Благо Цара Радована/О жени/2.

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.20</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О жени/2.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8391</id>
    <revision>
      <id>146278</id>
      <parentid>146251</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T17:35:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Текст поглавља је проверен</comment>
      <origin>146278</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8175" sha1="6n8rv9ms6qrcich23aifw1s05llpbmb" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]
| 2.
| [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]
}}

Ако жена има храбрости пред животом, колико човек има пред смрћу, то је што има непоколебиво веће поуздање у своју гипкост, него човек у своју снагу. Нарочито верује у своју моћ претварања и лажи. Лаж је њено обично оружје и обично уточиште, чак и најбољих међу женама. Претварање и лаж су једини излаз из небројних њених сукоба са свима тиранима: родитељима, мужем, светом, идејама. Лажју она прикрива своје незнање, које је огромно, и себичност, која је неизмерна, и леност, која је беспримерна, и пороке, који су често незајажљиви. Зато она пролази кроз живот триумфално, увек праћена већма својом легендом него својом истином, никад довољно позната свом друштву, најмања разумљива онима који јој стоје најближе, а остајући за човека који је воли само мит и надреалност.

Људи никад не могу да разликују женину лаж од женине истине. Али ипак људи осећају лажљивца, и кад не могу да се одбране од лажи. Брак се најчешће састоји од једног лажова и једног насилника. Жене кад лажу оне увек лажу на крупно и тотално; и кад имају да сакрију ситницу, жене негирају и све друго што је с том ситницом у вези, и то брзо, одлучно и коначно. Није нигде била, није никог видела, није ништа чула; не познаје у опште особу за коју је везују зли језици; није било ничег… А пошто тако пориче све тотално и све коначно, зато се лако и не заплиће, и има увек став одважан. А пошто не лаже увек да нашкоди, она не узима лаж за средство како би другим учинила зло, него само да себи учини добро. Жена зна да има неких истина које могу да све упропасте, ако се рекну само из љубави за истином; и зато се она служи лажју, не пребацујући себи да је лажов, верујући чак да добар циљ увек вреди колико и добар принцип. Она зна да је лаж спасавала често и саму истину у критичким моментима. Свети Августин је рекао: „Лагати, лагати поштено и побожно…” Али је то светац рекао много доцније него што су ту идеју жене већ биле усвојиле за главно начело свог опстанка.

Ако хоћете да вас жена воли, треба јој дати прилике да вас сто пута слаже, и да увек изгледа као да то не видите. Жена је толико гипка и прилагодљива, да, после два сусрета са неким човеком, тачно зна какву он жену воли. И већ од тог момента она престаје да буде онаква кава јесте, и каква ће и даље за себе остати; а даје себи све оне одлике по којима мисли да ће се највише допасти. Тако се она направи друкчијом него што је у ствари, да убрзо наличи већма на наш модел, него на своју природу. Она се толико брзо обрне у самој себи, да просечан човек не може ни да је прати у том невероватном њеном обрту. Она тим само постаје загонетнија за гломазни дух човеков, који не уме да је посматра у том њеном намештању како би од оне каква јесте, постала наједном онаква каква није. — Жена је и иначе увек једно биће за себе и за цео свет, а друго за човека којег воли. Најчудније је можда и то што се свакој заљубљеној жени чини да мора изгледати друкча него што јесте; и да буде окићена драгуљима и врлинама какве нема, а не само оним какве има; и да себи измишља чак и друго порекло, и друкче друштвене везе; а све то увек према укусу човека којег хоће да опсени. А она хоће до опсени из простодушног и често најбољег разлога: да би задобила човека којег воли. Тај пут од истине, која је у њеној природи, до лажи, која је само у њеној памети, она превали у небројним ситним преварама. Један талијански писац каже да и девојче које има најлепшу боју лица и усана, метне мало руменила полазећи на какав бал. Лаж због допадања, то је главна лаж жениног спола. Та је лаж међутим често невинија него све искрености човекове.

Жене не могу да не варају и кад су најзаљубљеније. Кад је жена изговорила највећу лаж, изгледала је себи највећа. Лаж даје жени осећање супериорности над човековим умом и талентом, и, нарочито, даје јој осећање сигурности пред урођеним бруталностима човековим. Жена се не служи лажју да нападне, него да се одбрани. Никад не питајте жену да вам каже нешто од своје прошлости. Ниједна не воли да има прошлост, нити јој даје какву цену; а ако вам крије прошлост, то није зато да њу сачува за себе, него да вас не изгуби. Ако хоће да прећути прошлост, то је и зато што је жена према прошлости одиста равнодушна, јер жена по природи није романтик. Жена не подноси спомен. Она бездушно све крије јер не жели да има очи ни на чему што није у вези са човеком којег воли у том тренутку. Жена живи с дана на дан.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>6n8rv9ms6qrcich23aifw1s05llpbmb</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146279</id>
      <parentid>146278</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T17:36:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146279</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8353" sha1="1mxck155tl9iqz33m7j9gilroiq9mjw" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]
| 2.
| [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''2.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Ако жена има храбрости пред животом, колико човек има пред смрћу, то је што има непоколебиво веће поуздање у своју гипкост, него човек у своју снагу. Нарочито верује у своју моћ претварања и лажи. Лаж је њено обично оружје и обично уточиште, чак и најбољих међу женама. Претварање и лаж су једини излаз из небројних њених сукоба са свима тиранима: родитељима, мужем, светом, идејама. Лажју она прикрива своје незнање, које је огромно, и себичност, која је неизмерна, и леност, која је беспримерна, и пороке, који су често незајажљиви. Зато она пролази кроз живот триумфално, увек праћена већма својом легендом него својом истином, никад довољно позната свом друштву, најмања разумљива онима који јој стоје најближе, а остајући за човека који је воли само мит и надреалност.&lt;br /&gt;
{{gap}}Људи никад не могу да разликују женину лаж од женине истине. Али ипак људи осећају лажљивца, и кад не могу да се одбране од лажи. Брак се најчешће састоји од једног лажова и једног насилника. Жене кад лажу оне увек лажу на крупно и тотално; и кад имају да сакрију ситницу, жене негирају и све друго што је с том ситницом у вези, и то брзо, одлучно и коначно. Није нигде била, није никог видела, није ништа чула; не познаје у опште особу за коју је везују зли језици; није било ничег… А пошто тако пориче све тотално и све коначно, зато се лако и не заплиће, и има увек став одважан. А пошто не лаже увек да нашкоди, она не узима лаж за средство како би другим учинила зло, него само да себи учини добро. Жена зна да има неких истина које могу да све упропасте, ако се рекну само из љубави за истином; и зато се она служи лажју, не пребацујући себи да је лажов, верујући чак да добар циљ увек вреди колико и добар принцип. Она зна да је лаж спасавала често и саму истину у критичким моментима. Свети Августин је рекао: „Лагати, лагати поштено и побожно…” Али је то светац рекао много доцније него што су ту идеју жене већ биле усвојиле за главно начело свог опстанка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако хоћете да вас жена воли, треба јој дати прилике да вас сто пута слаже, и да увек изгледа као да то не видите. Жена је толико гипка и прилагодљива, да, после два сусрета са неким човеком, тачно зна какву он жену воли. И већ од тог момента она престаје да буде онаква кава јесте, и каква ће и даље за себе остати; а даје себи све оне одлике по којима мисли да ће се највише допасти. Тако се она направи друкчијом него што је у ствари, да убрзо наличи већма на наш модел, него на своју природу. Она се толико брзо обрне у самој себи, да просечан човек не може ни да је прати у том невероватном њеном обрту. Она тим само постаје загонетнија за гломазни дух човеков, који не уме да је посматра у том њеном намештању како би од оне каква јесте, постала наједном онаква каква није. — Жена је и иначе увек једно биће за себе и за цео свет, а друго за човека којег воли. Најчудније је можда и то што се свакој заљубљеној жени чини да мора изгледати друкча него што јесте; и да буде окићена драгуљима и врлинама какве нема, а не само оним какве има; и да себи измишља чак и друго порекло, и друкче друштвене везе; а све то увек према укусу човека којег хоће да опсени. А она хоће до опсени из простодушног и често најбољег разлога: да би задобила човека којег воли. Тај пут од истине, која је у њеној природи, до лажи, која је само у њеној памети, она превали у небројним ситним преварама. Један талијански писац каже да и девојче које има најлепшу боју лица и усана, метне мало руменила полазећи на какав бал. Лаж због допадања, то је главна лаж жениног спола. Та је лаж међутим често невинија него све искрености човекове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жене не могу да не варају и кад су најзаљубљеније. Кад је жена изговорила највећу лаж, изгледала је себи највећа. Лаж даје жени осећање супериорности над човековим умом и талентом, и, нарочито, даје јој осећање сигурности пред урођеним бруталностима човековим. Жена се не служи лажју да нападне, него да се одбрани. Никад не питајте жену да вам каже нешто од своје прошлости. Ниједна не воли да има прошлост, нити јој даје какву цену; а ако вам крије прошлост, то није зато да њу сачува за себе, него да вас не изгуби. Ако хоће да прећути прошлост, то је и зато што је жена према прошлости одиста равнодушна, јер жена по природи није романтик. Жена не подноси спомен. Она бездушно све крије јер не жели да има очи ни на чему што није у вези са човеком којег воли у том тренутку. Жена живи с дана на дан.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>1mxck155tl9iqz33m7j9gilroiq9mjw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146281</id>
      <parentid>146279</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T17:37:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)]] на [[Благо Цара Радована/О жени/2.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>146279</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8353" sha1="1mxck155tl9iqz33m7j9gilroiq9mjw" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]
| 2.
| [[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''2.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Ако жена има храбрости пред животом, колико човек има пред смрћу, то је што има непоколебиво веће поуздање у своју гипкост, него човек у своју снагу. Нарочито верује у своју моћ претварања и лажи. Лаж је њено обично оружје и обично уточиште, чак и најбољих међу женама. Претварање и лаж су једини излаз из небројних њених сукоба са свима тиранима: родитељима, мужем, светом, идејама. Лажју она прикрива своје незнање, које је огромно, и себичност, која је неизмерна, и леност, која је беспримерна, и пороке, који су често незајажљиви. Зато она пролази кроз живот триумфално, увек праћена већма својом легендом него својом истином, никад довољно позната свом друштву, најмања разумљива онима који јој стоје најближе, а остајући за човека који је воли само мит и надреалност.&lt;br /&gt;
{{gap}}Људи никад не могу да разликују женину лаж од женине истине. Али ипак људи осећају лажљивца, и кад не могу да се одбране од лажи. Брак се најчешће састоји од једног лажова и једног насилника. Жене кад лажу оне увек лажу на крупно и тотално; и кад имају да сакрију ситницу, жене негирају и све друго што је с том ситницом у вези, и то брзо, одлучно и коначно. Није нигде била, није никог видела, није ништа чула; не познаје у опште особу за коју је везују зли језици; није било ничег… А пошто тако пориче све тотално и све коначно, зато се лако и не заплиће, и има увек став одважан. А пошто не лаже увек да нашкоди, она не узима лаж за средство како би другим учинила зло, него само да себи учини добро. Жена зна да има неких истина које могу да све упропасте, ако се рекну само из љубави за истином; и зато се она служи лажју, не пребацујући себи да је лажов, верујући чак да добар циљ увек вреди колико и добар принцип. Она зна да је лаж спасавала често и саму истину у критичким моментима. Свети Августин је рекао: „Лагати, лагати поштено и побожно…” Али је то светац рекао много доцније него што су ту идеју жене већ биле усвојиле за главно начело свог опстанка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако хоћете да вас жена воли, треба јој дати прилике да вас сто пута слаже, и да увек изгледа као да то не видите. Жена је толико гипка и прилагодљива, да, после два сусрета са неким човеком, тачно зна какву он жену воли. И већ од тог момента она престаје да буде онаква кава јесте, и каква ће и даље за себе остати; а даје себи све оне одлике по којима мисли да ће се највише допасти. Тако се она направи друкчијом него што је у ствари, да убрзо наличи већма на наш модел, него на своју природу. Она се толико брзо обрне у самој себи, да просечан човек не може ни да је прати у том невероватном њеном обрту. Она тим само постаје загонетнија за гломазни дух човеков, који не уме да је посматра у том њеном намештању како би од оне каква јесте, постала наједном онаква каква није. — Жена је и иначе увек једно биће за себе и за цео свет, а друго за човека којег воли. Најчудније је можда и то што се свакој заљубљеној жени чини да мора изгледати друкча него што јесте; и да буде окићена драгуљима и врлинама какве нема, а не само оним какве има; и да себи измишља чак и друго порекло, и друкче друштвене везе; а све то увек према укусу човека којег хоће да опсени. А она хоће до опсени из простодушног и често најбољег разлога: да би задобила човека којег воли. Тај пут од истине, која је у њеној природи, до лажи, која је само у њеној памети, она превали у небројним ситним преварама. Један талијански писац каже да и девојче које има најлепшу боју лица и усана, метне мало руменила полазећи на какав бал. Лаж због допадања, то је главна лаж жениног спола. Та је лаж међутим често невинија него све искрености човекове.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жене не могу да не варају и кад су најзаљубљеније. Кад је жена изговорила највећу лаж, изгледала је себи највећа. Лаж даје жени осећање супериорности над човековим умом и талентом, и, нарочито, даје јој осећање сигурности пред урођеним бруталностима човековим. Жена се не служи лажју да нападне, него да се одбрани. Никад не питајте жену да вам каже нешто од своје прошлости. Ниједна не воли да има прошлост, нити јој даје какву цену; а ако вам крије прошлост, то није зато да њу сачува за себе, него да вас не изгуби. Ако хоће да прећути прошлост, то је и зато што је жена према прошлости одиста равнодушна, јер жена по природи није романтик. Жена не подноси спомен. Она бездушно све крије јер не жели да има очи ни на чему што није у вези са човеком којег воли у том тренутку. Жена живи с дана на дан.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>1mxck155tl9iqz33m7j9gilroiq9mjw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О жени/5.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8394</id>
    <revision>
      <id>146273</id>
      <parentid>146252</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T17:19:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Текст проверен</comment>
      <origin>146273</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9079" sha1="qjw8y7uc63y9vf29cs0jrgdewdme2hg" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]
| 5.
| [[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]
}}
Физичка лепота човекова је једна велика срећа његова, и међу људима, а не само међу женама. Између четири велика својства која један Антињанин мора да има, Платон на прво место ставља телесну лепоту. Херодот каже да су становници Хегесте као бога прославили Филипа из Кротоне, јер је био божански леп; а Павсанија каже да су у Еги, у Ахаји, постављали најлепшег младића за свештеника у Зевсовом храму. Бити ружан, то је одиста бити нечовечан, и од природе обележен и искључен. Ружноћа поражава, сеје обесхрабрење, убија радост, носи несрећу. Вековима се мисли да је Сократ био ружан; међутим, Епиктет каже да су били лепи и Сократ и Диоген, и да су обојица били чак чувени са своје лепоте. Ксенофонт је био леп као Аполеон. Стендал, који је једне вечери седео у позоришној ложи у Милану са Бајроном, каже да је био залуђен физичком лепотом тог енглеског песника. Међутим, зна се да је Хорације био човечуљак са великим трбухом. Малени стасом су били Бајрон, Толстој, Китс, Балзак, а Сент-Бев и Стендал су били и ружни.

Лепотице не чезну за лепим људима, као ни богате за богаташима. Лепе људе воле жене које нису лепе, као што за богатим чезне фукара. Истина је да лепота човекова осваја одједном, а карактер и дух човеков освајају полагано, јер се карактер и дух не обраћају женином животу физичком него моралном. Велики човек, то је за жену величина која замара, дубина која плаши, педантност која одбија, принцип који гађа у главу. За жену више вреде две радости, него једна срећа, а више вреди срећа него слава. Најлепше жене пођу обично за људе без лепоте, а често чак воле и ружне љубавнике. Много пута жена не воли човека ни чијој се лепоти највише диви; јер свака жена инстинктивно осећа да је физичка лепота женско оружје, а она то своје оружје не воли да види у рукама мужа или љубавника. — Жена не иде ни за човеком који ју је занео својом лепотом или својом духовитошћу, него за човеком који има нешто што она нарочито тражи. У највише случајева жена тражи осећање сигурности. — Жена никад не види једног човека у целини, него увек у детаљу: да лепо пева, или лепо игра, или лепо свира, или се лепо облачи, или се лепо понаша; или, најзад, да има успеха у друштву или успеха код жена. Салонска дама броји човеку класе, године службе, паре и зубе; интелектуалка му броји мисли и дела; церебрална жена не броји му ни подвиге ни триумфе. Церебралне жене су обично порочне, и то на хладно. То је мушкобана (''-{sic}-'') која нема ни женске нежности, ни мушке доброте, и сасвим је неспособна за љубав. — Виша интелигенција жене је увек злодејна за човека од срца. Таква жена је наоружана до зуба. Ако је човек духовно мањи од ње, она сече; ако је човек силнији, она се мачује. Никад се код жене са већом интелигенцијом нису успеле да развију више особине срца.

Лепе жене су мање склоне пороку него ружне. Лепотица се задовољава дивљењем и обожавањем своје околине, а ружна тражи уточиште у првом љубавнику који је буде сматрао да није ружна. Зато су ружне жене већма заузете напором да се допадну, него лепе, којима то успева и без напора. Први човек који такву ружну жену нађе да је лепа, и који јој то покаже, постаје њен неодољив господар. Да би се допале људима, ружне жене постају музичарке, списатељице, сликарке, филантропи, а сада чак и парламентарци.

Жена воли већма лепоту него врлину; али жена воли само своју лепоту. Туђа лепота јој изазива злу крв, као туђ новац и туђ накит. Људи су, напротив, у том погледу виши од жена, јер су у стању да се диве и човеку лепшем и умнијем и богатијем од себе. Једино што људи не опраштају другом човеку, то је кад има лепшу жену него што је њихова. Један човек увек изгледа другом човеку недостојан лепе жене; и људи често јуришају на лепотицу само да је отму човеку којег редовно сматрају смешним поред ње, и онда када тај човек није ни мало смешан.

Лепотице имају скоро увек ружне гласове, као лабудови и паунови, који су најлепше али и најглупље и најсујетније птице. Нарочито жене немају никад лепо ухо као човек. Лепа шкољка увета је привилегија човека и велики накит човекове главе, а ништа човека не може да направи вулгарним и смешним као ружне уши. Очи показују памет, а усне показују душевност; зато очи знају да лажу, а само усне показују искреност. Видео сам у једној римској галерији како све бисте славних беседника са форума имају уста жива као у детета или сочна као у девојке; види се да је лепота пребивала над тим прегибима и да је сјај узвишене речи оставио на њима траг за сва времена. Сви људи који лепо говоре, имају лепа уста. Осетљивост и осећајност човекова лежи само на уснама и око усана, а не у очима, пошто се увек човек пази да очима не прокаже своју праву мисао. За чудо, људи су најмање у историји прослављали лепоту женине руке. Маргарита де Валоа, чијој су се краљевској руци једног дана дивили, рекла је скромно и збуњено како има већ четрнаест дана да је није опрала.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>qjw8y7uc63y9vf29cs0jrgdewdme2hg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146274</id>
      <parentid>146273</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T17:20:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146274</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9270" sha1="ot0z8kjmv9mrbugihjr13lw4rczwcrr" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]
| 5.
| [[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''5.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Физичка лепота човекова је једна велика срећа његова, и међу људима, а не само међу женама. Између четири велика својства која један Антињанин мора да има, Платон на прво место ставља телесну лепоту. Херодот каже да су становници Хегесте као бога прославили Филипа из Кротоне, јер је био божански леп; а Павсанија каже да су у Еги, у Ахаји, постављали најлепшег младића за свештеника у Зевсовом храму. Бити ружан, то је одиста бити нечовечан, и од природе обележен и искључен. Ружноћа поражава, сеје обесхрабрење, убија радост, носи несрећу. Вековима се мисли да је Сократ био ружан; међутим, Епиктет каже да су били лепи и Сократ и Диоген, и да су обојица били чак чувени са своје лепоте. Ксенофонт је био леп као Аполеон. Стендал, који је једне вечери седео у позоришној ложи у Милану са Бајроном, каже да је био залуђен физичком лепотом тог енглеског песника. Међутим, зна се да је Хорације био човечуљак са великим трбухом. Малени стасом су били Бајрон, Толстој, Китс, Балзак, а Сент-Бев и Стендал су били и ружни.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лепотице не чезну за лепим људима, као ни богате за богаташима. Лепе људе воле жене које нису лепе, као што за богатим чезне фукара. Истина је да лепота човекова осваја одједном, а карактер и дух човеков освајају полагано, јер се карактер и дух не обраћају женином животу физичком него моралном. Велики човек, то је за жену величина која замара, дубина која плаши, педантност која одбија, принцип који гађа у главу. За жену више вреде две радости, него једна срећа, а више вреди срећа него слава. Најлепше жене пођу обично за људе без лепоте, а често чак воле и ружне љубавнике. Много пута жена не воли човека ни чијој се лепоти највише диви; јер свака жена инстинктивно осећа да је физичка лепота женско оружје, а она то своје оружје не воли да види у рукама мужа или љубавника. — Жена не иде ни за човеком који ју је занео својом лепотом или својом духовитошћу, него за човеком који има нешто што она нарочито тражи. У највише случајева жена тражи осећање сигурности. — Жена никад не види једног човека у целини, него увек у детаљу: да лепо пева, или лепо игра, или лепо свира, или се лепо облачи, или се лепо понаша; или, најзад, да има успеха у друштву или успеха код жена. Салонска дама броји човеку класе, године службе, паре и зубе; интелектуалка му броји мисли и дела; церебрална жена не броји му ни подвиге ни триумфе. Церебралне жене су обично порочне, и то на хладно. То је мушкобана (''-{sic}-'') која нема ни женске нежности, ни мушке доброте, и сасвим је неспособна за љубав. — Виша интелигенција жене је увек злодејна за човека од срца. Таква жена је наоружана до зуба. Ако је човек духовно мањи од ње, она сече; ако је човек силнији, она се мачује. Никад се код жене са већом интелигенцијом нису успеле да развију више особине срца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лепе жене су мање склоне пороку него ружне. Лепотица се задовољава дивљењем и обожавањем своје околине, а ружна тражи уточиште у првом љубавнику који је буде сматрао да није ружна. Зато су ружне жене већма заузете напором да се допадну, него лепе, којима то успева и без напора. Први човек који такву ружну жену нађе да је лепа, и који јој то покаже, постаје њен неодољив господар. Да би се допале људима, ружне жене постају музичарке, списатељице, сликарке, филантропи, а сада чак и парламентарци.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена воли већма лепоту него врлину; али жена воли само своју лепоту. Туђа лепота јој изазива злу крв, као туђ новац и туђ накит. Људи су, напротив, у том погледу виши од жена, јер су у стању да се диве и човеку лепшем и умнијем и богатијем од себе. Једино што људи не опраштају другом човеку, то је кад има лепшу жену него што је њихова. Један човек увек изгледа другом човеку недостојан лепе жене; и људи често јуришају на лепотицу само да је отму човеку којег редовно сматрају смешним поред ње, и онда када тај човек није ни мало смешан.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лепотице имају скоро увек ружне гласове, као лабудови и паунови, који су најлепше али и најглупље и најсујетније птице. Нарочито жене немају никад лепо ухо као човек. Лепа шкољка увета је привилегија човека и велики накит човекове главе, а ништа човека не може да направи вулгарним и смешним као ружне уши. Очи показују памет, а усне показују душевност; зато очи знају да лажу, а само усне показују искреност. Видео сам у једној римској галерији како све бисте славних беседника са форума имају уста жива као у детета или сочна као у девојке; види се да је лепота пребивала над тим прегибима и да је сјај узвишене речи оставио на њима траг за сва времена. Сви људи који лепо говоре, имају лепа уста. Осетљивост и осећајност човекова лежи само на уснама и око усана, а не у очима, пошто се увек човек пази да очима не прокаже своју праву мисао. За чудо, људи су најмање у историји прослављали лепоту женине руке. Маргарита де Валоа, чијој су се краљевској руци једног дана дивили, рекла је скромно и збуњено како има већ четрнаест дана да је није опрала.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>ot0z8kjmv9mrbugihjr13lw4rczwcrr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146276</id>
      <parentid>146274</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T17:21:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О жени (Глава 5)]] на [[Благо Цара Радована/О жени/5.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>146274</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9270" sha1="ot0z8kjmv9mrbugihjr13lw4rczwcrr" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]
| 5.
| [[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''5.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Физичка лепота човекова је једна велика срећа његова, и међу људима, а не само међу женама. Између четири велика својства која један Антињанин мора да има, Платон на прво место ставља телесну лепоту. Херодот каже да су становници Хегесте као бога прославили Филипа из Кротоне, јер је био божански леп; а Павсанија каже да су у Еги, у Ахаји, постављали најлепшег младића за свештеника у Зевсовом храму. Бити ружан, то је одиста бити нечовечан, и од природе обележен и искључен. Ружноћа поражава, сеје обесхрабрење, убија радост, носи несрећу. Вековима се мисли да је Сократ био ружан; међутим, Епиктет каже да су били лепи и Сократ и Диоген, и да су обојица били чак чувени са своје лепоте. Ксенофонт је био леп као Аполеон. Стендал, који је једне вечери седео у позоришној ложи у Милану са Бајроном, каже да је био залуђен физичком лепотом тог енглеског песника. Међутим, зна се да је Хорације био човечуљак са великим трбухом. Малени стасом су били Бајрон, Толстој, Китс, Балзак, а Сент-Бев и Стендал су били и ружни.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лепотице не чезну за лепим људима, као ни богате за богаташима. Лепе људе воле жене које нису лепе, као што за богатим чезне фукара. Истина је да лепота човекова осваја одједном, а карактер и дух човеков освајају полагано, јер се карактер и дух не обраћају женином животу физичком него моралном. Велики човек, то је за жену величина која замара, дубина која плаши, педантност која одбија, принцип који гађа у главу. За жену више вреде две радости, него једна срећа, а више вреди срећа него слава. Најлепше жене пођу обично за људе без лепоте, а често чак воле и ружне љубавнике. Много пута жена не воли човека ни чијој се лепоти највише диви; јер свака жена инстинктивно осећа да је физичка лепота женско оружје, а она то своје оружје не воли да види у рукама мужа или љубавника. — Жена не иде ни за човеком који ју је занео својом лепотом или својом духовитошћу, него за човеком који има нешто што она нарочито тражи. У највише случајева жена тражи осећање сигурности. — Жена никад не види једног човека у целини, него увек у детаљу: да лепо пева, или лепо игра, или лепо свира, или се лепо облачи, или се лепо понаша; или, најзад, да има успеха у друштву или успеха код жена. Салонска дама броји човеку класе, године службе, паре и зубе; интелектуалка му броји мисли и дела; церебрална жена не броји му ни подвиге ни триумфе. Церебралне жене су обично порочне, и то на хладно. То је мушкобана (''-{sic}-'') која нема ни женске нежности, ни мушке доброте, и сасвим је неспособна за љубав. — Виша интелигенција жене је увек злодејна за човека од срца. Таква жена је наоружана до зуба. Ако је човек духовно мањи од ње, она сече; ако је човек силнији, она се мачује. Никад се код жене са већом интелигенцијом нису успеле да развију више особине срца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лепе жене су мање склоне пороку него ружне. Лепотица се задовољава дивљењем и обожавањем своје околине, а ружна тражи уточиште у првом љубавнику који је буде сматрао да није ружна. Зато су ружне жене већма заузете напором да се допадну, него лепе, којима то успева и без напора. Први човек који такву ружну жену нађе да је лепа, и који јој то покаже, постаје њен неодољив господар. Да би се допале људима, ружне жене постају музичарке, списатељице, сликарке, филантропи, а сада чак и парламентарци.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена воли већма лепоту него врлину; али жена воли само своју лепоту. Туђа лепота јој изазива злу крв, као туђ новац и туђ накит. Људи су, напротив, у том погледу виши од жена, јер су у стању да се диве и човеку лепшем и умнијем и богатијем од себе. Једино што људи не опраштају другом човеку, то је кад има лепшу жену него што је њихова. Један човек увек изгледа другом човеку недостојан лепе жене; и људи често јуришају на лепотицу само да је отму човеку којег редовно сматрају смешним поред ње, и онда када тај човек није ни мало смешан.&lt;br /&gt;
{{gap}}Лепотице имају скоро увек ружне гласове, као лабудови и паунови, који су најлепше али и најглупље и најсујетније птице. Нарочито жене немају никад лепо ухо као човек. Лепа шкољка увета је привилегија човека и велики накит човекове главе, а ништа човека не може да направи вулгарним и смешним као ружне уши. Очи показују памет, а усне показују душевност; зато очи знају да лажу, а само усне показују искреност. Видео сам у једној римској галерији како све бисте славних беседника са форума имају уста жива као у детета или сочна као у девојке; види се да је лепота пребивала над тим прегибима и да је сјај узвишене речи оставио на њима траг за сва времена. Сви људи који лепо говоре, имају лепа уста. Осетљивост и осећајност човекова лежи само на уснама и око усана, а не у очима, пошто се увек човек пази да очима не прокаже своју праву мисао. За чудо, људи су најмање у историји прослављали лепоту женине руке. Маргарита де Валоа, чијој су се краљевској руци једног дана дивили, рекла је скромно и збуњено како има већ четрнаест дана да је није опрала.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>ot0z8kjmv9mrbugihjr13lw4rczwcrr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О жени/8.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8397</id>
    <revision>
      <id>146288</id>
      <parentid>146253</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T18:29:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Текст је проверен</comment>
      <origin>146288</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11688" sha1="kgji2fz99x684m59u4jcag5rlh8zt4e" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]
| 8.
| [[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]
}}
Морална контрола жене над самом собом, врло је променљива. Друкче се жена осећа морално снажном пре вечере, него после вечере; под маском и у домину, него у обичном оделу; друкче и недељом, него у редовне дане; друкче у мраку, него у светлости; друкче у гужви, него у мирном салону; друкче у иностранству, него у отаџбини; и, најзад, друкче на води, него на копну; на северу, него на југу; пре подне, него после подне. Жена се тешко одупре једној прилици, и кад би се одупрла једном човеку, — мада и најчистија жена има свог фаталног човека, који треба само да се појави па да победи.

Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх или стид да је види без одела. Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је у многом ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.

Морал је за човека ствар идејна, а за жену естетичка. Одиста, на моралним законима је сарађивало осећање лепоте и осећање хармоније више него осећање доброте. Свет је моралан из многих разлога, а неморалан је само из једног узрока. Морал је често једна укорењена навика духовна, особина физичка, сујета породична, рачун лични. Али свакако је морал физичка особина колико и неморал. — Нико није успео да измени жену како би је од рђаве направио добром, али ретко ко није успео да жену измени ако је хтео да од добре направи рђаву. Жена није ни боља, ни гора, а можда ни друкчија него човек. Погрешно је само веровати да је жена по природи чедна, и зато по крви сталоженија и отпорнија, или по природи плашљивија него људи. Она је вероватно морално инфериорнија, а духовно само различнија. — Жена је за нас једно пијанство крви кад смо млади, или болест дегенерације кад смо стари. Жена је једна дивљач у кући. Она остаје увек вернија себи него вама или моралном принципу; живи увек по својој природи већма него по туђим прописима, значи сасвим обратно од човека. Жену треба узети за оно што јесте, и не покушавати да је изграђујемо боље него што је Бог направио; а ако се жена узме за онакву каква је одиста, она може још донети човеку неизмерно пуно радости.

Има жена које су верне и кад не воле; а има жена које су једном човеку неверне и кад су у њега истински заљубљене. То су аномалије али које су ипак истине, чак врло обичне. Жене које су верне и кад не воле, верне су човеку зато што нису по природи склоне пороку. А друге су жене неверне човеку, само зато што су одвећ верне себи самима. Човек одиста мора изневерити себе, ако је, противно природи, веран неком другом.

Жена постаје неверна најчешће кад је то најмање мислила, а често и кад то није ни желела. Не падају само порочне и покварене, него често и савршено чисте, и по природи верне. Жена пада из разних узрока: из љубави, из досаде, из страсти физичке, из сујете, из слабости воље, из интереса материјалног, из романтике, из маније, из перверсије, из освете. Значи, најмање десет различних повода, који се никако не дају назвати само поквареношћу физичком, како се неверна жена обично окривљује. Жена која падне у порок, уопште није толико развратна колико је слаба. Кад људи ово увиде, сматраће такву жену више за несрећну него за рђаву.

Али на десет жена има можда само једна која није склона да падне бар због једног од десет поменутих мотива. Жена се често брани од порока срчаније и поштеније него човек, јер зна да је не контролише само једно лице него цело друштво, и породица, и религија, и историја, и све остало што су људи подигли против жене. Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином. Жена која је лепа, има за цео дуги низ година своје младости да се очајнички брани од људи лепих, снажних, богатих, титулисаних, упливних, моћних, славних; и чак, што је најтеже, да се брани и од људи искрено у њих заљубљених. Да се брани и од оног којег и сама воли!… Нико не зна колико треба имати моралне снаге, или колику љубав за другог човека, па одолети свима замкама које ми људи бацамо пред жене. — Жена воли своје дете и кад је рђаво и ружно; и она љуби уста мужа, и кад је по цео дан на та уста говорио лажи и погрде. Она иде за човеком и кад је развратник, и помаже га и кад је распикућа. Она прима у наручја и човека кога нико више не жели да прими у кућу; и пружа му своја уста, и кад му нико не би пружио своју руку.

Жену не може да преиначи никакав човек, али може да је мења средина. Жене у Андалузији, са очима које изгледа да пију крв као пијавице, само су спол и ништа друго. Жене у старој Кастиљи су мистици. Францускиња је у свему жена Французова: смела, позитивна, духовита, каћиперка, с пуно свиле и пудера, и перја, и кармина. Францускиња се даје најдуховитијем; Талијанка тражи сентименталност и паре; Рускиња се даје за парадокс и лудост; Енглескиња се даје џентлмену који је дискретан и перверсан, и који се пуно смеје; Српкиња се даје ономе ко је превари; Немица се даје музиканту и коњанику; Шпањолка се даје и сад своме исповеднику.

Платон каже да жене имају исте способности као и човек, али само у мањем броју. Уосталом, Платон није волео жене, ни онда кад је лепо говорио о Ксантипи. Он у једном свом делу не зна да ли треба жену ставити међу људе или међу животиње, због претеране раздражљивости њеног спола. Истина, жену су волели и они људи који су о њој и најгоре мислили. Да је Данте мислио на своју сопствену жену, не би испевао Беатричу; и да је Шекспир мислио на своју жену, не би направио Дездемону онако плавом, ни Отела онако црним. — Човекова беда није само у том што жену мери по себи, место да је мери према другим женама, него што јој изискује само врлине какве има најбољи човек; не дозвољава јој ни пороке које има и човек најмање порочан. Човек у жени никад не види човекове величине, него само човекове погрешке. Жену је ретко ко испитивао према оном шта она вреди сама за себе, него увек шта вреди у односу према човеку. Зато је жена и у литератури дуго стајала у другом плану.

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>kgji2fz99x684m59u4jcag5rlh8zt4e</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146289</id>
      <parentid>146288</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T18:30:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146289</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11915" sha1="12srxp0eq7mtfvgv079njwj3oz3rpki" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]
| 8.
| [[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''8.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Морална контрола жене над самом собом, врло је променљива. Друкче се жена осећа морално снажном пре вечере, него после вечере; под маском и у домину, него у обичном оделу; друкче и недељом, него у редовне дане; друкче у мраку, него у светлости; друкче у гужви, него у мирном салону; друкче у иностранству, него у отаџбини; и, најзад, друкче на води, него на копну; на северу, него на југу; пре подне, него после подне. Жена се тешко одупре једној прилици, и кад би се одупрла једном човеку, — мада и најчистија жена има свог фаталног човека, који треба само да се појави па да победи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх или стид да је види без одела. Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је у многом ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.&lt;br /&gt;
{{gap}}Морал је за човека ствар идејна, а за жену естетичка. Одиста, на моралним законима је сарађивало осећање лепоте и осећање хармоније више него осећање доброте. Свет је моралан из многих разлога, а неморалан је само из једног узрока. Морал је често једна укорењена навика духовна, особина физичка, сујета породична, рачун лични. Али свакако је морал физичка особина колико и неморал. — Нико није успео да измени жену како би је од рђаве направио добром, али ретко ко није успео да жену измени ако је хтео да од добре направи рђаву. Жена није ни боља, ни гора, а можда ни друкчија него човек. Погрешно је само веровати да је жена по природи чедна, и зато по крви сталоженија и отпорнија, или по природи плашљивија него људи. Она је вероватно морално инфериорнија, а духовно само различнија. — Жена је за нас једно пијанство крви кад смо млади, или болест дегенерације кад смо стари. Жена је једна дивљач у кући. Она остаје увек вернија себи него вама или моралном принципу; живи увек по својој природи већма него по туђим прописима, значи сасвим обратно од човека. Жену треба узети за оно што јесте, и не покушавати да је изграђујемо боље него што је Бог направио; а ако се жена узме за онакву каква је одиста, она може још донети човеку неизмерно пуно радости.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има жена које су верне и кад не воле; а има жена које су једном човеку неверне и кад су у њега истински заљубљене. То су аномалије али које су ипак истине, чак врло обичне. Жене које су верне и кад не воле, верне су човеку зато што нису по природи склоне пороку. А друге су жене неверне човеку, само зато што су одвећ верне себи самима. Човек одиста мора изневерити себе, ако је, противно природи, веран неком другом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена постаје неверна најчешће кад је то најмање мислила, а често и кад то није ни желела. Не падају само порочне и покварене, него често и савршено чисте, и по природи верне. Жена пада из разних узрока: из љубави, из досаде, из страсти физичке, из сујете, из слабости воље, из интереса материјалног, из романтике, из маније, из перверсије, из освете. Значи, најмање десет различних повода, који се никако не дају назвати само поквареношћу физичком, како се неверна жена обично окривљује. Жена која падне у порок, уопште није толико развратна колико је слаба. Кад људи ово увиде, сматраће такву жену више за несрећну него за рђаву.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али на десет жена има можда само једна која није склона да падне бар због једног од десет поменутих мотива. Жена се често брани од порока срчаније и поштеније него човек, јер зна да је не контролише само једно лице него цело друштво, и породица, и религија, и историја, и све остало што су људи подигли против жене. Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином. Жена која је лепа, има за цео дуги низ година своје младости да се очајнички брани од људи лепих, снажних, богатих, титулисаних, упливних, моћних, славних; и чак, што је најтеже, да се брани и од људи искрено у њих заљубљених. Да се брани и од оног којег и сама воли!… Нико не зна колико треба имати моралне снаге, или колику љубав за другог човека, па одолети свима замкама које ми људи бацамо пред жене. — Жена воли своје дете и кад је рђаво и ружно; и она љуби уста мужа, и кад је по цео дан на та уста говорио лажи и погрде. Она иде за човеком и кад је развратник, и помаже га и кад је распикућа. Она прима у наручја и човека кога нико више не жели да прими у кућу; и пружа му своја уста, и кад му нико не би пружио своју руку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жену не може да преиначи никакав човек, али може да је мења средина. Жене у Андалузији, са очима које изгледа да пију крв као пијавице, само су спол и ништа друго. Жене у старој Кастиљи су мистици. Францускиња је у свему жена Французова: смела, позитивна, духовита, каћиперка, с пуно свиле и пудера, и перја, и кармина. Францускиња се даје најдуховитијем; Талијанка тражи сентименталност и паре; Рускиња се даје за парадокс и лудост; Енглескиња се даје џентлмену који је дискретан и перверсан, и који се пуно смеје; Српкиња се даје ономе ко је превари; Немица се даје музиканту и коњанику; Шпањолка се даје и сад своме исповеднику.&lt;br /&gt;
{{gap}}Платон каже да жене имају исте способности као и човек, али само у мањем броју. Уосталом, Платон није волео жене, ни онда кад је лепо говорио о Ксантипи. Он у једном свом делу не зна да ли треба жену ставити међу људе или међу животиње, због претеране раздражљивости њеног спола. Истина, жену су волели и они људи који су о њој и најгоре мислили. Да је Данте мислио на своју сопствену жену, не би испевао Беатричу; и да је Шекспир мислио на своју жену, не би направио Дездемону онако плавом, ни Отела онако црним. — Човекова беда није само у том што жену мери по себи, место да је мери према другим женама, него што јој изискује само врлине какве има најбољи човек; не дозвољава јој ни пороке које има и човек најмање порочан. Човек у жени никад не види човекове величине, него само човекове погрешке. Жену је ретко ко испитивао према оном шта она вреди сама за себе, него увек шта вреди у односу према човеку. Зато је жена и у литератури дуго стајала у другом плану.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>12srxp0eq7mtfvgv079njwj3oz3rpki</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146291</id>
      <parentid>146289</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T18:32:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)]] на [[Благо Цара Радована/О жени/8.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>146289</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11915" sha1="12srxp0eq7mtfvgv079njwj3oz3rpki" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]
| 8.
| [[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''8.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Морална контрола жене над самом собом, врло је променљива. Друкче се жена осећа морално снажном пре вечере, него после вечере; под маском и у домину, него у обичном оделу; друкче и недељом, него у редовне дане; друкче у мраку, него у светлости; друкче у гужви, него у мирном салону; друкче у иностранству, него у отаџбини; и, најзад, друкче на води, него на копну; на северу, него на југу; пре подне, него после подне. Жена се тешко одупре једној прилици, и кад би се одупрла једном човеку, — мада и најчистија жена има свог фаталног човека, који треба само да се појави па да победи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Телесни порок је природна последица друштва, а не природе, јер је сељак чеднији од грађанина. У многим земљама сељак спава у кући заједно са свом осталом чељади, и чак са својим животињама, и никад се он и његова жена не свуку потпуно голи. Он до смрти не види своју жену друкче него обучену, а можда би га било страх или стид да је види без одела. Порок се развија у љубавној доколици и голотињи; порок је у многом ствар маште колико и темперамента. Свакако, порок је ствар богатих и беспослених.&lt;br /&gt;
{{gap}}Морал је за човека ствар идејна, а за жену естетичка. Одиста, на моралним законима је сарађивало осећање лепоте и осећање хармоније више него осећање доброте. Свет је моралан из многих разлога, а неморалан је само из једног узрока. Морал је често једна укорењена навика духовна, особина физичка, сујета породична, рачун лични. Али свакако је морал физичка особина колико и неморал. — Нико није успео да измени жену како би је од рђаве направио добром, али ретко ко није успео да жену измени ако је хтео да од добре направи рђаву. Жена није ни боља, ни гора, а можда ни друкчија него човек. Погрешно је само веровати да је жена по природи чедна, и зато по крви сталоженија и отпорнија, или по природи плашљивија него људи. Она је вероватно морално инфериорнија, а духовно само различнија. — Жена је за нас једно пијанство крви кад смо млади, или болест дегенерације кад смо стари. Жена је једна дивљач у кући. Она остаје увек вернија себи него вама или моралном принципу; живи увек по својој природи већма него по туђим прописима, значи сасвим обратно од човека. Жену треба узети за оно што јесте, и не покушавати да је изграђујемо боље него што је Бог направио; а ако се жена узме за онакву каква је одиста, она може још донети човеку неизмерно пуно радости.&lt;br /&gt;
{{gap}}Има жена које су верне и кад не воле; а има жена које су једном човеку неверне и кад су у њега истински заљубљене. То су аномалије али које су ипак истине, чак врло обичне. Жене које су верне и кад не воле, верне су човеку зато што нису по природи склоне пороку. А друге су жене неверне човеку, само зато што су одвећ верне себи самима. Човек одиста мора изневерити себе, ако је, противно природи, веран неком другом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена постаје неверна најчешће кад је то најмање мислила, а често и кад то није ни желела. Не падају само порочне и покварене, него често и савршено чисте, и по природи верне. Жена пада из разних узрока: из љубави, из досаде, из страсти физичке, из сујете, из слабости воље, из интереса материјалног, из романтике, из маније, из перверсије, из освете. Значи, најмање десет различних повода, који се никако не дају назвати само поквареношћу физичком, како се неверна жена обично окривљује. Жена која падне у порок, уопште није толико развратна колико је слаба. Кад људи ово увиде, сматраће такву жену више за несрећну него за рђаву.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али на десет жена има можда само једна која није склона да падне бар због једног од десет поменутих мотива. Жена се често брани од порока срчаније и поштеније него човек, јер зна да је не контролише само једно лице него цело друштво, и породица, и религија, и историја, и све остало што су људи подигли против жене. Има међу женама више хероја него што их има међу људима, али су људи целу историју приграбили за себе, и за приче о себи. Међутим, ми смо хероји у бојној ватри, а жене у хладној свакидашњици; ми смо храбри пред смрћу, а оне пред животом; ми пред другим човеком, а оне пред целом судбином. Жена која је лепа, има за цео дуги низ година своје младости да се очајнички брани од људи лепих, снажних, богатих, титулисаних, упливних, моћних, славних; и чак, што је најтеже, да се брани и од људи искрено у њих заљубљених. Да се брани и од оног којег и сама воли!… Нико не зна колико треба имати моралне снаге, или колику љубав за другог човека, па одолети свима замкама које ми људи бацамо пред жене. — Жена воли своје дете и кад је рђаво и ружно; и она љуби уста мужа, и кад је по цео дан на та уста говорио лажи и погрде. Она иде за човеком и кад је развратник, и помаже га и кад је распикућа. Она прима у наручја и човека кога нико више не жели да прими у кућу; и пружа му своја уста, и кад му нико не би пружио своју руку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жену не може да преиначи никакав човек, али може да је мења средина. Жене у Андалузији, са очима које изгледа да пију крв као пијавице, само су спол и ништа друго. Жене у старој Кастиљи су мистици. Францускиња је у свему жена Французова: смела, позитивна, духовита, каћиперка, с пуно свиле и пудера, и перја, и кармина. Францускиња се даје најдуховитијем; Талијанка тражи сентименталност и паре; Рускиња се даје за парадокс и лудост; Енглескиња се даје џентлмену који је дискретан и перверсан, и који се пуно смеје; Српкиња се даје ономе ко је превари; Немица се даје музиканту и коњанику; Шпањолка се даје и сад своме исповеднику.&lt;br /&gt;
{{gap}}Платон каже да жене имају исте способности као и човек, али само у мањем броју. Уосталом, Платон није волео жене, ни онда кад је лепо говорио о Ксантипи. Он у једном свом делу не зна да ли треба жену ставити међу људе или међу животиње, због претеране раздражљивости њеног спола. Истина, жену су волели и они људи који су о њој и најгоре мислили. Да је Данте мислио на своју сопствену жену, не би испевао Беатричу; и да је Шекспир мислио на своју жену, не би направио Дездемону онако плавом, ни Отела онако црним. — Човекова беда није само у том што жену мери по себи, место да је мери према другим женама, него што јој изискује само врлине какве има најбољи човек; не дозвољава јој ни пороке које има и човек најмање порочан. Човек у жени никад не види човекове величине, него само човекове погрешке. Жену је ретко ко испитивао према оном шта она вреди сама за себе, него увек шта вреди у односу према човеку. Зато је жена и у литератури дуго стајала у другом плану.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>12srxp0eq7mtfvgv079njwj3oz3rpki</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована/О жени/12.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>8401</id>
    <revision>
      <id>146283</id>
      <parentid>146255</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T18:04:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Текст поглавља је проверен</comment>
      <origin>146283</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11511" sha1="17hl0snqramsmjkgrqwe3jihlj25hhk" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]
| 12.
| [[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]
}}
Човек влада женом само кад влада собом; а ми владамо собом само кад више мислимо него што осећамо. А нарочито кад мање говоримо него што бисмо и сами хтели рећи. Жена не воли у љубави страдалника, него јунака; а јунак је човек који стоји хладан пред непријатељством жене, и који је увек готов да је изгуби. Треба да човек препусти жени љубомору; а жена ће постати љубоморна, чим човек не буде хтео да сам буде љубоморан. Ако човек није љубоморан него жена, онда је он више господин него што је она госпођа. Господин у љубави, то је човек хладан у љубави; а хладан је у љубави само онај који своје частољубље ставља изнад женске доброте.

Жена у човеку увек тражи и мужа и љубавника: тражи и атмосферу породичне топлоте, и, истовремено, љубавне случајеве нагле, неједнаке и непредвиђене. Ако то обоје не нађе у мужу, онда иде да тражи љубавника на другом месту; али ако и љубавник наличи одвећ на тип мужа, онда се она враћа кући с већим осећањем отужности него што је из ње изишла. — Жена је често многомужац, чак и стога што је свака жена већ од петнаесте године истраживала и нагађала у младим људима своје идеалне мужеве и своје замишљене љубавнике. Та навика јој иде затим кроз цео живот. Зато није чудо ако се она и доцније залуди напољу, и онда кад истински воли и код куће. Никад младој жени није странац какав младић за којег види да би могла да га воли. Вара се сваки човек кад верује да је поуздан у жену само зато што га она воли. Срце је небројно, као што је казала једна песникиња, а тако је мислила зато што је и сама била жена. Љубав је најнесигурније осећање.

Постоје два могућа брака: један за младе и за младост, и други за старе и за старост. Први да се подели срећа и обест, а други да се подели несрећа и болест. За један прође време врло брзо, а за други је увек на време. За први од ова два брака су девојке обучене у бело, а за други удовице обучене у црно. Имају и распуштенице, обучене у црвено, али оне су жене за све године. — Женити се удовицом, то је увек имати брак где председава један мртвац у зачељу стола, и који је јачи од живог домаћина; а у браку са распуштеницом, има увек још један муж, који је само отсутан, али који је увек важнији од другог. Мужеви удовица и распуштеница су свагда упоређивани; и то је њихова неминовна беда. А пошто је жена видела свог првог човека у њено доба кад су очи биле млађе и срце било топлије, а све ствари на земљи радосније и сјајније, онда је овај други увек у губитку према првом. Он губи већ тиме што није први, а зато не изгледа ни да је бољи. — Паметан се човек ожени на време. У младости је брак ствар љубави и спола, а у старости је ствар слабости и страха од самоће. Још стари Хесиод каже да је доба за љубав тридесет година за човека, а петнаест за жену. Исти антички песник додаје да је најбоље узети девојку чедну, јер је способна да се васпита у врлини; да је мудро и оженити се из свог суседства; и да треба бежати, као од зла најгорег, од жене која воли пировања и која је страсна, јер, каже, она сагори човека без буктиње, и обори га у старост пре времена. — У последњем столећу продужен је век човеков, и данас се више не зове ни старац својим правим именом. Уосталом, никад наше године не бројимо ми, него нам их броје жене. У -{XVIII}- веку старци су, можда последњи пут, још признавали године као мерило младости и старости. Монтескје каже у свом аутопортрету, тако скромно и безабазлено: „У тридесет петој, ја сам још волео жене.”

Несрећа је што наше лудило за женом траје дуже него ли и наша снага за жену; као што се рекло да је престарели Луј -{XIV}-, трајао дуже него његов златни век. До шездесете године, нормалан човек може бити и пријатељ људи и љубавник жена, јер то двоје иду напоредо; а одатле до седамдесете, настаје мир; али од осамдесете настаје само болест. Његош који је умро млад и аполонски леп, каже да нема веће бруке од старости. Међутим, Цицерон је написао своје дело „О старости”, у ком хвали старост. Одиста, ни све старости нису без лепоте. Има старост родитеља који уживају у деци, и артиста који уживају у свом делу, и генералâ који уживају у својој слави. Али ја лично, никад нисам држао до живота, него до младости, као што се нисам бојао смрти него болести. Младост је лепа што је нерасудна и обесна, и што не загледа у све поред чега прође. С годинама човек изгуби очи, и то је зло; али затим добије и други вид за све ствари, а то је још горе. Човек се временом нарочито смањује према самом себи. Заиста, сва је трагедија човекова у томе родити се и проћи кроз сав живот, а остати до краја века слеп за највеће истине живота. Младост то још не осећа, што може и чини највећу њену лепоту. Младост узима за срећу све оно што старост сматра сујетом или лудилом. Кад би младост имала философију стараца, не би било на свету ни једног сунчаног дана.

Велике среће изгледају везане за велике несреће. Тако је безброј људи великих судбина напустио живот у очајању, као жртве своје величине: Ханибал, Помпеј, Цезар, Наполеон; или као жртве нарочитог проклетства: Хајден слеп, Бетовен глув, Милтон слеп, Леопарди грбав. — Младост не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот. Био сам често са једним младим страним краљем пре него што је био протеран из своје земље. Ја сам тад мислио, каква је то несрећа изгубити једно краљевство. Али сам брзо сâм себи додао: „А ја сам изгубио младост, што је нешто још више…”

Лако је разумети жену старог века, матрону, жену шефовâ легија или сенаторâ, неуку и добру као Виргинија, лукаву као Ливија, и развратну као Јулија. Лако је разумети источњачку жену, која, као у оловном плашту, живи у својој глупости и послушности. И жену средњег века, мистичну и сексуалну. Али какво место треба дати данашњој Еви, која жели да и сама човека достигне у његовим пороцима, кад не може да га достигне у његовом божанском стваралачком генију. То је жена која је готова да изгуби сваку врлину, и ону у којој је једино била виша него човек, само да задобије право на оно због чега се и сâм човек сматрао нижим од жене. Она више није наша жена, ни мајка, ни другарица, ни сарадница. Сишла је на улицу, напустила кућу, оставила другим своју децу. Сасвим по речима једног песника: „Свеједно хоћу ли отићи у пакао поломљених ногу, наћи ће се увек неко који ће ме онамо однети.”

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>17hl0snqramsmjkgrqwe3jihlj25hhk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146284</id>
      <parentid>146283</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T18:05:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146284</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11715" sha1="92b4vmi2lmforjcq761kkb9mu5oth1b" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]
| 12.
| [[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''12.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Човек влада женом само кад влада собом; а ми владамо собом само кад више мислимо него што осећамо. А нарочито кад мање говоримо него што бисмо и сами хтели рећи. Жена не воли у љубави страдалника, него јунака; а јунак је човек који стоји хладан пред непријатељством жене, и који је увек готов да је изгуби. Треба да човек препусти жени љубомору; а жена ће постати љубоморна, чим човек не буде хтео да сам буде љубоморан. Ако човек није љубоморан него жена, онда је он више господин него што је она госпођа. Господин у љубави, то је човек хладан у љубави; а хладан је у љубави само онај који своје частољубље ставља изнад женске доброте.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена у човеку увек тражи и мужа и љубавника: тражи и атмосферу породичне топлоте, и, истовремено, љубавне случајеве нагле, неједнаке и непредвиђене. Ако то обоје не нађе у мужу, онда иде да тражи љубавника на другом месту; али ако и љубавник наличи одвећ на тип мужа, онда се она враћа кући с већим осећањем отужности него што је из ње изишла. — Жена је често многомужац, чак и стога што је свака жена већ од петнаесте године истраживала и нагађала у младим људима своје идеалне мужеве и своје замишљене љубавнике. Та навика јој иде затим кроз цео живот. Зато није чудо ако се она и доцније залуди напољу, и онда кад истински воли и код куће. Никад младој жени није странац какав младић за којег види да би могла да га воли. Вара се сваки човек кад верује да је поуздан у жену само зато што га она воли. Срце је небројно, као што је казала једна песникиња, а тако је мислила зато што је и сама била жена. Љубав је најнесигурније осећање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Постоје два могућа брака: један за младе и за младост, и други за старе и за старост. Први да се подели срећа и обест, а други да се подели несрећа и болест. За један прође време врло брзо, а за други је увек на време. За први од ова два брака су девојке обучене у бело, а за други удовице обучене у црно. Имају и распуштенице, обучене у црвено, али оне су жене за све године. — Женити се удовицом, то је увек имати брак где председава један мртвац у зачељу стола, и који је јачи од живог домаћина; а у браку са распуштеницом, има увек још један муж, који је само отсутан, али који је увек важнији од другог. Мужеви удовица и распуштеница су свагда упоређивани; и то је њихова неминовна беда. А пошто је жена видела свог првог човека у њено доба кад су очи биле млађе и срце било топлије, а све ствари на земљи радосније и сјајније, онда је овај други увек у губитку према првом. Он губи већ тиме што није први, а зато не изгледа ни да је бољи. — Паметан се човек ожени на време. У младости је брак ствар љубави и спола, а у старости је ствар слабости и страха од самоће. Још стари Хесиод каже да је доба за љубав тридесет година за човека, а петнаест за жену. Исти антички песник додаје да је најбоље узети девојку чедну, јер је способна да се васпита у врлини; да је мудро и оженити се из свог суседства; и да треба бежати, као од зла најгорег, од жене која воли пировања и која је страсна, јер, каже, она сагори човека без буктиње, и обори га у старост пре времена. — У последњем столећу продужен је век човеков, и данас се више не зове ни старац својим правим именом. Уосталом, никад наше године не бројимо ми, него нам их броје жене. У -{XVIII}- веку старци су, можда последњи пут, још признавали године као мерило младости и старости. Монтескје каже у свом аутопортрету, тако скромно и безабазлено: „У тридесет петој, ја сам још волео жене.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Несрећа је што наше лудило за женом траје дуже него ли и наша снага за жену; као што се рекло да је престарели Луј -{XIV}-, трајао дуже него његов златни век. До шездесете године, нормалан човек може бити и пријатељ људи и љубавник жена, јер то двоје иду напоредо; а одатле до седамдесете, настаје мир; али од осамдесете настаје само болест. Његош који је умро млад и аполонски леп, каже да нема веће бруке од старости. Међутим, Цицерон је написао своје дело „О старости”, у ком хвали старост. Одиста, ни све старости нису без лепоте. Има старост родитеља који уживају у деци, и артиста који уживају у свом делу, и генералâ који уживају у својој слави. Али ја лично, никад нисам држао до живота, него до младости, као што се нисам бојао смрти него болести. Младост је лепа што је нерасудна и обесна, и што не загледа у све поред чега прође. С годинама човек изгуби очи, и то је зло; али затим добије и други вид за све ствари, а то је још горе. Човек се временом нарочито смањује према самом себи. Заиста, сва је трагедија човекова у томе родити се и проћи кроз сав живот, а остати до краја века слеп за највеће истине живота. Младост то још не осећа, што може и чини највећу њену лепоту. Младост узима за срећу све оно што старост сматра сујетом или лудилом. Кад би младост имала философију стараца, не би било на свету ни једног сунчаног дана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велике среће изгледају везане за велике несреће. Тако је безброј људи великих судбина напустио живот у очајању, као жртве своје величине: Ханибал, Помпеј, Цезар, Наполеон; или као жртве нарочитог проклетства: Хајден слеп, Бетовен глув, Милтон слеп, Леопарди грбав. — Младост не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот. Био сам често са једним младим страним краљем пре него што је био протеран из своје земље. Ја сам тад мислио, каква је то несрећа изгубити једно краљевство. Али сам брзо сâм себи додао: „А ја сам изгубио младост, што је нешто још више…”&lt;br /&gt;
{{gap}}Лако је разумети жену старог века, матрону, жену шефовâ легија или сенаторâ, неуку и добру као Виргинија, лукаву као Ливија, и развратну као Јулија. Лако је разумети источњачку жену, која, као у оловном плашту, живи у својој глупости и послушности. И жену средњег века, мистичну и сексуалну. Али какво место треба дати данашњој Еви, која жели да и сама човека достигне у његовим пороцима, кад не може да га достигне у његовом божанском стваралачком генију. То је жена која је готова да изгуби сваку врлину, и ону у којој је једино била виша него човек, само да задобије право на оно због чега се и сâм човек сматрао нижим од жене. Она више није наша жена, ни мајка, ни другарица, ни сарадница. Сишла је на улицу, напустила кућу, оставила другим своју децу. Сасвим по речима једног песника: „Свеједно хоћу ли отићи у пакао поломљених ногу, наћи ће се увек неко који ће ме онамо однети.”
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>92b4vmi2lmforjcq761kkb9mu5oth1b</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146286</id>
      <parentid>146284</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T18:06:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)]] на [[Благо Цара Радована/О жени/12.]]: Правилан назив</comment>
      <origin>146284</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11715" sha1="92b4vmi2lmforjcq761kkb9mu5oth1b" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Благо Цара Радована]] (1932)
| '''О жени'''
| [[Благо Цара Радована/О жени/11.|11.]]
| 12.
| [[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt; '''12.''' &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Човек влада женом само кад влада собом; а ми владамо собом само кад више мислимо него што осећамо. А нарочито кад мање говоримо него што бисмо и сами хтели рећи. Жена не воли у љубави страдалника, него јунака; а јунак је човек који стоји хладан пред непријатељством жене, и који је увек готов да је изгуби. Треба да човек препусти жени љубомору; а жена ће постати љубоморна, чим човек не буде хтео да сам буде љубоморан. Ако човек није љубоморан него жена, онда је он више господин него што је она госпођа. Господин у љубави, то је човек хладан у љубави; а хладан је у љубави само онај који своје частољубље ставља изнад женске доброте.&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена у човеку увек тражи и мужа и љубавника: тражи и атмосферу породичне топлоте, и, истовремено, љубавне случајеве нагле, неједнаке и непредвиђене. Ако то обоје не нађе у мужу, онда иде да тражи љубавника на другом месту; али ако и љубавник наличи одвећ на тип мужа, онда се она враћа кући с већим осећањем отужности него што је из ње изишла. — Жена је често многомужац, чак и стога што је свака жена већ од петнаесте године истраживала и нагађала у младим људима своје идеалне мужеве и своје замишљене љубавнике. Та навика јој иде затим кроз цео живот. Зато није чудо ако се она и доцније залуди напољу, и онда кад истински воли и код куће. Никад младој жени није странац какав младић за којег види да би могла да га воли. Вара се сваки човек кад верује да је поуздан у жену само зато што га она воли. Срце је небројно, као што је казала једна песникиња, а тако је мислила зато што је и сама била жена. Љубав је најнесигурније осећање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Постоје два могућа брака: један за младе и за младост, и други за старе и за старост. Први да се подели срећа и обест, а други да се подели несрећа и болест. За један прође време врло брзо, а за други је увек на време. За први од ова два брака су девојке обучене у бело, а за други удовице обучене у црно. Имају и распуштенице, обучене у црвено, али оне су жене за све године. — Женити се удовицом, то је увек имати брак где председава један мртвац у зачељу стола, и који је јачи од живог домаћина; а у браку са распуштеницом, има увек још један муж, који је само отсутан, али који је увек важнији од другог. Мужеви удовица и распуштеница су свагда упоређивани; и то је њихова неминовна беда. А пошто је жена видела свог првог човека у њено доба кад су очи биле млађе и срце било топлије, а све ствари на земљи радосније и сјајније, онда је овај други увек у губитку према првом. Он губи већ тиме што није први, а зато не изгледа ни да је бољи. — Паметан се човек ожени на време. У младости је брак ствар љубави и спола, а у старости је ствар слабости и страха од самоће. Још стари Хесиод каже да је доба за љубав тридесет година за човека, а петнаест за жену. Исти антички песник додаје да је најбоље узети девојку чедну, јер је способна да се васпита у врлини; да је мудро и оженити се из свог суседства; и да треба бежати, као од зла најгорег, од жене која воли пировања и која је страсна, јер, каже, она сагори човека без буктиње, и обори га у старост пре времена. — У последњем столећу продужен је век човеков, и данас се више не зове ни старац својим правим именом. Уосталом, никад наше године не бројимо ми, него нам их броје жене. У -{XVIII}- веку старци су, можда последњи пут, још признавали године као мерило младости и старости. Монтескје каже у свом аутопортрету, тако скромно и безабазлено: „У тридесет петој, ја сам још волео жене.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Несрећа је што наше лудило за женом траје дуже него ли и наша снага за жену; као што се рекло да је престарели Луј -{XIV}-, трајао дуже него његов златни век. До шездесете године, нормалан човек може бити и пријатељ људи и љубавник жена, јер то двоје иду напоредо; а одатле до седамдесете, настаје мир; али од осамдесете настаје само болест. Његош који је умро млад и аполонски леп, каже да нема веће бруке од старости. Међутим, Цицерон је написао своје дело „О старости”, у ком хвали старост. Одиста, ни све старости нису без лепоте. Има старост родитеља који уживају у деци, и артиста који уживају у свом делу, и генералâ који уживају у својој слави. Али ја лично, никад нисам држао до живота, него до младости, као што се нисам бојао смрти него болести. Младост је лепа што је нерасудна и обесна, и што не загледа у све поред чега прође. С годинама човек изгуби очи, и то је зло; али затим добије и други вид за све ствари, а то је још горе. Човек се временом нарочито смањује према самом себи. Заиста, сва је трагедија човекова у томе родити се и проћи кроз сав живот, а остати до краја века слеп за највеће истине живота. Младост то још не осећа, што може и чини највећу њену лепоту. Младост узима за срећу све оно што старост сматра сујетом или лудилом. Кад би младост имала философију стараца, не би било на свету ни једног сунчаног дана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велике среће изгледају везане за велике несреће. Тако је безброј људи великих судбина напустио живот у очајању, као жртве своје величине: Ханибал, Помпеј, Цезар, Наполеон; или као жртве нарочитог проклетства: Хајден слеп, Бетовен глув, Милтон слеп, Леопарди грбав. — Младост не види кобне ствари живота, и зато је младост виша него живот. Био сам често са једним младим страним краљем пре него што је био протеран из своје земље. Ја сам тад мислио, каква је то несрећа изгубити једно краљевство. Али сам брзо сâм себи додао: „А ја сам изгубио младост, што је нешто још више…”&lt;br /&gt;
{{gap}}Лако је разумети жену старог века, матрону, жену шефовâ легија или сенаторâ, неуку и добру као Виргинија, лукаву као Ливија, и развратну као Јулија. Лако је разумети источњачку жену, која, као у оловном плашту, живи у својој глупости и послушности. И жену средњег века, мистичну и сексуалну. Али какво место треба дати данашњој Еви, која жели да и сама човека достигне у његовим пороцима, кад не може да га достигне у његовом божанском стваралачком генију. То је жена која је готова да изгуби сваку врлину, и ону у којој је једино била виша него човек, само да задобије право на оно због чега се и сâм човек сматрао нижим од жене. Она више није наша жена, ни мајка, ни другарица, ни сарадница. Сишла је на улицу, напустила кућу, оставила другим своју децу. Сасвим по речима једног песника: „Свеједно хоћу ли отићи у пакао поломљених ногу, наћи ће се увек неко који ће ме онамо однети.”
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

[[Категорија:Благо цара Радована]]</text>
      <sha1>92b4vmi2lmforjcq761kkb9mu5oth1b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-Х</title>
    <ns>4</ns>
    <id>10361</id>
    <revision>
      <id>146299</id>
      <parentid>15786</parentid>
      <timestamp>2026-09-18T08:56:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146299</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="245" sha1="8oh0io97d6w0r8qqqtcduq6n3pm7z4s" xml:space="preserve">;[[Аутор:Хајнрих Хајне|Хајнрих Хајне]] (1797—1856)
;[[Аутор:Јарослав Хашек|Јарослав Хашек]] (1883—1923)
;[[Адолф Хитлер]] (1889—1945)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>8oh0io97d6w0r8qqqtcduq6n3pm7z4s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Благо Цара Радована</title>
    <ns>0</ns>
    <id>11113</id>
    <revision>
      <id>146275</id>
      <parentid>146241</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T17:20:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146275</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9901" sha1="gt8foamn4pxs64iuyihfcfqz1ey0ilp" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]]

{{Википедија|Благо цара Радована}}
{{Викицитати|Благо цара Радована}}

[[Категорија:1932.]]
[[Категорија:Филозофија]]
[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Благо цара Радована| ]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>gt8foamn4pxs64iuyihfcfqz1ey0ilp</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146280</id>
      <parentid>146275</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T17:36:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146280</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9878" sha1="h4wp97jpg5rzl49ydc6icrndh9t6lsm" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]]

{{Википедија|Благо цара Радована}}
{{Викицитати|Благо цара Радована}}

[[Категорија:1932.]]
[[Категорија:Филозофија]]
[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Благо цара Радована| ]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>h4wp97jpg5rzl49ydc6icrndh9t6lsm</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146285</id>
      <parentid>146280</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T18:06:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146285</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9855" sha1="bhklr3io4o4q01ed0zuf053615z0i35" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]]

{{Википедија|Благо цара Радована}}
{{Викицитати|Благо цара Радована}}

[[Категорија:1932.]]
[[Категорија:Филозофија]]
[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Благо цара Радована| ]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>bhklr3io4o4q01ed0zuf053615z0i35</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146290</id>
      <parentid>146285</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T18:31:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146290</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9832" sha1="ny5knnnojvua42wjlv04usbfsax0a6p" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Благо Цара Радована (1932)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;Center&gt;

[[О благу Цара Радована]]

'''-{I}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О срећи|О срећи]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О срећи/16.|16.]]&lt;br /&gt;

'''-{II}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О љубави|О љубави]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/11.|11.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/14.|14.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/15.|15.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/16.|16.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О љубави/17.|17.]]&lt;br /&gt;

'''-{III}-&lt;br /&gt;[[Благо Цара Радована/О жени|О жени]]'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О жени (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/12.|12.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/13.|13.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О жени/14.|14.]]&lt;br /&gt;

'''-{IV}-&lt;br /&gt;О пријатељству'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 14)|Глава 14]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 15)|Глава 15]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О пријатељству (Глава 16)|Глава 16]]&lt;br /&gt;

'''-{V}-&lt;br /&gt;О младости и старости'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О младости и старости (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;

'''-{VI}-&lt;br /&gt;О песнику'''&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 1)|Глава 1]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 4)|Глава 4]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 5)|Глава 5]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 6)|Глава 6]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 7)|Глава 7]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 8)|Глава 8]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 9)|Глава 9]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 10)|Глава 10]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 11)|Глава 11]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 12)|Глава 12]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О песнику (Глава 13)|Глава 13]]&lt;br /&gt;

'''-{VII}-&lt;br /&gt;О херојима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)|Глава 2]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)|Глава 3]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/6.|6.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/7.|7.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/8.|8.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/9.|9.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/10.|10.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О херојима/11.|11.]]&lt;br /&gt;

'''-{VIII}-&lt;br /&gt;О пророцима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/1.|1.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/2.|2.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/3.|3.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/4.|4.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/5.|5.]]&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О пророцима/6.|6.]]&lt;br /&gt;

'''-{IX}-&lt;br /&gt;О краљевима'''&lt;br /&gt;
[[Благо Цара Радована/О краљевима/1.|1.]]

{{Википедија|Благо цара Радована}}
{{Викицитати|Благо цара Радована}}

[[Категорија:1932.]]
[[Категорија:Филозофија]]
[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Благо цара Радована| ]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>ny5knnnojvua42wjlv04usbfsax0a6p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сонет (Шекспир) 66</title>
    <ns>0</ns>
    <id>29549</id>
    <revision>
      <id>146293</id>
      <parentid>145499</parentid>
      <timestamp>2026-09-17T20:01:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Wlodzimierz</username>
        <id>28</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Враћене измене корисника [[Special:Contributions/~2026-45953-36|~2026-45953-36]] ([[User talk:~2026-45953-36|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:77.222.27.78|77.222.27.78]]</comment>
      <origin>136516</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="897" sha1="6yqbjdkhfkqffpuew9gpl97zs0cg7gd" xml:space="preserve">Уморном од свега у смрт ми се жури,

Јер видех заслужног како бедно проси,

И ниткова што богато се кинђури,

И оданост како понижења сноси,

И златна одличја о погрешном врату

И савршенство у блатном бешчашћу,

И девице силом предате разврату

И снагу страћену неспособном влашћу,

И уметност којој моћник узде ставља

И злочинце како владају добротом,

И мрачњаштво како мудрошћу управља,

И како искреност бркају с простотом:

Скрхан, спокојној смрти ћу се дати.

Од ње ме тек љубав може сачувати.</text>
      <sha1>6yqbjdkhfkqffpuew9gpl97zs0cg7gd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор с корисником:SHB</title>
    <ns>3</ns>
    <id>59858</id>
    <revision>
      <id>146294</id>
      <parentid>137924</parentid>
      <timestamp>2026-09-18T03:44:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Max</username>
        <id>18309</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Max преместио је страницу [[Разговор с корисником:SHB2000]] на [[Разговор с корисником:SHB]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/SHB2000|SHB2000]] у [[Special:CentralAuth/SHB|SHB]]</comment>
      <origin>137924</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="214" sha1="25g8v7thm1w5ed3oqflgxf8jj8uxgl6" xml:space="preserve">{{добродошлица}} --[[Корисник:نوفاك اتشمان|Новак]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 17:37, 14. децембар 2024. (CET)</text>
      <sha1>25g8v7thm1w5ed3oqflgxf8jj8uxgl6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>О Коштани</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60024</id>
    <revision>
      <id>146318</id>
      <parentid>145836</parentid>
      <timestamp>2026-09-18T11:45:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146318</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19783" sha1="4a5gpwg3h4sflnq7lbwrqc9j1yxnpgh" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= О КОШТАНИ
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1901
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Стеван Луковић|Стевану Луковићу]]
&lt;poem&gt;
:::::Cʼest lʼextase langoureuse, 
:::::Cʼest la fatigue amoureuse… 
:::::…Cette âme qui se lamente 
:::::En cette plainte dormante 
:::::Cʼest la nôtre, nʼest-ce pas? 
:::::La mienne, dis, et la tienne, 
:::::Dont sʼexhale l'humble antienne 
:::::Par ce tiède soir, tout bas?
::::::[[Пол Верлен|Paul Verlaine]]: ''Ariettes oubliées.''
&lt;/poem&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Када се завеса подигла, појавио се буљук белих Врањанки. Шалваре су зашуштале, дукати зазвецкали, и запевало се ''Шано, душо Шано''… Ја помислих да ћемо имати да гледамо нешто као ''Ђида, Рибокоса, Потера,'' ни̑з шарених слика из народнога живота, са много песама и игара, и са обавезном свадбом на крају. Али, у колико се радња развијала, трагични карактер се све више испољавао: последњи чин, који се опет свршава свадбом, мртвачки је тужан. За четири чина човеку остаје срце стегнуто, и није у стању да се насмеје. Да је Г. Борисав Станковић следовао примеру наших добрих старих драматичара, он би свој комад, у живописном диалекту назвао ''Коштана или Жална Песма'' или ''Жал за Младост.''&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Јер, сав драмат Г. Станковића јесте једна болна носталгија љубави, самртна песма младости која у гроб силази. Речи оних честитих, простих Врањанаца звоне као учења великих философа песимизма и налазе дубока одјека и у нашим далеко сложенијим и немирним душама. Човек са нежношћу мора у томе да запази ону велику солидарност и једнакост којом бол сједињује и једначи све људе, па ма одакле они били, ма колико они знали. Цела ''Коштана'' је тужна повест згажених срдаца и промашених живота. Сви се ти људи много веселе, али од њих нико није весео. Они много певају, али то су лабудске песме. У свима од њих одиграва се вечита трагедија, стара као свет: јединка, која тражи сву љубав, сву срећу, потпун, интензиван, слободан живот; целина, безлична, неумољива, која тражи да људи подреде оне што им је најдраже њеним незнаним, хладним речима. И то још целина, које није као наша остала без веровања, поткопана критиком, без богова и коју само спољна груба сила и интерес одржава, — но целина патриархална, тврда, непробојна, хладна, као камен. И у том социјалном жрвњу сви су строшени. Тома, човек домаћин, трговац, ''хаџија'', који је представник тога старога деспотског, патриархалног морала, и он јечи што су му родитељи и обзири наметнули „стару, мртву, ледну, плачну”. Митко, весели Митко, само куне породицу која га закла и зароби. Стојана младост оставља раздерана срца, Коштана са клетвом полази за Асана и улази у живот. Сви, као једна душа, јецају: ''Беше моје!''&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Цела је прича проста. Коштана је Циганка, певачица и играчица, она оличује буран, весео живот, плаху раздраганост младости. Она је једна од оних лепота од чијега блеска очи заслепе и које као блудећи огањ воде људе у пропаст. Поред свога заната, она је остала поштена, поштена у чаршијском смислу речи: још су њене косе немршене, још јој је грло негрижено, и још јој нико није пио оне црне очи од којих се памет губи. Сем лепоте, сем ''царскога грла'', како вели наша народна песма, сем оних чудних, опојних песама, има она нечега вишег. Та мала Циганка има немирну, осетљиву, упечатљиву душу уметника, неодређену потребу нечега лепшег, заједницу душе са великим све. Њене се пламене очи дубоко загледају у мрку кестенову шуму, у „ону голему, пусту, тамну гору,” она осећа како „мирише гора”. За њу није прашљива мала циганска, са разваљеним кућама на којима су прозори залепљени хартијом, са мршавим псима који крај догореле ватре глођу кости, она неће да јој се на камену живот суши и вене. Још мање је за њу студени живот домаћинске куће, да двори, да клечи, да старима ноге пере. Њој треба друго нешто: ''оно'', вечито ''оно'', које никада човек није видео нити ће икада видети. „Ох, уздише она, а када ноћ падне, месечина дође, сан ме хвата, око се рашири, снага разигра…” Тада, тада она мора да изиђе да великим очима својим гледа како је „нов, дубока, месечина иде, греје, удара у чело, главу, пали…”&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Цело Врање за њоме лудује, и староме и младоме мозак је завртела. Када она запева:&lt;br /&gt;
&lt;poem&gt;
::::А ја имам црне очи,
::::Црне очи, русе косе, 
::::Русе косе, бело лице,
::::Бело лице, алтʼн чело,
::::Алтʼн чело, медна уста,
&lt;/poem&gt;
када она то запева, неки бес уђе у људе. Тада се удари пити; ниске дуката, ћилибарске муштикле звече на циганским тасовима, механџији се глава разбија, тавани се куршумима решетају, пандури се на мртво име испребијају. Оде ли Полицаја да их умири, на њега ни главу да окрену; оде ли кмет, распаше се и он заседне са њима, на саблазан ''пореским главама.'' Шта није председник чинио да стане на пут томе лудовању! Да их затвори? Али то су Митко, Стојан, Риста, Зафир, Секула, па и саме хаџије, све његови рођаци, седе косе, трговци људи. Једном је био протерао Коштану у Турску, и севдалије мироваше док се дувап не среди и виногради не побраше, али о месницама пређоше границу, начинише лом по Турској, отеше је од Арнаута, и доведоше је на коњима, грувајући из пушака као да владику прате. Али најзад, када Стојан сасвим поманита за њом и заборави кућу, када Хаџи-Тома, који је пошао да одвуче од ње сина или да га убије, када и он памет изгуби, седе са њом и доведе је својој кући, — тада се Арса председник реши на одсудан корак. Он нареди циганском кмету, те Коштану, мртву од бола, силом удадоше за Асана.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је потка, али главни интерес комада јесте Митко, брат председников. Чудна природа био је Митко. „Луд се и родио”, вели његов брат; као младићу није му било равна до ''Скопја'' и Солуна; када је царским друмом ходио, све му се живо склањало испред пута. Напио се вина, напевао песама, наљубио жена, али брат га силом ожени, цео живот му огорча, и он од механе до механе носи свој ''дерт.'' Осећа како студена старост долази, како тело слаби, док „душа још иска”. ''Жал'' је његов велики, „докле турски хат иде”, севдах његов је „кара-севдах”, песма јe његова ''жална'' и ''тешка:'' „Песма је моја голема. Како мајка сина имала, чувала, ранила, дан и ноћ само њега гледала… што на сина душа заискала, све мајка давала, а син болан. Пораснаја син. Дошла снага, младост… Дошле башче, цвеће, месечина. Замирисале девојке! Син полетеја. Све што искаја, све имаја… Хатови, пушке, сабље, жене… коју девојку није погледаја, њојне косе није замрсија и уста целиваја. Ниједна му не одрече, ниједна га не превари, а он све вараја, целиваја, и болан, болан бија. Болан од како се родија…” И он на ногама мре; земља ме пије, ноћ ме пије, месечина ме пије.” Песма његова то је оно, када је од Кара-куле ударио на Прешево. „Шар-планина у небо штрчи, а под њума лега пусто и мртво Косово. Друм широк, прав, царски. По њега се расипали анови, сераји, чешме, башче… Месечина греје…” Мартинка му преко крила; коњ Дорча иде ногу пред ногу, свирачи иду за њим, свирају му и певају. „А из серај, башча куде је и куде је, младе жене и девојке око шедрван и на месечину оро играв и песме појев, грнета свири, дајре се чује и песна… не песна, глас само, и тој мек, пун глас… сладак глас, како прво девојачко шиковање… такој сладак глас, па тʼј глас иде сʼс месечину сепи, трепери и како мелем на срце ми пада… Тʼј глас искам, Коштан, туј песну, тој време…” То је песма за младошћу која се више никада неће вратити, за коју ће ''жалан'' у гроб са отвореним очима да легне. „Пој жал за младост и искај гу нека се врне.” &lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Може бити најјаче место у целоме комаду, због кога се заборављају, велики недостаци у осталоме, јесте диалог између Митка и Коштане у четвртом чину. Пандури су повели Коштану у Бању за Асана, и у тај мах долази Митко певајући:
&lt;poem&gt;
::::Механџи, море механџи, 
::::Донеси вино, ракију, 
::::Да пијем, да се напијем 
::::Дертови да си разбијем.
&lt;/poem&gt;
И Коштана му се баца пред ноге, вије се, преклиње га да је спасе, да је води одатле, ''тамо!'' Митко, коме се срце искубало, побеђен, сломљен, погружено јој вели: „И там земља и овде земља!…” Тврда је земља; „неје земља мајка да зажали. Земља је земља.” Што је суђено, суђено; што суђенице „на трећу вечер” досудиле, пред тим се треба савити. Треба и покорити, јер се и он покорио, он који се целога века у заман отимао и борио. И овај полу-пијан Врањанац говори малој Циганки, која се удаје у Бању, речи скоро тако очајне и дубоке као што су Хамлетови савети Офелији: Иди, иди, сви су весели око тебе, „а ти ћеш плачеш. И прва ноћ плакање и друга ноћ плакање; цел век плакање…” Црни дани долазе, руке ће јој да испуцају, лице да поцрни, очи да утрну. „То је! Ја ли га не знам што иде?! Иде, Коштан, јесен, дом, кућа, брат мој, студ, мʼгла, и гробје… Тој иде!…” Митко види шта њега чека, он јечи ''беше моје,'' али неће да га жале, јер се сам целога живота ожалио. Сада, нема више вина, нема механа, нема песме, сада у дом, одакле ће га само мртва изнети. И он саветује Коштану: „Дигни се! Не плачи! Слузу не пуштај. Стегни срце и трпи. Бидни човек. А човек је само за жал и муку здаден.“ Онај који је ове речи говорио свршио је свој живот самоубиством, јер, као и Коштана, као и Тома, као и Арса, он је одиста постојао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Чудна нека, носталгична поезија загрева цело ово дело. То је она иста поезија која се налази у нашим народним песмама, нарочито босанским севдалинкама, које су и једног методичког Гетеа могле загрејати. У тој поезији има нечега меког, топлог, дубоког, болног, она изражава ону љубав која је јача од смрти и која се најзад и изједначује са смрћу. Има ту нечега што долази од наше меке, женске, осетљиве расе словенске, она уздржана и скривена емоција људи који се сви у срце повлаче. Има и нечега сензуалног, плахог, што нам је остало од Турака. Ова је поезија заразна, ако се тако може рећи, она је опојна као какав источњачки мирис, она у дубинама срце изазива већ давно умукла осећања, онако као што су под еоловим ветровима саме изводиле харче тајанствене мелодије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Наши стари су ту поезију боље осећали но ми; наши дедови и оцеви знали су шта је то севдах! Ми смо зато и сувише малокрвни, суви и сложени. Они су могли да вену и да умру од тих рана. Ми је још само у песмама осећамо.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ниједно књижевно дело наше не износи боље но Коштана ту особиту, заносну, фаталну љубав. И мало је дела која су у стању да оставе тако трајан и дубок утисак. Нема спора да је она пуна мана; строго узев она није ни драмат, радна је једноставна, трома, врло трома, рђаво је везана, али то су техничке мане, то је ствар заната. Коштана је добро, истински уметничко дело, зато што је пуно живота, што се прелива њиме, неком дубоком, интимном, болном поезијом. Ја бих дао све драме Јована Суботића и Милорада Шапчанина за један онакав снажан и емотиван „комада живота” као што је четврти чин комада Г. Станковића. ''Коштана'' се не мора завести у деловодни протокол регулисаних драма, али она је лепа, и те како лепа ''песма,'' једна од најпоетскијих песама које ми имамо.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

{{Википедија|Коштана (драма)}}
== Извор ==
''Нова искра'', 1. новембар 1901. Година трећа. Број 11. Стр. 347–348.

{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевна критика]]
[[Категорија:Јован Скерлић]]</text>
      <sha1>4a5gpwg3h4sflnq7lbwrqc9j1yxnpgh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор с корисником:SHB2000</title>
    <ns>3</ns>
    <id>61585</id>
    <redirect title="Разговор с корисником:SHB" />
    <revision>
      <id>146295</id>
      <timestamp>2026-09-18T03:44:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Max</username>
        <id>18309</id>
      </contributor>
      <comment>Max преместио је страницу [[Разговор с корисником:SHB2000]] на [[Разговор с корисником:SHB]]: Аутоматско премештање странице због преименовања корисника [[Special:CentralAuth/SHB2000|SHB2000]] у [[Special:CentralAuth/SHB|SHB]]</comment>
      <origin>146295</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="68" sha1="ne1g9tanlbzjqs1k3tnwod8sevuc3z2" xml:space="preserve">#Преусмери [[Разговор с корисником:SHB]]</text>
      <sha1>ne1g9tanlbzjqs1k3tnwod8sevuc3z2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Говор Хитлера 30. јануара 1939.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61586</id>
    <revision>
      <id>146296</id>
      <timestamp>2026-09-18T08:48:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Говор г. Адолфа Хитлера | одељак= | аутор= Адолф Хитлер | година=1939 | белешке= }}  Берлин, 30 јануара  ДНБ јавља:  У свом говору пред првим Рајхстагом велике Немачке г. Хитлер је пре свега подсетио на 30 јануар 1926…</comment>
      <origin>146296</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="57117" sha1="lpzqlpcmiyatmq9rs1blpl215abtd0l" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Говор г. Адолфа Хитлера
| одељак=
| аутор= Адолф Хитлер
| година=1939
| белешке=
}}

Берлин, 30 јануара

ДНБ јавља:

У свом говору пред првим Рајхстагом велике Немачке г. Хитлер је пре свега подсетио на 30 јануар 1926 године.

„Тада је, изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13 милиона националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20 милиона гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за вођство сјединили у одбрану својих интереса и радили заједно са јеврејством.
Све њих благосиљали су бискупи разних вера који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо још може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утонула Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити.
Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светошћу једне демократске идеје или на граници дезинтересованих држава. Са Мусолинијем и са италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је ово спасење на другом крају, а ових дана доживљујемо на другој једној страни јеврејски интернационални покушај уништења према европском културном свету.“
Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног канцелара пун брига за будућност свог народа. Данас, шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације можемо да схватимо побожни смисао изреке „Какав преокрет божијим Провиђењем“. Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна да се наш народ уједини, тако како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али не без борбе, као што то, можда, верују грађани који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро двадесет година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех дошао је после борбе, кроз безграничне напоре воље и снаге храбре и фанатично одржане одлуке.
Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих речи дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Он је рекао између осталога:
Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон дао у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требало да послуже као база за успостављање мира у свету налазе се и делимично начела о правима народа да сами одлучују о својој судбини.
Стварно су се савезници старали да примене то начело кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њене колонијалне поседе, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких урођеника.

Међутим, док су се 1918 године на тај начин истицали као заступници примитивних црначких племена у име начела о самоопредељењу народа одбили су да признају просвећеном немачком народу то исто основно опште људско право које му је претходно било загарантовано.
Сви ви знате како је прошле године извршена она чехословачка мобилизација којој је била намера да прво изазове Немачки Рајх, а друго да изазове пораз Рајха и његовог међународног престижа. Одржава се широка фикција да је Чехословачка била немачком мобилизацијом с друге стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Др. Бенеш пустио је да се шири верзија да је Рајх одлучним мерама које је предузео враћен у одговарајуће границе. Ја сам се на основу ове неподношљиве провокације која је још била појачана и самим терорисањем наших тамошњих Немаца решио да рашчистим питање Судетских Немаца. Ако остали свет хоће из тога да закључи да је тиме Немачка војничким изненађењима претила другим народима то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области где ни Енглези ни друге нације немају шта да траже издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен.
Рајх се само брани против покушаја мешања. Не морам да вас уверавам да у будућности нећемо дозволити да се запад меша у извесне ствари које се само нас тичу, да би својим присуством спречио природно и паметно решење. Због тога смо сви били срећни да је захваљујући иницијативи нашег пријатеља г. Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. г. Чемберлена и Даладјеа успело да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложне ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за омогућавање општег трезвеног расправљања и решавања извесних проблема од животне важности. Свакако да није было одлучности да се тај проблем реши не би дошло ни до каквог споразума европских сила.
Судетски Немци одлучили су с друге стране да приступе великом немачком Рајху и то са тако огромном већином гласова као што су показали избори за први немачки Рајхстаг. Тиме смо добили претставништво немачког народа које се с правом може сматрати као истинско уставнотворно тело.

Затим је вођа Рајха рекао:

— Постоји нешто што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да је година 1938 у првом реду била година тријумфа једне идеје. Видели смо да је та идеја ујединила наш народ. Постигли смо то насупрот веровању ранијих столећа, да се народи могу ујединити само мачем. Овога пута није било потребно потрзати мач да се оствари наредно уједињење. Мач је потребан још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је војска одлично издржала пробу.

После тога вођа Рајха прешао је на дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. При томе је вођа Рајха између осталог рекао:
— Наша дисциплинована народна заједница васпитана у духу послушности у стању је да мобилише и такве снаге које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.
Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној снази не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје. Националсоцијализам тежи стварној истинској народној заједници у правом смислу те речи. У први мах изгледало је да је стварање такве народне заједнице засада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Па сама лепота тога на изглед још далеког идеала храбри наш непрекидан и неуморан рад да се доследно приближујемо томе идеалу. Ево вам разлике између такозваног партиског програма и једног доба које је код нас било и прошло и циљева које је себи поставио националсоцијализам.

Другим речима, док се рад ранијих странака своди углавном само на расправљање државних или приватних дневних питања, због чега је тај рад више-мање био ограничен на парламенат, националсоцијалистички покрет имао је да изврши битни део свога задатка у самом народу. Има додуше људи које чак ни најузбудљивији догађаји не могу принудити на какво дубље размишљање, акамоли их душом потрести. Такви људи не желе да се развију у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје.

Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава раније или доцније успети да реши све задатке који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.

Исто тако сам убеђен да ће немачки народ једном за свагда добро имати на уму искуства тешких и претешких деценија, те да ће, ослањајући се на та историска искуства вазда одлучно ићи за својим вођством.

У једном ставу свога говора вођа Рајха устао је против појаве коју је у свом говору назвао „дреком демократских бранилаца морала и спасилаца света“. У том ставу вођа Рајха рекао је између осталог:
„Из говора политичара и штампе тих демократија слушамо из дана у дан о тешкоћама са којима се боримо ми Немци. Стално нас у тону најзлурадејег убеђења у тачност својих речи стално уверавају да ми Немци или већ патимо од глади или да ћемо у најмању руку — ако Бог да — ускоро доживети глад.

Уверавају нас да ћемо пропасти било од финансиске кризе, било, у супротном случају, од кризе производње. Кажу даље, у случају да не дође ни до једног случаја поменуте кризе, пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.
Баш у току ове последње недеље, с обзиром на толико учестале доказе о нашој вољи да устрајемо на нашем путу, могли смо насупрот свим доказима о противном који су демантовали саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: 1) да Немачка додуше располаже вишком производње, али да ће пропасти због оскудице потрошње; 2) Сасвим супротно овоме, да немачка влада располаже огромним могућностима за потрошњу, али да Немачка пропада због оскудице у продукционим добрима; 3) Да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; 4) Насупрот претходном да ми не намеравамо да се и даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо и преко последњих освешталих приватнокапиталистичких предрасуда и схватања те да ћемо због оваких својих начела — ако Бог да — да пропаднемо; 5) Говоре нам да се немачки народ буни због ниског степена живота који му се намеће; 6) Сасвим супротно претходном: да немачка држава више није у стању да немачком народу даље омогућава досадашњи високи стандард живота“, итд. итд.

Сва ова пророчанства и сва ова кукања на туђем гробљу искрена су само у једном једином погледу: искрена је поштена демократска жеља да немачки народ, а нарочито данашња немачка држава већ једном изволи пропасти!

Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налази у тешком природном положају. Већ сутрадан по 1918 години наш природни положај изгледао је многимa безнадежан.

Али националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свим тешкоћама и невољама. Његова борба крунисана је ванредним успехом, тако да ја сад пре свега могу да констатујем двоје:

„Прво, да смо ми збиља водили гиганску борбу и да смо у ту борбу уложили свеколику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи да смо већ победили.

У чему је извор свих наших привредних тешкоћа? Одговор гласи: У пренасељености простора којим наш народ располаже за живот. При свему томе нико не може да спори чињеницу да немачки народ — иако има 135 становника на квадратном километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је напротив. Једну и по деценију најнемилосрдније био пљачкан од осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

„С друге стране, намеће се питање: која ли би од тако званих великих демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?

„Има на земљиној кугли држава, чији број становништва претставља само пет до једанаест душа од квадратног километра, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу и свим осталим природним благом какве се лепше не може замислити, а које при свему том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворна својства њихове демократије. Нека то и даље чине у колико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали то демократско „вјерују“, имали смо 7 милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду и на селу, и најзад имали смо друштво које се налази пред самом револуцијом.

„Сад смо пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме, и то смо их решили захваљујући свом садашњем државном поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.

„Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијег режима; да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији? Међутим, за нас је пре свега битно питање: каквим правом желе да нам наметну неку демократију, иако ми демократију, — бар ако хоћемо да је схватимо само у буквалном значењу „власт народа“ — имамо у много јаснијем и бољем виду но што је имају други.

„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућа сарадња између демократија и такозваних диктатура.

„Шта треба то да значи?

„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице, уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могло би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)“.

У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:

„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, при мало разумног размишљања и при мало објективне оцене, да покажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке. Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А у колико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.“

„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру.“
Вођа Рајха затим подсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; подсетио је на огромне репарације наметнуте Немачкој; подсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка била дошла потпуно исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:

„Најјачи народ Средње Европе принађује се читавим низом управно генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Читаво држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно. Отмица немачких колонија била је са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико подло и ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим. Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај проблем сад гласи: како се може замислити правично и разумно учешће всех великих нација у коришћењу светских богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.
„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
„Једно је јасно: Или ће се подела богатства овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом вазда с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности; т. ј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћивању права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна. Претпоставка, напротив, да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет, а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија. Проблем није решен ни тиме што један од најјистакнутијих државника просто уз подругљив осмејак каже да има нација које нешто имају а да има нација које су осуђене да буду вечите гоље. Државе у којима влада истинска народна управа одбијају оваква начела, као што се тиче властите земље, тако и што се тиче односа према осталом свету. Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах.
Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника.Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то насупрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје. Тврђење да тај наш бивши колонијални посед није претстављао неку већу вредност, могло би једино послужити као разлог да се тим лакше одлуче да нам тај отети посед врате. Напротив, смешан је разлог да Немачка не би знала шта да ради са тим евентуално враћеним колонијама, пошто тобож ни пре рата није умела да их користи. Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђивала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија. Други један разлог који се чује, разлог да се Немачкој не могу вратити колоније због тога што би Немачка тиме дошла до нових стратешких позиција, претставља управо нечувени покушај да се једној нацији „а приори“ оспори извесно опште право признато свим осталим нацијама. Немачкој нису потребне колоније да би она од урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене сопствене расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом. Међутим потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питање: да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него правва других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности.“

Вођа Рајха затим одлучно устаје против тврђења да светска трговина трпи од метода размене робе које Немачка примењује у својој спољној трговини. Ако би та замерка сама по себи уопште била оправдана, рекао је вођа Рајха, она би се могла учинити једино онима који су својим држањем изазвали Такав развој ствари. А такав су развој ствари изазвале интернационалистичко-капиталистичко оријентисане државе које су, руководећи се својим тренутним себичним прохтевима, изазивале стална колебања на валутном пољу и које су тим својим радом стално онемогућавали неки утврђени и трајни однос вредности међу главним светским валутама. Под таквим околностима и у поређењу са наведеном самовољним и себичним радом, немачки систем — који почива на начелу да поштен рад треба платити исто тако поштено отвореним еквивалентом — мора се сматрати далеко исправнијом праксом но што је плаћање робе у девизама које ће годину дана доцније изгубити ко зна оклико процената од своје раније вредности.

„Ако неке земље устају против немачког трговачког метода, оне то, изгледа, чине по свој прилици из разлога што овај немачки систем уређења трговинског промета онемогуће досадашњу праксу међународне валутне и берзанске спекулације, а олакшава поштено и честито трговачко пословање. Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње средствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем. Треба имати на уму да смо на тај систем принуђени тешкоћама које су туђом кривицом, а без икакве неопходне потребе, наметнута читавој нашој народној заједници. Потпуно је безначајно питање, под каквим се привредним поретком боље могу штитити интереси немачког народа. Битно је само питање да ли се позвани искрено старају о интересима немачког народа. Последице политичке репарација излечиле су немачки народ не само од многих илузија, већ су га излечиле и од многих привредних идеологија као и од многих финансијских начела, која су сматрана толико неоспорним да су их објављивали неким управо теолошки освештаним тоном. Ако је тачно тврђење да човек у невољи научи правилно да посматра, то се тврђење више него ма кога било може применити на немачки народ. Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу. Данас се само још уз сажаљив осмех сећамо оних времена кад су и наши економисти најозбиљније заступали мишљење да се вредност једне валуте одређује и пре свега зајемчују злато и девизе нагомилане у трезорима државне банке. У времену када су финансијски и привредни „теолози“ других народа стално прорицали Немачкој привредни и валутни слом, кад у року од најдаље три месеца, када у року од најдаље шест месеци, националсоцијалистичка држава успела је да стабилише вредности своје валуте. То је постигла тиме што је до крајњих граница могућности појачала своју производњу.

„Међутим, свесни смо да постоји једна област на којој не можемо остварити одговарајуће појачање досадањег рада. Та област јесте исхрана народа. На овом пољу је сама природа повукла границе преко којих не можемо прећи. Ако на овом пољу не дође до неке промене, потрошачка снага нашег народа наићи ће на брану коју је поставила сама природа у виду крајње могуће границе наше производње животних намирница. Стање које би настало у том тренутку, може се пребродити само на два начина, и то:

1) Повећањем увоза животних намирница, т. ј. упоредним појачањем немачког извоза, ради покривања тога увоза;

2) Проширењем простора којим располаже наш народ за живот.
„Пошто услед упорне заслепљености некадашњих победника још не постоје услови за друго наведено решење, принуђени смо да се изближе позабавимо првим решењем. Другим речима, морамо да повећамо свој извоз да бисмо били у стању да купујемо животне намирнице. Пошто то појачање нашег извоза делом изискује и повећање наше потребе у сировинама, јаких у земљи немамо, то преко малочас поменутог повећања морамо још и даље појачати свој извоз да бисмо били у стању да купујемо више сировина него до сада. На то нас не принуђује неки капиталистички прохтеви који би можда били меродавни у другим земљама, већ нас на то принуђује најљућа невоља каква уопште може да снађе један народ, — принуђује нас брига за хлеб наш насушни! А ако неки страни државници прете незнам каквим привредним репресалијама, то не могу друкчије него да их уверим да би у том случају дошло до очајничке привредне борбе, до борбе коју ћемо ми врло лако моћи да издржимо. Могу да уверим све међународне скептике да ће немачки народ, ако устреба, ставити на расположење своме вођству и свеколику радну снагу нове националсоцијалистичке народне заједнице, да би тиме оспособило вођство да прими и до крајње победе издржи ту борбу.

„Што се пак самог вођства тиче, то могу да уверим све којих се тиче да је оно решено на све.

„Међутим, до коначног решења тога проблема, до решења у духу разума, кад код појединих народа општељудски разум буде најзад надвладао њихову досадашњу грамзљивост, т.ј. кад ти народи најзад буду научили да увиде да је упорно остајање при једној неправди не само са политичког већ и са привредног гледишта безкорисно, да је таква упорност чак шта више махнитост“.

Том приликом је вођа Рајха још једном указао на кобне последице политике слепе мржње која је после рата вођена према Немачкој.

У току својих разлагања вођа Рајха је рекао да је та политика мржње на привредном пољу онемогућила оваку разумну успоставу светске трговине. Са војничког гледишта, напоменуо је вођа Рајха, тежња да се побеђени трајно запоставља у погледу могућности за државну одбрану, морала је самим собом принудити запостављенога да раније или доцније силом одбаци та ограничења. Затим је вођа Рајха наставио:

„У току 1933 и 1934 године стављао сам предлог за предлогом у смислу разумног ограничења оружања. Као год и наш захтев за враћањем отетог нам колонијалног поседа, ти су предлози сви до једног наилазили на хладно, ледено одбијање. Ако генијални државници и политичари извесних земаља данас повуку биланс и покушају да утврде чисту добит, до које су дошле захваљујући упорном одржавању неједнакости у погледу наоружања и колонија, неједнакости која се изметнула и у свеопшту правну неједнакост, можда више неће бити у стању да порекну да су већ тих до сада увелико преплатили своју тобожњу надмоћност у наоружању и дивни колонијални посед отет Немачкој. Баш ако се ствар посматра са привредног гледишта, било би много паметније да су политичка питања уопште, а колонијална питања напосе решена споразумима основаним на здравом разуму, уместо што се ударило путем који можда одбацује горостасне дивиденде међународним ћићарцијама — индустријалцима који производе оружје и ратну спрему, али који народима намећу страховите терете.

„Мислим да ће она три милиона квадратних километара немачког колонијалног поседа што су припала Енглеској и Француској, у вези са непристанком на политичку и војничку равноправност Немачке, кроз кратко време стати само Енглеску више него 20 милијарди златних марака. Уз то се бојим да ће ова велика свота у догледном времену још куд и камо више нарасти. Ако дакле бивше немачке колоније не производе злато, може се бар рећи да гутају тим више новаца. Могао би неко рећи да би то исто важило и за Немачку. Тачно! Не уживамо у тој помисли. Али постоји једна разлика: Ми се боримо за једно животно право, без кога у будућности нећемо моћи да опстанемо, док се они тамо боре за неправду, чије одржавање за њих претставља само терет уместо што би им било од користи.“

После тога је вођа Рајха говорио о претстојећим задацима који се постављају немачкој привредној политици. Рекао је између осталог:

„За наредне године намеће нам се дужност да брижљиво проучимо, проценимо и групишемо своју радну снагу да је плански користимо; дужност да рационализацијом производње и бољом техничком организацијом услова за рад омогућимо још боље резултате, како бисмо тиме уштедели радну снагу потребну за нове гране производње, односно за даље појачање производње у постојећим гранама. Ова последња потреба принуђује нас да нашем капиталу дамо слободнијег маха за техничко изграђивање постојећих и нових предузећа, другим речима да у мањој мери него до сада апелујемо на приватни капитал за државне потребе. Све наведене потребе пак с друге стране указују на неопходност што одлучнијег концентрисања читавог нашег привредног и финансијског живота. Решен сам да идем до краја на путу преображаја наше Рајхсбанке, у смислу њеног претварања од банкарског предузећа изложеног међународним утицајима у емисиони завод наше државе.

„Сматрам да је дужност сваког појединог Немца да правилно схвата привредну политику свога вођства. Треба жалити што морамо толико знатан део своје радне снаге улагати у наоружање, које само по себи није продуктивно. Међутим, у том погледу на жалост не можемо ништа изменити, пошто на крају крајева читава привреда наше данашње државе зависи од безбедности наше државе. То је чињеница коју је много боље увидети на време него сагледати је тек када је доцкан. Стога сматрам најважнијим задатком националсоцијалистичког вођства наше државе да учини све што је у људској моћи за нашу државну одбрану. Не треба заборавити да у времену када смо били у војничком погледу голоруки, нисмо можда били у међународном, политичком или бар у привредном погледу равноправни, већ да је напротив то доба војничке немоћи уједно било доба кад смо били изложени највећим понижењима која је икад у историји подносила велика нација, да је то било доба кад смо били изложени сталним уценама. Немамо разлога да претпоставимо да бисмо друкчије прошли ако бисмо у будућности у неком наступу слабости поново пристали да се лишимо свих средстава за одбрану. Напротив: У неким демократски уређеним државама изгледа да сматрају да је едно од главних преимућстава демократског политичког живота да се на све могуће начине вештачки распаљује мржња против тако званих тоталитарних држава, тојест да се непрекидном бујицом које потпуно изопачених, које од почетка до краја измишљених вести јавно мнење раздражује против извесних народа, који не само што нису ништа учинили на жао другим народима него и не мисле да им ма шта учине на жао. А кад год станемо да се бранимо од таквих апостола рата, какви су г. Даф-Купер, мистер Идн, мистер Черчил, мистер Ајкс и др., та се наша одбрана приказује као насртај на освештена права демократија. Међутим, доклегод Немачка буде била независна и суверена држава, вођство те државе неће допустити да јој ма који енглески или амерички политичар забрањује да одговара на такве нападе и клевете. А да ћемо вазда остати независна и суверена држава, за то ће се за сва времена старати оружје које кујемо. Уз то се зато старамо и избором својих пријатеља:

„Не смемо да сметемо с ума следеће:

1) Што се поменутих демократија тиче, имамо посла са државом, у којима, захваљујући њиховом политичком уређењу, за свега неколико месеци најгори проповедници рата могу да се нађу на челу владе;

2) Стога је наша дужност према безбедности Немачке да благовремено обавестимо немачки народ о тим људима.

Пошто немачки народ не гаји никакву мржњу према Енглеској, Америци или Француској, већ не тражи друго него да буде остављен на миру, а пошто разни јеврејски или нејеврејски подстрекачи стално подбадају те народе против Немачке, наш народ, у случају да би једног дана успели планови ових поборника рата, могао би запасти у психолошки неприпремљену и за њега необјашњиву ситуацију. Стога сматрам да је потребно да отсад наша пропаганда и наша штампа одговоре на све нападе и да се постарају да немачки народ сазна за све те нападе.

== Извор ==
''Политика'', 31. јануар 1939. Бр. 11018. Година -{XXXVI}-, стр. 1-2.

[[Категорија:Говори]]</text>
      <sha1>lpzqlpcmiyatmq9rs1blpl215abtd0l</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146297</id>
      <parentid>146296</parentid>
      <timestamp>2026-09-18T08:49:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146297</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="57169" sha1="k3u6hsl0w8uqj8qu581bboyhr48chun" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Говор г. Адолфа Хитлера
| одељак=
| аутор= Адолф Хитлер
| година=1939
| белешке=
}}

Берлин, 30 јануара

ДНБ јавља:

У свом говору пред првим Рајхстагом велике Немачке г. Хитлер је пре свега подсетио на 30 јануар 1926 године.

„Тада је, изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13 милиона националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20 милиона гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за вођство сјединили у одбрану својих интереса и радили заједно са јеврејством.
Све њих благосиљали су бискупи разних вера који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо још може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утонула Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити.
Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светошћу једне демократске идеје или на граници дезинтересованих држава. Са Мусолинијем и са италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је ово спасење на другом крају, а ових дана доживљујемо на другој једној страни јеврејски интернационални покушај уништења према европском културном свету.“
Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног канцелара пун брига за будућност свог народа. Данас, шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације можемо да схватимо побожни смисао изреке „Какав преокрет божијим Провиђењем“. Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна да се наш народ уједини, тако како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али не без борбе, као што то, можда, верују грађани који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро двадесет година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех дошао је после борбе, кроз безграничне напоре воље и снаге храбре и фанатично одржане одлуке.
Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих речи дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Он је рекао између осталога:
Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон дао у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требало да послуже као база за успостављање мира у свету налазе се и делимично начела о правима народа да сами одлучују о својој судбини.
Стварно су се савезници старали да примене то начело кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њене колонијалне поседе, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких урођеника.

Међутим, док су се 1918 године на тај начин истицали као заступници примитивних црначких племена у име начела о самоопредељењу народа одбили су да признају просвећеном немачком народу то исто основно опште људско право које му је претходно било загарантовано.
Сви ви знате како је прошле године извршена она чехословачка мобилизација којој је била намера да прво изазове Немачки Рајх, а друго да изазове пораз Рајха и његовог међународног престижа. Одржава се широка фикција да је Чехословачка била немачком мобилизацијом с друге стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Др. Бенеш пустио је да се шири верзија да је Рајх одлучним мерама које је предузео враћен у одговарајуће границе. Ја сам се на основу ове неподношљиве провокације која је још била појачана и самим терорисањем наших тамошњих Немаца решио да рашчистим питање Судетских Немаца. Ако остали свет хоће из тога да закључи да је тиме Немачка војничким изненађењима претила другим народима то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области где ни Енглези ни друге нације немају шта да траже издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен.
Рајх се само брани против покушаја мешања. Не морам да вас уверавам да у будућности нећемо дозволити да се запад меша у извесне ствари које се само нас тичу, да би својим присуством спречио природно и паметно решење. Због тога смо сви били срећни да је захваљујући иницијативи нашег пријатеља г. Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. г. Чемберлена и Даладјеа успело да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложне ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за омогућавање општег трезвеног расправљања и решавања извесних проблема од животне важности. Свакако да није было одлучности да се тај проблем реши не би дошло ни до каквог споразума европских сила.
Судетски Немци одлучили су с друге стране да приступе великом немачком Рајху и то са тако огромном већином гласова као што су показали избори за први немачки Рајхстаг. Тиме смо добили претставништво немачког народа које се с правом може сматрати као истинско уставнотворно тело.

Затим је вођа Рајха рекао:

— Постоји нешто што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да је година 1938 у првом реду била година тријумфа једне идеје. Видели смо да је та идеја ујединила наш народ. Постигли смо то насупрот веровању ранијих столећа, да се народи могу ујединити само мачем. Овога пута није било потребно потрзати мач да се оствари наредно уједињење. Мач је потребан још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је војска одлично издржала пробу.

После тога вођа Рајха прешао је на дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. При томе је вођа Рајха између осталог рекао:
— Наша дисциплинована народна заједница васпитана у духу послушности у стању је да мобилише и такве снаге које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.
Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној снази не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје. Националсоцијализам тежи стварној истинској народној заједници у правом смислу те речи. У први мах изгледало је да је стварање такве народне заједнице засада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Па сама лепота тога на изглед још далеког идеала храбри наш непрекидан и неуморан рад да се доследно приближујемо томе идеалу. Ево вам разлике између такозваног партиског програма и једног доба које је код нас било и прошло и циљева које је себи поставио националсоцијализам.

Другим речима, док се рад ранијих странака своди углавном само на расправљање државних или приватних дневних питања, због чега је тај рад више-мање био ограничен на парламенат, националсоцијалистички покрет имао је да изврши битни део свога задатка у самом народу. Има додуше људи које чак ни најузбудљивији догађаји не могу принудити на какво дубље размишљање, акамоли их душом потрести. Такви људи не желе да се развију у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје.

Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава раније или доцније успети да реши све задатке који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.

Исто тако сам убеђен да ће немачки народ једном за свагда добро имати на уму искуства тешких и претешких деценија, те да ће, ослањајући се на та историска искуства вазда одлучно ићи за својим вођством.

У једном ставу свога говора вођа Рајха устао је против појаве коју је у свом говору назвао „дреком демократских бранилаца морала и спасилаца света“. У том ставу вођа Рајха рекао је између осталог:
„Из говора политичара и штампе тих демократија слушамо из дана у дан о тешкоћама са којима се боримо ми Немци. Стално нас у тону најзлурадејег убеђења у тачност својих речи стално уверавају да ми Немци или већ патимо од глади или да ћемо у најмању руку — ако Бог да — ускоро доживети глад.

Уверавају нас да ћемо пропасти било од финансиске кризе, било, у супротном случају, од кризе производње. Кажу даље, у случају да не дође ни до једног случаја поменуте кризе, пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.
Баш у току ове последње недеље, с обзиром на толико учестале доказе о нашој вољи да устрајемо на нашем путу, могли смо насупрот свим доказима о противном који су демантовали саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: 1) да Немачка додуше располаже вишком производње, али да ће пропасти због оскудице потрошње; 2) Сасвим супротно овоме, да немачка влада располаже огромним могућностима за потрошњу, али да Немачка пропада због оскудице у продукционим добрима; 3) Да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; 4) Насупрот претходном да ми не намеравамо да се и даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо и преко последњих освешталих приватнокапиталистичких предрасуда и схватања те да ћемо због оваких својих начела — ако Бог да — да пропаднемо; 5) Говоре нам да се немачки народ буни због ниског степена живота који му се намеће; 6) Сасвим супротно претходном: да немачка држава више није у стању да немачком народу даље омогућава досадашњи високи стандард живота“, итд. итд.

Сва ова пророчанства и сва ова кукања на туђем гробљу искрена су само у једном једином погледу: искрена је поштена демократска жеља да немачки народ, а нарочито данашња немачка држава већ једном изволи пропасти!

Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налази у тешком природном положају. Већ сутрадан по 1918 години наш природни положај изгледао је многимa безнадежан.

Али националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свим тешкоћама и невољама. Његова борба крунисана је ванредним успехом, тако да ја сад пре свега могу да констатујем двоје:

„Прво, да смо ми збиља водили гиганску борбу и да смо у ту борбу уложили свеколику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи да смо већ победили.

У чему је извор свих наших привредних тешкоћа? Одговор гласи: У пренасељености простора којим наш народ располаже за живот. При свему томе нико не може да спори чињеницу да немачки народ — иако има 135 становника на квадратном километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је напротив. Једну и по деценију најнемилосрдније био пљачкан од осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

„С друге стране, намеће се питање: која ли би од тако званих великих демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?

„Има на земљиној кугли држава, чији број становништва претставља само пет до једанаест душа од квадратног километра, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу и свим осталим природним благом какве се лепше не може замислити, а које при свему том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворна својства њихове демократије. Нека то и даље чине у колико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали то демократско „вјерују“, имали смо 7 милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду и на селу, и најзад имали смо друштво које се налази пред самом револуцијом.

„Сад смо пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме, и то смо их решили захваљујући свом садашњем државном поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.

„Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијег режима; да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији? Међутим, за нас је пре свега битно питање: каквим правом желе да нам наметну неку демократију, иако ми демократију, — бар ако хоћемо да је схватимо само у буквалном значењу „власт народа“ — имамо у много јаснијем и бољем виду но што је имају други.

„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућа сарадња између демократија и такозваних диктатура.

„Шта треба то да значи?

„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице, уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могло би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)“.

У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:

„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, при мало разумног размишљања и при мало објективне оцене, да покажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке. Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А у колико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.“

„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру.“
Вођа Рајха затим подсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; подсетио је на огромне репарације наметнуте Немачкој; подсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка била дошла потпуно исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:

„Најјачи народ Средње Европе принађује се читавим низом управно генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Читаво држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно. Отмица немачких колонија била је са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико подло и ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим. Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај проблем сад гласи: како се може замислити правично и разумно учешће всех великих нација у коришћењу светских богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.
„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
„Једно је јасно: Или ће се подела богатства овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом вазда с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности; т. ј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћивању права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна. Претпоставка, напротив, да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет, а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија. Проблем није решен ни тиме што један од најјистакнутијих државника просто уз подругљив осмејак каже да има нација које нешто имају а да има нација које су осуђене да буду вечите гоље. Државе у којима влада истинска народна управа одбијају оваква начела, као што се тиче властите земље, тако и што се тиче односа према осталом свету. Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах.
Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника.Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то насупрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје. Тврђење да тај наш бивши колонијални посед није претстављао неку већу вредност, могло би једино послужити као разлог да се тим лакше одлуче да нам тај отети посед врате. Напротив, смешан је разлог да Немачка не би знала шта да ради са тим евентуално враћеним колонијама, пошто тобож ни пре рата није умела да их користи. Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђивала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија. Други један разлог који се чује, разлог да се Немачкој не могу вратити колоније због тога што би Немачка тиме дошла до нових стратешких позиција, претставља управо нечувени покушај да се једној нацији „а приори“ оспори извесно опште право признато свим осталим нацијама. Немачкој нису потребне колоније да би она од урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене сопствене расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом. Међутим потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питање: да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него правва других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности.“

Вођа Рајха затим одлучно устаје против тврђења да светска трговина трпи од метода размене робе које Немачка примењује у својој спољној трговини. Ако би та замерка сама по себи уопште била оправдана, рекао је вођа Рајха, она би се могла учинити једино онима који су својим држањем изазвали Такав развој ствари. А такав су развој ствари изазвале интернационалистичко-капиталистичко оријентисане државе које су, руководећи се својим тренутним себичним прохтевима, изазивале стална колебања на валутном пољу и које су тим својим радом стално онемогућавали неки утврђени и трајни однос вредности међу главним светским валутама. Под таквим околностима и у поређењу са наведеном самовољним и себичним радом, немачки систем — који почива на начелу да поштен рад треба платити исто тако поштено отвореним еквивалентом — мора се сматрати далеко исправнијом праксом но што је плаћање робе у девизама које ће годину дана доцније изгубити ко зна оклико процената од своје раније вредности.

„Ако неке земље устају против немачког трговачког метода, оне то, изгледа, чине по свој прилици из разлога што овај немачки систем уређења трговинског промета онемогуће досадашњу праксу међународне валутне и берзанске спекулације, а олакшава поштено и честито трговачко пословање. Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње средствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем. Треба имати на уму да смо на тај систем принуђени тешкоћама које су туђом кривицом, а без икакве неопходне потребе, наметнута читавој нашој народној заједници. Потпуно је безначајно питање, под каквим се привредним поретком боље могу штитити интереси немачког народа. Битно је само питање да ли се позвани искрено старају о интересима немачког народа. Последице политичке репарација излечиле су немачки народ не само од многих илузија, већ су га излечиле и од многих привредних идеологија као и од многих финансијских начела, која су сматрана толико неоспорним да су их објављивали неким управо теолошки освештаним тоном. Ако је тачно тврђење да човек у невољи научи правилно да посматра, то се тврђење више него ма кога било може применити на немачки народ. Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу. Данас се само још уз сажаљив осмех сећамо оних времена кад су и наши економисти најозбиљније заступали мишљење да се вредност једне валуте одређује и пре свега зајемчују злато и девизе нагомилане у трезорима државне банке. У времену када су финансијски и привредни „теолози“ других народа стално прорицали Немачкој привредни и валутни слом, кад у року од најдаље три месеца, када у року од најдаље шест месеци, националсоцијалистичка држава успела је да стабилише вредности своје валуте. То је постигла тиме што је до крајњих граница могућности појачала своју производњу.

„Међутим, свесни смо да постоји једна област на којој не можемо остварити одговарајуће појачање досадањег рада. Та област јесте исхрана народа. На овом пољу је сама природа повукла границе преко којих не можемо прећи. Ако на овом пољу не дође до неке промене, потрошачка снага нашег народа наићи ће на брану коју је поставила сама природа у виду крајње могуће границе наше производње животних намирница. Стање које би настало у том тренутку, може се пребродити само на два начина, и то:

1) Повећањем увоза животних намирница, т. ј. упоредним појачањем немачког извоза, ради покривања тога увоза;

2) Проширењем простора којим располаже наш народ за живот.
„Пошто услед упорне заслепљености некадашњих победника још не постоје услови за друго наведено решење, принуђени смо да се изближе позабавимо првим решењем. Другим речима, морамо да повећамо свој извоз да бисмо били у стању да купујемо животне намирнице. Пошто то појачање нашег извоза делом изискује и повећање наше потребе у сировинама, јаких у земљи немамо, то преко малочас поменутог повећања морамо још и даље појачати свој извоз да бисмо били у стању да купујемо више сировина него до сада. На то нас не принуђује неки капиталистички прохтеви који би можда били меродавни у другим земљама, већ нас на то принуђује најљућа невоља каква уопште може да снађе један народ, — принуђује нас брига за хлеб наш насушни! А ако неки страни државници прете незнам каквим привредним репресалијама, то не могу друкчије него да их уверим да би у том случају дошло до очајничке привредне борбе, до борбе коју ћемо ми врло лако моћи да издржимо. Могу да уверим све међународне скептике да ће немачки народ, ако устреба, ставити на расположење своме вођству и свеколику радну снагу нове националсоцијалистичке народне заједнице, да би тиме оспособило вођство да прими и до крајње победе издржи ту борбу.

„Што се пак самог вођства тиче, то могу да уверим све којих се тиче да је оно решено на све.

„Међутим, до коначног решења тога проблема, до решења у духу разума, кад код појединих народа општељудски разум буде најзад надвладао њихову досадашњу грамзљивост, т.ј. кад ти народи најзад буду научили да увиде да је упорно остајање при једној неправди не само са политичког већ и са привредног гледишта безкорисно, да је таква упорност чак шта више махнитост“.

Том приликом је вођа Рајха још једном указао на кобне последице политике слепе мржње која је после рата вођена према Немачкој.

У току својих разлагања вођа Рајха је рекао да је та политика мржње на привредном пољу онемогућила оваку разумну успоставу светске трговине. Са војничког гледишта, напоменуо је вођа Рајха, тежња да се побеђени трајно запоставља у погледу могућности за државну одбрану, морала је самим собом принудити запостављенога да раније или доцније силом одбаци та ограничења. Затим је вођа Рајха наставио:

„У току 1933 и 1934 године стављао сам предлог за предлогом у смислу разумног ограничења оружања. Као год и наш захтев за враћањем отетог нам колонијалног поседа, ти су предлози сви до једног наилазили на хладно, ледено одбијање. Ако генијални државници и политичари извесних земаља данас повуку биланс и покушају да утврде чисту добит, до које су дошле захваљујући упорном одржавању неједнакости у погледу наоружања и колонија, неједнакости која се изметнула и у свеопшту правну неједнакост, можда више неће бити у стању да порекну да су већ тих до сада увелико преплатили своју тобожњу надмоћност у наоружању и дивни колонијални посед отет Немачкој. Баш ако се ствар посматра са привредног гледишта, било би много паметније да су политичка питања уопште, а колонијална питања напосе решена споразумима основаним на здравом разуму, уместо што се ударило путем који можда одбацује горостасне дивиденде међународним ћићарцијама — индустријалцима који производе оружје и ратну спрему, али који народима намећу страховите терете.

„Мислим да ће она три милиона квадратних километара немачког колонијалног поседа што су припала Енглеској и Француској, у вези са непристанком на политичку и војничку равноправност Немачке, кроз кратко време стати само Енглеску више него 20 милијарди златних марака. Уз то се бојим да ће ова велика свота у догледном времену још куд и камо више нарасти. Ако дакле бивше немачке колоније не производе злато, може се бар рећи да гутају тим више новаца. Могао би неко рећи да би то исто важило и за Немачку. Тачно! Не уживамо у тој помисли. Али постоји једна разлика: Ми се боримо за једно животно право, без кога у будућности нећемо моћи да опстанемо, док се они тамо боре за неправду, чије одржавање за њих претставља само терет уместо што би им било од користи.“

После тога је вођа Рајха говорио о претстојећим задацима који се постављају немачкој привредној политици. Рекао је између осталог:

„За наредне године намеће нам се дужност да брижљиво проучимо, проценимо и групишемо своју радну снагу да је плански користимо; дужност да рационализацијом производње и бољом техничком организацијом услова за рад омогућимо још боље резултате, како бисмо тиме уштедели радну снагу потребну за нове гране производње, односно за даље појачање производње у постојећим гранама. Ова последња потреба принуђује нас да нашем капиталу дамо слободнијег маха за техничко изграђивање постојећих и нових предузећа, другим речима да у мањој мери него до сада апелујемо на приватни капитал за државне потребе. Све наведене потребе пак с друге стране указују на неопходност што одлучнијег концентрисања читавог нашег привредног и финансијског живота. Решен сам да идем до краја на путу преображаја наше Рајхсбанке, у смислу њеног претварања од банкарског предузећа изложеног међународним утицајима у емисиони завод наше државе.

„Сматрам да је дужност сваког појединог Немца да правилно схвата привредну политику свога вођства. Треба жалити што морамо толико знатан део своје радне снаге улагати у наоружање, које само по себи није продуктивно. Међутим, у том погледу на жалост не можемо ништа изменити, пошто на крају крајева читава привреда наше данашње државе зависи од безбедности наше државе. То је чињеница коју је много боље увидети на време него сагледати је тек када је доцкан. Стога сматрам најважнијим задатком националсоцијалистичког вођства наше државе да учини све што је у људској моћи за нашу државну одбрану. Не треба заборавити да у времену када смо били у војничком погледу голоруки, нисмо можда били у међународном, политичком или бар у привредном погледу равноправни, већ да је напротив то доба војничке немоћи уједно било доба кад смо били изложени највећим понижењима која је икад у историји подносила велика нација, да је то било доба кад смо били изложени сталним уценама. Немамо разлога да претпоставимо да бисмо друкчије прошли ако бисмо у будућности у неком наступу слабости поново пристали да се лишимо свих средстава за одбрану. Напротив: У неким демократски уређеним државама изгледа да сматрају да је едно од главних преимућстава демократског политичког живота да се на све могуће начине вештачки распаљује мржња против тако званих тоталитарних држава, тојест да се непрекидном бујицом које потпуно изопачених, које од почетка до краја измишљених вести јавно мнење раздражује против извесних народа, који не само што нису ништа учинили на жао другим народима него и не мисле да им ма шта учине на жао. А кад год станемо да се бранимо од таквих апостола рата, какви су г. Даф-Купер, мистер Идн, мистер Черчил, мистер Ајкс и др., та се наша одбрана приказује као насртај на освештена права демократија. Међутим, доклегод Немачка буде била независна и суверена држава, вођство те државе неће допустити да јој ма који енглески или амерички политичар забрањује да одговара на такве нападе и клевете. А да ћемо вазда остати независна и суверена држава, за то ће се за сва времена старати оружје које кујемо. Уз то се зато старамо и избором својих пријатеља:

„Не смемо да сметемо с ума следеће:

1) Што се поменутих демократија тиче, имамо посла са државом, у којима, захваљујући њиховом политичком уређењу, за свега неколико месеци најгори проповедници рата могу да се нађу на челу владе;

2) Стога је наша дужност према безбедности Немачке да благовремено обавестимо немачки народ о тим људима.

Пошто немачки народ не гаји никакву мржњу према Енглеској, Америци или Француској, већ не тражи друго него да буде остављен на миру, а пошто разни јеврејски или нејеврејски подстрекачи стално подбадају те народе против Немачке, наш народ, у случају да би једног дана успели планови ових поборника рата, могао би запасти у психолошки неприпремљену и за њега необјашњиву ситуацију. Стога сматрам да је потребно да отсад наша пропаганда и наша штампа одговоре на све нападе и да се постарају да немачки народ сазна за све те нападе.

== Извор ==
''Политика'', 31. јануар 1939. Бр. 11018. Година -{XXXVI}-, стр. 1-2.

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>k3u6hsl0w8uqj8qu581bboyhr48chun</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Адолф Хитлер</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61587</id>
    <revision>
      <id>146298</id>
      <timestamp>2026-09-18T08:55:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Адолф | презиме = Хитлер | иницијал_презимена = Х | годинарођења = 1889 | годинасмрти = 1945 | опис = '''Адолф Хитлер''' био је немачки политичар који је био диктатор нацистичке Немачке од 1933. до самоубиства 1945. Инвазијом на Пољску 1. септембра 1939. отпочео је…</comment>
      <origin>146298</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1059" sha1="37wifhzp4ghsz7lspplvn17qowlu8vd" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Адолф
| презиме = Хитлер
| иницијал_презимена = Х
| годинарођења = 1889
| годинасмрти = 1945
| опис = '''Адолф Хитлер''' био је немачки политичар који је био диктатор нацистичке Немачке од 1933. до самоубиства 1945. Инвазијом на Пољску 1. септембра 1939. отпочео је Други светски рат, током ког је био је директно укључен у војне операције, спроводивши централни део извођења [[w:Холокауст|Холокауста]].
| слика = Adolf Hitler cropped restored 3x4.jpg
| опис_слике = Хитлер априла 1937.
| википедија = Адолф Хитлер
| вики_цитати = Адолф Хитлер
| остава = 
| остава_кат = Adolf Hitler
}}

== Говори ==
* [[Говор Хитлера 30. јануара 1939.]]</text>
      <sha1>37wifhzp4ghsz7lspplvn17qowlu8vd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146303</id>
      <parentid>146298</parentid>
      <timestamp>2026-09-18T09:03:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Говори */</comment>
      <origin>146303</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1100" sha1="qkl5kuxmmd014tg88es6e7jxy08g9nr" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Адолф
| презиме = Хитлер
| иницијал_презимена = Х
| годинарођења = 1889
| годинасмрти = 1945
| опис = '''Адолф Хитлер''' био је немачки политичар који је био диктатор нацистичке Немачке од 1933. до самоубиства 1945. Инвазијом на Пољску 1. септембра 1939. отпочео је Други светски рат, током ког је био је директно укључен у војне операције, спроводивши централни део извођења [[w:Холокауст|Холокауста]].
| слика = Adolf Hitler cropped restored 3x4.jpg
| опис_слике = Хитлер априла 1937.
| википедија = Адолф Хитлер
| вики_цитати = Адолф Хитлер
| остава = 
| остава_кат = Adolf Hitler
}}

== Говори ==
* [[Говор Хитлера 30. јануара 1939.]]

[[Категорија:Фашисти]]</text>
      <sha1>qkl5kuxmmd014tg88es6e7jxy08g9nr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146310</id>
      <parentid>146303</parentid>
      <timestamp>2026-09-18T09:25:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Говори */</comment>
      <origin>146310</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1189" sha1="7ekip0enn5rgj96y5qb7wdye6xdjivd" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Адолф
| презиме = Хитлер
| иницијал_презимена = Х
| годинарођења = 1889
| годинасмрти = 1945
| опис = '''Адолф Хитлер''' био је немачки политичар који је био диктатор нацистичке Немачке од 1933. до самоубиства 1945. Инвазијом на Пољску 1. септембра 1939. отпочео је Други светски рат, током ког је био је директно укључен у војне операције, спроводивши централни део извођења [[w:Холокауст|Холокауста]].
| слика = Adolf Hitler cropped restored 3x4.jpg
| опис_слике = Хитлер априла 1937.
| википедија = Адолф Хитлер
| вики_цитати = Адолф Хитлер
| остава = 
| остава_кат = Adolf Hitler
}}

== Говори ==
* [[Говор Хитлера 30. јануара 1939.]]
* [[Хитлеров телеграм Мусолинију 1. септембра 1939.]]

[[Категорија:Фашисти]]</text>
      <sha1>7ekip0enn5rgj96y5qb7wdye6xdjivd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146312</id>
      <parentid>146310</parentid>
      <timestamp>2026-09-18T09:50:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146312</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1170" sha1="qxr8i01pfaojy8j9ehib14nmxd6b7ff" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Адолф
| презиме = Хитлер
| иницијал_презимена = Х
| годинарођења = 1889
| годинасмрти = 1945
| опис = '''Адолф Хитлер''' био је немачки политичар који је био диктатор нацистичке Немачке од 1933. до самоубиства 1945. Инвазијом на Пољску 1. септембра 1939. отпочео је Други светски рат, током ког је био је директно укључен у војне операције, спроводивши централни део извођења [[w:Холокауст|Холокауста]].
| слика = Adolf Hitler cropped restored 3x4.jpg
| опис_слике = Хитлер априла 1937.
| википедија = Адолф Хитлер
| вики_цитати = Адолф Хитлер
| остава = 
| остава_кат = Adolf Hitler
}}

* [[Говор Хитлера 30. јануара 1939.]]
* [[Хитлеров телеграм Мусолинију 1. септембра 1939.]]

[[Категорија:Фашисти]]</text>
      <sha1>qxr8i01pfaojy8j9ehib14nmxd6b7ff</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Адолф Хитлер</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61588</id>
    <redirect title="Аутор:Адолф Хитлер" />
    <revision>
      <id>146300</id>
      <timestamp>2026-09-18T08:56:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Аутор:Адолф Хитлер]]</comment>
      <origin>146300</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="58" sha1="8zfjv1gmurnrf4otqn14xv4k7t830h0" xml:space="preserve">#Преусмери [[Аутор:Адолф Хитлер]]</text>
      <sha1>8zfjv1gmurnrf4otqn14xv4k7t830h0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хитлер</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61589</id>
    <redirect title="Аутор:Адолф Хитлер" />
    <revision>
      <id>146301</id>
      <timestamp>2026-09-18T08:57:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Аутор:Адолф Хитлер]]</comment>
      <origin>146301</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="58" sha1="8zfjv1gmurnrf4otqn14xv4k7t830h0" xml:space="preserve">#Преусмери [[Аутор:Адолф Хитлер]]</text>
      <sha1>8zfjv1gmurnrf4otqn14xv4k7t830h0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мусолини</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61590</id>
    <redirect title="Аутор:Бенито Мусолини" />
    <revision>
      <id>146302</id>
      <timestamp>2026-09-18T08:58:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Аутор:Бенито Мусолини]]</comment>
      <origin>146302</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="64" sha1="dj2c7dqdwywiacda49o29vvpyrjh42l" xml:space="preserve">#Преусмери [[Аутор:Бенито Мусолини]]</text>
      <sha1>dj2c7dqdwywiacda49o29vvpyrjh42l</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Фашисти</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61591</id>
    <revision>
      <id>146304</id>
      <timestamp>2026-09-18T09:05:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Фашизам]]</comment>
      <origin>146304</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="39" sha1="19sngykjk1sta4fq781v1wcg0046rn7" xml:space="preserve">[[Категорија:Фашизам]]</text>
      <sha1>19sngykjk1sta4fq781v1wcg0046rn7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Фашизам</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61592</id>
    <revision>
      <id>146305</id>
      <timestamp>2026-09-18T09:05:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Политика]]</comment>
      <origin>146305</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="41" sha1="j377ibug9snmagul3jpftbyezosfsvr" xml:space="preserve">[[Категорија:Политика]]</text>
      <sha1>j377ibug9snmagul3jpftbyezosfsvr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146306</id>
      <parentid>146305</parentid>
      <timestamp>2026-09-18T09:06:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146306</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="82" sha1="6nxii5gh9irjeyg8bb0sm85hzcalfxz" xml:space="preserve">{{Википедија|Фашизам}}

[[Категорија:Политика]]</text>
      <sha1>6nxii5gh9irjeyg8bb0sm85hzcalfxz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хитлеров телеграм Мусолинију 1. септембра 1939.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61593</id>
    <revision>
      <id>146307</id>
      <timestamp>2026-09-18T09:22:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: &lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt; &lt;div style=&quot;text-align: right;&quot;&gt;Рим, 1 септембра&lt;/div&gt; {{gap}}Агенција Стефани јавља:&lt;br /&gt; {{gap}}Фирер је упутио Дучеу следећи телеграм:&lt;br /&gt; {{gap}}„Дуче,&lt;br /&gt; {{gap}}„Ја вам најсрдачније захваљујем на дипломатској и политичкој потпори коју сте скоро…</comment>
      <origin>146307</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1229" sha1="a09xpfafof8ju1i48dt6i4ib3z1is13" xml:space="preserve">&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;div style=&quot;text-align: right;&quot;&gt;Рим, 1 септембра&lt;/div&gt;
{{gap}}Агенција Стефани јавља:&lt;br /&gt;
{{gap}}Фирер је упутио Дучеу следећи телеграм:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Дуче,&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја вам најсрдачније захваљујем на дипломатској и политичкој потпори коју сте скоро указали Немачкој и њеном праву.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Убеђен сам да ћу са војним снагама Немачке моћи испунити задатак који смо себи поставили.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Према томе, ја сматрам да ми у овим околностима не треба италијанска војна помоћ.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Захваљујем вам, Дуче, на свему ономе што ћете у будуће учинити за заједничку ствар фашизма и националсоцијализма.”
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Политика'', 2. септембар 1939. Бр. 11226. Година -{XXXVI}-, стр. 1.</text>
      <sha1>a09xpfafof8ju1i48dt6i4ib3z1is13</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146308</id>
      <parentid>146307</parentid>
      <timestamp>2026-09-18T09:24:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146308</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1231" sha1="rojiu1jdnyvjdbpbdlaei5b9wxeh7yn" xml:space="preserve">&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;div style=&quot;text-align: right;&quot;&gt;Рим, 1 септембра&lt;/div&gt;
{{gap}}Агенција Стефани јавља:&lt;br /&gt;
{{gap}}Фирер је упутио Дучеу следећи телеграм:&lt;br /&gt;
{{gap}}'''„Дуче,&lt;br /&gt;{{gap}}„Ја вам најсрдачније захваљујем на дипломатској и политичкој потпори коју сте скоро указали Немачкој и њеном праву.&lt;br /&gt;{{gap}}„Убеђен сам да ћу са војним снагама Немачке моћи испунити задатак који смо себи поставили.&lt;br /&gt;{{gap}}„Према томе, ја сматрам да ми у овим околностима не треба италијанска војна помоћ.&lt;br /&gt;{{gap}}„Захваљујем вам, Дуче, на свему ономе што ћете у будуће учинити за заједничку ствар фашизма и националсоцијализма.”'''
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Политика'', 2. септембар 1939. Бр. 11226. Година -{XXXVI}-, стр. 1.</text>
      <sha1>rojiu1jdnyvjdbpbdlaei5b9wxeh7yn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146309</id>
      <parentid>146308</parentid>
      <timestamp>2026-09-18T09:25:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146309</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1284" sha1="1nmuun8lya73iunpp56dtsndmqasfqr" xml:space="preserve">&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;div style=&quot;text-align: right;&quot;&gt;Рим, 1 септембра&lt;/div&gt;
{{gap}}Агенција Стефани јавља:&lt;br /&gt;
{{gap}}Фирер је упутио Дучеу следећи телеграм:&lt;br /&gt;
{{gap}}'''„Дуче,&lt;br /&gt;{{gap}}„Ја вам најсрдачније захваљујем на дипломатској и политичкој потпори коју сте скоро указали Немачкој и њеном праву.&lt;br /&gt;{{gap}}„Убеђен сам да ћу са војним снагама Немачке моћи испунити задатак који смо себи поставили.&lt;br /&gt;{{gap}}„Према томе, ја сматрам да ми у овим околностима не треба италијанска војна помоћ.&lt;br /&gt;{{gap}}„Захваљујем вам, Дуче, на свему ономе што ћете у будуће учинити за заједничку ствар фашизма и националсоцијализма.”'''
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Види још ==
* [[Адолф Хитлер]]

== Извор ==
''Политика'', 2. септембар 1939. Бр. 11226. Година -{XXXVI}-, стр. 1.</text>
      <sha1>1nmuun8lya73iunpp56dtsndmqasfqr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146316</id>
      <parentid>146309</parentid>
      <timestamp>2026-09-18T10:04:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>146316</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1282" sha1="n2r2hc1jg1lc29m4brhp3ctkqkcozua" xml:space="preserve">&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;div style=&quot;text-align: right;&quot;&gt;Рим, 1 септембра&lt;/div&gt;
{{gap}}Агенција Стефани јавља:&lt;br /&gt;
{{gap}}Фирер је упутио Дучеу следећи телеграм:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Дуче,&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја вам најсрдачније захваљујем на дипломатској и политичкој потпори коју сте скоро указали Немачкој и њеном праву.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Убеђен сам да ћу са војним снагама Немачке моћи испунити задатак који смо себи поставили.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Према томе, ја сматрам да ми у овим околностима не треба италијанска војна помоћ.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Захваљујем вам, Дуче, на свему ономе што ћете у будуће учинити за заједничку ствар фашизма и националсоцијализма.”
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Види још ==
* [[Адолф Хитлер]]

== Извор ==
''Политика'', 2. септембар 1939. Бр. 11226. Година -{XXXVI}-, стр. 1.</text>
      <sha1>n2r2hc1jg1lc29m4brhp3ctkqkcozua</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Говор Гебелса 12. марта 1938.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61594</id>
    <revision>
      <id>146311</id>
      <timestamp>2026-09-18T09:50:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Говор Гебелса 12. марта 1938. | одељак= | аутор= Јозеф Гебелс | година=1938 | белешке= }}  Берлин, 12 марта  ДНБ јавља:  Прокламација вође Рајха државног канцелара г. Адолфа Хитлера коју је данас у подне прочитао мин…</comment>
      <origin>146311</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15056" sha1="hz6l6du108bikoaostj3eco93vq7ekt" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Говор Гебелса 12. марта 1938.
| одељак=
| аутор= Јозеф Гебелс
| година=1938
| белешке=
}}

Берлин, 12 марта

ДНБ јавља:

Прокламација вође Рајха државног канцелара г. Адолфа Хитлера коју је данас у подне прочитао министар Рајха г. др. Гебелс преко свих немачких радио станица, гласи:

„Немци,

Са дубоким болом гледали смо ми већ цео низ година судбину наших сународника у Аустрији. Вечита историјска повезаност, која је била разрешена тек услед догађаја године 1866, а која је у светском рату поново запечаћена, везује Аустрију одувек са народном историјском заједницом Немаца. Болове, који су задавани тој земљи прво споља, а после изнутра, осећали смо ми као своје сопствене, као што с друге стране знамо да је за милионе Немаца у Аустрији несрећа Рајха била извор једнаког јада и саучешћа.

Кад је у Немачкој нација, благодарно националсоцијалистичкој идеји, поново нашла пут ка гордој свести саме себе, почело је у Аустрији ново доба патњи и најгорчих искушења. Један режим, коме је недостајао сваки законити позив, покушавао је да очува своју егзистенцију, коју је одбијала огромна већина аустријског народа, и то најбруталнијим средствима терора, гоњења, хапшења и уништавања. Тако смо ми, као велики народ, морали да доживимо да је више од 6 милиона људи нашег порекла било терорисано од једне бројно мале мањине, која је била толико вешта да добије у своје руке сва средства власти. Политичка бесправност и угњетавање одговарало је привредном пропадању, које је показивало страховит контраст према полету новог живота у Немачкој.

Ко је могао да приговори тим нашим несрећним сународницима, кад су своје погледе пуне чежње управљати према Рајху, ка оној Немачкој, с којом су њихов претци били тако тесно повезани током толиког броја столећа, с којом су се они у најтежем рату свих времена борили раме уз раме, чија је култура била њихова култура, којој су они сами у толико области допринели највеће сопствене вредности. Тлачити ово уређење није значило друго него осуђивати стотине хиљада људи на најјаче душевне патње.

Али, ако се овај бол могао још да подноси стрпљиво пре неколико година, он је постајао све већи и жешћи што је више растао углед Рајха, и с њим и воља да се уклони ово тлачење.

Немци,

Ја сам у току последњих година покушавао да бивше властодршце у Аустрији упозорим да не продуже тим путем. Само луд човек могао би да верује да ће тлачењем и терором трајно моћи да отима људима љубав према њиховој рођеној народности. Европска историја показује да се у таквим случајевима увек само подиже један још већи фанатизам. Тај фанатизам присилава са своје стране тлачитеље на све оштрије методе освете а ти методи опет са своје стране појачавају одвратност и мржњу потлачених.

Даље сам покушавао да уверим одговорне државнике да једна велика нација не може трајно да гледа, јер је то недостојно, — како се тлаче људи исте народности само због тога што имају то порекло и што се признају као прави чланови тога народа, повезани једном идејом, да се они због тога гоне и хапсе.
Преко 40.000 избеглица примила је сама Немачка. Десет хиљада других лица морало је у овој малој земљи да иде у затворе, тамнице и концентрационе логоре. Стотине хиљада људи доведено је до просјачког штапа, беде и немаштине. Ниједна нација на свету не би могла да трпи трајно такве прилике на својим границама, ако не би хтела да буде с правом од свих презрена.

Ја сам лично у години 1936 настојао да нађем пута и начина, који би омогућио да се ублажи трагика судбине ове немачке братске земље, у циљу да бисмо дошли до једног правог измирења.

Споразум од 11 јула потписан је, али само за то да би га они у следећем тренутку већ скршили. Бесправност огромне већине народа у Аустрији је остала. њихов недостојни положај парија у тој држави ни у чему није поправљен. Ко је отворено признавао свој немачки карактер, био је гоњен, без разлике, да ли је био националсоцијалиста — чистач улица или стари заслужни војсковођа у светском рату.

Ја сам још једанпут покушао да дођем до споразума. Настојао сам да претставника овога режима, који је без икаквог легитимног мандата разговарао са мном, од немачког народа изабраним вођом. Ја сам настојао да га уразумим и да му објасним да се тако стање не да трајно држати, јер се све веће огорчење аустријског народа не да сузбијати ове већом силом, да у том питању мора доћи тренутак када Рајх више неће моћи да подноси да гледа мирно насиље такве врсте. Јер, кад се већ данас решење колонијалних питања чине зависима од права самоопредељења оних нижих племена, о којима је реч, онда се никако не може поднети да се народ од 6 и по милиона људи са старом и великом културом спречава у свом праву да живи у државном поредку какав он хоће. Ја сам хтео да дођемо до новога споразума, који би свима Немцима у овој земљи обезбедио једнака права и наметнуо им једнаке дужности. Тај споразум требао би да значи извршење уговора од 11 јула 1936 године.

Само неколико недеља доцније морали смо на жалост констатовати да људи у тадашњој аустријској влади нису ни мислили на то да би спроводили дух тога споразума. Шта више, да би они нашли алиби за непрестана вређања равноправности аустријских Немаца они су измислили један плебисцит коме је био задатак да узме сва права већини те земље и то дефинитивно. Услови овога плебисцита били су сасвим изузетни. У једној земљи, у којој се већ дуго година уопште нису више вршили избори, која уопште није имала никаквих послова ни за бирачке спискове, расиписали су се избори који су се имали да одрже у року од 3 и по дана. Нема бирачких спискова, нема бирачких легитимација, нема никаквих доказа о бирачком праву, нема обавезе тајног гласања, нема уопште никаквих гаранција за непристрасно вођење плебисцита. Нема никаквих гаранција ни за исправно бројање гласова итд. Ако су то били методи да се једном режиму да карактер легалности, онда смо ми националсоцијалисти у немачком Рајху 15 година били само лудаци. Ми смо пролазили кроз стотине изборних борби и ми смо са великим напором освојили и добили пристајање немачког народа.

Кад је мене блаженопочивши господин претседник Рајха напокон позвао да узмем владу, био сам ја вођ далеко најјаче партије у Рајху. Ја сам после тога у много махова покушао да дам немачком народу прилику да потврди легалност мога положаја и мога делања. И он ми ју је одобрио. Али, ако су исправни методи они, које је хтео да спроводи г. Шушник, онда је и само гласање у Сарској области била само злоба против једног народа коме се хтело отежати враћање у Рајх.

Ми овде имамо о том друго мишљење. Ја сматрам да можемо да будемо горди што смо баш приликом оног гласања у Сарској области добили на тако несумњив и непобитан начин поверење од стране немачког народа.

Против тога у историји јединственог покушаја изборне преваре устао је напокон сам немачки народ у Аустрији. Али ако је овог пута режим једанпут више покушао да брахијалном силом сломије просто покрет протеста, онда би резултат морао бити само нови грађански рат.

Немачки Рајх неће да трпи да се у том крају и даље гоне Немци због тога што припадају нашој нацији или што изјављују ово или оно своје убеђење. Рајх хоће мир и ред. Због тога сам донео одлуку да милионима Немаца у Аустрији ставим сада на расположене помоћ Рајха. Од јутрос марширају преко свих граница немачке Аустрије војници немачке оружане снаге. Тенкови, пешадијске дивизије и групе јуришних одреда, копнене и немачке ваздухопловне снаге под плавим небом позване су од нове националсоцијалистичке владе у Бечу, да буду гаранција за то да ће се аустријском народу сада напослетку у најкраће време дати могућност да путем једног правог плебисцита сам донесе своју одлуку о својој будућности и о својој судбини.

Иза ових војничких одреда стоји, треба знати, воља и решеност целокупне немачке нације. Ја сам, као вођ и канцелар немачког народа, бих срећан да сада могу да ступим као Немац и слободан грађанин на тле ове земље која је и моја отаџбина. А свет ће се уверити да немачки народ у Аустрији ових дана преживљује тренутке највеће среће, блаженства и радости. Тај народ гледа у браћи, која му долазе у помоћ, спасиоце из највеће беде.

Да живи националсоцијалистички немачки Рајх.

Да живи националсоцијалистичка немачка Аустрија.

Адолф Хитлер.”

== Извор ==
''Политика'', 13. март 1938. Бр. 10703. Година -{XXXV}-, стр. 1.

[[Категорија:Говори]]</text>
      <sha1>hz6l6du108bikoaostj3eco93vq7ekt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јозеф Гебелс</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61595</id>
    <revision>
      <id>146313</id>
      <timestamp>2026-09-18T09:56:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Јозеф | презиме = Гебелс | иницијал_презимена = Г | годинарођења = 1897 | годинасмрти = 1945 | опис = '''Јозеф Гебелс''' био је немачки политичар и министар пропаганде у нацистичкој Немачкој од 1933. до 1945. године. | слика = Bundesarchiv Bild 146-1968-101-20A, Joseph Goebbels (cropped)(b).jpg…</comment>
      <origin>146313</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="777" sha1="tnmsl56najx1rrapknbytawgxa07bkd" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јозеф
| презиме = Гебелс
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 1897
| годинасмрти = 1945
| опис = '''Јозеф Гебелс''' био је немачки политичар и министар пропаганде у нацистичкој Немачкој од 1933. до 1945. године.
| слика = Bundesarchiv Bild 146-1968-101-20A, Joseph Goebbels (cropped)(b).jpg
| опис_слике = Јозеф Гебелс, 1933.
| википедија = Јозеф Гебелс
| вики_цитати = Јозеф Гебелс
| остава =
| остава_кат = Joseph Goebbels
}}

* [[Говор Гебелса 12. марта 1938.]]

[[Категорија:Фашисти]]</text>
      <sha1>tnmsl56najx1rrapknbytawgxa07bkd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146317</id>
      <parentid>146313</parentid>
      <timestamp>2026-09-18T10:35:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146317</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="826" sha1="61dumvdyg3nphusgpla4f3abk1cmhhc" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јозеф
| презиме = Гебелс
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 1897
| годинасмрти = 1945
| опис = '''Јозеф Гебелс''' био је немачки политичар и министар пропаганде у нацистичкој Немачкој од 1933. до 1945. године.
| слика = Bundesarchiv Bild 146-1968-101-20A, Joseph Goebbels (cropped)(b).jpg
| опис_слике = Јозеф Гебелс, 1933.
| википедија = Јозеф Гебелс
| вики_цитати = Јозеф Гебелс
| остава =
| остава_кат = Joseph Goebbels
}}

* [[Говор Гебелса 12. марта 1938.]]
* [[Дан Немачке револуције]]

[[Категорија:Фашисти]]</text>
      <sha1>61dumvdyg3nphusgpla4f3abk1cmhhc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Јозеф Гебелс</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61596</id>
    <redirect title="Аутор:Јозеф Гебелс" />
    <revision>
      <id>146314</id>
      <timestamp>2026-09-18T10:00:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Аутор:Јозеф Гебелс]]</comment>
      <origin>146314</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="58" sha1="1gdw8bzppx87p7dvelonouk45ez6m77" xml:space="preserve">#Преусмери [[Аутор:Јозеф Гебелс]]</text>
      <sha1>1gdw8bzppx87p7dvelonouk45ez6m77</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Гебелс</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61597</id>
    <redirect title="Аутор:Јозеф Гебелс" />
    <revision>
      <id>146315</id>
      <timestamp>2026-09-18T10:00:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Аутор:Јозеф Гебелс]]</comment>
      <origin>146315</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="59" sha1="8f8tjif83c2tkjcylomn72f2phn1abq" xml:space="preserve">#Преусмери: [[Аутор:Јозеф Гебелс]]</text>
      <sha1>8f8tjif83c2tkjcylomn72f2phn1abq</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>