавност примила прву вест о изласку арбанаскога одреда на Јадранско Море потицало је из уверења да је сада постигнут и онај циљ који је од пре десетак година лебдео пред очима не само влада и буржоаских група, већ и шире јавности. Та Србија је изашла на море, и још како! Оно што је хтела остварити Јадранском железницом, она постиже сада преко своје територије; она је сада господар свога саобраћаја са светом!

Тежње Србије за слободним изласком на море обично су довођене у везу са сметњама које је Аустро-Угарска чинила и могла чинити српском извозу. Србија је још увек претежно аграрна земља. Од њенога целокупнога извоза, који је 1910 достигао цифру од 98,388.028 динара, сировине чине непуних 64 од сто а прерађевине 36 од сто. Са изузетком 1,691.819 динара извоза сирових рударских производа и 10,320.817 динара прерађених рударских са неколико стотина хиљада индустриских производа, сав остали извоз од 88 процената чине производи земљорада и сточарства и од тих производа прве, најнепосредније прерађевине. Цела српска извозна трговина лежи дакле на сеоском газдинству у коме још увек преовлађује ситни посед, а на извозној трговини лежи способност Србије да одговара својим дужничким обавезама.

Тако је питање о обезбеђењу извоза постало заједничком бригом два тако удаљена света: владајуће буржоазије и сеоске масе. За буржоазију која државом управља, осигурање извоза је значило осигурање пореских прихода, осигурање увоза злата потребнога за плаћање интереса на државни дуг. Сваки поремећај извозне трговине погађао је најосетљивије место сваке владе, јер су јој тиме угрожавана неопходно потребна средства за одржање на власти. Али поремећај извозне трговине погађао је и најосетљивије место сеоске масе, јер је водио падању цена аграрним производима у земљи. А што год је сељак принуђен да своје произвође јефтиније прода, у толико мора изнети на пијац већи део своје жетве, па да подмири потребу у новцу, у толико мањи део жетве остаје за потребе његове породице. Свако падање цена, дакле, значи за широке народне масе већу глад у кући, већи дуг на њиви, мање стоке у тору.

Када је сада Аустро-Угарска под притиском својих аграраца, почела затварати северни пут српској извозној трговини, то није само бацило у бригу владајућу буржоазију већ је погодило и најосетљивију страну сеоске масе. Будућа национална мисао почиње све више добијати привредни смисао, ослобођење Србије од привредне зависности од Аустро-Угарске и слободан излаз на море. На том питању владајућа буржоазија успева да за своју националну политику загреје широке народне масе. А за тај велики успех своје класне владавине она има да благодари у првом реду аграрцима и власницима Аустро-Угарске.

Али тежња за слободним изласком на море није потицала само из жеље да се осигура извоз аграрних производа. Потреба осигурања извоза и сметње Аустро-Угарске учиниле су да се за питање излаза на море заинтересује ситносељачка маса, као најмногобројнији гласачки и војнички елеменат у земљи, али та тежња је постајала у толико неодољивом у колико је у нас јаче овлађивала капиталистичка производња еспапа. У територијалном проширењу и изласку на море владајућа буржоазија је гледала онај циљ своје класне политике који је истицао из индустријализације земље и развитка капиталистичке производње. Али што се зарад остварења тога циља радило тако одлучно, грозничаво, управо va banque, или-или, то може бити потпуно јасно само оном који увиди да је у том лежао спас целога привредно-финансискога система буржоазије на коме се њена владавина држала, да је то једини излаз из стања које је сваким даном постајало све критичније.

Србија је типичан представник малих аграрних земаља, са примитивним оруђима и начинима рада, али многобројних, крупних и тешких веза са страним капитализмом. Ненормални развитак тих капиталистичких веза малих аграрних, у свом привредном развитку заосталих земаља показује се у томе што њих капиталистичка привреда не осваја кроз радионице и фабрике, одоздо, из привредног живота, већ кроз министарске канцеларије, одозго, преко државнога а не приватнога газдинства. Велики државни дуг на страни постао је пре него што се почело радити на подизању произвођачких снага које би подношење тих дужничких обавеза олакшале. Прво је у земљу ушла машина за убијање, па тек машина за рад.

Као резултат тога ненормалнога, обрнутога развитка државни буџети су расли без обзира на пораст привредне снаге народне, а још јаче од државних буџета расте њихов пратилац, задуживања на страни. Од 1880 до 1910 државни буџет је порастао од 20 на 120 милиона или за 475 процената, а задужење земље је порасло од 32 на 735 милиона или за 2197 процената. Државни дуг је растао пет пута брже од државнога буџета. Али ова колосална цифра државнога задужења сама за себе још не казује јасно сву тежину дужничкога ропства. Да се осети сва тежина таквога развитка веза Србије са страним капитализмом, не сме се изгубити из вида да су цео пораст државнога буџета гутали непродуктивни издаци на дуг и војску, као што је опет највећи део државних зајмова, огромно већи део, употребљен за покривање буџетских дефицита и изванредних расхода на милитаризам.

На чему се тај распикућски систем газдовања одржавао? За плаћање интереса на зајмове Србија је долазила до злата извозом аграмих производа. Од краја осамдесетих година њен трговински биланс је активан, то јест она прими већу суму злата за извоз него што изда на увоз. Али сувишци злата које је давао активни трговински биланс нису могли досећи да покрију извоз злата за плаћање дугова. Због тога је међународни биланс плаћања Србије, на супрот активном трговинском билансу, ипак остао стално пасиван. За последњих тридесет година Србија је стално имала да издаје више злата него што га је примала за свој извоз. Та диференција је била од 1891 до 1900 49,354.772 дин., 1901—1910 71,153.924 дин. Да би се тај банкротски систем газдовања одржао, Србија је падала у све нове и нове дугове, њима банкротство одлагала и терете своје садашње политике све више преносила на будуће генерације.

Али докле тако? Под притиском државних терета извоз је истина растао, али иза тога пораста не стоји појачање привредне снаге земље. Напротив, то повећање извоза је последица повећања државних терета а не привреднога развитка и јачања земље. Оно је последица исцрпљивања које придављује свакога произвођача посебице, нагонећи га да ради прибављања пореза отуђује како храну породице тако и средства производње, а затим измождава целокупну привредну снагу земље, јер средства потребна за њено привредно јачање црпе страни зеленашки капитал. У бржем рашћењу извоза него увоза не огледа се никако брже рашћење привредне снаге земље од развијања културних потреба народа, већ се огледа у ствари вештачко повећање извоза на рачун способности народа да своје животне потребе подмири. 

Али народ, све неспособнији за потрошњу, постаје и све несигурнији као порески платац. Владајућа буржоазија је почела осећати да ни најскандалознији систем посредних пореза који не пропусти оптеретити ниједну животну потребу није никаква сигурна гарантија државних пореских прихода, ако потрошачка моћ маса слаби или ако се она слабије и спорије развија него што расту потребе државе. Усавршавање апарата за пумпање пореза не може да надокнади оно што се губи са исцрпљивањем општега резервоара државних прихода, са исцрпљивањем привредне народне моћи. Још једном се демонстративно показује тачност начела: да је привредна снага земље једина права основа сигурних државних прихода и доброга финансискога стања. А где је та привредна снага земље? Је ли она у руинираном ситном сеоском газдинству? Земља исплакана, жетвени принос мањи него у Русији, сточарство у опадању: ситна пољопривредна предузећа нису више способна да подмире скучене потребе породица, још мање да напуне велике државне касе. Државни буџети расту непојамно брзо, јер непрестано расту дужничке обавезе и трошкови око система буржоаске владавине, а у исто време сасвим оправдано почиње се губити вера у рашћење извоза пољопривредних производа.

У тој безизлазној ситуацији владајућа буржоазија се баца свим средствима која јој државна власт ставља на расположење на вештачко подизање индустрије. Систем посредних пореза она сада допуњује системом »заштитних« царина. Србија је опасана једним непрелазним царинским зидом, под чијом заштитом капитал, апсолутно ослобођен свакога обзира према страној конкуренцији, ужива привилегију неограниченога господара на домаћој пијаци, монополско право експлоатације. У спровођењу те политике влада има да регулисава суревњиву борбу између представника странога и домаћега капитала, али на крају крајева систем »заштитних« царина побеђује, јер одговара и интересима буржоазије као носиоца државне власти и интересима буржоазије као носиоца капиталистичке експлоатације. Тим системом она, с једне стране, осигурава капиталистичкој класи екстра-профит, с друге стране вештачким увлачењем капитала у земљу чини да кроз руке произвођача и потрошача потеку веће суме новца које ће им она на згодном месту, путем посредних пореза, опет отети. Увлачењем странога капитала у земљу повећава се циркулација новца, масе више троше ма да више не једу, али зато расту суме екстра-профита капиталистичке класе и посредних пореза државе, расте пљачкање пролетаријата и народних маса. Величина те пљачке огледа се у ненормално великој разлици између номиналне и реалне наднице, између величине наднице у новцу и количине животних намирница која се за њу може да купи.

Није тешко уочити да се овај систем подизања домаће производње извргава у систем привреднога исцрпљивања земље. Високим ценама свих производа сужава се потрошачка способност народа која је прва погодба здравога привреднога напретка, а монополским привилегијама убија се старање за техничко усавршавање рада без кога се подизање привредних снага неке земље не може ни замислити. Али та посматрања не спадају у оквир овога посла. Место тога треба нарочито истаћи: да се на привредно-финансиском систему који смо укратко скицирали држи и економска егзистенција и политичка владавина буржоазије у Србији.

На основу тога економско-финансискога стања земље и вечите бриге сваке владе може се објаснити што Србија надире да пошто пото изађе из старих граница и продре на море, да продре на море по цену свих жртава и великих опасности. Са индустриским развитком неке земље буржоазија гура владе на проширење пијаца и области експлоатације. Политика завојевања туђих земаља и стварања колонија, због које је данас Европа подељена у два оружана логора, одговара тежњи капиталистичких класа за осигурањем профита, за монополом експлоатације. Када смо год указивали на тај економски узрок данашњега грозничавога оружања, сукоба интереса и завојевачке колонијалне политике, браниоци те политике у Србији, да би представили своје тежње као најидеалнију ослободилачку националну борбу, добацивали су нам: где је у Србији та развијена индустрија, где је та капиталистичка класа која гура на завојевање туђих земаља? Ми признајемо да капиталистичка индустрија у Србији није ни приближно толико развијена колико је у владајуће буржоазије развијен апетит за проширењем територије и изласком на море поробљавањем туђих народа. Али је влада у Србији толико ревноснији извршилац жеља свих власничких класа и каста за проширењем граница и поробљавањем туђих народа, у колико то више одговара нуждама привредно-финансискога система на коме се држи, који је стуб њене власти. Одржање тога система је прва тачка у програму сваке владе. На њему се подиже кула од милиона државнога буџета, он пружа средства за издржавање милитаризма и других непродуктивних установа, он пружа средства за одговарање дужничким обавезама према иностранству, на њему се држи кредит за нова задужења.

Ако капиталистичка буржоазија у Србији и балканским државицама уопште није још толико развијена, да целокупну државну политику стави у службу свога интереса, она у нас има за свога савезника саму државну власт коју потреба одржања гони на територијално проширење пошто пото. Тако су неодољиве експанзивне тежње балканских државица постале неодољивом потребом влада, јединим излазом из тешкога положаја у коме су са својим привредно-финансиским системом дотерале на ивицу банкротства. За буржоазију у Србији излазак на море не значи у првом реду економску еманципацију земље као што се то радо и много говори, — јер целокупна привредно-финансиска политика владајуће буржоазије представља постојано отуђивање права слободнога располагања привредним изворима земље и предавање народа у каматно ропство да би се добила средства за одржање владавине — већ пре свега еманципацију привредно-финансискога система на коме се њена владавина држи. Излазак на море представља једино средство да се привредни систем »заштитних« царина ослободи зависности од иностранства, да се од њега не морају чинити ником никакве концесије. У колико дакле капиталистичка буржоазија није дорасла да врши пресудни утицај на правац државне политике, свака влада је принуђена да не стрепи од жртава које тежња ка мору ставља у изглед, не само због слободнога саобраћаја са светом већ због одржања своје владавине. Зато је један наш национални радник и патриотски писац с ретком искреношћу рекао: Рат који не гарантује слободан излаз српских еспапа на светски трг не може се назвати ослободилачким!

Тако је арбанска политика српске владе оличење авантуристичкога лутања једнога очајника који без икаквих изгледа на успех и без јаснога циља расипа драгоцену снагу, да би избегао банкротство пред којим стоји цео његов привредни и политички правац.

=== Пораз завојевачког подвига ===

Полет народних маса, који је годинама припреман политиком »економске еманципације« и достигао највишу тачку од објаве царинскога рата до анексије Босне и Херцеговине, буржоазија је за време балканских ратова умела обилно искористити. За најлуђе подвиге она је могла рачунати са људским материјалом чија готовост на подношење жртава превазилази обавезе војне дисциплине. И у слатком заносу да држи у својој руци наоружану целу земљу, буржоазија је у расточавању народне снаге отишла преко свих граница могућности и починила најлуђе злоупотребе. Врхунац тих злоупотреба је покушај изласка на море путем завојевања Арбаније.

За излазак на море Србија је имала два природна правца. Први преко Црне Горе за Бар, води преко области које припадају двема српским државама и које су насељене скоро искључиво српским народом. Други, вардарском долином за Солун, води оном саобраћајном артеријом која је самом природом одређена да буде главни правац привредне везе Балканскога Полуострва са светом. Што се другога правца тиче, као што ћемо доцније видети, буржоазија балканских државица је била неспособна да савлада сепаратистичке тежње и да од незаменљивога солунскога пристаништа учини оно за шта га је природа положаја одредила, наиме да буде светска капија за све три државе; а српски и бугарски власници специјално приредили су својим народима брегалничку катастрофу, да Солун остане у искључивој власти Грка којима је најмање потребан и који ће се њиме најмање служити. Српска буржоазија није била чак ни толико јака да сломи династичку искључивост између Србије и Црне Горе и да спајањем двеју области једнога истога народа у једну државну целину изађе на толико жељено море преко своје једноставне територије. Место тога између две рођене земље побијају се данас међе, и ако ни на једној ни на другој страни нема ни десет лица која би то могла разумети и одобрити. А краљевски стражари који ће те међе чувати јесу сведоци неспособности буржоазије да изврши дело народнога уједињења.

Наместо да тражи излазак на море у овим природним правцима, за шта је било потребно бити решен на систематску и одлучну борбу против сепаратистижких тежњи, влада је сепаратизам узела за основицу уговора са савезницима. Тиме је буржоазија сама себи затворила оба природна правца за излазак на море. А одричући се њих она се отискује да пут на море пробије кроз арбанске кршеве, правцем који води преко области са компактним туђим елементом, елементом највеће отпорне снаге у пређашњој Европској Турској; та област је у исто време тако јако увучена у освајачке замке две велике европске силе. Како је та политика претрпела потпун пораз још на пола пута, ми данас имамо скупо плаћено искуство само о снази аустро-италијанскога утицаја, те сада нико и не мисли о жртвама које бисмо тек морали поднети око завојевања и држања у покорности арбанаскога народа.

Пре свега Јадранско Море, као средство нашега саобраћаја са светом, није без крупних недостатака.

1. Јадранско Море је изгубило свој некадашњи трговачки значај. Луке Јадранскога Мора нису више станице светскога саобраћаја као пре неколико векова; оне нису више ни центри у којима се врши размена производа балканских земаља. Велики светски путеви Средоземним Морем не стичу се више у Јадранском Мору већ, обично обилазећи њега, укрштају се у Солуну, од кога су већ створили најважнију тачку не само балканскога већ и средњеевропскога саобраћаја са Истоком. Упућена на неку луку Јадранскога Мора српска трговина, тражећи слободан излазак на пространи светски трг, нашла би се опет лице у лице са паробродским друштвима и пијацама поглавито Аустро-Угарске и Италије.

2. Када би чак Јадранско Море потпуно задовољавало потребе нашега трговинскога саобраћаја, правац тога саобраћаја не може се одређивати произвољно и независно од правца светскога саобраћаја. Тај правац, као што је то проф. Цвијић свестрано показао, излази данас на Солун. Ова лука је излазна тачка вардарско-моравске комуникационе артерије која је са уздизањем Средње Европе и надирањем њенога пуног напона привредног живота на азиски Исток добила велики европски значај. Она је привукла себи сву трговину из области пређашње и садашње Србије. Из раније Србије трговина је текла на север, из Старе Србије и Македоније на југ, а са састављањем ових области у једну државну цјелину под претпоставком једнаке предусретљивости одржаваће се трговина на обадве стране. Али правац север-југ не може бити вештачки промењен у правац исток-запад, ма колико се то желело из обзира политичких аспирација. Све вештачке мере које се у том циљу предузимају, као што је то железничка политика, траже изванредне жртве и представљају по привреду терет сличан стратегиским жељезницама. А ако је српска влада, лупајући се по Арбанији, пропустила осигурати нашој трговини слободан излаз преко Солуна, онда братоубилачки рат није само један злочин према српском народу већ и један злочин за туђ рачун. 

3. Излазак на Јадранско Море, као вентил сигурности на случај ненормалних односа према северу и југу, оптеретио би нашу привредну снагу несразмерно великим жртвама. Пре свега подизање доброга пристаништа скопчано је са великим тешкоћама. Најбољи познавалац Балкана проф. Цвијић вели: »У оном делу који је заузела српска војска има само један бољи залив и то је Драчки. И ако је засут песком и стога само 6—10 м. дубок и изложен јужним и југозападним ветровима, од њега би се могло направити добро трговачко пристаниште, истина, с великим трошковима.«&lt;ref&gt;Вид. Јован Цвијић: Излазак Србије на Јадранско Море. Гласник Српског Географског Друштва. Год. II, св. 2. Стр. 198.&lt;/ref&gt; Без великих техничких радова не могу се употребити за пристаниште ни остали заливи на тој обали.

Али сви ти трошкови око пристаништа и спровођења железнице губе се према оним непрорачунљивим жртвама које би осигурање тога саобраћајног правца гутало. Било да Србија добије само пругу било и један шири или ужи појас земље, одржавање арбанаскога становниства у покорности било би скопчано са жртвама за које би се добар трговац тешко одлучио. Што год би тај појас земље био шири, у толико би и жртве биле веће. За одржавање у покорности целе Северне Арбаније на коју се било око бацило, Србија би морала држати велике војничке посаде и без сваке сумње посвегодишње пролевати крв за »повраћај« реда. Транспорти српскога извоза на Јадранско Море кретали би се уз пратњу све јачега милитаризма, сталних мобилизација и тешких колонијалних ратова. Завојевачка политика је продрта врећа. Алжир је коштао Француску више од ратне оштете коју је 1871 платила Немачкој. Јужно-афричке колоније су коштале Немачку преко милијарде марака а нису дале ништа. Заплетена у Арбанији Србија би тек тада видела да је остале завојевачке државе много лакше стићи у вршењу свирепстава према завојеваним народима него у подношењу жртава на које отпор тих народа гони. А ако Србија није у стању учинити ниједан корак у своме привредном јачању, а да не учини два у привредном расипању на непродуктивне циљеве, онда може очекивати време када ће људи чинити главни део њенога извоза, а они неће ићи преко Арбаније него преко Европе.

Тако излазак на Јадранско Море, искупљен завојевањем Арбаније, представља за Србију једну економску апсурдност. Али поробљавање арбанаскога народа, као средство изласка на море, показало се и као политичка апсурдност. На основици завојевачке политике, у којој никад не одлучују »преча права« и »веће потребе« већ искључиво већа снага, игра је за Србију била унапред изгубљена. Србија се у Арбанији срела са двема великим силама које су тамо већ биле стекле већи утицај од саме Турске. Ништа не чини што Арбанија само по себи није вредна жртава које Аустро-Угарска и Италија око ње подносе, јер се оне не подносе за Арбанију већ за утицај који се преко Арбаније има у Јадранском Мору и на Балкану. Је ли влада г. Пашића правилно процењивала јачину отпора на који ће од стране те две државе наићи, или је прецењивала потпору својих »пријатеља«,— то питање, није без интереса, али се за нас овде његова вредност губи пред фактом: да је Србија својим завојевачким методима и претензијама уз кепечку снагу несвесно радила да се Арбанско Питање реши по жељи оних који своје апетите подупиру јачим, несравњено јачим средствима.

У веку крупне империјалистичке политике, завојевачка политика мале и привредно неразвијене Србије, упућене на заједницу а не дављење малих око себе, показала се као економска и политичка апсурдност, као противуречност in adjecto, као немогућа политика.

Сан о изласку на Јадранско Море завојевањем Арбаније припада прошлости, али његова сенка ће дуго времена помрачавати небо над српским народом. Србија је хтела и излазак на море и једну своју колонију, па је остала без изласка на море а од замишљене колоније створила је крвнога непријатеља. Хтела је да истисне туђи утицај из Арбаније, а постигла је да га још више учврсти. Освајачким хитцем хтела је једно радикално, дефинитивно решење у корист свога господарства на јадранској обали, а успела је да се туђе господарство дефинитивно утврди. Њена тежња ка мору дала је наопаке резултате, јер је спровођена наопаким средствима, то јест: оно што се могло постићи само у споразуму и уз пријатетељско саучешче ослобођенога арбанаскога народа хтело се постићи против њега. Тежње изласка на море методима завојевачке политике претрпеле су потпун пораз.

=== Војна окупација Арбаније ===

Војну окупацију Арбаније српска влада је изводила са онолико смишљености и процене околности са колико се у приватном животу предузимају обичне шетње. По одсуству војничких и политичких предострожности на које су све прилике упућивале, тај озбиљни војни и политички корак личио је на какав политички »шпацир«, Lustreise што би Немци рекли, али »шпацир« који ће у историји српскога народа остати као најкрвавији споменик једногодишњега ратнога режима буржоазије и најбољи сведок његове безобзирности према животима људи.

Са дивљењем је неко упоредио излазак српских трупа на Јадранско Море са Наполеоновим преласком преко Алпа. Што је до простога војника стајало, они су заиста огромне сметње савладали на начин који је дивљења достојан. Али што је стајало до војних и политичких управљача, они су по својој безобзирности чинили праву супротност прегалаштву војника, гомилајући лакомисленост за лакомисленошћу, лудост за лудошћу, жртве за жртвама. Та страховита ниска жртава пружа се од поласка до повратка. Дописник загребачкога »Obzora«, Д. Машић, описује поход дринске дивизије овако:
:»Седми дан тога чемернога путовања стајао је српску војску доста жртава. Комора већ три дана није никако стизала. Није било хране ни за људе ни за коње. Непрестано пешачење по зими и киши, неспавање и гладовање толико је сломило војнике, да су се сад једва држали на ногама. Свакога тренутка склизнуо би по који коњ и скотрљао би се низ клисуру са товаром или муницијом. Људи су се устављали, трпали на себе муницију, и само падали од терета и немоћи. Већ је изгледало, ако потраје још само који дан тако, да ниједан жив неће изићи из ових пустих планинских крајева. Али се ипак ћутећи ишло даље. И тако цео дан, по несносној и непрестаној киши та, војска није ишла него се управо вукла у развученим колонама, остављајући за собом слабе, болесне и мртве«.
Нимало мање муке и жртве имала је да поднесе и шумадиска дивизија, која се кренула од Призрена преко Ороши. О гладовању те колоне писао је један официр:
:»Ма како да је посластица у то време био хлеб, ја сам могао добити једну половину — нудио ми је један мој војник, који га је платио 4 динара. Сутра дан се продавао по 5 и 6 динара, а један је коњаник платио за један тајин и парче сланине 8 динара. Доцније кад је нестало хлеба тако је исто скакала цена и кукурузу, јер се ситан брђански кукуруз дужине 12—15 цм продавао последњег дана грош комад. Ове високе цене слабо могу ти дати преставу о величини глади и муке што смо претрпели«.

А када су се тако намучили официри, онда колике су тек биле патње оних сиромаха који за цело време дугога ратовања нису ни од куда добили ни кршене паре!&lt;ref&gt;Упућујемо читаоце на драгоцене белешке друга Косте Новаковића које су од 1 јануара почеле излазити у Борби под насловом Четири месеца у Средњој Албанији.&lt;/ref&gt;

Од самога почетка приморски одред српске војске почео је обележавати свој траг честим гробовима помрлих од глади и умора, измрзлих од мраза без шињела и шаторских крила. Чије су то жртве? Према српским трупама које по својој бројној снази и физичкој изнурености нису биле способне да издрже никакву озбиљнију борбу са организованим арбанаским племенима, ова су се понашала са достојанством неутралних али и независних посматрача који су давали бесу и примали снисходљива уверавања о »мирољубивим« намерама српскога војнога похода. Са ауторитетом једнога племенскога династа Пренк Биб Дада пропустио је гладне, голе и босе, до сржи у костима изнемогле српске трупе под условом да мирно прођу путем и да се не усуде чинити ма какво зло Мирдитима. Још строжије су се команданти чували да не дирну у стршљеново гнездо Малисораца. 

Овакво држање арбанаских племена потицало је из уверења, добивена из Беча и Рима, да је аутономија Арбаније зајемчена и да ће се српске трупе морати вратити. Наполеон је пуштен преко Алпа, јер се Наполеон морао вратити.

Највећи део наших војника у Арбанији страдао је од болести, поглавито изнемоглости и дизентерије, која је морала наступити као природна последица глади и рђаве опреме. То су страдања прежаљених, упућених на божју вересију, извршилаца наполеонских подвига о чијем најнужнијем опремању и снабдевању политички и војни управљачи нису ништа мислили. А њихови команданти који се нису устезали да убију од глади и изнемоглости пала војника или да то трпе нису имали ни трунка од духа онога рускога војсковође који је, прелазећи преко Алпа, повратио оданост гладне војске уласком у раку коју је самом себи био наменио. На целом маршу радиле су наизменично и свака у свом правцу слепе силе: глад и изнемоглост, батине и револвер!

Колико је цењен живот ових људи нека послужи и овај пример. По наређењу команданта на дугачком путу од преко стотине километара остављена су мања одељења војника као релејске станице. Лудост ове наредбе у чисто војничком погледу је очигледна, као што је била очигледна и судбина ових напуштених људи који су се нашли у мору узрујана арбанаскога становништва, огорчена свирепствима српске војске у источним крајевима. То огдрчење је ове јаднике прогутало. Од извесних станица није нико остао да јави шта је са њима било, и узаман их њихови родитељи и браћа још увек преко новина траже. Осветничко паљење села и масакрирање арбанаскога становништва није никаква накнада за узалудне губитке. 

Ниска лудости и жртава која је на крају крајева прогутала приморски одред нема краја. Како је величина задатка у сваком погледу премашала снагу одреда, на предстражу на Дајчу, месту прве погибије у борби са скадарском посадом, бачено је нешто мало дринаца другог позива. Без шаторских крила и у кршу где није било ни дрвцета да се ватра заложи, они су чували стражу и пропадали од зиме. И после првога озбиљнога напада одморних трупа скадарске посаде дринци су морали попустити, остављајући иза себе лешеве које су појачања шумадинаца неколико дана купила и сахрањивала.

Али је брдичка касапница врхунац овога безобзирнога бацања људи у смрт и авантуристичких бравура без смисла и икаквих изгледа на успех. Историју те касапнице још увек обавија таман вео. Скадарска утврђења су најмодернијега типа, јер је Турска нарочито полагала да Скадар, као истакнути шиљбок на крајњој и врло важној тачци царства, буде што боље утврђен. Ровови су маскирани, у земљи, и саграђени од бетона. Најбољим двогледима споља се ништа не види, а када се отвори борба не зна се одакле све ватра не сипа. Продирање нападача спречава неколико низова различних препона, нарочито хајдучких јама које се могу ставити под воду и бодљикастих жица које су повезане гвозденим стубовима утврђеним у цементним подлогама. Цело утврђење је сада брањено не само пешачком ватром из заклоњених ровова већ многобројном артиљеријом, нарочито градским топовима највећега калибра.

Да се таква утврђења не освајају голим шакама, уз потпору неколико брдских батерија,  чак без иједнога пољскога топа, то је могла проценити најобичнија војничка памет. Па ипак је напад наређен и 26 јануара српском народу приређена једна од најлуђих и најтежих погибија у целом српско-турском рату. Глас о страховитој погибији продрла је случајно преко Црне Горе до Београда, и београдска »Штампа« није погрешила када је у чланку »Битка на Брдицама« напала страховиту погибију речима:

:»Опште је осећање, да се тамо није водио рачун о људима. Људи су изгубили своју ранију вредност и вреде таман онолико колико и бундеве«.

А после неколико дана »један стручњак«, иза кога се крије извесно неки официр, пише у истом листу у чланку »Један злочин«:

:»Свакога дана избијају у јавности нови језовити детаљи о страховитој касапиници на коју је изведен наш приморски одред на Брдицама. Влада, истина, продужава и даље да ову крваву трагедију обмотава највећом мистериозношћу и увек избегава да објави листу губитака које је наша војска претрпела у том махнитом предузећу. Али после објаве нашег извештаја из Мурићана јавно мнење узбуђено је тој мери тим злочином извршеним над српском војском, да затајивања и затишкавање више не помажу. На Брдицама пало је у лудо близу 1300 српских војника и 39 официра. За тај бескорисни покољ мора неко одговорност да понесе«.

Тачни податци о губитцима на Брдици нису још објављени, али они су код Срба знатно већи него што је у горњем чланку навеђено, а код Црногораца неколико пута толики. Хиљаде људи су бачени у смрт као да се од блата месе, као да никада више неће ником требати. Место да на горње оптужбе даде обавештења, владин орган Самоуправа је одговорила како је »пред зору, 26 јануара, командант приморскога одреда добио изрично наређење од црногорске Врховне Команде да врши напад на Брдицу«. Напад је истога часа наређен и њему се има да благодари, по писању владинога листа, што је један положај Брдањола пао Црногорцима у руке! Према томе, командант приморскога одреда или је свесно бацио у смрт неколико хиљада својих људи ради успеха сумњиве вредности на црногорском фронту или је сервирао неколико хиљада жртава из респекта према високој личности главнога команданта црногорских трупа. Да су у целом предузећу одлучивали разлози који немају ничега заједничкога са најобичнијим правилима ратовања, види се и по томе што је у клопку упала само једна колона и усамљена, без помоћи и наслона десно и лево, изгинула. Тако је пред тврдим бедемима Скадра одиграна једна крвава игра војске, да би се задовољила монархистичка сујета клептомана који је под тим бедемима сахранио своју жалосну земљицу.

Месец дана после тога десила се страховита погибија у луци Сан-Ђовани ди Медуа. Трупе које су транспортоване из Солуна морем да појачају опсаду Скадра провеле су на лађама у луци читав дан, чекајући да се ко смилује и да их искрца, и у том чекању затекла их је турска крстарица «Хамидија».. Брдичка касапница није изазвала ни за нокат већу опрезност према опасностима у које се људи гурају. На Брдици није ордонанс на време пренео заповест за повлачење, у Медуи није »Хамидија« пријавила свој долазак! Није учињено ни оно што се за спасавање људи могло учинити. »И капетан Иађе и сва послуга, као што то у божићњем броју Пијемонта лепо описује мајор Радоје Јанковић, заборавише на спасавање војника. Дисциплина попусти пред личном опасношћу. Неред се ушуња у хладнокрвност. Ниједан чамац за спасавање не би скинут«. Војници беху остављени на милост и немилост »Хамидије« која сву топовску ватру управи на лађу пуну војника »Вервењотис«. Мајор Јанковић описује тај очајан тренутак овим живим речима:

:»Хук топова доби чаробну моћ над свима. У цигло једном моменту осети се трагедија тог несрећног дана. Војници, са спремом на леђима, бацаху се са неколико метара висине у воду дубоку неколико метара. Рањени се склањаху, да ударе завоје. Ране су биле грозне, задане комадима челика. Други се спуштаху низ конопце; по десет одједаред. Један конопац се отиште! Сва сила »Хамидијинога« беса сручи се на »Вервењотис«.

И у том очајном тренутку, када није било ниједнога старешине да посаветује, ако помоћи не може, да подели судбину са својим војницима, окренула су своја два брдска топића два војника без еполета, један поднаредник и један каплар, и ради спасавања својих другова ухватили се у коштац са топовским колосима једне ратне лађе! »Хамидија« се повукла, остављајући иза себе праву пустош.

:»Око лађе пловили су шињели, ранчеви, поломљени кундаци, војнички упртачи и остали трагови претрпљене катастрофе. Шајкаче, без господара, љуљале су се нешто под водом, као велике алге. Несрећне жртве расуте тамо амо, свучене пуним фишеклијама, потонуле су и додирујући стопама песковито дно њихале су се као подводно биље. Белеле су се руке утопљеника. У понекој пушка мртвачки стиснута. Понеког тискао је талас на ширину...
:»На малом таласу љушкају се једне нове двојенице. Где где избије глава. Талас је прелива и заноси косу тамо амо, те се указује раздељак... Лепе момке из Подримља носи вода као опало лишће. Први пут од како су у рату, преварила их снага. Јунаци од Зебрњака, Абди-паше и Бакарног Гумна леже савладани. На сваком лицу по једна жеља неизречена. Њихове их веренице чекају, њихово воће пупи, њихове су очи мртве«.

И још бог зна где би се завршила ова ниска лудости и жртава, да се Скадар није предао и да питање Арбаније није дочепала Европа у руке. Са македонскога ратишта српска влада би упућивала нове трупе једне за другима, да попуне места оних које су прогутали снежни намети арбанских кршева, глад, болест, Скадарско Блато и Јадранско Море. Због једнога ни са једне стране нежељенога сукоба између српскога арбанаскога одреда и остатака Џавидове војске кренута је у Арбанију цела моравска дивизија, а шта би тек било да Арбанаси нису мирно чекали решење Европе? Али су чак и »дивља« арбанаска племена знала боље проценити пресудни значај тога решења по Арбанију него српска влада. Очекујући тренутак када ће испратити српске трупе одакле су и дошле, она су умела уштедети излишне жртве много боље од владе која је стајала под злокобном сугестијом рускога утицаја. И, зацело, после пола године гладовања, страдања, пропадања и лудога харчења људских живота, жалосни остатци приморскога одреда враћени су натраг, остављајући иза себе као једини траг преко 5000 војничких гробова и општу омрзнутост код становништва.

=== Колонијални ратови ===

Да војна окупација Арбаније мора изазвати очајан отпор горштачких арбанаских племена није изгледа очекивала само влада г. Пашића. Она је заборавила да је Турска била обетована земља за навике ових горштака, да су их за муслимански свет везивале врло јаке верске везе, па је ипак један велики део државне моћи Турске био везан у овим кршевима, буне су постале редовно стање, из њих је дошао и један од најодсуднијих удараца младотурском режиму. Држање Арбанаса у покорности био је врло тежак задатак за Турску, и ако је она имала у Анатолији богат резервоар људскога материјала који је, када затреба, пребацивала против побуњеника у Европи, против арбанаских племена, као што је ова, када затреба, употребљавала против хришћана.

Са тим питањима српска влада се није много замарала. О природном отпору арбанаских племена она не само није водила рачуна, већ га је у ствари провоцирала, огласивши арбанаско насеље, по примеру свих завојевача, за људски одрод према коме вреди само употреба грубе силе. После неочекиваних војних успеха према Турској и влада је, као и цео буржоаски свет у Србији, потонула у идолопоклоничко веровање у моћ оружја као једино радикалнога и решавајућега средства. Она је гурнула војску правцем ка приморју без икакве политичке директиве, посела њоме велики део арбанаских области без икаквих строгих наређења о држању војске према самопоузданим арбанаским племенима, и тиме је дала први потстицај сталном рату на граници с многобројним жртвама са једне и са друге стране. Представницима власничке политике није ни на ум дошло да мисле колико би жртава могло бити уштеђено вођењем рачуна о држању војске према покореном становништву и о неодољивој упорној тежњи ових племена да им се иначе тешки услови опстанка не сужавају и животне навике дрско не вређају.

И чим је солдатеска, остављена самој себи, солдатеска иза које се политички управљачи нису видели, дошла у додир са арбанаским становништвом, она је починила такву пустош који је арбанаски народ гурнуо у очајну борбу за одржање. Тако је отворена серија колонијалних борби које са већим или мањим прекидима трају од преласка српске војске преко турске границе до данас и којима се краја још нигде не види.

Слепа и глува према најгрубљој пракси колонијалног истребљења које је солдатеска вршила, буржоаска штампа је подигла паклену повику против »арнаутских дивљаштава«, и та је повика расла са немоћу владе да одоли притиску својих моћних супарника око Арбаније. Ни несумњиво дивља и некултурна афричка племена нису никада дочекивала европскога наметљивца целивањем његове беле руке. Још мање се то могло очекивати од Арбанаса који су већ били испуњени извесним политичким тежњама за које су последњих десетак година толико жртава поднели и са којима је био упућен да рачуна сваки онај који није био унапред решен на борбу до истребљења.

Арбанаска побуна септембра месеца, због које је Србија морала поново мобилисати близу три дивизије, је класичан пример како се колонијални ратови изазивају. Окупација спрске војске простирала се са истока до на саме капије клисура и кланаца. Она је раставила орача од њиве, стоку од паше, стада од појишта, село од воденице, купца и продаоца од пијаце околину од вароши, а читава планинска насеља од свога привреднога центра и житнице за исхрану. Арбанас с оне стране није смео крочити на своју земљу која је остала на овој страни. Сви извори за живот били су пресечени. У очајању и глади народ је најпре молио за слободан долазак на тржиште, а када му је и то ускраћено, између смрти од глади и смрти од олова он је изабрао ову другу. При тој побуни могли су се умешати разни домаћи и страни агенти, на које је влада с планом скретала пажњу јавности, али земљиште за евентуални утицај тих елемената припремила је влада г. Пашића, одбијајући арбанаско становништво од себе оним истим средствима којима се најбоље могла послужити да му положај олакша и да га себи привуче.

Али војни режим није само обуставио послове и пресекао редовне изворе зараде, већ је попљачкао од становништва целу готовину људске и сточне хране. При средњевековном систему снабдевања трупа, да се колико толико утоли глад војника, гурани су у глад мештани. Тај систем снабдевања трупа напунио је џепове многога војнога и цивилнога чиновника који су у ове области ушли са довољно искуства колика је моћ новца; он није олакшао народу у Србији терет ратних трошкова, а натоварио му је на врат још теже бреме угушивања изазваних буна. 

Влада је ту пљачку узаконила и подигла до највишега степена увођењем контрибуционих такса које су војне и цивилне власти у новим крајевима наплаћивале. О скандалозној претераности тих такса довољно је да наведемо само ово неколико примера. Од сто килограма наплаћивано је на шпиритус 117 дин., на гас 54.65, на со 17.60, на шећер 30, на пиво 20, на зејтин 20, на кафу 100 и т. д. Похватани су, дакле, сви они предмети који се у народним масама највише троше, без којих оне не могу. Оне су се свалиле као сињи терет на опљачкане и зарада лишене мештане и на сироте војне обавезнике, ако су кад и кад попили кафу, набавили гаса за своје стражаре или купили које парче шећера да разблаже опорост окорела и буђава тајина. И када их шаље у смрт за бољу будућност њене експлоатације, буржоазија их прати својим познатим апаратом посредних пореза. А да тим таксама не би много збунила ненавикнути трговачки свет нових крајева и да би га упутила како да се помогне, на признаницама по наређењу Врховне Команде пише: »Увозник се овлашћује да контрибуциону таксу, наплаћену на ову робу, пренесе на потрошача.«&lt;ref&gt;У безобзирности својој власти су отишле тако далеко да те таксе наплаћују по бруто тежини, дакле и на дару, на тежину суда! Напр. сандук пива од 50 флаша је тежак 120 кгр: такса се наплати, од те тежине, и ако самога пива нема више од 35 кгр. Тако је и са гасом, шпиритусом и т. д. Код шпиритуса напр. судови су обично гвоздени, а потрошачи плаћају таксу не само на шпиритус већ и на гвожђе које не виде. Тако су те таксе удвострућене и утростручене.&lt;/ref&gt;

У сасвим нормалним приликама, када привредни живот тече потпуно редовним током, оволико поскупљивање живота изазвало би несносно стање. У приликама, пак, када је извор редовних зарада пресануо и готовина попљачкана, народ од лира »разоружан«, контробуционе таксе су гониле право очајној одбрани живота. Када се све то има на уму: да за живот Арбанаса није нико никоме одговарао, да је војска рупила у примитивне животне навике са својом крутом логиком силе, да су сви извори живота пресечени, људи и стока остављени без хране, да је пљачка додијала и малом и великом, и богатом и сиромашном, — када се све то има на уму, онда имате пред собом ретко типичан случај како се стварају буне. Да не говоримо о ужасним сценама беде и глади које су се одигравале по Скадру и другим прибежиштима потиснутога арбанаскога становништва!

И када је буна избила, влада је преко заступника министра спољашњих дела изјавила да ће Арбанаси бити »примерно кажњени«, буржоаска штампа је тражила истребљење без милости, а војска је извршивала. Арбанаска села, из којих су људи били благовремено избегли, беху претворена у згаришта. То беху у исто време варварски крематоријуми у којима је сагорело стотинама живих жена и деце. И докле су устаници заробљене српске официре и војнике разоружавали и пуштали, дотле српска солдатеска није штедела ни њихову децу, жене и болесне. Верна слика тих варварстава изнесена је у дописима из Арбаније у »Радничким Новинама«, у чланцима »Крвна освета солдатеске« и »Црногорски бес«. Још се једном потврдило до је народна побуна најпримитивнијих племена увек хуманија од праксе стајаће војске коју модерна држава против побуне употребљава. Српски власници су отворили свој регистар колонијалних убијања и грозота и могу већ достојно ступити у власничко друштво Енглеза, Холанђана, Француза, Немаца, Талијана и Руса.

=== Резултати завојевачке политике ===

Од буржоаских опозиционих група у Скупштини с правом је неко истакао да у спољашњој политици ратна влада радикалне партије за време балканских догађаја није имала начелне опозиције изузимајући социјалну демократију. Та сагласност буржоаских група у спољашњој политици постигнута је истина већим жртвама радикала него њихових противника, јер ако је обезбеђење Балкана балканским народима путем међусобног споразума било до ових догађаја у истини руководно начело радикалне партије у балканској политици, онда је несумњиво да се она у току догађаја више примакла својим противницима него они њој. У сваком случају политика радикалне владе била је у погледу правца израз целокупне буржоазије, а г. Пашић најпогоднија личност да њеном »реалном« политиком руководи.

У својој арбанаској политици, као и у другим приликама, г. Пашић воли да нас оставља у неизвесности шта управо хоће. И у дипломатском раду он је пре свега шеф партије која се развила из колебљиве и неодређене ситне буржоазије и која, ношена ђогађајима, гледа да окретношћу и ситним лукавствима надокнади одсуство широкога политичкога видокруга и способности да у ођређеном правцу истраје. За време великих догађаја на Балкану та колебљивост је у толико јаче овладала кабинетима балканских државица, у колико је расла несразмера између великих прохтева и малих средстава. У дипломатској вештини г. Пашића она је добила израза у његовој способности да нешто хоће и неће у исто време, а та политика хоће и неће оставља истина њеном руководиоцу отворена врата на која ће се од најозбиљније предузета корака моћи повући као од покушаја на који се озбиљно није ни мислило, али те »покушаје« српски народ је скупо платио. У таквим покушајима и пипањима протекли су најсудбоноснији историски моменти, који су изискивали одлучно залагање свега ауторитета за одлуке које би биле резултат реалне процене опште ситуације на Балкану и стварнога положаја балканских народа.

Каква је та ситуација и каква она решења налаже?

Балканско Полуострво је једна мешавина нација са изукрштаним историским успоменама. Поједини делови полуострва који у тим историским успоменама представљају области за себе, унели су се једни у друге и леже један другом на природним правцима културнога и привреднога саобраћаја са светом. То нарочито важи за његове централне области, Стару Србију и Македонију, за области које чине главни део турскога наслеђа балканских државица. Тако, када је из тих области напорима народних маса турско господарство истиснуто, ступили су  напред власнички кругови балканских државица са пуним шакама планова о деоби задобивених области на основу историских и националних права, економских и политичких нужности. Али, ето зла! Деоба није могућа а да се не погази национални принцип, не угрози државни опстанак, не повреде стварни привредни интереси и уображена и преживела историска права. Као природна капија Балкана Солун је на пример потребан свима, а Солун је један и недељив. Саобраћајну и привредну осу Балкана, без које Солун не би био што је, представља несумњиво вардарска долина, а она је такође једна и недељива. Исто тако су се и границе средњевековних царстава често померале и преклапале, због чега су и историске претензије балканских државица у непомирљивој супротности. Ко ће, затим, утврдити где престаје и где настаје граница српскога и бугарскога народа уопште? Како да се прикупе у једну националну заједницу македонски Словени а да се не поробе Грци и остали народи? Како да се прикупе у једну националну државу Грци у Тракији а да се не поробе Турци и не пресеку везе Бугарске са Бугарима у околини Солуна и даље до Костура?

Ето само неколико наговештаја о маси стварних и уображених питања, истинских и лажних интереса, који су са уништењем турске власти потекли као вода из разбијена суда, и који су могли бити повољно решени само стварањем једне нове заједнице. Отворена уништењем једне целине, та питања су могла бити мирно и повољно решена само у једној новој целини више форме. То је био једини пут који поуздано није водио у рат већ зближењу, слободи, снази и општем напретку на Балкану. Да не говоримо о великом значају отклањања братоубилачкога рата, заједница народа на Балкану је уопште оно решење сложенога Балканскога Питања којим би сви балкански народи добили најповољније погодбе за мирно и успешно развијање у будућности. Само стварањем нове заједнице наместо срушенога турскога господарства могла се сачувати давно изгубљена национална слобода да се опет не утопи у крвавој међусобној отмици око задобивених области, отмици која је највећа несрећа по слободу балканских народа. Та слобода је отмичарским грабежом освојених области удављена пре него што се била родила, а тиме је историјски потврђено гледиште социјалне демократије да национално ослобођцње балканских народа није могуће без уједињења целога Балкана у једну општу заједницу. Таква народна заједница у исто време ослободила би све народе и области Балканскога Полуострва узајамнога стешњавања и затварања које честе границе са собом носе и свима отворила слободан излазак на море. Балкан би постао једна пространа привредна област у којој би модерни привредни живот добио полета, и сваки део те области добио би у целини јемства за слободу саобраћаја, за осигурање привредних потреба, за брже привредно развијање уопште. Истинска економска еманципација балканских народа лежи у привредној заједници Балкана. А са уједињењем политичких снага и привредним напретком балкански народи били би способни да даду отпора завојевачким тежњама капиталистичких европских држава.

Ако има политичкога реалитета на Балкану, то је нужност заједнице балканских народа. Уверење о тој нужности истиче из посматрања стварне ситуације на Балканском Полуострву као из какве отворене књиге која тако прецизно оцртава нашу будућност, и само она политика балканских државица је реална којој та мисао служи као руководно начело.

Као један чин у великој балканској драми, најтешње везан са претходном и потоњом радњом, завојевачки поход Србије на Арбанију је најгрубље отступање од начела заједнице балканских народа, а у исто време одступање које је плаћено најочигледнијим поразом. Како се тај чин догађа изван оне замршености историских, етнографских и политичких односа која обавија спорове у Македонији, то се у њему најјасније испољавају тенденције балканске политике буржоазије. У њему су до костију разголићене нетолеранција власничких класа према другим народима, завојевачке тежње и готовост буржоазије да их спроводи најбруталнијим злочинствима каква су до сада извршавана само у прекоморским колонијама. Напуштање начела заједнице балканских народа још при склапању уговора о заједничкој акцији против Турске отерало нас је да се пребијамо и узаман сатиремо по вратоломној Арбанији, а истерани из ње одбачени смо на Брегалницу да се варварски и сулудо кољемо са браћом. Једна погрешка је повлачила другу, један пораз дао је други. Тако је »реална« политика г. Пашића запечаћена двама врло реалним поразима: арбанским и брегалничким. А када се арбанска авантура хоће да правда отсецањем од Солуна, а брегалнички злочин одбацивањем из Арбаније, онда се мора да истакне да је узрок оба зла један исти, наиме: завојевачка тежња буржоазије и власничких клика и фактора на Балкану и њихова неспособност да ограниченом сепаратизму господарећих интереса претпоставе начело заједнице, које су некада проповедали многи њихови представници.

Завојевачко држање Србије према арбанаском народу специјално пружило је једно искуство више о великој опасности коју свака борба између балканских народа представља за једну и другу страну. Оно је, у исто време, показало и како се политиком власничких класа уноси мржња међу народе.

Данас је постало врло ризично проповедати потребу заједничкога рада са Арбанасима. У погубној утакмици да оправда једну наопаку политику буржоаска штампа је створила о Арбанасима читаву кулу неистинитих и тенденциозних мишљења, а освајачка политика Србије са својим варварским методама морала је Арбанасе испунити дубоком мржњом према нама. Али тога није некада било. Српска и арбанаска племена под Турском, као што се то види из причања Марка Миљанова, живела су у блиским везама. Њих је спајала врло велика друштвена сродност, изражена у многим заједничким обичајима, предањима и успоменама, као и у многим заједничким акцијама против турских власти; често пута постоји и крвно сродство. Према оном што је у народу забележио Миљанов, Кучи, Белопавлићи, Хоти, Пипери, Клименти нису представљали увек две групе племена, арбанаску и црногорску, подељених у два непријатељска логора, већ су она често стајала на једној страни против заједничкога непријатеља. Као прилог томе да су успомене на те блиске односе живеле у арбанаском народу може се узети и она изјава Арбанаса коју је на свом путу по Арбанији забележио Доситеј Обрадовић: »ми смо са Срби један род и племе били«.

Многи фактори и догађаји после тога водили су томе да наместо добрих суседних односа и осећања сродности почиње ширити нетрпељивост и непријатељство. У том правцу највише су придонели с планом спровођена политика раздора из Цариграда и поступање Србије и Црне Горе према арбанаском становништву за време ратова са Турском.

Ако је ипак ико имао услова за споразуман рад са Арбанасима, то су га имале Црна Гора и Србија. Не само измешаност насеља и сродност суседних племена већ и узајамност интереса упућивали су ова два народа на споразум и пријатељске односе. Као што пут на Јадранско Море иде преко једноставнога арбанаскога насеља, везе Арбанаса са унутрашњошћу полуострва воде преко српске границе. Као што је нама потребно море, још више је њима потребно копно. Ако нас упућују на Арбанасе бриге за извоз, Арбанасе упућују на нас бриге за хлеб. Ако се те две стране не споразумевају, оне се узајамно стешњавају и даве.

Али сви изгледи за политику споразума и пријатељства разлупали су се у овој прилици много више о један осион освајачки гест Србије него о сировост арбанаских племена. Србија није ушла у Арбанију као брат него као освајач. Шта више она није ушла ни као политичар већ као груб солдат. Иза грубе војничке практике политичар се није видео. Управо, он је имао само једну мисао која се садржавала у наређењу: идите и освојите! Или покорити или пропасти! Са политиком која није рачунала са људима, са племенима, са народом и природном тежњом да и Арбанија стече и своју самосталност, Србија је изгубила сваки додир са представницима арбанаскога народа и њега одгурнула у очајну мржњу према свему српском. Ако арбанаски народ није до сада представљао једну националну целину коју би могла загрејати и покренути једна мисао, та заједничка мисао је данас нажалост у општем националном револту арбанаскога насеља против варварскога поступања његових суседа, Србије, Грчке и Црне Горе, револту који је један велики корак у националном буђењу Арбанаса.

Ослањајући се искључиво на солдатеску која нема разумевања ових питања, српска влада, занесена освајачком жудњом и опсењена страним утицајем, није чак умела искористити своју полугодишњу власт у Северној Арбанији ни за један акт који би оставио трага и ублажио ране. Она то није умела учинити чак ни у последњем часу када је питање о аутономију Арбаније већ било сазрело. Народне масе су жудно тражиле ослобођење из беднога чифчискога положаја, али за таква револуционарна дела имала је разумевања само Наполеонова војска револуције. Образованији редови нису крили од српских посада непоколебљиву приврженост идеји аутономије Арбаније, али то што би умео политички проценити сваки енглески конзервативац било је и сувише далеко од српских радикалаца. Они су надирали ка мору на снагу. Као непријатељ Србија је ушла у Арбанију, као непријатељ је изашла.

Безгранично непријатељство арбанаскога народа према Србији је први позитиван резултат арбанаске политике српске владе. Други још опаснији резултат јест учвршћивање у Арбанији две на западном Балкану најзаинтересованије велике силе, а оно представља једно искуство више да свако међусобно непријатељство балканских народа користи само њиховом заједничком непријатељу. Завојевачко држање Србије, Грчке и Црне Горе није могло спречити стварање аутономне Арбаније, али је оно тога најмлађега пигмеја на Балкану гурнуло да се још пре појаве на свет преда на милост и немилост Аустро-Угарске и Италије. Тај факат је од велике опасности по мир и слободно развијање Србије. Јасно је да та опасност не долази од тога што је аутономна Арбанија уопште створена, већ од тога што је она створена у борби против завојевачких жеља суседних балканских државица, што је управо од њих отета заузимањем Аустро-Угарске и Италије и што је тиме уз ове две државе тако јако привезана. Тамо где је пријатељство потреба и једне и друге стране завладало је страсно непријатељство, а пријатељске везе учвршћују се између две стране од којих је једна унапред осуђена да буде жртва друге.

И један и други позитиван резултат освајачке политике Србије према арбанаском народу осетиле су државне финансије и наш привредни развитак, али највише оне десетине хиљада робова што пропадају по арбанаским кршевима. Они су избачени на границу да својим животима заустављају талас огорчења који су власници завојевачком политиком изазвали и да чувају земљу од опасности у коју је том приликом увучена. Ланцима којима је хтела оковати туђи народ буржоазија је стегнула сиободу своје земље и свога народа.

Докле се, напослетку, освајачки поход на Арбанију хоће да оправда лажним теоријама о неспособности Арбанаса за национални развитак, истините, на жалост врло истините зле последице тога похода показале су пред целим народом неспособност власничких класа за политику народних интереса. Какве ће резултате дати рад оних који се у Арбанији за аутономију своје земље боре, то је засебно питање на које ће једино будућност дати тачан одговор; али потпун и скуп пораз освајачке политике наше буржоазије која се против аутономије борила стоји пред нама као свршен чин и звони као једна фина историска иронија на теорију националне »неспособности« Арбанаса. А пошто са поразом освајачке политике није завршен ланац опасности и жртава по слободу српскога народа и будућност Србије, потребно је бар сад погледати истини у очи и насупрот предрасудама признати: да је борба коју данас арбанашко племе води природна, неизбежна историјска борба за један друкчији политички живот него што га је имала под Турском и друкчији него што му га намећу његови свирепи суседи, Србија, Грчка и Црна Гора. Слободан српски народ треба ту борбу да цени и поштује колико ради слободе Арбанаса толико и своје, и да свакој влади одрече сва средства за завојевачку политику.

Као представник пролетаријата који није никада био измећар завојевачке политике владајућих класа, социјална демократија је дужна пратити корак у корак истребљивачку политику власника према Арбанасима, жигосати је као варварство које се под лажним изговором »више културе« врши, као класну политику буржоазије која се најштетније одазива по класне интересе пролетаријата, као антинародну завојевачку политику која доводи у опасност мир и слободу земље и силно погоршава положај народних маса. Против те политике социјална демократија истиче своју лозинку: политичка и економска заједница свих народа на Балкану, не изузимајући ни Арбанасе, на основици пуне демократије и потпуне једнакости.

== Напомене ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
*Туцовић, Димитрије (1914). [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/webroot/index.php?url=publications/view/5638 ''Србија и Арбанија: један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије''.] Београд: Нова штампарија Саве Раденковића и брата.

[[Категорија:Србија и Арбанија]]</text>
      <sha1>hso8l5kj0ocoxh91y5qx1eh69v3jn6q</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Александар Пушкин</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54915</id>
    <revision>
      <id>146243</id>
      <parentid>145420</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:13:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>146243</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3625" sha1="7y3nalqwhigvmlldc2gx2z18lfoz4i9" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Песме ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Беси]] (''-{Бесы}-'')
* [[Бахчисарајски шедрван]] (''-{Бахчисарайский фонтан}-'')
* [[Борис Годунов]]
* [[Голуб]]
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Јевђеније Оњегин]] (одломак)
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Наслада]]
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Русаљка]] (одломак)
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')
* [[Тица]]
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Цигани]] (''-{Цыганы}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')

== Драме ==
* [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'')

== Проза ==
* [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (''-{Метель}-'')
* [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'')

== Преводиоци ==
* [[Александар Писаревић]]
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Јован П. Јовановић]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Јован Симеоновић Чокић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>7y3nalqwhigvmlldc2gx2z18lfoz4i9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146244</id>
      <parentid>146243</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:14:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>146244</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3661" sha1="fj0lftu2evlae1gp8xeeqy7dfia3i9g" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар Сергејевич 
| презиме = Пушкин
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1799
| годинасмрти = 1837
| опис = '''Александар Пушкин''' (рус. -{Алекса́ндр Серге́евич Пу́шкин}-), био је руски књижевник. Многи га сматрају за најбољег руског песника и оца модерне руске књижевности.
| слика = AleksandrPushkin.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Пушкин
| остава = Александр Сергеевич Пушкин
| остава_кат = Aleksandr Pushkin
| вики_цитати = Александар Пушкин
}}
== Песме ==
* [[Анџело]] (''-{Анджело}-'')
* [[Бдење (Пушкин)|Бдење]] (''-{Пробуждение}-'')
* [[Безверје]] (''-{Безверие}-'')
* [[Беси]] (''-{Бесы}-'')
* [[Бахчисарајски шедрван]] (''-{Бахчисарайский фонтан}-'')
* [[Борис Годунов]] (''-{Борис Годунов}-'')
* [[Голуб]]
* [[Елегија (Пушкин)|Елегија]]
* [[Елегија (Преживео сам своје бујне жеље...)]] (''-{Я пережил свои желанья}-'')
* [[Ехо]] (''-{Эхо}-'')
* [[Јевђеније Оњегин]] (одломак)
* [[Жудња за славом (Пушкин)|Жудња за славом]] (''-{Желание славы}-'')
* [[Зимње вече]] (''-{Зимний вечер}-'')
* [[Кавказ]] (''-{Кавказ}-'')
* [[Кавкаски роб]] (''-{Кавказский пленник}-'')
* [[Наслада]]
* [[Песник (Пушкин)|Песник]] (''-{Поэт}-'')
* [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] (''-{Поэту}-'')
* [[Посланица у Сибир]] (''-{Во глубине сибирских руд}-'')
* [[Романца]] (''-{Я здесь, Инезилья}-'')
* [[Русаљка]] (одломак)
* [[Руслан и Људмила]] (''-{Руслан и Людмила}-'')
* [[Село (Пушкин)|Село]] (''-{Деревня}-'')
* [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] (''-{Узник}-'')
* [[Таљиге живота]] (''-{Телега жизни}-'')
* [[Тица]]
* [[Увелак]] (''-{Цветок}-'')
* [[Цигани]] (''-{Цыганы}-'')
* [[Шкотска песма]] (''-{Ворон к ворону летит}-'')
* [[Што тако мариш?...]] (''-{Что в имени тебе моём}-'')

== Драме ==
* [[Камени гост]] (''-{Каменный гость}-'')

== Проза ==
* [[Мећава (Пушкин)|Мећава]] (''-{Метель}-'')
* [[Пикова дама]] (''-{Пиковая дама}-'')

== Преводиоци ==
* [[Александар Писаревић]]
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Аутор:Никола Весин|Никола Весин]]
* [[Аутор:Ђура Јанковић|Ђура Јанковић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Јован П. Јовановић]]
* [[Војислав Илић]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Драгутин Ј. Илић]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Јован Симеоновић Чокић]]

[[Категорија:Руски књижевници]]
[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>fj0lftu2evlae1gp8xeeqy7dfia3i9g</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песник (Пушкин)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60045</id>
    <revision>
      <id>146247</id>
      <parentid>145346</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:17:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146247</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1379" sha1="i4v9bdyars8qfpczeub9r9u3xzqijvw" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Песник (''-{Поэт}-'')
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Димитрије Димитријевић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Док песника не позове 
На пир свети Аполон, 
У болове и у бриге 
Малодушно тоне он. 
Дотле света лира ћути, 
Душа сања хладни сан, 
Ништавији по сто пути 
Од свег света он је сам.

Алʼ кад песник с неба чује 
Силног бога свети глас, 
Песма тад му одјекује 
Ко клик орла поврх нас. 
Тад му громом песма груне, 
И не види овај свет, 
Тиранина песмом куне 
Што слободу спута клет.
Препун туге песник јури 
У дубраве зелен хлад, 
Или с песмом хита бури, 
Ту с таласом ствара склад.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 7. јануар 1899. Год. III, Број 4. Стр. 27.

{{ЈВ-аутор|Димитрије Димитријевић|1952}}

[[Категорија:Александар Пушкин]]</text>
      <sha1>i4v9bdyars8qfpczeub9r9u3xzqijvw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песнику (Пушкин)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60110</id>
    <revision>
      <id>146246</id>
      <parentid>145347</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:16:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146246</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1511" sha1="1ps2cpnsidfqlmbogjwbffwipz0wz1g" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Песнику (''-{Поэту}-'') 
| одељак=
| аутор= Александар Пушкин 
| преводилац = Ристо Ј. Одавић
| година=
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Песниче, не цени љубав пу̑чког хука! 
Заносних похвала брз ће проћи рој, 
Чућеш ми̑сли̑ глупог, смех бесћутног пука, 
Алʼ ти буди миран, озбиљан и свој.

Ти си цар: са̑м живи! Слободних одлука, 
Иди куд слободни води разум твој, 
Усавршујући драг умишљај свој, 
Подвигу не тражећʼ награда̑ од пука.

Оне су у теби. Сам си себи суд, 
Оштрије од свију ценићеш свој труд. 
Је лʼ ти он повољан, строги уметниче?

Повољан? Тад пусти да га руља псује, 
Да ти свети огањ на олтару пљује 
И лудошћу дечјом да ти престо миче.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
Дело, јун 1911. Књига 59. Свеска 3. Стр. 386. 

{{ЈВ-аутор|Ристо Ј. Одавић|1932}}

[[Категорија:Александар Пушкин]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Ристо Ј. Одавић]]</text>
      <sha1>1ps2cpnsidfqlmbogjwbffwipz0wz1g</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Наслада</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60470</id>
    <revision>
      <id>146245</id>
      <parentid>141291</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:16:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146245</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1910" sha1="t99nyi8p83byh6dttdenly2tdrckd05" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Наслада
| одељак= 
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Милош П. Ћирковић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
У досадној муци увенуће тако
Мог живота једва развијени цвет,
И младост ће кришом одлетети лако
А траг ће јој бити — траг жалосни клет.
Од тренутка оног рођења незнана
Па до нежних дана што их младост да,
Још наслада слатка мени није дана,
Нит’ жалосно срце какве среће зна.

Са прага живота у бескрајне краје
Нестрпљиво, журно пружао сам глед:
Тамо, тамо, сањах, мора бити да је;
Ал’ то беше само за призраком лет.
И развивши крила пуна бајна слада,
У чаробној, нежној, у лепоти свој
Љубав је се брзо појавила млада
И преда мном хитно лет развила свој.

Ишао сам тако циљу далекоме
Ал’ миломе циљу ја не стигох крај!...
Ах, кад ли ће мени у весељу моме
Удаљене среће да засија сјај?
И буктиња драга младалачких дана
Да распламти сјаје згасла плама свог,
И путању моју да осветли мрачну
У осмеху љупком милог друга мог?
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 11. јул 1889. Год. III, Број 67. Стр. 531.

[[Категорија:Александар Пушкин]]</text>
      <sha1>t99nyi8p83byh6dttdenly2tdrckd05</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тица</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61013</id>
    <revision>
      <id>146248</id>
      <parentid>143824</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:17:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146248</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1158" sha1="3c1295xnmdepo0gijei5nb0cfvx2ohp" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Тица
| одељак=
| аутор= Александар Пушкин
| преводилац= Петар Деспотовић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
​Ни работе, нити труда
          Тица мала нема,
Вече дође — она мирно
          У свом гњезду дрема.

​Ноћ спокојно сву проспава,
          А кад зора сване,
Тад се тица мала дигне,
          Па појати стане.

​За пролећем бајним, милим,
          Лето врело прође,
После њега позна јесен
          С непогодом дође.

​Човек тада трпет’ мора,
          Ал’ тица на страни,
У пролећу друге земље,
          За зиму не брани.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
Даница, 20. јул 1866. Бр. 20. Год. -{VI}-, стр. 471.

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1917}}

[[Категорија:Александар Пушкин]]</text>
      <sha1>3c1295xnmdepo0gijei5nb0cfvx2ohp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Г. Мусолинијев говор у Милану</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61572</id>
    <revision>
      <id>146263</id>
      <parentid>146196</parentid>
      <timestamp>2026-09-16T16:51:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146263</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8460" sha1="hbg8xc5nbpzvbe6fz271zx3q1g2r44h" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Г. Мусолинијев говор у Милану
| одељак=
| аутор= Бенито Мусолини
| година=1934
| белешке=На своме путовању по Северној Италији претседник владе г. Мусолини одржао је данас после подне, на тргу пред катедралом у Милану говор у коме се прво осврнуо на опште прилике у Италији и одмах у почетку свога говора посветио знатан пасус италијанским радницима и њиховом напретку у оквиру фашистичког корпоративног система. Г. Мусолини је између осталог рекао:
}}

Милан, 6 октобра

„Ми морамо да пружимо гаранције за напредак рада. Радници морају да буду што интимнији са радницима продуктивног процеса и продуктивне моћи италијанског народа. Италијански радници приближили су се фашистичкој револуцији. Они неће дуго да буду елеменат било чијих маневара. Радничке масе већ су манифестовале свој јасни и чврсти пристанак уз фашистичку револуцију и дух фашистичке револуције. Ако је прошли век био век славе и моћи капитала, овај век јесте век славе и моћи рада и радника. Модерна наука успела је да повећа могућности напретка и економског развоја, али ова наука мора да регулише односе и права расподеле. Страшан је то феномен да у нашем веку поред крајности богатства постоји у исто време и крајност најцрње беде. За велика стварања потребне су све силе и велики напори. Да би извршила овај задатак, Италија мора да буде мирна у међународним односима. Сада, овде пред вама, хоћу да говорим о односима са земљама које су нам суседи и са којима треба да имамо јасне односе.

Почнимо од Истока па кренимо на Запад. Јасно је да нема великих могућности да побољшамо односе са својим суседима преко Снежника, док они буду дозвољавали и даље бесне увреде које нас погађају у најостљивији део нашега меса.

Први услов за политику пријатељства која се не би смрзла и заледила у дипломатским протоколима, него би дубље продрла народну душу, јесте да се не доводи у сумњу вредност и храброст оне италијанске војске која је оставила на кршу Краса и Македоније своју крв и која је дала 600.000 мртвих за победу, која је постала заједничка само на Пијави.

„Ипак ми који осећамо и који јесмо јаки нудимо још једанпут могућност за споразум, који би у свим својим границама био тачно прецизиран.

„Што се тиче Аустрије, ми ћемо свим силама да бранимо независност Аустријске Републике, независност која је била освећена крвљу канцелара малога раста, а али великог духа. Они који говоре о италијанским рђавим намерама у односима на Аустрију, говоре тенденциозно, лажу не знају шта говоре.

„Што се тиче Немачке, ја узимам прилику да изјавим да неки кругови у Немачкој узалуд настоје да нас избаце из тока историје.

„Наши односи са Швајцарском одлични су. Ми само желимо да се појача италијански карактер Тичинског Кантона, не само због нас, него и због будућности Швајцарске Републике.

„Морамо да признамо да су се наши односи са Фарнцуском од прошле године знатно побољшали. Дозволите ми једно упоређење: Ваше држање је толико интелегентно да ми сматрамо да савремени дипломатски методи морају да пазе што говори народ и да пусте народ да говори, кад се ради о крупним директивама спољне политике.

„Атмосфера је побољшана, и ако постигнемо споразум какав ми желимо, то ће да буде врло корисно и врло плодоносно за интересе читаве Европе. Побољшање односа између европских народа тим је корисније што је конференција за разоружање пропала. Нема сумње да је војство конференције за разоружање са г. Хендерсоном на челу врло упорно у својим настојањима, али они неће успети да ни на који начин васкрсну Лазара који труне дубоко покопан и сахрањен под убојним крстарицама и топовима.

„Немојте да се чудите, ако смо данас предузели мере за подизање интегралног морала и милитаристичко васпитање читавог италијанског народа. То је друга страна корпоративног система. Потребно је да морал радничких трупа и на њиховом пољу буде велики. Због тога смо прогласили потребу социјалне правде за италијански народ, јер народ који нема све потребно у својој држави, може лако да затаји и подбаци и да не одговори своме задатку у пресудном часу.

„Ми смо рекли, јер смо у то уверени, да ће фашизам и фашиста бити и постати тип европске цивилизације овога века. Једна ствар стоји као гарантна база, а то је да се не може да поколеба наша вера, наша воља и наша одлучност.

„Ако европски мир буде плодоносан, праведан и прожет правичношћу, ми можемо да окитимо цеви наших пушака маслиновим гранчицама. Али ако тако не буде и ако се то покаже потребно, ми — очеличени у тешком искушењу Виторија Венета, окитићемо сечиво наших бајонета лаворикама читаве Италије“.

== Извор ==
''Политика'', 7. октобар 1934. Бр. 9479. Година -{XXXI}-, стр. 3.

[[Категорија:Говори]]</text>
      <sha1>hbg8xc5nbpzvbe6fz271zx3q1g2r44h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бенито Мусолини</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61579</id>
    <redirect title="Аутор:Бенито Мусолини" />
    <revision>
      <id>146242</id>
      <timestamp>2026-09-16T14:25:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146242</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="64" sha1="dj2c7dqdwywiacda49o29vvpyrjh42l" xml:space="preserve">#Преусмери [[Аутор:Бенито Мусолини]]</text>
      <sha1>dj2c7dqdwywiacda49o29vvpyrjh42l</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:1846.</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61580</id>
    <revision>
      <id>146249</id>
      <timestamp>2026-09-16T16:18:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:1840-е|6]]</comment>
      <origin>146249</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="34" sha1="tqg4y6u4qe9b62imnadrnvu2yzafvbs" xml:space="preserve">[[Категорија:1840-е|6]]</text>
      <sha1>tqg4y6u4qe9b62imnadrnvu2yzafvbs</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>