Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.20 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају Викизворник:Аутори-Н 4 10356 146398 140529 2026-09-19T14:30:22Z Coaorao 19106 /* */ 146398 wikitext text/x-wiki ;[[Аутор:Владимир Назор|Владимир Назор]] (1876—1949) ;[[Аутор:Петер Нансен|Петер Нансен]] (1861—1918) ;[[Аутор:Момчило Настасијевић‎|Момчило Настасијевић‎]] ;[[Аутор:Љубомир Ненадовић|Љубомир Ненадовић]] (1826—1895) ;[[Милан Недић]] ;[[Аутор:Љубомир Недић|Љубомир Недић]] (1858—1902) ;[[Аутор:Матија Ненадовић|Матија Ненадовић]] (1777—1854) ;[[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]] (1842—1915) ;[[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]] (1864—1938) {{Ауторски индекс}} mor228213o2dftiydvojljde590m4r6 Српска граматика (Ж. Симић) 0 12997 146362 146347 2026-09-19T12:32:31Z Galicijac 19151 Пребацио извор на дно странице. 146362 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа=[[/Предговор|Предговор]] | наслов=Српска граматика | одељак= | аутор=Живојин Симић | белешке= }} * [[/Предговор|Предговор]] * [[/Претходна реч|Претходна реч]] ==Садржај== # [[/Поглавље 1|Увод]] # [[/Поглавље 2|Наука о гласовима]] # [[/Поглавље 3|Врсте речи]] # [[/Поглавље 4|Именски облици]] # [[/Поглавље 5|Глаголски облици]] # [[/Поглавље 6|Синтакса]] # [[/Поглавље 7|Интерпункција]] # [[/Поглавље 8|Напомене из правописа]] * [[/Исправке|Исправке]] == Извор == * Симић, Живојин (1922). [http://www.archive.org/details/srpskagramatika00simiuoft ''Српска граматика''.] Београд: Књижара Геце Кона. [[Категорија:Граматика]] [[Категорија:Српска граматика (Ж. Симић)]] n7rmomm5q2hiu48davtd0hbd44tgufh Српска граматика (Ж. Симић)/Поглавље 1 0 13000 146364 146351 2026-09-19T12:36:47Z Galicijac 19151 Пребацио извор на дно странице. 146364 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|50%}}{{заглавље | претходна=[[../Претходна реч|Претходна реч]] | следећа=[[../Поглавље 2|Поглавље 2]] | наслов=[[../|Српска граматика]] | одељак=Поглавље 1: Увод | аутор=Живојин Симић | белешке= }} =УВОД= ==ЈЕЗИК== '''Говорити''', то је: речима казивати своје '''мисли'''. Људски '''говор''' зове се '''језик'''. ==СРПСКИ ЈЕЗИК== Сви људи на свету не говоре једним језиком. Сваки народ говори својим '''матерњим језиком''', који се и зове по имену тога народа. Тако језик, којим говоре Руси, зове се ''руски језик''; којим говоре Французи, зове се ''француски језик'', а језик, којим говоре '''Срби''', зове се '''српски језик'''. Језик је најважније обележје једне народности. Зато сваки Србин треба да сматра за ''свету дужност'' да свој народни језик '''што боље зна''', да га '''што правилније употребљава''' и да га '''чува''' од сваког кварења утицајем са стране. ==РЕЧ И ПРЕДСТАВА== Свака '''реч''' значи неку '''представу''', тј. нешто, што чулима (видом, пипањем, слухом итд.) опажамо, или што умом замишљамо као ствар, радњу, каквоћу итд. ==МИСАО И РЕЧЕНИЦА== Кад се две или више представа међу собом доведу у таку везу: да се о једној ''тврди'', ''одриче'' или ''питa'' оно што она друга значи, онда је то '''миcao''' или '''мисаони закључак'''. Кад се мисао ''речима'' '''изрече''' или ''напише'', то се онда зове ''реченица''. На пример: Сунце греје. &mdash; Сунце ће грејати. &mdash; Сунце је грејало. &mdash; Поток жубори. &mdash; Поток ће жуборити. &mdash; Поток је жуборио. &mdash; Ружа је лепа и мирисна. &mdash; Бог је праведан и свемогућан. &mdash; Друмови ће пожељет’ Турака, а Турака нигде бити неће. &mdash; Два славуја сву ноћ препеваше. &mdash;{{Page break|8}} Јесте ли ми род, сирочићи мали? &mdash; Куд се деде Цар-Немање благо? &mdash; Није бабо распакова благо на наџаке ни на буздоване, ни добријем коњама на рахтове. ==ГОВОР ИЛИ ЈЕЗИК== Из ''речи'' састоје се '''реченице.''' А из ''реченица'' састоји се сав људски, усмени и писмени '''говор''' или '''језик'''. ==ГЛАСОВИ, СЛОГОВИ, РЕЧИ== Говорним оруђима човек производи '''гласове''' за које се каже да су ''артикулисани'', јер се могу тако међу собом удруживати или склапати и наглашивати да од њих постану '''слогови,''' а од слогова да постану '''речи.''' Тако од гласова: ''в, а, т, р, а'' постану '''слогови:''' ''ва, тра,'' а од ових слогова постане '''реч''' ''ватра''. Од гласова: ''б, р, а, ћ, а'', постану '''слогови:''' ''бра, ћа,'' а од ових слогова постане '''реч''' ''[[wikt:браћа|браћа]]''. Од гласова: ''п, р, и, ј, а, т, е, љ, с, т, в, о'', постану '''слогови:''' ''при, ја, тељ, ство'', а од ових слогова постане '''реч''' ''[[wikt:пријатељство|пријатељство]]''. ==ПОСТАНАК РЕЧИ== Речи су постале и постају од језичних '''корена.''' Додавањем наставака на корен, стављањем {{hw|предме|-|така}} пред корен и мењањем или премештањем појединих {{hw|гла|-|сова}} у корену постаје од једног корена по неколико, а од многих корена и по много речи сроднога значења. Тако: ===''Корен'' '''ук:'''=== # [[wikt:наук|Наук]], [[wikt:наука|наука]], [[wikt:неук|неук]], [[wikt:самоук|самоук]], [[wikt:учен|учен]], [[wikt:научан|научан]], [[wikt:учеван|учеван]], [[wikt:самоуче|самоуче]], [[wikt:учити|учити]], [[wikt:изучити|изучити]], [[wikt:научити|научити]], [[wikt:обучити|обучити]], [[wikt:одучити|одучити]], [[wikt:поучити|поучити]], [[wikt:проучити|проучити]], [[wikt:понаучити|понаучити]], [[wikt:поучавати|поучавати]], [[wikt:одучавати|одучавати]], [[wikt:обучавати|обучавати]], [[wikt:учитељ|учитељ]], [[wikt:учитељев|учитељев]], [[wikt:учитељица|учитељица]], [[wikt:учитељка|учитељка]], [[wikt:учитељовати|учитељовати]], [[wikt:ученик|ученик]], [[wikt:ученица|ученица]] итд. # Променом гласа у корену '''ук''' постаје '''вик:''' :[[wikt:навика|Навика]], [[wikt:одвика|одвика]], [[wikt:вичан|вичан]], [[wikt:обичан|обичан]], [[wikt:необичан|необичан]], [[wikt:навичај|навичај]], [[wikt:обичај|обичај]], [[wikt:завичај|завичај]], [[wikt:уобичајати|уобичајати]], [[wikt:изобичајати|изобичајати]], [[wikt:навикнути|навикнути]], [[wikt:обикнути|обикнути се]], [[wikt:одвикнути|одвикнути]], [[wikt:привукнути|привукнути се]], [[wikt:свикнути|свикнути]], [[wikt:навићи|навићи се]], [[wikt:одвићи|одвићи се]], [[wikt:привићи|привићи се]], [[wikt:свићи|свићи]] итд ===''Корен'' '''пис:'''=== # [[wikt:Натпис|Натпис]], [[wikt:потпис|потпис]], [[wikt:препис|препис]], [[wikt:пропис|пропис]], [[wikt:распис|распис]], [[wikt:запис|запис]], [[wikt:рукопис|рукопис]], [[wikt:писац|писац]], [[wikt:писар|писар]], [[wikt:писарина|писарина]], [[wikt:писанија|писанија]], [[wikt:писаљка|писаљка]], [[wikt:писмо|писмо]], [[wikt:писамце|писамце]],{{Page break|9}} [[wikt:преписник|преписник]], [[wikt:писати|писати]], [[wikt:дописати|дописати]], [[wikt:написати|написати]], [[wikt:уписати|уписати]], [[wikt:описати|описати]], [[wikt:расписати|расписати]], [[wikt:пописати|пописати]], [[wikt:дописивати|дописивати]], [[wikt:исписивати|исписивати]], [[wikt:потписивати|потписивати]], [[wikt:уписивати|уписивати]], [[wikt:записивати|записивати]] итд. # Променом гласа од корена '''пис''' постаје корен '''пас''' и прелази у значење ''шаренога:'' :[[wikt:Пастра|Пастра]], [[wikt:пастрмка|пастрмка]], [[wikt:паструга|паструга]]; даљом променом: [[wikt:Паштровићи|Паштровићи]], [[wikt:Паштровка|Паштровка]], [[wikt:Паштровски|Паштровски]]. ==ОСНОВЕ, ОБЛИЦИ И РЕЧИ== Од корена постају '''основе''' наставцима који се зову ''наставци за основу'', а од тако посталих основа постају '''облици''' тј. потпуне '''речи''' наставцима који се зову ''наставци за облике''. Тако: Од корена '''ук''' наставком ''и'' постаје основа ''ук-и'' у којој се ''к'' претвара у ''ч'', те буде основа '''учи.''' Од ове основе наставцима за облике постају '''облици,''' тј. '''речи''', ''[[wikt:учити|учити]]'', ''[[wikt:учисмо|учисмо]]'', ''[[wikt:учисте|учисте]]'', ''[[wikt:учите|учите]]'', ''[[wikt:учећи|учећи]]'' итд. Од корена '''пис''' наставком ''а'' постаје основа '''пис-а.''' Додавањем на ту основу наставака за облике постају '''облици''' тј. '''речи:''' ''[[wikt:писати|писати]], [[wikt:писано|писано]], [[wikt:пишући|пишући]], [[wikt:писавши|писавши]], [[wikt:писаћемо|писаћемо]], [[wikt:писао|писао]], [[wikt:писан|писан]]'' итд. Од корена '''рук''' наставком ''иц'' постаје основа ''рукиц'' &mdash; '''ручиц,''' а од те основе постају '''облици''', тј. '''речи:''' ''[[wikt:ручица|ручица]], [[wikt:ручицама|ручицама]]'' итд. == Извор == * Симић, Живојин (1922). [http://www.archive.org/details/srpskagramatika00simiuoft ''Српска граматика''.] Београд: Књижара Геце Кона. [[Категорија:Српска граматика (Ж. Симић)]] job7r0abzps6ayeecutgq5oj5rnizx0 Српска граматика (Ж. Симић)/Поглавље 2 0 13005 146365 146352 2026-09-19T12:37:20Z Galicijac 19151 Пребацио извор на дно странице. 146365 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[../Поглавље 1|Поглавље 1]] | следећа=[[../Поглавље 3|Поглавље 3]] | наслов=[[../|Српска граматика]] | одељак=Поглавље 2: Наука о гласовима | аутор=Живојин Симић | белешке= }} __NOTOC__ =НАУКА О ГЛАСОВИМА= ==ГЛАСОВИ И СЛОВА== Кад човек изговори једну реч, он је изговорио неколико ''гласова'', а кад ту реч напише, он је написао неколико '''слова'''. Пример ''отаџбина''. У овој речи изговориће ''осам гласова'', а написаће, ''осам слова''. У српском језику има 30 гласова за које има 30 слова. ''а, б, в, г, д, ђ, е, ж, з, и, ј, к, л, љ, м, н, њ, о, п, р, с, т, ћ, у, ф, х, ц, ч, џ, ш''. Према томе колико у српском језику има ''гласова'', толико има и ''слова:'' за сваки ''глас'' има ''слово,'' па који се ''глас'' у речи изговори, ''онај се и запише његовим словом''. Да се овако у српском језику '''просто''' и '''лако''' пише, удесио је '''Вук Стефановић-Караџић''' још пре сто година: И ми, Срби, можемо се поносити тиме што имамо '''најлакшу''' и '''најсавршенију буквицу''' на свету. ==ГЛАСНИЦИ== Гласови ''а, е, и, о, у:'' # Могу да се изговоре сваки за се '''гласно''' и да сами собом чине '''слог:''' ''о''-ко; ''у''-во; ''e''-вењка; ''и''-стина; ''А''-вала. # Може сваки да се изговори тако, да се '''гласно''' непрекидно дуго чује и да има свој ''нагласак'' или ''акценат''. # Сваки од њих може да чини и засебну реч: Мачки је до игре, ''а'' мишу до плача. Нисам се надао ''е'' ћеш тако проћи. Поштуј оца својега ''и'' матер своју, да ти добро буде, ''и'' да дуго поживиш на земљи. Да ти мени ''о'' јесени дођеш, ''о'' јесени, ''о'' Дмитрову дану, ''а'' ''о'' моме крсноме имену. Ну доведи Страинића бана ''у'' дворове ''и'' ''у'' куће наше. Због тих својих особина ти се гласови зову '''гласници''' или '''самогласници.''' {{Page break|11}} ==ГЛАСНИЦИ И МЕКИ И ТВРДИ== Гласници се разликују, и по тој се разлици деле на ''меке'' и ''тврде''. Меки су: '''е, и;''' тврди су: '''а, о, у.''' Разлика је међу њима та што се некоји сугласници пред мекима мењају, н. пр. [[:wikt:Бог|Бо''г'']] &mdash; Бо''г''-е &mdash; ''Боже;'' [[:wikt:јунак|јуна''к'']] &mdash; јуна''к''-е &mdash; ''јуначе;'' [[:wikt:бубрег|бубре''г'']] &mdash; бубре''г''-и &mdash; ''бубрези;'' [[:wikt:јунак|јуна''к'']] &mdash; јуна''к''-и &mdash; ''јунаци''. Пред тврдима, пак, не мењају се сугласници. ==СУГЛАСНИЦИ== Од гласова: <i>б, в, г, д, ђ, ж, з, ј, к, л, љ, м, н, њ, п, с, т, ћ, ф, х, ц, ч, џ, ш:</i> <ol> <li>Ниједан не може да се изговори ''гласно'' као што се изговарају и чују гласници, нити сами за се чине слог;</li> <li>Ниједан од њих нема свога нагласка (акцента), као што га имају гласници;</li> <li>Ниједан од њих не може да чини засебну реч, као што могу да чине гласници (предлог ''к'' стоји место старијега ''къ;'' предлог ''с'' стоји место старијега ''cъ'').</li> <li>Сваки од њих изговара се и чини слог ''са'' по којим <i>{{hw|гла|-|сником}}</i>, и због те своје особине они се и зову '''сагласници''' или '''сугласници.'''</li> </ol> <dl> <dd>''Примери:'' по-га-чи-ца, пе-пе-љу-га, на-те-га-ча, {{hw|пу-||то-во-ђа}}, По-са-ви-на, ме-се-чи-на.</dd> </dl> ==ГЛАС Р== Глас '''р''' може да буде гласник са свима особинама {{hw|гла|-|сника}}: др-во, зр-но, жр-вањ, мр-жња, мр-ва, тр-ска-, крв, крст, прст. Али глас р може да буде и сугласник: тра-ва, гра-на, стре-ла, чвор-ци, тру-ба, тор-ба. ==ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПО ГОВОРНИМ ОРУЂИМА== По говорним оруђима, којима се изговарају, сугласници се деле и зову: # Грлени: г, к, х. # Зубни: д, т, з, с, ц. # Зубно-носни: н. # Уснени: б, в, п, ф.{{Page break|12}} # Уснено-носни: м. # Језични: л, р. # Непчани: ђ, ћ, ж, ј, љ, њ, ч, џ, ш. ==ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ== По звучности сугласници се деле на '''јасне''' и '''мукле.''' Тако бивају ови парови: {| style="text-align:center;width:30em" class="inflection-table" |- ! Јасни ! Мукли |- |б||п |- |г||к |- |д||т |- |ж||ш |- |з||с |- |џ||ч |- |&mdash;||х |} ==ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ== <ol> <li>Мукао пред јасним претвара се у јасан свога пара: то'''п'''џија&mdash;[[:wikt:тобџија|то'''б'''џија]]; сва'''к'''да&mdash;[[:wikt:свагда|сва'''г'''да]]; сва'''т'''ба&mdash;[[:wikt:свадба|сва'''д'''ба]]; заду'''ш'''бина&mdash;[[:wikt:задужбина|заду'''ж'''бина]]; '''с'''бор&mdash;[[:wikt:збор|'''з'''бор]]; вра'''ч'''бина&mdash;[[:wikt:враџбина|вра'''џ'''бина]].</li> <li>Јасан пред муклим претвара се у мукао свога пара: ср'''б'''ски&mdash;[[:wikt:српски|ср'''п'''ски]]; дру'''г'''чије&mdash;[[:wikt:друкчије|дру'''к'''чије]]; сла'''д'''ко&mdash;[[:wikt:слатко|сла'''т'''ко]]; те'''ж'''ко&mdash;[[:wikt:тешко|те'''ш'''ко]]; ра'''з'''точити&mdash;[[:wikt:расточити|ра'''с'''точити]].</li> </ol> : Напомена: По овом правилу глас '''д''' требало би да се пред с {{hw|пре|-|твара}} у '''т''', те би постала група '''тс,''' која се не изговара ни мало лакше него група ''дс'' нпр. љу'''тс'''ки, гра'''тс'''ки, госпо'''тс'''тво. С тога је у народном говору у некојим речима ове врсте избачено ''д'': <i>преставити, престављати, госпоство</i>. Али у већини оваких случајева народни језик је задржао групу ''дс'', што сведоче речи у Вуковом Рјечнику: [[:wikt:људски|љу'''дс'''ки]]; [[:wikt:градски|гра'''дс'''ки]]; [[:wikt:надскакивати|на'''дс'''какивати]]; [[:wikt:надстрелити|на'''дс'''трелити]]; [[:wikt:надстрешница|на'''дс'''трешница]]; [[:wikt:одселити|о'''дс'''елити]]; [[:wikt:одседлати|о'''дс'''едлати]]; (скинути седло); [[:wikt:одсек|о'''дс'''ек]]; [[:wikt:одсести|о'''дс'''ести]]; [[:wikt:одсећи|о'''дс'''ећи]]; [[:wikt:одсјаивати|о'''дс'''јаивати]]; [[:wikt:одскочити|о'''дс'''кочити]]; [[:wikt:одстајати|о'''дс'''тајати]]; [[:wikt:подсести|по'''дс'''ести]]; [[:wikt:подсећи|по'''дс'''ећи]]; [[:wikt:подсирити|по'''дс'''ирити]]; [[:wikt:подсмех|по'''дс'''мех]]; [[:wikt:одступити|о'''дс'''тупити]]; [[:wikt:одсути|о'''дс'''ути]] (одасути); [[:wikt:одспавати|о'''дс'''павати]]; [[:wikt:одслужити|о'''дс'''лужити]]; [[:wikt:подстицати|по'''дс'''тицати]]; [[:wikt:подставити|по'''дс'''тавити]]; [[:wikt:подстрићи|по'''дс'''трићи]]. Тако ни групу '''дш''' народни језик не претвара у '''тш''', нпр. у Вукову Рјечнику: [[:wikt:одшалити|о'''дш'''алити]]; [[:wikt:одшалица|о'''дш'''алица]]; [[:wikt:одшетати|о'''дш'''етати]]; [[:wikt:одшити|о'''дш'''ити]]. {{Page break|13}} Исто тако народни језик у групи '''тс''' у речима, у којима је '''т''' у основи, не избацује '''т,''' него задржава групу '''тс''', што сведоче речи у Вукову Рјечнику: [[:wikt:братство|бра'''тс'''тво]]; [[:wikt:братственик|бра'''тс'''твеник]]; [[:wikt:братствењак|бра'''тс'''твењак]]; [[:wikt:братски|бра'''тс'''ки]]; [[:wikt:богатство|бога'''тс'''тво]]. Према томе је за књижевни језик утврђено правило: нити да се у таквим речима чини изједначивање, нити да се чини избацивање, него да се задрже групе: '''дс, тс, дш,''' дакле да се пише: [[:wikt:председник|пре'''дс'''едник]]; [[:wikt:представка|пре'''дс'''тавка]]; [[:wikt:представа|пре'''дс'''тава]]; [[:wikt:братство|бра'''тс'''тво]]; [[:wikt:проклетство|прокле'''тс'''тво]]; [[:wikt:братски|бра'''тс'''ки]]; [[:wikt:људски|љу'''дс'''ки]]; [[:wikt:богатство|бога'''тс'''тво]]; [[:wikt:одшкринути|о'''дш'''кринути]]; {{hw|о'''дш'''е|-|тати}}; [[:wikt:одштампати|о'''дш'''тампати]] итд. ==ЈЕДНАЧЕЊЕ ПО ГОВОРНИМ ОРУЂИМА== Кад зубни сугласници '''з''' и '''с''' дођу пред ма који непчани сугласник, онда се '''з''' претвара у '''ж''' а '''с''' у '''ш'''. # Кад '''з''' и '''с''' дођу непосредно пред непчанике: и'''з'''љубити &mdash; и'''ж'''љубити; гро'''з'''ђе &mdash; гро'''ж'''ђе; ли'''с'''ће &mdash; ли'''ш'''ће; мр'''з'''ња &mdash; мр'''ж'''ња; во'''з'''ња &mdash; во'''ж'''ња; но'''с'''ња &mdash; но'''ш'''ња; љу'''с'''чица &mdash; љу'''ш'''чица. # Кад пред непчане дођу по претходном изједначењу по звучности: и'''з'''чупати &mdash; и'''с'''чупати &mdash; и'''ш'''чупати; ра'''з'''ћеретати се &mdash; ра'''с'''ћеретат се &mdash; ра'''ш'''ћеретати се. ==ЈОТОВАЊЕ== Непчани сугласник '''ј''' има ту осовину да се остали ненепчани сугласници, кад се нађу пред њим, спајају на разне начине с њиме у један непчани глас. То спајање зове се '''јотовање.''' Тако: # '''дј''' спаја се у '''ђ:''' гра'''д-ј'''а &mdash; гра'''ђ'''а; во'''д-ј'''а &mdash; во'''ђ'''а; мла'''д-ј'''и &mdash; мла'''ђ'''и; сла'''д-ј'''и &mdash; сла'''ђ'''и; ви'''д-ј'''ен &mdash; ви'''ђ'''ен. # '''тј''' спаја се у '''ћ:''' све'''т-ј'''а &mdash; све'''ћ'''а; бра'''т-ј'''а &mdash; бра'''ћ'''а; љу'''т-ј'''и &mdash; љу'''ћ'''и; зла'''т-ј'''ан &mdash; зла'''ћ'''ан. # '''зј''' спаја се у '''ж:''' гри'''з-ј'''а &mdash; гри'''ж'''а; во'''з-ј'''ен &mdash; во'''ж'''ен; ма'''з-ј'''ен &mdash; ма'''ж'''ен; бр'''з-ј'''и; &mdash; бр'''ж'''и; бли'''з-ј'''и &mdash; ближи. # '''сј''' спаја се у '''ш:''' ки'''с-ј'''а &mdash; ки'''ш'''а; па'''с-ј'''а &mdash; па'''ш'''а; ко'''с-ј'''ен &mdash; ко'''ш'''ен; но'''с-ј'''ен &mdash; но'''ш'''ен. # '''цј''' спаја се у '''ч:''' ужи'''ц-ј'''анин &mdash; ужи'''ч'''анин; подгори'''ц-ј'''анин &mdash; подгори'''ч'''анин. # '''нј''' спаја се у '''њ:''' лј у љ: та'''н-ј'''и &mdash; та'''њ'''и; тр'''н-ј'''е &mdash; тр'''њ'''е; весе'''л-ј'''е &mdash; весе'''љ'''е; бе'''л-ј'''и &mdash; бе'''љ'''и.{{Page break|14}} # '''гј''' спаја се у '''ж:''' бри'''г-ј'''ан &mdash; бри'''ж'''ан; ла'''г-ј'''а &mdash; ла'''ж'''а; дра'''г-ј'''и &mdash; дра'''ж'''и; бла'''г-ј'''и &mdash; бла'''ж'''и. # '''кј''' спаја се у '''ч:''' се'''к-ј'''а &mdash; се'''ч'''а; ја'''к-ј'''и &mdash; ја'''ч'''и. # '''хј''' спаја се у '''ш:''' ду'''х-ј'''а &mdash; ду'''ш'''а; ти'''х-ј'''и &mdash; ти'''ш'''и. # Између '''б, в, м, п''' и '''ј''' умеће се '''л''' па се с '''ј''' спаја у '''љ:''' др'''в-ј'''е &mdash; дрв'''лј'''е &mdash; дрв'''љ'''е; сно'''п-ј'''е &mdash; сноп'''лј'''е &mdash; сноп'''љ'''е; безумје &mdash; безум'''лј'''е &mdash; безум'''љ'''е; гру'''б-ј'''и &mdash; груб'''лј'''и &mdash; груб'''љ'''и. ==ПРЕТВАРАЊЕ СУГЛАСНИКА ПРЕД ГЛАСНИЦИМА== <ol type="I"> <li>Пред гласником '''и''': <ol> <li>При образовању основа претвара се '''г''' у '''ж'''; '''к''' и '''ц''' у '''ч'''; '''х''' у '''ш''': но'''г'''-ица &mdash; но'''ж'''ица; јадру'''г'''-ица &mdash; јару'''ж'''ица; ру'''к'''-ица &mdash; ру'''ч'''ица; слам'''к'''-ица; мом'''к'''-ић &mdash; мом'''ч'''ић; јези'''к'''-ић &mdash; јези'''ч'''ић; лиси'''ц'''-ина &mdash; лиси'''ч'''ина; месе'''ц'''-ина &mdash; месе'''ч'''ина; бен'''ц'''-ић &mdash; вен'''ч'''ић; ду'''х'''-ица &mdash; ду'''ш'''ица му'''х'''-ица &mdash; му'''ш'''ица.</li> <li>При образовању облика претвара се: '''г''' у '''з; к''' у '''ц'''; '''х''' у '''c''': бубре'''г'''-и &mdash; бубрези; крча'''г'''-и &mdash; крча'''з'''и; јуна'''к'''-и &mdash; јуна'''ц'''и; мом'''к'''-и &mdash; мом'''ц'''и; сирома'''х'''-и &mdash; сирома'''с'''и; Вла'''х'''-и &mdash; Вла'''с'''и.</li></ol></li> <li>Пред гласником '''е''':<br /> Претвара се '''г''' у '''ж; к''' у '''ц'''; '''х''' у '''ш''': Бо'''г'''-е &mdash; Бо'''ж'''е; дру'''г'''-е &mdash; дру'''ж'''е; јуна'''к'''-е &mdash; јуна'''ч'''е; војни'''к'''-е &mdash; војни'''ч'''е; стри'''ц'''-е &mdash; стри'''ч'''е; вен'''ц'''-е &mdash; вен'''ч'''е; Вла'''х'''-е &mdash; Вла'''ш'''е.</li> </ol> ==ИЗА СУГЛАСНИКА ПРЕТВАРАЊЕ ГЛАСНИКА== Иза сугласника: '''љ, њ, ђ, ћ, ж, ч, ш''' и '''ц''' у многим наставцима за облике претвара се '''о''' у '''е''', нпр.: од ''град'' буде град'''о'''м, град'''о'''ви, а од ''маљ'' буде маљ'''е'''м, маљ'''е'''ви; од ''нож'' &mdash; нож'''е'''м, нож'''е'''ви; од ''пањ'' &mdash; пањем, пањеви, од ''смуђ'' &mdash; смуђ'''е'''м, смуђ'''е'''ви; од ''броћ'' &mdash; броћ'''е'''м; од ''мач'' &mdash; мач'''е'''м, мачеви; од ''koш'' &mdash; кошем, кош'''е'''ви. Напомена: Једна једина реч '''пут''' која се завршује којим од горе обележених гласова, него се завршује са '''т''' има у ''једнини'' по својој '''старинској''' особини '''е''' те гласи пут'''е'''м, али та реч гласи и пут'''о'''м: отишли су пут'''е'''м; они су пред путом. {{Page break|15}} У ''множини'' пак ни по старом ни по данашњем правилу ова реч не гласи путеви, него само пут'''о'''ви. Према томе погрешно је што неки пишу: пут'''е'''ви, пут'''е'''вима итд. Исто је тако код многих уобичајено у неколиким речима претварало '''о''' у '''е''' иза гласова '''з''' и '''с''', те сасвим погрешно пишу: мраз'''е'''ви, млаз'''е'''ви, нос'''е'''м, нос'''е'''ви, курс'''е'''ви. Правилно је међутим мраз'''о'''ви, млаз'''о'''ви, нос'''о'''м, нос'''о'''ви, курс'''о'''ви, као што се и остале таке речи правилно говоре и пишу: лоз'''о'''ви, воз'''о'''ви, јаз'''о'''ви, низови итд. &mdash; вис'''о'''ви, клас'''о'''ви, тас'''о'''ви, час'''о'''ви итд. ==ПРЕТВАРАЊЕ ГЛАСА Л У О== Сугласник '''л''', кад се деси на крају слога, претвара се у '''о''', и кад променом облика у истој речи због друкчије поделе гласова у слогове, дође опет у почетку слога, оно опет гласи '''л'''. ''Примери:'' пе-пе'''л''' &mdash; пе-пе'''о''' &mdash; пе-пе-'''л'''а; жете-'''л'''ац &mdash; жете'''л'''-ца, &mdash; жете'''о'''-ца &mdash; жете-'''л'''а-ца; живе'''л''' &mdash; живе'''о''' живе'''л'''а; чита'''л''' &mdash; чита-'''о''', чита-'''л'''а, чита-'''л'''о. :''Напомена:'' Има доста речи, пак, у којих се ово '''л''' не претвара на крају слога: ал-ва, ал-ка, бол-ница, бол-та, бал-чак, бол, ђавол- ство, ђавол-че, захвал-ност, кал-фа, кал-дрма, мал, мал-ко, мал-чице, начел-ник, сил-ни, ткал-ца, од ткалац, жал-ца, од жалац, тобол-ца од тоболац, топал (топла, топло). ==РАЗЈЕДНАЧАВАЊЕ ГЛАСОВА Т Т== Кад се стеку један до другога гласови '''тт''', онда се прво '''т''' претвара у '''с''': ''Примери:'' плет-ем &mdash; плет-ти &mdash; пле'''с'''-ти; мет-ем &mdash; мет-ти, ме'''с'''-ти; пред-ем &mdash; пред-ти, &mdash; прет-ти &mdash; пре'''с'''- ти; слад-т &mdash; слат-т &mdash; сла'''с'''-т; влад-т &mdash; влат-т &mdash; вла'''с'''-т; заповед-т &mdash; заповет-т &mdash; запове'''с'''-т. ==СПАЈАЊЕ СУГЛАСНИКА ГТ, КТ, ХТ== Свака се од ових група спаја у '''ћ'''. ''Примери:'' же'''г'''ох &mdash; же'''г'''ао &mdash; же'''гт'''и &mdash; же'''ћ'''и; могу &mdash; мо'''г'''ох &mdash; мо'''гт'''и &mdash; мо'''ћ'''и; пе'''к'''ох &mdash; пе'''к'''ао &mdash; пе'''к'''ти &mdash; пе'''ћ'''и;{{Page break|16}} ре'''к'''ох &mdash; ре'''к'''ао &mdash; ре'''к'''ти &mdash; ре'''ћ'''и; вр'''х'''ох &mdash; вр'''х'''ао &mdash; вре'''х'''ти &mdash; вре'''ћ'''и (место врћи). ==ИЗБАЦИВАЊЕ СУГЛАСНИКА== 1. Од два једнака сугласника један се избацује. ''Примери:'' од-држати &mdash; одржати; од-делити &mdash; {{hw|оде|-|лити}}; од-дати &mdash; одати; од-ткати &mdash; от-ткати &mdash; откати; раз-ширити &mdash; рас-ширити &mdash; раш-ширити &mdash; раширити; из-шибати &mdash; ис-шибати &mdash; иш-шибати &mdash; ишибати; раз- сипати &mdash; рас-сипати &mdash; расипати; раз-сад &mdash; рас-сад &mdash; расад. :''Напомена:'' У придевима за поређење нпр. <i>најјачи, најјаснији, {{hw|нај|-|једрији}}</i> итд. у књижевном језику не избацује се једно ''ј'', а било би и погрешно, јер се у тим случајима чују обадва ''јј''. Неки мисле да због тога треба писати одвојено ''нај'' од оста- лога, па пишу ''нај јачи'' итд. И то је погрешно, јер је про- тивно правилу по ком се предметак ''нај'' спаја с придевом нпр. ''најпречи, најбољи, најмањи'' итд. Зато у овим случајима треба задржати обадва ''јј'' и писати уједно: ''најјачи'' итд. 2. сугласници '''д''' и '''т''' избацују се пред '''ц''', '''ч''' и '''џ'''. ''Примери:'' отац &mdash; отци &mdash; оци; отцеви &mdash; ''оцеви'' (погрешно је говорити и писати очеви); светац &mdash; светци &mdash; свеци; отац &mdash; отче &mdash; ''оче;'' светац &mdash; светче &mdash; ''свече''; од-цепити &mdash; ''оцепити;'' одченути &mdash; ''оченути''; сат-џија &mdash; ''саџија'' (погрешно је ''сајџија''); занат-џија &mdash; ''занаџија''.<br/> Али се ово избацивање не може чинити у свима {{hw|случа|-|евима}} а да реч ''не доведе у сумњу своје значење'', и <i>не буде у свом обличју знатно осакаћена</i>. ''Примери:'' Од судац &mdash; судци; изишло би ''суци;'' од предак &mdash; предци изишло би ''преци;'' од додатак &mdash; {{hw|до|-|датци}} изишло би ''додатци;'' од задатак &mdash; задатци изишло би ''задаци'' (Ђ. Даничић, Јован Бошковић, Ст. Новаковић писали су додатци, задатци); од зачетак &mdash; зачетци {{hw|изи|-|шло}} би ''зачеци;'' од подчинити изишло би ''починити'', а има и глагол ''починити'' а с другим значењем: учинити много којешта; од подсећи изишло би ''посећи'' а има и глагол ''посећи'', ''посећи се'' с другим значењем; од надчовечан {{hw|по|-|стало}} би ''начовечан;'' од подценити (мало ценити) изишло би ''поценити'', а то би могло значити и ''подоста ценити''; од редак &mdash; редци изишло би ''реци'', загонетног значења; од поредак &mdash; поредци изишло би ''пореци''; од стидак &mdash; стидци изишло би ''стици''; од одчепити (извадити чеп) {{hw|изи|-|шло}}{{Page break|17}} би ''очепити'', а има глагол ''очепити'' са значењем стати коме на ногу; од листак &mdash; листци изишло би ''лисци,'' а и од ''лисац'' бива ''лисци''; од влатак &mdash; влатци изишло би ''влаци;'' од цветак &mdash; цветци изишло би ''цвеци;'' од напитак &mdash; напитци изишло би ''напици;'' од ужитак &mdash; ужитци изишло би ''ужици'', итд. Према томе осим у оно мало речи, у којима се то {{hw|изба|-|цивање}} већ скристалисало, не треба га у књижевном језику чинити у осталим случајевима, јер се тиме замрачује {{hw|зна|-|чење}} речи, и речи сакате у своме обличју. 3. Кад се стеку један до другога сугласници '''бв''' онда се, због тешког изговора, избацује глас '''в'''. ''Примери:'' од об-вала бива ''обала;'' од об-влак бива ''облак;'' од об-варити бива ''обарити;'' од об-весити би ва ''обесити;'' од об-викнути бива ''обикнути'' се; од об-вичај вуде ''обичај;'' од об-вући буде ''обући;'' од об-владати буде ''обладати'', итд. ==УМЕТАЊЕ ГЛАСНИКА А ИЗМЕЂУ СУГЛАСНИКА== Гласник '''а''' умеће се између сугласника: 1. Да би се избегло избацивање сугласника кад су {{hw|јед|-|наки}}, или кад су изједначивањем постали једнаки, пошто {{hw|би|-|се}} тим избацивањем реч толико удаљила од свога склопа да би изгубила, или у сумњу довела своје значење. ''Примери:'' од раз-знати уместо ''разнати'' буде ''{{hw|раза|-|знати}};'' од без-злен уместо ''безлен'' буде ''безазлен;'' од од-днити уместо ''однити'' буде ''одаднити;'' од об-пети &mdash; оп-пети уместо ''опети'' буде ''обапети,'' од од-пети &mdash; {{hw|от|-|пети}} буде ''одапети'' итд. 2. Ради лакшег изговора. ''Примери:'' место одбрати буде ''одабрати;'' место узабрати буде ''узабрати;'' место разбрати буде ''разабрати;'' место подвити буде ''подавити;'' место издрети буде ''{{hw|иза|-|дрети}};'' место изпрати &mdash; испрати буде ''изапрати;'' место подсути &mdash; потсути буде ''подасути;'' место обвестити буде ''обавестити;'' место обвезати буде ''обавезати;'' место обвити буде ''обавити;'' место обсипати &mdash; опсипати буде ''обасипати'' итд. 3. Ради лакшег изговора домеће се гласник '''а''' првој од две кратке речи, које се изговарају ''као једна реч'' стога што имају један заједнички нагласак (акценат), или што се крајњи{{Page break|18}} сугласник прве и почетни сугласник друге речи не могу један за другим да изговоре. ''Примери:'' уз ме &mdash; уза ''ме;'' уз те &mdash; ''уза те;'' уз њ &mdash; ''уза њ;'' кроз њ &mdash; ''кроза њ'' (погрешно је писати ''узањ'', ''крозањ);'' низ те &mdash; ''низа те;'' уз зид &mdash; ''уза зид;'' низ зид &mdash; ''низа зид;'' уз се &mdash; ''уза се;'' низ се &mdash; ''низа се;'' над те &mdash; <i>нада те;</i> над мном &mdash; ''нада мном;'' пред мном &mdash; <i>преда мном;</i> кроз земљу &mdash; ''кроза земљу;'' уз степенице &mdash; <i>уза степенице;</i> кроз свет &mdash; ''кроза свет;'' кроз снег &mdash; ''кроза снег''. 4. Предлогу '''к''' домеће се гласник '''а''', кад стоји пред речју која се почиње са '''к:''' Отидоше право ''ка'' Костуру. 5. Предлогу с домеће се гласник '''а''' кад је тежак изговор гласа '''с''' с оним гласом, којим се почиње реч пред којом он стоји. ''Примери:'' с свећом &mdash; '''са свећом;''' с старим оцем &mdash; ''са старим оцем;'' с земље &mdash; ''са земље;'' с жељом &mdash; ''са жељом;'' с жалошћу &mdash; ''са жалошћу'' с чим &mdash; ''са чим''. :''Напомена''. Многи ово дометање гласа '''а''' предлогу '''с''' {{hw|злоупотребља|-|вају}} и кваре књижевни језик, пишући '''са''' где му ни по чему није место. ''Примери:'' Они још дуго не могоше да се помире '''са''' мојим присуством. '''Са''' пролетњом водом. Младић се брзо појави '''са''' великим белим бокалом. Са сељаком поступају као '''са''' лутком. '''Са''' трговачким синовима {{hw|тере|-|венчио}}. Љгов је велико степско село са стародревном црквом '''са''' једним кубетом. Владимир оде '''са''' Јероламијем. Лице трећег дечка Иљуше беше доста незначајно: ''са'' кукастим носом. То злоупотребљавање и кварење књижевног језика бива још горе кад се на тај начин ствара несносни '''зев'''. ''Примери:'' За време нашег сукоба '''са''' Аустријом. Стрељачке дружине које спремају грађане да '''са''' оружјем у руци... Четвороугаону урну '''са''' овим потписом... Кад се наједаред оба пса подигоше '''са''' уздрхталим лавежом. Дуго сам '''са''' уживањем посматрао. Сав саобраћај '''са''' {{hw|око|-|лирном}}, итд. ==СЛОГОВИ== Један гласник сам за се, или један гласник с једним, с два, с три, па и са четири сугласника може да се изговори једним отвором уста. Тако '''сложена''' група гласова да '''се''' може изговорити једним отвором уста, зове се '''слог.''' {{Page break|19}} ''Примери:'' До-не-си ми во-де и-за го-ре. Ка-ко ко-пље на пла-ни-ни зви-зну со-ко Ђо-го па-де на ко-ле-на. На бар-ја-ку од зла-та ја-бу-ка, из ја-бу-ке од зла-та кр-сто-ви, од кр-сто-ва зла-тне ки-те ви-се. Грозд, срп, стуб, свраб, скроз, итд. Колико у једној речи има гласника, у толико се слогова може поделити реч. Гласови се распоређују у слогове тако, да се ти слогови могу лако и течно изговорити. Из тога излазе ова правила: # У један слог, који било, може доћи један глас, и то је увек гласник; у други, пак, опет који било, може доћи више гласова, тј. један гласник и један или више сугласника.<br/>''Примери'': О-кно, о-круг, а-ков, а-шов, о-тров, зво-но, књи-га, про-све-та, у-чи-тељ, па-о, ста-о, пла-ти-о. Сви-ње се ко-љу из-ме-ђу се-бе, а-ли ка-ко кур-ја-ка о-па-зе, о-не се све сло-же на ње-га. # Два, три и четири сугласника, кад су у речи један до другога, а не могу се заједно изговорити једним отвором уста, не могу ни доћи у један слог, него се морају поделити тако, како ће се моћи лако изговорити.<br/>''Примери'': О-таџ-би-на, срод-ство, брат-ство, {{hw|по-бра|-|тим-ство}}, си-тни-чар-ство, за-дру-гар-ство. # Гласови: '''зг, зд, жд, ск, ст, шк, шт''' не раздвајају се него остају у истом слогу.<br/>''Примери'': Ма-зга, је-згра, зви-зга; зве-зда, гне-здо, гво-зден-зу-ба; да-жда, а-жда-ја, смо-жди-ти, зви-жда-ти; љу-ска, гу-ска, пр-ска-ти; ла-ста, кре-ста, Кр-ста; пу-шка, кру-шка, Бо-шко; све-ште-ник, ври-шта-ти, При-шти-на. # Сложене речи, без обзира на правило под 3., деле се у слогове на њихову саставку, те се у тим случајима и те групе гласова деле.<br/>''Примери'': Раз-мо-три ти, рас-пра-ви-ти, раз-го-вор, из-го-вор, раз-гра-ди-ти, из-да-нак, раз-да-ти, иж-де-ну-ти (изагнати), рас-ки-ну-ти, рас-кр-сти-ти, ис-ток, рас-та-нак. Слогови, који се свршују гласником, зову се <b>отворени слогови</b>, а који се свршују сугласником, зову се <b>затворени слогови</b>. ==НАГЛАСАК ИЛИ АКЦЕНАТ== У сваком слогу има по један гласник. Тај гласник се при изговору у речима или нагласи или не нагласи. Тако је{{Page break|20}} наглашен први, а ненаглашен други гласник у овим речима: с'''а'''бља, п'''у'''шка, сл'''а'''мка, с'''а'''бор. Наглашени се гласници при изговору речи гласом {{hw|одли|-|кују}} и добро чују, а ненаглашени се гласом претрче, и једва чују. То наглашавање зове се '''нагласак''' или '''акценат.''' У српском језику има четири начина наглашавања, те према томе има и четири '''нагласка''' или '''акцента'''. Од тих нагласака два су '''кратка,''' од којих је опет један '''оштар,''' као што је у речи '''мач''', и бележи се знаком ̏ (ма̏ч); други је ''благ'', као што је у првом слогу у речи ''чесма'', и бележи се знаком ̀ (чѐсма). Друга су два нагласка '''дуга''', од којих је један '''двотон''' (сважан, високодуг) који се почиње ''вишим'' а {{hw|свр|-|шује}} се ''нижим тоном'', као што је у првом слогу у речи ''мајка'', а бележи се знаком ̑ (ма̑јка); други је дуг ''једнотон'' (дуг), који се и почиње и свршује ''једним истим тоном'', као што је у првом слогу у речи ''река'' и бележи се знаком ́ (ре́ка). :''Примери за нагласке:'' <ol> <li>''кратак оштар:'' [[:wikt:мач|ма̏ч]], [[:wikt:срез|сре̏з]], [[:wikt:бич|би̏ч]], [[:wikt:гром|гро̏м]], [[:wikt:друм|дру̏м]], [[:wikt:крст|кр̏ст]], [[:wikt:прст|пр̏ст]], [[:wikt:сабља|са̏бља]], [[:wikt:слава|сла̏ва]], [[:wikt:плева|пле̏ва]], [[:wikt:прећа|пре̏ћа]], [[:wikt:битка|би̏тка]], [[:wikt:бритва|бри̏тва]], [[:wikt:мотка|мо̏тка]], [[:wikt:локва|ло̏ква]], [[:wikt:пушка|пу̏шка]], [[:wikt:крушка|кру̏шка]], [[:wikt:дрво|др̏во]], [[:wikt:брдо|бр̏до]], [[:wikt:зрно|зр̏но]] итд.</li> <li>''кратак благ:'' [[:wikt:магла|ма̀гла]], [[:wikt:стакло|ста̀кло]], [[:wikt:балчак|ба̀лчак]], [[:wikt:калпак|ка̀лпак]], [[:wikt:село|сѐло]], [[:wikt:седло|сѐдло]], [[:wikt:сребро|срѐбро]], [[:wikt:бисер|бѝсер]], [[:wikt:извор|ѝзвор]], [[:wikt:бибер|бѝбер]], [[:wikt:огањ|о̀гањ]], [[:wikt:поток|по̀ток]], [[:wikt:обор|о̀бор]], [[:wikt:ускрс|у̀скрс]], [[:wikt:срма|ср̀ма]], [[:wikt:гундељ|гу̀ндељ]], [[:wikt:бубрег|бу̀брег]], [[:wikt:вртлог|вр̀тлог]], [[:wikt:мртав|мр̀тав]], [[:wikt:брбљив|бр̀бљив]], {{hw|шѝ|-|рок}} итд.</li> <li>''дуг двотон:'' [[:wikt:маљ|ма̑љ]], [[:wikt:пањ|па̑њ]], [[:wikt:дрен|дре̑н]], [[:wikt:Срем|Сре̑м]], [[:wikt:мир|ми̑р]], [[:wikt:син|си̑н]], [[:wikt:нож|но̑ж]], [[:wikt:дом|до̑м]], [[:wikt:муж|му̑ж]], [[:wikt:круг|кру̑г]], [[:wikt:црв|цр̑в]], [[:wikt:крв|кр̑в]], [[:wikt:марва|ма̑рва]], [[:wikt:правда|пра̑вда]], [[:wikt:клетва|кле̑тва]], [[:wikt:сено|се̑но]], [[:wikt:Милка|Ми̑лка]], [[:wikt:Зорка|Зо̑рка]], [[:wikt:стрина|стри̑на]], [[:wikt:дојка|до̑јка]], [[:wikt:пуцањ|пу̑цањ]], [[:wikt:тутањ|ту̑тањ]], [[:wikt:жрвањ|жр̑вањ]] итд.</li> <li>''дуг једнотон:'' [[:wikt:сабор|са́бор]], [[:wikt:трава|тра́ва]], [[:wikt:глава|гла́ва]], [[:wikt:стабло|ста́бло]], [[:wikt:река|ре́ка]], [[:wikt:млеко|мле́ко]], [[:wikt:шева|ше́ва]], [[:wikt:Мирко|Ми́рко]], [[:wikt:свила|сви́ла]], [[:wikt:дика|ди́ка]], [[:wikt:торба|то́рба]], [[:wikt:рода|ро́да]], [[:wikt:моба|мо́ба]], [[:wikt:труба|тру́ба]], [[:wikt:рука|ру́ка]], [[:wikt:брвно|бр́вно]], [[:wikt:мржња|мр́жња]], [[:wikt:грдња|гр́дња]], итд.</li> </ol> О нагласцима сто је још ова правила: # У свакој речи мора бити бар један наглашен слог, а може их бити и више.<br/>''Примери:'' Бра̏т, дру̑г, де́те, свѐдок, о̀таџбина, {{hw|забра́|-|нити}}, ода̀брати, за̏вича̑ј, о̏бича̑ј, пи̏са̑р; пе̑т а́ко̑ва̑, ше̑ст па́ње̑ва̑, се̏дам гу́ње̑ва̑ итд. # Једносложне речи могу имати само ''кратак оштар'' или ''дуг двотони'' нагласак.<br/>''Примери:'' Ра̏т, сва̏т, бо̏ђ, вр̏т, ду̏д, смр̏т, р̏т; пло̑д, гро̑зд, пру̑т, све̑т, хо̑д, кру̑г; мра̏з, зма̏ј; ср̑п, ср̑ж, тр̑н итд. # У речима од више слогова, ''први наглашена'' слог може имати ма који од четири нагласка и то се зове '''главни на-'''{{Page break|21}}'''гласак''' те речи, а сваки ''наглашени слог'' после овога може имати само ''дуг двотони'' нагласак, и тај се зове '''споредни нагласак.'''<br/>''Примери:'' Ба̏дња̑к, ба̏чва̑р, Ба́чва̑нка, вилѐни̑к, {{hw|добо̀|-|ша̑р}}, пу̏шка̑р, су̑нча̑ње, де̏ве̑т де̏до̑ва̑, сто̑ пу̏ша̑ка̑, ки̏ло кру̏ша̑ка̑, итд.<br/>Одступити од овог правила може по која сложена реч, у којој сваки део задржи свој нагласак, нпр. кли̏нчо́рба. # Нагласак у променљивим речима често се на истом слогу промени, или се изгуби, или пређе на други слог и промени се.<br/>''Примери:'' Ју̀нак, јуна́ка̄, јуна́ку, ју̏на̑че; о̀тац, о̏че, ота́ца̑; про̀штац, прошта́ца̑; бо̀рац, бора́ца̑; све́та̄ц, све̑та̑ца̑; па̑њ, па́њеви, па́ње̑ва̑; бре̑г, бре̏гови, брего́ва̑, итд. # Нагласак са речи, која га има, може да пређе на реч која је пред њоме, а нема свога нагласка. У том случају нагласак се често не само премести, него се и промени.<br/>''Примери:'' Уђоше у̀ кућу (место у ку̏ћу). Пребаци камен преко̀ куће (м. пре̏ко ку̏ће). Отишли су у̏ поље (м. у по̏ље). Понеше се на̏ брдо (м. на бр̏до) итд. Тако реч може да изгуби свој нагласак кад се сложи с другом речи, нпр. на̀џагбаба (м. на̀џак ба̏ба); Трѐсибаба (м. тре́си ба̏ба). ==ГОВОРИ== У прастаром српском језику постојао је један гласник, који се бележио знаком ѣ и звао се ''јат''. Био је на прим. у овим речима: дѣд, вѣра, дѣло, дѣвојка, дѣца, бѣлица, дѣте, млѣко, срѣда, сѣно, тѣло, зѣв, Вѣоград, бѣах, сѣдѣо, видѣо, смѣјати се, прѣђе итд. Тај гласник у данашњем језику не изговара се у свима крајевима нашега народа на један начин. А по томе како се он где сада изговара, имамо у нашем језику '''три говора:''' # '''Источни''' или '''екавски говор''' у којем се он изговара у свима случајевима чисто '''е.'''<br/>''Примери:'' де̏д ве̏ра, де̏ло дѐвојка, дѐца, бѐлица, де́те, мле́ко, сре́да, се̑но, те̑ло, зе̑в, Бео̀град, бѐјах, сѐдео, видео, смѐјати се, пре̏ђе, итд.{{Page break|22}} # '''Западни''' или '''икавски говор''' у којем се тај гласник у свима случајевима изговара '''и'''.<br/>''Примери:'' д''и̏''д, в''и̏''ра, д''и̏''ло, д''ѝ''војка, д''ѝ''ца, б''ѝ''лица, д''и́''те, мл''и́''ко, ср''и́''да, с''и̑''но, т''и̑''ло, з''и̑''в, Б''и''оград, б''ѝ''јах, с''ѝ''дио, вид''и''о, см''ѝ''јат се, пр''и̏''ђе, итд.<br/>Овај се говор сада у књижевности неупотребљајва. # '''Јужни''' ''(југозападни)'' или '''јекавски говор''' у којем се тај гласник не изговара на један начин, него према своме нагласку (акценту), и према томе какви су гласови пред њим или за њим, он се изговара на четири начина: '''је''', '''ије''', '''и, е.''' Из тога излазе ова правила: ## Ако је тај гласник, у она два говора кратак: онда у овом говору он гласи '''је.'''<br/>''Примери:'' д'''''ј'''ед'', в'''је'''ра, д'''је'''ло, д'''је'''војка, д'''је'''ца, б'''је'''лица. ## Ако је тај гласник у она два говора дуг и то с {{hw|нагла|-|ском}} једнотоним, онда се овде изговара и наглашава овако: ''ијѐ''<br/>''Примери:'' дијѐте, млијѐко, сријѐда. ## Ако је тај гласник у она два говора дуг и то с {{hw|нагла|-|ском}} двотоним, онда се овде изговара и наглашава овако: ''и̏је.''<br/>''Примери:'' с''и̏'''''је'''но, т''и̏'''''је'''ло, з''и̏'''''је'''в. ## Кад иза овога гласника дођу гласови '''ј''' или '''ђ''' или који било гласник, он се онда изговара '''и'''.<br/>''Примери:'' см'''и'''јати се, приђе, Б'''и'''оград, вид'''и'''о, сјед'''и'''о. ## Кад је пред тим гласником, кад он гласи '''је,''' глас '''р''', онда '''ј''' отпадне, па гласи '''е'''.<br/>''Примери:'' бр'''е'''гови (м. бр'''је'''гови), мр'''е'''жа (м. мр'''је'''жа).<br/>Али се ипак говори: рј'''е'''чит, гр'''је'''шник. Вук. Ст. Караџић и Ђура Даничић писали су своја дела јужним, управо ''југозападним'', (јер има неких разлика између јужног и југозападног) говором хотећи да у самом {{hw|препоро|-|ђају}} српске књижевности и књижевног језика учине тај ''говор'' књижевним језиком у Срба. Али '''и''' сами њихови савременици, и пријатељи, као Бранко Радичевић, Ђура Јакшић, Јов. {{hw|Јова|-|новић-Змај}} итд. пишу источним говором, а за овима је пошла сва нова генерација, те су тако Вук и Даничић остали у томе усамљени. {{Page break|23}} Кад су хрватски научници и књижевници '''Гај''' и други у трећој десетини прошлога века, ради књижевне заједнице са Србима, напустили у књижевности свој хрватски дијалекат, узели су за књижевни језик ''српски јужни говор''. Тако сада тај јужни говор обрађује Југословенска Академија у Загребу, и њиме пишу хрватски књижевници. : Из тога, пак: # Што је у источном или евкаском говору замена {{hw|ста|-|рога}} ѣ проста и једноставна, те га је врло лако тачно {{hw|заме|-|њивати}}, и што је домен тога говора најпространији, јер се њиме говори и пише у Србији, пређашњој и садашњој, и у Срба преко Саве и Дунава; # Што је у јужном говору према толиким случајевима и правилима ту замену тешко ''тачно'' чинити; # Што, чак и измећу '''јужног''' и '''југозападног''' говора има разлика; и # Што је и у самим тим крајевима (Босни, {{hw|Херцего|-|вини}}, Црној Гори, и Далмацији) у којима се говори јужним говором, та замена врло поколебана утицајем источнога {{hw|го|-|вора}} и књижевности на источном говору;<br/>излази: да је источноме говору владавина осигурана, а да ће јужни говор остати само као ''провинцијализам''. == Извор == * Симић, Живојин (1922). [http://www.archive.org/details/srpskagramatika00simiuoft ''Српска граматика''.] Београд: Књижара Геце Кона. [[Категорија:Српска граматика (Ж. Симић)]] 8z2mbh5dp8uao3hn2n9sxamylsikd5j Српска граматика (Ж. Симић)/Поглавље 3 0 13014 146366 146353 2026-09-19T12:37:56Z Galicijac 19151 Пребацио извор на дно странице. 146366 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[../Поглавље 2|Поглавље 2]] | следећа=[[../Поглавље 4|Поглавље 4]] | наслов=[[../|Српска граматика]] | одељак=Поглавље 3: Врсте речи | аутор=Живојин Симић | белешке= }} =ВРСТЕ РЕЧИ= Реченице, којима се казују мисли, и из којих се састоји људски говор или језик, као што се види из показанога довде, постају из речи. Све речи у нашем језику, по ономе што значе, деле се у девет врста. : Тако: # Речи које значе '''имена''' лицима, животињама, биљу, металима и осталим стварима, као: ''војник'', ''орач'', ''домаћица'', ''дете; лабуд'', ''лисица; дрво'', ''јабука'', ''гвожђе'', ''злато'', ''ливада'', ''трава'', ''град'', ''Србија'', ''перо'', ''плетиво'', ''књига'', ''војска'' &mdash; зову се, '''именице'''. # Речи које се '''придевају''' именицама да означе '''какво''' је или '''чије''' је оно што именица значи, као: ''храбар'' војник, ''вредан'' орач, ''добра'' домаћица, ''послушно'' дете, ''бео'' лабуд, ''лукава'' лисица, ''високо'' дрво, ''слатка'' јабука, ''тврдо'' гвожђе, ''жуто'' злато, ''широка'' ливада, ''зелена'' трава, ''тврд'' град, ''Велика'' Србија, ''очево'' перо, ''материно'' плетиво, ''сестрина'' књига, ''{{hw|сри|-|ска}}'' војска &mdash; зову се '''придеви.''' # Речи којима се означава '''број''' лица или ствари, као: у једној недељи има ''седам'' дана; у овој кући живи ''десеторо'' чељади; на њиви раде ''двадесет'' радника; на једној руци има ''пеш'' прста; у коња су ''четири'' ноге; у години има ''дванаест'' месеца &mdash; зову се '''бројеви.''' # Речи којима се '''замењују''' именице, придеви и {{hw|бро|-|јеви}}, као: ''ја'' (речено м. Милан, или како мени буде име); ''ти'' (речено м. Љубинко или како теби буде име); ''он'' (Милоје или како њему буде име)! ''такав'' (речено м. добар, рђав или какав већ буде) човек; ''таква'' (речено м. слатка, кисела или каква већ буде) јабука; ''оволико'' (речено м. десет, двадесет или колико већ буде) људи &mdash; зову се '''заменице.'''{{Page break|25}} # Речи које значе да се нешто '''ради''', или да нешто '''бива''' или '''постаје''' или мења своје '''стање''' као: ''читати'', ''писати'', ''орати'', ''војевати'', ''певати'', ''мислити'', ''бити'', ''бивати'', ''постати'', ''настати'', ''мрзнути се'', ''топити се'' &mdash; зову се '''глаголи.''' # Речи које се '''прилажу''' глаголима да означе ''место'', где се нешто ради, ''време'', кад се нешто ради, ''начин'', на који се нешто ради, као: седети ''онде''; стајати ''онде''; пети се ''горе'' силазити ''доле''; путовати ''дању''; спавати ''ноћу''; кренути се ''одмах''; доћи ''доцне''; писати ''ситно''; трчати ''брзо''; певати ''лепо'', &mdash; зову се '''прилози.''' # Речи које се '''предлажу''' именицама да с њима означе &mdash; понајчешће &mdash; ''место'' и ''време'', па и друга значења, као: пећ у ''соби''; књига на ''столу''; мачка ''под столом''; стаза ''кроз ливаду''; стадо пасе ''по пољу''; доћи ћемо ''на јесен''; прећи ''за дан''; научити ''за сат'' &mdash; зову се '''предлози.''' # Речи које служе као '''веза''' измећу других речи и као веза између реченица, као: Петар ''и'' Павле беху Христови апостоли: Ми ћемо им рећи ''да'' смо уморни. Сви Стојана одмах послушаше, ''па'' с добријех коња одсједоше. Да видимо чија је сад Мачва: ''илʼ'' је твоја, ''илʼ'' ће бити моја &mdash; зову се '''свезе.''' # Речи којима се узвиком изражава осећање, или се подражава природним звуцима, као: ''ах'', ''јао'', ''хеј'', ''ој'', ''ух; бућ'', ''пљус'', ''прас'', зову се '''узвици'''. Ове узвике неки писци {{hw|грама|-|тика}} не узимљу као ''врсту речи''. ==ИМЕНИЦЕ== : Именице су двојаке: # Оне које значе име каквом ''стварном'' бићу, {{hw|вешта|-|ству}} или другом чему што је нашим чулима доступно као нешто '''стварно''' и те се зову '''стварне именице.''' # Оне које значе име нечему што је недоступно нашим чулима, и што само у уму '''замишљамо''' као предмет или ствар, и те се зову '''мислене именице.''' ===СТВАРНЕ ИМЕНИЦЕ=== Према томе, каква имена значе, деле се стварне именице на: '''особене, заједничке, збирне''' и '''вештаствене.''' {{Page break|26}} ====ОСОБЕНЕ ИМЕНИЦЕ==== Особене именице значе '''особена имена''' (-{nomina propria,}- сопствена имена, властита имена, особна имена): # ''Лица:'' Милутин, Милица, итд. # ''Народа:'' Србин, Рус, Француз, Енглез, итд. # ''Земаља'' и ''држава:'' Србија, Русија, Француска, Америка, Африка, Азија, Индија, Јапан, итд. # ''Мора'', ''језера'', ''река:'' Јадранско Море, Црно Море, Атлански Океан, Охридско Језеро, Преспанско Језеро; Дунав, Сава, Морава, Вардар, Миљацка, Зета, Волга, Нева, Сена, Темза, итд. # ''Планина:'' Авала, Медведник, Копаоник, Шар-планина, Дурмитор, Балкан, Олимп, Пиренеји, Алпи, итд. # ''Појединих крајева:'' Шумадија, Поцерина, Посавина, Подриње, Мачва, Косово, Жупа, Банат, Бачка, Срем итд. # ''Градова:'' Београд, Ваљево, Скопље, Битољ, Штип, {{hw|При|-|зрен}}, Сарајево, Загреб, Дубровник, Москва, Париз, Лондон итд. # ''Села'': Таково, Совљак, Орашац, Бели Поток, Вре̏ло Ноћај, итд. # ''Манастира:'' Хиландар, Жича, Студеница, Високи Дечани, Манасија, Крушедол, Хопово, Раваница, итд. # ''Округа'' и ''срезова:'' Београдски Округ, Чачански Округ, Ваљевски Округ; Врачарски Срез, Тамнавски Срез, Крајински Срез, итд. # ''Надлештава'' и ''установа:'' Првостепени Суд, {{hw|Каса|-|циони}} Суд, Академија Наука, Коларчева Задубина, Чупићева Задужбина, Друштво Св. Саве, Краљевско Српско Народно Позориште, Српска Књижевна Задруга, Привилегована Српска Народна Банка, итд. # ''Животиња:'' Шарац (Краљевића Марка), Јабучило (Војводе Момчила), Кушљо (Хајдук-Вељков), Караман (хрт Страхинића Вана), итд. ====ЗАЈЕДНИЧКЕ ИМЕНИЦЕ==== Заједничке именице значе имена по чему било ''заједничка'' (општа имена) лицима, животињама, биљкама, стварима, итд. Тако: # ''Имена лицима заједничка по врсти:'' човек, жена.{{Page break|27}} # ''Имена лицима заједничка по сродству:''<br/>отац, мати, сестра, брат, син, кћи, стриц, стрина, синовац, синовица, ујак, ујна, тетак, тетка, братић, сестрић, свекар, свекрва, снаха, јетрва, заова, итд. # ''Имена лицима заједничка по занимању:''<br/>орач, копач, овчар, зидар, ловац, пушкар, котлар, ковач, бравар, свирач, певач, жетелац, косач, књижар, писар, учитељ, ученик, војник, добошар, трубач, колар, звонар, служитељ, трговац, гвожђар, платнар, радник, мајстор, књижевник, судија, професор, адвокат, чиновник (сви називи чиновника и {{hw|служ|-|беника}}), свештеник; учитељица, ученица, певачица, играчица, праља, ткаља, кројачица, шваља, собарица, куварица, {{hw|слу|-|жавка}} итд. # ''Имена лицима заједничка па стању или каквој особини:''<br/>богаташ, сиромах, богаљ, слепац, глувак, глупак, {{hw|праве|-|дник}}, грешник, лопов, зликовац, злочинац, јунак, страшљивац, плашљивац, кукавица, лењивац, бекрија, пијаница, лењштина, грабљивац, сплеткаш, брбљивац, лажов, лажљивац, свађалица, тврдоглавац, ветрогоња, лудак, малоумник, главоња, зубоња, ћелоња, вратоња, грбоња, дебељко, мршавко, младић, момак, дечак, девојка, девојчица, старац, старица, баба, бака итд. # ''Имена лицима заједничка по месту:''<br/>београђанин, београђанка, ваљевац, ваљевка, чачанин, чачанка, шапчанин, шапчанка, скопљанац, скопљанка, {{hw|крато|-|вац}}, кратовка, приморац, приморка, призренац, призренка, {{hw|пан|-|чевац}}, панчевка, мостарац, мостарка, паланчанин, паланчанка, америчанин, америчанка, афричанин, афричанка, варошанин, варошанка, сељак, сељанка, брђанин, брђанка, планинац, {{hw|пла|-|нинка}} итд. # ''Имена животињама заједничка по врсти:''<br/>во, крава, теле, коњ, кобила, ждребе, ован, овца, јагње, јарац, коза, јаре, вепар, крмача, прасе, петао, кокош, пиле, гусак, гуска, гушче, голуб, голубица, јастреб, врана, лисица, вук, лав, тигар, слон, орао, соко, гавран, чавка, врабац итд. # ''Имена дрветима и биљкама заједничка по врсти:''<br/>храст, буква, цер, брест, глог, леска, орах, јабука, крушка, трешња, вишња, јагода, ружа, трн, бор, јела итд. # ''Имена грађеним стварима заједничка по употреби:''<br/>секира, нож, сврдао, тестера, брус, плуг, јарам, ексер, клин, сто, столица, клупа, лонац, тањир, чаша, кућа, црква, хаљина, кошуља, ципела, чизма итд. # ''Имена небеским телима и природним појавама:''<br/>звезда, планета, комета, сунце; облак, муња, гром, {{hw|тре|-|сак}}, ветар, магла, светлост, мрак, тама, топлота, врућина, {{hw|хла|-|дноћа}}, дан, ноћ, јутро; пролеће, лето, јесен, зима итд. {{Page break|28}} ====ЗБИРНЕ ИМЕНИЦЕ==== Именице, које обликом једнине значе много лица или ствари, тј. значе име '''збиру''' лица или ствари, зову се <b>збирне именице</b>. : ''Примери:'' <ol> <li>За оне које постају наставком '''је:'''<br /> [[:wikt:влаће|влаће]], [[:wikt:снопље|снопље]], [[:wikt:лишће|лишће]], [[:wikt:дрвље|дрвље]], [[:wikt:дрвеће|дрвеће]], [[:wikt:иверје|иверје]], [[:wikt:трње|трње]], [[:wikt:грожђе|грожђе]], [[:wikt:труње|труње]], [[:wikt:камење|камење]], [[:wikt:стење|стење]] (од стена), [[:wikt:прстење|прстење]], {{hw|ке|-|стење}}, [[:wikt:зрневље|зрневље]], [[:wikt:грумење|грумење]], [[:wikt:бусење|бусење]], [[:wikt:цвеће|цвеће]], [[:wikt:пруће|пруће]], [[:wikt:чокоће|чокоће]], [[:wikt:робље|робље]], [[:wikt:звериње|звериње]] и [[:wikt:зверје|зверје]], [[:wikt:гробље|гробље]], [[:wikt:борје|борје]], [[:wikt:гложје|гложје]], [[:wikt:џбуње|џбуње]], [[:wikt:шибље|шибље]], [[:wikt:кремење|кремење]], [[:wikt:јасење|јасење]], [[:wikt:брешће|брешће]], [[:wikt:јаворје|јаворје]], [[:wikt:лешће|лешће]] (од леска), [[:wikt:орашје|орашје]] (од орах), [[:wikt:дубље|дубље]] (од дуб), [[:wikt:грабље|гра̑бље]] (од граб), [[:wikt:голубље|голубље]], [[:wikt:трупље|трупље]] (од труп), [[:wikt:класје|класје]], [[:wikt:клење|клење]] (од клен), [[:wikt:коље|коље]] (од колац), [[:wikt:комађе|комађе]], [[:wikt:корење|корење]], [[:wikt:мраморје|мраморје]], [[:wikt:плашће|плашће]], {{hw|пра|-|мење}}, [[:wikt:рубље|рубље]], [[:wikt:саће|саће]] (од сат меда), [[:wikt:посуђе|посуђе]], [[:wikt:трсје|трсје]] (од трст, трска), [[:wikt:угљевље|угљевље]], [[:wikt:чапурје|чапурје]], [[:wikt:шаторје|шаторје]], [[:wikt:шипражје|шипражје]], [[:wikt:перје|перје]], {{hw|па|-|перје}}, [[:wikt:грање|грање]], јелашје и јошје (од јелша-јоша-јоха-јова-јелва-''јеова''), [[:wikt:оружје|оружје]], [[:wikt:прошће|прошће]], [[:wikt:прорашће|прорашће]], [[:wikt:бучје|бучје]] (од буква), [[:wikt:поврће|поврће]] итд.</li> <li>За оне, које постају наставком '''ад:'''<br/> [[:wikt:чељад|чељад]], [[:wikt:момчад|момчад]], [[:wikt:ђачад|ђачад]], [[:wikt:сирочад|сирочад]], [[:wikt:чобанчад|чобанчад]], [[:wikt:Српчад|Српчад]], [[:wikt:Турад|Турад]], [[:wikt:Швапчад|Швапчад]], [[:wikt:Циганчад|Циганчад]], [[:wikt:ропчад|ропчад]], [[:wikt:унучад|унучад]], [[:wikt:копилад|копилад]], [[:wikt:кумчад|кумчад]], [[:wikt:близнад|близнад]], [[:wikt:пасторчад|пасторчад]], [[:wikt:дерлад|дерлад]]; [[:wikt:живад|живад]], [[:wikt:пилад|пилад]], [[:wikt:телад|телад]], [[:wikt:јагњад|јагњад]], [[:wikt:јарад|јарад]], [[:wikt:јунад|јунад]], [[:wikt:ждребад|ждребад]], [[:wikt:зверад|зверад]], [[:wikt:кљусад|кљусад]], [[:wikt:крмад|крмад]], [[:wikt:прасад|прасад]], [[:wikt:штенад|штенад]], [[:wikt:кучад|кучад]], [[:wikt:мајмунчад|мајмунчад]], [[:wikt:мачад|мачад]], [[:wikt:паунчад|паунчад]], [[:wikt:пашчад|пашчад]], {{hw|сом|-|чад}}, [[:wikt:ћурад|ћурад]], [[:wikt:гушчад|гушчад]]; [[:wikt:бурад|бурад]], [[:wikt:танад|танад]], [[:wikt:дугмад|дугмад]] итд.</li> <li>За оне, које постају друкчијим наставцима:<br/> [[:wikt:стадо|стадо]], [[:wikt:јато|јато]], [[:wikt:рој|рој]], [[:wikt:чопор|чопор]], [[:wikt:ергела|ергела]], [[:wikt:марва|марва]], [[:wikt:стока|стока]], [[:wikt:живина|живина]] (пилеж), [[:wikt:војска|војска]], [[:wikt:друштво|друштво]], [[:wikt:народ|народ]], [[:wikt:породица|породица]] итд.</li> </ol> ====ВЕШТАСТВЕНЕ ИМЕНИЦЕ==== Оно од чега се граде разне ствари и чиме се хранимо и појимо зове се '''вештаство'''. Имена разним врстама {{hw|вешта|-|ства}} зову се '''вештаствене именице.''' <p style="margin-left: 40px; text-indent:40px;">''Примери:'' вода, млеко, вино, сирће, ракија, пиво, уље (зејтин), гас (петролеум), и све остале течности; брашно, мекиње, жито, вуна, памук, лан, кудеља, платно, сукно, чоха, и остале тканине; олово, гвожђе, бакар, коситер, жива, калај, челик, злато, сребро и сви остали метали; масло, сало, сланина, месо, сир, скоруп, кајмак, маст; стакло, пепео, песак, земља, камен, дрво (кад се што од земље, камена, дрвета гради), лед, ваздух, пара (водена) итд.</p> {{Page break|29}} ===МИСЛЕНЕ ИМЕНИЦЕ=== Имена стварима, које се не састоје ни из каквог {{hw|вешта|-|ства}}, нити су доступне којем било од наших чула, него их само умом '''замишљамо''' као ствари, зову се '''мислене именице.''' <p style="margin-left: 40px; text-indent:40px;">''Примери:'' здравље, болест, слава, радост, правда, кривда, судбина, љутња, претња, радња, страх, милина, висина, дубина, памет, мисао, снага, сила, грех, грехота, сан, стид, глад (оне године владала је велика ''глад''), жеђ (жеђ за осветом), сладост (какву смо сладост имали {{hw|слу|-|шати}} га!), љутина (пошто ме је била прошла ''љутина''), понос, мир, савест, завист, савет, завет, брига, гњев, добро, зло, пакост, смерност, старост, младост, знање, вештина, благост, мудрост, туга, жалост, смелост, нада, збиља, шала, весеље, јунаштво, истина, лаж, победа, пораз, близина, даљина, брзина, хитрина, слога, сумња, мука, невоља, награда, казна, похвала, одлика, прилика, незгода, поруга, осуда, клевета, увреда, покор, помор, чудо, поглед, помисао, промисао, свест, несвест, злоба, тегоба, срамота, празнина, горчина (то ми је причинило много горчине), ведрина, спавање, умовање, јадиковање, мишљење итд.</p> ===РОД У ИМЕНИЦА=== Именица ''човек'' означава '''мушко''' лице. Именица ''голуб'' означава '''мужјака''' код животиња. Према томе именице ''човек'' и ''голуб'' јесу ''именице'' '''{{hw|му|-|шкога рода.}}''' Именица ''жена'' означава '''женско''' лице. Именица ''{{hw|голу|-|бица}}'' означава '''женку''' код животиња. Према томе именице ''жена'' и ''голубица'' јесу ''именице'' <b>{{hw|жен|-|скога}} рода</b>. Именица ''дете'' означава људско младунче, не {{hw|означава|-|јући}} му род. Именица ''голупче'' означава птичије младунче, не означавајући му род. Ове именице су назване: ''именице'' '''средњега рода.''' Именице мушког рода могу се говорити удружене с речју '''тај:''' тај човек; тај голуб. Именице женског рода могу се говорити удружене с речју '''та:''' та жена та голубица. Именице средњег рода могу се говорити удружене с речју '''то:''' то дете; то голупче. {{Page break|30}} У неживих ствари нема мушког, женског и средњег рода, али се именице које значе њихова имена разређују у родове по томе да ли се говоре с речима: '''тај, та''' или '''то,''' и према томе су мушког рода оне које се говоре с речју '''тај;''' {{hw|жен|-|ског}} су рода оне, које се говоре с речју '''та;''' а средњег су рода оне, које се говоре с речју '''то.''' : ''Примери:'' # За мушки род: храст, цер, брест, јавор, глог; град, двор, плуг, срп, обруч итд. # За женски род: јабука, крушка, шљива, вишња, трешња, гуња, смоква итд. # За средњи род: дрво, стабло, море, језеро, перо, мастило, гвожђе, сребро итд. Овако се разређују у родове, по речима '''тај, та, то''' и оне именице, које значе имена животињама, у којих нема име́на̑ за означавање рода: јелен, јеж, пуж, јазавац, рис, рак, шаран, сом, јастреб, орао, гавран, стршљен, мрав, скакавац, цврчак, попак; камила, кошута, корњача, риба, штука, врана, чавка, жуња, видра, мува, оса итд. ===БРОЈ У ИМЕНИЦА=== Кад именица значи ''једно'' лице или ''једну'' ствар, онда она стоји у '''једнини:''' стриц, сестра, кућа, прозор, река, планина. Кад именица значи ''много'' лица или ''много'' ствари, онда она стоји у '''множини:''' стричеви, сестре, куће, прозори, реке, планине. Једнину и множину имају заједничке именице: сељак &mdash; сељаци; сељанка &mdash; сељанке; друм &mdash; друмови; град &mdash; {{hw|гра|-|дови}}; бор &mdash; борови; река &mdash; реке; пут &mdash; путови; нос &mdash; {{hw|но|-|сови}}; млаз &mdash; млазови; мраз &mdash; мразови. Особене именице зато што значе крштена, или иначе особено наденута (сопствена) имена, не могу имати множине: Милутин, Стојан, Љубица, Милица, Србија, Авала, Дунав, Скопље, Ниш. Али и особене именице, које значе име по народности, и оне које значе људско презиме, говоре се и у множини: Србин &mdash; Срби; Рус &mdash; Руси; Немањићи, Томковићи, Даничићи. Збирне именице зато што већ обликом једнине значе много лица или ствари, нарочито оне које постају наставком '''је''' или '''ад,''' немају множине: {{Page break|31}} цвеће, грање, трње, звериње, комађе, бусење; &mdash; телад, јагњад, чељад, момчад, ђачад. Неке, пак, од оних које постају друкчијим наставцима, говоре се и у множини: јато &mdash; јата, крдо &mdash; крда, стадо &mdash; стада, рој &mdash; ројеви, чопор &mdash; чопори, ергела &mdash; ергеле, војска &mdash; војске, друштво &mdash; друштва, народ &mdash; народи, породица &mdash; породице. Вештаствене именице зато што већ саме собом значе цело вештаство, којем су име, не могу имати множине. бакар, гвожђе, сребро, злато, млеко, сир, вода, вино, жито итд. Неке, пак, од њих говоре се и у множини, али онда не значе ''више'' једног ''истог'' вештаства, него ''више врста'' тога вештаства: ''во̏де'' &mdash; значи: мора, језера, реке, минералне воде; ''ви́на'' &mdash; значи: бело, црно, слатко, опоро, крајинско, смедеревско, жупско; ''сирови'' (погрешно је ''сиреви'') &mdash; значи: обичан сир, кашкаваљ, тврд сир мек сир, годомин, царић итд.; ''жѝта'' &mdash; значи: пшеница, јечам, овас, крупник итд. Мислене именице, према ономе што значе, неке имају, а неке немају множине: здравље, певање, играње, свест, несвест, гњев; сан &mdash; снови, мисао &mdash; мисли, чудо &mdash; чуда, брига &mdash; бриге, невоља &mdash; невоље, радост &mdash; радости итд. ==ПРИДЕВИ== Према своме значењу придеви се деле на '''описне''' и '''присвојне.''' ===ОПИСНИ ПРИДЕВИ=== Придеви који се ''придевају'' именицама да по каквоћи или чему било другом ''опишу'' оно што именица значи, зову се '''описни придеви''' (прости придеви). <p style="margin-left: 40px; text-indent:40px;">''Примери:'' ''бистра'' вода; ''ситна'' слова; ''оштар'' нож; ''тврд'' камен; ''бело'' брашно; ''зелена'' трава; ''суво'' сено; ''родна'' земља; ''зрело'' грожђе; ''богата'' жетва; ''паметне'' мисли; ''мала'' телад; ''снажни'' волови; ''брзи'' коњи; ''храбри'' војници; ''вредна'' домаћица; ''стар'' човек; ''праведан'' судија; ''пространа'' ливада; ''шарено'' цвеће; ''слатке'' јабуке итд.</p> ===ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВИ=== Придеви, који се ''придевају'' именицама да означе коме или чему припада у ''својину'' оно што именица значи, зову се '''присвојни придеви.''' {{Page break|32}} Ови се придеви граде од имена оних лица или оних ствари којима припада оно што именица значи: <dd> <dl>''Примери:'' ''очева'' сабља; ''сестрино'' плетиво; ''чобански'' пси; ''сеоски'' биров; ''Ђурђева'' Јерина; ''материно'' млеко; ''детиња'' храна; ''школска'' слава; ''пољски'' ваздух; ''сељачке'' куће; ''вечерња'' ру̏мен; ''царски'' двори; ''јуначка'' срећа; {{hw|''Ивањ''-||дан}} (Иванов дан); ''Баново'' Брдо; ''Ба̑ња̑'' Лука (Банова Лука); ''орахово'' лишће; ''зимски'' дани; ''ђачке'' књиге; ''Петрови'' коњи; ''Љубичина'' хаљина; ''кметова'' кућа; ''дечије'' игре; ''крушково'' дрво; ''кухински'' судови итд.</dl> </dd> ===РОД У ПРИДЕВА=== Зато што један исти придев може стајати уз именице сва три рода, да би се могао с именицама сложити у роду мора сваки придев имати облике за сва три рода. <dd> <dl>''Примери:'' ''бео'' снег; ''бела'' хартија; ''бело'' млеко; ''Петров'' забран; ''Петрова'' ливада; ''Петрово'' сено.</dl> </dd> ===НЕОДРЕЂЕНИ И ОДРЕЂЕНИ ПРИДЕВИ=== Ако придев значи каквоћу ''неодређеног'' лица или <i>{{hw|неодре|-|ђене}}</i> ствари, онда и он има ''неодређени вид'' придевски. <dd> <dl>''Примери: храбар'' војник (макар који) не плаши се смрти. Донеси ми ''но̏в'' шешир (макар који).</dl></dd> Ако ли описни придев означава каквоћу ''одређеног'' лица, или ''одређене'' ствари, онда и придев има ''одређени вид'' придевски. <dd> <dl>''Примери: хра̑бри̑'' војник (о коме је већ била реч) извуче сабљу и полети на непријатеља. Донеси ми <i>но̏ви̑</i> шешир (између њих више, који нису нови).</dl></dd> Одређени вид придевски постаје од неодређеног тиме што придеви за мушки род добију наставак ''и̑'' (с двотоним {{hw|нагла|-|ском}}), а у женском и средњем роду наставци добију двотони нагласак: ''а̑'', ''о̑''. Уз то се често и у основи промене нагласци. <dd> <dl>''Примери:'' но̏в, но̏ва, но̏во &mdash; но̏ви̑, но̏ва̑, но̏во̑; ста̏р, ста̏ра, ста̏ро &mdash; ста̑ри̑, ста̑ра̑, ста̑ро̑; ле̑п, ле́па, ле́по &mdash; ле̑пи̑, ле̑па̑, ле̑по̑; хра́бар, хра́бра, хра́бро &mdash; хра̑бри̑, {{hw|хра̑|-|бра̑}}, хра̑бро̑; цр̑н, цр́на, цр́но &mdash; цр̑ни̑, цр̑на̑, цр̑но̑; жу̑т, жу́та, жу́то &mdash; жу̑ти̑, жу̑та̑, жу̑то̑.</dl></dd> Присвојни придеви говоре се једни увек у виду {{hw|неодре|-|ђеном}}, као нпр. кме̏то̑в, кме̏това, кме̏тово, Пѐтро̑в, Пѐтрова, Пѐтрово; човѐков, човѐкова, човѐково; жѐни̑н, жѐнина, {{hw|жѐ|-|нино}}. &mdash; Други се опет увек говоре у виду одређеном, као {{Page break|33}} нпр. ср̏пски̑, ср̏пска̑, ср̏пско̑; шу̏мски̑, шу̏мска̑, шу̏мско̑; {{hw|шко̏л|-|ски̑}}, шко̏лска̑, шко̏лско̑, итд. ===ПРИДЕВИ ЗА ПОРЕЂЕЊЕ=== Ступњи, који се добијају ''поређењем'' исте, али неједнаке каквоће, означују се '''придевима за поређење.''' Од придева ''бео'' поређењем се добије придев ''бељи'', који означује виши ступањ исте каквоће, и то је '''први ред поређења.''' Од придева ''бељи'' даљим поређењем добија се придев ''најбељи'', који означује највиши ступањ исте каквоће, и то је '''други ред поређења.''' Придеви за ''први ред поређења'' постају од <i>основних {{hw|при|-|дева}}</i> наставцима: '''ј''', '''ш''', '''иј''', нпр. '''бео''' (бел) &mdash; '''бељи; леп''' &mdash; '''лепши; нов''' &mdash; '''новији.''' Придеви за ''други ред поређења'' постају кад се придеву за први ред поређења предметне слог '''нај''' и с њим споји у једну реч, нпр. '''бељи''' &mdash; '''најбељи; лепши''' &mdash; '''најлепши; новији''' &mdash; '''најновији.''' При постајању придева за први ред поређења наставком '''ј''' спаја се глас '''ј''' са сугласницима који се десе пред њим по ''закону јотовања'': ''д'''ј''''' у ''ђ''; ''тј'' у ''ћ''; ''лј'' у ''љ''; ''нј'' у ''њ''; ''зј'' у ''ж''; ''сј'' у ''ш''. Тако и ''гј'' у ''ж''; ''кј'' у ''ч'', ''хј'' у ''ш''. Примери тврд &mdash; тврд-ји &mdash; ''тврђи''; љут &mdash; љут-ји ''љући''; бел &mdash; бел-ји &mdash; ''бељи;'' црн &mdash; црн-ји &mdash; ''црњи''; брз &mdash; брз-ји &mdash; ''бржи''; висок &mdash; (кад се одбаци ''ок'') &mdash; вис-ји &mdash; ''виши''. Тако и благ &mdash; благ-ји &mdash; ''блажи;'' јак &mdash; јак-ји &mdash; ''јачи''; тих &mdash; тих-ји &mdash; ''тиши''. Кад се пред '''ј''' десе гласови: '''б, в, п''' онда се између њих и '''ј''' умеће глас '''л''', који се с '''ј''' спаја у љ. Примери: дебео &mdash; дебел, (кад се одбаци ''ел'') деб-ји &mdash; деб-л-ји &mdash; ''дебљи;'' сув &mdash; сув-'''ји''' &mdash; сув-л-ји &mdash; ''сувљи''; туп &mdash; туп-ји &mdash; туп-л-ји &mdash; ''тупљи''. Кад се пред '''ј''' десе гласови: '''ж, ћ, ђ, р''' онда '''ј''' просто отпадне. Примери: тежак (кад се одбаци ''ак'') &mdash; теж-ји &mdash; ''тежи''; врућ &mdash; врућ-ји &mdash; ''врући''; риђ &mdash; риђ-ји &mdash; ''риђи''; широк (кад се одбаци ок) &mdash; шир-ји &mdash; ''шири''. Кад се пред наставком '''иј''' деси глас '''г''' или '''к''', онда се глас '''г''' претвара у '''ж''', а глас '''к''' претвара се у '''ч''', нпр. строг &mdash; ''строжији''; крепак &mdash; ''крепчији''. ===НАГЛАСАК ИЛИ АКЦЕНАТ У ПРИДЕВА ЗА ПОРЕЂЕЊЕ=== Ма какав нагласак или акценат имао основни придев, у припева за први ред поређења који постају наставцима '''ј''' и {{Page break|34}} '''ш''' свакад '''је''' на првом слогу нагласак ''кратак-оштар'' а на другом ''дуг-двотони'', нпр. мла̑д &mdash; мла̏ђи̑; ле̑п &mdash; ле̏пши̑. У оних, пак, који постају наставком '''иј''' увек је на слогу који је пред '''ији''' нагласак ''кратак-благ'', а на последњем слогу <i>{{hw|дуг|-|двотони}}</i>, нпр. но̏в &mdash; но̀вији̑, но̀вија̑ но̀вије̑; разу̑ман &mdash; {{hw|разу̀м|-|нији̑}}; за̏дово̑љан &mdash; задово̀љнији̑; тврдо̀глав &mdash; тврдогла̀вији̑. У придева за други ред поређења увек је ''дуг-двотони'' нагласак на слогу ''на̑ј'', и тај исти и на последњем слогу, нпр, на̑јновији̑, на̑јбогатији̑, на̑јтврдоглавији̑. ===ПРЕГЛЕД ПРИДЕВА ЗА ПОРЕЂЕЊЕ ПО НАСТАВЦИМА=== # Наставком '''ј''' постају ови: #* бео (бел) &mdash; бе̏љи̑, на̑јбељи̑; благ &mdash; бла̏жи̑, на̑јблажи̑; блед &mdash; бле̏ђи, на̑јблеђи̑; брз &mdash; бр̏жи̑, на̑јбржи̑; врућ &mdash; вру̏ћи̑, на̑јврући̑; глух &mdash; глу̏ши̑, на̑јглуши̑; глу̑в &mdash; глу̏вљи̑, на̑јглувљи̑; грк &mdash; гр̏чи̑, на̑јгрчи̑; густ &mdash; гусћи &mdash; гу̏шћи̑, на̑јгушћи̑; драг &mdash; дра̏жи̑, на̑јдражи̑; дуг &mdash; ду̏жи̑: на̑јдужи̑; жив &mdash; жи̏вљи̑ на̑јживљи̑; жут &mdash; жу̏ћи̑, на̑јжући̑; јак &mdash; ја̏чи̑, на̑јјачи̑; крив &mdash; кри̏вљи̑, на̑јкривљи̑; крут &mdash; кру̏ћи̑, на̑јкрући̑; луд &mdash; лу̏ђи̑ на̑јлуђи̑; љут &mdash; љу̏ћи̑, на̑јљући̑; лен &mdash; ле̏њи̑, на̑јлењи̑; млад &mdash; мла̏ђи̑, на̑јмлађи̑; млак &mdash; мла̏чи̑, на̑јмлачи̑; мрк &mdash; мр̏чи̑, на̑јмрчи̑; рић &mdash; ри̏ђи̑, на̑јриђи̑; сед &mdash; се̏ђи̑, на̑јсеђи̑; скуп &mdash; ску̏пљи̑, на̑јскупљи̑; сух &mdash; су̏ши̑, на̑јсуши̑; сув &mdash; су̏вљи̑, на̑јсувљи̑; тврд &mdash; твр̏ђи̑, на̑јтврђи̑; тих &mdash; ти̏ши̑, на̑јтиши̑; чврст &mdash; чвр̏шћи̑, на̑јчвршћи̑; чест &mdash; че̏шћи̑, на̑јчешћи̑; ласан (ласн) &mdash; ла̏шњи̑, на̑јлашњи̑; тесан (тесн) &mdash; те̏шњи̑, на̑јтешњи̑; бесан (бесн) &mdash; бе̏шњи̑, на̑јбешњи̑; горак (горк) го̏рчи̑, на̑јгорчи̑. #* Кад придеву отпадну два гласа пред '''ј''':<br/>гладак &mdash; гла̏ђи̑, на̑јглађи̑; жидак &mdash; жи̏ђи̑ на̑јжиђи̑; {{hw|кра|-|так}} &mdash; кра̏ћи̑, на̑јкраћи̑; близак &mdash; бли̏жи̑, на̑јближи̑; мрзак &mdash; мр̏жи̑, на̑јмржи̑; низак &mdash; ни̏жи̑, на̑јнижи̑; плитак &mdash; пли̏ћи̑ на̑јплићи̑; редак &mdash; ре̏ђи̑, на̑јрећи̑; сладак &mdash; сла̏ђи̑, на̑јслађи̑ танак &mdash; та̏њи̑, на̑јтањи̑; тежак &mdash; те̏жи̑, на̑јтежи̑; узак &mdash; у̏жи̑; на̑јужи̑; далек &mdash; да̏љи̑ &mdash; на̑јдаљи̑; висок &mdash; ви̏ши̑, на̑јвиши̑; дебео, (дебел) &mdash; де̏бљи̑, на̑јдебљи̑; дубок &mdash; ду̏бљи̑, на̑јдубљи̑; грдан, &mdash; гр̏ђи̑, на̑јгрђи̑; жесток &mdash; же̏шћи̑, на̑јжешћи̑; широк &mdash; {{hw|ши|-|ри̑}}, на̑јшири̑. # Наставком '''ш''' постају ови: #* лак &mdash; ла̏кши̑, на̑јлакши̑; леп &mdash; ле̏пши̑, на̑јлепши̑; мек, &mdash; ме̏кши̑, на̑јмекши̑.{{Page break|35}} # Наставком '''иј''' постају сви остали, којима се поређење може означити, нпр.: #* богат &mdash; бога̀тији̑, на̑јбогатији̑; вредан &mdash; врѐднији, {{hw|на̑ј|-|вреднији̑}}; гадан &mdash; га̀днији̑, на̑јгаднији̑; здрав &mdash; здра̀вији̑, {{hw|на̑ј|-|здравији̑}}; крепак &mdash; крѐпчији̑, на̑јкрепчији̑; крупан &mdash; кру̀пнији̑, на̑јкрупнији̑; стар &mdash; ста̀рији̑, на̑јстарији̑; строг &mdash; стро̀жији̑, на̑јстрожији̑; хитар &mdash; хѝтри̑ји, на̑јхитрији̑, итд. :'''Неправилно''' постају за поређење ови придеви: :* добар &mdash; бо̏љи̑, на̑јбољи̑; зао &mdash; го̏ри̑, на̑јгори̑; {{hw|ве|-|лики}} &mdash; ве̏ћи̑, на̑јвећи̑; мали &mdash; ма̏њи̑, на̑јмањи̑; {{hw|дуг|-|ду̏љи̑}}, на̑јдуљи̑. ===НЕ МОГУ СЛУЖИТИ ЗА ПОРЕЂЕЊЕ=== # Придеви који значе каквоћу или особину која се не може поредити, као: слеп, нем, хром, сакат, мртав, гладан, жедан, го, бос, гологлав, итд. # Који означују од каквог је вештаства што, као: дрвен, гвозден, земљан, сребрн, златан, бакрен, итд. # Који значе чије је што, као: Јованов, Драгутинов, {{hw|ма|-|терин}}, сестрин, братов, човеков, женин; детињи, људски, {{hw|се|-|оски}}, итд. ==БРОЈЕВИ== Према разликама у значењу '''бројеви''' су тројаки; <b>{{hw|основ|-|ни}}</b>, <b>збирни</b> и '''редни.''' <ol> <li>''Основни бројеви'' (прости бројеви) значе колико је лица, животиња или ствари ''исте врсте'', као:<br/> ''један'' војник, ''десет'' војника, ''сто'' војника, ''пет'' коња, ''двадесет'' коња, ''педесет'' коња; ''шест'' кућа, ''петнаест'' јабука; ''тридесет'' ораха, итд.</li> <li>''Збирни бројеви'' говоре се онда:<br/> а) Кад се броји оно што значе збирне именице, као:<br/> ''двоје'' деце, ''троје'' чељади, ''петоро'' момчади; <i>{{hw|десе|-|торо}}</i> јагњади, ''двадесеторо'' телади, итд.<br/> б) Кад се броје лица или животиње разнога рода, као нас ''двадесеторо'' (људи и жена); ''десеторо'' говеда (волова и крава); ''шесторо'' свиња (вепрова и крмача), итд.<br/> в) Уз оне именице које ''па̑ром'' или ''обликом множине'' значе целину за бројење, као:<br/> ''двоје'' рукавице (два пара рукавица); ''троје'' чарапе (три пара чарапа); ''петоре'' чизме (пет пари чизама); ''{{hw|де|-|сетори}}'' {{Page break|36}} опанци (десет пари опанака); &mdash; ''двоја'' кола; ''троје'' кочије; ''десетере'' виле; ''четворе'' гусле; ''троје'' наћве; ''двоји'' сватови, итд.</li> <li><i>Редним бројевима</i> се означује ''редно место'' које {{hw|за|-|узима}} лице или ствар ''у реду'', као:<br/> ''први'' (на првом месту у реду); ''десети'' (на десетом месту у реду), итд.</li></ol> ==ЗАМЕНИЦЕ== '''Заменице''' су речи које се употребљавају у значењу других речи. Оне се деле у две главне врсте: '''личне''' и '''придевне.''' ===ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ=== Личне заменице означују ''граматичка лица'' која врше радњу казану глаголским облицима, нпр. ''ја'' говорим (''ја'' стоји место имена онога који говори); ''ти'' читаш (''ти'' стоји место имена онога лица које чита); ''он'' пише (''он'' стоји место имена онога лица које пише); ''она'' везе (''она'' стоји место имена оне која везе), итд. ====ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ СУ:==== Првога лица: ''ја''; ''ми''. Другога лица: ''ти; ви''. Трећега лица: Познатог: ''он, она'', ''оно''; ''они'', ''оне'', ''она'', Непознатог: ''ко''; ''што''. Неодређеног: ''неко''; ''нешто''. Одреченог: ''нико''; ''ништа''. Сложене: ''свако''; ''свашто''. Свакога лица: ''себе''; ''се''. ===ПРИДЕВНЕ ЗАМЕНИЦЕ=== Све остале заменице зову се '''придевне''' зато што, {{hw|чи|-|нећи}} своју службу, могу ићи уз именице и с њима се {{hw|сла|-|гати}} у роду и броју као ''придеви''. По служби, коју придевне заменице чине, деле се оне у ове врсте: '''показне; описне; присвојне; бројне'''. ====ПОКАЗНЕ ЗАМЕНИЦЕ==== Показним заменицама ''показује'' се на лице или ствар чије се име њима ''замењује'' или уз чије име оне стоје као {{hw|при|-|деви}}, као: ''овај'' што стоји пред нама, или ''овај'' човек што стоји пред нама. {{Page break|37}} Показне заменице су: Првога лица: ''овај'', ''ова'', ''ово''. Другога лица: ''тај'', ''та'', ''то''. Трећега лица: * Познатог: ''онај, она'', ''оно''. * Непознатог: ''који'', ''која'', ''које''. * Неодређеног: <i>некоји-а-е</i>;<br/><i>неки-а-о</i>. * Одреченог: ''никоји'', ''никоја'', ''никоје''. {| |rowspan="3"|Сложене||⎧ ''свакоји'', ''свакоја'', ''свакоје''; |- |⎨ ''сваки'', ''свака'', ''свако''; |- |⎩ ''којекоји'', ''којекоја'', ''којекоје'' |} Сваког лица: ''сам'', ''сама'', ''само''. ====ОПИСНЕ ЗАМЕНИЦЕ==== Описним заменицама замењују се ''описни придеви'', којих је значење већ познато, као: ова јабука је ''слатка'', а и та је ''овака'' (тј. слатка); то је перо ''тврдо'', а и ово је ''такво'' (тј. тврдо), итд. Описне заменице су: * Првога лица: ''овакав'', ''оваква'', ''овакво;''<br/>''оваки'', ''овака'', ''овако''. * Другог лица: ''такав'', ''таква'', ''такво'';<br/>''таки'', ''така'', ''тако''. * Трећег лица: ** Познатог: ''онакав'', ''онаква'', ''онакво'';<br/>''онаки'', ''онака'', ''онако''. ** Непознатог: ''какав'', ''каква'', ''какво'';<br/>''каки'', ''кака'', ''како''. ** Неодређеног ''некакав'', ''некаква''. ''некакво;''<br/>''некаки'', ''некака'', ''некако''. ** Одреченог: ''никакав'', ''никаква'', ''никакво'';<br/>''никаки'', ''никака'', ''никако''. {| |rowspan="3"|&emsp;&emsp;&ensp;Сложене||⎧ ''свакакав'', &mdash;''ква'', &mdash;''кво''; |- |⎨ ''свакојак'', &mdash;''ка'', &mdash;''ко''; |- |⎩ ''којекакав'', &mdash;''ква'', &mdash;''кво''. |} * Сваког лица: ''исти'', ''иста'', ''исто''. {{Page break|38}} ====ПРИСВОЈНЕ ЗАМЕНИЦЕ==== Присвојним заменицама замењују се ''присвојни придеви'', нпр. ''мој'' брат (''мој'' значи оно што би значио присвојни придев начињен од мојега имена); ''твој'' шешир (''твој'' значи оно што би значио присвојни придев начињен од твога имена), итд. Присвојне заменице су: * Првога лица: ''мој'', ''моја'', ''моје'';<br/>''наш'', ''наша'', ''наше''. * Другога лица: ''твој'', ''твоја'', ''твоје;''<br/>''ваш'', ''ваша'', ''ваше''. * Трећега лица: ** Познатог: ''његов-а-о''; ''њен-а-о'';<br/>''њезин-а-о''; ''њихов-а-о''; ''њин-а-о''. ** Непознатог: ''чиј'', ''чија'', ''чије''. ** Неодређеног: ''нечиј'', ''нечија'', ''нечије''. ** Одреченог: ''ничиј'', ''ничија'', ''ничије''. {| |rowspan="2"|&emsp;&emsp;&ensp;Сложене||⎧ ''свачиј'', ''свачија'', ''свачије;'' |- |⎩ ''којечиј'', ''којечија'', ''којечије''. |} * Свакога лица: ''свој'', ''своја'', ''своје''. ====БРОЈНЕ ЗАМЕНИЦЕ==== Бројне заменице имају двојако значење: <i>значење броја</i> и ''значење мере'' или ''величине'', нпр. У овој кући има ''десеторо'' чељади, а ''толико'' их је и у оној (''толико'' значи да и у оној кући има ''десеторо'' чељади). Овај конопац је дугачак <i>десет метара</i>, а и тај је ''оволики'' (''оволики'' значи да је и други конопац дугачак <i>десет метара</i>) итд. Бројне заменице су: * Првога лица: ''оволики'', ''оволика'', ''оволико''. * Другога лица: ''толики'', ''толика'', ''толико''. * Трећега лица: ** Познатог: ''онолики'', ''-а'', ''-о''. ** Непознатог: ''колики'', ''-а'', ''-о''. {| |rowspan="3"|&emsp;&emsp;&ensp;Неодређеног: ||⎧ ''неколика'' (човека, повесма); |- |⎨ ''неколике'' (жене, паре); |- |⎩ ''неколико'' (за више од четири). |} ** Одреченог: ''николико''. ** Сложене: ''васколик'', ''сваколика'', ''свеколико''. * Свакога лица: ''сав (вас)'', ''сва'', ''све''. {{Page break|39}} Напомена. Има их који место ''све'' пишу ''сво'', нпр. ''сво'' село, ''сво'' друштво. То је погрешно. Треба писати ''све'' село, ''све'' {{hw|дру|-|штво}}, итд. ==ГЛАГОЛИ== Некадашње ''глаголати'' значи данашње ''говорити''. Пошто глаголати, тј. говорити значи ''радњу'' то се и све речи које значе радњу зову глаголи. Глаголи значе: # ''Радити'', нпр. говорити, писати, читати, орати, копати итд. # ''Мењати своје стање'', нпр. бледети, се́дети (постајати сед), гојити се, разболети се, мрзнути се, топити се, огладнети, сустати, поцрнети, осиромашити, остарити, итд. # ''бити'' или ''бивати'', напр. бити, бивати, постати, настати, нестати, престати, итд. ===ГЛАГОЛИ ПО ПРЕЛАЖЕЊУ РАДЊЕ=== По прелажењу радње глаголи су: '''непрелазни, прелазни''' и '''повратни'''. '''Непрелазни''' су '''глаголи''' они, којима радња '''не прелази''' ни на шта, тј који '''немају предмета радње'''. У непрелазне глаголе иду: # Они који значе бивање, нпр.<br/>бити, бивати, постати, настати, нестати, остати, достати, престати, вре́дети, важити, дањивати, ноћивати, трајати, {{hw|бора|-|вити}}, становати, девовати, момковати, итд. # Они којих се радња збива у самом ономе који ради, те ни они не могу имати предмета радње, нпр.:<br/>сѐдети, лежати, стајати, клечати, дремати, жмурити, {{hw|зе|-|вати}}, кијати, стењати, кашљати, спавати, снивати, трептати, намигивати, плакати, уздисати, боловати, зепсти, горети, {{hw|чез|-|нути}}, испаравати, грмети, севати, пуцати, гинути, мрети, {{hw|мири|-|сати}} (ружа мирише), смрдети, жудети, очајавати, службовати, трговати, цветати, расти, падати, дувати (ветар дува), клијати, ницати, листати, баздети, бленути, бдети, скапати, црћи, сијати, светлити, итд. # Они који значе да нешто мења своје стање, нпр.:<br/>слабити, мршавити, старети, осиромашити, зрети, венути, бледети, црвенети, жутети, рудети, трунути, ускиснути, {{hw|оћела|-|вити}}, оронути,оголети,ослепети, онемети, оглувити, оседети итд. # Они који значе како се шта креће, нпр.:<br/>{{Page break|40}}ићи, шетати, трчати, клецати, мрдати, храмата, пузити, скакати, пливати, летети, клизити, јездити, тећи, (вода тече), милети, гамизати, итд. # Који значе како шта даје глас од себе, нпр.<br/>говорити, брбљати, звиждати, јаукати, јецати, јечати, р́кати, рикати, р̏зати, му́кати, блејати, вречати, скичати, {{hw|ври|-|штати}}, гроктати, урликати, лајати, кукурекати, какотати, {{hw|цвр|-|кутати}}, гакати, торокати, блебетати, грактати, крекетати, пиштати, цичати, кречати, маукати, клепетати, клокотати, {{hw|кли|-|цати}}, кликтати, шиштати, шуштати, тутњити, брујати, звечати, звонити, шкрипиги, звучати, звекетати, зврктати, фрктати, гукати, гркати (грлица грче), њиштати, итл. '''Прелазни глаголи''' су они који ''имају'' предмет на који ''прелази радња'' коју значе нпр.<br/> учити (ђаке), писати (писмо), орати (њиву), ковати ({{hw|се|-|киру}}), брати (јабуке), чувати (овце), косити (ливаду), зидати (кућу), ткати (платно), шити (хаљину), месити (хлеб), пити (воду), читати (књигу), итд. Напомена. Од неког времена почеше у књижевном језику употребљавати глагол ''чудити'' као прелазан глагол, нпр. „Мене више ''не чуди'' дрскост г. доктора да брани ствари, које се не могу одбранити; него ''ме чуди'' да се уредник Српског Књижевног Гласника није ни једном речи оправдао од тога написа“. На овај начин употребљен глагол чудити налази се и још у по којег писца. Међутим то је ''просто кварење'' {{hw|књи|-|жевног}} језика. Јер у срп. језику не постоји ''прелазни глагол'' '''чудити''', него постоји само ''повратан глагол'' '''чудити се''', који захтева допуну у трећем падежу: <i>чудити се коме; чудити се чему</i>. '''Повратни глаголи''' су они који значе радњу која се, '''повраћа''' и врши на ономе који је ради. Уз те глаголе иде увек лична заменица сваког лица '''се''', и она означава предмет. Тако је у ових глагола једно исто лице и подмет и предмет. * ''Примери:'' Драгиша ''се умива;'' Мара ''се чешља;'' {{hw|Ми|-|лица}} ''се греје;'' Милутин ''се облачи;'' Ненад ''се брани'' итд. У повратне глаголе иду и '''узајмично повратни глаголи''' који значе радњу коју могу радити само више лица и то тако да радња ''узајмично прелази'' од једних на друге нпр.<br/> слагати се, потпомагати се, љубити се, мрзити се, {{hw|сва|-|ђати}} се, тући се, итд. {{Page break|41}} ===ГЛАГОЛИ ПО ТРАЈАЊУ РАДЊЕ=== По трајању радње глаголи се деле на '''трајне, тренутне''' и '''учестане.''' '''Трајни глаголи''' су они који значе радњу '''трајну''' и '''{{hw|не|-|прекидну}}''', којој се време трајања не ограничава нпр.<br/> писати, читати, војевати, кметовати, владати, ићи, тећи, летети, сијати, итд. '''Тренутни глаголи''' су они који значе радњу '''тренутну''', тј. која се свршава цела у ''тренутку'', или се означава почетак или свршетак радње ''нпр''. 1. који означавају целу радњу: устати, скочити, тренути; 2. који означавају почетак радње: запевати, поћи, потрчати, запостити, погледати; 3. који означавају свршетак радње: доћи, дотрчати, допутовати, дотерати, дочекати, итд. '''Учестани глаголи''' су они који значе радњу која се с прекидањем понавља или '''учестава'''. * ''На пример:'' устајати, седати, долазити, одлазити, запиткивати, застајкивати, извиривати, записивати, {{hw|про|-|читавати}}, итд. Овамо долазе и они глаголи који значе радњу коју не може радити једно лице, него више њих једно за другим. * ''На пример:'' поразболевати се, поумирати, {{hw|поиздо|-|лазити}}, поизодлазити, поиспровлачити се, попадати, {{hw|по|-|устајати}}, итд. ==ПРИЛОЗИ== Прилози се деле на: <b>прилоге за место, прилоге за време</b> и <b>прилоге за начин</b>. '''Прилози за место''' прилажу се глаголима да означе '''место''' на ком се врши оно што глагол значи. * ''На пример;'' где, овде, онде, ту, овамо, онамо, тамо, камо, куда, овуда, онуда, туда, свуда, горе, доле, близу, ближе, далеко, даље, унутра, изнутра десно, лево, остраг, напред, чак, довде, донде, дотле, одатле, одакле, одавде, оданде, озго, оздо, свукуд, некуд, којекуда, тамо, овамо, онамо, изближе, издаље, итд. '''Прилози за време''' прилажу се глаголима да означе '''време''' у које се збива оно што глагол значи. * ''На пример:'' кад, сад, тад, овда, онда, јутрос, данас, вечерас, јуче, синоћ, сутра, рано, доцне, летос, зимус, пролетос, јесенас, ноћас, одмах, опет, икад, никад, нигда, свакад, свагда, увек, скоро, тек, истом, кадшто, ономад итд. {{Page break|42}} '''Прилози за начин''' прилажу се глаголима да означе '''начин''' на који се збива оно што глагол значи. * ''На пример:'' како, тако, овако, онако, као, бадава, узалуд, својски, јуначки, момачки, људски, навлаш, {{hw|хоти|-|мице}}, нехотице, посебице, појединце, једва, скупа, заједно, брзо, полагано, поступно, хитро, немарно, намерно, {{hw|на|-|трашке}}, потрбушке, ничице, наузнако, главачке, {{hw|поре|-|барке}}, итд. Овамо иду и прилози који значе '''меру.''' * ''На пример:'' врло, веома, доста, више, много, одвећ, сувише, мало, помало, повише, дуго, задуго, позадуго, довољно, итд. Прилози још стоје и уз придеве и уз прилоге да означе у коликој је мери оно што значи придев или прилог пред којим они стоје, * ''На пример:'' ''веома'' оштар, ''врло'' стар, ''једва'' добар, ''{{hw|нај|-|више}}'' крив, ''довољно'' пажљив, ''одвећ'' хладан, ''једва'' довољно, ''врло'' рано, ''одвећ'' касно, ''много'' даље, ''доста'' ближе, итд. ==ПРЕДЛОЗИ== Предлози се деле у групе значећи: # '''Положај спрам нечега,''' нпр.: ''близу'' куће, ''до'' зида, ''крај'' ватре, ''пред'' кућом, ''поред'' цркве, ''испред'' нас, ''иза'' војске, ''око'' мене, ''при'' земљи, ''спроћу'' нас, ''насупрот'' нама, ''код'' стоке, ''за'' вама, ''на'' брду, ''о'' клину, ''по'' пољу, ''са'' земље, итд. # '''Положај више или ниже нечега''', нпр. ''више'' мене, ''ниже'' села, ''врх'' &mdash; ''уврх'' &mdash; ''поврх'' куће, ''над'' нама, ''под'' столом, ''изнад'' њега, ''испод'' кола, ''под'' ногама, итд. # '''Положај у унутрашњости нечега,''' нпр. ''сред'' &mdash; ''усред'' винограда, ''посред'' главе, ''насред'' собе, ''у'' чаши, ''међу'' браћом, ''из'' пушке, ''између'' брегова, итд. # '''Правац,''' нпр. ''дуж'' реке, ''пут'' сунца, ''к'' води, ''низ'' {{hw|ли|-|ваду}}, ''уз'' брдо, ''кроз'' Косово, ''мимо'' дворе, ''поред'' мене, ''од'' куће, ''преко'' мора, итд. # '''Време,''' нпр. ''пре'' зиме, ''после'' подне, ''за'' дан, ''до'' Ускрса, ''од'' поноћи, итд. # '''Замену,''' нпр. ''место'' комада даде детету читаву {{hw|по|-|гачу}}, ''наместо'', ''уместо''. # '''Друштво''' или ''заједницу'', нпр. с мојим братом, ''са'' {{hw|сво|-|јим}} оцем.{{Page break|43}} # '''Изузимање''' или '''одлучивање''', нпр. ''без'' мене, ''осим'' &mdash; ''сем'' &mdash; ''осем'' њега, ''изван'' града, ''окром'' свега тога. # ''Узрок'', нпр. ''због'' зиме, ''рад'' ноћи се зубље увијају, ''ради'' правде, ''из'' ината, ''с'' нерада је пропао. ==СВЕЗЕ== Свезе значе: # ''Заједницу лица или ствари'', нпр; Петар ''и'' Павле уђоше у кућу. Донеси ми перо ''и'' хартију. # ''Спојност радње'', нпр. Дете једва дочека ''и'' пође с њим. Био један човек ''па'' имао јединца сина. Рече ''па'' утече. Он иште ''те'' иште. Ја читам ''а'' он слуша. # '''Искључивање''', нпр. ''Или'' купи алат, ''илʼ'' остави занат. ''Вољʼ'' ти пити, ''вољʼ'' ти капу купити. ''Нити'' грми, ''нитʼ'' се земља тресе, ''нитʼ'' удара море о брегове. # '''Супротност''', нпр. Сан је лажа ''а'' бог је истина. Није ми он непријатељ, ''него'' ми је напротив пријатељ. Хтели смо поћи, ''али'' нисмо могли. # '''Намеру''', нпр. Примакнем се ''како'' бих могао боље видети. Дошао сам ''да'' ти то саопштим. # '''Погодбу''', нпр. Јешћемо ''ако'' будемо гладни. Пио би он ''да'' је жедан. # '''Узрок''', нпр. Волим дати коња на размену, ''јер'' не могу пешке путовати. Жао му је ''што'' ће дати благо. ==ПРОМЕНЉИВЕ И НЕРПОМЕНЉИВЕ РЕЧИ== Именице, придеви, бројеви, заменице и глаголи не говоре се сваки пут онако како се рекну једанпут, него се према потреби смисла други пут рекну друкчије, трећи пут опет друкчије, итд. * ''Примери: Добар син извршује'' што ''отац наређује. Добром сину'' дужност је да ''изврши'' што ''отац нареди''. ''Добри синови'' увек су ''извршивали'' што су ''оцеви {{hw|наре|-|ђивали}}''. ''Један другом'' ране завијаху. Попадаше ''једни'' поред ''других''. &mdash; И ''овај'' и ''онај'' дан остаће ми вечито у памети. Проклет био и ''овога'' и ''онога'' света! Због тога што се тако променљиво употребљавају {{hw|име|-|нице}}, придеви, бројеви, заменице и глаголи зову се '''{{hw|промен|-|љиве речи}}'''. {{Page break|44}} Прве четири врсте: ''именице'', ''придеви'', ''заменице'' и ''бројеви'' имају заједнички назив: '''имена.''' ''Глаголи'' чине засебну категорију променљивих речи. ''Прилози'', ''предлози'', ''свезе'' и ''усклици'' говоре се сваки пут онако, како се рекну једанпут, и с тога се зову '''{{hw|непромен|-|љиве}} речи''' или '''речце.''' ==ИМЕНСКИ И ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ== Што се променљиве речи не говоре сваки пут онако како се рекну једанпут, него се други пут рекну друкчије, трећи пут опет друкчије итд. каже се да оне ''мењају свој'' '''облик.''' '''Имена,''' тј. именице, придеви, бројеви и заменице мењају своје облике у главноме на један начин, по ''падежима'' и зато се њихови облици зову '''именски облици.''' '''Глаголи''' мењају своје облике са свим друкчије: по ''{{hw|вре|-|менима}}'', ''лицима'', ''начинима'' и зато се њихови облици зову '''глаголски облици.''' ==ОСНОВЕ И НАСТАВЦИ== У облицима променљивих речи распознају се два дела: један који носи главно значење речи, и који у свима {{hw|обли|-|цима}} остаје непроменљив, и зове се '''основа''', и други који се на основу ''наставља'' и мења се да би реч променила облик, и зове се '''наставак.''' Примери: '''књиг'''''а'', '''књиг'''''е'', '''књиг'''''ом'', {{hw|'''књи|-|г'''''ама;''}} '''пева'''''ти'', '''пева'''''м'', '''пева'''''ју'', '''пева'''''ли'' су. == Извор == * Симић, Живојин (1922). [http://www.archive.org/details/srpskagramatika00simiuoft ''Српска граматика''.] Београд: Књижара Геце Кона. [[Категорија:Српска граматика (Ж. Симић)]] fys6e519o87urz5rduftgvnkvokdgo5 Српска граматика (Ж. Симић)/Поглавље 4 0 13019 146367 146354 2026-09-19T12:38:52Z Galicijac 19151 Пребацио извор на дно странице. 146367 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|75%}}{{заглавље | претходна=[[../Поглавље 3|Поглавље 3]] | следећа=[[../Поглавље 5|Поглавље 5]] | наслов=[[../|Српска граматика]] | одељак=Поглавље 4: Именски облици | аутор=Живојин Симић | белешке= }} =ИМЕНСКИ ОБЛИЦИ= ==ПАДЕЖИ== Облици у које ''падају'' имена да би одговорила потреби смисла зову се '''падежи'''. Падежа има седам у ''једнини'' и седам у ''множини''. Тако: ; Први падеж (номинатив, именовни): на питање ''ко'' и ''што'' значи '''име''' лица или ствари, нпр. Бан Угљеша и Војвода Гојко Ружа мирисна. ; Други падеж (генитив, родовни): на питање ''чиј'' значи да нешто '''припада''' ономе што именица значи, нпр. Виноград је ''Љутице Богдана''; а на питање ''кога'' или ''чега'' између осталога означују '''део''' онога што именица значи, нпр. Нек донесе ''тамјана''. Погледајте му хлеба. ; Трећи падеж (датив, додавни): на питање ''коме'' и ''чему'' значи да се ономе, чему је именица име, '''даје, додаје, примиче,''' нпр. Тако ''краљу'' Бог и срећа даде. Додајте ''му'' хладне боде. Иди к ''мраву'' те се научи, о лењивче! ; Четврти падеж (акузатив, предметни): на питање ''кога'' и ''шта'' значи '''предмет''' радње, нпр. Куј ми ''сабљу'' Новаче ковачу. ''Добра Шарца'' врло расрдио. ; Пети падеж (вокатив, дозивни): значи '''дозивање''' онога или '''обраћање''' ономе чему је именица име, нпр. О ''Милошу!'' зар се мене надаш? Иди, ''слуго'', те познај девојку. ''Децо моја, сиви соколови!'' ; Шести падеж (инструментал, оруђни): на питање ''ким'' и ''чим'' значи између осталога '''оруђе''' којим се радња ради, нпр. Да ''сабљама'' земљу дијелимо. Удри ''граном'' по зеленој трави. ; Седми падеж (локатив, месни): увек с предлозима, значи '''место, простор''' и '''време''' радње, нпр. Ново сито о ''клину'' виси. Разапеше по ''пољу'' шаторе. У ''деветом сахату'' повика Исус {{Page break|46}} ==ИМЕНСКЕ ПРОМЕНЕ== Наставци за падеже друкчији су у именица̑, друкчији у придева, друкчији у заменица с тога се разликују: '''промена именичка, промена придевска и промена заменичка.''' Бројеви који још и сад мењају облике, мењају их као заменице, због тога немају засебне промене. ==ИМЕНИЧКА ПРОМЕНА== Према разлици, која се појављује у облицима именица, дели се именичка промена у ових пет врста: ; Прва врста.: По овој врсти мењају се именице мушког рода које сада немају наставка за приви падеж, нпр. ''јелен'' и оне које имају наставак '''о''' или '''е''', нпр. '''Мирко''', '''Милоје'''. ; Друга врста.: У ову врсту иду именице средњега рода с наставцима '''о''', '''е''', нпр. ''сел-о'', ''пољ-е,'' ; Трећа врста.: У ову врсту иду именица женскога рода с наставком '''а''', нпр. ''жен-а'', и именице мушког рода с наставком '''а''', нпр. ''судиј-а''. ; Четврта врста.: У ову врсту иду именице женскога рода без наставка у првом падежу, нпр. ''ствар'', ''пећ''. ; Пета врста.: У ову врсту иду именице средњега рода које за први падеж не само немају наставка, него им се у том падежу и сама основа крњи, нпр. ''дете &mdash; детет-а &mdash; детет-у'', итд. ===ПРВА ВРСТА=== По првој врсти мењају се именице мушкога рода: # Које сада немају наставка за први пад. једнине, те се у том падежу завршују ''сугласником'', а у некадашњем српском језику имале су наставак полугласник ъ (дебело јер) или ь (танко јер) и онда су имале један слог више, нпр. је-лен је-ле-нъ; о-рач &mdash; о-ра-чь. # Које сада имају наставак '''о''' или '''е''', нпр. ''Мирк-о Милој-е'' За именице без наставка у 1. пад. главни је образац '''[[wikt:јелен|јелен]].''' У обрасцу распознаје се шта је основа, а шта наставак. Падежи се обележавају бројевима. {{Page break|47}} {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff"| ! style="background:#d9ebff;text-align:left"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff;text-align:left"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|јѐлен||width="128"|јѐлен-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||јѐлен-а||је̏ле̑н-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||јѐлен-у||јѐлен-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||јѐлен-а||јѐлен-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||јѐлен-е||јѐлен-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||јѐлен-ом||јѐлен-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||јѐлен-у||јѐлен-има |} Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице: [[wikt:Богдан|Богдан]], [[wikt:Драган|Драган]], [[wikt:Јован|Јован]], [[wikt:Милан|Милан]], [[wikt:Радован|Радован]], [[wikt:Стеван|Стеван]] (као: особене немају множине); [[wikt:жупан|жупан]], [[wikt:жерав|жерав]] ([[wikt:ждрал|ждрал]]), [[wikt:деран|деран]], [[wikt:блесан|блесан]], [[wikt:букван|букван]], [[wikt:тупан|тупан]], [[wikt:глупан|глупан]], [[wikt:звекан|звекан]], [[wikt:заврзан|заврзан]], [[wikt:ђакон|ђакон]], [[wikt:игуман|игуман]], [[wikt:кадет|кадет]], [[wikt:молер|молер]], [[wikt:дивљан|дивљан]]; &mdash; [[wikt:клипан|клипан]], [[wikt:одљуд|одљуд]], [[wikt:одрод|одрод]], [[wikt:нитков|нитков]]; &mdash; [[wikt:пандур|пандур]], [[wikt:побратим|побратим]], &mdash; [[wikt:мајмун|мајмун]], [[wikt:медвед|медвед]], [[wikt:шаран|шаран]], [[wikt:гавран|гавран]], [[wikt:паун|паун]], [[wikt:обад|обад]], [[wikt:ђогат|ђогат]], [[wikt:самсов|самсов]], [[wikt:шаров|шаров]], итд. Од овог обрасца одступају: <ol> <li>Именице које не значе ни човека ни животињу, него што било друго тиме што ни у 4. пад. једнине немају {{hw|на|-|ставка}}, него им је као и 1. падеж, што се види из образца '''[[wikt:зуб|зуб]].'''</li> {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff"| ! style="background:#d9ebff;text-align:left"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff;text-align:left"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|зу̑б||width="128"|зу̑б-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||зу̑б-а||зу́б-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||зу̑б-у||зу́б-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||''зу̑б''||зу̑б-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||зу̑б-е||зу̑б-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||зу̑б-ом||зу́б-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||зу́б-у||зу́б-има |} Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице: [[wikt:балван|балван]], [[wikt:бездан|бездан]], [[wikt:ваган|ваган]], [[wikt:таван|таван]], [[wikt:бршљан|бршљан]], [[wikt:бостан|бостан]], [[wikt:ђердан|ђердан]], [[wikt:ђерђев|ђерђев]], [[wikt:ексер|ексер]], [[wikt:завес|завес]], [[wikt:завет|завет]], [[wikt:заклон|заклон]], [[wikt:закон|закон]], [[wikt:закуп|закуп]], [[wikt:залив|залив]], [[wikt:зубун|зубун]], [[wikt:гребен|гребен]], [[wikt:избор|избор]], [[wikt:извор|извор]], [[wikt:јорган|јорган]], [[wikt:јаблан|јаблан]], [[wikt:казан|казан]], [[wikt:кукуруз|кукуруз]], [[wikt:мајдан|мајдан]], [[wikt:образ|образ]], [[wikt:одбор|одбор]], [[wikt:оков|оков]], [[wikt:отвор|отвор]], [[wikt:одмор|одмор]], [[wikt:поклон|поклон]], [[wikt:понор|понор]], [[wikt:потпис|потпис]], [[wikt:пропис|пропис]], [[wikt:запис|запис]], [[wikt:печат|печат]], [[wikt:подрум|подрум]], [[wikt:преступ|преступ]], [[wikt:простор|простор]], [[wikt:продор|продор]], [[wikt:посед|посед]], [[wikt:поглед|поглед]], [[wikt:сабор|сабор]], [[wikt:савет|савет]], [[wikt:усев|усев]], итд. <li>Именице којима се основа свршује на који непчани сугласник (ј, љ, њ, ђ, ж, ћ, ч, ш) имају у 5. пад. једнине наставак '''у''', а у 6. пад. једн. наставак '''ем''' (у коме се '''о''' {{hw|про|-|менило}} у '''е'''), као што се види из образца '''[[wikt:орач|орач]]'''.</li> {{Page break|48}} {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff"| ! style="background:#d9ebff;text-align:left"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff;text-align:left"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|о̀ра̑ч||width="128"|ора́ч-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||ора́ч-а||ора́ч-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||ора́ч-у||ора́ч-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||ора́ч-а||ора́ч-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||о̏ра̑ч-у||орач-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||ора́ч-ем||ора́ч-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||ора́ч-у||ора́ч-има |} Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице: [[wikt:Драгић|Драгић]], [[wikt:Вујић|Вујић]], [[wikt:Милић|Милић]], [[wikt:Урош|Урош]] (немају множине јер су особена имена); [[wikt:краљ|краљ]], [[wikt:учитељ|учитељ]], [[wikt:пријатељ|пријатељ]], [[wikt:старатељ|старатељ]], [[wikt:управитељ|управитељ]], [[wikt:богаљ|богаљ]], [[wikt:ковач|ковач]], [[wikt:певач|певач]], [[wikt:играч|играч]], [[wikt:свирач|свирач]], [[wikt:косач|косач]], [[wikt:трубач|трубач]], [[wikt:тесач|тесач]], [[wikt:носач|носач]], [[wikt:врач|врач]], [[wikt:пробирач|пробирач]], [[wikt:утемељач|утемељач]], [[wikt:васпитач|васпитач]], [[wikt:тумач|тумач]], [[wikt:букач|букач]], [[wikt:тркач|тркач]], [[wikt:ложач|ложач]], [[wikt:помагач|помагач]], [[wikt:угњетач|угњетач]], [[wikt:мењач|мењач]], [[wikt:глуваћ|глуваћ]], [[wikt:кочијаш|кочијаш]], [[wikt:таљигаш|таљигаш]], [[wikt:тестераш|тестераш]], [[wikt:богаташ|богаташ]]; [[wikt:коњ|коњ]], [[wikt:гривњаш|гривњаш]], (голуб); [[wikt:ватраљ|ватраљ]], [[wikt:жарач|жарач]], [[wikt:покривач|покривач]], [[wikt:запушач|запушач]], [[wikt:отирач|отирач]], [[wikt:застирач|застирач]], [[wikt:сталеж|сталеж]], [[wikt:грабеж|грабеж]], [[wikt:крпеж|крпеж]], [[wikt:трпеж|трпеж]], [[wikt:мутеж|мутеж]], [[wikt:лупеж|лупеж]], [[wikt:тигањ|тигањ]], [[wikt:обруч|обруч]], [[wikt:разбој|разбој]], [[wikt:крбањ|крбањ]], [[wikt:размештај|размештај]], [[wikt:премештај|премештај]], итд. <li>Именице које се свршују на грлене сугласнике '''г''', '''к''', '''х''' мењају у 5. пад. једнине пред наставком '''е''' крајње '''г''' у '''ж;''' '''к''' у '''ч;''' '''х''' у '''ш.'''</li> У истих именица мења се у множини пред наставком '''и''' или пред наставком које се почиње са '''и: г''' у '''з; к''' у '''ц; х''' у '''с''' Обрасци: ''[[wikt:бубрег|бубрег]]. [[wikt:војник|војник]]. [[wikt:Влах|Влах]].'' {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="4"|ЈЕДНИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|бубрег||width="128"|војник||width="128"|Влах |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||бубрег-а||војник-а||Влах-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||бубрег-у||војник-у||Влах-у |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||бубрег||војник-а||Влах-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||бубре'''ж'''-е||војни'''ч'''-е||Вла'''ш'''-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||бубрег-ом||војник-ом||Влах-ом |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||бубрег-у||војник-у||Влах-у |- !style="background:#d9ebff" colspan="4"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||бубре'''з'''-и||војни'''ц'''-и||Вла'''с'''-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||бу̏бре̑г-а̑||војник-а̑||Вла̑х-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||бубре'''з'''-има||војни'''ц'''-има||Вла'''с'''-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||бубрег-е||војник-е||Влах-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||бубре'''з'''-и||војни'''ц'''-и||Вла'''с'''-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||бубре'''з'''-има||војни'''ц'''-има||Вла'''с'''-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||бубре'''з'''-има||војни'''ц'''-има||Вла'''с'''-има |} {{Page break|49}} Ради вежбања мењати по овим обрасцима именице: [[wikt:крчаг|крчаг]], [[wikt:ковчег|ковчег]], [[wikt:пртљаг|пртљаг]], [[wikt:мутљаг|мутљаг]], [[wikt:натег|на̏те̑г]] (иначе на̏тега), [[wikt:потег|по̏те̑г]] (иначе по̏тега, нека справа на колима). [[wikt:Новак|Новак]], [[wikt:Радак|Радак]], [[wikt:Пољак|Пољак]] (име народности), [[wikt:пољак|пољак]] (што чува поља), [[wikt:песник|песник]], [[wikt:порезник|порезник]], [[wikt:мученик|мученик]], [[wikt:познаник|познаник]], [[wikt:саветник|саветник]], [[wikt:почетник|{{hw|почет|-|ник}}]], [[wikt:ђак|ђак]], [[wikt:јунак|јунак]], [[wikt:јадник|јадник]], [[wikt:божјак|божјак]], [[wikt:просјак|просјак]], [[wikt:лудак|лудак]], [[wikt:глувак|глувак]], [[wikt:мужјак|мужјак]], [[wikt:радник|радник]], [[wikt:ратник|ратник]], [[wikt:тајник|тајник]], [[wikt:тежак|тѐжа̑к]], [[wikt:ајдук|ајдук]], [[wikt:поданик|поданик]], [[wikt:ујак|ујак]], [[wikt:предак|пре̏дак]], [[wikt:геак|геак]], [[wikt:курјак|курјак]]; [[wikt:бардак|бардак]], [[wikt:будак|будак]], [[wikt:зрак|зрак]], [[wikt:корак|корак]], [[wikt:кундак|кундак]], [[wikt:чирак|чирак]], [[wikt:облак|облак]], итд. [[wikt:Чех|Чех]] (име народности), [[wikt:сиромах|сиромах]], [[wikt:монах|монах]] (калуђер), [[wikt:орах|орах]], [[wikt:кожух|кожух]], [[wikt:трбух|трбух]], [[wikt:уздах|уздах]]. ''Напомена.'' Овим именицама се придружују именице ''кнез'' и ''витез'', али само у 5. пад. једнине, у којем им се '''з''' (које је и у њих постало од некадашњега '''г''') мења пред наставком '''е''' у '''ж''', те у том падежу имају ''кнеже'' и ''витеже''. <li>Већина именица једносложних и доста и двосложних примају у множини између основе и наставка слот '''ов''', који се опет у оних које се свршују на непчане сугласнике мења у '''ев''', као што ће се видети на обрасцима '''[[wikt:син|син]], [[wikt:град|град]], [[wikt:змај|змај]]''' и '''[[wikt:мач|мач]]'''.</li> {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|син||width="128"|град||width="128"|син-ов-и||width="128"|град-ов-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||син-а||град-а||син-ов-а||град-ов-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||си̑н-у||гра̑д-у||син-ов-има||град-ов-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||син-а||град||син-ов-е||град-ов-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||син-е||град-е||син-ов-и||град-ов-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||син-ом||градом||син-ов-има||град-ов-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||син-у||гра́д-у||син-ов-има||град-ов-има |} Ради вежбања мењати по овим обрасцима именице: [[wikt:кум|кум]], [[wikt:зет|зет]], [[wikt:сват|сват]], [[wikt:дуд|дуд]], [[wikt:плод|плод]], [[wikt:грозд|грозд]], [[wikt:глог|глог]], [[wikt:храст|храст]], [[wikt:грм|грм]], [[wikt:трн|трн]], [[wikt:дом|дом]], [[wikt:друм|друм]], [[wikt:плуг|плуг]], [[wikt:снег|снег]], '''[[wikt:пут|пут]]''' &mdash; пут'''о'''ви (погрешно је пут'''е'''ви) као [[wikt:прут|прут]] &mdash; прутови, [[wikt:скут|скут]] &mdash; скутови, [[wikt:плот|плот]] &mdash; плот'''о'''ви, [[wikt:трут|трут]] &mdash; трутови, [[wikt:свет|свет]] &mdash; светови, [[wikt:цвет|цвет]] &mdash; цветови, [[wikt:лист|лист]] &mdash; лист'''о'''ви, [[wikt:крст|крст]] &mdash; крст'''о'''ви, [[wikt:пласт|пласт]] &mdash; пласт'''о'''ви, [[wikt:врат|врат]] &mdash; врат'''о'''ви, [[wikt:влат|влат]] &mdash; влат'''о'''ви, [[wikt:скот|скот]] &mdash; скот'''о'''ви, [[wikt:лав|лав]], [[wikt:сноп|сноп]], [[wikt:топ|топ]], [[wikt:труп|труп]], [[wikt:ћуп|ћуп]], [[wikt:стуб|стуб]], [[wikt:луг|луг]], [[wikt:рис|рис]] &mdash; рисови, [[wikt:вис|вис]] &mdash; вис'''о'''ви, [[wikt:клас|клас]] &mdash; клас'''о'''ви, [[wikt:час|час]] &mdash; час'''о'''ви, [[wikt:фес|фес]] &mdash; фес'''о'''ви, [[wikt:трус|трус]] &mdash; трус'''о'''ви, ''па тако'' и '''[[wikt:нос|нос]]''' &mdash; нос'''о'''ви, и '''[[wikt:курс|курс]]''' &mdash; курс'''о'''ви (погрешно је нос'''е'''ви и курс'''е'''ви), тако и '''[[wikt:сир|сир]]''' &mdash; сир'''о'''ви (погрешно је сир'''е'''ви); [[wikt:низ|нѝз]] &mdash; низ'''о'''ви, [[wikt:вез|вез]] &mdash; вез'''о'''ви, [[wikt:воз|воз]] &mdash; воз'''о'''ви, [[wikt:витез|витез]] &mdash; витез'''о'''ви, [[wikt:јаз|јаз]] &mdash; јаз'''о'''ви, <i>па тако</i> и '''[[wikt:мраз|мраз]]''' &mdash; мраз'''о'''ви и '''[[wikt:млаз|млаз]]''' &mdash; млаз'''о'''ви (погрешно је {{hw|мра|-|з'''е'''ви}} и млаз'''е'''ви); [[wikt:слон|слон]], [[wikt:сом|сом]], [[wikt:кљун|кљун]], [[wikt:чун|чун]], [[wikt:скуп|ску̏п]], [[wikt:двор|двор]], [[wikt:збор|збор]], [[wikt:дух|дух]], [[wikt:брод|брод]], [[wikt:џбун|џбун]]; &mdash; [[wikt:голуб|голуб]], [[wikt:јастреб|јастреб]], [[wikt:гавран|гавран]], [[wikt:стршљен|стршљен]], [[wikt:прстен|прстен]], итд. {{Page break|50}} ''Напомена.'' Именица ''[[wikt:кнез|кнез]]'' има у множини и ''кнезови'' и ''кнежеви''. Именица ''[[wikt:јеж|јеж]]'' има у множини јежеви, а у 6. пад. једнине има јежом. Обрасци '''[[wikt:змај|змај]]''' и '''[[wikt:мач|мач]].''' {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|змај||width="128"|мач||width="128"|змај-ев-и||width="128"|мач-ев-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||змај-а||мач-а||змај-ев-а||мач-ев-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||змај-у||мач-у||змај-ев-има||мач-ев-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||змај-а||мач||змај-ев-е||мач-ев-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||змај-у||мач-у||змај-ев-и||мач-ев-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||змај-ем||мач-ем||змај-ев-има||мач-ев-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||змај-у||мач-у||змај-ев-има||мач-ев-има |} Ради вежбања мењати по овим обрасцима именице: [[wikt:краљ|краљ]], [[wikt:муж|муж]], [[wikt:маљ|маљ]], [[wikt:жуљ|жуљ]], [[wikt:пањ|пањ]], [[wikt:пуж|пуж]], [[wikt:врањ|врањ]], [[wikt:бој|бој]], [[wikt:нож|нож]], [[wikt:крај|крај]], [[wikt:крој|крој]], [[wikt:врач|врач]], [[wikt:грч|грч]], [[wikt:крш|крш]], [[wikt:бич|бич]], [[wikt:леш|леш]], [[wikt:миш|миш]], [[wikt:гуњ|гуњ]], [[wikt:смуђ|смуђ]], [[wikt:кључ|кључ]], [[wikt:чкаљ|чкаљ]], итд. <li>У неких именица ове врсте права се основа види тек у 2. пад једнине пошто се одбаци наставак за падеж, нпр. од речи која у 2. пад. једн. гласи ''нокт''-а, основа и 1. пад. једн. био би '''нокт.'''</li> У оваких, пак, речи које се свршују на два сугласника, у падежима који немају наставка, умеће се између два крајња сугласника гласник '''а''', а то бива у 1, пад. једнине и 4. пад. једн., кад је као 1. падеж. Тај се гласник у тих речи умеће и у 2. пад. множине и ако он сада има наставак, а то стога што и тај падеж у старо време није имао наставка, него му је у касније време прионуло '''а''' које сада има као наставак. То се види из обрасца '''[[wikt:нокат|нокат]].''' {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|нок'''-а-'''т||width="128"|нокт-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||''нокт''-а||нок'''-а'''-т-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||нокт-у||нокт-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||нок-'''а'''-т||нокт-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||нокт-е||нокт-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||нокт-ом||нокт-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||нокт-у||нокт-има |} Ради веџбања мењати по овом обрасцу именице: [[wikt:лакат|лакат]], [[wikt:тестаменат|тестаменат]], [[wikt:парламенат|парламенат]], [[wikt:моменат|моменат]], [[wikt:монуменат|монуменат]], [[wikt:докуменат|{{hw|доку|-|менат}}]], [[wikt:дијаманат|дијаманат]], [[wikt:лавиринат|лавиринат]]. {{Page break|51}} Овамо једнином иду и речи из других образаца. ''Примери:'' [[wikt:ован|ован]], [[wikt:јарам|јарам]], [[wikt:јечам|јечам]], [[wikt:ветар|ветар]], [[wikt:вепар|вепар]], [[wikt:свекар|свекар]], (које у множини иду по обрасцу ''син''); [[wikt:свежањ|свежањ]], [[wikt:вигањ|вигањ]], [[wikt:жрвањ|жрвањ]], [[wikt:бубањ|бубањ]] (које у множини иду по обрасцу ''мач''); [[wikt:старац|старац]], [[wikt:конац|конац]], [[wikt:лонац|лонац]], [[wikt:јарац|јарац]], [[wikt:магарац|магарац]], [[wikt:поморавац|поморавац]], [[wikt:певац|певац]], [[wikt:питомац|питомац]], [[wikt:глумац|глумац]], [[wikt:чамац|чамац]], [[wikt:гњурац|гњурац]], [[wikt:кривац|кривац]], [[wikt:врабац|врабац]], [[wikt:ждребац|{{hw|ждре|-|бац}}]], [[wikt:полетарац|полетарац]], [[wikt:страшљивац|страшљивац]], [[wikt:јунац|јунац]], [[wikt:ступац|ступац]], [[wikt:трупац|трупац]], [[wikt:трговац|{{hw|трго|-|вац}}]], [[wikt:продавац|продавац]], [[wikt:купац|купац]], [[wikt:ловац|ловац]], [[wikt:борац|борац]], [[wikt:скакавац|скакавац]], [[wikt:заклопац|заклопац]], [[wikt:поклопац|поклопац]], [[wikt:свињац|свињац]], [[wikt:вранац|вранац]], [[wikt:гуњац|гуњац]], [[wikt:кобац|кобац]], [[wikt:кривац|кривац]], [[wikt:живац|живац]], [[wikt:новац|новац]], [[wikt:прапорац|прапорац]], [[wikt:папак|папак]], [[wikt:јарак|јарак]], [[wikt:пупак|пупак]], итд. с том разликом што се '''ц''' и '''к''' у петом пад. једн. пред е претварају у '''ч''', а у 6. пад, једн. иза '''ц''' наставак '''ом''' прелази у '''ем''', као: [[wikt:папак|папак]] &mdash; ''папче''; [[wikt:старац|старац]] &mdash; ''старче''; ''старц'''''-ем''', а све у множини иду једне по обрасцу ''јелен'', а друге по обрасцу ''зуб''. Од овог правила изузимају се именице којима се основе свршују на сугласнике '''жд, зд, шт, ст,''' у којих се то '''а''' не умеће; нпр. [[wikt:дажд|дажд]], [[wikt:грозд|грозд]]; [[wikt:пришт|пришт]], [[wikt:прст|прст]]. <li>У именица које се свршују на два сугласника од којих је на крају '''л''', то се '''л''' у падежима који немају наставка, {{hw|сто|-|рећи}} на крају слога, претвара у '''о''', а у падежима, који имају наставак, враћа се '''л''' на своје место, што се види из овог обрасца.</li> {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|кота'''о'''||width="128"|котл-ов-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||кот'''л'''-а||котл-ов-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||котл-у||котл-ов-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||кота'''о'''||котл-ов-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||котл-е||котл-ов-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||котл-ом||котл-ов-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||котл-у||котл-ов-има |} Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице [[wikt:посао|посао]], [[wikt:сврдао|сврдао]], [[wikt:кабао|кабао]], [[wikt:петао|петао]], [[wikt:угао|угао]], [[wikt:узао|узао]], [[wikt:витао|витао]]. Кад је, пак, у таквих именица од та два сугласника први '''л''' онда бива обратно, тј кад год се између та два сугласника ''не уметне'' '''а''', а то је у падежима који имају наставак, то се '''л''' претвара у '''о''', јер тада долази на крају слога, а у падежима без наставка, кад се уметне '''а''', враћа се '''л''' на своје место, јер тада долази у почетку слога, што се види из овог обрасца: {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|засе'''л'''ак||width="128"|засе'''о'''ц-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||засе'''о'''к-а||засе'''л-а-к-а''' |} {{Page break|52}} {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||width="128"|засе'''о'''к-у||width="128"|засе'''о'''ц-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||засе'''л'''ак||засе'''о'''к-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||засе'''о'''ч-е||засе'''о'''ц-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||засе'''о'''к-ом||засе'''о'''ц-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||засе'''о'''к-у||засе'''о'''ц-има |} А кад су та два крајња сугласника '''лц''', онда бива као и у обрасцу ''заселак'', само с том разликом што се крајње '''ц''' у петом пад. једнине пред наставком '''е''' претвара '''у ч''', а у {{hw|ше|-|стом}} падежу наставак '''ом''' претвара се у '''ем''', што се види из овог обрасца: {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|влада'''л'''ац||width="128"|влада'''о'''ц-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||влада'''о'''ц-а||влада'''л'''-а-ц-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||влад'''о'''ц-у||влада'''о'''ц-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||влад'''о'''ц-а||влада'''о'''ц-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||влада'''о'''ч-е||влада'''о'''ц-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||влада'''о'''ц-ем||влада'''о'''ц-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||влада'''о'''ц-у||влада'''о'''ц-има |} Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице [[wikt:старалац|старалац]], [[wikt:молилац|молилац]], [[wikt:чинилац|чинилац]], [[wikt:читалац|читалац]], [[wikt:бранилац|бранилац]], [[wikt:жетелац|{{hw|же|-|телац}}]], [[wikt:носилац|носилац]], [[wikt:просилац|просилац]], [[wikt:хранилац|хранилац]], [[wikt:гонилац|гонилац]], [[wikt:вршилац|вршилац]], [[wikt:страдалац|страдалац]], [[wikt:ималац|ималац]], [[wikt:пратилац|пратилац]]. Кад се пред ова два сугласника, од којих је '''л''' прво, нађе гласник '''о''', онда, кад се '''л''' претвори у '''о''', нађу се једно до {{hw|дру|-|гог}} два '''оо''', па се оба споје у једно: Примери: волак &mdash; волка &mdash; воока &mdash;&mdash; '''вока'''; столац &mdash; столца &mdash; стооца &mdash; стоца; колац &mdash; колца &mdash; кооца &mdash; коца. Али има доста именица у којих овај сугласник '''л''' остаје пепромењен у свима падежима, као што је у овом обрасцу. {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|челац||width="128"|че'''л'''ц-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||че'''л'''ц-а||ча'''л'''ац-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||че'''л'''ц-у||че'''л'''ц-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||че'''л'''ц-а||че'''л'''ц-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||че'''л'''ч-е||че'''л'''ц-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||че'''л'''ц-ем||че'''л'''ц-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||че'''л'''ц-у||че'''л'''ц-има |} {{Page break|53}} Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице: [[wikt:жалац|жалац]], [[wikt:белац|белац]], [[wikt:прелац|прелац]], [[wikt:телац|телац]], [[wikt:ткалац|ткалац]], [[wikt:дулац|дулац]], [[wikt:сталац|сталац]], [[wikt:пратилац|пратилац]], [[wikt:усталац|усталац]], [[wikt:убилац|убилац]]; [[wikt:крвопилац|крвопилац]] има и ''крвопиоци;'' [[wikt:палац|палац]] (кад значи прст на руци или нози, иде по овом обрасцу, а кад значи ''жбице'', ''спице'' или ''шпице'' у точку, онда има само: ''паоци''). <li>Реч ''[[wikt:отац|отац]]'' губи '''т''' у падежима, који имају наставак. Облици те речи су оваки;</li> {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|отац||width="128"|оц-и||width="128"|о'''ц'''-ев-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||оц-а||отац-а||о'''ц'''-ев-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||оц-у||оц-има||о'''ц'''-ев-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||оц-а||о-це||о'''ц'''-ев-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||оч-е||оц-и||о'''ц'''-ев-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||оц-ем||оц-има||о'''ц'''-ев-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||оц-у||оц-има||о'''ц'''-ев-има |} Погрешно је: о'''ч'''еви, о'''ч'''ева, итд. Глас '''т''' губе тако исто и именице ''[[wikt:светац|светац]]'' и ''[[wikt:проштац|проштац]]''. <li>Именица ''[[wikt:стриц|стриц]]'' има у множини стричеви, стри'''ч'''ева, итд.; а именица ''[[wikt:зец|зец]]'' има и зе'''ч'''еви и зе'''ц'''ови.</li> <li>Именице које се свршују на '''ин''' губе слог '''ин''' у {{hw|мно|-|жини}}. Образац '''[[wikt:Србин|Србин]].'''</li> {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|Србин||width="128"|Срб-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||Србин-а||Срб-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||Србин-у||Срб-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||Србин-а||Срб-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||Србин-е||Срб-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||Србин-ом||Срб-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||Србин-у||Срб-има |} Ради вежбања мењати по овом обрасцу ове именице: [[wikt:Словенин|Словенин]], [[wikt:Арапин|Арапин]], [[wikt:чобанин|чобанин]], [[wikt:аргатин|аргатин]], [[wikt:амалин|амалин]], [[wikt:брђанин|брђанин]], [[wikt:шапчанин|шапчанин]], [[wikt:чачанин|чачанин]], [[wikt:паланчанин|паланчанин]], [[wikt:америчанин|америчанин]], [[wikt:афричанин|афричанин]], итд. <li>Именице: ''[[wikt:брат|брат]]'', ''[[wikt:господин|господин]]'', ''[[wikt:властелин|властелин]]'' не говоре се у множини по овој врсти. Њихова се множина казује збирним именицама: ''браћа'', ''господа'', ''властела'', које се мењају као именице женског рода у једнини по трећој врсти: ''браћа'', ''браће'', ''браћи'', ''браћу'' итд.</li> {{Page break|54}} <li>Именица ''[[wikt:човек|човек]]'' нема множине. Њена множина казује се именицом ''[[wikt:људи|људи]]'', која има овако: 1. пад. љу̑ди, 2. пад. љу́ди̑, 3. пад. љу́дима, 4. пад. љу̑де, 5. пад. љу̑ди, 6. пад. љу́дима, 7. пад. љу́дима.</li> <li>Именица ''[[wikt:гост|гост]]'' има у множини: 1. п. го̏сти, 2. п. го̀сти̑ и го̀стију, 3. п. гостима, 4. п. госте, 5. п. гости, 6.и 7. п. гостима.</li> <li>Именице ''[[wikt:мрав|мрав]]'' и ''[[wikt:црв|црв]]'' имају 2. п. ми. по обрасцу ''јелен:'' мра́ва̑ и цр́ва̑; али оне имају у том падежу и старински облик мра́ви̑ и цр́ви̑.</li> </ol> ====ИМЕНИЦЕ С НАСТАВКОМ '''О И Е'''==== Овамо иду особена људска имена с наставком '''о''' или '''е''', и зато ове именице немају множине. Оне, пак, што не значе особена имена, те могу имати множину, немају је по {{hw|обрас|-|цима}} ове врсте, него по обрасцу именица средњег рода у другој врсти Обрасци: '''[[wikt:Мирко|Мирко]], [[wikt:Милоје|Милоје]].''' {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="3"|ЈЕДНИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|Мирк-о||width="128"|Милој-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||Мирк-а||Милој-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||Мирк-у||Милој-у |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||Мирк-а||Милој-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||Мирк-о||Милој-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||Мирк-ом||Милој-ем |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||Мирк-у||Милој-у |} Ради вежбања мењати по овим обрасцима ове именице: <ol> <li>[[wikt:Марко|Марко]], [[wikt:Јанко|Јанко]], [[wikt:Влајко|Влајко]], [[wikt:Станко|Станко]], [[wikt:Ранко|Ра̑нко]], [[wikt:Срећко|Срећко]], [[wikt:Нешко|Нешко]], [[wikt:Нинко|Нинко]], [[wikt:Борко|Борко]], [[wikt:Трајко|Трајко]], [[wikt:Гојко|Гојко]], [[wikt:Живко|Живко]], [[wikt:Зорко|Зорко]], [[wikt:Јеленко|Јеленко]], [[wikt:Рајко|Рајко]], [[wikt:Љубинко|Љубинко]], [[wikt:Миленко|Миленко]], [[wikt:Милојко|Милојко]], [[wikt:Радојко|Радојко]], [[wikt:Манојло|Манојло]], [[wikt:Станојло|Станојло]]; &mdash; [[wikt:гатало|гатало]], [[wikt:мазало|мазало]], [[wikt:бенетало|бенетало]], [[wikt:нагваждало|нагваждало]], [[wikt:зановетало|зановетало]], [[wikt:гњеветало|гњеветало]], [[wikt:закерало|закерало]], итд.</li> <li>[[wikt:Благоје|Благоје]], [[wikt:Богоје|Богоје]], [[wikt:Видоје|Видоје]], [[wikt:Добривоје|Добривоје]], [[wikt:Ђорђе|Ђорђе]], [[wikt:Ђурђе|Ђурђе]], [[wikt:Радоје|Радоје]], [[wikt:Ристивоје|Ристивоје]], [[wikt:Средоје|Средоје]], [[wikt:Спасоје|Спасоје]], [[wikt:Станоје|Станоје]], итд.</li> </ol> Неке именице имају у 1. и 5. пад. једнине наставак '''е,''' а у осталим падежима се мењају по обрасцу ''Мирко'', нпр. [[wikt:Павле|Павле]], [[wikt:Јоле|Јоле]], [[wikt:Вуле|Вуле]], [[wikt:Иле|Иле]], [[wikt:Виде|Виде]], [[wikt:Таде|Таде]], [[wikt:брале|брале]]. По обрасцу ''Мирко'' мењају се и ове именице: [[wikt:Грујо|Грујо]], [[wikt:Вујо|Вујо]], [[wikt:Бошњо|Бошњо]], [[wikt:бабо|ба́бо]], [[wikt:побро|по́бро]], [[wikt:ујо|у́јо]], [[wikt:гољо|го́љо]], [[wikt:зељо|зе́љо]], [[wikt:кушљо|ку́шљо]] и остале такве. {{Page break|55}} Овако се говоре ове именице у Босни, Херцеговини, Црној Гори, Далмацији и Ужичком Округу у Србији. По осталим крајевима ове се именице говоре с наставком '''а:''' Груја, Вуја, итд, и мењају се као именице женског рода с наставком '''а.''' ''Напомена.'' Како у именица Груј'''о''', Вељ'''о''' итд., остаје наставак '''о''' непромењен у '''е,''' тако треба он да остане {{hw|не|-|промењен}} и у презименима, грађеним од тих имена. Тако су ''правилно'' грађена презимена: '''Жујо'''вић, '''Којо'''вић, '''Бојо'''вић, '''Пејо'''вић, '''Вељо'''вић, '''Мијо'''вић, '''Вујо'''вић, '''Јевђо'''вић, и тима подобна. ''Погрешно'' су, пак, грађена презимена: Стајевић, {{hw|Коње|-|вић}}, Пајевић, Дрљевић, Чађевић, Брђевић, и њима подобна. Та презимена могу бити или: Стајовић, Коњовић, {{hw|Пајо|-|вић}}, Дрљовић, Чађовић, Брђовић, &mdash; или: Стајић, Коњић, Пајић, Дрљић, Чађић, Брђић, од Ста́ја, Ко́ња, Па́ја, Др́ља, Чађа, Брђа, као што од ''Томо'' бива презиме ''Томовић'', а од ''Тома'' презиме ''Томић''. ===ДРУГА ВРСТА=== По другој врсти мењају се именице средњега рода с {{hw|на|-|ставком}} '''о''' и '''е'''. Обрасци '''село, поље.''' {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|сѐл-о||width="128"|се̏л-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||сѐл-а||се̑л-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||сѐл-у||се̏л-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||сѐл-о||се̏л-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||сѐл-о||се̏л-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||сѐл-ом||се̏л-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||сѐл-у||се̏л-има |} Ради вежбања мењати по овом обрасцу, ове {{hw|име|-|нице}}: [[wikt:ждрело|ждрело]], [[wikt:прело|прело]], [[wikt:грло|грло]], [[wikt:трло|тр́ло]], [[wikt:врело|вре̏ло]] (извор), [[wikt:огњило|огњило]], [[wikt:гудало|гудало]], [[wikt:стругало|стругало]], [[wikt:огледало|огледало]], [[wikt:мерило|мерило]], [[wikt:мотовило|мотовило]], [[wikt:вратило|вратило]], [[wikt:зрцало|зрцало]], [[wikt:мочило|мочило]], [[wikt:шило|шило]], [[wikt:сито|сито]], [[wikt:решето|решето]], [[wikt:длето|дле́то]], [[wikt:слово|слово]], [[wikt:перо|перо]], [[wikt:зрно|зрно]], [[wikt:рало|рало]], [[wikt:цедило|цедило]], [[wikt:једрило|једрило]], [[wikt:јато|јато]], [[wikt:острво|острво]], [[wikt:звоно|звоно]], [[wikt:крило|крило]], [[wikt:колено|колено]], [[wikt:место|место]], [[wikt:корито|корито]], [[wikt:вретено|вретено]], [[wikt:дело|дело]], [[wikt:солило|солило]], [[wikt:лето|лето]], [[wikt:језеро|{{hw|је|-|зеро}}]], [[wikt:море|море]], [[wikt:гнездо|гнездо]] (''погрешно'' је гњездо), итд. Образац поље. {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|по̏љ-е||width="128"|по̀љ-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||по̏љ-а||по́љ-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||по̏љ-у||по̀љ-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||по̏љ-е||по̀љ-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||по̏љ-е||по̀љ-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||по̏љ-ем||по̀љ-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||по̏љ-у||по̀љ-има |} Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице: [[wikt:лице|лице]], [[wikt:плеће|плеће]], [[wikt:седиште|седиште]], [[wikt:селиште|селиште]], [[wikt:шеталиште|шеталиште]], [[wikt:игралиште|игралиште]], [[wikt:стрниште|стрниште]], [[wikt:конопљиште|конопљиште]], [[wikt:купусиште|купусиште]], [[wikt:купалиште|купалиште]], [[wikt:збориште|{{hw|збори|-|ште}}]], [[wikt:станиште|станиште]], итд. Тако и збирне именице али само у једнини: [[wikt:борје|борје]], [[wikt:гложје|{{hw|гло|-|жје}}]], [[wikt:јелашје|јелашје]], [[wikt:звериње|звериње]], [[wikt:прстење|прстење]], [[wikt:грумење|грумење]], [[wikt:трње|трње]], [[wikt:биље|биље]], [[wikt:влаће|влаће]], [[wikt:перје|перје]], итд. Тако и некоје мислене: [[wikt:читање|читање]], [[wikt:певање|певање]], итд. ''Напомене.'' <ol> <li>У именица, које се свршују на два сугласника умеће се између та два сугласника '''а''' само у 2. пад. множине нпр. ''[[wikt:окно|окно]]'' &mdash; ок'''-а-н-а'''; ''[[wikt:копље|копље]]'' &mdash; коп-'''а'''-љ-а.</li> Ради вежбања мењати с овом особином именице: [[wikt:ребро|ребро]], [[wikt:брвно|брвно]], [[wikt:влакно|влакно]], [[wikt:седло|седло]], [[wikt:весло|весло]], [[wikt:повесмо|повесмо]], [[wikt:гротло|гротло]]<!--,--> &mdash; гротала, [[wikt:клатно|клатно]] &mdash; клатана, [[wikt:дебло|дебло]], [[wikt:стабло|стабло]], [[wikt:пругло|пру́гло]], [[wikt:друштво|друштво]] &mdash; друштава; [[wikt:копље|копље]], [[wikt:ребарце|ребарце]], [[wikt:језерце|језерце]], [[wikt:коленце|коленце]], [[wikt:острвце|острвце]], [[wikt:зрнце|зрнце]], [[wikt:дрвце|дрвце]], [[wikt:перце|перце]], [[wikt:огледалце|огледалце]]. Од овога правила се изузимају именице које се свршују на сугласнике: '''жђ, зд, ст, шт''', јер се између ових сугласника не умеће '''а''', нпр, ''[[wikt:гвожђе|гвожђе]]'' 2. п. мн. гво́жђа̑; ''[[wikt:гнездо|гнездо]]'' &mdash; гне́зда̑; [[wikt:огњиште|огњиште]] &mdash; о̀гњи̑шта̑; ''[[wikt:место|место]]'' &mdash; ме̑ста̑. <li>У именица којима се основа свршује на '''лц''' мења се '''л''' у '''о''' у свима падежима, само у 2. п. мн. остаје ''непромењено''. Тако: ''криоце'' од [[wikt:крилце|крил'''ц'''е]] има 2. п. мн. ''крилаца''; ''грʼоце'' од [[wikt:грлце|гр'''лц'''е]] има ''грлаца; сеоце'' од [[wikt:селце|се'''лц'''е]] има ''селаца,''</li> <li>Именице ''[[wikt:срце|срце]]'' и ''[[wikt:пуце|пуце]]'' имају 2. п. мн. ''ср̑ца̑'' и ''пу̑ца̑'' по обрасцу ''село''; али оне имају у том падежу и ''ср̏да̑ца̑'', ''пу̏та̑ца̑'', јер су им основе биле ''срдц'', ''путц'',</li> <li>Именице ''[[wikt:око|око]]'' и ''[[wikt:ухо|ухо]]'' место множине имају некадашњу ''двојину'', овако:</li> {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|очи||width="128"|уши |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||очију||ушију |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||очима||ушима |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||очи||уши |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||очи||уши |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||очима||ушима |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||очима||ушима |} </ol> ===ТРЕЋА ВРСТА=== По овој врсти мењају се именице женскога рода, с {{hw|на|-|ставком}} '''а.''' Образац '''[[wikt:жена|жена]]'''. {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|жѐн-а||width="128"|жѐн-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||жѐн-е̑||же́н-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||жѐн-и||жѐн-ама |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||жѐн-у||жѐн-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||же̏н-о||жѐн-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||жѐн-о̑м||жѐн-ама |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||жѐн-и||жѐн-ама |} Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице: [[wikt:баба|баба]], [[wikt:буба|буба]], [[wikt:беба|беба]], [[wikt:беда|беда]], [[wikt:брада|брада]], [[wikt:брана|брана]] (при воденици), [[wikt:греда|греда]], [[wikt:рода|рода]], [[wikt:руда|руда]], [[wikt:стена|стена]], [[wikt:труба|труба]], [[wikt:чета|чета]], [[wikt:проба|проба]], [[wikt:кеба|кеба]], [[wikt:стуба|стуба]], [[wikt:када|када]], [[wikt:луда|лу̏да]], [[wikt:пена|пена]], [[wikt:мена|мена]], [[wikt:маза|маза]], [[wikt:нада|нада]], [[wikt:оса|оса]], [[wikt:роса|роса]], [[wikt:овца|овца]], [[wikt:коза|коза]], [[wikt:крава|крава]], [[wikt:глава|глава]], [[wikt:слава|слава]], [[wikt:кућа|кућа]], [[wikt:колиба|колиба]], [[wikt:ружа|ружа]] (цвет), [[wikt:прија|прија]], [[wikt:стрела|стрела]], [[wikt:струна|струна]], [[wikt:страна|страна]], [[wikt:јетрва|јетрва]], [[wikt:заова|заова]], [[wikt:брава|брава]], [[wikt:крпа|крпа]], [[wikt:рупа|рупа]], [[wikt:купа|купа]], [[wikt:ступа|ступа]], [[wikt:јагода|јагода]], [[wikt:шљива|шљива]], [[wikt:трњина|трњина]], [[wikt:глогиња|глогиња]], [[wikt:гомила|гомила]], [[wikt:дудиња|дудиња]], [[wikt:маслина|маслина]], [[wikt:тица|тица]], [[wikt:риба|риба]], [[wikt:лађа|лађа]], [[wikt:госпођа|госпођа]], [[wikt:везиља|везиља]], [[wikt:шваља|шваља]], [[wikt:ткаља|ткаља]], итд. ''Особене:'' [[wikt:Мара|Мара]], [[wikt:Јана|Јана]], [[wikt:Јела|Јела]], [[wikt:Лена|Лена]], [[wikt:Брана|Брана]], [[wikt:Мица|Мица]], [[wikt:Ружа|Ружа]], [[wikt:Вида|Вида]], [[wikt:Зора|Зора]]; &mdash; [[wikt:Србија|Србија]], [[wikt:Русија|Русија]], [[wikt:Славонија|Славонија]], [[wikt:Румунија|Румунија]], [[wikt:Азија|Азија]], [[wikt:Персија|Персија]], [[wikt:Индија|Индија]], [[wikt:Албанија|Албанија]], итд. По обрасцу '''жена''' мењају се и именице мушког рода с наставком '''а:''' [[wikt:судија|судија]], [[wikt:војвода|војвода]], [[wikt:војсковођа|војсковођа]], [[wikt:књиговођа|књиговођа]], [[wikt:рачуновођа|рачуновођа]], [[wikt:прота|прота]], [[wikt:терзија|терзија]], [[wikt:ћурчија|ћурчија]], [[wikt:бозаџија|бозаџија]], [[wikt:казанџија|казанџија]], [[wikt:патролџија|патролџија]], [[wikt:калдрмџија|калдрмџија]], [[wikt:кириџија|{{hw|ки|-|риџија}}]], [[wikt:саџија|саџија]], [[wikt:кафеџија|кафеџија]], [[wikt:ветрогоња|ветрогоња]], [[wikt:млакоња|млакоња]], [[wikt:младожења|младожења]], итд. Тако и ''особене:'' [[wikt:Груја|Груја]], [[wikt:Вуја|Вуја]], [[wikt:Воја|Воја]], [[wikt:Влада|Влада]], [[wikt:Гаја|Гаја]], [[wikt:Ђура|Ђура]], [[wikt:Ива|Ива]], [[wikt:Јова|Јова]], [[wikt:Која|Која]], [[wikt:Лаза|Лаза]], [[wikt:Мића|Мића]], [[wikt:Мија|Мија]], [[wikt:Неша|Неша]], [[wikt:Паја|Паја]], [[wikt:Спаса|Спаса]], [[wikt:Стоја|Стоја]], [[wikt:Таса|Таса]], [[wikt:Тића|Тића]], итд. ''Напомене.'' <ol> <li>У именица које имају на крају основе грлене {{hw|сугла|-|снике}} '''г''', '''к''', '''х''' мењају се ти сугласници пред наставком '''и''': '''г''' у '''з''', '''к''' у '''ц''', '''х''' у '''с''', као што се види у обрасцима <b>[[wikt:књига|књига]], [[wikt:река|река]], [[wikt:снаха|снаха]].</b></li> {{Page break|58}} {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="4"|ЈЕДНИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|књи̏г-а||width="128"|ре́к-а||width="128"|сна̀х-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||књи̏г-е̑||ре́к-е̑||сна̀х-е̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||књи̏'''з'''-и||ре́'''ц'''-и||сна̀'''с'''-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||књи̏г-у||ре́к-у||сна̀х-у |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||књи̏г-о||ре́к-о||сна̏х-о |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||књи̏г-о̑м||ре́к-ом||сна̀х-о̑м |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||књи̏'''з'''-и||ре́'''ц'''-и||сна̀'''с'''-и |} У множини имају тачно по обрасцу '''жена.''' Ради вежбања мењати по овим обрасцима именице: [[wikt:брига|брига]], [[wikt:струга|струга]], [[wikt:нога|нога]], [[wikt:вуга|вуга]], [[wikt:пега|пега]], [[wikt:кврга|кврга]], [[wikt:вага|вага]], [[wikt:дуга|ду̏га]], [[wikt:друга|дру́га]], [[wikt:дуга|ду́га]] (на небу), [[wikt:рога|рога]], [[wikt:туга|туга]], [[wikt:тојага|тојага]], [[wikt:натега|натега]], [[wikt:чворуга|чворуга]], [[wikt:јаруга|јаруга]], [[wikt:совуљага|совуљага]], [[wikt:пречага|пречага]], [[wikt:шеврљуга|шеврљуга]], [[wikt:мачуга|мачуга]], [[wikt:каљуга|каљуга]], [[wikt:вијуга|вијуга]], [[wikt:оструга|оструга]], [[wikt:услуга|услуга]], [[wikt:заслуга|заслуга]], [[wikt:утега|утега]], [[wikt:истрага|истрага]], [[wikt:вињага|вињага]], [[wikt:послуга|послуга]], итд. [[wikt:јабука|јабука]], [[wikt:дивљака|дивљака]], [[wikt:бодљика|бодљика]], [[wikt:деверика|деверика]], [[wikt:рука|рука]], [[wikt:стрника|стрника]], [[wikt:паприка|паприка]], [[wikt:карика|карика]], [[wikt:длака|длака]], [[wikt:дрека|дрека]], [[wikt:струка|струка]], [[wikt:лука|лу́ка]] (пристаниште), [[wikt:мука|му̏ка]], [[wikt:врљика|врљика]], [[wikt:шибљика|шибљика]], [[wikt:стабљика|стабљика]], [[wikt:мотика|мотика]], [[wikt:кашика|кашика]], [[wikt:Америка|Америка]], [[wikt:Африка|Африка]], Тако и именица м. рода ''[[wikt:владика|владика]].'' [[wikt:Маћеха|Маћеха]], [[wikt:утеха|утеха]], [[wikt:сврха|сврха]], [[wikt:јоха|јоха]] (дрво), [[wikt:епоха|епоха]], [[wikt:чоха|чоха]], [[wikt:муха|муха]]. Од овог обрасца одступају именице које се од милоште скраћују, јер у њих сугласници '''г''', '''к''', остају непромењени, што се види из ових образаца: {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="4"|ЈЕДНИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|Бо́г-а||width="128"|чи́к-а||width="128"|Ми́к-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||Бо́г-е̑||чи́к-е̑||Ми́к-е̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||Бо́'''г'''-и||чи́'''к'''-и||Ми́'''к'''-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||Бо́г-у||чи́к-у||Ми́к-у |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||Бо̑<!--исправак-->г-о||чи́к-о||Ми́к-о |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||Бо́г-о̑м||чи́к-ом||Ми́к-ом |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||Бо́'''г'''-и||чи́'''к'''-и||Ми́'''к'''-и |} Ради вежбања мењати по овим обрасцима именице: [[wikt:Гига|Гига]], [[wikt:Грга|Грга]], [[wikt:Драга|Дра́га]], (од Драгутин), [[wikt:Драга|Дра̑га]] (од Драгиња), [[wikt:Зага|За́га]] (од Загорка), [[wikt:Мага|Ма́га]] (од Магдалена), [[wikt:Нега|Не́га]] (од Негосава), [[wikt:цига|ци́га]]; [[wikt:ђога|ђога]]. [[wikt:Вука|Вука]], [[wikt:Дака|Дака]], [[wikt:Ђока|Ђока]], [[wikt:Жика|Жика]], [[wikt:Ика|Ика]], [[wikt:Јека|Јека]], [[wikt:Јока|Јока]], [[wikt:Лека|Лека]], [[wikt:нака|нака]], [[wikt:дика|дика]], [[wikt:зека|зека]], [[wikt:сека|сека]], [[wikt:ујка|ујка]], [[wikt:прика|прика]], [[wikt:бака|бака]], [[wikt:дека|дека]], [[wikt:стрика|стрика]], [[wikt:кока|ко́ка]], [[wikt:Рака|Рака]], [[wikt:Сока|Сока]], [[wikt:Стака|Стака]], итд. <li>У именица којима се основа свршује на два сугласника, умеће се у 2. пад. множине '''а''' између она два сугласника нпр. образац '''[[wikt:пушка|пушка]]'''.</li> {{Page break|59}} {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|пу̏шк-а||width="128"|пу̏шк-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||пу̏шк-е̑||пу̏ш-''а̑''-к-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||пу̏шц-и||пу̏шк-ама |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||пу̏шк-у||пу̏шк-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||пу̏шк-о||пу̏шк-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||пу̏шк-ом||пу̏шк-ама |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||пу̏шц-и||пу̏шк-ама |} Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице: [[wikt:бачва|бачва]], [[wikt:бритва|бритва]], [[wikt:брадва|брадва]], [[wikt:бомба|бомба]], [[wikt:борба|борба]], [[wikt:ватра|ватра]], [[wikt:војска|војска]], [[wikt:грашка|грашка]], [[wikt:гужва|гужва]], [[wikt:даска|даска]], [[wikt:евењка|евењка]], [[wikt:грађанка|грађанка]], [[wikt:душманка|душманка]], [[wikt:жалба|жалба]], [[wikt:жетва|жетва]], [[wikt:жирка|жирка]], [[wikt:жртва|жртва]], [[wikt:игла|игла]], [[wikt:клетва|клетва]], [[wikt:кришка|кришка]], [[wikt:крушка|крушка]], [[wikt:летка|летка]], [[wikt:лутка|лутка]], [[wikt:мотка|мотка]], [[wikt:мајка|мајка]], [[wikt:метла|метла]], [[wikt:макља|макља]], [[wikt:молба|молба]], [[wikt:молитва|молитва]], [[wikt:мрква|мрква]], [[wikt:петља|петља]], [[wikt:пасторка|пасторка]], [[wikt:пастирка|пастирка]], [[wikt:поштарка|поштарка]], [[wikt:простирка|простирка]], [[wikt:сенка|сенка]], [[wikt:свадба|свадба]], [[wikt:сестра|сестра]], [[wikt:служба|служба]], [[wikt:сламка|сламка]], [[wikt:судба|судба]], [[wikt:табла|табла]], [[wikt:трешња|трешња]], [[wikt:вишња|вишња]], [[wikt:тиква|тиква]], [[wikt:торба|торба]], [[wikt:торта|торта]], [[wikt:трмка|трмка]], [[wikt:ћерка|ћерка]], [[wikt:ћурка|ћурка]], [[wikt:урма|урма]], [[wikt:црква|црква]], [[wikt:шатра|шатра]], итд. Од овог правила одступају именице, којима се основе свршују на сугласнике '''жд''', '''зд''', '''ст''', '''шт''', ''[[wikt:дажда|дажда]]'', ''[[wikt:узда|узда]]'', ''[[wikt:врста|врста]]'', ''[[wikt:башта|башта]]'', у којих се не умеће '''а''' између тих сугласника. Исто тако у именица којима се основа свршује на {{hw|су|-|гласнике}} '''дњ''' и '''тњ''' не умеће се између тих сугласника '''а''', него те именице у 2. пад. мн. добијају наставак ''и̑'', нпр. [[wikt:радња|радња]] &mdash; ''ра́дњи̑''; [[wikt:претња|претња]] &mdash; ''пре́тњи̑'', итд. <li>Именице особене од два слога, с двотоним акцентом на првом, нпр. ''[[wikt:Милка|Ми̑лка]]'', и именице особене од више слогова имају пети падеж једнак с првим. Пример:</li> {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="3"|ЈЕДНИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|Ми̑лк-а||width="128"|Милет-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||Ми̑лк-е||Милет-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||Ми̑лц-и||Милет-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||Ми̑лк-у||Милет-у |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||''Ми̑лк-а''||''Милет-а'' |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||Милк-ом||Милет-ом |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||Милц-и||Милет-и |} Тако: [[wikt:Анка|Анка]], [[wikt:Борка|Борка]], [[wikt:Бранка|Бранка]], [[wikt:Дивна|Дивна]], [[wikt:Живка|Живка]], [[wikt:Зорка|Зорка]], [[wikt:Јелка|Јелка]], [[wikt:Јулка|Јулка]], [[wikt:Ленка|Ленка]], [[wikt:Олга|Олга]], [[wikt:Рајка|Рајка]], [[wikt:Славка|Славка]], [[wikt:Сојка|Сојка]], [[wikt:Станка|Станка]]; [[wikt:Борислава|Борислава]], [[wikt:Бранислава|Бранислава]], [[wikt:Даринка|Даринка]], [[wikt:Добрија|Добрија]], [[wikt:Добрила|Добрила]], [[wikt:Ђурђина|{{hw|Ђур|-|ђина}}]], [[wikt:Живана|Живана]], [[wikt:Загорка|Загорка]], [[wikt:Јаворка|Јаворка]], [[wikt:Јелена|Јелена]], [[wikt:Јованка|Јованка]], [[wikt:Косара|Косара]], [[wikt:Љубинка|{{hw|Љу|-|бинка}}]], [[wikt:Милева|Милева]], [[wikt:Надежда|Надежда]], [[wikt:Станојка|Станојка]], [[wikt:Убавка|Убавка]], [[wikt:Велика|Велика]]; [[wikt:Живота|Живота]], [[wikt:Илија|Илија]], [[wikt:Милија|Милија]], [[wikt:Никола|Никола]], [[wikt:Станиша|Станиша]], [[wikt:Угљеша|Угљеша]], итд. {{Page break|60}} Овако имају пети падеж једнине, једнак с првим '''и''' {{hw|име|-|нице}} које значе имена земаља, а завршују се слогом ''ка̑'', као: [[wikt:Француска|Француска]], [[wikt:Швајцарска|Швајцарска]], [[wikt:Енглеска|Енглеска]], [[wikt:Немачка|Немачка]], [[wikt:Грчка|Грчка]], итд. У {{hw|оста|-|лом}} ове се именице мењају као ''одређени придеви'', те имају у ''3.'' и ''7.'' пад. Француској, Швајцарској, итд. <li>Именице које имају више од два слога, а завршују се слогом '''ца''', имају у петом, пад. једнине наставак '''е'''.</li> ''На пример:'' 1. Јелиц-а, 2. Је̏лиц-е̑, 3. Јелиц-и, 4. {{hw|Је|-|лицу}}, 5. ''Је̏лиц-е'', 6. Јелиц-ом, 7. Јелиц-и. Тако: [[wikt:Аница|Аница]], [[wikt:Зорица|Зорица]], [[wikt:Милица|Милица]], [[wikt:Ружица|Ружица]]. [[wikt:Даница|Даница]], [[wikt:Љубица|Љубица]], [[wikt:Станица|Станица]], [[wikt:Грујица|Грујица]], [[wikt:Јовица|Јовица]], [[wikt:Стевица|Стевица]], [[wikt:баница|баница]], [[wikt:водица|водица]], [[wikt:грлица|грлица]], [[wikt:газдарица|газдарица]], [[wikt:кметица|кметица]], [[wikt:учитељица|учитељица]], [[wikt:краљица|краљица]], [[wikt:царица|царица]], [[wikt:преслица|преслица]], [[wikt:чашица|чашица]], [[wikt:травица|травица]], [[wikt:сиротица|сиротица]], итд. Неке се говоре и с наставком '''о''' у том падежу, нпр. [[wikt:пијаницо|{{hw|пија|-|ницо}}]], [[wikt:слепицо|слепицо]], [[wikt:вештицо|вештицо]], [[wikt:варалицо|варалицо]], итд. <li>Именице ''[[wikt:рука|рука]]'', ''[[wikt:нога|нога]]'', ''[[wikt:слуга|слуга]]'' имају у 2. пад. мн. по обрасцу '''жена''' ''ру́ка, но́га̑'', ''слу́га̑'', али имају и од старинске двојине: ''ру̀ку̑, но̏гу̑'', ''слу̀гу̑''.</li> <li>Именице: ''[[wikt:владика|владика]], [[wikt:војвода|војвода]], [[wikt:судија|судија]], [[wikt:слуга|слуга]]'' имају пред собом придев или заменицу у једнини у ''мушком'', а у {{hw|мно|-|жини}} у ''женском роду,'' нпр. ''наш'' владика &mdash; ''наше'' владике; ''наш'' војвода &mdash; ''наше'' војводе; ''праведан'' судија &mdash; ''праведне'' судије; ''веран'' слуга &mdash; ''верне'' слуге.</li> </ol> ===ЧЕТВРТА ВРСТА=== По четвртој врсти мењају се именице женскога рода које сад немају наставка за први падеж једнине, а некада су имале наставак полугласник '''ь''' (танко јер), и онда су имале један слог више, нпр. ''[[wikt:ствар|ствар]]'' &mdash; ''ства-р''ь. Образац '''ствар.''' {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|ства̑р||width="128"|ства̑р-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||ства̑р-и||ства́р-и̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||ства̑р-и||ства́р-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||ства̑р||ства̑р-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||ства̑р-и||ства̑р-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||(ства̑р-и<br/>(ства̑р-ју||ства́р-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||ства́р-и||ства́р-има |} {{Page break|61}} Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице: [[wikt:ваш|ва̑ш]], [[wikt:жуч|жу̑ч]], [[wikt:јар|ја̑р]], [[wikt:паж|па̑ж]], [[wikt:кокош|ко̏кош]], [[wikt:мочар|мо̏ча̑р]], [[wikt:нејач|не̏ја̑ч]], [[wikt:пећ|пе̑ћ]], [[wikt:реч|ре̑ч]], [[wikt:срж|ср̑ж]], [[wikt:твар|тва̑р]]. ''Напомене:'' <ol> <li>У именица које се свршују на два сугласника умеће се '''а''' између тих сугласника у ''првом'' и ''четвртом пад.'' једн. зато што немају наставка, нпр. ''[[wikt:равн|равн]] &mdash; ра̑в-а-н &mdash; ра̑вн-и''.</li> Ако је од та два сугласника на крају '''л''', пошто се између њих уметне '''а''' тај се глас '''л''', дошавши на крају слога, {{hw|про|-|мени}} у '''о''', нпр. [[wikt:мисл|мисл]] &mdash; мис-а-л &mdash; ''мисао''; [[wikt:погибл|погибл]] &mdash; погиб-а-л &mdash; ''погибао''. У речи ''[[wikt:со|со̑]]'' било је сол&mdash;соо&mdash;со̑. <li>Кад се речи ове врсте у шестом пад. једнине {{hw|упо|-|требе}} с наставком '''ју''', онда се сугласник, који се као крајњи у основи нађе пред '''ј''', спаја с '''ј''' по закону јотовања, нпр.</li> глад-ју &mdash; ''глађу''. Тако: [[wikt:бујад|бујад]], [[wikt:прњад|прњад]], [[wikt:сувад|сувад]], [[wikt:студ|студ]]; [[wikt:пилад|пилад]], [[wikt:чељад|чељад]], [[wikt:момчад|момчад]], [[wikt:телад|телад]], итд. памет-ју &mdash; ''памећу''. Тако [[wikt:врлет|врлет]], [[wikt:голет|голет]], [[wikt:смрт|смрт]], [[wikt:папрат|папрат]], [[wikt:павит|павит]]; зелен-ју &mdash; ''зелењу''. Тако: [[wikt:румен|ру̏ме̑н]], [[wikt:стрмен|стр̏мен]], [[wikt:раван|ра̑ван]]; сол-ју — ''сољу''. <li>Именице, којима се основе свршују на уснене {{hw|суглас|-|нике}} '''б, в, м, п,''' између ових сугласника и '''ј''' умеће се '''л''', које се с '''ј''' спаја у '''љ''', нпр.</li> зоб-ју &mdash; зоб-л-ју &mdash; ''зобљу''. Тако: [[wikt:коб|ко̑б]], [[wikt:доб|до̑б]], [[wikt:крв|крв]], [[wikt:кап|кап]], [[wikt:озим|о̏зи̑м]], [[wikt:нарав|на́рав]], [[wikt:назеб|на̏зе̑б]], [[wikt:скрб|скр̑б]], [[wikt:погибал|по̏ги̑бал]] &mdash; по̏ги̑бљу. <li>У именица, којима се основа свршује на <b>зл, зн, сл, сн, ст,</b> кад се с '''ј''' од наставка споје '''л''' и '''н''' у '''љ''' и '''њ''', онда се пред '''љ''' и '''њ''' претвара '''з''' у '''ж''', '''с''' у '''ш''', те у 6. пад. једнине буде нпр.</li> * [[wikt:смрзао|смр̑зао]] &mdash; смрзл-ју &mdash; смрзљу &mdash; ''смржљу''. * [[wikt:бојазан|бо̏ја̑зан]] &mdash; бојазн-ју &mdash; бојазњу &mdash; ''бојажњу''; * [[wikt:мисао|мисао]] &mdash; мисл-ју &mdash; мисљу &mdash; ''мишљу;'' * [[wikt:плесан|пле̑сан]] &mdash; плесн-ју &mdash; плесњу &mdash; ''плешњу;'' * [[wikt:маст|маст]] &mdash; маст-ју &mdash; масћу &mdash; ''машћу''. Тако: [[wikt:гојазан|го̏ја̑зан]], [[wikt:помисао|по̏ми́сао]], [[wikt:сласт|сла̑ст]], [[wikt:болест|бо̏ле̑ст]], [[wikt:милост|ми̏ло̑ст]], [[wikt:радост|ра̏до̑ст]], [[wikt:мудрост|му̏дро̑ст]], [[wikt:старост|ста̏ро̑ст]], [[wikt:младост|мла̏до̑ст]], [[wikt:исповест|и̏спове̑ст]], [[wikt:јарост|јарост]], [[wikt:жалост|жа̏ло̑ст]], [[wikt:пакост|па̏ко̑ст]], [[wikt:завист|за́вист]], итд. <li>У именица којима се основа свршује на '''ђ, ћ, љ''' {{hw|из|-|бацује}} се у 6. пад. једнине '''ј''' од наставка, нпр.</li> {{Page break|62}} * [[wikt:чађ|чађ]] &mdash; чађ-ју &mdash; ''чађу''; * [[wikt:крмељ|крмељ]] &mdash; крмељ-ју &mdash; ''крмељу''. * [[wikt:помоћ|помоћ]] &mdash; помоћ-ју &mdash; ''помоћу''. <li>Збирне именице са завршетком '''ад''' зато што су збирне имају облике само у једнини. Али оне имају и облике {{hw|мно|-|жине}} за ''трећи'', ''шести'' и ''седми'' падеж с наставком '''ма''', нпр.</li> [[wikt:чељад|че̏ља̑д]] &mdash; ''чеља́дма''. Тако: [[wikt:пилад|пи̏ла̑д]], [[wikt:телад|те̏ла̑д]], [[wikt:јагњад|ја̏гња̑д]], [[wikt:ждребад|ждре̏ба̑д]], [[wikt:јарад|ја̏ра̑д]], [[wikt:прасад|пра̏са̑д]], [[wikt:ђачад|ђа̏ча̑д]], [[wikt:момчад|мо̏мча̑д]], [[wikt:чобанчад|чо̀банча̑д]], итд. <li>Именице: ''[[wikt:кост|кост]]'', ''[[wikt:кокош|кокош]]'', ''[[wikt:ваш|ва̑ш]]'' (''у̑ш''); ''[[wikt:прси|прси]]'' (ова има само множину), имају други падеж множине по обрасцу, нпр.</li> * ''[[wikt:кости|ко̀сти̑]]'', ''[[wikt:кокоши|коко̀ши̑]]'', ''[[wikt:ваши|ва̀ши̑]]'', ''[[wikt:прси|пр̏си̑]]''. Али оне имају за тај падеж и облик старинске двојине на пример: * ''[[wikt:костију|костију]]'', ''[[wikt:кокошију|кокошију]]'', ''[[wikt:вашију|вашију]]'', ''[[wikt:прсију|прсију]]''. <li>Именица која сада гласи ''[[wikt:вече|вече]]'' и тако гласећи је {{hw|сред|-|њег}} рода, била је некад мушког рода и гласила ''вечер'', као што се види у поздраву ''доба̀р-вече''. Сада, пак, кад се рекне цела: ''вечер'', женског је рода, нпр. та ве̏че̑р, те ве̏чери, тих вѐчери̑, тим вѐчерима, итд.</li> <li>У именица ове врсте једнаки су по гласовима ''трећи'' и ''седми'' пад. једнине, али су по нагласку различити.</li> Тако: ''[[wikt:власт|вла̑ст]]'', ''[[wikt:реч|ре̑ч]]'', ''[[wikt:ствар|ства̑р]]'' имају у 3. пад.: ''вла̑сти'', ''ре̑чи'', ''ства̑ри'', а у 7. пад. имају: ''вла́сти'', ''ре́чи'', ''ства́ри''. Тако: ''[[wikt:врлет|вр̏ле̑т]]'', ''[[wikt:голет|го̏ле̑т]]'', ''[[wikt:памет|па̏ме̑т]]'' имају у 3. пад. ''вр̏ле̑ти'', ''го̏ле̑ти'', ''па̏ме̑ти'', а у 7. пад. имају: ''врле́ти'', ''голе́ти'', ''паме́ти''. Тако: ''[[wikt:болест|бо̏ле̑ст]]'', ''[[wikt:жалост|жа̏ло̑ст]]'', ''[[wikt:радост|ра̏до̑ст]]'' имају у 3. пад. ''{{hw|бо̏ле|-|сти}}'', ''жа̏лости'', ''ра̏дости'', а у седмом пад. имају: ''болѐсти'', ''жало̀сти'', ''радо̀сти''. <li>Именице ''[[wikt:мати|мати]]'' и ''[[wikt:кћи|кћи]]'' мењају се овако:</li> {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|ма̏ти||width="128"|ма̏тер-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||ма̏тер-е̑||ма̏те̑р-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||ма̏тер-и||ма̏тер-ама |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||ма̏те̑р||ма̏тер-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||ма̏ти||ма̏тер-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||ма̏тер-о̑м||ма̏тер-ама |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||ма̏тер-и||ма̏тер-ама |} {{Page break|63}} {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|кћи̑||width="128"|кће̏р-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||кће̏р-и||кћѐр-и̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||кће̏р-и||кћѐр-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||кће̑р||кће̏р-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||кће̏р-и||кће̏р-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||кће̏р-и и кће̑рју||кћѐр-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||кће̏р-и||кћѐр-има |} </ol> ===ПЕТА ВРСТА=== По петој врсти мењају се именице средњег рода којима се основе свршују на ''ен, ет, ес'', и у којих не само што за ''први'', ''четврти'' и ''пети'' падеж једнине немају наставка, него '''им''' у тим падежима још и од основе отпада крајње '''н''', '''т''', и '''с''', нпр. [[wikt:племен|племен]]<!--,--> &mdash; ''племе;'' [[wikt:танет|танет]] &mdash; ''тане;'' [[wikt:небес|небес]] &mdash; небе &mdash; ''небо''. У ове последње '''е''' оставши на крају оснажава се у '''о'''. <ol> <li>''Основе на ен:''</li> {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|пле̏ме||width="128"|племѐн-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||пле̏мен-а||племе́н-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||пле̏мен-у||племѐн-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||пле̏ме||племѐн-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||пле̏ме||племѐн-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||пле̏мен-ом||племѐн-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||пле̏мен-у||племѐн-има |} Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице: [[wikt:име|и̏ме]], [[wikt:виме|ви̏ме]], [[wikt:семе|се̏ме]], [[wikt:слеме|сле̏ме]], [[wikt:теме|те̏ме]], [[wikt:бреме|бре̏ме]], [[wikt:време|вре́ме]], [[wikt:раме|ра̏ме]]. <li>''Основе на ет:''</li> {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- ! style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА ! style="background:#d9ebff"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|та́не||width="128"|танѐт-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||та́нет-а||тане́т-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||та́нет-у||танѐт-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||та́не||танѐт-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||та́не||танѐт-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||та́нет-ом||танѐт-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||та́нет-у||танѐт-има |} Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице: {{Page break|64}} [[wikt:дебе|де̏бе]], [[wikt:ћебе|ће̏бе]], [[wikt:еге|ѐге]], [[wikt:шише|шѝше]], [[wikt:ђубре|ђу̏бре]], [[wikt:уже|у́же]], [[wikt:дугме|ду̀гме]], [[wikt:либаде|либа́де]], [[wikt:деме|де̏ме]], (дењак, нарамак) [[wikt:пенџе|пѐнџе]], [[wikt:ренде|рѐнде]], [[wikt:шкембе|шкѐмбе]], [[wikt:оје|оје]], [[wikt:клупче|клупче]], [[wikt:јапунџе|јапунџе]]. Тако и ове али ''само у једнини:'' [[wikt:буре|бу̏ре]], [[wikt:јаје|ја́је]], [[wikt:дете|де́те]], [[wikt:чељаде|чеља́де]], [[wikt:чобанче|чо̀ба̑нче]], [[wikt:пасторче|па̏сто̑рче]], [[wikt:унуче|у̀нуче]], [[wikt:находче|на̀ходче]], [[wikt:ђаче|ђа́че]], [[wikt:тиче|ти̏че]], [[wikt:луче|лу̏че]], [[wikt:маче|ма̏че]], [[wikt:куче|ку̏че]], [[wikt:пашче|па̀шче]], [[wikt:јуне|ју́не]], [[wikt:кљусе|кљу́се]], [[wikt:лане|ла̏не]], [[wikt:лисиче|лисѝче]], [[wikt:мајмунче|мајму̀нче]], [[wikt:јеленче|јѐле̑нче]], [[wikt:кумче|ку́мче]], [[wikt:теле|тѐле]], [[wikt:јагње|ја̏гње]], [[wikt:пиле|пи̏ле]], [[wikt:прасе|пра̑се]], [[wikt:ћуре|ћу̏ре]], [[wikt:гушче|гу̏шче]], [[wikt:паче|па̏че]], [[wikt:свињче|сви́њче]], [[wikt:говече|го̀вече]], [[wikt:Српче|Ср̀пче]], [[wikt:Турче|Ту̀рче]], итд. ''Напомене:'' # Некоје од именица са завршетком '''ет''', које имају само једнину по обрасцу '''тане''', место облика за множину имају збирну именицу с наставком '''ад''', нпр. #* [[wikt:чељад|чељад]], [[wikt:Српчад|Српчад]], [[wikt:јагњад|јагњад]], [[wikt:телад|телад]], [[wikt:пилад|пилад]], [[wikt:прасад|прасад]], [[wikt:сирочад|сирочад]], [[wikt:бурад|бурад]], [[wikt:пашчад|пашчад]], [[wikt:мачад|мачад]], [[wikt:кљусад|кљусад]], [[wikt:дерлад|дерлад]], [[wikt:ђачад|ђачад]], [[wikt:момчад|момчад]], [[wikt:пасторчад|{{hw|пастор|-|чад}}]], итд. # Именица '''[[wikt:дете|дете]]''' место множине има збирну именицу и од ње овакве падеже: 1. деца, 2. деце, 3. деци, 4. децу, 5. децо, 6. децом, 7. деци. # Именица '''[[wikt:пиле|пиле]]''', осим што место множине има збирну именицу ''пилад'', има за множину још и овакве падеже: 1. пи̏лићи, 2. пили́ћа̑, 3. пи̏лићима, 4. пи̏лиће, 5. пи̏лићи, 6. и 7. пи̏лићима. #* Тако и: [[wikt:јаре|јаре]], [[wikt:гушче|гушче]], [[wikt:маче|маче]], [[wikt:Српче|Српче]], [[wikt:Турче|Турче]], [[wikt:Грче|Грче]], [[wikt:Швапче|Швапче]], [[wikt:сироче|сироче]], [[wikt:мангупче|мангупче]], [[wikt:голупче|голупче]], [[wikt:врапче|врапче]], [[wikt:лисиче|лисиче]], [[wikt:курјаче|курјаче]], [[wikt:куче|куче]], [[wikt:пасторче|{{hw|па|-|сторче}}]], [[wikt:ћуре|ћуре]], [[wikt:паче|паче]], [[wikt:унуче|унуче]], [[wikt:чобанче|чобанче]], [[wikt:магаре|магаре]], [[wikt:тиче|тиче]]. # Именица '''[[wikt:теле|теле]]''' осим збирне именице ''телад'', има за множину и оваке падеже: 1. теоци, (телци), 2. те̏ла̑ца̑, 3. {{hw|те|-|оцима}}, 4. теоце, 5. теоци, 6. и 7. теоцима. # Именица '''[[wikt:прасе|прасе]]''' осим збирне именице ''прасад'' има за множину и овакве падеже 1. пра̏сци, 2. пра̏са̑ца̑, 3. пра̏сцима, 4. пра̏сце, 5. пра̏сци, 6. и 7. пра̏сцима. # Именица '''[[wikt:јагње|јагње]]''' осим збирне именице ''јагњад'' има за множину и оваке падеже; 1. ја̑гањци, 2. ја̏гања̑ца̑, 3. ја̏га̑њцима, 4. ја̏га̑њце, 5. ја̏га̑њци, 6. и 7. ја̏га̑њцима. # Именица '''[[wikt:јаје|јаје]]''' има само оваке падеже за множину: 1. ја́ја, 2. ја́ја̑, 3. ја́јима, 4. ја́ја, 5. ја́ја, 6. и 7. ја́јима. # Именици '''[[wikt:дрво|дрво]]''' основа је ''дрвет'', па пошто је отпао сугласник '''т''', оснажило се '''е''' у '''о'''. Кад ова именица значи живо дрво, у шуми или врту, она има падеже по обрасцу ''тане''; 1. др̏во, 2. др̏вета, 3. др̏вету, 4. др̏во, 5. др̏во, 6. {{hw|др̏ве|-|том}}, 7. др̏вету, ''множина'': 1. дрвѐта, 2. дрве́та̑, 3. дрвѐтима, 4. дрвѐта, 5. дрвѐта, 6. и 7. дрвѐтима. {{Page break|65}} Када, пак, та именица значи одсечено дрво за гориво, онда за множину има оваке падеже. 1. др̀ва, 2. др́ва̑, 3. {{hw|др̀|-|вима}}, 4. др̀ва, 5. др̀ва, 6. и 7. др̀вима. <li>''Основе на ес.'' У ову групу иду само ове три: '''[[wikt:небо|небо]], [[wikt:тело|тело]], [[wikt:чудо|чудо]].''' Кад у ових именица отпадне '''с''' онда '''е''' у замену за то оснажи се у '''о''', које затим важи као да је наставак за падеж, и '''ес''' не враћа се у једнини на своје место ни у оним {{hw|паде|-|жима}}, који имају наставак. У множини, пак, ''небес'' има целу основу на коју долазе наставци, а ''телес'' и ''чудес'' имају падеже и од целе основе као и ''небес'', а имају их и од оркњене основе: ''тел'' и ''чуд'' на које долазе наставци. Њихови су облици оваки: {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- !style="background:#d9ebff" colspan="2"|Једнина !style="background:#d9ebff" colspan="2"|Множина |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|не̏б-о||colspan="2"|небѐс-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||не̏б-а||colspan="2"|небе́с-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||не̏б-у||colspan="2"|небѐс-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||не̏б-о||colspan="2"|небѐс-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||не̏б-о||colspan="2"|небѐс-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||не̏б-ом||colspan="2"|небѐс-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||не̏б-у||colspan="2"|небѐс-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||те̑л-о||width="128"|те̑л-а||width="128"|телѐс-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||те̑л-а||те̑л-а̑||теле́с-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||те̑л-у||те̑л-има||телѐс-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||те̑л-о||те̑л-а||телѐс-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||те̑л-о||те̑л-а||телѐс-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||те̑л-ом||те̑л-има||телѐс-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||те̑л-у||те̑л-има||телѐс-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||чу̏д-о||чу̏д-а||чудѐс-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||чу̏д-а||чу̏д-а̑||чуде́с-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||чу̏д-у||чу̏д-има||чудѐс-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||чу̏д-о||чу̏д-а||чудѐс-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||чу̏д-о||чу̏д-а||чудѐс-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||чу̏д-ом||чу̏д-има||чудѐс-има |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||чу̏д-у||чу̏д-има||чудѐс-има |} </li></ol> {{Page break|66}} ==ЗАМЕНИЧКА ПРОМЕНА== Друкчије се мењају заменице ''личне'' а друкчије ''придевне''. ===ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ=== У личних заменица не распознају се основе и наставци. ''Лична заменица 1. лица'' {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- !style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА !style="background:#d9ebff"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|ја̑||width="128"|ми̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||мѐне̑, ме||на̑с |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||мѐни, ми||на̏ма, нам |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||мѐне̑, ме||на̑с |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.|| |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||мно̑м, мно́ме||на̏ма |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||мѐни||на̏ма |} ''Лична заменица за 2. лице'' {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- !style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА !style="background:#d9ebff"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|ти̑||width="128"|ви̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||тѐбе̑, те||ва̑с |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||тѐби, ти||ва̏ма, вам |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||тѐбе̑, те||ва̑с |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||ти̑||ви̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||то̏бо̑м||ва̏ма |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||тѐби||ва̏ма |} ''Лична заменица 3. л. познатог'' <table style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center"> <tr><th style="background:#d9ebff" colspan="4">ЈЕДНИНА</th></tr> <tr><td style="background-color:#eff7ff;">1.</td><td width="128">о̑н</td><td width="128">о̀на</td><td width="128">о̀но</td></tr> <tr><td style="background-color:#eff7ff;">2.</td><td>њѐга, га</td><td>ње̑, је</td><td>њѐга, га</td></tr> <tr><td style="background-color:#eff7ff;">3.</td><td>њѐму, му</td><td>њо̑ј, јој</td><td>њѐму, му</td></tr> <tr><td style="background-color:#eff7ff;">4.</td><td>њѐга, га, њ</td><td>њу̑, ју, је</td><td>њѐга, га</td></tr> <tr><td style="background-color:#eff7ff;">5.</td><td align="center">&mdash;</td><td align="center">&mdash;</td><td align="center">&mdash;</td></tr> <tr><td style="background-color:#eff7ff;">6.</td><td>њи̑м, њи́ме</td><td>њо̑м, њо́ме</td><td>њи̑м, њи́ме</td></tr> <tr><td style="background-color:#eff7ff;">7.</td><td>њѐму</td><td>њо̑ј</td><td>њѐму</td></tr> <tr><th style="background:#d9ebff" colspan="4">МНОЖИНА</th></tr> <tr><td style="background-color:#eff7ff;">1.</td><td width="128">о̀ни</td><td width="128">о̀не</td><td width="128">о̀на</td></tr> <tr><td style="background-color:#eff7ff;">2.</td><td>њи̑х, их</td><td rowspan="2" colspan="2"><font size='+2'>}</font> за сва три рода</td></tr> <tr><td style="background-color:#eff7ff;">3.</td><td>њи̏ма, им</td></tr> <tr><td style="background-color:#eff7ff;">4.</td><td width="128">њи̑х, и̏х</td><td colspan="2">⎫</td></tr> <tr><td style="background-color:#eff7ff;">5.</td><td align="center">&mdash;</td><td colspan="2" rowspan="2">⎬ за сва три рода</td></tr> <tr><td style="background-color:#eff7ff;">6.</td><td>њи̏ма</td></tr> <tr><td style="background-color:#eff7ff;">7.</td><td>њи̏ма</td><td colspan="2">⎭</td></tr> </table> ''Личне заменице 3. л. непознатог.'' {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- !style="background:#d9ebff" colspan="3"|ЈЕДНИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|ко||width="128"|што |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||кога||чега, шта |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||кому, коме||чему |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||кога||што, шта |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||align="center"|&mdash;||align="center"|&mdash; |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||ким, киме||чим, чиме, |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||ком||чем |} Овако се мењају и заменице: [[wikt:неко|неко]], [[wikt:нешто|нешто]]; [[wikt:нико|нико]], [[wikt:ништа|ништа]]; [[wikt:свако|свако]], [[wikt:свашта|свашта]]; [[wikt:којеко|којеко]], [[wikt:којешта|којешта]]. Ове заменице немају облика за множину. ''Лична заменица за свако лице.'' {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128" align="center"|&mdash; |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||сѐбе̑, се |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||сѐби |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||сѐбе̑, се |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||align="center"|&mdash; |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||со̏бо̑м |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||сѐби |} ===ПРИДЕВНЕ ЗАМЕНИЦЕ=== У ових заменица распознају се основе и наставци и имају облике за сва три рода. Образац '''сам, сама, само.''' {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- !style="background:#d9ebff" colspan="4"|ЈЕДНИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|са̑м||width="128"|са́м-а||width="128"|са́м-о |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||са́м-о̑га(-о̑г)||са́м-е̑||са́м-о̑га(-о̑г) |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||са́м-о̑му(-о̑м)||са́м-о̑ј||са́м-о̑му(-о̑м) |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||са̑м, са́м-о̑га(-о̑г)||са́м-у||са́м-о |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||са̑м||са́м-а||са́м-о |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||са́м-и̑м||са́м-о̑м||са́м-и̑м |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||са́м-о̑м||са́м-о̑ј||са́м-о̑м |} {{Page break|68}} {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- !style="background:#d9ebff" colspan="4"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|са́м-и||width="128"|са́м-е||width="128"|са́м-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||са́м-и̑х||rowspan="2" colspan="2"|} за сва три рода |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||са́м-и̑м(-и̑ма) |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||са́м-е||са́м-е||са́м-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||са́м-и||са́м-е||са́м-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||са́м-и̑м(-и̑ма)||rowspan="2" colspan="2"|} за сва три рода |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||са́м-и̑м(-и̑ма) |} Овако се мењају заменице: [[wikt:овај|овај]], [[wikt:ова|ова]], [[wikt:ово|ово]]; [[wikt:тај|тај]], [[wikt:та|та]], [[wikt:то|то]]; [[wikt:онај|онај]], [[wikt:она|она]], [[wikt:оно|оно]], (пошто од ов-ај, он-ај, т-ај отпадне ''ај'', а остану основе: '''ов''', '''он''', '''т'''); сваки—а—о; неки—а—о; овакав—а—о; такав—а—о; {{hw|ка|-|кав—а—о}}; онакав—а—о; свакакав—а—о, некакав—а—о; {{hw|које|-|какав—а—о}}; никакав—а—о; свакојак—а—о; оваки—а—о; таки—а—о; исти—а—о; његов—а—о; њен—а—о; њихов—а—о; оволики—а—о; толики—а—о; онолики—а—о; колики—а—о; васколики, сваколика, свеколико. Овако се мењају и све заменице женскога рода које се завршују на '''ј''' и '''ш''', као: [[wikt:Моја|Моја]], [[wikt:твоја|твоја]], [[wikt:своја|своја]], [[wikt:која|која]], [[wikt:некоја|некоја]], [[wikt:свакоја|свакоја]], [[wikt:сва|сва]]; [[wikt:наша|наша]], [[wikt:ваша|ваша]] Заменице, пак, мушког и средњег рода које се завршују на '''ј''' и '''ш''' мењају се овако: {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |- !style="background:#d9ebff" colspan="3"|ЈЕДНИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|сво̑ј||width="128"|сво̀ј-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||сво̀ј-е̑га(-е̑г)||rowspan="2"|} за оба рода |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||сво̀ј-е̑му(-е̑м) |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||сво̑ј, сво̀ј-е̑га||сво̀ј-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||сво̑ј||сво̀је |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||сво̀ј-и̑м||rowspan="2"|} за оба рода |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||сво̀ј-е̑м |} Множина по обрасцу '''сам—а—о.''' Овако се мењају заменице: [[wikt:мој|мој]], [[wikt:моје|моје]]; [[wikt:твој|твој]], [[wikt:твоје|твоје]]; [[wikt:наш|наш]], [[wikt:наше|наше]]; [[wikt:ваш|ваш]], [[wikt:ваше|ваше]]; [[wikt:који|који]], [[wikt:које|које]]; [[wikt:некоји|некоји]], [[wikt:некоје|некоје]]; [[wikt:никоји|никоји]], [[wikt:никоје|никоје]]; [[wikt:свакоји|свакоји]], [[wikt:свакоје|свакоје]]; [[wikt:којекоји|којекоји]], [[wikt:којекоје|{{hw|које|-|које}}]]; '''[[wikt:сав|сав]], све:''' 2. п. ''свега'', 3. ''свему'', 4. ''сав'', ''свега'', '''све''', итд. ===БРОЈЕВИ=== Бројеви, који се још и сад мењају, имају облике по заменичкој промени. {{Page break|69}} Тако: {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" !style="background:#d9ebff" colspan="2"|ЈЕДНИНА !style="background:#d9ebff"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|јѐдан||width="128"|јѐдн-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||јѐдн-о̑га(-о̑г)||јѐдн-и̑х |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||јѐдн-о̑му(-о̑м)||јѐдн-и̑м(-и̑ма) |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||јѐдан, јѐдн-о̑га(-о̑г)||јѐдн-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||јѐдан||јѐдн-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||јѐдни̑-м||јѐдн-и̑м(-и̑ма) |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||јѐдн-о̑м||јѐдн-и̑м(-и̑ма) |- |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||јѐдн-а||јѐдн-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||јѐдн-е̑||јѐдн-и̑х |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||јѐдн-о̑ј||јѐдн-и̑м(-и̑ма) |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||јѐдн-у||јѐдн-е |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||јѐдн-а||јѐдн-и |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||јѐдн-о̑м||јѐдн-и̑м(-и̑ма) |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||јѐдн-о̑ј||јѐдн-и̑м(-и̑ма) |- |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||јѐдн-о||јѐдн-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||јѐдн-о̑га(-о̑г)||јѐдн-и̑х |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||јѐдн-о̑му(-о̑м)||јѐдн-и̑м(-и̑ма) |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||јѐдн-о||јѐдн-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||јѐдн-о||јѐдн-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||јѐдн-и̑м||јѐдн-и̑м(-и̑ма) |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||јѐдн-о̑м||јѐдн-и̑м(-и̑ма) |} Реч ''[[wikt:један|један]]'' значи у једнини ''број'', а говори се '''и''' место {{hw|не|-|одређене}} заменице ''неки-а-о'', а у множини увек се употребљава место те неодређене заменице ''неки-а-о''. Бројеви '''[[wikt:два|два]], [[wikt:оба|оба]], [[wikt:обадва|обадва]], [[wikt:три|три]], [[wikt:четири|четири]],''' имају облике старинске заменичке двојине, па и именице, које уз њих стоје, имају такође облике старинске двојине, нпр. * 1., 4. и 5. два̑, три̑, чѐтири̑ човека, пилета ** 2. два́ју̑, три́ју̑, четири́ју̑ људи, пилића * 3., 6. и 7. два́ма, три́ма, четѝрма људма, пилићима. * 1., 4. и 5. две̑, три̑, чѐтири̑ сестре ** 2. две́ју̑, три́ју̑, четири́ју̑ сестара * 3., 6. и 7. две́ма, три́ма, чети́рма сестрама. {{Page break|70}} Али чим пред бројеве ''два'', ''оба'', ''обадва'', ''три'', ''четири'' дође предлог, они постају непроменљиви, остајући у четвртом пад. старинске двојине који је једнак с првим, а именице мушкога и средњега рода уз те бројеве долазе такође у {{hw|че|-|тврти}} пад. старинске двојине који је једнак са садашњим {{hw|дру|-|гим}} падежем једнине. Именице, пак, женскога рода долазе такоће у четврти пад. старинске двојине који је једнак са садашњим првим и четвртим множине. ''Примери:'' Тражио сам га ''у три куће. Код две сестре. Преко три воде студене, преко три горе зелене. Код она два храста. Мећу она два брда.'' Би̏ли су ''се око два велика града.'' Био сам ''у оба та места.'' Оре ''на два вола. Код три коња'' иде пешке. Збирни бројеви '''двоје, троје, четворо, петоро''' итд. мењају се само у средњем роду по обрасцу једнине {{hw|придев|-|них}} заменица, с малим одступањем. Уз ове бројеве стоје {{hw|име|-|нице}}, које немају множине, у 2. пад. једнине, као: ''двоје {{hw|јаг|-|њади}}'', а које имају множину, стоје у 2. пад. множине, као: ''двоје сви́ња̑''. Образац: # дво̏је — че̏творо јагњади; свиња # дво̀га — четво̀рга јагњади; свиња # дво̀ме-ма — четво̀рме-ма јагњади; свиња # дво̏је — че̏творо јагњади; свиња # дво̏је — че̏творо јагњади; свиња # дво̀ма — четво̀рма јагњади; свиња # дво̀ма — четво̀рма јагњади; свиња Облици '''двога, трога''' постали су: од двојега — двојога — двоога — ''двога;'' од тројега — тројога — троога — ''трога''. Збирни бројеви двоје, троје, четворо, итд. придевају се именицама у множини ''као придеви'', нпр. двоји сватови, двојих сватова, двојим сватовима, итд., троја кола, четворе виле, гусле, итд. ==ПРИДЕВСКА ПРОМЕНА== Друкчије наставке за падеже имају придеви неодређени, нпр. ''жу̑т'', а друкчије одређени, нпр. ''жу̑ти̑''. Образац за неодређене придеве: ''жу̑т-а-о''. {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" !style="background:#d9ebff" colspan="4"|ЈЕДНИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|жу̑т||width="128"|жу́т-а||width="128"|жу́т-о |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||жу́т-а||жу́т-е̑||жу́т-а |} {{Page break|71}} {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |style="background-color:#eff7ff;"|3.||width="128"|жу́т-у||width="128"|жу́т-о̑ј||width="128"|жу́т-у |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||жу̑т, жу́та||жу́т-у||жу́т-о |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||—||—||— |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||жу́т-и̑м||жу́т-о̑м||жу́т-и̑м |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||жу́т-у||жу́т-о̑ј||жу́т-у |- !style="background:#d9ebff" colspan="4"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||жу́т-и||жу́т-е||жу́т-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||жу́т-и̑х||rowspan="2"|за сва три рода |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||жу́т-и̑м |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||жу́т-е||жу́т-е||жу́т-а |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||—||—||— |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||жу́т-и̑м||rowspan="2"|за сва три рода |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||жу́т-и̑м |} Ради вежбања мењати по овом обрасцу придеве: млад-а-о; стар-а-о; нов-а-о; скуп-а̑-о; туп-а-о; мек-а-о; леп-а-о; црн-а-о; плав-а-о; слеп-а-о; здрав-а-о, итд. ''Напомене.'' # Придеви овог обрасца имају 4. пад. једнине двојак: као први, или као други. Ако стоје уз именице које значе што живо, те им је 4. пад. као други, стоји уз њих и придев у облику 2. падежа; ако ли не значе што живо, те им је 4. пад. као први, и придев ће стајати у облику првога падежа. # У придева, у којих се основа свршује на два {{hw|сугла|-|сника}}, умеће се '''а''' између тих сугласника, као и код именица у падежима, који немају наставка нпр. ''добр'' — ''добар'' — ''добр''-а, ''добр''-у, итд. # Којима се од придева овог обрасца основа свршује на који непчани сугласник, у њих се наставак '''о''' у средњем роду мења у '''е''', нпр. '''[[wikt:вруће|вруће]].''' # Заменице: овакав, такав, онакав, какав, некакав, никакав, свакакав, а још чешће присвојне заменице његов, њен, њезин, њихов, њихан — узимају облике неодређених придева по овом обрасцу, нпр. чуо сам то од ''његова'' брата, од ''њихова'' сина, итд. 2. Образац за одређене придеве: ''жу̑ти̑—а̑'', ''о̑''. {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" !style="background:#d9ebff" colspan="4"|ЈЕДНИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|жу̑т-и̑||width="128"|жу́т-а̑||width="128"|жу̑т-о̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||жу́т-о̑га(-о̑г)||жу̑т-е̑||жу̑т-о̑га(-о̑г) |} {{Page break|72}} {|style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" |style="background-color:#eff7ff;"|3.||width="128"|жу̑т-о̑му(-о̑м,-о̑ме)||width="128"|жу̑т-о̑ј||width="128"|жу̑т-о̑му(-о̑м,-о̑ме) |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||жу̑т-и̑(-о̑га,-о̑г)||жу̑т-у̑||жу̑т-о̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||жу̑т-и̑||жу̑т-а̑||жу̑т-о̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||жу̑т-и̑м||жу̑т-о̑м||жу̑т-и̑м |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||жу̑т-о̑м(-о̑ме)||жу̑т-о̑ј||жу̑т-о̑м-(о̑ме) |} {|style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" !style="background:#d9ebff" colspan="4"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|жу̑т-и̑||width="128"|жу̑т-е̑||width="128"|жу̑т-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||жу̑т-и̑х||rowspan="2" colspan="2"|} за сва три рода |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||жу̑т-и̑м(-и̑ма) |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||жу̑т-е̑||жу̑т-е̑||жу̑т-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||жу̑т-и̑||жу̑т-е̑||жу̑т-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||жу̑т-и̑м(-и̑ма)||rowspan="2" colspan="2"|} за сва три рода |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||жу̑т-и̑м(-и̑ма) |} По овом обрасцу мењају се придеви којима се основа свршује на који било ''ненепчани'' сугласник, нпр. [[wikt:љути|љу̑ти̑]], [[wikt:тупи|ту̑пи̑]], [[wikt:оштри|о̏штри̑]], [[wikt:јаки|ја̑ки̑]], [[wikt:благи|бла̑ги̑]], [[wikt:зелени|зѐлени̑]], [[wikt:дрвени|др̀вени̑]], [[wikt:златни|зла̑тни̑]], [[wikt:плави|пла̑ви̑]]; [[wikt:српски|ср̏пски̑]], [[wikt:сеоски|се̏оски̑]], [[wikt:општински|о̏пштински̑]], [[wikt:варошки|ва̀рошки̑]], [[wikt:пољски|по̏љски̑]], [[wikt:народни|на́родни̑]], [[wikt:људски|љу̀дски̑]], [[wikt:женски|жѐнски̑]], [[wikt:школски|шко̏лски̑]], [[wikt:ђачки|ђа̑чки̑]], [[wikt:момачки|мо̀мачки̑]], итд. У придева, којима се основа свршује на који непчани сугласник, мења се наставак '''о''' у мушком и средњем роду иза непчаника у '''е'''. Образац: ''вру̑ћи—а̑—е̑''. {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" !style="background:#d9ebff" colspan="4"|ЈЕДНИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|вру̑ћ-и̑||width="128"|вру̑ћ-а̑||width="128"|вру̑ћ-е̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||вру̑ћ-е̑га(-е̑г)||вру̑ћ-е̑||вру̑ћ-е̑га(-е̑г) |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||вру̑ћ-е̑му(-е̑м)||вру̑ћ-о̑ј||вру̑ћ-е̑му(-е̑м) |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||вру̑ћ-и̑(-е̑га,-е̑г)||вру̑ћ-у̑||вру̑ћ-е̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||вру̑ћ-и̑||вру̑ћ-а̑||вру̑ћ-е̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||вру̑ћ-и̑м||вру̑ћ-о̑м||вру̑ћ-и̑м |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||вру̑ћ-е̑м||вру̑ћ-о̑ј||вру̑ћ-е̑м |} {| style="background:#F9F9F9" class="inflection-table" align="center" !style="background:#d9ebff" colspan="4"|МНОЖИНА |- |style="background-color:#eff7ff;"|1.||width="128"|вру̑ћ-и̑||width="128"|вру̑ћ-е̑||width="128"|вру̑ћ-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|2.||вру̑ћ-и̑х||rowspan="2" colspan="2"|} за сва три рода |- |style="background-color:#eff7ff;"|3.||вру̑ћ-и̑м(-и̑ма) |- |style="background-color:#eff7ff;"|4.||вру̑ћ-е̑||вру̑ћ-е̑||вру̑ћ-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|5.||вру̑ћ-и̑||вру̑ћ-е̑||вру̑ћ-а̑ |- |style="background-color:#eff7ff;"|6.||вру̑ћ-и̑м(-и̑ма)||rowspan="2" colspan="2"|} за сва три рода |- |style="background-color:#eff7ff;"|7.||вру̑ћ-и̑м(-и̑ма) |} {{Page break|73}} Ради вежбања мењати по овом обрасцу придеве: [[wikt:риђи|ри̑ђи̑]], [[wikt:домаћи|до̀ма̑ћи̑]], [[wikt:будући|бу̀ду̑ћи̑]], [[wikt:стајаћи|ста̀јаћи̑]], [[wikt:туђи|ту̑ђи̑]], [[wikt:крајњи|кра̑јњи̑]], [[wikt:горњи|го̑рњи̑]], [[wikt:доњи|до̑њи̑]], [[wikt:средњи|сре̏дњи̑]], [[wikt:крављи|кра̏вљи̑]], [[wikt:говеђи|го̀веђи̑]], [[wikt:јагњећи|ја̀гњећи̑]], [[wikt:пилећи|пѝлећи̑]], [[wikt:тичији|ти̏чији̑]], [[wikt:овчији|о̀вчији̑]] (Овче Поље). По овом обрасцу мењају се сви придеви и за први и за други ред поређења, нпр. [[wikt:бељи|бе̏љи̑]] — [[wikt:најбељи|на̑јбељи̑]]; [[wikt:млађи|мла̏ђи̑]] — [[wikt:најмлађи|на̑јмлађи̑]]; [[wikt:лепши|ле̏пши̑]] — [[wikt:најлепши|на̑јлепши̑]]; [[wikt:мекши|ме̏кши̑]] — [[wikt:најмекши|на̑јмекши̑]]; [[wikt:новији|но̀вији̑]] — [[wikt:најновији|на̑јновији̑]]; [[wikt:пунији|пу̀нији̑]] — [[wikt:најпунији|на̑јпунији̑]], итд. == Извор == * Симић, Живојин (1922). [http://www.archive.org/details/srpskagramatika00simiuoft ''Српска граматика''.] Београд: Књижара Геце Кона. [[Категорија:Српска граматика (Ж. Симић)]] rvdgm5o3lc4n0zckwhrc5bmel3ahuwg Српска граматика (Ж. Симић)/Поглавље 5 0 13028 146368 146355 2026-09-19T12:39:26Z Galicijac 19151 Пребацио извор на дно странице. 146368 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[../Поглавље 4|Поглавље 4]] | следећа=[[../Поглавље 6|Поглавље 6]] | наслов=[[../|Српска граматика]] | одељак=Поглавље 5: Глаголски облици | аутор=Живојин Симић | белешке= }} __NOTOC__ =ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ= ==ЗНАЧЕЊА И НАЗИВ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА== <ol> <li>Кад кажем: <b>чујем</b>, значи да се то догађа '''сада''' <i>када то говорим</i>.</li> Према томе облици: ''чујем'', ''чујеш'', ''чује; чујемо'', ''чујете'', ''чују'' значе радњу која се ради ''сад'' и зову се '''време садашње.''' <li>Кад кажем: '''чух''', значи да се то догоди '''пређе''' и у '''једном тренутку.'''</li> Према томе облици: ''чух'', ''чу'', ''чу; чусмо, чусте'', ''чуше'' значе радњу која се догодила ''преде у једном тренутку'' и зову се '''време пређашње тренутно''' (свршено, аорист). <li>Кад кажем '''чујах''', значи да се то догодило '''пређе''', али да је '''трајало''' нешто времена.</li> Према томе облици: ''чујах, чујише'', ''чујаш''е; ''чујасмо'', ''чујасте, чујаху'' значе радњу која се догодила '''пређе''', али је била '''трајна''' и зову се '''време пређашње трајно''' (несвршено, имперфекат). Овај облик ''немају тренутни глаголи''. <li>Кад кажем: '''чуо сам''', значи да се то догодило у <b>{{hw|про|-|шлости}}</b>, не означавајући да ли у ближој или даљој прошлости.</li> Према томе облици: ''чуо сам'', ''чуо си, чуо је; чули смо, чули сте'', ''чули су'' значе '''радњу прошлу''' и зову се '''време прошло'''. <li>Кад кажем: '''бејах чуо''' или '''био сам чуо''' значи да се то догодило '''пред''' другом, такође '''прошлом''' радњом.</li> Према томе облици: ''бејах чуо'', ''бејаше чуо'', ''бејаше чуо; бејасмо чули'', ''бејасте чули'', ''бејаху чули'', или: ''био сам чуо'', ''био си чуо'', ''био је чуо; били смо чули, били сте чули, били су чули'' значе радњу прошлу '''пред''' другом такође '''прошлом''' радњом и зову се време '''претпрошло''' (''давнопрошло''). <li>Кад кажем '''чућу''' значи да ће се то догодити у <b>{{hw|бу|-|дућности}}</b>.</li> {{Page break|75}} Према томе облици: ''чућу'', ''чућеш'', ''чуће''; ''чућемо'', ''чућете'', ''чуће'', који значе радњу која ће се догодити у ''будућности'', зову се '''време будуће.''' <li>Кад кажем: '''чујући''' ваш говор ''идемо'' за вама значи да се облик ''чујући'' '''прилаже''' облику ''идемо'' да означи да радња казана обликом ''чујући'' бива једновремено, тј. '''сад''' кад ''идемо'', и зове се '''прилог садашњег времена'''.</li> Овај облик ''немају тренутни глаголи''. <li>Кад кажем: '''чувши''' то, ''устанем'' одмах, значи да се облик ''чувши'' '''прилаже''' облику ''устанем'' да означи да се то што значи облик ''чувши'' догодило и '''прошло''' пре него што се догодило оно што значи облик ''устанем'' и зове се '''прилог прошлог времена.'''</li> <li>Од глагола нпр. ''остарети'' има облик '''остарео, {{hw|оста|-|рела}}, остарело'''. Па кад се каже нпр. '''остарела̑''' мајка, то значи да облик ''остарела'' стоји као <b>придев</b> уз именицу ''мајка'', и означава особину, коју је добила ''мајка'' тиме што се у њој извршила (тј '''прошла''') радња ''остарети''. С тога се облик ''остарео, чуо''; ''остарела, чула'', ''остарело'', ''чуло'' зове '''прошли глаголски придев'''.</li> <li>Од глагола нпр. ''потковати'' има облик '''поткован, поткована, потковано.''' Па кад се каже нпр. '''поткован''' ''коњ,'' то значи да облик ''потковач'' стоји као '''придев''' уз именицу ''коњ'' и означава особину коју је ''коњ'' добио тиме што је '''трпео на себи''' радњу коју значи глагол ''потковати''. Тако и ''заузет'' град, ''заузета'' позиција, ''заузето'' место. С тога се облици <i>{{hw|пот|-|кован-а-о}}</i>, ''заузет-а-о'' зову '''трпни глаголски придев.'''</li> Овај се облик од ''непрелазних'' и ''повратних глагола'' не употребљава. Од трпног придева гради се глаголска именица наставком '''је''' нпр, писан-је—''писање;'' заузет-је—''заузеће''. Она се гради и од непрелазних и повратних глагола од којих се трпни {{hw|при|-|дев}} за се не употребљава, нпр. спаван-је—''спавање''; од {{hw|радо|-|вати}} се: радован-је—''радовање''. <li>Кад кажем: ''чуј'', ''иди'', ''пиши'', ''слушај'' значи да се '''{{hw|за|-|поведа}}''' да радиш радњу коју значи глагол. Према томе тај се облик зове '''начин заповедни.'''</li> <li>Кад кажем: '''чуо бих''' ја, значи да би то било под неком '''погодбом:''' нпр. ''да је он то рекао''.</li> {{Page break|76}} Према томе облици: ''чуо бих'', ''чуо би'', ''чуо би''; <i>чули {{hw|би|-|смо}}</i>, ''чули бисте'', ''чули би'' зову се '''погодбени начин'''. <li>Кад кажем: '''чути, писати, орати''' значи само ''име радне'' '''не одређујући''' да је ко и кад ради, и тај се облик зове '''начин неодређени.'''</li> <li>У облицима што се зову ''времена'' имају облици који означавају '''лица''' која раде. Лица су '''прво''', '''друго''', '''треће''' у једнини, а тако и у множини. Тако:</li> {| |1. лице |width="160"|''чујем'' (ја)||width="160"|''чујемо'' (ми) |- |2. лице | ''чујеш'' (ти)||''чујете'' (ви) |- |3. лице |''чује'' (он, она, оно)||''чују'' (они, оне, она) |} </ol> ==ПРОСТИ И СЛОЖЕНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ.== Глаголски облици постају: # Од основа наставцима, и ови се зову '''прости {{hw|глагол|-|ски}} облици'''. # ''Слагањем'' двају или више простих облика, и ови се зову '''сложени глаголски облици'''. ==ПРОСТИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ.== Прости глаголски облици су: # Време садашње; # Време пређашње тренутно, (свршено, аорист); # Време пређашње трајно, (несвршено, имперфекат); # Начин неодређени; # Начин заповедни; # Прилог времена садашњег; # Прилог времена прошлог; # Прошли придев; # Трпни придев. ==ПОСТАЈАЊЕ ПРОСТИХ ГЛАГОЛСКИХ ОБЛИКА== Прости глаголски облици постају од основа наставцима. Имају две основе од којих постају прости глаголски облици:<br/> 1. ''основа начина неодређеног'' и 2. ''основа времена садашњег''. Од основе начина неодређеног додавањем наставака за глаголске облике постају: ''начин неодређени; време пређашње тренутно; прилог времена прошлог; придев прошли''. У неких {{Page break|77}} глагола постају од ове основе још и ''време пређашње трајно'' и ''трпни придев''. Од основе времена садашњег постају: ''време садашње; начин заповедни; прилог времена садашњег''; у неких и ''време пређашње трајно'' и ''трпни придев''. ==НАСТАВЦИ ЗА ЛИЦА== Осим наставака, којима постају глаголски облици, имају и наставци који означавају лица, која раде. Тако лични {{hw|на|-|ставци}} били су: {| !!!align="left" width="160" style="font-weight: normal"|ЈЕДНИНА!!align="left" width="160" style="font-weight: normal"|МНОЖИНА |- !align="right" style="font-weight: normal"|1. л. |м||мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. л. |си, с||те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. л. |т||нт |} Оваки лични наставци сачували су се у глагола '''јесам''' од основе '''јес.''' Тако у првом л. једнине било је ''јес-м—јесм'', па између два сугласника уметнуто је '''а''', те излази '''јесам.''' У 2. л. {{hw|јед|-|нине}} било је јес-си—''јесси'', пошто је избачено једно с, остало је '''јеси.''' У 3. л. множине било је јес-нт, између основе и {{hw|на|-|ставка}} ''уметак'' је '''о''', те је било јес-о-нт. Сугласник '''т''' на крају отпао је, а гласови '''о-н''' спојили су се у старински носни {{hw|гла|-|сник}} '''ѫ''', који сада гласи '''у''', те је изишло '''јесу'''. Према томе је овај глагол у врем. садашњем: {| !!!align="left" width="160" style="font-weight: normal"|ЈЕДНИНА!!align="left" width="160" style="font-weight: normal"|МНОЖИНА |- !align="right" style="font-weight: normal"|1. л. |јесам||јесмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. л. |јеси||јесте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. л. |јест||јесу |} У осталих глагола, пак, наставак за 2. л. једнине '''си''' гласи '''ш'''. Наставак <b>т</b> за 3. л. једнине отпао је. Наставку '''нт''' за 3. л. множине отпало је '''т''', а '''н''' спајало се с гласником испред себе: са '''о''' у носник '''ѫ''' садашње '''у''', а са '''е''' у носник '''ѧ''', садашње '''е'''. Тако су сада лични наставци у осталих глагола: {| style="width:30em" ! !align="left"|Једн. !align="left"|Мн. |- !align="right" style="font-weight: normal"|1. л. |''м''||''мо'' |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. л. |''ш''||''те'' |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. л. | |''у'' или ''е'' |} {{Page break|78}} Пример: {| style="width:30em" !align="right" style="font-weight: normal"|1. л. |зна-м||зна-мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. л. |зна-ш||зна-те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. л. |зна—||зна-ј-у |} Глас '''ј''' у 3. л. мн. уметнут је да се отклони зев. ==ОБЛИЦИ ОД ОСНОВЕ НАЧИНА НЕОДРЕЂЕНОГ== Основа начина неодређеног или је једнака с кореном, или постаје додавањем наставака за основу. ''Према томе се глаголи деле на врсте''. Од основе начина неодређеног постају: <ol> <li>'''Начин неодређени''' наставком '''ти''', нпр. ''чу-ти; трес-ти; виде-ти; пева-ти; купова-ти.''</li> <li>'''Време пређашње тренутно''' постаје наставком '''х'''. Лични наставци су у једнини отпали, па је и наставак '''х''' за време отпао у 2. и 3. лицу једнине.</li> <p>У множини у 1. и 2. лицу наставак '''х''' за време {{hw|претво|-|рио}} се пред личним наставцима у '''с'''.</p> <p>У 3. л. множине између наставка '''х''' за време и личног наставка '''н(т)''' уметнуто је '''е''', које се са '''н''' спојило у старински носни гласник '''ѧ''', који сада гласи '''е''', а '''х''' пред '''е''' претвара се у '''ш'''. Тако:</p> {| class="inflection-table" ! !!align="left" width="160" style="font-weight: normal"|Уместо:!!align="left" width="160" style="font-weight: normal"|бива: |- !align="right" style="font-weight: normal"|Јед. 1. |чу-х||чух |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |чу-х||чу |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |чу-х||чу |- !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. 1. |чу-х-мо||чусмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |чу-х-те||чусте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |чу-х-е-н(т)||чуше |} <p> Ако се основа начина неодређеног свршује сугласником онда се између основе и наставка за време умећу гласници: у 1. л. једнине и у сва три лица множине умеће се '''о''', а у 2. и 3. л. једнине умеће се '''е'''. Тако: {| class="inflection-table" ! !!align="left" width="160" style="font-weight: normal"|Уместо:!!align="left" width="160" style="font-weight: normal"|бива: |- !align="right" style="font-weight: normal"|Јед. 1. л. |трес-о-х||тресох |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. л. |трес-е-х||тресе |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. л. |трес-е-х||тресе |- !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. 1. л. |трес-о-х-мо||тресосмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. л. |трес-о-х-те||тресосте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. л. |трес-о-х-е-нт||тресоше |} </p> {{Page break|79}} <li>'''Прилог времена прошлог''' постаје наставком '''вши''', нпр. '''чув-ши'''.</li> <p>А кад се основа нач. неодређеног свршује сугласником, онда се између основе и наставка, због нагомиланих {{hw|суглас|-|ника}}, умеће гласник '''а''', нпр. '''трес-а-вши'''.</p> <p> Овакав облик: <b>чувши тресавши</b> пристаје уз подмет, тј. лице које ради, и мушког и женског и средњег рода, и у једнини и у множини </p><p> Има и скраћен овај облик: '''чув, тресав,''' али овакав пристаје ''само уз подмет мушког рода у једнини'' нпр. Пак ''окупив'' храбре витезове, на студен је камен покрочио. </p><li>'''Придев прошли''' постаје наставком '''л—ла—ло.'''</li> <p>У мушком роду, стојећи на крају, '''л''' се претвара у '''о''' нпр. чул—''чуо—ла—ло;'' трес-а-л—''тресао-ла-ло''.</p> <li>'''Придев трпни,''' у неких глагола постаје од основе начина неодређеног. Наставци су за овај облик '''ен—ена—ено''' или '''т—та—то''', нпр. ''плет-ен'', ''плет-ена'', ''плет-ено'', ''узе-т'', ''узе-та узе-то''.</li> <li>'''Време пређашње трајно''', у глагола којима основа начина неодређеног има на крају '''а''', постаје од основе нач. неодређеног.</li> </ol> За овај облик наставак је '''ах'''. При образовању лица бива овако: <ol> <li>У једнини: У 1. лицу наставак лични изгубио се још у давнини. У 2 и 3. лицу између наставка '''ах''' и наставка личног уметнуто је '''е'''. Пред тим '''е''' глас '''х''' претвара се у '''ш.''' Лични наставци су потом отпали.</li> <li>У множини: У 1. и 2. лицу глас '''х''' од наставка '''ах''' претворио се пред личним наставцима у '''с'''. У 3. лицу између наставка '''ах''' и личног наставка '''нт''' уметак је '''о''', који се са '''н''' спојио на већ показани начин и постао '''у''', а крајњи сугл. '''т''' отпао. Најзад '''а''' из основе и '''а''' од наставка '''ах''' спојили су се у једно дуго ''а̑''. Тако:</li> {| style="width:30em" class="inflection-table" !colspan="3" style="font-weight: normal"|ЈЕДНИНА |- !align="right" style="font-weight: normal"|1. |чува-ах||чу̑ва̑х |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |чува-ах-е-с||чу̑ва̑ше |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |чува-ах-е-т||чу̑ва̑ше |- !colspan="3" style="font-weight: normal"|МНОЖИНА |- !align="right" style="font-weight: normal"|1. |чува-ах-мо||чу̑ва̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |чува-ах-те||чу̑ва̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |чува-ах-о-нт||чу̑ва̑ху |} </ol> {{Page break|80}} ==ОБЛИЦИ ОД ОСНОВЕ ВРЕМЕНА САДАШЊЕГ== Основа времена садашњег постаје од корена или од основе начина неодрђеног наставцима '''е, не, је,''' нпр. '''плет-е; ста-не; пис-је''' — '''пише'''. Од ове основе постају: <ol> <li>'''Време садашње.''' За време садашње нема наставка, него лични наставци долазе одмах на основу. Тако:</li> {| style="width:30em" class="inflection-table" !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |тресе-м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |тресе-мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |тресе-ш ! |тресе-те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |тресе— ! |тресу |} У 3. л. множине бива: тресе-нт, па се крајње '''е''' у основи снажи у '''о''' и онда се <i>о-н</i> спаја у '''ѫ''', које сада гласи '''у'''. <li>'''Прилог времена садашњег''' постаје исто онако као 3. л. множине сад. времена. Само му још треба додати '''ћи''' нпр. '''тресући.'''</li> <li>'''Начин заповедни''' постаје од основе врем. садашњег наставком '''и'''. Гласник '''е''' од основе губи се.</li> У једнини нач. запов. има само 2. лице; у множини има 1. и 2; а нема у једнини 1. и 3. и у мн. 3. лице. У 2. л. {{hw|јед|-|нине}} лични наставак је отпао. {| style="width:30em" class="inflection-table" !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |трес-и-мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |трес-и ! |трес-и-те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} <li>'''Време пређашње трајно.''' Код овог облика бива ово: '''е''' од основе, пред наставком '''ах''' продуљило се те постало '''ѣ''', које пред наставком '''ах''' гласи '''и''', те бива тресѣ-ах — треси-ах, а да се укине зев умеће се '''ј''' те буде '''трисијах.''' Све остало бива као што је показано при извођењу овог облика од основе нач. неодређеног. Тако:</li> {| style="width:30em" class="inflection-table" !colspan="3" style="font-weight: normal"|ЈЕДНИНА |- !align="right"|1. |тресѣ-ах||тре́сија̑х |- !align="right"|2. |тресѣ-ах-е-(с)||тре́сија̑ше |- !align="right"|3. |тресѣ-ах-е-(т)||тре́сија̑ше |- !colspan="3" style="font-weight: normal"|МНОЖИНА |- !align="right"|1. |тресѣ-ах-мо||тре́сија̑смо |- !align="right"|2. |тресѣ-ах-те||тре́сија̑сте |- !align="right"|3. |тресѣ-ах-о-нт||тре́сија̑ху |} {{Page break|81}} У овом облику може да се '''и''', које је на крају основе, изједначи са '''а''' којим се почиње наставак за време, а потом да се сажму у једно ''а̑'', и да гласи: {| style="width:30em" class="inflection-table" !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |тре̑са̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |тре̑са̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |тре̑са̑ше ! |тре̑са̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |тре̑са̑ше ! |тре̑са̑ху |} <li>'''Придев трпни''' у неких глагола постаје од основе времена садашњег, и онда бива ово: види-ен — видј-ен — '''виђен—а—о.'''</li> </ol> ==СЛОЖЕНИ ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ== Сложени глаголски облици су: # Време прошло; # Време претпрошло (давно-прошло); # Време будуће; # Време предбудуће; # Начин погодбени. Ови сложени облици постају слагањем простих облика од глагола који се мења и простих облика '''помоћних глагола.''' Помоћни глаголи су: '''јесам; бити; хтети.''' Глагол ''јесам'' има само време садашње, у којем има облике потпуне и скраћене, као: ''јесам'', ''сам'', итд. Њихови су облици оваки: {| style="width:30em" class="inflection-table" !!!align="left" style="font-weight: normal"|ЈЕДНИНА!!align="left" style="font-weight: normal"|МНОЖИНА |- !align="right" style="font-weight: normal"|1. |јесам, сам||јесмо, смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |јеси, си||јесте, сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |јест, је||јесу, су |} Глагол '''бити:''' {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|Време садашње !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |будем !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |будемо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |будеш ! |будете |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |буде ! |буду |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|Време пређашње тренутно !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |бих !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |бисмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |би ! |бисте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |би ! |бише |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|Време пређашње трајно !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |бејах !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |бејасмо |- ! |бех ! |бесмо |} {{Page break|82}} {| style="width:30em" class="inflection-table" !align="right" style="font-weight: normal"|2. |бејаше ! |бејасте |- ! |беше ! |бесте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |бејаше ! |бејаху |- ! |беше ! |беху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|Начин заповедни !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |будимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |буди ! |будите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. сад.'' будући * ''Прилог врем. пр.'' бивши * ''Придев прошли био'', била, било. * ''Трпни придев'' нема Глагол '''хотети, хтети.''' {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|Време Садашње !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |хоћу, ћу !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |хоћемо, ћемо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |хоћеш, ћеш ! |хоћете, ћете |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |хоће, ће ! |хоће, ће |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|Време пређашње тренутно !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |хотех !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |хотесмо |- ! |хтех ! |хтехсмо |- ! |хтедох ! |хтедосмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |хоте ! |хотесте |- ! |хте ! |хтесте |- ! |хтеде ! |хтедосте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |хоте ! |хотеше |- ! |хте ! |хтеше |- ! |хтеде ! |хтедоше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|Време пређашње трајно !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |хоћах !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |хоћасмо |- ! |хоћаше ! |хоћасте |- ! |хоћаше ! |хоћаху |} *Заповедни начин нема. *Прилог врем. сад. хотећи *Прилог врем. пр. хотевши, хтевши *Придев прошли хтео, хтела, хтело. *Прид трпни нема. {{Page break|83}} ==ПОСТАЈАЊЕ СЛОЖЕНИХ ОБЛИКА== <b>Време прошло</b> постаје кад се с придевом прошлим од глагола који се узме сложи помоћни глагол ''јесам'' или ''сам''. Обично се узима скраћени облик: ''сам'', ''си'', ''је; смо'', ''сте'','' су'' Тако: {| style="width:30em" class="inflection-table" !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |чуо сам !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |чули смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |чуо си ! |чули сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |чуо је ! |чули су |} '''Време претпрошло (давно-прошло)''' постаје кад се с прошлим придевом од глагола који се узме сложи време пређ. трајно, или време прошло од глагола ''бити:'' Тако: {| style="width:30em" class="inflection-table" !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |бејах чуо !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |бејасмо чули |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |бејаше чуо ! |бејасте чули |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |бејаше чуо ! |бејаху чули |- ! colspan="4" style="font-weight: normal"|или |- !align="right" style="font-weight: normal"|1. |био сам чуо ! |били смо чули |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |био си чуо ! |били сте чули |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |био је чуо ! |били су чули |} '''Начин погодбени''' постаје кад се с придевом прошлим од глагола који се узме сложи време пређ. тренутно од {{hw|гла|-|гола}} ''бити''. Тако: {| style="width:30em" class="inflection-table" !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |чуо бих !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |чули бисмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |чуо би ! |чули бисте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |чуо би ! |чули би |} У 3. л. мн. место ''бише'' долази само ''би''. Погрешно је, пак, употребљавати у 1. и 2. лицу ''би'' место: ''бисмо'' за прво, и ''бисте'' за друго лице. '''Време будуће''' постаје кад се начин неодређени од {{hw|гла|-|гола}} који се узме сложи са садашњим временом од глагола ''хтети''. Обично се узимају скраћени облици ''ћу'', ''ћеш'', итд. Тако: {| style="width:30em" class="inflection-table" !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ја ћу чути !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ми ћемо чути |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ти ћеш чути ! |ви ћете чути |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |он ће чути ! |они ће чути |} У образовању овога облика може помоћни глагол доћи после главног, нпр. ''чути ћу''. У том случају отпада крајње '''и''' од главног глагола, па се помоћни глагол састави с главним {{Page break|84}} у једну реч, нпр. чути ћу — ''чут ћу — чутћу''. А пошто се '''т''' пред '''ћ''' тешко изговара, то отпада и '''т''' па буде '''чућу''', итд. Тако: {| style="width:30em" class="inflection-table" !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |чућу !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |чућемо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |чућеш ! |чућете |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |чуће ! |чуће |} '''Време предбудуће''' постаје: а) Кад се пред облике садашњег времена дотичног {{hw|гла|-|гола}} предметне предлог '''уз''', нпр. ако ''узмогнем'', доћи ћу. б) Кад се начини сложени глагол. облик од глагола: {{hw|бу|-|дем}}, будеш, буде; будемо, будете, буду и прошлог или {{hw|трп|-|ног}} придева дотичнога глагола, нпр. ако ''будем могао'', доћи ћу; ако ''будем позван'', доћи ћу. ==РАДНО И ТРПНО СТАЊЕ ГЛАГОЛСКЕ РАДЊЕ== Кад подмет '''ради''' радњу коју глагол значи, онда је {{hw|гла|-|гол}} у '''радном стању''', нпр. Несебични '''људи хвале''' свачије добро дело. Кад подмет '''трпи''' од другога радњу, коју глагол значи, онда је глагол у '''трпном стању''', нпр. Свачије добро '''дело бива хваљено од''' несебичних '''људи.''' Трпно стање могу имати само прелазни глаголи. Оно се казује кад се трпни придев од глагола који се узме сложи с облицима глагола ''јесам'' и облицима глагола ''бити''. Тако; * ''Начин неодређени'' бити хваљен. * ''Време сад.'' хваљен сам, хваљен си, итд * ''Време пређ. трен''. бих хваљен, би хваљен, итд. * ''Време пређ. трајно'' бејах хваљен, итд. * ''Време прошло'' био сам хваљен, итд. * ''Нач. заповедни'' буди хваљен, итд. * ''Нач. погодбени'' био бих хваљен, итд. * ''Време будуће'' бићу хваљен, итд. * ''Прилог врем. сад.'' будући хваљен, итд. * ''Прилог врем. пр.'' бивши хваљен. ''Напомена.'' Сложени глаголски облици постају у свију глагола '''на исти начин по овде показаним обрасцима.''' С тога се они неће излагати код појединих образаца по којима се мењају ''прости глаголски облици'' у глагола разних врста и раздела, него њих треба запамтити и по њима мењати {{hw|гла|-|голе}} из свију образаца. {{Page break|85}} ==ПОДЕЛА ГЛАГОЛА У ВРСТЕ== Начин неодређени у свију глагола постаје од '''основе''' наставком '''ти.''' Према тој основи начина неодрађеног глаголи се деле у '''шест врста.'''<ref>То је систем по којем су писали словенски и српски филолози Фр. Миклошић Упоредну Граматику словенских језика; Ђ. Даничић и Ст. {{hw|Нова|-|ковић}} српску граматику.</ref> <dl><dt>Прва врста.</dt><dd>У ову врсту иду глаголи којима основа начина неодређеног нема наставка, него им је ''корен'' у исто време и ''основа'' за начин неодређени, нпр. '''чу'''-ти; '''да'''-ти: '''плет'''-ти (плести).</dd> <dt>Друга врста.</dt><dd>У другу врсту иду глаголи којима основа начина неодређеног постаје наставком '''ну''', нпр. '''мак-ну'''-ти; '''саг-ну'''-ти се</dd> <dt>Трећа врста.</dt><dd>У трећу врсту иду глаголи којима основа начина неодређеног постаје наставком '''е''' (некадашње ѣ), нпр. '''ум-е'''-ти; '''вид-е'''-ти.</dd> <dt>Четврта врста.</dt><dd>У четврту врсту иду глаголи којима основа начина неодређеног постаје наставком '''и''' нпр. '''рад-и'''-ти; '''мол-и'''-ти.</dd> <dt>Пета врста.</dt><dd>У пету врсту иду глаголи којима основа {{hw|на|-|чина}} неодређеног постаје наставком '''а''', нпр. '''пев-а'''-ти; '''пис-а'''-ти.</dd> <dt>Шеста врста.</dt><dd>У шесту врсту иду глаголи којима основа начина неодређеног постаје наставцима: '''ова''', '''ева''', '''ива''', нпр. '''куп-ова'''-ти; '''вој-ева'''-ти; '''дањ-ива'''-ти.</dd></dl> ==ПРВА ВРСТА== Глаголи прве врсте према гласовима на које се {{hw|свр|-|шују}} основе начина неодређеног деле се у ''седам'' '''раздела.''' У '''први раздео''' иду глаголи којима се основа начина неодређеног свршује на сугласнике '''д, т.''' Ови сугласници претварају се пред наставком за начин неодређени у '''с''', нпр. пре'''д'''-ти — пре'''с'''-ти; пле'''т'''-ти — пле'''с'''-ти. У '''други раздео''' иду глаголи којима се основа начина неодређеног свршује на '''з, с.''' Сугласник ''з'' претвара се пред наставком за начин неодређени у '''с''', нпр. ве'''з'''-ти — ве'''с'''ти; тре'''с'''-ти — тре'''с'''-ти. <references /> {{Page break|86}} '''У трећи раздео''' иду глаголи којима се основа начина неодређеног свршује на уснене сугласнике '''б, в, п.''' Између ових гласова и наставка за начин неодређени умеће се '''с''', нпр. зеб-ти — зеб-с-ти — зепсти; плев-ти — плев-с-ти; црп-ти. — црп-с-ти. У '''четврти раздео''' иду глаголи којима се основа начина неодређеног свршује на грлене сугласнике '''г, к, х.''' Ови се сугласници са сугласником '''т''' од наставка за начин неодређени спајају у '''ћ''', те бива: же'''г-т'''и — же'''ћ'''и; пе'''к-т'''и — пе'''ћ'''и; вр'''х-т'''и — вр'''ћ'''и (врећи). У '''пети раздео''' иду глаголи којима се основе начина {{hw|не|-|одређенога}} свршују на сугласнике '''н, м''' пред којима је био полуглас ь. Претварањем гласовним од ових сугласника постало је '''е''', нпр. почь'''н'''-ти — почѧ-ти — почети; узьм-ти-узѧ-ти — узети. У '''шести раздео''' иду глаголи којима се основа начина неодређенога свршује на који било '''гласник''' осим '''р''', нпр. ч'''у'''-ти; л'''и'''-ти. У '''седми раздео''' иду глаголи којима се основа начина неодређеног свршује на ''гласнике'' '''р, л''', нпр. м'''л'''-ти — ''млети''; м''р''-ти — ''мрети''. ==ПРВИ РАЗДЕО== * Основе начина неодређенога свршују се на '''д, т.''' * Образац '''плести.''' * Основа начина неодређеног '''плет.''' * Основа времена садашњег '''плете.''' ''Начин неодређени'' плести. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |плѐте̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |плете́мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |плѐте̑ш ! |плете́те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |плѐте̑ ! |плѐту̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређашње тренутно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |плѐтох !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |плѐтосмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |пле̏те ! |плѐтосте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |пле̏те ! |плѐтоше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређашње трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |плѐтија̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |плѐтија̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |плѐтија̑ше ! |плѐтија̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |плѐтија̑ше ! |плѐтија̑ху |} {{Page break|87}} и {| style="width:30em" class="inflection-table" !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |плѐта̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |плѐта̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |плѐта̑ше ! |плѐта̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |плѐта̑ше ! |плѐта̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |плѐтимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |плѐти ! |плѐтите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог вр. садашњег'' плѐту̑ћи * ''Прилог вр. прошлог'' плѐта̑вши * ''Придев прошли'' пле̏о, плѐла, плѐло * ''Придев трпни'' плѐтен, плетѐна, плетѐно Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе: 1. С основом на '''д''': бо̀сти — бо̀де̑м и сложене: избости, забости, пробости, набости, убости; грѐсти — гре́де̑м (значи ићи) — (прим. под 4). је̏сти — је̏де̑м и сложене: изести, појести, најести се, прејести се, зајести, ујести, пројести се; кла̏сти — кла́де̑м (значи тећи, отуда именица ''кладенац'', извор); кра̏сти — кра́де̑м и сложене: покрасти, украсти, украсти се, прикрасти се; па̏сти — паднем са сложенима: запасти, напасти, {{hw|отпа|-|сти}}, спа̏сти, упасти, пропасти, испасти — (у прим. под 3). пре̏сти — пре́де̑м са сложенима: о̀прести, у̀прести, {{hw|прѐ|-|прести}}, за̀прести, на̀прести; се̏сти — се̏де̑м и се̏дне̑м, са сложенима: засести, посести, одсести, пресести, насести, усести; Од основе ''вед'' од које имају само сложени глаголи: довѐсти-довѐде̑м, одвести, извести, превести, навѐсти, увести, завести, провести. С основом на '''т''': сложене од плести: заплести, преплести, исплести, {{hw|напле|-|сти}}, уплести, сплести се; гњѐсти — гњѐте̑м и сложене: нагњести, угњести; ме́сти - ме́те̑м (мећу) и сложене: замести, омести, {{hw|по|-|мести}} се, сме́сти; мѐсти — мѐте̑м (собу; мѐте̑ снег, отуда именица ''мѐћава'') са сложенима: помѐсти, замѐсти, смѐсти (отуда именица сме̏т, смѐтови); расти (раст-ти — расс-ти — расти) ра́сте̑м са сложенима: израсти, прорасти, одрасти, нарасти, срасти се; {{Page break|88}} цва̀сти — цва̀те̑м са сложенима: процвасти, уцвасти; о̀брести — обрѐте̑м и о̀брести се; сре̏сти — сре̏те̑м и сре̏тне̑м и сложене: пресрести, {{hw|сусре|-|сти}}, сусрести се. ''Напомене:'' <ol> <li>У ових глагола у придеву прошлом пред наставком '''л''' избацују се сугласници '''д''' и '''т''', нпр. од глагола ''прести:'' пред-л ''прел'' — прео—ла—ло; од глагола ''плести'': плет-л бива: плел-плео—ла—ло.</li> Само глагол ''расти'' одступа од овог правила. У њега бива: раст-л — раст-а-л—''растао''. У женском и средњем роду избацује се '''т''' због тога што се стекло много сугласника који се тешко изговарају заједно, те бива ''расла'', ''расло.'' <li>Глаголи ''сести'' и ''срести'' имају све облике по обрасцу ''плести''; али имају и овако:</li> ''Време садашње'': седнем, седнеш, седне; седнемо, седнете, седну. Тако: сретнем, сретнеш, сретне, сретнемо, сретнете, сретну. ''Начин заповедни'': седни, седнимо, седните. Тако: сретни, сретнимо, сретните. ''Прилог врем. прошлог'': седнувши. Тако: сретнувши. Тако све облике имају и сложени од глагола ''сести'' и ''срести'': пресести, пресрести, итд. <li>Глагол ''пасти'' од основе ''пад'' нема по обрасцу овога раздела време садашње, начин заповедни и прилог времена прошлог. Те облике тај глагол и сви сложени од њега им ју од основе '''пад-не''', каква је у глагола друге врсте. Тако:</li> {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |паднем !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |паднемо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |паднеш ! |паднете |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |падне ! |падну |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. | !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |паднимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |падни ! |падните |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. | ! | |} ''Прилог врем. прошлог'' паднувши. Остали су му облици, које има, по обрасцу ''плести.'' {{Page break|89}} <li>Глагол ''јести'' има у времену пређ. трајном: једах, једаше, једаше; једасмо, једасте, једаху; и јеђах, јеђаше, итд.</li> <li>Глагол ''грѐсти'', који значи ''ићи'', врло се често налази употребљен с ''погрешним облицима'': ми гред'''и'''мо, гред'''и'''о, итд. Од њега је правилно</li> {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |гре́де̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |гре́де̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |гре́де̑ш ! |гре́де̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |гре́де̑ ! |гре́ду̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |гре́дох !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |гре́досмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |гре̑де ! |гре́досте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |гре̑де ! |гре́доше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређашње трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |гредијах !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |гредијасмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |гредијаше ! |гредијасте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |гредијаше ! |гредијаху |- ! colspan="4" style="font-weight: normal"|и |- !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |гре̑да̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |гре̑да̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |гре̑да̑ше ! |гре̑да̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |гре̑да̑ше ! |гре̑да̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |гре́димо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |гре́ди ! |гре́дите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} </ol> * ''Прилог врем. сад.'' гре́ду̑ћи * ''Прилог вр. пр.'' гре̑да̑вши * ''Придев прошли гре̏о'', ''грѐла'', ''грѐло''. ==ДРУГИ РАЗДЕО== * Основе нач. неодр. се свршују на сугласнике '''з, с.''' * Образац '''трести.''' * Основа начина неодређеног '''трес.''' * Основа времена садашњег '''тресе.''' * ''Начин неодређени'' трести. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |тре́се̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |тре́се̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |тре́се̑ш ! |тре́се̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |тре́се̑ ! |тре́су̑ |} {{Page break|90}} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |тре́сох !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |тре́сосмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |тре̑се ! |тре́состе |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |тре̑се ! |тре́соше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређашње трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |тре́сија̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |тре́сија̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |тре́сија̑ше ! |тре́сија̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |тре́сија̑ше ! |тре́сија̑ху |- ! colspan="4" style="font-weight: normal"|и |- !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |тре̑са̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |тре̑са̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |тре̑са̑ше ! |тре̑са̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |тре̑са̑ше ! |тре̑са̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |тре́симо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |тре́си ! |тре́сите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. сад.'' тре́су̑ћи * ''Прилог вр. пр.'' тре̑са̑вши * ''Придев прошли'' тресао, тресла, тресло. * ''Придев трпни'' тресен, тресена, тресено. ''Глаголска именица'' тресење (Погрешно је тре'''ш'''ен и тре'''ш'''ење). Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе: <ol> <li>Којима се основа начина неодређеног свршује на '''с''':</li> па̏сти (овца пасе) — па́се̑м са сложенима: опасти (траву), напасти (овце), спа́сти (кога из опасности); од основе '''нес''' од које имају само сложени глаголи: {{hw|до|-|нѐсти}} — донѐсе̑м, тако и: изнѐсти, пренѐсти, пронѐсти, однѐсти, унѐсти, узнѐсти, занѐсти, поднѐсти, снѐсти; <li>Којима се основа нач. неодређеног свршује на '''з''', који се сугласник пред наставком '''ти''' претвара у '''с''':</li> ве́сти — ве́зе̑м са сложенима: изве́сти, наве́сти; . од основе '''вез''' од које имају само сложени глаголи: {{hw|до|-|вѐсти}} — довѐзе̑м, тако и: извести — извѐзе̑м; одвести — {{hw|од|-|вѐзе̑м}}; превѐсти — превѐзе̑м; провѐсти — провѐзе̑м; увѐсти се — увѐзе̑м се; навѐсти се — навѐзе̑м се; гри̏сти — гри́зе̑м са сложенима: ѝзгристи, на̀гристи, {{hw|о̀д|-|гристи}}, прѐгристи, про̀гристи, угристи; улѐсти — улѐзе̑м (значи ''ући''), излѐсти (изићи); му̏сти — му́зе̑м, тако и: по̀мусти, ѝзмусти, на̀мусти; од основе '''врз''' вр́сти се — врзе̑м се и сложени: навр́сти се, увр́сти се, развр́сти. </ol> {{Page break|91}} Напомене. 1. Глаголи од основе '''нес,''' од које имају само сложени глаголи, имају облике овако: ''Начин неодређени'' донѐсти. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |донѐсе̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |донесе́мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |донѐсе̑ш ! |донесе́те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |донѐсе̑ ! |донѐсу̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |донѐсох !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |донѐсосмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |до̏несе ! |донѐсосте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |до̏несе ! |донѐсоше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |донѐсимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |донѐси ! |донѐсите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог вр. пр.'' донесавши * ''Придев прошли'' донесао, донесла, донесло * ''Придев трпни'' донесен, донесена, донесено (Погрешно је говорити и писати донешен и т.д.) Али у ових глагола може у основи да отпадне сугласник '''с''', па да гласе доне́ти, пронети, изнети, унети, однети, пренети нанети, узнети, снети. Од основе тако окрњене имају ови облици: {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређашње тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |дѐне̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |до̀не̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |— ! |до̀не̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |до̀не̑ше |} * ''Прилог вр. прошлог'' до̏не̑вши * ''Придев прошли'' до̏нео, до̏нела, до̏нело * ''Придев трпни'' до̏не̑т, до̏не̑та, до̏не̑то 2. У овај раздео иде и помоћни глагол '''јесам''' од основе '''јес.''' Овај глагол има само време садашње: {| style="width:30em" class="inflection-table" !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |јесам !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |јесмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |јеси ! |јесте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |јест ! |јесу |} Кад се овај глагол употреби одречно: ''Не јесам'', онда се два '''е''', истиснувши '''ј''' између себе, споје у једно продуљено '''е''' {{Page break|92}} а то је старо ѣ, те бива: ''нѣсам, нѣси, нѣ, нѣсмо, нѣсте, нѣсу'' а то гласи: * У источном: ''несам, неси, не̑, несто, несте, несу''; * У западном: ''нисам, ниси, ни̑, нисмо, нисте, нису''; * У јужном: ''нијесам, нијеси, није, нијесмо, нијесте, нијесу''. У 3. л. једн. у источном и западном говору изгубило се осећање да у ономе ''не̑'' и ''ни̑'' већ има глагол ''је'', па је тај глагол додат још једанпут, те гласи: ист. ''неје'' а зап. ''није''. У књижевном језику источнога говора усвојено је ово ''западно'': ''нисам, ниси, није, нисмо, нисте, нису.'' 3. У глагола којима се основа свршује на з нема зашто да се у трпном придеву мења з у ж, зато треба грворити и писати нпр. навезен, извезен, везен јаклук, везена марама, {{hw|по|-|музена}} крава; одгризен, изгризена, ит.д. Погрешно је што неки говоре и пишу: одгри'''ж'''ен, изве'''ж'''ен, наве'''ж'''ен, ит.д. ==ТРЕЋИ РАЗДЕО== Основе нач. неодр. свршују се на '''б, п, в.''' У ових се глагола наставак за начин неодређени веже с основом уметнутим сугласником '''с'''. Пред овим с сугласник б из основе, ради изједначења по звучности, мења се у п. Тако: * црп-ти — црп-с-ти — ''црпсти''. * плев-тн — плев-с-ти — ''плевсти''. * дрб-ти — дуб-с-ти — дуп-с-ти — ''дупсти''. 1. Образац '''дупсти''' (карлицу, корито, или друго што ''дупсти'' у дрвету). * Основа начина неодређеног '''дуб.''' * Основа времена садашњег '''дубе.''' ''начин неодређени'' дупсти. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ду́бе̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ду́бе̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ду́бе̑ш ! |ду́бе̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ду́бе̑ ! |ду́бу̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ду́бох !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ду́босмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ду̑бе ! |ду́босте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ду̑бе ! |ду́боше |} {{Page break|93}} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ду́бија̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ду́бија̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ду́бија̑ше ! |ду́бија̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ду́бија̑ше ! |ду́бија̑ху |- ! colspan="4" style="font-weight: normal"|и |- !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ду̑ба̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ду̑ба̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ду̑ба̑ше ! |ду̑ба̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ду̑ба̑ше ! |ду̑ба̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ду́бимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ду́би ! |ду́бите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог вр. сад.'' ду́бу̑ћи * ''Прилог вр. пр.'' ду̑ба̑вши * ''Придев пр.'' ду̑бао, ду́бла, ду́бло. * ''Придев трпни'' ду́бен, ду́бена, ду́бено. Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе: издупсти, удупсти се (у мисли); грепсти, загрепсти, огрепсти; зепсти, озепсти, назепсти, прозепсти, узепсти; скупсти, оскупсти (очупати браду). 2. Образац '''црпсти.''' Због тога што се овај глагол врло често говори и пише с погрешним облицима; ''црп'''''и'''''ти'', ''црп'''''и'''''м'', ''црп'''''е'''''ти'' итд. стављају му се овде сви облици, онако како их он по правилу има. Тако: * Основа начина неодређеног '''црп.''' * Основа вр. садашњега '''црпе.''' ''Начин неодређени'' црпсти {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |цр́пе̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |цр́пе̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |цр́пе̑ш ! |цр́пе̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |цр́пе̑ ! |цр́пу̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |цр́пох !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |цр́посмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |цр̑пе ! |цр́посте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |цр̑пе ! |цр́поше |} {{Page break|94}} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |цр́пија̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |цр́пија̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |цр́пија̑ше ! |цр́пија̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |цр́пија̑ше ! |цр́пија̑ху |- ! colspan="4" style="font-weight: normal"|и |- !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |цр̑па̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |цр̑па̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |цр̑па̑ше ! |цр̑па̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |цр̑па̑ше ! |цр̑па̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |цр́пимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |цр́пи ! |цр́пите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог вр. сад.'' цр́пу̑ћи * ''Прилог вр. пр.'' цр̑па̑вши * ''Придев прошли'' црпао, црпла, црпло. * ''Придев трпни'' црпен, црпена, црпено. Тако и сложени: исцрпсти, поцрпсти. Тако и глагол ''тепсти се'' — тепем се, итд. ''Напомене.'' Има једна основа у којој је старински полуглас ъ ({{hw|де|-|бело}} јер): '''съп'''. Од ове основе има неколико сложених глагола. У {{hw|обли|-|цима}}, у којима иза те основе дође сугласник, отпадне '''п''' а '''ъ''' се продуљи те постане '''у'''. Тако буде: у-съп-ти—ус-ъти-'''усути'''. У облицима, пак, у којима иза основе дође- гласник, {{hw|из|-|бацује}} се '''ъ''', па буде у-съп-е-м—у-сп-е-м—''у̏спе̑м''. Тако су овом глаголу: * ''Време сад.'' у̏спем, у̏спе̑ш, у̏спе̑; у̏спе̑мо, у̏спе̑те, у̏спу̑. * ''Време пређ. трен.'' у̀су̑х, у̏су̑, у̏су̑; у̀су̑смо, у̀су̑сте, у̀су̑ше. * ''Нач. заповедни'' у̀спи, у̀спимо, у̀спите. * ''Прилог вр. пр.'' у̏су̑вши̑. * ''Придев пр.'' у̏су̑о, у̏су̑ла, у̏су̑ло. * <i>Придев трпни</i> у̏су̑т, у̏су̑та, у̏су̑то. 2. Основа̑, које би се свршивале на сугласник '''в''', сада нема. Била је основа '''плев''' и од ње глагол ''плевсти''. Али од те основе има сада само придев трпни: плевен, плевена, {{hw|пле|-|вено}}. И по гдекад се чује по које лице врем. садашњег. Иначе њега је заменио глагол '''плевити''', који иде у четврту врсту. {{Page break|95}} ==ЧЕТВРТИ РАЗДЕО== Основе начина неодређеног свршују се на грлене {{hw|сугла|-|снике}} '''г; к. х.''' ''Правила.'' <ol> <li>Сугласници '''г''', '''к''', '''х''' спајају се са сугласником '''т''' од {{hw|на|-|ставка}} за начин неодређени, те тако ''гт'', ''кт'', ''хт'' постану '''ћ''', отуда жег-ти—''жећи'', пек-ти—''пећи''; врх-ти—врћи—''врећи''.</li> <li>Сугласници '''г''', '''к''', '''х''', кад иза њих дође гласник '''е''', претварају се '''г''' у '''ж'''; '''к''' у '''ч'''; '''х''' у '''ш''', отуда жег-ем—''жежем''; пек-ем—''печем''; врх-ем—''вршем''.</li> <li>Кад иза сугласника '''г''', '''к''', '''х''' дође гласник '''и''', мењају се '''г''' у '''з'''; '''к''' у '''ц'''; '''х''' у '''с''', отуда: жег-ијах—''жезијах''; пек-ијах — ''пецијах''; врхи-јах—''врсијах''.</li> <li>У времену пређ. трајном кад се из ''ијах'' избаци ''и''. онда се сугласници '''г''', '''к''', '''х''' спајају '''гј''' у '''ж'''; '''кј''' у '''ч'''; '''хј''' у '''ш''', отуда: жег-ијах — жегјах —''жежах''; пек-ијах—пек-јах —печах; врх-ијах—врхјах—''вршах''.</li> </ol> 1. Образац '''жећи'''. * Основа начина неодређеног '''жег'''. * Основа времена садашњег '''жеге'''. * ''Начин неодређени'' жећи {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |жѐже̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |жеже̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |жѐже̑ш ! |жеже̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |жѐже̑ ! |жѐгу̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |жѐгох !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |жѐгосмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |же̏же ! |жѐжосте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |же̏же ! |жѐжоше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |жѐзија̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |жѐзија̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |жѐзија̑ше ! |жѐзија̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |жѐзија̑ше ! |жѐзија̑ху |- ! colspan="4" style="font-weight: normal"|и |- !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |жѐжа̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |жѐжа̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |жѐжа̑ше ! |жѐжа̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |жѐжа̑ше ! |жѐжа̑ху |} {{Page break|96}} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |жѐзимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |жѐзи ! |жѐзите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. сад.'' — жѐгу̑ћи * ''Прилог врем. пр.'' — жѐга̑вши * ''Придев прошли'' — же̏гао, жѐгла, жѐгло. * ''Придев трпни'' — жѐжен, жежѐна, жежѐно. Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе: <ul> <li>сложене од ''жећи'': прожећи, ожећи се, сажећи, ужећи;</li> <li>ле́ћи — ле́же̑м (кокошка ''леже'' пилиће), налећи, излећи, улѐћи се;</li> <li>лѐћи — лѐже̑м (да спава) и сложене: прилѐћи, налѐћи;</li> <li>стри̏ћи — стри́же̑м и сложене: о̀стрићи, по̀стрићи.</li> </ul> Има их још, али о њима ће бити реч у напомени. 2. Образац: '''пећи.''' * Основа начина неодређ. '''пек.''' * Основа врем. садашњег '''пеке.''' ''Начин неодређени'' пећи {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |пѐче̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |пече́мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |пѐче̑ш ! |пече́те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |пѐче̑ ! |пѐку̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |пѐкох !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |пѐкосмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |пе̏ке ! |пѐкосте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |пе̏че ! |пѐкоше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |пѐција̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |пѐција̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |пѐција̑ше ! |пѐција̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |пѐција̑ше ! |пѐција̑ху |- ! colspan="4" style="font-weight: normal"|и |- !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |пѐча̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |пѐча̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |пѐча̑ше ! |пѐча̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |пѐча̑ше ! |пѐча̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |пѐцимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |пѐци ! |пѐците |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} {{Page break|97}} * ''Прилог врем. сад.'' пѐку̑ћи * ''Прилог врем. пр.'' пе̏ка̑вши * ''Придев прошли'' пе̏као, пѐкла, пѐкло. * ''Придев трпни'' пѐчен, печѐна, печѐно. Раци беџбања мењати по овом обрасцу глаголе: <ul> <li>сложене од ''пећи'': испећи, опећи се, препећи, спећи се, упећи, упећи се;</li> <li>вући — ву́че̑м са сложенима: извући, завући се, повући, одвући, навући, свући се, превући, провући;</li> <li>рѐћи са сложенима: изрећи, одрећи, порећи, прорећи, урећи, зарећи се;</li> <li>сећи са сложенима: исећи, засећи, насећи, одсећи, {{hw|пре|-|сећи}}, просећи, усећи, сасећи, посећи;</li> <li>тећи са сложенима: истећи, натећи, потећи, протећи, утећи, стећи и стећи се;</li> <li>тући са сложенима: истући, потући се, претући, натући, протући се, стући, утући.</li> </ul> 3. Од глагола којима се основа свршује на х има само врх-ти — врћи — '''врећи''' и сложен ''оврћи''. Пошто се облици овога глагола често погрешно говоре и пишу, излажу се овде сви његови облици по правилу. * Основа начина неодређеног '''врх.''' * Основа времена садашњег '''врхе.''' Начин неодређени ''врћи'' са проширеном основом ''врећи''. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |вр́ше̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |вр́ше̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |вр́ше̑ш ! |вр́ше̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |вр́ше̑ ! |вр́ху̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |вр́хох !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |вр́хосмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |вр̑ше ! |вр́хосте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |вр̑ше ! |вр́хоше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |вр̑ша̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |вр̑ша̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |вр̑ша̑ше ! |вр̑ша̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |вр̑ша̑ше ! |вр̑ша̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |вр́симо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |вр́си ! |вр́сите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} {{Page break|98}} * ''Прилог врем. садашњег'' врхући. * ''Прилог врем. прошлог'' врхавши. * ''Придев прошли'' врхао, врхла, врхло. * ''Придев трпни'' вршен, вршена, вршено. * ''Глаголска именица вршење.'' Напомене: <ol> <li>Глагол '''моћи''' има 1. л. времена садашњег '''могу''', тако и кад је сложен са '''уз: узмогу'''.</li> Начина заповедног и придева трпног овај глагол нема. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' има само овако: !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |мо̀га̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |мо̀га̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |мо̀га̑ше ! |мо̀га̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |мо̀га̑ше ! |мо̀га̑ху |} Остале облике има по обрасцу '''жећи.''' <li>Од глагола ''моћи'' сложени: '''помоћи''' има вр. сад. ''{{hw|помо|-|жем}}'' и ''помогнем; поможеш'' и ''помогнеш; поможе'' и ''помогне''; ''поможемо'' и ''помогнемо; поможете'' и ''помогнете;'' али треће лице множине има само '''помогну.'''</li> Сложени, пак, ''потпомоћи'', ''занемоћи'', ''изнемоћи'' имају само: ''потпомогнем'', ''занемогнем'', ''изнемогнем'', итд. <li>Глаголи '''рећи''' и '''лећи''' имају време садашње и по обрасцу: рѐче̑м, лѐже̑м; рѐче̑ш, лѐже̑ш, итд.</li> Али они имају време сад. и овако: ''рекнем'', ''легнем;'' ''рекнеш'', ''легнеш'', итд. <li>Глагол ''ди̏ћи'' има начин неодређени и '''дигнути''' по 2. врсти. Тако има и време садашње, заповедни начин и придев трпни по 2. врсти.</li> </ol> Његови су облици: * Основа нач. неодр. '''диг''' и '''дигну.''' * Основа врем. сад. '''дигне.''' {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ди̏гне̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ди̏гне̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ди̏гне̑ш ! |ди̏гне̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ди̏гне̑ ! |ди̏гну̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ди̏гох !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ди̏госмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ди̏же ! |ди̏госте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ди̏же ! |ди̏гоше |} {{Page break|99}} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ди̏гнимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ди̏гни ! |ди̏гните |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог. вр. пр.'' ди̏гавши. * ''Придев прошли'' ди̏гао, ди̏гла, ди̏гло. * ''Придев трпни'' ди̏гну̑т, ди̏гну̑та, ди̏гну̑то. Овако и сложени: задићи — задигнути; издићи — {{hw|изди|-|гнути}}; одићи — одигнути; надићи — надигнути; подићи — {{hw|по|-|дигнути}}; придићи — придигнути; уздићи — уздигнути. Овако имају облике и ови глаголи: 1. С основом која се свршује сугласником '''г:''' вр̏ћи — вргнути (овај може имати у заповедном начину и: вргни и врзи), и сложени: заврћи — завргнути; заврћи се — завргнути се; изврћи — извргнути; изврћи се — извргнути се; одврћи — одвргнути; проврћи — провргнути (значи {{hw|про|-|метнути}}); проврћи се — провргнути се (значи: прометнути се); наврћи — навргнути (значи: наметнути); наврћи се — навргнути се (значи: наметнути се); опроврћи — опровргнути; сврћи — свргнути. Од основе '''бег''' имају само сложени: добећи — добегнути; избећи — избегнути; одбећи — одбегнути; прибећи — {{hw|при|-|бегнути}}; пребећи — пребегнути; убећи — убегнути; побећи — побегнути (овај има у запов. начину: ''побегни'' и ''побези''). Од основе '''сег''' сложени: досе́ћи — досегнути; посе́ћи — посегнути. Од основе '''прег''' сложени: запрећи — запрегнути; испрећи — испрегнути; упрећи — упрегнути. Глаголи ол основе '''лег''' немају двојак начин неодређени, а све остало имају једнако с глаголима напред изложеним: улећи — улегнем; налећи — налегнем; прилећи — прилегнем; слећи се — слегне се. 2. С основом која се свршује сугласником '''к:''' * клећи — клекнути; поклећи — поклекнути; * клићи — кликнути; поклићи — покликнути; усклићи — ускликнути; маћи — макнути; измаћи — измакнути; намаћи — {{hw|намак|-|нути}}; одмаћи — одмакнути; помаћи — помакнути; примаћи — примакнути; промаћи — промакнути; смаћи — смакнути; умаћи — умакнути. Од основе '''вик''' сложени: навићи — навикнути; навићи се — навикнути се; о̀бићи (обвићи) — о̀бикнути; обићи се — о̀бикнути се; привићи се — привикнути се; одвићи — одвикнути; свићи — свикнути. {{Page break|100}} Од основе '''мрк''' сложени: замрћи — замркнути; смрћи се — смркнути се. Од основе '''мук''' сложени: замући — замукнути; промући — промукнути; умући — умукнути. Од основе так: таћи — такнути, и сложени: затаћи — затакнути; дотаћи — дотакнути; дотаћи се — дотакнути се; истаћи — истакнути. натаћи, — натакнути; стаћи — стакнути; постаћи — постакнути. ==ПЕТИ РАЗДЕО== Основе начина неодређеног свршују се на сугласнике уснено-носне '''н, м.''' Пред '''н, м''' био је у старо време полугласник '''ь''' или '''ъ''' нпр. '''кльн; дъм.''' Кад ови гласови кльн чине један слог, онда је ьн {{hw|пре|-|лазило}} у старински носни гласник ѧ, који сада гласи '''е''', тако бива кльн-ти — клати — ''клети''. Кад је, пак, '''н''' одлазило у слог с оним што је иза њега долазило, остајало је као први слог кль и тада је ль постајало гласник, који сада гласи у, нпр. кль-нем — ''кунем''. Према томе образац '''клети''' има оваке облике: * Основа начина неодређеног '''кле.''' * Основа времена садашњег '''куне.''' ''Начин неодређени'' клети. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ку̀не̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |куне́мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ку̀не̑ш ! |куне́те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ку̀не̑ ! |ку̀ну̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |кле̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |кле́смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |кле̑ ! |кле́сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |кле̑ ! |кле́ше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређашње трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ку̀нија̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ку̀нија̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ку̀нија̑ше ! |ку̀нија̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ку̀нија̑ше ! |ку̀нија̑ху |- ! colspan="4" style="font-weight: normal"|и |- !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ку̀ња̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ку̀ња̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ку̀ња̑ше ! |ку̀ња̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ку̀ња̑ше ! |ку̀ња̑ху |} {{Page break|101}} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ку̀нимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ку̀ни ! |ку̀ните |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. садешњег'' ку̀ну̑ћи * ''Прилог врем. прошлог'' кле̑вши * ''Придев прошли'' кле̏о, кле́ла, кле́ло * ''Придев трпни'' кле̑г, кле̑та, кле̑то Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе: Сложене од клети: заклети, проклети, уклети. Од основе '''чьн''' сложене: зачети — зачнем; тако и: {{hw|на|-|чети}}, почети, започети, препочети; од основе '''ь'''м сложене: узьм-ти — узѧти — ''узети''; узьм-ем, пошто се полуглас ь избаци буде: ''узмем''; тако и отьм-ти — ''отети'' — ''отмем''; од основе '''жьм''': жьм-ти — ''жети'' — жьм-ем — ''жме̑м''. Ово не значи ''жети'' пшеницу, него гњечити и цедити што рукама, нпр. грожђе. Тако и сложени: са̀же̑ти — са̏жме̑м, нпр. сажети два једнака гласника у један глас; тако и ''прожети'' — ''прожмем''. нпр. прожела ме зима; бити прожет каквом идејом. Овај глагол '''прожети''' има све облике по обрасцу ''клети'' па и ''придев трпни'' има '''прожет, прожета, прожето.''' Погрешно је што га неки пишу: <b>прожман, прожмана, прожмано</b>. Од основе '''дъм''', кад сви гласови остану у једном слогу, онда '''ъм''' постане стари носни гласник ѫ, који сада гласи '''у''' те од дъм-ти бива '''дути'''. Кад пак '''м''' оде у слог с оним што дође после њега, онда стари полугласник '''ъ''' се избаци, па буде: дъ-мем — ''дмем''; ''надути се — надмем се''. ''Напомене:'' 1. Глагол ''же̏ти'' (жьнти) значи жети пшеницу. Овај глагол има начин неодређени, време пређ. тренутно и прилог пр. времена по обрасцу ''клети'', нпр. ''же̏ти'', ''же̏х'', ''же̑вши''. Остале облике има овако: {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |жње̑м; жа̏ње̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |жње́мо; жа̏ње̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |жњѐш; жа̏ње̑ш ! |жње́те; жа̏ње̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |жње̑; жа̏ње̑ ! |жњу̑; жа̏њу̑ |} {{Page break|102}} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |жња̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |жња̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |жња̑ше ! |жња̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |жња̑ше ! |жња̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |жњи̏мо; жа̏њимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |жњи̏; жа̏њи ! |жњи̏те; жа̏њите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог вр. сад.'' жњу́ћи; жа̏њу̑ћи * ''Придев трпни'' жњѐвен, жњевѐна, жњевѐно. 2. Од основе пьи—'''пе''' глаголи ''пети се'' и сложени: ''попети'', ''попети се'', ''испети'', ''испети се'', ''запети'', ''одапети'', ''припети'', ''припети се'', ''пропети'', ''пропети се'', ''упети се'', ''успети се'', {{hw|са|-|пети}} облике који постају од основе начина неодређеног имају од основе '''пе''' по обрасцу: ''попети се'', ''попех се'', <i>{{hw|попев|-|ти}} се</i>, ''попео се''. Тако и придев трпни: ''запет'', ''припет'', ''попет'', ''одапет'', ''сапет''. Глаголи: ''запети'', ''одапети'', ''пропети'', ''пропети се'', <i>упети се</i> имају време садашње и начин заповедни од основе '''пне.''' Тако: ''запнем'' — ''запни''; ''одапнем'' — ''одапни''; ''пропнем'' — ''пропни; пропнем се — пропни се''; ''упнем се — упни се''. Глагол несложен ''пети се'' има основу времена садашњег '''пење''' која је у глаголу '''пењати се''' и који се мења по петој врсти, те има: врем. сад. ''пе̏ње̑м се''; врем. пређ. трајно <i>пѐња̑х се;</i> начин запов. ''пѐњи се''; прилог врем. садашњег ''пе̏њу̑ћи се''. Глаголи, пак, сложени: ''испети'', ''испети се'', ''попети'', ''{{hw|попе|-|ти}} се'', ''припети'', ''припети се'', ''сапети'', ''успети се'' имају време садашње и начин заповедни и од основе '''пне''' и од основе '''пење.''' Тако: * испнем — испењем; — испни — испењи; * испнем се — испењем се; испни се — испењи се; * попнем — попењем; попни — попењи; * попнем се — попењем се; попни се — попењи се; * припнем — припењем; припни — припењи; * припнем се — припењем се; припни се — припењи се; * сапнем — сапењем: сапни — сапењи; * успнем се — успењем се; успни се — успењи се. {{Page break|103}} ==ШЕСТИ РАЗДЕО== У шести раздео иду глаголи којима се корен или основа начина неодређеног свршује гласником којим било осим '''р''', нпр. '''чу-ти'''. ''Претходна правила.'' <ol> <li>У основи времена садашњег, да би се отклонио зев између корена и наставка за основу, умеће се сугласник '''ј''', нпр. чу-е—чу-ј-е—'''чује'''.</li> <li>У времену пређ. трајном пошто се наставак '''е''' {{hw|проду|-|љио}} у ѣ било је чује—чујѣ. А пошто ѣ иза '''ј''' гласи '''а''' онда буде ''чуја''. И кад се дода наставак за време '''ах''', буде чуја-ах. Сад се '''аа''' сажму у једно ''а̑'' те буде ''чуја̑х''.</li> <li>У начину заповедном у основи ''чу-е'' губи се наставак '''е''', а дође наставак за начин '''и''' те буде чу-и. Да се изгуби зев наставак '''и''' претвара се у '''ј''', те буде '''чуј'''.</li> <li>У придеву трпном, да се између основе и наставка за облик укине зев, умеће се сугласник '''в''' те буде чу-ен—чу-в-ен — '''чувен'''.</li> </ol> Овако постаје придев трпни од свију основа овог раздела које се свршују на '''у''' и на '''е''', нпр. обу-в-ен; наду-в-ен; оде-в-ен. Од основа које се свршују на '''и''', придев трпни постаје наставком '''т''', нпр. бити (ударати) — ''би̑т''; вити — ''ви̑т''; лити -''ли̑т'' (нит’ су ''вите'' нит’ чекићем ''би̑те'' но у Млетке у {{hw|ка|-|лупе}} ''сли̑те''); крити—''кри̑т''; пити — ''пи̑т''; добити ''до̏би̑т''. Од истих тих основа може придев трпни постати и {{hw|на|-|ставком}} '''ен''' и онда се зев попуња уметањем сугласника '''ј''' или '''в'''; у неких глагола може и једним и другим. Од основа: ''ми'', ''ри'', ''ши'' бива увек с уметком ''в'': ''мѝвен'', ''рѝвен'', ''шѝвен''. лити — ''лѝвен'', крити — ''крѝвен'', ''сакрѝвен''; вити — ''вѝјен'', ''савѝјен''; бити — ''бѝјен'' и ''бѝвен''; пити — ''пѝјен попѝјен''; и <i>пѝвен попѝвен</i>; добити — ''добѝјен'', ''добѝвен''. * Образац за овај раздео '''чути'''. * Основа начина неодређеног '''чу.''' * Основа врем. садашњег '''чује'''. * ''Начин неодређени'' чути. {{Page break|104}} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |чу̏је̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |чу̏је̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |чу̏је̑ш ! |чу̏је̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |чу̏је̑ ! |чу̏ју̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |чу̏х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |чу̏смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |чу̏ ! |чу̏сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |чу̏ ! |чу̏ше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређашње трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |чу̏ја̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |чу̏ја̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |чу̏ја̑ше ! |чу̏ја̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |чу̏ја̑ше ! |чу̏ја̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |чу̑јмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |чу̑ј ! |чу̑јте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. сад.'' чу̏ју̑ћи * ''Прилог врем. пр.'' чу̑вши * ''Придев прошли'' чу̏о, чу̏ла, чу̏ло * ''Придев трпни'' чу̀вен, чувѐна, чувѐно * ''Глаголска именица чу̀ве̑ње.'' Ради веџбања мењати по овом обрасцу и напред {{hw|пока|-|заним}} правилима ове глаголе: <ul> <li>бити (тући) и сложене: избити, набити, одбити, пребити пробити, разбити, сабити, убити;</li> <li>вити и сложене: довити се, извити се, завити, завити се, одвити, превити, савити, савити се, увити, увити се;</li> <li>вапити;</li> <li>крити и сложене: открити, покрити, прикрити, сакрити, скрити, скрити се, укрити се;</li> <li>лити и сложене: излити, налити, одлити, прелити, {{hw|про|-|лити}}, разпити, разлити се, салити, улити;</li> <li>мити и сложене: измити, измити се, умити, умити се;</li> <li>пити и сложене: запити се, испити, напити, напити се, опити се, опити, препити, пропити се, упити, упити се;</li> <li>рити и сложене: зарити, изрити, прерити, разрити;</li> <li>шити и сложене: нашити, одшити, прешити, пришити, прошити, рашити, сашити, ушити;</li> <li>дути (значи дувати — вијор долом ''дује'', градом {{hw|пољу|-|љује}}), дути се (правити се сувише и незаслужено ''поносан''),</li> <li>Од основе '''у''' сложене: изути, изути се, назути, обути, обути се.</li> </ul> {{Page break|105}} ''Напомене:'' 1. У глагола '''знати''' основа врем. садашњег је, према обрасцу, '''зна-е.''' Али у овој се основи не умеће '''ј''' ради укидања зева, него се '''е''' једначи са '''а''', па се '''аа''' сажму у једно '''а''' и на то дођу лични наставци, те му време садашње буде: ''зна̑м'', ''зна̑ш'', ''зна̑; зна́мо'', ''зна́те'' — — У 3. л. мн. остаје по обрасцу ''зна̏-ј-у̑''. Овако бива и у прилогу врем. садашњег: ''зна̏ју̑ћи''. У нач. заповедном после овако изједначених и сажетих гласника наставак '''и''', којим постаје начин заповедни, претвара се у '''ј''' да би се на тај начин уклонио зев, те бива: зна-и — ''зна̑ј'', ''зна̑јмо'', ''зна̑јте''. Овако имају време садашње и начин заповедни и {{hw|сло|-|жени}}, као: дознати, зазнати, познати, признати, сазнати. Ово једначење гласника '''е''' са '''а''' и затим сажимање у једно '''а''' бива и у времену пређ. трајном, у ком се опет ово '''а''' сажима са '''а''' од наставка ах, те бива: зна̑х, зна̑ше, зна̑ше; зна̑смо, зна̑сте, зна̑ху. Ово једначење и сажимање бива и у придеву трпном: зна-ен — зна-ан — ''зна̑н'', ''зна̑на'', ''зна̑но''. Сложени од глагола ''знати'' добивају у придеву трпном наставак '''т''', те бива нпр: ''позна̑т'', ''позна̑та'', ''позна̑то; призна̑т'', ''призна̑та'', ''призна̑то'', итд. Овај глагол има и проширену основу додатим {{hw|сугласни|-|ком}} д, те гласи ''знад'', и тиме се једначи с основама првог раздела. Од тако проширене основе има оваке облике. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |зна́де̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |зна́де̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |зна́де̑ш ! |зна́де̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |зна́де̑ ! |зна́ду̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |зна̏дох !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |зна̏досмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |зна̏де ! |зна̏досте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |зна̏де ! |зна̏доше |} {{Page break|106}} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |зна̀дија̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |зна̀дија̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |зна̀дија̑ше ! |зна̀дија̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |зна̀дија̑ше ! |зна̀дија̑ху |- ! colspan="4" style="font-weight: normal"|и |- !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |зна̏ђа̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |зна̏ђа̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |зна̏ђа̑ше ! |зна̏ђа̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |зна̏ђа̑ше ! |зна̏ђа̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |зна̏димо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |зна̏ди ! |зна̏дите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} Сложени од глагола ''знати'' имају од овако проширене основе само време пређ тренутно, нпр. ''до̀знадох'', ''по̀знадох'' ''прѝзнадох'', ''са̀знадох'', итд. . 2. У глагола '''смети''', у основи времена садашњег '''сме-е''', место да се између два '''е-е''' уметне '''ј''' ради укидања зева, {{hw|са|-|жимају}} се та два '''е-е''' у једно ''е̑'' те му време сад. бива: ''сме̑м'', ''сме̑ш'', ''сме̑; сме́мо'', ''сме́те''. У 3. л. мн. бива по обрасцу — ''сме-ј-у''. И овај глагол може ка основи начина неодређеног {{hw|при|-|мати}} '''д''', те бити '''емед'''. Од тако проширене основе има време пређ. тренутно: ''сме̏дох'', ''сме̏де'', ''сме̏де''; ''сме̏досмо'', ''сме̏досте'', ''сме̏доше''. Од овако проширене основе има и време пређ. трајно: ''смѐдија̑х'', ''смѐдија̑ше, смѐдија̑ше''; ''смѐдија̑смо'', ''смѐдија̑сте'', ''смѐдија̑ху''. Тако има и прилог врем. прошлог ''смѐда̑вши''. 3. У глагола '''стати''' основа врем. садашњег постаје {{hw|на|-|ставком}} '''не''', те буде '''стане'''. Од ове основе има време садашње: ''ста̏не̑м'', ''ста̏не̑ш'', ''ста̏не̑''; ''ста̏не̑мо'', ''ста̏не̑те'', ''ста̏ну̑''. Тако има и начин заповедни: ''ста̏ни; ста̏нимо'', ''ста̏ните''. И овај глагол проширује основу начина неодређеног {{hw|при|-|мајући}} сугласник '''д''', те буде '''стад'''. Од ове основе има време пређ. тренутно: ''ста̏дох'', ''ста̏де'', ''ста̏де''; ''ста̏досмо'', ''ста̏досте'', ''ста̏одше''. Ово све важи и за сложене: достати, застати, настати, нестати, остати, постати, престати, пристати, устати. {{Page break|107}} 4. У глагола ''де̏ти'' (1. значење: ''денути'' сено; 2. значење: Куд си ''део'' новац? — Куд се ''деде'' Цар-Немање благо?) основа врем. садашњег постаје такође наставком '''не''', те буде '''дене.''' Од ове основе има време садашње: ''де̏не̑м'', ''де̏не̑ш'', ''де̏ње̑''; ''де̏не̑мо'', ''де̏не̑те'', ''де̏ну̑''. Тако има и начин заповедни: ''де̏ни'', ''де̏нимо'', ''де̏ните''. И у овога глагола проширује се основа нач, неодређеног примајући сугласник '''д''', те буде '''дед.''' Од овако проширене основе има и време садашње: ''де̏де̑м'', ''де̏де̑ш'', ''де̏де̑; де̏де̑мо'', ''де̏де̑те'', ''де̏ду̑''. А време пређ. тренутно и нема друкчије осим од ове основе: ''де̏дох'', ''де̏де'', ''де̏де; де̏досмо'', ''де̏досте'', ''де̏доше''. Ово придодато '''д''' продире и у начин неодређени, те буде: дед-ти — ''де̏сти и дѐсти''. Све ово што бива у простога глагола ''дети'', бива и у сложенима: задети, задети се, здети, здети се, надети, садети удети. 5. Глагол '''дати''', коме је корен '''дад''', има ту особину да, како у начину неодређеном, тако и у још некојим облицима, губи крајњи сугласник '''д''', те му основа буде '''да'''. Од тако окрњене основе, има време садашње: ''да̑м'', ''да̑ш'', ''да̑; да́мо'', ''да́те''. А 3. л. мн. има од целе основе: ''да́ду''. Од тако окрњене основе има начин заповедни: да и — ''да̑ј'', ''да̑јмо'', ''да̑јте''. Тако и прилог врем. прошлог: ''да̑вши'', Тако придев прошли: ''да̏о'', ''да́ла'', ''да́ло''. Тако и придев трпни: да-ен — ''да̑н'', ''да̑на'', ''да̑но'', и <i>да̑ш да̑та да̑то</i>. Овако ове облике имају и сложени: додати, издати, {{hw|на|-|дати}}, о̀дати, предати, предати се, придати, продати, удати, удати се. Али овај глагол има и од целе основе: Време сад. ''да́де̑м'', ''да́де̑ш'', ''да́де̑''; ''да́де̑мо'', ''да́де̑те'', ''да́ду̑''. Начин заповедни: ''да̏ди'', ''да̏димо'', ''да̏дите''. Време пређ. тренутно: ''да̏дох, да̏де, да̏де; да̏досмо'', ''{{hw|да̏|-|досте}}'', ''да̏доше''. Тако и време пређ. трајно: ''да̏дија̑х'', ''да̀дија̑ше'', <i>да̀дија̑ше</i>; <i>да̀дија̑смо</i>, ''да̀дија̑сте'', ''да̀дија̑ху''. 6. Глагол '''и-ти''' (ићи), коме је основа '''и''', прима уз ту {{Page break|108}} основу сугласник '''д''' те основа нач. неодређеног буде: '''ид, а''' основа вр. садашњег '''иде.''' Од тих основа су му облици оваки: {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ѝде̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |иде́мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ѝде̑ш ! |иде́те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ѝде̑ ! |ѝду̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ѝдох !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ѝдосмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ѝде ! |ѝдосте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ѝде ! |ѝдоше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ѝђа̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ѝђа̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ѝђа̑ше ! |ѝђа̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ѝђа̑ше ! |ѝђа̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ѝдимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ѝди ! |ѝдите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. сад.'' ѝду̑ћи * ''Прилог вр. пр.'' ѝда̑вши и ѝша̑вши * ''Придев прош.'' ѝшао, ѝшла, ѝшло. У прилогу врем. прошлог ''ишавши'' и у придеву врем. прошлог ''ишао'' састављене су две основе: основа '''и''' која је у глаголу ''и-ти'' и основа '''шад''', која има исто значење као и глагол ''ити''. Основи '''шад''' отпао је крајњи сугласник '''д''' те остало '''ша'''. Састављене обе заједно гласе: '''и-ша.''' Глагол '''ити''' има још ове особине: а) Кад се глагол ''ити'' сложи с предлозима који се {{hw|свр|-|шују}} гласником, као: ''на'', ''до'', ''по'', ''мимо'', онда би било: на'''и'''ти, до'''и'''ти, по'''и'''ти, за'''и'''ти, мимој'''и'''ти. Али, да би се укинуо зев, претвара се '''и''' у '''ј''', те би било на'''ј'''ти, до'''ј'''ти, по'''ј'''ти, за'''ј'''ти, мимо'''ј'''ти. Тако би и у времену садашњем било: на'''ј'''дем, до'''ј'''дем, по'''ј'''дем, за'''ј'''дем, мимо'''ј'''дем. Али не остаје тако, него се гласови '''јт''' и '''јд''' промене местима те буде '''тј''' и '''дј''', па '''тј''' постане '''ћ''', а '''дј''' постане '''ђ'''. Тако постане начин неодређени: ''на́ћи'', ''до́ћи'', ''по́ћи'', ''за́ћи'', ''мимо́ћи''. {{Page break|109}} Тако и време садашње: ''на̑ђем'', ''до̑ђем'', ''по̑ђем'', ''за̑ђем'', мимо̑ђем. На исти начин буде и у врем. пвеђ. тренутном: ''на́ђох'', ''до́ђох'', ''по́ђох'', ''за́ђох'', ''мимо́ђох''. Тако и у начину заповедном: ''на́ђи'', ''до́ђи'', ''по́ђи'', ''за́ђи'', ''мимо́ђи''. Тако и у придеву трпном у глагола који га има, буде: ''на̑ђен-а-о''. б) Кад се, пак, глагол ''ити'' сложи с предлозима који се свршују ''сугласником'', као: ''об'', ''из'', ''от'', онда бива: * Начин неодређени: ''оби́ти'', ''изи́ти'', ''оти́ти''. * Време садашње: ''о̀би̑дем'', ''ѝзи̑дем'', ''о̀ти̑дем''. * Време пређ. тренутно: ''оби́дох'', ''изи́дох'', ''оти́дох''. * Начи заповедни: ''о̀би́ди'', ''ѝзи́ди'', ''о̀ти́ди''. * Прилог врем. прошлог ''обѝша̑вши'', ''изѝша̑вши'', <i>{{hw|отѝ|-|ша̑вши}}</i>. * Придев прошли ''обѝшао'', ''изѝшао'', ''о̏тишао''. в) Оно пак премештање и претварање гласова, којима је у овога глагола постало '''ћ''' и '''ђ''', како је показано под а) и које је правилно, продрло је у ове случајеве показане под б), где није правилно, те се говори и то много више: * Начин неодређени: ''оби́ћи'', ''изи́ћи'', ''оти́ћи''. * Време садашње: ''о̀би̑ђем'', ''ѝзи̑ђем'', ''о̀ти̑ђем''. * Време пређ. тренутно: ''оби́ђох'', ''изи́ђох'', ''оти́ђох''. * Начин заповедни: ''оби́ђи'', ''изи́ђи'', ''оти́ђи''. 7. Глагол '''бити''', који значи да нешто '''јест''', има ове особине. Он има три основе, од којих му постају облици: <ul> <li>основу начина неодређеног: '''би''' (старо бы постало од старијег быи);</li> <li>основу врем. садашњег: '''буде''';</li> <li>основу за време пређ. трајно: '''бе''' (постало од старог бѣ које је постало од быѣ па се ы због зева претворило у '''в''', а ово, пошто је тешко изговорити групу ''бв'', отпало те остало бѣ — '''бе'''.</li> </ul> Тако су овом глаголу сад оваки облици: * ''Начин неодређени:'' бити. {{Page break|110}} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |бу̏де̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |бу̏де̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |бу̏де̑ш ! |бу̏де̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |бу̏де̑ ! |бу̏ду̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |би̏х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |би̏смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |би̏ ! |би̏сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |би̏ ! |би̏ше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |бѐја̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |бѐја̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |бѐја̑ше ! |бѐја̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |бѐја̑ше ! |бѐја̑ху |- ! colspan="4" style="font-weight: normal"|и |- !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |бе̏х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |бе̏смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |бе̏ше ! |бе̏сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |бе̏ше ! |бе̏ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |бу̏димо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |бу̏ди ! |бу̏дите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. сад.'' буду́ћи * ''Прилог врем. пр.'' би̑вши * ''Придев прошли'' би̏о, би́ла, би́ло. Кад је овај глагол сложен као: ''добити'', ''задобити'', <i>{{hw|сне|-|бити}} се</i> онда су му облици, које има, тачно по обрасцу ''чути:'' ''до̏бије̑м'', ''за̀добије̑м'', ''сне̏бије̑м се'', итд. А кад је сложен са '''за''', те гласи; ''забити'' (значи <i>{{hw|забо|-|равити}}</i>) онда су му облици као у простога глагола ''бити'' нпр. <i>не забуди</i> на којој си (речи). Тако и кад је сложен с предлогом '''про''', те гласи: <i>{{hw|про|-|бити}}</i>, (''пријати'', ''пробитачно'') има: ''про̀буде̑м'' итд. нпр. Попиј и ту и другу да ти обје ''пробуду'', т. ј. ''буду пријатне.'' ==СЕДМИ РАЗДЕО== У овај раздео иду глаголи с основама које се свршују на гласове '''л''', '''р''', као у '''мл''' глаголу ''млети'' и '''мр''' у глаголу ''мрети.'' У ових глагола у основи начина неодређеног гласови '''л''' и '''р''' продуљују се у '''лѣ''' и '''рѣ'''. {{Page break|111}} Тако уместо ''мл-ти'', и ''мр-ти'' буде ''млѣ-ти'' — '''мле-ти'''; ''мрѣ-ти'' — '''мре-ти.''' Са '''л''', на крају основе, има само глагол ''млети''. Њему је основа начина неодређеног '''мле.''' основа времена садашњег '''меље.''' Према таким основама у њега су оваки облици: ''Начин неодређени'' млети {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ме̏ље̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ме̏ље̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ме̏ље̑ш ! |ме̏ље̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ме̏ље̑ ! |ме̏љу̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |мле̏х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |мле̏смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |мле̏ ! |мле̏сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |мле̏ ! |мле̏ше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ме̏ља̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ме̏ља̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ме̏ља̑ше ! |ме̏ља̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ме̏ља̑ше ! |ме̏ља̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |мѐљимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |мѐљи ! |мѐљите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. сад.'' ме̏љу̑ћи * ''Прилог врем. прошл.'' мле̑вши * ''Придев прошли'' мле̏о, мле̏ла, мле̏ло * ''Придев трпни'' млѐвен, млевѐна, млевѐно. * ''Глаголска именица'' млѐве̑ње. За глаголе, којима се основа свршује на '''р''' образац је глагол '''мрети''' * Основа начина неодређеног мрѣ — '''мре.''' * Основа времена садашњег мр-е — '''мре''' ''Начин неодређени'' мрети. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |мре̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |мре́мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |мре̑ш ! |мре́те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |мре̑ ! |мру̑ |} {{Page break|112}} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |мре̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |мре́смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |мре̑ ! |мре́сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |мре̑ ! |мре́ше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |мра̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |мра̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |мра̑ше ! |мра̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |мра̑ше ! |мра̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |мри̏мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |мри̏ ! |мри̏те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. садашњег'' мру́ћи * ''Прилог врем. прошлог'' мр̑вши * <i>Придев прошли</i> мр̏о, мр́ла, мр́ло. Ради, веџбања мењати глаголе који иду по овом обрасцу. умрети, заврети, наврети, подуврети, у̀вре̑ти се; запрети, одапрети, упрети, одупрети, одупрети се, подупрети, {{hw|поду|-|прети}} се. ''Напомене:'' 1. Глагол '''дрети''' проширује основу времена садашњег, те му она буде '''дере''' Од таке основе има: <ul> <li><i>Време садашње: де̏ре̑м, де̏ре̑ш. де̏ре̑; де̏ре̑мо, {{hw|де̏|-|ре̑те}}, де̏ру̑.</i></li> <li>''Начин заповедни: дѐри, дѐримо, дѐрите.''</li> <li>''Прилог врем. садашњег де̏ру̑ћи.''</li> </ul> За придев трпни добија наставак '''т:''' др̑т—а—о (о̏др̑т, про̏др̑т, и̏здр̑т, итд.) Остале облике има по обрасцу ''мрети.'' Кад је, пак, глагол ''дрети'' сложен као: продрети, одрети, издрети, набрети, може ове облике имати и по обрасцу <i>мрети: про̏дре̑м; про̀дри</i>, итд. а може их имати и од проширене основе као глагол ''дрети: про̀дере̑м, продѐри'', итд. 2. Исто тако и глагол '''ждрети''' има проширену основу врем сад., те има: ''жде̏ре̑м, ждѐри, жде̏ру̑ћи'', итд. А кад је сложен, има и по обрасцу ''мрети'', нпр. <i>{{hw|про̏|-|ждре̑м}}, про̀ждри</i>, а има и од проширене основе: <i>про̀ждере̑м прождѐри</i>. {{Page break|113}} 3. Глаголи: застрети, прострети, подастрети, имају облике по обрасцу ''мрети: за̏стре̑м'', ''за̀стри'', итд. а могу они {{hw|про|-|ширити}} основу као и глагол ''дрети'', те могу имати: ''{{hw|про̀сте|-|ре̑м}}; простѐри'', итд. 4. Глагол ''трти'', има непроширену основу начина {{hw|неод|-|ређеног}}: '''тр.''' Основа врем. садашњег може постати од те основе: '''тр-е,''' а може се и проширити уметнутим '''а''', те бити '''таре'''. Од таких основа су му облици оваки: ''Начин неодређени'' трти {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |тре̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |тре́мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |тре̑ш ! |тре́те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |тре̑ ! |тру̑ |- ! colspan="4" style="font-weight: normal"|и |- !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |та̏ре̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |та̏ре̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |та̏ре̑ш ! |та̏ре̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |та̏ре̑ ! |та̏ру̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |тр̏х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |тр̏смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |тр̏ ! |тр̏сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |тр̏ ! |тр̏ше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |тр̏а̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |тр̏а̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |тр̏а̑ше ! |тр̏а̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |тр̏а̑ше ! |тр̏а̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |три̏мо; та̏римо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |три̏; та̏ри ! |три̏те; та̏рите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. сад.'' тру́ћи; та̏ру̑ћи * ''Прилог врем. пр.'' тр̑вши * ''Придев вр. прош.'' тр̏о, тр̏ла, тр̏ло. * ''Придев трпни'' тр̀вен, трвѐна, трвѐно. ''Глаг. именица'' тр̀ве̑ње. Тако имају и сложени: затрти, затрти се, истрти, натрти, отрти, протрти, сатрти, утрти, утрти се. {{Page break|114}} ==ДРУГА ВРСТА== По овој врсти мењају се глаголи којима основа начина неодређеног постаје наставком '''ну''', нпр. '''то-ну''', а основа {{hw|вре|-|мена}} садашњег наставном '''не,''' нпр. '''то-не'''. У времену пређ. трајном бива основа: ''то-не''. Гласник '''е''' од наставна продуљио се у старински гласник ѣ; те буде: то-нѣ. На то долази наставак за време пређ. трајно '''ах''', те буде то-нѣ-ах. Стари гласник ѣ пред гласником гласи '''и''', те буде то-ни-ах. Да би се отклонио зев претвара се гласник '''и''' у сугласник '''ј''', те буде : то-нј-ах. Потом се '''нј''' спаја у '''њ''', те најзад буде: '''тоњах'''. * Образац '''тонути.''' * Основа начина неодређеног '''тону.''' * Основа времена садашњег '''тоне.''' * ''Начин неодређени'' тонути. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |то̏не̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |то̏не̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |то̏не̑ш ! |то̏не̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |то̏не̑ ! |то̏ну̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |то̏нух !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |то̏нусмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |то̏ну ! |то̏нусте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |то̏ну ! |то̏нуше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |то̏ња̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |то̏ња̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |то̏ња̑ше ! |то̏ња̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |то̏ња̑ше ! |то̏ња̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |то̏нимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |то̏ни ! |то̏ните |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} <ul> <li>''Прилог врем. сад.'' то̏ну̑ћи</li> <li>''Прилог врем. прош.'' то̏ну̑вши</li> <li>''Придев прошли'' то̏нуо, то̏нула, то̏нуло</li> <li>''Придев трпни'' који га имају, постаје наставком '''т''', нпр. прѐкину̑т-а-о.</li> </ul> Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе: бленути, венути, гинути, трунути, чезнути, зинути, {{hw|зов|-|нути}}, винути се, забленути се, клонути, осванути, пренути се, {{Page break|115}} ишчезнути, планути, поменути, синути, уминути, тренути, минути, кинути, дахнути, духнути, смагнути, махнути., махнути се. ''Напомене:'' 1. Глаголи ове врсте, који пред наставком ''ну'' имају гласове '''г, к, з, с,''' нпр. вр'''г'''-нути, нави'''к'''-нути, омр'''з'''-нути, {{hw|по|-|кис-нути}}, губе наставак '''ну''' у врем. пређ. тренутном и {{hw|при|-|деву}} прошлом, па те облике имају овако: а) Који имају глас '''г''': '''Вргнути''' <ul> <li><i>Време пређ. тренутно вр̏гох, вр̏же, вр̏же; вр̏госмо, вр̏госте, вр̏гоше.</i></li> <li><i>Придев прошли вр̏гао, вр̏гла, вр̏гло.</i></li> </ul> Тако те облике имају глаголи: извргнути, извргнути се, опровргнути, одвргнути, {{hw|одврг|-|нути}} се, завргнути, завргнути се, свргнути; дигнути, задигнути, издигнути, подигнути, подигнути се, придигнути, придигнути се; запрегнути, запрегнути се, испрегнути, спрегнути, {{hw|упрег|-|нути}}; досегнути, посегнути; затегнути, отегнути, отегнути се, потегнути, потегнути се, претегнути, притегнути, растегнути, стегнути, утегнути; намигнути; нагнути, нагнути се, прегнути, пригнути, пригнути се; тргнути, тргнути се, истргнути, претргнути се, отргнути, отргнути се, потргнути; стигнути, постигнути, престигнути, пристигнути, {{hw|сустиг|-|нути}}, смагнути. б) Који имају глас '''к''': '''Макнути''' <ul> <li><i>Време пређ. тренутно ма̀кох, ма̀че, ма̀че; ма̀космо, ма̀косте, ма̀коте.</i></li> <li><i>Придев прошли ма̏као, ма̀кла, ма̀кло.</i></li> </ul> Тако те облике имају глаголи: замакнути, измакнути, измакнути се, намакнути, {{hw|одмак|-|нути}}, одмакнути се, помакнути, помакнути се, примакнути, примакнути се, промакнути, размакнути, размакнути се, {{hw|смак|-|нути}}, умакнути; забрекнути; замукнути, промукнути, умукнути; {{Page break|116}} ви̏кнути (бој се оног које ''ви̏ко̑'' без голема мријет’ јада!) навикнути, навикнути се, одвикнути, привикнути се, свикнути; клекнути, поклекнути; кликнути, покликнути, ускликнути; никнути, изникнути, проникнути; пукнути, препукнути, распукнути се; такнути, истакнути, истакнути се, натакнути, натакнути се, спотакнути се потакнути; цркнути, прецркнути. в) Који имају глас '''з:''' '''Огрезнути''' <ul> <li>Вреле пређ. тренутно: <i>о̀грезох, о̀грезе, о̀грезе; о̀грезосмо, о̀грезосте, о̀грезоше.</i></li> <li>Придев прошли ''о̀грезао, о̀грезла, о̀грезло.''</li> </ul> Тако те облике имају глаголи: мрзнути се, замрзнути се, смрзнути се, промрзнути, {{hw|од|-|мрзнути}} се; омрзнути; ишчезнути. '''Покиснути''' <ul> <li>Време пређ. тренутно <i>по̀кисох, по̀кисе, по̀кисе; {{hw|по̀кисо|-|смо}}, по̀кисосте, по̀кисоше.</i></li> <li>Придев прошли <i>по̀кисао, по̀кисла, по̀кисло.</i></li> </ul> Тако те облике имају глаголи: закиснути, прокиснути, накиснути, искрснути, васкрснути, ускрснути. 2. Глаголи ове врсте, који пред наставком '''ну''' имају {{hw|гла|-|сове}} '''б''' и '''к''' (кад се пред '''к''' налази '''с'''), одбацују ове гласове пред: наставком ''ну.'' Тако место поги'''б'''-нути и прс'''к'''-иути бива: ''поги-нути'' и ''прс-нути.'' А кад у времену пређ. тренутном и придеву прошлом отпадне ''ну'', онда се ти гласови враћају на своје место. Тако ти глаголи имају оваке облике: а) Који имају глас '''б''': '''Погинути''' <ul> <li>Време пређ. тренутно: <i>по̀гибох, по̀гибе, по̀гибе; {{hw|по̀гибо|-|смо}}, по̀гибосте, по̀гибоше.</i></li> <li>Придев прошли: <i>по̀гибао, по̀гибла, по̀гибло</i>.</li> </ul> {{Page break|117}} Тако и: гинути, угинути, изгинути. Али овим глаголима је придев прошли обичнији од целе осве: ''гинуо, погинуо, угинуо, изгинули.'' б) Који имају глас (с) '''к''': '''Прснути''' <ul> <li>Време пређ. тренутно <i>пр̏скок, пр̏ште, пр̏ште; пр̏скосмо, прскосте, пр̏скоше.</i></li> <li>Придев прошли <i>пр̏скао, пр̏сла, пр̏сло.</i></li> </ul> Облак ''прште'' постао је од: прске — прсче — пршче — ''прште.'' А облик ''прсла'' и ''прсло'' постао је од прс'''к'''ла, прс'''к'''ло, пошто је глас '''к''' испао због тога што су се стекли заједно {{hw|су|-|гласници}} који се тешко могу да изговоре заједно. 3 Глаголи који пред наставком '''ну''' имају гласове '''д''' и '''т.''' одбацују ове гласове пред ''ну''. Тако место откид-нути и загрт-нути имају ''откинути'' и ''загрнути''. Овим глаголима може отпасти наставак ''ну'' само у врем. пређ. тренутном. И онда им се враћају одбачени гласови: ''д'' и ''т''. а) Који имају глас '''д''': '''Откинути''' <ul> <li>Време пређ. тренутно <i>о̀ткидох, о̀ткиде, о̀ткиде; {{hw|о̀т|-|кидосмо}}, о̀ткидосте, о̀ткидоше</i>.</li> </ul> Тако и глаголи: закинути, прекинути, прокинути, скинути. б) који имају глас '''т''': '''Загрнути''' <ul> <li>Време пређ. тренутно: <i>за̀гртох, за̀грте, за̀грте; {{hw|за̀гр|-|тосмо}}, за̀гртосте, за̀гртоше</i>.</li> </ul> Тако и глаголи: згрнути, изгрнути, нагрнути, огрнути, одгрнути, пригрнути; кренути, искренути, окренути, прекренути, скренути. изврнути, одврнути, преврнути, сврнути, уврнути, обрнути. 4. Глаголи: увенути, усахнути, прозукнути, скркнути се, истрнути, подбунити, — ''могу имати'', придев прошли, {{hw|одба|-|цивши}} наставак '''ну:''' <i>у̀сахао, уса̀хла, уса̀хло; про̀зукао, {{hw|про̀|-|зукла}}, про̀зукло; скр̏кло се; ѝструо, ѝструла, ѝструло, по̀дбуо, по̀дбула, по̀дбуло.</i> ==ТРЕЋА ВРСТА== По овој врсти мењају се глаголи којима основа начина неодређеног постаје некадашњим гласником ѣ који сада гласи {{Page break|118}} у источном говору '''е''', у западном '''и''', у јужном '''је'''. Ова врста има два раздела. ==ПРВИ РАЗДЕО== У овај раздео иду глаголи којима основа времена {{hw|са|-|дашњег}} постаје од основе начина неодређеног наставком '''е'''. Глас ѣ, којим постаје основа начина неодређеног, гласи '''е''', нпр. умѣ-е—''уме-е''. Ова два ''е-е'' сажимају се у једно ''е̑'' у свима лицима времена садашњег осим 3. л. множине, у коме се између њих, ради укидања зева, умеће сугласник '''ј,''' а друго се '''е''' с личним наставком, на познати начин, спаја у глас '''у.''' Ово бива '''и''' у прилогу врем. садашњег. У начину заповедном наставак '''и''' долазећи иза гласника '''е,''' ради укидања зева, претвара се у '''ј.''' У времену пређ. трајном између основе и наставка за време умеће се глас '''ј''' да би се отклонио зев. * Образац '''умети.''' * Основа начина неодређеног '''уме.''' * Основа врем. садашњег '''уме.''' ''Начин неодређени'' умети. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |у̀ме̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |уме́мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |у̀ме̑ш ! |уме́те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |у̀ме̑ ! |у̀меју̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |у̀мех !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |у̀месмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |у̀ме ! |у̀месте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |у̀ме ! |у̀меше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |у̀меја̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |у̀меја̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |у̀меја̑ше ! |у̀меја̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |у̀меја̑ше ! |у̀меја̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |у̀ме̑јмо (разу̀ме̑јмо) |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |у̀ме̑ј (разу̀ме̑ј) ! |у̀ме̑јте (разу̀ме̑јте) |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} <ul> <li>''Прилог врем. сад.'' у̀меју̑ћи</li> <li>''Прилог врем. пр.'' у̀ме̑вши</li> {{Page break|119}} <li>''Прилог прошли'' у̀мео, у̀мела, у̀мело.</li> <li>''Глагол. именица'' у̀ме̑ње</li> </ul> Овако се мењају још глаголи: разумети, изумети; уговети. ==ДРУГИ РАЗДЕО== У овај раздео иду глаголи којима основа времена {{hw|сада|-|шњег}} постаје од основе начина неодређеног пошто се у њој глас ѣ замени гласом '''и''', нпр. видѣ — види — види-е. {{hw|Наста|-|вак}} '''е''' изједначи се са и те буде види-и, а пошто се два ''и-и'' сажму у једно '''и''', онда буде основа врем. садашњег '''види.''' На оваку основу долазе у времену садашњем лични {{hw|на|-|ставци}}. У 3. л. мн. глас '''и''' од основе и глас '''н''' од личног {{hw|на|-|ставка}} гласећи '''ин''' прелазили су у старински носни глас ѧ који сада гласи '''е'''. То исто бива и у прилогу врем. садашњег. У времену пређ. трајном, које постаје од основе врем. садашњег, глас '''и''' из основе долазећи пред наставак за време '''ах''', да би се отклонио зев, претвара се у глас '''ј''', који се по закону јотовања спаја са сугласницима који се десе пред њим: ''дј'' у ''ђ''; ''тј'' у ''ћ'', ''лј'' у ''љ''; ''нј'' у ''њ''. А кад се пред тим '''ј''' десе ''б, в, м, п'', умеће се између њих и '''ј''' сугласник '''л''' те од ''бј'' буде ''бљ''; од ''вј'' буде ''вљ''; од ''мј'' буде ''мљ''; од ''пј'' буде ''пљ''. То исто бива и у трпном придеву. * Образац '''видети.''' * Основа начина неодређеног '''виде.''' * Основа врем. садашњег '''види.''' * ''Начин неодређени'' видети. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ви̏ди̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ви̏ди̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ви̏ди̑ш ! |ви̏ди̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ви̏ди̑ ! |ви̏де̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ви̏дех !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ви̏десмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ви̏де ! |ви̏десте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ви̏де ! |ви̏деше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ви̏ђа̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ви̏ђа̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ви̏ђа̑ше ! |ви̏ђа̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ви̏ђа̑ше ! |ви̏ђа̑ху |} {{Page break|120}} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ви̏димо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ви̏ди ! |ви̏дите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. садашњега'' ви̏де̑ћи. * ''Прилог врем. прошлог'' ви̏де̑вши. * ''Придев прошли'' ви̏део, ви̏дела, ви̏дело. * ''Придев трпни ви̏ђен, ви̏ђена, ви̏ђено.'' * Глагол. именица ви̏ђе̑ње. Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе: бледети, избледети, пребледети; бридети; волети, {{hw|заво|-|лети}}, приволети; желети, зажелети, пожелети; жудети, {{hw|зажу|-|дети}}; жутети, пожутети; летети, полетети, излетети; пламтети, хитети; ћутети; врвети; сврбети; рудети, зарудети; завидети; обудовети; плавети и поплавети (постати плав); кипети, {{hw|по|-|кипети}}, искипети; поскупети; слепети и ослепети (постати слеп); трпети, отрпети, претрпети, стрпети се; грмети, {{hw|загр|-|мети}}; немети и онемети (постати нем); догрдети; полудети; сѐдети (на столици); се́дети и осе́дати (постати сед); смрдети; стидети се; штедети; вртети; опустети; осиротети; шутети; {{hw|го|-|рети}}; старети и остарети (постати стар); белети и побелети (постати бео; болети; ишчилети; милети, измилет и (''мили'' мрав); одолети; омилети (постати мио); повилети; цвилети, процвилети; беснети; гладнети; жеднети; затруднети; зеленети и позеленети (постати зелен); копнети (''копни'' снег); руменети и поруменети (постати румен); тамнети и потамнети (постати та́ман); хладнети, охладнети, итд. ''Напомене:'' 1. Глас ѣ, којим је у ових глагола постала основа начина неодређеног, има ту особину да се, кад се нађе иза {{hw|непча|-|них}} сугласника, претвара у '''а'''. У ових глагола време пређ. трајно и придев трпни {{hw|по|-|стају}} од основе начина неодређеног. Због тога бивају ови случајеви. а) Кад се пред ѣ деси глас '''ј''', онда буде блејѣ — '''блеја.''' * Образац '''блејати''' * Основа начина неодређеног '''блеја.''' * Основа врем. садашњег '''блеји.''' * ''Начин неодређени'' блејати. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |бле́ји̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |бле́ји̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |бле́ји̑ш ! |бле́ји̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |бле́ји̑ ! |бле́је̑ |} {{Page break|121}} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |бле́јах !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |бле́јасмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |бле́ја ! |бле́јасте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |бле́ја ! |бле́јаше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |бле̑ја̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |бле̑ја̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |бле̑ја̑ше ! |бле̑ја̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |бле̑ја̑ше ! |бле̑ја̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |бле́јимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |бле́ји ! |бле́јите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. садашњег'' бле́је̑ћи. * ''Прилог врем. прошлог'' бле́ја̑вши. * ''Придев прошли'' бле́јао, бле́јала, бле́јало. * ''Глагол. именица бле́ја̑ње.'' Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе: бојати се, бу́јати (буји, паји!), гра́јати (чинити гра̏ју: што грајите, јесте ли при себи?), зујати, сјајати се, стојати, у́јати и сложене од њих; чучати. б) Кад се пред ѣ деси '''г''' или '''к''', онда се пред њим {{hw|пре|-|твара}} '''г''' у '''ж''' а '''к''' у '''ч'''. Иза тих непчаних сугласника ѣ гласи '''а''', нпр. ''дрг-ѣ'', ''трк-ѣ'' — ''држ-ѣ'', ''трч-ѣ'' — ''држ-а'', ''трч-а'' — '''држати, трчати.''' * Образац '''држати''' * Основа начина неодређеног '''држа.''' * Основа врем, садашњег '''држи.''' {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |др́жи̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |држи́мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |др́жи̑ш ! |држи́те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |др̀жи̑ ! |др̀же̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |др̀жах !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |др̀жасмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |др̀жа ! |др̀жасте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |др̀жа ! |др̀жаше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |др̀жа̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |др̀жа̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |др̀жа̑ше ! |др̀жа̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |др̀жа̑ше ! |др̀жа̑ху |} {{Page break|122}} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |др̏жимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |др̏жи ! |др̏жите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. садашњег'' држе́ћи * ''Прилог врем. прошлог'' др̀жа̑вши * ''Придев прошли'' др̏жао, др̏жала, др̏жало * ''Придев трпни'' др̏жан, др̏жана, др̏жано. * ''Глагол. именица:'' др̀жа̑ње Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе: бежати, бучати, ве́чати, врчати, дотужати, зучати, {{hw|дре|-|чати}}, звечати, јечати, клечати, квечати, кврчати, кречати, {{hw|кри|-|чати}}, крчати, мрчати, мучати (ћутети), набрчати, помрчати, скичати, трчати, потрчати, у́чати, цврчати, чврчати, цичати, итд. в) Кад се пред тим ѣ деси гласовна група '''зг''', и пошто се '''г''' претвори у '''ж''', тад постане група '''зж''', иза које ѣ гласи '''а'''. По закону гласовног једначења група '''зж''' постаје '''жж''', а ова се, ради лакшег изговора, замењује групом '''жд'''. Тако буде: ''звизг-ѣ — звизж-ѣ — звизж-а — звижж-а'' — '''звижда.''' Од ове групе '''зг''' све ово исто бива и пред гласником '''и''' у основи времена садашњег и облицима који од ње постају. ''Начин неодређени'' звиждати. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |зви́жди̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |зви́жди̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |зви́жди̑ш ! |зви́жди̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |зви́жди̑ ! |зви́жде̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |зви́ждах !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |зви́ждасмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |зви́жда ! |зви́ждасте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |зви́жда ! |зви́ждаше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |зви̑жда̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |зви̑жда̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |зви̑жда̑ше ! |зви̑жда̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |зви̑жда̑ше ! |зви̑жда̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |зви́ждимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |зви́жди ! |зви́ждите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. садашњег'' зви́жде̑ћи {{Page break|123}} * ''Прилог врем. прошлог'' зви́жда̑вши * ''Придев прошли'' зви́ждао, зви́ждала, зви́ждало * ''Придев трпни'' (ѝзви̑ждан, ѝзви̑ждана, ѝзви̑ждано). * ''Глагол. именица зви́жда̑ње'' Овако се мењају још: извиждати (из-звиждати), дреждати. г) Кад се пред тим ѣ деси група '''ск''', и пошто се '''к''' {{hw|пре|-|твори}} у '''ч''', постане група '''сч''' иза које ѣ гласи '''а'''. По закону гласовног једначења група '''сч''' постаје група '''шч''' а ова се, ради лакшег изговора, замењује групом '''шт'''. Тако буде: вриск-ѣ — врисч-ѣ — врисч-а — вришч-а — '''вришта.''' Од групе '''ск''' све ово исто бива и пред гласом '''и''' у {{hw|ос|-|нови}} времена садашњег и облицима који од ње постају, * Образац '''вриштати'''. * Основа начина неодређеног '''вришта'''. * Основа времена садашњег '''вришти'''. * ''Начин неодређени'' вриштати. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ври́шти̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ври́шти̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ври́шти̑ш ! |ври́шти̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ври́шти̑ ! |ври́ште̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ври́штах !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ври́штасмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ври́шта ! |ври́штасте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ври́шта ! |ври́шташе |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ври̑шта̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ври̑шта̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ври̑шта̑ше ! |ври̑шта̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ври̑шта̑ше ! |ври̑шта̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ври́штимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ври́шти ! |ври́штите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. сад.'' вриште̑ћи * ''Прилог врем. пр.'' ври́шта̑вши * ''Придев прош.'' ври́штао, ври́штала, ври́штало. * ''Глаголска именица ври́шта̑ње'' Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе: {{Page break|124}} пиштати, њиштати, пљуштати, тиштати, узвиштати и од њих сложене. Овамо иде и глагол ''шуштати'', у којега је пред ѣ била гласовна група '''шк''' од које је истим начином постала група '''шт'''. 2. Глагол '''хтети''', који спада у ову врсту, има ове особине: а) Време садашње, осим 3, л. множине, има по 2. {{hw|раз|-|делу}} пете врсте, као да му је основа врем. садашњег постала наставком '''је:''' ''хот-је'', па му се гласови '''тј''' претворили у глас '''ћ''' и тако постала основа '''хоће.''' б) У 1. л. једнине врем. садашњег, по правилу из {{hw|нека|-|дашњег}} језика има на крају глас '''у''' (постао овако: хотј''ем'' — хотј''ом'' — хотјѫ — хотј''у'' — '''хоћу'''). в) У 3. л. мн. врем. садашњег има правилно по овом разделу: '''хоте''' и '''те'''. Али се ово лице овако правилно говори само у Црној Гори. Иначе је свуда глас '''ћ''' из осталих лица прешао и у ово лице, те гласи '''хоће''' или '''ће'''. Још само у прилогу времена садашњег остало је {{hw|пра|-|вилно}} по овом разделу: '''хотећи.''' г) У времену пређ. трајном бива једначење и {{hw|претва|-|рање}} гласова овако: хот''ие''-ах — хот''ии''-ах — хот''и''-ах — {{hw|хо|-|т''ј''-ах}} — хот''ј''ах — '''хоћах'''. д) Може избацити '''о''' из основе те бити '''хте'''. Од оваке основе без гласника о може имати: * начин неодређени: ''хтети''; * време пређ. тренутно: ''хтех;'' * прилог врем. прошлог: ''хтевши;'' * придев прошли: ''хтео.'' У врем. пређ. тренутном може ка основи примити {{hw|су|-|гласник}} '''д''', те гласити: ''хтедох''. У врем. пређ. трајном од хти-ах — хтјах — хћах постане ''шћах''. И може и овде да прими глас '''д''' па да гласи; ''шћадијах''. ђ) У времену садашњем може из основе избацити први слог '''хо''', те гласити: ''ћу'', ''ћеш'', итд. Према свему томе овај глагол има оваке облике: ''Начин неодређени'' хотети и хтети. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |хо̀ћу; ћу !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |хо̀ћемо; ћемо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |хо̀ћеш; ћеш ! |хо̀ћете; ћете |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |хо̏ће̑; ће ! |хо̏ће̑; ће |- ! | ! |хо̏ће̑; те |} {{Page break|125}} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |хо̀тех !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |хо̀тесмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |хо̀те ! |хо̀тесте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |хо̀те ! |хо̀теше |- ! colspan="4" style="font-weight: normal"|и |- !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |хте̏х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |хте̏смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |хте̏ ! |хте̏сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |хте̏ ! |хте̏ше |- ! colspan="4" style="font-weight: normal"|и |- !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |хте̏дох !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |хте̏досмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |хте̏де ! |хте̏досте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |хте̏де ! |хте̏доше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |хо̏ћа̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |хо̏ћа̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |хо̏ћа̑ше ! |хо̏ћа̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |хо̏ћа̑ше ! |хо̏ћа̑ху |- ! colspan="4" style="font-weight: normal"|и |- !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |шћа̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |шћа̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |шћа̑ше ! |шћа̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |шћа̑ше ! |шћа̑ху |- ! colspan="4" style="font-weight: normal"|и |- !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |шћа̀дија̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |шћа̀дија̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |шћа̀дија̑ше ! |шћа̀дија̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |шћа̀дија̑ше ! |шћа̀дија̑ху |} * ''Начин заповедни нема.'' * ''Прилог врем. садашњег'' хоте́ћи * ''Прил. вр. пр.'' хо̀те̑вши; хте̑вши * ''Прид. прош.'' хо̀тео, хо̀тела, хо̀тело; хте̏о, хте̏ла, хте̏ло. * ''Прид. трп.'' нема. е) Кад Је овај глагол сложен, онда има време садашње од основе '''хте;''' у̀схте̑м, у̀схте̑ш, у̀схте̑; усхте́мо, усхте́те, у̀схтеју̑. Тако и од: захтети, прохтети се. 3. Глаголу ''стајати'' основа је начина неодређеног стој-ѣ — ''стој-а'' па му се глас '''о''' изједначио с гласом '''а''' посталим од ѣ те му основа за начин неодређени и облике, који од ње постаду, гласи стаја. {{Page break|126}} У основи врем. садашњег и облицима, који од ње постају остаје '''о''' те гласи стоји-е — стоји-и — '''стоји'''. У начину заповедном има само '''стој'''. И тако облици овога глагола су оваки: ''Начин неодређени'' стајати. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |сто̀ји̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |сто̀ји̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |сто̀ји̑ш ! |сто̀ји́те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |сто̀ји̑ ! |сто̀је̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ста̀јах !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ста̀јасмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ста̀ја ! |ста̀јасте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ста̀ја ! |ста̀јаше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ста̀ја̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ста̀ја̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ста̀ја̑ше ! |ста̀ја̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ста̀ја̑ше ! |ста̀ја̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |сто̑јмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |сто̑ј ! |сто̑јте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. садашњег'' стоје́ћи. * ''Прилог врем. прошлог'' ста̀ја̑вши. * ''Придев прошли'' ста̏јао, ста̏ја̑ла, ста̏ја̑ло. * Од сложеног уста̀јати говори се * ''Трпни придев'' у̏стаја̑н, у̏стаја̑на, у̏стаја̑но. * ''Глагол. именица ста̀ја̑ње.'' 4. У глагола ''бојати се'' у начину заповедном отпада '''и''' те гласи ''бо̑ј се''; ''бо̑јмо се'', ''бо̑јте се''. 5. Глагол пре̏ти (са својима сложеним) има оваке облике. ''Начин неодређени'' пре̏ти (кога пред Судом). {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |пре̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |пре́мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |пре̑ш ! |пре́те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |пре̑ ! |пру̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |пре̏х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |пре̏смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |пре̏ ! |пре̏сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |пре̏ ! |пре̏ше |} {{Page break|127}} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |пра̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |пра̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |пра̑ше ! |пра̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |пра̑ше ! |пра̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |при̏мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |при̏ ! |при̏те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. садашњег'' пру́ћи * ''Прилог врем. прошлог'' пре̑вши. * ''Придев прошли'' пре̏о, пре̏ла, пре̏ло. * ''Придев трпни'' пре̑т, пре̑та, пре̑то. Тако и сложени са̀пре̑ти (кога пред судом. Сапрела га со и хлеб!), за̀зрети, на̀зрети, про̀зрети, прѐзрети. (у смислу {{hw|пре|-|зирања}}). — Глагол ''прѐзрети'' има придев трпни: пре̏зрен-а-о 6. Глагол ''зре̏ти'' (бивати зрео) има оваке облике. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |зри̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |зри́мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |зри̑ш ! |зри́те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |зри̑ ! |зру̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |зре̏х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |зре̏смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |зре̏ ! |зре̏сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |зре̏ ! |зре̏ше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |зра̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |зра̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |зра̑ше ! |зра̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |зра̑ше ! |зра̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |зри̏мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |зри̏ ! |зри̏те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. садаш.'' зру́ћи. * ''Прилог врем. пр.'' зре̑вши. * ''Придев прошли'' зре̏о, зре̏ла, зре̏ло. Тако и сложени до̀зрети, прѐзрети, (постати сувише зрео,) са̀зрети, у̀зрети. Тако и глагол вре̏ти (ври вода). {{Page break|128}} 7. Глагол ''мнити'' (значи ''мислити'') који је некада гласио мнѣ-ти има оваке облике. Начин неодређени ''мни̏ти''. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |мни̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |мни́мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |мни̑ш ! |мни́те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |мни̑ ! |мне̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |мни̏х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |мни̏смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |мни̏ ! |мни̏сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |мни̏ ! |мни̏ше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |мња̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |мња̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |мња̑ше ! |мња̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |мња̑ше ! |мња̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |мни̏мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |мни̏ ! |мни̏те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. садашњег'' мне́ћи. * ''Прилог врем. прошлог'' мни̑вши̑. * ''Придев прошли'' мни̏о, мни̏ла, мни̏ло. * ''Придев трпни'' мње̏н, мње̏на, мње̏но. * ''Глаголска именица:'' '''мњење''' Погрешно ову именицу многи говоре и пишу: '''мнење''' јер је правилно: '''мњење.''' 8. Глагол ''спати'', (значи спавати) има: * ''Време садашње:'' спи̑м, спи̑ш, спи̑; спи́мо, спи́те, спе̑. * ''Прилог времена сад.'' спе́ћи. * ''Начин заповедни'' спи̏, спи̏мо, спи̏те * Остале облике има по 5. врсти. ==ЧЕТВРТА ВРСТА== У ову врсту иду глаголи којима основа начина {{hw|неодре|-|ђеног}} постаје наставком '''и''', нпр. '''вод-и.''' Од ове основе постаје основа врем. садашњег {{hw|настав|-|ком}} '''е''', нпр. '''води-е.''' {{Page break|129}} Овај наставак '''е''' једначи се са '''и''' из основе начина {{hw|не|-|одређеног}}, те буде '''води-и'''. Пошто се два '''и-и''' сажму у {{hw|јед|-|но}} '''и''', постане основа времена садашњег '''води'''. На ову основу долазе лични наставци. ==ПРЕТХОДНА ПРАВИЛА== У 3. л. мн. времена садашњег '''и''' од основе са '''н''' од {{hw|лич|-|ног}} наставка прешло је у старом језику у носни гласник ѧ који у садашњем језику гласи '''е''', тако од води'''-н'''—водѧ буде '''воде'''. То исто бива и у прилогу времена садашњег, те гласи: '''водећи.''' У времену пређ. трајном пред наставком '''ах''' и у {{hw|приде|-|ву}} трпном пред наставком '''ен''', да би се отклонио зев, {{hw|пре|-|твара}} се '''и''' у '''ј'''. Потом се сугласници, који се десе пред '''ј''', {{hw|спа|-|јају}} с њим по закону јотовања: '''дј''' у '''ђ''', '''тј''' у '''ћ''', '''лј''' у '''љ''', '''нј''' у '''њ''', '''зј''' у '''ж''', <b>сј</b> у <b>ш</b>, '''цј''' у '''ч''', нпр. води-ах — водј-ах — '''вођах'''; води-ен — водј-ен — '''вођен.''' Кад се пред тим непчаним сугласницима деси с или з, ови се гласови мењају '''с''' у '''ш'''; '''з''' у '''ж''', нпр. мисљ-ах — '''миш'''- '''љах'''; мисљ-ен — '''мишљен'''; од '''гнездити се''' буде: гнезђ-ах се — '''гнежђах се'''. А може се група '''жђ''' заменити групом '''жд''', па гласити '''гнеждах се'''. Од ''крстити'' буде: крсћах — ''кршћах''; крсћен — ''кршћен''. А пошто се група '''шћ''' замењује групом '''шт''', онда буде: <b>{{hw|кр|-|штах}}</b> и '''крштен'''. Који глаголи већ имају у корену '''жд''' или '''шт''', те гласовне групе остају непромењене, нпр. ''воштити'' — '''воштах''', '''воштен'''; ''смождити'' — '''сможден'''. Кад се пред '''ј''', које постаје од '''и''', десе гласови: '''б, в, м, п,''' онда се између њих и '''ј''' умеће '''л''' које се са '''ј''' спаја у '''љ''', нпр. љуби-ах — љубј-ах, — љуб-л-јах — '''љубљах'''; љуби-ен — љубј-ен — љуб-л-јен '''— љубљен'''. Кад се, пак, пред '''ј''' посталим од '''и''' десе гласови: <b>ј, љ, њ, ђ, ћ, ж, ч, ш, р</b> онда '''ј''' отпада, нпр. ''ложити'' — лож'''и'''-ах — ложј-ах — '''ложах'''; ложи-ен — ложј-ен — '''ложен'''. У начину заповедном отпада наставак '''и''', нпр. води-и — '''води'''. У глагола, пак, који пред наставком '''и''', којим постаје основа начина неодређеног, имају '''ој''', отпада не само наставак {{Page break|130}} и, којим постаје начин заповедни, него и глас '''и''' којим постаје основа начина неодређеног, нпр. број-и-ти; нач. запов. број-и-и — броји-и — броји — '''број'''. Тако дојити — '''дој'''; спојити — '''спој'''; кројити — '''крој''', итд. . * Образац '''водити'''. * Основа начина неодређеног '''води'''. * Основа врем. садашњег водие — водии — '''води'''. Начин неодређени водити. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |во̏ди̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |во̏ди̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |во̏ди̑ш ! |во̏ди̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |во̏ди̑ ! |во̏де̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |во̀дих !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |во̀дисмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |во̀ди ! |во̀дисте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |во̀ди ! |во̀дише |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |во̏ђа̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |во̏ђа̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |во̏ђа̑ше ! |во̏ђа̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |во̏ђа̑ше ! |во̏ђа̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |во̀димо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |во̀ди ! |во̀дите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. садашњег'' во̏де̑ћи. * ''Прилог врем. прошлог'' во̏ди̑вши. * ''Придев прошли'' во̀дио во̀дила, во̀дило. * ''Придев трпни'' во̏ђен, во̏ђена, во̏ђено. * Глаголска именица ''во̏ђе̑ње''. Ради веџбања мењати по овом обрасцу и правилима напред изложеним глаголе: а) у којих се у времену пређ. трајном и придеву трпном не умеће '''л'''. бедити, обедити, убедити, набедити, бродити, пребродити, будити, пробудити, разбудити, узбудити, вадити, водити, {{hw|во|-|зити}}, гадити, гадити се, газити, погазити, прегазити, годити, угодити, гонити, разгонити, гласити, прогласити, гладити, {{hw|угла|-|дити}}, гасити, угасити, градити, преградити, заградити, гудити, делити, оделити (придев трпни: '''дељен, одељен,''' према чему глаголска именица: '''дељење, одељење'''. Погрешно је говорити {{Page break|131}} и писати ''делење, оделење'', како често чине), разделити, {{hw|поде|-|лити}} уделити, женити, оженити, једити, једити се, кадити, калити, прекалити, кезити, клатити, косити, красити, кратити, кротити, укротити, крунити, окрунити, ледити, следити се, љутити, љутити се, мазити размазити, месити, умесити, {{hw|ми|-|тити}}, подмитити, млатити, молити, мутити, мразити, носити, нудити, пазити, палити, плазити, плазити се, платити, пратити, пузити, радити, родити, садити, сладити, судити, теглити, {{hw|хла|-|дити}}, ходити, цедити, ценити; белити, жутити, зеленити, плавити, црнити, вранити. (Ови су глаголи прелазни и значе да ''нека чини'' да нешто ''буде'' бело, жуто, зелено, плаво, црно, врано). б) у којих се у времену пређ. трај. и придеву трпном умеће глас '''л''': бавити се, боравити, вабити, грабити, давити, давити се, дубити (значи усправо стајати), дробити, удробити, {{hw|раздро|-|бити}}, назобити (коња), јавити, кобити, ку̏пити (на гомилу), ку́пити (што за новац), крпити, кропити, лепити, ломити, {{hw|пра|-|вити}}, поправити. пла̏вити, поплавити, млавити, направити, {{hw|ру|-|бити}}, порубити, слабити, славити, прославити, тупити, утупити, чепити се. в) У, којих у времену пређ. трајном и придеву трпном отпада '''ј'''. барити, бојити, борити се, бечити, бечити се, буљити. гајити, гојити, дојити, дрљити, раздрљити, дуљити, жарити, жуљити, журити се, знојити се, крѐчити, крњити, кројити, кочити, кружити, лечити, личити, ложити, лучити, млачити, мотрити, мрачити, мучити, појити, порити, пржити, прћити се, пућити се, ројити се, ружити, тајити, тањити, творити, {{hw|тла|-|чити}}, точити, тражити, трошити, тужити, учити, цурити, ширити, Напомена. * Глагол ''окнити'' има придев трпни ''окнивен—а—о''. * Глагол заднити има придев трпни: ''заднивен—а—о''. * Глагол ''снити'' има прид. трп. ''снивен—а—о''. ==ПЕТА ВРСТА== У овој су врсти глаголи којима основа начина {{hw|неодре|-|ђеног}} постаје наставком '''а''', нпр. '''чув-а; пис-а; бр-а'''. Ова врста има три раздела. ===ПРВИ РАЗДЕО=== У овај раздео иду глаголи којима основа времена {{hw|са|-|дашњег}} постаје од основе начина неодређеног наставком '''е''', нпр. '''чува-е.''' {{Page break|132}} Наставак '''е''' једначи се са '''а''' из основе те бива: чува-е — чува-а, и пошто се два ''аа'' сажму у једно, онда буде основа врем. сад. '''чува.''' ==ПРЕТХОДНА ПРАВИЛА== У 3. л. мн. врем. садашњег наставак '''е''' не једначи се са а од основе на коју долази, него се снажењем претвара у '''о''' које се са '''н''' од личног наставка спаја у старински носни {{hw|гла|-|сник}} ѫ, који сада гласи '''у'''. Између '''а''' и '''у''' умеће се '''ј''' да се укине зев, те буде '''чува-ј-у.''' Ово исто бива у прилогу врем. садашњег: '''чува-ј-ући.''' Време пређ. трајно постаје од основе начина {{hw|неодре|-|ђеног}}. У том се облику '''а''' од основе сажима са '''а''' од наставка, те буде: чува-ах — '''чувах.''' У придеву трпном е од наставна једначи се са '''а''' од основе, па се оба сажму '''у''' једно '''а''', те буде: чува-ен — чува-ан — '''чуван.''' У начину заповедном наставак '''и''', нашавши се на крају иза гласника '''а''', ради укидања зева претвара се у '''ј''', нпр. чува-и — '''чувај.''' * Образац: '''чувати.''' * Основа начина неодређ. '''чува.''' * Основа врем. садашњег '''чува.''' * Начин неодређени чувати. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |чу̑вам !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |чу̑вамо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |чу̑ваш ! |чу̑вате |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |чу̑ва ! |чу́вају |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |чу́вах !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |чу́васмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |чу́ва ! |чу́васте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |чу́ва ! |чу́ваше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |чу̑ва̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |чу̑ва̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |чу̑ва̑ше ! |чу̑ва̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |чу̑ва̑ше ! |чу̑ва̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |чу̑ва̑јмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |чу̑вај ! |чу̑ва̑јте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} {{Page break|133}} * ''Прилог врем. садашњег'' чу́вајући. * ''Прилог. врем. прошлог'' чу̑ва̑вши. * ''Придев прошли'' чу́вао, чу́вала, чу́вало. * ''Придев трпни'' чу̑ва̑н, чу̑ва̑на; чу̑ва̑но. Глагол. именица ''чување.'' Ради веџбања мењати по овом обрасцу и напред {{hw|изло|-|женим}} правилима глаголе: бивати, бирати, бубати, ва́љати, већати, видати, виђати, вијати, владати, водати, вребати, вређати, гађати, гегати, {{hw|гиз|-|дати}}, гиздати се, гибати, гибати се, гласати, гледати, гурати, гутати, жигати, зевати, зидати, јављати, карати, копати, кувати, лупати, лутати, мотати, морати, нагађати, наговарати, {{hw|нагове|-|штавати}}, нападати, набављати, настављати, остављати, {{hw|отва|-|рати}}, падати, парати, певати, питати, пуцати, равнати, ресати, ри́бати; (купус, патос), ридати, рѝљати, ригати, ругати се, {{hw|се|-|вати}}, седати, сипати, сањати, спавати, стварати, страдати, {{hw|стре|-|љати}}, табати, тепати, терати, ткати, ћеретати, узимати, {{hw|уда|-|рати}}, урлати, цепати, цепкати, цењкати се, цуцкати, цуцати, шетати, шеткати се. Напомене: 1. Глагол ''спати'' има све облике који постају од основе времена садашњег од основе ''спи-г'' — ''спи-и'' — '''спи.''' Тако: * ''време сад.'' спи̑м, спи̑ш, спи̑; спи́мо, спи́те, спе̑. * ''прилог врем. сад.'' спе́ћи. * ''Начин заповедни'' спи̏, спи̏мо, спи̏те. 2. Глагол имати има све облике по обрасцу овог {{hw|раз|-|дела}}. Али може да му се основи прикључи '''д''', те од такве основе може да има: ''време сад.'' има́де̑м, има́де̑ш, има́де̑; има́де̑мо, има́де̑те, има́ду̑. ''време пређ. тренутно'' ѝмадох, ѝмаде, ѝмаде; ѝмадосмо, ѝмадосте, ѝмадоше; ''време пређ. трајно'' ѝмађа̑х (м. имадијах), ѝмађа̑ше, {{hw|ѝма|-|ђа̑те}}, ѝмађа̑смо, ѝмађа̑сте, ѝмађа̑ху. ==ДРУГИ РАЗДЕО== У глагола овога раздела основа начина неодређеног {{hw|по|-|стаје}} наставком '''а''', нпр '''пис-а'''. Основа времена садашњег постаје од корена наставком '''је'''. нпр. '''пис-је.''' Сугласници који се нађу на крају корена, пред '''ј''' од {{hw|на|-|ставка}}, спајају се с '''ј''' по закону јотовања, нпр. пис-је — '''пише.''' {{Page break|134}} Такво спајање бива у времену садашњем, начину {{hw|запо|-|ведном}} и прилогу времена садашњег. Време пређ. трајно и придев трпни постају од основе начина неодређеног, нпр. писа-ах — ''пи̑са̑х;'' писа-ен — писа-''а''н — '''писан.''' * Образац '''писати.''' * Основа начина неодређеног '''писа.''' * Основа врем. садашњег '''пише.''' * ''Начин неодређени'' писати. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |пи̑шем !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |пи̑шемо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |пи̑шеш ! |пи̑шете |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |пи̑ше ! |пи̑шу̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |пи́сах !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |пи́сасмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |пи́са ! |пи́састе |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |пи́са ! |пи́саше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |пи̑са̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |пи̑са̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |пи̑са̑ше ! |пи̑са̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |пи̑са̑ше ! |пи̑са̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |пи́шимо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |пи́ши ! |пи́шите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. садашњег'' пи́шу̑ћи. * ''Прилог врем. прошлог'' пи̑са̑вши. * ''Придев прошли'' пи́сао, пи́сала, пи́сало. * ''Придев трпни'' пи̑са̑н, пи̑са̑на, пи̑са̑но, а може бити и: писат—а—о. * Глаголска именица писање. Ради веџбања мењати по овом обрасцу, глаголе: а) у којих се у основи вр. садашњег спаја '''гј''' у '''ж:''' легати (ле̑жем), зала́гати, ла̀гати, сла̀гати, (сла̏же̑м), {{hw|сла́|-|гати}}, (сла̑жем: једно на друго). полегати, разлегати се, {{hw|по|-|магати}}, запомагати, пренемагати се, одмагати, потпомагати, стругати; б) у којих се у основи вр. сад. спаја '''д-ј''' у '''ђ''': глодати (глођем), изглодати, изглодати се, оглодати, {{hw|пре|-|глодати}}; в) у којих се у основи вр. сад. спаја: '''зј''' у '''ж''': {{Page break|135}} везати (ве̑жем), завезати, навезати, обавезати, одвезати, повезати, свезати, увезати, гамизати, гмизати; зажизати, {{hw|под|-|жизати}}, сажизати, ужизати, ужизати се; казати, показати, исказати, приказати; лизати, полизати; мазати, намазати, {{hw|раз|-|мазати}}; низати пренизати; пре́зати, упрезати (коње у кола); пузати, пузати се, успузати се; резати, зарезати, урезати; р̏зати (коњ рже). за̀’рзати; стизати; затезати натезати, {{hw|прите|-|зати}}; тр̏зати; г) у којих се '''к-ј''' спаја у '''ч'''. баукати, букати, бурликати, викати; гакати; гукати; {{hw|ја|-|укати}}; кукурекати; лелекати; локати; замакати, умакати; {{hw|ма|-|укати}}; пијукати; пла̏кати, заплакати се; пла́кати (какав суд); рикати, рукати; скакати; сркати; сту̏кати (вола); сукати, {{hw|усу|-|кати}}; отакати, претакати; тандркати: торокати, тр́кати, ({{hw|Пе|-|тар}} коња ''тр̑че''); ћурликати; у́кати, урликати, хракати; хркати; ши́кати. (гусак шиче); шмркати; гурикати (прасе гуриче); д) у којих се '''с-ј''' спаја у '''ш'''. бастисати; бегенисати; битисати; бри̏сати; избрисати, {{hw|пре|-|брисати}}; будалисати; вараклеисати; враголисати; за̀дисати, {{hw|из|-|дисати}}, удисати; думенисати; дунђерисати; ђаволисати; {{hw|жиго|-|сати}}; калаисати; капарисати; кидисати; кресати; лењирисати; липсати; мајсторисати; малаксати; манисати; метанисати; {{hw|ме|-|ханисати}}; мирисати; награ̀исати, ограисати; па̏сати (сабљу па̏ше), опасати; патосати; прокопсати; саборисати; сисати, пресисати, усисати; тесати, отесати; џабаисати; ђ) У којих се '''т-ј''' спаја у '''ћ''': бахтати; бенетати; блебетати; векетати; вр̏тати; освртати се; загонетати, одгонетати; грактати; гргутати; грохотати; гроктати; гр̏тати, изгртати, загртати, одгртати; жватати; {{hw|зве|-|кетати}}; јектати; какотати; кевтати (псето кевће); кламитати; клепетати; кликтати; клокотати; кокотати; крекетати; кретати; ле́тати, прелетати, излетати; расплетати, уплетати; прѐтати, запретати (ватру); роктати (свиње рокћу); свитати; скакутати; посртати, насртати; трепетати; трептати; цвркутати; цокотати; цвокотати; чагртати; шаптати; шкргутати (зубима); шоботати; е) У којих се '''х-ј''' спаја у '''ш''': јахати, узјахати, пројахати; махати, пахати; ж) У којих се '''ц-ј''' спаја у '''ч''': зарицати се; дотицати се; обрицати; нарицати; квоцати, расквоцати се; мицати, мицати се; ницати; натицати се, {{hw|про|-|тицати}}; спотицати се; стицати; тицати, тицати се; з) У којих се умеће '''л''' па се '''л-ј''' спаја у '''љ''': зобати (зобљем), позобати; храмати (храмљем); капати, прокапати; клепати; огребати; и) У којих се '''л-ј''' спаја у '''љ'''; слати, послати, изаслати; ј) у којих '''ј''' долазећи иза непчаних сугласника или иза гласа '''р''' отпада: {{Page break|136}} кашљати; пењати, пењати се; нагињати, нагињати се; заклињати, преклињати; помињати, опомињати, опомињати се, напомињати, спомињати; запињати; зачињати, почињати; стењати; верати се; извирати, превирати, увирати; дерати; {{hw|за|-|дирати}}; ждерати; прождирати; зазирати, назирати, обзирати се; умирати, орати; запирати, опирати се, препирати се; {{hw|стѐ|-|рати}} (постељу) застирати, простирати; затирати, отирати, {{hw|са|-|тирати}}; утирати; чешати, чешати се, почешати се. ''Напомене:'' 1. Ови глаголи могу имати облике и по првом и по другом разделу ове врсте: ги̏бати (гибам и гибљем); тако и: зазивати, називати, прозивати и остали сложени; — зидати; јалакати; пље̏скати; ткати; чалакати; дремати, заимати, позаимати, узаимати; {{hw|ку|-|пати}} се; си̏пати, засипати, насипати, расипати; затапати; {{hw|пота|-|пати}}; сисати; потапсати; ста̏сати; ти̏псати; скитати се; шетати се; дихати; духати; њихати; пухати. Сви са још друкчије {{hw|сло|-|женима}}. 2. У којих се глагола пред '''ј''' нађу гласови '''сл''', кад се '''лј''' споји у '''љ''', онда се и '''с''' претвори у '''ш.''' Тако од глагола '''слати''' бива: * ''Време сад.'' шље̑м, шље̑ш, шље̑; шље́мо, шље́те, шљу̑; * ''Начин заповед'' шљи̏; шљи̏мо, шљи̏те. * ''Прилог врем. сад.'' шљу́ћи. У овога глагола може се уметнути а између '''ш''' и '''љ''', те бити шаљем, итд. Тако и у нач. заповедном и прилогу врем. садашњег. Тако имају на оба начина те облике и сложени: ''послати''; остали сложени: припослати, одаслати, изаслати, обичнији су без уметнутог '''а'''. 3. У глагола у којих се пред '''ј''' нађу гласови '''ск''', пошто се '''к-ј''' споје у '''ч''' онда се и '''с''' претвори у '''ш''', а гласови '''шч''' замењују се гласовима '''шт'''. Тако од глагола ''искати'' буде: * ''Време сад.'' и̏ште̑м, и̏ште̑ш, и̏ште̑; и̏ште̑мо, и̏ште̑те, и̏шту̑; * ''Начин заповедни'' ѝшти, ѝштимо, ѝштите. * ''Прилог врем. садашњег'' и̏шту̑ћи. Тако и у глагола сложених: заискати, поискати, изискати. Тако и у: бискати, побискати. 4. У којих се пред '''ј''' нађу гласови '''хт''', пошто се '''т-ј''' споје у '''ћ''', онда и '''х''' постане '''ш'''. Тако од глагола ''дахтати'' буде: {{Page break|137}} ''Време сад.'' да̏шће̑м, да̏шће̑ш, да̏шће̑; да̏шће̑мо, да̏шће̑те, да̏шћу̑. ''Начин заповед.'' да̀шћи; да̀шћимо, да̀шћите. ''Прилог врем. сад.'' да̏шћу̑ћи. Тако и од дрхтати: дршћем — дршћи — дршћући. Овај глагол се говори и: дрктати, и поред тога што може имати облике и по обрасцу овог раздела: ''дркћем'' итд. може их имати и по 2. разделу 3. врсте: дрктим — дркти — {{hw|др|-|ктећи}}. 5. Глаголу ''давати'' корен је '''да''', основа нач. неодређеног '''да-а'''. Због зева умеће се '''в''' те буде да-в-а. Ово бива у свима облицима који постају од основе нач. неодређеног. Основа врем. садашњег постаје му од корена да {{hw|на|-|ставком}} '''је''', те му бива: * ''Време сад.'' да́је̑м, да́је̑ш, да́је̑; да́је̑мо, да́је̑те, да́ју̑. * ''Нач. заповедни'' да́ји; да́јимо, да́јите. * ''Прилог врем. садашњег.'' да̑ју̑ћи. То исто бива и у глагола: познавати, признавати, {{hw|дозна|-|вати}}, сазнавати, припознавати. 6. У глагола ''клати'' у основи врем. садашњег '''кл-је''' — '''кље''' умеће се '''о''' између '''к''' и '''љ''' те бива: '''коље'''. Тако му буде: * ''Време сад.'' ко̏ље̑м, ко̏ље̑ш, ко̏ље̑; ко̏ље̑мо, ко̏ље̑те, ко̏љу̑. * ''Начин заповедни'' ко̀љи; ко̀љимо, ко̀љите. * ''Прилог врем. садашњег'' ко̏љу̑ћи. ==ТРЕЋИ РАЗДЕО== ''Претходна правила'' У глагола овога раздела основа начина неодређеног {{hw|по|-|стаје}} од корена наставком '''а''' нпр. '''бр-а''' у глагола '''бра-ти.''' Ако се корен свршује гласником, онда се зев укида на ове начине: а) Умеће се '''ј''', нпр. се-а — се-ј-а у глагола '''сејати.''' б) Умеће се '''в''', нпр. кљу-а — кљу-в-а у глагола '''кљувати'''. в) Глас у мења се у '''ов''', нпр. тру-а — тров-а у глагола '''тровати'''. Основа времена садашњег постаје од корена наставком '''е'''. Кад се корен свршује гласником онда се зев попуња ј-ом, нпр. се-е — се-ј-е; '''сеје'''; кљу-е — кљу-ј-е — '''кљује'''; тру-е — тру-ј-е — '''трује'''. {{Page break|138}} Кад се корен завршује гласником онда наставак '''и''' којим постаје зап. начин, и наставак '''е''' којим постаје основа вр. сад. после '''ј''' којом се укида зев, отпадају, нпр. се-ј-е-и — '''сеј'''. У неких се проширује корен, нпр. бр-е — б-е-р-е — '''бере'''; зв-е — з-о-в-е — '''зове'''. Време пређ. трајно постаје од основе начина {{hw|неодређе|-|ног}}. Глас '''а''' из основе сажима се с гласом '''а''' од наставка у једно дуго ''а̑'', нпр. бра-ах — ''бра̑х''. Придев трпни постаје од основе нач. неодређеног. Глас '''е''' од наставка једначи се с гласом '''а''' од основе, па се {{hw|сажи|-|мају}} у једно дуго ''а̑'', нпр. бра-ен — бра-ан, — ''бра̑н''. 1. Образац '''брати.''' * Основа начина неодређеног '''бра.''' * Основа врем. садашњега '''бере.''' * ''Начин неодређени'' брати. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |бе̏ре̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |бе̏ре̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |бе̏ре̑ш ! |бе̏ре̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |бе̏ре̑ ! |бе̏ру̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |бра̏х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |бра̏смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |бра̏ ! |бра̏сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |бра̏ ! |бра̏ше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |бра̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |бра̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |бра̑ше ! |бра̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |бра̑ше ! |бра̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |бѐримо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |бѐри ! |бѐрите |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. сад.'' бе̏ру̑ћи. * ''Прилог врем. пр.'' бра̑вши * ''Придев прошли'' бра̏о, бра́ла, бра́ло. * ''Придев трпни'' бра̑н, бра̑на, бра̑но. Глаголска именица ''брање''. 2. Образац '''сејати'''. * Основа начина неодређеног '''сеја'''. * Основа врем. садашњег '''сеје'''. * ''Начин неодређени'' се̏јати {{Page break|139}} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |се̏је̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |се̏је̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |се̏је̑ш ! |се̏је̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |се̏је̑ ! |се̏ју̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |се̏јах !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |се̏јасмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |се̏ја ! |се̏јасте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |се̏ја ! |се̏јаше |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |се̏ја̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |се̏ја̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |се̏ја̑ше ! |се̏ја̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |се̏ја̑ше ! |се̏ја̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |се̑јмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |се̑ј ! |се̑јте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. сад.'' се̏ју̑ћи. * ''Прилог врем. прошлог'' се̏ја̑вши. * ''Придев прошли'' се̏јао, се̏јала, се̏јало. * ''Придев трпни'' се̏ја̑н, се̏ја̑на, се̏ја̑но. * Глаголска именица ''сејање.'' Ради веџбања мењати по овим обрасцима глаголе: избрати, набрати, обрати, пробрати, сабрати, збрати, убрати; бајати; бријати, обријати; вејати, овејати; грајати; грејати, грејати се; кајати, кајати се, покајати се; лајати; појати (песму у цркви); смејати се; ста̏јати (учестан од ''стати''); тајати (таје течност из каквог суда); трајати; хајати; чајати; бљувати; кљувати; пљувати; ковати, сновати, тровати. И сложене од ових. ''Напомене:'' 1. Од старога корена '''със''' постаје глагол със-а-ти, од којега је у 1. разделу ове врсте глагол '''сисати'''. Њему је отпало '''съ''' па остало с-а-ти те има глагол ''сати''. Овоме глаголу је основа времена садашњег със-е, а пошто је отпало '''съ''', остало је с-е — се. Од те основе има: * ''Време садашње'' се̑м, се̑ш, се̑; е́ёмо, се́те, су̑; * ''Нач. заповедни'' си̏; си̏мо, си̏те; * ''Прилог врем. садашњег'' су́ћи. {{Page break|140}} Од основе начина неодређеног '''са''' нема више облика осим начина неодређеног '''сати.''' Остали су му облици од основе начина неодређеног само од основе '''сиса''', по 1. разделу ове врсте. 2. Глагол '''ткати''', који се мења по 1. разделу ове врсте, може основу врем. садашњег и облике, који од ње постају, имати и по овом разделу: тк-е — тч-е, а пошто '''т''' пред '''ч''' {{hw|от|-|падне}}, због тешког изговора, остане ч-е — '''че''', те има: ''Време сад.'' че̑м, че̑ш, че̑; че́мо, че́те, — у 3. л. мн. остаје ''шку̑''; али '''ч''' из других лица продире и у ово лице, те се {{hw|го|-|вори}} ''чу̑''. * ''Начин заповедни'' чи̏; чи̏мо, чи̏те. * ''Прилог врем. садашњег'' чу́пи. ==ШЕСТА ВРСТА== У глагола ове врсте основа начина неодређеног постаје наставцима '''ова, ева, ива,''' који су опет постали од старијега '''у-а''', па се ради укидања зева '''у''' претворило у '''ов, ев, ив,''' нпр. купу-а — купов-а — '''куповати'''; воју-а — војев-а — {{hw|воје|-|вати}}; дању-а — дањив-а — '''дањивати. .''' У основи времена садашњег остало је од '''уа''' само '''у''', а отпало '''а''', и на то долази наставак '''е'''. Ради укидања зева {{hw|из|-|међу}} '''у''' и '''е''' умеће се '''ј''', тако бива: купу-е — '''купује'''; воју-е — војује; — дању-е — '''дањује'''. Време пређ. трајно постаје од основе начина неодређеног: купова-ах — '''куповах'''; војева-ах — '''војевах'''; дањива-ах — '''дањивах'''. У придеву трпном '''е''' од наставка једначи се са '''а''' из основе, па се сажимају у једно ''а̑'': купова-ен — купова-ан — '''купован.''' * Образац '''куповати.''' * Основа начина неодређеног '''купова.''' * Основа врмена садашњег '''купује.''' * ''Начин неодређени'' куповати. {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време садашње'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |ку̀пује̑м !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ку̀пује̑мо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ку̀пује̑ш ! |ку̀пује̑те |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |ку̀пује̑ ! |ку̀пују̑ |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. тренутно.'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |купо̀вах !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |купо̀васмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |купо̀ва ! |купо̀васте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |купо̀ва ! |купо̀ваше |} {{Page break|141}} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Време пређ. трајно'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |купо̀ва̑х !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |купо̀ва̑смо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |купо̀ва̑ше ! |купо̀ва̑сте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |купо̀ва̑ше ! |купо̀ва̑ху |} {| style="width:30em" class="inflection-table" |+ style="text-align: left;"|''Начин заповедни'' !align="right" style="font-weight: normal"|Једн 1. |— !align="right" style="font-weight: normal"|Мн. |ку̀пу̑јмо |- !align="right" style="font-weight: normal"|2. |ку̀пу̑ј ! |ку̀пу̑јте |- !align="right" style="font-weight: normal"|3. |— ! |— |} * ''Прилог врем. садашњег'' ку̀пују̑ћи. * ''Прилог врем. прошлог'' купо̀ва̑вши. * ''Придев прошли'' ку̏пова̑о, ку̏пова̑ла, ку̏пова̑ло. * ''Придев трпни'' ку̏пова̑н, ку̏пова̑на, ку̏пова̑но. Глаголска именица ''куповање''. Ради веџбања мењати по овом обрасцу глаголе: а) Са ''ов:'' божићовати, боловати, вековати, веровати, војводовати, гладовати, десетковати, девовати, друговати, {{hw|зи|-|мовати}}, јадовати, кметовати, кумовати, летовати, мировати, младовати, момковати, мудровати, паметовати, пословати, {{hw|по|-|штовати}}, прстеновати, путовати, радовати се, ратовати, {{hw|руко|-|вати}}, руковати се, световати, сиротовати, тамновати, {{hw|учитељо|-|вати}}, царовати, четовати, штетовати, именовати, пландовати, пировати, поповати, трговати, итд. б) Са '''ев''' свега два глагола: војевати и краљевати. в) Са '''ив:''' дањивати, добацивати, довикивати, {{hw|доврши|-|вати}}, дојахивати, доказивати, докучивати, дописивати, {{hw|досађи|-|вати}}, забрањивати, забуњивати, завезивати, загасивати, {{hw|загла|-|вљивати}}, заграђивати, закусивати, залагивати, зализивати, {{hw|за|-|мазивати}}, замахивати, запљускивати, орезивати, казивати, {{hw|по|-|казивати}}, послуживати, приказивати, ноћивати, савлађивати, урезивати, утврђивати, итд. == Извор == * Симић, Живојин (1922). [http://www.archive.org/details/srpskagramatika00simiuoft ''Српска граматика''.] Београд: Књижара Геце Кона. [[Категорија:Српска граматика (Ж. Симић)]] n1j0taw7z41658deybdbeja4uoaj43l Српска граматика (Ж. Симић)/Поглавље 6 0 13065 146369 146356 2026-09-19T12:40:20Z Galicijac 19151 Пребацио извор на дно странице. 146369 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[../Поглавље 5|Поглавље 5]] | следећа=[[../Поглавље 7|Поглавље 7]] | наслов=[[../|Српска граматика]] | одељак=Поглавље 6: Синтакса | аутор=Живојин Симић | белешке= }} =СИНТАКСА= Синтакса је део граматике, у којем се казује какву {{hw|слу|-|жбу}} чине речи, и у променљивих речи облици, у исказивању мисли. ==МИСАО== Свака реч значи неку ''представу'' тј. нешто што као {{hw|кон|-|кретно}} (стварно) чулима опажамо, или нешто апстрактно (у мисли) што умом замишљамо као какво биће, или однос. Кад се две или више таквих представа међу собом {{hw|до|-|веду}} у таку везу да се о једној ''тврди'', ''одриче'' или ''пита'' оно што она друга значи, онда је то '''мисао''' или '''мисаони закључак.''' ==ПОДМЕТ И ПРИРОК== Да би постала ''мисао'' тј. ''мисаони закључак''; мора увек бити двоје: <ol> <li>Оно о чему се што тврди, пита или одриче, и то се зове '''подмет''' мисли.</li> <li>Оно што се о подмету тврди, пита или одриче, и то се зове '''прирок''' мисли.</li> </ol> ==РЕЧЕНИЦА== Кад се мисао тј. мисаони закључак, изрече или напише, то је онда '''реченица.''' У реченици, као и у мисли, мора бити ''подмет'' и ''прирок''. ''Примери:'' Сунце греје. Сунце ће грејати. Сунце је грејало. О сунцу се тврди: да греје, да ће грејати, да је грејало, зато је '''сунце''' ''подмет'', а '''греје''', '''ће грејати''', '''је грејало''' су ''прироци.'' Лабуд не пева. Лабуд неће певати. Лабуд није певао. Лабуду се ''одриче:'' да пева, да ће певати, да је певао, зато је '''лабуд''' ''подмет'', а <b>не пева, неће певати, није певао</b> су ''прироци''. Дува ли ветар? Хоће ли ветар дувати? Је ли ветар дувао? О ветру се ''пита:'' да ли дува, да ли ће дувати, да ли је дувао, зато је '''ветар''' ''подмет'', а '''дува ил''', '''хоће пи''' '''дувати''', '''је ли дувао''' су ''прироци''. {{Page break|143}} ==ГЛАВНИ ДЕЛОВИ РЕЧЕНИЦЕ== Пошто без подмета и прирока не може бити ни мисаони закључак, ни реченица, то су ''подмет'' и ''прирок главни делови'' реченице. ==ШТА МОЖЕ БИТИ ПОДМЕТ== Подмет може бити реч која значи нешто конкретно (стварно) или нешто апстрактно (у мисли) о чему се може што тврдити, одрицати или питати. Те речи су најчешће {{hw|име|-|нице}} и личне заменице; у неким случајевима подмет бивају и друге заменице, придеви, бројеви, начин неодређени у {{hw|гла|-|гола}}, кад се узме као име радње, па у ређим случајевима и реченице, кад се узму у именичком значењу. ==КАКАВ МОЖЕ БИТИ ПОДМЕТ== Подмет може бити ''једноставан'', ''сложен'' и ''замењен''. а) ''Једноставан је подмет'' кад се састоји из речи која сама собом значи оно о чему се што тврди, пита или одриче. ''Примери: Србија'' је наша Отаџбина. ''Трава'' расте. ''Птице'' певају. ''Правда'' држи земљу и градове. ''Ноћ'' је тамна. ''Сила'' Бога не моли. ''Ми'' ћемо те често походити. ''Ти'' си д ар јунак на мегдану. ''Сви'' су твоји пали, пали за слободу. ''Све'' ти здраво и весело било. ''Сви'' се радују твоме доласку. ''Ко'' би мени хладак начинио. ''Ко'' се дуга не одужи, ''тај'' се туге не отужи. Стоји ''мноштво'' {{hw|раз|-|бољено}} благом ријечи старца блага. Ласно је ''говорити'', ал’ је тешко ''творити''. ''Сјутра'' бринуће се за се. „Али“ ђевојци срећу губи. ''Ратовати'' није шалити се. б) ''Сложени је подмет'' кад се казује дрема речима {{hw|раз|-|лиичним}} по врсти. Такав је подмет састављен из броја и {{hw|име|-|нице}} или заменице. ''Примери: Седам паша'' ударише на кнеза. Из тебе ми ''тра сунца'' грануше. ''Два славуја'' сву ноћ препеваше. ''Две'' преда мном ''стазе'' стоје. Отидоше ''два чауша'' млада. ''Сто мисли'' дуга не плаћа. Завапише ''девет брата''. Збор зборило ''осам везирова''. ''Нас два'' превалисмо пола вијека. ''Вас четири'' идите им у сусрет. ''Њих петоро'' нека дођу амо. в) ''Замењен је подмет'' онда кад се оно о чему се тврди, одриче или пита казује ''придевом, заменицом'' или ''бројем'' кад која од ових речи својим атрибутивним значењем заступа именицу, која би била прави подмет, а којој би та реч {{hw|слу|-|жила}} као атрибут. {{Page break|144}} ''Примери: Богати'' нађе доста пријатеља. ''Сит'' гладну не верује. ''Живи'' Бога хвале. ''Сваки'' себи срећу кује. ''Таки'' нам се хиљадили. Цар добави три бербера млада: ''један'' мије, ''други'' Марка брије, а ''трећи'' му нокте сарезује. ==ШТА И КАКАВ МОЖЕ ВИТИ ПРИРОК== Прирок може бити реч која значи оно што се о {{hw|под|-|мету}} тврди, одриче или пита. Такво значење могу имати {{hw|гла|-|голи}} у разним облицима и имена (именице, придеви, бројеви, заменице) а и прилози у реченицама у којима је подмет начин неодређени од глагола. Према томе прирок може бити ''{{hw|гла|-|голски}}'' и ''именски''. а) Кад се о подмету тврди, одриче или пита каква ''радња'', ''постајање'', ''бивање'' или ''мењање стања'', онда је прирок који било облик од онога глагола који је употребљен, и то је '''глаголски прирок.''' ''Примери:'' Већ се дома ''враћа'' победитељ млади. Месец ''пита'', земља ''ћути''. Жарко сунце за планину ''зађе'', старац ''оде'', чета даље ''греде''. Али тко ''ће'' вјерно ''описат’'' {{hw|препа|-|ћене}} тешке ваје? Данак ''мину'', за њим сумрак ''стаде'', а за њиме тиха ноћца ''паде''. ''Стоји'' чета, ''ослушкује'' гласе. Ал’ тко оно покрај аге ''лежи?'' Народи ''се слажу'', један другог ''брани'', ''не деле се'' више крвави мегдани. б) Кад се о подмету не тврди, не одриче или не пита оно што глаголи значе, него име, каквоћа, број или друго што онда је прирок она реч која казује оно што се о подмету тврди, одриче или пита, а казује се каквим именом ({{hw|имени|-|цом}}, придевом, бројем, заменицом) или начином неодређеним кад се узме као име радње, а тако и прилогом кад је подмет начин неодређени од глагола, — онда је то '''именски прирок'''. У именски прирок долазе имена најчешће у 1. падежу; али се могу у именском прироку наћи имена и у осталим падежима без предлога или с предлогом. У реченици с именским прироком јавља се и трећи <i>главни део</i> реченице; а то је '''спона'''. Да би се оно што значи именски прирок спојило с {{hw|под|-|метом}} тако, да се означи тврђење, одрицање или питање, тј. да се искаже мисаони закључак, служи који било облик од глагола: ''јесам'', ''бити'', и други који значе неко бивање, као: ''постати'', ''настати'', ''чинити се'', ''јавити се'', ''створити се'', <i>{{hw|ви|-|дети}} се</i>, ''падати'' (некоме бити род) ''звати се'', ''стати'', ''моћи'' {{Page break|145}} (ова последња два кад је именски прирок начин неодређени од глагола), и тај глаголски облик, који спаја прирок с {{hw|под|-|метом}} у мисаони закључак, зове се '''спона'''. Тако: Бог је добар. О ''Богу'' се тврди да је '''добар'''. Зато је '''Бог''' ''подмет'', '''добар''' ''прирок'', а '''је''' ''спона''. Крв није вода. ''Крви'' се одриче да '''је вода'''. Зато је '''крв''' подмет, '''вода''' ''прирок'' а '''није''' — ''спона''. Је ли вода бистра? О ''води'' се пита да ли је ''бистра''. Зато је '''вода''' ''подмет'', '''бистра''' прирок, а '''је ли''' — ''спона''. ''Примери:'' Штука ''је'' '''риба'''. Ја ''сам'' твој '''брат'''. То ''су'' ''били'' ''ђаволи''. Ти ''се створи'' у дућану '''алва.''' Добра књига ''је'' најбољи '''друг'''. Ево мене, ја ''сам'' '''ваша'''. Он ''је'' '''девети''' у плугу. Мати ''је'' '''мила'''. ''Постадоше'' лафи '''ратарима'''. Приповетка у народу нашем ''зове се'' '''прича'''. Они ''постану'' велика '''господа'''. То ''се не зове'' '''радити'''. Лоша коб те ''може'' '''стићи'''. Тај ''ће се'' '''велики''' ''назвати''. Нити ''се зовите'' '''учитељи'''. Нитко да ''се не јави'' '''скрбан'''. Који ''се'' с поља ''виде'' '''лијепи'''. Једном ''сташе'' '''се разговарати''' са својим синовима. А вила ''се начини'' '''ђевојка'''. Српске старешине ''стану'' '''се прикупљати''' к Београду. Најпосле '''гладан''' ''оста''. Милош ми ''пада'' '''тетак'''. ''Чини'' ми ''се'' та вечера '''чемерна'''. '''Ласно''' ''је'' говорити. ал’ ''је'' '''тешко''' творити. '''Боље''' јој ''је'' у земљи бити. ==ИЗОСТАВЉАЊЕ ГЛАВНИХ ДЕЛОВА РЕЧЕНИЦЕ== У некојим случајима може се изоставити који од главних делова реченице. Тако: а) Може се изоставити подмет кад је лична заменица јер га означава лични наставак у глаголском облику. ''Примери:'' Жедан сам. Спремао сам се да ти дођем. Идите у село што је пред вама. Не могоше стићи за видела. Да играмо, да певамо, дока војна не имамо. Али кад на таки заменички подмет пада сила мисли ({{hw|ло|-|гички}} акценат), или се за њега везује додата реченица, онда се он не може изоставити. ''Примери:'' Док погубим кнеза Палалију из лијепа села Бегаљице, '''он''' је паша, а ја сам субаша. Рекох {{hw|Го|-|споду}}: '''ти''' си господ мој, немам добра осим тебе. Ал’ нада све што кр̑ш ову кити, крст је часни што се над њом ви̑си̑, '''он''' је, што ве у невољи ја̑чи̑; '''он''' милостив, што ве небом штити. Не бесмо ли то '''ми''', који проливасмо крв за ову слободу? {{Page break|146}} Подмет се често изоставља кад је исти у две или више простих реченица, па се у једној каже, а у другима се {{hw|под|-|разумева}}. ''Примери:'' Хитре слуге послушаше, изведоше {{hw|тамни|-|чаре}}. Му̑ком му́че̑ ропске слуге, муком муче, плијен свој грабе. Мили Боже, што је раја крива? Ил’ је крива гад што Турке мори? Ил’ је крива што их рђа бије? Што је крива? Крива је што је жива, а не има што Турчину треба: жута злата и бијела хљеба. Крст се на њој блиста, сунцу одговара, и по хладној стени златне пруге шара. б) Прирок се може изоставити, кад се може по смислу осталога у реченици погодити. ''Примери:'' Нигде трага од дана бијела. Мурат Српску, а Бајазит Босну, Мурат Епир, а Мухамед Грчку, два Селима Ципар и Африку: сваки нешто, не остале ништа. Слава и част домаћину! Добра срећа незнани делијо! С Богом, горо и дубраво! Сунце у море, а он на кућни праг. Како с коња, таки за трпезу. Куд он оком, туд ја скоком. Прирок се изоставља често и онда, кад је исти у две или више реченица, па се у једној каже, а у другима се {{hw|под|-|разумева}}. ''Примери:'' Ми смо кадри управљати градом, око града сиротињом рајом. Док погубим Стену Јаковљева из Лијевча гн’језда хајдучкога, он је паша а ја сам {{hw|су|-|баша}}; и Јована кнеза из Крснице. За њима земља остаде сама, на земљи гробље, по гробљу тама, у тами ужас опустошења. Отац мој звао се Јован Ђак, а мајка Дмитра или Митра. Осећам мишицу снажну и јаку, у срцу крв, у крви бој. Шта си дочекала домовино драга! Место лавор венца — зар колац крвави? Ћелава стоје брда, гологлав храст и бор в) ''Спона'' често се изоставља кад је она који облик од глагола ''јесам'' или глагола ''бити'', јер се лако познаје. {{hw|Изо|-|ставља}} се спона и кад је иста у више реченица ''Примери:'' Кућа моја чарна гора, а постеља камен ови. Наоколо морске пене. У свакоме Обилића плам. Моја браћа све од скора, али сами соколови У {{hw|Средо|-|земном}} Мору медузе су беле, у Црвеном модре, у {{hw|Ин|-|дијском}} ружичасте, у Бенгалу црвене и големе, као женски сунцобран. ==РЕЧЕНИЦЕ БЕЗ ПОДМЕТА== Има реченица у којима се казује радња или некакво стање, али нема онога о коме се или о чему се та радна {{Page break|147}} или то стање тврди, одриче или пита. То су <b>реченице без подмета</b>. ''Примери:'' Смркло се. Смркнуће се. Је ли се {{hw|смр|-|кло}}? Није се смркло Пошто је већ било свануло. Пред зору се смрзне. Наоблачило се. Кад би у јутру. Мутно му је пред очима. Ваља праштати и непријатељу. Кад буде пред ноћ. Но њему не беше за чекање. ==РЕЧЕНИЦЕ С ВИШЕ ПОДМЕТА И ПРИРОКА== У Реченици може бити један подмет и један прирок, нпр. ''Човек живи''. Може бити више подмета а прирок само један {{hw|заједни|-|чки}}, нпр. Из свега племена ''стању излазити учитељи'', ''лекари'', ''управитељи'' и ''старешине'' народне. Може бити један заједнчки подмет а више прирока, нпр. ''Пишти'', ''цвили'' малена ''нејачи''. Може бити и више подмета и више прирока тако, да сваки прирок припада сваком подмету, нпр. ''Мати'' његова и ''браћа'' његова ''стајаху'' на пољу и ''чекаху''. ==ДОДАТЦИ== Оно што значи подмет и што значи прирок може се допунити, или објаснити или описати каквом додатом речи. Те додате речи зову се ''додатци''. ''Примери: Узмућен'' поток јури. Подмету ''поток'' {{hw|до|-|дата}} је реч ''узмућен'' да означи какав је поток. ''Дунавом'' плови лађа ''лагана''. Прироку ''плови'' додата је реч {{hw|Ду|-|навом}} да означи простор којим лађа плови, подмету ''лађа'' додата је реч ''лагања'' да означи каква је лађа. ==ДОДАТЦИ ПОДМЕТУ== Додатци подмету су: а) '''Атрибут.''' То је додатак којим се казује ''знак'', {{hw|осо|-|бина}}, ''каквоћа'' или уопште ''својство'' које подмету припада ''стално'' и ''нераздвојно'' од њега тако да с њиме чини један појам. Тај се додатак може исказати ''придевом'', ''именицом'', <i>{{hw|за|-|меницом}}</i> и ''редним бројем''. ''Примери: Бела'' вила из горе дозива. ''Тиха'' вода брег рони. Жали неву ''старац'' бабо. Кад то зачу ''царица'' Милица. Полегла је ''белица'' шеница. ''Господареве'' очи коња гоје. Потресоше се ''далеке'' горе. ''Диван'' Банат, {{Page break|148}} равно поље, и Бог му се диви; а на њему ''миран'' ратар, ''вредан'' Србин живи. ''Трећи'' пијетли у мјесту Цетињу, а Новица паде на Цетиње. ''Коњ'' зеленко росну траву пасе. Погибоше два Мрњавчевића ''бан'' Угљеша и ''војвода'', Гојко. Уранила ''Косовка'' девојка. Куд пролазе ''житарице'' лађе. Бога моли ''лепота'' девојка. ''Као атрибут'' имена долазе највише у 1. падежу; Али могу да дођу и у 2. падежу или без предлога или с предлогом. ''Примери:'' То зачуо Димитар ''од Удбара''. Вино пије ''од Јањока'' краљу. Лети као муха ''без главе''. Лепше грло у ''Милоша'' царско, јесте лепше него је ''у виле''. Тужан је јаук ''из околина'', громак је одзив ''гласа тог'', тврда је мишица ''српскога сина'', свете су патње ''рода мог''. б) '''Прирочни додатак.''' То је додатак који значи да ''каквоћа, особина'' или уопште ''својство'', које се њиме казује, припада ''подмету'' онда, кад бива оно што значи ''прирок'' (а не као подметово свагдашње својство). ''Примери:'' Ој Дунаве, тиха водо, што ''ти'' '''тако мутна''' течеш. '''Болесна''' је синоћ омркнула. Дотле с’ Милић '''мртав''' належао. У томе сам јадна задоцнила, те се нисам '''млада''' удомила. Све је '''живо''' желело потећи у помоћ невољницима. Онда се диже '''мртав, суморан''' и пуним гласом кајање немо гори изрече. — Да '''здрав''' отидеш и натраг дођеш. У ову категорију иду и оваки ''примери:'' Свака је добра '''девом''', но да је видимо '''невом'''. Жене које су '''ђевојкама''' биле у краљицама. '''Девом''' вила, а '''невом''' гњила. Да ти у ови дом повратка више не буде, већ ако '''гостом''' кад дођеш. в) '''Апозиција.''' То је додатак који ''другом речи'' значи исто лице или исту ствар коју значи реч која је подмет. ''Примери:'' Али Туре, ''Гавран-ага'', већ три ноћи нема санка. Стоји ага, <i>горско звере, гвозден ступац, камен тврди</i>. Ђорђе се је, ''јунак'', научио. Ја их јесам, ''момче'', ухватило. А другима, ''клетник'', мировати не да. ==ДОДАТЦИ ПРИРОКУ== Прирок има ове додатке: а) '''Предмет.''' — То је додатак прелазном глаголу, који означава оно, на шта прелази радња коју глагол значи. '''Предмет''' стоји махом у четвртом падежу. {{Page break|149}} ''Примери:'' Начинићу ''кулу'' у приморју. Куј ми ''сабљу'', Новаче ковачу. Соко ''гнездо'' вије у јеловој гори. Садила Мара ''виноград''. ''Свилу'' преде, ''гајшан'' плете. Овде ћемо ''коње'' огледати. Он ''сузе'' рони, ''сокола'' поји. А ти сакрој на Косову ''цркву'', не води јој ''темељ'' од мермера, већ од чисте свиле и скерлета. Добра ''вранца'' врло расрдио. ''Гвожђе'', ''отров'', ''коноп'', ''ноже'', ''палу'', ''огањ'' и ''сто мука'' у час један јунак смишља. Али кад предмет не значи целину него ''део нечега'', онда он бива у ''другом падежу''. ''Примери:'' Па сједоше аге вечерати ''сира'', ''љеба'', <i>{{hw|ра|-|кије}}</i> и ''вина'', и дебела ''меса'' овнујскога. Пак да пуста ''блага'' награбимо. Наточи јој ''воде'' у судове. Нек донесе ''тамјана''. Снашо, Маро дај нам ''медовине''. ''Предмет'' стоји у другом падежу и онда кад значи збир или множину нечега, па се подразумева неколико од тога збира или те множине. ''Примери:'' Да наберем по Мирочу ''биља''. Имате ли ''деце?'' Имам ''рода''. Имам ''браће'' и остале ''својте''. ''Свега'' имаш у бијелу двору, још да имаш ''рибе'' од Охрида. Лазо има ''пе̑ра̑'' и ''калпа̑ка̑''. ''Предмет'' стоји у другом падежу и уз прирок којим се радња одриче. ''Примери:'' Ви ''Грујице'' ни видели нисте. ''Снае Јеле'' забравит’ нећу. ''Мајке'' немам, и ''сестрице'' немам. Али Ненад ''мајке'' не слушаше. Да не гледа ''сунца'' ни ''месеца'' ни бијела ''данка'' ни ''јунака''. ''Невјере'' ти учинити нећу ни твојега ''љеба'' погазити. Море Марко не ори ''друмова'', море Турци не газ’ те ''орања''. Ни издворих ''коња'' ни ''оружја'', ни ''доламе'' нове ни половне. Туђе руке ''свраба'' не чешу. Али уз одречни прирок може предмет бити и у 4. падежу. ''Примери:'' Повади ноже од па̑са, да удри јелу по грани; не удри ''јелу'' по грани, већ младу Јану по глави. Не зови ''зло'' јер само може доћи. б) '''Падежни додатци прироку.''' Има глагола којима се додају имена у 2., 3. или 6. падежу као допуна која {{hw|озна|-|чава}} оно са чим стоји у вези оно што глагол значи. ''Примери:'' Три пут си ме ''ропства'' опростио. Ко се ''дуга'' не одужи, тај се ''туге'' не отужи. Чиста се ''злата'' рђа не хвата. Своје сам се сјетио ''сестрице''. Дочепа се царске ''кћери''. Ево ''теби'' три књиге стигоше. Поведи ме ''звијезди'' {{hw|пла|-|нини}}. А мени, јунаку, три ране задала. Мили Боже по {{Page break|150}} мози ''свакоме'', сваком ''брату'' и добру ''јунаку''. Суди ''нама''. честити судија. Пак притрча рањеном ''јунаку''. Води Марка граду ''Вучитрну''. ''Главом'' маше, ''зубима'' шкргуће. Који се камен {{hw|пре|-|врће}}, неће ''маховином'' обрасти. Те се гора преодене ''листом'', а земљица ''травом'' и ''цвијетом''. Бацићу се злаћеном ''јабуком''. ''Сабљама'' јоу сандук сатесаше. {{hw|По|-|теже}} се ''буздованом'' Марко. в) '''Додатак за простор, место и правац'''. Ови се {{hw|до|-|датци}} казују прилозима или именима без предлога или с {{hw|пре|-|длогом}}. ''Примери: Гдје'' чујете трубу да затруби, ''онамо'' трчите к нама. ''Онудије'' сада проходисмо, оне магле ''онђе'' не бијаше. ''Ту'' не јекну јека кршна. Дједи ваши родише се ''тудијер'', оци ваши родише се ''тудијер'', и ви исти родисте се ''тудијер''. <i>Тамо далеко на светом гробљу</i> потражићемо живот ил’ гроб. А лаж се увек ''онде'' находи, ''где'' их ''по свету'' подлост проводи. Ја се попех ''на то брдо'' и ''на зелен бор'', и погледах ''тамо амо'' иде л’ ко ''озгор''. ''По трави'' се осу студена росица. <i>На {{hw|пла|-|нини}}</i> Турчин ''под чадором''. А ''Крај мене'' поточић жубори. Он одведе дете ''у своје дворе''. ''Са високе карауле'' {{hw|стра|-|жар}} гледа ''у долину''. Ал’ ''у гори'' пута нема. Шта плива ''гором'', ''долом'' те прља бели снег. Осили се тигар љута звери, ''с краја на крај'' света претрчава. ''У руци'' му сабља сева, а ''у оку'' гром. Ал’ свјетлица што сад прва кресну, дружбу тајну ''за чадорјем'' видје. г) '''Додатак за време,''' у које се догађа радња, казана прироком, казује се ''прилозима'' и <i>именима без предлога или с предлогом</i>. ''Примери:'' Сунце јарко зашло ''већ одавно''. У <i>тај мах</i> нестаде и коња и купца. ''Позадуго'' бане гостовао. ''Обноћ'' греде а ''обдан'' почива. ''Сад'' им пламен указује стазу, ''сад'' је отме ноћца мркла. Царуј куме <i>за седам година</i>, ''осме'' подај мојему Урошу. У ''по бурне црне {{hw|но|-|ћи}}'' Ферур-паша из сна скочи. ''После неколико времена'' сретоше се ова два брата. д) '''Додатак за начин''' на који се извршује радња {{hw|ка|-|зана}} прироком, казује се ''прилозима'' и <i>именима без предлога или с предлогом</i>. ''Примери'': Ступа чета ''тихо'', ''глуха''. Мајка ради <i>тако стрпљиво</i> и ''тако милостивно''. ''Грмећ’'' гром обара, <i>{{hw|стра|-|шно}}</i> лав уједа. Врате се ''здраво'' и ''мирно. Јуначки'' ћу тебе дочекати. ''Хитро'' иду ''како који може''. {{Page break|151}} Храни мајка два нејака сина ''на преслицу'' и <i>десницу руку</i>. Људи вију жито ''на лопату'', а жене ''на решето''. Али га овај ни ''под који начин'' не дадне. У ''глас'' викну господа ришћанска. По том и умре ''на пречац''. У начин спада и додатак ''за поређење'' или ''сличност''. ''Примери:'' Па кроз гору сгупа ''ка̑но муња лака''. Студени вечерњи ветар ''као лед'' стризаше по образу и ушима. Висока је ''како оморика''. Још се опомињем <i>као кроза сан</i>. Милијун људи гмиже ''к’о црв''. И подигла си цркву ''к’о тврди какав град''. А коњици ''као горске виле''. ђ) ''Додатак за узрок'' радње казане прироком казује се каквим именом с предлогом. ''Примери:'' Дарујте ме ручицама ''зарад данка {{hw|да|-|нашњега}}'', ''зарад ваше добре среће''. Неки страдају ''за злобу'' и ''неправду своју'', а неки ''за незнање а будалаштину''. Видим ђе ћеш данас погинути, ''а за правду Бога {{hw|исти|-|нога}}''. ''С ког'' си, млада, срећу изгубила? ''Од једног {{hw|у|-|дарца}}'' дуб не пада. ''Од страха'' ћеш пасти са коњица. ''Због сирота'' сунце греје. Благо прогнанима ''правде ради''. ==ДОДАТЦИ ДОДАТЦИМА== Додатке, које може имати подмет, могу имати именице и заменице и онда кад нису подмет. ''Примери:'' а) '''За атрибут'''. ''Мртва'' Марка на ''свог'' коња врже. Да се врнем у гору ''зелену''. Гледа ''твоје големе'' красоте. Па потеже копље ''убојито''. Света имаш у двору бијелу, још да имаш рибе ''од охрида''. Доведе му ''без биљеге'' вранца. И он носи ''тицу'' ластавицу. Да заклониш ''чисто'', ''царско'' лице. б) '''За прирочни додатак'''. Та немој их ''младе'' {{hw|погу|-|бити}}. Да јој ''младој'' црне очи пије. Виде га само ''суморна'', ''бледа'' где од свакога листића пре̏да̑. Ни земља га ''жива'' не дочека. Не би л’ брата ''жива'' затекао. Њега су Турци још ''малена'' заробили. Кад те видјесмо ''гладна'' и {{hw|нахра|-|нисмо}}? ''Честита'' бих њега учинио. Учини га дружба ''сатарешином''. в) '''За апозицију.''' Поздрави ми краља, ''таста мога''. Него мене, ''старца'' послушајте. Да лепшега неће бит’ јунака од Максима, ''од мојега сина''. ==ПРОСТА РЕЧЕНИЦА== Кад је у реченици само један подмет иједан прирок, или су уз подмет и прирок и њихови додатци, па још и {{hw|до|-|датци}} додатцима; тако исто кад је у реченици и подмета и {{Page break|152}} прирока више, али сви прироци припадају у исти мах и свима подметима, те се на тај начин целом збирком речи исказује једна проста мисао, или прост мисаони закључак, то је онда — '''проста реченица.''' ''Примери:'' Види Бог. Људи и животиње дишу. Мати његова и браћа његова стајаху на пољу и чекаху. Сећа се старац минулих дана, ланаца турских и јатагана, и Синан-паше и Св. Саве. Састала се четири табора на убаву на пољу Косову код бијеле Самодреже Цркве. Векова тужних робље, гажено атова турских тврдом копитом, на рођеном је прагу падало. ==СЛОЖЕНА РЕЧЕНИЦА== Кад се две или више простих реченица у некој {{hw|мисао|-|ној}} вези удруже, да се на тај начин искаже једна <i>сложена мисао</i> или ''сложен мисаони закључак''; или се једној реченици дода друга да у њој допуни или објасни који реченични део, те се и на тај начин искаже ''сложена мисао'', или <i>сложен {{hw|ми|-|саони}} закључак</i>, онда се добија — '''сложена реченица.''' ''Примери:'' Жарко сунце за планину сједе; старац оде, чета даље греде. Сунце седа, па се опет диже, после ноћи бели данак стиже; шат и мени моје сунце дође, шат и мене данак не мимође. Тресе се стена, крше борови, а у облаку јече громови. Бој се онога, ''тко је вико, без голема мријет’ јада''. А пак слушај, ''како јунак збори''. Пуста је гора, <i>кроз коју ходим</i>, мала је дружба, ''што собом водим''. Са {{hw|да|-|леког}} пута уморан сам сео, ''не би л’ санка наша сетан'', ''невесео''. ==ПОДЕЛА СИНТАКСЕ== Према томе, што се говор људски састоји из ''простих'' и ''сложених реченица'', и синтакса се дели на '''{{hw|синтаксу про|-|стих}}''' и '''синтаксу сложених реченица'''. ==СИНТАКСА ПРОСТИХ РЕЧЕНИЦА== У синтакси простих реченица излажу се правила о томе како се слажу главни делови реченице и какву службу у {{hw|рече|-|ници}} чине речи у разним својим облицима; како се граде упитне и одречне реченице. ==КАКО СЕ СЛАЖЕ ПРИРОК С ПОДМЕТОМ== Прирок се слаже с подметом друкчије кад је глаголски а друкчије кад је именски. {{Page break|153}} <ol> <li>'''Ако је прирок глаголски''' он се слаже с подметом увек у '''броју''', '''лицу''' и '''роду''', ако се на глаголу, који је прирок, и род распознаје.</li> ''Примери:'' Сви ''сватови'' ником ''поникоше'' и у црну земљу ''погледаше''. Ено већ ''се крију'' сјајни сунца зраци. ка западу златни ''путују облаци''. Све ту мирно ''лежи'' под стеном страхоте, из прашине њине ''гуштери се коте''. На челу ''се'' бледом, где ''је круна сјала'', светитељска ''светлост'' дивно ''заблистала''. ''Ја видим'' бојно поље, {{hw|рав|-|ницу}} пусту ту. И ''ти имаш'' мајке своје, горо чарна, горо мила. Изнемогло ''тело сурвало се'' доле поред неке пусте развалине голе. <li>Ако је подмет узет у смислу као да означава ''део'' онога чему је име, или неколико од множине онога што се њиме казује, те с тога стоји у 2. пад., онда прирок стоји у 3. лицу једине и у средњем роду.</li> ''Примери:'' Док ''је главе, биће ка̑па̑''. Док <i>трајало неба</i> и ''Србинства''. Може бити да <i>би се нашло слани изво̑ра̑</i>. <li>'''Ако је прирок именски''', онда се глагол, који је ''спона'' слаже с подметом као и кад је прирок сам глагол, а реч која је именски прирок, ако има сва три рода (придев, број, {{hw|заме|-|ница}}) ''слаже се с подметом у роду, броју и падежу''.</li> ''Примери: Бог је спор,'' али <i>је достижан. Десница је јака</i> у јунака; испод веђа ''око соколово. Ноћ је'' вани ''слијепа, глуха. Петар поста жалостан''. Хладне <i>земље постају топле</i>, а топле — ''хладне''. ''Родитељи'' ове деце ''нису били богати''. Та <i>је капа врло проста. Тај ће се велики назвати. Ти си први</i> на свакоме послу. ''Он је девети'' у плугу. <li>Ако је именски прирок именица, и ако стоји у 1. {{hw|паде|-|жу}}, онда се с подметом слаже у падежу. У броју и роду може се сложити а може се и не сложити.</li> ''Примери: Србин'' је ''јунак. Море'' је ''немо'', ''пусто'', ''големо'' к’о бледо чело вечитог гнева. ''Језик'' је {{hw|правед|-|ников}} ''сребро'' о̏дабрано. ''Ово'' је мој ''новац. Хлеб'' је {{hw|нај|-|простије}} ''јело''. Наша ''судба'' ваш ће бити ''глас''. ''Прилика'' је најбољи ''помоћник''. <li>Ако је у оваким реченицама подмет у множини а {{hw|при|-|рок}} у једнини, ''спона'' стоји ''у множини'', тј. слаже се у броју с подметом.</li> ''Примери: Срби су'' једна ''грана'' великога словенског племена. Ове ''паре нијесу мито. Ви сте понос'' рода свог. {{Page break|154}} <li>Ако је, пак, подмет у једини а пророк у множини, ''спона'' стоји ''у множини'' тј. слаже се у броју с прироком.</li> ''Примери: То'' (подмет) ''нису'' (спона) новци (прирок) тога трговца. Јунаку ''су'' (спона) добар ''коњиц'' (подмет) ''крила'' (прирок). <li>'''Ако су подмета два''' или их је више, прирок долази у множину.</li> ''Примери:'' Ватра и вода добре ''су слуге'', али <i>зли господари</i>. Неситост и лакомство хиљаду зала на људе ''навлаче''. Орао и лисица ''учине'' међу собом друштво. Камен до кама, стена до стене небу ''се дижу'' крвљу појене. <li>'''Има случајева да и поред више подмета''', па још и кад је који од њих у множини, '''прирок стоји у једнини.'''</li> Ово се дешава из тога разлога, што се прирок не {{hw|при|-|даје}} свима подметима уједанпут, него сваком посебице, па се уз остале подмете подразумева, а исказује се само уз један, па се с тим једним и слаже, те стоји у једнини, пошто је и тај подмет у једнини. ''Примери:'' Те се ''диже сила'' и сватови. <i>Узрујало с’ поље</i> и равнина, ''задрхтала гора'' и планина. Онђе ''расте трње'' и коприве. Просула се крвца, а из ње ''се диже школа'', црква, вера, блато најмилије. Жетву ''жела вила'' и девојка Кад ли ''долећео виленик'' и вила. <li>'''Кад је подмет збирна именица,''' пошто збирне {{hw|име|-|нице}} имају облик једнине то '''и прирок стоји у једнини,''' {{hw|сла|-|жући}} се с обликом подмета.</li> ''Примери:'' Цвеће ''је процвало''. По њој ''попало'' сиво голубље. Лишће ''је жуто'' и већ ''пада'' доле. Мушкиње ''имађаше'' првенство. Где нам ''је'' стока преко зиме ''бивала''. Кроз отворене вратнице ''улази'' марва враћајући се с поља. <li>'''Кад су подмет збирне именице које постају {{hw|на|-|ставком}} ад''', прирок може према правилу под 9., стајати у једнини. Али у оваким реченицама прирок понајвише, <i>стоји у множини</i>, управљајући се по значењу а не по облику речи која је подмет.</li> ''Примери:'' Пилад ''се храни'' зрневљем. Ал ''не писну'' Црногорчад млада, нити ''писну'', нити зуби ''шкрину''. Млада телад ''мече'', а говеда ричу. Пустите трупље га га зверад ''разнесу''. Чељад она, која за мртвима ''жале'' и ''наричу, зову се пока̑јнице''. {{Page break|155}} <li><b>Кад су подмет збирне именице Браћа, господа, деца,</b> прирок стоји <i>у множини</i>, управљајући се по значењу речи која је подмет.</li> Ако је у оваким реченицама у прироку реч која има сва три рода, та ће реч стајати у женском роду у једнини, а у множини ће стајати ''спона'' или ''помоћни глагол''. ''Примери:'' Још ''су'' браћа сестри ''беседила''. Господа се ''јесу завадила'' на Косову пољу широкоме, Деца ''муче'' ништа ''не говоре''. Где господа ''пију'' вино хладно. И браћа ''се сваде''. <li>'''Кад је подмет збирна именица властела,''' прирок може стајати ''и у једнини и у множини''. Придев у прироку и у овом случају стоји у женском роду у једнини.</li> ''Примери:'' Онда је јасно да забрана збора себарског није толико политичка, колико је проста практична мера, којом ''је'' властела ''хтела'' да својим радницима сваке врсте (себрима) пресече договарање. — Поједина {{hw|вла|-|стела}} ''могла су'' имати по више села или читаве крајеве и жупе. (Примери из Душанова Законика). <li>'''У реченицама без подмета''' прирок, спона, или {{hw|гла|-|голски}} придев стоји у средњем роду у једнини.</li> ''Примери:'' Еда ''би се могло дослутити''. Како му драго, ''морало се радити'' како ''је наређено''. Цару ''је'' још прије ''било познато'' шта раде дахије по Србији. Особито му ''се ражали. Лијепо је'' хвалити господа. Не ''би'' ли му ''одлануло''. <li>Кад се у сложеном подмету налазе бројне именице, бројне заменице и бројеви даље од четири, а тако и бројни прилози, онда прирок може стајати у множини и слагати се у роду и броју с оном другом речи која с њом чини сложени подмет. Али је у таким реченицама прирок често у једнини, у средњем роду.</li> ''Примери: Њих неколицина разлете се'' као {{hw|ода|-|брани}} брави. Око поноћи ''пријеђу'' обично <i>неколицина Србаља</i> у ону страну. Докле су ме ''неколико'' моје <i>браће пратили. Тридесет и пет</i> мојих прошастих ''година {{hw|на|-|помињу}}'' ми да је подне мојега живота превалило. То <i>слушали тридесет сердара. Хиљада разлога, хиљада предрасуда</i> сметати ''могу'' човека. ''Највише'' нашијех <i>{{hw|књи|-|жевника}} пишу. Пет другара, пет стражара</i> буљубаше реч ''су чули'', али нису ''претрнули''. ''Шест застава се'' по зраку ''вије'', вијугајућ’ се, умилно ''љубе'' знамење свето часнога крста, пред којим војске {{Page break|156}} ''десет иљада'' десницу храбру у вис дижући ''куне се'' небу, Богу и кнезу. ''Устало је тридесет момака''. А кад <i>прошло девет годиница. Смије</i> му <i>се тридесет сердара. Сто мисли</i> дуга ''не плаћа''. Кад се ''испуни'' равно ''двије хиљаде'' година. И ''сто чуда'' неба, земље ''разбило се'' о менека. ''Погинуло двије стотине друга.'' <li>Кад су у сложеном подмету бројеви <b>два, оба, три, четири,</b> онда прирок долази у множину. Именица, која с тим бројевима чини подмет, стоји у старинској двојини, с наставком а ''у мушком'' и ''средњем роду''. Оваки облик узимају каткад и глаголски придеви у прироку.</li> ''Примери: Два су бора'' напоредо ''расла. Сва четири'' ситне књиге ''пишу. Три су тице'' поље ''прелетеле''. У двору му ''три кола'' играју. У вече ''дођу два анђела'' у Содом. ''Остану'' ми два ''сина. Пошетале три'' сјајне ''звијезде''. Спрам наше куће преко потока ''била су три брата.'' На угловима овога окова ''изображена су четири {{hw|јеван|-|ђелиста}}''. <li>Кад су у сложеном подмету збирни бројеви: <b>двоје, обоје, обадвоје, троје, четворо, петоро, десеторо</b>, итд., прирок може стајати у множини, а може и у једнини, и тада је у средњем роду.</li> <i>Примери: Вјенчају се њих двоје. Вјенчало се њих двоје.</i> Да ''су примљени троје коња.'' Да <i>је примљено троје коња. Продато је осморо говеда. Обоје се</i> тешко ''ознојило. Нас петоро дођосмо'' овамо. <li>Кад су подмет, или саставни део сложеног подмета именице, постале наставком <b>ица: двојица, обојица, тројица, петорица, десеторица,</b> итд., онда прост глаголски облик или помоћни глагол у прироку долази у множину, а глаголски придеви могу бити у множини, а могу бити и у облику {{hw|ста|-|ринске}} двојине.</li> ''Примери:'' Па су ова ''тројица били отишли'' да их отму. Она ''двојица'' још и којекако ''трпијаху'' те лисице. ''Обојица отрчаше'' у шуму. Тако ''су обојица била {{hw|от|-|пуштена}}.'' Али се налази примера да и у овим случајевима прирок стоји у једнини, у роду средњем, нпр. <i>Дошло је петорица Турака</i>. <li>Кад у реченици има <b>више подмета различнога рода</b>, мушки род је старији од женскога и средњега; <b>ако ли су подмети различних лица</b>, прво је старије од другог и {{Page break|157}} трећег, а друго старије од трећег: прирок се у тим {{hw|случаје|-|вима}} слаже са старијим.</li> </ol> '''Ако су подмети женског и средњег рода,''' прирок и онда стоји у мушком роду. '''Ако су оба подмета средњега рода,''' прирок и онда стоји у мушком роду. ''Примери:'' Немој да се ''свађамо ја'' и ''ти''. ''Били'' некад ''брат'' и ''сестра''. Али ''ја'' и ''моја кућа служићемо'' Господу. ''Адам'' и ''Ева буду истерани'' из раја. ''Мили су'' ми ''{{hw|по|-|штење}}'' и ''душа''. Моја ''два брата'', старији ''Илија'' и млађи ''Лука'' и ''ја вратили смо се'' к нашему стрицу Грујици. ''Велимир'' и ''Босиљка били су'' од Турака ''заробљени''. А ''ти'' и ''дом'' оца твојега ''погинућете''. ''Ваздух'' и <i>море беху укочени</i>. ''Небо'' и ''море беху мирни''. ==СЛАГАЊЕ ДОДАТАКА СА СВОЈОМ ГЛАВНОМ РЕЧИ== <ol> <li>Додатци именицама, ако су придеви, заменице и {{hw|бро|-|јеви}}, слажу се са својом главном речи у '''роду, броју''' и <b>{{hw|па|-|дежу}}</b>, а ако су именице, без предлога, морају се слагати са својом главном речи ''у падежу'', а у осталом како се деси.</li> ''Примери: Бела вила'' из горе дозива. Па је <i>ситну књигу</i> написао ка <i>Прилипу граду бијеломе, побратиму краљевићу Марку. Манастир Љубостињу</i> основала је ''царица Милица''. Био ''један сиромах човек''. Онда ''он весео'' узме новчић из воде. Ја видим <i>војно поље, равницу пусту ту</i>. <li>Кад је главна реч '''број''' онда додатак долази у једнину и у средњи род.</li> ''Пример:'' Зашт’ ја храним у мојему двору ''девет'' '''немо, друго''' ''девет'' '''слепо.''' Су '''његово''' ''седам арамбаша''. Али се не находи '''све ово''' ''пет начина'' у сваком {{hw|поме|-|нутом}} броју. Напунисмо вреће за '''све''' ''тридесет коња''. Али у свима овим примерима мога би беспрекорно додатак стајати у 2. падежу множине те би било: Зашт’ ја храним у мојему двору ''девет'' '''немих, других''' ''девет'' '''слепих'''. Су '''његових''' ''седам арамбаша''. Али се не {{hw|на|-|воде}} '''свих ових''' ''пет начина''. Напунисмо вреће за '''свих''' ''{{hw|три|-|десет}}'' '''коња.''' Итд. </ol> ==НАПОМЕНЕ О ВРСТАМА РЕЧИ== '''Код именица.''' Именице су ''особене, заједничке, збирне'' и ''вештаствене''. {{Page break|158}} ''Особене именице'' Особена именица казује ''особено име'' лицу или ствари, под којим се разумева само то једно лице, или сама та једна ствар. ''Примери:'' Ђуро Даничић, Вук Стефановић Караџић, Србија, Босна; Београд, Ваљево, Дунав, Морава; Копаоник, Авала. Зато што особене именице имају такво значење, оне немају множине. Али има их које се говоре и у множина. Тако у множини се говоре: а) Кад се лице означава презименом, које обухвата све потомке онога од: чијег је имена презиме начињено. Нпр, Јанковићи, Петровићи. б) Кад се презименом хоће да означе и други који су истога карактера с оним. Нпр. Има Бранковића, али има и Обилића. в) Некојим местима особено се име казује обликом {{hw|мно|-|жине}}. Нпр. Сараорци, Неменикуће, Карловци. 2. ''Заједничке именице'' Заједничке именице казују име које је многим лицима или многим стварима заједничко по врсти или по чему било другом. ''Примери:'' Човек, жена, дете; војник, трговац, {{hw|учи|-|тељ}}, учитељица: јаблан, храст, врба; поток, река, море, планина, брдо, брег; кућа, палата, црква; отац, син, мати; сестра, итд. Ове именице имају и једнину и множину. Али оне од њих, које означавају младо код лица и {{hw|жи|-|вотиња}}, а тако и неке које означавају какву ствар, могу {{hw|мно|-|жину}} означавати или правом множином а и збирном {{hw|име|-|ницом}}, или само збирном именицом. ''Примери:'' — момче — момчићи и момчад; пиле — пилићи и пилад; гушче — гушчићи и гушчад; јагње — јагањци и јагњад; теле — теоци и телад; прасе — {{hw|пра|-|сци}} и прасад; штене — штенци и штенад: маче — {{hw|ма|-|чићи}} и мачад; ждребе — ждребад; кљусе — кљусад; чељаде — чељад; буре — бурићи и бурад; тане — танета и танад; лист — листови и лишће; цвет — цветови и цвеће; прут — прутови и пруће; дрво — дрвета, дрвеће и {{hw|др|-|вље}}; бор — борови и борје; сноп — снопови и снопље; влат — влатови и влаће; голуб — голубови и голубље. {{Page break|159}} Тако и: брат — браћа; господин — господа; властелин — властела; дете — деца. Има заједничких именица које се говоре само у множини. ''Примери:'' гусле, јасле, ви̏ле, рогуље, наћве, машице; чакшире, гаће, степенице, мердевине; врата, вратнице, кола, кочије, таљиге, колица, букагије, токе; прси, прса, леђа; голени итд. 2. ''Збирне именице'' Збирне именице значе збир лица или ствари обликом једнине. ''Примери:'' пруће, грање, трње, грумење, зрневље, прстење; чељад, пилад, момчад; народ; друштво итд. Због таког свог значења збирне именице немају облика за множину. Али: а) оне што постају наставком '''ад''' говоре се у 3., 6. и 7. падежу множине с наставком '''ма.''' Нпр. ''чељадма'', ''{{hw|мом|-|чадма}}'', ''теладма'', итд. б) оне које значе ограничен збир лица или ствари имају и једнину и множину, нпр. народ — народи; породица — {{hw|поро|-|дице}}; војска — војске; стадо — стада; јато — јата; чопор — {{hw|чо|-|пори}}; чета — чете, итд. 3. ''Вештаствене именице'' Вештаствене именице значе име вештаству: млеко, вода, уље; гвожђе, сребро, бакар; брашно, шећер, жито, пиринач; платно, сукно, конац, итд. Због таког свог значења оне се не говоре у множини. Некоје, пак, од њих говоре се и у множини, али онда значе разне врсте вештаства, нпр. вина (смедеревско, {{hw|него|-|тинско}}, бело, црно, итд.); ''воде'' (мора, реке, потоци, минералне воде, итд.); ''сирови'' (обичан сељачки, кашкаваљ, швајцарски, итд); ''жита'' (пшеница, јечам, овас, кукуруз, итд.) '''Код заменица''' 1. ''Личне заменице.'' Личне заменице имају потпуне облике: ''мене, тебе, себе''; ''нама, вама, њима''; мени, теби себи, и скраћене облике: <i>ме, те, се; нам, вам, им; ми, ти, му, јој, је, ју</i>. Потпуни облици узимају се кад заменицом реченица {{hw|по|-|чиње}}; у тексту кад је заменица с предлогом, и кад је на њој сила мисли. ''Примери: Мене'' воде туђе очи. ''Мени'' је добро а ни ''теби'' нији лоше. ''Тебе'' нам сачува милостиви Бог. Давид {{Page break|160}} то опет скине ''са себе''. Данас јесте недеља, ''у њој'' с’ ништа не дела. ''Себе'' не угаси, а ''мене'' украси. Дао сам то ''теби'' а не ''њему''. Видим и ''тебе'' и ''њега''. Само у 4. пад. може заменица с предлогом бити у {{hw|скра|-|ћеном}} облику. ''Примери:'' Поуздај се ''у се'' и у своје кљусе. Гледај ''преда се''. Угледај се ''на ме''. Иначе се употребљавају скраћени облици. 2. ''Присвојне заменице'' Присвојна заменица сваког лица '''свој, своја, своје''' узима се место присвојних заменица 1., 2. и 3. лица како једнине тако и множине кад означавају припадање подмету. ''Примери:'' Твога дору водим своме двору. Ја {{hw|погу|-|бих}} ''свога'' сина Марка. А он са ''својом'' браћом и младом отиде кући ''своме'' оцу. Сваки је ''свога'' дома владика. Сад што ћемо од живота ''свога?'' Зар ћеш ''своју'' изгубити главу. ''Напомена:'' У 1. и 2. лицу још се и може у таким {{hw|слу|-|чајима}} употребити заменице ''мој, твој, наш, ваш'', али <b>у 3. лицу</b> не може, јер би било помућено значење. На пр. кад би се казало: А он ''с његовом'' браћом и младом отиде кући ''његовом'' оцу — није јасно да ли је припадање подмету ''он'' или некоме другом. 3. ''Показне заменице'' Кад је показна заменица реч која односи мисао реченице, у којој је, ка целој мисли друге реченице, онда она стоји у 1. пад., у средњем роду. ''Пример:'' Мајка ћерку на далеко дала, преко гора четири конака, ''то'' стајало пет шест годин’ дана 4. ''Савезне заменице.'' Савезне заменице: '''који,''' какав, '''колики''' кад везују {{hw|ре|-|ченицу}} за поједину реч у главној реченици, морају се с том речи слагати ''у роду'' и ''броју'', а у падежу како буде. ''Примери:'' Иди у другу земљу, ''коју'' ћу ти ја {{hw|пока|-|зати}}. Само молим свакога који би их писао, да не {{hw|по|-|правља}} ништа. Тешко оном човеку ''кроз кога'' долази саблазан. Не могу сви примити тијех ријечи, до оних ''{{hw|ко|-|јима}}'' је дано. Он би нашао себи девојку ''какву'' свака земља нема. Дани су наши онолики ''колики'' беху Лазареви и Милошеви. У место заменице '''који, која, које,''' кад везују додату реченицу, узима се каткад заменица '''ко''' и '''што,''' а нарочито {{Page break|161}} кад везује реченицу за показну заменицу, или именицу с {{hw|по|-|казном}} заменицом. Показна заменица се каткад и не каже. ''Примери:'' Ово је ''хлеб што'' вам господ даде да {{hw|је|-|дете}}. Идите у ''село што'' је пред вама. Очистила с’ ''она'' веља ''брука'' што окаља Србина са Вука. Биров виче оно ''што'' му заповеда кмет, а кмет заповеда ''оно што'' хоће село. ''Ко'' свашто за зло прима, ''онај'' међу људе нек не иде. Срећа је оно ''што'' људи за срећу држе. Ко се не намучи, ''тај'' се не научи. Заменице '''који и какав''' узимају се каткад уместо {{hw|не|-|одређене}} заменице '''неки'''. ''Примери:'' Тебе нема моја мила мајко, да за мене ''коју'' реч прословиш. Има ли ту ''која'' церемонија? И {{hw|по|-|дигла}} си цркву к’о тврди ''какав'' град. Камо л’ да ми помоћ обећаш ''какву''. '''Код припева''' Придеви значе: '''какво''' је шта, '''чије''' је шта, и '''од чега''' је шта. Према томе придеви су: '''описни''' (за каквоћу), '''{{hw|при|-|својни}}''' (за припадање) и '''вештаствени''' (од каквог је {{hw|вешта|-|ства}} што). 1. ''Описни придеви'' Описни придеви имају два вида: <b>неодређени вид и {{hw|од|-|ређени}} вид</b>. а) У ''неодређеном виду'' придев значи каквоћу или {{hw|свој|-|ство}} ''опште'', ''без ограничења.'' ''Примери: Добар'' човек. ''Храбар'' војник. Послушно дете. Зелена ливада. Бистра вода. ''Раван'' пут. ''Брдовит'' предео. б) ''У одређеном виду'' прдиев значи каквоћу или {{hw|свој|-|ство}} које се ограничава на извесно лице, извесно <i>место, извесну земљу, реку, планину</i> итд! ''Примери: Дра̑ги̑'' пријатељу! ''Ми̏ли̑'' Боже! ''До̏бри̑'' оче! ''Ле̑па̑'' Маро, лепа ти си! ''Ча̑рна̑'' горо, пуна ти си лада! Дилбер-Мара изгубила ''дра̑го̑г. Цр̑на̑'' Гора. ''Бе̑ли̑'' Поток. ''Но̏во̑'' Село. ''Цр̑на̑'' Река. ''Кри̑ви̑'' Вир. ''Бѐлика̑'' {{hw|Мо|-|рава}}. ''Ју̏жна̑'' Србија, итд. в) Придев у неодређеном виду бива: <i>атрибут, именски прирок</i> и ''прирочни додатак'' подмету. ''Примери:'' С оне стране Мораве ''бео'' чадор разапет — А град бејаше ''широк''. Чело му је ''високо'' обрве ''густе'', а очи ''крупне''. — Пак се она ''млада'' одговара. — ''Стар'' курјак упази ''добра'' коња. {{Page break|162}} г). Придев у неодређеном и одређеном виду може да замени именицу. ''Примери: Сит гладну'' не верује. Пошто им умре отац рече ''праведни неправедноме.'' '''Поређење код придева''' Описни придеви могу да покажу каквоћу у три ступња. ''Примери:'' Леп — лепши — најлепши. Млад — млађи — најмлађи: Стар — старији — најстарији. Други и трећи ступањ добија се поређењем. Други ступањ добија се ''првим поређењем'', а трећи {{hw|сту|-|пањ}} добија се ''другим поређењем.'' ''Примери:'' Два чобана говораху; ''млађи'' рече <i>{{hw|стари|-|јему}}</i>. Три брата бејаху у њиви; ''најстарији'' рече ''{{hw|најмла|-|ђему}}'' да оде на воду. Оно са чим се поређење чини именује се другим {{hw|паде|-|жем}} с предлогом '''од''' или са свезом '''него, но.''' ''Примери:'' Има дванаест коња за јаслима да не знаш који је од ''кога лепши''. Што нам стари ''бољи од нас'' бише? ''Бољи'' је један зец у лонцу ''него два'' у пољу. Други ред поређења бива или без додатка, или му је додатак 2. пад. с предлогом '''од или између.''' ''Примери:'' Кад ''најмлађи'' брат дође на ону воду. ''Најгори'' је залогај којим се човек удави. Сада ми је јагњешце ''од свих оваца најбоље''. Да су ''између свију Херцеговаца'' у Гацкоме ''најбољи'' пјевачи. 2. ''Присвојни придеви'' Присвојни придеви једни имају увек вид неодређени а други вид одређени. Неодређени вид имају они који постају наставцима <b>ов, ев, ин</b>. ''Примери:'' Кметов, Јованов, Марков; кнежев, {{hw|стар|-|чев}}, учитељев; женин, сестрин, материн, итд. Одређени вид имају они који постају наставцима: <b>ји, ији, ки, ски</b>. ''Примери:'' Божји и Божији, дечји и дечији, овчји и овчији, говеђи (говедји), јагњећи (јагњетји), момачки, {{hw|се|-|љачки}}, трговачки; српски, сеоски, братски, итд. С обзиром на значење Придеву присвојном у неодређеном виду значење је ''{{hw|по|-|себно}}'', тј. значи припадање једноме из врсте. ''Примери:'' Кметов, братов, човеков, учитељев, {{hw|тр|-|говчев}}, женин, материн. {{Page break|163}} ''Придеву присвојном'', пак, у одређеном виду значење је ''опште'', тј. означава припадање целој врсти. ''Примери:'' Кметовски, братски, људски и човечански, учитељски, трговачки, женски, матерински, варошки, српски, сеоски, планински, итд. Код присвојних придева нема поређења. 3. ''Вештаствени придеви'' Вештаствени придеви говоре се и у неодређеном и у одређеном виду. ''Примери:'' Во̏дено млеко, Гво̏здена алатка. Во̀дена̑ пара. Гво̀здени̑ мост. '''Код бројева''' Бројеви су по свом значењу тројаки: '''основни''' (прости), '''збирни''' и '''редни.''' 1. '''Основни бројеви''' Основни бројеви значе колико је лица или ствари једне врсте: један човек, пет људи, десет војника, петнаест пушака. Број ''један, једни, једно'', поред свога правог значења узима се каткад место неодређене заменице ''неки, нека, нека''. ''Примери:'' Био ''један'' цар. — У оближњем ''једном'' селу. У том значењу могу да имају и облике множине, па и да буду подмет. ''Примери: Једни'' веле ода зла је рода. ''Једне'' жању ''друге'' снопље вежу. 2. ''Збирни бројеви'' Збирни бројеви иду: а) Уз именице збирне. ''Примери: Двоје'' чељади. ''Троје'' момчади. ''Четворо'' унучади. ''Десеторо'' јагњади. б) Уз именице које немају облика за једнину. ''Примери: Троје'' гусле. ''Четворе'' токе. ''Десеторе'' виле. в) Уз именице које па̑ром чине јединицу за бројење. ''Примери: Двоје'' чизме. ''Троје'' чарапе. ''Четворе'' {{hw|ру|-|кавице}}. г) кад се броје чељад или животиње разнога рода и старости. ''Примери:'' Нас ''осморо. Десеторо'' свиња. ''Шесторо'' говеда. Ови бројеви имају сва три граматична рода. ''Примери: Двоја'' врата. ''Троја'' кола. ''Четворе'' кочије. ''Петоре'' чизме. ''Шестори'' опанци. ''Двоји'' сватови. {{Page break|164}} Кад уза збирне бројеве иде придев, он стоји у једнини, у средњем роду. ''Примери:'' Краљ наиђе на ту пећину, у којој опази ''двоје красно'' ђеце. Огањ који се вади тарући <i>двоје {{hw|ли|-|пово}}</i> дрвљади једно о друго. 3. ''Редни бројеви'' Редни бројеви говоре се као придеви одређенога вида. '''Код глагола''' Глаголи значе '''радњу, бивање, постајање''' и <b>мењање стања</b>. ''Примери:'' Орачи ору. Зима траје. Они постану {{hw|ве|-|лика}} господа. Цвеће вене. ''По прелазности радње'' 1. Ако радња полази од подмета и врши се на предмету, онда су то '''прелазни глаголи.''' ''Примери:'' Косачи косе ливаду. Жетеоци жању жито. У прелазних глагола разликује се '''радно''' и '''трпно стање.''' Код радног стања ''подметом се казује лице које радњу'' '''ради'''; лице, пак, на ком се радња врши казује се предметом. ''Примери:'' За ово надање мене ''су оптужили'' <b>{{hw|Је|-|вреји}}</b>, царе Агрипа. Код трпног стања ''подметом се казује лице које радњу'' '''трпи''', (које је код радног стања било предмет), <i>а лице које радњу рада казује се</i> у '''додатку.''' ''Примери:'' За ово надање ''оптужен сам'' '''(ја) од {{hw|Је|-|вреја}}''', царе Агрипа. 2. Ако ономе што глагол значи <i>не може припадати предмет</i>, онда су то '''непрелазни''' глаголи. Непрелазни глаголи имају само радио стање: коњи трче; птице лете; рибе пливају. 3. Ако глагол значи радњу <i>којој је подмет и предмет једно исто лице</i>, онда су то '''повратни глаголи'''. Предмет тих глагола казује се заменицом '''се'''. ''Примери: Ти се'' чешљаш. ''Он се'' облачи. ''Ја се'' обувам. Ако радњу раде два лица те су ''обадва једно према другом подмет и предмет'', онда су то '''узајмично повратни глаголи.''' ''Примери: Петар'' и ''Павле'' туку ''се''. ''По трајању радње'' 1. Ако глаголи значе ''радњу трајну и непрекидну'', онда су то '''трајни глаголи''' (несвршени). {{Page break|165}} ''Примери:'' Сунце ''сија''. Земља ''се окреће''. Трава ''расте''. Животиње ''дишу''. 2. Ако глаголи значе ''радњу тренутну'' или <i>у трајању ограничену</i>, онда су то '''глаголи тренутни''' (свршени). ''Примери:'' Пушка ''пуче''. Гром ''загрми''. Ветар ''стаде''. Киша ''поче''. Многи трајни глаголи, кад се сложе с предлогом, постану тренутни. ''Примери:'' Погледати; записати; истрчати; {{hw|отпуто|-|вати}}; изићи; проћи. 3. Ако глаголи значе радњу ''с учестаним прекидањем'' и ''понављањем'', онда су то '''учестани глаголи.''' ''Примери:'' жмиркати; посртати; превртати се; седати, устајати; запиткивати; записивати; истрчавати. Учестаност радње може да постане и на тај начин, што ''више подмета раде исту радњу један за другим;'' тако и што <i>један подмет ради исту радњу на више предмета једно за другим</i>. ''Примери:'' Поразболевати се; поустајати; поседати; полегати; поиздолазити; поизодлазити; понамештати се; — поразбијати; поизодсецати; понатицати; поизодносити; посмицати. Неки од тренутних глагола сами собом означују почетак радње. ''Примери:'' пропевати; заплакати; поћи; потрчати; {{hw|по|-|летети}}. Трајним и учестаним глаголима се не може означити почетак радње. Да би се, пак, то означило узима се у помоћ глагол ''стати'' или ''почети''. ''Примери: Стаде'' царе ''купити'' сватове. Српске {{hw|ста|-|решине}} одмах по Божићу ''стану се прикупљати'' к {{hw|Бео|-|граду}}. ''Почну се'' о свачем ''разговарати''. У реченицама без подмета узима се треће лице једнине са заменицом ''се''. Ако се и род познаје, онда се узима {{hw|сре|-|дњи}} род. ''Примери:'' Обично ''се иде'' к манастиру. Да ''се'' Марку за гроб ''не разнаде''. Овако ''се'' обично ''почиње'', кад <i>се зове</i> на крсно име. Мрзи ме ''се'' овђе ''распасиват''. Уз глаголе; који значе бивање може заменица ''се'' и не бити. ''Примери: Стаде'' велика вика људи и жена. Кад је било већ пред ноћ. =ИМЕНСКИ ОБЛИЦИ= ==А. ПАДЕЖИ БЕЗ ПРЕДЛОГА== ===ПРВИ ПАДЕЖ=== <ol> <li>У првом падежу стоји подмет кад је једноставан или замоњеи и његови додатци, ако су без предлога.</li> ''Примери:'' У њега су ''књиге староставне''. На гробу му стоји и сад ''белег, прост камен'' без икаква натписа. А ''она, несрећница'', куд има погледати. <li>У првом падежу стоји именски прирок, ако је без предлога.</li> ''Примери:'' Ти ли наста ''тај јунак'' на земљи? Бог је ''спор'', али ''достижан''. Ви сте ''видело'' свету. Учини се ''голема сирота''. Тај ће се ''велики'' назвати. </ol> ===ДРУГИ ПАДЕЖ=== <ol> <li>''Подмет у другом падежу''</li> Кад су у реченици прирок безлично употребљени {{hw|гла|-|голи}} који значе бивање као; <i>јесам, бити, трајати, тећи, дотећи, претећи, нестати, остати, настати, достати</i>, онда подмет стоји у 2. падежу, као да би означавао део онога, или неколико од множине онога, чему је име реч која је подмет. ''Примери: Биће'' '''кише'''. Али '''Марка''' дома ''не бијаше.'' Док ''је'' '''главе''', ''биће'' '''ка̑па̑'''. Док ''је'', ''ба̑бо'', '''твога чеда Иве''', нећеш Турком ти прести кошуља. Да се прича и {{hw|при|-|повиједа}}, док '''је људи''' и док ''је'' '''Косова'''. Док ''је'' '''сунца''' и док ''је'' '''месеца''' знати ће се њина костурница. Док '''{{hw|тра|-|јало}}''' '''неба''' и '''Србинства'''. Дуго ти се име спомињало: докле ''текло'' '''сунца''' и '''месеца'''. ''Неће'' '''сијена''' ''дотрајати'' до Божића. ''Нестануће'' '''овце''' и '''вшенице''' и у пољу '''челе''' и '''цвијета'''. ''Биће'' теби '''вина''' изобиља, ако цару ни ''достати неће''. Да '''гласника''' ''остануло није''. Да '''јунака''' ''бољега'' '''сердара''' још у Црну Гору ''не настаде''. Ни '''капе''' {{Page break|167}} вам тако ''претећ’ неће''. Хотио би штогод рећи сад од тебе, ал’ '''памети''' ''неће'' сасвим мен’ <i>дотећи</i>.<ref>Ст. Новаковић оваке реченице сматра за реченице без подмета, Ђ. Даничић, пак, сматра овај 2. падеж за подмет уз ове глаголе. Пошто налазим да су реченице без подмета само онда, кад у њима ''нема'' онога о коме се или о чему се тврди, пита или одриче, а међу тим у овим реченицама то има, само због карактера глагола, који су прирок, стоји у 2. падежу. то вам усвојио Даничићево схватање.</ref>) Тако бива и уз безлично употребљен облик ''има''. ''Примери: Има'' '''Бога'''. ''Има'' '''нас''' свакојаких. ''Има'' '''људи''' који би пристали. У сваком житу ''има'' '''кукоља'''. Тако и још уз неке глаголе у трпном стању. ''Примери:'' Може бити да ''би се нашло'' и '''слани {{hw|из|-|вора}}''', али се то нигђе не види. Кад ''се'' '''новаца''' ''нађе''. Заиште да му ''се донесе'' '''меда'''. ''Прибрало се'' '''жита'''. Да ''се тражи'' '''коријења'''. ''Измиче се'' '''хљеба'''. И с њим била докле било света и '''звезда''' ''се'' на небу ''видело''. Тако и уз глагол ''требати''. ''Примери:'' Такових '''људи''' ''треба'' народу. Друге нам ''не треба'' '''помоћи'''. Нити му у томе ''треба'' '''разума''' ни '''науке'''. <li>''Други падеж за припадање.''</li> Реч у 2. падежу означава онога, коме, или оно, чему нешто припада. ''Примери:'' Да бранимо ''образ'' '''отачаства'''. Да обрати ''срце'' '''отаца''' ка дјеци. ''Глави'' ни '''једнога''' неће бити ништа. '''Свакога''' ''глава'' дуката ваља. Син човечиј предаје се у ''руке'' '''грешника'''. Па одоше на ''бедем'' '''Сталаћа'''. А ''{{hw|су|-|нашца}}'' види ''зрака'' де и’ ладна прима рака. Источни ''крај'' '''Далмације'''. Отишао на ''крај'' '''свијета'''. С оне ''стране'' '''Мораве''' бео чадор разапет. Баците мрежу с десне ''стране'' '''лађе'''. Пита њега ''љуба'' '''Радојице'''. Јер сте ''синови'' '''видјела''' и ''синови'' '''дана'''. Познавши ''сласт'' '''слободе'''. У много случајева, пак, не може реч сама собом у 2. падежу означити онога коме што припада него само кад она има и какав свој атрибут. ''Примери:'' Виноград је ''Љутице Богдана''. Кад дођоше пред дворе ''богатога Гавана''. Ливада је ''лепе Маре''. Куд се ђеде ''цар-Немање'' благо? То нису новци ''тога трговца'', него ''каквога другог''. Сину сабља ''Јакшића Тодора''. {{hw|Кр|-|сташ}} барјак ''српског кнез-Лазара''. У табору <i>честитога кнеза</i>. Пошљи штаку ''Немањића Саве'', златну круну ''цара Константина'' и одежду ''светога Јована''. {{Page break|168}} Кад сама именица не може другим падежем без додатка да означи имаоца нечега, онда се од ње гради <i>присвојни придев</i>, и њиме се означи онај чије је што. ''Примери:'' Досети се љуба ''Стојанова''. Младожењо, грано ''босиљкова''. Расло дрво ''бадемово'' танко високо. Да он узме ''сунчеву'' сестрицу, ''месечеву'' првобратучеду. {{hw|На|-|слони}} га на ''јелову'' грану. Дај ми Боже, очи ''соколове'' и бијела крила ''лабудова''. Пошљедак ''Господњи'' видјесте. Кулаш иде с коњма ''царевијем''. ''Божје'' лице целивала. Кад у јутру јутро освануло и градски се отворише врата. У три случаја, пак од речи која значи имаоца нечега а нема додатка, не гради се присвојни придев, него она стојећи у 2. падежу означава онога коме што припада. ''Ти су случаји:'' а) Кад је одређени придев или редни број реч која {{hw|озна|-|чава}} имаоца. ''Примери.'' Ал’ ''драгога'' двори затворени. Пути су јој покрај двора ''драгог''. Његова болест ''другога'' здравље. б) Кад има више речи које значе оне којима што припада. ''Примери:'' У име ''оци'' и ''сина'' и ''светога буха''. {{hw|Крвни|-|цима}} ''оца'' и ''матере.'' в) Кад се презименом казује онај коме што припада. ''Примери:'' Брже иде двору ''Љубовића.'' Да покраде коње ''Југовића.'' Под танану ''Смиљанића'' кулу. Кула ''{{hw|Ђури|-|шића}}''. Чардак ''Алексића''. <li>''Други падеж за каквоћу или својство.''</li> Именица у 2. падежу, нарочито над има и придев као свој атрибут, означава каквоћу, или својство лица или ствари. ''Примери:'' А напријед ''јунак'' на вранчићу, <i>необична она</i> и ''погледа, необичне слике и прилике.'' Дође <i>момче црна ока</i>, на ''вранчићу лака скока.'' Старац <i>бијеле косе и браде.</i> Сад су људи ''чудновате ћуди.'' Брат је мио <i>које вјере</i> био. Човек ''нарави кротке'' и ''свести разборите.'' Вељко је био ''тачка'' и ''висока струка, а смеђе косе'' и <i>врло малих бркова, дугуљастих, сувих образа, {{hw|широ|-|ких}} уста</i> и ''подугачка, мало накучаста носа.'' <li>''Други падеж за меру и количину.''</li> Речи које значе какву меру количину, или се могу узети у таквом смислу, и бројеви даље од четири захтевају да у 2. падежу стоји реч, која значи оно, чега је та количина, мера или број. ''Примери: Литар'' '''злата.''' ''Аршин'' '''платна.''' ''Товар'' '''шенице.''' ''Капља'' '''воде.''' ''Чаша'' '''вина.''' ''Дан'' '''хода.''' ''Труба'' {{Page break|169}} ''платна.'' Она нађе један ''комад'' '''сабље.''' Имам ''доста'' '''вина''' и '''ракије.''' ''Помало'' је ''такијех'' '''јунака.''' Ја му дадох ''киту'' '''босиока.''' Отуд лети ''јато'' '''соколова.''' Хајдук {{hw|Вељ|-|ко}} љути вуја. Турци ''стадо'' '''јагањаца.''' ''Котарица'' <b>{{hw|шљи|-|ва}}, грожђа, јабука. Жетве</b> је ''много'' а '''посленика''' ''мало.'' ''Колико'' '''људи''' ''толико'' '''ћуди.''' Да ћеш сатрт’ ''пола'' цару '''војске.''' У мом више буздовану нема, ''четрдесет ока'' '''ладна гвожђа,''' ''дваест ока'' '''лепа чиста сребра''' и <i>шест ока</i> '''жеженога злата.''' Сто ''година.'' Триста ''дуката.'' С Југом пође девет ''Југовића. Њих'' је седам а седам ''сокака.'' За њим трче двјеста ''јаничара.'' Ја кад пуче тридесет ''топова. Нас'' два се лично не виђали. ''Вас'' четири душом поднесите. Заменице: <b>што, шта, што год, нешто, ово, то, оно кад</b> значе неодређену количину нечега, захтевају да реч, која значи од чега се та количина мисли, дође у 2. падеж. ''Примери: Што ђетета'' у вече омркне, још толико у зору осване. ''Што год'' има у Сењу ''јунака.'' Тако му даде ''понешто уздарја.'' Чује да је уврх горњега краја села Липолиста Срдан Илија с ''нешто дружине.'' Они знају и без њега ''шта'' у Босни ''Турака'' имаде. С <i>ово брата</i> дочекаћу Турке. ''Оно кућа'' што није било {{hw|изго|-|рело}} Срби раскопају. Не жалим себе, но жалим ''то'' јадно ''ђечице.'' Именице које значе нешто, од чега се може узимати ''део'', и саме собом, стојећи у 2. падежу, ''означавају део'' онога чему су име. ''Примери:'' Да хладне ''воде'' захитиш. Нек донесе ''тамјана.'' Изнесе у зубима ''пијеска'' морскога. ''Воде'' пише, ''хлеба'' заложише. Као да си дошао ''ватре'' узети. Речи, које значе збирно име или множину нечега, {{hw|сто|-|јећи}} у 2. падежу, значе ''неколико'' од тога чему је та реч име. ''Примери:'' Да наберем по Мирочу ''биља.'' Стане брати ''цвијећа'' свакојега. Свега имаш у двору бијелу, још да имаш ''рибе'' од Охрида. Накупова сваке ''трговине.'' Има Лазо ''ко́ња̑'' и ''соко́ла̑'', Лазо има ''пе̑ра̑'' и ''ка̏лпа̑ка̑.'' Има случајева да се овако употребе у другом падежу и именице које значе нешто ''апстрактно'', или упоште ''{{hw|не|-|дељиво}}.'' ''Примери:'' Пожелећеш ''неге'' материне. Да су имали ''памети.'' Имајте ''сажаљења.'' Нека воде ''рачуна'' о томе. ''Славе'' рајске уживала. Кад с лукавим човеком ''посла'' имаш. И ко му ''добра'' хоће. Дај ми, Боже, ''вјетра'' са планине. Тражи ''лада'' ђе ће ладовати. Да донесе ''сунца'' {{Page break|170}} у недрима, у рукама сјајне ''мјесечине.'' Зна ли која {{hw|как|-|вога}} ''лијека?'' <li>Уз одречене прироке предмет стоји у 2. падежу.</li> ''Примери:'' Ви ''Турака'' ни видели нисте. Ја ''срамоте'' поднети не могу, ни ''жалости'' велике трпети. Коње дајте, ''оружја'' не дајте. Не зна ''језика.'' Не рече ''речи.'' Не {{hw|говор’|-|те}} не гријеш’те ''душе.'' Да им Марко не види ''сабаља.'' Да не гледа ''сунца'' ни ''месеца.'' <li>Реч у 2. падежу означава '''време''' у које се догађа радња казана прироком.</li> ''Примери:'' Ми ћемо те често походити, у години ''свакога'' месеца, у месецу ''сваке недељице.'' Оне ''године'' удари град, те побије оно село. Бог не плаћа <i>сваке суботе.</i> Те задоби ''тог крвавог дана'' седамдесет они тешки рана. Редом ћемо у планину ''сваке'' године. <li>Придеви, који значе: ''пуноћу'', ''обилност'', ''довољност'', ''вредност'' или противно: ''оскудост'', ''жеђ'', ''глад'', ''жељу'', ''жудњу'', итд., захтевају да у 2. падеж, као њихова допуна, дође реч која означава чега је пуно, обилно, итд., чега је оскудно, жељно, итд. Исто тако долази 2. падеж као допуна глаголима {{hw|изве|-|деним}} од оваких придева.</li> ''Примери:'' Ал’ пивница пуна ''јаничара''. Туђа коза пуна ''лоја'', Лице јој је вредно ''Цариграда''. ''Овога'' н’јесам достојна. Знај, што врло брзо гине, није врсно многе ''ци́не̑''. Благо гладнима и жеднима ''правде''. Ал’ је гладан ''шенице бјелице'', али жедан ''воде'' са Звечана. Сит сам ''свега.'' Већ сам жељан ''завичаја'' свога. Ја сам жељан бела ''света,'' бела ''данка'', жарка ''сунца.'' Да се удостојите ''царства'' божијега. Вреди хитац царева ''војводства.'' Свакога глава ''дуката'' ваља. Веће сам се ''сестре'' зажелио. <li>Повратни глаголи, сложени с предлогом ''на'' захтевају да реч, која им је допуна, стоји у 2. падежу.</li> ''Примери:'' Да с’ напијем студене ''водице.'' Ја се напих ''жубер-воде'', намирисах жуте ''дуње''. Од жеље се сад наједох ''меса''. Ко се ''дима'' не надими, тај се ''огња'' не нагрија. ''Младости'' се намладов’о. Подиг’о се ор’о под облаке да с’ нагледа ''чуда'' и ''лепоте'' сваке. Па се рујна накитише ''вина''. <li>Има глагола повратних који нису сложени с предлогом ''на'', а који захтевају да реч, која чини њихову допуну, стоји у 2. падежу као: ''сетити се'', ''одрећи се'', ''бојати се'', <i>оставити се</i>, ''латити се'', ''дохватити се'', ''прихватити се'', ''докопати се'', {{Page break|171}} ''дочепати се'', ''додворити се'', ''клонити се'', ''манути се'', <i>проћи се</i>, ''чувати се'', ''машити се'', ''опростити се'', ''ослободити се'', ''избавити се'', ''играти се'', ''одужити се'', итд.</li> ''Примери:'' Сетише се лепе ''славе'' божје. Ја се твога ''брата'' не одричем. Ко се боји ''врабаца'', нек не сеје проју. Клони се ''таковијех''. Прођите се ''глоба'' и ''пореза''. Остави се, синко, ''четовања''. Да се окане ''буне'' и ''немира''. Махни се ти тога ''посла''. Дочепа се царске ''кћери''. Како се {{hw|доко|-|пају}} ''шуме'', окрене сваки својим путем. Па се ''весла'' млађан латим. Чувај се мога ''коња''. Тако ћеш се одужити ''дуга''. Кад се Марко дохвати ''Шарина''. Привати се Кунаре ''планине''. Што се ниси ''јабуке'' машила, ил’ ''јабуке'' ил’ ''прстена'' златна? Да се ''ропства'' ослободи. Гледајући да се избави мањега ''зла'' удари на веће. Те с’ играју ''игре'' свакојаке. <li>Некоји прелазни глаголи, као нпр. ''избавити'', ''{{hw|опро|-|стити}}'', ''сачувати'', итд. захтевају да реч, која значи њихову допуну, стоји у 2. падежу.</li> ''Примери:'' Да и себе и нас избави овога ''чуда'' и ''покора.'' Тако ти га Господ сачувао бритке ''сабље'' {{hw|Анће|-|лића}} Вуна. Бог те сачувао ''Османа Диздара'' и крива ''кантара'', попузљива ''моста'', подругљива ''госта'', пртене ''вреће'' и зле ''среће''. Трипут си ме ''ропства опростио''. Еда би нас опростио те ''напасти''. <li>Кад у реченици глагол ''стати'' с именицама: <i>вика праска</i>, итд. значи бивање. онда у 2, падежу стоји реч која значи ''чега'' стаде вика, праска, итд.</li> ''Примери:'' Стаде праска малијех ''пушака.'' Стаде вика добријех ''јунака.'' Стаде вриска бијесних ''атова.'' Стаде звека остријех ''мачева.'' Стоји звека дробнијех {{hw|ђер|-|дана}}. Бука стоји мачвански ''волова''. Века стоји ''коза'' за јарићи и ''јарића'' дрека за козама. <li>Кад се у реченици изражава дивљење, чуђење с ускликом или без њега, долази у други падеж реч која {{hw|ка|-|зује}} оно што побуђује дивљење или чуђење.</li> ''Примери:'' Ао, ''света големога'', ао, ''јада мога!'' {{hw|Тур|-|ским}} главам’ гору китим, о ''хајучке дивне среће!'' Виђи књигу ''нечувених јада! Чудне граје'' око нашег двора! Боже мили ''чуда великога!'' Боже мили да ''чудна јунака:'' <li>Речи које значе оно на што се показује речима: <i>ево, ето, ено, гле, нуто</i>, итд. стоје у 2. падежу.</li> ''Примери:'' Ево море ''Краљевића Марка.'' Ето ''сабље'' а ето ''наковња.'' Ал’ ето ти ''Љутице Богдана''. Гле ти ''њега!'' Гле ''страшивца Бошка Југовића!'' Нуто ''момка'' а нуто ''памети.'' {{Page break|172}} Али има примера у којима уз ово показивање речи стоје у 1. падежу. ''Примери:'' Благо мени, ево ''моје злато''. Ево теби ''везена кошуља''. Ево селе ''очи Арапове''. И ево ти <i>сабља димишћија</i>. Ето ''књига'' два брата рођена. <li>Личне заменице трећега лица, које се у жестини умећу у реченицу, стоје у 2. падежу.</li> ''Примери:'' Жље ''га'' сјели три српске војводе! Зле ''га'' сео Предраг Арамбаша! Кад је ''себе'' то било! <li>У 2. падежу стоје речи у заклетвама, у којима нема глагола. У другом падежу стоји реч која значи оно чиме се ко заклиње.</li> ''Примери.'' А тако ми <i>моје вјере тврде.</i> Јесте, царе, ''данашњег'' нам ''дана''. Не Стојане ''твога'' ти ''јунаштва''. А тако ти ''среће'' и ''јунаштва'', и тако ти ''сретнога весеља.'' Кујунџија тако ти ''заната.'' <li>У 2. падежу стоји именица која значи од чега је нешто начињено. Таква именица тражи редовно по какав атрибут.</li> ''Примери:'' Што су врата ''суха злата'', на њих вила сина жени. Гране су јој ''дробнога бисера''. Друга совра од сребра чистота, трећа совра ''дрва шимширова''. На војводи калпак ''беле свиле''. И вретено ''дрва шимширова.'' <li>Именице, које значе глаголску радњу, захтевају да у 2. падеж дође реч која значи оно чега се та радња тиче и која би била предмет да је та радња казана глаголом.</li> ''Примери:'' Зидање ''Раванице.'' По разбићу ''Турака.'' О прошењу ''девојке.'' У превођењу ''сваке књиге.'' Без {{hw|пи|-|тања}} ''цара и везира''. ЈЬубав ''похвале'' и разумна жеља ''славе'' и ''лепога имена.'' С помоћу знања ''турски обичаја'' и ''политике.'' </ol> ===ТРЕЋИ ПАДЕЖ=== У трећем падежу реч показује да нешто ступа у свезу с оним што она значи. <ol> <li>У таку свезу може се доћи примицањем или уопште кретањем ка ономе што значи, реч у 3. падежу и код чега је крај томе примицању или кретању.</li> ''Примери:'' Ко за туђом вуном пође сам острижен ''кући'' дође. Већ ти иди ''двору бијеломе''. Нека дође <i>граду Вучитрну</i>. По том би се вратили сваки ''својој кући.'' Утече у село ''кући својој''. Она иде ''своме винограду.'' Одох право ''гори Романији''. Жена пође <i>својој удатој {{Page break|173}} кћери</i> у походе. Идем ''оцу својему.'' Пак притрча <i>рањену јунаку.</i> Кад ''Лазару'' ситна књига дође. Свака тица <i>своме јату</i> иде. Па он оде ''својој тулумини''. Приступи му ''руци'' и ''кољену.'' Глас допаде ''Драгији војводи.'' <li>Има прелазних глагола кији захтевају да им у 3. {{hw|па|-|дежу}} буде додатак којим се казује лице с којим та радња стоји у свези.</li> ''Примери:'' Свако Туре ''себи'' дере. Да власт ''себи'' присвоји. Да набави <i>Србима</i> храну, Ни ''злу'' теци, у ни ''добру'' остави. Иди кажи ''мојој поматери''. На походу ''мајци'' {{hw|на|-|ручује}}. Рече ''дужду нову пријатељу''. Да она ''њему'' врача. ''Себи'' ореш, ''себи'' сејеш, ''себи'' ћеш и жњети. <li>Има прелазних глагола који осим додатака у 4. падежу, који значи предмет радње, захтевају и додатак у 3. пад., који показује с киме или са чиме та радња стоји у свези.</li> ''Примери:'' Спушта књигу ''цару'' на колено. Цар <i>{{hw|па|-|шама}}</i> даде спахилуке и ''агама'' даде агалуке. Дадоше ''му'' копље убојито. Па ''му'' баци од злата јабуку. Чињаху велику радост ''својој браћи''. Сваки ''себи'' задужбину гради. Сеја ''брату'' зарукавље везе. Братац ''сеју'' мор-доламу шије. Све зулуме ''земљи'' укидосмо. Пустише га ''цару'' под шаторе. Девојка ''јунаку'' прстен повраћала. Један <i>{{hw|дру|-|гом}}</i> јуриш учинише. <li>Има непрелазних глагола као: ''помоћи'', ''служити'', ''{{hw|су|-|дити}}'', ''бранити'' (у значењу закратити); <i>досадити, {{hw|сме|-|тати}}, одолети, веровати, завидети, утећи, додијати,</i> итд. који захтевају додатак у 3. падежу, којим се казује с киме или са чиме та радња стоји у свези.</li> ''Примери:'' Мили Боже, помози <i>свакоме, сваком брату</i> и <i>добру јунаку.</i> Бог поможе ''Страхинићу бану.'' Служи ''њима'' дијете Грујица. Рука ''руци'' суди. Завидела ''својој заовици''. Кад ''цару'' тужбе додијаше. Ал’ <i>Милошу</i> ништа не досади. И наздравља ''свој дружини'' редом. Не верује ни ''својим очима''. Ак’ утече ''коњма Новљанскијем'' заиста га продавати нећу. Ко ''мени'' брани да се крстим. Ко ће ''сили божјој'' одолети. Како ћу ти ''мајци'' уговети. <li>Има повратних глагола као: <i>осветити се, досетити се, ругати се, надати се, противити се, чудити се, радовати се, молити се, уклонити се,</i> који захтевају додатак у 3. падежу, који означава с ким или са чим та радња стоји у вези.</li> ''Примери:'' Да се ''њему'' душмани не свете. Да с, осветим ''Дуки Зулумћару.'' Ту се Комнен ''чуду'' досјетио. Ђеца се чуде свачему а људи ''ничему.'' Радује се <i>светом Васкрсењу.</i> Девојка се ''сунцу'' противила. Молимо се {{Page break|174}} ''Вишњем Богу''. Ја се млада ''бољем добру'' надам. Уклони се ''пијану'' као и ''луду.'' Јер ће ''ти'' се ругати Латини. Кад се ''Марку'' веће досадило. ''Кому'' се мачка умиљава, онога и огребе. <li>У реченицама без подмета стоји у 3. пад. реч која казује с киме или са чиме стоји у вези оно што се казује глаголом те реченице.</li> ''Примери:'' Врућина ''ми'' је. Пак се ''кнезу'' било {{hw|доса|-|лило}}. ''Сину човечијему'' ваља пострадати. Дожали се ''Туркињи ђевојци''. Ал’ се ''милу брату'' ражалило. ''Вама'' да не дотужи добро чинити. Приказивало ''му'' се. Или се ''Алији'' привидјело. Од ина се ''цару'' не могаше. <li>Речи у 3. падежу могу да означе онога коме нешто припада.</li> ''Примери:'' Ја сам ''сунцу'' рођена сестрица. Ово ти је ''цури'' ђувегија. Милица је ''Лазу'' суђеница. Ако ''свима'' могу бити слуга, ја не могу ''свима'' бити љуба. Везир бјеше ''славноме Лазару.'' Ђенерал ''му'' шћаше бити. Нико сам ''себи'' не може судија бити. Који улази на врата јест пастир ''овцама''. Поче ''њему'' Шарац посртати. Не буди ''свакој'' ''тици'' кобац. Иде соко води соколицу, благо мајци златна ''су јој'' крила. Посједаше ђе је мјесто ''коме.'' Грива ''му'' је ка ''јелену'' брада. Нокти су ''му'' орати би мог’о. ''Њојзи'' је име Јелена. Он је као и отац ''му,'' Сједи Јела ''брату'' више главе. Сједи ''мени'' с десне стране. Расти јело ''небу'' у висине. Што су ''ти'' ножи крвави? <li>У клетвама и заклетвама стоји у 3. пад. додатак који значи онога коме се клетва или заклетва управља или од кога излази.</li> ''Примери:'' Ал’ тако ''ми'' моје вјере тврде, одврћ’ ћу се у равно приморје. Бога ''ми'' ћу њега објесити баш о вратим’ бијела Прилипа. Ој Бога ''вам'' куме и девере, ви идите горе на чардаке, доведите лепоту девојку. Зло ''ти'' било у Крушевцу вино! Вако било ''свакој друзи'' која мајке не слушала. <li>У исказивању жеље у 3. пад. стоји реч, која значи онога, чија се жеља казује.</li> ''Примери:'' Да је ''мени'' лећи па умрети, а да ''ми'' је смрти не видети. Ах да ''ми'' је ''жељној'' моћи, птицом бих се претворила. Да је ''коме'' погледати било. Да ''ми'' се је помамити да те како заборавим. Да ''ти'' је на здравље! Како ''мени'' данас, тако ''њима'' довека. <li>Има придева као: <i>мио, рад, тежак, лаган, зао, добар, горак, милостив, дужан, крив, вешт, итд.</i> који {{hw|зах|-|тевају}} {{Page break|175}} додатак у 3. падежу, којим се казује с киме или са чиме стоји у вези оно што се тим придевима казује.</li> ''Примери:'' Мили су ми поштење и душа. Нигда ''њему'' мила бити нећеш. Ту кнезови нису ради ''кавзи''. Сиротињо и ''селу'' си тешка, а камо ли ''кући'' у којој си. ''Моме'' сам ''коњу'' лагахан. Ко је ''себи'' зао, како ће ''другом'' бити добар. Ви немојте ''рају'' горки бити. Милостив буди ''мени'' грешноме. Да нијесам ''каурину'' дужан. ''Овој'' је ''буни'' највише крив Марашли Али-паша. Вешт је дора ''боју'' и ''мејдану.'' <li>Има прилога као <i>ласно, тешко, добро, мучно, {{hw|сло|-|бодно}}, мило, мрско,</i> итд. који захтевају да у 3. падеж дође реч која значи с киме или са чиме стоји у вези оно што ови прилози значе.</li> ''Примери:'' Ласно ти је ''пјану'' запевати и ''жалосној'' закукати ''мајци.'' Ласно је ''кћери'' с мајком пређу сновати. Па је тешко џевап дати ''кавзи''. Тешко је ''шуту'' с {{hw|рога|-|тим}} бости се. Мучно ''му'' је ићи без оружја. На неким местима ''раји'' није слободно носити ни црвене фесове. ''Свакоме'' је мило бијела коња јахати и црвену чоху {{hw|но|-|сити}}. Мрско бјеше ''голотрбу Иву'' ђе се њему смију капетани. Залуд ''теби'' што си лепа. <li>Некоји узвици захтевају да у 3. падеж дође реч која значи онога коме се узвик упућује. То бива и кад се читавом реченицом изражава узвик, којом се приликом некад изражава благосиљање, а некад покуда.</li> ''Примери:'' Благо ''мени'' ето мога сина! Куку <i>мени сињој кукавици!</i> Благо ''мајци'' која те родила, и ''јунаку'' који те имаде. Срећно ''ти'' било руо венчано! Тешко ''брату једном'' без другога! Тешко ''оном свакоме јунаку'' што не слуша свога старијега! — Хвала ''Богу'' на његову дару! Лоше ''мајци'' ђе пушку обрате! И крепка ''ти'' десна рука била, и оштра ''ти'' бритка сабља била! Црн ''ти'' образ од Барата Мујо! </ol> ===ЧЕТВРТИ ПАДЕЖ=== ''Реч у 4. падежу:'' <ol> <li>Најчешће бива '''предмет.'''</li> То је додатак прелазним глаголима, који означава оно што том радњом ''постаје'', на чему та радња чини ''промену'' или уопште што се јавља као ''предмет'' те радње. ''Примери:'' Начинићу ''кулу'' у приморју. И начини на Дрини мостове. ''Град'' градила три брата рођена. Сва четири ситне ''књиге'' пишу. Ема Турци ''кавгу'' учинише. {{Page break|176}} Вишњичица ''род'' родила. Затворићу ''скеле'' око мора и ''друмове'' около приморја. ''Лов'' ловише по _гори зеленој. Подви ''скуте'' и подви ''рукаве.'' Па оково ''себе'' и ''дората''. ''Коња'' водим, пешке одим. Соко ''гнездо'' гаси а ''девојку'' куне. Грнуо би ''ватру'' рукама. Ниже цркве ''шатор'' {{hw|по|-|ставио}}. Вјеруј ''Бога'' и ''Св. Јована.'' Но му грдну ''ријеч'' проговара. Служио сам добра ''господара.'' Ако ''ме'' {{hw|наджа|-|њеш}}, даћу ти ја ''стадо. Бисер'' Мара по језеру брала. <li>''Многи непрелазни глаголи'' кад се сложе с каквим предлогом, ''постану прелазни'' и онда имају додатак у 4. пад., који значи ''предмет'' радње коју ти глаголи значе.</li> ''Примери:'' Можеш ли ми ''ране'' преболети? Да ''ме'' мимоиђе чаша ова. Ту нађоше студену ''водицу. Метохију'' равну пријеђоше. Док прођосмо ''дворе'' Иванове. Свуд ходисмо ''Босну'' преходисмо. Често књиге ''земљу'' {{hw|прела|-|жаху}}. Пак одбеже своју стару мајку. Оружан јунак ''Дунав'' преплива. Па ''Ситницу'' воду пребродише. <li>''Има и сасвим непрелазних глагола'', који се ''у песмама'' употребљавају ''као прелазни'', и онда имају додатак у 4. пад., који значи ''предмет'' те радње.</li> ''Примери:'' Сједе ''зета Страхинића бано'', сједе ''њега'' за совру готову. Сједе Богдан ''Ђога'' великога. Тешке ''путе'' да путујем. Тешке ''броде'' да бродујем. Да ти кукаш ''срећу'' твоју. Ту́жи̑ (тј. жали) млада ђевера ''Андрију.'' Плаче Батрић ''Јанка'' и ''Грујицу. Пауна'' нам глава боли. Зора ''га'' је забелела проћу пусте куле карауле. <i>Тако бива и у реченицама без подмета.</i> ''Примери:'' Ђе ''кога'' боли. Кад ''јунака'' заболело беше. ''Кога'' тишти, онај и вришти. Протискује ''ме.'' Пробада ''ме.'' Жуљи ''га'' да плати. Мрзи ''ме'' се овђе распасиват. <li><i>Уз гдекоје глаголе стоје два четврта падежа,</i> од којих је један ''предмет'', а други је ''прирочни четврти падеж,'' који се тако зове зато што, значећи неко својство онога што је ''предмет'' уједно служи као ''допуна прироку'' те реченице, без које ту не би био потпун мисаони закључак.</li> ''Примери:'' Не држим те ''бана најгорега'', но те ''бана'' држим ''најбољега.'' Не држах себе ''достојна'' да ти дођем. ''Кума'' мећу Крститеља Јована. Како те је Бог ''весела'' дао. А погледе створи ''стријеле.'' Ја ниједног ''лоша'' вас не знадем. Показа себе ''жива.'' Кад ме глобише, ''крива'' ме нађоше. ''Честита'' бих њега учинио. Ходи мене узми ''господара.'' Је л’ га кажу одвише ''јунака.'' Ма ме за то ''крива'' наћи нећеш. ''Блажене'' називамо оне који {{hw|пре|-|трпљеше}}. {{Page break|177}} Постави га Ћурчија као ''буљубашу'' над десном страном Јадра. <li>Уз именице које изражавају осећање, као: <i>страх, туга, срам, срамота, стид, брига, скрб, воља, жеља, милина,</i> стоји у 4. пад. реч која значи онога чије је то осећање.</li> ''Примери:'' Ти имадеш брата јединога страх је ''мене'', биће погинуо. Јер ''га'' је страх да се не утопи. Да ''је'' није кроз горицу туга. О, лакоми, срам ''вас'' било! Стид је ''мене'' у очи гледати. Препаде се срамота ''га'' било. Нити ''га'' је за то брига. Колико ''те'' год воља. Не била вас <i>вашег брата</i> жеља како ''мене'' и ''брата мојега.'' Све шенице да ''те'' је милина. Није ''га'' скрб. <li>У ''4. пад. стоје речи које знане меру:'' за вредност, {{hw|мно|-|жину}}, величину, тежину и време.</li> ''Примери:'' Чудне пушке, ваља ''мушку главу.'' Дао би му двије пушке мале, што ваљају ''стотину дуката''. Оста мртви ''иљаду'' Турака. Скоро нам је Ибро оглобио кнеза с Унча ''стотину'' овнова. Камен око ''три'' аршина висок, ''један аршин'' широк, ''једну пед'' дебео. Те́жи <i>једну оку.</i> Свако пуце по од ''литру'' злата. Ови су Турци <i>цело лето</i> ударали на Србе. Носише се ''летњи дан'' до подне. Служи мене и ''трећу годину.'' Ја ћу бити код стоке ''сву ноћ.'' Тако су копали ''вас дан. Преко дан'' удари те отме и трећи шанац. Уставши ''онај час,'' вратише се. Који га моле ''дан'' и ''ноћ''. </ol> ===ПЕТИ ПАДЕЖ=== <i>У петом падежу реч показује:</i> <ol> <li>Да се ''дозива оно'', или да се ''обраћа ономе'' што она значи. У том смислу је речу 5. падежу апозиција подмету.</li> ''Примери:'' Оди, ''једини пријатељу'' дома мога! Иди к мраву, те се научи, о ''лењивче! Мили Боже'' на свему ти хвала! Богом ''браћо, огњени змајеви,'' немојте се тако завађати. Шта си дочекала, ''домовино драга!'' Недај се, дакле, <i>витешки роде. Драги пријатељу! Поштовани Господине!</i> <li>Облик 5. падежа долази у песмама место ''првога'' као подмет. То бива да би се испунио стих потребним бројем слогова.</li> ''Примери:'' Маче војску ''Ерцеже'' Степане. То је ''Вуче'' књигу проучио. Кад то зачу ''Вукашине краљу.'' Узе књигу ''Краљевићу Марко.'' </ol> {{Page break|178}} ===ШЕСТИ ПАДЕЖ=== <i>Реч у шестом падежу:</i> <ol> <li>''Означава оруђе'' којим се извршује оно што глагол значи.</li> ''Примери: Сабљама'' јој сандук сатесаше. Једну {{hw|вој|-|ску}} ''буздованом'' бије, другу војску ''бритком сабљом'' сече. Како кога ''копљем'' удараше. Анђео прекрсти поље ''штапом.'' Илија их ''громовима'' гађа. Служи вино {{hw|Тур|-|киња}} девојка ''златном чашом'' и ''бијелом руком.'' Марко често ''оком'' погледује. Па закуцај ''алком'' на вратима. Соко ''перјем'' лети, а не ''месом.'' <li><i>Тако и у мисленом значењу:</i></li> ''Примери:'' Прохесапи и ''умом'' промисли. Кад јој се син опаше ''снагом.'' Проговори ''громовитим гласом.'' Који бијаху кажњени ''болестима.'' Те га мучи <i>мукам {{hw|сва|-|којаким}}</i>. <li>Реч у 6. падежу означава као оруђе ''онога'' или <i>део онога</i> што је подмет у истој реченици.</li> ''Примери:'' Ђе је она сама ''собом'' пала. Карађорђе сам ''собом'' отиде да диже војску на ново. ''Собом'' млада до мркова дође. Да ти легнем ''главом'' на крило. Паде Ђемо ''главом'' без узглавља. Поклања му се ''челом'' до црне земље. Но се роду ''лицем'' клања. Јачаше ''дихом.'' Извила се златна жица ''врхом'' из мора. <li><i>Реч у 6. падежу означава материјал</i> којим се врши оно што глагол значи.</li> ''Примери: Златом'' везе све по чистој свили. {{hw|До|-|хватила}} сабљу Момчилову, те је ''сланом'' затопила ''крвљу.'' Умиј мене ''студеном водицом.'' Ја сам вас помагао <i>брашном, житом, сољу.</i> Опкољен ''водом'' и ''Турцима.'' Осу се небе ''звездама'' и равно поље ''овцама.'' Покрићу је <i>жеженијем златом.</i> Планине се ''снијегом'' завише. Покрио се <i>зеленом доламом.</i> Једнога засуше ''камењем.'' А титра се <i>златним буздованом</i> к’о ђевојка ''зеленом јабуком.'' Хоћаху ме оженит’ ''латинком.'' Када врба ''грожђем'' роди. ''Главом'' ће својом платити. Ја се нећу застидети ''њоме.'' Сташе трговати ''свињама.'' Насијао сам њиву ''пшеницом.'' Поток потече ''водом'' као и пре. Чим миришу недра твоја, или ''дуњом'' ил’ ''неранчом,'' или ''смиљем'' ил’ ''босиљем?'' Чим си ми се тако понесао или ''снахом'' или ''сватовима'' ил’ <i>{{hw|гос|-|подским}} даром пријатељским?</i> Који ''Шапцем'' {{hw|комен|-|дира}} ''градом.'' <i>Тако а у мисленом значењу.</i> ''Примери:'' Нека Осман ''злобом'' дише. ''Рђом'' кап’о док му је колена! {{Page break|179}} <li><i>Реч у 6. пад. стоји као додатак глаголу, значећи начин на који се врши радња казана глаголом.</i></li> ''Примери:'' Племе моје ''сном'' мртвијем спава. ''Којом'' бих га ''смрћу'' уморио? ''Трком'' трчи низ бијелу кулу. ''Грохотом'' се смеје. Соко њему ''писком'' одговара. Сви јој голуби ''гуком'' гукаху. ''Тајом'' иду кроз корита равна. Каже ''изреком.'' Оде ''кришом.'' И дигнуће ''гредом'' {{hw|Подго|-|рицу}}. Да ударе на шанац ''јуришем.'' Пуштио си мене ''вересијом.'' Тако ми све ''црном штетом'' не пропало! И осталу женску чељад војска ''ропством'' собом узе. {{hw|Окре|-|нуше}} ''редом'' пити вино. <i>Тако и кад се начин казује количином.</i> ''Примери:'' Подајте јој ''двојином'' онолико. ''Двојином'' их више посјекоше. Киша пада ''капљицама'', пак напада ''локвицама.'' Поврви народ ''гомилама.'' Суседи се скупе ''гомилама'' пред моју кућу. Скакавци што ''јатима'' долећу из Азије. Грнуше свиње ''чопором.'' Ја ћу дићи ''листом'' Удбињане. Продају сир ''центама'' а масло ''качицама''. <i>Тако и кад се начин казује поређењем.</i> ''Примери:'' Волим мријет’ него ''робом'' живјет’. <li><i>Реч у 6. падежу је додатак глаголу, да означи {{hw|ми|-|цању}} пут или простирању место.</i></li> ''Примери: Другијем путем'' отидоше у своју земљу. Оде Марко ''гором'' певајући. Шеве тице ''небом'' лете. Момче иде ''планином'' а девојка ''градином''. Пак отиде ''морем'' трговати. ''Селом'' иду село страх имаше. Кад су били ''пољем широкијем''. Учини границу ''Јастрепцем''. Од нишке је стране била граница ''реком Топоницом.'' <li><i>Реч у 6. падежу бива додатак глаголу којим се казује време у које се догађа оно што глагол значи.</i></li> ''Примери: Часом'' ведро, а ''часом'' облачно. ''Недељом'' и ''свецем'' излазио би с њима у шетњу. Друга ку̏ка̑ ''јутром'' и ''вечером''. Сарајево рано затворено, а у јутру ''зором'' отворено. ''Чим'' га виде, ''тим'' га и познаде. <li><i>Реч у 6. падежу бива именски прирок.</i></li> ''Примери:'' Он ће ''другим'' бити ''Скендербегом.'' Збор ни био ''збором'' а договор ''договором.'' Да сам ''тобом'' ја бих друкчије радио. Ко се ''овцом'' учини, курјаци га поједу. Да се не би и он ''јагњетом'' провргао. И она се {{hw|проту|-|рила}} ''стеном''. Назове се ''царем српским''. Вукашин постане ''краљем''. Указиваше се врло ''веселим'' и ''задовољним.'' Земља се управо може назвати ''родном.'' Туђу мајку ''мајком'' зовеш. Зову ''Влахом'' свакога сељана. Прозову је {{hw|пепе|-|љугом}}. И Турчина зовеш ''каурином.'' {{Page break|180}} <li><i>У 6. падежу бива прирочни додатак.</i></li> ''Примери:'' Уђе ''кадетом'' у регименту. Свака је добра ''девом'', но да је видимо ''невом. Робом'' икад а ''гробом'' никад. Поткуј и мене млади јуначе, нека бих ''коњем'' у гору текла. Скендербег је срца Обилића, ал’ умрије ''тужним изгнаником.'' Жене које су ''ђевојкама'' биле у краљицама. Да је у Кочину крајину ''дјететом'' заробљен. Четврти му ''робом'' служи. Већ га ''робом'' доведите. <li><i>Уз гдекоје глаголе предметов прирочни додатак {{hw|ка|-|зује}} се 6-тим падежем.</i></li> ''Примери:'' Учини ''га'' дружба ''старешином.'' Учини <i>га главним кнезом.</i> Градимо ''га лажом.'' Што ти ''Турке'' градиш ''каурима. Њега'' постави ''војводом поцерским.'' Оћете да ''ме'' направите ''свињаром.'' Кад ''те таким'' {{hw|позна|-|јемо}}. Даду му отворено писмо, у коме ''га'' наименују ''буљубашом.'' Остави ''наследником сина својега.'' <li><i>У разном смислу долази 6. падеж као додатак многим глаголима,</i> као: <i>клети се, заклети, заклињати, {{hw|ку|-|мити}}, братимити,</i> итд.</li> ''Примери:'' Кунем ти се ''Богом.'' Закле је ''небом'' и ''земљом.'' Па је воду ''Богом'' заклињала. Јован му се ''Богом'' кунијаше. Тај се њему и заклиње тешко који ''брацем'' а који ''сестрицом.'' Кумим те ''Богом'' и ''Св. Јовањом.'' Не брини се ''мојом кабаницом.'' Сад се више ''ничим'' не старајте. Не шали се ''главом'', господару. Нећу да се ''мноме'' ругају непријатељи. <li><i>Има придева уз које иде 6. падеж, стојећи у свези с оним што придев значи.</i></li> ''Примери:'' Мачва је ''обилна житом.'' Будите <i>{{hw|задо|-|вољни}} својом платом.</i> Ја сам ''задовољан оним'' што имам. Те је Фрушка ''вином изобилна.'' Тамо су људи <i>ниски растом.</i> Како ћу ''лицем весела'' бити кад ми је душа болесна. Старешина није свагда ''годинама најстарији'' у кући. ''Нездрав'' и ''телом'' и ''душом.'' А некмоли да је <i>чим оскудан.</i> Велики ''тијелом'' а мален ''дјелом.'' Пошаље {{hw|по|-|родом}} и ''јунаштвом'' најзнатнијега везира. <li><i>Реч у 6. пад. бива додатак именском прироку.</i></li> ''Примери:'' Који је '''родом''' ''Бугарин.'' '''Родом''' и '''вјером''' ''Србин.'' Који је '''родом''' ''из Рисна.'' Доиста сам '''местом''' <i>из Будима.</i> Докле '''домом''' '''бејах под Голијом.''' '''Отаџбином''' ''Истријанин.'' Сви су старче, '''старином''' ''Бошњаци.'' Они су сви '''занатом''' ''витезови.'' Од мене ти '''Богом''' <i>просто било.</i> {{Page break|181}} <li><i>Реч Бог стоји у 6. падежу да се коме појача сродство.</i></li> ''Примери:'' '''Богом''' ''брате'' војвода Дојчине. Ој Марија '''богом''' ''посестримо.'' <li><i>Реч срећа у 6. пад.</i> узима се да означи нешто {{hw|по|-|вољно}}, а ''реч несрећа'' да означи нешто неповољно.</li> ''Примери:'' У том ''срећом'', ударе некакви људи путем. <i>Срећом његовом</i> онај га дан не затворе. Неће ли то ''срећом'' бити каква кућа. Буздован ''несрећом ковачевом'' прсне. Него се догодило тако ''злом згодом.'' <li><i>У неким случајевима речи у 6. падежу значе оно чиме се ко бави.</i></li> ''Примери:'' Који ''народним послом'' иду. Који се онђе десио ''народним послом.'' </ol> ===СЕДМИ ПАДЕЖ=== У седмом падежу сад се не употребљавају речи без предлога. Остатци од тога још су се сачували у речима: <i>лети, зима, ономадне, лани, врху, меште, јави,</i> итд. које се сад {{hw|сма|-|трају}} за ''прилоге'' и ''предлоге'', а не као именице у 7. падежу. ==Б. ПАДЕЖИ С ПРЕДЛОЗИМА== Предлози употребљени с именицама имају '''стварно''' и '''мислено значење.''' У стварном значењу предлози с именицама означавају ''место, правац'' и од ''чега је што.'' а) '''Место''' означавају кад се исказује ''мировање'' или <i>{{hw|кре|-|тање}} на ограниченом простору</i> не мењајући место. ''Примери:'' Кућа у ''пољу.'' Бој ''на Мишарском пољу.'' Облак ''врх земље.'' Благо ''под земљом.'' Свештеник <i>пред црквом</i>. Крчма ''за гором.'' Пузи <i>по земљи. Над хучним морем, на кршном стењу. Усред двора</i> огањ гори. б) '''Правац''' означавају кад се <i>исказује кретање {{hw|мења|-|јући}} место.</i> ''Примери:'' Иде кроз ''ливаду.'' Попео се ''на планину.'' Али јури Мехмед-ага ''уз обалу'' ледне реке. <i>Поред стене, поред жбуна на врлетни</i> стиже ''крај.'' Пуста је гора <i>кроз коју</i> ходим. Ено већ се крију сјајног сунца зраци, <i>ка западу</i> златни путују облаци. Стаза ''преко поља.'' Пак потрча ''кроз Мироч планину.'' Пак погледа <i>пут жаркога {{Page break|182}} сунца.</i> Јеси л’ иш’о ''покрај мора?'' Заредио <i>од куће до куће</i> као водичар. в) '''Од чега је што.''' ''Примери:'' Да начини наџак <i>од челика. Од тог брашна</i> не буде пита. Па извади дивно одијело, све <i>од срме</i> и ''од чиста злата.'' Садељајте гуслице <i>од сувога јавора.</i> Поставићу темељ ''од олова.'' Чија ли је грана <i>од бисера. Из сваког пања</i> не може се светац истесати. <i>Из једнога дрвета</i> икона и лопата. ''Из ничега'' мене створи. Да је све што видимо ''из ништа'' постало. У мисленом значењу предлози с именицама означавају '''време, узрок, начин''' и разне друге односе. а) ''Примери за време:'' Ми ћемо те често походити ''у години'' свакога месеца, ''у месецу'' сваке недељице. <i>Под јесен. Пред пролеће. За јутра. За годину.</i> Постарај се да дођеш <i>пре зиме.</i> Тако стаде <i>за три годинице. Преко године.</i> б) ''Примери за узрок:'' Умр’о ''од туге.'' Учинио је то ''од своје воље.'' Ја сам ''с тебе'' допао тамнице. Знам да ''из незнања'' оно учинисте. Не могаху пута разазнати ''од мириса'' ситна босиока, ''од лепоте'' румене ружице. Пак се ''за то'' расрдио на ме. Њему веру ''за невољу'' даје. в) ''Примери за начин:'' Радио је ''мимо закон.'' Сеја брату ''кроз плач'' говорила. Што ''на игри'' изгубите. {{hw|Осу|-|дили}} га ''на смрт.'' Дао сина ''на науке. Сред сумње'' и ''страха.'' Тако му све иде ''у назадак.'' Са разним предлозила стоје имена у разним падежима. ===У ДРУГОМ ПАДЕЖУ=== <ol> <li>''С предлогом'' '''без''' реч у 2. пад. означава да '''нема''' онога чему је она име.</li> ''Примери:'' Мучно му је ићи ''без оружја.'' А пуштени коњи по ливади ''без седала'' и ''без покроваца.'' Код тебе видим град ''без барјака.'' Како ти је ''без крила твојега?'' Сам је Бог ''без гријеха.'' <li>''С предлогом'' '''осим''' (осем, сем) реч показује:</li> а) Да се '''нешто''' ''издваја'' '''од онога''' што она значи. ''Примери:'' Поскочице ''осим кола'' не смије нико ни поменути. Ухвати курјак козу, која је била легла на крају ''осим осталијех коза.'' Као да наш језик <i>осим свију језика</i> на овом свијету никакви правила нема. Настран, тј. ''осим осталијех људи.'' б) Да се '''од нечега''' ''издваја'' или ''изузима'' '''оно''' што она значи. {{Page break|183}} ''Примери:'' Воће расте и рађа '''свуда''', а тако и {{hw|вино|-|град}}, ''осим равне и баровите Мачве.'' Нека изберу <b>коју хоће Европску државу</b> ''осим Русије.'' Вода све опере ''осим гријеха.'' Не даде за собом ући '''никоме''' ''осим Петра'' и ''Јакова.'' Има '''паса''' и ''осим шарова.'' ''Напомена:'' Има случајева у којима реч ''осим'' стоји место речи ''него'' и тада нема значење предлога, нити с њом стоји реч у 2. падежу. ''Примери:'' У двору му нигђе никог нема <i>осим болан слуга</i> Миловане. Да на бегу ништа више нема <i>осим једна танана кошуља.</i> Он не носи цвјећа свакојака <i>осим једну ружу</i> и <i>каранфил.</i> Боже сачувај да се чим другијем хвалим ''осим крстом'' Господа нашега. Да се нема чим другим опасати ''осим ликом.'' У по којем примеру не може се реч ''осим'' заменити речју ''него.'' ''Пример:'' Сваком поруга ''осим девојци.'' Ту би се реч ''осим'' могла заменити речима ''само не'', па би било: Сваком поруга ''само не девојци''. <li>''С предлогом'' '''кром, кроме, окром''' реч показује исто значење које и с предлогом, ''осим,'' који је много обичнији.</li> ''Примери:'' Да никога украј мене не би <i>кром горице, камења</i> и ''ноћи.'' А ''кром војна'' њезино срдашце и не знаде за друго сунашце. С молером је ту био <i>кроме осталије знатније Српчића</i> и поп Сава. ''Окром Бога'' јединствено на њих над имаде. <li>''С предлогом'' '''ван, изван''' реч у 2. пад. означава.</li> а) Да се ''искључује'' простор који се '''обухвата''' значењем речи употребљене с тим предлогом. ''Примери:'' Брзо иде, али ''изван пута.'' Поранили ''беху'' у зору лов ловити ''изван града.'' Видио сам их неколико близу сеоске Цркве, али ''изван порте.'' б) Да се ''искључује'' простор који '''не обухвата''' својим значењем реч употребљена с тим предлогом. ''Примери:'' Нису водили никакве трговине ''изван земље'' (значи да су је водили ''само у земљи''). Пророк не може погинути ''изван Јерусалима'' (значи да може погинути ''само'' у Јерусалиму). в) Да се простор који се казује речју с тим предлогом изузима као простор за који се '''већ подразумева''' да се на њему дешава. {{Page break|184}} ''Примери:'' Нека се српски живаљ само тога Закона и ''ван Србије'' држи. г) ''У пренесеном смислу.'' ''Примери:'' На ове речи будем ''ван себе.'' Говораху да је ''изван себе. Изван очију, изван памети'' (пословица) Нећеш! Нећеш! К’о ''ван себе'' врисну. д) Често предлози ''ван'' и ''изван'' стоје у значењу предлога осим. ''Примери:'' Вода све носи ''изван срамоте.'' Дужни су постит’ сви ''изван мале деце.'' У новољи немам пријатеља ''ван мог ата'' и ''светла оружја.'' Немој имати другога Бога ''изван мене једнога.'' (Сазвао све синове Давидове ''изван Соломуна. Изван речени узрока'' има и други много. <li>''С предлогом'' близу реч у 2. пад. означава да се {{hw|не|-|што}} налази или збива у ''близини онога'' што она значи.</li> ''Примери:'' Чадор пење Сибињанин Јанко <i>близу двора</i> Јеле удовице. Кад сватови буду с девојком <i>близу куће.</i> Кад су били <i>близу Купинова. Близу двора</i> гле менека. <i>У пренесеном смислу.</i> ''Примери:'' Кад је ко ''близу смрти.'' Што је ветхо и остарјело ''близу'' је ''краја.'' То је ''близу памети.'' <i>Предлог близу има и поређење.</i> ''Примери:'' Ви сте ''ближе бога'' и ''чудесах.'' Тица што се више диже, то је ''свога града ближе,'' тако човек што је ниже: то је ''свога дома ближе.'' Тешко оном ко ј’ ''најближе Марка.'' <li>''С предлогом'' '''код''' реч у 2. пад. значи:</li> а) Да се нешто налази или збива <i>у непосредној {{hw|прос|-|торној}} близини</i> онога што она значи. ''Примери:'' Помкоше се један до другога ''код краља'' му мјесто учинише. Ово су ти приморски хајдуци, све изгинут’ један ''код другога.'' А невеста стоји ''код девера.'' У дворима коњи оседлани, а ''код коња'' под перјем јунаци. Не стој драги ''код мене.'' Она стаде граду ''код капије.'' б) Да се нешто налази или збива у <i>значењу припадања</i> ономе чему је она име. ''Примери: Код Марка'' су три ћемера блага. Ватих му се руком у џепове, ''код њег’'' нађох до три кесе блага. Заспала Јана ''код стада.'' Нисам ни ''код своје куће'' чистила. ''Код свакога манастира'' има по неколико ђака. Кад сам била ''код мајке'' девојка. Што сам теби <i>код бабајка</i> везла. ''Код свакога'' стара мајка плаче, <i>код {{hw|Ми|-|лете}}</i> сестрица Милица. Добро ти ми ''код тебе'' бијаше! {{Page break|185}} Кад сам ''код њега'' био на кочаку. ''Код тебе'' је на вечери било. Приби се ''код једнога човјека'' у оној земљи. И ''код нас'' је родила шеница. Крили су се по шуми и по другим селима ''код своји пријатеља'' и ''познаника''. Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости ''код бога'' и ''код људи.'' Што год рекли ''код Бога'' се {{hw|сте|-|кло}}. ''Код народа'' немају правога повјерења. ''Код мене'' је овака уредба. в) Да се ''има'' или да ''постоји оно'' што реч у 2. пад. значи. ''Примери:'' Што ће мени Ришњански мачеви та <i>код моје</i> сабље Шамлијанске. Како би ти узео оног губавог ''код такик красних коња.'' Није право да народ мре од глади ''код те проје. Код толика газдашага мога'' нисам кадар ни девојке наћи. Срамота би било да Турци дођу у моју кућу, па ''код толике славе'' и ''имена мога'' ништа у њој да не нађу. — Лако је сваком ''код памети''. <li>''С предлогом'' '''крај''' реч у 2. пад. показује:</li> а) да је нешто у простору у близини ''али са стране'' онога што она значи. ''Примери:'' А ''крај мене'' цветићи и трава. Девојка седи ''крај мене.'' Играли се врани коњи ''крај Мораве'' на обали. На води је тридест Удбињана, ''крај свакога'' двори по девојка. б) Предлог '''крај''' има и облик 6. падежа као именица а и тада задржава значење предлога. ''Примери:'' [[Пала магла у приморје]], ал’ се види <i>{{hw|кра|-|јем}} мора.</i> А Млечићи поставише војску по граници <i>{{hw|кра|-|јем}} Горе Црне.</i> в) ''Предлог'' '''крај''' бива и ''сложен'' с предлозима <b>из, на, од, у,</b> задржавајући исто значење. ''Примери:'' Вика стража ''искрај поља. Искрај воде'' ужди шеишану. Да утече ноћу ''искрај мене.'' — Кад је био ''накрај поља.'' Одмах бише ''накрај горе чарне.'' И {{hw|пре|-|несено}}: Човјек ''накрај срца. — Од крај Бара'' до поља Грахова. — Дочека их краљу Мијаило <i>украј Лаба, украј воде ладне.</i> И наша је кућа ''украј пута.'' г) ''Кад је предлог'' '''крај''' сложен с предлогом ''по'', има {{hw|зна|-|чење}} предлога ''поред.'' ''Примери:'' Јеси л’ иш’о ''покрај мора?'' Смиљ Смиљана ''покрај воде'' брала, Ударише ''покрај винограда.'' <li>''С предлогом'' '''поред''' реч у 2. пад показује:</li> {{Page break|186}} а) Да се нешто ''налази, простире'' или <i>креће у близини, али са стране</i> онога што она значи, те се тако у стварном значењу једначи с предлогом''покрај.'' ''Примери:'' Кад буду ''поред цркве.'' Па ме носи <i>поред двора њена.</i> Ударивши у том путу негђе ''поред гусака.'' Начинићу цркву и џамију обадвије једну ''поред друге.'' Који је ''поред њега'' јахао на коњу. Под чадором лежи рањен јунак, ''поред њега'' сабља димишћија. А Марија стаде ''поред мајке.'' У зубима држи драги камен ''поред ког'' се види вечерати. У пренесеном смислу: ''Поред све добре воље,'' нисам то могао учинити. ''Поред својих брига'' и ''невоља'' нисам на то ни помишљао. б) Да је нешто '''заједно''' с оним што значи реч с {{hw|предло|-|гом}} употребљена. ''Примери:'' Узех врага ''поред блага.'' Ти Владимире ''поред кћери моје'' имаш Драч у мираз. Благо мени <i>поред тебе. Поред маћије</i> омрзне на њу и отац. в) Да се '''има''' или да '''постоји''' оно што значи реч {{hw|упо|-|требљена}} с предлогом. ''Примери:'' При оволикој множини пјесама и <i>поред болести</i> моје главе и очију за сад се друкчије није могло учинити. Што би ''поред зиме'' и заспао то ти прекида сан горопадна вика помамни Бугара. Који се (гласови) ''поред свега мноштва'' славенскијех слова пишу с {{hw|крпе|-|жом}}. Да је ''поред свега превеликога богатства'' био врло тврд. Изобилан сам радошћу ''поред свију брига.'' г) Овај се предлог може сложити с предлозима '''на, с, уз,''' па и опет да задржи исто значење. ''Примери:'' Иде Гашо ''напоред овацах. Според њега'' ружа цавтијаше. Иде Никад ''успоред овацах.'' <li>''С предлогом'' до реч у 2. пад. показује:</li> а) Да је крај примицању онде где почиње оно што значи реч употребљена с тим предлогом. ''Примери:'' Цар с’ одмиче, Марко се примиче, док дотера цара ''до дувара.'' Једном крочи ''до коња'' докрочи. Дошавши јеж ''до једне кладе,'' увуче се под њу у буково лишће. Јер су се неколико пута били догонили <i>до шанца.</i> б) Да се означава не само место, на ком се примицање завршује, него и ''сва дужина'' која се кретањем обухвати. ''Примери:'' Спуштај гране ''до зелене траве.'' {{hw|Попу|-|штио}} крила ''до копита.'' Отегао се ''до неба.'' Крваве им {{Page break|187}} руке ''до лаката.'' Крвав дервиш бјеше ''до очију.'' Срезаћу ти црвен кавад ''до земље.'' А бијела брада ''до појаса.'' {{hw|За|-|редио}} од куће ''до куће'' као водичар. Чини ми се ''до мора'' је моје. Од Жабљака ''до Цетиње воде'' ударен је чадор ''до чадора.'' Кад уздишу ''до Бога'' се чује. То се чудо чак ''до цара'' чуло. Јао мене и ''до Бога.'' Песма иде од уста ''до уста.'' Од речена ''до створена'' ка’ од листа ''до корена.'' Цвили пишти, ''до Бога'' се чује. Пише књиге и шаље чауша ''до Прилипа града бијелога, до онога протопоп-Недељка.'' в) ''Значи'' '''меру''' до које се извршује нека радња. ''Примери:'' И сатријех Грчку ''до темеља.'' Истраживати што ''до најпоследње ситнице.'' Па све опуцка ''до мрве.'' Док не даш до ''пошљедњег динара.'' Бићемо се море <i>до једнога.</i> Бићемо се ''до последње капи крви.'' Свуче се <i>до кошуље.</i> Кад невоља кога ''до што'' доћера. Предраг мајци ''до коња'' дорасте, а ''до коња'' и ''до бојна копља.'' А кад злато ''до ђерђева била,'' купила јој ђерђев од мерџана. ''Од младости до старости.'' г) Значи '''место''' или '''какав предмет''' до којег се нешто трајно бави. ''Примери:'' Виноград је нама ''до чардака.'' На обали ''до воде Ситнице'' један зелен ту бијаше чадор. Уврх совре силан цар Стјепане а ''до њега'' стари Југ-Богдане, а <i>до Југа</i> девет Југовића. Седа цару ''до десна колена.'' Стиже Марко близу ''до Косова.'' Зрно ''до зрна'' погача, камен <i>до камена</i> палача. Коњ ''до коња,'' јунак ''до јунака.'' д) ''Значи'' '''време''' трајања нечега. ''Примери:'' Не дам сина ''до пролећа.'' Не пуст’ гласа ''до бијела дана.'' И ћуприја остане ''до данашњега дана.'' Бијаху још два дана ''до пасхе.'' Тако је ''до мрака'' ту лежао мртав. Потписа ме цареви везире да сам војник цару ''до вијека. — До сунца'' јој вода бистра била. Човек се ''до смрти'' учи. Који претрпи ''до краја'' благо њему. Жалосна је душа моја ''до смрти.'' Рајске славе уживала та у царству небескоме а ''до суда Божијега.'' Да дођу ''до године.'' ђ) ''Значи'' '''власт''' или '''моћ''' да нешто учини онај којега {{hw|озна|-|чава}} реч употребљена с тим предлогом. ''Примери:'' То стоји ''до тебе. До њега'' стоји да нам да или да не да. ''До вас,'' господо, стоји, да то буде или да не буде. Колико ''до вас'' стоји, имајте мир са својим људима. е) ''Значи онога ко је'' '''узрок''' или '''крив''' нечему. ''Примери:'' Па ''до кога'' буде кривица, одговар’о Богу и народу. Што си, Љуби, ужућела? Али ти је што <i>до {{Page break|188}} мене,</i> ил’ ''до мога врана коња,'' ал’ ''до моје бритке сабље,'' ал’ ''до моје миле браће,'' ал’ ''до моје драге селе,'' ал’ <i>до моје старе мајке?</i> Није мене што ''до тебе,'' нег’ <i>до твоје старе мајке:</i> с вечер’ воду пролијева, у поноћи иште пити. ж) Да ''се'' '''ма̑ри̑''' или '''не мари''' за оно што значи реч употребљена с тим предлогом. ''Примери:'' Није мени ''до ваше вечере.'' Теби је <i>до јела</i> а видиш где газда хоће да умре. И што ми је <i>до њихове свађе!</i> Колико је једнима ''до њега'' толико и {{hw|дру|-|гима}}. Што је теби ''до тога?'' Што је теби ''до нас?'' з) <i>Значи оно што и с предлогом осим.</i> ''Примери:'' Све се мијења ''до воље божје.'' Нико не зна ''до нас'' ђе је зло, Вода свашта опере ''до црна образа.'' Мајка нема <i>до тебе једнога. До оружја и срдашца свога</i> он не крену друга ни једнога. Не боји се никога ''до Бога.'' Ко је икад на свијет’ дочека’ а од ђеце једне распуштене штогод друго <i>до вјечите муке.</i> </ol> <ol> <li>''Напомена.'' Дешава се да реч '''до''', значећи што и реч '''осим''' изгуби значење предлога и не захтева да буде с њиме реч у 2. падежу.</li> ''Примери:'' А да што је свијет ''до трпија.'' Ништа није могао чути ''до вику.'' Немам ништа ''до једну шћер.'' Овај се род ничим не може истјерати ''до молитвом'' и ''постом.'' Нико не зна сина ''до отац.'' Ја бих свашто мајко раскинуо ''до проклето дрндарско тетиво.'' <li>''Напомена.'' Дешава се да предлог до <i>стоји пред {{hw|дру|-|гим}} предлогом,</i> али падежем управља онај други, а не он.</li> ''Примери:'' Спустио се мало у Удбину ''до под кулу'' Глумца Осман-аге. Оде Јово ''до под своју кулу.'' Кад је био ''до близу Будима.'' Јед’ге, пијте ''до у зору'' Турци. Чекавши ''до пред зору.'' Милош иде и кулаша води <i>до пред шатор</i> српског цар-Стјепана. Куд ће вештица <i>до у свој род.</i> Све ће бити ''до у ћосе брада.'' <li>''Напомена.'' Реч '''до''' стоји каткад и пред прилозима.</li> ''Примери:'' Јер ће осуда вечна твоја мним ''до брзо'' на њих пасти. Шта ја чиним не знаш сада, ''до мало'' ћеш пака знати. Чућете ''до мало времена.'' Уседни коња па бежи, да ми не речеш ''до после:'' превара што ме превари. <li>''Напомена.'' Реч '''до''' не управља падежем ни онда, кад стоји пред речима које се не мењају.</li> ''Примери: До подне. Довече.'' Тако и неки пут предбројевима и речима бројног значења. {{Page break|189}} ''Примери:'' Ето мене ''до'' петнаест дана. Згода дуг и ''до'' сто година наплаћује. Сад на теби зелена долама, ''до'' дан, ''до'' два зелена травица. Брже боље ''до'' недељу дана. Да ће ми он ''до'' толико и толико дана са две иљаде момака доћи у помоћ. <li>''С предлогом'' од ''реч у 2. пад. показује:''</li> а) Да је <i>на крају онога што она знача место с којега се што одмиче.</i> ''Примери: Од огња'' ми чедо одмакните. Истави лонац ''од ватре. Од града'' се Турци одмакоше. Откиде се лађа ''од Будимског града.'' Нек одмакну коње ''од обале.'' б) Да се ''одваја нешто'' што је било у вези или заједници с оним што значи реч која је употребљена с предлогом. ''Примери:'' Раставићу сламу ''од шенице.'' Ману Комнен мачем пламенијем те одвоји ''од Мустафе'' главу. Одвали камен ''од врата.'' Ти се хоћеш дијелити <i>од свијета {{hw|бије|-|лога}}</i>. Одби се грана ''од јоргована'' и лепа Смиља <i>од своје мајке.</i> Отпусти се ''од ручна девера.'' Одлучиће нас <i>од праведнијех.</i> Не мами ми сина лети ''од орања'' зими <i>од оваца.</i> Трже Марко ноже ''од појаса.'' Утри сузе <i>од бијела лица.</i> Па он проли сузе ''од очију.'' Ђе је ''од ње'' капља крви пала. ''Од облака'' пукоше громови. Већ <i>од коња добрих</i> одсједоше. Па се млада ''од земље'' подигла. в) <i>Даљину нечега од онога што значи реч употребљена с тим предлогом.</i> ''Примери:'' Колико је небо ''од земљице'' толико је и мој род ''од мене.'' А једну је воду запазио у планини подаље ''од друма.'' Не пружај се даље ''од губера.'' Оде Марко у гору зелену подалеко ''од цареве војске.'' Твоја је срећа далеко ''од тебе.'' Далеко било ''од нас!'' г) Уз пар предлога '''од''' — '''до''' ''показује целину простора'' између два места, који почиње ''од онога'' што значи реч {{hw|упо|-|требљена}} с предлогом '''од.''' ''Примери:'' Да одведеш киту и сватове ''од Будима'' до Призрена града. ''Од главе'' до пете. Паде тама ''од неба'' до земље. А што сам се стара замучила ''од мојега двора'' до твојега. Већ се бијем и пребијам ''од дрвета'' до дрвета, ''од камена'' до камена, ''од немила'' до недрага. Глас отиде ''од уста'' до уста. д) Показује правац кретања нечега, које почиње од онога што значи реч употребљена с тим предлогом. ''Примери:'' Дува ветар ''од севера.'' Студен ветар <i>од истока</i> дуну. Роди нам се ''од запада сунце.'' Ђе се {{hw|пра|-|мен}} магле запођеде ''од Костура града бијелога.'' Да {{Page break|190}} ударе одозго ''од планине.'' Да ће многи ''од истока'' и {{hw|за|-|пада}} доћи. Па пружи ''од себе'' руке. Дај ми, Боже, вијоре ветрове да подуну отуд ''од ширине.'' Окрену га <i>од {{hw|При|-|липа}} града.</i> Окренувши главу ''од њега.'' Долећеше два врана гаврана ''од Косова поља широкога.'' Стиже књига ''од Малене Бањске.'' ђ) <i>Показује примање, одузимање или захтевање нечега од онога што значи реч употребљена с тим предлогом.</i> ''Примери:'' Па узима Шабац ''од Турака.'' Узима један ''од другога.'' Отео ''од Турака'' Бању. ''Од госпође'' чашу приватио. Заиште од ''матере'' ону пушку. Да проси {{hw|ми|-|лостињу}} ''од људи. Од Турака'' шићар покупише. Па <i>од цара</i> Косово закупи. е) Да нешто припада ономе што значи реч употребљена с тим предлогом, те би се имало исто значење кад би се од ње начинио присвојни придев. ''Примери:'' Још да имаш рибе ''од Охрида.'' Пристигла ме ''од Сења'' потера. Лијепа као вила ''од горе.'' Убила ме рђа ''од тамнице.'' Царство моје није ''од овога свијета.'' Ово бјеху ''од земље'' судије. Одмах позна стража ''од Арапа'' да у војсци не имаде Марка. ж) Значи да је некоме постојбина оно чему је име реч узета с тим предлогом. ''Примери:'' Откуда си, ''од кога'' ли ''града?'' Ја сам јунак отуд из крајине ''од Добуја града бијелога.'' Једно бјеше ''од Прилипа'' Марко, друго бјеше Реља ''од Пазара,'' треће бјеше Милош ''од Поцерја.'' Господине царе <i>од Стамбола.</i> Кума куми ''од Будима'' краља. Краљу Ђурђу ''од Маћедоније.'' 3) Показује да нешто, <i>било повољно, било неповољно долази од онога чему је име реч с тим предлогом {{hw|удо|-|требљена}}.</i> ''Примери:'' Што је ''од Бога'' слађе је од меда. Књига каже на Урошу царство ''од оца'' је остануло сину. Ватите се кола тога, ''од Вишњег'' је оно ''Бога.'' Заповјед је така ''од везира.'' Ни Тодора ни ''од њега'' гласа. ''Од мене'' ти Богом просто било! Да јој кажем ''од цара'' поздравље. Кажи њему ''од мене'' благослов. На мени је останула клетва ''од мојега честитога кнеза.'' Да им је зулум <i>од кнезова.</i> Ид’ одатле ''од Бога'' моријо! и) Значи ''онога'' или ''оно од кога'' или <i>од чега произлази радња кад је глагол у</i> <b>трпном стању.</b> ''Примери:'' Што је теби ''од Бога'' заповеђено. Не буди ''од мене'' речено. Анђео послан од ''Господа Бога.'' Па ми не {{Page break|191}} би ''од Бога'' суђено. Буде покаран ''од свију'' и суђен <i>од свију.</i> Поштован ''од свега народа.'' ј) <i>Додатак прироку показујући од чега бива оно што се прироком каже.</i> ''Примери:'' свака тица ''од свог кљуна'' гине. Волим од ''ваше руке'' умријети. Ако падне ''од тебе јунака,'' к’о да паде баш ''од моје руке.'' Срби као сељаци живе само <i>од земље</i> и <i>од стоке.</i> Далматинци живе ''од мора'' тј. <i>од {{hw|пу|-|товања}}</i> и ''трговине'' по мору. ''Од Петра'' ме ухвати {{hw|гро|-|зница}}. Вишњичица род родила ''од рода'' се подломила. Умирем ''од глади.'' Умрех ''од жеђи.'' Иде сам ''од своје воље.'' Да је сирота ''од страха'' једва жива остала. Ил’ се шалиш, ил’ ''од збиље'' бијеш. Лежаше ''од грознице'' и ''од {{hw|срдо|-|боље}}.'' Не гњев’те нам гиздаве девојке, девојка је и <i>од себе</i> гњевна. к) <i>С овим предлогом реч у 2. пад. показује порекло некога или нечега.</i> ''Примери:'' Бе аферим пиле <i>од сокола!</i> Да су {{hw|да|-|нашње}} Бушатлије ''од Иванбеговића,'' али они сами казују да су ''од Мрњавчевића.'' Ти си, Ђурђу, рода господскога ''од принципа од Чарнојевића.'' А ожени два нејака сина с преко мора отуд ''од Латина.'' Ако је и змија <i>од срца је.</i> Не имао ''од срца'' порода. Нит’ си јунак нит’ си <i>од јунака.</i> Ти си тић ''од кукавице. Од стара оца'' ђеца {{hw|си|-|рочад}}. Не Милета, брате, ''од матере. Од врла'' се орлић рађа. ''Од камена'' ником ни камена. На част њему слава ''од таког писања.'' Ваљада си ''од старијех'' чуо: за {{hw|хајду|-|ком}} у гору не иди. Уредбе које је он ''од Нијемаца'' у Фрајкору и по том живећи у Срему био видио. ''Од руке'' му ништа не родило. Не иде ми ''од руке.'' Ја сам ову {{hw|пје|-|сму}} писао ''од Подруговића. Од мене'' си научио што знаш. л) <i>У стварном значењу показује</i> <b>врсту</b>, <i>а у мисленоме</i> '''начин.''' ''Примери:'' У свакоме дућану да буде трг <i>од друге руке.</i> Мрежа која се баци у море и заграби <i>од сваке руке</i> рибе. — Сваки од ''своје руке'' толковаше. Довија се ''од сваке руке.'' Који зна добро читати и ''од средње руке'' писати. ''Од ока'' (проценити што). ''Од рамена'' (пресудити што). ''Од прилике.'' Сад им свакоме ''од реда'' све прашта (без изузетка). љ) <i>Реч у 2. пад. с овим предлогом показује да од онога што значи постаје нешто друго.</i> ''Примери: Од деце'' људи бивају. ''Од прута'' бива {{hw|ве|-|лико}} дрво. ''Од крви'' не може бити вода. <i>Од трговине</i> {{Page break|192}} створи се голуб, а ''од Турчина'' створи се кобац. ''Од зрна'' у једанпут постане мачак. Кад кум, окуси од вина које је постало ''од воде.'' Да су ''од раје'' постали господари и војници. Обор-кнезови су постали <i>од стари српски кнезова. Од тог</i> неће ништа бити. ''Од тог'' нема ништа. Да видите шта ј’ ''Од паше'' било. ''Од тебе'' ће триста јада бити. Дом мој дом молитве нек се зове, а ви {{hw|на|-|чинисте}} ''од њега'' пећину хајдучку. Да видите јада <i>од Турака.</i> Шта уради ''од људи!'' Чин’ ''од блага'' што је теби драго. Куће су обично све ''од дрвета.'' м) ''Атрибут именима:'' ''Примери:'' Све истури ''од боја'' тонове. Москови су <i>од боја</i> јунаци. Јанко има коња ''од мегдана.'' На се тури ођело ''од дике.'' Да имадем брата ''од заклетве.'' Ово н’јесу ране ''од пребола.'' Јесу ли ти ране ''од самрти.'' Човек <i>од закона.</i> Није сам он ''од тога посла,'' него га је Бог за свашта дао. Ту је мајдан ''од добријех коња.'' н) ''Показује век, меру, и вредност.'' ''Примери:'' Како јелен ''од године дана.'' Јуне <i>од {{hw|го|-|дине}} дана.</i> Мог Стојана млађа оста љуба, млађа љуба ''од недеље дана.'' Старац Фочо ''од стотине лета.'' — Сад ми дајте једну чашу вина ма доброга и чашу ''од оке.'' — Сваки чифти ''од дуката жута.'' њ) <i>Означава оно од чега је неко власник.</i> ''Примери:'' Господар ''од куће.'' Кажите господару <i>од оне куће.</i> Онда се господар ''од галије'' сети свога за новчић купљенога мачка. Сваки је ''свога мали господар.'' Цар ''од оне земље'' дозове га преда се. о) <i>Означава оно од чега се казује део.</i> ''Примери:'' Да ти носим понуде: ''од комарца'' {{hw|ребар|-|ца}}, ''од мушице,'' душице, и ''од рака'' два крака. Они носе руку ''од јунака.'' Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце ''од јунака.'' И ево ти ''од Арапа'' главе. Дмитар узе доњи крај ''од града.'' Три пута се опасао пасом, а четвртом ''до сабље'' кајасом. Немој носит’ ништа <i>од {{hw|ору|-|жја}}. Од Србаља</i> мало ко погибе, ''од Турака'' мало ко остаде. Неки ''од странаца'' дођоше у град. Па беседи један ''од Сењана. Од сељака'' има ковача, туфегџија. И ти си ''од њих.'' Једни веле ''ода зла'' је ''рода.'' Ко је {{hw|Ср|-|бин}} и српскога рода и од ''српске крви и колена.'' п) ''Чини допуну глаголима.'' одвратити, ударити натраг отпасти, уклонити се, уздржати се, пробулити се, отпадити се, одметнути се, понети с, туђити се, зарећи се, одрећи се, {{hw|од|-|учити}} се, крстити се, престати, мировати (седети с миром), лечити се и још некима. {{Page break|193}} ''Примери:'' Људе одврате ''од предаје.'' Не ваља <i>од своје речи</i> натраг ударати. Отпадоше ''од вјере.'' Уклањајте се ''од свакога зла.'' Није се могао ''од смијеха'' уздржати. Кад се пробуди ''од сна.'' Што су се отпадили <i>од {{hw|кућев|-|нога}} посла.</i> Да је Кара-Махмут Бушатлија ''од цара'' се ''својега'' одметнуо. Они су се понијели и као отуђили <i>од свога народа.</i> Нигда ти се нећу потурчити ни одрећи <i>од крста мојега.</i> Зарећи се ни ''ода шта'' не треба. Крсти се ти ''од њега.'' Јер су се одучили ''од рада пољскога.'' Да ми за сад престанемо ''од свађе.'' Стану мало да почину <i>од боја.</i> Да мирује Рамо ''од Тураках.'' Но да с миром сад ''од Срба'' седи. Тим се лечи ''од назеба.'' Пошто се излечи ''од ране.'' р) ''Тако и глаголима:'' бранити, заклонити, чувати, крити, тајити, заградити, затворити. ''Примери:'' А да цркву ''од Турака'' бране. Нек се рани и ''ода зла'' брани. Од јада се на мач наслоњаше а ''од сунца'' пером заклоњаше. Чувајте се ''од лажнијех пророка.'' Слабо се што ''од њега'' може сакрити. Па ''од свога'' тајим ''побратима.'' А ти га загради ''од села'' селеном, ''од мене'' босиљком. Затворите царство небеско ''од људи.'' с) ''Тако и глаголима:'' избавити, опростити, ослободити, требити, плевити, чистити, отрести, осушити, утешити, {{hw|оправ|-|дати}}, жалити. ''Примери:'' Избави нас ''од напасти.'' Опрости ме данас ''од Арапа.'' Ослободити кога ''од порезе'' може само Милош. Требе се воћке ''од гусеница.'' Лехе од лука ваља плевити ''од траве.'' Да чистимо земљу ''од некрсти.'' Не може да се отресе ''од рђе.'' И од суза жалоснијех своја лица {{hw|осу|-|шиле}}. И ''од плача'' утешимо. Који се оваквом клетвом оправда ''од чега.'' Не жали ме, брате, ''од једнога.'' т) <i>При поређењу речју с тим предлогом казује се оно са чим се поређење чини.</i> ''Примери:'' Шире је небо ''од мора,'' дуже је море <i>од поља,</i> брже су очи ''од коња,'' слађи је шећер ''од меда.'' А шта је лепше ''од славе божје'' и ''од вечере'' с правдом стечене. Јаче село ''од сватова.'' Она је била беља <i>од снега,</i> руменија ''од ружице,'' сјајнија ''од сунца.'' Ја повише ''од вас'' видим. Јер он свашта има боље ''од нас.'' Волим брата ''од очињег вида.'' Који знаду мање ''од њега.'' <li> ''С предлозима'' '''више''' и '''изнад''' ''реч. у 2. падежу:''</li> а) Показује да се <i>место, на коме што бива, налази даље од горње стране онога што сама значи.</i> {{Page break|194}} ''Примери:'' Даница се њему одговара: ја, сам била, ја сам дангубила ''више б’јела града Биограда.'' Буздован зазуја ''више куће.'' Има биљег ''виш’ десне обрве.'' Ко <i>више себе</i> пљује на образ му пада. ''Више Марка'' књигу опазио. Соко Ђого паде на колена, ''изнад њега'' копље {{hw|пре|-|летело}}. Не гризеш ти мени уши, већ онај што се вије ''изнад мене.'' б) Показује да се, гледајући ствар у дужину или у {{hw|ши|-|рину}}, <i>налази нешто на страни која се сматра за вишу.</i> ''Примери:'' Зауставише се ''више нашег села.'' Шатор пење Новаковић Груја у планини <i>више Дренопоља. Више моје главе</i> ружу усадите. У Омера <i>више Сарајева. Изнад цркве</i> поље притискоше. <li> ''С предлогом'' '''ниже''' реч у 2. пад. показује <i>да се место на ком што бива, налаза на нижој страни онога што она значи.</i></li> ''Примери: Наже цркве'' поставио табор. ''Ниже ногу'' бунар ископајте. Пуче пушка ''ниже Београда.'' <li> ''С предлогом'' '''испод''' реч у 2. пад показује:</li> а) Да се нешто <i>уклања с места које се налази под оним што она знача, или му се прилази.</i> ''Примери:'' Боји се да се ''испод њега'' ћебе не извуче К њему дође сив зелен соколе, ''испод крила'' ситну књигу пушта. Дарова му коња ''испод себе.'' — Пружи руку ''испод међедине.'' б) Да се нешто <i>уклања с места које се налази на страни која се сматра за нижу.</i> ''Примери:'' Ишћераћу ''испод Беча'' Турке. Крену силу ''испод Београда.'' Одбише се ''испод Пирлитора.'' в) Да се нешто <i>бави или рада под оним што она значи.</i> ''Примери:'' Кртица ''испод земље'' иде, па опет не може да се сакрије. Пошетао паун птица ''испод наранџе.'' Шупље је ''испод неба.'' Иконију на вранчића баци, привеза јој ноге ''испод вранца,'' а привеза ''испод грла'' руке. г) <i>Показује оно што и предлог</i> <b>ниже</b>. ''Примери:'' Кад су били ''испод Вучитрна.'' Прокашља се неколико пута ''испод куле'' Глумца Осман-аге. ''Испод жи́та̑.'' д) У пренесеном значењу. ''Примери: Испод Бога'' нема се куђ. Погледају се Турци ''испод очију.'' Ондар Вуко ''испод мукла'' пита. <i>Испод стида</i> проговара. {{Page break|195}} <li>''С предлогом'' '''врх''' реч у 2. падежу показује:</li> а) Да се нешто <i>налази или бива на горњој страни онога што она значи.</i> ''Примери:'' Три кавада један ''врх другога.'' Убио га ''врх себе.'' Пљуни ''врх себе'' кад ли на образ. Ах, да виде свијета пуци остали крст ов’ славни непобјеђен игда, ''врх Ловћена'' што се небу диже. б) <i>Исто му значење бива и кад је овај предлог сложен с предлозима</i> '''на, у, по, с.''' ''Примери:'' Један стани ''наврх Малована.'' А кум сврака ''наврх трна'' чучи. И гори јој коса ''наврх главе.'' — Има камен ''уврх кога'' је изрезан крст. — Од удара заигра му земља као празна ''поврх воде'' тиква. — Ал’ на њему до три панцијера, три панц’јера један ''сврх другога.'' в) <i>Означава место у равнина на оној страни која се сматра за вишу.</i> ''Примери:'' А коњи нам <i>врх ливаде</i> нека пасу код кладенца. — Боље се ''наврх ливаде'' договарати, него се на увратинама карати. ''Наврх софре'' Громовник Илија. — ''Уврх софре'' Стари Југ-Богдане. <li>С предлогом '''из''' <i>реч у 2. пад. показује:</i></li> а) <i>Да се нешто уклања с места које се налази</i> <b>у ономе</b> <i>што она знача.</i> ''Примери:'' То изрече ''из куле'' утече. ''Из тамнице'' извади Стојана. Већ он иде ''из крчме'' у крчму. Али Митар ''из планине'' дође. Пуче пушка ''из горе зелене.'' Побегне из Боговађе у Студеницу. ''Из Призрена'' места убавога. Лије киша као ''из кабла.'' У један пут сви оборе ватру ''из пушака. Из уста'' му живи огањ сипа а ''из носа'' модар пламен суче. Викну Милош ''из грла бијела.'' {{hw|Ко|-|лико}} га лако ударно, ''из бојна'' га ''седла'' избацио. Сину муња ''из неба ведрога. Из камена'' би суза ударила. <i>Из главе</i> је косе ишчупала. — Да протера јарца ''из оваца.'' б) <i>Да се нешто јавља или дознаје из онога што она значи.</i> ''Примери: Из облака'' светац проговара. Јави му се ''из облака'' вила. Проговара Конда ''из земљице.'' Чусмо <i>из уста његовијех.</i> Болан ба́ба ''из горе'' гледао. Она му <i>из сриједе</i> одговара. То ''из куле'' нико не чујаше. Вири као пуж ''из љуске. — Из ових'' се ''књига'' и данас чати и поје у цркви. ''Из овога се натписа'' види да је оно истинитије. При̑ча̑ ''из плећа. Из ових понашница'' види се да су прави Срби. Да је он то све ''из књига'' научио. {{Page break|196}} в) <i>Да кретање или осећање полази из онога што она значи:</i> ''Примери:'' Кад удара тешком топузином сва се кула ''из темеља'' љуља. Колико је лако ударио, виту јелу <i>из корена</i> крену. Кукољ ваља ''из корена'' ишчупати. Запео ''из петних жила.'' — Већ уздише ''из свег срца. Из срца'' те часно штује г) ''Атрибут именима.'' ''Примери:'' Позна свога ђога ''из подрума.'' Соко <i>из врањијега гнијезда.</i> Иконија срце ''из недара.'' Па он купи господу сватове: кума швраку дугачкога репа, старог свата ''из осоја'' жуњу. Него иште грожђа бимберова <i>из царева нова винограда.</i> Ну кметујте мѐне и Милошу за нашега дара ''из Латина.'' Пије јунак црвенику вино, служи му га ''из горице'' вила. Ђе су тебе гује ''из потаје?'' Маче Марко ноже ''из потаје.'' д) <i>Да је неком постојбина оно што та реч значи.</i> ''Примери:'' Ја сам јунак отуд ''из Крајине'' од Добуја града бијелога. Који је био ''из Поцерине.'' Доиста сам местом ''из Будима.'' Чупић Стојан Змају ''из Ноћаја.'' ђ) <i>Да је то што она значи узрок нечему.</i> ''Примери:'' Ја ово чиним само ''из љубави'' к нашему народном језику. Туђи списатељи које ''из незнања,'' које ''из зависти,'' или ''из љубави'' к своме народу најславније и најзнатније догађаје изоставе или наопако опишу. <i>Из шале</i> смо одавде лећели. е) <i>Да из онога што она значи постане нешто друго.</i> ''Примери: Из једнога дрвета'' икона и лопата. <i>Из свакога пања</i> не може се светац истесати. Не жаљаше труда само да би ''из њега'' ишћерао добра човјека. Шта ће бити ''из овога дјетета.'' Источна или Бинч-Морава саставља се ''из две мале Мораве.'' ж) <i>Показује време.</i> ''Примери:'' Често у вече плаче који се ''из јутра'' смејао. ''Из почетка'' свак свој посао ради добро. <i>Из ове стопе. Из прва краја</i> (тј. у почетку). з) Бива да се неки прилози употребе с овим предлогом и онда добију облик 2. падежа. ''Примери:'' Јер су многи од њих дошли ''из далека.'' Гледаху ''из далека. Из далека'' зове стару мајку. Боље се ''из далека'' љубити, него ''из близа'' мрзити. Него пуче пушка ''из пријека.'' Они су се ''из малена'' гледали. Добро се пролеће ''из рана'' познаје. ''Из тиха'' се печење пече. {{Page break|197}} и) <i>У пренесеном значењу.</i> ''Примери:'' А ''из мисли претешких'' се трже. Сад ће слуге ''из лова'' ми доћи. Кад ли деца ''из игре'' дођоше. Истера Младена ''из службе.'' Тргнем се ''из сна.'' Онда и матер избави ''из ропства.'' <li>''С предлогом'' '''сред''' реч у 2. пад. показује:</li> а) <i>Да је место на ком што бива средина онога што она значи.</i> ''Примери:'' Расло дрво ''сред раја.'' Усадих лозу <i>сред винограда.</i> б) Овај предлог бива ''сложен с предлозима:'' '''на, по, у''' и <i>значење му остаје исто.</i> ''Примери:'' Расла јела ''насред'' Сарајева. Ти си мени ''насред срца мога.'' — Удари га ''посред срца жива.'' — Усред поља шатор разапео. Те се полако провуку и уђу ''усред Турака.'' в) ''Кад је сложен с предлогом'' '''у''', реч с њиме показује и време. ''Примери: Усред ноћи,'' као ''усред дана.'' Већ је {{hw|ја|-|сика}} трепетала ''усред лета'' и без ветра. <li>''С предлогом'' '''испред''' ''реч у 2. пад. показује:''</li> а) <i>Да се нешто збива на месту које се налази</i> <b>на {{hw|пред|-|њој}}</b> <i>страни онога што она значи.</i> ''Примери:'' Бјежи Марко ''испред родитеља.'' Свак ''испред своје куће'' нека мѐте̑ (чисти). Деца вичу <i>испред двора.</i> Кад су били ''испред Новог хана.'' Кад ми драги ''испред двора'' прође. б) ''Показује време.'' ''Примери:'' Кад је било ''испред тавне ноћи.'' Дође натраг чак ''испред Ђурђева дне.'' <li>''С предлогом'' '''иза''' ''реч у 2. пад. показује:''</li> а) Да се нешто ''уклања'' или <i>се јавља с места које се налази на</i> другој <i>страни онога што она значи.</i> ''Примери:'' Донеси ми воде ''иза горе.'' Извади нож ''иза појаса.'' Кад хоће да устане ''иза трпезе.'' Док се <i>иза брда</i> помоли брк. Сину Милош у пољу зелену као јарко ''иза горе'' сунце. Вири ''иза врата.'' б) <i>Да се нешто бави на такоме месту.</i> ''Примери:'' Кад су били мало ''иза града.'' Ни колико црно ''иза нокта.'' Почне их дивљан пипати ''иза вра̑та,'' да види који је претљи. {{Page break|198}} в) <i>Да нешто прилази томе месту.</i> ''Примери:'' Иди опет ''иза села.'' Како изиђе ''иза града.'' Србин њега држаљицом ''иза вра̑та.'' Он отиде ''иза села.'' г) ''Време'' у значењу предлога '''после.''' ''Примери: Иза зиме'' топло, ''иза кише'' сунце. <i>Иза гладне године</i> дође и сита. ''Иза туче'' ведрије је небо, ''иза шуге'' бистрија је душа. На Максима красте {{hw|напа|-|нуле}}, ''иза краста'' лице поцрнило. Из лонца се редом намажемо, ''иза тога'' будемо вјештице. Сва је вика на вука, а ''иза вука'' и лисица сита. <li>''С предлогом'' '''око''' ''реч у 2. пад. показује:''</li> а) <i>Да је каквим кретањем или иначе нечим опкољено оно што она значи.</i> ''Примери:'' Бјежи Марко ''око б’јеле црква.'' Потера их ''око винограда. Око огња'' коло игра. Руке склопи брату ''око врата.'' Краве ричу ''око куће.'' Ђул мирише <i>око нашег двора.</i> Редом чаше ''око совре'' дају. — ''Око Беча'' сва земља зајеча. А ''око ње'' четири дворкиње. ''Око гроба'' клупе направите. ''Око грла'' три ситна ђердана. ''Око брата'' колајна од злата. б) <i>Кад није цело опкољено.</i> ''Примери:'' Сватко мисли да ту спава Марко, <i>око њега</i> далеко облази. Ко ти даде ту ливаду ''око краја'' покошену. ''Око Дрине'' не има оваца. в) <i>Оно за шта се неко интересује или труди у ком било смислу.</i> ''Примери:'' Лебди ''око њега'' као мати ''око детета.'' Јер се беху брате, забавили ''око пуста ћара'' и ''шићара.'' Наврзао се ''око мене.'' Да се негда ''око винограда'' више радило. Послују ''око својих њива.'' Оправља нешто <i>око кола.</i> Трудио се ''око свога добра'' као и пређе. ''Око шта'' је руке саставио. Свадили се врапци ''око туђе проје.'' ''Око свега'' се погоде и намире, само остане једна сабља. г) ''Време.'' ''Примери:'' Дошао око ''заранака.'' Кад је доба <i>око ручка</i> било. Кара.-Ђорђије ''око Малог Божића'' дође у Остружницу. д) ''Меру.'' ''Примери:'' Камен око дванаест педи у висину и <i>око аршина и по</i> у ширину. <li>''С предлогом'' '''између''' ''реч у 2. пад. показује:''</li> {{Page break|199}} а) Да се ''креће'' или <i>издваја нешто из онога што она значи.</i> ''Примери:'' Она се ''између народа'' некако украде. Да га отму ''између њих.'' Протерају ''између себе'' зликовце. Да изберу ''између себе'' двојицу. Он тад пушћа своје бојно копље своме шарцу ''између ушију.'' Покупе ''између себе'' нешто оружја. Један ''између вас'' издаће ме. Највећи <i>{{hw|из|-|међу}} вас</i> да вам буде слуга. б). Да се нешто <i>налази у простору означеном местима која се именују речима с тим предлогом.</i> ''Примери:'' Велико Дубоко је ''између Београда'' и ''Обреновца.'' Срби дочекају га ''између Параћина'' и ''{{hw|Ћу|-|прије}}.'' Башка ће нам дворе поградити, ''између њих'' трње посадити. в) ''Време.'' ''Примери:'' Три недеље дана ''између Госпође Велике'' и ''Мале.'' У недељу ''између Материца'' и ''Божића.'' <li>''С предлогом'' '''дуж''' <i>реч показује да се крајем онога, што она значи, простире у дужину место на ком што бива.</i></li> ''Примери:'' Да не би који Црногорац у Дуждеву државу од турске сабље утекао, били су Млечићи и своју војску поставили ''дуж све Црне Горе.'' И ви други ''дуж Дунава.'' <li>''С предлогом'' '''пут''' реч показује <i>да је нешто {{hw|управ|-|љено}} онамо где је оно што она значи</i>.</li> ''Примери:'' Отлен пође ''пут Стамбола града.'' Пак погледа ''пут жаркога сунца.'' Верна друго, са мном ходи ''пут славнога Дубровника.'' Она узе перо од пауна и њиме ми ману ''пут сватова.'' <li><i>С предлогом</i> <b>преко</b> реч показује.</li> а) Да се нешто <i>креће с једног краја на други с горње стране онога што она значи.</i> ''Примери:'' Црни вране прелетео ''преко мора {{hw|дуж|-|девога}}.'' Ту исту ноћ пређу неколике турске чете <i>преко Мораве.</i> Превео би га жедна ''преко воде.'' Пређе <i>преко Цера</i> у Јадар. Отиште се ''преко поља равна'' како звезда ''преко ведра неба.'' Кад лисица ''преко леда'' пређе онда можеш и топове возити. Соко лети ''преко Сарајева.'' Мани сламом ''преко ватре живе.'' Не прелаз’ ми <i>преко пушке</i> Бајко, но се натраг ''преко ње'' поврати. <i>Преко голе сабље</i> пије вино. Као ''преко бундева.'' {{Page break|200}} б) ''Правац.'' ''Примери:'' Прешавши Дрину на С рдану, <i>преко {{hw|Ло|-|знице}}</i> и ''попаљена Шапца'' отиде к Београду. в) ''Посредника.'' ''Примери:'' Па сабљу ''преко ондашњега поглавара'' руске војске пошаљу фелдмаршалу Каменском на дар. Што је Господ казао ''преко пророка.'' Договоре се <i>преко писама.</i> г) Да нешто <i>на горњој страни заузима простор од једног до другог краја.</i> ''Примери:'' Голу сабљу ''преко крила'' држи. Већ {{hw|бу|-|здован}} меће ''преко крила.'' Имађаше ''преко чела'' повелику модрицу. Привеза их једно за другога па пребаци <i>преко бедевије.</i> Биле се јетрве ''преко свекрве.'' Када будеш <i>преко плота,</i> чувај, не кршкај. ''Преко онога господскога одела'' обуче своје старе сиромашке хаљине. д) Да се нешто <i>дешава на другој страни онога што она значи.</i> ''Примери:'' Народ који стајаше ''преко мора.'' Далеко су наши двори ''преко лугова.'' Пређу ''преко Тимока'' само да виде како је. ''Преко Мораве'' посијеку ресавскога кнеза Петра. Ни то није ''преко света.'' ђ) ''Време.'' ''Примери: Преко зиме. Преко лета.'' Сваког другог часа ''преко целог дана.'' Царство јудејско одржа се <i>преко сто година</i> (само што се на броју ''сто'' не познаје падеж). е) <i>Разна значења у пренесеном смислу.</i> ''Примери:'' Већ је даде ''преко воље њене'' за Мустафу старца од Новога. Ја шћадијах, мати, ''преко реда'' да {{hw|на|-|појим}} мојега Шарина. Да су то људи учинили <i>преко његове воље а заповести.</i> Имао некакав цар јединицу шћер ''преко мере'' лијепу. ж) Бива да пред овај предлог ''дођу предлози'' '''из''' или с и онда реч с њима <i>показује место с оне друге стране онога што она значи.</i> ''Примери:'' Онда они ''из преко Мораве'' опале из {{hw|пу|-|шака}}. Довукли топове, те је ''из преко Мораве'' с једне косе оборили. — Мајка даје (кћер) у село комшији, браћа дају ''с преко мора'' бању. <li>''С предлозима'' '''пре''' и '''после''' реч у овом падежу <i>{{hw|по|-|казује}} да се у времену догађа нешто с првим раније, а {{Page break|201}} с другим касније од онога што значи реч с њима {{hw|употре|-|бљена}}.</i></li> ''Примери:'' Постарај се да дођеш ''пре зиме.'' Сутра ''пре половине дана. Пре зоре; пре подне; пре Божића.'' Сваку чашу ''прије цара'' пије. Поранио Краљевићу Марко у неђељу ''прије јарког сунца. — После некога еремена'' отиде најстарији брат сестри у походе. ''После боја'' {{hw|ко|-|пљем}} у трње. Шта си данас дочекало тужно (Косово) ''после нашег честитога кнеза'' да Арапи сад по теби суде. С предлогом '''после''' <i>реч показује јоште и место које неко заузима у скали старешинства.</i> ''Примери:'' У том је Младен већ био постао први ''после Црнога Ђорђија. Послије нега'' (везира) највећи је његов ћаја. Тако Срби изгубе и ово свештеничко господарство, које је ''после царске круне'' најважније било. <li>''С предлогом'' '''за''' ''реч у 2. паб. показује:''</li> а) да нешто бива ''докле траје оно што она собом значи'' ''Примери:'' Који је ''за Пасманџијина времена'' бивао субаша по Тимоку. Чини Добро ''за живота.'' Каже му да се ''за живота његова'' никога не боји. Даћу тебе земљу Скендерију у државу за ''живота твога.'' Мене царе некће оженити ''за младости и љепоте моје.'' Оца свога једва сам зазнао, ''за детињства мога'' он је пао. ''Тако и за трајања неке личности.'' ''Примери:'' Пошаљу на Србе анатему, која се тек 1376, године ''за кнеза Лазара'' и <i>за грчкога цара јована Палеолога и његова патријара Теофана</i> узме натраг. Како год је за ''Турака'' било. б) Да се исказује добра <i>жеља за оно што значи реч употребљена у 2. пад. с овим предлогом.</i> ''Примери:'' Кад се напија: ''За славе небеске,'' која може да нам поможе. Ко пије вино ''за славе Божје,'' помоз’ му боже и славо божја. И ''за срећна пута'' Бога моли. <i>За сретна рада! — За твоје главе! — За кутњега слемена и конопљина семена, виторогих волова</i> и <i>{{hw|дуго|-|репих}} крава! - За лаке ноћи.</i> в) <i>Реч с овим предлогом у 2. падежу бави именски прирок.</i> ''Примери:'' Подај барјак ко је ''за барјака.'' Казаћу ти кад сам ''за мејдана.'' Што би Турак ''за сјече'' ис’јече, <i>за предаје</i> што '''би''', то предаде, ''за крштење'' што би, то искрсти Да што мало ''за ашлука'' нађеш. {{Page break|202}} ''Напомена:'' У овом смислу стоје речи с овим {{hw|пред|-|логом}} и у 4. падежу. <li>С предлогом '''место''' реч у 2. пад. <i>показује да се {{hw|не|-|чим}} замењује оно што она сама значи.</i></li> ''Примери: Место воде'' потече вино. ''Место комада'' даде детету читаву погачицу. Понео капице да разда народу ''место фесова'' и бритвице ''место оружја.'' Који је понео на вашар врећу шешарица да прода ''место ораха.'' Пред овим предлогом стоји каткад предлог ''на'', Смисао остаје исти. ''Примери:'' Ти ''на место мене'' род мој разговори. <li>''С предлогом'' '''у''' реч у 2. пад. показује:</li> а) ''да нешто припада ономе што она значи.'' ''Примери:'' Маче војску Српски Кнез Лазаре ''у Лазе'' је силни Србаљ био. У ''Божића'' три ножића. Кад ''у Леке'' сагледа чардаке. Добра гвожђа ''у лоша јунака.'' Зла Кајици срећа приступила те не гледа стреле ''у Мађара.'' Вук кад виде ''у лисице'' сирац, запита је откуда јој. {{hw|По|-|знајем}} ''у тебе'' мараму што сам ја својом руком везла. Има ''у твога брата'' кћи Милица. Секула је јединац ''у мајке.'' б) Да нешто <i>припада ономе што значи реч с тим {{hw|предло|-|гом}} тако да би исто значење било кад би се од те речи начинио присвојни придев.</i> ''Примери: У Бога'' су пуне руке. ''У ратара'' црне руке а бела погача. Како ли је лице ''у јунака.'' Лепше грло ''у Милоша'' царско, јесте лепше него је ''у виле.'' Зашто ''у људи'' табан није раван. ''У мене'' је срце милостиво. Гуша ''у кокоши'' или ''у тице.'' Грлић ''у пушке'' или у {{hw|ста|-|кла}}. Ручице ''у плуга.'' Грло ''у чарапе.'' Вретено <i>у кола воденичнога.</i> Да се огубала ''у краља'' ђевојка. Лепа ти ''у Алаге'' љуба. Заробише Смиљанић-Илију, ''у Илије'' млада оста љуба. в) Да нешто <i>припада ономе што реч с тим предлогом употребљена значи, ала тако да би исто значење било кад би се та реч употребила и с предлогом</i> '''код''' <i>у 2 падежу.</i> ''Примери: У попа'' је конак учинио. Ја сам синоћ <i>у вас</i> на конаку био. Турци ''у Марка'' на слави. Запита га мајстор како је ''у цара.'' Грђе муке јесу ''у Турака.'' То се троши у кући као ''у нас'' маст. ''У њега'' су књиге {{hw|ста|-|роставне}}. ''У нас'' доста коња и сокола, ''у нас'' доста пера и калпака. Најмио се зао ''у горега.'' У ''мога попа'' за кућом {{Page break|203}} има велика јама у земљи. Молитва им пријатна била <i>у Господа Бога.</i> Јер си нашла милост <i>У Бога.</i> Што год народ за себе ''у цара'' изради и сврши. Пођем <i>у {{hw|профе|-|сора}} Борна</i> слушати физику. г) С овим предлогом реч у 2. пад. <i>показује исто што и с предлогом</i> '''од''' ''у истом падежу.'' ''Примери:'' Што сам јунак ''у Бога желео.'' Сваки ће ти позајмити блага, ишти Иво ''у кога'' ти драго. Што заиштеш ''у Бога'' даће ти. Да нам остане свагда слободно ''у цара'' милост искати. Трипут сам те ''у оца'' просио. {{hw|Од|-|моли}} га паша ''у везира.'' д) Исто значење <i>које би иста реч имала у 3. падежу без предлога.</i> ''Примери:'' С том давијом ''у цара'' пођоше. Она шћаше бјежат’ ''у Турака.'' Данас мене ''у тебе'' издала, а тебе ће сутра ''у другога.'' Пушти Змаје ђевојчицу да ''у мајке'' своје поће. ђ) ''У'' мисленом значењу: ''Примери: У лажи'' су кратке ноге. ''У млађега'' {{hw|по|-|говора}} нема. ''У Момчила'' чудан наук има. Чудан адет бјеше ''у Латина.'' <li>''С предлогом'' '''с, са'''<ref>Предлогу с (съ) домеће се '''а''' пред речима које се почињу гласом с којим се он не може да изговори, или у стиху да се добије један слог више.</ref>) реч у 2. пад. показује:</li> а) Да се нешто ''уклања с онога што она значи.'' ''Примери:'' Сиђ’те ''с неба'' на земљу. Листак паде <i>с тополе.</i> Сиђе Алил ''с високе јелике.'' Скиде Марко {{hw|ме|-|шину}} ''са Шарца.'' Сјашу слуге и војводе ''с коња.'' Скиде ''с главе'' калпак и челенке. Она скиде ''с руке'' своју {{hw|пле|-|тивачу}} а ми ''с ко́ња̑'' своје вреће. Помакни се ''с тог места.'' ''С белеге'' се уклонити нећу. Ја јој рекох уклони се ''с пута.'' Те ''са совре'' ку̏пе подигоше. А Маџари игру започеше, започеше камена ''с рамена.'' Пијем воду ''са камена.'' Док ''са жита'' роса спадне. б) <i>Да кретање, јав. поглед почиње од онога што она значи.</i> ''Примери: С Пожаревца'' Срби ударе на Смедерово. Идућ’ ''с воде'' цвијеће сам брала! Глас допаде драгој <i>са крајине.</i> Чесма ''с које'' је сав град носио волу. Дуну ветар ''са планине.'' Сину лице као ''с горе'' сунце. — Кличе {{Page break|204}} вила ''с Урвине планине.'' А ја ћу ти ''с пенџера'' викнути. {{hw|Гле|-|дала}} их Ајка ''с висока чардака.'' Што се ведри небо <i>с југа.</i> Погледаћеш ''с десна'' на лијево. Стану се ''с ко́ња̑'' разговарати. в) ''Да је узрок нечему оно, што она значи.'' ''Примери: С ког'' си млада срећу изгубила? Ил’ <i>са себе</i> ил’ ''са своје мајке,'' ил’ ''са свога стара родитеља.'' ''С мене'' Павле оде у хајдуке. Ја ћу ''с тебе'' изгубити главу. Пропао ''с нерада.'' Мало л’ од векова ''с неслоге'' крви с’ проливало српске. ''Са тога'' сам срећу изгубила. г) ''Место на ком се нешто налази.'' ''Примери: С оне стране'' Мораве бео чадор разапет. ''С оне стране'' Саве воде детелина до колена. Онде га саране поред цркве ''с десне стране.'' На оној води <i>с друге стране</i> био је велики град. д) ''Време у које се што збива.'' ''Примери:'' Печеницу јоште ''с јесени'' почну помало прихрањивати. ''С вечера'' је киша ударила. ''С почетка'' нам добра срећа бијаше. ''С ове стране Божића.'' Ту се <i>с места</i> кавга заметнула. ђ) ''Меру нечега.'' ''Примери:'' Дебела сланина ''с подланице.'' Одскочило сунце ''с копља.'' По ''с три копља'' у висину скаче, по <i>с четири</i> добра у напредак. ''Напомена.'' У последњем примеру бројеви ''три'' и ''четири'' изгубили су облик 2. падежа. е) ''Разна пренесена значења.'' ''Примери:'' Не би ''с горега'' било. Ја нисам ''с раскида.'' ''С неруке'' ми је. Мрзио је на кнеза Стефана што је био ''с Петрове стране.'' Побегне ''с ручка.'' Кад дође довече ''с посла.'' Кад се вратио ''с боја.'' Докле се он ''с војске'' врати. Зар су сви људи ''с ума сишли?'' Посред па̑са укиде га ''с гласа.'' Да возимо душице ''с овог света'' на онај. {{hw|Сра|-|мота}} се не да опрати ''с човека.'' Он се, може бити, од страха разболи и сиђе мало ''с памети.'' <li>''С предлогом'' '''због''' <i>реч у 2. пад. показује да је оно, што она сама значи, узрок нечему.</i></li> ''Примери:'' Примише нас све ''због дажда'' који иђаше и ''због зиме.'' Засавица се ''због глибовитог дна'' не може газити. ''Због сирота'' сунце сјаје. Да Римљани <i>због свога незнања</i> нису достојни Солонових закона. <li>''С предлогом'' '''рад''' и '''ради''' <i>реч у 2. пад. показује:</i></li> {{Page break|205}} а) <i>Да је оно, што она значи, разлог или подстрек {{hw|не|-|какој}} радњи.</i> ''Примери:'' Да нараним сужње у тамници <i>ради Бога и крсног имена.</i> Не лаје куца <i>села ради.</i> него ''себе ради.'' Трпи душо ''Бога ради.'' Хоћу моју изгубити главу <i>ради крста и Богородице. Рад ноћи</i> се зубље увијају, али што ће у сунчане зраке! Кад се сеје брашно за хлеб <i>ради свадбе.</i> И прист’о сам незван за сватови <i>рад {{hw|ко|-|мада}}</i> љеба бијелога и ''рад чаше'' црвенога вина. Дворило момче у попа Саве ни ''ради књиге'' ни ''ради вјере'' већ ''ради двије шћери попове'' (м. двеју шћери попових). б) Да је оно, што она значи, узрок нечему. ''Примери:'' Како је Бог од њега искао одговор за 80.000 душа, које су ''њега ради'' изумрле. Благо {{hw|прогна|-|нима}} ''правде ради.'' в) Овај се предлог ''може сложити с предлогом'' '''за''' <i>те гласити</i> '''зарад''' ''и опет имати исто значење.'' ''Примери:'' Дарујте ме <i>зарад среће и напретка, {{hw|за|-|рад}} Бога јединога и рад часа умрлога.</i> <li>''С предлогом'' '''чело''' реч ''глава'' у 2. пад. <i>показује место које се њоме означава и с предлогом</i> '''више'''.</li> ''Примери: Чело главе'' копље ударише. Невјеста му стоји ''чело главе.'' Онај матори пас дошао од стоке и сео му ''чело главе'' па плаче. <li>''С предлогом'' '''уочи''' реч у 2. пад. ''показује време'' тј. <i>да нешто бива дан пре онога што она сама значи.</i></li> ''Примери.'' Сетила се преља кудеље <i>уочи свете {{hw|не|-|деље}}</i>. Печеница се не угоји ''уочи Божића. Уочи свадбе.'' Као ''уочи смрти.'' <li>''С предлогом'' '''проћу''' или '''супрот''' или '''против''' реч у 2. пад. ''показује:''</li> а) <i>да се нешто налази или бива у близини и наспрам онога што она значи.</i> ''Примери:'' Ти повеша девет везирова ''проћу цркве'' о јели зеленој. Зора га је бела забелела <i>проћу пусте куле карауле.</i> Ја усадих виту јелу, <i>супрот јеле</i> жуту дуњу. б) <i>Оно чему је управљена нека радња у {{hw|непријатељ|-|ском}} смислу.</i> У овом случају се обично узима предлог '''против'''. ''Примери:'' Начинивши на Текији шанац <i>против {{hw|Ада|-|кала}}. Против Бошњака</i> се упру на Мишару. Да се сад не војује ''против цара'' него само ''против јањичара.'' Јербо пође ''против воље Божје.'' </ol> {{Page break|206}} ===У ТРЕЋЕМ ПАДЕЖУ=== <ol> <li>''С предлогом'' '''к, ка'''<ref>Предлог је '''к''' старинско '''къ'''. њему се место гласника '''ъ''' домеће гласник '''а''' кад се реч, пред којом стоји предлог '''къ''', почиње гласом '''к''' те се не могу обадва ''кк'' једно за другим изговорити, нпр. Отле оде ''к коњу'' дорату, те се каже: Отле оде на коњу дорату. Тако и кад је потребно у стиху добити један слог више, нпр. Када Комнен у планину дође на ономе зелену језеру.</ref>) ''реч у 3. пад. показује:''</li> а) ''Да се нешто креће и долази ономе што она значи.'' ''Примери:'' Ту је расла брекиња ''к њој'' долазе чобани. Кад дођоше ''к води Чобаници.'' Угледавши смокву једну крај пута, дође ''к њој'' и не нађе ништа на њој до лишћа. Па отиде ''к двору бијеломе.'' Ходите ''к мени'' сви који сте уморни. ''К њему'' иде Новаковић Грујо, голу сабљу носи у рукама. Хајдемо ''к Премудроме'' да нас он намири. Дође ''к мору Галилејском.'' Сва сила турска нагрне ''к Нишу.'' Па се врате ''к ватри.'' Колубара тече од југа ''к северу.'' — Он потрча брже боље ''ка кориту.'' Оде Дојчин у поље широко ''ка шатору'' црна Арапина. Оде право <i>ка {{hw|При|-|липу}} граду на својему двору бијеломе.</i> Право оде <i>ка Солуну граду.</i> б) <i>Да се жели или наређује или брани да се нешто крене или дође ономе што она значи.</i> ''Примери:'' Зове слуге и ''к себи'' призивље. Већ ме зове ''ка Јерусалиму.'' Хајте, браћо, ''к земљи'' низ чардаке. ''К њему'' зову проју бајалицу. Па идите ''ка двору'' {{hw|бога|-|тога}} Гавана. Ни ви ''к Марку'' близу прилазите. Не зовем га: оди ''к мени'', сине, већ га зовем: оди ''к мени'', драги. Реци ми да дођем ''к теби'' по води. Хоће ''к својој'' на {{hw|му|-|штулук}} ''мајци.'' Кажу, брате, хоће ''к Београду.'' Иди сад одмах ''к њему'' у собу те га посијеци. Ни једнога {{hw|погу|-|био}} нисам, но пратио <i>ка старом Пазару ка војводи Рељи Крилатици</i> да их Реља у тамницу баци. в) Да онај кога значи реч употребљена с овим {{hw|предло|-|гом}} <i>прима или неприма кога на издржавање.</i> ''Примери:'' Па узео ''к себе'' (к себи) синовицу. Милан и Јаков оставши ситни и у сиромаштву, пошто {{hw|поодра|-|сту}}, дођу за мајком у Добрињу, но ни она не будући у богатству, не могне их примити ''к себи.'' г) Да је нешто <i>само обрнуто ономе што она значи.</i> Овамо иду и случаји кад се ко <i>речима обраћа ономе што значи реч с овим предлогом употребљена.</i> {{Page break|207}} ''Примери: К Стамболу'' је главу обрнуо. А обрни ''к мене'' (к мени) твоје лице. Пак се обрне ''к вратима.'' Сви се бјеху ''к Богу'' обрнули. Све ђевојке ''к небу'' {{hw|погле|-|даше}}. Обазре се ''ка Крушевцу б’јелу.'' И очима ''к земљи'' погледаше. — Онда рече најстарији ''к оцу.'' Рече {{hw|госпо|-|дар}} ''к приставу својему.'' Из дубина вапих ''к теби.'' Тако ми пријатне биле молитве ''ка Господу Богу.'' д) Реч с овим предлогом у 3. пад. <i>има исто значење које и с предлогом</i> '''уз''' ''у 4. падежу''. ''Примери:'' Сам се пристави ''к ватри.'' Метни у лонац и пристави ''к ватри.'' Положише их ''к ногама Исусовијем.'' Кад се у процијепу (гуја) припече ''к ватри.'' ђ) ''У пренесеном значењу:'' ''Примери:'' Ти све мислиш од добра ''к бољему.'' Не ваља свашта ''к срцу'' примити. Кад дођу виле ''к очима.'' Наклоњен ''к страни'' против Црнога Ђорђија. Из љубави ''к нашем народном језику.'' У том су се једнако {{hw|приправ|-|љали}} ''к рату''. Још око десете године показао је већу вољу ''к војничкој служби'' него и ''к чему другом.'' е) Да је нешто ''придато'' или да је <i>приближно по {{hw|осо|-|бини}} с оним што она значи.</i> ''Примери:'' У Предговору ''к пословицама.'' Попио је триста дуката све за један дан и још ''к томе'' врана коња, златан буздован. Прилијепиће се ''к жени својој.'' Он јој даје три товара блага и још ''к томе'' од злата столицу — Тако су од свију овијех мајстори и трговци најближе ''к народу.'' Ово све припада ''к својству'' јужнога наречја ж) ''Време.'' ''Примери:'' Кад је било ''к вечеру.'' Гди л’ ће ''к ноћи'' на вечеру доћи. <li>С предлогом '''против''', '''супроћ''' врло је ретко реч у 3. падежу. А кад дође <i>има исто значење као с истим {{hw|предло|-|зима}} употребљена у 2. падежу тј. у непријатељском смислу.</i></li> ''Примери:'' Да је то ''супрот војништву'' и ''јунаштву.'' Који војује ''против закону'' ума мојега. ''Против'' јуче {{hw|учи|-|њеном}} с Русима ''миру.'' И сто мача извадили <i>супроћ једној самој руци.</i> </ol> ===У ЧЕТВРТОМ ПАДЕЖУ=== <ol> <li>''С предлогом'' '''уз''' реч у 4. пад. показује:</li> а) да се нешто <i>креће у правцу с доњега краја ка {{hw|гор|-|њем}} онога што она сама значи.</i> {{Page break|208}} ''Примери:'' Да се може ''уз дрво'' пузати као мачка: А он иде ''уз бијелу кулу.'' Прими с’ бане ''уз Голеч Планину.'' Јунак иде ''уз брдо.'' А он тајом иде ''уз мердивен.'' Да се пењу ''уз општу.'' Па погледа горе ''уз чардаке.'' Пламен му се ''уз образ'' запали. б) Тако и у простору, кад се нешто <i>креће од стране која се сматра за нижу у правцу стране која се сматра за вишу.</i> ''Примери:'' Да ударе оздо ''уз поље.'' Већ побегох <i>уз кршно приморје.</i> Па он иде тамо ''уз чаршију.'' Остав’те ми на тамници пенџер да ја гледам ''уз Млетке'' низ {{hw|Мле|-|тке}}. Неки друже ''уз долину'' струже. Шетајући <i>уз росне ливаде.</i> Гледајући ''уза ме'' низа ме. Начне га мазити <i>уз длаку</i> низ длаку. в) <i>Да се нешто креће упоредо с оним што она значи.</i> ''Примери:'' Марко игра колом ''уз кадуне.'' Ждребе трчи ''уз кобилу.'' Иду ''уз плуг.'' г) <i>Да се нешто ставља или се већ бави поред онога што она значи.</i> ''Примери:'' Што л’ буздован ''уза се'' привлачи. Док нисам стала ''уз мила кума.'' Свагда би га брала, у па̑с ушивала, ''уза се'' носила. Невера ти седи ''уз колено.'' Напео се као свечарски лонац ''уз ватру.'' Да ми будеш девер ''уз девојку.'' Игуман сједи ''уз огањ. Уз јелике'' пушке {{hw|при|-|слонише}}. Везаћу га ''уз то бојно копље'' као жена куђељ’ ''уз преслицу.'' Израстао зелен бор ''уз Алагин бели двор.'' А ''уз ноге'' ковче и чакшире. д) <i>Да иде нешто као додатак ономе што она значи.</i> ''Примери:'' Даде ње_му три товара блага, снаа када кошуљу са златом ''уз кошуљу'' срмајли мараму. Оће дати коња испод себе, још ''уз коња'' стотину дуката. Те изг вади од злата јабуку ''уз јабуку'' хиљаду дуката. Уз ''крива човека'' пропадне кашто и прав. Не би л’ и ви <i>уз њи</i> преживели. ''Уза сухо дрво'' и сирово гори. <i>Уз {{hw|там|-|буру}}</i> танко попијева. Гадље ''уз које'' се игра и гусле <i>уз које</i> се пјевају јуначке пјесме. Овако се ''уз јело'' највише пије шљивова ракија. Тако се сад ''уз реч'' говори. {{hw|При|-|певи}} ''уз здравице.'' ђ) <i>Разлог из кога се нешто чини.</i> ''Примери:'' Ништа не чините ''уз пркос.'' И одсјеци {{hw|по|-|најбоље}} главе а ''уз инат'' и цару и Богу. {{Page break|209}} е) ''Време.'' ''Примери:'' Радич ''уз онај рат'' постане капетан. {{hw|Пје|-|сме}} које се пјевају ''уз часни пост.'' Јер се <i>уз бијелу {{hw|не|-|ђељу}}</i> поједе масло. <li>''С предлогом'' '''низ''' ''реч у 4. пад. показује:''</li> а) <i>Да се нешто креће у правцу од горњега краја ка доњем онога што она сама значи.</i> ''Примери:'' Па он сиђе ''низ бијелу кулу.'' Она стрча доле ''низ чардаке.'' Запе љуба бјежат’ ''низ планину.'' Па погледа ''низ брдо.'' Види ђе ''низ прозор'' некака жена {{hw|спу|-|шта}} своје косе златне. Рони сузе ''низ бијело лице.'' {{hw|Уда|-|рише}} му сузе ''низ образе.'' Удри браца пуца ''низ недарца.'' Клону рука ''низ чошну доламу.'' б) <i>Тако и у простору кад се нешто креће од стране која се сматра за вишу ка страни која се сматра за нижу онога што она значи.</i> ''Примери:'' Оде право ''низ Косово равно.'' Равно поље жао ми је на те где мој драги отиде ''низа те.'' Пошетах се ''низ ливаду.'' Ко се оно ''низа Саву фула? Низа совру'' вино наточише. Ђе га гледа ''низ његову пушку.'' <li>''С предлогом'' '''кроз''' ''реч у 4. пад. показује:''</li> а) <i>Да нешто пролази с једног краја на други оним што она значи.</i> ''Примери:'' Ти стријељај ''кроз прстен'' јабуку. Онда ћеш га видети ''кроз рупу.'' Турци су се сваку ноћ <i>кроз земљу</i> ближе прикучивали к српским шанчевима. Но ''кроз њега'' зрно пролећело. Сад видимо као ''кроз стакло.'' И сунце пролази ''кроз каљава места,'' али се не окаља. ''Кроза те'' ће огрејати сунце. Сјају му се токе <i>кроз {{hw|бр|-|кове}}</i>. Она се прометну овца, и поче ''кроз кућу'' блејати. Пак потрча ''кроз Мироч планину.'' Ра̏ниле девојке <i>кроз гору</i> на воду. б) <i>Да неко или нешто пролази између множине лица или нечега другог.</i> ''Примери:'' Диже главу оде ''кроз сватове.'' Изиђе с {{hw|Ја|-|дранима}} срећно ''кроз Турке.'' Провре се ''кроз народ'' до кнеза. в) <i>Да се нешто у своме кретању налази у ономе што она значи.</i> ''Примери'' Кад су били ''кроз гору зелену.'' Кад су били ''кроз Корита равна.'' Кад су били ''кроз поље Косово.'' И кад будеш тамо ''кроз чаршију.'' г) ''У пренесеном значењу.'' {{Page break|210}} ''Примери:'' Братац сеји ''кроз сач'' одговара. Сеја брату ''кроз плач одговара.'' Сузе лила ''кроз плач'' говорила. А ''кроз сузе'' гњевно проговара. д) <i>Да је оно што она значи средство којим нешто постаје.</i> ''Примери:'' Тешко оном човеку ''кроз кога'' долази саблазан. Да се у свачему слави Бог ''кроз Исуса Христа.'' Да се свијет спасе ''кроза њ.'' ђ) ''Узрок нечему.'' ''Примери:'' Завади се и мило и драго да ''кроза што'' не би ни жалили. Свађа ''кроз јаглук.'' ''Напомена:'' Место речи '''кроз''' налази се и '''проз''' и '''чрез.''' <li>''С предлогом'' '''мимо''' ''реч у 4. пад. показује:''</li> а) ''Да се кретањем промине оно што она значи.'' ''Примери:'' Па пролази покрај двора мога као робље ''мимо турско гробље.'' Но ''мимо њих'' коња прогоњаше. ''Мимо град'' је чета пролазила Кад прођосмо <i>мимо једно острво.</i> б) <i>У пренесеном значењу.</i> ''Примери:'' Да се млађе кћери не удају <i>мимо {{hw|ста|-|рије}}. </i>Да не траже цара ''мимо цара.'' Не убиј, Боже, <i>мимо свијет.</i> Постао неваљао <i>мимо све остале људе.</i> <li>''С предлогом'' '''за''' ''реч у 4. пад. показује:''</li> а) <i>Да нешто примицањем заузима место с наличја,</i> или <i>уопште на другој страни онога што она значи.</i> ''Примери:'' Докле зађе ''за горицу'' сунце. Кад је дошла ''за гору'' на воду. Овце ти ''за луг'' зађоше. Западну <i>за камење</i> и стану се бити. Пак је метну ''за се'' на {{hw|ко|-|њица}}. Уђе у собу где је било весеље, и стане ''за врата.'' Зашао ''за леђа'' реченом генералу. Језик ''за зубе!'' Заклони се ''за јелу зелену.'' Измакну се <i>за своје пређашње {{hw|гра|-|нице}}</i>. Док ја одем ''за бијелу цркву.'' Јесу они чете {{hw|чето|-|вали}}, ''за коље'' се нису заклањали. б) <i>Да нешто примицањем заузима место с које било спољне стране онога што она значи.</i> ''Примери:'' Истом Грујо сједе ''за трпезу.'' Под {{hw|ору|-|жјем}} ''за совре'' сједоше. ''За готову совру'' засједоше. Кад сједнемо ''за столове златне.'' <i>Тако и кад се место трпезе каже обед.</i> ''Примери:'' Цар Лазаре сједе ''за вечеру.'' Седне Усуд ''за вечеру.'' {{Page break|211}} в) <i>Да се нешто саставља с оним што она значи.</i> ''Примери:'' Посвирај па и за појас задени. Заде јој лале ''за главу.'' Запе стрелу ''за златну тетиву.'' Задје јој се купина ''за свилену кошуљу.'' Да гдје не запнеш <i>за камен</i> ногом својом. Десном га је руком ухватио <i>за {{hw|де|-|сницу}}</i> и ''за бритку сабљу.'' Жута хрта ''за уши'' сподбила. ''За бритке'' се ''сабље'' доватише. Куд год иде ''за руку'' ме води. У рату је боље ''за непријатељски плот'' коња {{hw|ве|-|зати}}, него ''за свој.'' Веза коња ''за једну јелику,'' веза хајку ''за другу јелики. За злато'' рђа не пријања. {{hw|При|-|кова}} га Солуну ''за врата.'' г) <i>Да се нечим замењује оно што она значи.</i> ''Примери:'' Ја ћу ''за те'' на мејдан изићи. Ја ћу пасти ''за те'' у тамницу, док отидеш и опет се вратиш. Од сад више нема свадбарине Марко ''за све'' свадбарину плати. Око ''за око.'' Зуб ''за зуб.'' Носе воће те мењају ''за брашно.'' Да пазаре једно ''за друго.'' Шљиве ''за брашно.'' Мило ''за драго.'' Жао ''за срамоту.'' Ока шенице ''за грош.'' Где дадосмо сребро ''за олово.'' Немој дати умље ''за безумље.'' д) ''Цену или вредност нечега.'' ''Примери:'' Што дадосмо ''за једну ужину'' била б’ рана за годину дана. Не дам вама Секуле нећака ''за Кучево'' ни ''за Браничево.'' У њему сам три лета служио: једно лето ''за светло оружје,'' друго лето ''за добра коњица,'' треће лето ''за лепу девојку.'' ''За главу своју'' ником не казуј. Не сме он то учинити ''за живот.'' ђ) <i>Да нешто буде</i> или <i>да не буде оно што она значи.</i> ''Примери:'' Да се ''за учитеља'' издаје. Да се Туркешања ''за пашу'' издаје. У руке му трс подају <i>за краљевску за шибику</i> (скиптар). То је Раде ''за братство'' примио. Не прими ми, Боже, ''за грехоту.'' И даде јој божју вјеру тврду да је хоће узет’ ''за љубовцу.'' Нисам тебе <i>за {{hw|се|-|стру}}</i> довео, већ сам тебе ''за љубу'' довео. Узми мене <i>за својега сина.</i> Кога ћемо ''за краља.'' Ја га не бих ни <i>за слугу</i> млада, а камо ли ''за мог господара.'' Постави га ''за судију.'' Ко не држи брата ''за брата,'' он ће туђина ''за господара.'' е) <i>Да се мари, брине, стара, боји за оно што она значи.</i> ''Примери:'' Све ћемо чинити ''за тебе.'' Дао би око <i>за њега.</i> Ил’ не чујеш ил’ не хајеш ''за ме.'' А ''за тебе'' младу и не мари. Не брини се ни мало ''за овце.'' Ко ''за своје'' а особито ''за домаће'' не промишља, одрекао се вјере. Ја се бојим ''за мојега сина.'' Он не смједе поћи у Косово <i>за крст часни</i> крвцу прољевати, и ''за своју вјеру'' умријети. Да се стара ''за рају'' као ''за своју децу.'' {{Page break|212}} ж) <i>Оно чему је намењено нешто или каква радња.</i> ''Примери:'' Докле буде траве <i>за коњица, за јунаке</i> млади јагањаца. Да не роди вино ни шеница ни <i>за цркву</i> часна литурђија. Који је пред кућом дељао држаљицу <i>за будак.</i> А ево смо како они миши те <i>за мачку</i> звоно приправљаху. Ја сам сабљу <i>за себе</i> ковао. Да могу {{hw|ку|-|пити}} <i>за себе</i> и <i>за своју чељад</i> круха. Те он оре поље <i>за шеницу. За муку</i> смо саздани. Да се спремају <i>за пут.</i> Да још није спремљена <i>за удају.</i> Кош <i>за кукурузе</i>. Ћуп <i>за мед.</i> з) <i>Оно чему што приличи</i> и <i>оно за шта је шта {{hw|при|-|спело}}.</i> ''Примери: За те'' нису чаше позлаћене. Које перо сјајан месец то је перо <i>за војнике,</i> које перо жарко сунце то је перо <i>за јунаке,</i> а јунаци <i>за ђевојке.</i> Није <i>за козу</i> сено. Може л’ бити <i>за цара</i> царица. Место згодно <i>за војску.</i> Узму из Сибнице што буде људи <i>за оружје.</i> Сва тројица већ дорасту <i>за женидбу.</i> Сад би већ била <i>за удадбу.</i> Кад приспију <i>за жетву</i> шенице. Видити њиве како су већ жуте <i>за жетву.</i> Је ли веће јање <i>за заклање?</i> И ми коња <i>за трку</i> имамо. и) <i>Да се неко или нешто интересује или разбира ономе што она значи.</i> ''Примери:'' Ал’ га нисам питао <i>за царство,</i> већ <i>за грије</i> што је сагрјешио. <i>За јуначко</i> питају се <i>здрављ .</i> Жалосно га ''за вилајет'' пита. Што ме царе ''за свато '' пита, нека купи колико му драго. Све се скита а ''за Му '' пита. Паде на ум, па се досјетио <i>за његова хрта Кар мана.</i> Знаде л’ сваки <i>за Бога</i> и <i>за име Божије. За везира</i> никад и не мисли, <i>за цареву сву осталу војску</i> а колико мраве по земљици. Који се ''за њу'' опклади седам бели градова. ј) ''Време.'' ''Примери:'' Беле новце остављај ''за црне дане.'' То морало остати ''за друга пут. За дан; за ноћ; за годину.'' Тако стаде ''за годину'' дана. Пише вино ''за недељу'' дана. Ватра ''за један час'' обузме сву варош. Царуј куме ''седам година.'' к) ''Узрок или налик на узрок.'' ''Примери:'' Видим ђе ћеш данас погинути а ''за правду'' Бога истинога. Неки страдају ''за злобу'' и ''неправду сво'' а неки ''за незнање'' и ''будалаштину.'' А, мој брате, <i>за</i> ме не криви. <i>За што</i> се насмеја? Ни ''за што:'' само она л) ''Меру.'' ''Примери:'' Укопајте мене ''за сабљу'' дубоко. Ле снег и лед сваке године дебео ''за један хват'' и ви {{Page break|213}} љ) ''Разна пренесена значења.'' ''Примери:'' Даћу теби до триста дуката још к отоме златан прстен с руке ''за залогу'' мојега братинства. То и јест ''за чудо.'' Ако би му било ''за невољу.'' Ово чините мени ''за спомен. За знак'' најтврђе вере пошаље му своје бројанице. Пошто би се потурчио Марко? ''За инат.'' Грађа ''за леп српски роман. За пакост. За љубав.'' Што ''за Бога'' уделите и ''за душу'' намените. Ми како нађемо ''за добро'' онако и радимо. Како он нађе ''за право.'' Које нађете <i>за вриједно.</i> м) ''Исто што и с предлогом'' '''по.''' ''Примери:'' Купи свате, хајде ''за ђевојку. За тебе'' ће послат’ посланике. Поручи ''за бајалицу.'' <li>''С предлогом'' '''међу''' ''реч у 4. падежу показује:''</li> а) <i>Да се нешто у кретању зауставља на месту {{hw|опко|-|љеном}} или са свију страна, или бар с две стране оним што она значи.</i> ''Примери: Међу Турке'' јуриш учинише. Кад удари у катане Марко како соко ''међу голубове.'' А дотрчи Комнен барјактаре међ девојке крај воде студене. Удари га ''међу плећи живе.'' Цар Милоша ''међу очи'' љуби. Бацио кост ''међу њих.'' Да иде ''међу народ.'' И падоше <i>међ {{hw|Му|-|рашов}} табор.</i> б) <i>Да се кретање или радња зауставља узајмично на онима које она ознанује.</i> ''Примери: Међу се'' се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи. Пак се почеше ''међу се'' клати и бити. в) ''У пренесеном смислу:'' ''Примери:'' Почеше говорити ''међу се.'' Да договор ''међу се'' имате. ''Међу то'' им Бог одлуку смете. <li>''С предлогом'' '''над''' ''реч у 4. падежу показује:''</li> а) <i>Да је место, на ком се кретање или радња {{hw|зау|-|ставља}}, с горње стране онога што она значи.</i> ''Примери:'' Наднесе се ''над бунар над воду.'' Отиде ''кад јаму.'' Преодница ведро небо пређе надводи се <i>над Ерцеговину.</i> б) <i>Да се нешто пореди с оним што она значи.</i> ''Примери: Нада те'' се не нашло јунака. Данас нема ''нада ме'' јунака. Нема крвника ''над потурчењака.'' <li>''С предлогом'' '''под''' <i>реч у 4. падежу показује</i>:</li> {{Page break|214}} а) <i>Да је место, на ком се кретање или радња {{hw|зауста|-|вља}}, с доње стране онога што она значи.</i> ''Примери:'' Мртав паде ''под коња дората.'' Па седоше ''под јелу зелену.'' Па ''под барјак'' купи Удбињане. Метнула камен ''под главу.'' Све је Марко ''под сабљу'' турио. Дође право ''под цареве дворе.'' Често гледа ''под Кунар планину.'' б) ''Начин.'' ''Примери:'' Већ он узе ''под силу'' девојку. Ако неће сам од своје воље, а он хоће ''под морање.'' Тадај ћу ти за сина кажати, ал’ ''под клетву'' да се даље не жна. в) ''Време.'' ''Примери: Под ноћ'' тикве цветају. ''Под саму зиму'' отиде у Босну. Под јесен је водио руску војску на {{hw|Вар|-|варин}}. ''Под старост.'' г) ''Иначе пренесена значења.'' ''Примери:'' Тад је Нови ''под кауре'' пао. Наију {{hw|крагу|-|јевачку}} узме ''под своју власт.'' Да не паднете ''под суд.'' Кућа се узима или даје ''под кирију.'' Давати новац <i>под интерес.</i> <li>''С предлогом'' '''пред''' ''реч у 4. падежу показује:''</li> а) <i>Да се кретање или радња зауставља на предњој страни онога што она значи.</i> ''Примери:'' Не смедоше ''пред Марка'' изићи. Ко ће стару дочекати мајку и ''пред мене'' стару ишетати. Пак ''пред цара'' клече на колена. Те га пошљу на крајину ''пред Турке.'' Па изиђи ''пред кулу бијелу.'' Само да ми тај човек ''пред очи'' не излази. б) ''Време.'' ''Примери: Пред зору'' се мрзне. Дође ''пред вече '' нешто људи у Пожаревац. Намера га ''пред вече'' нанесе на зелено у гори језеро. Један дан ''пред ноћ'' кад бијасмо на врх Чемерна. Кад ко ''пред смрт'' много једе. <li>''С предлогом'' '''на''' ''реч у 4. падежу показује:''</li> а) <i>Да је на горњој страни онога, што она сама значи место, на ком се кретање или радња зауставља или {{hw|наме|-|рава}} зауставити се.</i> ''Примери:'' Кад се слеже ''на Косово'' војска. Кад дођу ''на једно поље.'' Оправља се војевода Јанко, оправља се ''на Косово'' равно. Пала магла ''на ливаду.'' Пак ја пођох ''на планину.'' Пак отиде мору ''на обалу.'' Бацише га <i>на дно</i> у тамницу. Попећу се бадему <i>на гране.</i> Она оде коњма ''на ливаду.'' Набијају живе ''на коље.'' Што два {{Page break|215}} два ''на копље'' набада, преко себе у Ситницу тура. Од јада се ''на мач'' наслоњаше. ''На бојно се копље'' наслонио. б) <i>Да се кретање нечега зауставља дошавши у додир с оним што она значи.</i> ''Примери:'' Састави један џелеп турских говеда те оћера ''на Митровицу'' и прода. Ја оћера ''на Мљетке'' {{hw|во|-|лове}}. И пођоше здраво ''на дворове.'' У саму ноћ дођемо ''на квартир.'' Иди ''на море'' и баци удицу. Отиде <i>на онај поток,</i> прекрсти се и баци новчић у поток. Стојша кад дође <i>на ону чесму.</i> Он долази тамници ''на врата.'' {{hw|На|-|мера}} је намерила била ''на јунака'' Орловића Павла. По дугоме путовању наиђу ''на један чардак.'' Истом кнеже разредио војску ''на Косово'' ударише Турци. Изнеси ме пред двор ''на сунашце.'' Ружан човек не иде радо <i>на {{hw|огле|-|дало}}.</i> Удари се јунак ''на јунака.'' в) <i>Отвор којим пролази оно што се креће.</i> ''Примери:'' Пак протера коња ''на капију.'' Ако те <i>на једна врата</i> истера, а ти ''на друга'' опет уђи. Уђите <i>на уска врата.</i> Буре одозго на среди има једну јаму ''на коју'' се пиће у њега сина. Не говори ''на сва уста.'' Па кад ми је које за потребу испојем га ко пјесму ''на уста.'' Изићи ће то њему ''на нос.'' г) <i>Оруђе на ноје се извршује радња.</i> ''Примери:'' Гледа њега ''на дурбин'' девојка. Пије крв на памук. Спуштавах се ја ''на ваше уже.'' Па се крило ''на чекрк'' окреће. Преде свилу ''на златно вретено.'' Она иде на тавничка врата и донесе једну кову вина, на ''узицу'' спусти у тавницу. ''На кантар'' их мјерити не {{hw|зна|-|дем}}. Људи вију жито ''на лопату'' а жене ''на решето.'' Кад се брашно ''на густо сито'' просије. д) <i>Да је кретање управљено у правцу онога што она значи.</i> ''Примери:'' Ветар однесе галију бог зна куда да за три месеца није могла изаћи ''на свој прави пут.'' Пак се ''на траг'' они повратише. Поврати се Мујо ''на трагове.'' Да не иде тамо на ''те ауте.'' Те је шаље <i>на Турску Кладушу на кољено</i> Хрњи Мустаф-аги. Преносећи храну на самару преко Босне ''на Херцеговину.'' Кад хаџије <i>на ћабу</i> полазе. Поведи их мени ''на Удбину.'' Други пут иде из Београда <i>на Гроцку, Асан-пашину паланку, Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш,</i> у Македонију. Отидоше свак <i>на своју страну.</i> Окрени се с десна ''на лијево.'' Зар да <i>на нас</i> народ као ''на издајице'' прстом пружа. Највише се очи отимаху ''на кићене'' у пољу ''сватове.'' {{Page break|216}} ђ) ''Подражавање ономе што она значи.'' ''Примери:'' Углед’о се један ''на другога,'' попадао један код другога. Угледајте се ''на вјеру њихову.'' {{hw|Угле|-|дајте}} се ''на мене'' као и ја ''на Христа.'' Кад си расла <i>на што си</i> гледала, ил’ си расла <i>на бор</i> гледајући, ил’ <i>на јелу танку поноситу,</i> ил’ ''на мога брата најмлаћега?'' Помислите ''на старе јунаке.'' Треба нама помислити <i>на витезе прве храбре.</i> Много је његовом јунаштву {{hw|пома|-|гало}} што је све помишљао ''на Милоша Обилића.'' е) <i>Да се даје знак или опомена ономе кога она значи.</i> ''Примери:'' Ненадовић стане намигивати ''на њ,'' {{hw|гово|-|рећи}} му полако: ћути, од Бога нашао! Иди орле не {{hw|на|-|мигуј}} ''на ме.'' Ал’ дружина викну ''на Милоша:'' подај сабљу не замећи кавге. Ја повичем ''на њега:'' то је мој челац. ж) <i>Да се према ономе што она значи врши радња или кретање у непријатељском смислу.</i> ''Примери: На кога'' сте ноже потргнули? Баци копље бијело Латинче ''на Милоша'' у прси јуначке. Отидоше преко мора сињег ''на Арапску љуту покрајину.'' Као <i>на хајдука</i> изишли сте с ножевима и с кољем. Бисмо се с људима и ударасмо ''на куле и дворове.'' Почетак буне ''на дахије.'' Срамота је двоме ''на једнога. На курјака'' вика а лисице месо једу. Узео зуб ''на њега.'' Многи свједочише лажно ''на њега.'' Многе тешке кривице изношаху ''на Павла.'' з) <i>Начин на који бива оно што се ради.</i> ''Примери:'' Умр’о ''на пречац.'' Сад изнес’те да што {{hw|за|-|кусимо}} сви уједно а ''на брзу руку.'' Продали му кућу ''на добош.'' Већ ''на силу'' оженила сина и ''на силу'' довела девојку. ''На врат, на нос'' побјегну у градове. Ударе <i>на јуриш.</i> Попио оку вина ''на душак.'' Продао ''на јагму.'' Продаје ''на крчму.'' Сваки носи по двадес’т пушака све ''на један арзлак'' изгоњене и ''на један чакмак'' догоњене и ''на једну бурму'' завијене. Толико му остајете ''на чисто'' дужни. ''На пророчанску'' говорит’ почиње. и) <i>Време у које се врши радња или кретање.</i> ''Примери:'' Доћи ћу ти ''на пролеће; на лето; на јесен.'' Кад ''на подне'' говеда полежу у пландиште. ''На недељу'' дана пред свадбу. ј) <i>Да се нешто пореди с оним што она значи.</i> ''Примери: На лепоту'' као и девојка. ''На стидноћу'' као и невеста. ''На лепоту'' да лепшега нема. ''На висину'' да нема вишега. ''На јунаштво'' к’о Бојчић Алија. к) <i>Сличност или несличност нечега с оним што она значи.</i> {{Page break|217}} ''Примери:'' А Марко се тури ''на ујака.'' Да би јој се пород уметнуо ''на њезин род.'' Сакуп овај ''на зло'' не {{hw|при|-|личи}}. Мирише ''на кољиво.'' Заудара ''на буре.'' Смрди <i>на сумпор.</i> Душа створена ''на слику и прилику'' истога Бога. л) <i>Обличје нечега.</i> ''Примери:'' Полуга ''на лакат.'' Кућа ''на покој.'' Шарен ''на грошеве.'' Под многим кућама има и сад цијели {{hw|ње|-|мачки}} подрум ''на сводове.'' Пут ''на завојицу.'' Нијесам видио цијеви ''на ову направу. На перо'' ме ћурком покриваше. љ) <i>Одстојање.</i> ''Примери:'' Засавица се прикључује Сави <i>на један пушкомет.</i> Брдељци око Београда и ''на читав сат'' {{hw|да|-|леко}} зову се Врачар. ''На два сата'' далеко од Сења. ''Напомена:'' У овом смислу каткад стоји предлог '''на''' и пред ''прилогом.'' ''Примери: На далеко'' запроси девојку. Тога ''на близу'' није било. м) <i>Да је повољна или неповољна радња по некога.</i> ''Примери:'' Тако ми ''на зло'' година не дошла! ''На зло'' Павле сеју миловао. Све ''на славу'' Божју чините. Дати живот у дивну замену а ''на славу'' српскоме имену. Да се слави Дука зулумћару ''на срамоту'' теби и твојима. н) ''Количину нечега.'' ''Примери:'' Туд ће проћи ''на алаје'' војска. Та има нас ''на хиљаде.'' А гракаху ''на јата'' вранови. ''На хиљаде'' падоше јунаци. њ) ''Именски прирок.'' ''Примери:'' Да ће књига ова бити <i>на неисказану корист</i> народу нашему. Онда ће оно бити <i>на штету</i> нашем народном језику, а себи и својима ''на срамоту.'' Дан и ноћ радећи да не будемо ''на досаду'' никоме од вас. Не будите ''на саблазан'' ни Јеврејима ни Грцима. Кад је Јања ''на удају'' била. Кац је Омер ''на женидбу'' био. Ништа није ''на одмет.'' Нек вам је ''на знање.'' Ако слаже, лаж му ''на поштење.'' Свему роду и племену <i>на велику част.</i> Ако л’ винца пије ''на здравље'' му било. ''На част'' теби срна и кошута. ''На поклон'' ти коњиц и ђевојка. <i>На живот и на здравље. На спасеније.</i> о) <i>Додатан прироку у разноме смислу.</i> ''Примери:'' Није бабо расковао благо ''на наџаке'' ни ''на буздоване.'' Што су били лави и тимари, појагмили Турци ''на миразе.'' Отишли ''на размјерке.'' Одбијам ти <i>на лудост.</i> Одбити коме што ''на дару. На комаде'' кују {{hw|ис|-|кидајте}}. {{Page break|218}} Не трпаше ''на гомиле'' благо. Бојно копље сломи ''на четворо.'' Наија је свака раздијељена ''на кнежине.'' Кад ја бијах ''на бијес'' ђевојка. Жао ми је ''на те.'' <li>''С предлогом'' '''о''' ''реч у 4. падежу показује:''</li> а) <i>Да је кретање управљено и да се зауставља на ономе што она значи.</i> ''Примери:'' Обеси пушку ''о клин.'' Како кога руком доваташе те ''о земљу'' њиме удараше. Ко с ђаволом тикве сеје ''о главу'' му се лупају. Лупа као путо ''о лотру.'' Изнад њега копље прелегило, ударило ''о камен'' студени. Док би длан ''о длан'' ударио. На једној се води умивали, ''о један'' се ''јаглук'' отирали. б) <i>Да нешто, крећући се, додирује се с оним што она значи.</i> ''Примери:'' Одр’о би медведа ''о њега.'' Немам ''о што'' сабље поганити. И ''о Турке'' да крваве руке. в) <i>Тако и у пренесеном смислу.</i> ''Примери:'' Да ја ''о вас'' не огрешим душе. Кад се {{hw|гри|-|јешите}} ''о браћу.'' Који се не саблазни ''о мене.'' г) <i>Да оно што она значи изазива радњу.</i> ''Примери:'' Цареви се отимљу ''о царство.'' Како с’ грабе ''о то пустио благо.'' Завади се мајка и девојка не ''о граде'' ни ''о винограде,'' већ ''о једну танану кошуљу.'' Кад сам се јуче кладио <i>о мога коња дората, о моју сабљу очину.</i> Тако и у пренесеном смислу: Није ми ''о главу.'' У неких књижевника налази се '''об,''' <i>означујући с {{hw|имени|-|цом}} време.</i> ''Примери: Об ноћ'' греде а ''об дан'' почива. Да се не могаше смирити ''об дан'' ни ''об ноћ.'' <li>''С предлогом'' '''по''' ''реч у 4. падежу показује:''</li> а) <i>Да се кретање или радња чини да би се прибавило оно што она значи.</i> ''Примери:'' Једном пођемо нас десетак су тридесет коња у Дубровник ''по со.'' Кад би год полазила ''по траву'' и ''по воду.'' Трећи иде кући ''по ужину.'' Да је отишао <i>по велике топове.</i> Па одоше свати ''по ђевојку.'' Цар ''по Марка'' оправио слуге. Зашто посласте ''по мене?'' Доћи ће враг ''по своје.'' ''Тако и у пренесеном смислу:'' Отишао ''по памет.'' Било би га добро ''по смрт'' послати. Коме га је послао на свје̏т (савет). {{Page break|219}} б) <i>Меру или вредност нечега.</i> ''Примери.'' Те сакупи ''по избор'' сватове. Још се не беше ''по све'' смркло. Оно ствар вреди ''по што'' се може продати. Ја не марим за живот кад би живео ''по ту цену.'' Ни ''по што'' Господе. в) ''Повољно или неповољно по онога кога она значи.'' ''Примери:'' Не каже баба како је сан снила, већ како је ''по њу'' боље. Вук је послуша наопако ''по се.'' На зло ''по јунаке'' горе ''по девојке.'' У зао час ''по ме'' или ''по те.'' г) ''Време.'' ''Примери:'' Што ''по вас дан'' плугом плужи, и ''по сву ноћ'' пружен лежи. Па се ''по други пут'' разболи. <li>''С предлогом'' '''у''' ''реч у 4. падежу показује:''</li> а) <i>Да је место на ком се кретање или радња {{hw|зауста|-|вља}} у ономе што она значи.</i> ''Примери:'' Ну доведи Страхинића бана ''у дворове'' и <i>у куће наше.</i> Веће иде ''у чардаке горње.'' Унесе га <i>у Вилиндар цркву.</i> Идите ''у село'' што је пред вама. Спустише се ''у приморје равно.'' Наточи јој воде ''у судове.'' Цар се маши руком ''у џепове''. Старца Фочу вргли ''у зачеље.'' Узе пушку <i>у десницу руку.</i> Из твојијех уста у <i>Божје уши.</i> Лети <i>у очи</i> као зоља. ''У кочије'' Тадију метнуше. б) <i>Да се нешто везује с оним што она значи.</i> ''Примери:'' Ухватише коње ''у кочије.'' Упрегао <i>у {{hw|ри|-|лицу}}</i> два вола. У ''топове'' запрег’о коње. в) <i>Да се нешто обухвати оним што она значи.</i> ''Примери:'' Обукоше га ''у хаљине његове.'' Преобучен ''у калуђерске хаљине.'' Владета је коња ознојио и <i>у бјелу п’јену</i> обукао. Опасати кога ''у лико.'' Док ј’ облио {{hw|џе|-|вердан}} ''у злато.'' Па га зали ''у олово тешко.'' Многе сестре ''у црно'' завила. Совра ће му ''у крв'' огрезнути. Србија је зарасла ''у шуму.'' Заплео се као пиле ''у кучине.'' Оде стрела ''у прах'' и ''у маглу.'' Гуња паде ''у зелену траву.'' Потегне нз пиштоља те запали џебану и одлети ''у ветар.'' Пала му секира ''у мед.'' г) <i>Да се нешто помеша с оним што она значи.</i> ''Примери: У ордију'' турску угазио. ''У Турке'' ће {{hw|Дми|-|тар}} угазити. Пак он оде ''у цареву војску.'' Одмах пође <i>у тазбину</i> дође. Повадиће то драго камење ударат’ га {{hw|са|-|бљам’}} ''у балчаке'' и кадама ''у златно прстење.'' Арапин се ''у сватове'' врати. Ни куд мајци ни куд ''у девере.'' {{hw|Ко|-|вати}} кога ''у звезде.'' {{Page break|220}} д) <i>Да се прибавља оно што она значи.</i> ''Примери:'' Отиде слуга ''у дрва.'' Веће га посла ''у дрва.'' Отишли ''у рибу.'' Кад идемо ''у шишарке.'' Пошао као була ''у јагоде.'' ђ) <i>Да неко или нешто постане оно што она значи.</i> ''Примери:'' Дуждевић ме зове ''у сватове.'' Са шта, брате, оде ''у хајдуке.'' Одметну се одметница Мара преко Бајне Луке ''у хајдуке.'' Отишао ''у солдате.'' У Србији су од прије ''у додоле'' ишле по селима наше кућевне дјевојке. е) <i>Да се нешто креће или јавља у правцу онога што она значи.</i> ''Примери:'' Расти јело небу ''у висине.'' По три копља ''у висину'' скаче. И у ''црну земљу'' погледаше. Босиоче ''у ширину'' расти. Погледа кроз брвна ''у једну зграду.'' Пуне се пушке боји само онај, ''у кога'' је обрнута. Што му <i>у очи</i> не смије рећи. На мах викну <i>у своју дружину.</i> ж) <i>Да се кретањем или радњом додирује оно што она значи.</i> ''Примери:'' Руке шире ''у лице'' се љубе. Па се с {{hw|кра|-|љем}} ''у образ'' пољуби. Љуби цара ''у скуп'' и ''у руку.'' {{hw|По|-|годи}} га ''у чело јуначко.'' Те удара себе ''у срдашце.'' Па ''у врата'' ногом ударио. Па удара море ''у брегове.'' Гађати ''у нишан.'' з) <i>Инструменат који служи за извођење радње.</i> ''Примери:'' Па удара ситно ''у тамбуру.'' Али Митар <i>у {{hw|сви|-|ралу}}</i> свира. Звонили су ''у сва звона.'' Заповједи да се три пута затруби ''у трубу.'' Као да је ''у боб'' врачао. Прости људи рачуне ''у грах'' и ''у кукурузна зрна.'' и) <i>Да се неко узда у оно што она значи.</i> ''Примери:'' Ко се у коло хвата ''у ноге'' се узда. У ''себе'' се поуздати немој, ни ''у руку'' ни ''у бритку сабљу'' ни ''у твоје копље отровано.'' На́да нема право ни ''у кога'' до ''у Бога'' и ''у своје руке.'' Верујемо ''у Бога једнога.'' ј) <i>Да се залаже оно што она значи.</i> ''Примери:'' Од’ Хајкуна да се опкладимо <i>у твој {{hw|ђер|-|дан}}</i> и ''у мог ђогата.'' Тако се опклади ''у своје очи'' да је боља правда него кривца. Учини то ''у мој одговор.'' {{hw|Ни|-|смо}} ли ''у име твоје'' пророковали. А ја идем на бој на Косово ''у пресвето име Исусово.'' к) <i>Како се извршује радња или кретање.</i> ''Примери:'' Иде ''у раскорак.'' Гони коње све ''у три.'' Сви ''у једно грло'' заплакаше. У ''глас'' викну господа {{hw|ри|-|шћанска}}. {{Page break|221}} Ал’ се Иво ''у грот'' насмејао. У ''једну руку'' има право. Храна ако само ''у средњу руку'' роди. л) <i>Време у које се дешава радња.</i> ''Примери: У који'' је ''данак'' испросио ''у онај се данак'' разболео. Ником не јавише ништа ''у оне дане.'' Кад <i>у зору</i> пјеват’ почнеш. Ко ''у лето'' не ради, ''у зиму'' гладује. љ) ''Допуну прироку у разном смислу.'' ''Примери:'' Ухватили су се ''у коштац.'' Онда се {{hw|хва|-|тају}} ''у штап.'' Остане сакат ''у ногу.'' Остао је слеп <i>у једно око.</i> Ријетко сукно што се тка ''у једну жицу.'' Ухватише се ''у кости јуначке.'' Луда се лисица хвата ''у једну ногу,'' а мудра ''у све четири. У малу се длаку'' не искласмо. <i>У ситно</i> се не десило, а ''у крупно'' немам. Доћерали га <i>у велику сиротињу.</i> Ал’ ти није ''у вољу'' вечера. Дођу им војском ''у помоћ.'' Па се добро узме ''у памет.'' Ко винце пије ''у славу Божју.'' Одмах би се младеж ухватила <i>у коло.</i> Све те свијеће састави <i>у једну руковед.</i> </ol> ===У ШЕСТОМ ПАДЕЖУ=== <ol> <li>''С предлогом'' '''с''' ''или'' '''са''' ''или'' '''су''' <i>реч у 6. падежу {{hw|по|-|казује}}:</i></li> а) <i>Да је нешто заједно или заједно ради с оним што она значи.</i> ''Примери: С ким'' си онаки си. ''С Богом'' остај, мој мили ујаче. Ето ти брата, иди ''с њим.'' Стиже ''с војском'' до Ружине цркве. ''С вама'' дошла свака срећа. Буди Бог ''с нама. Са Јанком'' су четири сердара. — Вино пије Краљевићу Марко ''са старицом Јевросимом мајком.'' Још се нисам добро почастио ''с кумовима'' и ''с пријатељима.'' Леп је пород изродио ''с њоме.'' Нејаке су ноге у Стевана већ не могу '''с коњма''' путовати. б) <i>Да се упоређује или једначи нешто с оним што она значи.</i> ''Примери:'' Кад се ''с даном'' испореди тама и коприва ''с кедром'' ливанскијем тад ''са Вељком'' пређашњи јунаци. ''С младожењом'' равно расла. Једнога си ''с њима'' јата, из једног си ''с њима'' блата. в) <i>Да неко има оно што она значи.</i> ''Примери:'' Ал’ ето ти лисице ''с водом'' и ''са травом.'' Ето ти ђевојке ''с ручком.'' Књигоноша дође <i>с овом {{hw|књи|-|гом}}</i> у Лозницу. ''С мртвим Марком'' седе на галију. Нуто врага ''су седам бињиша, су два мача'' а ''су двије круне,'' {{Page break|222}} праунука Туркова ''с кораном.'' Изиђе преда њ ован <i>са златном вуном.</i> На алату коњу великоме ''са крсташем'' у руци ''барјаком.'' Види где људи ''с оружјем'' улазе у цркву. г) <i>Средство којим се постиже нешто.</i> ''Примери:'' Па вас може ''с коњем'' прегазити. Ишла би баба у Рим али нема ''су чим.'' Остало ми је још {{hw|пет|-|наест}} кеса; ''с овим'' ћу трговати. Шта ћу чинити <i>с {{hw|ово|-|ликим}} новцем?</i> Пушко моја не остала пуста немој мене ''с ватром'' преварити, за око те ни молити нећу. Узе руку Југовића мајка, окретала, превртала ''с њоме.'' А титра се сила ''с буздованом.'' Ја не мого ''с крилма'' полетети. д) <i>Начин на који се радња извршује.</i> ''Примери:'' И досад су књиге долазиле, ал’ се нису ''са сузам'' училе. Одрече се ''с клетвом.'' Није ми га <i>с вољом</i> поклонио. Пак му стаде завијати крило и <i>с {{hw|љу|-|титим}}</i> говорити ''гласом.'' Ударе на Србе ''са свом силом.'' А шта је лепше од славе Божје и од вечере ''с правдом'' стечене. Сву господу зове на Светога ''са књигама'' и <i>са здравицама.</i> ђ) <i>Да се нешто саставља или раставља с оним што она значи.</i> ''Примери:'' Не пише их самим мурећепом већем меша ''с крвцом'' од образа. Оцат помијешан ''са жучи.'' Гора се ''с гором'' не састаје а човек ''с човеком'' вазда. {{hw|Раста|-|ћеш}} се и ''са мном'' али нећеш ''са својом памети''. Колико је лако ударио ''са црном'' је ''земљом'' саставио. Девојка се ''са родом'' опрашта. Да се ко ''с ким'' не слаже. Можемо ли ''с Турци'' бојак бити. Жута хрта за уши сподбила те се ''с њиме'' коље низ планину. Тешко Турком тргујући ''с Марком.'' Већ сам ''с децом'' игру заметнуо. Упознати Европу ''с нашијем народом.'' Што им хоће друштво <i>са Турцима!</i> Те се венча јунак ''са девојком.'' <li>''С предлогом'' '''за''' ''реч у 6. падежу показује:''</li> а) <i>Да се нешто налази или бива иза онога што она значи.</i> ''Примери:'' Ал’ ''за гором'' огањ гори. ''За горицом'' студена водица. Ој ''за гором за зеленом'' нешто јасно подвикује. Деца су се играла ''за кућом.'' Незвану госту место ''за вратима. За агом'' је тридест јаничара, а <i>за Марком</i> не има никога. Па ''за собом'' затвори капију. б) <i>Да се нешто налази иза спољних страна онога што она значи.</i> {{Page break|223}} ''Примери:'' Па девојка ''за ђерђевом'' везе. У којој је био један вран коњ ''за јаслима'' привезан. Усуд седи сам ''за готовом софром'' па вечера. Кад кога често <i>за {{hw|шрпе|-|зом}}</i> нуде. <i>Тако и кад се место трпезе каже обед.</i> ''Примери:'' Застасмо га ''за вечером.'' У то време човек и жена били су ''за вечером.'' Кад су били ''за ручком.'' в) <i>Да је нешто прикључено ономе што она значи.</i> ''Примери: За појасом'' двије пушке мале. И ''за капом'' крило од лабуда. ''За калпаком'' од сребра челенка. Цвати ли му ружа ''за калпаком. За главом'' јој два румена ђула. г) <i>Да се креће у истом правцу нешто иза онога што она значи.</i> ''Примери: За њим'' иду млади Которани. Да ''за тобом'' назорице дођем. Већ ајде ''за мном'' у моју земљу. Дођу ''за мајком'' у Добрињу. Који би могли народ ''за собом'' повести. Опремих га ''за козама.'' Помоли се низ пољице Марко а ''за Марком'' Реља од Пазара а ''за Рељом'' {{hw|вој|-|вода}} Милошу. ''За њиме'' се натурио Марко. д) <i>Да се изражавају осећања која се тичу онога кога она значи.</i> ''Примери:'' Не плачите ''за мном'' него плачите ''за собом'' и ''за дјецом својом.'' Да се на̀риче или тужи ''за мртвима.'' Урла као курјак ''за скелом.'' Тешко оном ко ''за ким'' {{hw|уз|-|дише}}. Да не чезне очима ''за мајком.'' Другу нећу <i>за тобом</i> умрећу. ''За Ђурђем'' је косу одрезала, ''за ђевером'' лице нагрдила, а ''за братом'' очи извадила. То су јади и твоји и моји, твоји ''за мном'' а моји ''за тобом.'' ђ) <i>Допуна прироку у разним значењима.</i> ''Примери:'' Да је отишао ''за послом.'' Остане {{hw|гледа|-|јући}} ''за њим.'' Како виче ''за нама.'' Тешко вуку ''за киме'' не лају и јунаку ''за ким'' не говоре. Ти с’ се досад три пут удавала, најприје си била ''за Милошем.'' Он се врло обрадује, кад види своју кћер ''за царским сином.'' <li>''С предлогом'' '''међу''' ''реч у 6. падежу показује:''</li> а) <i>Да се нешто бави или бива опкољено са свију страна или бар с две стране оним што она значи.</i> ''Примери:'' Лепо ти је низ поље гледати жуту дуњу ''међу листовима.'' Ја се бојим кавге ''међу браћом.'' Тешко је мудрому ''међу будалама.'' Црн ти образ од Барата Мујо ''међу браћом'' сутра на дивану. Он има <i>међу {{hw|на|-|родом}}</i> посла. Нек се јунак ''међу друштвом'' фали. Пофали се ''међу девојкама.'' Да га остави ''међу њима.'' Спаваше {{Page break|224}} Петар ''међу двојицом'' војника. Опазићеш двије танке јеле, ''међу њима'' бунар вода има. б) ''Допуну прироку.'' ''Примери:'' Сами Турци ''међу собом'' зборе. Шта се препирете путем ''међу собом.'' Онда се ученици згледаху ''међу собом.'' Имајте непрестану љубав ''међу собом.'' Да ''међ њима'' после није кавге. в) <i>Да се нешто дешава у среди времена.</i> ''Примери:'' Ученици његови мољаху га ''међу тим.'' Да не би он ''међу тим,'' док војска српска отиде пред Афис-пашу, изишао да пали. <li>''С предлогом'' '''над''' ''реч у 6. падежу показује:''</li> а) <i>Да је место, на ком се шта бави или бива, с горње стране онога што она значи.</i> ''Примери: Над њима'' се три облака вију. Те <i>над Марком</i> шатор оборише. ''Над водом'' је лице огледао. Па ''над њиме'' грозне сузе рони. Три је јада ''над'' њим изјадала. б) ''Допуну прироку.'' ''Примери:'' Нико до сад није био ''нада мном'' {{hw|госпо|-|дар}}. Који је био управитељ ''над том војском.'' Да он {{hw|ца|-|рује}} ''над нама.'' Свака тица има ''над собом'' копца. Та од Шарца бољег коња нема нит’ ''нада мном'' бољега јунака. Поставиће га ''над свим имањем својим.'' <li>''С предлогом'' '''под''' ''реч у 6. падежу показује:''</li> а) <i>Да је место на ком се што бави или бива, испод онога што она значи.</i> ''Примери: Под чадором'' лежи рањен јунак. Врани се коњи играју ''под собом'' јаме копају. ''Пода мном'' се црна земља тресе. И пронеше ''под крилима'' благо. <i>Под главом</i> јој снопак детелине. Познајем ти чело како ти је и ''под челом'' очи обадвије. Тешко ногама <i>под лудом главом.</i> б) <i>Да се нешто бави састављено с оним што она значи.</i> ''Примери: Под оружјем'' за совре сједите. <i>Под {{hw|ору|-|жјем}}</i> и санак бораве. Све коњици ''под бојним копљима.'' Готови им коњи ''под седлима.'' И код коња ''под перјем'' јунаци. Живо ми је чедо ''под појасом''. Имађаше пет {{hw|ју|-|тара}} ''под ливадом'' и <i>под баштом. — И мислено: Робови који су под јармом.</i> <i>Да се нешто налази на нижој страни онога шо она значи.</i> {{Page break|225}} <i>Примери: Под оном гором зеленом и под највишом планином</i> врани се коњи играју. ''Под Будимом'' овце пландовале. г) <i>Именски прирок и додатак прироку у разном смислу у пренесеном значењу.</i> ''Примери:'' Ти си ''под кривицом. Под срамотом овом'' остат’ нећу. — Војводе не буде кадар ''под уздом'' држати. Да су Срби ''под овим именом'' познати у Европи. {{hw|Бим|-|баше}} су имале ''под собом'' по неколико буљубаша. Ништа ''под јаким Богом'' не зна. Милоја ''под стражом'' пошаље у Митровицу. <li>''С предлогом'' '''пред''' ''реч у 6. падежу показује:''</li> а) <i>Да се нешто бави или бива с предње стране онога што она значи. Бива и у пренесеном значењу.</i> ''Примери:'' И ''пред црквом'' звона ударише. Стаде пошта ''пред бијелом црквом.'' Максимија ''пред шатором'' везе. ''Пред њима'' је кондир вина и огледало. — Види страшну уру ''пред очима.'' Рече ''пред матером својом.'' б) <i>Да се креће нешто пред оним што она значи.</i> ''Примери:'' Који шеће ''пред овцама'' као месец <i>пред звездама.</i> Веће језди напред ''пред сватови.'' Кад се што тешко ваља или тура ''пред собом.'' в) <i>Да је неко у власти старији од онога кога она значи.</i> ''Примери:'' Ја ''пред собом'' имам старијега. ''Пред четом'' је јунак арамбаша. ''Пред њима'' ћу бити делибаша. г) ''Време.'' ''Примери:'' Недеља ''пред Материцама.'' Кад он готово ''пред свршетком'' своје владе кнезове назове капетанима. </ol> ===У СЕДМОМ ПАДЕЖУ=== <ol> <li>''С предлогом'' '''при''' ''реч у седмом падежу показује:''</li> а) <i>Да је нешто прикључено ономе што она значи.</i> ''Примери:'' Седлан га коњиц ''при брегу'' чека. <i>При куђељи</i> од злата вретено. Соба ''при земљи.'' Ево ти ова бочица пунана воде, држи је ''при себи.'' б) <i>Именски прирок у пренесеном значењу.</i> ''Примери:'' Што зборите јесте ли ''при себи?'' Јеси л’ <i>при свести,</i> Звонимире? Други остану ''при своме.'' Кад су били ''при вечери.'' <li>''С предлогом'' '''према''' ''реч у седмом падежу показује:''</li> а) <i>Да се нешто бави у близини, са стране онога што она значи.</i> {{Page break|226}} ''Примери:'' Кад је царе био ''према цркви.'' Онде се устави ''према војсци аустријског.'' Па га пекли <i>према ватри.</i> Као да је до подне узрасла <i>према тихом сунцу пролетњему</i> (овде место предлога ''на.'') б) <i>Да се нешто пореди с оним што она значи.</i> ''Примери:'' Већ сам млада ''према теби'' расла. <i>Према губеру</i> ваља се пружати. А јадан ти ''према њему'' Марко. Ово су просјаци ''према њима.'' <li>''С предлогом'' '''на''' ''реч у 7. падежу показује:''</li> а) <i>Да нешто бива на горњој страни онога што она значи.</i> ''Примери:'' Бог ''на небу'' а цар ''на земљи.'' Ко се <i>на туђим колима</i> вози, веће далеко отићи. А јуче смо {{hw|ваз|-|дан}} почивали ''на бијелој цркви Чокешини.'' Закукала сиња кукавица ''на главицу'' више Бијељине. б) <i>Да се радња дотиче нечега што је деа онога, или је нешто прикључено ономе што она знача.</i> ''Примери:'' Нек ''на кули'' не затвори врата. Кажите ми врата ''на тамници''. Два ата ''на једним јаслима'' не могу бити. Ја се онде деси ''на вратима.'' Ал’ Мерима седи ''на пеаџеру. На Балачку'' јесу до три главе. ''На сабљи'' су три балчака златна. в) <i>Оруђе којим се нешто извршује.</i> ''Примери: На плочама'' поље разнијеше. И ''на ножу'' срце извадила. ''На копљу'' му шатор претурио. Бријаћа се бритва оштри ''ка гладилици.'' г) <i>Да се нешто налази у близини или се и додирује с оним што она значи.</i> ''Примери:'' Ја сам била ''на Дунаву.'' Платно бели {{hw|Ва|-|радинка}} Мара ''на Дунаву'' према Београду. Појиш коња ''на води Ситници.'' Да заитим воде ''на Дунаву.'' Ено је <i>на бунару.</i> Тако се страшно био ранио ''на Ужицу.'' Бој <i>на Лозници.</i> д) <i>С овим предлогом исто што би значило и с {{hw|пред|-|логом}}</i> '''у'''. ''Примери: На бијелом граду Смедереву'' онђе бјеше стари деспот Ђурђе. Осман-ага оста ''на Удбини.'' Каже да ''на свом вилајету'' она има два рођена брата. Остали су ''на својој очевини.'' Пророк ''на својој постојбини'' нема части. ђ) <i>Многобројну употребу у пренесеном значењу.</i> ''Примери: На вама'' ће останути царство. ''На благу'' се ни познало није. Да покаје брата барем <i>на Мус-аги {{Page break|227}} Фочићу.</i> Не терајте освете ''на раји.'' Вала теби <i>на твојој здравици,</i> ал’ не вала ''на твојој беседи.'' Бољи ћаше бити ''на јунаштву'' од јунака Краљевића Марка. Пак смо опет ''на добитку.'' Оружје сам ''на боју'' добио. Каж’ ујаку јутрос ''на уранку.'' Где но синоћ ''на конаку'' бесмо. Може јада бити ''на весељу.'' Кад сам био с друштвом ''на деоби.'' Сад је ''на белом хлебу.'' Да у мору има некаква тица, која ''на ружну времену'' пјева а ''на лијепу'' плаче. <li>''С предлогом'' '''о''' ''реч у седмом падежу показује:''</li> а) <i>Да је ономе што она значи нешто прикључено тако да виси.</i> ''Примери:'' Ново сито ''о клину'' виси Виси као капља ''о листу.'' У свакога ''о зиду'' виси дуга пушка. ''О бедри'' му сабља окована. Што девојке носе ''о гр’оцу.'' Обојицу хоћу обесити ''о вратима'' града Вучитрна. ''0 врату'' му бисер објесила. ''О скуту'' му обискоше младе. б) ''Време:'' ''Примери:'' Снијег паде о ''Ђурђеву дану.'' Да ти мени ''о јесени'' дођеш ''о јесени о Дмитрову дану'' а <i>о моме крсноме имену.</i> То бијаше око поноћи ''о уштапу.'' в) <i>Разна пренесена значења.</i> ''Примери:'' Да се ''о злу своме'' забавите. Свак по себи суди ''о другоме.'' Договарају се ''о свачему.'' Тако се отворе разговори ''о предаји.'' Пјесма ''о овоме дагађају.'' Ко ''о чему'' мисли, ''о оном'' и сања. <li>''С предлогом'' '''по''' ''реч у 7. падежу показује:''</li> а) <i>Да се нешто бави или креће ни простору који се обухвата оним што она значи.</i> ''Примери:'' Па пођоше ''по свету'' као пчела ''по цвету.'' Отиде глас ''по свој земљи оној.'' Разапете ''по пољу'' {{hw|ша|-|торе}}. Да се шега ''по мору'' на лађи Златом везе све <i>по чистој свили.</i> Купи класје ''по лањском стрништу''. Паде Грујо ''по земљици црној.'' Мути као риба <i>по плиткој води. По добру се Шарцу</i> положио Троја ребра једна ''по другијем.'' Бјеше тада много војевода ''по нашијем'' редом ''градовима.'' б) <i>Тако и кад се место простора каже нешто збирно или множина нечега.</i> ''Примери:'' Да купи оружје ''по народу.'' Редом рђа ''по дружини'' хода. Све ја ходах ''по турској ордији''. Телал виче ''по каурској војсци.'' Врат ломити по гори ходити ''по хајдуци'' по лошу занату Стадоше га тражити <i>по родбини</i> и <i>по знанцима.</i> Један јарац зађе ''по овцама.'' {{Page break|228}} в) ''Време.'' ''Примери:'' Трећи дан ''по Петрову дне'' запали у вече Али-бегове дворе. А када је ''по вечери'' било. ''По смрти'' нема кајања. Милош остане сиротан ''по оцу'' (по сле оца). г) <i>Разна значења у пренесеном смислу.</i> ''Примери:'' Ако буде мријети ''по реду.'' Већ ето ме теби ''по авазу.'' Немој, сине, говорити криво ни ''по бабу'' ни ''по стричевима,'' већ ''по правди'' Бога истинога. Све јунаке ''по имену'' знадем. Роксанду ћу ''по браћи'' познати. И бираху грађане јунаке све ''по пушци'' и ''крвавој руци.'' ''По чему'' ћеш мене споменути, ''по аздији по имену моме.'' Сваки ће примити своју плату ''по својему труду. По {{hw|по|-|руци}}'' вуци не једу меса. Ако ''по несрећи'' удари на нас лав. ''По мени'' (што се мене тиче) можеш чинити што ти драго. <li>''С предлогом'' '''у''' ''реч у седмом падежу показује:''</li> а) <i>Да се нешто налази или бива у унутрашњости онога што она значи.</i> ''Примери: У јунаку'' срце препукнуло. Сви осташе госпо, ''у Косову. У свакој кући'' има дима. Нађе мајку у ''свом винограду.'' Ја се десих ''у двору твојему.'' Од руке му ништа не родило ни ''у пољу'' бјелица шеница ни <i>у брду</i> винова лозица. И прије су весеља бивала <i>у свој земљи у свој краљевини.</i> б) <i>Тако и кад реч с тим предлогом употребљена значи нешто збирно или нечега много, па је тиме нешто опкољено.</i> ''Примери: У народу нашему'' сваки човек зна {{hw|кота|-|рицу}} оплести. Поноси се бане ''у тазбини.'' Одмах позна стража од Арапа да ''у војсци'' не имаде Марка. — {{hw|Ува|-|тише}} јарца ''у овцама.'' Какав бјеше јунак ''у сватов’ма'' што највеће отвори јунаштво. Зет ''у пуницама'' Милош ''у Латинима.'' Кад је руски цар био ''у гостима'' код {{hw|пра|-|иског}} краља. в) <i>Да је нешто у обличју или у стању онога што она значи.</i> ''Примери:'' Они му дадоше меда ''у сату.'' Даћу теби девет стотиница све жутијех ''у злату'' дуката. Већ понеси ''у брашну'' колаче, а кошуље ''у бијелу платну.'' Нарицања ''у стиховима.'' Продао кукурузе ''у клиповима.'' Кисео купус ''у главицама.'' г) <i>Да нешто буде или да не буде оно што она значи.</i> ''Примери:'' Ни ''у тикви'' суда ни ''у влаху'' друга. Да бих дала везена јаглука, ''у том'' нема за те халвалука. {{Page break|229}} У девет хвала ''у једном'' храна. ''У њима'' да имамо добру узданицу. д) <i>Нечега део којега се тиче радња или којем се казује нека особина.</i> ''Примери: У струку'' је танка и висока. Висок јунак, танак ''у појасу. У плећима'' поширега нема. У злато је сабља обливена, ''у острицу'' оштра и угодна. Болест <i>у очима.</i> — Сломила му ногу ''у колену.'' Те му преби <i>у рамену</i> крила. Промени се ''у лицу.'' ђ) <i>Разна значења у пренесеном смислу.</i> ''Примери:'' Дете једнако држи ''у памети'' што му је отац казао. Затекоше цара ''у животу.'' Да с’ ''у здрављу'' опет састанемо. ''У детињству своме'' научи мало читати. Нека ти се ''у невољи'' нађу. ''У добру'' се не понеси а ''у злу'' се не поништи. То није ''у мојој власти.'' Нађе се ''у чуду.'' Док су они ''у ријечи'' били. Да се они не би ухватили ''у лажи.'' Милош ''у јунаштву'' није уступао ни Вељку ни Чупићу. Не били се Србима само помоћ ''у џебани'' дала. е) ''Време.'' ''Примери:'' Да нам буде у помоћи и ''у дану'' и ''у ноћи.'' Кад ''у јутру'' дан осване. А Југ ти је, госпо, погинуо <i>у почетку у боју првоме. У том</i> свану и сунце ограну. </ol> ==ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ== ''Време садашње.'' ''Глагол у'' '''времену садашњем''' ''показује:'' а) Да се оно што он значи ''догађа сада'' тј. ''кад се казује,'' или ''као да се догађа сада, кад се казује,'' или <i>да се догађа свакад.</i> Овако значење у времену садашњем <i>могу имати само глаголи који значе трајну радњу.</i> ''Примери:'' Ја не радо сузе ''трошим.'' Две преда мном стазе ''стоје:'' једна с цвећем, друга с трњем. К’о боланог нада небу подигнута ''подиже се'' гора од камена љута, бону ''диже'' главу, а коленом ''клеца,'' каменито срце Млава јој ''просеца.'' Узмућен поток ''јури, пени се'' реком лед, а вихар ''хучи,'' тамних ''гони'' облака ред. Студена ме киша ''шиба'' по вас цели дан. Душа ми гњевом ''пламти'' а крв ми ''кипи'' сва, са голим ножем ''јурим'' у бојну вреву ја. — Књиге ''гледе,'' грозне сузе ''роне,'' дахијама овако ''говоре.'' То ''гледају'' Турци Биоградци, а из града сви седам {{hw|да|-|хија}}. Док погубим протопот Николу из лијепа села {{hw|Ри|-|топека}}, он ''пашује,'' а ја ''субашујем.'' {{Page break|230}} Тренутни глаголи, зато што ''немају значење трајности'' не могу имати ''ни значење садашњости.'' Они се употребљавају у облику садашњег времена у овим случајима: а) Кад се казује оно <i>што у свако доба буде као по неком закону.</i> ''Примери:'' Огњени тресак најпре ''удари'' у врхове високих гора. Ђе ко ''никне'', ту се и ''обикне.'' Велика дрва дуго расту али за час ''падну.'' Па и оно ведро небо горе, и оно се за часак ''навуче'', бура ''дуне'', громови ''захуче''. б) У 2. и 3. лицу једнине и 3. л. множине употребљава се глагол у сад. времену <i>кад се као подмет не мисли баш то лице</i>, него ''кад подмет може бити ма ко.'' ''Примери:'' Песма се разлегала у селу, у пољу, у лугу, у рају — куд год ''се макнеш.'' Тако ''кажу.'' в) Кад се хоће ''да причање буде живље'' онда се <i>место пређтњег тренутног времена употребљава садашње</i>, које се у том случају зове ''садашње историчко.'' ''Примери:'' Царев син ''успе'' још једну чашу воде, ''пукне'' обруч и трећи: онда се буре ''распадне,'' и змај ''излѐти̑'' из њега, па на путу ''ухвати̑'' царицу и ''однѐсе̑'' је. Предраг ''скочи'' на ноге лагане па ''узима'' луке и {{hw|стри|-|јеле}}, пак ''излази'' на друм за бусију, пак ''заседа'' јелу зелену. г) У ''додатој реченици.'' ''Примери:'' Мање чете на све стране пошљи, да га ''приме,'' ако на њ ''наиђу.'' Игла, ако и кроз злато ''прође,'' гола изађе. ''Време пређашње тренутно'' (аорист) Глагол у ''пређашњем тренутном времену'' показује: а) Да је радња била ''у прошлости тренутна'' или уопште ''ограничена у трајању.'' ''Примери:'' На далеко ''сусретоше'' Турке. Земљи ''паде'' Дамњан Кутишанац, земљи ''паде'' пушци огањ ''даде'', и он ''уби'' у турској ордији из Зворника Асан-барјактара, Асан ''паде'' барјак му ''остаде.'' На мах ''пуче'' триста џевердана, мртвих ''паде'' за триста Турака. ''Ражљути се'' змају {{hw|огње|-|вити}}, па ''се изви'' небу под облаке — Браћа ''нарастоше'' и ''ојачаше.'' б) Радњу која ће се ''извесно догодити,'' те се казује овим обликом ''као да се већ догодила.'' {{Page break|231}} ''Примери:'' Авај мене до Бога милога, ђе ''погибох'' јутрос пред механом. Ко се за вешала родио, <i>не утопи се. Не угоји се</i> прасе у очи Божића. ''Време пређашње трајно (имперфекат)'' Глагол у времену пређашњем трајном показује да је радња била ''у прошлости трајна'' или уопште <i>у {{hw|неограниче|-|ном}} трајању.</i> ''Примери:'' О томе никад ''не говорасмо.'' Ветар ружу низ поље ''ношаше.'' Сунце се лагано у море ''спушташе.'' На водама Вавилонским ''сјеђасмо'' и ''пла̏ка̑смо'' опомињући се Сиона. О врбама сред њега ''вјеша̑смо'' харфе своје. Кад ''враћа̑ше'' Господ робље Сионско, ''бијасмо'' као у сну. Како се ''кунијаше'' Господу, ''завјетоваше'' Богу Јаков. Облик ''пређашњег тренутног'' и <i>пређашњег трајног {{hw|вре|-|мена}}</i> долази каткад у реченицама, у којима се исказује <i>жељење, дивљење</i>, итд. у којим се случајима често уз глагол узимају личне заменице ''ти ми.'' ''Примери:'' Чудна ''ти ми'' годинама ''дође!'' Добро <i>ти ми</i> код тебе ''бијаше''! ''Бјеше'' ми га давати, докле могах жватати. ''Бијаше'' читати! ''Време прошло'' (перфекат) Глагол у ''времену прошлом'' показује да се оно, што он значи, догодило ''у прошлости независно од какве друге радње.'' ''Примери:'' Ево има три године дана од како ''је'' Кулин ''погинуо'' у Мишару пољу широкоме. Тешко ''су'' нас {{hw|пре|-|варили}} Турци: Мачву ''прешли'', ''ушли'' у Поцерје, {{hw|Петко|-|вицу}} ''поробили'' цркву. Исаија ''заробили'' старца. Онда му мати приповеди, како ''је имала'' три кћери, и како их ''је нестало'', па како ''су'' их ''тражили'' узалуд на све стране. ''Време претпрошло'' (плусквамперфектум) Глагол ''у времену претпрошлом'' (давнопрошлом) {{hw|пока|-|зује}} ''да се радња коју он значи'', извршила <i>пре неке друге радње</i>, која је ''с њом у вези'' и ''која је такође прошла.'' ''Примери:'' И ја сам тамо ''био послао'' своје синове, па сад су се вратили. Турци из Палежа и Уба <i>побегли су били</i> како смо страже почели чувати. Ова ''друга каснија радња'', може и не бити казана, али се по самоме смислу она подразумева. ''Примери:'' Веће ''сам се'' од болести ''предигао био.'' Сви ''се'' Богу ''бјеху обрнули.'' Још ''није мо'' матер честито ни ''саранили били.'' {{Page break|232}} :''Време будуће'' Глагол у облику ''времена будућег'' употребљава се: а) да покаже да ће се ''у будућности'' догодити <i>као {{hw|само|-|стална}} радња</i> оно што он значи. ''Примери:'' Ја ''ћу'' копље ласно ''окренути. Начинићу'' кулу у приморју. Ми ''ћемо'' те често ''походити.'' Сутра ''ћу'' ти мимо дворе ''проћи.'' б) Кад се од <i>две радње, после извршене једне, изврши она друга,</i> може се она друга казати <i>обликом будућега {{hw|вре|-|мена}} уместо да се каже обликом времена прошлог.</i> С тога се овако употребљен облик времена будућег и зове <i>будуће историчко.</i> ''Примери:'' За сестру по том ''чућемо'' да ју је најмлађи стриц наш Георгије (од ње умољен) једну ноћ одвео и за неког Тодоровића удао. Но она нам на скоро по удадби својој доћи није могла, а по том ''ће'' нам ''се'' и рат <i>{{hw|заме|-|сти}}</i>, и тако је ми више нисмо видели. По свему видим, ''рећи ће'' судац с достојанством, да вам деца имају лепе дарове. в) У погодбеној реченици са свезом ''ако'' уместо ''{{hw|сада|-|шњег}}'' или ''прошлог времена.'' ''Примери:'' Биће теби вина изобила, ''ако'' цару ''неће'' ни ''достати.'' Кад отац остари, он преда старешинство најпаметнијему својему сину, ''ако ће бити'' и најмлађи. Мајмун је мајмун, ''ако ћеш'' га у какве хаљине ''облачити.'' г) За казивање онога, о чему се не зна да ли се доиста догодило, узима се облик будућега времена од глагола ''бити'' с ''прошлим'' или ''трпним придевом глагола који се узме.'' ''Примери:'' Ти имадеш брата јединога, он је тебе на војску цареву, страх је мене ''биће погинуо. Биће'' до сад и онај ''ручао,'' ко је јутрос краву изгубио. ''Биће'' њих (кладе) ''оставила'' овде вода, па се ја бојим, да не дође да их носи. А човек ''биће'' зар мало и ''напит.'' :''Време предбудуће'' (футурум егзактум) Кад ће се у будућности извршити две радње, од којих једна ''као претходна'' (предбудућа) ''треба да се изврши'' те да би се ''она друга, као потоња могла извршити'', онда се <i>она претходна казује на ове начине.</i> а) Обликом времена садашњег тренутнога гдагола, или трајнога кад му се предметне предлог '''уз.''' {{Page break|233}} ''Примери:'' Кад она ''дође'' са својим другарицама у галију, ти је води све из дућана у дућан. Да опет хвата хајдуке који ''успрелазе.'' Ако за седам дана то ''не урадиш'', није на теби главе. Ако ''узиштеш'' даће ти се. б) Садашњим временом од глагола бити: ''будем, будеш'' итд. удруженим ''с придевоом прошлим'' или <i>трпним од {{hw|упо|-|требљенога}} глагола: ако будем могао;</i> ако ''будеш позван.'' ''Примери:'' Ако ''буде'' Милош ''преш’о'' Дрину, Милоша ћу на мегдан зазвати. Што ''будемо'' на ватру ''сложили,'' оно ћемо лепше поградити. А како ће проповиједати, ако ''не буду послани.'' Ако ''суђено буде'' ја сам рад издати још ове књиге на свијет. Ако мени суђен данак ''дође,'' те ти ''будем'' побро ''погинуо,'' ра́ди мене осветити л’јепо. в) Кад се пред ''будем'' предметне начин неодређени {{hw|упо|-|требљенога}} глагола: ако ''знадбудемо'' (знати будемо — знат’- будемо — знадбудемо) пред који се каткад још и предлог '''уз''' предметне: ако ''узмогбудем.'' ''Примери:'' Ако цар ''хтједбуде'' чинити што против нас, ови ће кнезови држати нашу страну. Ако и ''{{hw|узмог|-|будеш}}'' што хоћеш, немој чинити што хоћеш. Кад одрасте и ''знабуде'' за се. Ако ли узидете на супрот, и не ''{{hw|хтјед|-|будете}}'' служити ме додаћу вам седам пута више мука према гријесима вашим. :''Прилог времена садашњег'' Прилог времена садашњег је увек у ''подређеној реченици'' и казује радњу ''подређену прироку главне реченице'' и да се радња, коју он значи, <i>догађа у исто време кад и радња казан прироком главне речењице.</i> ''Примери: Отиде, чудећи се'' у себи шта би. Слуга ''видећи'' све ово, ''обрадује се'' врло. Па ''отиде'' натраг <i>{{hw|кука|-|јући}}. Седећи</i> ја болестан недељу дана, ''мислио сам'' да ми више ништа не треба учити. :''Прилог времена прошлог'' Прилог времена прошлог је такође у подређеној {{hw|рече|-|ници}} казујући радњу подређену прироку главне реченице, и да радња, коју он значи, бива пре радње казане {{hw|приро|-|ком}} главне реченице. ''Примери:'' Бећир-паша ''дошавши'' у Ниш, ''распише'' да му дођу све спахије. Пак ''окупив'' храбре витезове, на студен ''је'' камен ''покрочио.'' Аврам ''погледавши, опази'' три човека и потрчи им на сусрет, и, ''поклонивши'' им ''се'' до земље, ''рече.'' {{Page break|234}} :''Придев прошли'' Облик глаголског прошлог придева служи као саставни део сложених глаголских облика: времена прошлог, времена претпрошлог, времена предбудућег и начина погодбеног. Осим тога тај се облик употребљава још: а) да се искаже ''жељење, благосиљање, заклињање'' или ''проклињање.'' ''Примери:'' Душмани ти под ногама ''били.'' Жив ти ''био'' и ко те родио. Од руке му ништа ''не родило.'' А тако ме ''не родила'' мајка, већ кобила која коња мога, {{hw|поку|-|пићу}} по Босни јунаке. Не ''била'' вас вашег брата жеља, као мене и брата мојега. б) ''У погодбеној реченици'' значећи ''погодбу'' (услов) <i>под којом се може</i> или ''не може нешто догодити.'' ''Примери:'' Ако ''био'' торбоноша, био мајци жив. ''Било'' глава биће барета. Ко је Србин и српскога рода, а <i>не дош’о</i> на бој на Косово, не имао од срца порода. в) У реченици <i>за допуштање, значећи оно што се {{hw|до|-|пушта}}.</i> ''Примери: Познао'' ме тко да сам роб, ''не познао'', морам тражити што јести. Брат је мио које вере ''био.'' ''Јео, не јео; пио, не пио; терао, не терао;'' — нећеш га стићи. г) Као обичан придев, ''атрибут именима'', значећи <i>{{hw|свој|-|ство}} постало од извршене радње коју глагол значи.</i> ''Примери:'' Па говори ''остарелој'' мајци. Оружје све прашно и ''зарђало.'' Агара метне својега сина од жеђе ''изнемоглога'' под једно дрво. Па ''сустала'' коња одјахао. Бар да је могао загрлити свога ''васкрслога'' сина. До мрака ''мрклога.'' :''Придрев трпни'' Облик трпног глаголског придева служи као саставни део <i>сложених глаголских облика за казивање трпног стања {{hw|гла|-|голске}} радње.</i> Осим тога он се употребљава као обичан придев, <i>{{hw|атри|-|бут}} именима, значећи својство постало од извршене {{hw|глагол|-|ске}} радње</i> ''Примери:'' Оставише чаше ''позлаћене.'' Разгледао сам {{hw|чу|-|деса}} ''невиђена'' истога града. Имао сам лепе куће и гледао их из шуме ''спаљене'' и ''срушене.'' Обојица дивно ''помирени'' латисмо се горе и зелени. Моји рани виногради, ни ''рађени'' ни ''грађени'', босиоком ''посађени'' а ружицом ''заграђени.'' {{Page break|235}} :''Начин одређени'' Начин одређени нема засебног облика; њега чине сви глаголски облици у којима се означује лице које ради и време у које се радња ради, а то су глаголска времена проста и сложена. ''Примери:'' Крушедол се диже, у небу ''се губи,'' {{hw|вре|-|дан}} спомен, ''вреди,'' да га сунце ''љуби;'' гора га ''је'' чарна листом ''опасала'', ту ''је'' бајна ружа по вртови ''пала. Дође'' вес’о пастир зелених ливада. Собом Стојан до мркова ''дође,'' па мркову ''притеже'' колане. ''Иде'' ли ми Кулин {{hw|капе|-|тане}}? Кад ''ће доћи'' да се њему ''надам?'' Али-паша Меха ''сјетоваше.'' И тако ''начини'' сјенице сав збор што ''се бијаше'' ''вратио'' из ропства, и ''борављаху'' под сјеницама. : ''Начин неодређени'' У овом глаголском облику није одређено ни лице које радњу ради, ни време у које би се радња радила, и зато се овај облик и зове ''начин неодређени.'' Овај се облик узима као <i>саставни део сложеног облика за казивање будућег времена.</i> Осим тога овај облик: а) <i>Као име глаголске радње може да буде именски прирок.</i> ''Примери:'' А то ви сами често не можете ни ''знати'' ни ''разумети.'' Не могоше темељ ''подигнути'', а камо ли ''саградити'' града. Стаде царе ''купити'' сватове. Пак стану ''разговарати'' госта. б) У истом својству овај облик у ретким случајима може да ''буде и подмет.'' ''Примери: Учити'' није лак посао. ''Ратовати'' није шалити се. Ружно је ''смејати'' се туђој несрећи. Лакше је ''стећи'' него ''сачувати.'' Зло је ''поћи'' а горе ''не поћи''. в) Може да ''буде скраћена додана реченица.'' ''Примери:'' Рано рани Туркиња ђевојка на Марицу ''бијелити платно.'' Тко се снизи к росној трави <i>санком кријепит’ снагу тијела.</i> Знадијаху ''злато растапати'' и ''са њиме ситне књиге писат’'', ''око себе рају свјетовати.'' Идем, царе, у Косово равно, <i>за крст часни крвцу {{hw|про|-|љевати}}</i>. Лијеп је ''гледати'', но какав је ''мирисати.'' {{hw|Необи|-|чан}} јунак ''погледати''. Јер ми се чини лудо ''сужња послати'', а ''кривице његове не јавити''. Није вриједан <i>брат његов звати се</i>. {{Page break|236}} :''Начин заповедни'' Глагол у овом облику показује: а) Да се <i>заповеда, опомиње, саветује, моли, жели да неко ради радњу коју он значи.</i> ''Примери. Изиди'' амо, делијо! ''Ајте'' амо, слуге моје, Брђане ми ''изведите'', штоно сам их заробио робљем ''Кајите'' се, док имаде дана, док је доба, дјецо, <i>кајите се; кајите</i> се док није позвана душа к оном, који небом тресе; ''кајите се...'' О ''мани се'' туђа света ''ман’ се'' зноја и невоље. Мили Боже ''помози'' мени грешном. ''Дај'' ми Боже ветра са планине. б) У овом облику <i>може да се употреби 2. лице место трећега.</i> ''Примери: Помози'' Бог. Свак ''реци'' и ''помисли'' да ј у добар час. ''Буди'' Бог с нама. ''Помагај'' тко се још крстом крсти. Ко је коњик ''притежи'' колане; ко је пешак {{hw|при|-|тежи}} опанке. в) Да би се <i>заповедно употребила лица прво и треће у једнини и треће у множини,</i> за које нема облика у запог ведном начину, <i>узимају се та лица из времена садашње, стављајући пред них речце</i> <b>да и нека</b> ''Примери:'' Док има крви, ''нек се пролева.'' Бог <i>д’а прости. Да</i> Бог ''сачува''. Пустите трупље да га зверад- разнесу, ''нека'' им се ''не зна'' гроба на овом свијету. И ако- погинем, ''нека погинем.'' Каткад <i>се тако говоре и она лица, за која има нароа чити облик у заповедном начину.</i> ''Примери: Да си'' жив и здрав. Ђурђев данче, кад ми опет дођеш, код матере мене <i>да не нађеш. — Нека знаш</i>, да си већ долијао. г) Кад се међу прошлим радњама хоће у приповедању <i>да разликује предња и потоња онда се потоња може казати обликом начина заповедног.</i> ''Примери:'' Онда сједне на коња, па ''тјерај'' за њима. Пограбисмо пушке, те о рамо, па ''се вери'' и тамо и амо. Кад се шћаше ођест’ куд да иде, па ''обуци'' оне пусте токе, шал црвени ''свежи'' око главе а ''пани'' му перчин низ рамена, двије пушке ''метни'' за појасом и ''припаши'' мача о појасу, а у руку ''узми'' џефердара. :''Начин погодбени'' <i>Глагол у начину погодбеном показује:</i> а) Да се нешто <i>догађа или догађало под неком погодбом.</i> {{Page break|237}} ''Примери:'' Да он може добит’ агалуке, најприје ''би'' себи ''извадио.'' Да сте нас позвали, ми ''бисмо'' вам ''дошли''. Ал’ да вјетру дадеш плећи, тер да гледнеш низ вјетар равницом, ''видио би'' гдје скуп људи ступа. Душман <i>би плак’о</i>, ''плак’о би'' да, хај, само да сам громовник ја. б) <i>Да се жели да буде оно што се тим обликом каже.</i> ''Примери:'' Торбицу сам вез’о, опанак притег’о, и ја ''бих'' са сунцем некуд даље ''бег’о''. — Кад ''би'' сада опет ''дош’о'', ма и овај други прош’о. Ао данче ала си ми бео, још ''би'' дуго гледати те ''тео'' (хтео). ''Би'' ли каквих понуда? в) <i>Да бива или да је бивало</i> <b>као обично</b> оно што се глаголом каже. ''Примери.'' Овај господин у острву овом имађаше лепе дворе, у које често ''би'' преко лета с фамилијом {{hw|до|-|лазио}} и по неколико дана ''провеселио се''. Жалост је ово за нашег оца била; више ''би'' пута, седећи, ''погледао'' на нас, и сузе ''би'' му на очи ''удариле''. Кад ''би дошла'' каква сирота пред кућу, снаха ''би'' свој залогај сироти ''уделила''. ===РАДНО И ТРПНО СТАЊЕ ГЛАГОЛСКЕ РАДЊЕ=== Прелазни глаголи имају ''двојако стање глаголске радње:'' '''радно''' и '''трпно'''. Кад је <i>подмет онај који радњу ради онда је то радно стање глаголске радње</i>, нпр. ''коњ пасе''. Кад је, пак, <i>подмет онај који трпи радњу, онда је то трпно стање глаголске радње</i>, нпр. ''коњ је поткован''. Трпно стање глаголске радње у нашем језику казује се на два начина. а) Кад се трпни придев од глагола, који се узме, сложи с облицима глагола ''јесам'' и глагола ''бити'', у ком је случају ''трни придев'' '''именски прирок''' а облици глагола ''јесам'' и ''бити'' су '''спона'''. Онај од кога радња потиче казује се <i>шестим падежем без предлога</i> или <i>другим падежем с предлогом</i> '''од'''. ''Примери:'' За ово надање ''оптужен сам'', царе Агрипа од Јевреја. Који ''су освећени'' Богом оцем и ''одржани'' Исусом Христом. ''Стијешњени'' врагом и ђаволом. Што ''је'' теби од Бога ''заповеђено''. ''Не буди'' од мене ''речено''. На овај начин се у српском језику трпно стање казује обично у реченицама, у којима се онај од кога радња потиче или прећуткује или је реченица без подмета. {{Page break|238}} ''Примери:'' Сви ''су'' му путови <i>отворени. Бићете {{hw|бла|-|гословени}}</i> и ти и твој род. По чадору окол’ у около <i>{{hw|раза|-|стрти}}</i> лепи сази. ''Постављени'' бише вратари и певачи. — Тако ''је писано. Суђено је.'' б) Кад се облицима глагола који се употреби додаје, лична заменица '''се'''. Казивање трпног стања <i>на овој начин обичније је и чешће.</i> ''Примери:'' Јер ''ће се'' мном ''умножити'' дани твоји, и ''додаће'' ти ''се'' године животу. Науке ''морале су се'' пером, ''писати''. Не ''деле се'' више крвави мегдани. При другој прилици више ''ће се'' о томе ''беседити''. Благословима {{hw|пра|-|веднијех}} људи ''подиже се'' град, а с усана безбожничких ''раскопава се''. ===ПИТАЊЕ У РЕЧЕНИЦАМА=== Кад је који од саставних делова реченице: подмет, {{hw|при|-|рок}}, предмет или други који од додатака ''непознати'' или <i>{{hw|неиз|-|вестан}}</i>, онда се о њему ''пита'', и на тај начин граде се <i>упитне реченице</i>. Питања се граде: а) Ако се пита за <i>лице сасвим непознато</i>, питање се гради заменицом '''ко'''; ако ли се пита за шта друго, питање се гради заменицом '''шта'''. ''Примери: Ко се вере'' уз кланце низ кланце? <i>Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко</i> ли бригу ''да разбије?'' - У овако глуво доба ''шта'' ми ''руши'' сан? ''Шта плива'' гором, долом, те прља бели снег? Ал’ ''шта'' се забеле у горскоме зраку? — <i>Кога ћемо питати? Шта ћемо искати?</i> б) Ако оно, о чему се пита, није са свим непознато, него је само у ком било смислу ''неизвесно'', онда се питање гради <i>упитним заменицама, прилозима</i> и <i>свезама; који, какав, чиј; како; да, зар, ли.</i> ''Примери: Да л’'' то ''врачац'' његов ''иде? Је л’ суза'' оно, ''крв ли'' из срца нечијег? ''Какве'' тебе ''савладаше виле'' данас, брате, у морској отоци? Да ја видим двије силне војске, ''чија л’ гине чија л’ задобива? Да л’ је кула'' славног кнез-Лазара? ''Та ни си се'' царе ''учинио? Јесте ли'' ми ''род'' сирочићи мали? ''Зар сам ја чувар'' брата својега? в) Ако се питање тиче прирока, онда се питање <i>почиње глаголом</i>. Ако је глаголски облик сложен, питање се почиње, {{Page break|239}} ''глаголом помоћним'', додаје му се ''упитна речца'' '''ли''', или се ''пред њега'' стављају речце: '''зар''', '''да''', '''еда'''. У одговору се понавља глагол; ако је облик сложен, понавља се помоћни глагол: <i>видиш ли? видим? — Јесил и га нашао? — јесам</i>, или: ''нашао сам''. ''Примери: Идете ли'' сви заједно гором зеленом? ''Јеси ли'' ми данас у животу? ''Јесте л’ видли'' мога {{hw|госпо|-|дара}}, господара Кулин-капетана? ''Иде ли'' ми {{hw|Кулин-капе|-|тане}}? ''Води л’'' војску од Босне поносне. ''Не гони ли'' {{hw|Ма|-|чванскијех}} крава? ''Не води ли'' српскијех робиња? ''Је л’'' Србију земљу умирио? Та ''зар би'' тако ''презрели'' вас? ''Еда ли'' га валовита бурна вода где ''занела''? г) Кад се питање тиче прирокових додатака, питање се почиње ''прилогом'' или ''заменицом'' према ономе о чему се пита. Тако пита се за додатак који значи место речима: <i>гбе, камо, куд, одакле, откле, откуд</i>, итд. За ''начин'' пита се речју: ''како''. За ''узрок'' пита се речима: ''што, зашто, рашта''. За ''време'' пита се речима: ''кад, откад, докле'', итд. За различне падежне {{hw|до|-|датке}} пита се ''упитним заменицма с предлогом'' или <i>без предлога</i>. ''Примери: Ђе си'', брате, од Сења Тадија? <i>Куд се ђеде</i> цар Немање благо? ''Што'' вам песма колом <i>не окреће? Што ће</i> момци, ''што'' оружје свјетло, ''што ли'' коњи ''што ли'' чадорови? Царе Лазо, честито колено, <i>коме ћеш се приволети</i> царству? ''Рашта'' ове горе уздркташе? ''Камо'' теби брада јучерања? ''Зашто се не'' кажете? <i>Како би смо</i> дете ''омразили'' и са светлим царем ''завадили?'' д) Реченице с упитним обликом служе каткад и за <i>{{hw|кази|-|вање}} дивљења.</i> ''Примери:'' Ао боже ''да вељи си'' свети, ао свете, <i>да лет ли си</i>, клети! Златни кове и сребрни, ''лијепо ли сјали!'' ''Лепо ли је погледати'' уз високо ведро небо! ''Лијепо ли'' ова сабља ''чаша''! ''Дивно ли'' нас данас ''развесели''! <i>Да чудно ли</i> с главе ''погибосмо''! ''Скупо ли продаде'' онога старца! ===ОДРИЦАЊЕ=== Одрицање подмету онога што се прироком казује, бива на ове начине. а) ''Пред глагол'', а ако је глаголски облик сложен онда ''пред помоћни глагол'', а ако је прирок именски онда ''пред спону'' ставља се одречни прилог '''не'''. ''Примери: Не помаже'' неправедно благо. Око моје ''неће'' више ''видјети'' добра. ''Неси'' бреже, чудо ти за око, {{Page break|240}} ''не дижеш се'' до неба високо. ''Не будите'' раји горки. Она је, бледа и мртва пала, — али још ''није'' веру ''издала!'' ''Не могу љубит’'' никога више ван једног само, Бојшића Вука. И никад санка, никада мира планинско чедо <i>видело није</i>. Шта ти знаш што ми ''не бисмо знали?'' Што <i>ниси рад</i> да теби други чине, ''не чини'' ни ти другима. б) У заповедном начину <i>одрицање се изводи као и иначе речцом</i> '''не''', или се пред начин неодређени стављају облици: <i>немој, немојмо, немојте</i>. У овом случају начин неодређени може се преобразити у који облик одређенога начина узимајући преда се свезу '''да'''. ''Примери: Не стој'' Радо, ''не гледај'' ме. ''Не говор’те'', ''не гријеш’те'' душе. — ''Немој завидјети'' насилнику. <i>{{hw|Не|-|мојмо}}</i> људи, тако ''пренаглити'', него се разберимо. {{hw|Не|-|мојте}} ни најмање ''да сумњате'' о томе. в) Ако се одрицање шири на две или више реченица, или на два или више додатака везаних свезама ''и—и''; ''или—или'', онда се при одрицању место тих свеза узимљу свезе ''ни—ни''; ''нити—нити''. У првој реченици, или пред првим додатком, место '''ни''' може да се употреби '''не'''. ''Примери: Ни си'' гладног ''нахранила, ни'' жеднога ''напојила, нит си'' гола ''преодела, нити'' боса ''преобула''. У себе ''се поуздати немој ни'' ни у руку, ''ни'' у бритку сабљу; ''ни'' у своје копље отровано. Остала је твоја {{hw|заме|-|ница}} ''ни'' код мога, ''ни'' код твога двора, ''ни'' код моје ''ни'' код своје мајке. — ''Не звекеће'' гвожђе свијетло, ''нити'' грме смртне ''цијеви, ни'' на лаган ступај ногу ''одзивљу се'' сјајне токе. г) Кад се у одречним реченицама нађу заменице {{hw|тре|-|ћег}} непознатог лица, или прилози, а тако и број ''један'', те речи добијају одречни облик слажући се с одречним {{hw|прило|-|гом}} '''ни''', те онда гласе: <i>нико, ништа, никикав, ничиј, никад, нигда, нигде, никуд, ниодакле, ниједан.</i> Кад пред тако одречне заменице ''дође предлог'', њему је место између речце ''ни'' и ''заменице'' у ком случају се свака реч засебно пише. ''Примери:'' Али му ''нико ништа'' не умједне и не {{hw|хтје|-|дне}} казати. Од сад се не прашта више ''ниједна'' кривда. Други ''нико'' није знао ''ништа'' о томе. — ''Никад'' санку вјеровати није. ''Ничије'' силе он се не боји. Не куните се ''никако''. Ако би ко дошао да не каже за њих ''ни по што''. Да се не би ''нико'' усудио ''ни код који'' начин једну кућу {{Page break|241}} у немачку страну претурити. ''Никако'' се немој ''ни с ким'' разговарати. Онда већ нисам ''ни на шта'' мислио. д) У реченицама, којима се исказује ''бојазан'' или {{hw|закра|-|ћивање}}, она реченица, којом се казује оно ''од чега је бојазан'' или ''шта се закраћује—долази у сдреченом облику''. ''Примери:'' Јер су честе у Латина страже, па се {{hw|бо|-|јим}} ''да те не ухвате''. Како се не бојиш <i>да земља под {{hw|то|-|бом}} не пропадне</i>, или <i>да те гром из ведра неба не удари</i>. — Јер јој Мардохеј бјеше забранио ''да не казује''. Али се ја на то не ћу потписати, нити се противим ''да тако не буде''. ђ) Одрицање се појачава стављањем речце ''ни'' пред оне речи које значе оно чега се одрицање тиче. ''Примери.'' Нећемо га помињати ''ни жива ни мртва''. Који не знаду ''ни да сам жив''. Ја ти сад печена ћурка не {{hw|до|-|несох}}, ''ниси ни то заслужио''. На то Тале ''ни да гледа неће''. Не знам ''ни ја сам како''. Не вриједи ''ни луле дувана''. ---- ==СЛОЖЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ== Сложене реченице постају на два начина: <b>приређивањем и подрећивањем.</b> ===СЛОЖЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ ПРИРЕЂИВАЊЕМ=== Кад се просте реченице сложе тако, да једна другој није додата ради ''какве допуне'' или ''објашњења'' чега у њој него свака има ''самосталан смисао'', те би <i>могла и сама за се бити</i>, онда је то '''приређивање реченица'''. Реченице се приређују на три начина: начином ''спајања'', начином ''искључивања'' и начином ''супротности''. а) '''Начином спајања''' приређују се реченице у којима се мисли и радње извршују ''све у једно исто време'' или <i>без прекида једна за другом</i>. Просте реченице, у овако сложеној, или следују једна за другом без свеза, или су скопчане свезама: <i>и, а, па, пак, те, тер</i>, или упитном речцом <i>ли</i>. ''Примери:'' Изведоше прве жртве Бирчанина и {{hw|Алек|-|су}}, витешке им руке стеже ланац тешки, гвожђе тврдо. Две витешке главе паше, ''а'' крв прска на далеко, чак по тами бледа чела кап горућа аге роси. Ноћ је мрачна ветар хуји, забринути Турци седе ''и'' у магли густог дима сахрањују тужне мисли. Небо се смеши, звезде трепере, чисто га љубе, гледе и мазе, уљуљкују му тихе {{hw|та|-|ласе}}. {{Page break|242}} ласе. Шта плива гором, долом, ''те'' прља бели снег? Је л’ суза оно, крв ''ли'' из срца нечијег? Расрди се млађани Ненаде, ''пак'' удари на триест јунака. Ченгићи, Љубовићи и многи други посташе аге, ''тер'' су народу хуђи но Турци дошљаци. Таке мисли стража сле́ди, ''па'' кроз сутон таман гледи. б) '''Начином искључивања''' приређују се реченице тако да се ''мисао или радња једне извршује'', а мисао или радња ''друге'' или ''других од извршења се искључује''. У овако сложеној реченици просте се реченице свезују паровима свеза: ''или-или'', ''а-а'', ''ја-ја'', ''јали-јали'', ''али-али'', ''воља-воља'', ''које-које''. Ако искључивање важи за све просте реченице, онда се свезују свезама: ''ни-ни'', ''нити-нити''. И ове реченице ''могу бити без свеза'', нарочито кад је у њима ''прошли глаголски придев''. ''Примера: Или'' купи халат, ''ил’'' остави занат. Ствар немогућа, ''а'' о њој мислио, ''а'' је у животу тражио. ''Ја'' право, ''ја'' никако. ''Али'' волиш по мору пливати, ''али'' волиш на ватри горети, ''али'' волиш да те растргнемо. Донеси ми једну купу вина, ''јали'' вина, ''јали'' воде хладне. ''Вољ’'' ти пити, ''вољ’'' ти капу купити. ''Познао'' ме тко да сам роб, ''не познао'', морам тражити што јести. Трећи, с’ десет по гори разбеже, ''које'' гори, ''које'' к води хладној. ''Ни'' вредну теци, ''ни'' мало вредну остави. ''Нити'' грми, ''нит’'' се земља тресе, ''нит’'' удара море у брегове. в) '''Начином супротности''' приређују се реченице кад се у ''једној казује мисао супротна мисли оне друге''. У овакој сложеној реченици везују се просте реченице свезама: ''а, ја, али, ну, него, но, већ, ама''. Каткад и ове бивају без свеза, а каткад се везују {{hw|упи|-|тним}} обликом. ''Примери:'' Сан је лажа, ''а'' Бог је истина. Ја нерадо о смрти говорим, ''али'' без икаквог страха очекујем {{hw|после|-|дње}} вече свога живота. Не реси га ни сребро ни злато, ''него'' крјепост и мантија црна. Сакуп овај на зло не приличи, ''но'' на радост и на вјечну дику цијелога рода хришћанскога. То не било јарко сунце, ''већ'' то били брат и сеја. Вукашин чека на милог сина, на правду Урош и домовина. Ко је вјера, ко ''ли'' је невјера. ===РЕЧЕНИЦЕ СЛОЖЕНЕ ПОДРЕЂИВАЊЕМ=== Кад су у сложеној реченици једне просте додате или подређене другима ради допуне смисла или објашњења чега у другој, онда су то '''подређивањем сложене реченице.''' {{Page break|243}} У овом случају она, <i>која се другој додаје</i>, јесте <b>додата или подређена</b> реченица. Она, пак, ''којој се друга додаје'', {{hw|је|-|сте}} према додатој '''главна речечица.''' Међу главном и додатом реченицом така је разлика, да ''главна може бити и засебна'' реченица, а <i>додата само за се не може бати</i>. По служби, коју додате реченице чине, оне су: # <i>Које заступају подмет главне реченице;</i> # <i>Које су додате именима;</i> # <i>Додате за предмет;</i> # <i>Додате за намеру;</i> # <i>Додате за погодбу;</i> # <i>Додате за допуштање;</i> # <i>Додате за поређење;</i> # <i>Додате за време;</i> # <i>Додате за место;</i> # <i>Додате за последицу</i> или <i>узрок</i>. <ol> <li><i>додате за подмет</i></li> Овим се реченицама исказује оно о чем се у реченици, без подмета, тврди, пита или одриче, а то је ''подмет''. Оне се везују за реченицу, којој су додате, свезом ''да''. ''Примери:'' Чуло се ''да сте отпутовали''. Верује ли се ''да ће он на то пристати''? Није се ни покушало <i>да се они од тога одврате</i>. Наређено је било <i>да се скупе све старешине</i>. Ако је суђено <i>да тако буде</i>, тако ће и бити. Је л’ слободно, царе господине, ''да ја идем'' да {{hw|по|-|знам}} девојку? Кад се шћаше по земљи Србији <i>по {{hw|Ср|-|бији}} земљи да преврне.</i> Кад је овака реченица сажета у начин неодређени, онда свеза ''да'' не долази. ''Примери:'' Ласно је ''говорити'', ал’ је тешко ''творити''. Мило му је ''јахати на коњу''. Мрзи ме <i>се овде {{hw|распа|-|сиват’}}</i>. Је л’ слободно ''мало поиграти''? <li><i>Додате именима</i></li> Именима се додају реченице ради допуне или {{hw|обја|-|шњења}} у ком било смислу онога што та имена значе. Тако додате реченице везују се за своју главну реч {{hw|за|-|меницама}} ''који, која, које, што''; прилозима ''где, кад''; свезама ''да, како''. Заменица '''што''' и прилози '''где''' и '''кад''' најчешће, а {{hw|поне|-|кад}} и свеза да заступају заменицу '''који, која, које'''. {{Page break|244}} а. ''Кад је главна реч'' '''именица:''' ''Примери:'' Дође ми '''Сали-ефендија''', <i>који је био мога оца ћата</i>, и јоште пет старих Турака. Пред оним {{hw|гра|-|дом}} била је једна '''чесма''', <i>с које је сав град носио воду</i>. О Паштрмцу је било много '''причица''', <i>које су врло занимљиве</i>. Она се у '''разговор''', <i>макар какве науке он био</i>, умешати могла. Благо '''земљи''' <i>која се може {{hw|поно|-|сити}} таквим синовима својим</i>. Али ми ћемо да се задовољимо '''природом''' <i>што је близу нас</i>. Милош заиште све српско '''робље''' <i>што су Турци оне године из нахије Шабачке били одвели</i>. Где му је '''оружје''' ''што је пасао'', где ли му је '''коњ''' <i>што га је јахао</i>? Угледа у чести '''овна''' <i>где се заплео роговима</i>. Сто пута сам гледао '''облаке''' ''ђе из мора дођу на гомиле''. Има '''вријеме''' ''кад се рађа'', и '''вријеме''' ''гад се умире''; '''вријеме''' ''кад се сада'', и '''вријеме''' ''кад се чупа посађено''; '''вријеме''' ''кад се убија'', и '''вријеме''' ''кад се исцјељује''. То је најзгодније '''време''' ''да се на њих удари''. Затече неке '''Влахе''' ''да вуку сено у шанац к Турцима''. Ако би још било '''потребе''' ''да ти се то напомиње''. Свуд са мном иђаше '''брига''' <i>како ће те приче {{hw|при|-|мити}} читаоци</i>. б) ''Кад је главна реч'' '''заменица''': У овом случају у гдавној реченици је заменица <i>познатог лица</i>, а додата се за њу везује заменицом ''непознатог лица''. Заменица главне реченице може бити изостављена. ''Примери:'' '''Онај''', ''који вас је створио'', одржава вас. Срећа је '''оно''' ''што људи за срећу држе''. Једите '''све''' <i>што се пред вас донесе</i>. '''Онај''' ''што иде за мном'' јачи је од мене. Нису никако могли остати '''онаки''' ''каки су дошли''. Но ми опет нећемо на '''вас''' <i>који сте мирни и добри {{hw|ца|-|реви}} Турци</i>. Колико '''их''' је ''која често преврћу ту књигу''. Сад ће бити ''што ће бити''. в) ''Кад је главна реч'' '''придев''': ''Примери:'' Простак, пак, све је '''рад''' <i>да остане као што су му и стари били</i>. Недра отаџбине и '''пространа''' су и '''готова''' свакад, <i>да даду места свима честитим и вредним синовима својим</i>. <li><i>Додате за предмет</i></li> Кад је у главној реченици прирок прелазан глагол, може цела додата реченица заступати предмет те радње. Тако {{hw|до|-|дате}} {{Page break|245}} реченице везују се за своју главну речима: '''да''', '''где''', '''како''', '''е''', упитном речцом '''ли''' и савезним заменицама, а може бити и без свеза. ''Примери:'' Па се крило на чекрк окреће, те '''казује''' ''који ветар пуше''. '''Види''' хоџа ''да се преварио'', а '''не зна''' ''како ће одступити од своје ријечи''. Бог '''зна''' <i>јесам ли и толико заслужио</i>. Љутит ага мрко '''гледа''' <i>гдје се силом дивит’ мора силан арслан горском мишу</i>. Или у ваљда краљ '''мисли''' ''да ми не'' '''знамо''' <i>како ваља за свог цара умрети</i>. ''Напомена:'' И остали падежни додатци могу бити {{hw|за|-|ступљени}} целом додатом реченицом. ''Примери:'' Те '''се боји''' ''да ће погинути''. Међу собом '''вијеће учиниле''' ''којом ће га смрћу уморити''. По неки болесник '''нада се''' ''да ће дуго живети''. Пошто је дуго времена вино из бачве точило, '''стане''', '''се чудити''' <i>како вино једнако тече</i>. <li><i>Додате за намеру</i></li> Додатом реченицом може да се искаже '''намера''' <i>радње казане прироком главне реченице</i>. Таке се реченице везују с главном реченицом свезама: '''да''', '''еда''', '''једа''', '''нека''', '''како''', или ''упитним обликом'' или <i>{{hw|погод|-|беним}} начином</i>. ''Примери:'' '''Иде''' брату у другу одају <i>да он буди брата Драгутина</i>. И напред '''дере''' иљаду чета <i>крвљу да пере ругобу света</i>. Он '''продаје''' девет винограда, ''не би ли се'' одужио дуга. Једва смо '''се''' овамо '''савили''', <i>еда како ви то претечете</i>. '''Пошљите''' му лист књиге бијеле, <i>нека дође граду Вучитрну</i>. Нек се Срби '''тријебе''' братском враждом ''како би њему лакше било пашовати''. '''Макни''' српом ''да ти видим руку''. <li><i>Додаше за погодбу</i></li> Додатом реченицом може се казати погодба (услов) по коју '''може или не може''' бити оно што се казује прироком главне реченице. Таке реченице везују се за своју главну упитним {{hw|рече|-|чним}} обликом, или свезама и прилозима: '''да''', '''ако''', '''кад''', '''док''', '''докле'''. У реченицама овако сложеним у највише случајева {{hw|до|-|дата}} реченица долази пре главне. ''Примери: Да из неба плаха киша падне'', нигђе не би на земљицу пала, већ на добре коње ил’ Јунаке. <i>Да {{Page break|246}} ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба ведрога</i>, перје меса не би изнијело. <i>Ако Афис-паша дође са триста људи</i>, да га примимо у Београд, <i>ако ли поведе више</i>, да се {{hw|би|-|јемо}} с њим. <i>Кад би сви људи били разумни и правдољубиви</i>, не би било међу њима ни кавге ни несллоге. <i>Докле год Бог човеку не узме ум</i>, не може ма̑л. <i>Док пушка не пукне</i>, чути се не може. <i>Ал’ да вјетру дадеш плећи, тер да гледнеш низ вјетар равнином</i>, видио би гдје скуп људи ступа. Не дајте ме, <i>ако Бога знате</i>, узидати младу и зелену. <i>Мислиш ли ме мртва пожалити</i>, пожали ме док сам у животу. <li><i>Додате за уступање или допуштање</i></li> Додатом реченицом може се исказати ''уступање'' или <i>{{hw|до|-|пуштање}}</i> да буде или '''не буде''' радња главне реченице. а) Такве реченице везују се за своју главну свезама: <b>нек, да, и, ако, ако и, макар, ма, прем да, буди, буд, баш и да.</b> ''Примери: Али и нек све тако буде'', немојте, браћо, да ропћете на свога краља. ''Да то вера и подноси'', Омер-ага се ласно не би дао предати Србима. <i>Ако и нису Срби ударили на ове Турке</i>, они су цело лето једнако ударали на Србе. Ружно је смејати се туђој несрећи, <i>па макар несрећник био и рђав човек</i>. Најпосле да {{hw|про|-|кушамо}}, <i>премда ја не стојим добар за следства. Буд ми закла коња на ливади и сокола у зеленој башчи</i>, зашт’ ми закла чедо у колевци? ''Ако и јест крива врата'', ама лијеп мирис дава. б) Исто значење има и <i>прошли глаголски придев, кад {{hw|о|-|значује}}</i> '''жељење'''. Он може доћи и двапут једно за другим, други пут са свезом '''да''', нпр.: ''Ко био.'' Или: ''Ко био да био.'' ''Примери:'' Сладак Је сан ономе који ради, <i>јео мало или много</i>. Да ће живот изгубити без сваке милости, и <i>који био да био</i>. в) Тако долази два пут и цела упитна реченица кад је у првој подмет ''заменица непознатог'' 3. ''лица'', или се у њој налазе таке врсте прилозима: ''ако'', ''где'', итд. а друга се везује за прву свезом '''да''', нпр. ''Ко си'', ''да си''; ''Где је'', ''да је''. ''Примери:'' Њему ће од нас јабука непрестано ићи у своје време, ''где био он да био''. Какав наук такво и читање, ''к’а је да је'' о њему се бавим. ''Какав си'', ''да си'', и ''где си'', ''да си'', ''на овом ил’ на оном свету'', он иште, те иште. {{Page break|247}} <li><i>Додате за поређење и начин</i></li> Може се оно, што се каже главном реченицом, {{hw|објашња|-|вати}} поређењем с оним, што се каже додатом реченицом. Тако постаје ''додата реченица за поређење''. :''Поређење може бити:'' а) Да је ''једнако'' оно што се казује додатом с оним што се казује главном реченицом. У том случају додата се везује за главну заменицама или прилозима изведеним од заменица: <i>какав—такав; колики —толики; толики—колики; онолики—колики; као год што — тако; како—тако; како—онако; као оно—тако; као што — тако</i>, итд. У додатој је реченици обично заменица <i>непознатог лица</i> или <i>прилог од ње изведен</i>. <i>Примери: Како је мир прошасте године између Срба и Турака начињен</i>, онако је и трајао. <i>Како ноћ бој прекине</i>, тако Турци заноће око шанца српскога. Ти ниси толико несрећан <i>колико ти се чини. Какво би било пролеће без сунца</i>, такво је детенце без слободе. <i>Као год што подржава јакога и великога</i>, тако се исто стара о слабоме и маломе. Наши су дани онолики, <i>колики беху Лазареви, Обилићеви и Милошеви. Па како се год ми сад бринемо о њима</i>, тако ће се они бринути о нама. <i>Као што се пјесме по народу различито пјевају</i>, тако се и приповијетке различито приповиједају. <i>Колико се овај посао чини ласан</i>, толико је још више широк и дугачак. Куга и мач не убијају толико људи, <i>колико убија пиће вина и ракије. И к’о оно вихор када завихори</i>, е тако се ваздан витлају по гори. Он вероваше у победу свога правца онако тврдо, <i>као што вероваше у жвот народа свога</i>. б) Кад се, пак, неједнакошћу онога што се каже у {{hw|дода|-|тој}} реченици објашњава нешто што се казује главном {{hw|рече|-|ницом}}, онда се додата везује за главну свезама: <i>него, но, што-то, што-тим</i>; или у главној реченици долази <i>поређен придев</i> или <i>прилог</i>, а додата се за њу везује свезама: <i>него, него што, него ли</i>. ''Примери:'' Волимо те Страхинићу бане, <i>ко сву земљу, нашу царевину</i>. Волим скочит’ у воду Мораву, <i>него {{hw|љу|-|бит}}’ на срамоту</i> Турке. <i>Што се ближе сунцу тече</i>, све то мање зрак му пече. <i>Што је зрелије грожђе</i> и <i>што је мање водено</i>, тим угаситијег лица бива вино. <i>А што {{Page break|248}} су турци више одбијали и развлачили</i>, то је Србима жеља све више и више расла. <i>Што више даш љубави</i>, више ћеш је примити. Него му се развесељаваше лице св више, <i>што се више примицасмо приморју</i>. в) Кад се поређење чини тако, да се у једној казује нешто <i>мање, лакше, могућније, извесније</i>, па тиме што се није могло извршити оно што је лакше ''утврђује се'' да се није могло извршити оно што је теже. И обратно, кад се могло извршити нешто ''што је теже'', тиме се утврђује да се могло извршити и ''оно што је лакше''. Кад је у оваким реченицама одрицање, оно је свакад у првој реченици. Друга се реченица везује за прву свезам а: <i>него, но, {{hw|ка|-|мо}} ли, а камо ли, да камо ли, а некмоли</i> (не камо ли), <i>то ли</i>, или је у првој <i>не само</i> а у другој <i>него и</i>. ''Примери:'' Не могоше темељ подигнути, <i>а камо ли саградити града</i>. Ти нијеси ни чуо јунака, <i>да како ли очима видио</i>. И не би га пренијеле виле, <i>а камо ли ноге на јунаку Црном гором на бијелу дану</i>. Сама Главашева глава доста би била, да Милоша увери шта се и о његовој ради, <i>а камо ли још оваки поздрав од Гаваза</i>. Имам блага колико ми драго, градио бих десет манастира, <i>а некмоли себе оженио</i>. Кад издаде оваког јунака, кога данас у свијету нема, <i>то ли мене сутра издат неће</i>. Пак ''не само'' што поставе муселиме и по онаким паланкама, куд никад нису били, ''него'' још ''и'' војске по неколике стотине оставе у свакој паланци на трошак народни. г) Бива да се, поредећи оно из главне с оним из додате реченице, наговештава начин на који се извршује оно што се каже главном реченицом. Такве додате реченице везују се за своју главну {{hw|све|-|зама}}; <b>као, ка’, ка-но, кан’-да, као-да, као-што, {{hw|као|-|год}}</b>. ''Примери:'' На небу им душе царовале, <i>ка’ им име на земљи царује</i>. Свест о дужности развија се с {{hw|вре|-|меном}}, <i>као год и знање о истини</i>. Када игра, <i>кан’да паун шеће</i>; кад говори, <i>к’о да голуб гуче</i>; кад се смије, <i>кан’ да сунце грије</i>. Народ оружје да да, и да буде раја, <i>као што је био</i>. Играју се на бијела јата, <i>како јата</i>, <i>дивних лабубова</i>, кад се небом ведријем играју. Агин чадор ине наткрилио, <i>ка’но лабуд тица бела беле тице {{Page break|249}} голубове</i>. Ал’ ми ћемо, <i>као што смо били</i>, један другом свагда бити мили. Небо је црвено, <i>као да је крвљу обливено</i>. <li><i>Додаше за време</i></li> Додатом реченицом може се казати <i>време у које се догађа радња казана прироком главне реченице</i>. Такве реченице везују се за своју главну прилозима: <b>кад, докле, док, чим, како, пошто, тек,</b> или се у главној реченици ставља прилог изведен од заменице трећег {{hw|по|-|знатог}} лица, а у додатој прилог изведен од заменице трећег непознатог лица, те излазе парови: када - тада; када - онда; како - тако, једнак; докле - дотле. <i>Примери: Кад стигоше цара и сватове</i>, цар му даде иљаду дуката. Не стрељајте по гори јунаке, <i>док је гласа Краљевића Марка</i>. Шта чини мајка, <i>чим јој дете поодрасте. Како је дошао</i>, призове себи кнеза и све кметове. <i>Тек соколу прво перје никне</i>, он не може више мировати. <i>Пошто с осталим женама а ђецом из Неготина испрати и он своју жену у Пореч</i>, доће му један пријатељ. <i>Кад настала година четврто</i>, тада виче са планине вила. <i>А кад виђе да му не науди</i>, онда пусти вјетра студенога. Лепо су га свати дочекали, <i>како с коња</i>, таки за трпезу. <i>Како змија паде на земљицу</i>, једнак змија у дувар одмиле. <i>Док дођоше кићена сватова</i>, дотле с’ Милић мртав належао. <i>Докле су дотрчали</i>, дотле је он већ издануо био. <li><i>Додаше за место</i></li> Неки пут је потребно да се додатом реченицом <i>допуни смисао оне речи којом се у главној реченици казује место</i>. а). Такве се реченице везују за своју главну прилозима <b>где, докле</b>. Или се у главној реченици налазе прилози {{hw|изве|-|дени}} од заменице трећег познатог лица: <b>тамо, ту, онамо, онде,</b> итд. а у додатој долазе прилози изведени од заменице трећег непознатог лица: '''где''' (къде), '''докле'''. ''Примери:'' После тога успуза се до једног '''места''', <i>где је камењак био издубен</i>. Афис-паша побегне чак у '''Ниш''', ''где на скоро по том'', које од срамоте, а које може бити и од страха, и ''умре на пречац''. Али '''тамо''' плода бити неће, <i>где не цвета у пролеће цвеће. Ђе се гусле у кући не чују</i>, '''ту''' је мртва и кућа и људи. <i>Где чујете трубу да затруби</i>, '''онамо''' трчите к нама. ''Ђе је од ње капља крви пала'', '''онђе''' расте трње и коприве. ''Где се који застао'', '''онде и''' нека седи. {{Page break|250}} б.) Ако се у радњи или бивању казује кретање, онда се додата везује за главну реченицу прилозима; <b>куда, откуда</b>, и тако даље. ''Примери:'' Па отиду, ''куд су наумили. Куд год иде'', он Кр’ата јаше, а другога у поводу води. <i>Откуд год си</i>, ти си рода мога. <li><i>Додаше за последицу и узрок</i></li> Додатом реченицом може се казати ''последица'', а тако и ''узрок онога што се казује главном реченицом''. Таке се реченице везују за своју главну речима: <b>јер, јербо, с тога, зато, што, где, будући, како</b>. Или у главној долази реч '''тако''' (која се и прећуткује), а у додатој свеза '''да'''. а) <i>Примери за узрок:</i> Волим дати коња на размену, ''јер не могу пешке путовати''. Жао му је <i>што ће дати благо, са тога се врло расрдио</i>. Посланицима је таки човек управо требао, ''зато ги драговољно изишту''. ''Како су куће биле све дрвене'', и <i>на већу још несрећу турску дуче ветар</i>, тако ватра за један час обузме сву варош. Авај мене до Бога милога, <i>ђе погибох јутрос пред механом</i>. б) ''Примери за последицу:'' Он би се тако лудо гњевом разјарити могао, <i>да косу на глави себи чупа и зубима шкрипи</i>. Тице певаху, <i>да ваздух јечи</i>. Доле у дубини с таким шумом ваљало је неко језеро своје таласе, <i>да ми чисто уши заглуну</i>. Турака у јуришању толико {{hw|из|-|гине}}, ''да се Афис—паша готово уплаши''. </ol> ===РЕЧЕНИЦЕ СЛОЖЕНЕ МЕШОВИТИМ НАЧИНОМ=== Сложене реченице често су састављене тако, да се у једној налази и ''приређивање и подређивање''. Тако бива: а) Да једној, као главној, буду подређене две, три и више реченица, које су међу собом приређене. ''Примери:'' Кад се погача испече, и изваде је из {{hw|ва|-|тре}}, па прислоне уза зид, ''онда ћосо рече детету''. У овој сложеној реченици су: 1., 2. и 3. међу собом {{hw|при|-|ређене}}, а све три су подређене 4-тој за време. б) Да једна буде према некој додата, а према другој главна. ''Примери:'' Цар то послуша, особито да види, да ли је истина, да ће и гора поћи, да гледа, ђе цар цара губи. У овој сложеној реченици је 2. подређена 1-вој за {{hw|на|-|меру}}; 3. подређена 2-гој за предмет; 4. подређена 3-ћој {{Page break|251}} као додатак именици ''истина''; 5. подређена 4-тој за {{hw|на|-|меру}}; 6. подређена 5-тој за предмет. в) Да буде више међу собом приређених, а њима {{hw|уку|-|пно}} нека подређена. ''Примери:'' Кад пређем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим на пашу, а певца свежем код себе, па му метнем сена, а ја легнем спавати. У овој сложеној реченици су: 2., 3., 4., 5., 6. и 7. међу {{hw|со|-|бом}} приређене, а свима њима је подређена ''прва'' за време. г) Да једна с онима које су јој подређене буде {{hw|прире|-|ђена}} другој, самој, или која има и својих подређених. ''Примери:'' Кад тамо дођу у ону планину, пуште орлове, да лове лисицу, а лисица побегне у једно {{hw|је|-|зеро}}, које је било усред оне планине. У овој сложеној реченици 2-га, којој су подређене 1-ва и 3-ћа, приређена је са 4-ом, којој је подређена 5-та. д) Да једна с онима које су јој подређене буде {{hw|подре|-|ђена}} другој самој, или која има и сројих подређених. ''Примери:'' Кад дође време да млађи заузму места својих старијих, ''онда је прилика'', да се олако поправи све, што није било добро у старих. У овој сложеној реченици 2-га је подређена 1-вој, а 1-ва је заједно с њоме подређена 3-ћој; 5-та је {{hw|подре|-|ђена}} 4-тој, а 4-та с њоме заједно подређена је З-ћој. ђ) На разне начине измешане приређене и подређене. ''Примери:'' Кад девојка одрасте, једно вече замоли се оцу својему, да јој допусти, да иде с братом мало пред двор у шетњу, и отац јој допусти. У овој сложеној реченици; 1-ва је подређена 2-гој, и 3-ћа је подређена 2-гој; 4-та је подређена 3-ћој, а 5-та је приређена. Кад дођоше кући, цар се обрадова кћери, али одмах виде, да оно чобанче није његов син, и стога стаде гонити кћер, да му рече,шта би с њим, У овој сложеној реченици је: 2-гој подређена 1-ва, а 3-на приређена с 2-гом; 4-та подређена 3-ћој; 5-та {{hw|при|-|ређена}} с З-ћом; 6-та подређена 5-тој; 7-ма подређена 6-тој. :''Период'' Реченица сложена тако, да главне са својим додатима чине чланове, па ти чланови, не будући у тешњој мисаоној вези, ређају се приређивањем до једнога прелома, иза којега {{Page break|252}} се опет ређају чланови, ако их је више, приређивањем; сви они чланови до прелома бивају или приређени или подређени члановима, који долазе после прелома. Тако сложена реченица зове се ''период''. а) Где су чланови до прелома приређени члановима после прелома. ''Примери:'' Истина је, да су се по духу тога нама непријатељског времена они престали Србима звати; {{hw|ис|-|тина}} је и то, да се Србима и неће да зову, истина је на послетку и то, да се братска Љубав између нас умањила и место њезино отуђење заузело: али, хоће ли и може ли то отуђење на свагда постојати; треба ли то {{hw|разде|-|љење}} и на даље да постоји? б) Где су чланови до прелома подређени члановима после прелома. ''Примери:'' Кад помислим да ће у овој обласној скупштини половина, а можда и више иноплеменог елемента бити; кад видимо да нам овај иноплемени {{hw|еле|-|менат}} није свој, није одан, него шта више противан; кад расудимо колика вештина, колика духовна снага, колико богатство, колика енергија у суседству нашем стоји, која ће радо и весело овом иноплеменом елементу у помоћ притећи, која ће, можда, за задатак свој сматрати, да уплив тога елемента сили и множи: онда мислим да ми се бар лако опростити може, што у овој гаранцији {{hw|из|-|нутрашњој}} баш никакве, ама никакве гаранције не видим и што мислим да ће нас лед бити, одкуд се ми надамо да нас сунце греје. ===СКРАЋИВАЊЕ СЛОЖЕНИХ РЕЧЕНИЦА=== Сложене реченице могу се скраћивати на два начина: <ol> <li>Изостављањем оних делова, без којих се смисао {{hw|мо|-|же}} разумети.</li> <li>Замењивањем облика: дужих краћима; сложених {{hw|про|-|стима}}.</li> </ol> ====''Скраћивање изостављањем''==== а) Кад је у сложеној реченици у више простих <i>исти подмет</i>, или исти прирок, може се подмет или прирок казати у једној а у осталим бити изостављен. ''Примери:'' И ''сунце'' је охледнело, једва сипа зрак. По језеру вранац коњиц ''плива'', а за њиме злаћена {{hw|ко|-|левка}}. На једанпут ''мајстор'' скочи у воду и почне {{hw|пли|-|вати}}. Ми ''идемо'' преко села, а облаци преко неба. Ми {{Page break|253}} вам ''не можемо ништа помоћи'' као ни себи. ''Пламти'' небо као живи пламен. Да му ''се исповиједиш'' као сад мени. ''Заспа'' као заклан. б) Кад је у више реченица прирок у будућем времену казан помоћним глалолом ''хтети'' и ''начином неодређеним'' другога глагола, помоћни глагол се рече у једној, а у {{hw|оста|-|лим}} се изостави. ''Примери:'' Па ћеш бити госпођа краљица, прести свилу на златно вретено, свилу прести на свили сједити а носити диву и кадиву. — Јер ће на једнога мрзити, а другога љубити, или једнога вољети, а другога немарити. в) Кад су у сложеној реченици у две или више {{hw|рече|-|ница}} једни исти додатци, или додатци једнаки с подметом или с прироком које друге реченице, могу додатци у {{hw|понов|-|љеном}} случају да се изоставе. ''Примери:'' Али се заваде Аврамови ''пастири'' с {{hw|ло|-|повима}} око паше. Хоћу све право, тако ми бабове ''душе'' и тако се моја с његовом на они свијет не препредала. На то ми одговоре да су у њих ''епископи'' и ''свештеници'' све сами Грци, и да се врло ријетко ђегођ нађе {{hw|Бу|-|гарин}}. Сад кажи шта сам ја ''без круне'', шта ли мој {{hw|Си|-|ниша}}? г) Кад су у главној реченици показне заменице <b>онај, тај, оно</b> или прилози: <b>тамо, онако, тако, дотле, тада,</b> итд. речи за које се подређена реченица везује заменицама трећег {{hw|не|-|познатог}} лица, или прилозима од њих изведеним, онда се {{hw|за|-|меница}} или прилог главне реченице може изоставити. ''Примери: Ко'' нагли без обзира, далеко не одлази а много поквари. Вршите сваки, ''што'' вам је дужност. На небу им душе царовале, ка’ им име на земљи царује. Снијевају ''што'' бити не може. Тице певаху да ваздух јечи ====''Скраћивање замењивањем.''==== а) Додата реченица подмету или предмету <i>може се {{hw|са|-|жети}}</i> '''апозицијом'''. ''Примери:'' Ми, ''сиромаси'', носимо им колаче. Нек погинем, ''јунак'', на јунаштву. Него мене, ''старца'', {{hw|послу|-|шајте}}. Поздрави ми краља, ''таста'' мога. б) Додата реченица ''може се сажети у'' <b>прирочни {{hw|до|-|датак}}</b>, а тако и у ''прирочни четврти'' и <b>прирочни шести падеж</b>. {{Page break|254}} ''Примери:'' Ја се ''млада'' бољем добру надам Њега су Турци ''још малена'' заробили. Ти је мораш учинити ''срећну и честиту. Честита'' бих њега учинио. Хоћете да ме направите ''свињаром''. в) Додата реченица може се сажети '''прошлим''' и '''{{hw|трп|-|ним}}''' ''глаголским придевом''. ''Примери:'' Агара метне својега сина, од жеђе <i>{{hw|изне|-|моглога}}</i>, под једно дрво. Човјек, ''рођен'' од жене кратка де вијека и пун немира г) Реченица додата за време, последицу или узрок може се сажети '''прилогом садашњег''' или '''прошлог времена''', а тако и '''глаголском именицом''' начињеном од трпног {{hw|при|-|дева}} наставком '''је'''. ''Примери: Путујуђи'' тако удари на једну воду, и ''идући'' покрај те воде, сретне се с једним човеком у {{hw|зе|-|леним}} хаљинама. ''Чујући'' Стојша из двора овај {{hw|разго|-|вор}}, изађе и он пред змаја. — ''Потопивши'' сами скеле на другој страни, кажу им, да су скеле покварене. То ''рекавши'', баци новчић у поток. — О ''Прошењу'' девојке. Направише од боја чардаке, без питања цара и везира (упореди са: Да те везир погубит’ не може, <i>док {{hw|чести|-|тог}} цара не запита</i>). д) Реченице додате ''за намеру'' и за ''предмет'' могу се сажети у ''начин неодређени''. ''Примери:'' Рано рани Туркиња ђевојка на Марицу ''бијелити платно''. Тко се снизи к росној трави <i>санком кријепит’ снагу тијела</i>. Али волиш <i>по мору пливати</i>, али волиш <i>на ватри горети?</i> Не дајте ме опет <i>у јарам ропства ухватити</i>. ===РЕД РЕЧИ=== Ред речи у реченицама може бити двојак: '''редован''' или ''граматички'' и '''обрнут''' или ''реторски'' и ''поетски''. а) По редовном или граматичком реду речи долази на прво место подмет, пред њим додатак од придева или {{hw|заме|-|нице}}. После подмета долази падежни додатак, ако га има, па прирок (прво спона, ако је прирок именски), па после прирокови додатци. Уопште атрибут од придева, заменице или броја долази пред своју главну реч. По овоме, редовном реду речи било би овако: хлеб {{hw|из|-|лази}} из земље. Осмејак зоре је леп, огрејак дана је леп. {{hw|Ста|-|родавна}} липа расте усред мирна пуста поља. Тавна ноћца {{Page break|255}} неће скрити ваша дела равна сунцу. Кршна јека не јекну ту. А вихор хучи, гони ред тавних облака. Добар коњиц су крила јунаку. б) Пошто, пак, у српском језику влада тако звани <i>{{hw|сло|-|бодан}} ред речи</i>, то онај који говори или пише, у корист {{hw|леп|-|шег}} израза и стила може да истакне напред прирок или који од прирокових додатака, а поета у корист музике у стиху још и да одвоји додатак од главне му речи у којем случају и остале речи добијају друкчији ред, који се зове <b>обрнути ред речи</b>. По оваком слободном реду речи у нашем језику може придев или заменица да доће и ''пре'' и ''после'' своје {{hw|глав|-|не}} речи, што стилу даје разноврсности и лепоте. По том, обрнутом реду речи писано је овако: Из земље {{hw|из|-|лази}} хлеб. Леп је зоре осмејак, леп је дана огрејак. Ту не јекну јека кршна. Усред поља мирна, пуста стародавна расте липа. Дела ваша сунцу равна неће скрити ноћца тавна. А {{hw|ви|-|хор}} хучи, тавних гони облака ред. Јунаку су добар коњиц крила. ''Напомена:'' Случај да у нашем језику влада слободан ред речи, даје ту повољну могућност да се избегне свака неблагозвучност (какафонија), што много доприноси лепоти говора и читању написаног. ===РЕД РЕЧЕНИЦА=== И просте реченице у сложеној имају <b>редован</b> и <b>{{hw|обр|-|нут}} ред</b>. По редовном реду долази прво главна а после ње додата. ''Примери:'' Држите се добра мрзећи на зло. Довољно је познато, шта вреде српске народне песме. Ја се {{hw|упу|-|тих}} у поља, доста родна и обрађена, кроз која се овде онде отварају лепи изгледи, место да се држим залива. Али и код реченица кад је потреба да се јаче истакне мисао додате реченице, онда се она ставља пре главне, и то је '''обрнут ред реченица'''. ''Примери:'' Мрзећи за зло, држите се добра. Шта вреде српске народне песме, довољно је познато. Место да се држим залива, ја се упутих у поља доста родна и обрађена, кроз која се овде онде отварају лепи изгледи. Кад ме је отац у цвету година мојих за проседог {{hw|Сте|-|вана}} дао; кад му је предел Северина поклонио, земљу {{Page break|256}} природе дивотама украшену, која споменике великих {{hw|Рим|-|љана}} удивљеном оку изобилно представља, кад је уздарје ово сјајношћу других драгоцених ствари надвисио — није могао помислити да ће кћи његова у двору Стевановом остати постидна. ''Напомена:'' Од реда речи каткад зависи смисао. Нпр. И глас изиђе од пријестола који говори. Овако речено значи да говори ''престо'' (што није тачно). Ако се пак узме ред речи овако: И од престола изиђе глас који говори, — онда значи да говори ''глас'' (и то је тачно.) ===УМЕТНУТА РЕЧЕНИЦА=== Кад реченица померена са свог места, дође између {{hw|под|-|мета}} и прирока, или у опште између делова друге реченице, онда је то '''уметнута реченица'''. Уметнута реченица може бити додата којем делу друге реченице, а може бити и независна. А може да буде и главна према оној међу чије је делове уметнута. ''Примери:'' Деца, ''док су мала,'' не знају ништа. Ако се уквари цвет, онда род, ''баш и да доспе,'' неће бити ни леп ни добар. Чувајте се, ''рече ми он даље,'' од {{hw|не|-|здрава}} читања. За име света, ''повиче он'', шта је! Ноћас, ''док двапут пијетао не запјева'', три пута ћеш ме се {{hw|од|-|рећи}}. Онијех ''који мрзе на ме ни за што'', има више него косе на глави мојој. ---- <references/> == Извор == * Симић, Живојин (1922). [http://www.archive.org/details/srpskagramatika00simiuoft ''Српска граматика''.] Београд: Књижара Геце Кона. [[Категорија:Српска граматика (Ж. Симић)]] nhcy96fnobew6m29rubd7fc8nz0qhkr 146372 146369 2026-09-19T13:26:16Z Galicijac 19151 Напомене пребацио у одговарајући шаблон. 146372 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[../Поглавље 5|Поглавље 5]] | следећа=[[../Поглавље 7|Поглавље 7]] | наслов=[[../|Српска граматика]] | одељак=Поглавље 6: Синтакса | аутор=Живојин Симић | белешке= }} =СИНТАКСА= Синтакса је део граматике, у којем се казује какву {{hw|слу|-|жбу}} чине речи, и у променљивих речи облици, у исказивању мисли. ==МИСАО== Свака реч значи неку ''представу'' тј. нешто што као {{hw|кон|-|кретно}} (стварно) чулима опажамо, или нешто апстрактно (у мисли) што умом замишљамо као какво биће, или однос. Кад се две или више таквих представа међу собом {{hw|до|-|веду}} у таку везу да се о једној ''тврди'', ''одриче'' или ''пита'' оно што она друга значи, онда је то '''мисао''' или '''мисаони закључак.''' ==ПОДМЕТ И ПРИРОК== Да би постала ''мисао'' тј. ''мисаони закључак''; мора увек бити двоје: <ol> <li>Оно о чему се што тврди, пита или одриче, и то се зове '''подмет''' мисли.</li> <li>Оно што се о подмету тврди, пита или одриче, и то се зове '''прирок''' мисли.</li> </ol> ==РЕЧЕНИЦА== Кад се мисао тј. мисаони закључак, изрече или напише, то је онда '''реченица.''' У реченици, као и у мисли, мора бити ''подмет'' и ''прирок''. ''Примери:'' Сунце греје. Сунце ће грејати. Сунце је грејало. О сунцу се тврди: да греје, да ће грејати, да је грејало, зато је '''сунце''' ''подмет'', а '''греје''', '''ће грејати''', '''је грејало''' су ''прироци.'' Лабуд не пева. Лабуд неће певати. Лабуд није певао. Лабуду се ''одриче:'' да пева, да ће певати, да је певао, зато је '''лабуд''' ''подмет'', а <b>не пева, неће певати, није певао</b> су ''прироци''. Дува ли ветар? Хоће ли ветар дувати? Је ли ветар дувао? О ветру се ''пита:'' да ли дува, да ли ће дувати, да ли је дувао, зато је '''ветар''' ''подмет'', а '''дува ил''', '''хоће пи''' '''дувати''', '''је ли дувао''' су ''прироци''. {{Page break|143}} ==ГЛАВНИ ДЕЛОВИ РЕЧЕНИЦЕ== Пошто без подмета и прирока не може бити ни мисаони закључак, ни реченица, то су ''подмет'' и ''прирок главни делови'' реченице. ==ШТА МОЖЕ БИТИ ПОДМЕТ== Подмет може бити реч која значи нешто конкретно (стварно) или нешто апстрактно (у мисли) о чему се може што тврдити, одрицати или питати. Те речи су најчешће {{hw|име|-|нице}} и личне заменице; у неким случајевима подмет бивају и друге заменице, придеви, бројеви, начин неодређени у {{hw|гла|-|гола}}, кад се узме као име радње, па у ређим случајевима и реченице, кад се узму у именичком значењу. ==КАКАВ МОЖЕ БИТИ ПОДМЕТ== Подмет може бити ''једноставан'', ''сложен'' и ''замењен''. а) ''Једноставан је подмет'' кад се састоји из речи која сама собом значи оно о чему се што тврди, пита или одриче. ''Примери: Србија'' је наша Отаџбина. ''Трава'' расте. ''Птице'' певају. ''Правда'' држи земљу и градове. ''Ноћ'' је тамна. ''Сила'' Бога не моли. ''Ми'' ћемо те често походити. ''Ти'' си д ар јунак на мегдану. ''Сви'' су твоји пали, пали за слободу. ''Све'' ти здраво и весело било. ''Сви'' се радују твоме доласку. ''Ко'' би мени хладак начинио. ''Ко'' се дуга не одужи, ''тај'' се туге не отужи. Стоји ''мноштво'' {{hw|раз|-|бољено}} благом ријечи старца блага. Ласно је ''говорити'', ал’ је тешко ''творити''. ''Сјутра'' бринуће се за се. „Али“ ђевојци срећу губи. ''Ратовати'' није шалити се. б) ''Сложени је подмет'' кад се казује дрема речима {{hw|раз|-|лиичним}} по врсти. Такав је подмет састављен из броја и {{hw|име|-|нице}} или заменице. ''Примери: Седам паша'' ударише на кнеза. Из тебе ми ''тра сунца'' грануше. ''Два славуја'' сву ноћ препеваше. ''Две'' преда мном ''стазе'' стоје. Отидоше ''два чауша'' млада. ''Сто мисли'' дуга не плаћа. Завапише ''девет брата''. Збор зборило ''осам везирова''. ''Нас два'' превалисмо пола вијека. ''Вас четири'' идите им у сусрет. ''Њих петоро'' нека дођу амо. в) ''Замењен је подмет'' онда кад се оно о чему се тврди, одриче или пита казује ''придевом, заменицом'' или ''бројем'' кад која од ових речи својим атрибутивним значењем заступа именицу, која би била прави подмет, а којој би та реч {{hw|слу|-|жила}} као атрибут. {{Page break|144}} ''Примери: Богати'' нађе доста пријатеља. ''Сит'' гладну не верује. ''Живи'' Бога хвале. ''Сваки'' себи срећу кује. ''Таки'' нам се хиљадили. Цар добави три бербера млада: ''један'' мије, ''други'' Марка брије, а ''трећи'' му нокте сарезује. ==ШТА И КАКАВ МОЖЕ ВИТИ ПРИРОК== Прирок може бити реч која значи оно што се о {{hw|под|-|мету}} тврди, одриче или пита. Такво значење могу имати {{hw|гла|-|голи}} у разним облицима и имена (именице, придеви, бројеви, заменице) а и прилози у реченицама у којима је подмет начин неодређени од глагола. Према томе прирок може бити ''{{hw|гла|-|голски}}'' и ''именски''. а) Кад се о подмету тврди, одриче или пита каква ''радња'', ''постајање'', ''бивање'' или ''мењање стања'', онда је прирок који било облик од онога глагола који је употребљен, и то је '''глаголски прирок.''' ''Примери:'' Већ се дома ''враћа'' победитељ млади. Месец ''пита'', земља ''ћути''. Жарко сунце за планину ''зађе'', старац ''оде'', чета даље ''греде''. Али тко ''ће'' вјерно ''описат’'' {{hw|препа|-|ћене}} тешке ваје? Данак ''мину'', за њим сумрак ''стаде'', а за њиме тиха ноћца ''паде''. ''Стоји'' чета, ''ослушкује'' гласе. Ал’ тко оно покрај аге ''лежи?'' Народи ''се слажу'', један другог ''брани'', ''не деле се'' више крвави мегдани. б) Кад се о подмету не тврди, не одриче или не пита оно што глаголи значе, него име, каквоћа, број или друго што онда је прирок она реч која казује оно што се о подмету тврди, одриче или пита, а казује се каквим именом ({{hw|имени|-|цом}}, придевом, бројем, заменицом) или начином неодређеним кад се узме као име радње, а тако и прилогом кад је подмет начин неодређени од глагола, — онда је то '''именски прирок'''. У именски прирок долазе имена најчешће у 1. падежу; али се могу у именском прироку наћи имена и у осталим падежима без предлога или с предлогом. У реченици с именским прироком јавља се и трећи <i>главни део</i> реченице; а то је '''спона'''. Да би се оно што значи именски прирок спојило с {{hw|под|-|метом}} тако, да се означи тврђење, одрицање или питање, тј. да се искаже мисаони закључак, служи који било облик од глагола: ''јесам'', ''бити'', и други који значе неко бивање, као: ''постати'', ''настати'', ''чинити се'', ''јавити се'', ''створити се'', <i>{{hw|ви|-|дети}} се</i>, ''падати'' (некоме бити род) ''звати се'', ''стати'', ''моћи'' {{Page break|145}} (ова последња два кад је именски прирок начин неодређени од глагола), и тај глаголски облик, који спаја прирок с {{hw|под|-|метом}} у мисаони закључак, зове се '''спона'''. Тако: Бог је добар. О ''Богу'' се тврди да је '''добар'''. Зато је '''Бог''' ''подмет'', '''добар''' ''прирок'', а '''је''' ''спона''. Крв није вода. ''Крви'' се одриче да '''је вода'''. Зато је '''крв''' подмет, '''вода''' ''прирок'' а '''није''' — ''спона''. Је ли вода бистра? О ''води'' се пита да ли је ''бистра''. Зато је '''вода''' ''подмет'', '''бистра''' прирок, а '''је ли''' — ''спона''. ''Примери:'' Штука ''је'' '''риба'''. Ја ''сам'' твој '''брат'''. То ''су'' ''били'' ''ђаволи''. Ти ''се створи'' у дућану '''алва.''' Добра књига ''је'' најбољи '''друг'''. Ево мене, ја ''сам'' '''ваша'''. Он ''је'' '''девети''' у плугу. Мати ''је'' '''мила'''. ''Постадоше'' лафи '''ратарима'''. Приповетка у народу нашем ''зове се'' '''прича'''. Они ''постану'' велика '''господа'''. То ''се не зове'' '''радити'''. Лоша коб те ''може'' '''стићи'''. Тај ''ће се'' '''велики''' ''назвати''. Нити ''се зовите'' '''учитељи'''. Нитко да ''се не јави'' '''скрбан'''. Који ''се'' с поља ''виде'' '''лијепи'''. Једном ''сташе'' '''се разговарати''' са својим синовима. А вила ''се начини'' '''ђевојка'''. Српске старешине ''стану'' '''се прикупљати''' к Београду. Најпосле '''гладан''' ''оста''. Милош ми ''пада'' '''тетак'''. ''Чини'' ми ''се'' та вечера '''чемерна'''. '''Ласно''' ''је'' говорити. ал’ ''је'' '''тешко''' творити. '''Боље''' јој ''је'' у земљи бити. ==ИЗОСТАВЉАЊЕ ГЛАВНИХ ДЕЛОВА РЕЧЕНИЦЕ== У некојим случајима може се изоставити који од главних делова реченице. Тако: а) Може се изоставити подмет кад је лична заменица јер га означава лични наставак у глаголском облику. ''Примери:'' Жедан сам. Спремао сам се да ти дођем. Идите у село што је пред вама. Не могоше стићи за видела. Да играмо, да певамо, дока војна не имамо. Али кад на таки заменички подмет пада сила мисли ({{hw|ло|-|гички}} акценат), или се за њега везује додата реченица, онда се он не може изоставити. ''Примери:'' Док погубим кнеза Палалију из лијепа села Бегаљице, '''он''' је паша, а ја сам субаша. Рекох {{hw|Го|-|споду}}: '''ти''' си господ мој, немам добра осим тебе. Ал’ нада све што кр̑ш ову кити, крст је часни што се над њом ви̑си̑, '''он''' је, што ве у невољи ја̑чи̑; '''он''' милостив, што ве небом штити. Не бесмо ли то '''ми''', који проливасмо крв за ову слободу? {{Page break|146}} Подмет се често изоставља кад је исти у две или више простих реченица, па се у једној каже, а у другима се {{hw|под|-|разумева}}. ''Примери:'' Хитре слуге послушаше, изведоше {{hw|тамни|-|чаре}}. Му̑ком му́че̑ ропске слуге, муком муче, плијен свој грабе. Мили Боже, што је раја крива? Ил’ је крива гад што Турке мори? Ил’ је крива што их рђа бије? Што је крива? Крива је што је жива, а не има што Турчину треба: жута злата и бијела хљеба. Крст се на њој блиста, сунцу одговара, и по хладној стени златне пруге шара. б) Прирок се може изоставити, кад се може по смислу осталога у реченици погодити. ''Примери:'' Нигде трага од дана бијела. Мурат Српску, а Бајазит Босну, Мурат Епир, а Мухамед Грчку, два Селима Ципар и Африку: сваки нешто, не остале ништа. Слава и част домаћину! Добра срећа незнани делијо! С Богом, горо и дубраво! Сунце у море, а он на кућни праг. Како с коња, таки за трпезу. Куд он оком, туд ја скоком. Прирок се изоставља често и онда, кад је исти у две или више реченица, па се у једној каже, а у другима се {{hw|под|-|разумева}}. ''Примери:'' Ми смо кадри управљати градом, око града сиротињом рајом. Док погубим Стену Јаковљева из Лијевча гн’језда хајдучкога, он је паша а ја сам {{hw|су|-|баша}}; и Јована кнеза из Крснице. За њима земља остаде сама, на земљи гробље, по гробљу тама, у тами ужас опустошења. Отац мој звао се Јован Ђак, а мајка Дмитра или Митра. Осећам мишицу снажну и јаку, у срцу крв, у крви бој. Шта си дочекала домовино драга! Место лавор венца — зар колац крвави? Ћелава стоје брда, гологлав храст и бор в) ''Спона'' често се изоставља кад је она који облик од глагола ''јесам'' или глагола ''бити'', јер се лако познаје. {{hw|Изо|-|ставља}} се спона и кад је иста у више реченица ''Примери:'' Кућа моја чарна гора, а постеља камен ови. Наоколо морске пене. У свакоме Обилића плам. Моја браћа све од скора, али сами соколови У {{hw|Средо|-|земном}} Мору медузе су беле, у Црвеном модре, у {{hw|Ин|-|дијском}} ружичасте, у Бенгалу црвене и големе, као женски сунцобран. ==РЕЧЕНИЦЕ БЕЗ ПОДМЕТА== Има реченица у којима се казује радња или некакво стање, али нема онога о коме се или о чему се та радна {{Page break|147}} или то стање тврди, одриче или пита. То су <b>реченице без подмета</b>. ''Примери:'' Смркло се. Смркнуће се. Је ли се {{hw|смр|-|кло}}? Није се смркло Пошто је већ било свануло. Пред зору се смрзне. Наоблачило се. Кад би у јутру. Мутно му је пред очима. Ваља праштати и непријатељу. Кад буде пред ноћ. Но њему не беше за чекање. ==РЕЧЕНИЦЕ С ВИШЕ ПОДМЕТА И ПРИРОКА== У Реченици може бити један подмет и један прирок, нпр. ''Човек живи''. Може бити више подмета а прирок само један {{hw|заједни|-|чки}}, нпр. Из свега племена ''стању излазити учитељи'', ''лекари'', ''управитељи'' и ''старешине'' народне. Може бити један заједнчки подмет а више прирока, нпр. ''Пишти'', ''цвили'' малена ''нејачи''. Може бити и више подмета и више прирока тако, да сваки прирок припада сваком подмету, нпр. ''Мати'' његова и ''браћа'' његова ''стајаху'' на пољу и ''чекаху''. ==ДОДАТЦИ== Оно што значи подмет и што значи прирок може се допунити, или објаснити или описати каквом додатом речи. Те додате речи зову се ''додатци''. ''Примери: Узмућен'' поток јури. Подмету ''поток'' {{hw|до|-|дата}} је реч ''узмућен'' да означи какав је поток. ''Дунавом'' плови лађа ''лагана''. Прироку ''плови'' додата је реч {{hw|Ду|-|навом}} да означи простор којим лађа плови, подмету ''лађа'' додата је реч ''лагања'' да означи каква је лађа. ==ДОДАТЦИ ПОДМЕТУ== Додатци подмету су: а) '''Атрибут.''' То је додатак којим се казује ''знак'', {{hw|осо|-|бина}}, ''каквоћа'' или уопште ''својство'' које подмету припада ''стално'' и ''нераздвојно'' од њега тако да с њиме чини један појам. Тај се додатак може исказати ''придевом'', ''именицом'', <i>{{hw|за|-|меницом}}</i> и ''редним бројем''. ''Примери: Бела'' вила из горе дозива. ''Тиха'' вода брег рони. Жали неву ''старац'' бабо. Кад то зачу ''царица'' Милица. Полегла је ''белица'' шеница. ''Господареве'' очи коња гоје. Потресоше се ''далеке'' горе. ''Диван'' Банат, {{Page break|148}} равно поље, и Бог му се диви; а на њему ''миран'' ратар, ''вредан'' Србин живи. ''Трећи'' пијетли у мјесту Цетињу, а Новица паде на Цетиње. ''Коњ'' зеленко росну траву пасе. Погибоше два Мрњавчевића ''бан'' Угљеша и ''војвода'', Гојко. Уранила ''Косовка'' девојка. Куд пролазе ''житарице'' лађе. Бога моли ''лепота'' девојка. ''Као атрибут'' имена долазе највише у 1. падежу; Али могу да дођу и у 2. падежу или без предлога или с предлогом. ''Примери:'' То зачуо Димитар ''од Удбара''. Вино пије ''од Јањока'' краљу. Лети као муха ''без главе''. Лепше грло у ''Милоша'' царско, јесте лепше него је ''у виле''. Тужан је јаук ''из околина'', громак је одзив ''гласа тог'', тврда је мишица ''српскога сина'', свете су патње ''рода мог''. б) '''Прирочни додатак.''' То је додатак који значи да ''каквоћа, особина'' или уопште ''својство'', које се њиме казује, припада ''подмету'' онда, кад бива оно што значи ''прирок'' (а не као подметово свагдашње својство). ''Примери:'' Ој Дунаве, тиха водо, што ''ти'' '''тако мутна''' течеш. '''Болесна''' је синоћ омркнула. Дотле с’ Милић '''мртав''' належао. У томе сам јадна задоцнила, те се нисам '''млада''' удомила. Све је '''живо''' желело потећи у помоћ невољницима. Онда се диже '''мртав, суморан''' и пуним гласом кајање немо гори изрече. — Да '''здрав''' отидеш и натраг дођеш. У ову категорију иду и оваки ''примери:'' Свака је добра '''девом''', но да је видимо '''невом'''. Жене које су '''ђевојкама''' биле у краљицама. '''Девом''' вила, а '''невом''' гњила. Да ти у ови дом повратка више не буде, већ ако '''гостом''' кад дођеш. в) '''Апозиција.''' То је додатак који ''другом речи'' значи исто лице или исту ствар коју значи реч која је подмет. ''Примери:'' Али Туре, ''Гавран-ага'', већ три ноћи нема санка. Стоји ага, <i>горско звере, гвозден ступац, камен тврди</i>. Ђорђе се је, ''јунак'', научио. Ја их јесам, ''момче'', ухватило. А другима, ''клетник'', мировати не да. ==ДОДАТЦИ ПРИРОКУ== Прирок има ове додатке: а) '''Предмет.''' — То је додатак прелазном глаголу, који означава оно, на шта прелази радња коју глагол значи. '''Предмет''' стоји махом у четвртом падежу. {{Page break|149}} ''Примери:'' Начинићу ''кулу'' у приморју. Куј ми ''сабљу'', Новаче ковачу. Соко ''гнездо'' вије у јеловој гори. Садила Мара ''виноград''. ''Свилу'' преде, ''гајшан'' плете. Овде ћемо ''коње'' огледати. Он ''сузе'' рони, ''сокола'' поји. А ти сакрој на Косову ''цркву'', не води јој ''темељ'' од мермера, већ од чисте свиле и скерлета. Добра ''вранца'' врло расрдио. ''Гвожђе'', ''отров'', ''коноп'', ''ноже'', ''палу'', ''огањ'' и ''сто мука'' у час један јунак смишља. Али кад предмет не значи целину него ''део нечега'', онда он бива у ''другом падежу''. ''Примери:'' Па сједоше аге вечерати ''сира'', ''љеба'', <i>{{hw|ра|-|кије}}</i> и ''вина'', и дебела ''меса'' овнујскога. Пак да пуста ''блага'' награбимо. Наточи јој ''воде'' у судове. Нек донесе ''тамјана''. Снашо, Маро дај нам ''медовине''. ''Предмет'' стоји у другом падежу и онда кад значи збир или множину нечега, па се подразумева неколико од тога збира или те множине. ''Примери:'' Да наберем по Мирочу ''биља''. Имате ли ''деце?'' Имам ''рода''. Имам ''браће'' и остале ''својте''. ''Свега'' имаш у бијелу двору, још да имаш ''рибе'' од Охрида. Лазо има ''пе̑ра̑'' и ''калпа̑ка̑''. ''Предмет'' стоји у другом падежу и уз прирок којим се радња одриче. ''Примери:'' Ви ''Грујице'' ни видели нисте. ''Снае Јеле'' забравит’ нећу. ''Мајке'' немам, и ''сестрице'' немам. Али Ненад ''мајке'' не слушаше. Да не гледа ''сунца'' ни ''месеца'' ни бијела ''данка'' ни ''јунака''. ''Невјере'' ти учинити нећу ни твојега ''љеба'' погазити. Море Марко не ори ''друмова'', море Турци не газ’ те ''орања''. Ни издворих ''коња'' ни ''оружја'', ни ''доламе'' нове ни половне. Туђе руке ''свраба'' не чешу. Али уз одречни прирок може предмет бити и у 4. падежу. ''Примери:'' Повади ноже од па̑са, да удри јелу по грани; не удри ''јелу'' по грани, већ младу Јану по глави. Не зови ''зло'' јер само може доћи. б) '''Падежни додатци прироку.''' Има глагола којима се додају имена у 2., 3. или 6. падежу као допуна која {{hw|озна|-|чава}} оно са чим стоји у вези оно што глагол значи. ''Примери:'' Три пут си ме ''ропства'' опростио. Ко се ''дуга'' не одужи, тај се ''туге'' не отужи. Чиста се ''злата'' рђа не хвата. Своје сам се сјетио ''сестрице''. Дочепа се царске ''кћери''. Ево ''теби'' три књиге стигоше. Поведи ме ''звијезди'' {{hw|пла|-|нини}}. А мени, јунаку, три ране задала. Мили Боже по {{Page break|150}} мози ''свакоме'', сваком ''брату'' и добру ''јунаку''. Суди ''нама''. честити судија. Пак притрча рањеном ''јунаку''. Води Марка граду ''Вучитрну''. ''Главом'' маше, ''зубима'' шкргуће. Који се камен {{hw|пре|-|врће}}, неће ''маховином'' обрасти. Те се гора преодене ''листом'', а земљица ''травом'' и ''цвијетом''. Бацићу се злаћеном ''јабуком''. ''Сабљама'' јоу сандук сатесаше. {{hw|По|-|теже}} се ''буздованом'' Марко. в) '''Додатак за простор, место и правац'''. Ови се {{hw|до|-|датци}} казују прилозима или именима без предлога или с {{hw|пре|-|длогом}}. ''Примери: Гдје'' чујете трубу да затруби, ''онамо'' трчите к нама. ''Онудије'' сада проходисмо, оне магле ''онђе'' не бијаше. ''Ту'' не јекну јека кршна. Дједи ваши родише се ''тудијер'', оци ваши родише се ''тудијер'', и ви исти родисте се ''тудијер''. <i>Тамо далеко на светом гробљу</i> потражићемо живот ил’ гроб. А лаж се увек ''онде'' находи, ''где'' их ''по свету'' подлост проводи. Ја се попех ''на то брдо'' и ''на зелен бор'', и погледах ''тамо амо'' иде л’ ко ''озгор''. ''По трави'' се осу студена росица. <i>На {{hw|пла|-|нини}}</i> Турчин ''под чадором''. А ''Крај мене'' поточић жубори. Он одведе дете ''у своје дворе''. ''Са високе карауле'' {{hw|стра|-|жар}} гледа ''у долину''. Ал’ ''у гори'' пута нема. Шта плива ''гором'', ''долом'' те прља бели снег. Осили се тигар љута звери, ''с краја на крај'' света претрчава. ''У руци'' му сабља сева, а ''у оку'' гром. Ал’ свјетлица што сад прва кресну, дружбу тајну ''за чадорјем'' видје. г) '''Додатак за време,''' у које се догађа радња, казана прироком, казује се ''прилозима'' и <i>именима без предлога или с предлогом</i>. ''Примери:'' Сунце јарко зашло ''већ одавно''. У <i>тај мах</i> нестаде и коња и купца. ''Позадуго'' бане гостовао. ''Обноћ'' греде а ''обдан'' почива. ''Сад'' им пламен указује стазу, ''сад'' је отме ноћца мркла. Царуј куме <i>за седам година</i>, ''осме'' подај мојему Урошу. У ''по бурне црне {{hw|но|-|ћи}}'' Ферур-паша из сна скочи. ''После неколико времена'' сретоше се ова два брата. д) '''Додатак за начин''' на који се извршује радња {{hw|ка|-|зана}} прироком, казује се ''прилозима'' и <i>именима без предлога или с предлогом</i>. ''Примери'': Ступа чета ''тихо'', ''глуха''. Мајка ради <i>тако стрпљиво</i> и ''тако милостивно''. ''Грмећ’'' гром обара, <i>{{hw|стра|-|шно}}</i> лав уједа. Врате се ''здраво'' и ''мирно. Јуначки'' ћу тебе дочекати. ''Хитро'' иду ''како који може''. {{Page break|151}} Храни мајка два нејака сина ''на преслицу'' и <i>десницу руку</i>. Људи вију жито ''на лопату'', а жене ''на решето''. Али га овај ни ''под који начин'' не дадне. У ''глас'' викну господа ришћанска. По том и умре ''на пречац''. У начин спада и додатак ''за поређење'' или ''сличност''. ''Примери:'' Па кроз гору сгупа ''ка̑но муња лака''. Студени вечерњи ветар ''као лед'' стризаше по образу и ушима. Висока је ''како оморика''. Још се опомињем <i>као кроза сан</i>. Милијун људи гмиже ''к’о црв''. И подигла си цркву ''к’о тврди какав град''. А коњици ''као горске виле''. ђ) ''Додатак за узрок'' радње казане прироком казује се каквим именом с предлогом. ''Примери:'' Дарујте ме ручицама ''зарад данка {{hw|да|-|нашњега}}'', ''зарад ваше добре среће''. Неки страдају ''за злобу'' и ''неправду своју'', а неки ''за незнање а будалаштину''. Видим ђе ћеш данас погинути, ''а за правду Бога {{hw|исти|-|нога}}''. ''С ког'' си, млада, срећу изгубила? ''Од једног {{hw|у|-|дарца}}'' дуб не пада. ''Од страха'' ћеш пасти са коњица. ''Због сирота'' сунце греје. Благо прогнанима ''правде ради''. ==ДОДАТЦИ ДОДАТЦИМА== Додатке, које може имати подмет, могу имати именице и заменице и онда кад нису подмет. ''Примери:'' а) '''За атрибут'''. ''Мртва'' Марка на ''свог'' коња врже. Да се врнем у гору ''зелену''. Гледа ''твоје големе'' красоте. Па потеже копље ''убојито''. Света имаш у двору бијелу, још да имаш рибе ''од охрида''. Доведе му ''без биљеге'' вранца. И он носи ''тицу'' ластавицу. Да заклониш ''чисто'', ''царско'' лице. б) '''За прирочни додатак'''. Та немој их ''младе'' {{hw|погу|-|бити}}. Да јој ''младој'' црне очи пије. Виде га само ''суморна'', ''бледа'' где од свакога листића пре̏да̑. Ни земља га ''жива'' не дочека. Не би л’ брата ''жива'' затекао. Њега су Турци још ''малена'' заробили. Кад те видјесмо ''гладна'' и {{hw|нахра|-|нисмо}}? ''Честита'' бих њега учинио. Учини га дружба ''сатарешином''. в) '''За апозицију.''' Поздрави ми краља, ''таста мога''. Него мене, ''старца'' послушајте. Да лепшега неће бит’ јунака од Максима, ''од мојега сина''. ==ПРОСТА РЕЧЕНИЦА== Кад је у реченици само један подмет иједан прирок, или су уз подмет и прирок и њихови додатци, па још и {{hw|до|-|датци}} додатцима; тако исто кад је у реченици и подмета и {{Page break|152}} прирока више, али сви прироци припадају у исти мах и свима подметима, те се на тај начин целом збирком речи исказује једна проста мисао, или прост мисаони закључак, то је онда — '''проста реченица.''' ''Примери:'' Види Бог. Људи и животиње дишу. Мати његова и браћа његова стајаху на пољу и чекаху. Сећа се старац минулих дана, ланаца турских и јатагана, и Синан-паше и Св. Саве. Састала се четири табора на убаву на пољу Косову код бијеле Самодреже Цркве. Векова тужних робље, гажено атова турских тврдом копитом, на рођеном је прагу падало. ==СЛОЖЕНА РЕЧЕНИЦА== Кад се две или више простих реченица у некој {{hw|мисао|-|ној}} вези удруже, да се на тај начин искаже једна <i>сложена мисао</i> или ''сложен мисаони закључак''; или се једној реченици дода друга да у њој допуни или објасни који реченични део, те се и на тај начин искаже ''сложена мисао'', или <i>сложен {{hw|ми|-|саони}} закључак</i>, онда се добија — '''сложена реченица.''' ''Примери:'' Жарко сунце за планину сједе; старац оде, чета даље греде. Сунце седа, па се опет диже, после ноћи бели данак стиже; шат и мени моје сунце дође, шат и мене данак не мимође. Тресе се стена, крше борови, а у облаку јече громови. Бој се онога, ''тко је вико, без голема мријет’ јада''. А пак слушај, ''како јунак збори''. Пуста је гора, <i>кроз коју ходим</i>, мала је дружба, ''што собом водим''. Са {{hw|да|-|леког}} пута уморан сам сео, ''не би л’ санка наша сетан'', ''невесео''. ==ПОДЕЛА СИНТАКСЕ== Према томе, што се говор људски састоји из ''простих'' и ''сложених реченица'', и синтакса се дели на '''{{hw|синтаксу про|-|стих}}''' и '''синтаксу сложених реченица'''. ==СИНТАКСА ПРОСТИХ РЕЧЕНИЦА== У синтакси простих реченица излажу се правила о томе како се слажу главни делови реченице и какву службу у {{hw|рече|-|ници}} чине речи у разним својим облицима; како се граде упитне и одречне реченице. ==КАКО СЕ СЛАЖЕ ПРИРОК С ПОДМЕТОМ== Прирок се слаже с подметом друкчије кад је глаголски а друкчије кад је именски. {{Page break|153}} <ol> <li>'''Ако је прирок глаголски''' он се слаже с подметом увек у '''броју''', '''лицу''' и '''роду''', ако се на глаголу, који је прирок, и род распознаје.</li> ''Примери:'' Сви ''сватови'' ником ''поникоше'' и у црну земљу ''погледаше''. Ено већ ''се крију'' сјајни сунца зраци. ка западу златни ''путују облаци''. Све ту мирно ''лежи'' под стеном страхоте, из прашине њине ''гуштери се коте''. На челу ''се'' бледом, где ''је круна сјала'', светитељска ''светлост'' дивно ''заблистала''. ''Ја видим'' бојно поље, {{hw|рав|-|ницу}} пусту ту. И ''ти имаш'' мајке своје, горо чарна, горо мила. Изнемогло ''тело сурвало се'' доле поред неке пусте развалине голе. <li>Ако је подмет узет у смислу као да означава ''део'' онога чему је име, или неколико од множине онога што се њиме казује, те с тога стоји у 2. пад., онда прирок стоји у 3. лицу једине и у средњем роду.</li> ''Примери:'' Док ''је главе, биће ка̑па̑''. Док <i>трајало неба</i> и ''Србинства''. Може бити да <i>би се нашло слани изво̑ра̑</i>. <li>'''Ако је прирок именски''', онда се глагол, који је ''спона'' слаже с подметом као и кад је прирок сам глагол, а реч која је именски прирок, ако има сва три рода (придев, број, {{hw|заме|-|ница}}) ''слаже се с подметом у роду, броју и падежу''.</li> ''Примери: Бог је спор,'' али <i>је достижан. Десница је јака</i> у јунака; испод веђа ''око соколово. Ноћ је'' вани ''слијепа, глуха. Петар поста жалостан''. Хладне <i>земље постају топле</i>, а топле — ''хладне''. ''Родитељи'' ове деце ''нису били богати''. Та <i>је капа врло проста. Тај ће се велики назвати. Ти си први</i> на свакоме послу. ''Он је девети'' у плугу. <li>Ако је именски прирок именица, и ако стоји у 1. {{hw|паде|-|жу}}, онда се с подметом слаже у падежу. У броју и роду може се сложити а може се и не сложити.</li> ''Примери: Србин'' је ''јунак. Море'' је ''немо'', ''пусто'', ''големо'' к’о бледо чело вечитог гнева. ''Језик'' је {{hw|правед|-|ников}} ''сребро'' о̏дабрано. ''Ово'' је мој ''новац. Хлеб'' је {{hw|нај|-|простије}} ''јело''. Наша ''судба'' ваш ће бити ''глас''. ''Прилика'' је најбољи ''помоћник''. <li>Ако је у оваким реченицама подмет у множини а {{hw|при|-|рок}} у једнини, ''спона'' стоји ''у множини'', тј. слаже се у броју с подметом.</li> ''Примери: Срби су'' једна ''грана'' великога словенског племена. Ове ''паре нијесу мито. Ви сте понос'' рода свог. {{Page break|154}} <li>Ако је, пак, подмет у једини а пророк у множини, ''спона'' стоји ''у множини'' тј. слаже се у броју с прироком.</li> ''Примери: То'' (подмет) ''нису'' (спона) новци (прирок) тога трговца. Јунаку ''су'' (спона) добар ''коњиц'' (подмет) ''крила'' (прирок). <li>'''Ако су подмета два''' или их је више, прирок долази у множину.</li> ''Примери:'' Ватра и вода добре ''су слуге'', али <i>зли господари</i>. Неситост и лакомство хиљаду зала на људе ''навлаче''. Орао и лисица ''учине'' међу собом друштво. Камен до кама, стена до стене небу ''се дижу'' крвљу појене. <li>'''Има случајева да и поред више подмета''', па још и кад је који од њих у множини, '''прирок стоји у једнини.'''</li> Ово се дешава из тога разлога, што се прирок не {{hw|при|-|даје}} свима подметима уједанпут, него сваком посебице, па се уз остале подмете подразумева, а исказује се само уз један, па се с тим једним и слаже, те стоји у једнини, пошто је и тај подмет у једнини. ''Примери:'' Те се ''диже сила'' и сватови. <i>Узрујало с’ поље</i> и равнина, ''задрхтала гора'' и планина. Онђе ''расте трње'' и коприве. Просула се крвца, а из ње ''се диже школа'', црква, вера, блато најмилије. Жетву ''жела вила'' и девојка Кад ли ''долећео виленик'' и вила. <li>'''Кад је подмет збирна именица,''' пошто збирне {{hw|име|-|нице}} имају облик једнине то '''и прирок стоји у једнини,''' {{hw|сла|-|жући}} се с обликом подмета.</li> ''Примери:'' Цвеће ''је процвало''. По њој ''попало'' сиво голубље. Лишће ''је жуто'' и већ ''пада'' доле. Мушкиње ''имађаше'' првенство. Где нам ''је'' стока преко зиме ''бивала''. Кроз отворене вратнице ''улази'' марва враћајући се с поља. <li>'''Кад су подмет збирне именице које постају {{hw|на|-|ставком}} ад''', прирок може према правилу под 9., стајати у једнини. Али у оваким реченицама прирок понајвише, <i>стоји у множини</i>, управљајући се по значењу а не по облику речи која је подмет.</li> ''Примери:'' Пилад ''се храни'' зрневљем. Ал ''не писну'' Црногорчад млада, нити ''писну'', нити зуби ''шкрину''. Млада телад ''мече'', а говеда ричу. Пустите трупље га га зверад ''разнесу''. Чељад она, која за мртвима ''жале'' и ''наричу, зову се пока̑јнице''. {{Page break|155}} <li><b>Кад су подмет збирне именице Браћа, господа, деца,</b> прирок стоји <i>у множини</i>, управљајући се по значењу речи која је подмет.</li> Ако је у оваким реченицама у прироку реч која има сва три рода, та ће реч стајати у женском роду у једнини, а у множини ће стајати ''спона'' или ''помоћни глагол''. ''Примери:'' Још ''су'' браћа сестри ''беседила''. Господа се ''јесу завадила'' на Косову пољу широкоме, Деца ''муче'' ништа ''не говоре''. Где господа ''пију'' вино хладно. И браћа ''се сваде''. <li>'''Кад је подмет збирна именица властела,''' прирок може стајати ''и у једнини и у множини''. Придев у прироку и у овом случају стоји у женском роду у једнини.</li> ''Примери:'' Онда је јасно да забрана збора себарског није толико политичка, колико је проста практична мера, којом ''је'' властела ''хтела'' да својим радницима сваке врсте (себрима) пресече договарање. — Поједина {{hw|вла|-|стела}} ''могла су'' имати по више села или читаве крајеве и жупе. (Примери из Душанова Законика). <li>'''У реченицама без подмета''' прирок, спона, или {{hw|гла|-|голски}} придев стоји у средњем роду у једнини.</li> ''Примери:'' Еда ''би се могло дослутити''. Како му драго, ''морало се радити'' како ''је наређено''. Цару ''је'' још прије ''било познато'' шта раде дахије по Србији. Особито му ''се ражали. Лијепо је'' хвалити господа. Не ''би'' ли му ''одлануло''. <li>Кад се у сложеном подмету налазе бројне именице, бројне заменице и бројеви даље од четири, а тако и бројни прилози, онда прирок може стајати у множини и слагати се у роду и броју с оном другом речи која с њом чини сложени подмет. Али је у таким реченицама прирок често у једнини, у средњем роду.</li> ''Примери: Њих неколицина разлете се'' као {{hw|ода|-|брани}} брави. Око поноћи ''пријеђу'' обично <i>неколицина Србаља</i> у ону страну. Докле су ме ''неколико'' моје <i>браће пратили. Тридесет и пет</i> мојих прошастих ''година {{hw|на|-|помињу}}'' ми да је подне мојега живота превалило. То <i>слушали тридесет сердара. Хиљада разлога, хиљада предрасуда</i> сметати ''могу'' човека. ''Највише'' нашијех <i>{{hw|књи|-|жевника}} пишу. Пет другара, пет стражара</i> буљубаше реч ''су чули'', али нису ''претрнули''. ''Шест застава се'' по зраку ''вије'', вијугајућ’ се, умилно ''љубе'' знамење свето часнога крста, пред којим војске {{Page break|156}} ''десет иљада'' десницу храбру у вис дижући ''куне се'' небу, Богу и кнезу. ''Устало је тридесет момака''. А кад <i>прошло девет годиница. Смије</i> му <i>се тридесет сердара. Сто мисли</i> дуга ''не плаћа''. Кад се ''испуни'' равно ''двије хиљаде'' година. И ''сто чуда'' неба, земље ''разбило се'' о менека. ''Погинуло двије стотине друга.'' <li>Кад су у сложеном подмету бројеви <b>два, оба, три, четири,</b> онда прирок долази у множину. Именица, која с тим бројевима чини подмет, стоји у старинској двојини, с наставком а ''у мушком'' и ''средњем роду''. Оваки облик узимају каткад и глаголски придеви у прироку.</li> ''Примери: Два су бора'' напоредо ''расла. Сва четири'' ситне књиге ''пишу. Три су тице'' поље ''прелетеле''. У двору му ''три кола'' играју. У вече ''дођу два анђела'' у Содом. ''Остану'' ми два ''сина. Пошетале три'' сјајне ''звијезде''. Спрам наше куће преко потока ''била су три брата.'' На угловима овога окова ''изображена су четири {{hw|јеван|-|ђелиста}}''. <li>Кад су у сложеном подмету збирни бројеви: <b>двоје, обоје, обадвоје, троје, четворо, петоро, десеторо</b>, итд., прирок може стајати у множини, а може и у једнини, и тада је у средњем роду.</li> <i>Примери: Вјенчају се њих двоје. Вјенчало се њих двоје.</i> Да ''су примљени троје коња.'' Да <i>је примљено троје коња. Продато је осморо говеда. Обоје се</i> тешко ''ознојило. Нас петоро дођосмо'' овамо. <li>Кад су подмет, или саставни део сложеног подмета именице, постале наставком <b>ица: двојица, обојица, тројица, петорица, десеторица,</b> итд., онда прост глаголски облик или помоћни глагол у прироку долази у множину, а глаголски придеви могу бити у множини, а могу бити и у облику {{hw|ста|-|ринске}} двојине.</li> ''Примери:'' Па су ова ''тројица били отишли'' да их отму. Она ''двојица'' још и којекако ''трпијаху'' те лисице. ''Обојица отрчаше'' у шуму. Тако ''су обојица била {{hw|от|-|пуштена}}.'' Али се налази примера да и у овим случајевима прирок стоји у једнини, у роду средњем, нпр. <i>Дошло је петорица Турака</i>. <li>Кад у реченици има <b>више подмета различнога рода</b>, мушки род је старији од женскога и средњега; <b>ако ли су подмети различних лица</b>, прво је старије од другог и {{Page break|157}} трећег, а друго старије од трећег: прирок се у тим {{hw|случаје|-|вима}} слаже са старијим.</li> </ol> '''Ако су подмети женског и средњег рода,''' прирок и онда стоји у мушком роду. '''Ако су оба подмета средњега рода,''' прирок и онда стоји у мушком роду. ''Примери:'' Немој да се ''свађамо ја'' и ''ти''. ''Били'' некад ''брат'' и ''сестра''. Али ''ја'' и ''моја кућа служићемо'' Господу. ''Адам'' и ''Ева буду истерани'' из раја. ''Мили су'' ми ''{{hw|по|-|штење}}'' и ''душа''. Моја ''два брата'', старији ''Илија'' и млађи ''Лука'' и ''ја вратили смо се'' к нашему стрицу Грујици. ''Велимир'' и ''Босиљка били су'' од Турака ''заробљени''. А ''ти'' и ''дом'' оца твојега ''погинућете''. ''Ваздух'' и <i>море беху укочени</i>. ''Небо'' и ''море беху мирни''. ==СЛАГАЊЕ ДОДАТАКА СА СВОЈОМ ГЛАВНОМ РЕЧИ== <ol> <li>Додатци именицама, ако су придеви, заменице и {{hw|бро|-|јеви}}, слажу се са својом главном речи у '''роду, броју''' и <b>{{hw|па|-|дежу}}</b>, а ако су именице, без предлога, морају се слагати са својом главном речи ''у падежу'', а у осталом како се деси.</li> ''Примери: Бела вила'' из горе дозива. Па је <i>ситну књигу</i> написао ка <i>Прилипу граду бијеломе, побратиму краљевићу Марку. Манастир Љубостињу</i> основала је ''царица Милица''. Био ''један сиромах човек''. Онда ''он весео'' узме новчић из воде. Ја видим <i>војно поље, равницу пусту ту</i>. <li>Кад је главна реч '''број''' онда додатак долази у једнину и у средњи род.</li> ''Пример:'' Зашт’ ја храним у мојему двору ''девет'' '''немо, друго''' ''девет'' '''слепо.''' Су '''његово''' ''седам арамбаша''. Али се не находи '''све ово''' ''пет начина'' у сваком {{hw|поме|-|нутом}} броју. Напунисмо вреће за '''све''' ''тридесет коња''. Али у свима овим примерима мога би беспрекорно додатак стајати у 2. падежу множине те би било: Зашт’ ја храним у мојему двору ''девет'' '''немих, других''' ''девет'' '''слепих'''. Су '''његових''' ''седам арамбаша''. Али се не {{hw|на|-|воде}} '''свих ових''' ''пет начина''. Напунисмо вреће за '''свих''' ''{{hw|три|-|десет}}'' '''коња.''' Итд. </ol> ==НАПОМЕНЕ О ВРСТАМА РЕЧИ== '''Код именица.''' Именице су ''особене, заједничке, збирне'' и ''вештаствене''. {{Page break|158}} ''Особене именице'' Особена именица казује ''особено име'' лицу или ствари, под којим се разумева само то једно лице, или сама та једна ствар. ''Примери:'' Ђуро Даничић, Вук Стефановић Караџић, Србија, Босна; Београд, Ваљево, Дунав, Морава; Копаоник, Авала. Зато што особене именице имају такво значење, оне немају множине. Али има их које се говоре и у множина. Тако у множини се говоре: а) Кад се лице означава презименом, које обухвата све потомке онога од: чијег је имена презиме начињено. Нпр, Јанковићи, Петровићи. б) Кад се презименом хоће да означе и други који су истога карактера с оним. Нпр. Има Бранковића, али има и Обилића. в) Некојим местима особено се име казује обликом {{hw|мно|-|жине}}. Нпр. Сараорци, Неменикуће, Карловци. 2. ''Заједничке именице'' Заједничке именице казују име које је многим лицима или многим стварима заједничко по врсти или по чему било другом. ''Примери:'' Човек, жена, дете; војник, трговац, {{hw|учи|-|тељ}}, учитељица: јаблан, храст, врба; поток, река, море, планина, брдо, брег; кућа, палата, црква; отац, син, мати; сестра, итд. Ове именице имају и једнину и множину. Али оне од њих, које означавају младо код лица и {{hw|жи|-|вотиња}}, а тако и неке које означавају какву ствар, могу {{hw|мно|-|жину}} означавати или правом множином а и збирном {{hw|име|-|ницом}}, или само збирном именицом. ''Примери:'' — момче — момчићи и момчад; пиле — пилићи и пилад; гушче — гушчићи и гушчад; јагње — јагањци и јагњад; теле — теоци и телад; прасе — {{hw|пра|-|сци}} и прасад; штене — штенци и штенад: маче — {{hw|ма|-|чићи}} и мачад; ждребе — ждребад; кљусе — кљусад; чељаде — чељад; буре — бурићи и бурад; тане — танета и танад; лист — листови и лишће; цвет — цветови и цвеће; прут — прутови и пруће; дрво — дрвета, дрвеће и {{hw|др|-|вље}}; бор — борови и борје; сноп — снопови и снопље; влат — влатови и влаће; голуб — голубови и голубље. {{Page break|159}} Тако и: брат — браћа; господин — господа; властелин — властела; дете — деца. Има заједничких именица које се говоре само у множини. ''Примери:'' гусле, јасле, ви̏ле, рогуље, наћве, машице; чакшире, гаће, степенице, мердевине; врата, вратнице, кола, кочије, таљиге, колица, букагије, токе; прси, прса, леђа; голени итд. 2. ''Збирне именице'' Збирне именице значе збир лица или ствари обликом једнине. ''Примери:'' пруће, грање, трње, грумење, зрневље, прстење; чељад, пилад, момчад; народ; друштво итд. Због таког свог значења збирне именице немају облика за множину. Али: а) оне што постају наставком '''ад''' говоре се у 3., 6. и 7. падежу множине с наставком '''ма.''' Нпр. ''чељадма'', ''{{hw|мом|-|чадма}}'', ''теладма'', итд. б) оне које значе ограничен збир лица или ствари имају и једнину и множину, нпр. народ — народи; породица — {{hw|поро|-|дице}}; војска — војске; стадо — стада; јато — јата; чопор — {{hw|чо|-|пори}}; чета — чете, итд. 3. ''Вештаствене именице'' Вештаствене именице значе име вештаству: млеко, вода, уље; гвожђе, сребро, бакар; брашно, шећер, жито, пиринач; платно, сукно, конац, итд. Због таког свог значења оне се не говоре у множини. Некоје, пак, од њих говоре се и у множини, али онда значе разне врсте вештаства, нпр. вина (смедеревско, {{hw|него|-|тинско}}, бело, црно, итд.); ''воде'' (мора, реке, потоци, минералне воде, итд.); ''сирови'' (обичан сељачки, кашкаваљ, швајцарски, итд); ''жита'' (пшеница, јечам, овас, кукуруз, итд.) '''Код заменица''' 1. ''Личне заменице.'' Личне заменице имају потпуне облике: ''мене, тебе, себе''; ''нама, вама, њима''; мени, теби себи, и скраћене облике: <i>ме, те, се; нам, вам, им; ми, ти, му, јој, је, ју</i>. Потпуни облици узимају се кад заменицом реченица {{hw|по|-|чиње}}; у тексту кад је заменица с предлогом, и кад је на њој сила мисли. ''Примери: Мене'' воде туђе очи. ''Мени'' је добро а ни ''теби'' нији лоше. ''Тебе'' нам сачува милостиви Бог. Давид {{Page break|160}} то опет скине ''са себе''. Данас јесте недеља, ''у њој'' с’ ништа не дела. ''Себе'' не угаси, а ''мене'' украси. Дао сам то ''теби'' а не ''њему''. Видим и ''тебе'' и ''њега''. Само у 4. пад. може заменица с предлогом бити у {{hw|скра|-|ћеном}} облику. ''Примери:'' Поуздај се ''у се'' и у своје кљусе. Гледај ''преда се''. Угледај се ''на ме''. Иначе се употребљавају скраћени облици. 2. ''Присвојне заменице'' Присвојна заменица сваког лица '''свој, своја, своје''' узима се место присвојних заменица 1., 2. и 3. лица како једнине тако и множине кад означавају припадање подмету. ''Примери:'' Твога дору водим своме двору. Ја {{hw|погу|-|бих}} ''свога'' сина Марка. А он са ''својом'' браћом и младом отиде кући ''своме'' оцу. Сваки је ''свога'' дома владика. Сад што ћемо од живота ''свога?'' Зар ћеш ''своју'' изгубити главу. ''Напомена:'' У 1. и 2. лицу још се и може у таким {{hw|слу|-|чајима}} употребити заменице ''мој, твој, наш, ваш'', али <b>у 3. лицу</b> не може, јер би било помућено значење. На пр. кад би се казало: А он ''с његовом'' браћом и младом отиде кући ''његовом'' оцу — није јасно да ли је припадање подмету ''он'' или некоме другом. 3. ''Показне заменице'' Кад је показна заменица реч која односи мисао реченице, у којој је, ка целој мисли друге реченице, онда она стоји у 1. пад., у средњем роду. ''Пример:'' Мајка ћерку на далеко дала, преко гора четири конака, ''то'' стајало пет шест годин’ дана 4. ''Савезне заменице.'' Савезне заменице: '''који,''' какав, '''колики''' кад везују {{hw|ре|-|ченицу}} за поједину реч у главној реченици, морају се с том речи слагати ''у роду'' и ''броју'', а у падежу како буде. ''Примери:'' Иди у другу земљу, ''коју'' ћу ти ја {{hw|пока|-|зати}}. Само молим свакога који би их писао, да не {{hw|по|-|правља}} ништа. Тешко оном човеку ''кроз кога'' долази саблазан. Не могу сви примити тијех ријечи, до оних ''{{hw|ко|-|јима}}'' је дано. Он би нашао себи девојку ''какву'' свака земља нема. Дани су наши онолики ''колики'' беху Лазареви и Милошеви. У место заменице '''који, која, које,''' кад везују додату реченицу, узима се каткад заменица '''ко''' и '''што,''' а нарочито {{Page break|161}} кад везује реченицу за показну заменицу, или именицу с {{hw|по|-|казном}} заменицом. Показна заменица се каткад и не каже. ''Примери:'' Ово је ''хлеб што'' вам господ даде да {{hw|је|-|дете}}. Идите у ''село што'' је пред вама. Очистила с’ ''она'' веља ''брука'' што окаља Србина са Вука. Биров виче оно ''што'' му заповеда кмет, а кмет заповеда ''оно што'' хоће село. ''Ко'' свашто за зло прима, ''онај'' међу људе нек не иде. Срећа је оно ''што'' људи за срећу држе. Ко се не намучи, ''тај'' се не научи. Заменице '''који и какав''' узимају се каткад уместо {{hw|не|-|одређене}} заменице '''неки'''. ''Примери:'' Тебе нема моја мила мајко, да за мене ''коју'' реч прословиш. Има ли ту ''која'' церемонија? И {{hw|по|-|дигла}} си цркву к’о тврди ''какав'' град. Камо л’ да ми помоћ обећаш ''какву''. '''Код припева''' Придеви значе: '''какво''' је шта, '''чије''' је шта, и '''од чега''' је шта. Према томе придеви су: '''описни''' (за каквоћу), '''{{hw|при|-|својни}}''' (за припадање) и '''вештаствени''' (од каквог је {{hw|вешта|-|ства}} што). 1. ''Описни придеви'' Описни придеви имају два вида: <b>неодређени вид и {{hw|од|-|ређени}} вид</b>. а) У ''неодређеном виду'' придев значи каквоћу или {{hw|свој|-|ство}} ''опште'', ''без ограничења.'' ''Примери: Добар'' човек. ''Храбар'' војник. Послушно дете. Зелена ливада. Бистра вода. ''Раван'' пут. ''Брдовит'' предео. б) ''У одређеном виду'' прдиев значи каквоћу или {{hw|свој|-|ство}} које се ограничава на извесно лице, извесно <i>место, извесну земљу, реку, планину</i> итд! ''Примери: Дра̑ги̑'' пријатељу! ''Ми̏ли̑'' Боже! ''До̏бри̑'' оче! ''Ле̑па̑'' Маро, лепа ти си! ''Ча̑рна̑'' горо, пуна ти си лада! Дилбер-Мара изгубила ''дра̑го̑г. Цр̑на̑'' Гора. ''Бе̑ли̑'' Поток. ''Но̏во̑'' Село. ''Цр̑на̑'' Река. ''Кри̑ви̑'' Вир. ''Бѐлика̑'' {{hw|Мо|-|рава}}. ''Ју̏жна̑'' Србија, итд. в) Придев у неодређеном виду бива: <i>атрибут, именски прирок</i> и ''прирочни додатак'' подмету. ''Примери:'' С оне стране Мораве ''бео'' чадор разапет — А град бејаше ''широк''. Чело му је ''високо'' обрве ''густе'', а очи ''крупне''. — Пак се она ''млада'' одговара. — ''Стар'' курјак упази ''добра'' коња. {{Page break|162}} г). Придев у неодређеном и одређеном виду може да замени именицу. ''Примери: Сит гладну'' не верује. Пошто им умре отац рече ''праведни неправедноме.'' '''Поређење код придева''' Описни придеви могу да покажу каквоћу у три ступња. ''Примери:'' Леп — лепши — најлепши. Млад — млађи — најмлађи: Стар — старији — најстарији. Други и трећи ступањ добија се поређењем. Други ступањ добија се ''првим поређењем'', а трећи {{hw|сту|-|пањ}} добија се ''другим поређењем.'' ''Примери:'' Два чобана говораху; ''млађи'' рече <i>{{hw|стари|-|јему}}</i>. Три брата бејаху у њиви; ''најстарији'' рече ''{{hw|најмла|-|ђему}}'' да оде на воду. Оно са чим се поређење чини именује се другим {{hw|паде|-|жем}} с предлогом '''од''' или са свезом '''него, но.''' ''Примери:'' Има дванаест коња за јаслима да не знаш који је од ''кога лепши''. Што нам стари ''бољи од нас'' бише? ''Бољи'' је један зец у лонцу ''него два'' у пољу. Други ред поређења бива или без додатка, или му је додатак 2. пад. с предлогом '''од или између.''' ''Примери:'' Кад ''најмлађи'' брат дође на ону воду. ''Најгори'' је залогај којим се човек удави. Сада ми је јагњешце ''од свих оваца најбоље''. Да су ''између свију Херцеговаца'' у Гацкоме ''најбољи'' пјевачи. 2. ''Присвојни придеви'' Присвојни придеви једни имају увек вид неодређени а други вид одређени. Неодређени вид имају они који постају наставцима <b>ов, ев, ин</b>. ''Примери:'' Кметов, Јованов, Марков; кнежев, {{hw|стар|-|чев}}, учитељев; женин, сестрин, материн, итд. Одређени вид имају они који постају наставцима: <b>ји, ији, ки, ски</b>. ''Примери:'' Божји и Божији, дечји и дечији, овчји и овчији, говеђи (говедји), јагњећи (јагњетји), момачки, {{hw|се|-|љачки}}, трговачки; српски, сеоски, братски, итд. С обзиром на значење Придеву присвојном у неодређеном виду значење је ''{{hw|по|-|себно}}'', тј. значи припадање једноме из врсте. ''Примери:'' Кметов, братов, човеков, учитељев, {{hw|тр|-|говчев}}, женин, материн. {{Page break|163}} ''Придеву присвојном'', пак, у одређеном виду значење је ''опште'', тј. означава припадање целој врсти. ''Примери:'' Кметовски, братски, људски и човечански, учитељски, трговачки, женски, матерински, варошки, српски, сеоски, планински, итд. Код присвојних придева нема поређења. 3. ''Вештаствени придеви'' Вештаствени придеви говоре се и у неодређеном и у одређеном виду. ''Примери:'' Во̏дено млеко, Гво̏здена алатка. Во̀дена̑ пара. Гво̀здени̑ мост. '''Код бројева''' Бројеви су по свом значењу тројаки: '''основни''' (прости), '''збирни''' и '''редни.''' 1. '''Основни бројеви''' Основни бројеви значе колико је лица или ствари једне врсте: један човек, пет људи, десет војника, петнаест пушака. Број ''један, једни, једно'', поред свога правог значења узима се каткад место неодређене заменице ''неки, нека, нека''. ''Примери:'' Био ''један'' цар. — У оближњем ''једном'' селу. У том значењу могу да имају и облике множине, па и да буду подмет. ''Примери: Једни'' веле ода зла је рода. ''Једне'' жању ''друге'' снопље вежу. 2. ''Збирни бројеви'' Збирни бројеви иду: а) Уз именице збирне. ''Примери: Двоје'' чељади. ''Троје'' момчади. ''Четворо'' унучади. ''Десеторо'' јагњади. б) Уз именице које немају облика за једнину. ''Примери: Троје'' гусле. ''Четворе'' токе. ''Десеторе'' виле. в) Уз именице које па̑ром чине јединицу за бројење. ''Примери: Двоје'' чизме. ''Троје'' чарапе. ''Четворе'' {{hw|ру|-|кавице}}. г) кад се броје чељад или животиње разнога рода и старости. ''Примери:'' Нас ''осморо. Десеторо'' свиња. ''Шесторо'' говеда. Ови бројеви имају сва три граматична рода. ''Примери: Двоја'' врата. ''Троја'' кола. ''Четворе'' кочије. ''Петоре'' чизме. ''Шестори'' опанци. ''Двоји'' сватови. {{Page break|164}} Кад уза збирне бројеве иде придев, он стоји у једнини, у средњем роду. ''Примери:'' Краљ наиђе на ту пећину, у којој опази ''двоје красно'' ђеце. Огањ који се вади тарући <i>двоје {{hw|ли|-|пово}}</i> дрвљади једно о друго. 3. ''Редни бројеви'' Редни бројеви говоре се као придеви одређенога вида. '''Код глагола''' Глаголи значе '''радњу, бивање, постајање''' и <b>мењање стања</b>. ''Примери:'' Орачи ору. Зима траје. Они постану {{hw|ве|-|лика}} господа. Цвеће вене. ''По прелазности радње'' 1. Ако радња полази од подмета и врши се на предмету, онда су то '''прелазни глаголи.''' ''Примери:'' Косачи косе ливаду. Жетеоци жању жито. У прелазних глагола разликује се '''радно''' и '''трпно стање.''' Код радног стања ''подметом се казује лице које радњу'' '''ради'''; лице, пак, на ком се радња врши казује се предметом. ''Примери:'' За ово надање мене ''су оптужили'' <b>{{hw|Је|-|вреји}}</b>, царе Агрипа. Код трпног стања ''подметом се казује лице које радњу'' '''трпи''', (које је код радног стања било предмет), <i>а лице које радњу рада казује се</i> у '''додатку.''' ''Примери:'' За ово надање ''оптужен сам'' '''(ја) од {{hw|Је|-|вреја}}''', царе Агрипа. 2. Ако ономе што глагол значи <i>не може припадати предмет</i>, онда су то '''непрелазни''' глаголи. Непрелазни глаголи имају само радио стање: коњи трче; птице лете; рибе пливају. 3. Ако глагол значи радњу <i>којој је подмет и предмет једно исто лице</i>, онда су то '''повратни глаголи'''. Предмет тих глагола казује се заменицом '''се'''. ''Примери: Ти се'' чешљаш. ''Он се'' облачи. ''Ја се'' обувам. Ако радњу раде два лица те су ''обадва једно према другом подмет и предмет'', онда су то '''узајмично повратни глаголи.''' ''Примери: Петар'' и ''Павле'' туку ''се''. ''По трајању радње'' 1. Ако глаголи значе ''радњу трајну и непрекидну'', онда су то '''трајни глаголи''' (несвршени). {{Page break|165}} ''Примери:'' Сунце ''сија''. Земља ''се окреће''. Трава ''расте''. Животиње ''дишу''. 2. Ако глаголи значе ''радњу тренутну'' или <i>у трајању ограничену</i>, онда су то '''глаголи тренутни''' (свршени). ''Примери:'' Пушка ''пуче''. Гром ''загрми''. Ветар ''стаде''. Киша ''поче''. Многи трајни глаголи, кад се сложе с предлогом, постану тренутни. ''Примери:'' Погледати; записати; истрчати; {{hw|отпуто|-|вати}}; изићи; проћи. 3. Ако глаголи значе радњу ''с учестаним прекидањем'' и ''понављањем'', онда су то '''учестани глаголи.''' ''Примери:'' жмиркати; посртати; превртати се; седати, устајати; запиткивати; записивати; истрчавати. Учестаност радње може да постане и на тај начин, што ''више подмета раде исту радњу један за другим;'' тако и што <i>један подмет ради исту радњу на више предмета једно за другим</i>. ''Примери:'' Поразболевати се; поустајати; поседати; полегати; поиздолазити; поизодлазити; понамештати се; — поразбијати; поизодсецати; понатицати; поизодносити; посмицати. Неки од тренутних глагола сами собом означују почетак радње. ''Примери:'' пропевати; заплакати; поћи; потрчати; {{hw|по|-|летети}}. Трајним и учестаним глаголима се не може означити почетак радње. Да би се, пак, то означило узима се у помоћ глагол ''стати'' или ''почети''. ''Примери: Стаде'' царе ''купити'' сватове. Српске {{hw|ста|-|решине}} одмах по Божићу ''стану се прикупљати'' к {{hw|Бео|-|граду}}. ''Почну се'' о свачем ''разговарати''. У реченицама без подмета узима се треће лице једнине са заменицом ''се''. Ако се и род познаје, онда се узима {{hw|сре|-|дњи}} род. ''Примери:'' Обично ''се иде'' к манастиру. Да ''се'' Марку за гроб ''не разнаде''. Овако ''се'' обично ''почиње'', кад <i>се зове</i> на крсно име. Мрзи ме ''се'' овђе ''распасиват''. Уз глаголе; који значе бивање може заменица ''се'' и не бити. ''Примери: Стаде'' велика вика људи и жена. Кад је било већ пред ноћ. =ИМЕНСКИ ОБЛИЦИ= ==А. ПАДЕЖИ БЕЗ ПРЕДЛОГА== ===ПРВИ ПАДЕЖ=== <ol> <li>У првом падежу стоји подмет кад је једноставан или замоњеи и његови додатци, ако су без предлога.</li> ''Примери:'' У њега су ''књиге староставне''. На гробу му стоји и сад ''белег, прост камен'' без икаква натписа. А ''она, несрећница'', куд има погледати. <li>У првом падежу стоји именски прирок, ако је без предлога.</li> ''Примери:'' Ти ли наста ''тај јунак'' на земљи? Бог је ''спор'', али ''достижан''. Ви сте ''видело'' свету. Учини се ''голема сирота''. Тај ће се ''велики'' назвати. </ol> ===ДРУГИ ПАДЕЖ=== <ol> <li>''Подмет у другом падежу''</li> Кад су у реченици прирок безлично употребљени {{hw|гла|-|голи}} који значе бивање као; <i>јесам, бити, трајати, тећи, дотећи, претећи, нестати, остати, настати, достати</i>, онда подмет стоји у 2. падежу, као да би означавао део онога, или неколико од множине онога, чему је име реч која је подмет. ''Примери: Биће'' '''кише'''. Али '''Марка''' дома ''не бијаше.'' Док ''је'' '''главе''', ''биће'' '''ка̑па̑'''. Док ''је'', ''ба̑бо'', '''твога чеда Иве''', нећеш Турком ти прести кошуља. Да се прича и {{hw|при|-|повиједа}}, док '''је људи''' и док ''је'' '''Косова'''. Док ''је'' '''сунца''' и док ''је'' '''месеца''' знати ће се њина костурница. Док '''{{hw|тра|-|јало}}''' '''неба''' и '''Србинства'''. Дуго ти се име спомињало: докле ''текло'' '''сунца''' и '''месеца'''. ''Неће'' '''сијена''' ''дотрајати'' до Божића. ''Нестануће'' '''овце''' и '''вшенице''' и у пољу '''челе''' и '''цвијета'''. ''Биће'' теби '''вина''' изобиља, ако цару ни ''достати неће''. Да '''гласника''' ''остануло није''. Да '''јунака''' ''бољега'' '''сердара''' још у Црну Гору ''не настаде''. Ни '''капе''' {{Page break|167}} вам тако ''претећ’ неће''. Хотио би штогод рећи сад од тебе, ал’ '''памети''' ''неће'' сасвим мен’ <i>дотећи</i>.{{Напомена|Ст. Новаковић оваке реченице сматра за реченице без подмета, Ђ. Даничић, пак, сматра овај 2. падеж за подмет уз ове глаголе. Пошто налазим да су реченице без подмета само онда, кад у њима ''нема'' онога о коме се или о чему се тврди, пита или одриче, а међу тим у овим реченицама то има, само због карактера глагола, који су прирок, стоји у 2. падежу. то вам усвојио Даничићево схватање.}} Тако бива и уз безлично употребљен облик ''има''. ''Примери: Има'' '''Бога'''. ''Има'' '''нас''' свакојаких. ''Има'' '''људи''' који би пристали. У сваком житу ''има'' '''кукоља'''. Тако и још уз неке глаголе у трпном стању. ''Примери:'' Може бити да ''би се нашло'' и '''слани {{hw|из|-|вора}}''', али се то нигђе не види. Кад ''се'' '''новаца''' ''нађе''. Заиште да му ''се донесе'' '''меда'''. ''Прибрало се'' '''жита'''. Да ''се тражи'' '''коријења'''. ''Измиче се'' '''хљеба'''. И с њим била докле било света и '''звезда''' ''се'' на небу ''видело''. Тако и уз глагол ''требати''. ''Примери:'' Такових '''људи''' ''треба'' народу. Друге нам ''не треба'' '''помоћи'''. Нити му у томе ''треба'' '''разума''' ни '''науке'''. <li>''Други падеж за припадање.''</li> Реч у 2. падежу означава онога, коме, или оно, чему нешто припада. ''Примери:'' Да бранимо ''образ'' '''отачаства'''. Да обрати ''срце'' '''отаца''' ка дјеци. ''Глави'' ни '''једнога''' неће бити ништа. '''Свакога''' ''глава'' дуката ваља. Син човечиј предаје се у ''руке'' '''грешника'''. Па одоше на ''бедем'' '''Сталаћа'''. А ''{{hw|су|-|нашца}}'' види ''зрака'' де и’ ладна прима рака. Источни ''крај'' '''Далмације'''. Отишао на ''крај'' '''свијета'''. С оне ''стране'' '''Мораве''' бео чадор разапет. Баците мрежу с десне ''стране'' '''лађе'''. Пита њега ''љуба'' '''Радојице'''. Јер сте ''синови'' '''видјела''' и ''синови'' '''дана'''. Познавши ''сласт'' '''слободе'''. У много случајева, пак, не може реч сама собом у 2. падежу означити онога коме што припада него само кад она има и какав свој атрибут. ''Примери:'' Виноград је ''Љутице Богдана''. Кад дођоше пред дворе ''богатога Гавана''. Ливада је ''лепе Маре''. Куд се ђеде ''цар-Немање'' благо? То нису новци ''тога трговца'', него ''каквога другог''. Сину сабља ''Јакшића Тодора''. {{hw|Кр|-|сташ}} барјак ''српског кнез-Лазара''. У табору <i>честитога кнеза</i>. Пошљи штаку ''Немањића Саве'', златну круну ''цара Константина'' и одежду ''светога Јована''. {{Page break|168}} Кад сама именица не може другим падежем без додатка да означи имаоца нечега, онда се од ње гради <i>присвојни придев</i>, и њиме се означи онај чије је што. ''Примери:'' Досети се љуба ''Стојанова''. Младожењо, грано ''босиљкова''. Расло дрво ''бадемово'' танко високо. Да он узме ''сунчеву'' сестрицу, ''месечеву'' првобратучеду. {{hw|На|-|слони}} га на ''јелову'' грану. Дај ми Боже, очи ''соколове'' и бијела крила ''лабудова''. Пошљедак ''Господњи'' видјесте. Кулаш иде с коњма ''царевијем''. ''Божје'' лице целивала. Кад у јутру јутро освануло и градски се отворише врата. У три случаја, пак од речи која значи имаоца нечега а нема додатка, не гради се присвојни придев, него она стојећи у 2. падежу означава онога коме што припада. ''Ти су случаји:'' а) Кад је одређени придев или редни број реч која {{hw|озна|-|чава}} имаоца. ''Примери.'' Ал’ ''драгога'' двори затворени. Пути су јој покрај двора ''драгог''. Његова болест ''другога'' здравље. б) Кад има више речи које значе оне којима што припада. ''Примери:'' У име ''оци'' и ''сина'' и ''светога буха''. {{hw|Крвни|-|цима}} ''оца'' и ''матере.'' в) Кад се презименом казује онај коме што припада. ''Примери:'' Брже иде двору ''Љубовића.'' Да покраде коње ''Југовића.'' Под танану ''Смиљанића'' кулу. Кула ''{{hw|Ђури|-|шића}}''. Чардак ''Алексића''. <li>''Други падеж за каквоћу или својство.''</li> Именица у 2. падежу, нарочито над има и придев као свој атрибут, означава каквоћу, или својство лица или ствари. ''Примери:'' А напријед ''јунак'' на вранчићу, <i>необична она</i> и ''погледа, необичне слике и прилике.'' Дође <i>момче црна ока</i>, на ''вранчићу лака скока.'' Старац <i>бијеле косе и браде.</i> Сад су људи ''чудновате ћуди.'' Брат је мио <i>које вјере</i> био. Човек ''нарави кротке'' и ''свести разборите.'' Вељко је био ''тачка'' и ''висока струка, а смеђе косе'' и <i>врло малих бркова, дугуљастих, сувих образа, {{hw|широ|-|ких}} уста</i> и ''подугачка, мало накучаста носа.'' <li>''Други падеж за меру и количину.''</li> Речи које значе какву меру количину, или се могу узети у таквом смислу, и бројеви даље од четири захтевају да у 2. падежу стоји реч, која значи оно, чега је та количина, мера или број. ''Примери: Литар'' '''злата.''' ''Аршин'' '''платна.''' ''Товар'' '''шенице.''' ''Капља'' '''воде.''' ''Чаша'' '''вина.''' ''Дан'' '''хода.''' ''Труба'' {{Page break|169}} ''платна.'' Она нађе један ''комад'' '''сабље.''' Имам ''доста'' '''вина''' и '''ракије.''' ''Помало'' је ''такијех'' '''јунака.''' Ја му дадох ''киту'' '''босиока.''' Отуд лети ''јато'' '''соколова.''' Хајдук {{hw|Вељ|-|ко}} љути вуја. Турци ''стадо'' '''јагањаца.''' ''Котарица'' <b>{{hw|шљи|-|ва}}, грожђа, јабука. Жетве</b> је ''много'' а '''посленика''' ''мало.'' ''Колико'' '''људи''' ''толико'' '''ћуди.''' Да ћеш сатрт’ ''пола'' цару '''војске.''' У мом више буздовану нема, ''четрдесет ока'' '''ладна гвожђа,''' ''дваест ока'' '''лепа чиста сребра''' и <i>шест ока</i> '''жеженога злата.''' Сто ''година.'' Триста ''дуката.'' С Југом пође девет ''Југовића. Њих'' је седам а седам ''сокака.'' За њим трче двјеста ''јаничара.'' Ја кад пуче тридесет ''топова. Нас'' два се лично не виђали. ''Вас'' четири душом поднесите. Заменице: <b>што, шта, што год, нешто, ово, то, оно кад</b> значе неодређену количину нечега, захтевају да реч, која значи од чега се та количина мисли, дође у 2. падеж. ''Примери: Што ђетета'' у вече омркне, још толико у зору осване. ''Што год'' има у Сењу ''јунака.'' Тако му даде ''понешто уздарја.'' Чује да је уврх горњега краја села Липолиста Срдан Илија с ''нешто дружине.'' Они знају и без њега ''шта'' у Босни ''Турака'' имаде. С <i>ово брата</i> дочекаћу Турке. ''Оно кућа'' што није било {{hw|изго|-|рело}} Срби раскопају. Не жалим себе, но жалим ''то'' јадно ''ђечице.'' Именице које значе нешто, од чега се може узимати ''део'', и саме собом, стојећи у 2. падежу, ''означавају део'' онога чему су име. ''Примери:'' Да хладне ''воде'' захитиш. Нек донесе ''тамјана.'' Изнесе у зубима ''пијеска'' морскога. ''Воде'' пише, ''хлеба'' заложише. Као да си дошао ''ватре'' узети. Речи, које значе збирно име или множину нечега, {{hw|сто|-|јећи}} у 2. падежу, значе ''неколико'' од тога чему је та реч име. ''Примери:'' Да наберем по Мирочу ''биља.'' Стане брати ''цвијећа'' свакојега. Свега имаш у двору бијелу, још да имаш ''рибе'' од Охрида. Накупова сваке ''трговине.'' Има Лазо ''ко́ња̑'' и ''соко́ла̑'', Лазо има ''пе̑ра̑'' и ''ка̏лпа̑ка̑.'' Има случајева да се овако употребе у другом падежу и именице које значе нешто ''апстрактно'', или упоште ''{{hw|не|-|дељиво}}.'' ''Примери:'' Пожелећеш ''неге'' материне. Да су имали ''памети.'' Имајте ''сажаљења.'' Нека воде ''рачуна'' о томе. ''Славе'' рајске уживала. Кад с лукавим човеком ''посла'' имаш. И ко му ''добра'' хоће. Дај ми, Боже, ''вјетра'' са планине. Тражи ''лада'' ђе ће ладовати. Да донесе ''сунца'' {{Page break|170}} у недрима, у рукама сјајне ''мјесечине.'' Зна ли која {{hw|как|-|вога}} ''лијека?'' <li>Уз одречене прироке предмет стоји у 2. падежу.</li> ''Примери:'' Ви ''Турака'' ни видели нисте. Ја ''срамоте'' поднети не могу, ни ''жалости'' велике трпети. Коње дајте, ''оружја'' не дајте. Не зна ''језика.'' Не рече ''речи.'' Не {{hw|говор’|-|те}} не гријеш’те ''душе.'' Да им Марко не види ''сабаља.'' Да не гледа ''сунца'' ни ''месеца.'' <li>Реч у 2. падежу означава '''време''' у које се догађа радња казана прироком.</li> ''Примери:'' Ми ћемо те често походити, у години ''свакога'' месеца, у месецу ''сваке недељице.'' Оне ''године'' удари град, те побије оно село. Бог не плаћа <i>сваке суботе.</i> Те задоби ''тог крвавог дана'' седамдесет они тешки рана. Редом ћемо у планину ''сваке'' године. <li>Придеви, који значе: ''пуноћу'', ''обилност'', ''довољност'', ''вредност'' или противно: ''оскудост'', ''жеђ'', ''глад'', ''жељу'', ''жудњу'', итд., захтевају да у 2. падеж, као њихова допуна, дође реч која означава чега је пуно, обилно, итд., чега је оскудно, жељно, итд. Исто тако долази 2. падеж као допуна глаголима {{hw|изве|-|деним}} од оваких придева.</li> ''Примери:'' Ал’ пивница пуна ''јаничара''. Туђа коза пуна ''лоја'', Лице јој је вредно ''Цариграда''. ''Овога'' н’јесам достојна. Знај, што врло брзо гине, није врсно многе ''ци́не̑''. Благо гладнима и жеднима ''правде''. Ал’ је гладан ''шенице бјелице'', али жедан ''воде'' са Звечана. Сит сам ''свега.'' Већ сам жељан ''завичаја'' свога. Ја сам жељан бела ''света,'' бела ''данка'', жарка ''сунца.'' Да се удостојите ''царства'' божијега. Вреди хитац царева ''војводства.'' Свакога глава ''дуката'' ваља. Веће сам се ''сестре'' зажелио. <li>Повратни глаголи, сложени с предлогом ''на'' захтевају да реч, која им је допуна, стоји у 2. падежу.</li> ''Примери:'' Да с’ напијем студене ''водице.'' Ја се напих ''жубер-воде'', намирисах жуте ''дуње''. Од жеље се сад наједох ''меса''. Ко се ''дима'' не надими, тај се ''огња'' не нагрија. ''Младости'' се намладов’о. Подиг’о се ор’о под облаке да с’ нагледа ''чуда'' и ''лепоте'' сваке. Па се рујна накитише ''вина''. <li>Има глагола повратних који нису сложени с предлогом ''на'', а који захтевају да реч, која чини њихову допуну, стоји у 2. падежу као: ''сетити се'', ''одрећи се'', ''бојати се'', <i>оставити се</i>, ''латити се'', ''дохватити се'', ''прихватити се'', ''докопати се'', {{Page break|171}} ''дочепати се'', ''додворити се'', ''клонити се'', ''манути се'', <i>проћи се</i>, ''чувати се'', ''машити се'', ''опростити се'', ''ослободити се'', ''избавити се'', ''играти се'', ''одужити се'', итд.</li> ''Примери:'' Сетише се лепе ''славе'' божје. Ја се твога ''брата'' не одричем. Ко се боји ''врабаца'', нек не сеје проју. Клони се ''таковијех''. Прођите се ''глоба'' и ''пореза''. Остави се, синко, ''четовања''. Да се окане ''буне'' и ''немира''. Махни се ти тога ''посла''. Дочепа се царске ''кћери''. Како се {{hw|доко|-|пају}} ''шуме'', окрене сваки својим путем. Па се ''весла'' млађан латим. Чувај се мога ''коња''. Тако ћеш се одужити ''дуга''. Кад се Марко дохвати ''Шарина''. Привати се Кунаре ''планине''. Што се ниси ''јабуке'' машила, ил’ ''јабуке'' ил’ ''прстена'' златна? Да се ''ропства'' ослободи. Гледајући да се избави мањега ''зла'' удари на веће. Те с’ играју ''игре'' свакојаке. <li>Некоји прелазни глаголи, као нпр. ''избавити'', ''{{hw|опро|-|стити}}'', ''сачувати'', итд. захтевају да реч, која значи њихову допуну, стоји у 2. падежу.</li> ''Примери:'' Да и себе и нас избави овога ''чуда'' и ''покора.'' Тако ти га Господ сачувао бритке ''сабље'' {{hw|Анће|-|лића}} Вуна. Бог те сачувао ''Османа Диздара'' и крива ''кантара'', попузљива ''моста'', подругљива ''госта'', пртене ''вреће'' и зле ''среће''. Трипут си ме ''ропства опростио''. Еда би нас опростио те ''напасти''. <li>Кад у реченици глагол ''стати'' с именицама: <i>вика праска</i>, итд. значи бивање. онда у 2, падежу стоји реч која значи ''чега'' стаде вика, праска, итд.</li> ''Примери:'' Стаде праска малијех ''пушака.'' Стаде вика добријех ''јунака.'' Стаде вриска бијесних ''атова.'' Стаде звека остријех ''мачева.'' Стоји звека дробнијех {{hw|ђер|-|дана}}. Бука стоји мачвански ''волова''. Века стоји ''коза'' за јарићи и ''јарића'' дрека за козама. <li>Кад се у реченици изражава дивљење, чуђење с ускликом или без њега, долази у други падеж реч која {{hw|ка|-|зује}} оно што побуђује дивљење или чуђење.</li> ''Примери:'' Ао, ''света големога'', ао, ''јада мога!'' {{hw|Тур|-|ским}} главам’ гору китим, о ''хајучке дивне среће!'' Виђи књигу ''нечувених јада! Чудне граје'' око нашег двора! Боже мили ''чуда великога!'' Боже мили да ''чудна јунака:'' <li>Речи које значе оно на што се показује речима: <i>ево, ето, ено, гле, нуто</i>, итд. стоје у 2. падежу.</li> ''Примери:'' Ево море ''Краљевића Марка.'' Ето ''сабље'' а ето ''наковња.'' Ал’ ето ти ''Љутице Богдана''. Гле ти ''њега!'' Гле ''страшивца Бошка Југовића!'' Нуто ''момка'' а нуто ''памети.'' {{Page break|172}} Али има примера у којима уз ово показивање речи стоје у 1. падежу. ''Примери:'' Благо мени, ево ''моје злато''. Ево теби ''везена кошуља''. Ево селе ''очи Арапове''. И ево ти <i>сабља димишћија</i>. Ето ''књига'' два брата рођена. <li>Личне заменице трећега лица, које се у жестини умећу у реченицу, стоје у 2. падежу.</li> ''Примери:'' Жље ''га'' сјели три српске војводе! Зле ''га'' сео Предраг Арамбаша! Кад је ''себе'' то било! <li>У 2. падежу стоје речи у заклетвама, у којима нема глагола. У другом падежу стоји реч која значи оно чиме се ко заклиње.</li> ''Примери.'' А тако ми <i>моје вјере тврде.</i> Јесте, царе, ''данашњег'' нам ''дана''. Не Стојане ''твога'' ти ''јунаштва''. А тако ти ''среће'' и ''јунаштва'', и тако ти ''сретнога весеља.'' Кујунџија тако ти ''заната.'' <li>У 2. падежу стоји именица која значи од чега је нешто начињено. Таква именица тражи редовно по какав атрибут.</li> ''Примери:'' Што су врата ''суха злата'', на њих вила сина жени. Гране су јој ''дробнога бисера''. Друга совра од сребра чистота, трећа совра ''дрва шимширова''. На војводи калпак ''беле свиле''. И вретено ''дрва шимширова.'' <li>Именице, које значе глаголску радњу, захтевају да у 2. падеж дође реч која значи оно чега се та радња тиче и која би била предмет да је та радња казана глаголом.</li> ''Примери:'' Зидање ''Раванице.'' По разбићу ''Турака.'' О прошењу ''девојке.'' У превођењу ''сваке књиге.'' Без {{hw|пи|-|тања}} ''цара и везира''. ЈЬубав ''похвале'' и разумна жеља ''славе'' и ''лепога имена.'' С помоћу знања ''турски обичаја'' и ''политике.'' </ol> ===ТРЕЋИ ПАДЕЖ=== У трећем падежу реч показује да нешто ступа у свезу с оним што она значи. <ol> <li>У таку свезу може се доћи примицањем или уопште кретањем ка ономе што значи, реч у 3. падежу и код чега је крај томе примицању или кретању.</li> ''Примери:'' Ко за туђом вуном пође сам острижен ''кући'' дође. Већ ти иди ''двору бијеломе''. Нека дође <i>граду Вучитрну</i>. По том би се вратили сваки ''својој кући.'' Утече у село ''кући својој''. Она иде ''своме винограду.'' Одох право ''гори Романији''. Жена пође <i>својој удатој {{Page break|173}} кћери</i> у походе. Идем ''оцу својему.'' Пак притрча <i>рањену јунаку.</i> Кад ''Лазару'' ситна књига дође. Свака тица <i>своме јату</i> иде. Па он оде ''својој тулумини''. Приступи му ''руци'' и ''кољену.'' Глас допаде ''Драгији војводи.'' <li>Има прелазних глагола кији захтевају да им у 3. {{hw|па|-|дежу}} буде додатак којим се казује лице с којим та радња стоји у свези.</li> ''Примери:'' Свако Туре ''себи'' дере. Да власт ''себи'' присвоји. Да набави <i>Србима</i> храну, Ни ''злу'' теци, у ни ''добру'' остави. Иди кажи ''мојој поматери''. На походу ''мајци'' {{hw|на|-|ручује}}. Рече ''дужду нову пријатељу''. Да она ''њему'' врача. ''Себи'' ореш, ''себи'' сејеш, ''себи'' ћеш и жњети. <li>Има прелазних глагола који осим додатака у 4. падежу, који значи предмет радње, захтевају и додатак у 3. пад., који показује с киме или са чиме та радња стоји у свези.</li> ''Примери:'' Спушта књигу ''цару'' на колено. Цар <i>{{hw|па|-|шама}}</i> даде спахилуке и ''агама'' даде агалуке. Дадоше ''му'' копље убојито. Па ''му'' баци од злата јабуку. Чињаху велику радост ''својој браћи''. Сваки ''себи'' задужбину гради. Сеја ''брату'' зарукавље везе. Братац ''сеју'' мор-доламу шије. Све зулуме ''земљи'' укидосмо. Пустише га ''цару'' под шаторе. Девојка ''јунаку'' прстен повраћала. Један <i>{{hw|дру|-|гом}}</i> јуриш учинише. <li>Има непрелазних глагола као: ''помоћи'', ''служити'', ''{{hw|су|-|дити}}'', ''бранити'' (у значењу закратити); <i>досадити, {{hw|сме|-|тати}}, одолети, веровати, завидети, утећи, додијати,</i> итд. који захтевају додатак у 3. падежу, којим се казује с киме или са чиме та радња стоји у свези.</li> ''Примери:'' Мили Боже, помози <i>свакоме, сваком брату</i> и <i>добру јунаку.</i> Бог поможе ''Страхинићу бану.'' Служи ''њима'' дијете Грујица. Рука ''руци'' суди. Завидела ''својој заовици''. Кад ''цару'' тужбе додијаше. Ал’ <i>Милошу</i> ништа не досади. И наздравља ''свој дружини'' редом. Не верује ни ''својим очима''. Ак’ утече ''коњма Новљанскијем'' заиста га продавати нећу. Ко ''мени'' брани да се крстим. Ко ће ''сили божјој'' одолети. Како ћу ти ''мајци'' уговети. <li>Има повратних глагола као: <i>осветити се, досетити се, ругати се, надати се, противити се, чудити се, радовати се, молити се, уклонити се,</i> који захтевају додатак у 3. падежу, који означава с ким или са чим та радња стоји у вези.</li> ''Примери:'' Да се ''њему'' душмани не свете. Да с, осветим ''Дуки Зулумћару.'' Ту се Комнен ''чуду'' досјетио. Ђеца се чуде свачему а људи ''ничему.'' Радује се <i>светом Васкрсењу.</i> Девојка се ''сунцу'' противила. Молимо се {{Page break|174}} ''Вишњем Богу''. Ја се млада ''бољем добру'' надам. Уклони се ''пијану'' као и ''луду.'' Јер ће ''ти'' се ругати Латини. Кад се ''Марку'' веће досадило. ''Кому'' се мачка умиљава, онога и огребе. <li>У реченицама без подмета стоји у 3. пад. реч која казује с киме или са чиме стоји у вези оно што се казује глаголом те реченице.</li> ''Примери:'' Врућина ''ми'' је. Пак се ''кнезу'' било {{hw|доса|-|лило}}. ''Сину човечијему'' ваља пострадати. Дожали се ''Туркињи ђевојци''. Ал’ се ''милу брату'' ражалило. ''Вама'' да не дотужи добро чинити. Приказивало ''му'' се. Или се ''Алији'' привидјело. Од ина се ''цару'' не могаше. <li>Речи у 3. падежу могу да означе онога коме нешто припада.</li> ''Примери:'' Ја сам ''сунцу'' рођена сестрица. Ово ти је ''цури'' ђувегија. Милица је ''Лазу'' суђеница. Ако ''свима'' могу бити слуга, ја не могу ''свима'' бити љуба. Везир бјеше ''славноме Лазару.'' Ђенерал ''му'' шћаше бити. Нико сам ''себи'' не може судија бити. Који улази на врата јест пастир ''овцама''. Поче ''њему'' Шарац посртати. Не буди ''свакој'' ''тици'' кобац. Иде соко води соколицу, благо мајци златна ''су јој'' крила. Посједаше ђе је мјесто ''коме.'' Грива ''му'' је ка ''јелену'' брада. Нокти су ''му'' орати би мог’о. ''Њојзи'' је име Јелена. Он је као и отац ''му,'' Сједи Јела ''брату'' више главе. Сједи ''мени'' с десне стране. Расти јело ''небу'' у висине. Што су ''ти'' ножи крвави? <li>У клетвама и заклетвама стоји у 3. пад. додатак који значи онога коме се клетва или заклетва управља или од кога излази.</li> ''Примери:'' Ал’ тако ''ми'' моје вјере тврде, одврћ’ ћу се у равно приморје. Бога ''ми'' ћу њега објесити баш о вратим’ бијела Прилипа. Ој Бога ''вам'' куме и девере, ви идите горе на чардаке, доведите лепоту девојку. Зло ''ти'' било у Крушевцу вино! Вако било ''свакој друзи'' која мајке не слушала. <li>У исказивању жеље у 3. пад. стоји реч, која значи онога, чија се жеља казује.</li> ''Примери:'' Да је ''мени'' лећи па умрети, а да ''ми'' је смрти не видети. Ах да ''ми'' је ''жељној'' моћи, птицом бих се претворила. Да је ''коме'' погледати било. Да ''ми'' се је помамити да те како заборавим. Да ''ти'' је на здравље! Како ''мени'' данас, тако ''њима'' довека. <li>Има придева као: <i>мио, рад, тежак, лаган, зао, добар, горак, милостив, дужан, крив, вешт, итд.</i> који {{hw|зах|-|тевају}} {{Page break|175}} додатак у 3. падежу, којим се казује с киме или са чиме стоји у вези оно што се тим придевима казује.</li> ''Примери:'' Мили су ми поштење и душа. Нигда ''њему'' мила бити нећеш. Ту кнезови нису ради ''кавзи''. Сиротињо и ''селу'' си тешка, а камо ли ''кући'' у којој си. ''Моме'' сам ''коњу'' лагахан. Ко је ''себи'' зао, како ће ''другом'' бити добар. Ви немојте ''рају'' горки бити. Милостив буди ''мени'' грешноме. Да нијесам ''каурину'' дужан. ''Овој'' је ''буни'' највише крив Марашли Али-паша. Вешт је дора ''боју'' и ''мејдану.'' <li>Има прилога као <i>ласно, тешко, добро, мучно, {{hw|сло|-|бодно}}, мило, мрско,</i> итд. који захтевају да у 3. падеж дође реч која значи с киме или са чиме стоји у вези оно што ови прилози значе.</li> ''Примери:'' Ласно ти је ''пјану'' запевати и ''жалосној'' закукати ''мајци.'' Ласно је ''кћери'' с мајком пређу сновати. Па је тешко џевап дати ''кавзи''. Тешко је ''шуту'' с {{hw|рога|-|тим}} бости се. Мучно ''му'' је ићи без оружја. На неким местима ''раји'' није слободно носити ни црвене фесове. ''Свакоме'' је мило бијела коња јахати и црвену чоху {{hw|но|-|сити}}. Мрско бјеше ''голотрбу Иву'' ђе се њему смију капетани. Залуд ''теби'' што си лепа. <li>Некоји узвици захтевају да у 3. падеж дође реч која значи онога коме се узвик упућује. То бива и кад се читавом реченицом изражава узвик, којом се приликом некад изражава благосиљање, а некад покуда.</li> ''Примери:'' Благо ''мени'' ето мога сина! Куку <i>мени сињој кукавици!</i> Благо ''мајци'' која те родила, и ''јунаку'' који те имаде. Срећно ''ти'' било руо венчано! Тешко ''брату једном'' без другога! Тешко ''оном свакоме јунаку'' што не слуша свога старијега! — Хвала ''Богу'' на његову дару! Лоше ''мајци'' ђе пушку обрате! И крепка ''ти'' десна рука била, и оштра ''ти'' бритка сабља била! Црн ''ти'' образ од Барата Мујо! </ol> ===ЧЕТВРТИ ПАДЕЖ=== ''Реч у 4. падежу:'' <ol> <li>Најчешће бива '''предмет.'''</li> То је додатак прелазним глаголима, који означава оно што том радњом ''постаје'', на чему та радња чини ''промену'' или уопште што се јавља као ''предмет'' те радње. ''Примери:'' Начинићу ''кулу'' у приморју. И начини на Дрини мостове. ''Град'' градила три брата рођена. Сва четири ситне ''књиге'' пишу. Ема Турци ''кавгу'' учинише. {{Page break|176}} Вишњичица ''род'' родила. Затворићу ''скеле'' око мора и ''друмове'' около приморја. ''Лов'' ловише по _гори зеленој. Подви ''скуте'' и подви ''рукаве.'' Па оково ''себе'' и ''дората''. ''Коња'' водим, пешке одим. Соко ''гнездо'' гаси а ''девојку'' куне. Грнуо би ''ватру'' рукама. Ниже цркве ''шатор'' {{hw|по|-|ставио}}. Вјеруј ''Бога'' и ''Св. Јована.'' Но му грдну ''ријеч'' проговара. Служио сам добра ''господара.'' Ако ''ме'' {{hw|наджа|-|њеш}}, даћу ти ја ''стадо. Бисер'' Мара по језеру брала. <li>''Многи непрелазни глаголи'' кад се сложе с каквим предлогом, ''постану прелазни'' и онда имају додатак у 4. пад., који значи ''предмет'' радње коју ти глаголи значе.</li> ''Примери:'' Можеш ли ми ''ране'' преболети? Да ''ме'' мимоиђе чаша ова. Ту нађоше студену ''водицу. Метохију'' равну пријеђоше. Док прођосмо ''дворе'' Иванове. Свуд ходисмо ''Босну'' преходисмо. Често књиге ''земљу'' {{hw|прела|-|жаху}}. Пак одбеже своју стару мајку. Оружан јунак ''Дунав'' преплива. Па ''Ситницу'' воду пребродише. <li>''Има и сасвим непрелазних глагола'', који се ''у песмама'' употребљавају ''као прелазни'', и онда имају додатак у 4. пад., који значи ''предмет'' те радње.</li> ''Примери:'' Сједе ''зета Страхинића бано'', сједе ''њега'' за совру готову. Сједе Богдан ''Ђога'' великога. Тешке ''путе'' да путујем. Тешке ''броде'' да бродујем. Да ти кукаш ''срећу'' твоју. Ту́жи̑ (тј. жали) млада ђевера ''Андрију.'' Плаче Батрић ''Јанка'' и ''Грујицу. Пауна'' нам глава боли. Зора ''га'' је забелела проћу пусте куле карауле. <i>Тако бива и у реченицама без подмета.</i> ''Примери:'' Ђе ''кога'' боли. Кад ''јунака'' заболело беше. ''Кога'' тишти, онај и вришти. Протискује ''ме.'' Пробада ''ме.'' Жуљи ''га'' да плати. Мрзи ''ме'' се овђе распасиват. <li><i>Уз гдекоје глаголе стоје два четврта падежа,</i> од којих је један ''предмет'', а други је ''прирочни четврти падеж,'' који се тако зове зато што, значећи неко својство онога што је ''предмет'' уједно служи као ''допуна прироку'' те реченице, без које ту не би био потпун мисаони закључак.</li> ''Примери:'' Не држим те ''бана најгорега'', но те ''бана'' држим ''најбољега.'' Не држах себе ''достојна'' да ти дођем. ''Кума'' мећу Крститеља Јована. Како те је Бог ''весела'' дао. А погледе створи ''стријеле.'' Ја ниједног ''лоша'' вас не знадем. Показа себе ''жива.'' Кад ме глобише, ''крива'' ме нађоше. ''Честита'' бих њега учинио. Ходи мене узми ''господара.'' Је л’ га кажу одвише ''јунака.'' Ма ме за то ''крива'' наћи нећеш. ''Блажене'' називамо оне који {{hw|пре|-|трпљеше}}. {{Page break|177}} Постави га Ћурчија као ''буљубашу'' над десном страном Јадра. <li>Уз именице које изражавају осећање, као: <i>страх, туга, срам, срамота, стид, брига, скрб, воља, жеља, милина,</i> стоји у 4. пад. реч која значи онога чије је то осећање.</li> ''Примери:'' Ти имадеш брата јединога страх је ''мене'', биће погинуо. Јер ''га'' је страх да се не утопи. Да ''је'' није кроз горицу туга. О, лакоми, срам ''вас'' било! Стид је ''мене'' у очи гледати. Препаде се срамота ''га'' било. Нити ''га'' је за то брига. Колико ''те'' год воља. Не била вас <i>вашег брата</i> жеља како ''мене'' и ''брата мојега.'' Све шенице да ''те'' је милина. Није ''га'' скрб. <li>У ''4. пад. стоје речи које знане меру:'' за вредност, {{hw|мно|-|жину}}, величину, тежину и време.</li> ''Примери:'' Чудне пушке, ваља ''мушку главу.'' Дао би му двије пушке мале, што ваљају ''стотину дуката''. Оста мртви ''иљаду'' Турака. Скоро нам је Ибро оглобио кнеза с Унча ''стотину'' овнова. Камен око ''три'' аршина висок, ''један аршин'' широк, ''једну пед'' дебео. Те́жи <i>једну оку.</i> Свако пуце по од ''литру'' злата. Ови су Турци <i>цело лето</i> ударали на Србе. Носише се ''летњи дан'' до подне. Служи мене и ''трећу годину.'' Ја ћу бити код стоке ''сву ноћ.'' Тако су копали ''вас дан. Преко дан'' удари те отме и трећи шанац. Уставши ''онај час,'' вратише се. Који га моле ''дан'' и ''ноћ''. </ol> ===ПЕТИ ПАДЕЖ=== <i>У петом падежу реч показује:</i> <ol> <li>Да се ''дозива оно'', или да се ''обраћа ономе'' што она значи. У том смислу је речу 5. падежу апозиција подмету.</li> ''Примери:'' Оди, ''једини пријатељу'' дома мога! Иди к мраву, те се научи, о ''лењивче! Мили Боже'' на свему ти хвала! Богом ''браћо, огњени змајеви,'' немојте се тако завађати. Шта си дочекала, ''домовино драга!'' Недај се, дакле, <i>витешки роде. Драги пријатељу! Поштовани Господине!</i> <li>Облик 5. падежа долази у песмама место ''првога'' као подмет. То бива да би се испунио стих потребним бројем слогова.</li> ''Примери:'' Маче војску ''Ерцеже'' Степане. То је ''Вуче'' књигу проучио. Кад то зачу ''Вукашине краљу.'' Узе књигу ''Краљевићу Марко.'' </ol> {{Page break|178}} ===ШЕСТИ ПАДЕЖ=== <i>Реч у шестом падежу:</i> <ol> <li>''Означава оруђе'' којим се извршује оно што глагол значи.</li> ''Примери: Сабљама'' јој сандук сатесаше. Једну {{hw|вој|-|ску}} ''буздованом'' бије, другу војску ''бритком сабљом'' сече. Како кога ''копљем'' удараше. Анђео прекрсти поље ''штапом.'' Илија их ''громовима'' гађа. Служи вино {{hw|Тур|-|киња}} девојка ''златном чашом'' и ''бијелом руком.'' Марко често ''оком'' погледује. Па закуцај ''алком'' на вратима. Соко ''перјем'' лети, а не ''месом.'' <li><i>Тако и у мисленом значењу:</i></li> ''Примери:'' Прохесапи и ''умом'' промисли. Кад јој се син опаше ''снагом.'' Проговори ''громовитим гласом.'' Који бијаху кажњени ''болестима.'' Те га мучи <i>мукам {{hw|сва|-|којаким}}</i>. <li>Реч у 6. падежу означава као оруђе ''онога'' или <i>део онога</i> што је подмет у истој реченици.</li> ''Примери:'' Ђе је она сама ''собом'' пала. Карађорђе сам ''собом'' отиде да диже војску на ново. ''Собом'' млада до мркова дође. Да ти легнем ''главом'' на крило. Паде Ђемо ''главом'' без узглавља. Поклања му се ''челом'' до црне земље. Но се роду ''лицем'' клања. Јачаше ''дихом.'' Извила се златна жица ''врхом'' из мора. <li><i>Реч у 6. падежу означава материјал</i> којим се врши оно што глагол значи.</li> ''Примери: Златом'' везе све по чистој свили. {{hw|До|-|хватила}} сабљу Момчилову, те је ''сланом'' затопила ''крвљу.'' Умиј мене ''студеном водицом.'' Ја сам вас помагао <i>брашном, житом, сољу.</i> Опкољен ''водом'' и ''Турцима.'' Осу се небе ''звездама'' и равно поље ''овцама.'' Покрићу је <i>жеженијем златом.</i> Планине се ''снијегом'' завише. Покрио се <i>зеленом доламом.</i> Једнога засуше ''камењем.'' А титра се <i>златним буздованом</i> к’о ђевојка ''зеленом јабуком.'' Хоћаху ме оженит’ ''латинком.'' Када врба ''грожђем'' роди. ''Главом'' ће својом платити. Ја се нећу застидети ''њоме.'' Сташе трговати ''свињама.'' Насијао сам њиву ''пшеницом.'' Поток потече ''водом'' као и пре. Чим миришу недра твоја, или ''дуњом'' ил’ ''неранчом,'' или ''смиљем'' ил’ ''босиљем?'' Чим си ми се тако понесао или ''снахом'' или ''сватовима'' ил’ <i>{{hw|гос|-|подским}} даром пријатељским?</i> Који ''Шапцем'' {{hw|комен|-|дира}} ''градом.'' <i>Тако а у мисленом значењу.</i> ''Примери:'' Нека Осман ''злобом'' дише. ''Рђом'' кап’о док му је колена! {{Page break|179}} <li><i>Реч у 6. пад. стоји као додатак глаголу, значећи начин на који се врши радња казана глаголом.</i></li> ''Примери:'' Племе моје ''сном'' мртвијем спава. ''Којом'' бих га ''смрћу'' уморио? ''Трком'' трчи низ бијелу кулу. ''Грохотом'' се смеје. Соко њему ''писком'' одговара. Сви јој голуби ''гуком'' гукаху. ''Тајом'' иду кроз корита равна. Каже ''изреком.'' Оде ''кришом.'' И дигнуће ''гредом'' {{hw|Подго|-|рицу}}. Да ударе на шанац ''јуришем.'' Пуштио си мене ''вересијом.'' Тако ми све ''црном штетом'' не пропало! И осталу женску чељад војска ''ропством'' собом узе. {{hw|Окре|-|нуше}} ''редом'' пити вино. <i>Тако и кад се начин казује количином.</i> ''Примери:'' Подајте јој ''двојином'' онолико. ''Двојином'' их више посјекоше. Киша пада ''капљицама'', пак напада ''локвицама.'' Поврви народ ''гомилама.'' Суседи се скупе ''гомилама'' пред моју кућу. Скакавци што ''јатима'' долећу из Азије. Грнуше свиње ''чопором.'' Ја ћу дићи ''листом'' Удбињане. Продају сир ''центама'' а масло ''качицама''. <i>Тако и кад се начин казује поређењем.</i> ''Примери:'' Волим мријет’ него ''робом'' живјет’. <li><i>Реч у 6. падежу је додатак глаголу, да означи {{hw|ми|-|цању}} пут или простирању место.</i></li> ''Примери: Другијем путем'' отидоше у своју земљу. Оде Марко ''гором'' певајући. Шеве тице ''небом'' лете. Момче иде ''планином'' а девојка ''градином''. Пак отиде ''морем'' трговати. ''Селом'' иду село страх имаше. Кад су били ''пољем широкијем''. Учини границу ''Јастрепцем''. Од нишке је стране била граница ''реком Топоницом.'' <li><i>Реч у 6. падежу бива додатак глаголу којим се казује време у које се догађа оно што глагол значи.</i></li> ''Примери: Часом'' ведро, а ''часом'' облачно. ''Недељом'' и ''свецем'' излазио би с њима у шетњу. Друга ку̏ка̑ ''јутром'' и ''вечером''. Сарајево рано затворено, а у јутру ''зором'' отворено. ''Чим'' га виде, ''тим'' га и познаде. <li><i>Реч у 6. падежу бива именски прирок.</i></li> ''Примери:'' Он ће ''другим'' бити ''Скендербегом.'' Збор ни био ''збором'' а договор ''договором.'' Да сам ''тобом'' ја бих друкчије радио. Ко се ''овцом'' учини, курјаци га поједу. Да се не би и он ''јагњетом'' провргао. И она се {{hw|проту|-|рила}} ''стеном''. Назове се ''царем српским''. Вукашин постане ''краљем''. Указиваше се врло ''веселим'' и ''задовољним.'' Земља се управо може назвати ''родном.'' Туђу мајку ''мајком'' зовеш. Зову ''Влахом'' свакога сељана. Прозову је {{hw|пепе|-|љугом}}. И Турчина зовеш ''каурином.'' {{Page break|180}} <li><i>У 6. падежу бива прирочни додатак.</i></li> ''Примери:'' Уђе ''кадетом'' у регименту. Свака је добра ''девом'', но да је видимо ''невом. Робом'' икад а ''гробом'' никад. Поткуј и мене млади јуначе, нека бих ''коњем'' у гору текла. Скендербег је срца Обилића, ал’ умрије ''тужним изгнаником.'' Жене које су ''ђевојкама'' биле у краљицама. Да је у Кочину крајину ''дјететом'' заробљен. Четврти му ''робом'' служи. Већ га ''робом'' доведите. <li><i>Уз гдекоје глаголе предметов прирочни додатак {{hw|ка|-|зује}} се 6-тим падежем.</i></li> ''Примери:'' Учини ''га'' дружба ''старешином.'' Учини <i>га главним кнезом.</i> Градимо ''га лажом.'' Што ти ''Турке'' градиш ''каурима. Њега'' постави ''војводом поцерским.'' Оћете да ''ме'' направите ''свињаром.'' Кад ''те таким'' {{hw|позна|-|јемо}}. Даду му отворено писмо, у коме ''га'' наименују ''буљубашом.'' Остави ''наследником сина својега.'' <li><i>У разном смислу долази 6. падеж као додатак многим глаголима,</i> као: <i>клети се, заклети, заклињати, {{hw|ку|-|мити}}, братимити,</i> итд.</li> ''Примери:'' Кунем ти се ''Богом.'' Закле је ''небом'' и ''земљом.'' Па је воду ''Богом'' заклињала. Јован му се ''Богом'' кунијаше. Тај се њему и заклиње тешко који ''брацем'' а који ''сестрицом.'' Кумим те ''Богом'' и ''Св. Јовањом.'' Не брини се ''мојом кабаницом.'' Сад се више ''ничим'' не старајте. Не шали се ''главом'', господару. Нећу да се ''мноме'' ругају непријатељи. <li><i>Има придева уз које иде 6. падеж, стојећи у свези с оним што придев значи.</i></li> ''Примери:'' Мачва је ''обилна житом.'' Будите <i>{{hw|задо|-|вољни}} својом платом.</i> Ја сам ''задовољан оним'' што имам. Те је Фрушка ''вином изобилна.'' Тамо су људи <i>ниски растом.</i> Како ћу ''лицем весела'' бити кад ми је душа болесна. Старешина није свагда ''годинама најстарији'' у кући. ''Нездрав'' и ''телом'' и ''душом.'' А некмоли да је <i>чим оскудан.</i> Велики ''тијелом'' а мален ''дјелом.'' Пошаље {{hw|по|-|родом}} и ''јунаштвом'' најзнатнијега везира. <li><i>Реч у 6. пад. бива додатак именском прироку.</i></li> ''Примери:'' Који је '''родом''' ''Бугарин.'' '''Родом''' и '''вјером''' ''Србин.'' Који је '''родом''' ''из Рисна.'' Доиста сам '''местом''' <i>из Будима.</i> Докле '''домом''' '''бејах под Голијом.''' '''Отаџбином''' ''Истријанин.'' Сви су старче, '''старином''' ''Бошњаци.'' Они су сви '''занатом''' ''витезови.'' Од мене ти '''Богом''' <i>просто било.</i> {{Page break|181}} <li><i>Реч Бог стоји у 6. падежу да се коме појача сродство.</i></li> ''Примери:'' '''Богом''' ''брате'' војвода Дојчине. Ој Марија '''богом''' ''посестримо.'' <li><i>Реч срећа у 6. пад.</i> узима се да означи нешто {{hw|по|-|вољно}}, а ''реч несрећа'' да означи нешто неповољно.</li> ''Примери:'' У том ''срећом'', ударе некакви људи путем. <i>Срећом његовом</i> онај га дан не затворе. Неће ли то ''срећом'' бити каква кућа. Буздован ''несрећом ковачевом'' прсне. Него се догодило тако ''злом згодом.'' <li><i>У неким случајевима речи у 6. падежу значе оно чиме се ко бави.</i></li> ''Примери:'' Који ''народним послом'' иду. Који се онђе десио ''народним послом.'' </ol> ===СЕДМИ ПАДЕЖ=== У седмом падежу сад се не употребљавају речи без предлога. Остатци од тога још су се сачували у речима: <i>лети, зима, ономадне, лани, врху, меште, јави,</i> итд. које се сад {{hw|сма|-|трају}} за ''прилоге'' и ''предлоге'', а не као именице у 7. падежу. ==Б. ПАДЕЖИ С ПРЕДЛОЗИМА== Предлози употребљени с именицама имају '''стварно''' и '''мислено значење.''' У стварном значењу предлози с именицама означавају ''место, правац'' и од ''чега је што.'' а) '''Место''' означавају кад се исказује ''мировање'' или <i>{{hw|кре|-|тање}} на ограниченом простору</i> не мењајући место. ''Примери:'' Кућа у ''пољу.'' Бој ''на Мишарском пољу.'' Облак ''врх земље.'' Благо ''под земљом.'' Свештеник <i>пред црквом</i>. Крчма ''за гором.'' Пузи <i>по земљи. Над хучним морем, на кршном стењу. Усред двора</i> огањ гори. б) '''Правац''' означавају кад се <i>исказује кретање {{hw|мења|-|јући}} место.</i> ''Примери:'' Иде кроз ''ливаду.'' Попео се ''на планину.'' Али јури Мехмед-ага ''уз обалу'' ледне реке. <i>Поред стене, поред жбуна на врлетни</i> стиже ''крај.'' Пуста је гора <i>кроз коју</i> ходим. Ено већ се крију сјајног сунца зраци, <i>ка западу</i> златни путују облаци. Стаза ''преко поља.'' Пак потрча ''кроз Мироч планину.'' Пак погледа <i>пут жаркога {{Page break|182}} сунца.</i> Јеси л’ иш’о ''покрај мора?'' Заредио <i>од куће до куће</i> као водичар. в) '''Од чега је што.''' ''Примери:'' Да начини наџак <i>од челика. Од тог брашна</i> не буде пита. Па извади дивно одијело, све <i>од срме</i> и ''од чиста злата.'' Садељајте гуслице <i>од сувога јавора.</i> Поставићу темељ ''од олова.'' Чија ли је грана <i>од бисера. Из сваког пања</i> не може се светац истесати. <i>Из једнога дрвета</i> икона и лопата. ''Из ничега'' мене створи. Да је све што видимо ''из ништа'' постало. У мисленом значењу предлози с именицама означавају '''време, узрок, начин''' и разне друге односе. а) ''Примери за време:'' Ми ћемо те често походити ''у години'' свакога месеца, ''у месецу'' сваке недељице. <i>Под јесен. Пред пролеће. За јутра. За годину.</i> Постарај се да дођеш <i>пре зиме.</i> Тако стаде <i>за три годинице. Преко године.</i> б) ''Примери за узрок:'' Умр’о ''од туге.'' Учинио је то ''од своје воље.'' Ја сам ''с тебе'' допао тамнице. Знам да ''из незнања'' оно учинисте. Не могаху пута разазнати ''од мириса'' ситна босиока, ''од лепоте'' румене ружице. Пак се ''за то'' расрдио на ме. Њему веру ''за невољу'' даје. в) ''Примери за начин:'' Радио је ''мимо закон.'' Сеја брату ''кроз плач'' говорила. Што ''на игри'' изгубите. {{hw|Осу|-|дили}} га ''на смрт.'' Дао сина ''на науке. Сред сумње'' и ''страха.'' Тако му све иде ''у назадак.'' Са разним предлозила стоје имена у разним падежима. ===У ДРУГОМ ПАДЕЖУ=== <ol> <li>''С предлогом'' '''без''' реч у 2. пад. означава да '''нема''' онога чему је она име.</li> ''Примери:'' Мучно му је ићи ''без оружја.'' А пуштени коњи по ливади ''без седала'' и ''без покроваца.'' Код тебе видим град ''без барјака.'' Како ти је ''без крила твојега?'' Сам је Бог ''без гријеха.'' <li>''С предлогом'' '''осим''' (осем, сем) реч показује:</li> а) Да се '''нешто''' ''издваја'' '''од онога''' што она значи. ''Примери:'' Поскочице ''осим кола'' не смије нико ни поменути. Ухвати курјак козу, која је била легла на крају ''осим осталијех коза.'' Као да наш језик <i>осим свију језика</i> на овом свијету никакви правила нема. Настран, тј. ''осим осталијех људи.'' б) Да се '''од нечега''' ''издваја'' или ''изузима'' '''оно''' што она значи. {{Page break|183}} ''Примери:'' Воће расте и рађа '''свуда''', а тако и {{hw|вино|-|град}}, ''осим равне и баровите Мачве.'' Нека изберу <b>коју хоће Европску државу</b> ''осим Русије.'' Вода све опере ''осим гријеха.'' Не даде за собом ући '''никоме''' ''осим Петра'' и ''Јакова.'' Има '''паса''' и ''осим шарова.'' ''Напомена:'' Има случајева у којима реч ''осим'' стоји место речи ''него'' и тада нема значење предлога, нити с њом стоји реч у 2. падежу. ''Примери:'' У двору му нигђе никог нема <i>осим болан слуга</i> Миловане. Да на бегу ништа више нема <i>осим једна танана кошуља.</i> Он не носи цвјећа свакојака <i>осим једну ружу</i> и <i>каранфил.</i> Боже сачувај да се чим другијем хвалим ''осим крстом'' Господа нашега. Да се нема чим другим опасати ''осим ликом.'' У по којем примеру не може се реч ''осим'' заменити речју ''него.'' ''Пример:'' Сваком поруга ''осим девојци.'' Ту би се реч ''осим'' могла заменити речима ''само не'', па би било: Сваком поруга ''само не девојци''. <li>''С предлогом'' '''кром, кроме, окром''' реч показује исто значење које и с предлогом, ''осим,'' који је много обичнији.</li> ''Примери:'' Да никога украј мене не би <i>кром горице, камења</i> и ''ноћи.'' А ''кром војна'' њезино срдашце и не знаде за друго сунашце. С молером је ту био <i>кроме осталије знатније Српчића</i> и поп Сава. ''Окром Бога'' јединствено на њих над имаде. <li>''С предлогом'' '''ван, изван''' реч у 2. пад. означава.</li> а) Да се ''искључује'' простор који се '''обухвата''' значењем речи употребљене с тим предлогом. ''Примери:'' Брзо иде, али ''изван пута.'' Поранили ''беху'' у зору лов ловити ''изван града.'' Видио сам их неколико близу сеоске Цркве, али ''изван порте.'' б) Да се ''искључује'' простор који '''не обухвата''' својим значењем реч употребљена с тим предлогом. ''Примери:'' Нису водили никакве трговине ''изван земље'' (значи да су је водили ''само у земљи''). Пророк не може погинути ''изван Јерусалима'' (значи да може погинути ''само'' у Јерусалиму). в) Да се простор који се казује речју с тим предлогом изузима као простор за који се '''већ подразумева''' да се на њему дешава. {{Page break|184}} ''Примери:'' Нека се српски живаљ само тога Закона и ''ван Србије'' држи. г) ''У пренесеном смислу.'' ''Примери:'' На ове речи будем ''ван себе.'' Говораху да је ''изван себе. Изван очију, изван памети'' (пословица) Нећеш! Нећеш! К’о ''ван себе'' врисну. д) Често предлози ''ван'' и ''изван'' стоје у значењу предлога осим. ''Примери:'' Вода све носи ''изван срамоте.'' Дужни су постит’ сви ''изван мале деце.'' У новољи немам пријатеља ''ван мог ата'' и ''светла оружја.'' Немој имати другога Бога ''изван мене једнога.'' (Сазвао све синове Давидове ''изван Соломуна. Изван речени узрока'' има и други много. <li>''С предлогом'' близу реч у 2. пад. означава да се {{hw|не|-|што}} налази или збива у ''близини онога'' што она значи.</li> ''Примери:'' Чадор пење Сибињанин Јанко <i>близу двора</i> Јеле удовице. Кад сватови буду с девојком <i>близу куће.</i> Кад су били <i>близу Купинова. Близу двора</i> гле менека. <i>У пренесеном смислу.</i> ''Примери:'' Кад је ко ''близу смрти.'' Што је ветхо и остарјело ''близу'' је ''краја.'' То је ''близу памети.'' <i>Предлог близу има и поређење.</i> ''Примери:'' Ви сте ''ближе бога'' и ''чудесах.'' Тица што се више диже, то је ''свога града ближе,'' тако човек што је ниже: то је ''свога дома ближе.'' Тешко оном ко ј’ ''најближе Марка.'' <li>''С предлогом'' '''код''' реч у 2. пад. значи:</li> а) Да се нешто налази или збива <i>у непосредној {{hw|прос|-|торној}} близини</i> онога што она значи. ''Примери:'' Помкоше се један до другога ''код краља'' му мјесто учинише. Ово су ти приморски хајдуци, све изгинут’ један ''код другога.'' А невеста стоји ''код девера.'' У дворима коњи оседлани, а ''код коња'' под перјем јунаци. Не стој драги ''код мене.'' Она стаде граду ''код капије.'' б) Да се нешто налази или збива у <i>значењу припадања</i> ономе чему је она име. ''Примери: Код Марка'' су три ћемера блага. Ватих му се руком у џепове, ''код њег’'' нађох до три кесе блага. Заспала Јана ''код стада.'' Нисам ни ''код своје куће'' чистила. ''Код свакога манастира'' има по неколико ђака. Кад сам била ''код мајке'' девојка. Што сам теби <i>код бабајка</i> везла. ''Код свакога'' стара мајка плаче, <i>код {{hw|Ми|-|лете}}</i> сестрица Милица. Добро ти ми ''код тебе'' бијаше! {{Page break|185}} Кад сам ''код њега'' био на кочаку. ''Код тебе'' је на вечери било. Приби се ''код једнога човјека'' у оној земљи. И ''код нас'' је родила шеница. Крили су се по шуми и по другим селима ''код своји пријатеља'' и ''познаника''. Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости ''код бога'' и ''код људи.'' Што год рекли ''код Бога'' се {{hw|сте|-|кло}}. ''Код народа'' немају правога повјерења. ''Код мене'' је овака уредба. в) Да се ''има'' или да ''постоји оно'' што реч у 2. пад. значи. ''Примери:'' Што ће мени Ришњански мачеви та <i>код моје</i> сабље Шамлијанске. Како би ти узео оног губавог ''код такик красних коња.'' Није право да народ мре од глади ''код те проје. Код толика газдашага мога'' нисам кадар ни девојке наћи. Срамота би било да Турци дођу у моју кућу, па ''код толике славе'' и ''имена мога'' ништа у њој да не нађу. — Лако је сваком ''код памети''. <li>''С предлогом'' '''крај''' реч у 2. пад. показује:</li> а) да је нешто у простору у близини ''али са стране'' онога што она значи. ''Примери:'' А ''крај мене'' цветићи и трава. Девојка седи ''крај мене.'' Играли се врани коњи ''крај Мораве'' на обали. На води је тридест Удбињана, ''крај свакога'' двори по девојка. б) Предлог '''крај''' има и облик 6. падежа као именица а и тада задржава значење предлога. ''Примери:'' [[Пала магла у приморје]], ал’ се види <i>{{hw|кра|-|јем}} мора.</i> А Млечићи поставише војску по граници <i>{{hw|кра|-|јем}} Горе Црне.</i> в) ''Предлог'' '''крај''' бива и ''сложен'' с предлозима <b>из, на, од, у,</b> задржавајући исто значење. ''Примери:'' Вика стража ''искрај поља. Искрај воде'' ужди шеишану. Да утече ноћу ''искрај мене.'' — Кад је био ''накрај поља.'' Одмах бише ''накрај горе чарне.'' И {{hw|пре|-|несено}}: Човјек ''накрај срца. — Од крај Бара'' до поља Грахова. — Дочека их краљу Мијаило <i>украј Лаба, украј воде ладне.</i> И наша је кућа ''украј пута.'' г) ''Кад је предлог'' '''крај''' сложен с предлогом ''по'', има {{hw|зна|-|чење}} предлога ''поред.'' ''Примери:'' Јеси л’ иш’о ''покрај мора?'' Смиљ Смиљана ''покрај воде'' брала, Ударише ''покрај винограда.'' <li>''С предлогом'' '''поред''' реч у 2. пад показује:</li> {{Page break|186}} а) Да се нешто ''налази, простире'' или <i>креће у близини, али са стране</i> онога што она значи, те се тако у стварном значењу једначи с предлогом''покрај.'' ''Примери:'' Кад буду ''поред цркве.'' Па ме носи <i>поред двора њена.</i> Ударивши у том путу негђе ''поред гусака.'' Начинићу цркву и џамију обадвије једну ''поред друге.'' Који је ''поред њега'' јахао на коњу. Под чадором лежи рањен јунак, ''поред њега'' сабља димишћија. А Марија стаде ''поред мајке.'' У зубима држи драги камен ''поред ког'' се види вечерати. У пренесеном смислу: ''Поред све добре воље,'' нисам то могао учинити. ''Поред својих брига'' и ''невоља'' нисам на то ни помишљао. б) Да је нешто '''заједно''' с оним што значи реч с {{hw|предло|-|гом}} употребљена. ''Примери:'' Узех врага ''поред блага.'' Ти Владимире ''поред кћери моје'' имаш Драч у мираз. Благо мени <i>поред тебе. Поред маћије</i> омрзне на њу и отац. в) Да се '''има''' или да '''постоји''' оно што значи реч {{hw|упо|-|требљена}} с предлогом. ''Примери:'' При оволикој множини пјесама и <i>поред болести</i> моје главе и очију за сад се друкчије није могло учинити. Што би ''поред зиме'' и заспао то ти прекида сан горопадна вика помамни Бугара. Који се (гласови) ''поред свега мноштва'' славенскијех слова пишу с {{hw|крпе|-|жом}}. Да је ''поред свега превеликога богатства'' био врло тврд. Изобилан сам радошћу ''поред свију брига.'' г) Овај се предлог може сложити с предлозима '''на, с, уз,''' па и опет да задржи исто значење. ''Примери:'' Иде Гашо ''напоред овацах. Според њега'' ружа цавтијаше. Иде Никад ''успоред овацах.'' <li>''С предлогом'' до реч у 2. пад. показује:</li> а) Да је крај примицању онде где почиње оно што значи реч употребљена с тим предлогом. ''Примери:'' Цар с’ одмиче, Марко се примиче, док дотера цара ''до дувара.'' Једном крочи ''до коња'' докрочи. Дошавши јеж ''до једне кладе,'' увуче се под њу у буково лишће. Јер су се неколико пута били догонили <i>до шанца.</i> б) Да се означава не само место, на ком се примицање завршује, него и ''сва дужина'' која се кретањем обухвати. ''Примери:'' Спуштај гране ''до зелене траве.'' {{hw|Попу|-|штио}} крила ''до копита.'' Отегао се ''до неба.'' Крваве им {{Page break|187}} руке ''до лаката.'' Крвав дервиш бјеше ''до очију.'' Срезаћу ти црвен кавад ''до земље.'' А бијела брада ''до појаса.'' {{hw|За|-|редио}} од куће ''до куће'' као водичар. Чини ми се ''до мора'' је моје. Од Жабљака ''до Цетиње воде'' ударен је чадор ''до чадора.'' Кад уздишу ''до Бога'' се чује. То се чудо чак ''до цара'' чуло. Јао мене и ''до Бога.'' Песма иде од уста ''до уста.'' Од речена ''до створена'' ка’ од листа ''до корена.'' Цвили пишти, ''до Бога'' се чује. Пише књиге и шаље чауша ''до Прилипа града бијелога, до онога протопоп-Недељка.'' в) ''Значи'' '''меру''' до које се извршује нека радња. ''Примери:'' И сатријех Грчку ''до темеља.'' Истраживати што ''до најпоследње ситнице.'' Па све опуцка ''до мрве.'' Док не даш до ''пошљедњег динара.'' Бићемо се море <i>до једнога.</i> Бићемо се ''до последње капи крви.'' Свуче се <i>до кошуље.</i> Кад невоља кога ''до што'' доћера. Предраг мајци ''до коња'' дорасте, а ''до коња'' и ''до бојна копља.'' А кад злато ''до ђерђева била,'' купила јој ђерђев од мерџана. ''Од младости до старости.'' г) Значи '''место''' или '''какав предмет''' до којег се нешто трајно бави. ''Примери:'' Виноград је нама ''до чардака.'' На обали ''до воде Ситнице'' један зелен ту бијаше чадор. Уврх совре силан цар Стјепане а ''до њега'' стари Југ-Богдане, а <i>до Југа</i> девет Југовића. Седа цару ''до десна колена.'' Стиже Марко близу ''до Косова.'' Зрно ''до зрна'' погача, камен <i>до камена</i> палача. Коњ ''до коња,'' јунак ''до јунака.'' д) ''Значи'' '''време''' трајања нечега. ''Примери:'' Не дам сина ''до пролећа.'' Не пуст’ гласа ''до бијела дана.'' И ћуприја остане ''до данашњега дана.'' Бијаху још два дана ''до пасхе.'' Тако је ''до мрака'' ту лежао мртав. Потписа ме цареви везире да сам војник цару ''до вијека. — До сунца'' јој вода бистра била. Човек се ''до смрти'' учи. Који претрпи ''до краја'' благо њему. Жалосна је душа моја ''до смрти.'' Рајске славе уживала та у царству небескоме а ''до суда Божијега.'' Да дођу ''до године.'' ђ) ''Значи'' '''власт''' или '''моћ''' да нешто учини онај којега {{hw|озна|-|чава}} реч употребљена с тим предлогом. ''Примери:'' То стоји ''до тебе. До њега'' стоји да нам да или да не да. ''До вас,'' господо, стоји, да то буде или да не буде. Колико ''до вас'' стоји, имајте мир са својим људима. е) ''Значи онога ко је'' '''узрок''' или '''крив''' нечему. ''Примери:'' Па ''до кога'' буде кривица, одговар’о Богу и народу. Што си, Љуби, ужућела? Али ти је што <i>до {{Page break|188}} мене,</i> ил’ ''до мога врана коња,'' ал’ ''до моје бритке сабље,'' ал’ ''до моје миле браће,'' ал’ ''до моје драге селе,'' ал’ <i>до моје старе мајке?</i> Није мене што ''до тебе,'' нег’ <i>до твоје старе мајке:</i> с вечер’ воду пролијева, у поноћи иште пити. ж) Да ''се'' '''ма̑ри̑''' или '''не мари''' за оно што значи реч употребљена с тим предлогом. ''Примери:'' Није мени ''до ваше вечере.'' Теби је <i>до јела</i> а видиш где газда хоће да умре. И што ми је <i>до њихове свађе!</i> Колико је једнима ''до њега'' толико и {{hw|дру|-|гима}}. Што је теби ''до тога?'' Што је теби ''до нас?'' з) <i>Значи оно што и с предлогом осим.</i> ''Примери:'' Све се мијења ''до воље божје.'' Нико не зна ''до нас'' ђе је зло, Вода свашта опере ''до црна образа.'' Мајка нема <i>до тебе једнога. До оружја и срдашца свога</i> он не крену друга ни једнога. Не боји се никога ''до Бога.'' Ко је икад на свијет’ дочека’ а од ђеце једне распуштене штогод друго <i>до вјечите муке.</i> </ol> <ol> <li>''Напомена.'' Дешава се да реч '''до''', значећи што и реч '''осим''' изгуби значење предлога и не захтева да буде с њиме реч у 2. падежу.</li> ''Примери:'' А да што је свијет ''до трпија.'' Ништа није могао чути ''до вику.'' Немам ништа ''до једну шћер.'' Овај се род ничим не може истјерати ''до молитвом'' и ''постом.'' Нико не зна сина ''до отац.'' Ја бих свашто мајко раскинуо ''до проклето дрндарско тетиво.'' <li>''Напомена.'' Дешава се да предлог до <i>стоји пред {{hw|дру|-|гим}} предлогом,</i> али падежем управља онај други, а не он.</li> ''Примери:'' Спустио се мало у Удбину ''до под кулу'' Глумца Осман-аге. Оде Јово ''до под своју кулу.'' Кад је био ''до близу Будима.'' Јед’ге, пијте ''до у зору'' Турци. Чекавши ''до пред зору.'' Милош иде и кулаша води <i>до пред шатор</i> српског цар-Стјепана. Куд ће вештица <i>до у свој род.</i> Све ће бити ''до у ћосе брада.'' <li>''Напомена.'' Реч '''до''' стоји каткад и пред прилозима.</li> ''Примери:'' Јер ће осуда вечна твоја мним ''до брзо'' на њих пасти. Шта ја чиним не знаш сада, ''до мало'' ћеш пака знати. Чућете ''до мало времена.'' Уседни коња па бежи, да ми не речеш ''до после:'' превара што ме превари. <li>''Напомена.'' Реч '''до''' не управља падежем ни онда, кад стоји пред речима које се не мењају.</li> ''Примери: До подне. Довече.'' Тако и неки пут предбројевима и речима бројног значења. {{Page break|189}} ''Примери:'' Ето мене ''до'' петнаест дана. Згода дуг и ''до'' сто година наплаћује. Сад на теби зелена долама, ''до'' дан, ''до'' два зелена травица. Брже боље ''до'' недељу дана. Да ће ми он ''до'' толико и толико дана са две иљаде момака доћи у помоћ. <li>''С предлогом'' од ''реч у 2. пад. показује:''</li> а) Да је <i>на крају онога што она знача место с којега се што одмиче.</i> ''Примери: Од огња'' ми чедо одмакните. Истави лонац ''од ватре. Од града'' се Турци одмакоше. Откиде се лађа ''од Будимског града.'' Нек одмакну коње ''од обале.'' б) Да се ''одваја нешто'' што је било у вези или заједници с оним што значи реч која је употребљена с предлогом. ''Примери:'' Раставићу сламу ''од шенице.'' Ману Комнен мачем пламенијем те одвоји ''од Мустафе'' главу. Одвали камен ''од врата.'' Ти се хоћеш дијелити <i>од свијета {{hw|бије|-|лога}}</i>. Одби се грана ''од јоргована'' и лепа Смиља <i>од своје мајке.</i> Отпусти се ''од ручна девера.'' Одлучиће нас <i>од праведнијех.</i> Не мами ми сина лети ''од орања'' зими <i>од оваца.</i> Трже Марко ноже ''од појаса.'' Утри сузе <i>од бијела лица.</i> Па он проли сузе ''од очију.'' Ђе је ''од ње'' капља крви пала. ''Од облака'' пукоше громови. Већ <i>од коња добрих</i> одсједоше. Па се млада ''од земље'' подигла. в) <i>Даљину нечега од онога што значи реч употребљена с тим предлогом.</i> ''Примери:'' Колико је небо ''од земљице'' толико је и мој род ''од мене.'' А једну је воду запазио у планини подаље ''од друма.'' Не пружај се даље ''од губера.'' Оде Марко у гору зелену подалеко ''од цареве војске.'' Твоја је срећа далеко ''од тебе.'' Далеко било ''од нас!'' г) Уз пар предлога '''од''' — '''до''' ''показује целину простора'' између два места, који почиње ''од онога'' што значи реч {{hw|упо|-|требљена}} с предлогом '''од.''' ''Примери:'' Да одведеш киту и сватове ''од Будима'' до Призрена града. ''Од главе'' до пете. Паде тама ''од неба'' до земље. А што сам се стара замучила ''од мојега двора'' до твојега. Већ се бијем и пребијам ''од дрвета'' до дрвета, ''од камена'' до камена, ''од немила'' до недрага. Глас отиде ''од уста'' до уста. д) Показује правац кретања нечега, које почиње од онога што значи реч употребљена с тим предлогом. ''Примери:'' Дува ветар ''од севера.'' Студен ветар <i>од истока</i> дуну. Роди нам се ''од запада сунце.'' Ђе се {{hw|пра|-|мен}} магле запођеде ''од Костура града бијелога.'' Да {{Page break|190}} ударе одозго ''од планине.'' Да ће многи ''од истока'' и {{hw|за|-|пада}} доћи. Па пружи ''од себе'' руке. Дај ми, Боже, вијоре ветрове да подуну отуд ''од ширине.'' Окрену га <i>од {{hw|При|-|липа}} града.</i> Окренувши главу ''од њега.'' Долећеше два врана гаврана ''од Косова поља широкога.'' Стиже књига ''од Малене Бањске.'' ђ) <i>Показује примање, одузимање или захтевање нечега од онога што значи реч употребљена с тим предлогом.</i> ''Примери:'' Па узима Шабац ''од Турака.'' Узима један ''од другога.'' Отео ''од Турака'' Бању. ''Од госпође'' чашу приватио. Заиште од ''матере'' ону пушку. Да проси {{hw|ми|-|лостињу}} ''од људи. Од Турака'' шићар покупише. Па <i>од цара</i> Косово закупи. е) Да нешто припада ономе што значи реч употребљена с тим предлогом, те би се имало исто значење кад би се од ње начинио присвојни придев. ''Примери:'' Још да имаш рибе ''од Охрида.'' Пристигла ме ''од Сења'' потера. Лијепа као вила ''од горе.'' Убила ме рђа ''од тамнице.'' Царство моје није ''од овога свијета.'' Ово бјеху ''од земље'' судије. Одмах позна стража ''од Арапа'' да у војсци не имаде Марка. ж) Значи да је некоме постојбина оно чему је име реч узета с тим предлогом. ''Примери:'' Откуда си, ''од кога'' ли ''града?'' Ја сам јунак отуд из крајине ''од Добуја града бијелога.'' Једно бјеше ''од Прилипа'' Марко, друго бјеше Реља ''од Пазара,'' треће бјеше Милош ''од Поцерја.'' Господине царе <i>од Стамбола.</i> Кума куми ''од Будима'' краља. Краљу Ђурђу ''од Маћедоније.'' 3) Показује да нешто, <i>било повољно, било неповољно долази од онога чему је име реч с тим предлогом {{hw|удо|-|требљена}}.</i> ''Примери:'' Што је ''од Бога'' слађе је од меда. Књига каже на Урошу царство ''од оца'' је остануло сину. Ватите се кола тога, ''од Вишњег'' је оно ''Бога.'' Заповјед је така ''од везира.'' Ни Тодора ни ''од њега'' гласа. ''Од мене'' ти Богом просто било! Да јој кажем ''од цара'' поздравље. Кажи њему ''од мене'' благослов. На мени је останула клетва ''од мојега честитога кнеза.'' Да им је зулум <i>од кнезова.</i> Ид’ одатле ''од Бога'' моријо! и) Значи ''онога'' или ''оно од кога'' или <i>од чега произлази радња кад је глагол у</i> <b>трпном стању.</b> ''Примери:'' Што је теби ''од Бога'' заповеђено. Не буди ''од мене'' речено. Анђео послан од ''Господа Бога.'' Па ми не {{Page break|191}} би ''од Бога'' суђено. Буде покаран ''од свију'' и суђен <i>од свију.</i> Поштован ''од свега народа.'' ј) <i>Додатак прироку показујући од чега бива оно што се прироком каже.</i> ''Примери:'' свака тица ''од свог кљуна'' гине. Волим од ''ваше руке'' умријети. Ако падне ''од тебе јунака,'' к’о да паде баш ''од моје руке.'' Срби као сељаци живе само <i>од земље</i> и <i>од стоке.</i> Далматинци живе ''од мора'' тј. <i>од {{hw|пу|-|товања}}</i> и ''трговине'' по мору. ''Од Петра'' ме ухвати {{hw|гро|-|зница}}. Вишњичица род родила ''од рода'' се подломила. Умирем ''од глади.'' Умрех ''од жеђи.'' Иде сам ''од своје воље.'' Да је сирота ''од страха'' једва жива остала. Ил’ се шалиш, ил’ ''од збиље'' бијеш. Лежаше ''од грознице'' и ''од {{hw|срдо|-|боље}}.'' Не гњев’те нам гиздаве девојке, девојка је и <i>од себе</i> гњевна. к) <i>С овим предлогом реч у 2. пад. показује порекло некога или нечега.</i> ''Примери:'' Бе аферим пиле <i>од сокола!</i> Да су {{hw|да|-|нашње}} Бушатлије ''од Иванбеговића,'' али они сами казују да су ''од Мрњавчевића.'' Ти си, Ђурђу, рода господскога ''од принципа од Чарнојевића.'' А ожени два нејака сина с преко мора отуд ''од Латина.'' Ако је и змија <i>од срца је.</i> Не имао ''од срца'' порода. Нит’ си јунак нит’ си <i>од јунака.</i> Ти си тић ''од кукавице. Од стара оца'' ђеца {{hw|си|-|рочад}}. Не Милета, брате, ''од матере. Од врла'' се орлић рађа. ''Од камена'' ником ни камена. На част њему слава ''од таког писања.'' Ваљада си ''од старијех'' чуо: за {{hw|хајду|-|ком}} у гору не иди. Уредбе које је он ''од Нијемаца'' у Фрајкору и по том живећи у Срему био видио. ''Од руке'' му ништа не родило. Не иде ми ''од руке.'' Ја сам ову {{hw|пје|-|сму}} писао ''од Подруговића. Од мене'' си научио што знаш. л) <i>У стварном значењу показује</i> <b>врсту</b>, <i>а у мисленоме</i> '''начин.''' ''Примери:'' У свакоме дућану да буде трг <i>од друге руке.</i> Мрежа која се баци у море и заграби <i>од сваке руке</i> рибе. — Сваки од ''своје руке'' толковаше. Довија се ''од сваке руке.'' Који зна добро читати и ''од средње руке'' писати. ''Од ока'' (проценити што). ''Од рамена'' (пресудити што). ''Од прилике.'' Сад им свакоме ''од реда'' све прашта (без изузетка). љ) <i>Реч у 2. пад. с овим предлогом показује да од онога што значи постаје нешто друго.</i> ''Примери: Од деце'' људи бивају. ''Од прута'' бива {{hw|ве|-|лико}} дрво. ''Од крви'' не може бити вода. <i>Од трговине</i> {{Page break|192}} створи се голуб, а ''од Турчина'' створи се кобац. ''Од зрна'' у једанпут постане мачак. Кад кум, окуси од вина које је постало ''од воде.'' Да су ''од раје'' постали господари и војници. Обор-кнезови су постали <i>од стари српски кнезова. Од тог</i> неће ништа бити. ''Од тог'' нема ништа. Да видите шта ј’ ''Од паше'' било. ''Од тебе'' ће триста јада бити. Дом мој дом молитве нек се зове, а ви {{hw|на|-|чинисте}} ''од њега'' пећину хајдучку. Да видите јада <i>од Турака.</i> Шта уради ''од људи!'' Чин’ ''од блага'' што је теби драго. Куће су обично све ''од дрвета.'' м) ''Атрибут именима:'' ''Примери:'' Све истури ''од боја'' тонове. Москови су <i>од боја</i> јунаци. Јанко има коња ''од мегдана.'' На се тури ођело ''од дике.'' Да имадем брата ''од заклетве.'' Ово н’јесу ране ''од пребола.'' Јесу ли ти ране ''од самрти.'' Човек <i>од закона.</i> Није сам он ''од тога посла,'' него га је Бог за свашта дао. Ту је мајдан ''од добријех коња.'' н) ''Показује век, меру, и вредност.'' ''Примери:'' Како јелен ''од године дана.'' Јуне <i>од {{hw|го|-|дине}} дана.</i> Мог Стојана млађа оста љуба, млађа љуба ''од недеље дана.'' Старац Фочо ''од стотине лета.'' — Сад ми дајте једну чашу вина ма доброга и чашу ''од оке.'' — Сваки чифти ''од дуката жута.'' њ) <i>Означава оно од чега је неко власник.</i> ''Примери:'' Господар ''од куће.'' Кажите господару <i>од оне куће.</i> Онда се господар ''од галије'' сети свога за новчић купљенога мачка. Сваки је ''свога мали господар.'' Цар ''од оне земље'' дозове га преда се. о) <i>Означава оно од чега се казује део.</i> ''Примери:'' Да ти носим понуде: ''од комарца'' {{hw|ребар|-|ца}}, ''од мушице,'' душице, и ''од рака'' два крака. Они носе руку ''од јунака.'' Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце ''од јунака.'' И ево ти ''од Арапа'' главе. Дмитар узе доњи крај ''од града.'' Три пута се опасао пасом, а четвртом ''до сабље'' кајасом. Немој носит’ ништа <i>од {{hw|ору|-|жја}}. Од Србаља</i> мало ко погибе, ''од Турака'' мало ко остаде. Неки ''од странаца'' дођоше у град. Па беседи један ''од Сењана. Од сељака'' има ковача, туфегџија. И ти си ''од њих.'' Једни веле ''ода зла'' је ''рода.'' Ко је {{hw|Ср|-|бин}} и српскога рода и од ''српске крви и колена.'' п) ''Чини допуну глаголима.'' одвратити, ударити натраг отпасти, уклонити се, уздржати се, пробулити се, отпадити се, одметнути се, понети с, туђити се, зарећи се, одрећи се, {{hw|од|-|учити}} се, крстити се, престати, мировати (седети с миром), лечити се и још некима. {{Page break|193}} ''Примери:'' Људе одврате ''од предаје.'' Не ваља <i>од своје речи</i> натраг ударати. Отпадоше ''од вјере.'' Уклањајте се ''од свакога зла.'' Није се могао ''од смијеха'' уздржати. Кад се пробуди ''од сна.'' Што су се отпадили <i>од {{hw|кућев|-|нога}} посла.</i> Да је Кара-Махмут Бушатлија ''од цара'' се ''својега'' одметнуо. Они су се понијели и као отуђили <i>од свога народа.</i> Нигда ти се нећу потурчити ни одрећи <i>од крста мојега.</i> Зарећи се ни ''ода шта'' не треба. Крсти се ти ''од њега.'' Јер су се одучили ''од рада пољскога.'' Да ми за сад престанемо ''од свађе.'' Стану мало да почину <i>од боја.</i> Да мирује Рамо ''од Тураках.'' Но да с миром сад ''од Срба'' седи. Тим се лечи ''од назеба.'' Пошто се излечи ''од ране.'' р) ''Тако и глаголима:'' бранити, заклонити, чувати, крити, тајити, заградити, затворити. ''Примери:'' А да цркву ''од Турака'' бране. Нек се рани и ''ода зла'' брани. Од јада се на мач наслоњаше а ''од сунца'' пером заклоњаше. Чувајте се ''од лажнијех пророка.'' Слабо се што ''од њега'' може сакрити. Па ''од свога'' тајим ''побратима.'' А ти га загради ''од села'' селеном, ''од мене'' босиљком. Затворите царство небеско ''од људи.'' с) ''Тако и глаголима:'' избавити, опростити, ослободити, требити, плевити, чистити, отрести, осушити, утешити, {{hw|оправ|-|дати}}, жалити. ''Примери:'' Избави нас ''од напасти.'' Опрости ме данас ''од Арапа.'' Ослободити кога ''од порезе'' може само Милош. Требе се воћке ''од гусеница.'' Лехе од лука ваља плевити ''од траве.'' Да чистимо земљу ''од некрсти.'' Не може да се отресе ''од рђе.'' И од суза жалоснијех своја лица {{hw|осу|-|шиле}}. И ''од плача'' утешимо. Који се оваквом клетвом оправда ''од чега.'' Не жали ме, брате, ''од једнога.'' т) <i>При поређењу речју с тим предлогом казује се оно са чим се поређење чини.</i> ''Примери:'' Шире је небо ''од мора,'' дуже је море <i>од поља,</i> брже су очи ''од коња,'' слађи је шећер ''од меда.'' А шта је лепше ''од славе божје'' и ''од вечере'' с правдом стечене. Јаче село ''од сватова.'' Она је била беља <i>од снега,</i> руменија ''од ружице,'' сјајнија ''од сунца.'' Ја повише ''од вас'' видим. Јер он свашта има боље ''од нас.'' Волим брата ''од очињег вида.'' Који знаду мање ''од њега.'' <li> ''С предлозима'' '''више''' и '''изнад''' ''реч. у 2. падежу:''</li> а) Показује да се <i>место, на коме што бива, налази даље од горње стране онога што сама значи.</i> {{Page break|194}} ''Примери:'' Даница се њему одговара: ја, сам била, ја сам дангубила ''више б’јела града Биограда.'' Буздован зазуја ''више куће.'' Има биљег ''виш’ десне обрве.'' Ко <i>више себе</i> пљује на образ му пада. ''Више Марка'' књигу опазио. Соко Ђого паде на колена, ''изнад њега'' копље {{hw|пре|-|летело}}. Не гризеш ти мени уши, већ онај што се вије ''изнад мене.'' б) Показује да се, гледајући ствар у дужину или у {{hw|ши|-|рину}}, <i>налази нешто на страни која се сматра за вишу.</i> ''Примери:'' Зауставише се ''више нашег села.'' Шатор пење Новаковић Груја у планини <i>више Дренопоља. Више моје главе</i> ружу усадите. У Омера <i>више Сарајева. Изнад цркве</i> поље притискоше. <li> ''С предлогом'' '''ниже''' реч у 2. пад. показује <i>да се место на ком што бива, налаза на нижој страни онога што она значи.</i></li> ''Примери: Наже цркве'' поставио табор. ''Ниже ногу'' бунар ископајте. Пуче пушка ''ниже Београда.'' <li> ''С предлогом'' '''испод''' реч у 2. пад показује:</li> а) Да се нешто <i>уклања с места које се налази под оним што она знача, или му се прилази.</i> ''Примери:'' Боји се да се ''испод њега'' ћебе не извуче К њему дође сив зелен соколе, ''испод крила'' ситну књигу пушта. Дарова му коња ''испод себе.'' — Пружи руку ''испод међедине.'' б) Да се нешто <i>уклања с места које се налази на страни која се сматра за нижу.</i> ''Примери:'' Ишћераћу ''испод Беча'' Турке. Крену силу ''испод Београда.'' Одбише се ''испод Пирлитора.'' в) Да се нешто <i>бави или рада под оним што она значи.</i> ''Примери:'' Кртица ''испод земље'' иде, па опет не може да се сакрије. Пошетао паун птица ''испод наранџе.'' Шупље је ''испод неба.'' Иконију на вранчића баци, привеза јој ноге ''испод вранца,'' а привеза ''испод грла'' руке. г) <i>Показује оно што и предлог</i> <b>ниже</b>. ''Примери:'' Кад су били ''испод Вучитрна.'' Прокашља се неколико пута ''испод куле'' Глумца Осман-аге. ''Испод жи́та̑.'' д) У пренесеном значењу. ''Примери: Испод Бога'' нема се куђ. Погледају се Турци ''испод очију.'' Ондар Вуко ''испод мукла'' пита. <i>Испод стида</i> проговара. {{Page break|195}} <li>''С предлогом'' '''врх''' реч у 2. падежу показује:</li> а) Да се нешто <i>налази или бива на горњој страни онога што она значи.</i> ''Примери:'' Три кавада један ''врх другога.'' Убио га ''врх себе.'' Пљуни ''врх себе'' кад ли на образ. Ах, да виде свијета пуци остали крст ов’ славни непобјеђен игда, ''врх Ловћена'' што се небу диже. б) <i>Исто му значење бива и кад је овај предлог сложен с предлозима</i> '''на, у, по, с.''' ''Примери:'' Један стани ''наврх Малована.'' А кум сврака ''наврх трна'' чучи. И гори јој коса ''наврх главе.'' — Има камен ''уврх кога'' је изрезан крст. — Од удара заигра му земља као празна ''поврх воде'' тиква. — Ал’ на њему до три панцијера, три панц’јера један ''сврх другога.'' в) <i>Означава место у равнина на оној страни која се сматра за вишу.</i> ''Примери:'' А коњи нам <i>врх ливаде</i> нека пасу код кладенца. — Боље се ''наврх ливаде'' договарати, него се на увратинама карати. ''Наврх софре'' Громовник Илија. — ''Уврх софре'' Стари Југ-Богдане. <li>С предлогом '''из''' <i>реч у 2. пад. показује:</i></li> а) <i>Да се нешто уклања с места које се налази</i> <b>у ономе</b> <i>што она знача.</i> ''Примери:'' То изрече ''из куле'' утече. ''Из тамнице'' извади Стојана. Већ он иде ''из крчме'' у крчму. Али Митар ''из планине'' дође. Пуче пушка ''из горе зелене.'' Побегне из Боговађе у Студеницу. ''Из Призрена'' места убавога. Лије киша као ''из кабла.'' У један пут сви оборе ватру ''из пушака. Из уста'' му живи огањ сипа а ''из носа'' модар пламен суче. Викну Милош ''из грла бијела.'' {{hw|Ко|-|лико}} га лако ударно, ''из бојна'' га ''седла'' избацио. Сину муња ''из неба ведрога. Из камена'' би суза ударила. <i>Из главе</i> је косе ишчупала. — Да протера јарца ''из оваца.'' б) <i>Да се нешто јавља или дознаје из онога што она значи.</i> ''Примери: Из облака'' светац проговара. Јави му се ''из облака'' вила. Проговара Конда ''из земљице.'' Чусмо <i>из уста његовијех.</i> Болан ба́ба ''из горе'' гледао. Она му <i>из сриједе</i> одговара. То ''из куле'' нико не чујаше. Вири као пуж ''из љуске. — Из ових'' се ''књига'' и данас чати и поје у цркви. ''Из овога се натписа'' види да је оно истинитије. При̑ча̑ ''из плећа. Из ових понашница'' види се да су прави Срби. Да је он то све ''из књига'' научио. {{Page break|196}} в) <i>Да кретање или осећање полази из онога што она значи:</i> ''Примери:'' Кад удара тешком топузином сва се кула ''из темеља'' љуља. Колико је лако ударио, виту јелу <i>из корена</i> крену. Кукољ ваља ''из корена'' ишчупати. Запео ''из петних жила.'' — Већ уздише ''из свег срца. Из срца'' те часно штује г) ''Атрибут именима.'' ''Примери:'' Позна свога ђога ''из подрума.'' Соко <i>из врањијега гнијезда.</i> Иконија срце ''из недара.'' Па он купи господу сватове: кума швраку дугачкога репа, старог свата ''из осоја'' жуњу. Него иште грожђа бимберова <i>из царева нова винограда.</i> Ну кметујте мѐне и Милошу за нашега дара ''из Латина.'' Пије јунак црвенику вино, служи му га ''из горице'' вила. Ђе су тебе гује ''из потаје?'' Маче Марко ноже ''из потаје.'' д) <i>Да је неком постојбина оно што та реч значи.</i> ''Примери:'' Ја сам јунак отуд ''из Крајине'' од Добуја града бијелога. Који је био ''из Поцерине.'' Доиста сам местом ''из Будима.'' Чупић Стојан Змају ''из Ноћаја.'' ђ) <i>Да је то што она значи узрок нечему.</i> ''Примери:'' Ја ово чиним само ''из љубави'' к нашему народном језику. Туђи списатељи које ''из незнања,'' које ''из зависти,'' или ''из љубави'' к своме народу најславније и најзнатније догађаје изоставе или наопако опишу. <i>Из шале</i> смо одавде лећели. е) <i>Да из онога што она значи постане нешто друго.</i> ''Примери: Из једнога дрвета'' икона и лопата. <i>Из свакога пања</i> не може се светац истесати. Не жаљаше труда само да би ''из њега'' ишћерао добра човјека. Шта ће бити ''из овога дјетета.'' Источна или Бинч-Морава саставља се ''из две мале Мораве.'' ж) <i>Показује време.</i> ''Примери:'' Често у вече плаче који се ''из јутра'' смејао. ''Из почетка'' свак свој посао ради добро. <i>Из ове стопе. Из прва краја</i> (тј. у почетку). з) Бива да се неки прилози употребе с овим предлогом и онда добију облик 2. падежа. ''Примери:'' Јер су многи од њих дошли ''из далека.'' Гледаху ''из далека. Из далека'' зове стару мајку. Боље се ''из далека'' љубити, него ''из близа'' мрзити. Него пуче пушка ''из пријека.'' Они су се ''из малена'' гледали. Добро се пролеће ''из рана'' познаје. ''Из тиха'' се печење пече. {{Page break|197}} и) <i>У пренесеном значењу.</i> ''Примери:'' А ''из мисли претешких'' се трже. Сад ће слуге ''из лова'' ми доћи. Кад ли деца ''из игре'' дођоше. Истера Младена ''из службе.'' Тргнем се ''из сна.'' Онда и матер избави ''из ропства.'' <li>''С предлогом'' '''сред''' реч у 2. пад. показује:</li> а) <i>Да је место на ком што бива средина онога што она значи.</i> ''Примери:'' Расло дрво ''сред раја.'' Усадих лозу <i>сред винограда.</i> б) Овај предлог бива ''сложен с предлозима:'' '''на, по, у''' и <i>значење му остаје исто.</i> ''Примери:'' Расла јела ''насред'' Сарајева. Ти си мени ''насред срца мога.'' — Удари га ''посред срца жива.'' — Усред поља шатор разапео. Те се полако провуку и уђу ''усред Турака.'' в) ''Кад је сложен с предлогом'' '''у''', реч с њиме показује и време. ''Примери: Усред ноћи,'' као ''усред дана.'' Већ је {{hw|ја|-|сика}} трепетала ''усред лета'' и без ветра. <li>''С предлогом'' '''испред''' ''реч у 2. пад. показује:''</li> а) <i>Да се нешто збива на месту које се налази</i> <b>на {{hw|пред|-|њој}}</b> <i>страни онога што она значи.</i> ''Примери:'' Бјежи Марко ''испред родитеља.'' Свак ''испред своје куће'' нека мѐте̑ (чисти). Деца вичу <i>испред двора.</i> Кад су били ''испред Новог хана.'' Кад ми драги ''испред двора'' прође. б) ''Показује време.'' ''Примери:'' Кад је било ''испред тавне ноћи.'' Дође натраг чак ''испред Ђурђева дне.'' <li>''С предлогом'' '''иза''' ''реч у 2. пад. показује:''</li> а) Да се нешто ''уклања'' или <i>се јавља с места које се налази на</i> другој <i>страни онога што она значи.</i> ''Примери:'' Донеси ми воде ''иза горе.'' Извади нож ''иза појаса.'' Кад хоће да устане ''иза трпезе.'' Док се <i>иза брда</i> помоли брк. Сину Милош у пољу зелену као јарко ''иза горе'' сунце. Вири ''иза врата.'' б) <i>Да се нешто бави на такоме месту.</i> ''Примери:'' Кад су били мало ''иза града.'' Ни колико црно ''иза нокта.'' Почне их дивљан пипати ''иза вра̑та,'' да види који је претљи. {{Page break|198}} в) <i>Да нешто прилази томе месту.</i> ''Примери:'' Иди опет ''иза села.'' Како изиђе ''иза града.'' Србин њега држаљицом ''иза вра̑та.'' Он отиде ''иза села.'' г) ''Време'' у значењу предлога '''после.''' ''Примери: Иза зиме'' топло, ''иза кише'' сунце. <i>Иза гладне године</i> дође и сита. ''Иза туче'' ведрије је небо, ''иза шуге'' бистрија је душа. На Максима красте {{hw|напа|-|нуле}}, ''иза краста'' лице поцрнило. Из лонца се редом намажемо, ''иза тога'' будемо вјештице. Сва је вика на вука, а ''иза вука'' и лисица сита. <li>''С предлогом'' '''око''' ''реч у 2. пад. показује:''</li> а) <i>Да је каквим кретањем или иначе нечим опкољено оно што она значи.</i> ''Примери:'' Бјежи Марко ''око б’јеле црква.'' Потера их ''око винограда. Око огња'' коло игра. Руке склопи брату ''око врата.'' Краве ричу ''око куће.'' Ђул мирише <i>око нашег двора.</i> Редом чаше ''око совре'' дају. — ''Око Беча'' сва земља зајеча. А ''око ње'' четири дворкиње. ''Око гроба'' клупе направите. ''Око грла'' три ситна ђердана. ''Око брата'' колајна од злата. б) <i>Кад није цело опкољено.</i> ''Примери:'' Сватко мисли да ту спава Марко, <i>око њега</i> далеко облази. Ко ти даде ту ливаду ''око краја'' покошену. ''Око Дрине'' не има оваца. в) <i>Оно за шта се неко интересује или труди у ком било смислу.</i> ''Примери:'' Лебди ''око њега'' као мати ''око детета.'' Јер се беху брате, забавили ''око пуста ћара'' и ''шићара.'' Наврзао се ''око мене.'' Да се негда ''око винограда'' више радило. Послују ''око својих њива.'' Оправља нешто <i>око кола.</i> Трудио се ''око свога добра'' као и пређе. ''Око шта'' је руке саставио. Свадили се врапци ''око туђе проје.'' ''Око свега'' се погоде и намире, само остане једна сабља. г) ''Време.'' ''Примери:'' Дошао око ''заранака.'' Кад је доба <i>око ручка</i> било. Кара.-Ђорђије ''око Малог Божића'' дође у Остружницу. д) ''Меру.'' ''Примери:'' Камен око дванаест педи у висину и <i>око аршина и по</i> у ширину. <li>''С предлогом'' '''између''' ''реч у 2. пад. показује:''</li> {{Page break|199}} а) Да се ''креће'' или <i>издваја нешто из онога што она значи.</i> ''Примери:'' Она се ''између народа'' некако украде. Да га отму ''између њих.'' Протерају ''између себе'' зликовце. Да изберу ''између себе'' двојицу. Он тад пушћа своје бојно копље своме шарцу ''између ушију.'' Покупе ''између себе'' нешто оружја. Један ''између вас'' издаће ме. Највећи <i>{{hw|из|-|међу}} вас</i> да вам буде слуга. б). Да се нешто <i>налази у простору означеном местима која се именују речима с тим предлогом.</i> ''Примери:'' Велико Дубоко је ''између Београда'' и ''Обреновца.'' Срби дочекају га ''између Параћина'' и ''{{hw|Ћу|-|прије}}.'' Башка ће нам дворе поградити, ''између њих'' трње посадити. в) ''Време.'' ''Примери:'' Три недеље дана ''између Госпође Велике'' и ''Мале.'' У недељу ''између Материца'' и ''Божића.'' <li>''С предлогом'' '''дуж''' <i>реч показује да се крајем онога, што она значи, простире у дужину место на ком што бива.</i></li> ''Примери:'' Да не би који Црногорац у Дуждеву државу од турске сабље утекао, били су Млечићи и своју војску поставили ''дуж све Црне Горе.'' И ви други ''дуж Дунава.'' <li>''С предлогом'' '''пут''' реч показује <i>да је нешто {{hw|управ|-|љено}} онамо где је оно што она значи</i>.</li> ''Примери:'' Отлен пође ''пут Стамбола града.'' Пак погледа ''пут жаркога сунца.'' Верна друго, са мном ходи ''пут славнога Дубровника.'' Она узе перо од пауна и њиме ми ману ''пут сватова.'' <li><i>С предлогом</i> <b>преко</b> реч показује.</li> а) Да се нешто <i>креће с једног краја на други с горње стране онога што она значи.</i> ''Примери:'' Црни вране прелетео ''преко мора {{hw|дуж|-|девога}}.'' Ту исту ноћ пређу неколике турске чете <i>преко Мораве.</i> Превео би га жедна ''преко воде.'' Пређе <i>преко Цера</i> у Јадар. Отиште се ''преко поља равна'' како звезда ''преко ведра неба.'' Кад лисица ''преко леда'' пређе онда можеш и топове возити. Соко лети ''преко Сарајева.'' Мани сламом ''преко ватре живе.'' Не прелаз’ ми <i>преко пушке</i> Бајко, но се натраг ''преко ње'' поврати. <i>Преко голе сабље</i> пије вино. Као ''преко бундева.'' {{Page break|200}} б) ''Правац.'' ''Примери:'' Прешавши Дрину на С рдану, <i>преко {{hw|Ло|-|знице}}</i> и ''попаљена Шапца'' отиде к Београду. в) ''Посредника.'' ''Примери:'' Па сабљу ''преко ондашњега поглавара'' руске војске пошаљу фелдмаршалу Каменском на дар. Што је Господ казао ''преко пророка.'' Договоре се <i>преко писама.</i> г) Да нешто <i>на горњој страни заузима простор од једног до другог краја.</i> ''Примери:'' Голу сабљу ''преко крила'' држи. Већ {{hw|бу|-|здован}} меће ''преко крила.'' Имађаше ''преко чела'' повелику модрицу. Привеза их једно за другога па пребаци <i>преко бедевије.</i> Биле се јетрве ''преко свекрве.'' Када будеш <i>преко плота,</i> чувај, не кршкај. ''Преко онога господскога одела'' обуче своје старе сиромашке хаљине. д) Да се нешто <i>дешава на другој страни онога што она значи.</i> ''Примери:'' Народ који стајаше ''преко мора.'' Далеко су наши двори ''преко лугова.'' Пређу ''преко Тимока'' само да виде како је. ''Преко Мораве'' посијеку ресавскога кнеза Петра. Ни то није ''преко света.'' ђ) ''Време.'' ''Примери: Преко зиме. Преко лета.'' Сваког другог часа ''преко целог дана.'' Царство јудејско одржа се <i>преко сто година</i> (само што се на броју ''сто'' не познаје падеж). е) <i>Разна значења у пренесеном смислу.</i> ''Примери:'' Већ је даде ''преко воље њене'' за Мустафу старца од Новога. Ја шћадијах, мати, ''преко реда'' да {{hw|на|-|појим}} мојега Шарина. Да су то људи учинили <i>преко његове воље а заповести.</i> Имао некакав цар јединицу шћер ''преко мере'' лијепу. ж) Бива да пред овај предлог ''дођу предлози'' '''из''' или с и онда реч с њима <i>показује место с оне друге стране онога што она значи.</i> ''Примери:'' Онда они ''из преко Мораве'' опале из {{hw|пу|-|шака}}. Довукли топове, те је ''из преко Мораве'' с једне косе оборили. — Мајка даје (кћер) у село комшији, браћа дају ''с преко мора'' бању. <li>''С предлозима'' '''пре''' и '''после''' реч у овом падежу <i>{{hw|по|-|казује}} да се у времену догађа нешто с првим раније, а {{Page break|201}} с другим касније од онога што значи реч с њима {{hw|употре|-|бљена}}.</i></li> ''Примери:'' Постарај се да дођеш ''пре зиме.'' Сутра ''пре половине дана. Пре зоре; пре подне; пре Божића.'' Сваку чашу ''прије цара'' пије. Поранио Краљевићу Марко у неђељу ''прије јарког сунца. — После некога еремена'' отиде најстарији брат сестри у походе. ''После боја'' {{hw|ко|-|пљем}} у трње. Шта си данас дочекало тужно (Косово) ''после нашег честитога кнеза'' да Арапи сад по теби суде. С предлогом '''после''' <i>реч показује јоште и место које неко заузима у скали старешинства.</i> ''Примери:'' У том је Младен већ био постао први ''после Црнога Ђорђија. Послије нега'' (везира) највећи је његов ћаја. Тако Срби изгубе и ово свештеничко господарство, које је ''после царске круне'' најважније било. <li>''С предлогом'' '''за''' ''реч у 2. паб. показује:''</li> а) да нешто бива ''докле траје оно што она собом значи'' ''Примери:'' Који је ''за Пасманџијина времена'' бивао субаша по Тимоку. Чини Добро ''за живота.'' Каже му да се ''за живота његова'' никога не боји. Даћу тебе земљу Скендерију у државу за ''живота твога.'' Мене царе некће оженити ''за младости и љепоте моје.'' Оца свога једва сам зазнао, ''за детињства мога'' он је пао. ''Тако и за трајања неке личности.'' ''Примери:'' Пошаљу на Србе анатему, која се тек 1376, године ''за кнеза Лазара'' и <i>за грчкога цара јована Палеолога и његова патријара Теофана</i> узме натраг. Како год је за ''Турака'' било. б) Да се исказује добра <i>жеља за оно што значи реч употребљена у 2. пад. с овим предлогом.</i> ''Примери:'' Кад се напија: ''За славе небеске,'' која може да нам поможе. Ко пије вино ''за славе Божје,'' помоз’ му боже и славо божја. И ''за срећна пута'' Бога моли. <i>За сретна рада! — За твоје главе! — За кутњега слемена и конопљина семена, виторогих волова</i> и <i>{{hw|дуго|-|репих}} крава! - За лаке ноћи.</i> в) <i>Реч с овим предлогом у 2. падежу бави именски прирок.</i> ''Примери:'' Подај барјак ко је ''за барјака.'' Казаћу ти кад сам ''за мејдана.'' Што би Турак ''за сјече'' ис’јече, <i>за предаје</i> што '''би''', то предаде, ''за крштење'' што би, то искрсти Да што мало ''за ашлука'' нађеш. {{Page break|202}} ''Напомена:'' У овом смислу стоје речи с овим {{hw|пред|-|логом}} и у 4. падежу. <li>С предлогом '''место''' реч у 2. пад. <i>показује да се {{hw|не|-|чим}} замењује оно што она сама значи.</i></li> ''Примери: Место воде'' потече вино. ''Место комада'' даде детету читаву погачицу. Понео капице да разда народу ''место фесова'' и бритвице ''место оружја.'' Који је понео на вашар врећу шешарица да прода ''место ораха.'' Пред овим предлогом стоји каткад предлог ''на'', Смисао остаје исти. ''Примери:'' Ти ''на место мене'' род мој разговори. <li>''С предлогом'' '''у''' реч у 2. пад. показује:</li> а) ''да нешто припада ономе што она значи.'' ''Примери:'' Маче војску Српски Кнез Лазаре ''у Лазе'' је силни Србаљ био. У ''Божића'' три ножића. Кад ''у Леке'' сагледа чардаке. Добра гвожђа ''у лоша јунака.'' Зла Кајици срећа приступила те не гледа стреле ''у Мађара.'' Вук кад виде ''у лисице'' сирац, запита је откуда јој. {{hw|По|-|знајем}} ''у тебе'' мараму што сам ја својом руком везла. Има ''у твога брата'' кћи Милица. Секула је јединац ''у мајке.'' б) Да нешто <i>припада ономе што значи реч с тим {{hw|предло|-|гом}} тако да би исто значење било кад би се од те речи начинио присвојни придев.</i> ''Примери: У Бога'' су пуне руке. ''У ратара'' црне руке а бела погача. Како ли је лице ''у јунака.'' Лепше грло ''у Милоша'' царско, јесте лепше него је ''у виле.'' Зашто ''у људи'' табан није раван. ''У мене'' је срце милостиво. Гуша ''у кокоши'' или ''у тице.'' Грлић ''у пушке'' или у {{hw|ста|-|кла}}. Ручице ''у плуга.'' Грло ''у чарапе.'' Вретено <i>у кола воденичнога.</i> Да се огубала ''у краља'' ђевојка. Лепа ти ''у Алаге'' љуба. Заробише Смиљанић-Илију, ''у Илије'' млада оста љуба. в) Да нешто <i>припада ономе што реч с тим предлогом употребљена значи, ала тако да би исто значење било кад би се та реч употребила и с предлогом</i> '''код''' <i>у 2 падежу.</i> ''Примери: У попа'' је конак учинио. Ја сам синоћ <i>у вас</i> на конаку био. Турци ''у Марка'' на слави. Запита га мајстор како је ''у цара.'' Грђе муке јесу ''у Турака.'' То се троши у кући као ''у нас'' маст. ''У њега'' су књиге {{hw|ста|-|роставне}}. ''У нас'' доста коња и сокола, ''у нас'' доста пера и калпака. Најмио се зао ''у горега.'' У ''мога попа'' за кућом {{Page break|203}} има велика јама у земљи. Молитва им пријатна била <i>у Господа Бога.</i> Јер си нашла милост <i>У Бога.</i> Што год народ за себе ''у цара'' изради и сврши. Пођем <i>у {{hw|профе|-|сора}} Борна</i> слушати физику. г) С овим предлогом реч у 2. пад. <i>показује исто што и с предлогом</i> '''од''' ''у истом падежу.'' ''Примери:'' Што сам јунак ''у Бога желео.'' Сваки ће ти позајмити блага, ишти Иво ''у кога'' ти драго. Што заиштеш ''у Бога'' даће ти. Да нам остане свагда слободно ''у цара'' милост искати. Трипут сам те ''у оца'' просио. {{hw|Од|-|моли}} га паша ''у везира.'' д) Исто значење <i>које би иста реч имала у 3. падежу без предлога.</i> ''Примери:'' С том давијом ''у цара'' пођоше. Она шћаше бјежат’ ''у Турака.'' Данас мене ''у тебе'' издала, а тебе ће сутра ''у другога.'' Пушти Змаје ђевојчицу да ''у мајке'' своје поће. ђ) ''У'' мисленом значењу: ''Примери: У лажи'' су кратке ноге. ''У млађега'' {{hw|по|-|говора}} нема. ''У Момчила'' чудан наук има. Чудан адет бјеше ''у Латина.'' <li>''С предлогом'' '''с, са'''{{Напомена|Предлогу с (съ) домеће се '''а''' пред речима које се почињу гласом с којим се он не може да изговори, или у стиху да се добије један слог више.}} реч у 2. пад. показује:</li> а) Да се нешто ''уклања с онога што она значи.'' ''Примери:'' Сиђ’те ''с неба'' на земљу. Листак паде <i>с тополе.</i> Сиђе Алил ''с високе јелике.'' Скиде Марко {{hw|ме|-|шину}} ''са Шарца.'' Сјашу слуге и војводе ''с коња.'' Скиде ''с главе'' калпак и челенке. Она скиде ''с руке'' своју {{hw|пле|-|тивачу}} а ми ''с ко́ња̑'' своје вреће. Помакни се ''с тог места.'' ''С белеге'' се уклонити нећу. Ја јој рекох уклони се ''с пута.'' Те ''са совре'' ку̏пе подигоше. А Маџари игру започеше, започеше камена ''с рамена.'' Пијем воду ''са камена.'' Док ''са жита'' роса спадне. б) <i>Да кретање, јав. поглед почиње од онога што она значи.</i> ''Примери: С Пожаревца'' Срби ударе на Смедерово. Идућ’ ''с воде'' цвијеће сам брала! Глас допаде драгој <i>са крајине.</i> Чесма ''с које'' је сав град носио волу. Дуну ветар ''са планине.'' Сину лице као ''с горе'' сунце. — Кличе {{Page break|204}} вила ''с Урвине планине.'' А ја ћу ти ''с пенџера'' викнути. {{hw|Гле|-|дала}} их Ајка ''с висока чардака.'' Што се ведри небо <i>с југа.</i> Погледаћеш ''с десна'' на лијево. Стану се ''с ко́ња̑'' разговарати. в) ''Да је узрок нечему оно, што она значи.'' ''Примери: С ког'' си млада срећу изгубила? Ил’ <i>са себе</i> ил’ ''са своје мајке,'' ил’ ''са свога стара родитеља.'' ''С мене'' Павле оде у хајдуке. Ја ћу ''с тебе'' изгубити главу. Пропао ''с нерада.'' Мало л’ од векова ''с неслоге'' крви с’ проливало српске. ''Са тога'' сам срећу изгубила. г) ''Место на ком се нешто налази.'' ''Примери: С оне стране'' Мораве бео чадор разапет. ''С оне стране'' Саве воде детелина до колена. Онде га саране поред цркве ''с десне стране.'' На оној води <i>с друге стране</i> био је велики град. д) ''Време у које се што збива.'' ''Примери:'' Печеницу јоште ''с јесени'' почну помало прихрањивати. ''С вечера'' је киша ударила. ''С почетка'' нам добра срећа бијаше. ''С ове стране Божића.'' Ту се <i>с места</i> кавга заметнула. ђ) ''Меру нечега.'' ''Примери:'' Дебела сланина ''с подланице.'' Одскочило сунце ''с копља.'' По ''с три копља'' у висину скаче, по <i>с четири</i> добра у напредак. ''Напомена.'' У последњем примеру бројеви ''три'' и ''четири'' изгубили су облик 2. падежа. е) ''Разна пренесена значења.'' ''Примери:'' Не би ''с горега'' било. Ја нисам ''с раскида.'' ''С неруке'' ми је. Мрзио је на кнеза Стефана што је био ''с Петрове стране.'' Побегне ''с ручка.'' Кад дође довече ''с посла.'' Кад се вратио ''с боја.'' Докле се он ''с војске'' врати. Зар су сви људи ''с ума сишли?'' Посред па̑са укиде га ''с гласа.'' Да возимо душице ''с овог света'' на онај. {{hw|Сра|-|мота}} се не да опрати ''с човека.'' Он се, може бити, од страха разболи и сиђе мало ''с памети.'' <li>''С предлогом'' '''због''' <i>реч у 2. пад. показује да је оно, што она сама значи, узрок нечему.</i></li> ''Примери:'' Примише нас све ''због дажда'' који иђаше и ''због зиме.'' Засавица се ''због глибовитог дна'' не може газити. ''Због сирота'' сунце сјаје. Да Римљани <i>због свога незнања</i> нису достојни Солонових закона. <li>''С предлогом'' '''рад''' и '''ради''' <i>реч у 2. пад. показује:</i></li> {{Page break|205}} а) <i>Да је оно, што она значи, разлог или подстрек {{hw|не|-|какој}} радњи.</i> ''Примери:'' Да нараним сужње у тамници <i>ради Бога и крсног имена.</i> Не лаје куца <i>села ради.</i> него ''себе ради.'' Трпи душо ''Бога ради.'' Хоћу моју изгубити главу <i>ради крста и Богородице. Рад ноћи</i> се зубље увијају, али што ће у сунчане зраке! Кад се сеје брашно за хлеб <i>ради свадбе.</i> И прист’о сам незван за сватови <i>рад {{hw|ко|-|мада}}</i> љеба бијелога и ''рад чаше'' црвенога вина. Дворило момче у попа Саве ни ''ради књиге'' ни ''ради вјере'' већ ''ради двије шћери попове'' (м. двеју шћери попових). б) Да је оно, што она значи, узрок нечему. ''Примери:'' Како је Бог од њега искао одговор за 80.000 душа, које су ''њега ради'' изумрле. Благо {{hw|прогна|-|нима}} ''правде ради.'' в) Овај се предлог ''може сложити с предлогом'' '''за''' <i>те гласити</i> '''зарад''' ''и опет имати исто значење.'' ''Примери:'' Дарујте ме <i>зарад среће и напретка, {{hw|за|-|рад}} Бога јединога и рад часа умрлога.</i> <li>''С предлогом'' '''чело''' реч ''глава'' у 2. пад. <i>показује место које се њоме означава и с предлогом</i> '''више'''.</li> ''Примери: Чело главе'' копље ударише. Невјеста му стоји ''чело главе.'' Онај матори пас дошао од стоке и сео му ''чело главе'' па плаче. <li>''С предлогом'' '''уочи''' реч у 2. пад. ''показује време'' тј. <i>да нешто бива дан пре онога што она сама значи.</i></li> ''Примери.'' Сетила се преља кудеље <i>уочи свете {{hw|не|-|деље}}</i>. Печеница се не угоји ''уочи Божића. Уочи свадбе.'' Као ''уочи смрти.'' <li>''С предлогом'' '''проћу''' или '''супрот''' или '''против''' реч у 2. пад. ''показује:''</li> а) <i>да се нешто налази или бива у близини и наспрам онога што она значи.</i> ''Примери:'' Ти повеша девет везирова ''проћу цркве'' о јели зеленој. Зора га је бела забелела <i>проћу пусте куле карауле.</i> Ја усадих виту јелу, <i>супрот јеле</i> жуту дуњу. б) <i>Оно чему је управљена нека радња у {{hw|непријатељ|-|ском}} смислу.</i> У овом случају се обично узима предлог '''против'''. ''Примери:'' Начинивши на Текији шанац <i>против {{hw|Ада|-|кала}}. Против Бошњака</i> се упру на Мишару. Да се сад не војује ''против цара'' него само ''против јањичара.'' Јербо пође ''против воље Божје.'' </ol> {{Page break|206}} ===У ТРЕЋЕМ ПАДЕЖУ=== <ol> <li>''С предлогом'' '''к, ка'''{{Напомена|Предлог је '''к''' старинско '''къ'''. њему се место гласника '''ъ''' домеће гласник '''а''' кад се реч, пред којом стоји предлог '''къ''', почиње гласом '''к''' те се не могу обадва ''кк'' једно за другим изговорити, нпр. Отле оде ''к коњу'' дорату, те се каже: Отле оде на коњу дорату. Тако и кад је потребно у стиху добити један слог више, нпр. Када Комнен у планину дође на ономе зелену језеру.}} ''реч у 3. пад. показује:''</li> а) ''Да се нешто креће и долази ономе што она значи.'' ''Примери:'' Ту је расла брекиња ''к њој'' долазе чобани. Кад дођоше ''к води Чобаници.'' Угледавши смокву једну крај пута, дође ''к њој'' и не нађе ништа на њој до лишћа. Па отиде ''к двору бијеломе.'' Ходите ''к мени'' сви који сте уморни. ''К њему'' иде Новаковић Грујо, голу сабљу носи у рукама. Хајдемо ''к Премудроме'' да нас он намири. Дође ''к мору Галилејском.'' Сва сила турска нагрне ''к Нишу.'' Па се врате ''к ватри.'' Колубара тече од југа ''к северу.'' — Он потрча брже боље ''ка кориту.'' Оде Дојчин у поље широко ''ка шатору'' црна Арапина. Оде право <i>ка {{hw|При|-|липу}} граду на својему двору бијеломе.</i> Право оде <i>ка Солуну граду.</i> б) <i>Да се жели или наређује или брани да се нешто крене или дође ономе што она значи.</i> ''Примери:'' Зове слуге и ''к себи'' призивље. Већ ме зове ''ка Јерусалиму.'' Хајте, браћо, ''к земљи'' низ чардаке. ''К њему'' зову проју бајалицу. Па идите ''ка двору'' {{hw|бога|-|тога}} Гавана. Ни ви ''к Марку'' близу прилазите. Не зовем га: оди ''к мени'', сине, већ га зовем: оди ''к мени'', драги. Реци ми да дођем ''к теби'' по води. Хоће ''к својој'' на {{hw|му|-|штулук}} ''мајци.'' Кажу, брате, хоће ''к Београду.'' Иди сад одмах ''к њему'' у собу те га посијеци. Ни једнога {{hw|погу|-|био}} нисам, но пратио <i>ка старом Пазару ка војводи Рељи Крилатици</i> да их Реља у тамницу баци. в) Да онај кога значи реч употребљена с овим {{hw|предло|-|гом}} <i>прима или неприма кога на издржавање.</i> ''Примери:'' Па узео ''к себе'' (к себи) синовицу. Милан и Јаков оставши ситни и у сиромаштву, пошто {{hw|поодра|-|сту}}, дођу за мајком у Добрињу, но ни она не будући у богатству, не могне их примити ''к себи.'' г) Да је нешто <i>само обрнуто ономе што она значи.</i> Овамо иду и случаји кад се ко <i>речима обраћа ономе што значи реч с овим предлогом употребљена.</i> {{Page break|207}} ''Примери: К Стамболу'' је главу обрнуо. А обрни ''к мене'' (к мени) твоје лице. Пак се обрне ''к вратима.'' Сви се бјеху ''к Богу'' обрнули. Све ђевојке ''к небу'' {{hw|погле|-|даше}}. Обазре се ''ка Крушевцу б’јелу.'' И очима ''к земљи'' погледаше. — Онда рече најстарији ''к оцу.'' Рече {{hw|госпо|-|дар}} ''к приставу својему.'' Из дубина вапих ''к теби.'' Тако ми пријатне биле молитве ''ка Господу Богу.'' д) Реч с овим предлогом у 3. пад. <i>има исто значење које и с предлогом</i> '''уз''' ''у 4. падежу''. ''Примери:'' Сам се пристави ''к ватри.'' Метни у лонац и пристави ''к ватри.'' Положише их ''к ногама Исусовијем.'' Кад се у процијепу (гуја) припече ''к ватри.'' ђ) ''У пренесеном значењу:'' ''Примери:'' Ти све мислиш од добра ''к бољему.'' Не ваља свашта ''к срцу'' примити. Кад дођу виле ''к очима.'' Наклоњен ''к страни'' против Црнога Ђорђија. Из љубави ''к нашем народном језику.'' У том су се једнако {{hw|приправ|-|љали}} ''к рату''. Још око десете године показао је већу вољу ''к војничкој служби'' него и ''к чему другом.'' е) Да је нешто ''придато'' или да је <i>приближно по {{hw|осо|-|бини}} с оним што она значи.</i> ''Примери:'' У Предговору ''к пословицама.'' Попио је триста дуката све за један дан и још ''к томе'' врана коња, златан буздован. Прилијепиће се ''к жени својој.'' Он јој даје три товара блага и још ''к томе'' од злата столицу — Тако су од свију овијех мајстори и трговци најближе ''к народу.'' Ово све припада ''к својству'' јужнога наречја ж) ''Време.'' ''Примери:'' Кад је било ''к вечеру.'' Гди л’ ће ''к ноћи'' на вечеру доћи. <li>С предлогом '''против''', '''супроћ''' врло је ретко реч у 3. падежу. А кад дође <i>има исто значење као с истим {{hw|предло|-|зима}} употребљена у 2. падежу тј. у непријатељском смислу.</i></li> ''Примери:'' Да је то ''супрот војништву'' и ''јунаштву.'' Који војује ''против закону'' ума мојега. ''Против'' јуче {{hw|учи|-|њеном}} с Русима ''миру.'' И сто мача извадили <i>супроћ једној самој руци.</i> </ol> ===У ЧЕТВРТОМ ПАДЕЖУ=== <ol> <li>''С предлогом'' '''уз''' реч у 4. пад. показује:</li> а) да се нешто <i>креће у правцу с доњега краја ка {{hw|гор|-|њем}} онога што она сама значи.</i> {{Page break|208}} ''Примери:'' Да се може ''уз дрво'' пузати као мачка: А он иде ''уз бијелу кулу.'' Прими с’ бане ''уз Голеч Планину.'' Јунак иде ''уз брдо.'' А он тајом иде ''уз мердивен.'' Да се пењу ''уз општу.'' Па погледа горе ''уз чардаке.'' Пламен му се ''уз образ'' запали. б) Тако и у простору, кад се нешто <i>креће од стране која се сматра за нижу у правцу стране која се сматра за вишу.</i> ''Примери:'' Да ударе оздо ''уз поље.'' Већ побегох <i>уз кршно приморје.</i> Па он иде тамо ''уз чаршију.'' Остав’те ми на тамници пенџер да ја гледам ''уз Млетке'' низ {{hw|Мле|-|тке}}. Неки друже ''уз долину'' струже. Шетајући <i>уз росне ливаде.</i> Гледајући ''уза ме'' низа ме. Начне га мазити <i>уз длаку</i> низ длаку. в) <i>Да се нешто креће упоредо с оним што она значи.</i> ''Примери:'' Марко игра колом ''уз кадуне.'' Ждребе трчи ''уз кобилу.'' Иду ''уз плуг.'' г) <i>Да се нешто ставља или се већ бави поред онога што она значи.</i> ''Примери:'' Што л’ буздован ''уза се'' привлачи. Док нисам стала ''уз мила кума.'' Свагда би га брала, у па̑с ушивала, ''уза се'' носила. Невера ти седи ''уз колено.'' Напео се као свечарски лонац ''уз ватру.'' Да ми будеш девер ''уз девојку.'' Игуман сједи ''уз огањ. Уз јелике'' пушке {{hw|при|-|слонише}}. Везаћу га ''уз то бојно копље'' као жена куђељ’ ''уз преслицу.'' Израстао зелен бор ''уз Алагин бели двор.'' А ''уз ноге'' ковче и чакшире. д) <i>Да иде нешто као додатак ономе што она значи.</i> ''Примери:'' Даде ње_му три товара блага, снаа када кошуљу са златом ''уз кошуљу'' срмајли мараму. Оће дати коња испод себе, још ''уз коња'' стотину дуката. Те изг вади од злата јабуку ''уз јабуку'' хиљаду дуката. Уз ''крива човека'' пропадне кашто и прав. Не би л’ и ви <i>уз њи</i> преживели. ''Уза сухо дрво'' и сирово гори. <i>Уз {{hw|там|-|буру}}</i> танко попијева. Гадље ''уз које'' се игра и гусле <i>уз које</i> се пјевају јуначке пјесме. Овако се ''уз јело'' највише пије шљивова ракија. Тако се сад ''уз реч'' говори. {{hw|При|-|певи}} ''уз здравице.'' ђ) <i>Разлог из кога се нешто чини.</i> ''Примери:'' Ништа не чините ''уз пркос.'' И одсјеци {{hw|по|-|најбоље}} главе а ''уз инат'' и цару и Богу. {{Page break|209}} е) ''Време.'' ''Примери:'' Радич ''уз онај рат'' постане капетан. {{hw|Пје|-|сме}} које се пјевају ''уз часни пост.'' Јер се <i>уз бијелу {{hw|не|-|ђељу}}</i> поједе масло. <li>''С предлогом'' '''низ''' ''реч у 4. пад. показује:''</li> а) <i>Да се нешто креће у правцу од горњега краја ка доњем онога што она сама значи.</i> ''Примери:'' Па он сиђе ''низ бијелу кулу.'' Она стрча доле ''низ чардаке.'' Запе љуба бјежат’ ''низ планину.'' Па погледа ''низ брдо.'' Види ђе ''низ прозор'' некака жена {{hw|спу|-|шта}} своје косе златне. Рони сузе ''низ бијело лице.'' {{hw|Уда|-|рише}} му сузе ''низ образе.'' Удри браца пуца ''низ недарца.'' Клону рука ''низ чошну доламу.'' б) <i>Тако и у простору кад се нешто креће од стране која се сматра за вишу ка страни која се сматра за нижу онога што она значи.</i> ''Примери:'' Оде право ''низ Косово равно.'' Равно поље жао ми је на те где мој драги отиде ''низа те.'' Пошетах се ''низ ливаду.'' Ко се оно ''низа Саву фула? Низа совру'' вино наточише. Ђе га гледа ''низ његову пушку.'' <li>''С предлогом'' '''кроз''' ''реч у 4. пад. показује:''</li> а) <i>Да нешто пролази с једног краја на други оним што она значи.</i> ''Примери:'' Ти стријељај ''кроз прстен'' јабуку. Онда ћеш га видети ''кроз рупу.'' Турци су се сваку ноћ <i>кроз земљу</i> ближе прикучивали к српским шанчевима. Но ''кроз њега'' зрно пролећело. Сад видимо као ''кроз стакло.'' И сунце пролази ''кроз каљава места,'' али се не окаља. ''Кроза те'' ће огрејати сунце. Сјају му се токе <i>кроз {{hw|бр|-|кове}}</i>. Она се прометну овца, и поче ''кроз кућу'' блејати. Пак потрча ''кроз Мироч планину.'' Ра̏ниле девојке <i>кроз гору</i> на воду. б) <i>Да неко или нешто пролази између множине лица или нечега другог.</i> ''Примери:'' Диже главу оде ''кроз сватове.'' Изиђе с {{hw|Ја|-|дранима}} срећно ''кроз Турке.'' Провре се ''кроз народ'' до кнеза. в) <i>Да се нешто у своме кретању налази у ономе што она значи.</i> ''Примери'' Кад су били ''кроз гору зелену.'' Кад су били ''кроз Корита равна.'' Кад су били ''кроз поље Косово.'' И кад будеш тамо ''кроз чаршију.'' г) ''У пренесеном значењу.'' {{Page break|210}} ''Примери:'' Братац сеји ''кроз сач'' одговара. Сеја брату ''кроз плач одговара.'' Сузе лила ''кроз плач'' говорила. А ''кроз сузе'' гњевно проговара. д) <i>Да је оно што она значи средство којим нешто постаје.</i> ''Примери:'' Тешко оном човеку ''кроз кога'' долази саблазан. Да се у свачему слави Бог ''кроз Исуса Христа.'' Да се свијет спасе ''кроза њ.'' ђ) ''Узрок нечему.'' ''Примери:'' Завади се и мило и драго да ''кроза што'' не би ни жалили. Свађа ''кроз јаглук.'' ''Напомена:'' Место речи '''кроз''' налази се и '''проз''' и '''чрез.''' <li>''С предлогом'' '''мимо''' ''реч у 4. пад. показује:''</li> а) ''Да се кретањем промине оно што она значи.'' ''Примери:'' Па пролази покрај двора мога као робље ''мимо турско гробље.'' Но ''мимо њих'' коња прогоњаше. ''Мимо град'' је чета пролазила Кад прођосмо <i>мимо једно острво.</i> б) <i>У пренесеном значењу.</i> ''Примери:'' Да се млађе кћери не удају <i>мимо {{hw|ста|-|рије}}. </i>Да не траже цара ''мимо цара.'' Не убиј, Боже, <i>мимо свијет.</i> Постао неваљао <i>мимо све остале људе.</i> <li>''С предлогом'' '''за''' ''реч у 4. пад. показује:''</li> а) <i>Да нешто примицањем заузима место с наличја,</i> или <i>уопште на другој страни онога што она значи.</i> ''Примери:'' Докле зађе ''за горицу'' сунце. Кад је дошла ''за гору'' на воду. Овце ти ''за луг'' зађоше. Западну <i>за камење</i> и стану се бити. Пак је метну ''за се'' на {{hw|ко|-|њица}}. Уђе у собу где је било весеље, и стане ''за врата.'' Зашао ''за леђа'' реченом генералу. Језик ''за зубе!'' Заклони се ''за јелу зелену.'' Измакну се <i>за своје пређашње {{hw|гра|-|нице}}</i>. Док ја одем ''за бијелу цркву.'' Јесу они чете {{hw|чето|-|вали}}, ''за коље'' се нису заклањали. б) <i>Да нешто примицањем заузима место с које било спољне стране онога што она значи.</i> ''Примери:'' Истом Грујо сједе ''за трпезу.'' Под {{hw|ору|-|жјем}} ''за совре'' сједоше. ''За готову совру'' засједоше. Кад сједнемо ''за столове златне.'' <i>Тако и кад се место трпезе каже обед.</i> ''Примери:'' Цар Лазаре сједе ''за вечеру.'' Седне Усуд ''за вечеру.'' {{Page break|211}} в) <i>Да се нешто саставља с оним што она значи.</i> ''Примери:'' Посвирај па и за појас задени. Заде јој лале ''за главу.'' Запе стрелу ''за златну тетиву.'' Задје јој се купина ''за свилену кошуљу.'' Да гдје не запнеш <i>за камен</i> ногом својом. Десном га је руком ухватио <i>за {{hw|де|-|сницу}}</i> и ''за бритку сабљу.'' Жута хрта ''за уши'' сподбила. ''За бритке'' се ''сабље'' доватише. Куд год иде ''за руку'' ме води. У рату је боље ''за непријатељски плот'' коња {{hw|ве|-|зати}}, него ''за свој.'' Веза коња ''за једну јелику,'' веза хајку ''за другу јелики. За злато'' рђа не пријања. {{hw|При|-|кова}} га Солуну ''за врата.'' г) <i>Да се нечим замењује оно што она значи.</i> ''Примери:'' Ја ћу ''за те'' на мејдан изићи. Ја ћу пасти ''за те'' у тамницу, док отидеш и опет се вратиш. Од сад више нема свадбарине Марко ''за све'' свадбарину плати. Око ''за око.'' Зуб ''за зуб.'' Носе воће те мењају ''за брашно.'' Да пазаре једно ''за друго.'' Шљиве ''за брашно.'' Мило ''за драго.'' Жао ''за срамоту.'' Ока шенице ''за грош.'' Где дадосмо сребро ''за олово.'' Немој дати умље ''за безумље.'' д) ''Цену или вредност нечега.'' ''Примери:'' Што дадосмо ''за једну ужину'' била б’ рана за годину дана. Не дам вама Секуле нећака ''за Кучево'' ни ''за Браничево.'' У њему сам три лета служио: једно лето ''за светло оружје,'' друго лето ''за добра коњица,'' треће лето ''за лепу девојку.'' ''За главу своју'' ником не казуј. Не сме он то учинити ''за живот.'' ђ) <i>Да нешто буде</i> или <i>да не буде оно што она значи.</i> ''Примери:'' Да се ''за учитеља'' издаје. Да се Туркешања ''за пашу'' издаје. У руке му трс подају <i>за краљевску за шибику</i> (скиптар). То је Раде ''за братство'' примио. Не прими ми, Боже, ''за грехоту.'' И даде јој божју вјеру тврду да је хоће узет’ ''за љубовцу.'' Нисам тебе <i>за {{hw|се|-|стру}}</i> довео, већ сам тебе ''за љубу'' довео. Узми мене <i>за својега сина.</i> Кога ћемо ''за краља.'' Ја га не бих ни <i>за слугу</i> млада, а камо ли ''за мог господара.'' Постави га ''за судију.'' Ко не држи брата ''за брата,'' он ће туђина ''за господара.'' е) <i>Да се мари, брине, стара, боји за оно што она значи.</i> ''Примери:'' Све ћемо чинити ''за тебе.'' Дао би око <i>за њега.</i> Ил’ не чујеш ил’ не хајеш ''за ме.'' А ''за тебе'' младу и не мари. Не брини се ни мало ''за овце.'' Ко ''за своје'' а особито ''за домаће'' не промишља, одрекао се вјере. Ја се бојим ''за мојега сина.'' Он не смједе поћи у Косово <i>за крст часни</i> крвцу прољевати, и ''за своју вјеру'' умријети. Да се стара ''за рају'' као ''за своју децу.'' {{Page break|212}} ж) <i>Оно чему је намењено нешто или каква радња.</i> ''Примери:'' Докле буде траве <i>за коњица, за јунаке</i> млади јагањаца. Да не роди вино ни шеница ни <i>за цркву</i> часна литурђија. Који је пред кућом дељао држаљицу <i>за будак.</i> А ево смо како они миши те <i>за мачку</i> звоно приправљаху. Ја сам сабљу <i>за себе</i> ковао. Да могу {{hw|ку|-|пити}} <i>за себе</i> и <i>за своју чељад</i> круха. Те он оре поље <i>за шеницу. За муку</i> смо саздани. Да се спремају <i>за пут.</i> Да још није спремљена <i>за удају.</i> Кош <i>за кукурузе</i>. Ћуп <i>за мед.</i> з) <i>Оно чему што приличи</i> и <i>оно за шта је шта {{hw|при|-|спело}}.</i> ''Примери: За те'' нису чаше позлаћене. Које перо сјајан месец то је перо <i>за војнике,</i> које перо жарко сунце то је перо <i>за јунаке,</i> а јунаци <i>за ђевојке.</i> Није <i>за козу</i> сено. Може л’ бити <i>за цара</i> царица. Место згодно <i>за војску.</i> Узму из Сибнице што буде људи <i>за оружје.</i> Сва тројица већ дорасту <i>за женидбу.</i> Сад би већ била <i>за удадбу.</i> Кад приспију <i>за жетву</i> шенице. Видити њиве како су већ жуте <i>за жетву.</i> Је ли веће јање <i>за заклање?</i> И ми коња <i>за трку</i> имамо. и) <i>Да се неко или нешто интересује или разбира ономе што она значи.</i> ''Примери:'' Ал’ га нисам питао <i>за царство,</i> већ <i>за грије</i> што је сагрјешио. <i>За јуначко</i> питају се <i>здрављ .</i> Жалосно га ''за вилајет'' пита. Што ме царе ''за свато '' пита, нека купи колико му драго. Све се скита а ''за Му '' пита. Паде на ум, па се досјетио <i>за његова хрта Кар мана.</i> Знаде л’ сваки <i>за Бога</i> и <i>за име Божије. За везира</i> никад и не мисли, <i>за цареву сву осталу војску</i> а колико мраве по земљици. Који се ''за њу'' опклади седам бели градова. ј) ''Време.'' ''Примери:'' Беле новце остављај ''за црне дане.'' То морало остати ''за друга пут. За дан; за ноћ; за годину.'' Тако стаде ''за годину'' дана. Пише вино ''за недељу'' дана. Ватра ''за један час'' обузме сву варош. Царуј куме ''седам година.'' к) ''Узрок или налик на узрок.'' ''Примери:'' Видим ђе ћеш данас погинути а ''за правду'' Бога истинога. Неки страдају ''за злобу'' и ''неправду сво'' а неки ''за незнање'' и ''будалаштину.'' А, мој брате, <i>за</i> ме не криви. <i>За што</i> се насмеја? Ни ''за што:'' само она л) ''Меру.'' ''Примери:'' Укопајте мене ''за сабљу'' дубоко. Ле снег и лед сваке године дебео ''за један хват'' и ви {{Page break|213}} љ) ''Разна пренесена значења.'' ''Примери:'' Даћу теби до триста дуката још к отоме златан прстен с руке ''за залогу'' мојега братинства. То и јест ''за чудо.'' Ако би му било ''за невољу.'' Ово чините мени ''за спомен. За знак'' најтврђе вере пошаље му своје бројанице. Пошто би се потурчио Марко? ''За инат.'' Грађа ''за леп српски роман. За пакост. За љубав.'' Што ''за Бога'' уделите и ''за душу'' намените. Ми како нађемо ''за добро'' онако и радимо. Како он нађе ''за право.'' Које нађете <i>за вриједно.</i> м) ''Исто што и с предлогом'' '''по.''' ''Примери:'' Купи свате, хајде ''за ђевојку. За тебе'' ће послат’ посланике. Поручи ''за бајалицу.'' <li>''С предлогом'' '''међу''' ''реч у 4. падежу показује:''</li> а) <i>Да се нешто у кретању зауставља на месту {{hw|опко|-|љеном}} или са свију страна, или бар с две стране оним што она значи.</i> ''Примери: Међу Турке'' јуриш учинише. Кад удари у катане Марко како соко ''међу голубове.'' А дотрчи Комнен барјактаре међ девојке крај воде студене. Удари га ''међу плећи живе.'' Цар Милоша ''међу очи'' љуби. Бацио кост ''међу њих.'' Да иде ''међу народ.'' И падоше <i>међ {{hw|Му|-|рашов}} табор.</i> б) <i>Да се кретање или радња зауставља узајмично на онима које она ознанује.</i> ''Примери: Међу се'' се хоће да поморе, злаћенима да пободу ножи. Пак се почеше ''међу се'' клати и бити. в) ''У пренесеном смислу:'' ''Примери:'' Почеше говорити ''међу се.'' Да договор ''међу се'' имате. ''Међу то'' им Бог одлуку смете. <li>''С предлогом'' '''над''' ''реч у 4. падежу показује:''</li> а) <i>Да је место, на ком се кретање или радња {{hw|зау|-|ставља}}, с горње стране онога што она значи.</i> ''Примери:'' Наднесе се ''над бунар над воду.'' Отиде ''кад јаму.'' Преодница ведро небо пређе надводи се <i>над Ерцеговину.</i> б) <i>Да се нешто пореди с оним што она значи.</i> ''Примери: Нада те'' се не нашло јунака. Данас нема ''нада ме'' јунака. Нема крвника ''над потурчењака.'' <li>''С предлогом'' '''под''' <i>реч у 4. падежу показује</i>:</li> {{Page break|214}} а) <i>Да је место, на ком се кретање или радња {{hw|зауста|-|вља}}, с доње стране онога што она значи.</i> ''Примери:'' Мртав паде ''под коња дората.'' Па седоше ''под јелу зелену.'' Па ''под барјак'' купи Удбињане. Метнула камен ''под главу.'' Све је Марко ''под сабљу'' турио. Дође право ''под цареве дворе.'' Често гледа ''под Кунар планину.'' б) ''Начин.'' ''Примери:'' Већ он узе ''под силу'' девојку. Ако неће сам од своје воље, а он хоће ''под морање.'' Тадај ћу ти за сина кажати, ал’ ''под клетву'' да се даље не жна. в) ''Време.'' ''Примери: Под ноћ'' тикве цветају. ''Под саму зиму'' отиде у Босну. Под јесен је водио руску војску на {{hw|Вар|-|варин}}. ''Под старост.'' г) ''Иначе пренесена значења.'' ''Примери:'' Тад је Нови ''под кауре'' пао. Наију {{hw|крагу|-|јевачку}} узме ''под своју власт.'' Да не паднете ''под суд.'' Кућа се узима или даје ''под кирију.'' Давати новац <i>под интерес.</i> <li>''С предлогом'' '''пред''' ''реч у 4. падежу показује:''</li> а) <i>Да се кретање или радња зауставља на предњој страни онога што она значи.</i> ''Примери:'' Не смедоше ''пред Марка'' изићи. Ко ће стару дочекати мајку и ''пред мене'' стару ишетати. Пак ''пред цара'' клече на колена. Те га пошљу на крајину ''пред Турке.'' Па изиђи ''пред кулу бијелу.'' Само да ми тај човек ''пред очи'' не излази. б) ''Време.'' ''Примери: Пред зору'' се мрзне. Дође ''пред вече '' нешто људи у Пожаревац. Намера га ''пред вече'' нанесе на зелено у гори језеро. Један дан ''пред ноћ'' кад бијасмо на врх Чемерна. Кад ко ''пред смрт'' много једе. <li>''С предлогом'' '''на''' ''реч у 4. падежу показује:''</li> а) <i>Да је на горњој страни онога, што она сама значи место, на ком се кретање или радња зауставља или {{hw|наме|-|рава}} зауставити се.</i> ''Примери:'' Кад се слеже ''на Косово'' војска. Кад дођу ''на једно поље.'' Оправља се војевода Јанко, оправља се ''на Косово'' равно. Пала магла ''на ливаду.'' Пак ја пођох ''на планину.'' Пак отиде мору ''на обалу.'' Бацише га <i>на дно</i> у тамницу. Попећу се бадему <i>на гране.</i> Она оде коњма ''на ливаду.'' Набијају живе ''на коље.'' Што два {{Page break|215}} два ''на копље'' набада, преко себе у Ситницу тура. Од јада се ''на мач'' наслоњаше. ''На бојно се копље'' наслонио. б) <i>Да се кретање нечега зауставља дошавши у додир с оним што она значи.</i> ''Примери:'' Састави један џелеп турских говеда те оћера ''на Митровицу'' и прода. Ја оћера ''на Мљетке'' {{hw|во|-|лове}}. И пођоше здраво ''на дворове.'' У саму ноћ дођемо ''на квартир.'' Иди ''на море'' и баци удицу. Отиде <i>на онај поток,</i> прекрсти се и баци новчић у поток. Стојша кад дође <i>на ону чесму.</i> Он долази тамници ''на врата.'' {{hw|На|-|мера}} је намерила била ''на јунака'' Орловића Павла. По дугоме путовању наиђу ''на један чардак.'' Истом кнеже разредио војску ''на Косово'' ударише Турци. Изнеси ме пред двор ''на сунашце.'' Ружан човек не иде радо <i>на {{hw|огле|-|дало}}.</i> Удари се јунак ''на јунака.'' в) <i>Отвор којим пролази оно што се креће.</i> ''Примери:'' Пак протера коња ''на капију.'' Ако те <i>на једна врата</i> истера, а ти ''на друга'' опет уђи. Уђите <i>на уска врата.</i> Буре одозго на среди има једну јаму ''на коју'' се пиће у њега сина. Не говори ''на сва уста.'' Па кад ми је које за потребу испојем га ко пјесму ''на уста.'' Изићи ће то њему ''на нос.'' г) <i>Оруђе на ноје се извршује радња.</i> ''Примери:'' Гледа њега ''на дурбин'' девојка. Пије крв на памук. Спуштавах се ја ''на ваше уже.'' Па се крило ''на чекрк'' окреће. Преде свилу ''на златно вретено.'' Она иде на тавничка врата и донесе једну кову вина, на ''узицу'' спусти у тавницу. ''На кантар'' их мјерити не {{hw|зна|-|дем}}. Људи вију жито ''на лопату'' а жене ''на решето.'' Кад се брашно ''на густо сито'' просије. д) <i>Да је кретање управљено у правцу онога што она значи.</i> ''Примери:'' Ветар однесе галију бог зна куда да за три месеца није могла изаћи ''на свој прави пут.'' Пак се ''на траг'' они повратише. Поврати се Мујо ''на трагове.'' Да не иде тамо на ''те ауте.'' Те је шаље <i>на Турску Кладушу на кољено</i> Хрњи Мустаф-аги. Преносећи храну на самару преко Босне ''на Херцеговину.'' Кад хаџије <i>на ћабу</i> полазе. Поведи их мени ''на Удбину.'' Други пут иде из Београда <i>на Гроцку, Асан-пашину паланку, Јагодину, Ћуприју, Параћин, Ниш,</i> у Македонију. Отидоше свак <i>на своју страну.</i> Окрени се с десна ''на лијево.'' Зар да <i>на нас</i> народ као ''на издајице'' прстом пружа. Највише се очи отимаху ''на кићене'' у пољу ''сватове.'' {{Page break|216}} ђ) ''Подражавање ономе што она значи.'' ''Примери:'' Углед’о се један ''на другога,'' попадао један код другога. Угледајте се ''на вјеру њихову.'' {{hw|Угле|-|дајте}} се ''на мене'' као и ја ''на Христа.'' Кад си расла <i>на што си</i> гледала, ил’ си расла <i>на бор</i> гледајући, ил’ <i>на јелу танку поноситу,</i> ил’ ''на мога брата најмлаћега?'' Помислите ''на старе јунаке.'' Треба нама помислити <i>на витезе прве храбре.</i> Много је његовом јунаштву {{hw|пома|-|гало}} што је све помишљао ''на Милоша Обилића.'' е) <i>Да се даје знак или опомена ономе кога она значи.</i> ''Примери:'' Ненадовић стане намигивати ''на њ,'' {{hw|гово|-|рећи}} му полако: ћути, од Бога нашао! Иди орле не {{hw|на|-|мигуј}} ''на ме.'' Ал’ дружина викну ''на Милоша:'' подај сабљу не замећи кавге. Ја повичем ''на њега:'' то је мој челац. ж) <i>Да се према ономе што она значи врши радња или кретање у непријатељском смислу.</i> ''Примери: На кога'' сте ноже потргнули? Баци копље бијело Латинче ''на Милоша'' у прси јуначке. Отидоше преко мора сињег ''на Арапску љуту покрајину.'' Као <i>на хајдука</i> изишли сте с ножевима и с кољем. Бисмо се с људима и ударасмо ''на куле и дворове.'' Почетак буне ''на дахије.'' Срамота је двоме ''на једнога. На курјака'' вика а лисице месо једу. Узео зуб ''на њега.'' Многи свједочише лажно ''на њега.'' Многе тешке кривице изношаху ''на Павла.'' з) <i>Начин на који бива оно што се ради.</i> ''Примери:'' Умр’о ''на пречац.'' Сад изнес’те да што {{hw|за|-|кусимо}} сви уједно а ''на брзу руку.'' Продали му кућу ''на добош.'' Већ ''на силу'' оженила сина и ''на силу'' довела девојку. ''На врат, на нос'' побјегну у градове. Ударе <i>на јуриш.</i> Попио оку вина ''на душак.'' Продао ''на јагму.'' Продаје ''на крчму.'' Сваки носи по двадес’т пушака све ''на један арзлак'' изгоњене и ''на један чакмак'' догоњене и ''на једну бурму'' завијене. Толико му остајете ''на чисто'' дужни. ''На пророчанску'' говорит’ почиње. и) <i>Време у које се врши радња или кретање.</i> ''Примери:'' Доћи ћу ти ''на пролеће; на лето; на јесен.'' Кад ''на подне'' говеда полежу у пландиште. ''На недељу'' дана пред свадбу. ј) <i>Да се нешто пореди с оним што она значи.</i> ''Примери: На лепоту'' као и девојка. ''На стидноћу'' као и невеста. ''На лепоту'' да лепшега нема. ''На висину'' да нема вишега. ''На јунаштво'' к’о Бојчић Алија. к) <i>Сличност или несличност нечега с оним што она значи.</i> {{Page break|217}} ''Примери:'' А Марко се тури ''на ујака.'' Да би јој се пород уметнуо ''на њезин род.'' Сакуп овај ''на зло'' не {{hw|при|-|личи}}. Мирише ''на кољиво.'' Заудара ''на буре.'' Смрди <i>на сумпор.</i> Душа створена ''на слику и прилику'' истога Бога. л) <i>Обличје нечега.</i> ''Примери:'' Полуга ''на лакат.'' Кућа ''на покој.'' Шарен ''на грошеве.'' Под многим кућама има и сад цијели {{hw|ње|-|мачки}} подрум ''на сводове.'' Пут ''на завојицу.'' Нијесам видио цијеви ''на ову направу. На перо'' ме ћурком покриваше. љ) <i>Одстојање.</i> ''Примери:'' Засавица се прикључује Сави <i>на један пушкомет.</i> Брдељци око Београда и ''на читав сат'' {{hw|да|-|леко}} зову се Врачар. ''На два сата'' далеко од Сења. ''Напомена:'' У овом смислу каткад стоји предлог '''на''' и пред ''прилогом.'' ''Примери: На далеко'' запроси девојку. Тога ''на близу'' није било. м) <i>Да је повољна или неповољна радња по некога.</i> ''Примери:'' Тако ми ''на зло'' година не дошла! ''На зло'' Павле сеју миловао. Све ''на славу'' Божју чините. Дати живот у дивну замену а ''на славу'' српскоме имену. Да се слави Дука зулумћару ''на срамоту'' теби и твојима. н) ''Количину нечега.'' ''Примери:'' Туд ће проћи ''на алаје'' војска. Та има нас ''на хиљаде.'' А гракаху ''на јата'' вранови. ''На хиљаде'' падоше јунаци. њ) ''Именски прирок.'' ''Примери:'' Да ће књига ова бити <i>на неисказану корист</i> народу нашему. Онда ће оно бити <i>на штету</i> нашем народном језику, а себи и својима ''на срамоту.'' Дан и ноћ радећи да не будемо ''на досаду'' никоме од вас. Не будите ''на саблазан'' ни Јеврејима ни Грцима. Кад је Јања ''на удају'' била. Кац је Омер ''на женидбу'' био. Ништа није ''на одмет.'' Нек вам је ''на знање.'' Ако слаже, лаж му ''на поштење.'' Свему роду и племену <i>на велику част.</i> Ако л’ винца пије ''на здравље'' му било. ''На част'' теби срна и кошута. ''На поклон'' ти коњиц и ђевојка. <i>На живот и на здравље. На спасеније.</i> о) <i>Додатан прироку у разноме смислу.</i> ''Примери:'' Није бабо расковао благо ''на наџаке'' ни ''на буздоване.'' Што су били лави и тимари, појагмили Турци ''на миразе.'' Отишли ''на размјерке.'' Одбијам ти <i>на лудост.</i> Одбити коме што ''на дару. На комаде'' кују {{hw|ис|-|кидајте}}. {{Page break|218}} Не трпаше ''на гомиле'' благо. Бојно копље сломи ''на четворо.'' Наија је свака раздијељена ''на кнежине.'' Кад ја бијах ''на бијес'' ђевојка. Жао ми је ''на те.'' <li>''С предлогом'' '''о''' ''реч у 4. падежу показује:''</li> а) <i>Да је кретање управљено и да се зауставља на ономе што она значи.</i> ''Примери:'' Обеси пушку ''о клин.'' Како кога руком доваташе те ''о земљу'' њиме удараше. Ко с ђаволом тикве сеје ''о главу'' му се лупају. Лупа као путо ''о лотру.'' Изнад њега копље прелегило, ударило ''о камен'' студени. Док би длан ''о длан'' ударио. На једној се води умивали, ''о један'' се ''јаглук'' отирали. б) <i>Да нешто, крећући се, додирује се с оним што она значи.</i> ''Примери:'' Одр’о би медведа ''о њега.'' Немам ''о што'' сабље поганити. И ''о Турке'' да крваве руке. в) <i>Тако и у пренесеном смислу.</i> ''Примери:'' Да ја ''о вас'' не огрешим душе. Кад се {{hw|гри|-|јешите}} ''о браћу.'' Који се не саблазни ''о мене.'' г) <i>Да оно што она значи изазива радњу.</i> ''Примери:'' Цареви се отимљу ''о царство.'' Како с’ грабе ''о то пустио благо.'' Завади се мајка и девојка не ''о граде'' ни ''о винограде,'' већ ''о једну танану кошуљу.'' Кад сам се јуче кладио <i>о мога коња дората, о моју сабљу очину.</i> Тако и у пренесеном смислу: Није ми ''о главу.'' У неких књижевника налази се '''об,''' <i>означујући с {{hw|имени|-|цом}} време.</i> ''Примери: Об ноћ'' греде а ''об дан'' почива. Да се не могаше смирити ''об дан'' ни ''об ноћ.'' <li>''С предлогом'' '''по''' ''реч у 4. падежу показује:''</li> а) <i>Да се кретање или радња чини да би се прибавило оно што она значи.</i> ''Примери:'' Једном пођемо нас десетак су тридесет коња у Дубровник ''по со.'' Кад би год полазила ''по траву'' и ''по воду.'' Трећи иде кући ''по ужину.'' Да је отишао <i>по велике топове.</i> Па одоше свати ''по ђевојку.'' Цар ''по Марка'' оправио слуге. Зашто посласте ''по мене?'' Доћи ће враг ''по своје.'' ''Тако и у пренесеном смислу:'' Отишао ''по памет.'' Било би га добро ''по смрт'' послати. Коме га је послао на свје̏т (савет). {{Page break|219}} б) <i>Меру или вредност нечега.</i> ''Примери.'' Те сакупи ''по избор'' сватове. Још се не беше ''по све'' смркло. Оно ствар вреди ''по што'' се може продати. Ја не марим за живот кад би живео ''по ту цену.'' Ни ''по што'' Господе. в) ''Повољно или неповољно по онога кога она значи.'' ''Примери:'' Не каже баба како је сан снила, већ како је ''по њу'' боље. Вук је послуша наопако ''по се.'' На зло ''по јунаке'' горе ''по девојке.'' У зао час ''по ме'' или ''по те.'' г) ''Време.'' ''Примери:'' Што ''по вас дан'' плугом плужи, и ''по сву ноћ'' пружен лежи. Па се ''по други пут'' разболи. <li>''С предлогом'' '''у''' ''реч у 4. падежу показује:''</li> а) <i>Да је место на ком се кретање или радња {{hw|зауста|-|вља}} у ономе што она значи.</i> ''Примери:'' Ну доведи Страхинића бана ''у дворове'' и <i>у куће наше.</i> Веће иде ''у чардаке горње.'' Унесе га <i>у Вилиндар цркву.</i> Идите ''у село'' што је пред вама. Спустише се ''у приморје равно.'' Наточи јој воде ''у судове.'' Цар се маши руком ''у џепове''. Старца Фочу вргли ''у зачеље.'' Узе пушку <i>у десницу руку.</i> Из твојијех уста у <i>Божје уши.</i> Лети <i>у очи</i> као зоља. ''У кочије'' Тадију метнуше. б) <i>Да се нешто везује с оним што она значи.</i> ''Примери:'' Ухватише коње ''у кочије.'' Упрегао <i>у {{hw|ри|-|лицу}}</i> два вола. У ''топове'' запрег’о коње. в) <i>Да се нешто обухвати оним што она значи.</i> ''Примери:'' Обукоше га ''у хаљине његове.'' Преобучен ''у калуђерске хаљине.'' Владета је коња ознојио и <i>у бјелу п’јену</i> обукао. Опасати кога ''у лико.'' Док ј’ облио {{hw|џе|-|вердан}} ''у злато.'' Па га зали ''у олово тешко.'' Многе сестре ''у црно'' завила. Совра ће му ''у крв'' огрезнути. Србија је зарасла ''у шуму.'' Заплео се као пиле ''у кучине.'' Оде стрела ''у прах'' и ''у маглу.'' Гуња паде ''у зелену траву.'' Потегне нз пиштоља те запали џебану и одлети ''у ветар.'' Пала му секира ''у мед.'' г) <i>Да се нешто помеша с оним што она значи.</i> ''Примери: У ордију'' турску угазио. ''У Турке'' ће {{hw|Дми|-|тар}} угазити. Пак он оде ''у цареву војску.'' Одмах пође <i>у тазбину</i> дође. Повадиће то драго камење ударат’ га {{hw|са|-|бљам’}} ''у балчаке'' и кадама ''у златно прстење.'' Арапин се ''у сватове'' врати. Ни куд мајци ни куд ''у девере.'' {{hw|Ко|-|вати}} кога ''у звезде.'' {{Page break|220}} д) <i>Да се прибавља оно што она значи.</i> ''Примери:'' Отиде слуга ''у дрва.'' Веће га посла ''у дрва.'' Отишли ''у рибу.'' Кад идемо ''у шишарке.'' Пошао као була ''у јагоде.'' ђ) <i>Да неко или нешто постане оно што она значи.</i> ''Примери:'' Дуждевић ме зове ''у сватове.'' Са шта, брате, оде ''у хајдуке.'' Одметну се одметница Мара преко Бајне Луке ''у хајдуке.'' Отишао ''у солдате.'' У Србији су од прије ''у додоле'' ишле по селима наше кућевне дјевојке. е) <i>Да се нешто креће или јавља у правцу онога што она значи.</i> ''Примери:'' Расти јело небу ''у висине.'' По три копља ''у висину'' скаче. И у ''црну земљу'' погледаше. Босиоче ''у ширину'' расти. Погледа кроз брвна ''у једну зграду.'' Пуне се пушке боји само онај, ''у кога'' је обрнута. Што му <i>у очи</i> не смије рећи. На мах викну <i>у своју дружину.</i> ж) <i>Да се кретањем или радњом додирује оно што она значи.</i> ''Примери:'' Руке шире ''у лице'' се љубе. Па се с {{hw|кра|-|љем}} ''у образ'' пољуби. Љуби цара ''у скуп'' и ''у руку.'' {{hw|По|-|годи}} га ''у чело јуначко.'' Те удара себе ''у срдашце.'' Па ''у врата'' ногом ударио. Па удара море ''у брегове.'' Гађати ''у нишан.'' з) <i>Инструменат који служи за извођење радње.</i> ''Примери:'' Па удара ситно ''у тамбуру.'' Али Митар <i>у {{hw|сви|-|ралу}}</i> свира. Звонили су ''у сва звона.'' Заповједи да се три пута затруби ''у трубу.'' Као да је ''у боб'' врачао. Прости људи рачуне ''у грах'' и ''у кукурузна зрна.'' и) <i>Да се неко узда у оно што она значи.</i> ''Примери:'' Ко се у коло хвата ''у ноге'' се узда. У ''себе'' се поуздати немој, ни ''у руку'' ни ''у бритку сабљу'' ни ''у твоје копље отровано.'' На́да нема право ни ''у кога'' до ''у Бога'' и ''у своје руке.'' Верујемо ''у Бога једнога.'' ј) <i>Да се залаже оно што она значи.</i> ''Примери:'' Од’ Хајкуна да се опкладимо <i>у твој {{hw|ђер|-|дан}}</i> и ''у мог ђогата.'' Тако се опклади ''у своје очи'' да је боља правда него кривца. Учини то ''у мој одговор.'' {{hw|Ни|-|смо}} ли ''у име твоје'' пророковали. А ја идем на бој на Косово ''у пресвето име Исусово.'' к) <i>Како се извршује радња или кретање.</i> ''Примери:'' Иде ''у раскорак.'' Гони коње све ''у три.'' Сви ''у једно грло'' заплакаше. У ''глас'' викну господа {{hw|ри|-|шћанска}}. {{Page break|221}} Ал’ се Иво ''у грот'' насмејао. У ''једну руку'' има право. Храна ако само ''у средњу руку'' роди. л) <i>Време у које се дешава радња.</i> ''Примери: У који'' је ''данак'' испросио ''у онај се данак'' разболео. Ником не јавише ништа ''у оне дане.'' Кад <i>у зору</i> пјеват’ почнеш. Ко ''у лето'' не ради, ''у зиму'' гладује. љ) ''Допуну прироку у разном смислу.'' ''Примери:'' Ухватили су се ''у коштац.'' Онда се {{hw|хва|-|тају}} ''у штап.'' Остане сакат ''у ногу.'' Остао је слеп <i>у једно око.</i> Ријетко сукно што се тка ''у једну жицу.'' Ухватише се ''у кости јуначке.'' Луда се лисица хвата ''у једну ногу,'' а мудра ''у све четири. У малу се длаку'' не искласмо. <i>У ситно</i> се не десило, а ''у крупно'' немам. Доћерали га <i>у велику сиротињу.</i> Ал’ ти није ''у вољу'' вечера. Дођу им војском ''у помоћ.'' Па се добро узме ''у памет.'' Ко винце пије ''у славу Божју.'' Одмах би се младеж ухватила <i>у коло.</i> Све те свијеће састави <i>у једну руковед.</i> </ol> ===У ШЕСТОМ ПАДЕЖУ=== <ol> <li>''С предлогом'' '''с''' ''или'' '''са''' ''или'' '''су''' <i>реч у 6. падежу {{hw|по|-|казује}}:</i></li> а) <i>Да је нешто заједно или заједно ради с оним што она значи.</i> ''Примери: С ким'' си онаки си. ''С Богом'' остај, мој мили ујаче. Ето ти брата, иди ''с њим.'' Стиже ''с војском'' до Ружине цркве. ''С вама'' дошла свака срећа. Буди Бог ''с нама. Са Јанком'' су четири сердара. — Вино пије Краљевићу Марко ''са старицом Јевросимом мајком.'' Још се нисам добро почастио ''с кумовима'' и ''с пријатељима.'' Леп је пород изродио ''с њоме.'' Нејаке су ноге у Стевана већ не могу '''с коњма''' путовати. б) <i>Да се упоређује или једначи нешто с оним што она значи.</i> ''Примери:'' Кад се ''с даном'' испореди тама и коприва ''с кедром'' ливанскијем тад ''са Вељком'' пређашњи јунаци. ''С младожењом'' равно расла. Једнога си ''с њима'' јата, из једног си ''с њима'' блата. в) <i>Да неко има оно што она значи.</i> ''Примери:'' Ал’ ето ти лисице ''с водом'' и ''са травом.'' Ето ти ђевојке ''с ручком.'' Књигоноша дође <i>с овом {{hw|књи|-|гом}}</i> у Лозницу. ''С мртвим Марком'' седе на галију. Нуто врага ''су седам бињиша, су два мача'' а ''су двије круне,'' {{Page break|222}} праунука Туркова ''с кораном.'' Изиђе преда њ ован <i>са златном вуном.</i> На алату коњу великоме ''са крсташем'' у руци ''барјаком.'' Види где људи ''с оружјем'' улазе у цркву. г) <i>Средство којим се постиже нешто.</i> ''Примери:'' Па вас може ''с коњем'' прегазити. Ишла би баба у Рим али нема ''су чим.'' Остало ми је још {{hw|пет|-|наест}} кеса; ''с овим'' ћу трговати. Шта ћу чинити <i>с {{hw|ово|-|ликим}} новцем?</i> Пушко моја не остала пуста немој мене ''с ватром'' преварити, за око те ни молити нећу. Узе руку Југовића мајка, окретала, превртала ''с њоме.'' А титра се сила ''с буздованом.'' Ја не мого ''с крилма'' полетети. д) <i>Начин на који се радња извршује.</i> ''Примери:'' И досад су књиге долазиле, ал’ се нису ''са сузам'' училе. Одрече се ''с клетвом.'' Није ми га <i>с вољом</i> поклонио. Пак му стаде завијати крило и <i>с {{hw|љу|-|титим}}</i> говорити ''гласом.'' Ударе на Србе ''са свом силом.'' А шта је лепше од славе Божје и од вечере ''с правдом'' стечене. Сву господу зове на Светога ''са књигама'' и <i>са здравицама.</i> ђ) <i>Да се нешто саставља или раставља с оним што она значи.</i> ''Примери:'' Не пише их самим мурећепом већем меша ''с крвцом'' од образа. Оцат помијешан ''са жучи.'' Гора се ''с гором'' не састаје а човек ''с човеком'' вазда. {{hw|Раста|-|ћеш}} се и ''са мном'' али нећеш ''са својом памети''. Колико је лако ударио ''са црном'' је ''земљом'' саставио. Девојка се ''са родом'' опрашта. Да се ко ''с ким'' не слаже. Можемо ли ''с Турци'' бојак бити. Жута хрта за уши сподбила те се ''с њиме'' коље низ планину. Тешко Турком тргујући ''с Марком.'' Већ сам ''с децом'' игру заметнуо. Упознати Европу ''с нашијем народом.'' Што им хоће друштво <i>са Турцима!</i> Те се венча јунак ''са девојком.'' <li>''С предлогом'' '''за''' ''реч у 6. падежу показује:''</li> а) <i>Да се нешто налази или бива иза онога што она значи.</i> ''Примери:'' Ал’ ''за гором'' огањ гори. ''За горицом'' студена водица. Ој ''за гором за зеленом'' нешто јасно подвикује. Деца су се играла ''за кућом.'' Незвану госту место ''за вратима. За агом'' је тридест јаничара, а <i>за Марком</i> не има никога. Па ''за собом'' затвори капију. б) <i>Да се нешто налази иза спољних страна онога што она значи.</i> {{Page break|223}} ''Примери:'' Па девојка ''за ђерђевом'' везе. У којој је био један вран коњ ''за јаслима'' привезан. Усуд седи сам ''за готовом софром'' па вечера. Кад кога често <i>за {{hw|шрпе|-|зом}}</i> нуде. <i>Тако и кад се место трпезе каже обед.</i> ''Примери:'' Застасмо га ''за вечером.'' У то време човек и жена били су ''за вечером.'' Кад су били ''за ручком.'' в) <i>Да је нешто прикључено ономе што она значи.</i> ''Примери: За појасом'' двије пушке мале. И ''за капом'' крило од лабуда. ''За калпаком'' од сребра челенка. Цвати ли му ружа ''за калпаком. За главом'' јој два румена ђула. г) <i>Да се креће у истом правцу нешто иза онога што она значи.</i> ''Примери: За њим'' иду млади Которани. Да ''за тобом'' назорице дођем. Већ ајде ''за мном'' у моју земљу. Дођу ''за мајком'' у Добрињу. Који би могли народ ''за собом'' повести. Опремих га ''за козама.'' Помоли се низ пољице Марко а ''за Марком'' Реља од Пазара а ''за Рељом'' {{hw|вој|-|вода}} Милошу. ''За њиме'' се натурио Марко. д) <i>Да се изражавају осећања која се тичу онога кога она значи.</i> ''Примери:'' Не плачите ''за мном'' него плачите ''за собом'' и ''за дјецом својом.'' Да се на̀риче или тужи ''за мртвима.'' Урла као курјак ''за скелом.'' Тешко оном ко ''за ким'' {{hw|уз|-|дише}}. Да не чезне очима ''за мајком.'' Другу нећу <i>за тобом</i> умрећу. ''За Ђурђем'' је косу одрезала, ''за ђевером'' лице нагрдила, а ''за братом'' очи извадила. То су јади и твоји и моји, твоји ''за мном'' а моји ''за тобом.'' ђ) <i>Допуна прироку у разним значењима.</i> ''Примери:'' Да је отишао ''за послом.'' Остане {{hw|гледа|-|јући}} ''за њим.'' Како виче ''за нама.'' Тешко вуку ''за киме'' не лају и јунаку ''за ким'' не говоре. Ти с’ се досад три пут удавала, најприје си била ''за Милошем.'' Он се врло обрадује, кад види своју кћер ''за царским сином.'' <li>''С предлогом'' '''међу''' ''реч у 6. падежу показује:''</li> а) <i>Да се нешто бави или бива опкољено са свију страна или бар с две стране оним што она значи.</i> ''Примери:'' Лепо ти је низ поље гледати жуту дуњу ''међу листовима.'' Ја се бојим кавге ''међу браћом.'' Тешко је мудрому ''међу будалама.'' Црн ти образ од Барата Мујо ''међу браћом'' сутра на дивану. Он има <i>међу {{hw|на|-|родом}}</i> посла. Нек се јунак ''међу друштвом'' фали. Пофали се ''међу девојкама.'' Да га остави ''међу њима.'' Спаваше {{Page break|224}} Петар ''међу двојицом'' војника. Опазићеш двије танке јеле, ''међу њима'' бунар вода има. б) ''Допуну прироку.'' ''Примери:'' Сами Турци ''међу собом'' зборе. Шта се препирете путем ''међу собом.'' Онда се ученици згледаху ''међу собом.'' Имајте непрестану љубав ''међу собом.'' Да ''међ њима'' после није кавге. в) <i>Да се нешто дешава у среди времена.</i> ''Примери:'' Ученици његови мољаху га ''међу тим.'' Да не би он ''међу тим,'' док војска српска отиде пред Афис-пашу, изишао да пали. <li>''С предлогом'' '''над''' ''реч у 6. падежу показује:''</li> а) <i>Да је место, на ком се шта бави или бива, с горње стране онога што она значи.</i> ''Примери: Над њима'' се три облака вију. Те <i>над Марком</i> шатор оборише. ''Над водом'' је лице огледао. Па ''над њиме'' грозне сузе рони. Три је јада ''над'' њим изјадала. б) ''Допуну прироку.'' ''Примери:'' Нико до сад није био ''нада мном'' {{hw|госпо|-|дар}}. Који је био управитељ ''над том војском.'' Да он {{hw|ца|-|рује}} ''над нама.'' Свака тица има ''над собом'' копца. Та од Шарца бољег коња нема нит’ ''нада мном'' бољега јунака. Поставиће га ''над свим имањем својим.'' <li>''С предлогом'' '''под''' ''реч у 6. падежу показује:''</li> а) <i>Да је место на ком се што бави или бива, испод онога што она значи.</i> ''Примери: Под чадором'' лежи рањен јунак. Врани се коњи играју ''под собом'' јаме копају. ''Пода мном'' се црна земља тресе. И пронеше ''под крилима'' благо. <i>Под главом</i> јој снопак детелине. Познајем ти чело како ти је и ''под челом'' очи обадвије. Тешко ногама <i>под лудом главом.</i> б) <i>Да се нешто бави састављено с оним што она значи.</i> ''Примери: Под оружјем'' за совре сједите. <i>Под {{hw|ору|-|жјем}}</i> и санак бораве. Све коњици ''под бојним копљима.'' Готови им коњи ''под седлима.'' И код коња ''под перјем'' јунаци. Живо ми је чедо ''под појасом''. Имађаше пет {{hw|ју|-|тара}} ''под ливадом'' и <i>под баштом. — И мислено: Робови који су под јармом.</i> <i>Да се нешто налази на нижој страни онога шо она значи.</i> {{Page break|225}} <i>Примери: Под оном гором зеленом и под највишом планином</i> врани се коњи играју. ''Под Будимом'' овце пландовале. г) <i>Именски прирок и додатак прироку у разном смислу у пренесеном значењу.</i> ''Примери:'' Ти си ''под кривицом. Под срамотом овом'' остат’ нећу. — Војводе не буде кадар ''под уздом'' држати. Да су Срби ''под овим именом'' познати у Европи. {{hw|Бим|-|баше}} су имале ''под собом'' по неколико буљубаша. Ништа ''под јаким Богом'' не зна. Милоја ''под стражом'' пошаље у Митровицу. <li>''С предлогом'' '''пред''' ''реч у 6. падежу показује:''</li> а) <i>Да се нешто бави или бива с предње стране онога што она значи. Бива и у пренесеном значењу.</i> ''Примери:'' И ''пред црквом'' звона ударише. Стаде пошта ''пред бијелом црквом.'' Максимија ''пред шатором'' везе. ''Пред њима'' је кондир вина и огледало. — Види страшну уру ''пред очима.'' Рече ''пред матером својом.'' б) <i>Да се креће нешто пред оним што она значи.</i> ''Примери:'' Који шеће ''пред овцама'' као месец <i>пред звездама.</i> Веће језди напред ''пред сватови.'' Кад се што тешко ваља или тура ''пред собом.'' в) <i>Да је неко у власти старији од онога кога она значи.</i> ''Примери:'' Ја ''пред собом'' имам старијега. ''Пред четом'' је јунак арамбаша. ''Пред њима'' ћу бити делибаша. г) ''Време.'' ''Примери:'' Недеља ''пред Материцама.'' Кад он готово ''пред свршетком'' своје владе кнезове назове капетанима. </ol> ===У СЕДМОМ ПАДЕЖУ=== <ol> <li>''С предлогом'' '''при''' ''реч у седмом падежу показује:''</li> а) <i>Да је нешто прикључено ономе што она значи.</i> ''Примери:'' Седлан га коњиц ''при брегу'' чека. <i>При куђељи</i> од злата вретено. Соба ''при земљи.'' Ево ти ова бочица пунана воде, држи је ''при себи.'' б) <i>Именски прирок у пренесеном значењу.</i> ''Примери:'' Што зборите јесте ли ''при себи?'' Јеси л’ <i>при свести,</i> Звонимире? Други остану ''при своме.'' Кад су били ''при вечери.'' <li>''С предлогом'' '''према''' ''реч у седмом падежу показује:''</li> а) <i>Да се нешто бави у близини, са стране онога што она значи.</i> {{Page break|226}} ''Примери:'' Кад је царе био ''према цркви.'' Онде се устави ''према војсци аустријског.'' Па га пекли <i>према ватри.</i> Као да је до подне узрасла <i>према тихом сунцу пролетњему</i> (овде место предлога ''на.'') б) <i>Да се нешто пореди с оним што она значи.</i> ''Примери:'' Већ сам млада ''према теби'' расла. <i>Према губеру</i> ваља се пружати. А јадан ти ''према њему'' Марко. Ово су просјаци ''према њима.'' <li>''С предлогом'' '''на''' ''реч у 7. падежу показује:''</li> а) <i>Да нешто бива на горњој страни онога што она значи.</i> ''Примери:'' Бог ''на небу'' а цар ''на земљи.'' Ко се <i>на туђим колима</i> вози, веће далеко отићи. А јуче смо {{hw|ваз|-|дан}} почивали ''на бијелој цркви Чокешини.'' Закукала сиња кукавица ''на главицу'' више Бијељине. б) <i>Да се радња дотиче нечега што је деа онога, или је нешто прикључено ономе што она знача.</i> ''Примери:'' Нек ''на кули'' не затвори врата. Кажите ми врата ''на тамници''. Два ата ''на једним јаслима'' не могу бити. Ја се онде деси ''на вратима.'' Ал’ Мерима седи ''на пеаџеру. На Балачку'' јесу до три главе. ''На сабљи'' су три балчака златна. в) <i>Оруђе којим се нешто извршује.</i> ''Примери: На плочама'' поље разнијеше. И ''на ножу'' срце извадила. ''На копљу'' му шатор претурио. Бријаћа се бритва оштри ''ка гладилици.'' г) <i>Да се нешто налази у близини или се и додирује с оним што она значи.</i> ''Примери:'' Ја сам била ''на Дунаву.'' Платно бели {{hw|Ва|-|радинка}} Мара ''на Дунаву'' према Београду. Појиш коња ''на води Ситници.'' Да заитим воде ''на Дунаву.'' Ено је <i>на бунару.</i> Тако се страшно био ранио ''на Ужицу.'' Бој <i>на Лозници.</i> д) <i>С овим предлогом исто што би значило и с {{hw|пред|-|логом}}</i> '''у'''. ''Примери: На бијелом граду Смедереву'' онђе бјеше стари деспот Ђурђе. Осман-ага оста ''на Удбини.'' Каже да ''на свом вилајету'' она има два рођена брата. Остали су ''на својој очевини.'' Пророк ''на својој постојбини'' нема части. ђ) <i>Многобројну употребу у пренесеном значењу.</i> ''Примери: На вама'' ће останути царство. ''На благу'' се ни познало није. Да покаје брата барем <i>на Мус-аги {{Page break|227}} Фочићу.</i> Не терајте освете ''на раји.'' Вала теби <i>на твојој здравици,</i> ал’ не вала ''на твојој беседи.'' Бољи ћаше бити ''на јунаштву'' од јунака Краљевића Марка. Пак смо опет ''на добитку.'' Оружје сам ''на боју'' добио. Каж’ ујаку јутрос ''на уранку.'' Где но синоћ ''на конаку'' бесмо. Може јада бити ''на весељу.'' Кад сам био с друштвом ''на деоби.'' Сад је ''на белом хлебу.'' Да у мору има некаква тица, која ''на ружну времену'' пјева а ''на лијепу'' плаче. <li>''С предлогом'' '''о''' ''реч у седмом падежу показује:''</li> а) <i>Да је ономе што она значи нешто прикључено тако да виси.</i> ''Примери:'' Ново сито ''о клину'' виси Виси као капља ''о листу.'' У свакога ''о зиду'' виси дуга пушка. ''О бедри'' му сабља окована. Што девојке носе ''о гр’оцу.'' Обојицу хоћу обесити ''о вратима'' града Вучитрна. ''0 врату'' му бисер објесила. ''О скуту'' му обискоше младе. б) ''Време:'' ''Примери:'' Снијег паде о ''Ђурђеву дану.'' Да ти мени ''о јесени'' дођеш ''о јесени о Дмитрову дану'' а <i>о моме крсноме имену.</i> То бијаше око поноћи ''о уштапу.'' в) <i>Разна пренесена значења.</i> ''Примери:'' Да се ''о злу своме'' забавите. Свак по себи суди ''о другоме.'' Договарају се ''о свачему.'' Тако се отворе разговори ''о предаји.'' Пјесма ''о овоме дагађају.'' Ко ''о чему'' мисли, ''о оном'' и сања. <li>''С предлогом'' '''по''' ''реч у 7. падежу показује:''</li> а) <i>Да се нешто бави или креће ни простору који се обухвата оним што она значи.</i> ''Примери:'' Па пођоше ''по свету'' као пчела ''по цвету.'' Отиде глас ''по свој земљи оној.'' Разапете ''по пољу'' {{hw|ша|-|торе}}. Да се шега ''по мору'' на лађи Златом везе све <i>по чистој свили.</i> Купи класје ''по лањском стрништу''. Паде Грујо ''по земљици црној.'' Мути као риба <i>по плиткој води. По добру се Шарцу</i> положио Троја ребра једна ''по другијем.'' Бјеше тада много војевода ''по нашијем'' редом ''градовима.'' б) <i>Тако и кад се место простора каже нешто збирно или множина нечега.</i> ''Примери:'' Да купи оружје ''по народу.'' Редом рђа ''по дружини'' хода. Све ја ходах ''по турској ордији''. Телал виче ''по каурској војсци.'' Врат ломити по гори ходити ''по хајдуци'' по лошу занату Стадоше га тражити <i>по родбини</i> и <i>по знанцима.</i> Један јарац зађе ''по овцама.'' {{Page break|228}} в) ''Време.'' ''Примери:'' Трећи дан ''по Петрову дне'' запали у вече Али-бегове дворе. А када је ''по вечери'' било. ''По смрти'' нема кајања. Милош остане сиротан ''по оцу'' (по сле оца). г) <i>Разна значења у пренесеном смислу.</i> ''Примери:'' Ако буде мријети ''по реду.'' Већ ето ме теби ''по авазу.'' Немој, сине, говорити криво ни ''по бабу'' ни ''по стричевима,'' већ ''по правди'' Бога истинога. Све јунаке ''по имену'' знадем. Роксанду ћу ''по браћи'' познати. И бираху грађане јунаке све ''по пушци'' и ''крвавој руци.'' ''По чему'' ћеш мене споменути, ''по аздији по имену моме.'' Сваки ће примити своју плату ''по својему труду. По {{hw|по|-|руци}}'' вуци не једу меса. Ако ''по несрећи'' удари на нас лав. ''По мени'' (што се мене тиче) можеш чинити што ти драго. <li>''С предлогом'' '''у''' ''реч у седмом падежу показује:''</li> а) <i>Да се нешто налази или бива у унутрашњости онога што она значи.</i> ''Примери: У јунаку'' срце препукнуло. Сви осташе госпо, ''у Косову. У свакој кући'' има дима. Нађе мајку у ''свом винограду.'' Ја се десих ''у двору твојему.'' Од руке му ништа не родило ни ''у пољу'' бјелица шеница ни <i>у брду</i> винова лозица. И прије су весеља бивала <i>у свој земљи у свој краљевини.</i> б) <i>Тако и кад реч с тим предлогом употребљена значи нешто збирно или нечега много, па је тиме нешто опкољено.</i> ''Примери: У народу нашему'' сваки човек зна {{hw|кота|-|рицу}} оплести. Поноси се бане ''у тазбини.'' Одмах позна стража од Арапа да ''у војсци'' не имаде Марка. — {{hw|Ува|-|тише}} јарца ''у овцама.'' Какав бјеше јунак ''у сватов’ма'' што највеће отвори јунаштво. Зет ''у пуницама'' Милош ''у Латинима.'' Кад је руски цар био ''у гостима'' код {{hw|пра|-|иског}} краља. в) <i>Да је нешто у обличју или у стању онога што она значи.</i> ''Примери:'' Они му дадоше меда ''у сату.'' Даћу теби девет стотиница све жутијех ''у злату'' дуката. Већ понеси ''у брашну'' колаче, а кошуље ''у бијелу платну.'' Нарицања ''у стиховима.'' Продао кукурузе ''у клиповима.'' Кисео купус ''у главицама.'' г) <i>Да нешто буде или да не буде оно што она значи.</i> ''Примери:'' Ни ''у тикви'' суда ни ''у влаху'' друга. Да бих дала везена јаглука, ''у том'' нема за те халвалука. {{Page break|229}} У девет хвала ''у једном'' храна. ''У њима'' да имамо добру узданицу. д) <i>Нечега део којега се тиче радња или којем се казује нека особина.</i> ''Примери: У струку'' је танка и висока. Висок јунак, танак ''у појасу. У плећима'' поширега нема. У злато је сабља обливена, ''у острицу'' оштра и угодна. Болест <i>у очима.</i> — Сломила му ногу ''у колену.'' Те му преби <i>у рамену</i> крила. Промени се ''у лицу.'' ђ) <i>Разна значења у пренесеном смислу.</i> ''Примери:'' Дете једнако држи ''у памети'' што му је отац казао. Затекоше цара ''у животу.'' Да с’ ''у здрављу'' опет састанемо. ''У детињству своме'' научи мало читати. Нека ти се ''у невољи'' нађу. ''У добру'' се не понеси а ''у злу'' се не поништи. То није ''у мојој власти.'' Нађе се ''у чуду.'' Док су они ''у ријечи'' били. Да се они не би ухватили ''у лажи.'' Милош ''у јунаштву'' није уступао ни Вељку ни Чупићу. Не били се Србима само помоћ ''у џебани'' дала. е) ''Време.'' ''Примери:'' Да нам буде у помоћи и ''у дану'' и ''у ноћи.'' Кад ''у јутру'' дан осване. А Југ ти је, госпо, погинуо <i>у почетку у боју првоме. У том</i> свану и сунце ограну. </ol> ==ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ== ''Време садашње.'' ''Глагол у'' '''времену садашњем''' ''показује:'' а) Да се оно што он значи ''догађа сада'' тј. ''кад се казује,'' или ''као да се догађа сада, кад се казује,'' или <i>да се догађа свакад.</i> Овако значење у времену садашњем <i>могу имати само глаголи који значе трајну радњу.</i> ''Примери:'' Ја не радо сузе ''трошим.'' Две преда мном стазе ''стоје:'' једна с цвећем, друга с трњем. К’о боланог нада небу подигнута ''подиже се'' гора од камена љута, бону ''диже'' главу, а коленом ''клеца,'' каменито срце Млава јој ''просеца.'' Узмућен поток ''јури, пени се'' реком лед, а вихар ''хучи,'' тамних ''гони'' облака ред. Студена ме киша ''шиба'' по вас цели дан. Душа ми гњевом ''пламти'' а крв ми ''кипи'' сва, са голим ножем ''јурим'' у бојну вреву ја. — Књиге ''гледе,'' грозне сузе ''роне,'' дахијама овако ''говоре.'' То ''гледају'' Турци Биоградци, а из града сви седам {{hw|да|-|хија}}. Док погубим протопот Николу из лијепа села {{hw|Ри|-|топека}}, он ''пашује,'' а ја ''субашујем.'' {{Page break|230}} Тренутни глаголи, зато што ''немају значење трајности'' не могу имати ''ни значење садашњости.'' Они се употребљавају у облику садашњег времена у овим случајима: а) Кад се казује оно <i>што у свако доба буде као по неком закону.</i> ''Примери:'' Огњени тресак најпре ''удари'' у врхове високих гора. Ђе ко ''никне'', ту се и ''обикне.'' Велика дрва дуго расту али за час ''падну.'' Па и оно ведро небо горе, и оно се за часак ''навуче'', бура ''дуне'', громови ''захуче''. б) У 2. и 3. лицу једнине и 3. л. множине употребљава се глагол у сад. времену <i>кад се као подмет не мисли баш то лице</i>, него ''кад подмет може бити ма ко.'' ''Примери:'' Песма се разлегала у селу, у пољу, у лугу, у рају — куд год ''се макнеш.'' Тако ''кажу.'' в) Кад се хоће ''да причање буде живље'' онда се <i>место пређтњег тренутног времена употребљава садашње</i>, које се у том случају зове ''садашње историчко.'' ''Примери:'' Царев син ''успе'' још једну чашу воде, ''пукне'' обруч и трећи: онда се буре ''распадне,'' и змај ''излѐти̑'' из њега, па на путу ''ухвати̑'' царицу и ''однѐсе̑'' је. Предраг ''скочи'' на ноге лагане па ''узима'' луке и {{hw|стри|-|јеле}}, пак ''излази'' на друм за бусију, пак ''заседа'' јелу зелену. г) У ''додатој реченици.'' ''Примери:'' Мање чете на све стране пошљи, да га ''приме,'' ако на њ ''наиђу.'' Игла, ако и кроз злато ''прође,'' гола изађе. ''Време пређашње тренутно'' (аорист) Глагол у ''пређашњем тренутном времену'' показује: а) Да је радња била ''у прошлости тренутна'' или уопште ''ограничена у трајању.'' ''Примери:'' На далеко ''сусретоше'' Турке. Земљи ''паде'' Дамњан Кутишанац, земљи ''паде'' пушци огањ ''даде'', и он ''уби'' у турској ордији из Зворника Асан-барјактара, Асан ''паде'' барјак му ''остаде.'' На мах ''пуче'' триста џевердана, мртвих ''паде'' за триста Турака. ''Ражљути се'' змају {{hw|огње|-|вити}}, па ''се изви'' небу под облаке — Браћа ''нарастоше'' и ''ојачаше.'' б) Радњу која ће се ''извесно догодити,'' те се казује овим обликом ''као да се већ догодила.'' {{Page break|231}} ''Примери:'' Авај мене до Бога милога, ђе ''погибох'' јутрос пред механом. Ко се за вешала родио, <i>не утопи се. Не угоји се</i> прасе у очи Божића. ''Време пређашње трајно (имперфекат)'' Глагол у времену пређашњем трајном показује да је радња била ''у прошлости трајна'' или уопште <i>у {{hw|неограниче|-|ном}} трајању.</i> ''Примери:'' О томе никад ''не говорасмо.'' Ветар ружу низ поље ''ношаше.'' Сунце се лагано у море ''спушташе.'' На водама Вавилонским ''сјеђасмо'' и ''пла̏ка̑смо'' опомињући се Сиона. О врбама сред њега ''вјеша̑смо'' харфе своје. Кад ''враћа̑ше'' Господ робље Сионско, ''бијасмо'' као у сну. Како се ''кунијаше'' Господу, ''завјетоваше'' Богу Јаков. Облик ''пређашњег тренутног'' и <i>пређашњег трајног {{hw|вре|-|мена}}</i> долази каткад у реченицама, у којима се исказује <i>жељење, дивљење</i>, итд. у којим се случајима често уз глагол узимају личне заменице ''ти ми.'' ''Примери:'' Чудна ''ти ми'' годинама ''дође!'' Добро <i>ти ми</i> код тебе ''бијаше''! ''Бјеше'' ми га давати, докле могах жватати. ''Бијаше'' читати! ''Време прошло'' (перфекат) Глагол у ''времену прошлом'' показује да се оно, што он значи, догодило ''у прошлости независно од какве друге радње.'' ''Примери:'' Ево има три године дана од како ''је'' Кулин ''погинуо'' у Мишару пољу широкоме. Тешко ''су'' нас {{hw|пре|-|варили}} Турци: Мачву ''прешли'', ''ушли'' у Поцерје, {{hw|Петко|-|вицу}} ''поробили'' цркву. Исаија ''заробили'' старца. Онда му мати приповеди, како ''је имала'' три кћери, и како их ''је нестало'', па како ''су'' их ''тражили'' узалуд на све стране. ''Време претпрошло'' (плусквамперфектум) Глагол ''у времену претпрошлом'' (давнопрошлом) {{hw|пока|-|зује}} ''да се радња коју он значи'', извршила <i>пре неке друге радње</i>, која је ''с њом у вези'' и ''која је такође прошла.'' ''Примери:'' И ја сам тамо ''био послао'' своје синове, па сад су се вратили. Турци из Палежа и Уба <i>побегли су били</i> како смо страже почели чувати. Ова ''друга каснија радња'', може и не бити казана, али се по самоме смислу она подразумева. ''Примери:'' Веће ''сам се'' од болести ''предигао био.'' Сви ''се'' Богу ''бјеху обрнули.'' Још ''није мо'' матер честито ни ''саранили били.'' {{Page break|232}} :''Време будуће'' Глагол у облику ''времена будућег'' употребљава се: а) да покаже да ће се ''у будућности'' догодити <i>као {{hw|само|-|стална}} радња</i> оно што он значи. ''Примери:'' Ја ''ћу'' копље ласно ''окренути. Начинићу'' кулу у приморју. Ми ''ћемо'' те често ''походити.'' Сутра ''ћу'' ти мимо дворе ''проћи.'' б) Кад се од <i>две радње, после извршене једне, изврши она друга,</i> може се она друга казати <i>обликом будућега {{hw|вре|-|мена}} уместо да се каже обликом времена прошлог.</i> С тога се овако употребљен облик времена будућег и зове <i>будуће историчко.</i> ''Примери:'' За сестру по том ''чућемо'' да ју је најмлађи стриц наш Георгије (од ње умољен) једну ноћ одвео и за неког Тодоровића удао. Но она нам на скоро по удадби својој доћи није могла, а по том ''ће'' нам ''се'' и рат <i>{{hw|заме|-|сти}}</i>, и тако је ми више нисмо видели. По свему видим, ''рећи ће'' судац с достојанством, да вам деца имају лепе дарове. в) У погодбеној реченици са свезом ''ако'' уместо ''{{hw|сада|-|шњег}}'' или ''прошлог времена.'' ''Примери:'' Биће теби вина изобила, ''ако'' цару ''неће'' ни ''достати.'' Кад отац остари, он преда старешинство најпаметнијему својему сину, ''ако ће бити'' и најмлађи. Мајмун је мајмун, ''ако ћеш'' га у какве хаљине ''облачити.'' г) За казивање онога, о чему се не зна да ли се доиста догодило, узима се облик будућега времена од глагола ''бити'' с ''прошлим'' или ''трпним придевом глагола који се узме.'' ''Примери:'' Ти имадеш брата јединога, он је тебе на војску цареву, страх је мене ''биће погинуо. Биће'' до сад и онај ''ручао,'' ко је јутрос краву изгубио. ''Биће'' њих (кладе) ''оставила'' овде вода, па се ја бојим, да не дође да их носи. А човек ''биће'' зар мало и ''напит.'' :''Време предбудуће'' (футурум егзактум) Кад ће се у будућности извршити две радње, од којих једна ''као претходна'' (предбудућа) ''треба да се изврши'' те да би се ''она друга, као потоња могла извршити'', онда се <i>она претходна казује на ове начине.</i> а) Обликом времена садашњег тренутнога гдагола, или трајнога кад му се предметне предлог '''уз.''' {{Page break|233}} ''Примери:'' Кад она ''дође'' са својим другарицама у галију, ти је води све из дућана у дућан. Да опет хвата хајдуке који ''успрелазе.'' Ако за седам дана то ''не урадиш'', није на теби главе. Ако ''узиштеш'' даће ти се. б) Садашњим временом од глагола бити: ''будем, будеш'' итд. удруженим ''с придевоом прошлим'' или <i>трпним од {{hw|упо|-|требљенога}} глагола: ако будем могао;</i> ако ''будеш позван.'' ''Примери:'' Ако ''буде'' Милош ''преш’о'' Дрину, Милоша ћу на мегдан зазвати. Што ''будемо'' на ватру ''сложили,'' оно ћемо лепше поградити. А како ће проповиједати, ако ''не буду послани.'' Ако ''суђено буде'' ја сам рад издати још ове књиге на свијет. Ако мени суђен данак ''дође,'' те ти ''будем'' побро ''погинуо,'' ра́ди мене осветити л’јепо. в) Кад се пред ''будем'' предметне начин неодређени {{hw|упо|-|требљенога}} глагола: ако ''знадбудемо'' (знати будемо — знат’- будемо — знадбудемо) пред који се каткад још и предлог '''уз''' предметне: ако ''узмогбудем.'' ''Примери:'' Ако цар ''хтједбуде'' чинити што против нас, ови ће кнезови држати нашу страну. Ако и ''{{hw|узмог|-|будеш}}'' што хоћеш, немој чинити што хоћеш. Кад одрасте и ''знабуде'' за се. Ако ли узидете на супрот, и не ''{{hw|хтјед|-|будете}}'' служити ме додаћу вам седам пута више мука према гријесима вашим. :''Прилог времена садашњег'' Прилог времена садашњег је увек у ''подређеној реченици'' и казује радњу ''подређену прироку главне реченице'' и да се радња, коју он значи, <i>догађа у исто време кад и радња казан прироком главне речењице.</i> ''Примери: Отиде, чудећи се'' у себи шта би. Слуга ''видећи'' све ово, ''обрадује се'' врло. Па ''отиде'' натраг <i>{{hw|кука|-|јући}}. Седећи</i> ја болестан недељу дана, ''мислио сам'' да ми више ништа не треба учити. :''Прилог времена прошлог'' Прилог времена прошлог је такође у подређеној {{hw|рече|-|ници}} казујући радњу подређену прироку главне реченице, и да радња, коју он значи, бива пре радње казане {{hw|приро|-|ком}} главне реченице. ''Примери:'' Бећир-паша ''дошавши'' у Ниш, ''распише'' да му дођу све спахије. Пак ''окупив'' храбре витезове, на студен ''је'' камен ''покрочио.'' Аврам ''погледавши, опази'' три човека и потрчи им на сусрет, и, ''поклонивши'' им ''се'' до земље, ''рече.'' {{Page break|234}} :''Придев прошли'' Облик глаголског прошлог придева служи као саставни део сложених глаголских облика: времена прошлог, времена претпрошлог, времена предбудућег и начина погодбеног. Осим тога тај се облик употребљава још: а) да се искаже ''жељење, благосиљање, заклињање'' или ''проклињање.'' ''Примери:'' Душмани ти под ногама ''били.'' Жив ти ''био'' и ко те родио. Од руке му ништа ''не родило.'' А тако ме ''не родила'' мајка, већ кобила која коња мога, {{hw|поку|-|пићу}} по Босни јунаке. Не ''била'' вас вашег брата жеља, као мене и брата мојега. б) ''У погодбеној реченици'' значећи ''погодбу'' (услов) <i>под којом се може</i> или ''не може нешто догодити.'' ''Примери:'' Ако ''био'' торбоноша, био мајци жив. ''Било'' глава биће барета. Ко је Србин и српскога рода, а <i>не дош’о</i> на бој на Косово, не имао од срца порода. в) У реченици <i>за допуштање, значећи оно што се {{hw|до|-|пушта}}.</i> ''Примери: Познао'' ме тко да сам роб, ''не познао'', морам тражити што јести. Брат је мио које вере ''био.'' ''Јео, не јео; пио, не пио; терао, не терао;'' — нећеш га стићи. г) Као обичан придев, ''атрибут именима'', значећи <i>{{hw|свој|-|ство}} постало од извршене радње коју глагол значи.</i> ''Примери:'' Па говори ''остарелој'' мајци. Оружје све прашно и ''зарђало.'' Агара метне својега сина од жеђе ''изнемоглога'' под једно дрво. Па ''сустала'' коња одјахао. Бар да је могао загрлити свога ''васкрслога'' сина. До мрака ''мрклога.'' :''Придрев трпни'' Облик трпног глаголског придева служи као саставни део <i>сложених глаголских облика за казивање трпног стања {{hw|гла|-|голске}} радње.</i> Осим тога он се употребљава као обичан придев, <i>{{hw|атри|-|бут}} именима, значећи својство постало од извршене {{hw|глагол|-|ске}} радње</i> ''Примери:'' Оставише чаше ''позлаћене.'' Разгледао сам {{hw|чу|-|деса}} ''невиђена'' истога града. Имао сам лепе куће и гледао их из шуме ''спаљене'' и ''срушене.'' Обојица дивно ''помирени'' латисмо се горе и зелени. Моји рани виногради, ни ''рађени'' ни ''грађени'', босиоком ''посађени'' а ружицом ''заграђени.'' {{Page break|235}} :''Начин одређени'' Начин одређени нема засебног облика; њега чине сви глаголски облици у којима се означује лице које ради и време у које се радња ради, а то су глаголска времена проста и сложена. ''Примери:'' Крушедол се диже, у небу ''се губи,'' {{hw|вре|-|дан}} спомен, ''вреди,'' да га сунце ''љуби;'' гора га ''је'' чарна листом ''опасала'', ту ''је'' бајна ружа по вртови ''пала. Дође'' вес’о пастир зелених ливада. Собом Стојан до мркова ''дође,'' па мркову ''притеже'' колане. ''Иде'' ли ми Кулин {{hw|капе|-|тане}}? Кад ''ће доћи'' да се њему ''надам?'' Али-паша Меха ''сјетоваше.'' И тако ''начини'' сјенице сав збор што ''се бијаше'' ''вратио'' из ропства, и ''борављаху'' под сјеницама. : ''Начин неодређени'' У овом глаголском облику није одређено ни лице које радњу ради, ни време у које би се радња радила, и зато се овај облик и зове ''начин неодређени.'' Овај се облик узима као <i>саставни део сложеног облика за казивање будућег времена.</i> Осим тога овај облик: а) <i>Као име глаголске радње може да буде именски прирок.</i> ''Примери:'' А то ви сами често не можете ни ''знати'' ни ''разумети.'' Не могоше темељ ''подигнути'', а камо ли ''саградити'' града. Стаде царе ''купити'' сватове. Пак стану ''разговарати'' госта. б) У истом својству овај облик у ретким случајима може да ''буде и подмет.'' ''Примери: Учити'' није лак посао. ''Ратовати'' није шалити се. Ружно је ''смејати'' се туђој несрећи. Лакше је ''стећи'' него ''сачувати.'' Зло је ''поћи'' а горе ''не поћи''. в) Може да ''буде скраћена додана реченица.'' ''Примери:'' Рано рани Туркиња ђевојка на Марицу ''бијелити платно.'' Тко се снизи к росној трави <i>санком кријепит’ снагу тијела.</i> Знадијаху ''злато растапати'' и ''са њиме ситне књиге писат’'', ''око себе рају свјетовати.'' Идем, царе, у Косово равно, <i>за крст часни крвцу {{hw|про|-|љевати}}</i>. Лијеп је ''гледати'', но какав је ''мирисати.'' {{hw|Необи|-|чан}} јунак ''погледати''. Јер ми се чини лудо ''сужња послати'', а ''кривице његове не јавити''. Није вриједан <i>брат његов звати се</i>. {{Page break|236}} :''Начин заповедни'' Глагол у овом облику показује: а) Да се <i>заповеда, опомиње, саветује, моли, жели да неко ради радњу коју он значи.</i> ''Примери. Изиди'' амо, делијо! ''Ајте'' амо, слуге моје, Брђане ми ''изведите'', штоно сам их заробио робљем ''Кајите'' се, док имаде дана, док је доба, дјецо, <i>кајите се; кајите</i> се док није позвана душа к оном, који небом тресе; ''кајите се...'' О ''мани се'' туђа света ''ман’ се'' зноја и невоље. Мили Боже ''помози'' мени грешном. ''Дај'' ми Боже ветра са планине. б) У овом облику <i>може да се употреби 2. лице место трећега.</i> ''Примери: Помози'' Бог. Свак ''реци'' и ''помисли'' да ј у добар час. ''Буди'' Бог с нама. ''Помагај'' тко се још крстом крсти. Ко је коњик ''притежи'' колане; ко је пешак {{hw|при|-|тежи}} опанке. в) Да би се <i>заповедно употребила лица прво и треће у једнини и треће у множини,</i> за које нема облика у запог ведном начину, <i>узимају се та лица из времена садашње, стављајући пред них речце</i> <b>да и нека</b> ''Примери:'' Док има крви, ''нек се пролева.'' Бог <i>д’а прости. Да</i> Бог ''сачува''. Пустите трупље да га зверад- разнесу, ''нека'' им се ''не зна'' гроба на овом свијету. И ако- погинем, ''нека погинем.'' Каткад <i>се тако говоре и она лица, за која има нароа чити облик у заповедном начину.</i> ''Примери: Да си'' жив и здрав. Ђурђев данче, кад ми опет дођеш, код матере мене <i>да не нађеш. — Нека знаш</i>, да си већ долијао. г) Кад се међу прошлим радњама хоће у приповедању <i>да разликује предња и потоња онда се потоња може казати обликом начина заповедног.</i> ''Примери:'' Онда сједне на коња, па ''тјерај'' за њима. Пограбисмо пушке, те о рамо, па ''се вери'' и тамо и амо. Кад се шћаше ођест’ куд да иде, па ''обуци'' оне пусте токе, шал црвени ''свежи'' око главе а ''пани'' му перчин низ рамена, двије пушке ''метни'' за појасом и ''припаши'' мача о појасу, а у руку ''узми'' џефердара. :''Начин погодбени'' <i>Глагол у начину погодбеном показује:</i> а) Да се нешто <i>догађа или догађало под неком погодбом.</i> {{Page break|237}} ''Примери:'' Да он може добит’ агалуке, најприје ''би'' себи ''извадио.'' Да сте нас позвали, ми ''бисмо'' вам ''дошли''. Ал’ да вјетру дадеш плећи, тер да гледнеш низ вјетар равницом, ''видио би'' гдје скуп људи ступа. Душман <i>би плак’о</i>, ''плак’о би'' да, хај, само да сам громовник ја. б) <i>Да се жели да буде оно што се тим обликом каже.</i> ''Примери:'' Торбицу сам вез’о, опанак притег’о, и ја ''бих'' са сунцем некуд даље ''бег’о''. — Кад ''би'' сада опет ''дош’о'', ма и овај други прош’о. Ао данче ала си ми бео, још ''би'' дуго гледати те ''тео'' (хтео). ''Би'' ли каквих понуда? в) <i>Да бива или да је бивало</i> <b>као обично</b> оно што се глаголом каже. ''Примери.'' Овај господин у острву овом имађаше лепе дворе, у које често ''би'' преко лета с фамилијом {{hw|до|-|лазио}} и по неколико дана ''провеселио се''. Жалост је ово за нашег оца била; више ''би'' пута, седећи, ''погледао'' на нас, и сузе ''би'' му на очи ''удариле''. Кад ''би дошла'' каква сирота пред кућу, снаха ''би'' свој залогај сироти ''уделила''. ===РАДНО И ТРПНО СТАЊЕ ГЛАГОЛСКЕ РАДЊЕ=== Прелазни глаголи имају ''двојако стање глаголске радње:'' '''радно''' и '''трпно'''. Кад је <i>подмет онај који радњу ради онда је то радно стање глаголске радње</i>, нпр. ''коњ пасе''. Кад је, пак, <i>подмет онај који трпи радњу, онда је то трпно стање глаголске радње</i>, нпр. ''коњ је поткован''. Трпно стање глаголске радње у нашем језику казује се на два начина. а) Кад се трпни придев од глагола, који се узме, сложи с облицима глагола ''јесам'' и глагола ''бити'', у ком је случају ''трни придев'' '''именски прирок''' а облици глагола ''јесам'' и ''бити'' су '''спона'''. Онај од кога радња потиче казује се <i>шестим падежем без предлога</i> или <i>другим падежем с предлогом</i> '''од'''. ''Примери:'' За ово надање ''оптужен сам'', царе Агрипа од Јевреја. Који ''су освећени'' Богом оцем и ''одржани'' Исусом Христом. ''Стијешњени'' врагом и ђаволом. Што ''је'' теби од Бога ''заповеђено''. ''Не буди'' од мене ''речено''. На овај начин се у српском језику трпно стање казује обично у реченицама, у којима се онај од кога радња потиче или прећуткује или је реченица без подмета. {{Page break|238}} ''Примери:'' Сви ''су'' му путови <i>отворени. Бићете {{hw|бла|-|гословени}}</i> и ти и твој род. По чадору окол’ у около <i>{{hw|раза|-|стрти}}</i> лепи сази. ''Постављени'' бише вратари и певачи. — Тако ''је писано. Суђено је.'' б) Кад се облицима глагола који се употреби додаје, лична заменица '''се'''. Казивање трпног стања <i>на овој начин обичније је и чешће.</i> ''Примери:'' Јер ''ће се'' мном ''умножити'' дани твоји, и ''додаће'' ти ''се'' године животу. Науке ''морале су се'' пером, ''писати''. Не ''деле се'' више крвави мегдани. При другој прилици више ''ће се'' о томе ''беседити''. Благословима {{hw|пра|-|веднијех}} људи ''подиже се'' град, а с усана безбожничких ''раскопава се''. ===ПИТАЊЕ У РЕЧЕНИЦАМА=== Кад је који од саставних делова реченице: подмет, {{hw|при|-|рок}}, предмет или други који од додатака ''непознати'' или <i>{{hw|неиз|-|вестан}}</i>, онда се о њему ''пита'', и на тај начин граде се <i>упитне реченице</i>. Питања се граде: а) Ако се пита за <i>лице сасвим непознато</i>, питање се гради заменицом '''ко'''; ако ли се пита за шта друго, питање се гради заменицом '''шта'''. ''Примери: Ко се вере'' уз кланце низ кланце? <i>Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко</i> ли бригу ''да разбије?'' - У овако глуво доба ''шта'' ми ''руши'' сан? ''Шта плива'' гором, долом, те прља бели снег? Ал’ ''шта'' се забеле у горскоме зраку? — <i>Кога ћемо питати? Шта ћемо искати?</i> б) Ако оно, о чему се пита, није са свим непознато, него је само у ком било смислу ''неизвесно'', онда се питање гради <i>упитним заменицама, прилозима</i> и <i>свезама; који, какав, чиј; како; да, зар, ли.</i> ''Примери: Да л’'' то ''врачац'' његов ''иде? Је л’ суза'' оно, ''крв ли'' из срца нечијег? ''Какве'' тебе ''савладаше виле'' данас, брате, у морској отоци? Да ја видим двије силне војске, ''чија л’ гине чија л’ задобива? Да л’ је кула'' славног кнез-Лазара? ''Та ни си се'' царе ''учинио? Јесте ли'' ми ''род'' сирочићи мали? ''Зар сам ја чувар'' брата својега? в) Ако се питање тиче прирока, онда се питање <i>почиње глаголом</i>. Ако је глаголски облик сложен, питање се почиње, {{Page break|239}} ''глаголом помоћним'', додаје му се ''упитна речца'' '''ли''', или се ''пред њега'' стављају речце: '''зар''', '''да''', '''еда'''. У одговору се понавља глагол; ако је облик сложен, понавља се помоћни глагол: <i>видиш ли? видим? — Јесил и га нашао? — јесам</i>, или: ''нашао сам''. ''Примери: Идете ли'' сви заједно гором зеленом? ''Јеси ли'' ми данас у животу? ''Јесте л’ видли'' мога {{hw|госпо|-|дара}}, господара Кулин-капетана? ''Иде ли'' ми {{hw|Кулин-капе|-|тане}}? ''Води л’'' војску од Босне поносне. ''Не гони ли'' {{hw|Ма|-|чванскијех}} крава? ''Не води ли'' српскијех робиња? ''Је л’'' Србију земљу умирио? Та ''зар би'' тако ''презрели'' вас? ''Еда ли'' га валовита бурна вода где ''занела''? г) Кад се питање тиче прирокових додатака, питање се почиње ''прилогом'' или ''заменицом'' према ономе о чему се пита. Тако пита се за додатак који значи место речима: <i>гбе, камо, куд, одакле, откле, откуд</i>, итд. За ''начин'' пита се речју: ''како''. За ''узрок'' пита се речима: ''што, зашто, рашта''. За ''време'' пита се речима: ''кад, откад, докле'', итд. За различне падежне {{hw|до|-|датке}} пита се ''упитним заменицма с предлогом'' или <i>без предлога</i>. ''Примери: Ђе си'', брате, од Сења Тадија? <i>Куд се ђеде</i> цар Немање благо? ''Што'' вам песма колом <i>не окреће? Што ће</i> момци, ''што'' оружје свјетло, ''што ли'' коњи ''што ли'' чадорови? Царе Лазо, честито колено, <i>коме ћеш се приволети</i> царству? ''Рашта'' ове горе уздркташе? ''Камо'' теби брада јучерања? ''Зашто се не'' кажете? <i>Како би смо</i> дете ''омразили'' и са светлим царем ''завадили?'' д) Реченице с упитним обликом служе каткад и за <i>{{hw|кази|-|вање}} дивљења.</i> ''Примери:'' Ао боже ''да вељи си'' свети, ао свете, <i>да лет ли си</i>, клети! Златни кове и сребрни, ''лијепо ли сјали!'' ''Лепо ли је погледати'' уз високо ведро небо! ''Лијепо ли'' ова сабља ''чаша''! ''Дивно ли'' нас данас ''развесели''! <i>Да чудно ли</i> с главе ''погибосмо''! ''Скупо ли продаде'' онога старца! ===ОДРИЦАЊЕ=== Одрицање подмету онога што се прироком казује, бива на ове начине. а) ''Пред глагол'', а ако је глаголски облик сложен онда ''пред помоћни глагол'', а ако је прирок именски онда ''пред спону'' ставља се одречни прилог '''не'''. ''Примери: Не помаже'' неправедно благо. Око моје ''неће'' више ''видјети'' добра. ''Неси'' бреже, чудо ти за око, {{Page break|240}} ''не дижеш се'' до неба високо. ''Не будите'' раји горки. Она је, бледа и мртва пала, — али још ''није'' веру ''издала!'' ''Не могу љубит’'' никога више ван једног само, Бојшића Вука. И никад санка, никада мира планинско чедо <i>видело није</i>. Шта ти знаш што ми ''не бисмо знали?'' Што <i>ниси рад</i> да теби други чине, ''не чини'' ни ти другима. б) У заповедном начину <i>одрицање се изводи као и иначе речцом</i> '''не''', или се пред начин неодређени стављају облици: <i>немој, немојмо, немојте</i>. У овом случају начин неодређени може се преобразити у који облик одређенога начина узимајући преда се свезу '''да'''. ''Примери: Не стој'' Радо, ''не гледај'' ме. ''Не говор’те'', ''не гријеш’те'' душе. — ''Немој завидјети'' насилнику. <i>{{hw|Не|-|мојмо}}</i> људи, тако ''пренаглити'', него се разберимо. {{hw|Не|-|мојте}} ни најмање ''да сумњате'' о томе. в) Ако се одрицање шири на две или више реченица, или на два или више додатака везаних свезама ''и—и''; ''или—или'', онда се при одрицању место тих свеза узимљу свезе ''ни—ни''; ''нити—нити''. У првој реченици, или пред првим додатком, место '''ни''' може да се употреби '''не'''. ''Примери: Ни си'' гладног ''нахранила, ни'' жеднога ''напојила, нит си'' гола ''преодела, нити'' боса ''преобула''. У себе ''се поуздати немој ни'' ни у руку, ''ни'' у бритку сабљу; ''ни'' у своје копље отровано. Остала је твоја {{hw|заме|-|ница}} ''ни'' код мога, ''ни'' код твога двора, ''ни'' код моје ''ни'' код своје мајке. — ''Не звекеће'' гвожђе свијетло, ''нити'' грме смртне ''цијеви, ни'' на лаган ступај ногу ''одзивљу се'' сјајне токе. г) Кад се у одречним реченицама нађу заменице {{hw|тре|-|ћег}} непознатог лица, или прилози, а тако и број ''један'', те речи добијају одречни облик слажући се с одречним {{hw|прило|-|гом}} '''ни''', те онда гласе: <i>нико, ништа, никикав, ничиј, никад, нигда, нигде, никуд, ниодакле, ниједан.</i> Кад пред тако одречне заменице ''дође предлог'', њему је место између речце ''ни'' и ''заменице'' у ком случају се свака реч засебно пише. ''Примери:'' Али му ''нико ништа'' не умједне и не {{hw|хтје|-|дне}} казати. Од сад се не прашта више ''ниједна'' кривда. Други ''нико'' није знао ''ништа'' о томе. — ''Никад'' санку вјеровати није. ''Ничије'' силе он се не боји. Не куните се ''никако''. Ако би ко дошао да не каже за њих ''ни по што''. Да се не би ''нико'' усудио ''ни код који'' начин једну кућу {{Page break|241}} у немачку страну претурити. ''Никако'' се немој ''ни с ким'' разговарати. Онда већ нисам ''ни на шта'' мислио. д) У реченицама, којима се исказује ''бојазан'' или {{hw|закра|-|ћивање}}, она реченица, којом се казује оно ''од чега је бојазан'' или ''шта се закраћује—долази у сдреченом облику''. ''Примери:'' Јер су честе у Латина страже, па се {{hw|бо|-|јим}} ''да те не ухвате''. Како се не бојиш <i>да земља под {{hw|то|-|бом}} не пропадне</i>, или <i>да те гром из ведра неба не удари</i>. — Јер јој Мардохеј бјеше забранио ''да не казује''. Али се ја на то не ћу потписати, нити се противим ''да тако не буде''. ђ) Одрицање се појачава стављањем речце ''ни'' пред оне речи које значе оно чега се одрицање тиче. ''Примери.'' Нећемо га помињати ''ни жива ни мртва''. Који не знаду ''ни да сам жив''. Ја ти сад печена ћурка не {{hw|до|-|несох}}, ''ниси ни то заслужио''. На то Тале ''ни да гледа неће''. Не знам ''ни ја сам како''. Не вриједи ''ни луле дувана''. ---- ==СЛОЖЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ== Сложене реченице постају на два начина: <b>приређивањем и подрећивањем.</b> ===СЛОЖЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ ПРИРЕЂИВАЊЕМ=== Кад се просте реченице сложе тако, да једна другој није додата ради ''какве допуне'' или ''објашњења'' чега у њој него свака има ''самосталан смисао'', те би <i>могла и сама за се бити</i>, онда је то '''приређивање реченица'''. Реченице се приређују на три начина: начином ''спајања'', начином ''искључивања'' и начином ''супротности''. а) '''Начином спајања''' приређују се реченице у којима се мисли и радње извршују ''све у једно исто време'' или <i>без прекида једна за другом</i>. Просте реченице, у овако сложеној, или следују једна за другом без свеза, или су скопчане свезама: <i>и, а, па, пак, те, тер</i>, или упитном речцом <i>ли</i>. ''Примери:'' Изведоше прве жртве Бирчанина и {{hw|Алек|-|су}}, витешке им руке стеже ланац тешки, гвожђе тврдо. Две витешке главе паше, ''а'' крв прска на далеко, чак по тами бледа чела кап горућа аге роси. Ноћ је мрачна ветар хуји, забринути Турци седе ''и'' у магли густог дима сахрањују тужне мисли. Небо се смеши, звезде трепере, чисто га љубе, гледе и мазе, уљуљкују му тихе {{hw|та|-|ласе}}. {{Page break|242}} ласе. Шта плива гором, долом, ''те'' прља бели снег? Је л’ суза оно, крв ''ли'' из срца нечијег? Расрди се млађани Ненаде, ''пак'' удари на триест јунака. Ченгићи, Љубовићи и многи други посташе аге, ''тер'' су народу хуђи но Турци дошљаци. Таке мисли стража сле́ди, ''па'' кроз сутон таман гледи. б) '''Начином искључивања''' приређују се реченице тако да се ''мисао или радња једне извршује'', а мисао или радња ''друге'' или ''других од извршења се искључује''. У овако сложеној реченици просте се реченице свезују паровима свеза: ''или-или'', ''а-а'', ''ја-ја'', ''јали-јали'', ''али-али'', ''воља-воља'', ''које-које''. Ако искључивање важи за све просте реченице, онда се свезују свезама: ''ни-ни'', ''нити-нити''. И ове реченице ''могу бити без свеза'', нарочито кад је у њима ''прошли глаголски придев''. ''Примера: Или'' купи халат, ''ил’'' остави занат. Ствар немогућа, ''а'' о њој мислио, ''а'' је у животу тражио. ''Ја'' право, ''ја'' никако. ''Али'' волиш по мору пливати, ''али'' волиш на ватри горети, ''али'' волиш да те растргнемо. Донеси ми једну купу вина, ''јали'' вина, ''јали'' воде хладне. ''Вољ’'' ти пити, ''вољ’'' ти капу купити. ''Познао'' ме тко да сам роб, ''не познао'', морам тражити што јести. Трећи, с’ десет по гори разбеже, ''које'' гори, ''које'' к води хладној. ''Ни'' вредну теци, ''ни'' мало вредну остави. ''Нити'' грми, ''нит’'' се земља тресе, ''нит’'' удара море у брегове. в) '''Начином супротности''' приређују се реченице кад се у ''једној казује мисао супротна мисли оне друге''. У овакој сложеној реченици везују се просте реченице свезама: ''а, ја, али, ну, него, но, већ, ама''. Каткад и ове бивају без свеза, а каткад се везују {{hw|упи|-|тним}} обликом. ''Примери:'' Сан је лажа, ''а'' Бог је истина. Ја нерадо о смрти говорим, ''али'' без икаквог страха очекујем {{hw|после|-|дње}} вече свога живота. Не реси га ни сребро ни злато, ''него'' крјепост и мантија црна. Сакуп овај на зло не приличи, ''но'' на радост и на вјечну дику цијелога рода хришћанскога. То не било јарко сунце, ''већ'' то били брат и сеја. Вукашин чека на милог сина, на правду Урош и домовина. Ко је вјера, ко ''ли'' је невјера. ===РЕЧЕНИЦЕ СЛОЖЕНЕ ПОДРЕЂИВАЊЕМ=== Кад су у сложеној реченици једне просте додате или подређене другима ради допуне смисла или објашњења чега у другој, онда су то '''подређивањем сложене реченице.''' {{Page break|243}} У овом случају она, <i>која се другој додаје</i>, јесте <b>додата или подређена</b> реченица. Она, пак, ''којој се друга додаје'', {{hw|је|-|сте}} према додатој '''главна речечица.''' Међу главном и додатом реченицом така је разлика, да ''главна може бити и засебна'' реченица, а <i>додата само за се не може бати</i>. По служби, коју додате реченице чине, оне су: # <i>Које заступају подмет главне реченице;</i> # <i>Које су додате именима;</i> # <i>Додате за предмет;</i> # <i>Додате за намеру;</i> # <i>Додате за погодбу;</i> # <i>Додате за допуштање;</i> # <i>Додате за поређење;</i> # <i>Додате за време;</i> # <i>Додате за место;</i> # <i>Додате за последицу</i> или <i>узрок</i>. <ol> <li><i>додате за подмет</i></li> Овим се реченицама исказује оно о чем се у реченици, без подмета, тврди, пита или одриче, а то је ''подмет''. Оне се везују за реченицу, којој су додате, свезом ''да''. ''Примери:'' Чуло се ''да сте отпутовали''. Верује ли се ''да ће он на то пристати''? Није се ни покушало <i>да се они од тога одврате</i>. Наређено је било <i>да се скупе све старешине</i>. Ако је суђено <i>да тако буде</i>, тако ће и бити. Је л’ слободно, царе господине, ''да ја идем'' да {{hw|по|-|знам}} девојку? Кад се шћаше по земљи Србији <i>по {{hw|Ср|-|бији}} земљи да преврне.</i> Кад је овака реченица сажета у начин неодређени, онда свеза ''да'' не долази. ''Примери:'' Ласно је ''говорити'', ал’ је тешко ''творити''. Мило му је ''јахати на коњу''. Мрзи ме <i>се овде {{hw|распа|-|сиват’}}</i>. Је л’ слободно ''мало поиграти''? <li><i>Додате именима</i></li> Именима се додају реченице ради допуне или {{hw|обја|-|шњења}} у ком било смислу онога што та имена значе. Тако додате реченице везују се за своју главну реч {{hw|за|-|меницама}} ''који, која, које, што''; прилозима ''где, кад''; свезама ''да, како''. Заменица '''што''' и прилози '''где''' и '''кад''' најчешће, а {{hw|поне|-|кад}} и свеза да заступају заменицу '''који, која, које'''. {{Page break|244}} а. ''Кад је главна реч'' '''именица:''' ''Примери:'' Дође ми '''Сали-ефендија''', <i>који је био мога оца ћата</i>, и јоште пет старих Турака. Пред оним {{hw|гра|-|дом}} била је једна '''чесма''', <i>с које је сав град носио воду</i>. О Паштрмцу је било много '''причица''', <i>које су врло занимљиве</i>. Она се у '''разговор''', <i>макар какве науке он био</i>, умешати могла. Благо '''земљи''' <i>која се може {{hw|поно|-|сити}} таквим синовима својим</i>. Али ми ћемо да се задовољимо '''природом''' <i>што је близу нас</i>. Милош заиште све српско '''робље''' <i>што су Турци оне године из нахије Шабачке били одвели</i>. Где му је '''оружје''' ''што је пасао'', где ли му је '''коњ''' <i>што га је јахао</i>? Угледа у чести '''овна''' <i>где се заплео роговима</i>. Сто пута сам гледао '''облаке''' ''ђе из мора дођу на гомиле''. Има '''вријеме''' ''кад се рађа'', и '''вријеме''' ''гад се умире''; '''вријеме''' ''кад се сада'', и '''вријеме''' ''кад се чупа посађено''; '''вријеме''' ''кад се убија'', и '''вријеме''' ''кад се исцјељује''. То је најзгодније '''време''' ''да се на њих удари''. Затече неке '''Влахе''' ''да вуку сено у шанац к Турцима''. Ако би још било '''потребе''' ''да ти се то напомиње''. Свуд са мном иђаше '''брига''' <i>како ће те приче {{hw|при|-|мити}} читаоци</i>. б) ''Кад је главна реч'' '''заменица''': У овом случају у гдавној реченици је заменица <i>познатог лица</i>, а додата се за њу везује заменицом ''непознатог лица''. Заменица главне реченице може бити изостављена. ''Примери:'' '''Онај''', ''који вас је створио'', одржава вас. Срећа је '''оно''' ''што људи за срећу држе''. Једите '''све''' <i>што се пред вас донесе</i>. '''Онај''' ''што иде за мном'' јачи је од мене. Нису никако могли остати '''онаки''' ''каки су дошли''. Но ми опет нећемо на '''вас''' <i>који сте мирни и добри {{hw|ца|-|реви}} Турци</i>. Колико '''их''' је ''која често преврћу ту књигу''. Сад ће бити ''што ће бити''. в) ''Кад је главна реч'' '''придев''': ''Примери:'' Простак, пак, све је '''рад''' <i>да остане као што су му и стари били</i>. Недра отаџбине и '''пространа''' су и '''готова''' свакад, <i>да даду места свима честитим и вредним синовима својим</i>. <li><i>Додате за предмет</i></li> Кад је у главној реченици прирок прелазан глагол, може цела додата реченица заступати предмет те радње. Тако {{hw|до|-|дате}} {{Page break|245}} реченице везују се за своју главну речима: '''да''', '''где''', '''како''', '''е''', упитном речцом '''ли''' и савезним заменицама, а може бити и без свеза. ''Примери:'' Па се крило на чекрк окреће, те '''казује''' ''који ветар пуше''. '''Види''' хоџа ''да се преварио'', а '''не зна''' ''како ће одступити од своје ријечи''. Бог '''зна''' <i>јесам ли и толико заслужио</i>. Љутит ага мрко '''гледа''' <i>гдје се силом дивит’ мора силан арслан горском мишу</i>. Или у ваљда краљ '''мисли''' ''да ми не'' '''знамо''' <i>како ваља за свог цара умрети</i>. ''Напомена:'' И остали падежни додатци могу бити {{hw|за|-|ступљени}} целом додатом реченицом. ''Примери:'' Те '''се боји''' ''да ће погинути''. Међу собом '''вијеће учиниле''' ''којом ће га смрћу уморити''. По неки болесник '''нада се''' ''да ће дуго живети''. Пошто је дуго времена вино из бачве точило, '''стане''', '''се чудити''' <i>како вино једнако тече</i>. <li><i>Додате за намеру</i></li> Додатом реченицом може да се искаже '''намера''' <i>радње казане прироком главне реченице</i>. Таке се реченице везују с главном реченицом свезама: '''да''', '''еда''', '''једа''', '''нека''', '''како''', или ''упитним обликом'' или <i>{{hw|погод|-|беним}} начином</i>. ''Примери:'' '''Иде''' брату у другу одају <i>да он буди брата Драгутина</i>. И напред '''дере''' иљаду чета <i>крвљу да пере ругобу света</i>. Он '''продаје''' девет винограда, ''не би ли се'' одужио дуга. Једва смо '''се''' овамо '''савили''', <i>еда како ви то претечете</i>. '''Пошљите''' му лист књиге бијеле, <i>нека дође граду Вучитрну</i>. Нек се Срби '''тријебе''' братском враждом ''како би њему лакше било пашовати''. '''Макни''' српом ''да ти видим руку''. <li><i>Додаше за погодбу</i></li> Додатом реченицом може се казати погодба (услов) по коју '''може или не може''' бити оно што се казује прироком главне реченице. Таке реченице везују се за своју главну упитним {{hw|рече|-|чним}} обликом, или свезама и прилозима: '''да''', '''ако''', '''кад''', '''док''', '''докле'''. У реченицама овако сложеним у највише случајева {{hw|до|-|дата}} реченица долази пре главне. ''Примери: Да из неба плаха киша падне'', нигђе не би на земљицу пала, већ на добре коње ил’ Јунаке. <i>Да {{Page break|246}} ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба ведрога</i>, перје меса не би изнијело. <i>Ако Афис-паша дође са триста људи</i>, да га примимо у Београд, <i>ако ли поведе више</i>, да се {{hw|би|-|јемо}} с њим. <i>Кад би сви људи били разумни и правдољубиви</i>, не би било међу њима ни кавге ни несллоге. <i>Докле год Бог човеку не узме ум</i>, не може ма̑л. <i>Док пушка не пукне</i>, чути се не може. <i>Ал’ да вјетру дадеш плећи, тер да гледнеш низ вјетар равнином</i>, видио би гдје скуп људи ступа. Не дајте ме, <i>ако Бога знате</i>, узидати младу и зелену. <i>Мислиш ли ме мртва пожалити</i>, пожали ме док сам у животу. <li><i>Додате за уступање или допуштање</i></li> Додатом реченицом може се исказати ''уступање'' или <i>{{hw|до|-|пуштање}}</i> да буде или '''не буде''' радња главне реченице. а) Такве реченице везују се за своју главну свезама: <b>нек, да, и, ако, ако и, макар, ма, прем да, буди, буд, баш и да.</b> ''Примери: Али и нек све тако буде'', немојте, браћо, да ропћете на свога краља. ''Да то вера и подноси'', Омер-ага се ласно не би дао предати Србима. <i>Ако и нису Срби ударили на ове Турке</i>, они су цело лето једнако ударали на Србе. Ружно је смејати се туђој несрећи, <i>па макар несрећник био и рђав човек</i>. Најпосле да {{hw|про|-|кушамо}}, <i>премда ја не стојим добар за следства. Буд ми закла коња на ливади и сокола у зеленој башчи</i>, зашт’ ми закла чедо у колевци? ''Ако и јест крива врата'', ама лијеп мирис дава. б) Исто значење има и <i>прошли глаголски придев, кад {{hw|о|-|значује}}</i> '''жељење'''. Он може доћи и двапут једно за другим, други пут са свезом '''да''', нпр.: ''Ко био.'' Или: ''Ко био да био.'' ''Примери:'' Сладак Је сан ономе који ради, <i>јео мало или много</i>. Да ће живот изгубити без сваке милости, и <i>који био да био</i>. в) Тако долази два пут и цела упитна реченица кад је у првој подмет ''заменица непознатог'' 3. ''лица'', или се у њој налазе таке врсте прилозима: ''ако'', ''где'', итд. а друга се везује за прву свезом '''да''', нпр. ''Ко си'', ''да си''; ''Где је'', ''да је''. ''Примери:'' Њему ће од нас јабука непрестано ићи у своје време, ''где био он да био''. Какав наук такво и читање, ''к’а је да је'' о њему се бавим. ''Какав си'', ''да си'', и ''где си'', ''да си'', ''на овом ил’ на оном свету'', он иште, те иште. {{Page break|247}} <li><i>Додате за поређење и начин</i></li> Може се оно, што се каже главном реченицом, {{hw|објашња|-|вати}} поређењем с оним, што се каже додатом реченицом. Тако постаје ''додата реченица за поређење''. :''Поређење може бити:'' а) Да је ''једнако'' оно што се казује додатом с оним што се казује главном реченицом. У том случају додата се везује за главну заменицама или прилозима изведеним од заменица: <i>какав—такав; колики —толики; толики—колики; онолики—колики; као год што — тако; како—тако; како—онако; као оно—тако; као што — тако</i>, итд. У додатој је реченици обично заменица <i>непознатог лица</i> или <i>прилог од ње изведен</i>. <i>Примери: Како је мир прошасте године између Срба и Турака начињен</i>, онако је и трајао. <i>Како ноћ бој прекине</i>, тако Турци заноће око шанца српскога. Ти ниси толико несрећан <i>колико ти се чини. Какво би било пролеће без сунца</i>, такво је детенце без слободе. <i>Као год што подржава јакога и великога</i>, тако се исто стара о слабоме и маломе. Наши су дани онолики, <i>колики беху Лазареви, Обилићеви и Милошеви. Па како се год ми сад бринемо о њима</i>, тако ће се они бринути о нама. <i>Као што се пјесме по народу различито пјевају</i>, тако се и приповијетке различито приповиједају. <i>Колико се овај посао чини ласан</i>, толико је још више широк и дугачак. Куга и мач не убијају толико људи, <i>колико убија пиће вина и ракије. И к’о оно вихор када завихори</i>, е тако се ваздан витлају по гори. Он вероваше у победу свога правца онако тврдо, <i>као што вероваше у жвот народа свога</i>. б) Кад се, пак, неједнакошћу онога што се каже у {{hw|дода|-|тој}} реченици објашњава нешто што се казује главном {{hw|рече|-|ницом}}, онда се додата везује за главну свезама: <i>него, но, што-то, што-тим</i>; или у главној реченици долази <i>поређен придев</i> или <i>прилог</i>, а додата се за њу везује свезама: <i>него, него што, него ли</i>. ''Примери:'' Волимо те Страхинићу бане, <i>ко сву земљу, нашу царевину</i>. Волим скочит’ у воду Мораву, <i>него {{hw|љу|-|бит}}’ на срамоту</i> Турке. <i>Што се ближе сунцу тече</i>, све то мање зрак му пече. <i>Што је зрелије грожђе</i> и <i>што је мање водено</i>, тим угаситијег лица бива вино. <i>А што {{Page break|248}} су турци више одбијали и развлачили</i>, то је Србима жеља све више и више расла. <i>Што више даш љубави</i>, више ћеш је примити. Него му се развесељаваше лице св више, <i>што се више примицасмо приморју</i>. в) Кад се поређење чини тако, да се у једној казује нешто <i>мање, лакше, могућније, извесније</i>, па тиме што се није могло извршити оно што је лакше ''утврђује се'' да се није могло извршити оно што је теже. И обратно, кад се могло извршити нешто ''што је теже'', тиме се утврђује да се могло извршити и ''оно што је лакше''. Кад је у оваким реченицама одрицање, оно је свакад у првој реченици. Друга се реченица везује за прву свезам а: <i>него, но, {{hw|ка|-|мо}} ли, а камо ли, да камо ли, а некмоли</i> (не камо ли), <i>то ли</i>, или је у првој <i>не само</i> а у другој <i>него и</i>. ''Примери:'' Не могоше темељ подигнути, <i>а камо ли саградити града</i>. Ти нијеси ни чуо јунака, <i>да како ли очима видио</i>. И не би га пренијеле виле, <i>а камо ли ноге на јунаку Црном гором на бијелу дану</i>. Сама Главашева глава доста би била, да Милоша увери шта се и о његовој ради, <i>а камо ли још оваки поздрав од Гаваза</i>. Имам блага колико ми драго, градио бих десет манастира, <i>а некмоли себе оженио</i>. Кад издаде оваког јунака, кога данас у свијету нема, <i>то ли мене сутра издат неће</i>. Пак ''не само'' што поставе муселиме и по онаким паланкама, куд никад нису били, ''него'' још ''и'' војске по неколике стотине оставе у свакој паланци на трошак народни. г) Бива да се, поредећи оно из главне с оним из додате реченице, наговештава начин на који се извршује оно што се каже главном реченицом. Такве додате реченице везују се за своју главну {{hw|све|-|зама}}; <b>као, ка’, ка-но, кан’-да, као-да, као-што, {{hw|као|-|год}}</b>. ''Примери:'' На небу им душе царовале, <i>ка’ им име на земљи царује</i>. Свест о дужности развија се с {{hw|вре|-|меном}}, <i>као год и знање о истини</i>. Када игра, <i>кан’да паун шеће</i>; кад говори, <i>к’о да голуб гуче</i>; кад се смије, <i>кан’ да сунце грије</i>. Народ оружје да да, и да буде раја, <i>као што је био</i>. Играју се на бијела јата, <i>како јата</i>, <i>дивних лабубова</i>, кад се небом ведријем играју. Агин чадор ине наткрилио, <i>ка’но лабуд тица бела беле тице {{Page break|249}} голубове</i>. Ал’ ми ћемо, <i>као што смо били</i>, један другом свагда бити мили. Небо је црвено, <i>као да је крвљу обливено</i>. <li><i>Додаше за време</i></li> Додатом реченицом може се казати <i>време у које се догађа радња казана прироком главне реченице</i>. Такве реченице везују се за своју главну прилозима: <b>кад, докле, док, чим, како, пошто, тек,</b> или се у главној реченици ставља прилог изведен од заменице трећег {{hw|по|-|знатог}} лица, а у додатој прилог изведен од заменице трећег непознатог лица, те излазе парови: када - тада; када - онда; како - тако, једнак; докле - дотле. <i>Примери: Кад стигоше цара и сватове</i>, цар му даде иљаду дуката. Не стрељајте по гори јунаке, <i>док је гласа Краљевића Марка</i>. Шта чини мајка, <i>чим јој дете поодрасте. Како је дошао</i>, призове себи кнеза и све кметове. <i>Тек соколу прво перје никне</i>, он не може више мировати. <i>Пошто с осталим женама а ђецом из Неготина испрати и он своју жену у Пореч</i>, доће му један пријатељ. <i>Кад настала година четврто</i>, тада виче са планине вила. <i>А кад виђе да му не науди</i>, онда пусти вјетра студенога. Лепо су га свати дочекали, <i>како с коња</i>, таки за трпезу. <i>Како змија паде на земљицу</i>, једнак змија у дувар одмиле. <i>Док дођоше кићена сватова</i>, дотле с’ Милић мртав належао. <i>Докле су дотрчали</i>, дотле је он већ издануо био. <li><i>Додаше за место</i></li> Неки пут је потребно да се додатом реченицом <i>допуни смисао оне речи којом се у главној реченици казује место</i>. а). Такве се реченице везују за своју главну прилозима <b>где, докле</b>. Или се у главној реченици налазе прилози {{hw|изве|-|дени}} од заменице трећег познатог лица: <b>тамо, ту, онамо, онде,</b> итд. а у додатој долазе прилози изведени од заменице трећег непознатог лица: '''где''' (къде), '''докле'''. ''Примери:'' После тога успуза се до једног '''места''', <i>где је камењак био издубен</i>. Афис-паша побегне чак у '''Ниш''', ''где на скоро по том'', које од срамоте, а које може бити и од страха, и ''умре на пречац''. Али '''тамо''' плода бити неће, <i>где не цвета у пролеће цвеће. Ђе се гусле у кући не чују</i>, '''ту''' је мртва и кућа и људи. <i>Где чујете трубу да затруби</i>, '''онамо''' трчите к нама. ''Ђе је од ње капља крви пала'', '''онђе''' расте трње и коприве. ''Где се који застао'', '''онде и''' нека седи. {{Page break|250}} б.) Ако се у радњи или бивању казује кретање, онда се додата везује за главну реченицу прилозима; <b>куда, откуда</b>, и тако даље. ''Примери:'' Па отиду, ''куд су наумили. Куд год иде'', он Кр’ата јаше, а другога у поводу води. <i>Откуд год си</i>, ти си рода мога. <li><i>Додаше за последицу и узрок</i></li> Додатом реченицом може се казати ''последица'', а тако и ''узрок онога што се казује главном реченицом''. Таке се реченице везују за своју главну речима: <b>јер, јербо, с тога, зато, што, где, будући, како</b>. Или у главној долази реч '''тако''' (која се и прећуткује), а у додатој свеза '''да'''. а) <i>Примери за узрок:</i> Волим дати коња на размену, ''јер не могу пешке путовати''. Жао му је <i>што ће дати благо, са тога се врло расрдио</i>. Посланицима је таки човек управо требао, ''зато ги драговољно изишту''. ''Како су куће биле све дрвене'', и <i>на већу још несрећу турску дуче ветар</i>, тако ватра за један час обузме сву варош. Авај мене до Бога милога, <i>ђе погибох јутрос пред механом</i>. б) ''Примери за последицу:'' Он би се тако лудо гњевом разјарити могао, <i>да косу на глави себи чупа и зубима шкрипи</i>. Тице певаху, <i>да ваздух јечи</i>. Доле у дубини с таким шумом ваљало је неко језеро своје таласе, <i>да ми чисто уши заглуну</i>. Турака у јуришању толико {{hw|из|-|гине}}, ''да се Афис—паша готово уплаши''. </ol> ===РЕЧЕНИЦЕ СЛОЖЕНЕ МЕШОВИТИМ НАЧИНОМ=== Сложене реченице често су састављене тако, да се у једној налази и ''приређивање и подређивање''. Тако бива: а) Да једној, као главној, буду подређене две, три и више реченица, које су међу собом приређене. ''Примери:'' Кад се погача испече, и изваде је из {{hw|ва|-|тре}}, па прислоне уза зид, ''онда ћосо рече детету''. У овој сложеној реченици су: 1., 2. и 3. међу собом {{hw|при|-|ређене}}, а све три су подређене 4-тој за време. б) Да једна буде према некој додата, а према другој главна. ''Примери:'' Цар то послуша, особито да види, да ли је истина, да ће и гора поћи, да гледа, ђе цар цара губи. У овој сложеној реченици је 2. подређена 1-вој за {{hw|на|-|меру}}; 3. подређена 2-гој за предмет; 4. подређена 3-ћој {{Page break|251}} као додатак именици ''истина''; 5. подређена 4-тој за {{hw|на|-|меру}}; 6. подређена 5-тој за предмет. в) Да буде више међу собом приређених, а њима {{hw|уку|-|пно}} нека подређена. ''Примери:'' Кад пређем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим на пашу, а певца свежем код себе, па му метнем сена, а ја легнем спавати. У овој сложеној реченици су: 2., 3., 4., 5., 6. и 7. међу {{hw|со|-|бом}} приређене, а свима њима је подређена ''прва'' за време. г) Да једна с онима које су јој подређене буде {{hw|прире|-|ђена}} другој, самој, или која има и својих подређених. ''Примери:'' Кад тамо дођу у ону планину, пуште орлове, да лове лисицу, а лисица побегне у једно {{hw|је|-|зеро}}, које је било усред оне планине. У овој сложеној реченици 2-га, којој су подређене 1-ва и 3-ћа, приређена је са 4-ом, којој је подређена 5-та. д) Да једна с онима које су јој подређене буде {{hw|подре|-|ђена}} другој самој, или која има и сројих подређених. ''Примери:'' Кад дође време да млађи заузму места својих старијих, ''онда је прилика'', да се олако поправи све, што није било добро у старих. У овој сложеној реченици 2-га је подређена 1-вој, а 1-ва је заједно с њоме подређена 3-ћој; 5-та је {{hw|подре|-|ђена}} 4-тој, а 4-та с њоме заједно подређена је З-ћој. ђ) На разне начине измешане приређене и подређене. ''Примери:'' Кад девојка одрасте, једно вече замоли се оцу својему, да јој допусти, да иде с братом мало пред двор у шетњу, и отац јој допусти. У овој сложеној реченици; 1-ва је подређена 2-гој, и 3-ћа је подређена 2-гој; 4-та је подређена 3-ћој, а 5-та је приређена. Кад дођоше кући, цар се обрадова кћери, али одмах виде, да оно чобанче није његов син, и стога стаде гонити кћер, да му рече,шта би с њим, У овој сложеној реченици је: 2-гој подређена 1-ва, а 3-на приређена с 2-гом; 4-та подређена 3-ћој; 5-та {{hw|при|-|ређена}} с З-ћом; 6-та подређена 5-тој; 7-ма подређена 6-тој. :''Период'' Реченица сложена тако, да главне са својим додатима чине чланове, па ти чланови, не будући у тешњој мисаоној вези, ређају се приређивањем до једнога прелома, иза којега {{Page break|252}} се опет ређају чланови, ако их је више, приређивањем; сви они чланови до прелома бивају или приређени или подређени члановима, који долазе после прелома. Тако сложена реченица зове се ''период''. а) Где су чланови до прелома приређени члановима после прелома. ''Примери:'' Истина је, да су се по духу тога нама непријатељског времена они престали Србима звати; {{hw|ис|-|тина}} је и то, да се Србима и неће да зову, истина је на послетку и то, да се братска Љубав између нас умањила и место њезино отуђење заузело: али, хоће ли и може ли то отуђење на свагда постојати; треба ли то {{hw|разде|-|љење}} и на даље да постоји? б) Где су чланови до прелома подређени члановима после прелома. ''Примери:'' Кад помислим да ће у овој обласној скупштини половина, а можда и више иноплеменог елемента бити; кад видимо да нам овај иноплемени {{hw|еле|-|менат}} није свој, није одан, него шта више противан; кад расудимо колика вештина, колика духовна снага, колико богатство, колика енергија у суседству нашем стоји, која ће радо и весело овом иноплеменом елементу у помоћ притећи, која ће, можда, за задатак свој сматрати, да уплив тога елемента сили и множи: онда мислим да ми се бар лако опростити може, што у овој гаранцији {{hw|из|-|нутрашњој}} баш никакве, ама никакве гаранције не видим и што мислим да ће нас лед бити, одкуд се ми надамо да нас сунце греје. ===СКРАЋИВАЊЕ СЛОЖЕНИХ РЕЧЕНИЦА=== Сложене реченице могу се скраћивати на два начина: <ol> <li>Изостављањем оних делова, без којих се смисао {{hw|мо|-|же}} разумети.</li> <li>Замењивањем облика: дужих краћима; сложених {{hw|про|-|стима}}.</li> </ol> ====''Скраћивање изостављањем''==== а) Кад је у сложеној реченици у више простих <i>исти подмет</i>, или исти прирок, може се подмет или прирок казати у једној а у осталим бити изостављен. ''Примери:'' И ''сунце'' је охледнело, једва сипа зрак. По језеру вранац коњиц ''плива'', а за њиме злаћена {{hw|ко|-|левка}}. На једанпут ''мајстор'' скочи у воду и почне {{hw|пли|-|вати}}. Ми ''идемо'' преко села, а облаци преко неба. Ми {{Page break|253}} вам ''не можемо ништа помоћи'' као ни себи. ''Пламти'' небо као живи пламен. Да му ''се исповиједиш'' као сад мени. ''Заспа'' као заклан. б) Кад је у више реченица прирок у будућем времену казан помоћним глалолом ''хтети'' и ''начином неодређеним'' другога глагола, помоћни глагол се рече у једној, а у {{hw|оста|-|лим}} се изостави. ''Примери:'' Па ћеш бити госпођа краљица, прести свилу на златно вретено, свилу прести на свили сједити а носити диву и кадиву. — Јер ће на једнога мрзити, а другога љубити, или једнога вољети, а другога немарити. в) Кад су у сложеној реченици у две или више {{hw|рече|-|ница}} једни исти додатци, или додатци једнаки с подметом или с прироком које друге реченице, могу додатци у {{hw|понов|-|љеном}} случају да се изоставе. ''Примери:'' Али се заваде Аврамови ''пастири'' с {{hw|ло|-|повима}} око паше. Хоћу све право, тако ми бабове ''душе'' и тако се моја с његовом на они свијет не препредала. На то ми одговоре да су у њих ''епископи'' и ''свештеници'' све сами Грци, и да се врло ријетко ђегођ нађе {{hw|Бу|-|гарин}}. Сад кажи шта сам ја ''без круне'', шта ли мој {{hw|Си|-|ниша}}? г) Кад су у главној реченици показне заменице <b>онај, тај, оно</b> или прилози: <b>тамо, онако, тако, дотле, тада,</b> итд. речи за које се подређена реченица везује заменицама трећег {{hw|не|-|познатог}} лица, или прилозима од њих изведеним, онда се {{hw|за|-|меница}} или прилог главне реченице може изоставити. ''Примери: Ко'' нагли без обзира, далеко не одлази а много поквари. Вршите сваки, ''што'' вам је дужност. На небу им душе царовале, ка’ им име на земљи царује. Снијевају ''што'' бити не може. Тице певаху да ваздух јечи ====''Скраћивање замењивањем.''==== а) Додата реченица подмету или предмету <i>може се {{hw|са|-|жети}}</i> '''апозицијом'''. ''Примери:'' Ми, ''сиромаси'', носимо им колаче. Нек погинем, ''јунак'', на јунаштву. Него мене, ''старца'', {{hw|послу|-|шајте}}. Поздрави ми краља, ''таста'' мога. б) Додата реченица ''може се сажети у'' <b>прирочни {{hw|до|-|датак}}</b>, а тако и у ''прирочни четврти'' и <b>прирочни шести падеж</b>. {{Page break|254}} ''Примери:'' Ја се ''млада'' бољем добру надам Њега су Турци ''још малена'' заробили. Ти је мораш учинити ''срећну и честиту. Честита'' бих њега учинио. Хоћете да ме направите ''свињаром''. в) Додата реченица може се сажети '''прошлим''' и '''{{hw|трп|-|ним}}''' ''глаголским придевом''. ''Примери:'' Агара метне својега сина, од жеђе <i>{{hw|изне|-|моглога}}</i>, под једно дрво. Човјек, ''рођен'' од жене кратка де вијека и пун немира г) Реченица додата за време, последицу или узрок може се сажети '''прилогом садашњег''' или '''прошлог времена''', а тако и '''глаголском именицом''' начињеном од трпног {{hw|при|-|дева}} наставком '''је'''. ''Примери: Путујуђи'' тако удари на једну воду, и ''идући'' покрај те воде, сретне се с једним човеком у {{hw|зе|-|леним}} хаљинама. ''Чујући'' Стојша из двора овај {{hw|разго|-|вор}}, изађе и он пред змаја. — ''Потопивши'' сами скеле на другој страни, кажу им, да су скеле покварене. То ''рекавши'', баци новчић у поток. — О ''Прошењу'' девојке. Направише од боја чардаке, без питања цара и везира (упореди са: Да те везир погубит’ не може, <i>док {{hw|чести|-|тог}} цара не запита</i>). д) Реченице додате ''за намеру'' и за ''предмет'' могу се сажети у ''начин неодређени''. ''Примери:'' Рано рани Туркиња ђевојка на Марицу ''бијелити платно''. Тко се снизи к росној трави <i>санком кријепит’ снагу тијела</i>. Али волиш <i>по мору пливати</i>, али волиш <i>на ватри горети?</i> Не дајте ме опет <i>у јарам ропства ухватити</i>. ===РЕД РЕЧИ=== Ред речи у реченицама може бити двојак: '''редован''' или ''граматички'' и '''обрнут''' или ''реторски'' и ''поетски''. а) По редовном или граматичком реду речи долази на прво место подмет, пред њим додатак од придева или {{hw|заме|-|нице}}. После подмета долази падежни додатак, ако га има, па прирок (прво спона, ако је прирок именски), па после прирокови додатци. Уопште атрибут од придева, заменице или броја долази пред своју главну реч. По овоме, редовном реду речи било би овако: хлеб {{hw|из|-|лази}} из земље. Осмејак зоре је леп, огрејак дана је леп. {{hw|Ста|-|родавна}} липа расте усред мирна пуста поља. Тавна ноћца {{Page break|255}} неће скрити ваша дела равна сунцу. Кршна јека не јекну ту. А вихор хучи, гони ред тавних облака. Добар коњиц су крила јунаку. б) Пошто, пак, у српском језику влада тако звани <i>{{hw|сло|-|бодан}} ред речи</i>, то онај који говори или пише, у корист {{hw|леп|-|шег}} израза и стила може да истакне напред прирок или који од прирокових додатака, а поета у корист музике у стиху још и да одвоји додатак од главне му речи у којем случају и остале речи добијају друкчији ред, који се зове <b>обрнути ред речи</b>. По оваком слободном реду речи у нашем језику може придев или заменица да доће и ''пре'' и ''после'' своје {{hw|глав|-|не}} речи, што стилу даје разноврсности и лепоте. По том, обрнутом реду речи писано је овако: Из земље {{hw|из|-|лази}} хлеб. Леп је зоре осмејак, леп је дана огрејак. Ту не јекну јека кршна. Усред поља мирна, пуста стародавна расте липа. Дела ваша сунцу равна неће скрити ноћца тавна. А {{hw|ви|-|хор}} хучи, тавних гони облака ред. Јунаку су добар коњиц крила. ''Напомена:'' Случај да у нашем језику влада слободан ред речи, даје ту повољну могућност да се избегне свака неблагозвучност (какафонија), што много доприноси лепоти говора и читању написаног. ===РЕД РЕЧЕНИЦА=== И просте реченице у сложеној имају <b>редован</b> и <b>{{hw|обр|-|нут}} ред</b>. По редовном реду долази прво главна а после ње додата. ''Примери:'' Држите се добра мрзећи на зло. Довољно је познато, шта вреде српске народне песме. Ја се {{hw|упу|-|тих}} у поља, доста родна и обрађена, кроз која се овде онде отварају лепи изгледи, место да се држим залива. Али и код реченица кад је потреба да се јаче истакне мисао додате реченице, онда се она ставља пре главне, и то је '''обрнут ред реченица'''. ''Примери:'' Мрзећи за зло, држите се добра. Шта вреде српске народне песме, довољно је познато. Место да се држим залива, ја се упутих у поља доста родна и обрађена, кроз која се овде онде отварају лепи изгледи. Кад ме је отац у цвету година мојих за проседог {{hw|Сте|-|вана}} дао; кад му је предел Северина поклонио, земљу {{Page break|256}} природе дивотама украшену, која споменике великих {{hw|Рим|-|љана}} удивљеном оку изобилно представља, кад је уздарје ово сјајношћу других драгоцених ствари надвисио — није могао помислити да ће кћи његова у двору Стевановом остати постидна. ''Напомена:'' Од реда речи каткад зависи смисао. Нпр. И глас изиђе од пријестола који говори. Овако речено значи да говори ''престо'' (што није тачно). Ако се пак узме ред речи овако: И од престола изиђе глас који говори, — онда значи да говори ''глас'' (и то је тачно.) ===УМЕТНУТА РЕЧЕНИЦА=== Кад реченица померена са свог места, дође између {{hw|под|-|мета}} и прирока, или у опште између делова друге реченице, онда је то '''уметнута реченица'''. Уметнута реченица може бити додата којем делу друге реченице, а може бити и независна. А може да буде и главна према оној међу чије је делове уметнута. ''Примери:'' Деца, ''док су мала,'' не знају ништа. Ако се уквари цвет, онда род, ''баш и да доспе,'' неће бити ни леп ни добар. Чувајте се, ''рече ми он даље,'' од {{hw|не|-|здрава}} читања. За име света, ''повиче он'', шта је! Ноћас, ''док двапут пијетао не запјева'', три пута ћеш ме се {{hw|од|-|рећи}}. Онијех ''који мрзе на ме ни за што'', има више него косе на глави мојој. ---- == Напомене == {{напомене}} == Извор == * Симић, Живојин (1922). [http://www.archive.org/details/srpskagramatika00simiuoft ''Српска граматика''.] Београд: Књижара Геце Кона. [[Категорија:Српска граматика (Ж. Симић)]] egdmfal5gz0gpr2d1dhbpay0wc56mef Српска граматика (Ж. Симић)/Поглавље 7 0 13072 146370 146357 2026-09-19T12:40:59Z Galicijac 19151 Пребацио извор на дно странице. 146370 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[../Поглавље 6|Поглавље 6]] | следећа=[[../Поглавље 8|Поглавље 8]] | наслов=[[../|Српска граматика]] | одељак=Поглавље 7: Реченични знаци (интерпункција) | аутор=Живојин Симић | белешке= }} =РЕЧЕНИЧНИ ЗНАЦИ (ИНТЕРПУНКЦИЈА)= Да би се у реченици како простој тако и сложеној <i>{{hw|од|-|редио}} прави смисао</i>, стављају се у писаном слогу знаци, а кад се написано чита бива изговор речи и реченица према тим знацима. Ти се знаци зову: '''реченични знаци''' или ''интерпункција''. Ти су знаци: # тачка ('''.''') # Знак питања ('''?''') # Знак узвика или дивљења ('''!''') # Запета (''',''') # Тачка и запета (''';''') # Две тачке (''':''') # Знак почивке ('''—''') # Знак заграде '''( )''' или '''[ ]''' # Знак прекида ('''…''' или '''—''') # Знак навођења ('''„ “''' или '''‚ ‘''' илил '''—''') # апостроф ('''’''') Пошто сваки писац ономе што напише даје и одређује смисао по своме схватању и одређивању смисла, то је и {{hw|став|-|љање}} опих знакова ''индивидуална'' ствар онога који пише. Нпр. Један је писац написао овако: Србија је ''',''' својим устанком и ослобођењем од Турака ''',''' била први и врло крупни удар Турском Царству у -{XIX}- веку. Већ због тога ''',''' она је, у Турској''',''' била врло омрзнута. Други писац написао би обе реченице без ниједне запете. Нпр. Србија је спојим устанком и ослобођењем од {{hw|Ту|-|рака}} била први и врло крупни удар Турскоме Царству у -{XIX}- веку. Већ због тога она је у Турској била врло омрзнута.— И обе реченуце и овако написане беспрекорне су. {{Page break|258}} Према томе за стављање ових знакова могу се {{hw|поста|-|вити}} само '''ужа''', више '''општа''' правила. ''Тачка'' Тачка се ставља на крају просте или сложене реченице којом се казује потврђивање или одрицање. ''Примери:'' Селу Златарима попује поп Сима из села Шаренице. Иван је био само сељак, гледао је своју стоку, и своју њиву и ливаду. Ту ''не јекну'' јека кршна. Ал’ ''не писну'' Црногорчад млада, ''Знак питања'' Знак питања ставља се: а) На Крају просте упитне реченице. ''Примери:'' Јесте ли ми род сирочићи мали? Ко {{hw|си|-|лази}} оно туда? А је ли љуба Бојшића Вука с поклоном смерним светом Курану презрела олтар Исуса свога? б) На крају сложене реченице кад је ''главна упитна'', па стајала она пред подређеном или после ње. Тако и кад је једна од приређених упитна. ''Примери:'' Зар српска земља мелема нема, ране да лечи, бол да спречи? Ал’ тко оно покрај аге лежи, тер на мртва мртав гњевно режи? в) Кад је подређена речерица упитна, а главна није, и кад та подређена упитна стоји пред главном, онда се после подређене упитне ''ставља знак питања'' место да се стави {{hw|за|-|пета}}, а на крају целе реченице ставља се ''танка''. ''Примери:'' Како то оче? рече владика. Хоћу, ја што ћу? одговори он. Зар оно? зачуђено упита један од момчади. г) Кад, пак, ''главна реченица није упитна'', него је упитна подређена, и та подређена стоји после главне, онда се <i>не ставља знак питања него тачка</i>. ''Примери:'' Гушанац запита Сулејман-пашу, ко ће њему платити што је оно љето војевао са својим {{hw|крџа|-|лијама}}. Кад те стане болети глава, питаћу те је ли ти то од Бога или од душмана. ''Знак узвика или дивљења'' Знак узвика ставља се: а) На крају реченице у којој се живље исказује ''{{hw|див|-|љење}}'', ''изненађење'', бојазан, страх, радост, жеља, или какво год узвикивање. ''Примери:'' Па где сад почивам? О да дивна места! Лепша никад није с уресом невеста! Никад добро јутро! {{Page break|259}} Никад добро вече! Мени ноћца никад мирно не протече! Србин је јунак, јунак је гром, смрвиће теме душману свом: На оружје! На оружје! — С вама дошла свака срећа и сам Господ Бог! Који вели да сам од зла рода, не имао од срца порода! — Мој босиљче из зелене башче, рано ти ми беше процватио, па ми тако рано ти увену! Добро вам вече! У добри час! Ах, страшне слике! б) У току реченице место запете, кад смисао реченице то захтева. ''Примери:'' Шта је? Шта је? казуј брже! повикаше и Мујо и Авдија. Добро нам вече! рече осурно овај човек. Не мене, Тимо! викну Живко, па се испружи на земљи, јер му за вратом пуче песница. Тако! тако! повикаше многи из окола. в) Знак узвика ставља се и после петог падежа. ''Примери:'' Драга браћо! Поштована господо! ''Запета'' Запета се ставља: 1. '''Између речи''' а) Између ''подмета'' и ''подмета'', измећу ''прирока'' и ''{{hw|при|-|рока}}'', кад их је више у реченици. Између ''подмета'' и ''прирока запета се не ставља''. ''Примери:'' Просула се крвца, а из ње се диже ''Школа'', ''Црква'', ''Вера'', — Благо најмилије. А сад остаје ''вера'', ''нада'', ''љубав'', ово ''троје''. ''Јеђаху'', ''пијаху'', ''жењаху се'', ''удаваху се'' све до онога дана кад Ноје уђе у ковчег. Топ за топом ''грми'', ''јечи'', ''сева''. Ако подмети или прироци имају и својих додатака, онда ти додатци са својом главном речи чине целину и те целине одвајају се запетом једна од друге. ''Примери:'' С почетка деца беху збуњена, преплашено гледаху, заметено одговараху, укрућено иђаху. У рушењу Турства и дизању Српства Милош је свакад један исти, свакад непроменит, непомерно сталан, вечито веран, никад забораван, никад уморан. б) Измећу додатака подметових, а тако и између {{hw|дода|-|така}} прирокових, кад су једне врсте, ставља се запета. Али ''се запета не ставља'' између подмета и првог {{hw|не|-|посредног}} му додатка; тако и између прирока и {{hw|непосред|-|ног}} му додатка. {{Page break|260}} ''Примери:'' Разборит, вредан, неуморан, одважан {{hw|чо|-|век}} има права надати се успеху у сваком предузећу. Векови теку уморним гредом, крвавим редом, ужасним вредом. Гвожђа, отров, ноже, папу, огањ, колац грозни, уље врело и сто мука у час један јунак смишља. За том је реформацијом Доситеј уздисао не из сујете, не из увреде, не из моде, не из леденога квекерског срца, него из топлота уверења, из сопственога искуства, из свакидашње историје живота свога. Хазур, момци, {{hw|ха|-|зур}} с крстом, хазур с љутијем ножи, с палом, огњем, с коцем, с уљем врелијем. в) Кад, пак, између више подмета, између више {{hw|при|-|рока}} или између више додатака једне врсте стоји која од ових свеза: '''и''', '''ни''', '''нити''', '''или''', '''ја''', '''ја ли''', '''а''', <i>запета се међу њима</i> '''не ставља.''' ''Примери:'' Вино пију Новак ''и'' Радивој. Копаоник ''и'' Жељин још нису обелели, Јастребац ''и'' Ртањ нису лица свога завили маглом. Неке је донела невоља ''или'' потреба. Па се бише ''и'' секоше с Турци; седам паша бише ''и'' {{hw|у|-|бише}}. Патријарх је био највиша верска власт ''и'' врховни чувар националних интереса свога народа. И уђе с њима у цркву идући ''и'' скачући ''и'' хвалећи Господа. Живот је тежак ''а'' кратак. Нема ''ни'' мени ''ни'' теби. Бог Аврамов ''и'' Исаков ''и'' Јаковљев. Господе Боже, ти који си створио небо ''и'' земљу ''и'' море ''и'' све што је у њима. г) Ако је између више подмета или више прирока или више једнаких додатака стављена запета, између последња два, ако има свеза ''и'', ''запета се'' '''не ставља.''' ''Примери:'' Београд, Шабац, Смедерево, Ужице, {{hw|Кла|-|дово}} ''и'' Соко узеше облик бојних поља. Гости су {{hw|се|-|дели}}, јели, пили ''и'' разговарали се. д) Кад се ''по два'' и ''два'' подмета, или ''по два'' и ''два'' {{hw|при|-|рока}} или једне врсте додатка везују свезама '''и''', '''ни''', '''или''', '''јали''' те се тако појављују као целина, <i>онда се таква целина {{hw|је|-|дна}} од друге</i> '''одваја запетом.''' ''Примери:'' Старо и младо, жена и дете, све ти то инглески говори. Остала је твоја заменица ни код мога ни код свога двора, ни код моје ни код своје мајке. У љубави, у пријатељству, у мржњи, у тековини, у {{hw|осве|-|ти}}, у власти Милош је мотао бити и прав и дволичан, и сталан ие променљив, и веран и забораван. ђ) Кад је, пак, набрајање или ређање реченичних делова једне врсте, па се хоће да се на тим местима прекине и {{hw|пре|-|дахне}}, те да се на њих обрати већа пажња, онда без обзира {{Page break|261}} на свезе које стоје између њих, запета се међу њима ставља испред тих свеза. ''Примери:'' После тога ни ја, ни љуба, ни баба, не проговорисмо ни речи о теби. Можете их видети и у гуњу, и у капуту, и у ћурку, и у униформи, и у раси. Нови насељеници мењали су у један мах и климат, и веру, и начин живота, и начин управе, и суседство. — Ни сабљом, ни пушком, ни бла̑гом, ни влашћу, већ једином {{hw|искре|-|ном}} љубављу према својој наставничкој, својој научничкој и књижевничкој дужности; ту је пошту он освојио оним танким перцем својим, које није писало ни за паре, ни за славу, ни за допадање, ни за опадање, него да учини, по својој могућности, дворбу и угодбу науци и отаџбини. Само да не пострада који од вас као крвник, или као лупеж, или као злочинац, иди као онај који се мијеша у туђе послове. Хоће једном бити према глави, јали мојој, јали према твојој. Каткад се тако ставља запета и међу два једнака {{hw|рече|-|нична}} дела кад су на крају и има свеза ''и'' између њих. ''Примери:'' Обуците се, дакле, као изабрани Божији, свети и љубазни, у срдачну милост, доброту, понизност кротост, и трпљење. е) Апозиција (подметни додатак) одваја се запетом с обе стране, а прирочни додатак само онда, кад је проширен. ''Примери:'' Ма да је био у пуној слободи, опет он, ''стари одметник'', никад није хтео сести другојаче него да су му леђа чим било заштићена. А она, ''несрећница'', куд има погледати? И никад им, ''пасјим вјерама'', {{hw|изма|-|мити}} ријеч не могосмо. — Ој Дунаве ''тиха водо'', што ти тако ''мутна'' течеш? И пун задовољства, он оде, <i>{{hw|задо|-|вољан}} данашњим даном</i>, низ Дубраву. ж) Између израза, којима се <i>исти појам поближе {{hw|одре|-|ђује}}</i>, ставља се запета. ''Примери:'' Ту, у тој густој шуми, има нешто мало {{hw|ру|-|дине}}. Нећемо ми сами, без вас, чувати Ваљево. Виђао сам овде, у Београду, где турски војници пале радосне ватре у славу његових победа. Онде чак, пред нашим очима, шта видимо? Једном, лицем на Божић, рече он својој жени. Пред пашиним конаком, на високом шиљку, зија глава војводе Станоја Главаша. У свакој нахији, у {{hw|гла|-|вној}} вароши, сједи кадија и Муселим. Стојковић Миленко родио се у селу Кличевцу, на Дунаву, у Пожаревачкој нахији. 3) Именице у петом падежу, ако су у почетку {{hw|рече|-|нице}}, имају зепету после себе, а ако су у тексту, онда је {{hw|и|-|мају}} и испред и после себе. {{Page break|262}} ''Примери:'' Чарна горо, не буди јој страшна; црна земљо, не буди јој тешка; вита јело, пусти широм гране начини ми заручници хлада; кукавице, рано је не буди. И ето га до петнаест дана, мој Тодоре, бијелу Будиму! и) Речи, употребљене као узвици, било у почетку било у средини, било на крају реченице, одвајају се од осталога запетом. ''Примери:'' Тако ми Христа Спаситеља, срамота {{hw|це|-|лог}} српског рода. На, то ти је служба. Не, моје ми {{hw|грјеш|-|не}} душе. Чујеш ти, море, што ја тебе питам? Прођите се, браћо, за Бога, доста је већ! Немој ме само отурати од себе, живота ти Бога! ј) Прилози и речи у смислу прилога употребљене, {{hw|ко|-|јима}} се реченица почиње, а које стоје у слабој вези с {{hw|оста|-|лим}} смислом реченице, одвајају се запетом од осталога. ''Примери:'' Уосталом, мир је међу нама и њима са свим отежан. Пре или после, сумње нема да ћемо се побркати. На послетку, има и таквих предговора, у {{hw|ко|-|јима}} писци одговарају на примедбе. к) Уметнуте речи у реченици међу речи с којима немају непосредне везе одвајају се запетом од осталога. ''Примери:'' Знам добро, уосталом, да се то за сада никако постићи не може, Она је, с другим госпођама и девојкама, служила око стола. Велики везир, нешто {{hw|ју|-|наштвом}} а нешто надмоћном силом, победи Бошњаке. 2. '''Између реченица''' У сложеној реченици запета се ставља: а) Између приређених реченица, ако није потребан {{hw|ка|-|кав}} други знак. ''Примери:'' Моје племе сном мртвијем спава, суза моја нема родитеља, нада мном је небо затворено, не прима ми плача ни молитве, у ад ми се свијет претворио. Корен јој је од сувога злата, гране су јој дробнога бисера. б) Између приређених реченица ставља се запета и онда, кад се између њих налазе какве било свезе. ''Примери:'' Он не иде у бијелу цркву, ''већ'' он иде у то поље равно, ''те'' он сије бјелицу шеницу. Немарна рука осиромашава, ''а'' вриједна обогаћава. Још сам мало времена с вама, ''па'' идем к оном који ме посла. И би ондје у пустињи дана четрдесет, ''и'' куша га сотона, ''и'' би са звјерињем, ''и'' анђели служаху му. Или грми, ил’ се земља тресе, ил’ удара море у брегове? Нити грми, нит’ се земља тресе, нит’ удара море у брегове, већ {{hw|ди|-|еле}} благо светитељи. Ја њу, ја ни једну. {{Page break|263}} Код реченица подређивањем сложених опште је правило да се додата одваја запетом од своје главне. а) Кад се апозиција казује додатом реченицом. ''Примери:'' Дође ми Сали-ефендија, <i>који је био мога оца ћата</i>, и јоште пет старих Турака. б) Кад се атрибут казује додатом реченицом ''Примери:'' О Паштрмцу је било много причица, <i>које су врло занимљиве</i>. А како да се не бојимо њега, <i>који се није никога бојао</i>? Но ми опет нећемо на вас, <i>који сте мирни и добри цареви Турци</i>. Колико их је, <i>који често преврћу ту књигу</i>. Има нас и таквих, <i>који бисмо хтели да Милошева беседа буде онака</i> каква је данас нама угодна и пријатна. в) Кад се придев допуњује додатом реченицом. ''Примери:'' Недра отаџбине и ''пространа'' су и ''готова'' свакад, ''да даду места свима честитим и вредним {{hw|сино|-|вима}} својим.'' г) Кад је реченица додата за намеру. ''Примери:'' Он продаје девет винограда, не би ли се одужио дуга. Једва смо се овамо савили, <i>еда како ви то претечете</i>. Нек се Срби тријебе братском враждом, ''како би њему лакше'' било пошовати. Даћемо ти {{hw|мор|-|доламу}}, ''да нам поиграш''. д) Кад је реченица додата за допуштање. ''Примери:'' Мајмун је Мајмун, ако ћеш га у какве хаљине облачити. Морам га објавити и истину казати, ''макар ми се ко и наругао.'' ђ) Кад је реченица додата за поређење и начин. ''Примери:'' Куга и мач не убијају толико људи, <i>{{hw|ко|-|лико}} убија пиће вина и ракије</i>. Небо је црвено, <i>као да је крвљу</i> обливено. Свест о дужности развија се с временом- ''као год и знање о истини''. — Волим скочит’ у воду {{hw|Мо|-|раву}}, него љубит’ на срамоту Турке. — Не могоше {{hw|те|-|мељ}} подигнути, ''а камо ли саградити града''. Кад издаде онаког јунака кога данас у свијету нема, <i>то ли мене сутра издат неће</i>. е) Кад је реченица додата за време. ''Примери:'' Трипут совру очима прегледа, <i>док је брацу лице угледала</i>. Ова моја два друга нека остану овде, ''док'' се ови послови не сврше. ж) Кад је реченица додата за место. {{Page break|264}} ''Примери:'' Хајдуке опколе онде на вису, <i>где се они бише од јутра до мрака</i>. И опета нигде кута, <i>гдено {{hw|мла|-|ђан}} да се станим</i>. Сахранише Милић-барјактара, <i>куда јарко смирује се сунце</i>. З) Кад је реченица додата за узрок или последицу. ''Примери:'' Ал’ овако он ће ми судити, <i>што моју дужност не чиним</i>. Волим дати коња на размену, <i>јер не могу тешке путовати</i>. Авај мене до бога милога, <i>ђе {{hw|по|-|гибох}} јутрос пред механом</i>. — Он би се тако лудо {{hw|гње|-|вом}} разјарити могао, <i>да косу на глава себи чупа и {{hw|зу|-|бима шкрипи}}</i>. Тице певаху, ''да ваздух јечи''. и) Кад је реченица уметнута међу делове друге {{hw|рече|-|нице}}, она се с обе стране одваја запетом од делова међу које је уметнута. ''Примери:'' На тој сабљи били су, ''кажу'', исписани берати Кулинове фамилије. Зар ти, ''вели'', у радни дан седиш пред механом? Уз пут, ''било да пешачи'', <i>било да седи на сврачинама</i> (од кола), свакад звиждука или {{hw|ла|-|гано}} попева. ''Запета се између главне и додате реченице не ставља:'' а) Кад је подређена реченица ''додата именици'' или <i>{{hw|при|-|деву}}</i>, а за своју главну реч везана заменицом '''што;''' {{hw|прило|-|зима}} '''где'''; '''кад'''; свезама '''како''', да; а ''каткад'' и заменицом '''који, која, које.''' ''Примери:'' Милош заиште све српско робље <i>што су Турци оне године из Нахије Шабачке били одвели</i>. Еда би нас опростио те напасти <i>што толико свет помори</i>. Угледа у шуми овна ''где се заплео'' роговима. Кад види мајку ''где плаче''. Има вријеме ''кад се рађа'', и вријеме ''кад се умире''. Тако ће бити у онај дан <i>кад ће се јавити син човјечиј</i>. Свуд са мном иђаше брига <i>како ће те приче примити читаоци</i>. Затече неке Влахе <i>да вуку сено у шанац к Турцима</i>. То је најзгодније време ''да се на њих удари''. Тада беше прилика ''да се одморим''. Ако би још било потребе ''да ти се то напомиње''. {{hw|Дру|-|гог}} начина немају ''да нам нашкоде.'' Простак, пак, све је рад <i>да остане као што су му и стари били</i>. Нијесам рад <i>да га на у врећи кроз моју кућу пронесу</i>. Ми смо сви наумни ''да живимо''. Благо земљи ''која се може поносити таким {{hw|си|-|новима}} својим!'' Али је један Бог ''који чини све у свему.'' По казивању људи ''међу којима се ово пјева.'' Стаде на гори ''која је с истока граду''. Гдје је креч ''којим мазасте?'' {{Page break|265}} б) Кад је главна реч ''заменица'' за коју се додата везује заменицом ''трећег непознатог лица''. Ово важи и за додату реченицу ''кад је у уметнута.'' ''Примери:'' Срећа је оно ''што људи за срећу држе.'' Онај ''што иде за мном'', јачи је од мене. Благо онима ''који су чистога срца''. Научио сам све ''што треба''. У исто време одбијао је оне <i>који су из преко Мораве надирали на Темнић</i>. Нису никако могли остати онаки <i>каки су дошли</i>. Нема међу нама таквога ''какав си ти, Господе'', и нема дјела таквијех ''каква су твоја.'' в) Кад је ''подређена реченица додата за'' '''предмет'''. ''Примери:'' Па се крило на чекрк окреће, те казује ''који вјетар пуше''. Ми ћемо њима казати <i>на кога смо се подигли</i>, а они ће знати ''зашто смо се подигли''. Види хоџа ''да се преварио'', а не зна <i>како ће одступати од своје ријечи</i>. Љутит ага мрко гледа <i>гдје се силом дивит’ мора силан орслан горском мишу</i>. Па ми реци <i>говор м ли право</i>. Моји земљаци немају кад ни да помисле <i>колико је туђа земља и костима тешка</i>. г) Кад је додата реченица ''расклопљен'' '''начин неодређени'''. ''Примери:'' Ми не можемо ''све да разумемо''. Стадоше ''да се грле и љубе''. Не морате ''да се тога ради свађате''. Не може човек ''да достигне све што жели''. Али ми ћемо ''да се задовољимо природом'' што је близу нас. Ми нисмо у стању ''да што више учинимо.'' д) Кад додата реченица ''заступа'' '''падежни додатак.''' ''Примери:'' По неки болесник нада се <i>да ће дуго живети</i>. Пошто је дуго времена вино из бачве точило, стане се чудити ''како вино'' једнако тече. ђ) Кад су <i>две међу собом приређене, а обадве {{hw|подре|-|ђене}} у истом смислу</i> трећој, запета се ни међу њима '''не ставља'''. ''Примери:'' Не разумију <i>ни шта говоре ни шта утврђују</i>. ''У сваком случају без разлике'', ''ако је додата реченица'' '''пред главном''', ''између ње и главне'' '''ставља се запета'''. ''Примери: Ако суђено буде'', ја сам рад издати још ове књиге на свијет. ''Мислиш ли ме мртва пожалити'', пожали ме док сам у животу. <i>Па како се год ми сад бринемо о њима</i>, тако ће се они после бринути о нама. ''Што више љубави враћаш'', више ћеш је примити. <i>Кад настала година четврта</i>, тада виче са планине вила. ''Где чујете трубу да затруби'', онамо трчите к нама, {{Page break|266}} ''Како се укаже зора'', отиду двојица, да одсеку бадњак. ''Што су год људи на овом свијету измислили'', ништа се не може испоредити с писмом. ''Обаљујући грм'', гледа да падне на исток. ''Видевши га тако жалосна'', упитах шта се десило. ''Тачка и запета'' ''Тачка а запета ставља се:'' а) ''Између приређених реченица, кад је у њима'' <b>слабија мисаона веза</b>. ''Примери:'' У Рема је био коњ што га није било на далеко; оружје му је свакад оправно; око свакад {{hw|поуз|-|дано}}. На један мах угледасмо путника на ђогату од {{hw|арап|-|ског}} соја; очи у коња севају као у риса; главу носи поносито; а јахач га држи уздом, те иде у најтиши ход. б) <i>Између приређених реченица у којима се истиче и нека врста</i> <b>противности</b>. ''Примери:'' Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожниково не вриједи ништа. Има земаља које су страховите лепотом својом; има их које су чудновате суморношћу својом; има их врло брдовитих, а има са свим равних. У данима страдања никад се није поништио; у данима успеха никад се није понео. Што су год Турци бољи и мање зулума, то је мање хајдука; а што су год Турци гори, то је више хајдука. в) ''Између приређених реченица у којима се исказује'' '''ређање сличних мисли.''' ''Примери:'' Праха имаш; олова ти дости; десница је јака у јунака; испод веђа око соколово; у прсијех вруће срце куца; вјера ’е тврда њом окренут нећеш; вјерна мужа грли жена вјерна; дар ти дјелом племенита пјесма; гвожђа л’ требаш? Туре ти га носи; ето свега што ти срце проси. г) ''Између приређених реченичних'' '''чланова.''' ''Примери:'' Кајите се, док имаде дана, док је доба дјецо кајите се; кајите се, док није позвана душа к оном који небом тресе; кајите се, јер земаљског стана тијек измиче бјегућ’ кајите се; кајите се, јербо зора рана наћ’ ће многог, куд за вазда гре се. Зрно по зрно,ето погача; длака по длака, ето бјелача; камен по камен, ето {{hw|па|-|лача}}; ногу пред ногу, дођох на горју. д) ''На прелому'' '''реченичнога низа'''. ''Примери:'' На један мах Авала ми се свали с леђа; умирих се, одморих се, задовољих се, развеселих се. {{hw|Пре|-|ста}} {{Page break|267}} ста наука, преста радиност, преста миран живот {{hw|грађан|-|скога}} напредовања; права отаџбине дођоше у опасност и свак припаса оружје и пође на одбрану њихову. ђ) ''Између'' '''чланова периода.''' ''Примери:'' Истина је, да су се по духу тога нама непријатељског времена они престали Србима звати; истина је и то, да се братска љубав између нас {{hw|умањи|-|ла}} и место њезино отуђење заузело: али, хоће ли и може ли то отуђење на свагда постојати; треба ли то раздељење и на даље да постоји? ''Две тачке'' Две тачке стављају се: а) ''Кад се што'' '''набраја.''' ''Примери:'' И данас су онамо још најобичније {{hw|мо|-|мачке}} игре: метање камена, скакање, рвање и гађање у нишан. Не знам, драги чико, чему овде пре да се дивим: увек ведру небу, горостасним планинама, плавоме мору, или вавек благој клими. б) Кад се после набрајања ''укратко'' '''понавља''' ''и'' '''у {{hw|це|-|лину}}''' ''своди сно што је побројано.'' ''Примери:'' Ни тко шапће, ни тко збори, ни тко пјева, нит’ се смије: од сто гла́са̑ гла̑са чути није. в) ''Кад се'' '''наводе''' ''нечије речи''. ''Примери:'' Опомињите се ријечи, коју вам ја рекох: Није слуга већи од господара својега. Рекох му: Зло ћеш проћи ако наставиш како си почео; а он ми {{hw|од|-|говори}}: Моје судбине нико променити не може. И {{hw|го|-|вораше}}: Покајте се, јер се приближи царство небеско. г) Кад ''се објашњава'' или <i>другим речима исказује оно што је у претходним реченицама изнесено</i>. ''Примери:'' У тој изби чудно чудо кажу: б’јесно Туре гдје се крсту клања. Свуд или мудро: мотри, {{hw|раз|-|бирај}}, извештавај се. Стрина ти не може никад да буде. без бриге: сад опет хуче, кад ће те видети окућена. У тај мах донеше домаћину неке телеграме: пријатељи с разних страна Србије честитају му имен дан. д) '''Пред описивањем''' ''кога или чега.'' ''Примери:'' Архимандрит је Стеван био врло {{hw|прикла|-|дан}} човек: раста танка а висока, лица бела и весела, косе смеђе, образа дугуљастих. ђ) ''На прелому периода'' {{Page break|268}} ''Примери:'' У Шумадији нема брда, високих као Ртањ; нема планина, големих као Копаоник; нема стена голих као Сто; нема ра́вни̑ глатких као Мачва, нити ре́ка̑ као што је Млава или Ибар: али има брежуљака обраслих свакојаким дрвећем; има питомих лу́ка̑, {{hw|род|-|них}} ко́са̑ и цветних долова, да од њих очију не можеш одвојити. ''Почивка'' Почивка се ставља: а) Између несродних појмова, и кад се хоће између једног и другог појма да учини јачи застој. ''Примери:'' Саул пође да потражи ослице свога оца, пак нађе—краљеву круну. На небу облаци—на срцу камење. Онамо га глад и, горе—туђин чека, Све {{hw|из|-|бле́ди̑}}—и одушевљење и љубав. Уређено би, да српска војска с те три стране: од Лукова — на Лубницу; од Бање — на Копиту, и од луке на Рготину, удари на Зајечар. б) Кад се уметнута реченица хоће јаче да одвоји од оне у коју је уметнута. ''Примери:'' Добро што човек чини — а никад га не може довољно чинити — једино је благо које му остаје после смрти. Сад — кућа врата нема, а прозор високо — не може да се припне. в) Место изостављеног којег реченичног дела. У том се смислу почивка ставља и међу бројевима у место речи '''до'''. ''Примери:'' Облак крије зв’језде јасне ноћ и струка — гвожђе сјајно. Младост — лудост; старост — слабост. Тешко онима који зло зову добро, а добро — зло. г) У разговору двају лица да означи промену лица које говори. ''Примери:'' Милић одмах пошље оца мога у {{hw|Крагу|-|јевац}} Кнезу Милошу. Тамо опет испит: — Јеси ли ти побио Турке? — Јесам, господару. — Зашто, од Бога не нашао! — Да их је мање, Господару! — Па оно су људи трговци. — Ја то нисам разбирао. д) Да означи ''прекид у'' говору или ''недоречен говор''. ''Примери:'' То није лепо да ви — али је најбоље ћутати. {{Page break|269}} ђ) Каткад се и апозиција одваја почивком од своје {{hw|гла|-|вне}} речи. ''Пример:'' За Милетом дође неки Сава из Дедине Баре, и око 459 друга — бећара. ''Три тачке'' Три тачке стављају се да се означи <i>прекинут</i> или <i>{{hw|недо|-|речен}} говор</i>. ''Примери:'' Он проговори: „Зар ти неси мени нигда...“ и наједанпут умукне. Има људи који ће се света на свету подухватити, и увек ће се протурати; но ја... „Кајите се, јербо зора рана, наћ’ ће многог куд за вазда гре се, кајите се...“ Али у грлу добру старцу ријечца запе. ''Заграда'' Заграда се ставља да се загради реч или реченица, {{hw|уме|-|тнута}} да нешто објасни, а не стоји у реченичној вези с оним од чега се одваја. ''Примери:'' Кад се и овај везир врати, те каже да говедар не да ђевојке, док царев син не научи какав занат (само нек је занат) онда царев син зађе по {{hw|чар|-|шији}} да гледа какав је занат најлакше научити. Од поврћа се највише сеје грах (пасуљ), купус и лук (бијели и црни). Дивих се Немањиној цркви у Топлици (крвавој {{hw|Куршум|-|лији}}); разгледах с Хисара (Немањине Глубочице) питоми Лесковац. Кад се диже Станко (1841) ми, Власотинчани па̏ погоресмо, а не избависмо се. ''Знак навођења'' Знак навођења ставља се: а) Пред почетак и на крају нечијих речи, које се наводе онако како их је неко изговорио или написао. ''Примери:'' Гдје домиље крви облита до чадорја раја тужна, бијесан ага, неман ружна, „харач, рајо, харач!“ риче. У то један чете дио у чадорје набој сасу. „Власи, Власи!“ Турци вичу, „коња, коња!“ грми ага, б) Кад је глаголу додатак оно што је међу наводним знацима, онда се пред првим наводним знаком стављају још и две тачке. ''Примери:'' Док поникну пјесма из гусала, тер сад пјева по косову слијепац: „Рђа бјеше Ризван-ага силни.“ —Мудрије му одговара стража: „Скин’ оружје, незнана делијо, па нос’ главу, куда теби драго.“ в) Међу наводне знаке ставља се назив књиге, часописа или чега што носи како име пренесеног значења. {{Page break|270}} ''Примери:'' То је излазило у „Отаџбини“. Читао сам то у „Јавору“. г) Међу наводне знаке ставља се застарели назив нечега. ''Примери:'' Онда је Златибор био део „рујанскога среза“, а данас Рујно није ништа у срезу Златиборском. д) Међу наводне знаке ставља се израз који се иронично односи на некога или на нечије мишљење и схватање. ''Примери:'' је ли се где очувала каква Србуља, {{hw|оста|-|так}} некадашњег просветног рада наших предака, или који стари антимис — оглед старога веза и уметности, зацело ће се наћи и који „ревнитељ благочинија“ који ће све то побацати у ватру, или укопати у земљу, да се „{{hw|све|-|тиња}} не скрнави“. Где се још нису заборавила стара имена кнежина, вароши или села, ту удворни укус потомака оних {{hw|пре|-|дака}} који ове земље отеше од Турака, трчи да замени старо новим, нечијем уху, „благозвучнијим“ именом. ''Апостроф'' ''Апостроф'' се ставља место избаченог или одбаченог слова. ''Примери:'' Скин’ оружје незнана делијо, па нос’ главу куда теби драго. Кол’ко људи, тол’ко ћуди. == Извор == * Симић, Живојин (1922). [http://www.archive.org/details/srpskagramatika00simiuoft ''Српска граматика''.] Београд: Књижара Геце Кона. [[Категорија:Српска граматика (Ж. Симић)]] eikpirz8iv8ezvwrypxavmhc27fm6o2 Српска граматика (Ж. Симић)/Поглавље 8 0 13074 146358 50529 2026-09-19T11:59:18Z Galicijac 19151 Уклонио име аутора из хипервезе у извору. 146358 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[../Поглавље 7|Поглавље 7]] | следећа=[[../Исправке|Исправке]] | наслов=[[../|Српска граматика]] | одељак=Поглавље 8: Напомене из правописа | аутор=Живојин Симић | белешке=Симић, Живојин (1922). [http://www.archive.org/details/srpskagramatika00simiuoft ''Српска граматика''.] Београд: Књижара Геце Кона. }} =НАПОМЕНЕ ИЗ ПРАВОПИСА= ''О гласовима:'' а) По закону изједначивања гласова једних с другима предлог '''с''' пред неким речима у изговору чује се '''з''', пред некима '''ш''', а кад се и '''з''' једначењем промени, изговара се '''ж''' те излази, '''с''' братом — '''з''' братом; '''с''' њим — '''ш''' њим, '''с''' ђацима — '''ж''' ђацима. У писању, пак, тај се предлог <i>увек пише</i> '''с''': '''с''' братом '''с''' Богом; '''с''' њим, '''с''' његовим оцем; '''с''' ђацима, '''с''' ђорђем. б) По правилу о једначењу сугласника по звучности {{hw|тре|-|бало}} би да се група '''дс''' промени у '''тс'''. Али пошто се група '''тс''' не изговара нимало лакше него група '''дс''', то је у {{hw|народ|-|ном}} говору у неким речима избачено '''д''': ''преставити'', ''{{hw|пре|-|стављати}}'', ''госпоство''. Али у већини оваких случајева народни језик је задржао групу '''дс''', што сведоче речи у Вукову Српском Рјечнику: <i>љу</i><b>дс</b><i>ки</i>, <i>гра</i><b>дс</b><i>ки</i>, <i>на</i><b>дс</b><i>какавати</i>, <i>на</i><b>дс</b><i>трешити</i>, <i>{{hw|на</i><b>дс</b><i>тре|-|шница}}</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>елити</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>едлати</i> (скинути седло), <i>о</i><b>дс</b><i>ек</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>ести</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>ећи</i>; <i>о</i><b>дс</b><i>јаивати</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>кочиши</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>тајати</i>, <i>по</i><b>дс</b><i>ести</i>, <i>{{hw|по</i><b>д|-|с</b><i>ећи}}</i>, <i>по</i><b>дс</b><i>ирити</i>, <i>по</i><b>дс</b><i>мех</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>тупити</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>тупи</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>павати</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>лужити</i>, <i>по</i><b>дс</b><i>тицати</i>, <i>по</i><b>дс</b><i>тавити</i>, <i>по</i><b>дс</b><i>трићи</i>. в) Тако ни групу '''дш''' народни језик не претвара у '''тш''': нити избацује '''д''', него задржава групу '''дш''', што сведоче речи у Вукову Рјечнику: <i>о</i><b>дш</b><i>алити</i>, <i>о</i><b>дш</b><i>алиица</i>, <i>о</i><b>дш</b><i>етати</i>, <i>о</i><b>дш</b><i>ити</i>. г) Исто тако народни језику групи '''тс''' у речима, у којима је '''т''' у основи, не избацује '''т''', него задржава групу '''тс''', што сведоче речи у Вукову Рјечнику: <i>бра</i><b>тс</b><i>тво</i>, <i>бра</i><b>тс</b><i>твеник</i>, <i>бра</i><b>тс</b><i>твењак</i>, <i>бога</i><b>тс</b><i>тво</i>. Према томе у књижевном језику ''треба'' задржати групе '''дс''', '''тс''', '''дш''', и писати нпр. <i>пре</i><b>дс</b><i>едник</i>, <i>пре</i><b>дс</b><i>тавка</i>, <i>пре</i><b>дс</b><i>тава</i>, {{Page break|272}} <i>љу</i><b>дс</b><i>ки</i>, <i>по</i><b>дс</b><i>ећи</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>ећи</i>, итд. — <i>упу</i><b>тс</b><i>тво</i>, <i>кме</i><b>тс</b><i>тво</i>, <i>{{hw|бра</i><b>т|-|с</b><i>тво}}</i>, <i>бра</i><b>тс</b><i>ки</i>, <i>прокле</i><b>тс</b><i>тво</i>, <i>бога</i><b>тс</b><i>тво</i>, итд. <i>о</i><b>дш</b><i>кринути</i>, <i>о</i><b>дш</b><i>етати</i>, <i>о</i><b>дш</b><i>тампати</i>, итд. д) Има речи у којима се од група <b>тц</b>, <b>тч</b>, <b>тц</b>, избацује '''т''': отац —''оца'' — ''оче''; ''оцеви'' (погрешно је ''очеви''), итд. — светац — ''свеца'' — ''свеци'' — ''свече''; — сатџија — ''саџија'', занатџија — ''занаџија'', инатџија — ''инаџија''. Тако и од групе '''дц''' и '''дч:''' одцепити — ''оцепити''; — одченути — ''оченути''. Ђура Даничић, Јован Бошковић, Ст. Новаковић писали су: <i>зада</i><b>тц</b><i>и</i>, <i>дода</i><b>тц</b><i>и</i>. Према томе, ако хоћемо да њима {{hw|при|-|знамо}} компетентност у овом питању, требало би да пишемо <i>зада</i><b>тц</b><i>и</i>, <i>дода</i><b>тц</b><i>и</i>, <i>пода</i><b>тц</b><i>и</i>, <i>изда</i><b>тц</b><i>и</i>, <i>поче</i><b>тц</b><i>и</i>, <i>заче</i><b>тц</b><i>и</i>, <i>лис</i><b>тц</b><i>и</i>, (од листак), <i>вла</i><b>тц</b><i>и</i>, (од влатак), <i>цве</i><b>тц</b><i>и</i> (од цветак), <i>напи</i><b>тц</b><i>и</i> (од напитак), <i>ужи</i><b>тц</b><i>и</i> (од ужитак), <i>ме</i><b>тц</b><i>и</i> (од метак), <i>смо</i><b>тц</b><i>и</i> (од смотак), <i>сви</i><b>тц</b><i>и</i> (од свитак), <i>нау</i><b>тц</b><i>и</i> (од напутак), <i>би</i><b>тц</b><i>и</i> (од битка), <i>па</i><b>тц</b><i>и</i> (од патка), <i>мо</i><b>тц</b><i>и</i> (од мотка), <i>при</i><b>тц</b><i>и</i> (од притка), итд. Кад би се узело као неминовно правило да се од група '''дц''' и '''дч''' одбаци '''д''', многе би речи у свом обличју биле знатно осакаћене и доведе у сумњу своје значење. С тога и од тога правила, у интересу јасности и потпуности тих рени треба {{hw|од|-|ступити}} и писати: <i>су</i><b>дц</b><i>и</i> (м. суци), <i>пре</i><b>дц</b><i>и</i> (м. преци), <i>ре</i><b>дц</b><i>и</i> (од редак м. ''реци''), <i>заче</i><b>дц</b><i>и</i> (од зачедак м. ''зачеци''), <i>поре</i><b>дц</b><i>и</i> (од поредак м. ''пореци''), <i>сти</i><b>дц</b><i>и</i> (од стидак м. ''стици''), {{hw|<i>по</i><b>дц</b><i>е|-|нити</i>}} (м. ''поценити''), итд. — <i>о</i><b>дч</b><i>епити</i> (извадити чеп. м. ''{{hw|оче|-|пити}}'') <i>на</i><b>дч</b><i>овечан</i> (м. ''начовечан''), <i>по</i><b>дч</b><i>инити</i>, <i>по</i><b>дч</b><i>ињен</i> (м. ''починити'' и ''почињен''). ---- ђ) Предлогу '''к''' (к ъ) домеће се '''а''' кад се нађе пред речима које се почињу гласом '''к''': отидоше '''ка''' Костуру, '''ка''' Крупњу, '''ка''' Књажевцу. То исто бива кад је потребно да се у стиху добије један слот више, нпр. Оде Дојчин у поље широко '''| ка''' шатору црна Арапина. Оле право '''ка''' Прилипу граду '''| ка''' својему двору бијеломе. И у другим случајима кад се писцу нарочито укаже {{hw|по|-|треба}} да мишљу или гласом мало одвоји предлог од речи пред којом стоји. ---- {{Page break|273}} е) Предлогу '''с''' (съ) додаје се '''а''' кад се нађе пред речима, које се почињу гласовима: ''с'', ''з'', ''ж'', ''ш'', нпр. ''са'' сином, ''са'' {{hw|зма|-|јем}}, ''са'' женом, ''са'' школе. То исто бива у стиху кад је {{hw|потреб|-|но}} да се добије један слог више. У прозном тексту пред {{hw|оста|-|лим}} сугласницима не треба му дометнути глас '''а''', нарочито никад пред речима које се почињу ''гласником'', јер се ствара ''зев'' и тиме квари звучност текста. ж) Не постоји правило да се у речима, које се свршују на '''з''', наставак '''ов''' претвара у '''ев'''. Према томе правилно је <i>мраз</i><b>ови</b>, <i>мраз</i><b>ова</b>, <i>мраз</i><b>овима</b>, — <i>млаз</i><b>ови</b>, <i>млаз</i><b>ова</b>, итд., аналого речима: <i>воз</i><b>ови</b>, <i>низ</i><b>ови</b>, <i>јаз</i><b>ови</b>, <i>вез</i><b>ови</b>, итд. Произвољна је погрешка што неки говоре и пишу: <i>мраз</i><b>еви</b>, <i>мраз</i><b>ева</b>, итд., <i>млаз</i><b>еви</b>, <i>млаз</i><b>ева</b>, <i>млаз</i><b>евима</b>, итд. ---- з) Не постоји правило да се у речима, које се свршују на '''с''', наставци '''ом''' и '''ов''' претварају у '''ем''' и '''ев'''. Према томе {{hw|пра|-|вилно}} је говорити и писати; <i>нос</i><b>ом</b>, <i>курс</i><b>ом</b>; <i>носо</i><b>ви</b>, <i>нос</i><b>ова</b>, <i>курс</i><b>ови</b>, <i>курс</i><b>ова</b>, итд., аналого речима: <i>вис</i><b>ом</b>, <i>вис</i><b>ови</b>, <i>час</i><b>ом</b>, <i>час</i><b>ови</b>, <i>фес</i><b>ом</b>, <i>фес</i><b>ови</b>, <i>клас</i><b>ом</b>, <i>клас</i><b>ови</b>, <i>тас</i><b>ом</b>, <i>тас</i><b>ови</b>, итд. Произвољна је погрешка што неки говоре и пишу: <i>нос</i><b>ем</b> <i>курс</i><b>ем</b>; <i>нос</i><b>еви</b>, <i>курс</i><b>еви</b>, <i>нос</i><b>ева</b>, <i>курс</i><b>ева</b>, итд. ---- и) Не постоји правило да се глас '''з''' пред гласом '''м''' претвара у '''с'''. Према томе је правилно говорити и писати: <i>ра</i><b>з</b><i>мотрити</i>, <i>ра</i><b>з</b><i>матрати</i>, <i>ра</i><b>з</b><i>матрање</i>, аналого речима: <i>ра</i><b>з</b><i>мислити</i>, {{hw|<i>ра</i><b>з</b>|-|<i>маћи</i>}}, <i>ра</i><b>з</b><i>менити</i>, <i>ра</i><b>з</b><i>мрсити</i>, <i>ра</i><b>з</b><i>мишљање</i>, итд. Произвољна је погрешка што неки говоре и пишу: {{hw|<i>ра</i><b>с</b><i>мо|-|трити</i>}}, <i>ра</i><b>с</b><i>матрати</i>, <i>ра</i><b>с</b><i>матрање</i>. ---- ј) Од глагола ''разочарати'' трпни је придев ''разочар'''''ан'''. Од њега наставком '''је''' постоје глаголска именица: ''разочар'''''ан-је''' — ''разочар'''''ање''', аналого речима: певан-је — ''пев'''''ање'''; писан-је — ''пис'''''ање'''; преговаран-је — ''преговар'''''ање''', нтд. Произвољна је погрешка што неки говоре и пишу: {{hw|разо|-|''чар'''''ење'''}}. к) Реч '''пут''' има по правилу 6 пад. једнине, кад је без предлога, ''пут'''''ем''', нпр. идите ''пут'''''ем'''; кад је, пак, с предлогом онда јој је правилно: ''пут'''''ом''', нпр. ми смо пред ''пут'''''ом''', за ''пут'''''ом'''. {{Page break|274}} У множини, пак правилно јој је само: ''пут'''''ови''', ''пут'''''ова''', ''пут'''''овима''', итд. аналого речима; ''кмет'''''ови''', ''смет'''''ови''', ''прут'''''ови''', ''скут'''''ови''', ''трут'''''ови''', ''сват'''''ови''', ''свет'''''ови''', ''крсш'''''ови''', ''влат'''''ови''', ''сат'''''ови''', итд. Произвољна је погрешка што ту реч говоре и пишу {{hw|''пу|-|т'''''еви'''}}, ''пут'''''евима''', ''пут'''''еве''', итд Све ове напомене унео сам зато што се све ове {{hw|погре|-|шке}} налазе чак и код писаца вишег стила. ---- л) Упоређењу код придева, кад се стеку два '''јј''', <i>пишу се оба</i> и ''не раздвајају се'': на'''јј'''ачи, на'''јј'''аснији. љ) У речима које се завршују гласовима '''ај''', '''ој''', '''уј''', па добију наставак '''и''', ''не избацује се'' '''ј''' и ако се готово и не чује: обича'''ј'''и, помишља'''ј'''и, који сво'''ј'''им, славу'''ј'''и, крагу'''ј'''и. м) У прошлом глаголском придеву, пак, у глагола, у којих се тај облик завршује на '''ио''', и ако се глас '''ј''' у изговору чује, он се не пише, јер му по саставу ре̑чи нема места: чин'''ио''', рад'''ио''', говор'''ио'''. н) У речи, у којих иза гласовне групе '''иј''' дође наставак '''и''', или који почиње гласом '''и''', и ако се у изговору два '''ии''' преко '''ј''' готово сажимају, ипак се '''ј''' пише, тј. пише се цела група '''ији''', јер је такав ''састав речи'': Срб'''ији''', Андр'''ији''', харт'''ији'''. њ) У речи, у којима се стече гласовна група '''иј''', те се '''ј''' после и слабо опажа, ипак се пише '''ј''', јер јој је по саставу речи ту место: чи'''ј''', ли'''ј''', пи'''ј''', пи'''ј'''мо, пи'''ј'''те; истори'''ј'''ски, {{hw|спа|-|хи'''ј'''ски}}, итд. ''О словима'' Велика слова пишу се: а) У почетку реченице: Небо високо, а земља тврда. Сељаци га погледаше, и нико не рече ни речи. б) У песмама у почетку свакога стиха: Душа ми гњевом пламти А крв ми кипи сва, Са голим ножем јурим У бојну вреву ја. в) После две тачке кад се чије речи наводе онако како их је неко изговорио: Онда ће анђео рећи: Знате ли шта? Овако да уредимо. Сви рецимо: У име Бога. {{Page break|275}} г) Особена имена почињу се великим словом. Ако је {{hw|осо|-|бено}} име састављено из именице и придева, почињу се обе речи великим словом. ''Примери:'' Александар, Љубомир Ненадовић, Ђура Јакшић; Србија, Неготин, Црна Гора, Балканско {{hw|Полу|-|острво}}, Јадранско Море, Морава, Велика Морава, Нови Сад, Суха Планина, Црна Река, итд. д) Реч Бог, кад значи једнога хришћанскога Бога, пише се великим словом. Кад, пак, значи незнабожачке богове, пише се малим словом. Великим словом пишу се и речи које означују једнога хришћанског Бога: Вишњи, Свевишњи, Свемогући, Господ, итд. ђ) Присвојни придеви образовани наставцима '''ј''', '''ов''', '''ев''', '''ин''' од особених имена пишу се великим словом: Јовањ-дан, Ивањ-дан, Душанов, Миланов, Србинов, {{hw|Ма|-|ријин}}, Јовин, итд. Тако и од ''Бог'' наставком '''иј''' или '''ји''': Божиј, Божји. Присвојни, пак, придеви и од особених имена, постали {{hw|на|-|ставком}} '''ски''', пишу се малим словом: јовањски, моравски, {{hw|сав|-|ски}}, српски, француски, инглески, божански, боговски, итд. е) Збирна имена народа пишу се великим словом: Српство, Словенство, Србадија, итд. ж) Имена установа, власти, корпорација пишу се {{hw|вели|-|ким}} словом. Ако се састоје из именице и придева, обе се речи почињу великим словом: Српска Народна Скупштина, Српска Краљевска {{hw|Акаде|-|мија}}, Ваљевски Округ, Срез Тамнавски, Општина Београдска, Касациони Суд, Управа Фондова, Министарство Народне {{hw|При|-|вреде}}, итд. Кад у такој групи има и речи с предлогом, онда се само прва почиње великим словом: Друштво за заштиту деце. з) Имена празника пишу се великим словом: Божић, Ускрс, Велики Петак, Благовести, Цвети, итд. и) Имена недељних дана и месеца пишу се малим {{hw|сло|-|вом}}: понедељник, уторник, четвртак; јануар, мај, септембар. ј) Имена религија и имена дата по именима религије пишу се малим словом: хришћанство, католичанство, будизам, {{hw|хри|-|шћанин}}, католик, мојсијевац, мухамеданац; тако и придеви: хришћански, итд. {{Page break|276}} к) Имена наука пишу се малим словом: граматика, {{hw|мате|-|матика}}, итд. ''О акцентима'' Акценат се обележава само онда, кад би без њега био нејасан смисао. То бива у речима једнаким по гласовима, {{hw|не|-|једнаким}} по акценту, и кад је у разним падежима или {{hw|време|-|нима}} облик једнак а различан акценат, па се бележењем акцента упућује на прави падеж или време. ''Примери:'' жѐна (1. п. јед) и же́на̑ (2. п. мн); љу̑ди (1. п. мн.) и љу́ди̑ (2. п. мн.); бр̏да (2. п. јед) и бр̀да (1. п. мн.); ми̑сли (више падежа у једнини) и ми́сли̑ (2. п. мн.); гра̑ду (3. п. јед.) и гра́ду (7. п. јед.); на́рода (2. п. јед.) и наро̑да̑ (2. п. мн.); мо̏же̑ (3. л. јед. вр. сад.) и мо̀же (3. л. ј. вр. пређ. трен.); па̏ра (од воде) и па̀ра (новац); па̀ром (новцем), па̏ром (од воде) и па̑ром (два и два); де̑ла (2. п. од део) и де̏ла (2. п. од де̏ло); по̑ђе̑ (3. л. вр. сад. у јед.) и по́ђе (3. л. вр. пређ. трен. у једн.); пре̑ко (прилог) и пре̏ко (предлог); сам (глагол) и са̑м (зам.); са̏мо (прилог) и са́мо (зам.) ''Примери:'' Од сто гла́са̑, гла̑са чути није. Нико не зна шта се иза бр́да̑ ваља. .Ја ћу вечерас говорити ба́би, а ба́бо ће ба̏би, а ба̏ба ће већ с ђецом наредити ствар како треба. Го̏ре̑ го̀ре̑ го̏ре го́ре него што го̀ре̑ го̏ре доле. <blockquote> Сваком момку по честицу даје Тајне пи̏ће̑, хлеба небескога; Сваком момку по капљицу даје Тајна пи́ћа, вина небескога. </blockquote> А дошавши на Исуса, кад га видјеше да је већ умр’о, не пребише му голије́ни̑. И да имају власт да исцјељују од болѐсти̑. Док не видим на рукама његовијем рана од кли̑на̑, и не метнем прста својега у ране од кли̑на̑, нећу вјеровати. ''О везици'' а) Везица се ставља између саставних делова сложене речи у којој спајање није потпуно изведено, и од које се даље по падежима мења само други, а први се не мења. ''Примери:'' Бугар-кабаница. Клин-чорба, мермер-авлија, Шар-планина, испи-чутура, надри-књига, Хајдук-Вељко, поп-Марко, кмет-Јанко, итд. б) Кад се застарели облик дне говори с присвојним {{hw|при|-|девима}} посталим од светитељских имена: Ђурђева-дне, о {{hw|Пе|-|трову-дне}}, испред Митрова-дне, итд. {{Page break|277}} в) Између делова сложених придева, од којих се даље мења само други, а први се не мења: српско-словенски, руско-словенски, немачко-српски, западно-хришћански, итд. г) Између саставних делова сложеног редног броја: {{hw|два|-|десет-први}}, двеста седамдесет-седми, итд. д) Међу заповедним начином и речцом ''де'' или ''дер'', којом се појачава заповедање: Викни-де. Стан-де. Дај-дер, итд. ђ) Између речи и дометка ''те'' којим се појачава живост израза: Овамо-те. Дедер-те. Дела-те. Хајдемо-те, итд. ''О апострофу'' Апостроф се ставља место којег избаченог слова. То бива кад је потребно да се смањи број слогова у стиху. ''Пример:'' <blockquote> Скин’ оружје незнана делијо, Па нос’ главу куда теби драго. </blockquote> ''Напомена.'' Кад слово ''р'' пред гласником треба {{hw|изго|-|ворити}} као гласник, онда је између њега и гласника Вук Ст. Караџић стављао ъ — гръоце. Даничић је стављао ь — грьоце. После њих, хотећи сасвим избацити безгласна слова ъ и ь из употребе, стављали су место њих апостроф: ''гр’оце''. Најзад је избачен и тај апостроф и стављају се две тачке (трема) над слово ''р̏ — гр̏оце''. Налазим да су безгласна слова ъ или ь најбоље вршила потребну улогу; да је ту улогу и апоссроф вршио боље него трема (две тачке), :а и лакше га је стављати него две тачке. Зато мислим да је боље остати при апострофу и писати: гр’оце, су’ржица, умр’о, сатр’о, утр’о, итд. ''О састављању и растављању речи'' ''Састављено се пишу:'' <ol> <li>Именице: ''подне'', ''поноћи''.</li> <li>Бројеви: ''обадва'', ''обадве'', ''обадвоје'', и бројна именица: ''обадвојица.''</li> <li>Бројеви: ''двеста'', ''триста''.</li> <li>Прилози састављени од ''бројева'' до ''пет'' и ''именице'': ''једанпут'', ''двапут'', ''трипут'', ''четирипут'', — а даље пишу се растављено: ''пет пута'', ''десет пута'', сто ''пута'', итд.</li> <li>Прилози састављени од заменице и именице: ''сномадне'', ''ономлани'', ''оновечери'', итд.</li> {{Page break|278}} <li>Заменице, прилози и свезе с дометцима: ''но'', ''зи'', ''ке'', ''да: штоно'', ''којино'', ''њојзи'', ''ка’но'', ''кан’да'', ''данаске'', ''јутроске'', ''ноћаске'', итд.</li> <li>Прилози састављени од предлога и заменице: ''рашта'' (рад шта), ''крошто'' (кроз што).</li> <li>Прилози састављени од предлога и имена: ''заиста'', ''одиста'', ''довече'', ''очас'' (од час) ''о̏за̑д'', ''оза́ди'', ''узгред'', ''ускос'', (уз пркос).</li> ''Тако и посве.'' <li>Прилози састављени од предлога и име́на̑ која се {{hw|за|-|себно}} не говоре: ''наизуст'', ''наочиглед'', ''изненада'', ''изубаха'', ''{{hw|из|-|нутра}}'', ''унутра'', ''изобила'', ''напомол'', ''навлаш'', ''нахеро''.</li> <li>Прилози постали дометцима ''це'' и ''ке'': ''поименце'', ''{{hw|наиз|-|менце}}'', ''наопачке'', ''натрашке'', ''потрбушке'', ''полошке'', ''поребарке'', ''обадверучке'', ''наокришке''.</li> <li>Прилози састављени од предлога и прилога: ''довде'' (до овде), ''донде'' (до онде), ''докле'', ''досле'', ''одвеће'', ''одвећ'', ''{{hw|ода|-|кле}}'', ''откле'', ''оклен'', ''одселе'', ''одуд'', ''отуд'', ''откуд''.</li> <li>Сложене заменице: ''васколик'', ''савколик'', ''сваколика'', ''свеколико''; ''свакојак'', ''свакојака'', ''свакојако''; ''којеко'', ''којешта''; ''којечиј'', ''којечија'', ''којечије''; ''којекоји'', ''којекоја'', ''којекоје''; ''{{hw|што|-|који}}'', ''шточиј'', ''штошта''.</li> <li>Прилози састављени од заменице и прилога: ''свакако'', ''којекако'', ''свакад'', ''којекад'', ''свагде'', ''којегде'', ''којекуда'', ''свакуд'' и ''свукуд'', ''штогод'', ''штогде'', ''штокад''; ''гдекоји'', ''гдешто''.</li> <li>Прилози састављени од предлога и имена̑, тако да прилошко значење превлађује над значењем саставних делова: ''вавек'', ''увек'', ''натраг'', ''споља'', ''сутра'', (с јутра), ''ујутру'', ''увече'', ''напоље'', ''напољу'' (кад значи ван), ''сместа'' (кад значи ''одмах''), ''уједно'', ''заједно'', ''управо'', ''испрва'', ''истиха'', (кад значи полагано), ''на́лик'', ''наопако'', ''обдан'', ''обноћ''.</li> <li>Предлози састављени од предлога и предлога кад нису оба саставна дела задржала своје значење: ''изван'', ''извише'', ''повише''; ''наврх'', ''уврх'', ''поврх'', ''саврх'', ''сврх'', ''одврх'', ''доврх''; ''подно'', ''удно'', ''надно'', ''садно'', ''додно''; ''након'', ''напокон''; ''искрај'', ''накрај'', <i>{{hw|по|-|крај}}</i>, ''украј''; ''скроз''; ''окром'', ''између''; ''наместо'', ''уместо''; ''изнад'', ''сниже'', ''пониже''; ''наоколо''; ''испод'', ''изнад''; ''напоред'', ''според'', {{Page break|279}} ''успоред''; ''спред'', ''испред''; ''спреко'', ''испреко''; ''спрам'', ''наспрам''; ''осем''; ''супрот'', ''насупрот'', ''спроћу'', ''спроћ'', ''супроћ''; ''заради'', ''поради''; ''насред'', ''посред'', ''усред''; ''уочи'', ''наочи'', ''надомак'', ''наизмак''.</li> Кад су пак предлози задржали сваки своје значење, онда се пишу растављено: ''на према'' се; ''на по се''; ''на низ брдо''; <i>на под</i> ногу; ''преко сред'' среде; ''преко сред'' Косова; ''по с'' три копља у висину скаче; узевши сваком руком ''по за'' један колац; мељу воденице ''по с'' два камена; ''кроз сред'' турске војске; {{hw|чека|-|вши}} ''до пред'' зору. <li>Прилози састављени од предлога и предлога: ''наоколо'', ''напред'', ''понапред'', ''унапред''; ''сувише'', ''одвише'', ''повише'', ''попреко'', ''упреко''.</li> <li>Прилози с дометнутом заменицом, или два прилога састављена у једну реч: ''кадшто'', ''гдешто''; ''гдекад'', ''гдегде'', <i>{{hw|кат|-|кад}}</i>, итд.</li> <li>Кад предлог '''по''' пред придевом служи да покаже у мањој мери оно што значи придев или прилог, пишу се {{hw|са|-|стављено}}: ''потањи'', ''појачи'', ''помекши'', ''побољи'', ''појак'', ''повисок'', ''потежак''; ''подоста'', ''помало'', ''подалеко'', ''поодавно'', ''понајпре'', итд.</li> <li>Прилог '''го̏д''' кад губи свој акценат и заменици или прилогу даје ''неодређено значење'', пише се састављено са {{hw|заме|-|ницом}} или прилогом: ''ко̀год'' (значи ''неко''), ''што̀год'' (значи ''нешто''), ''гдѐгод'' (значи ''негде''), ''ка̀дгод'' (значи ''некад'').</li> Кад он, пак, не губи свој акценат, и даје заменици или прилогу ''одређено значење'', онда се пишу ''одвојено'': ''Ко го̏д'' прође свак се чуду чуди. ''Што го̏д'' има у Сењу јунака. ''Куд го̏д'' иде све за Мусу пита. Кад ''го̏д'' ти устреба обрати се на ме. <li>Предлог за са заменицама ''што'' и ''то'':</li> а) Кад обе те речи изгубе своје засебно значење, па постану реч за ''означивање узрока'', или за ''просто питање'' и ''одговор'', пишу се ''састављено: Зашто'', брате, оде у хајдуке? ''Зато'' су међу нама многи слаби и болесни. — ''Зашто'' га удари? — ''Зато'' што ми рече ружну реч. б) Кад, пак, обе те речи задржавају своје значење, онда се пишу одвојено: ''За што'' му се молио, то му је учинио. Нема у куни ништа живо ''за што'' би му се ваљало бринути. Нисам знао ''за то''. А, мој брате, ''за то'' ме не криви. Ма ме ''за то'' крива наћи нећеш. Ништа ''за то''. {{Page break|280}} <li>Предлог '''по''' и заменица '''што'''.</li> а) Кад губе свака своје посебно значење и служе као реч која ''означује време, пишу се састављено: Пошто'' све, то примиш, крени се на пут. ''Пошто'' се пријави, пусти га цар преда се, па га запита. б) Кад, пак, свака <i>задржи своје право значење, пишу се раздвојено: По што</i> јабуке? ''По што, по то''. Ни ''по што'', Господару. Они то не смеју учинити ни ''по што. По то'' се могу добити боље. ''По што'' би се потурчио? <li>Предлог '''по''' и заменица '''чем''' или '''чему'''.</li> а) Кад ''изгубе свака своје посебно значење'', па од њих постане ''реч прилошког значења, пишу се састављено'': Ако ''почем'' дође. Не би ли се ''почем'' потурчио. ''Почем'' се не зна у које време и кад ће ме смрт затећи, то сам рад да се по овој мојој последњој вољи поступи. б) Кад, пак, свака од њих <i>задржи своје посебно значење, онда се пишу растављено</i>: На, девојко коласту аздију ''по чему'' ћеш мене спомињати, по аздији, по имену моме. ''По чему'' се брдо и сад тако зове. <li>Речи '''ни''' и '''један''', кад значе '''нико''', '''никоји''', пишу се састављено: '''ниједан''', '''ниједна''', '''ниједно'''.</li> Кад, пак, <i>сваки део задржава своје значење, пишу се растављено: Ни један</i>, ни други не дођоше. </ol> ''О речци не'' Речца '''не''' пише се састављено с другим речима: а) Кад, стојећи пред именицом или придевом, даје тим речима супротно значење: ''немир'', ''нерад'', ''неред'', ''немар'', ''{{hw|неспо|-|којство}}'', ''незадовољство'', ''невера'', ''незнање'', ''незналица'', ''немајка'', ''небрат'', ''непријатељ''; ''невешт'', ''невесео'', ''незрео'', ''нечист'', ''{{hw|необи|-|чан}}'', ''немиран'', итд. Тако, и с глаголским трпним придевом, јер у њему {{hw|пре|-|влађује}} именско, атрибутивно значење: ''незнан'', ''непознат {{hw|не|-|позван}}'', ''неповређен'', ''неодређен'', ''неисказан'', ''непромишљен'', ''{{hw|не|-|дозван}}'', ''неописан'', ''нечувен'', итд. Тако и са заменицама трећег непознатог лица, да би постале заменице ''неодређеног'' лица: ''неко'', ''нешто'', ''некакав'', ''нечиј'', ''некоји'', ''неколики''. б) Кад, стојећи пред прилогом, <i>даје прилогу супротно значење: невешто, недавно, недалеко, невесело, необично, {{hw|не|-|српски}}, нехришћански, немилице, нехотице</i>, итд. {{Page break|281}} в) Кад пред глаголским облицима ''мења глаголу значење'', или се сажима с глаголским обликом: ''нестати'' (значи {{hw|ишче|-|знути}}), ''немати'', ''немам'' (сажето од ''неимати'', ''неимам''); ''несам'' (сажето од ''не јесам''), ''нећу'' (сажето од ''не хоћу''). Тако и кад речци '''не''' претходи предлог: ''занемоћи'', ''{{hw|изне|-|моћи}}'', ''обневидети'', ''пренемагати се'', ''изненадити се'', ''{{hw|узнеми|-|рити}} се'', ''проневерити'', итд. ''Речца'' '''не''' ''пише се'' '''одвојено''': а) Пред глаголским облицима: ''не знам'', ''не дам''; ''не {{hw|зна|-|дох}}'', ''не дадох''; ''не знајући'', ''не видећи''; ''не дајте''; ''не бих дао''; ''не могавши'', ''не нашавши; не био'', ''не дао'', ''не знао''; <i>знао не знао</i>; ''не знати'', ''не дати'', ''не моћи''. б) Кад речца '''не''' задржава своје засебно значење и не мења значење речи пред којом стоји, у ком случају има и свој оштар акценат ''не̏'', ''пише се одвојено'': ''не̏ брат'' (него неко други), ''не̏ мајка'' (него неко други), ''не̏ одречено'' (него {{hw|неод|-|ређено}}); Јер владика треба да је без мане као Божји пристав, ''не̏'' који себи угађа, ''не̏'' гњевљив, ''не̏'' пијаница, ''не̏'' бојац, ''не̏'' лаком на погани добитак, него гостољубив, благ, поштен, праведан, свет, чист. в) Тако и пред прилозима кад речца '''не''' задржава своје значење и не мења значење прилогу пред којим је, <i>пише се одвојено</i>: ''не̏ само'' (него и) ''не̏ тако'' (него друкчије), ''не̏ много'', ''не̏ мало'', ''не̏ тамо'', ''не̏ овамо''. ''О речца ни'' Речца '''ни''' кад заменицама и прилозима даје одречено значење, пише се састављено с њима: ''нико'', ''ништа''; ''никоји'', ''ничиј'', ''никакав'', ''николики''; ''нигде'', ''никуд'', ''никад'', ''никако''. Али ако таке речи имадну пред собом предлог, предлогу је место између речце ни и оне друге речи, и све три се пишу одвојено: ''ни у кога'', ''на за кога'', ''на с ким'', ''на о коме'', <i>ни по што</i>, ''ни о чем'', ''на у чем'', ''ни по каквом'', ''ни за каквог'', <i>ни у чујем</i>, ''ни о чијем'', ''ни под којим'', итд. ''О свези'' '''и''' Истим речима може се прикључити свеза '''и''' кад се хоће тим речима да да ''значење опште''. У тим случајевима свеза '''и''' пише се уједно с дотичним речима, и има оштар акценат: ''и̏ко'', ''и̏шта'', ''и̏који'', ''и̏какав'', ''и̏чиј'' (значе: макар ко, макар шта, макар који, макар какав, макар чиј). ---- {{Page break|282}} У једно се пишу речи: ''боме'', ''јабоме'', ''дабоме'', ''богзна'', ''ваљда'', (од ваља да), ''можда'' (од може бити да). ''О скраћивању речи'' Код скраћивања речи узима се почетно слово или два или три или четири. Обично треба да се заврши сугласником. Ако се узима једно, узима се онакво какво је. После {{hw|скра|-|ћенице}} ставља се тачка: А. Марковић, Д. Николић, П. {{hw|Јова|-|новић}}, Жив. Мишић; проф., нач., о. г. (ове год.), т. г. (тек- год.), нпр. (на прим.), тј. (то јест), тд. (тако даље). Или се узима почетно и завршно слово или завршни слог: ''др.'' (доктор), ''гђа'' (госпођа), ''гца'' (госпођица). ''О писању бројева'' Основни (прости) бројеви у тексту, кад год су мањи или долазе појединце у излагању, пишу се словима као и остале речи. Вени бројеви, или бројеви у тексту где се чешће употребљавају и где је нарочито о њима говор, пишу се цифрама. Да се означи да цифра значи редни број, ставља се после ње тачка, или се цифри додају завршни слогови тих бројева с цртицом пред тим слогом: ''-ви -ги -ћи -ти -ми''. Код цифара редног броја, кад значе датум и годину, не мора се стављати тачка, нити други знак, пошто се цифра на том месту и не може узети као прост број. ''Пример:'' <b>Заврших ово дело по ст. кал. 15 октобра 1920 год. на свој 73-ћи рођен-дан.</b> [[Категорија:Српска граматика (Ж. Симић)]] q4deyadohtrhxkknkq27s3l059rex91 146371 146358 2026-09-19T12:41:31Z Galicijac 19151 Пребацио извор на дно странице. 146371 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[../Поглавље 7|Поглавље 7]] | следећа=[[../Исправке|Исправке]] | наслов=[[../|Српска граматика]] | одељак=Поглавље 8: Напомене из правописа | аутор=Живојин Симић | белешке= }} =НАПОМЕНЕ ИЗ ПРАВОПИСА= ''О гласовима:'' а) По закону изједначивања гласова једних с другима предлог '''с''' пред неким речима у изговору чује се '''з''', пред некима '''ш''', а кад се и '''з''' једначењем промени, изговара се '''ж''' те излази, '''с''' братом — '''з''' братом; '''с''' њим — '''ш''' њим, '''с''' ђацима — '''ж''' ђацима. У писању, пак, тај се предлог <i>увек пише</i> '''с''': '''с''' братом '''с''' Богом; '''с''' њим, '''с''' његовим оцем; '''с''' ђацима, '''с''' ђорђем. б) По правилу о једначењу сугласника по звучности {{hw|тре|-|бало}} би да се група '''дс''' промени у '''тс'''. Али пошто се група '''тс''' не изговара нимало лакше него група '''дс''', то је у {{hw|народ|-|ном}} говору у неким речима избачено '''д''': ''преставити'', ''{{hw|пре|-|стављати}}'', ''госпоство''. Али у већини оваких случајева народни језик је задржао групу '''дс''', што сведоче речи у Вукову Српском Рјечнику: <i>љу</i><b>дс</b><i>ки</i>, <i>гра</i><b>дс</b><i>ки</i>, <i>на</i><b>дс</b><i>какавати</i>, <i>на</i><b>дс</b><i>трешити</i>, <i>{{hw|на</i><b>дс</b><i>тре|-|шница}}</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>елити</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>едлати</i> (скинути седло), <i>о</i><b>дс</b><i>ек</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>ести</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>ећи</i>; <i>о</i><b>дс</b><i>јаивати</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>кочиши</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>тајати</i>, <i>по</i><b>дс</b><i>ести</i>, <i>{{hw|по</i><b>д|-|с</b><i>ећи}}</i>, <i>по</i><b>дс</b><i>ирити</i>, <i>по</i><b>дс</b><i>мех</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>тупити</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>тупи</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>павати</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>лужити</i>, <i>по</i><b>дс</b><i>тицати</i>, <i>по</i><b>дс</b><i>тавити</i>, <i>по</i><b>дс</b><i>трићи</i>. в) Тако ни групу '''дш''' народни језик не претвара у '''тш''': нити избацује '''д''', него задржава групу '''дш''', што сведоче речи у Вукову Рјечнику: <i>о</i><b>дш</b><i>алити</i>, <i>о</i><b>дш</b><i>алиица</i>, <i>о</i><b>дш</b><i>етати</i>, <i>о</i><b>дш</b><i>ити</i>. г) Исто тако народни језику групи '''тс''' у речима, у којима је '''т''' у основи, не избацује '''т''', него задржава групу '''тс''', што сведоче речи у Вукову Рјечнику: <i>бра</i><b>тс</b><i>тво</i>, <i>бра</i><b>тс</b><i>твеник</i>, <i>бра</i><b>тс</b><i>твењак</i>, <i>бога</i><b>тс</b><i>тво</i>. Према томе у књижевном језику ''треба'' задржати групе '''дс''', '''тс''', '''дш''', и писати нпр. <i>пре</i><b>дс</b><i>едник</i>, <i>пре</i><b>дс</b><i>тавка</i>, <i>пре</i><b>дс</b><i>тава</i>, {{Page break|272}} <i>љу</i><b>дс</b><i>ки</i>, <i>по</i><b>дс</b><i>ећи</i>, <i>о</i><b>дс</b><i>ећи</i>, итд. — <i>упу</i><b>тс</b><i>тво</i>, <i>кме</i><b>тс</b><i>тво</i>, <i>{{hw|бра</i><b>т|-|с</b><i>тво}}</i>, <i>бра</i><b>тс</b><i>ки</i>, <i>прокле</i><b>тс</b><i>тво</i>, <i>бога</i><b>тс</b><i>тво</i>, итд. <i>о</i><b>дш</b><i>кринути</i>, <i>о</i><b>дш</b><i>етати</i>, <i>о</i><b>дш</b><i>тампати</i>, итд. д) Има речи у којима се од група <b>тц</b>, <b>тч</b>, <b>тц</b>, избацује '''т''': отац —''оца'' — ''оче''; ''оцеви'' (погрешно је ''очеви''), итд. — светац — ''свеца'' — ''свеци'' — ''свече''; — сатџија — ''саџија'', занатџија — ''занаџија'', инатџија — ''инаџија''. Тако и од групе '''дц''' и '''дч:''' одцепити — ''оцепити''; — одченути — ''оченути''. Ђура Даничић, Јован Бошковић, Ст. Новаковић писали су: <i>зада</i><b>тц</b><i>и</i>, <i>дода</i><b>тц</b><i>и</i>. Према томе, ако хоћемо да њима {{hw|при|-|знамо}} компетентност у овом питању, требало би да пишемо <i>зада</i><b>тц</b><i>и</i>, <i>дода</i><b>тц</b><i>и</i>, <i>пода</i><b>тц</b><i>и</i>, <i>изда</i><b>тц</b><i>и</i>, <i>поче</i><b>тц</b><i>и</i>, <i>заче</i><b>тц</b><i>и</i>, <i>лис</i><b>тц</b><i>и</i>, (од листак), <i>вла</i><b>тц</b><i>и</i>, (од влатак), <i>цве</i><b>тц</b><i>и</i> (од цветак), <i>напи</i><b>тц</b><i>и</i> (од напитак), <i>ужи</i><b>тц</b><i>и</i> (од ужитак), <i>ме</i><b>тц</b><i>и</i> (од метак), <i>смо</i><b>тц</b><i>и</i> (од смотак), <i>сви</i><b>тц</b><i>и</i> (од свитак), <i>нау</i><b>тц</b><i>и</i> (од напутак), <i>би</i><b>тц</b><i>и</i> (од битка), <i>па</i><b>тц</b><i>и</i> (од патка), <i>мо</i><b>тц</b><i>и</i> (од мотка), <i>при</i><b>тц</b><i>и</i> (од притка), итд. Кад би се узело као неминовно правило да се од група '''дц''' и '''дч''' одбаци '''д''', многе би речи у свом обличју биле знатно осакаћене и доведе у сумњу своје значење. С тога и од тога правила, у интересу јасности и потпуности тих рени треба {{hw|од|-|ступити}} и писати: <i>су</i><b>дц</b><i>и</i> (м. суци), <i>пре</i><b>дц</b><i>и</i> (м. преци), <i>ре</i><b>дц</b><i>и</i> (од редак м. ''реци''), <i>заче</i><b>дц</b><i>и</i> (од зачедак м. ''зачеци''), <i>поре</i><b>дц</b><i>и</i> (од поредак м. ''пореци''), <i>сти</i><b>дц</b><i>и</i> (од стидак м. ''стици''), {{hw|<i>по</i><b>дц</b><i>е|-|нити</i>}} (м. ''поценити''), итд. — <i>о</i><b>дч</b><i>епити</i> (извадити чеп. м. ''{{hw|оче|-|пити}}'') <i>на</i><b>дч</b><i>овечан</i> (м. ''начовечан''), <i>по</i><b>дч</b><i>инити</i>, <i>по</i><b>дч</b><i>ињен</i> (м. ''починити'' и ''почињен''). ---- ђ) Предлогу '''к''' (к ъ) домеће се '''а''' кад се нађе пред речима које се почињу гласом '''к''': отидоше '''ка''' Костуру, '''ка''' Крупњу, '''ка''' Књажевцу. То исто бива кад је потребно да се у стиху добије један слот више, нпр. Оде Дојчин у поље широко '''| ка''' шатору црна Арапина. Оле право '''ка''' Прилипу граду '''| ка''' својему двору бијеломе. И у другим случајима кад се писцу нарочито укаже {{hw|по|-|треба}} да мишљу или гласом мало одвоји предлог од речи пред којом стоји. ---- {{Page break|273}} е) Предлогу '''с''' (съ) додаје се '''а''' кад се нађе пред речима, које се почињу гласовима: ''с'', ''з'', ''ж'', ''ш'', нпр. ''са'' сином, ''са'' {{hw|зма|-|јем}}, ''са'' женом, ''са'' школе. То исто бива у стиху кад је {{hw|потреб|-|но}} да се добије један слог више. У прозном тексту пред {{hw|оста|-|лим}} сугласницима не треба му дометнути глас '''а''', нарочито никад пред речима које се почињу ''гласником'', јер се ствара ''зев'' и тиме квари звучност текста. ж) Не постоји правило да се у речима, које се свршују на '''з''', наставак '''ов''' претвара у '''ев'''. Према томе правилно је <i>мраз</i><b>ови</b>, <i>мраз</i><b>ова</b>, <i>мраз</i><b>овима</b>, — <i>млаз</i><b>ови</b>, <i>млаз</i><b>ова</b>, итд., аналого речима: <i>воз</i><b>ови</b>, <i>низ</i><b>ови</b>, <i>јаз</i><b>ови</b>, <i>вез</i><b>ови</b>, итд. Произвољна је погрешка што неки говоре и пишу: <i>мраз</i><b>еви</b>, <i>мраз</i><b>ева</b>, итд., <i>млаз</i><b>еви</b>, <i>млаз</i><b>ева</b>, <i>млаз</i><b>евима</b>, итд. ---- з) Не постоји правило да се у речима, које се свршују на '''с''', наставци '''ом''' и '''ов''' претварају у '''ем''' и '''ев'''. Према томе {{hw|пра|-|вилно}} је говорити и писати; <i>нос</i><b>ом</b>, <i>курс</i><b>ом</b>; <i>носо</i><b>ви</b>, <i>нос</i><b>ова</b>, <i>курс</i><b>ови</b>, <i>курс</i><b>ова</b>, итд., аналого речима: <i>вис</i><b>ом</b>, <i>вис</i><b>ови</b>, <i>час</i><b>ом</b>, <i>час</i><b>ови</b>, <i>фес</i><b>ом</b>, <i>фес</i><b>ови</b>, <i>клас</i><b>ом</b>, <i>клас</i><b>ови</b>, <i>тас</i><b>ом</b>, <i>тас</i><b>ови</b>, итд. Произвољна је погрешка што неки говоре и пишу: <i>нос</i><b>ем</b> <i>курс</i><b>ем</b>; <i>нос</i><b>еви</b>, <i>курс</i><b>еви</b>, <i>нос</i><b>ева</b>, <i>курс</i><b>ева</b>, итд. ---- и) Не постоји правило да се глас '''з''' пред гласом '''м''' претвара у '''с'''. Према томе је правилно говорити и писати: <i>ра</i><b>з</b><i>мотрити</i>, <i>ра</i><b>з</b><i>матрати</i>, <i>ра</i><b>з</b><i>матрање</i>, аналого речима: <i>ра</i><b>з</b><i>мислити</i>, {{hw|<i>ра</i><b>з</b>|-|<i>маћи</i>}}, <i>ра</i><b>з</b><i>менити</i>, <i>ра</i><b>з</b><i>мрсити</i>, <i>ра</i><b>з</b><i>мишљање</i>, итд. Произвољна је погрешка што неки говоре и пишу: {{hw|<i>ра</i><b>с</b><i>мо|-|трити</i>}}, <i>ра</i><b>с</b><i>матрати</i>, <i>ра</i><b>с</b><i>матрање</i>. ---- ј) Од глагола ''разочарати'' трпни је придев ''разочар'''''ан'''. Од њега наставком '''је''' постоје глаголска именица: ''разочар'''''ан-је''' — ''разочар'''''ање''', аналого речима: певан-је — ''пев'''''ање'''; писан-је — ''пис'''''ање'''; преговаран-је — ''преговар'''''ање''', нтд. Произвољна је погрешка што неки говоре и пишу: {{hw|разо|-|''чар'''''ење'''}}. к) Реч '''пут''' има по правилу 6 пад. једнине, кад је без предлога, ''пут'''''ем''', нпр. идите ''пут'''''ем'''; кад је, пак, с предлогом онда јој је правилно: ''пут'''''ом''', нпр. ми смо пред ''пут'''''ом''', за ''пут'''''ом'''. {{Page break|274}} У множини, пак правилно јој је само: ''пут'''''ови''', ''пут'''''ова''', ''пут'''''овима''', итд. аналого речима; ''кмет'''''ови''', ''смет'''''ови''', ''прут'''''ови''', ''скут'''''ови''', ''трут'''''ови''', ''сват'''''ови''', ''свет'''''ови''', ''крсш'''''ови''', ''влат'''''ови''', ''сат'''''ови''', итд. Произвољна је погрешка што ту реч говоре и пишу {{hw|''пу|-|т'''''еви'''}}, ''пут'''''евима''', ''пут'''''еве''', итд Све ове напомене унео сам зато што се све ове {{hw|погре|-|шке}} налазе чак и код писаца вишег стила. ---- л) Упоређењу код придева, кад се стеку два '''јј''', <i>пишу се оба</i> и ''не раздвајају се'': на'''јј'''ачи, на'''јј'''аснији. љ) У речима које се завршују гласовима '''ај''', '''ој''', '''уј''', па добију наставак '''и''', ''не избацује се'' '''ј''' и ако се готово и не чује: обича'''ј'''и, помишља'''ј'''и, који сво'''ј'''им, славу'''ј'''и, крагу'''ј'''и. м) У прошлом глаголском придеву, пак, у глагола, у којих се тај облик завршује на '''ио''', и ако се глас '''ј''' у изговору чује, он се не пише, јер му по саставу ре̑чи нема места: чин'''ио''', рад'''ио''', говор'''ио'''. н) У речи, у којих иза гласовне групе '''иј''' дође наставак '''и''', или који почиње гласом '''и''', и ако се у изговору два '''ии''' преко '''ј''' готово сажимају, ипак се '''ј''' пише, тј. пише се цела група '''ији''', јер је такав ''састав речи'': Срб'''ији''', Андр'''ији''', харт'''ији'''. њ) У речи, у којима се стече гласовна група '''иј''', те се '''ј''' после и слабо опажа, ипак се пише '''ј''', јер јој је по саставу речи ту место: чи'''ј''', ли'''ј''', пи'''ј''', пи'''ј'''мо, пи'''ј'''те; истори'''ј'''ски, {{hw|спа|-|хи'''ј'''ски}}, итд. ''О словима'' Велика слова пишу се: а) У почетку реченице: Небо високо, а земља тврда. Сељаци га погледаше, и нико не рече ни речи. б) У песмама у почетку свакога стиха: Душа ми гњевом пламти А крв ми кипи сва, Са голим ножем јурим У бојну вреву ја. в) После две тачке кад се чије речи наводе онако како их је неко изговорио: Онда ће анђео рећи: Знате ли шта? Овако да уредимо. Сви рецимо: У име Бога. {{Page break|275}} г) Особена имена почињу се великим словом. Ако је {{hw|осо|-|бено}} име састављено из именице и придева, почињу се обе речи великим словом. ''Примери:'' Александар, Љубомир Ненадовић, Ђура Јакшић; Србија, Неготин, Црна Гора, Балканско {{hw|Полу|-|острво}}, Јадранско Море, Морава, Велика Морава, Нови Сад, Суха Планина, Црна Река, итд. д) Реч Бог, кад значи једнога хришћанскога Бога, пише се великим словом. Кад, пак, значи незнабожачке богове, пише се малим словом. Великим словом пишу се и речи које означују једнога хришћанског Бога: Вишњи, Свевишњи, Свемогући, Господ, итд. ђ) Присвојни придеви образовани наставцима '''ј''', '''ов''', '''ев''', '''ин''' од особених имена пишу се великим словом: Јовањ-дан, Ивањ-дан, Душанов, Миланов, Србинов, {{hw|Ма|-|ријин}}, Јовин, итд. Тако и од ''Бог'' наставком '''иј''' или '''ји''': Божиј, Божји. Присвојни, пак, придеви и од особених имена, постали {{hw|на|-|ставком}} '''ски''', пишу се малим словом: јовањски, моравски, {{hw|сав|-|ски}}, српски, француски, инглески, божански, боговски, итд. е) Збирна имена народа пишу се великим словом: Српство, Словенство, Србадија, итд. ж) Имена установа, власти, корпорација пишу се {{hw|вели|-|ким}} словом. Ако се састоје из именице и придева, обе се речи почињу великим словом: Српска Народна Скупштина, Српска Краљевска {{hw|Акаде|-|мија}}, Ваљевски Округ, Срез Тамнавски, Општина Београдска, Касациони Суд, Управа Фондова, Министарство Народне {{hw|При|-|вреде}}, итд. Кад у такој групи има и речи с предлогом, онда се само прва почиње великим словом: Друштво за заштиту деце. з) Имена празника пишу се великим словом: Божић, Ускрс, Велики Петак, Благовести, Цвети, итд. и) Имена недељних дана и месеца пишу се малим {{hw|сло|-|вом}}: понедељник, уторник, четвртак; јануар, мај, септембар. ј) Имена религија и имена дата по именима религије пишу се малим словом: хришћанство, католичанство, будизам, {{hw|хри|-|шћанин}}, католик, мојсијевац, мухамеданац; тако и придеви: хришћански, итд. {{Page break|276}} к) Имена наука пишу се малим словом: граматика, {{hw|мате|-|матика}}, итд. ''О акцентима'' Акценат се обележава само онда, кад би без њега био нејасан смисао. То бива у речима једнаким по гласовима, {{hw|не|-|једнаким}} по акценту, и кад је у разним падежима или {{hw|време|-|нима}} облик једнак а различан акценат, па се бележењем акцента упућује на прави падеж или време. ''Примери:'' жѐна (1. п. јед) и же́на̑ (2. п. мн); љу̑ди (1. п. мн.) и љу́ди̑ (2. п. мн.); бр̏да (2. п. јед) и бр̀да (1. п. мн.); ми̑сли (више падежа у једнини) и ми́сли̑ (2. п. мн.); гра̑ду (3. п. јед.) и гра́ду (7. п. јед.); на́рода (2. п. јед.) и наро̑да̑ (2. п. мн.); мо̏же̑ (3. л. јед. вр. сад.) и мо̀же (3. л. ј. вр. пређ. трен.); па̏ра (од воде) и па̀ра (новац); па̀ром (новцем), па̏ром (од воде) и па̑ром (два и два); де̑ла (2. п. од део) и де̏ла (2. п. од де̏ло); по̑ђе̑ (3. л. вр. сад. у јед.) и по́ђе (3. л. вр. пређ. трен. у једн.); пре̑ко (прилог) и пре̏ко (предлог); сам (глагол) и са̑м (зам.); са̏мо (прилог) и са́мо (зам.) ''Примери:'' Од сто гла́са̑, гла̑са чути није. Нико не зна шта се иза бр́да̑ ваља. .Ја ћу вечерас говорити ба́би, а ба́бо ће ба̏би, а ба̏ба ће већ с ђецом наредити ствар како треба. Го̏ре̑ го̀ре̑ го̏ре го́ре него што го̀ре̑ го̏ре доле. <blockquote> Сваком момку по честицу даје Тајне пи̏ће̑, хлеба небескога; Сваком момку по капљицу даје Тајна пи́ћа, вина небескога. </blockquote> А дошавши на Исуса, кад га видјеше да је већ умр’о, не пребише му голије́ни̑. И да имају власт да исцјељују од болѐсти̑. Док не видим на рукама његовијем рана од кли̑на̑, и не метнем прста својега у ране од кли̑на̑, нећу вјеровати. ''О везици'' а) Везица се ставља између саставних делова сложене речи у којој спајање није потпуно изведено, и од које се даље по падежима мења само други, а први се не мења. ''Примери:'' Бугар-кабаница. Клин-чорба, мермер-авлија, Шар-планина, испи-чутура, надри-књига, Хајдук-Вељко, поп-Марко, кмет-Јанко, итд. б) Кад се застарели облик дне говори с присвојним {{hw|при|-|девима}} посталим од светитељских имена: Ђурђева-дне, о {{hw|Пе|-|трову-дне}}, испред Митрова-дне, итд. {{Page break|277}} в) Између делова сложених придева, од којих се даље мења само други, а први се не мења: српско-словенски, руско-словенски, немачко-српски, западно-хришћански, итд. г) Између саставних делова сложеног редног броја: {{hw|два|-|десет-први}}, двеста седамдесет-седми, итд. д) Међу заповедним начином и речцом ''де'' или ''дер'', којом се појачава заповедање: Викни-де. Стан-де. Дај-дер, итд. ђ) Између речи и дометка ''те'' којим се појачава живост израза: Овамо-те. Дедер-те. Дела-те. Хајдемо-те, итд. ''О апострофу'' Апостроф се ставља место којег избаченог слова. То бива кад је потребно да се смањи број слогова у стиху. ''Пример:'' <blockquote> Скин’ оружје незнана делијо, Па нос’ главу куда теби драго. </blockquote> ''Напомена.'' Кад слово ''р'' пред гласником треба {{hw|изго|-|ворити}} као гласник, онда је између њега и гласника Вук Ст. Караџић стављао ъ — гръоце. Даничић је стављао ь — грьоце. После њих, хотећи сасвим избацити безгласна слова ъ и ь из употребе, стављали су место њих апостроф: ''гр’оце''. Најзад је избачен и тај апостроф и стављају се две тачке (трема) над слово ''р̏ — гр̏оце''. Налазим да су безгласна слова ъ или ь најбоље вршила потребну улогу; да је ту улогу и апоссроф вршио боље него трема (две тачке), :а и лакше га је стављати него две тачке. Зато мислим да је боље остати при апострофу и писати: гр’оце, су’ржица, умр’о, сатр’о, утр’о, итд. ''О састављању и растављању речи'' ''Састављено се пишу:'' <ol> <li>Именице: ''подне'', ''поноћи''.</li> <li>Бројеви: ''обадва'', ''обадве'', ''обадвоје'', и бројна именица: ''обадвојица.''</li> <li>Бројеви: ''двеста'', ''триста''.</li> <li>Прилози састављени од ''бројева'' до ''пет'' и ''именице'': ''једанпут'', ''двапут'', ''трипут'', ''четирипут'', — а даље пишу се растављено: ''пет пута'', ''десет пута'', сто ''пута'', итд.</li> <li>Прилози састављени од заменице и именице: ''сномадне'', ''ономлани'', ''оновечери'', итд.</li> {{Page break|278}} <li>Заменице, прилози и свезе с дометцима: ''но'', ''зи'', ''ке'', ''да: штоно'', ''којино'', ''њојзи'', ''ка’но'', ''кан’да'', ''данаске'', ''јутроске'', ''ноћаске'', итд.</li> <li>Прилози састављени од предлога и заменице: ''рашта'' (рад шта), ''крошто'' (кроз што).</li> <li>Прилози састављени од предлога и имена: ''заиста'', ''одиста'', ''довече'', ''очас'' (од час) ''о̏за̑д'', ''оза́ди'', ''узгред'', ''ускос'', (уз пркос).</li> ''Тако и посве.'' <li>Прилози састављени од предлога и име́на̑ која се {{hw|за|-|себно}} не говоре: ''наизуст'', ''наочиглед'', ''изненада'', ''изубаха'', ''{{hw|из|-|нутра}}'', ''унутра'', ''изобила'', ''напомол'', ''навлаш'', ''нахеро''.</li> <li>Прилози постали дометцима ''це'' и ''ке'': ''поименце'', ''{{hw|наиз|-|менце}}'', ''наопачке'', ''натрашке'', ''потрбушке'', ''полошке'', ''поребарке'', ''обадверучке'', ''наокришке''.</li> <li>Прилози састављени од предлога и прилога: ''довде'' (до овде), ''донде'' (до онде), ''докле'', ''досле'', ''одвеће'', ''одвећ'', ''{{hw|ода|-|кле}}'', ''откле'', ''оклен'', ''одселе'', ''одуд'', ''отуд'', ''откуд''.</li> <li>Сложене заменице: ''васколик'', ''савколик'', ''сваколика'', ''свеколико''; ''свакојак'', ''свакојака'', ''свакојако''; ''којеко'', ''којешта''; ''којечиј'', ''којечија'', ''којечије''; ''којекоји'', ''којекоја'', ''којекоје''; ''{{hw|што|-|који}}'', ''шточиј'', ''штошта''.</li> <li>Прилози састављени од заменице и прилога: ''свакако'', ''којекако'', ''свакад'', ''којекад'', ''свагде'', ''којегде'', ''којекуда'', ''свакуд'' и ''свукуд'', ''штогод'', ''штогде'', ''штокад''; ''гдекоји'', ''гдешто''.</li> <li>Прилози састављени од предлога и имена̑, тако да прилошко значење превлађује над значењем саставних делова: ''вавек'', ''увек'', ''натраг'', ''споља'', ''сутра'', (с јутра), ''ујутру'', ''увече'', ''напоље'', ''напољу'' (кад значи ван), ''сместа'' (кад значи ''одмах''), ''уједно'', ''заједно'', ''управо'', ''испрва'', ''истиха'', (кад значи полагано), ''на́лик'', ''наопако'', ''обдан'', ''обноћ''.</li> <li>Предлози састављени од предлога и предлога кад нису оба саставна дела задржала своје значење: ''изван'', ''извише'', ''повише''; ''наврх'', ''уврх'', ''поврх'', ''саврх'', ''сврх'', ''одврх'', ''доврх''; ''подно'', ''удно'', ''надно'', ''садно'', ''додно''; ''након'', ''напокон''; ''искрај'', ''накрај'', <i>{{hw|по|-|крај}}</i>, ''украј''; ''скроз''; ''окром'', ''између''; ''наместо'', ''уместо''; ''изнад'', ''сниже'', ''пониже''; ''наоколо''; ''испод'', ''изнад''; ''напоред'', ''според'', {{Page break|279}} ''успоред''; ''спред'', ''испред''; ''спреко'', ''испреко''; ''спрам'', ''наспрам''; ''осем''; ''супрот'', ''насупрот'', ''спроћу'', ''спроћ'', ''супроћ''; ''заради'', ''поради''; ''насред'', ''посред'', ''усред''; ''уочи'', ''наочи'', ''надомак'', ''наизмак''.</li> Кад су пак предлози задржали сваки своје значење, онда се пишу растављено: ''на према'' се; ''на по се''; ''на низ брдо''; <i>на под</i> ногу; ''преко сред'' среде; ''преко сред'' Косова; ''по с'' три копља у висину скаче; узевши сваком руком ''по за'' један колац; мељу воденице ''по с'' два камена; ''кроз сред'' турске војске; {{hw|чека|-|вши}} ''до пред'' зору. <li>Прилози састављени од предлога и предлога: ''наоколо'', ''напред'', ''понапред'', ''унапред''; ''сувише'', ''одвише'', ''повише'', ''попреко'', ''упреко''.</li> <li>Прилози с дометнутом заменицом, или два прилога састављена у једну реч: ''кадшто'', ''гдешто''; ''гдекад'', ''гдегде'', <i>{{hw|кат|-|кад}}</i>, итд.</li> <li>Кад предлог '''по''' пред придевом служи да покаже у мањој мери оно што значи придев или прилог, пишу се {{hw|са|-|стављено}}: ''потањи'', ''појачи'', ''помекши'', ''побољи'', ''појак'', ''повисок'', ''потежак''; ''подоста'', ''помало'', ''подалеко'', ''поодавно'', ''понајпре'', итд.</li> <li>Прилог '''го̏д''' кад губи свој акценат и заменици или прилогу даје ''неодређено значење'', пише се састављено са {{hw|заме|-|ницом}} или прилогом: ''ко̀год'' (значи ''неко''), ''што̀год'' (значи ''нешто''), ''гдѐгод'' (значи ''негде''), ''ка̀дгод'' (значи ''некад'').</li> Кад он, пак, не губи свој акценат, и даје заменици или прилогу ''одређено значење'', онда се пишу ''одвојено'': ''Ко го̏д'' прође свак се чуду чуди. ''Што го̏д'' има у Сењу јунака. ''Куд го̏д'' иде све за Мусу пита. Кад ''го̏д'' ти устреба обрати се на ме. <li>Предлог за са заменицама ''што'' и ''то'':</li> а) Кад обе те речи изгубе своје засебно значење, па постану реч за ''означивање узрока'', или за ''просто питање'' и ''одговор'', пишу се ''састављено: Зашто'', брате, оде у хајдуке? ''Зато'' су међу нама многи слаби и болесни. — ''Зашто'' га удари? — ''Зато'' што ми рече ружну реч. б) Кад, пак, обе те речи задржавају своје значење, онда се пишу одвојено: ''За што'' му се молио, то му је учинио. Нема у куни ништа живо ''за што'' би му се ваљало бринути. Нисам знао ''за то''. А, мој брате, ''за то'' ме не криви. Ма ме ''за то'' крива наћи нећеш. Ништа ''за то''. {{Page break|280}} <li>Предлог '''по''' и заменица '''што'''.</li> а) Кад губе свака своје посебно значење и служе као реч која ''означује време, пишу се састављено: Пошто'' све, то примиш, крени се на пут. ''Пошто'' се пријави, пусти га цар преда се, па га запита. б) Кад, пак, свака <i>задржи своје право значење, пишу се раздвојено: По што</i> јабуке? ''По што, по то''. Ни ''по што'', Господару. Они то не смеју учинити ни ''по што. По то'' се могу добити боље. ''По што'' би се потурчио? <li>Предлог '''по''' и заменица '''чем''' или '''чему'''.</li> а) Кад ''изгубе свака своје посебно значење'', па од њих постане ''реч прилошког значења, пишу се састављено'': Ако ''почем'' дође. Не би ли се ''почем'' потурчио. ''Почем'' се не зна у које време и кад ће ме смрт затећи, то сам рад да се по овој мојој последњој вољи поступи. б) Кад, пак, свака од њих <i>задржи своје посебно значење, онда се пишу растављено</i>: На, девојко коласту аздију ''по чему'' ћеш мене спомињати, по аздији, по имену моме. ''По чему'' се брдо и сад тако зове. <li>Речи '''ни''' и '''један''', кад значе '''нико''', '''никоји''', пишу се састављено: '''ниједан''', '''ниједна''', '''ниједно'''.</li> Кад, пак, <i>сваки део задржава своје значење, пишу се растављено: Ни један</i>, ни други не дођоше. </ol> ''О речци не'' Речца '''не''' пише се састављено с другим речима: а) Кад, стојећи пред именицом или придевом, даје тим речима супротно значење: ''немир'', ''нерад'', ''неред'', ''немар'', ''{{hw|неспо|-|којство}}'', ''незадовољство'', ''невера'', ''незнање'', ''незналица'', ''немајка'', ''небрат'', ''непријатељ''; ''невешт'', ''невесео'', ''незрео'', ''нечист'', ''{{hw|необи|-|чан}}'', ''немиран'', итд. Тако, и с глаголским трпним придевом, јер у њему {{hw|пре|-|влађује}} именско, атрибутивно значење: ''незнан'', ''непознат {{hw|не|-|позван}}'', ''неповређен'', ''неодређен'', ''неисказан'', ''непромишљен'', ''{{hw|не|-|дозван}}'', ''неописан'', ''нечувен'', итд. Тако и са заменицама трећег непознатог лица, да би постале заменице ''неодређеног'' лица: ''неко'', ''нешто'', ''некакав'', ''нечиј'', ''некоји'', ''неколики''. б) Кад, стојећи пред прилогом, <i>даје прилогу супротно значење: невешто, недавно, недалеко, невесело, необично, {{hw|не|-|српски}}, нехришћански, немилице, нехотице</i>, итд. {{Page break|281}} в) Кад пред глаголским облицима ''мења глаголу значење'', или се сажима с глаголским обликом: ''нестати'' (значи {{hw|ишче|-|знути}}), ''немати'', ''немам'' (сажето од ''неимати'', ''неимам''); ''несам'' (сажето од ''не јесам''), ''нећу'' (сажето од ''не хоћу''). Тако и кад речци '''не''' претходи предлог: ''занемоћи'', ''{{hw|изне|-|моћи}}'', ''обневидети'', ''пренемагати се'', ''изненадити се'', ''{{hw|узнеми|-|рити}} се'', ''проневерити'', итд. ''Речца'' '''не''' ''пише се'' '''одвојено''': а) Пред глаголским облицима: ''не знам'', ''не дам''; ''не {{hw|зна|-|дох}}'', ''не дадох''; ''не знајући'', ''не видећи''; ''не дајте''; ''не бих дао''; ''не могавши'', ''не нашавши; не био'', ''не дао'', ''не знао''; <i>знао не знао</i>; ''не знати'', ''не дати'', ''не моћи''. б) Кад речца '''не''' задржава своје засебно значење и не мења значење речи пред којом стоји, у ком случају има и свој оштар акценат ''не̏'', ''пише се одвојено'': ''не̏ брат'' (него неко други), ''не̏ мајка'' (него неко други), ''не̏ одречено'' (него {{hw|неод|-|ређено}}); Јер владика треба да је без мане као Божји пристав, ''не̏'' који себи угађа, ''не̏'' гњевљив, ''не̏'' пијаница, ''не̏'' бојац, ''не̏'' лаком на погани добитак, него гостољубив, благ, поштен, праведан, свет, чист. в) Тако и пред прилозима кад речца '''не''' задржава своје значење и не мења значење прилогу пред којим је, <i>пише се одвојено</i>: ''не̏ само'' (него и) ''не̏ тако'' (него друкчије), ''не̏ много'', ''не̏ мало'', ''не̏ тамо'', ''не̏ овамо''. ''О речца ни'' Речца '''ни''' кад заменицама и прилозима даје одречено значење, пише се састављено с њима: ''нико'', ''ништа''; ''никоји'', ''ничиј'', ''никакав'', ''николики''; ''нигде'', ''никуд'', ''никад'', ''никако''. Али ако таке речи имадну пред собом предлог, предлогу је место између речце ни и оне друге речи, и све три се пишу одвојено: ''ни у кога'', ''на за кога'', ''на с ким'', ''на о коме'', <i>ни по што</i>, ''ни о чем'', ''на у чем'', ''ни по каквом'', ''ни за каквог'', <i>ни у чујем</i>, ''ни о чијем'', ''ни под којим'', итд. ''О свези'' '''и''' Истим речима може се прикључити свеза '''и''' кад се хоће тим речима да да ''значење опште''. У тим случајевима свеза '''и''' пише се уједно с дотичним речима, и има оштар акценат: ''и̏ко'', ''и̏шта'', ''и̏који'', ''и̏какав'', ''и̏чиј'' (значе: макар ко, макар шта, макар који, макар какав, макар чиј). ---- {{Page break|282}} У једно се пишу речи: ''боме'', ''јабоме'', ''дабоме'', ''богзна'', ''ваљда'', (од ваља да), ''можда'' (од може бити да). ''О скраћивању речи'' Код скраћивања речи узима се почетно слово или два или три или четири. Обично треба да се заврши сугласником. Ако се узима једно, узима се онакво какво је. После {{hw|скра|-|ћенице}} ставља се тачка: А. Марковић, Д. Николић, П. {{hw|Јова|-|новић}}, Жив. Мишић; проф., нач., о. г. (ове год.), т. г. (тек- год.), нпр. (на прим.), тј. (то јест), тд. (тако даље). Или се узима почетно и завршно слово или завршни слог: ''др.'' (доктор), ''гђа'' (госпођа), ''гца'' (госпођица). ''О писању бројева'' Основни (прости) бројеви у тексту, кад год су мањи или долазе појединце у излагању, пишу се словима као и остале речи. Вени бројеви, или бројеви у тексту где се чешће употребљавају и где је нарочито о њима говор, пишу се цифрама. Да се означи да цифра значи редни број, ставља се после ње тачка, или се цифри додају завршни слогови тих бројева с цртицом пред тим слогом: ''-ви -ги -ћи -ти -ми''. Код цифара редног броја, кад значе датум и годину, не мора се стављати тачка, нити други знак, пошто се цифра на том месту и не може узети као прост број. ''Пример:'' <b>Заврших ово дело по ст. кал. 15 октобра 1920 год. на свој 73-ћи рођен-дан.</b> == Извор == * Симић, Живојин (1922). [http://www.archive.org/details/srpskagramatika00simiuoft ''Српска граматика''.] Београд: Књижара Геце Кона. [[Категорија:Српска граматика (Ж. Симић)]] feazb8swpvpqhj7cdl6oatjvkipns4e Српска граматика (Ж. Симић)/Исправке 0 13077 146363 146350 2026-09-19T12:36:10Z Galicijac 19151 Пребацио извор на дно странице. 146363 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна=[[../Поглавље 8|Поглавље 8]] | следећа= | наслов=[[../|Српска граматика]] | одељак=Исправке | аутор=Живојин Симић | белешке= }} =ИСПРАВКЕ= Због неповољних прилика и ''мојих личних'' и ''{{hw|штампар|-|ских}}'' ова је књига остала у рукопису више од две године, па је из истих узрока и у штампању остало у њој погрешака. Колико сам их могао опазити, избележио сам их овде, и молим свакога ко се овом књигом буде служио да претходно ове исправке унесе у текст, где је којој место, а нарочито ону на 142. страни ''због које је непотпуна дефиниција синтаксе''. {| !Страна!! !!врста |- |10.||озго||5.||после речи ''написаће'' не треба запета. |- |„||„||14.||„ „ година треба само једна тачка. |- |12.||оздо||4.||„ „ подсмех треба тачка и {{hw|за|-|пета}}. |- |14.||„||3.||„ слова '''т''' треба запета. |- |15.||„||11.||м. разједн''а''чавање треба {{hw|разједнач''и''|-|вање}}. |- |20.||озго||5.||м. наглашавање треба наглашавање. Тако и даље. |- |21.||оздо||7.||после речи ''томе'' треба запета. |- |22.||озго||6.||м. ''неупотребљава'' треба ''не {{hw|употре|-|бљава}}''. |- |„||„||12.||после речи ''гласник'' не треба запета. |- |„||„||16.||м. наглашава треба наглаш''ује''. Тако и даље. |- |„||оздо||4.||после речи ''савременици'' не треба тачка. |- |24.||озго||11.||„ „ зову се не треба запета. |- |„||оздо||12.||м. ''означава'' треба ''означује''. |- |29.||„||17 и 18.||м. означава треба означ''ује''. Тако и даље. |- |- |29.||оздо||10.||м. ''означавајући'' треба ''означујући''. Тако и даље. |- |30.||озго||15.||м. означ''а''вање треба означ''и''вање. Тако и даље. |- |34.||„||16.||после речи ду̏жи̑ м. две тачке треба запета. |- |41.||„||9.||м. ''свршава'' треба ''свршује''. Тако и даље. |- |„||„||12.||м. означ''авају'' треба озна''чују''. Тако и даље. |- |47.||„||10.||после речи ''као'' не требају две тачке. |- |52.||оздо||6.||м. ''чалаца'' треба ''челаца''. |- |53.||озго||8.||после речи ''оваки'' м. тачке и запете треба две тачке. |- |58.||оздо||13.||м. Бо́го, треба Бо̑го. |- |59.||„||17.||м. ра́дњи треба ра́дњи̑. |- |61.||„||7.||м. ''пешњу'' треба ''плешњу''. |- |62.||озго||19.||м. вѐчери̑ и вѐчерима треба вечѐри̑ и вечѐрима. |- |78.||„||19.||м. ста́рински треба старински. |- |79.||„||2.||м. чув-ши треба чу-вши. |- |84.||оздо||8.||после речи хваљен не треба ''итд.'' |- |87.||озго||17.||м. (прим. под 4) треба (прим. под 5). |- |90.||оздо||14.||после речи снѐсти треба тачка. |- |„||„||2.||м. ознове треба основе |- |100.||озго||11.||треба зубно-носни '''н''' и уснено-носни м. |- |106.||оздо||18.||м. '''емед''' треба '''смед'''. |- |107.||„||13.||м. ''да̑ш'' треба ''да̑т''. |- |„||„||3.||м. ''да̏дија̑х'' треба да̀дија̑х. |- |112.||„||11.||м. и̋здр̑т треба и̏здр̑т. |- |„||„||8.||м. набрети треба надрети |- |142.||озго||3.||''после речи'' '''облици''' ''треба додати'' '''и реченице'''. |- |158.||озго||19.||м. множина треба множини. |- |168.||„||20.||м. ''буха'' треба ''духа''. |- |194.||„||1.||после речи ''ја'' не треба запета. |- |200.||„||2.||треба на ''Смрдану''. |- |209.||оздо||4.||после речи ''примери'' треба две тачке. |- |213.||„||1.||„ „ ''показује'' треба две тачке. |- |214.||озго||14.||м. под јесен треба курзивно ''под јесен''. |- |225.||„||21.||после речи ''што'' не треба тачка. |- |- |227.||оздо||15.||м. ''примера'' треба ''примери''. |- |„||„||17.||м. ''ни'' треба ''на''. |- |230.||озго||17.||м. ''пређтњег'' треба ''пређашњег''. |- |233.||оздо||16.||м. ''казан'' треба ''казана''. |- |236.||озго||20.||м. ''садашње'' треба ''садашњег''. |- |„||„||22.||м. ''д’а'' треба ''да''. |- |„||„||26.||м. ''нароа'' треба ''наро-'' |- |236.||оздо||12.||м. ''сјали'' треба ''сјаш''. |- |240.||„||20.||после речи ''ни'' не треба друго ни. |- |246.||„||7.||м. прилозима треба ''прилози''. |} == Извор == * Симић, Живојин (1922). [http://www.archive.org/details/srpskagramatika00simiuoft ''Српска граматика''.] Београд: Књижара Геце Кона. [[Категорија:Српска граматика (Ж. Симић)]] 41cz1tey8dlerz6i4yhxyl5lpptuokv Србија и Арбанија 0 13312 146359 146267 2026-09-19T12:23:41Z Coaorao 19106 146359 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=СРБИЈА И АРБАНИЈА | одељак= | аутор=Димитрије Туцовић | белешке= }} * [[Србија и Арбанија 1|-{I.}- Предговор.]] * [[Србија и Арбанија 2|-{II.}- Из живота Арбанаса.]] * [[Србија и Арбанија 3|-{III.}- Аутономија Арбаније.]] * [[Србија и Арбанија 4|-{IV}- Борбе око Јадранскога Мора.]] * [[Србија и Арбанија 5|-{V.}- Арбанија и Србија.]] {{ЈВ-аутор|Димитрије Туцовић|1914}} == Извор == * Туцовић, Димитрије (1914). [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/webroot/index.php?url=publications/view/5638 ''Србија и Арбанија: један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије''.] Београд: Нова штампарија Саве Раденковића и брата. [[Категорија:Српска историја]] [[Категорија:Историја Албаније]] [[Категорија:Димитрије Туцовић]] [[Категорија:Србија и Арбанија]] 17e164gxckllxr34wzekvf1ugu5kegl 146360 146359 2026-09-19T12:26:12Z Coaorao 19106 146360 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=СРБИЈА И АРБАНИЈА | одељак= | аутор=Димитрије Туцовић | година=1914 | белешке= }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> [[Србија и Арбанија 1|-{I.}- Предговор.]]<br> [[Србија и Арбанија 2|-{II.}- Из живота Арбанаса.]]<br> [[Србија и Арбанија 3|-{III.}- Аутономија Арбаније.]]<br> [[Србија и Арбанија 4|-{IV}- Борбе око Јадранскога Мора.]]<br> [[Србија и Арбанија 5|-{V.}- Арбанија и Србија.]]<br> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Димитрије Туцовић|1914}} == Извор == * Туцовић, Димитрије (1914). [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/webroot/index.php?url=publications/view/5638 ''Србија и Арбанија: један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије''.] Београд: Нова штампарија Саве Раденковића и брата. [[Категорија:Српска историја]] [[Категорија:Историја Албаније]] [[Категорија:Димитрије Туцовић]] [[Категорија:Србија и Арбанија]] jjk5lc8jv8ldzvonoilzn4borm88i6q 146361 146360 2026-09-19T12:27:39Z Coaorao 19106 146361 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов=СРБИЈА И АРБАНИЈА | одељак= | аутор=Димитрије Туцовић | година=1914 | белешке= }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> -{I.}- [[Србија и Арбанија 1|Предговор.]]<br> -{II.}- [[Србија и Арбанија 2|Из живота Арбанаса.]]<br> -{III.}- [[Србија и Арбанија 3|Аутономија Арбаније.]]<br> -{IV}- [[Србија и Арбанија 4|Борбе око Јадранскога Мора.]]<br> -{V.}- [[Србија и Арбанија 5|Арбанија и Србија.]]<br> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Димитрије Туцовић|1914}} == Извор == * Туцовић, Димитрије (1914). [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/webroot/index.php?url=publications/view/5638 ''Србија и Арбанија: један прилог критици завојевачке политике српске буржоазије''.] Београд: Нова штампарија Саве Раденковића и брата. [[Категорија:Српска историја]] [[Категорија:Историја Албаније]] [[Категорија:Димитрије Туцовић]] [[Категорија:Србија и Арбанија]] g1hwbavkyhtqxp6ieen2boaxcd8jk78 Медијавики:Gadgets-definition 8 13494 146418 137180 2026-09-20T10:05:29Z NguoiDungKhongDinhDanh 16777 Remove deprecated option. See [[:phab:T298199|T298199]] for more information. ([[:m:GS|global sysop]] action) 146418 wikitext text/x-wiki == uredjivanje == * HotCat[rights=edit,minoredit]|HotCat.js * Cat-a-lot[dependencies=mediawiki.util]|Cat-a-lot.js == interfejs == * edittop[dependencies=user.options,mediawiki.util|type=general]|edittop.js|edittop.css * purgetab[dependencies=mediawiki.util,mediawiki.api]|purgetab.js * widensearch[skins=vector,vector-2022]|widensearch.css * contribsrange[dependencies=mediawiki.util,jquery.spinner]|contribsrange.js * UTCLiveClock [supportsUrlLoad |type=general |dependencies=mediawiki.util, mediawiki.api |peers=UTCLiveClock-pagestyles] |UTCLiveClock.js |UTCLiveClock.css * UTCLiveClock-pagestyles [hidden |skins=vector, vector-2022, monobook] |UTCLiveClock-pagestyles.css * charinsert[default|actions=edit]|charinsert.js * charinsert-core[hidden|dependencies=jquery.textSelection,user,mediawiki.storage]|charinsert-styles.css|charinsert-core.js == administratori == * CleanDeleteReasons[rights=delete]|CleanDeleteReasons.js cdh6vh8hv9nlrvszikn8vs9m439qmhc Бакоња фра Брне 0 19671 146373 137104 2026-09-19T13:28:48Z Galicijac 19151 Додао извор. 146373 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | | | Садржај: | [[Бакоња фра Брне/I|-{I СВЕТА ЛОЗА}-]] }} <Center> [[Бакоња фра Брне/I|-{I СВЕТА ЛОЗА}-]]<br> [[Бакоња фра Брне/II|-{II КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ}-]]<br> [[Бакоња фра Брне/III|-{III ИЗБОР}-]]<br> [[Бакоња фра Брне/IV|-{IV УВОД У НОВИ ЖИВОТ}-]]<br> [[Бакоња фра Брне/V|-{V ПРВИ ДОГАЂАЈ}-]]<br> [[Бакоња фра Брне/VI|-{VI ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ}-]]<br> [[Бакоња фра Брне/VII|-{VII ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ}-]]<br> [[Бакоња фра Брне/VIII|-{VIII УЖАС}-]]<br> [[Бакоња фра Брне/IX|-{IX МНОГЕ РАЗЛИЧНОСТИ}-]]<br> [[Бакоња фра Брне/X|-{X КАКО ПЈЕВАЛИЦА ЛИЈЕЧИ}-]]<br> [[Бакоња фра Брне/XI|-{XI ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ}-]]<br> [[Бакоња фра Брне/XII|-{XII ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXV}-]]<br> </Center> {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] kbdcgwqiupexjxoqttfy8s7vzgheanl Бакоња фра Брне/I 0 19673 146374 137105 2026-09-19T14:02:00Z Galicijac 19151 Додао извор. 146374 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{I СВЕТА ЛОЗА}- | [[Бакоња фра Брне|Садржај]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/II|-{II КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ}-]] }} <poem> I СВЕТА ЛОЗА {{Tab}}Далмација има: шест бискупа, четири митроносна опата, шест каптола, десет богословскијех сјеменишта, четрдесет деканата, двјеста деведесет и седам парохија, сто тридесет и три капеланије, седамдесет и три манастира и у њима око двије хиљаде пет стотина манастирске чељади. {{Tab}}У Далмацији има католичког народа око четири стотине хиљада душа; ова је сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на све четири стране свијета ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем према простору земљишта и броју чокота, има работника и одвише. Али већини Далматинаца и данас је јад на Французе, који почетком овога вијека укидоше још толико бискупија, опатија, каптола, сјеменишта, деканата, парохија, капеланија, манастира и цркава. {{Tab}}Као год што се многа далматинска племена поносе својим јунацима у прошлости, који су се одликовали у ратовању с Турцима, тако се исто многа племена поносе својим „мисницима“, који су се борили противу „невирних ркаћа“; као год што у Далмацији има братстава која су у непрекидноме низу дала тридесет-четрдесет сердара, барјактара итд., тако исто има их из којих је изашло толико фратара или попова (фратар је више цијењен). {{Tab}}Така се племена зову: свете лозе. {{Tab}}Така је света лоза Јерковића у Зврљеву, која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара. {{Tab}}Има једна књига у којој су животописи свију фра-Јерковића до половине овога вијека, њих двадесет тројице. Ја сам био срећан да ту књигу имам у рукама за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њеколицини главнијех фра-Јерковића, а овдје ћу навести само пет биљежака, да читаоци виде заслуге тијех људи. {{Tab}}Напомена. Први број значи годину рођења, један крст значи које се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет, а два крста значе годину у којој је збиља умро, онако као што и ми мремо. {{Tab}}Ево тијех биљежака у буњевачком говору, сасвијем као што је у поменутој књизи: {{Tab}}„Фра-Брне II (†† 1519). Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били: Е. Моћениго, провидур у Задру, Т. Пилотић, капитан у...; Р. Патак, алфијер у..., како свидочи један запис од руке истога фра-Брне, у коме реченоме запису (од године 1502. на глагољскоме часослову, на коме има још много записа) речени ф. Б. припоручује редовницима посли себе да спомињу на малој миси имена тих људих... Још се приповида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле, по влашки и да је мога дозвати човика на једну уру далечине, тако је јак глас имâ.“ {{Tab}}„Фра-Мартин (1545, † 1565, ††1630). Жупникова је у... Бижа је од Турака прико воде два пута... Бија је рањен из пушке од ришћанах... Има један запис од њега: да није никада окусија рибе, ни варене ни печене, ни морске ни ричке, јербо је није мога поднити, што је баш један чудан секрет од нарави!...“ {{Tab}}„Фра-Јерица (1631, † 1652, †† 1710). Наодија се у Котарима кадно сердари Јанковић и Накић прогнаше Турке... Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га напаствоваше за ники велики грих, за шта је и педепсан бија. За његово вриме умра је један млади Јерковић у манастиру као дијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, те се само трећи заредија... При сврси бија је фра-Јерица исповидник бискупа и од њега пуно љубјен...“ {{Tab}}„Фра-Бортул (1709, † 1729, †† 1776). Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку. Зато га је ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа с(ветом) о(цу) папи Клименту, и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путујући из Задра на коњу, пâ и уломија ногу, од шта је дуго болова... Кад је јопет била глад (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем крају, манастиру винограде, који данаске вриде прико 30.000 ф.“ {{Tab}}„Фра-Вићенцо (1774, † 1793, †† 1835). Кад је принцип пропа, одија је с осталом господом далматинском к свитлој круни бечкој ради покорења далмације ћесару, како биху послате депутације од све Далмације. Бија је код круне на ручку и разговара се с њом... Када Францези забранише наш с(вети), ред, он оста сам у манастиру за 8 година а редовници се разбижаху по жупах... У то је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који онда биснише страовито. У једноме сусриту речени ајдуци одсикоше му десно уво и оста без ува до смрати...“ {{Tab}}У наше доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна дијеле на три гране, које се презивљу: Брзокуси, Зубаци и Кркоте. {{Tab}}Могао би ко, због тијех надимака, помислити е су Јерковићи презрени међу својим земљацима, а то није истина. Не само по жупама св. Фране, него чак и у Зврљеву, нико никог не зове правијем презименом ни правијем именом, него свако чељаде има надимак. Исти фратри, иако су, послије бога, највише штовани не могу измаћи томе народњем крштењу. То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај ако ћете, али ништа друго. А да је кућа Јерковића заиста у пуку штована као света лоза томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије-три. {{Tab}}Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине, обично се додаје: „То је било у вриме фраМартина Брзокуса, или фра-Бортула Зубаца, или фра-Вице Кркоте“ итд. — баш као кад Бошњак рече: „За Кулина бана“, а Херцеговац: „У доба херцега Шћепана!...“ {{Tab}}Друго, Милушани, људи јако „приватљиви“ (како се онамо каже за лупежа) радије ће „приватити“ Јерковићима одојче, неголи другоме коме овцу јаловицу, е увјерени да је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије друге стоке. {{Tab}}Још један примјер пак је доста. Прије њеколико година спорјечка се један Јерковић са њекијем сусједом. Јерковић се нашао прзница, те удари сусједа, а овај имао у руци сјекиру, па замахне оштријем пут Јерковића, али се брзо предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизне Јерковића по челу и убије га. Питан у суду зашто то тако учини, убица одговори: „Није ми, валај, жâ шта сам га убија, али не би никад прижалија да сам му крв пролија, јер је њиова крв тешка и деветом колину...“ {{Tab}}Јерковића се сој разликује по много чему од осталијех досељенијех и старосиодскијех братстава. Брзокуси и Зубаци махом су кракати, дуга врата, коштуњави и космати. Кркоте су, већијем дијелом, малога раста, једри и голопузасти. Сви Јерковићи имају велике зубе, и готово сваки је мало развратастијех уста, смеђе длаке и сијеријех очију. Сви су веома ништи духом (у јеванђелском значењу), мируљубиви, слаткохрани, и врло мало „приватљиви“. {{Tab}}Само се по себи разумије да је међу Јерковићима најодабранија она грана од које је живи фратар. Фра-Вице (1774, † 1793, ††1835), онај којему су „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“, био је Брзокус. А Брзокус бјеше и фра-Брне (III), (1819, † 1838, †† ?). Овај пошљедњи имао је три брата: Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: Кушмеља, Чагаља и Шунду. Кушмељ — зато што бијаше веома рутав, Чагаљ — стога што је био сух као кука, а Шунда — због тога што је говорио кроз нос. Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а Кушмељ био старјешина у братству, ми ћемо о њему, и његовој породици проговорити напосе, у овој другој глави. </poem> {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] cvldbo7jt2othcke6fva8xehocj29x1 146386 146374 2026-09-19T14:11:43Z Galicijac 19151 Болдовао и центрирао наслов, обрисао сувишне празне редове. 146386 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{I СВЕТА ЛОЗА}- | [[Бакоња фра Брне|Садржај]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/II|-{II КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ}-]] }} <poem> <center><big>'''I СВЕТА ЛОЗА'''</big></center><br> {{Tab}}Далмација има: шест бискупа, четири митроносна опата, шест каптола, десет богословскијех сјеменишта, четрдесет деканата, двјеста деведесет и седам парохија, сто тридесет и три капеланије, седамдесет и три манастира и у њима око двије хиљаде пет стотина манастирске чељади. {{Tab}}У Далмацији има католичког народа око четири стотине хиљада душа; ова је сиромашна, те се њезина дјеца кланчају на све четири стране свијета ради хљеба насушнога, па ко то зна, тај би могао рећи да у томе винограду господњем према простору земљишта и броју чокота, има работника и одвише. Али већини Далматинаца и данас је јад на Французе, који почетком овога вијека укидоше још толико бискупија, опатија, каптола, сјеменишта, деканата, парохија, капеланија, манастира и цркава. {{Tab}}Као год што се многа далматинска племена поносе својим јунацима у прошлости, који су се одликовали у ратовању с Турцима, тако се исто многа племена поносе својим „мисницима“, који су се борили противу „невирних ркаћа“; као год што у Далмацији има братстава која су у непрекидноме низу дала тридесет-четрдесет сердара, барјактара итд., тако исто има их из којих је изашло толико фратара или попова (фратар је више цијењен). {{Tab}}Така се племена зову: свете лозе. {{Tab}}Така је света лоза Јерковића у Зврљеву, која је, до данас, дала манастиру В. двадесет и пет фратара. {{Tab}}Има једна књига у којој су животописи свију фра-Јерковића до половине овога вијека, њих двадесет тројице. Ја сам био срећан да ту књигу имам у рукама за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њеколицини главнијех фра-Јерковића, а овдје ћу навести само пет биљежака, да читаоци виде заслуге тијех људи. {{Tab}}Напомена. Први број значи годину рођења, један крст значи које се године човјек зафратрио, дакле, кад је умро за свијет, а два крста значе годину у којој је збиља умро, онако као што и ми мремо. {{Tab}}Ево тијех биљежака у буњевачком говору, сасвијем као што је у поменутој књизи: {{Tab}}„Фра-Брне II (†† 1519). Привеја је пуно пука из старога закона у католичку виру, у чем су му баш вридно на руку били: Е. Моћениго, провидур у Задру, Т. Пилотић, капитан у...; Р. Патак, алфијер у..., како свидочи један запис од руке истога фра-Брне, у коме реченоме запису (од године 1502. на глагољскоме часослову, на коме има још много записа) речени ф. Б. припоручује редовницима посли себе да спомињу на малој миси имена тих људих... Још се приповида о њему у Зврљеву да је липо пива уз гусле, по влашки и да је мога дозвати човика на једну уру далечине, тако је јак глас имâ.“ {{Tab}}„Фра-Мартин (1545, † 1565, ††1630). Жупникова је у... Бижа је од Турака прико воде два пута... Бија је рањен из пушке од ришћанах... Има један запис од њега: да није никада окусија рибе, ни варене ни печене, ни морске ни ричке, јербо је није мога поднити, што је баш један чудан секрет од нарави!...“ {{Tab}}„Фра-Јерица (1631, † 1652, †† 1710). Наодија се у Котарима кадно сердари Јанковић и Накић прогнаше Турке... Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га напаствоваше за ники велики грих, за шта је и педепсан бија. За његово вриме умра је један млади Јерковић у манастиру као дијак, а други Јерковића дитић побига је из манастира, те се само трећи заредија... При сврси бија је фра-Јерица исповидник бискупа и од њега пуно љубјен...“ {{Tab}}„Фра-Бортул (1709, † 1729, †† 1776). Ови славни редовник, кад је била велика глад, привеја је млого фамилијах из грчке вире у нашу католичку. Зато га је ђенерал нашега реда зва у Рим и приказа с(ветом) о(цу) папи Клименту, и учинили су му млого почасти, али је у повратку, путујући из Задра на коњу, пâ и уломија ногу, од шта је дуго болова... Кад је јопет била глад (1756), он је закупија жито и прода га добро пуку, а за добит купија је, у горњем крају, манастиру винограде, који данаске вриде прико 30.000 ф.“ {{Tab}}„Фра-Вићенцо (1774, † 1793, †† 1835). Кад је принцип пропа, одија је с осталом господом далматинском к свитлој круни бечкој ради покорења далмације ћесару, како биху послате депутације од све Далмације. Бија је код круне на ручку и разговара се с њом... Када Францези забранише наш с(вети), ред, он оста сам у манастиру за 8 година а редовници се разбижаху по жупах... У то је вриме притрпија млого од ришћанских ајдуках, који онда биснише страовито. У једноме сусриту речени ајдуци одсикоше му десно уво и оста без ува до смрати...“ {{Tab}}У наше доба има десетак кућа Јерковића, али се већ од поодавна дијеле на три гране, које се презивљу: Брзокуси, Зубаци и Кркоте. {{Tab}}Могао би ко, због тијех надимака, помислити е су Јерковићи презрени међу својим земљацима, а то није истина. Не само по жупама св. Фране, него чак и у Зврљеву, нико никог не зове правијем презименом ни правијем именом, него свако чељаде има надимак. Исти фратри, иако су, послије бога, највише штовани не могу измаћи томе народњем крштењу. То је, дакле, просто обичај, њеки зао обичај ако ћете, али ништа друго. А да је кућа Јерковића заиста у пуку штована као света лоза томе има сила потврда, а ми ћемо одабрати само двије-три. {{Tab}}Прво и прво, не само у Зврљеву, него и по околини, кад се што прича из старине, обично се додаје: „То је било у вриме фраМартина Брзокуса, или фра-Бортула Зубаца, или фра-Вице Кркоте“ итд. — баш као кад Бошњак рече: „За Кулина бана“, а Херцеговац: „У доба херцега Шћепана!...“ {{Tab}}Друго, Милушани, људи јако „приватљиви“ (како се онамо каже за лупежа) радије ће „приватити“ Јерковићима одојче, неголи другоме коме овцу јаловицу, е увјерени да је месо од Јерковића стоке много слађе од меса ичије друге стоке. {{Tab}}Још један примјер пак је доста. Прије њеколико година спорјечка се један Јерковић са њекијем сусједом. Јерковић се нашао прзница, те удари сусједа, а овај имао у руци сјекиру, па замахне оштријем пут Јерковића, али се брзо предомисли и обрне ушице, пак ушицама звизне Јерковића по челу и убије га. Питан у суду зашто то тако учини, убица одговори: „Није ми, валај, жâ шта сам га убија, али не би никад прижалија да сам му крв пролија, јер је њиова крв тешка и деветом колину...“ {{Tab}}Јерковића се сој разликује по много чему од осталијех досељенијех и старосиодскијех братстава. Брзокуси и Зубаци махом су кракати, дуга врата, коштуњави и космати. Кркоте су, већијем дијелом, малога раста, једри и голопузасти. Сви Јерковићи имају велике зубе, и готово сваки је мало развратастијех уста, смеђе длаке и сијеријех очију. Сви су веома ништи духом (у јеванђелском значењу), мируљубиви, слаткохрани, и врло мало „приватљиви“. {{Tab}}Само се по себи разумије да је међу Јерковићима најодабранија она грана од које је живи фратар. Фра-Вице (1774, † 1793, ††1835), онај којему су „ајдуци одсикли десно уво и који оста без ува до смрти“, био је Брзокус. А Брзокус бјеше и фра-Брне (III), (1819, † 1838, †† ?). Овај пошљедњи имао је три брата: Јеру, Јуру и Бару, или како се у Зврљеву зваху: Кушмеља, Чагаља и Шунду. Кушмељ — зато што бијаше веома рутав, Чагаљ — стога што је био сух као кука, а Шунда — због тога што је говорио кроз нос. Пошто је овога вијека свети чин био у грани Брзокуса, а Кушмељ био старјешина у братству, ми ћемо о њему, и његовој породици проговорити напосе, у овој другој глави. </poem> {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] 0x6u9iva1f0rvzff23fi75js6opofqi Бакоња фра Брне/II 0 19674 146375 137106 2026-09-19T14:02:26Z Galicijac 19151 Додао извор. 146375 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{II КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ}- | [[Бакоња фра Брне/I|-{I СВЕТА ЛОЗА}-]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/III|-{III ИЗБОР}-]] }} <poem> II КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ {{Tab}}Jере Јозов Јерковић, Брзокус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом букову даску разбити. Риђи му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију. Зубима могаше нагристи плету, а шакама сломити чврсту сухорицу. Могао је појести печено двизе, али пити је слабо могао. Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху Осињача (због зеленијех очију), могла карати до миле воље. {{Tab}}Кушмељ живљаше понајбоље међу својима, а бијаше одијељен од браће. А како богатство није на одмет ни у светлој лози и како је вриједно знати колико треба да човјек има па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте шта је било његово: {{Tab}}Од непокретнијех добара Кушмељ имадијаше: кућу под плочом, петнаест лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; под бријегом око петнаест мотика винограда и њешто загајене ограде. {{Tab}}Од кретног иметка имао је: жену Осињачу, три сина, двије кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, двоје магаради и свињу за посјек. {{Tab}}У родној години Кушмељ се могаше исхранити својим житом до Божића, а од тада до Петрова дне намириваше кутње потребе продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду. Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени. {{Tab}}Ето тако се у кући Кушмељевој састајао крај с крајем у родној години. Додуше њихове потребе не бијаху превелике. Нека је свагда пуре изобила, свечаником помало и помало комињака да се залије сухи залогај; нека је мркадине да се тијело покрије, па доста. По томе можете судити како су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи. Али сиромаштина није срамота никоме, а најмање светој лози! {{Tab}}А кад би љетина издала? {{Tab}}А кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазило крају. Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци натоварени дрвима и за њима Кушмељ касаху чешће пут варошице, а, што је најглавније у таквој невољи, и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу. Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњешто и ону двојицу. То је дује чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, није вајде крити. Рекосмо попријед да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло! {{Tab}}Сад да пријеђемо на оно што је претежније. {{Tab}}Кушмељ као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацима. Велимо: као да бјеше, јер не знамо поуздано. Он се клео да никад никоме није ништа украо осим стричевима двије козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели да он има на души бар тридесет грла што ситне што крупне стоке, и још многе манастирске ствари. Сад, ко би у том могао право пресудити? Одиста се претјеривало и с једне и с друге стране. Тако је канда и царска власт мислила, те пребивши на полак и узевши на ум да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио више од петнаест глава животиње, да тај човјек није пријешао из граница честитости, те да може бити народнијем главаром. И постави власт Кушмеља кнезом у Зврљеву. А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је ономе бити светац, коме је бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је бог, пак ти је лако, Кушмељу!“ {{Tab}}А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино“. Само да знате колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом, и у манастиру и по жупама! С њим је и путовао. Два пута идоше заједно чак до Задра! Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку купио, његова га је препорука дигла на кнештво итд. {{Tab}}Чагаљ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, Рора и сви остали изданци светога коријена не завиђаху Кушмељу толико ни једено јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни покривени кров, ни запаћену стоку, ни стечено кнештво, све му то не завиђаху толико, колико њешто чему се Кушмељ надао. {{Tab}}А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу да им се надање неће обистинити. О томе су сваког вечера говорили, а увијек једно те једно. Не само што сваке боговетне ноћи понављаху исте мисли, него понављаху исти истовјетни низ ријечи, тако да им дјеца научише напамет те разговоре, баш као какве молитве. {{Tab}}По вечери жена би започела: {{Tab}}— Чмањак није за то! Аја, брате, аја, аја, аја! Овако слаб и бедуаст нити би умија стрицу чизме очистити, нити би могâ воде донити, ни камару помести, а камоли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камоли да прати пишице стрица кад дигод на коњу пође, а камоли да буде свуда скоком, куда редовници оком, кâ шта је, боме, ред најмлађем дијаку! Аја, брате! А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило? Ма на кога си се увргâ, не било те!... {{Tab}}Послије тијех ријечи настао би тајац и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо да је крив што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“... {{Tab}}Томе дјетету право име бјеше Јозица. Материно питање: „На кога се увргао“, имало је заиста смисла. Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало, тијело и трбух му утонуо при ртењачи, еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком... {{Tab}}Затијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесједио овако: {{Tab}}— Бакоња, Бакоња, несритно дите! Ти би све могâ што Чмањак не може, могâ и тер како да те враг није обрнуја на своју!... Бакоња, врат сломија, оћеш ли се икад оканити галијотства, оћеш ли се икад памети дозвати?... Бакоња, гром те убија! Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, кâ нико твој! Ти си приличнији за ајдука неголи за редовника, ти кâ да си по сто пута од ришћанске крви!... Несритно дите! Несритно дите, убија те гром!... {{Tab}}Рекавши то, Кушмељ би обично бризнуо у плач, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало подругљиво „ћаћу“. {{Tab}}Иве или Бакоња, „второрођени“ син Кушмељев, бијаше од дванаест година колико друго напредно дијете од петнаест, румен и збојит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотство“. Он је одметао каменом и старијима од себе, одскакао и у трци утјецао свијем својим врсницима, могао се попети на дрво као вјеверица, могао је узјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњом. У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета које не би имало биљега од Бакоњине руке, али и његово тијело, бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу да га он брани, него се светио сам, колико је могао, и трпио јуначки. А највише га одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би хотио затајити, не би одао, па да га на муке мећеш. Поњекад би засуо ријечима, а погдјекад постао би мучаљив, као станац камен. {{Tab}}То је све чудновато, али је чудноватије што је Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери, Галицу и Криву. Не ћаше дати прст један његов за које од њих, а прегорјети ћаше све скупа за његову лијепу главу. Планула би кад би и мало што скривиле цурице, искалила би се на свима у кући кад бијаше љута, а Бакоњи не само што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, и онда кад је његово галијотство било и сувише очито. Колико и колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи пилад. А рекосмо попријед да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче! Ђаво нека разумије како је то могло бити, али ви ћете разумјети да је маломе стога лако било раскорачити се и слушати подругљиво очине пријекоре. {{Tab}}Послије Бакоње најмилији бјеше матери подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од четири године. Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почне овако тепати: {{Tab}}— Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!... Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)? Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бискуп, бискуп, бискуп!... Дусо материна, сице материно, дико наша!... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај докле не заспи. {{Tab}}— Бог ће све на добро управити! — рекао би најпослије кнез, након дугог размишљања. {{Tab}}— А да ко него бог! — прихватила би зијехајући Осињача, па би сви легли. {{Tab}}Тако је задуго трајало под кровом најстаријега Брзокуса, а тако хоћаше трајати још, да се не догоди њешто. </poem> {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] 3rtjnpcq7bo19awljz5o4i5x6mmhycp 146388 146375 2026-09-19T14:18:12Z Galicijac 19151 Болдовао и центрирао наслов, обрисао сувишне празне редове. 146388 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{II КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ}- | [[Бакоња фра Брне/I|-{I СВЕТА ЛОЗА}-]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/III|-{III ИЗБОР}-]] }} <poem> <center><big>'''II КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ'''</big></center><br> {{Tab}}Jере Јозов Јерковић, Брзокус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом букову даску разбити. Риђи му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију. Зубима могаше нагристи плету, а шакама сломити чврсту сухорицу. Могао је појести печено двизе, али пити је слабо могао. Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху Осињача (због зеленијех очију), могла карати до миле воље. {{Tab}}Кушмељ живљаше понајбоље међу својима, а бијаше одијељен од браће. А како богатство није на одмет ни у светлој лози и како је вриједно знати колико треба да човјек има па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте шта је било његово: {{Tab}}Од непокретнијех добара Кушмељ имадијаше: кућу под плочом, петнаест лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; под бријегом око петнаест мотика винограда и њешто загајене ограде. {{Tab}}Од кретног иметка имао је: жену Осињачу, три сина, двије кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, двоје магаради и свињу за посјек. {{Tab}}У родној години Кушмељ се могаше исхранити својим житом до Божића, а од тада до Петрова дне намириваше кутње потребе продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду. Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени. {{Tab}}Ето тако се у кући Кушмељевој састајао крај с крајем у родној години. Додуше њихове потребе не бијаху превелике. Нека је свагда пуре изобила, свечаником помало и помало комињака да се залије сухи залогај; нека је мркадине да се тијело покрије, па доста. По томе можете судити како су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи. Али сиромаштина није срамота никоме, а најмање светој лози! {{Tab}}А кад би љетина издала? {{Tab}}А кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазило крају. Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци натоварени дрвима и за њима Кушмељ касаху чешће пут варошице, а, што је најглавније у таквој невољи, и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу. Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњешто и ону двојицу. То је дује чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, није вајде крити. Рекосмо попријед да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло! {{Tab}}Сад да пријеђемо на оно што је претежније. {{Tab}}Кушмељ као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацима. Велимо: као да бјеше, јер не знамо поуздано. Он се клео да никад никоме није ништа украо осим стричевима двије козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели да он има на души бар тридесет грла што ситне што крупне стоке, и још многе манастирске ствари. Сад, ко би у том могао право пресудити? Одиста се претјеривало и с једне и с друге стране. Тако је канда и царска власт мислила, те пребивши на полак и узевши на ум да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио више од петнаест глава животиње, да тај човјек није пријешао из граница честитости, те да може бити народнијем главаром. И постави власт Кушмеља кнезом у Зврљеву. А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је ономе бити светац, коме је бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је бог, пак ти је лако, Кушмељу!“ {{Tab}}А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино“. Само да знате колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом, и у манастиру и по жупама! С њим је и путовао. Два пута идоше заједно чак до Задра! Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку купио, његова га је препорука дигла на кнештво итд. {{Tab}}Чагаљ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, Рора и сви остали изданци светога коријена не завиђаху Кушмељу толико ни једено јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни покривени кров, ни запаћену стоку, ни стечено кнештво, све му то не завиђаху толико, колико њешто чему се Кушмељ надао. {{Tab}}А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу да им се надање неће обистинити. О томе су сваког вечера говорили, а увијек једно те једно. Не само што сваке боговетне ноћи понављаху исте мисли, него понављаху исти истовјетни низ ријечи, тако да им дјеца научише напамет те разговоре, баш као какве молитве. {{Tab}}По вечери жена би започела: {{Tab}}— Чмањак није за то! Аја, брате, аја, аја, аја! Овако слаб и бедуаст нити би умија стрицу чизме очистити, нити би могâ воде донити, ни камару помести, а камоли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камоли да прати пишице стрица кад дигод на коњу пође, а камоли да буде свуда скоком, куда редовници оком, кâ шта је, боме, ред најмлађем дијаку! Аја, брате! А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило? Ма на кога си се увргâ, не било те!... {{Tab}}Послије тијех ријечи настао би тајац и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо да је крив што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“... {{Tab}}Томе дјетету право име бјеше Јозица. Материно питање: „На кога се увргао“, имало је заиста смисла. Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало, тијело и трбух му утонуо при ртењачи, еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком... {{Tab}}Затијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесједио овако: {{Tab}}— Бакоња, Бакоња, несритно дите! Ти би све могâ што Чмањак не може, могâ и тер како да те враг није обрнуја на своју!... Бакоња, врат сломија, оћеш ли се икад оканити галијотства, оћеш ли се икад памети дозвати?... Бакоња, гром те убија! Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, кâ нико твој! Ти си приличнији за ајдука неголи за редовника, ти кâ да си по сто пута од ришћанске крви!... Несритно дите! Несритно дите, убија те гром!... {{Tab}}Рекавши то, Кушмељ би обично бризнуо у плач, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало подругљиво „ћаћу“. {{Tab}}Иве или Бакоња, „второрођени“ син Кушмељев, бијаше од дванаест година колико друго напредно дијете од петнаест, румен и збојит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотство“. Он је одметао каменом и старијима од себе, одскакао и у трци утјецао свијем својим врсницима, могао се попети на дрво као вјеверица, могао је узјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњом. У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета које не би имало биљега од Бакоњине руке, али и његово тијело, бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу да га он брани, него се светио сам, колико је могао, и трпио јуначки. А највише га одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би хотио затајити, не би одао, па да га на муке мећеш. Поњекад би засуо ријечима, а погдјекад постао би мучаљив, као станац камен. {{Tab}}То је све чудновато, али је чудноватије што је Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери, Галицу и Криву. Не ћаше дати прст један његов за које од њих, а прегорјети ћаше све скупа за његову лијепу главу. Планула би кад би и мало што скривиле цурице, искалила би се на свима у кући кад бијаше љута, а Бакоњи не само што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, и онда кад је његово галијотство било и сувише очито. Колико и колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи пилад. А рекосмо попријед да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче! Ђаво нека разумије како је то могло бити, али ви ћете разумјети да је маломе стога лако било раскорачити се и слушати подругљиво очине пријекоре. {{Tab}}Послије Бакоње најмилији бјеше матери подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од четири године. Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почне овако тепати: {{Tab}}— Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!... Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)? Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бискуп, бискуп, бискуп!... Дусо материна, сице материно, дико наша!... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај докле не заспи. {{Tab}}— Бог ће све на добро управити! — рекао би најпослије кнез, након дугог размишљања. {{Tab}}— А да ко него бог! — прихватила би зијехајући Осињача, па би сви легли. {{Tab}}Тако је задуго трајало под кровом најстаријега Брзокуса, а тако хоћаше трајати још, да се не догоди њешто. </poem> {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] 1q810nhtzwo3unnar9sq84xru36wxj5 146394 146388 2026-09-19T14:24:06Z Coaorao 19106 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/Galicijac|Galicijac]] ([[User talk:Galicijac|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Ђидо|Ђидо]] 137106 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{II КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ}- | [[Бакоња фра Брне/I|-{I СВЕТА ЛОЗА}-]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/III|-{III ИЗБОР}-]] }} <poem> II КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ {{Tab}}Jере Јозов Јерковић, Брзокус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом букову даску разбити. Риђи му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију. Зубима могаше нагристи плету, а шакама сломити чврсту сухорицу. Могао је појести печено двизе, али пити је слабо могао. Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху Осињача (због зеленијех очију), могла карати до миле воље. {{Tab}}Кушмељ живљаше понајбоље међу својима, а бијаше одијељен од браће. А како богатство није на одмет ни у светлој лози и како је вриједно знати колико треба да човјек има па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте шта је било његово: {{Tab}}Од непокретнијех добара Кушмељ имадијаше: кућу под плочом, петнаест лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; под бријегом око петнаест мотика винограда и њешто загајене ограде. {{Tab}}Од кретног иметка имао је: жену Осињачу, три сина, двије кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, двоје магаради и свињу за посјек. {{Tab}}У родној години Кушмељ се могаше исхранити својим житом до Божића, а од тада до Петрова дне намириваше кутње потребе продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду. Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени. {{Tab}}Ето тако се у кући Кушмељевој састајао крај с крајем у родној години. Додуше њихове потребе не бијаху превелике. Нека је свагда пуре изобила, свечаником помало и помало комињака да се залије сухи залогај; нека је мркадине да се тијело покрије, па доста. По томе можете судити како су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи. Али сиромаштина није срамота никоме, а најмање светој лози! {{Tab}}А кад би љетина издала? {{Tab}}А кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазило крају. Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци натоварени дрвима и за њима Кушмељ касаху чешће пут варошице, а, што је најглавније у таквој невољи, и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу. Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњешто и ону двојицу. То је дује чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, није вајде крити. Рекосмо попријед да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло! {{Tab}}Сад да пријеђемо на оно што је претежније. {{Tab}}Кушмељ као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацима. Велимо: као да бјеше, јер не знамо поуздано. Он се клео да никад никоме није ништа украо осим стричевима двије козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели да он има на души бар тридесет грла што ситне што крупне стоке, и још многе манастирске ствари. Сад, ко би у том могао право пресудити? Одиста се претјеривало и с једне и с друге стране. Тако је канда и царска власт мислила, те пребивши на полак и узевши на ум да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио више од петнаест глава животиње, да тај човјек није пријешао из граница честитости, те да може бити народнијем главаром. И постави власт Кушмеља кнезом у Зврљеву. А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је ономе бити светац, коме је бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је бог, пак ти је лако, Кушмељу!“ {{Tab}}А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино“. Само да знате колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом, и у манастиру и по жупама! С њим је и путовао. Два пута идоше заједно чак до Задра! Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку купио, његова га је препорука дигла на кнештво итд. {{Tab}}Чагаљ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, Рора и сви остали изданци светога коријена не завиђаху Кушмељу толико ни једено јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни покривени кров, ни запаћену стоку, ни стечено кнештво, све му то не завиђаху толико, колико њешто чему се Кушмељ надао. {{Tab}}А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу да им се надање неће обистинити. О томе су сваког вечера говорили, а увијек једно те једно. Не само што сваке боговетне ноћи понављаху исте мисли, него понављаху исти истовјетни низ ријечи, тако да им дјеца научише напамет те разговоре, баш као какве молитве. {{Tab}}По вечери жена би започела: {{Tab}}— Чмањак није за то! Аја, брате, аја, аја, аја! Овако слаб и бедуаст нити би умија стрицу чизме очистити, нити би могâ воде донити, ни камару помести, а камоли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камоли да прати пишице стрица кад дигод на коњу пође, а камоли да буде свуда скоком, куда редовници оком, кâ шта је, боме, ред најмлађем дијаку! Аја, брате! А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило? Ма на кога си се увргâ, не било те!... {{Tab}}Послије тијех ријечи настао би тајац и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо да је крив што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“... {{Tab}}Томе дјетету право име бјеше Јозица. Материно питање: „На кога се увргао“, имало је заиста смисла. Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало, тијело и трбух му утонуо при ртењачи, еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком... {{Tab}}Затијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесједио овако: {{Tab}}— Бакоња, Бакоња, несритно дите! Ти би све могâ што Чмањак не може, могâ и тер како да те враг није обрнуја на своју!... Бакоња, врат сломија, оћеш ли се икад оканити галијотства, оћеш ли се икад памети дозвати?... Бакоња, гром те убија! Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, кâ нико твој! Ти си приличнији за ајдука неголи за редовника, ти кâ да си по сто пута од ришћанске крви!... Несритно дите! Несритно дите, убија те гром!... {{Tab}}Рекавши то, Кушмељ би обично бризнуо у плач, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало подругљиво „ћаћу“. {{Tab}}Иве или Бакоња, „второрођени“ син Кушмељев, бијаше од дванаест година колико друго напредно дијете од петнаест, румен и збојит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотство“. Он је одметао каменом и старијима од себе, одскакао и у трци утјецао свијем својим врсницима, могао се попети на дрво као вјеверица, могао је узјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњом. У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета које не би имало биљега од Бакоњине руке, али и његово тијело, бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу да га он брани, него се светио сам, колико је могао, и трпио јуначки. А највише га одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би хотио затајити, не би одао, па да га на муке мећеш. Поњекад би засуо ријечима, а погдјекад постао би мучаљив, као станац камен. {{Tab}}То је све чудновато, али је чудноватије што је Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери, Галицу и Криву. Не ћаше дати прст један његов за које од њих, а прегорјети ћаше све скупа за његову лијепу главу. Планула би кад би и мало што скривиле цурице, искалила би се на свима у кући кад бијаше љута, а Бакоњи не само што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, и онда кад је његово галијотство било и сувише очито. Колико и колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи пилад. А рекосмо попријед да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче! Ђаво нека разумије како је то могло бити, али ви ћете разумјети да је маломе стога лако било раскорачити се и слушати подругљиво очине пријекоре. {{Tab}}Послије Бакоње најмилији бјеше матери подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од четири године. Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почне овако тепати: {{Tab}}— Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!... Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)? Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бискуп, бискуп, бискуп!... Дусо материна, сице материно, дико наша!... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај докле не заспи. {{Tab}}— Бог ће све на добро управити! — рекао би најпослије кнез, након дугог размишљања. {{Tab}}— А да ко него бог! — прихватила би зијехајући Осињача, па би сви легли. {{Tab}}Тако је задуго трајало под кровом најстаријега Брзокуса, а тако хоћаше трајати још, да се не догоди њешто. </poem> {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] 3i04vq0vmrqxw40y9533a8qrzoyz3ar 146395 146394 2026-09-19T14:24:16Z Coaorao 19106 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/Coaorao|Coaorao]] ([[User talk:Coaorao|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Galicijac|Galicijac]] 146388 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{II КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ}- | [[Бакоња фра Брне/I|-{I СВЕТА ЛОЗА}-]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/III|-{III ИЗБОР}-]] }} <poem> <center><big>'''II КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ'''</big></center><br> {{Tab}}Jере Јозов Јерковић, Брзокус, Кушмељ, бјеше штапоног, врата као у дивокозе, главе округле и тврде, да је могао њом букову даску разбити. Риђи му брци затискиваху ноздре и допираху до ушију. Зубима могаше нагристи плету, а шакама сломити чврсту сухорицу. Могао је појести печено двизе, али пити је слабо могао. Поред свега тога бјеше мирњачина, те га је ситна и жољава Барица, жена му, или како је зваху Осињача (због зеленијех очију), могла карати до миле воље. {{Tab}}Кушмељ живљаше понајбоље међу својима, а бијаше одијељен од браће. А како богатство није на одмет ни у светлој лози и како је вриједно знати колико треба да човјек има па да буде најбогатији у Зврљеву, чујте шта је било његово: {{Tab}}Од непокретнијех добара Кушмељ имадијаше: кућу под плочом, петнаест лаката дугу; уз кућу наслон; под кућом врт и десетак дана грохота, као што је сва земља у Зврљеву; под бријегом око петнаест мотика винограда и њешто загајене ограде. {{Tab}}Од кретног иметка имао је: жену Осињачу, три сина, двије кћери, двије краве, двадесеторо вуњачи, двоје магаради и свињу за посјек. {{Tab}}У родној години Кушмељ се могаше исхранити својим житом до Божића, а од тада до Петрова дне намириваше кутње потребе продавши вино, ако је и оно родило, продавши вуну и смок, продајући воће кад му је доба, и дрва преко све године у граду. Уз то, Осињача је ткала по вас дан, а њезино је ткање било на цијени. {{Tab}}Ето тако се у кући Кушмељевој састајао крај с крајем у родној години. Додуше њихове потребе не бијаху превелике. Нека је свагда пуре изобила, свечаником помало и помало комињака да се залије сухи залогај; нека је мркадине да се тијело покрије, па доста. По томе можете судити како су животарили Чагаљ и Шунда, а како и сви остали Јерковићи. Али сиромаштина није срамота никоме, а најмање светој лози! {{Tab}}А кад би љетина издала? {{Tab}}А кад би љетина издала, богме, и онда се њекако долазило крају. Осињача би ткала по вас дан и по сву ноћ, магарци натоварени дрвима и за њима Кушмељ касаху чешће пут варошице, а, што је најглавније у таквој невољи, и Кушмељ и Осињача и Кушмељићи стегли би се у појасу. Душа ваља, у злој години фра-Брне је помагао највише старијега брата, поњешто и ону двојицу. То је дује чинио као добар човјек, али томе бјеше и један крупан узрок, није вајде крити. Рекосмо попријед да су Јерковићи маличак прихватљиви, а глад је глад, а људи су људи, па ето фратру бруке готове, ако не претече зло! {{Tab}}Сад да пријеђемо на оно што је претежније. {{Tab}}Кушмељ као да бјеше и најпоштенији међу својим земљацима. Велимо: као да бјеше, јер не знамо поуздано. Он се клео да никад никоме није ништа украо осим стричевима двије козе, и то прије но што се оженио, и то по наговору покојног стрица Јурете; али су се и Зврљевљани клели да он има на души бар тридесет грла што ситне што крупне стоке, и још многе манастирске ствари. Сад, ко би у том могао право пресудити? Одиста се претјеривало и с једне и с друге стране. Тако је канда и царска власт мислила, те пребивши на полак и узевши на ум да кад је човјек из Зврљева, а није прихватио више од петнаест глава животиње, да тај човјек није пријешао из граница честитости, те да може бити народнијем главаром. И постави власт Кушмеља кнезом у Зврљеву. А Зврљевљани у тој прилици рекоше: „Лако је ономе бити светац, коме је бог отац!“ Бива: „Фра-Брне је бог, пак ти је лако, Кушмељу!“ {{Tab}}А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино“. Само да знате колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом, и у манастиру и по жупама! С њим је и путовао. Два пута идоше заједно чак до Задра! Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку купио, његова га је препорука дигла на кнештво итд. {{Tab}}Чагаљ, Шунда, Кљако, Рдало, Ркалина, Рора и сви остали изданци светога коријена не завиђаху Кушмељу толико ни једено јело, ни путовани пут, ни одужени дуг, ни покривени кров, ни запаћену стоку, ни стечено кнештво, све му то не завиђаху толико, колико њешто чему се Кушмељ надао. {{Tab}}А Кушмељ и Осињача зебли су у срцу да им се надање неће обистинити. О томе су сваког вечера говорили, а увијек једно те једно. Не само што сваке боговетне ноћи понављаху исте мисли, него понављаху исти истовјетни низ ријечи, тако да им дјеца научише напамет те разговоре, баш као какве молитве. {{Tab}}По вечери жена би започела: {{Tab}}— Чмањак није за то! Аја, брате, аја, аја, аја! Овако слаб и бедуаст нити би умија стрицу чизме очистити, нити би могâ воде донити, ни камару помести, а камоли да се диже у зору да звони Здраву Марију, а камоли да прати пишице стрица кад дигод на коњу пође, а камоли да буде свуда скоком, куда редовници оком, кâ шта је, боме, ред најмлађем дијаку! Аја, брате! А и да није свега тога, него да га пуште да ластвује, па да само књигу учи, зар би ово теле божје икад књигу научило? Ма на кога си се увргâ, не било те!... {{Tab}}Послије тијех ријечи настао би тајац и сви би се погледи стекли на Чмањка, а он би оборио главицу, знајући лијепо да је крив што дође на свијет слабуњав и „бедуаст“... {{Tab}}Томе дјетету право име бјеше Јозица. Материно питање: „На кога се увргао“, имало је заиста смисла. Јозици је било већ тринаест година, а глава му не бјеше већа од добре крушке, а према глави све остало, тијело и трбух му утонуо при ртењачи, еле, шака јада, сашта га и прозваше Чмањком... {{Tab}}Затијем би Кушмељ, уздахнувши најприје што дубље може, пробесједио овако: {{Tab}}— Бакоња, Бакоња, несритно дите! Ти би све могâ што Чмањак не може, могâ и тер како да те враг није обрнуја на своју!... Бакоња, врат сломија, оћеш ли се икад оканити галијотства, оћеш ли се икад памети дозвати?... Бакоња, гром те убија! Ти ћеш зло свршити, на вишалима ћеш свршити, кâ нико твој! Ти си приличнији за ајдука неголи за редовника, ти кâ да си по сто пута од ришћанске крви!... Несритно дите! Несритно дите, убија те гром!... {{Tab}}Рекавши то, Кушмељ би обично бризнуо у плач, а Бакоњи ни бригеша за то, но би се раскорачио и гледао мало подругљиво „ћаћу“. {{Tab}}Иве или Бакоња, „второрођени“ син Кушмељев, бијаше од дванаест година колико друго напредно дијете од петнаест, румен и збојит, живолазан, весео и готов увијек на „галијотство“. Он је одметао каменом и старијима од себе, одскакао и у трци утјецао свијем својим врсницима, могао се попети на дрво као вјеверица, могао је узјахати гола коња, а имао је срца да се побије и с којим бркоњом. У цијелом Зврљеву не бијаше дјетета које не би имало биљега од Бакоњине руке, али и његово тијело, бјеше пуно можуља, ама се никад не утече оцу да га он брани, него се светио сам, колико је могао, и трпио јуначки. А највише га одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би хотио затајити, не би одао, па да га на муке мећеш. Поњекад би засуо ријечима, а погдјекад постао би мучаљив, као станац камен. {{Tab}}То је све чудновато, али је чудноватије што је Бакоњу Осињача више љубила но и Кушмеља и Чмањка и двије кћери, Галицу и Криву. Не ћаше дати прст један његов за које од њих, а прегорјети ћаше све скупа за његову лијепу главу. Планула би кад би и мало што скривиле цурице, искалила би се на свима у кући кад бијаше љута, а Бакоњи не само што никад не рече грке ријечи, но га је заклањала у свакој прилици, и онда кад је његово галијотство било и сувише очито. Колико и колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи пилад. А рекосмо попријед да се силни кнез Кушмељ бојао жољаве Осињаче! Ђаво нека разумије како је то могло бити, али ви ћете разумјети да је маломе стога лако било раскорачити се и слушати подругљиво очине пријекоре. {{Tab}}Послије Бакоње најмилији бјеше матери подјевојчар Шкембо (или Роко), дјетенце од четири године. Пошто би се Кушмељ исплакао, узела би она Шкемба преда се, па му почне овако тепати: {{Tab}}— Ево, ко ће бити наш редовник, наш бискуп, наша круна!... Је ли да оцес, мој копицане (копрцане)? Ја шам маји, маји, маји, маји, па цу бити вики, вики, вики, па цу бити бискуп, бискуп, бискуп!... Дусо материна, сице материно, дико наша!... — Па онда: цмок! цмок! цмок! ижљуби га и љуљушкај докле не заспи. {{Tab}}— Бог ће све на добро управити! — рекао би најпослије кнез, након дугог размишљања. {{Tab}}— А да ко него бог! — прихватила би зијехајући Осињача, па би сви легли. {{Tab}}Тако је задуго трајало под кровом најстаријега Брзокуса, а тако хоћаше трајати још, да се не догоди њешто. </poem> {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] 1q810nhtzwo3unnar9sq84xru36wxj5 Бакоња фра Брне/III 0 19675 146376 137107 2026-09-19T14:02:58Z Galicijac 19151 Додао извор. 146376 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{III ИЗБОР}- | [[Бакоња фра Брне/II|-{II КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ}-]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/IV|-{IV УВОД У НОВИ ЖИВОТ}-]] }} <poem> III ИЗБОР {{Tab}}Бјеше у почетку јесени. Једнога раднога дана, одмах сунчаном смирају, Кушмељ и његови окупили се око трпезице, на којој се димљаше пура у дрвеној здјели. Сјевер је јако дувао. Прије но што ће сјести да једу зачатише сви једногрлице „Оченаш“ и баш изрекли „приђи краљевство твоје“, кадли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, пак викну: {{Tab}}— Фра-Брне!! {{Tab}}Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије. Сејиз, њеко црномањасто момче, одјевено по котарску, са читом кубура за пашњачом, држаше коња за узду, Кушмељ допаде, извуче братову ногу, па обухватив га око широког струка, поможе му да сађе. Па онда се браћа пољубише усумит два пута. Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп којим се опасују фрањевци. {{Tab}}Фра-Брне бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Брне. {{Tab}}— Бижмо у кућу, е помете! — рече духовник, па дода с прага: — Ваљен Исус! {{Tab}}— Вазда Исус и Марија! — прихватише Кушмељ и Осињача. {{Tab}}Она збуњена стаде се мувати по кући, не знајући шта ће. {{Tab}}— Па како, како? — пита дујо. {{Tab}}— Вала богу и присветој Дивици, није зла! Јето, глади није, а болести није, па се животари — вели кнез Кушмељ. {{Tab}}— Деде, невисто, метни мало сукна на столицу! — рече фра-Брне. {{Tab}}Осињача прострије „кличано“ ракно. {{Tab}}— Та-ко! — рече фратар. — Сад ми изуј чизме и метни ми кладу под ноге! Та-ко! Е, сад запали свићу! {{Tab}}У свакој католичкој кући налази се по једна воштаница, освећена на Сретење (на Канделору), а чува се у кући, за употребу самртницима. Осињача се прекрсти и прошапута: {{Tab}}— Опрости, боже и мајко канделорице! — па запали свијећу и усади је у чашу жита. {{Tab}}Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће палац око палца. Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло. {{Tab}}— Не знам шта ћу! — рече Кушмељ чешкајући се по глави. — Хоћеш ли да закољем једну кокошицу? {{Tab}}— Бог с тобом! — одговори фратар. — Јеси ли при себи? Није ли данас петак... Не мисли ти за вечеру... Камо вам остала дица? {{Tab}}— Сраме се, па се сакрила иза таре — вели домаћица. {{Tab}}— Ајде вечерајте, живи били! Стипане, дај да се и ми заложимо. И ти ћеш са мном вечерати, Јеролиме! {{Tab}}Домаћица метну своју здјелу на тле, а трпезицу донесе пред дјевера, па онда доведе Чмањка, Шкемба, Криву и Галицу да пољубе коноп стричев. {{Tab}}Стипан извуче из бисага једну гуку, завијену у хартију, коју одмота. Бјеху три печене пастрмке. Затијем извади десетак јаја, један сирац, пријесну погачу, виљушку, нож и чашу. {{Tab}}Кушмељ, чешкајући се једнако по глави, биће мислио: „Лако је тако постити!“ {{Tab}}— Оди, Јеролиме, сиди — вели фра-Брне. {{Tab}}— Ма ја... онај... као... — поче се нећкати. {{Tab}}— Оди, оди! Сиди и ти, Стипане, с намикаре! {{Tab}}И сва тројица сложише. Напољу се надимаше вјетар на махове, те трескаше вратницама. Торни пас Кушмељев вијаше у наслону. Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица. {{Tab}}Бакоња је мислио како је лијепо бити фратром! Како је лијепо јахати добра коња, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговетног дана! Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља! Издалека људи скидају капе, а жене се клањају! Ко ти се примакне, љуби ти руку и коноп око појаса!... Бакоња дубоко уздахну. {{Tab}}— Шта ти је? Зашто не идеш? — запита га мати. {{Tab}}Бакоња одмахну главом. {{Tab}}Домало отворише се врата и уђе гомила Јерковића. {{Tab}}Први уђоше Чагљина и Шунда. За њима Кљако и Рдало са двојицом својих момака. Па онда пет Кркотића: Ркалина и Рора са своја три сина. {{Tab}}Један за другим сваки назва: „Ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше. {{Tab}}— Како, Јуре? Како, Баре? Како, Шимета? Како, Вице?... Како сви? — пита фра-Брне. {{Tab}}— Вала богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како можемо — одговори Чагљина у име свију. {{Tab}}— Тако! — рече фратар и настави јести. {{Tab}}Братственици извадише луле с кратким камишићима, те закурњавише. {{Tab}}Пошто се нагледаше „вра-Наћвара“ (то је био надимак Брнин) погледи им се стекоше врху огњишта, гдје вишаше њеколико бутина овнујских и свињских поребрина. Једно момче Кркотића, гледајући то, шану најближем: {{Tab}}— Гледај, молим те, блага божјег у губавога Кушмеља! {{Tab}}— Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа! — одговори онај уздахнувши. {{Tab}}Пошто она тројица поједоше рибу, домаћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ и нагло одмахну главом, јер милиони зрнаца прашине излетјеше из њега. Бакоња приђе к оцу са воштаницом, те обојица отидоше ка бачвама, које бјеху иза разбоја. Свијећа се угаси, те Кушмељ рече: {{Tab}}— Запали је јопет, враг је однија! {{Tab}}— Однија ти памет, бештијо мушка! — рече тихо Осињача. — Зар се канделорица придаје врагу? {{Tab}}— Право кажеш, невисто! — рече гласно Ркалина. — Гријота је свићу грдити и кад није канделорица, а камоли још вриђати бога прид дичицом и прид дуовником. {{Tab}}— Валај смо баш бештије, кад се ни прид редовницима не можемо уздржати! А да шта лајемо кад нас они не чују? — додаде Кљако. {{Tab}}Хоћаху одиста Рдало, Рора и Чагљина сваки по њешто још рећи, да се фратар не бијаше заговорио са сејизом, те их не слушаше. {{Tab}}— Тако! — вели фра-Брне дигнувши чашу вина према оку. — Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме? {{Tab}}— Јест, старо... није, него ново... није баш ни старо ни ново! — одговори кнез Кушмељ, толико се бјеше збунио од љутине због замјерака братственика. {{Tab}}— Како то — рече Брне — није ни старо ни ново? — па не сачека одговора, но испи чашу и остави је пред Стипана. {{Tab}}— Јево видиш, како. Притекло ми је пет барила од лањскога, а цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја... {{Tab}}— А је ли чему? — прекиде Осињача, питајући фратра. {{Tab}}— Вире ми, није лоше! — одговори Стипан, па поче љуштити јаја. {{Tab}}— Таа-а-ко! А оћеш ли дати браћи да сквасе грла?... Јесте ли вечерали, људи? {{Tab}}— Јесмо, јесмо! {{Tab}}— Таа-а-ко! Па дај да пију! {{Tab}}— Вала! вала! {{Tab}}Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави. {{Tab}}— Нећемо да мишаш с тим комињаком! А-ја! {{Tab}}— Нама комињака и код куће притиче! — викну Чагљина. {{Tab}}— Не, не! — заграјаше сви. {{Tab}}Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели: {{Tab}}— Ма, људи, шта ће вам цило вино. Овди нема ни дви чаше дропињака! {{Tab}}— Има, крижа ми, готово пун бардак! — рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се. {{Tab}}Сви прснуше у смијех. {{Tab}}Осињача истрже мужу суд из руке, преручи комињак, па оде к бачви. Сви повукоше душу у се, те се чуло како млаз шиче. „Вра-Наћвар“ утолико извадио њеки лист, па стаде читати. {{Tab}}Чагљина примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу. {{Tab}}Сви поустајаше и поскидаше капе. {{Tab}}Фратар, не дижући главе, рече: {{Tab}}— Стипане, намири коња! То је најглавније. Затим се побрини за моју ложницу одма! {{Tab}}Момак изађе, а за њим и Бакоња. Чагљина се накашља, омако како се чини кад се хоће да привуче чија пажња. А кад то не поможе, он зовну: {{Tab}}— О, вра-Брне! {{Tab}}Фратар диже главу. {{Tab}}Брат му тад започе: {{Tab}}У здравље ваше миле добродошлости, кâ шта је увике било наше драге добродошлости, јер она увик наше жеље и нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришнима, баш кâ мудрост међу воловима, да нас проведри и просвитли, ружа наша, кâ свића кроза дим од тамјана! Потом, да ти буде у свру, прид богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, гвардијаном, народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу! Потоме, кâ шта си се стегâ светим конопом, да стегнеш бољитак, зачетак, вировање и стрпљење и свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш дошâ кâ вист благовист од диве Марије, од Исуса слаткога, од Јозефа праведнога! Потом, како је Исус сакрушија богољубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја киту цвећа, а проклети сотона просуја отров! Кâ што су вридни били сви наши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе! А ти писме пиваш и молитве диваниш. Кâ бог што све зна — јер мудрос, честитос, богољубнос, скрушенос, крипос, липос, милос, душевнос, радос, понизнос, у теби су кâ у врићи! А потом и потом, наш драги и благословени, славни, вирни и мирни, кâ што си носија, посија, просија, разносија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умијен. Дакле, нека се личи кога боли овом светом свром, кâ ти вра-Брне, кâ и они наши сви прошли дуовници! Дакле: алвундандара, живија наш дични вра-Брне! {{Tab}}— Живија! — узвикнуше Јерковићи. {{Tab}}— Ко ће напити кâ он! — вели Ркалина, машући главом. {{Tab}}— Нико кâ он! {{Tab}}— Виру му његову, да је учија, каква би то глава била! {{Tab}}— Ја сам му мало коју рич разумија! {{Tab}}— А ја баш ништа! {{Tab}}И сви се дивише томе говору који не разумјеше, јер по жупама светог Фране, кад се напија учену човјеку или кад се у каквој претежнијој прилици говори пред ученијем људима, треба говорити да други не разумију. А Чагљина бијаше прави вјештак у томе, такав вјештак да он сам није разумијевао шта је говорио. Он је тако дваш-триш бесједио у манастиру, а њеколико пута у граду приликом опћинских избора, и увијек бјеше потресен највише он, па сви они који би га најмање разумјели. Бесједник нагну бардаком. А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица скакаше кроза дугачко грло, од котлаца до подбратка. Пошто предуши, хукну и додаде суд брату Шунди. {{Tab}}— Ун здрављен вран! Донбро донша! — напи Шунда, пак одапе ништа слабије од старијега брата и додаде суд рођаку Ркалини Зубацу. {{Tab}}А Ркалина, након добријех десет гутљаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше већ празан. {{Tab}}— Е, овога још није било! — рећи ће Кушмељ тихо, како су га најближи могли чути. — Облапорне губе, дочепале се муктиша, па нагињу ко ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка! Кâ да мени с неба пада! Еј! еј!... {{Tab}}Уто се врати слуга носећи наручје сијена, којим напуни најбољи кревет. Бјеше их у кући свега три, отесанијех сјекиром од буковине, као што су обично по далматинским селима. Поврх сијена слуга прострије чисте плахте, које извади из бисага, а сврх тога метну покриваче. {{Tab}}За њим бијаше уљегао Бакоња, па се раскорачи пред прагом, гледајући косо стричеве и рођаке. {{Tab}}Осињача је њешто шаптала с мужем, пак напуни други бардак, којијем се обредише Рдало, Кљако и Рора. Па онда трећи, којим завршише момчад Кркоте и Зубаци. {{Tab}}Стипан припали цигарету фратру па се поизмаче. {{Tab}}Јерковићи разумјеше сад да је близу час у коме ће се излећи оно око чега се све обртало, те умукоше и погледаше Чагљину, а он скупио прстима мрске на чело, као да прибере мисли. {{Tab}}Сви очекиваху ко ће први проговорити и како ће. {{Tab}}Први пробјеседи слуга Стипан: {{Tab}}— Људи божји, ала сте дивљи! Тај ваш дуван смрди, вире ми, кâ куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу пошто изађете! Људи божји, ала сте дивљи! {{Tab}}На то се узмигољише, али мудри Чагљина одмах поврне: {{Tab}}— А да што смо него дивљи! Ми смо, болан, кâ звирад! {{Tab}}Па угаси лулу, што и други смјеста учинише. {{Tab}}— Па онда још ништо — настави Стипан. — Ми смо пошли из манастира у подне, па је, богме, дујо уморан и он би легâ, а ви засили... {{Tab}}На то сви једанак поустајаше. {{Tab}}Фратар гледну на свој часовник и махну пут њих руком, али како у тај мах разјапи уста од зијехања, застадоше сви. {{Tab}}— Останите... јо...ш ма... ло, још мало! {{Tab}}Посједаше опет. {{Tab}}— Та-а-ко! А како је сад ов... ов...? — И опет му зијехање прекиде ријеч, али сви разумјеше, шта пита, јер је гледао Бакоњу. {{Tab}}Осињача брзо устаде, поклони се, стави руке за појас, па рече: {{Tab}}— Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати има нико вриме!... {{Tab}}— Хм! Та-а-ко! {{Tab}}Чагаљ се значајно накашља, што учинише и сви његови. {{Tab}}— Није баш посве лош, али је мудар, мој вра-Брне. Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће!... {{Tab}}— Та-а-ко! {{Tab}}Јаче кашљање међу Јерковићима. {{Tab}}— Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне! Јето прикојуче дошли Личани да купују вино. Јере тражи по једанаест виорина барило, а они нуде по девет. Тако је трајало све јутро. Најпослинак Јере тијаше да дâ, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикрâ кад су се разговарали, па сам чуја ди говоре да је вино по другим селима скупље од нашега, а слабије од нашега. Још рекоше да би се у наше могло усути трећи дија воде!“ {{Tab}}— Та-а-ко, тако! А-ну, амо, оди амо, од’, од’, од’! — рече фратар. {{Tab}}Бакоња пољуби стрица у руку. {{Tab}}— Па шта мислиш, а? Оћеш ли галијотати, ако те поведем у манастир, а? {{Tab}}— Ја ћу те слушати и бићу добар! — одговори Бакоња гледајући стрица отворено у очи. {{Tab}}— Не говори тако, дивље дите, него реци: Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! — поправи Стипан. {{Tab}}— Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! — понови Бакоња и пољуби опет стрица у руку. {{Tab}}— Тако, мој липи Стипане — рече Осињача — здрављица се наносија, а тако ти твоје срићице поучи неуко дите, јер ми, смо кâ говеда... {{Tab}}— Таа-ко! Доста сад! — прекиде дујо. — Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг! А сад доста и за доста! Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што знаш, па нека иђе сутра са мном. Таа-ко! А ти ме, мали, изуј! {{Tab}}Осињача допаде и ижљуби обје руке дјеверу. За њом приступи Кушмељ. Обоје заводњело очима. Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати. {{Tab}}— Таа-ко! Доста, доста! — рече Брне. — Вриме је лећи! {{Tab}}Пак устаде и нагну се пут Стипана. Стипан ухвати за рамена од мантије и повуче к себи, те фратар оста у панталам’, прслуку и голорук. Такав се чињаше много дебљи и као њеко друго чељаде. {{Tab}}Чагаљ, Шунда и Ркалина шаптаху њешто живо мећу собом. Чагаљ упро кажипутом у своје чело па куца у њ. {{Tab}}Осињача рече дјеци: {{Tab}}— Ајте’ пољубите руку стрицу и реците: Вала наш липи дујо. {{Tab}}Чмањак, Кривица и Галица учинише тако а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика. {{Tab}}— Таа-ко! Ајте лезите! Ајте и ви, браћо! {{Tab}}— Би молија за једну рич! — поче Чагљина, скинув капу и примакнувши се ка огњишту. Сви се Јерковићи наслагаше иза њега. {{Tab}}— А шта то, Јуре? — пита немарно дујо чешући се по листовима. {{Tab}}— Би молија, а прости кâ старији и паметнији. Јево шта. Ми... онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, али... али... {{Tab}}— Ајде, брајо, Јуре, ајде кући, жив бија! Ајте сви, и онако је већ касно! — прекиде га Осињача, блиједа као крпа. {{Tab}}— Али... триба да кажемо да ми нисмо кајели... {{Tab}}— А шта кајели, шта кајели, губо пијана? — прекиде га Кушмељ и спопаде ватраљ. {{Tab}}Али стаде међу њих Шунда и зашунда дигнувши руку високо: {{Tab}}— Ајан! Овдин нен понмаже страншити! И мин монжемо слонмити коме ребра! И јонш канко! Алвундандра!!! {{Tab}}— Шта? — викну фратар запрепашћен. — да се бијете?! Прида мном?! Тааако!? А зашто?! {{Tab}}— Прије свега, реци овој магарчини да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од њега! — вели Чагљина. {{Tab}}— Таа-ко!... {{Tab}}— А твоје ће се исто бројати, кâ увик, дујо, али је добро да нас чујеш! — вели Кљако. {{Tab}}— Таа-ко!... {{Tab}}— А њему, шта ће бити од ричи? Зашто се јиди, ако му је душа мирна? — вели Рдало. {{Tab}}— Таа-ко!... {{Tab}}— А најглавније је да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер... — Ркалина зашкргута зубима. — Таа-ко!... — Анко јонпет нансрне, дан ган звинзнем по ћинвенринци, Крнкотићу, динте! — вели Шунда. {{Tab}}— Ах, Исусе! Исусе! — уздахну дујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог. Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет. {{Tab}}— Јесам ли ја међу браћом или међу ајдуцима ноћас? — поче фратар. {{Tab}}— Мој добри, вра-Брне, молим ти се, чуј ме! — заче меко Чагљина. — Јесам ли ја рекâ шта рђаво? А јесам ли и мислија шта рђаво? А он нас тира из куће на овај начин! Ми јесмо у његовој кући, али смо се ради тебека скупили, и ја имам тебика да речем ништо у име свију, јер имамо договор. {{Tab}}— Таа-ко! — рече Брне, поврнувши се маличак. {{Tab}}— Тако је! тако! — заграјаше сви. {{Tab}}— Дакле, јево шта је. Малоприје сам рекâ, да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је милос и крипос, а при том богољубнос... {{Tab}}— Немој тако, немој кâ оно мало при, него кажи укратко и бистро шта имаш! — рече фра-Брне. {{Tab}}Шунда одгурну брата, па ставши на његово мјесто: {{Tab}}— Ункрантко јен ово: мин ненћемо дан вондиш Банкоњу ун мананстир! {{Tab}}— Таа-ко? Ви нећете?! А ко мени заповида? {{Tab}}Кљако отури Шунду и стане на његово мјесто: {{Tab}}— Ми ти не заповидамо, нити можемо, али крви ми Исусове (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију! {{Tab}}— Таа-ко! А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то. {{Tab}}— Зло је и да пође! — рече Рора. {{Tab}}— Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! — вели Рдало. {{Tab}}— Ма све су то празне ричи, и ја не знам шта оћете најпосли? {{Tab}}Жестоки Ркалина шкргутну зубима, одгурну све, пак се усићи пред фратра. {{Tab}}— Јево мене да ти кажем без завијања, најкраће и бистро. Ти одабра сина Кушмељева да учи књигу, па да с врименом буде редовник! Ти с нама вечерас не проговори три ричи, него нас задржа да видимо твој избор. Липо! Али ћеш чути истину, па чини како знаш. А истина је ово: у Зврљеву досад није било лупежа, паликуће, убојице, ни другог вражјега створа, кâ што ће бити овај Бакоња! Он се уметнуја на покојног стрица Јурету, ни узми ни подај, и обршиће кâ он... {{Tab}}Кушмељ јекну као рањени во. Осињача и Бакоња плакаху. {{Tab}}Немилостиви Ркалина настави: {{Tab}}— То си ти све знâ, али ти нама не вирујеш, него си се упија у твога Кушмеља. {{Tab}}— Ја нисам знâ то! {{Tab}}— Јеси, јеси! Јесенас смо ти казали све потанко. Казâ ти је и Чагаљ, и Шунда, и Кљако, и Рора, и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на чуду е њим! Видиш како сад плаче уз матер, како се приподобија! Сирома! А џигерице би ти извадија за крајцару. Ето, мати му прича како је мудар, како се привукâ да слуша шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из колâ два пршута и да су и’ заједно појили... {{Tab}}— Лажеш! — рече Осињача кроз плач. {{Tab}}— Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а могâ би липи ствари изређати... Дакле, разумија си све, па сад га води! Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде могâ, кâ што ће и право имати! {{Tab}}— Доста, гришниче, доста! — прекиде га фратар, више жалостиво неголи оштро. {{Tab}}Али Ркалин плану на то, пак састави руке на крсти и рече: {{Tab}}— Ко је виши гришник, ја или онај што заклања оваке лупеже, а вратре?... {{Tab}}Тада Стипану прекипје те викну: {{Tab}}— Натраг, ти Ркалино како ли те зову, јер ћу ти мозак пролити! — и маши се оружја. {{Tab}}Бакоња се стани у трен крај Стипана, а Кушмељ опет спопаде ватраљ. Осињача залелека. Фратар се укочањи на стоцу. {{Tab}}— Натраг! — повикаше сва тројица. {{Tab}}Ркалина погледа презирно Стипана: {{Tab}}— А што се ти уплићеш, ти скитачу, ти вратарски тавозилу, а!!? А знаш да ћу ти узети те црваљике иза паса, па ћу и’ сломити ода те!... {{Tab}}— Покушај! — рече Стипан извадивши кубуру. {{Tab}}Фратар угаси свијећу. {{Tab}}Чуше како крцну кокот на пушци. {{Tab}}Брна стаде помагање. {{Tab}}— Јере!... Јуре!... Баре!... Шимета! Јесте ли ми браћа! За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте да се крв пролива... Ајме! ајме! у-ју! јо!... Стипане, Стипане, немој дите!... {{Tab}}— Не бојте се, вратре, ништа бит неће — рече Кљако пропирујући главњу. {{Tab}}— Нен бонјимо сен мин ти’ принковођана, тин онружани денлија! — вели Шунда. {{Tab}}Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се обрну к Јерковићима: {{Tab}}— За име божје, шта оћете од мене? {{Tab}}— Оћемо да изабереш од наши дитића који буде најдостојнији! — рече Ркалина. — Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља! {{Tab}}— Па ја нисам рекâ да нећу! — одговори фратар, мало мирнији. {{Tab}}Јерковићи почеше гуркати Ркалину у плећа, сви заграјаше: {{Tab}}— Па липо!... Куд ли ће се липше!... Па добро!... Кâ паметан човик!... добри наш вра-Брне!... {{Tab}}Онда Чагљина ступи на своје пређашње мјесто, па ће медено: {{Tab}}— А шта је трибало да се до овога долази? Зашто не пустите мене да говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум!, кâ да се не може људски... {{Tab}}— Добро! Добро! Ајте сад! {{Tab}}— А мој добри, мој липи вра-Брне! — настави Чагљина — немој ти мислити да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја нисам знâ да ћеш ти учинити како је право! — рече и пољуби га у руку. {{Tab}}Сви остали редом приступише му руци, преклињући се сваки да му није „изгубио ришпет“ и молећи да опрости. Њеки још повикаше: {{Tab}}— Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части! {{Tab}}Ркалина се заплака на поласку. {{Tab}}— Ни-и-сам ни ми-сли-ја да... да те вриђам! {{Tab}}— Ајде, жив бија, ајде! — вели фратар, пак се отетура до кревета и извали се, уздахнувши — као да бјеше свалио терет од стотину ока. {{Tab}}— Таа-аа-ко! Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!... {{Tab}}— А проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас бог! А платићете, платити, ако жив буде Јере — говораше Кушмељ. {{Tab}}— Јето, мој добри дивере! Јето какви су видиш сам, па још вируј њима! — плакаше Осињача. {{Tab}}— К врагу сви! сви! сви! Уф! — стењаше једнако фратар. {{Tab}}У зору, по наредби фратровој, Стипан оседла коња, те се кренуше. {{Tab}}Кушмељ, пошто поможе брату да узјаше, стаде пред коња, па се чешка. {{Tab}}Фратар блијед, као да је боловао, гледа у врх од чизама и вели: {{Tab}}— Па... онај... видићемо!... Тамо по Божићу! {{Tab}}— Ја... онај... како год ти речеш! — вели Кушмељ. {{Tab}}Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно: {{Tab}}— Па баш нека пође одма! Нека иђе!... Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди. {{Tab}}Кушмељ и Осињача изгрлише Бакоњу, препоручујући му да слуша стрица Брну, да запази како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов инад подобри. {{Tab}}Стипан и Бакоња пођоше. {{Tab}}Муж и жена стајаху у дворишту докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу. </poem> {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] ofaq65w5fncsbi4w4u1juk52cyns3d8 146389 146376 2026-09-19T14:19:15Z Galicijac 19151 Болдовао и центрирао наслов, обрисао сувишне празне редове. 146389 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{III ИЗБОР}- | [[Бакоња фра Брне/II|-{II КУШМЕЉ И КУШМЕЉИЋИ}-]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/IV|-{IV УВОД У НОВИ ЖИВОТ}-]] }} <poem> <center><big>'''III ИЗБОР'''</big></center><br> {{Tab}}Бјеше у почетку јесени. Једнога раднога дана, одмах сунчаном смирају, Кушмељ и његови окупили се око трпезице, на којој се димљаше пура у дрвеној здјели. Сјевер је јако дувао. Прије но што ће сјести да једу зачатише сви једногрлице „Оченаш“ и баш изрекли „приђи краљевство твоје“, кадли Бакоњино танко ухо, кроза сву вјетрену хупу, чу коњски бахат, те потече к вратима, пак викну: {{Tab}}— Фра-Брне!! {{Tab}}Кушмељ и Осињача истрчаше у авлију и видјеше — прво што видјеше бјеше најдебљи дио фратров, јер кулаш обрнуо сапи вратима, а фратар се повио на кулашу, па с натегом извлачи десну ногу из узенђије. Сејиз, њеко црномањасто момче, одјевено по котарску, са читом кубура за пашњачом, држаше коња за узду, Кушмељ допаде, извуче братову ногу, па обухватив га око широког струка, поможе му да сађе. Па онда се браћа пољубише усумит два пута. Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп којим се опасују фрањевци. {{Tab}}Фра-Брне бјеше свом главом мањи од брата, али кад би Кушмељ обријао брке, па му се надули образи, шија, трбух, и — сапи, био би исти фра-Брне. {{Tab}}— Бижмо у кућу, е помете! — рече духовник, па дода с прага: — Ваљен Исус! {{Tab}}— Вазда Исус и Марија! — прихватише Кушмељ и Осињача. {{Tab}}Она збуњена стаде се мувати по кући, не знајући шта ће. {{Tab}}— Па како, како? — пита дујо. {{Tab}}— Вала богу и присветој Дивици, није зла! Јето, глади није, а болести није, па се животари — вели кнез Кушмељ. {{Tab}}— Деде, невисто, метни мало сукна на столицу! — рече фра-Брне. {{Tab}}Осињача прострије „кличано“ ракно. {{Tab}}— Та-ко! — рече фратар. — Сад ми изуј чизме и метни ми кладу под ноге! Та-ко! Е, сад запали свићу! {{Tab}}У свакој католичкој кући налази се по једна воштаница, освећена на Сретење (на Канделору), а чува се у кући, за употребу самртницима. Осињача се прекрсти и прошапута: {{Tab}}— Опрости, боже и мајко канделорице! — па запали свијећу и усади је у чашу жита. {{Tab}}Брне наслонио плећа на повију од троножне столице, преплео прсте на трбуху и обрће палац око палца. Сејиз унесе бисаге, а Бакоња седло. {{Tab}}— Не знам шта ћу! — рече Кушмељ чешкајући се по глави. — Хоћеш ли да закољем једну кокошицу? {{Tab}}— Бог с тобом! — одговори фратар. — Јеси ли при себи? Није ли данас петак... Не мисли ти за вечеру... Камо вам остала дица? {{Tab}}— Сраме се, па се сакрила иза таре — вели домаћица. {{Tab}}— Ајде вечерајте, живи били! Стипане, дај да се и ми заложимо. И ти ћеш са мном вечерати, Јеролиме! {{Tab}}Домаћица метну своју здјелу на тле, а трпезицу донесе пред дјевера, па онда доведе Чмањка, Шкемба, Криву и Галицу да пољубе коноп стричев. {{Tab}}Стипан извуче из бисага једну гуку, завијену у хартију, коју одмота. Бјеху три печене пастрмке. Затијем извади десетак јаја, један сирац, пријесну погачу, виљушку, нож и чашу. {{Tab}}Кушмељ, чешкајући се једнако по глави, биће мислио: „Лако је тако постити!“ {{Tab}}— Оди, Јеролиме, сиди — вели фра-Брне. {{Tab}}— Ма ја... онај... као... — поче се нећкати. {{Tab}}— Оди, оди! Сиди и ти, Стипане, с намикаре! {{Tab}}И сва тројица сложише. Напољу се надимаше вјетар на махове, те трескаше вратницама. Торни пас Кушмељев вијаше у наслону. Осињача је шаптала с дјецом, а Бакоња заборавио на јело, па зинуо пут стрица. {{Tab}}Бакоња је мислио како је лијепо бити фратром! Како је лијепо јахати добра коња, водити уза се сејиза, носити чисто рубље, спавати на меку, у сувоти и топлини, јести меса и рибе, пити вина и кафе сваког боговетног дана! Како ли је лијепо да те свуда народ поздравља! Издалека људи скидају капе, а жене се клањају! Ко ти се примакне, љуби ти руку и коноп око појаса!... Бакоња дубоко уздахну. {{Tab}}— Шта ти је? Зашто не идеш? — запита га мати. {{Tab}}Бакоња одмахну главом. {{Tab}}Домало отворише се врата и уђе гомила Јерковића. {{Tab}}Први уђоше Чагљина и Шунда. За њима Кљако и Рдало са двојицом својих момака. Па онда пет Кркотића: Ркалина и Рора са своја три сина. {{Tab}}Један за другим сваки назва: „Ваљен Исус!“ и сваки пољуби фратра у руку, па посједаше. {{Tab}}— Како, Јуре? Како, Баре? Како, Шимета? Како, Вице?... Како сви? — пита фра-Брне. {{Tab}}— Вала богу и Дивици, са здрављем смо добро, а мучимо се како можемо — одговори Чагљина у име свију. {{Tab}}— Тако! — рече фратар и настави јести. {{Tab}}Братственици извадише луле с кратким камишићима, те закурњавише. {{Tab}}Пошто се нагледаше „вра-Наћвара“ (то је био надимак Брнин) погледи им се стекоше врху огњишта, гдје вишаше њеколико бутина овнујских и свињских поребрина. Једно момче Кркотића, гледајући то, шану најближем: {{Tab}}— Гледај, молим те, блага божјег у губавога Кушмеља! {{Tab}}— Еј, да није кров поплочан, или бар да је шира баџа! — одговори онај уздахнувши. {{Tab}}Пошто она тројица поједоше рибу, домаћин дохвати с полице један земљани врч, духну у њ и нагло одмахну главом, јер милиони зрнаца прашине излетјеше из њега. Бакоња приђе к оцу са воштаницом, те обојица отидоше ка бачвама, које бјеху иза разбоја. Свијећа се угаси, те Кушмељ рече: {{Tab}}— Запали је јопет, враг је однија! {{Tab}}— Однија ти памет, бештијо мушка! — рече тихо Осињача. — Зар се канделорица придаје врагу? {{Tab}}— Право кажеш, невисто! — рече гласно Ркалина. — Гријота је свићу грдити и кад није канделорица, а камоли још вриђати бога прид дичицом и прид дуовником. {{Tab}}— Валај смо баш бештије, кад се ни прид редовницима не можемо уздржати! А да шта лајемо кад нас они не чују? — додаде Кљако. {{Tab}}Хоћаху одиста Рдало, Рора и Чагљина сваки по њешто још рећи, да се фратар не бијаше заговорио са сејизом, те их не слушаше. {{Tab}}— Тако! — вели фра-Брне дигнувши чашу вина према оку. — Је ли ово старо вино, или је ново, а, Јеролиме? {{Tab}}— Јест, старо... није, него ново... није баш ни старо ни ново! — одговори кнез Кушмељ, толико се бјеше збунио од љутине због замјерака братственика. {{Tab}}— Како то — рече Брне — није ни старо ни ново? — па не сачека одговора, но испи чашу и остави је пред Стипана. {{Tab}}— Јево видиш, како. Притекло ми је пет барила од лањскога, а цина му је била пала прид тргање, те ти га ја смишај с новим; а новога сам наша тринаест барила, те ти ја све успи у ону бачву; а она бачва бере мало више од 18 барила, те ти ја... {{Tab}}— А је ли чему? — прекиде Осињача, питајући фратра. {{Tab}}— Вире ми, није лоше! — одговори Стипан, па поче љуштити јаја. {{Tab}}— Таа-а-ко! А оћеш ли дати браћи да сквасе грла?... Јесте ли вечерали, људи? {{Tab}}— Јесмо, јесмо! {{Tab}}— Таа-а-ко! Па дај да пију! {{Tab}}— Вала! вала! {{Tab}}Кушмељ узе бардак испред дјеце, па крену пут бачве, али га Ркалина устави. {{Tab}}— Нећемо да мишаш с тим комињаком! А-ја! {{Tab}}— Нама комињака и код куће притиче! — викну Чагљина. {{Tab}}— Не, не! — заграјаше сви. {{Tab}}Кушмељу би као да га пчела упече уврх носа, те одиже образе и брке, а зубе искези, па им вели: {{Tab}}— Ма, људи, шта ће вам цило вино. Овди нема ни дви чаше дропињака! {{Tab}}— Има, крижа ми, готово пун бардак! — рећи ће њеки Зубатац, наднијевши се. {{Tab}}Сви прснуше у смијех. {{Tab}}Осињача истрже мужу суд из руке, преручи комињак, па оде к бачви. Сви повукоше душу у се, те се чуло како млаз шиче. „Вра-Наћвар“ утолико извадио њеки лист, па стаде читати. {{Tab}}Чагљина примивши од снахе пун бардак, устаде и скиде капу. {{Tab}}Сви поустајаше и поскидаше капе. {{Tab}}Фратар, не дижући главе, рече: {{Tab}}— Стипане, намири коња! То је најглавније. Затим се побрини за моју ложницу одма! {{Tab}}Момак изађе, а за њим и Бакоња. Чагљина се накашља, омако како се чини кад се хоће да привуче чија пажња. А кад то не поможе, он зовну: {{Tab}}— О, вра-Брне! {{Tab}}Фратар диже главу. {{Tab}}Брат му тад започе: {{Tab}}У здравље ваше миле добродошлости, кâ шта је увике било наше драге добродошлости, јер она увик наше жеље и нашу душу ислиђује, јер она оди и броди међу нама гришнима, баш кâ мудрост међу воловима, да нас проведри и просвитли, ружа наша, кâ свића кроза дим од тамјана! Потом, да ти буде у свру, прид богом, прид царом, прид бискупом, провинцијалом, гвардијаном, народом и на ономе свиту за живот, а на овоме за душу! Потоме, кâ шта си се стегâ светим конопом, да стегнеш бољитак, зачетак, вировање и стрпљење и свако благословљење; јер душа не уми ди су дви, јер на крају виси покајање и мољење; а свра је велика, да ти, ружо наша, будеш дошâ кâ вист благовист од диве Марије, од Исуса слаткога, од Јозефа праведнога! Потом, како је Исус сакрушија богољубну змију, тако је у своја грка јуста метнуја киту цвећа, а проклети сотона просуја отров! Кâ што су вридни били сви наши мисници, двадесет и три до тебе, тако ће и након тебе! А ти писме пиваш и молитве диваниш. Кâ бог што све зна — јер мудрос, честитос, богољубнос, скрушенос, крипос, липос, милос, душевнос, радос, понизнос, у теби су кâ у врићи! А потом и потом, наш драги и благословени, славни, вирни и мирни, кâ што си носија, посија, просија, разносија, долика до воде, горика до брда, дакле, у глави чујеш, а у ушима видиш, а под петама је лако ономе ко је обувен, а у души ко је крижом умијен. Дакле, нека се личи кога боли овом светом свром, кâ ти вра-Брне, кâ и они наши сви прошли дуовници! Дакле: алвундандара, живија наш дични вра-Брне! {{Tab}}— Живија! — узвикнуше Јерковићи. {{Tab}}— Ко ће напити кâ он! — вели Ркалина, машући главом. {{Tab}}— Нико кâ он! {{Tab}}— Виру му његову, да је учија, каква би то глава била! {{Tab}}— Ја сам му мало коју рич разумија! {{Tab}}— А ја баш ништа! {{Tab}}И сви се дивише томе говору који не разумјеше, јер по жупама светог Фране, кад се напија учену човјеку или кад се у каквој претежнијој прилици говори пред ученијем људима, треба говорити да други не разумију. А Чагљина бијаше прави вјештак у томе, такав вјештак да он сам није разумијевао шта је говорио. Он је тако дваш-триш бесједио у манастиру, а њеколико пута у граду приликом опћинских избора, и увијек бјеше потресен највише он, па сви они који би га најмање разумјели. Бесједник нагну бардаком. А као да ни у томе послу не бјеше пошљедњи, јер му јабучица скакаше кроза дугачко грло, од котлаца до подбратка. Пошто предуши, хукну и додаде суд брату Шунди. {{Tab}}— Ун здрављен вран! Донбро донша! — напи Шунда, пак одапе ништа слабије од старијега брата и додаде суд рођаку Ркалини Зубацу. {{Tab}}А Ркалина, након добријех десет гутљаја, додаде суд Осињачи, јер бјеше већ празан. {{Tab}}— Е, овога још није било! — рећи ће Кушмељ тихо, како су га најближи могли чути. — Облапорне губе, дочепале се муктиша, па нагињу ко ће боље: кљу-ка, кљу-ка, кљу-ка! Кâ да мени с неба пада! Еј! еј!... {{Tab}}Уто се врати слуга носећи наручје сијена, којим напуни најбољи кревет. Бјеше их у кући свега три, отесанијех сјекиром од буковине, као што су обично по далматинским селима. Поврх сијена слуга прострије чисте плахте, које извади из бисага, а сврх тога метну покриваче. {{Tab}}За њим бијаше уљегао Бакоња, па се раскорачи пред прагом, гледајући косо стричеве и рођаке. {{Tab}}Осињача је њешто шаптала с мужем, пак напуни други бардак, којијем се обредише Рдало, Кљако и Рора. Па онда трећи, којим завршише момчад Кркоте и Зубаци. {{Tab}}Стипан припали цигарету фратру па се поизмаче. {{Tab}}Јерковићи разумјеше сад да је близу час у коме ће се излећи оно око чега се све обртало, те умукоше и погледаше Чагљину, а он скупио прстима мрске на чело, као да прибере мисли. {{Tab}}Сви очекиваху ко ће први проговорити и како ће. {{Tab}}Први пробјеседи слуга Стипан: {{Tab}}— Људи божји, ала сте дивљи! Тај ваш дуван смрди, вире ми, кâ куга, и штипље за очи, те ће трибати растворити врата и баџу пошто изађете! Људи божји, ала сте дивљи! {{Tab}}На то се узмигољише, али мудри Чагљина одмах поврне: {{Tab}}— А да што смо него дивљи! Ми смо, болан, кâ звирад! {{Tab}}Па угаси лулу, што и други смјеста учинише. {{Tab}}— Па онда још ништо — настави Стипан. — Ми смо пошли из манастира у подне, па је, богме, дујо уморан и он би легâ, а ви засили... {{Tab}}На то сви једанак поустајаше. {{Tab}}Фратар гледну на свој часовник и махну пут њих руком, али како у тај мах разјапи уста од зијехања, застадоше сви. {{Tab}}— Останите... јо...ш ма... ло, још мало! {{Tab}}Посједаше опет. {{Tab}}— Та-а-ко! А како је сад ов... ов...? — И опет му зијехање прекиде ријеч, али сви разумјеше, шта пита, јер је гледао Бакоњу. {{Tab}}Осињача брзо устаде, поклони се, стави руке за појас, па рече: {{Tab}}— Душе ми, вра-Брне, право да ти кажем, мало је бескаран, мало је своје главе, мало је жив, живљи од друге дице, али, јопет, даде се и свитовати има нико вриме!... {{Tab}}— Хм! Та-а-ко! {{Tab}}Чагаљ се значајно накашља, што учинише и сви његови. {{Tab}}— Није баш посве лош, али је мудар, мој вра-Брне. Дивице ми, мудрији у многим стварима од ћаће!... {{Tab}}— Та-а-ко! {{Tab}}Јаче кашљање међу Јерковићима. {{Tab}}— Од ћаће и од других, вируј ти мени, вра-Брне! Јето прикојуче дошли Личани да купују вино. Јере тражи по једанаест виорина барило, а они нуде по девет. Тако је трајало све јутро. Најпослинак Јере тијаше да дâ, али му Бакоња рече: „Не дај, ћако, јере сам се ја прикрâ кад су се разговарали, па сам чуја ди говоре да је вино по другим селима скупље од нашега, а слабије од нашега. Још рекоше да би се у наше могло усути трећи дија воде!“ {{Tab}}— Та-а-ко, тако! А-ну, амо, оди амо, од’, од’, од’! — рече фратар. {{Tab}}Бакоња пољуби стрица у руку. {{Tab}}— Па шта мислиш, а? Оћеш ли галијотати, ако те поведем у манастир, а? {{Tab}}— Ја ћу те слушати и бићу добар! — одговори Бакоња гледајући стрица отворено у очи. {{Tab}}— Не говори тако, дивље дите, него реци: Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! — поправи Стипан. {{Tab}}— Слушаћу вас, честити оче, и бићу вашој доброти припокоран! — понови Бакоња и пољуби опет стрица у руку. {{Tab}}— Тако, мој липи Стипане — рече Осињача — здрављица се наносија, а тако ти твоје срићице поучи неуко дите, јер ми, смо кâ говеда... {{Tab}}— Таа-ко! Доста сад! — прекиде дујо. — Мали ће доћи на ћуд, ја се надам, а ако ли не дође, ја ћу с њим натраг! А сад доста и за доста! Ти му, Барице, спреми мало пртенила и што знаш, па нека иђе сутра са мном. Таа-ко! А ти ме, мали, изуј! {{Tab}}Осињача допаде и ижљуби обје руке дјеверу. За њом приступи Кушмељ. Обоје заводњело очима. Она се обрне ка слузи, па хтједе и њега у руку цјеливати. {{Tab}}— Таа-ко! Доста, доста! — рече Брне. — Вриме је лећи! {{Tab}}Пак устаде и нагну се пут Стипана. Стипан ухвати за рамена од мантије и повуче к себи, те фратар оста у панталам’, прслуку и голорук. Такав се чињаше много дебљи и као њеко друго чељаде. {{Tab}}Чагаљ, Шунда и Ркалина шаптаху њешто живо мећу собом. Чагаљ упро кажипутом у своје чело па куца у њ. {{Tab}}Осињача рече дјеци: {{Tab}}— Ајте’ пољубите руку стрицу и реците: Вала наш липи дујо. {{Tab}}Чмањак, Кривица и Галица учинише тако а мати диже Шкемба, те и он ћуки стрика. {{Tab}}— Таа-ко! Ајте лезите! Ајте и ви, браћо! {{Tab}}— Би молија за једну рич! — поче Чагљина, скинув капу и примакнувши се ка огњишту. Сви се Јерковићи наслагаше иза њега. {{Tab}}— А шта то, Јуре? — пита немарно дујо чешући се по листовима. {{Tab}}— Би молија, а прости кâ старији и паметнији. Јево шта. Ми... онај... да речем, ми јево не желимо зла никоме, а телиш својој крви, своме брату, али... али... {{Tab}}— Ајде, брајо, Јуре, ајде кући, жив бија! Ајте сви, и онако је већ касно! — прекиде га Осињача, блиједа као крпа. {{Tab}}— Али... триба да кажемо да ми нисмо кајели... {{Tab}}— А шта кајели, шта кајели, губо пијана? — прекиде га Кушмељ и спопаде ватраљ. {{Tab}}Али стаде међу њих Шунда и зашунда дигнувши руку високо: {{Tab}}— Ајан! Овдин нен понмаже страншити! И мин монжемо слонмити коме ребра! И јонш канко! Алвундандра!!! {{Tab}}— Шта? — викну фратар запрепашћен. — да се бијете?! Прида мном?! Тааако!? А зашто?! {{Tab}}— Прије свега, реци овој магарчини да се не загони, јер ако га сваки прстом довати, неће остати папричка од њега! — вели Чагљина. {{Tab}}— Таа-ко!... {{Tab}}— А твоје ће се исто бројати, кâ увик, дујо, али је добро да нас чујеш! — вели Кљако. {{Tab}}— Таа-ко!... {{Tab}}— А њему, шта ће бити од ричи? Зашто се јиди, ако му је душа мирна? — вели Рдало. {{Tab}}— Таа-ко!... {{Tab}}— А најглавније је да држи руке при себи и језик за зубе, он и Осињача, јер... — Ркалина зашкргута зубима. — Таа-ко!... — Анко јонпет нансрне, дан ган звинзнем по ћинвенринци, Крнкотићу, динте! — вели Шунда. {{Tab}}— Ах, Исусе! Исусе! — уздахну дујо и стропошта се на столицу, пак диже обрве, ваљајући очима с једнога на другог. Стипан стаде иза њега, а Кушмељ и Бакоња прислонише се уза кревет. {{Tab}}— Јесам ли ја међу браћом или међу ајдуцима ноћас? — поче фратар. {{Tab}}— Мој добри, вра-Брне, молим ти се, чуј ме! — заче меко Чагљина. — Јесам ли ја рекâ шта рђаво? А јесам ли и мислија шта рђаво? А он нас тира из куће на овај начин! Ми јесмо у његовој кући, али смо се ради тебека скупили, и ја имам тебика да речем ништо у име свију, јер имамо договор. {{Tab}}— Таа-ко! — рече Брне, поврнувши се маличак. {{Tab}}— Тако је! тако! — заграјаше сви. {{Tab}}— Дакле, јево шта је. Малоприје сам рекâ, да ми немамо зле примисли на нашу крв, јер у крви је милос и крипос, а при том богољубнос... {{Tab}}— Немој тако, немој кâ оно мало при, него кажи укратко и бистро шта имаш! — рече фра-Брне. {{Tab}}Шунда одгурну брата, па ставши на његово мјесто: {{Tab}}— Ункрантко јен ово: мин ненћемо дан вондиш Банкоњу ун мананстир! {{Tab}}— Таа-ко? Ви нећете?! А ко мени заповида? {{Tab}}Кљако отури Шунду и стане на његово мјесто: {{Tab}}— Ми ти не заповидамо, нити можемо, али крви ми Исусове (а она је прискупа!) кајаћеш се, ако га поведеш, јер ће те ово дите осрамотити и нас свију! {{Tab}}— Таа-ко! А ја ћу с њим натраг, ако не буде за то. {{Tab}}— Зло је и да пође! — рече Рора. {{Tab}}— Докле га познаш, може учинити што се већ неће моћи исправити! — вели Рдало. {{Tab}}— Ма све су то празне ричи, и ја не знам шта оћете најпосли? {{Tab}}Жестоки Ркалина шкргутну зубима, одгурну све, пак се усићи пред фратра. {{Tab}}— Јево мене да ти кажем без завијања, најкраће и бистро. Ти одабра сина Кушмељева да учи књигу, па да с врименом буде редовник! Ти с нама вечерас не проговори три ричи, него нас задржа да видимо твој избор. Липо! Али ћеш чути истину, па чини како знаш. А истина је ово: у Зврљеву досад није било лупежа, паликуће, убојице, ни другог вражјега створа, кâ што ће бити овај Бакоња! Он се уметнуја на покојног стрица Јурету, ни узми ни подај, и обршиће кâ он... {{Tab}}Кушмељ јекну као рањени во. Осињача и Бакоња плакаху. {{Tab}}Немилостиви Ркалина настави: {{Tab}}— То си ти све знâ, али ти нама не вирујеш, него си се упија у твога Кушмеља. {{Tab}}— Ја нисам знâ то! {{Tab}}— Јеси, јеси! Јесенас смо ти казали све потанко. Казâ ти је и Чагаљ, и Шунда, и Кљако, и Рора, и ја, а кашће ти и све село, јер је све село на чуду е њим! Видиш како сад плаче уз матер, како се приподобија! Сирома! А џигерице би ти извадија за крајцару. Ето, мати му прича како је мудар, како се привукâ да слуша шта Личани говоре, а неће да каже да им је укра из колâ два пршута и да су и’ заједно појили... {{Tab}}— Лажеш! — рече Осињача кроз плач. {{Tab}}— Мучи, жено, мучи, немам ја кад, а могâ би липи ствари изређати... Дакле, разумија си све, па сад га води! Чуће му за здравље твоја браћа вратри, а ни св. Врани неће бити лако, јер ће га огулити, ако буде могâ, кâ што ће и право имати! {{Tab}}— Доста, гришниче, доста! — прекиде га фратар, више жалостиво неголи оштро. {{Tab}}Али Ркалин плану на то, пак састави руке на крсти и рече: {{Tab}}— Ко је виши гришник, ја или онај што заклања оваке лупеже, а вратре?... {{Tab}}Тада Стипану прекипје те викну: {{Tab}}— Натраг, ти Ркалино како ли те зову, јер ћу ти мозак пролити! — и маши се оружја. {{Tab}}Бакоња се стани у трен крај Стипана, а Кушмељ опет спопаде ватраљ. Осињача залелека. Фратар се укочањи на стоцу. {{Tab}}— Натраг! — повикаше сва тројица. {{Tab}}Ркалина погледа презирно Стипана: {{Tab}}— А што се ти уплићеш, ти скитачу, ти вратарски тавозилу, а!!? А знаш да ћу ти узети те црваљике иза паса, па ћу и’ сломити ода те!... {{Tab}}— Покушај! — рече Стипан извадивши кубуру. {{Tab}}Фратар угаси свијећу. {{Tab}}Чуше како крцну кокот на пушци. {{Tab}}Брна стаде помагање. {{Tab}}— Јере!... Јуре!... Баре!... Шимета! Јесте ли ми браћа! За муку Исукрстову, за св. Франу, не дајте да се крв пролива... Ајме! ајме! у-ју! јо!... Стипане, Стипане, немој дите!... {{Tab}}— Не бојте се, вратре, ништа бит неће — рече Кљако пропирујући главњу. {{Tab}}— Нен бонјимо сен мин ти’ принковођана, тин онружани денлија! — вели Шунда. {{Tab}}Брне поче грлити Стипана и одмакну га у ћошак, пак се обрну к Јерковићима: {{Tab}}— За име божје, шта оћете од мене? {{Tab}}— Оћемо да изабереш од наши дитића који буде најдостојнији! — рече Ркалина. — Јер ми знамо пут и до бискупа и до краља! {{Tab}}— Па ја нисам рекâ да нећу! — одговори фратар, мало мирнији. {{Tab}}Јерковићи почеше гуркати Ркалину у плећа, сви заграјаше: {{Tab}}— Па липо!... Куд ли ће се липше!... Па добро!... Кâ паметан човик!... добри наш вра-Брне!... {{Tab}}Онда Чагљина ступи на своје пређашње мјесто, па ће медено: {{Tab}}— А шта је трибало да се до овога долази? Зашто не пустите мене да говорим, него овај манити Ркалина: дам! бам! тум! пум!, кâ да се не може људски... {{Tab}}— Добро! Добро! Ајте сад! {{Tab}}— А мој добри, мој липи вра-Брне! — настави Чагљина — немој ти мислити да смо ти ми изгубили ришпет, и да ја нисам знâ да ћеш ти учинити како је право! — рече и пољуби га у руку. {{Tab}}Сви остали редом приступише му руци, преклињући се сваки да му није „изгубио ришпет“ и молећи да опрости. Њеки још повикаше: {{Tab}}— Добра ноћ, брате Кушмељу, прости и вала ти на части! {{Tab}}Ркалина се заплака на поласку. {{Tab}}— Ни-и-сам ни ми-сли-ја да... да те вриђам! {{Tab}}— Ајде, жив бија, ајде! — вели фратар, пак се отетура до кревета и извали се, уздахнувши — као да бјеше свалио терет од стотину ока. {{Tab}}— Таа-аа-ко! Уф! нека вас враг носи све, све, све, колико вас је!... {{Tab}}— А проклети антикристи! лупежи! галијоти! жбири! ајдуци! убија вас бог! А платићете, платити, ако жив буде Јере — говораше Кушмељ. {{Tab}}— Јето, мој добри дивере! Јето какви су видиш сам, па још вируј њима! — плакаше Осињача. {{Tab}}— К врагу сви! сви! сви! Уф! — стењаше једнако фратар. {{Tab}}У зору, по наредби фратровој, Стипан оседла коња, те се кренуше. {{Tab}}Кушмељ, пошто поможе брату да узјаше, стаде пред коња, па се чешка. {{Tab}}Фратар блијед, као да је боловао, гледа у врх од чизама и вели: {{Tab}}— Па... онај... видићемо!... Тамо по Божићу! {{Tab}}— Ја... онај... како год ти речеш! — вели Кушмељ. {{Tab}}Фратар се још дубље замисли, пак ће најзад одлучно: {{Tab}}— Па баш нека пође одма! Нека иђе!... Баш нека иђе одма! — ободе коња и одјезди. {{Tab}}Кушмељ и Осињача изгрлише Бакоњу, препоручујући му да слуша стрица Брну, да запази како га Јерковићи љубе, па нека се баш за њихов инад подобри. {{Tab}}Стипан и Бакоња пођоше. {{Tab}}Муж и жена стајаху у дворишту докле их год из вида не изгубише, пак уђоше у кућу. </poem> {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] f6wdwfxejwxjheiwygndjuls8cx0y97 Бакоња фра Брне/IV 0 25265 146377 137108 2026-09-19T14:03:23Z Galicijac 19151 Додао извор. 146377 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{IV УВОД У НОВИ ЖИВОТ}- | [[Бакоња фра Брне/III|-{III ИЗБОР}-]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/V|-{V ПРВИ ДОГАЂАЈ}-]] }} <poem> IV УВОД У НОВИ ЖИВОТ {{Tab}}Bакоња и Стипан иђаху што су боље могли, али заостајаху иза добра фратрова коња. Кушмељић, поред све трке, не даде одушити слузи но га питаше за ово и за оно: које је оно село, куда води пут, откуда тече ријека итд. Кога год сретну, свак поздравља фратра и свак пита Стипана гдје је био дујо и чији је клапчић. Бакоња се чудио гдје толики народ познаје стрица, а ето су одмакли богзна колико од Зврљева! Кад у њекој продолини хтједоше пријећи цесту, два коња летијаху пут њих, упрегнута у господска кола. Фратар их причека, па и кола стадоше поред њега. На предњем мјесту сједијаше човјек са фесом на глави, који лијепо поздрави: „Ваљен Исус!“ За њим, у кошу, извалила се двојица какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никад не би у граду). С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа као голема печурка. С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, а на кукасту му носу стаклени прозорци. Обојица зачаврљаше размахујући рукама, док, у њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну. Стипан је на чуду био да маломе све разјасни. {{Tab}}— Онаке хаљине и капе носе по варошима сва господа. Оне прозорке носе људи који добро не виде. А онај се пепео шмрче да се оснажи вид. Онај језик што је слушао зове се талијански и њим говоре сви учевни људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!; „же“ значи: јест итд. {{Tab}}Сунце бјеше одскочило три копља кад стигоше ка ријеци. Стипан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?“ — вели фра-Брне. Најпослије весла ударише и лађа се отисну. Стипан стао насред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца. Фратар оста на обали, оградио објема рукама уста па им довикују: „По-лако! по-ла-кооо! Чувајте да се не при-панеее! Чувајте да не прибије ноге кад иза-ђеее!“ {{Tab}}Бакоња стојаше иза фратра. Слушао је он много и много причати о свему што му сад бијаше пред очима, али је све кудикамо друкчије неголи што је он замишљао! Ето вода кркља и као да у хиљаду лонаца ври купус. Ама откуда толика вода!? У Зврљеву има само убалâ, па кад љети пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи да прије уграби! А овдје могла би пити сва чељад што је има на свијету, и сва стока што је људи држе, и све звјерке, и све тице, па не би отпили толико да се позна!... — А каке су оно тице што лете тамо амо над водом? Онакијех нема у Зврљеву! Повише су од голубова, а оштријех и дугачкијех крила. Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто што јој се копрца у кљуну! Изнесе рибу! Ено и друге кљуцају и лове рибу! Тице лове рибу!! Е, шта све не бива у манастирскијем водама!!... Сад Бакоња пожеље да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљус, и све тако докле га од те помисли не ухвати мала јежња... Па онда се сјети е је слушао да та ријека отиче у море, а море да је широко као небо. Погледа низ ријеку што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се крије међу брда. Затијем обрну очи пут острвца на коме бијаше манастир. Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ширину. Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст. Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу што се накосила као да бјежи од свога непријатеља. На њеној окрајици скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звонику. Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира. (Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци.) Бог зна шта он помисли да је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-ааа... {{Tab}}— Шта је оно? — викну Бакоња. {{Tab}}Стриц му се поплаши од тога узвика, па се обрну и удари га по образу. {{Tab}}— Магаре од магарета! Тако ме припаде, а?... А што те враг није понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод кâ господин! — пак се опет обрну и стаде дозивати возаре. {{Tab}}Бакоња бризну у плач... Ја... ја... ја... {{Tab}}— Шта: ја... ја... ја...!? — осијече се дујо. — Светога ми Фране, великога ми светога Фране, фалиш ли мало што... изгубиш ли ришпет мени или коме од редовника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу изађеш из манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија? Јер сте сви губе и погрде, какви’ нема у цилом кршћанству! Гори сте од ркаћа. {{Tab}}— А шта радите више, враг вас однија, а? — обрну се к возарима, који живо веслаху натраг. {{Tab}}— Нисмо могли прије, оче! Помамија се коњ, није тија да изађе, него све удр’, удр’, ногама, и удрија је у бедра млинара!... {{Tab}}— Таа-ко!? Који му је враг данас!? А је ли изашâ здрав? {{Tab}}— Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана... {{Tab}}— Таа-ко? А јесу ли сви редовници овди? {{Tab}}— Јесу, јено баш сиде прид манастиром... {{Tab}}— Ајд’ улази! — викну синовцу сједајући на крми. {{Tab}}Бакоња отрије дланом очи и намјести се на кљуну. Кад се навезоше на ширину, он гледну подасе у воду, али му се свијест поче обртати, те се ухвати за бочину. Тако је сједио, клањајући се на сваки одбој, докле се опет разлијегну оно гакање. {{Tab}}— Шта је оно? Је ли оно каква тица? — запита возара шапатом. {{Tab}}— Оно је једна велика звирка... — вели један. {{Tab}}— Која ће те изисти, ако се не будеш чувâ! — дода други. {{Tab}}Бакоња се испрси гледајући подругљиво ту манастирску фукару и њихове пругасте плаве панталоне, пак им обрну леђа, а кад бродић уљезну у пристанић, он искочи као вижле. Возари изведоше Брну, па легоше под ракиту. {{Tab}}Стриц и синовац пођоше мучећи кроз дубраву. Лишћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарка по ледини. Након њекијех педесет корака пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, издигли се прави вилински двори. {{Tab}}Тако се учини Бакоњи, који стаде. Разјапио уста и избуљио очи. {{Tab}}— Пољубићеш сваког реводника у руку и поклонићеш се прид сваким, јес ме разумија? Таа-ко! Пак ћеш се измакнути и стајаћеш гологлав, јес ме разумија? Таа-ко? — рече стриц не гледајући га и крену се пред њим, мало брже. {{Tab}}Бакоњи бјеху прионуле очи уз манастир те се препаде кад многи гласови заграјаше: {{Tab}}— Вазда Исус и Марија, фра-Брне! {{Tab}}А имао је Бакоња шта и видјети! {{Tab}}Седам фратара извалило се на клупи под орасима. А какви су да од бога нађу! Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне. Двојица само бјеху мршави људи. {{Tab}}— А је ли ти то синовац? — запитаће понајстарији, дигнувши наочаре с носа на чело. {{Tab}}— Јето јест... Ајд’ учини своју дужност! {{Tab}}Бакоња пољуби редом седам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто обрћући капицу међу прстима. {{Tab}}— А колико му је година, Брне? {{Tab}}— Дванајс... {{Tab}}— Шалиш се, човиче! Није могуће! {{Tab}}— Није могуће, више му има! — поновише сви у чуду. {{Tab}}— Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обрну талијански да им њешто прича. {{Tab}}Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фраШимун, фра-Јаков, фра-Баре и фра-Антун заподјенуше разговор, прекидајући и претјечући један другога. Тако их је црква крстила, али по народном крштењу зваху се: Пирија, Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња. {{Tab}}Било је још њеколико постриженика манастирских, али су се они налазили „у тековини“, по парохијама. Само кад који оболи или кад је коме потреба да се одмори доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој кад се године натоваре на плећи као поменутој осморици. Ови, дакле, у миру преживаху што је дао бог и св. Фране. Бакоња стаде гледати манастир. Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу. Црква је својим обијељеним прочељем прилијепљена уза њ. зид манастирски није заклачен, те се види у њему четвртасто камење, округло, плоче, шкриље и комади опека. Малени прозори нити су једнаки нити у једној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити да су топовска зрна зид испрорешетала. Капци су свакојаке боје и распадају се од старости. {{Tab}}Из даљине се та зграда свакоме чињаше лијепа, јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње. {{Tab}}Фра-Брне једнако пркелаше погледајући синовца, па кад и томе дође крај поче нашки. {{Tab}}— Јето тако! Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде владâ како ваља, ја ћу фију! (показа руком како ће га истољагати), па нек иђе откуд је и дошâ. {{Tab}}Уто се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи. На свакоме бијаху: пантале, кружат са сребрним пуцима и гуњ опточен гајтаном, све до црне свите, па онда шарени појас и пљосна црвена капица. Тако се носе трговчићи по далматинскијем варошицама и фратарски ђаци докле се не „обуку“. (Обући се, у њихову говору, значи: носити мантију.) {{Tab}}— Биће он бољи, него мислиш! — рече гвардијан, устајући. Пак му се попримаче и потапша га прстима по образу. — Је ли да ћеш бити добар, а? {{Tab}}Бакоња се ослободи, погледа старога куљешу отворено, па понови што бјеше путем научио од Стипана: {{Tab}}— Бићу припокоран, припоштовани оче! {{Tab}}— Е, па липо! Ајде сад са оним дијацима. Ајде поведите га. {{Tab}}Бакоња прође са ђацима испод сведенога уласка и нађе се одмах у дворишту, гдје видје да је манастир озидан налик творила. Једну страну захваташе црква, а испред трију страна бјеше широки тријем, подупрт стубовима. Тријем бјеше покривен даскама, плочама, опеком — како гдје. Између крова од тријема и крова од цијеле зграде, на много мјеста, дим је оставио жуте млазове. {{Tab}}Двоје камене стубе, састављене од незграпно отесанијех каменова, извођаху на тријем. Дуж тријема врата од ћелија и од других сувота бјеху неједнака и различито обојена. Између једних и других бјеху издубљене пањеге, а у њима се нахођаше светитељских кипова, полупаних лонаца, крпа итд. Под на тријему бијаше покривен његдје даскама, његдје плочом. Кад обрнуше другијем лактом тријема, Бакоња видје у куту једне стубице налик сврдла; оне сметаху проласку, а не вођаху нигдје, јер њекадашњи отвор иза њих бјеше зазидан. У трећој страни затече још већу збрку. Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала врата, и обратно. Најзад стигоше до краја. {{Tab}}Тако једнијем гредом обиђоше манастир. Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски народ! {{Tab}}Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило. Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али кроз њих допираше оно „благовоније“ које допире из манастирске кујне. {{Tab}}— А јеси ли кад бија овди? — запитаће га један малиша, пошто осташе с њим на тријему. {{Tab}}— А како те зову? — пита други. {{Tab}}— Име ми је Иве — одговори Кушмељић. {{Tab}}— Ал’ те зову Бакоња! — додаде трећи смијући се. — оцу ти је надимак: Кушмељ! мајци: Осињача, једноме брату: Чмањак; једној сестри: Галица, другој: Кривица; најмлађем брату: Шкембо. А стричеве ти зову Чагљина и Шунда. Реци да није тако. {{Tab}}И сви се слатко смијаху. {{Tab}}— А шта си радија код куће? {{Tab}}— Пасâ је козе! А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли? А није лако чувати гуске, брајко! Прије свега, триба свакој да надинеш име, јер ти ни једна јутром неће изаћи док је не зовнеш по имену. Па, ваља да иђеш прид њима овако (показа му како ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш трчати за њом низ обалу док је не сузбијеш. {{Tab}}Послије тијех упутстава уђоше за ђаконима. Уђоше у пространу дворницу, у којој бјеше велики сто. Иза прочеља, на стијени бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од Кушмеља. На другој стијени вишаше слика која приказиваше гомилу људи што сједе око стола. Сви су били космати и сви осим једнога имадијаху њеки свијетли лопар око главе. Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворена књига. {{Tab}}Бакоња са својим друговима пријеђе у мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинске клупе, а на стјенама полице пуне кругова и здјела. {{Tab}}Одатле уђоше у кујину. {{Tab}}Пред високим огњиштем стојаше постарији фратар, љевајући чорбу кроз гвоздено цједило. Бакоњи се учини чудновато да редовник врши таке послове; причека докле онај положи лонац, па приђе и цмокну га изненада у масну руку. {{Tab}}Ђаконе и ђаке подуши смијех. {{Tab}}Кувар се снеби, па запита дјечка: {{Tab}}— Који си ти? Кога тражиш? {{Tab}}— Ја сам синовац вра-Брнин. {{Tab}}— А! Тако! Жив бија... Видиш... овај... ја нисам редовник, него лајик... али јопет, липо је штовати старије... Ја би теби по годинама мога бити отац... А шта се смијете, безобразници? — викну на ђаке. — Чудна ми чуда што ме дите пољубило у руку! Метни капицу, дите, метни! Мени је име Грго, зваћеш ме шјор-Грго. Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити. Али, свр свега не буди кâ ови твоји другови. Ајде сад тамо, одмори се. {{Tab}}Бакоња, збуњен, врати се у предњу собу, гдје бијаху оних пет, те га опет nочеше задиркивати. {{Tab}}— Зашто ниси и мене пољубија у руку, а, гушчару? — пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, три-четири године старији од њега. {{Tab}}— Немој тирати све једну те једну комендију са дитетом! — рече високи, болешљиви ђакон, који се једва држаше на ногама. {{Tab}}— Јето фра-Тетке! Бижмо! — викну најмлађи, те сви изађоше осим Бакоње, који се зачуди видјевши фратра што је сједио до стрица. Дакле, то бјеше фра-Тетка. {{Tab}}— Оће ли брзо бити готово то, Грго? Јеси ли мањистру усуја? {{Tab}}— Нисам још, оче — одговори Грго зловољно. {{Tab}}— Ма враг те однија, јесам ли ти рекâ да манастирска ура изостаје! Јево већ подне! {{Tab}}И Тетка љутито изађе. {{Tab}}Бакоња ступи ка прозору и угледа простран врт за манастирским наличјем. Иза њега бијаше ред омањих зграда; пред једном поткиваху коња. Ту се бјеше начетала гомила слугу, међу којима познаде Стипана. Иза тијех кућа пружила се ливадица, а под њом одмах текла је ријека, шира но на другој страни острвца. Преко воде пружила се равница, а иза ње наслагала се брда, загајена виновом лозом и маслиницима. Све то бјеше красно у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на све стране док се не уставише на грању једног стабла усред врта. {{Tab}}— Исусе мој, шта ли је оно? — запита сам себе Бакоња избуљивши очи. {{Tab}}Види да је дугачки тичји реп, а на његову крају, на сјајним перима, у златним кружићима, њекакве модре пјеге. У тај мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем дугим ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница. Од њекуда притрчаше к њој њекакве сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гргр-гр. {{Tab}}Бакоња уђе у кујину. {{Tab}}— Молија бих вас, шјор-Грго, за једну рич — рече Бакоња, па се и нехотице облизну, погледавши на печење. {{Tab}}— Шта ћеш, дите? {{Tab}}— Како се зове она тица златна репа? Ено је у вртлу. {{Tab}}— Оно је пајун. Ајде, сад. {{Tab}}— А оне друге кусасте? {{Tab}}— Оно су вараунке. Ајде, сад. {{Tab}}— Пајуни и вараунке — понови Бакоња, сједнувши опет. — Све је овди чудно, све! Због оног сам пајуна добија јутрос ћушку од стрица! А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар! А откуд они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и осталима? Да им то није Стипан казâ? Зар је Стипан галијот? {{Tab}}С том тешком сумњом Бакоња преклони главу и заспа на клупи. {{Tab}}Након пола часа пробуди га врдање у фратарској трпезарији. Они су чатили молитву, па почеше покретати столице, па се зачу звецкање посуђа и онда мрмољење кроз нос. Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом: један чати, други прати очима. Послије њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, нашто се ђакони поклонише па и они сједоше за сто. {{Tab}}— Мали Јерковићу! — викну га кувар, сједајући у прочеље друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђачића мало се одмакоше. Бакоња приону својски. Јадник се не бјеше омрсио богзна откад, а још тога дана пјешачио четири часа. Како ли се угодно изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјорГрго поднесе печење и салате, па онда једну крушку, па пуну чашу вина. {{Tab}}У фратарској трпезарији час би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док опет заврдаше столицама, опет зачаврљаше молитву, па изађоше. {{Tab}}Грго оде у кујину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече умиљато: {{Tab}}— Ако шта заповидате да вам помогнем, шјор-Грго. {{Tab}}— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан — рече кувар дирнут. — Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто је стриц отишао да се одмара. Посли, ја ћу те разбудити и повести да видиш цркву. {{Tab}}Бакоња се поврати у ђачку трпезарију. {{Tab}}— Ма ти кâ да не бегенишеш ово наше вино — рече онај ђачић који га је и дотле задиркивао, показујући на Бакоњин тек начети дио. Он нагну чашом, али послије једнога гутљаја лице му се згрчи и очи му засузише, те заману чашом и удари њом по глави варалицу. {{Tab}}Она двојица скочише на Бакоњу, али снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и другога у тињи час. {{Tab}}Грго допаде. {{Tab}}— Шта је!? Зашта се тучете? {{Tab}}Бакоња му пружи чашу, а кад Грга примириса и познаде да су му паприку ставили, викну: {{Tab}}— Ђаволски синови, зар се тако дочекује друг, а? Добро си учинија, Јерковићу! Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај... Излазите одма, или ћу сад ка гвардијану. {{Tab}}Кад они одоше, Грго даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па га свјетова да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, иако му се још не бјеху осушиле сузе на образима. {{Tab}}Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву. {{Tab}}Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице испред седам олтара. А шта је то према позлаћеним стубовима, свијећњацима, криволетима, кандилима, према сликама и киповима што плијењаху поглед са свију страна! На крајевима бијелијех трпежњака вишаху ружичасте чипке. Грго му обрати пажњу на хор, гдје сијаху цијеви на оргуљама као да бијаху од сухога злата. {{Tab}}Из цркве, Грго га одведе у коњушницу гдје су гризла четири добра седланика и четири товарна. Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина. Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза да је то мјесто за шест крава музара. Одатле обиђоше млин, гдје се Бакоња упозна са млинарем и ковачем, који увијек друговаху. Вигањ је био на њеколико корака одатле. Најзад отидоше у нову мађупницу. {{Tab}}Њекада су слуге јеле у манастиру, али прије десетак година фратри саградише за наличјем манастирским кућу за млађе. Бјеше то доста пространа зграда, подијељена на троје; средина бјеше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени коломат за сједење; при једној стијени приграђена бијаше једна пећ за хљеб; насред пода бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра. Са страна те средње зграде бијаху двије клијети: спремница и мљечар. Цијела се кућа зваше новом мађупницом. У старој мађупници у манастиру зими се гријаху фратри, као год што стари мљечар придадоше ка ризници. {{Tab}}Све то Грго потанко исприча новоме ђаку и још много штошта, а особито како он долази јутром и вечером да дијели млађима оброке. То је установљено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе не уносе ноге у манастир. {{Tab}}Бакоња је све то слушао њекако расијано, откад у новој мађупници чу њеки разговор између двојице слугу, који лежаху те се и не мрднуше кад кувар уђе. Бакоња је јасно чуо гдје један од оних рече: {{Tab}}— Богати, ко је овај клапчић са Балеганом? (дакле, шјор-Гргу зову Балеганом.) — рече у себи Бакоња. {{Tab}}Кад је било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Благослов“ (вечерњу), служаше фра-Вртиреп. Осталих шест редовника сједијаху са страна великог олтара; два ђакона клечаху мало даље; од три ђачића један бијаше у стихару, а двојица послуживаху. Дакле, није било нарочитог звонара ни црквењака. Одједном забрујаше оргуље, те се Кушмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке. Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом. {{Tab}}Вечера прође истијем редом као и ручак. Другови га и не гледаху, а камоли да би га задиркивали. Стрико Балеган намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру, више него памет!“ {{Tab}}Послије вечере Наћвар зовну Балегана: {{Tab}}— А, Грго, а ди је оно моје дите? Вире ми, ја га и заборавија бија. Је ли галијотâ шта? {{Tab}}— Није, дујо, крижа ми, него, колико ми се чини, баш је мудро дите. {{Tab}}— Таа-ко! Е, е „нова нева свака је ваљана!“ доведи га посли к меника. {{Tab}}Балеган одведе Бакоњу у средњи тријем, гдје је Наћвар имао своје двије собе као и сви остали фратари. У предњој бјеше велики орман књига, четири наслоњаче, диван, а по стјенама њеколико слика и један часовник са утезима. Кроз друга врата видјела се Наћварева ложница, у којој такође клопоташе један часовник истога облика као и први. Кувар изнесе из те собе у предњу једну пустину, покривач и кожни подглавач, које предаде Бакоњи. Док је то радио, он и фратар говораху талијански. {{Tab}}— Таа-ко! — рече најзад Брне зијехајући. — Изуј се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме. То јест, најприје ћеш одзвонити будионицу, па ћеш на воду. А казаће ти Грго ди је чесма. А сад лаку ноћ! — Брне се затвори. {{Tab}}Грго оста још мало да поучи дијете, па отиде. {{Tab}}Бакоња се хитно прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа као заклан. {{Tab}}Шта ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи? Непознати крајеви, сељаци на путу, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манастир, црква, оргуље, млин, вињаг, добро јело, паприка у вину... {{Tab}}У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и љепше. Баш усни е они ђаци с којима се био добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе, а он их преклиње да му кажу своје надимке. Па онда још око њега лете, „пајунови и вараунке“, па од њекуда долети и фраТетка, сједећи на облаку и куцајући прстима по зупцима од оргуље. Сва та мјешавина летијаше навише, навише, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигне, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу треска у соби и стричев глас: {{Tab}}— Дижи се, магарчино! Јеси ли се у Зврљеву навикâ да спаваш до ово доба, магаре од магарета! </poem> {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] rdyshzmfoiub13bvko3xi45e0trael6 146390 146377 2026-09-19T14:19:57Z Galicijac 19151 Болдовао и центрирао наслов, обрисао сувишне празне редове. 146390 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{IV УВОД У НОВИ ЖИВОТ}- | [[Бакоња фра Брне/III|-{III ИЗБОР}-]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/V|-{V ПРВИ ДОГАЂАЈ}-]] }} <poem> <center><big>'''IV УВОД У НОВИ ЖИВОТ'''</big></center><br> {{Tab}}Bакоња и Стипан иђаху што су боље могли, али заостајаху иза добра фратрова коња. Кушмељић, поред све трке, не даде одушити слузи но га питаше за ово и за оно: које је оно село, куда води пут, откуда тече ријека итд. Кога год сретну, свак поздравља фратра и свак пита Стипана гдје је био дујо и чији је клапчић. Бакоња се чудио гдје толики народ познаје стрица, а ето су одмакли богзна колико од Зврљева! Кад у њекој продолини хтједоше пријећи цесту, два коња летијаху пут њих, упрегнута у господска кола. Фратар их причека, па и кола стадоше поред њега. На предњем мјесту сједијаше човјек са фесом на глави, који лијепо поздрави: „Ваљен Исус!“ За њим, у кошу, извалила се двојица какве Бакоња никад ни у сну не усни (јер Бакоња никад не би у граду). С десне бјеше старац сиједе браде до паса, а на глави му њекака капа као голема печурка. С лијеве чачурак њеки, сух, испијен, а на кукасту му носу стаклени прозорци. Обојица зачаврљаше размахујући рукама, док, у њеке, старкеља извади кутију и пружи је стрицу, а стриц узе међу два прста црна пепела из ње, шмркну га и кихну. Стипан је на чуду био да маломе све разјасни. {{Tab}}— Онаке хаљине и капе носе по варошима сва господа. Оне прозорке носе људи који добро не виде. А онај се пепео шмрче да се оснажи вид. Онај језик што је слушао зове се талијански и њим говоре сви учевни људи. „Прке“ значи: зашто; „ши“ значи: да!; „же“ значи: јест итд. {{Tab}}Сунце бјеше одскочило три копља кад стигоше ка ријеци. Стипан и возари на сву муку уведоше коња у сплату, јер се пропињао и бацао задњим ногама. „Који му је враг јутрос!?“ — вели фра-Брне. Најпослије весла ударише и лађа се отисну. Стипан стао насред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца. Фратар оста на обали, оградио објема рукама уста па им довикују: „По-лако! по-ла-кооо! Чувајте да се не при-панеее! Чувајте да не прибије ноге кад иза-ђеее!“ {{Tab}}Бакоња стојаше иза фратра. Слушао је он много и много причати о свему што му сад бијаше пред очима, али је све кудикамо друкчије неголи што је он замишљао! Ето вода кркља и као да у хиљаду лонаца ври купус. Ама откуда толика вода!? У Зврљеву има само убалâ, па кад љети пресахну, ред је ходити на далеко, до њеког изворка, па и ту буде сломљенијех глава, јер је налога и свак тражи да прије уграби! А овдје могла би пити сва чељад што је има на свијету, и сва стока што је људи држе, и све звјерке, и све тице, па не би отпили толико да се позна!... — А каке су оно тице што лете тамо амо над водом? Онакијех нема у Зврљеву! Повише су од голубова, а оштријех и дугачкијех крила. Сад, гле! гле! гле! једна слети у воду, па изнесе њешто што јој се копрца у кљуну! Изнесе рибу! Ено и друге кљуцају и лове рибу! Тице лове рибу!! Е, шта све не бива у манастирскијем водама!!... Сад Бакоња пожеље да му је бућнути у воду, пак се просушити у „ајеру“, па опет пљус, и све тако докле га од те помисли не ухвати мала јежња... Па онда се сјети е је слушао да та ријека отиче у море, а море да је широко као небо. Погледа низ ријеку што је даље могао, докле је назрије танку као конац, гдје се крије међу брда. Затијем обрну очи пут острвца на коме бијаше манастир. Ето вода опточила земљу, па се два рукава састају и чине ширину. Један трак растоке бијаше модар, а други зеленкаст. Бакоњи би жао, помисливши да вода мрви земљу, ону лијепу црницу што се накосила као да бјежи од свога непријатеља. На њеној окрајици скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звонику. Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира. (Бјеше стакло на црквеном прозору, од кога се одбијаху сунчани зраци.) Бог зна шта он помисли да је, те се опет стаде пропињати, а тада гакну њешто одонуда: гаа-ааа... {{Tab}}— Шта је оно? — викну Бакоња. {{Tab}}Стриц му се поплаши од тога узвика, па се обрну и удари га по образу. {{Tab}}— Магаре од магарета! Тако ме припаде, а?... А што те враг није понија с њима у сплату, него и ти чекаш брод кâ господин! — пак се опет обрну и стаде дозивати возаре. {{Tab}}Бакоња бризну у плач... Ја... ја... ја... {{Tab}}— Шта: ја... ја... ја...!? — осијече се дујо. — Светога ми Фране, великога ми светога Фране, фалиш ли мало што... изгубиш ли ришпет мени или коме од редовника, или се побијеш с млађима, онда ћу ти најприје одаламити педесет тојага, па ћу чинити да с ноге на ногу изађеш из манастира и рећи ћу ти: „Ајде натраг, губо, у свој тор!“ Јеси ме разумија? Јер сте сви губе и погрде, какви’ нема у цилом кршћанству! Гори сте од ркаћа. {{Tab}}— А шта радите више, враг вас однија, а? — обрну се к возарима, који живо веслаху натраг. {{Tab}}— Нисмо могли прије, оче! Помамија се коњ, није тија да изађе, него све удр’, удр’, ногама, и удрија је у бедра млинара!... {{Tab}}— Таа-ко!? Који му је враг данас!? А је ли изашâ здрав? {{Tab}}— Јест, оче, али ће млинар одлежати барем пет дана... {{Tab}}— Таа-ко? А јесу ли сви редовници овди? {{Tab}}— Јесу, јено баш сиде прид манастиром... {{Tab}}— Ајд’ улази! — викну синовцу сједајући на крми. {{Tab}}Бакоња отрије дланом очи и намјести се на кљуну. Кад се навезоше на ширину, он гледну подасе у воду, али му се свијест поче обртати, те се ухвати за бочину. Тако је сједио, клањајући се на сваки одбој, докле се опет разлијегну оно гакање. {{Tab}}— Шта је оно? Је ли оно каква тица? — запита возара шапатом. {{Tab}}— Оно је једна велика звирка... — вели један. {{Tab}}— Која ће те изисти, ако се не будеш чувâ! — дода други. {{Tab}}Бакоња се испрси гледајући подругљиво ту манастирску фукару и њихове пругасте плаве панталоне, пак им обрну леђа, а кад бродић уљезну у пристанић, он искочи као вижле. Возари изведоше Брну, па легоше под ракиту. {{Tab}}Стриц и синовац пођоше мучећи кроз дубраву. Лишћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарка по ледини. Након њекијех педесет корака пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, издигли се прави вилински двори. {{Tab}}Тако се учини Бакоњи, који стаде. Разјапио уста и избуљио очи. {{Tab}}— Пољубићеш сваког реводника у руку и поклонићеш се прид сваким, јес ме разумија? Таа-ко! Пак ћеш се измакнути и стајаћеш гологлав, јес ме разумија? Таа-ко? — рече стриц не гледајући га и крену се пред њим, мало брже. {{Tab}}Бакоњи бјеху прионуле очи уз манастир те се препаде кад многи гласови заграјаше: {{Tab}}— Вазда Исус и Марија, фра-Брне! {{Tab}}А имао је Бакоња шта и видјети! {{Tab}}Седам фратара извалило се на клупи под орасима. А какви су да од бога нађу! Петорици се куља надула, свакоме једнако задригла шија, сваком једнако пуцају образи, сваки једнако отромбољио обријане усне. Двојица само бјеху мршави људи. {{Tab}}— А је ли ти то синовац? — запитаће понајстарији, дигнувши наочаре с носа на чело. {{Tab}}— Јето јест... Ајд’ учини своју дужност! {{Tab}}Бакоња пољуби редом седам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто обрћући капицу међу прстима. {{Tab}}— А колико му је година, Брне? {{Tab}}— Дванајс... {{Tab}}— Шалиш се, човиче! Није могуће! {{Tab}}— Није могуће, више му има! — поновише сви у чуду. {{Tab}}— Ма вирујте, да и’ није ни напунија! — пак сједнувши обрну талијански да им њешто прича. {{Tab}}Фра-Вице (гвардијан), фра-Думе, фра-Брне, фра-Ловре, фраШимун, фра-Јаков, фра-Баре и фра-Антун заподјенуше разговор, прекидајући и претјечући један другога. Тако их је црква крстила, али по народном крштењу зваху се: Пирија, Тетка, Наћвар, Блитвар, Дувало, Срдар, Вртиреп, Жвалоња. {{Tab}}Било је још њеколико постриженика манастирских, али су се они налазили „у тековини“, по парохијама. Само кад који оболи или кад је коме потреба да се одмори доћи ће за њеко вријеме „кући“ са парохије, а настаниће се у њој кад се године натоваре на плећи као поменутој осморици. Ови, дакле, у миру преживаху што је дао бог и св. Фране. Бакоња стаде гледати манастир. Бјеше на један под, али је имао око двадесет прозора у лицу. Црква је својим обијељеним прочељем прилијепљена уза њ. зид манастирски није заклачен, те се види у њему четвртасто камење, округло, плоче, шкриље и комади опека. Малени прозори нити су једнаки нити у једној врсти, те да нијесу још четвртасти, могло би се мислити да су топовска зрна зид испрорешетала. Капци су свакојаке боје и распадају се од старости. {{Tab}}Из даљине се та зграда свакоме чињаше лијепа, јер је зачиња зеленило, али Бакоњи ни из близа не поружње. {{Tab}}Фра-Брне једнако пркелаше погледајући синовца, па кад и томе дође крај поче нашки. {{Tab}}— Јето тако! Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде владâ како ваља, ја ћу фију! (показа руком како ће га истољагати), па нек иђе откуд је и дошâ. {{Tab}}Уто се помолише на вратима два ђакона и три ђачића у далматинској варошкој ношњи. На свакоме бијаху: пантале, кружат са сребрним пуцима и гуњ опточен гајтаном, све до црне свите, па онда шарени појас и пљосна црвена капица. Тако се носе трговчићи по далматинскијем варошицама и фратарски ђаци докле се не „обуку“. (Обући се, у њихову говору, значи: носити мантију.) {{Tab}}— Биће он бољи, него мислиш! — рече гвардијан, устајући. Пак му се попримаче и потапша га прстима по образу. — Је ли да ћеш бити добар, а? {{Tab}}Бакоња се ослободи, погледа старога куљешу отворено, па понови што бјеше путем научио од Стипана: {{Tab}}— Бићу припокоран, припоштовани оче! {{Tab}}— Е, па липо! Ајде сад са оним дијацима. Ајде поведите га. {{Tab}}Бакоња прође са ђацима испод сведенога уласка и нађе се одмах у дворишту, гдје видје да је манастир озидан налик творила. Једну страну захваташе црква, а испред трију страна бјеше широки тријем, подупрт стубовима. Тријем бјеше покривен даскама, плочама, опеком — како гдје. Између крова од тријема и крова од цијеле зграде, на много мјеста, дим је оставио жуте млазове. {{Tab}}Двоје камене стубе, састављене од незграпно отесанијех каменова, извођаху на тријем. Дуж тријема врата од ћелија и од других сувота бјеху неједнака и различито обојена. Између једних и других бјеху издубљене пањеге, а у њима се нахођаше светитељских кипова, полупаних лонаца, крпа итд. Под на тријему бијаше покривен његдје даскама, његдје плочом. Кад обрнуше другијем лактом тријема, Бакоња видје у куту једне стубице налик сврдла; оне сметаху проласку, а не вођаху нигдје, јер њекадашњи отвор иза њих бјеше зазидан. У трећој страни затече још већу збрку. Ту бјеше прозора гдје би боље доликовала врата, и обратно. Најзад стигоше до краја. {{Tab}}Тако једнијем гредом обиђоше манастир. Кушмељић израчуна да ће у тој кући бити око четрдесет сувота, а кад се томе дода таван и подрум, онда би се у манастир могао смјестити готово сав зврљевски народ! {{Tab}}Два ђакона сврнуше лијево, кроз велика врата, над којима бијаше икона и кандило. Бакоња је мислио да је иза тијех врата њека светиња, али кроз њих допираше оно „благовоније“ које допире из манастирске кујне. {{Tab}}— А јеси ли кад бија овди? — запитаће га један малиша, пошто осташе с њим на тријему. {{Tab}}— А како те зову? — пита други. {{Tab}}— Име ми је Иве — одговори Кушмељић. {{Tab}}— Ал’ те зову Бакоња! — додаде трећи смијући се. — оцу ти је надимак: Кушмељ! мајци: Осињача, једноме брату: Чмањак; једној сестри: Галица, другој: Кривица; најмлађем брату: Шкембо. А стричеве ти зову Чагљина и Шунда. Реци да није тако. {{Tab}}И сви се слатко смијаху. {{Tab}}— А шта си радија код куће? {{Tab}}— Пасâ је козе! А овди ћеш пасти гуске, разумиш ли? А није лако чувати гуске, брајко! Прије свега, триба свакој да надинеш име, јер ти ни једна јутром неће изаћи док је не зовнеш по имену. Па, ваља да иђеш прид њима овако (показа му како ће се гегати), ако ли која утече низ рику, мораћеш трчати за њом низ обалу док је не сузбијеш. {{Tab}}Послије тијех упутстава уђоше за ђаконима. Уђоше у пространу дворницу, у којој бјеше велики сто. Иза прочеља, на стијени бјеше разапети Исус, го и ништа мањи од Кушмеља. На другој стијени вишаше слика која приказиваше гомилу људи што сједе око стола. Сви су били космати и сви осим једнога имадијаху њеки свијетли лопар око главе. Пред том сликом бијаше налоња и на њој отворена књига. {{Tab}}Бакоња са својим друговима пријеђе у мању собу, гдје бјеше један мањи сто са двије старинске клупе, а на стјенама полице пуне кругова и здјела. {{Tab}}Одатле уђоше у кујину. {{Tab}}Пред високим огњиштем стојаше постарији фратар, љевајући чорбу кроз гвоздено цједило. Бакоњи се учини чудновато да редовник врши таке послове; причека докле онај положи лонац, па приђе и цмокну га изненада у масну руку. {{Tab}}Ђаконе и ђаке подуши смијех. {{Tab}}Кувар се снеби, па запита дјечка: {{Tab}}— Који си ти? Кога тражиш? {{Tab}}— Ја сам синовац вра-Брнин. {{Tab}}— А! Тако! Жив бија... Видиш... овај... ја нисам редовник, него лајик... али јопет, липо је штовати старије... Ја би теби по годинама мога бити отац... А шта се смијете, безобразници? — викну на ђаке. — Чудна ми чуда што ме дите пољубило у руку! Метни капицу, дите, метни! Мени је име Грго, зваћеш ме шјор-Грго. Ладај се липо, а ја ћу те у свему поучити. Али, свр свега не буди кâ ови твоји другови. Ајде сад тамо, одмори се. {{Tab}}Бакоња, збуњен, врати се у предњу собу, гдје бијаху оних пет, те га опет nочеше задиркивати. {{Tab}}— Зашто ниси и мене пољубија у руку, а, гушчару? — пита га, тобож оштро, један извијени ђачић, три-четири године старији од њега. {{Tab}}— Немој тирати све једну те једну комендију са дитетом! — рече високи, болешљиви ђакон, који се једва држаше на ногама. {{Tab}}— Јето фра-Тетке! Бижмо! — викну најмлађи, те сви изађоше осим Бакоње, који се зачуди видјевши фратра што је сједио до стрица. Дакле, то бјеше фра-Тетка. {{Tab}}— Оће ли брзо бити готово то, Грго? Јеси ли мањистру усуја? {{Tab}}— Нисам још, оче — одговори Грго зловољно. {{Tab}}— Ма враг те однија, јесам ли ти рекâ да манастирска ура изостаје! Јево већ подне! {{Tab}}И Тетка љутито изађе. {{Tab}}Бакоња ступи ка прозору и угледа простран врт за манастирским наличјем. Иза њега бијаше ред омањих зграда; пред једном поткиваху коња. Ту се бјеше начетала гомила слугу, међу којима познаде Стипана. Иза тијех кућа пружила се ливадица, а под њом одмах текла је ријека, шира но на другој страни острвца. Преко воде пружила се равница, а иза ње наслагала се брда, загајена виновом лозом и маслиницима. Све то бјеше красно у јесенском ведром дану, те Бакоњине очи летијаху на све стране док се не уставише на грању једног стабла усред врта. {{Tab}}— Исусе мој, шта ли је оно? — запита сам себе Бакоња избуљивши очи. {{Tab}}Види да је дугачки тичји реп, а на његову крају, на сјајним перима, у златним кружићима, њекакве модре пјеге. У тај мах ушета у башту фра-Тетка, па кад је био под дрветом, гакну она тица врху њега, а он дохвати грумен земље и баци је нада се, те слети тица и поче трчати незграпнијем дугим ногама, а како трчи, повија јој се танки врат и на глави мала перјаница. Од њекуда притрчаше к њој њекакве сиве и кусасте кокоши, које чињаху: гр-гргр-гр. {{Tab}}Бакоња уђе у кујину. {{Tab}}— Молија бих вас, шјор-Грго, за једну рич — рече Бакоња, па се и нехотице облизну, погледавши на печење. {{Tab}}— Шта ћеш, дите? {{Tab}}— Како се зове она тица златна репа? Ено је у вртлу. {{Tab}}— Оно је пајун. Ајде, сад. {{Tab}}— А оне друге кусасте? {{Tab}}— Оно су вараунке. Ајде, сад. {{Tab}}— Пајуни и вараунке — понови Бакоња, сједнувши опет. — Све је овди чудно, све! Због оног сам пајуна добија јутрос ћушку од стрица! А јето овди је и кувар у вратарским хаљинама, а кажу да није вратар! А откуд они галијоти знаду надимке ћаћи, матери и осталима? Да им то није Стипан казâ? Зар је Стипан галијот? {{Tab}}С том тешком сумњом Бакоња преклони главу и заспа на клупи. {{Tab}}Након пола часа пробуди га врдање у фратарској трпезарији. Они су чатили молитву, па почеше покретати столице, па се зачу звецкање посуђа и онда мрмољење кроз нос. Бакоња се примаче вратима и видје она два ђакона пред налоњом: један чати, други прати очима. Послије њеколико, онај други поче да чати, а први да гледа, док гвардијан не забобоњи њешто, нашто се ђакони поклонише па и они сједоше за сто. {{Tab}}— Мали Јерковићу! — викну га кувар, сједајући у прочеље друге трпезе, те Бакоњу посади до себе, а она тројица ђачића мало се одмакоше. Бакоња приону својски. Јадник се не бјеше омрсио богзна откад, а још тога дана пјешачио четири часа. Како ли се угодно изненади кад му, послије добра комада говеђине, шјорГрго поднесе печење и салате, па онда једну крушку, па пуну чашу вина. {{Tab}}У фратарској трпезарији час би се дигла граја, час би се смијали и шаптали, док опет заврдаше столицама, опет зачаврљаше молитву, па изађоше. {{Tab}}Грго оде у кујину, а Бакоња се дошуња за њим, па рече умиљато: {{Tab}}— Ако шта заповидате да вам помогнем, шјор-Грго. {{Tab}}— Ја видим да си ти добро дите, да си зафалан — рече кувар дирнут. — Али данас ми нећеш помагати, јер си уморан, него опет ајде легни на клупу, пошто је стриц отишао да се одмара. Посли, ја ћу те разбудити и повести да видиш цркву. {{Tab}}Бакоња се поврати у ђачку трпезарију. {{Tab}}— Ма ти кâ да не бегенишеш ово наше вино — рече онај ђачић који га је и дотле задиркивао, показујући на Бакоњин тек начети дио. Он нагну чашом, али послије једнога гутљаја лице му се згрчи и очи му засузише, те заману чашом и удари њом по глави варалицу. {{Tab}}Она двојица скочише на Бакоњу, али снажни Кушмељић залијепи шаком једнога и другога у тињи час. {{Tab}}Грго допаде. {{Tab}}— Шта је!? Зашта се тучете? {{Tab}}Бакоња му пружи чашу, а кад Грга примириса и познаде да су му паприку ставили, викну: {{Tab}}— Ђаволски синови, зар се тако дочекује друг, а? Добро си учинија, Јерковићу! Ако те туже не бој се, извући ће они дебљи крај... Излазите одма, или ћу сад ка гвардијану. {{Tab}}Кад они одоше, Грго даде Бакоњи средине хљеба да жваће, па га свјетова да легне, што Бакоња и учини одмах, па брзо заспа, иако му се још не бјеху осушиле сузе на образима. {{Tab}}Грго га остави тако пуна два часа, па га онда одведе у цркву. {{Tab}}Бакоњи се учини да је на језеро ступио, тако сијаху црвене и плаве плоче од пода, а тако исто и мраморне стубице испред седам олтара. А шта је то према позлаћеним стубовима, свијећњацима, криволетима, кандилима, према сликама и киповима што плијењаху поглед са свију страна! На крајевима бијелијех трпежњака вишаху ружичасте чипке. Грго му обрати пажњу на хор, гдје сијаху цијеви на оргуљама као да бијаху од сухога злата. {{Tab}}Из цркве, Грго га одведе у коњушницу гдје су гризла четири добра седланика и четири товарна. Ту се прилично дуго забавише, јер су коњи били велика љубав Бакоњина. Из коњушнице сврнуше у наслон, који је тога маха био празан, али му Грго каза да је то мјесто за шест крава музара. Одатле обиђоше млин, гдје се Бакоња упозна са млинарем и ковачем, који увијек друговаху. Вигањ је био на њеколико корака одатле. Најзад отидоше у нову мађупницу. {{Tab}}Њекада су слуге јеле у манастиру, али прије десетак година фратри саградише за наличјем манастирским кућу за млађе. Бјеше то доста пространа зграда, подијељена на троје; средина бјеше ограђена ниским зидом, при дну кога бијаше камени коломат за сједење; при једној стијени приграђена бијаше једна пећ за хљеб; насред пода бијаху два гвоздена пријеклада, гдје је горјела ватра. Са страна те средње зграде бијаху двије клијети: спремница и мљечар. Цијела се кућа зваше новом мађупницом. У старој мађупници у манастиру зими се гријаху фратри, као год што стари мљечар придадоше ка ризници. {{Tab}}Све то Грго потанко исприча новоме ђаку и још много штошта, а особито како он долази јутром и вечером да дијели млађима оброке. То је установљено прије десет година, и то бјеше врло добро по мишљењу Гргову, јер тако млађи, без велике потребе не уносе ноге у манастир. {{Tab}}Бакоња је све то слушао њекако расијано, откад у новој мађупници чу њеки разговор између двојице слугу, који лежаху те се и не мрднуше кад кувар уђе. Бакоња је јасно чуо гдје један од оних рече: {{Tab}}— Богати, ко је овај клапчић са Балеганом? (дакле, шјор-Гргу зову Балеганом.) — рече у себи Бакоња. {{Tab}}Кад је било доба вечерњи, Кушмељић се приби у кут црквени. „Благослов“ (вечерњу), служаше фра-Вртиреп. Осталих шест редовника сједијаху са страна великог олтара; два ђакона клечаху мало даље; од три ђачића један бијаше у стихару, а двојица послуживаху. Дакле, није било нарочитог звонара ни црквењака. Одједном забрујаше оргуље, те се Кушмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке. Он се обрну да види ко то свира, кад али Тетка сједи испред цијеви и решета главом. {{Tab}}Вечера прође истијем редом као и ручак. Другови га и не гледаху, а камоли да би га задиркивали. Стрико Балеган намигну Бакоњи, као да хоћаше рећи: „Виш да добре шаке помажу и у манастиру, више него памет!“ {{Tab}}Послије вечере Наћвар зовну Балегана: {{Tab}}— А, Грго, а ди је оно моје дите? Вире ми, ја га и заборавија бија. Је ли галијотâ шта? {{Tab}}— Није, дујо, крижа ми, него, колико ми се чини, баш је мудро дите. {{Tab}}— Таа-ко! Е, е „нова нева свака је ваљана!“ доведи га посли к меника. {{Tab}}Балеган одведе Бакоњу у средњи тријем, гдје је Наћвар имао своје двије собе као и сви остали фратари. У предњој бјеше велики орман књига, четири наслоњаче, диван, а по стјенама њеколико слика и један часовник са утезима. Кроз друга врата видјела се Наћварева ложница, у којој такође клопоташе један часовник истога облика као и први. Кувар изнесе из те собе у предњу једну пустину, покривач и кожни подглавач, које предаде Бакоњи. Док је то радио, он и фратар говораху талијански. {{Tab}}— Таа-ко! — рече најзад Брне зијехајући. — Изуј се прид камаром, па ћеш онда ту лећи, а сутра зором узми онај суд и донеси воде са чесме. То јест, најприје ћеш одзвонити будионицу, па ћеш на воду. А казаће ти Грго ди је чесма. А сад лаку ноћ! — Брне се затвори. {{Tab}}Грго оста још мало да поучи дијете, па отиде. {{Tab}}Бакоња се хитно прекрсти, духну у свијећу и одмах заспа као заклан. {{Tab}}Шта ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи? Непознати крајеви, сељаци на путу, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манастир, црква, оргуље, млин, вињаг, добро јело, паприка у вину... {{Tab}}У потоњу Бакоња снијеваше све љепше и љепше. Баш усни е они ђаци с којима се био добили крила па лете по „ајеру“ и њега носе, а он их преклиње да му кажу своје надимке. Па онда још око њега лете, „пајунови и вараунке“, па од њекуда долети и фраТетка, сједећи на облаку и куцајући прстима по зупцима од оргуље. Сва та мјешавина летијаше навише, навише, а за њом летијаше онај болешљиви ђакон, врло тужан што не може да их стигне, и баш кад хоћаху да зађу за њеки румени облак, разбуди Бакоњу треска у соби и стричев глас: {{Tab}}— Дижи се, магарчино! Јеси ли се у Зврљеву навикâ да спаваш до ово доба, магаре од магарета! </poem> {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] 3kij7jbdcy1dzkla72xb9a8kx5lrdfz Бакоња фра Брне/V 0 25266 146378 137109 2026-09-19T14:03:48Z Galicijac 19151 Додао извор. 146378 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{V ПРВИ ДОГАЂАЈ}- | [[Бакоња фра Брне/IV|-{IV УВОД У НОВИ ЖИВОТ}-]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/VI|-{VI ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ}-]] }} <poem> V ПРВИ ДОГАЂАЈ {{Tab}}Шест недјеља послије одласка Бакоњина наста рђаво вријеме у Зврљеву. Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак. Жедна земља пијаше брзо воду. Затијем поче тихо али трајно ромињати она киша што пастирима продире до костију. {{Tab}}Чмањак, најстарији Кушмељић, гурио се тијех дана у једној пудари, чувајући стоку. Кроза сухе гране, којима бјеше покривена колиба, протицала је киша, те Чмањак прозебе, тако да га час обузимаше ватруштина, а час се тресијаше од студени. Поред свега тога кукавац се не пожали, него се отимао болести и посрћући ходио. Али једног вечера, смркло се увелике, а Чмањак не јави стоку кући. Тада отац отиде да га тражи и нађе га несвјесна. Осињача одмах погоди шта му је: „Нагазија је нисритник!“ вели, па потрча ка Цонтрони Чагљининој, која бјеше вјешта тијем работама. Цонтрона, иако не говораше са кнезом, дође. Пошто прегледа Чмањка, рећи ће: {{Tab}}— Нагазија јест, то је сигурно, али се не зна је ли на сугреб или на чини! Ако му изађу шклопци по тилу, онда је сугреб, и оздравиће лако! Али, ако су чини, онда... — заврти главом. {{Tab}}Осињача јој донесе одмах живога угљевља и здјелу воде. Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: {{Tab}}— Је ли овоме крива Пешњетина? {{Tab}}Угљен зацврча, али не потону. {{Tab}}— Је ли Чврља Ожегова? — наставља Цонтрона. — Је ли Жландра Ћукова?... Је ли Врља Кукумарова?... Је ли Чандрљока Кокина? {{Tab}}На сва та питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону. {{Tab}}Најзад Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву питајући у себи: {{Tab}}— А да није баш томе крива ова Цонтрона. На то жеравак: цвррррр!... па потону као олово. {{Tab}}— А којој си то наминила, вире ти, Барице? — запита је јетрва гледајући је подозриво. {{Tab}}— Нека је враг носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вином! — рече Осињача, а забашури своју забуну кашљем. {{Tab}}Цонтрона запоји Чмањка три пута оном водом у којој бјеше гашено угљевље и отиде однијевши за свој труд врч вина. Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде око дјетета. {{Tab}}Сутрадан рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашицу вина. Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, подјемчи својом душом да ће оздравити. {{Tab}}Тада Крива замијени болесника код стоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке паузнице и свакога тренутка излазио пред врата да види мијења ли се вријеме. {{Tab}}Тек у попасно доба осјевери и указа се маличак проблијеска на небу. Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на поткутњицу да беру клипове. Вратише се пред мрак, кад и Крива дође. Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку. Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измијеша. Тек након њеколико залогаја проговори Осињача: {{Tab}}— Боже мој, шта ради сад наш Ивица? дави ли се и он пуром као ми! Је ли киснуло данас моје злато? Је ли се обикâ у манастирини? Како ли га пази стриц Наћвар? {{Tab}}Кнез је погледа зачуђено. {{Tab}}— А шта си издрељија те очурине у мене!? Зар ја не смим спомињати своје дите? Срам те било! Јер теби баш кâ да је жâ што се твоје слутље не испунише! Ма неће то бог дати, не, не, не, па ти заковрнуја од злоће, од... {{Tab}}Њеко залупа на вратима. {{Tab}}— Ово ти је јопет она криворепа Цонтрона, губава вештичина. Мисли да ће се и вечерас мукте опити. Ма нећеш, Цонтроно, валај, макар црка и Чмањак. {{Tab}}— Не говори тако, кршћанице! — опомену је кнез. {{Tab}}Опет се зачу лупање. {{Tab}}— Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи. {{Tab}}На велико њихово чудо уђе Бакоња. {{Tab}}Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољења, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица. Сједнувши назва Исуса, па сними капу, па тресну њом о кољено, те стрцнуше капљице на све стране... {{Tab}}— О, боже... боже! — проговори једва једвице мати. — Шта сам ти згрешила, чудни боже, да ме вако каштигаш!!? Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ши ис... ко... па... ни... ци! О! о! о! {{Tab}}Тада се и кнезу одријеши језик. {{Tab}}— А, несритно дите, убија те гром!... Знâ сам ја, знâ!... {{Tab}}Шкембо, Крива, Галица, па и Чмањак, који се уто бјеше пробудио, поведоше се за родитељима, те учас наста плач и ридање у дому Кушмељеву. {{Tab}}Бакоња скочи. {{Tab}}— Прикините,... ја сам послом дошâ! {{Tab}}— Каквим послом, гром те убија! — вели кнез. {{Tab}}— Кажем ти: послом! Ајде одма по Кењу Кркотића. {{Tab}}— Штаа? Каако? {{Tab}}— Ајде по Кењу, кад ти вељу. Реци му да је његов посâ и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа. {{Tab}}Кушмељ зинуо, те га жена гурну. {{Tab}}— Ајде, шта се примишљаш, кâ да моје дите не зна шта говори. Не видиш ли да је вратрова порука! {{Tab}}Кнез утрвши дланом очи узе гуку пуре и изађе. {{Tab}}— Дакле, те нису изагнали, душо материна, срце материно — пита Осињача, љубећи Бакоњу по образима и по шији. — Дакле, си баш послат? И то баш Кењу, губавом Кењу? Шта то може бити? {{Tab}}— Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гладан! — рече Бакоња, па извади из торбице погаче и сира и поче јести. {{Tab}}Мати отклони дјецу, испричавши му шта је било са Чмањком. {{Tab}}— И то му је стрина Цонтрона даровала. Нико нег она! {{Tab}}Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто. А она се приби у угао, па поче испод гласа: {{Tab}}— Па ош ли мајци казати, шта је то! {{Tab}}— Ма чућеш сад, чим дође ћаћа. {{Tab}}— Знам, али би рада, да те посавитујем. Али, јопет, ради како знаш. Оћеш да те изујем? Нећеш, велиш! Па ти, по овоме вримену, оклен доклен. Валај, ни вра-Наћвар нема срца! И шаље те ради губавог Кење! Ма шта то може бити, дите?! Цигурно ника велика ствар. А шта ћеш ти радити, ако дође стари Кркота с њим? Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини. Ладај се мудро, драго дите! {{Tab}}Послије једног часа доведе кнез Кења. {{Tab}}Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи. {{Tab}}— Ваљен Исус — назва Кењо. — Е, а ти Иве зар јопет дошâ кући? {{Tab}}— Ја јево дошâ да се с тобом разговорим. {{Tab}}— Са мнокарце? {{Tab}}— Јест, да ми кажеш ди је стричев кулаш — рече Бакоња, гледајући га добро у очи. {{Tab}}Кнез и Осињача скочише са столица. Кењо их плахо погледа и поче муцати. {{Tab}}— Ја, вире ми, не разумим шта ме питаш! Зар је нестало коња вра-Брни? Зар га је нико укрâ? {{Tab}}— Украли сте га ви... Ти већ знаш, који ви — рече Бакоња оштро. — Не помаже ту забашуривати ни трошити ричи у витар... Све се зна. {{Tab}}— Ма ко је то слагâ, триста му крста и светаца?! {{Tab}}Тада се кнез умијеша и направи лице као да све зна. {{Tab}}— Не псуј, магарчино, него казуј ди је коњ. {{Tab}}— Доста је једну рич рећи, па да осванеш сутра у слипићу — вели Бакоња. — А теби ће бити најтеже, јер остали, кад одлеже нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће отправити у солдате. {{Tab}}Кењо поблиједи. {{Tab}}— У солдате, разумиш ли — настави Бакоња — јер је стриц највише на тебе киван. Овако је рекâ: „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет година.“ {{Tab}}— Тако су баш лани послали једнога из Приморја, те је цркâ од шиба — вели Кушмељ. {{Tab}}— О Исусе! О Дивице! О Јозефе, праведни, шта се још на свиту неће чути — уздише Барица. {{Tab}}— Ма добро, али ди су свидоци — пита Кењо. {{Tab}}— А откуда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто зна ко му је коња одвеја. {{Tab}}— Ма, ја, ка вељу да... {{Tab}}— Чуј до краја! — прекиде га Бакоња. — Мени се сажали за тобом, па стадо молити стрица: „Немојте, дујо, док се ја не састанем с Кењом. Ко зна, може се све то још на липе свршити, а може бити да је Кркотић најмање крив.“ Тада вра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи. Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“ {{Tab}}— Зар још пет талира! — викну кнез. {{Tab}}— О Исусе! О Дивице! О Јозефе праведни! — поче опет Барица. {{Tab}}Бакоња одријеши из једног крајичка од убруса пет крунаша, па их понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи. {{Tab}}— Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим... {{Tab}}— Не, него смиста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу. {{Tab}}— Какву књигу? — запита кнез. {{Tab}}— Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ — Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама. {{Tab}}— Дај амо! — викну кнез. — Одма дај амо ту књигу! {{Tab}}— Ма шта може бити то? — рече Кењо с малом душом. {{Tab}}— Шта може бити? Ово је лепорат, у коме се налази све како је било, како сте коња одвели, куд сте га провели, све, све, све, до најмање ситнице. {{Tab}}— Дај, дите! — викну опет кнез. — Ја ћу одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепорат. Шта да губу штедимо... Дај, Барице, коноп. {{Tab}}— О Исусе слатки! Дивице причиста! Јозефе праведни! — кличе Барица уставши. {{Tab}}— Немој стрико, казаћу све, ако ће ме ћаћа и убити — једва изговори Кењо, а зној му проби кроз чело. {{Tab}}— Ди је кон!? — брекну Бакоња. {{Tab}}— Ди је коњ!? — понови Кушмељ. {{Tab}}— Коња на сриду, губо од губе! — рече и Барица. {{Tab}}— Јено га под Црним куком, у синици стрица Роре. {{Tab}}— Трчи ћаћа! — вели Бакоња давши Кењу новце. {{Tab}}— Брзо, мој липи Јере — дода жена. {{Tab}}— Ајдмо — рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом. {{Tab}}Бакоњу спопаде такав смијех да се изврати наузнак. Кад се Осињача поврати, Бакоња се још смијао, али од силног умора и дремљивости није могао више да говори, него оде на кревет и леже, молећи матер да га одмах пробуди чим се они поврате. {{Tab}}Барица запали свијећу пред „Дивицом“, клече и поче говорити „крунице“. Кад изговори десет круница, изађе пред кућу, да види иду ли, па опет настави мољење. Тако је трајало до пред зору, кад Барица зачу коњски топот, те разбуди сина. {{Tab}}Кењо уђе водећи за оглав кулаша, који, сав блатав, покривен раканцем, зарза видећи Бакоњу. За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру. {{Tab}}Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му. {{Tab}}— Борме, синко, за длаку је шкапулâ! — вели кнез. — Сутра зором хоћеше га Кркота одвеси на босанску границу. А знаш шта су били смислили? Да слажу стрицу, како си ти издâ коња другим никим лупежима! {{Tab}}— О Исусе слатки, о Дивице причиста! Срића да је вра-Брне на време дознâ све! — рече Барица. {{Tab}}Бакоња сложи руке на кулашу, па погледавши побједнички оца и мајку, рече: {{Tab}}— Мој добри ћаћо, и моја добра мајо, ништа стриц за то не зна. Он и сада, овога тренутка, сигурно мисли да му је коњ на другој страни. {{Tab}}— Шта велиш?... Како то? — питају родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије. {{Tab}}— Кажем вам: од свега овога стриц не зна ни овишно! (То рекавши запе ноктом за зубе.) Јево ћу вам по реду све исказати — додаде Бакоња сједавши. — Кад прикојуче ујутро допаде Стипан и каза да приковођани украдоше кулаша, ја одма реко у себика: нису борме Приковођани, него Кркотићи! Кâ да ми је сам Бог то на уво пришануја, тако сам увирен бија да је то њиов посâ и да им је намира да мене у то уплиту. Кад стриц и Стипан одоше прико воде, ја сам се пуно мучија, па најпосли кажем кувару Балегану своју сујму. добри Балеган липо ме свитова шта ћу чинити... Јето ти како је било... {{Tab}}Кењо хукну, пак се одмаче у присјенак. {{Tab}}— О мудро моје дите, о липо моје дите! — рече кнез загрливши сина. {{Tab}}— Благо нама довика — дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја. — Јесам ли ти увик говорила, Јере, да је ово дите одвојило мудрошћу, да је за њега мало да буде вратар!... {{Tab}}— Дакле, ко је бија с Кењом? Шта каже? — запита Бакоња, гледајући кривца преко рамена. {{Tab}}— Бија му је ћаћа и Роре — вели кнез. — А збиља, ко је дакле написâ тај лепорат? {{Tab}}— Ово је проста картина! — рече Бакоња развивши лист неписане хартије. {{Tab}}— О Исусе слатки, има ли још ко овакога дитета!? — узвикну Барица, па колико је била весела наточи чашицу ракије и понуди Кењу. А кнез се упути к њему, викнувши: {{Tab}}— Дај крунаше одма! {{Tab}}— Шта? Да вратим?... {{Tab}}Кнез га шчепа и нареди Барици да извади талијере. Па онда кнез обрну Кења, па што најбоље могаше удари га ногом гдје беше најмекши, тако да Кењо прескочи преко прага. Пошто се сасвим раздани, Бакоња узјаха на кулаша, а отац пође пред њим, те се кренуше ка манастиру. Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и син прођоше, али се нико не јави, нити се учини вјешт тој ствари. {{Tab}}Кушмељ и Кушмељић стигоше у ручано доба ка води. Дуго су морали чекати возаре. Кад најзад дођоше пред манастир, затекоше све фратре пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао. Можете замислити како ли се сви зачудише. Фра-Брне оде брату у сусрет, те му брзо пришапта: {{Tab}}— Видим шта је, али испричај друговачије. {{Tab}}Кушмељ измисли како је то работа Милушана, како се његов син том досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња чак на граници како је дао двадесет талијера соџбине. Али кад бјеше насамо са Наћваром, исприча му потанко сву истину, само прећута да је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Бакоњу. {{Tab}}Послије ручка син испрати оца до воза. На растанку рече Бакоња: {{Tab}}— Ћаћо, купићеш ми још ове недиље дви приобуке нови дијачки аљина, јер ја нећу да служим по манастиру у беневрецима и опанцима! {{Tab}}— Ма мој синко, и то је на теби ново... Притрпи се за вико вриме! {{Tab}}— Нећу валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, јер најпослинакарце, ја сам замиритâ ти десет талира... {{Tab}}Али се Бакоња не понесе, но сутрадан опет замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао стричеве ћелије, и највише помагао Балегану. Еле, био врло вриједан пустођак, али само пустођак. </poem> {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] l1f9pzpccail7w5ozakpxdr6rbqdh30 146391 146378 2026-09-19T14:20:36Z Galicijac 19151 Болдовао и центрирао наслов, обрисао сувишне празне редове. 146391 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{V ПРВИ ДОГАЂАЈ}- | [[Бакоња фра Брне/IV|-{IV УВОД У НОВИ ЖИВОТ}-]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/VI|-{VI ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ}-]] }} <poem> <center><big>'''V ПРВИ ДОГАЂАЈ'''</big></center><br> {{Tab}}Шест недјеља послије одласка Бакоњина наста рђаво вријеме у Зврљеву. Магла напуни долине, па силни вјетар од мора разагна маглу, а донесе пљусак. Жедна земља пијаше брзо воду. Затијем поче тихо али трајно ромињати она киша што пастирима продире до костију. {{Tab}}Чмањак, најстарији Кушмељић, гурио се тијех дана у једној пудари, чувајући стоку. Кроза сухе гране, којима бјеше покривена колиба, протицала је киша, те Чмањак прозебе, тако да га час обузимаше ватруштина, а час се тресијаше од студени. Поред свега тога кукавац се не пожали, него се отимао болести и посрћући ходио. Али једног вечера, смркло се увелике, а Чмањак не јави стоку кући. Тада отац отиде да га тражи и нађе га несвјесна. Осињача одмах погоди шта му је: „Нагазија је нисритник!“ вели, па потрча ка Цонтрони Чагљининој, која бјеше вјешта тијем работама. Цонтрона, иако не говораше са кнезом, дође. Пошто прегледа Чмањка, рећи ће: {{Tab}}— Нагазија јест, то је сигурно, али се не зна је ли на сугреб или на чини! Ако му изађу шклопци по тилу, онда је сугреб, и оздравиће лако! Али, ако су чини, онда... — заврти главом. {{Tab}}Осињача јој донесе одмах живога угљевља и здјелу воде. Цонтрона баци први жеравак у воду и запита: {{Tab}}— Је ли овоме крива Пешњетина? {{Tab}}Угљен зацврча, али не потону. {{Tab}}— Је ли Чврља Ожегова? — наставља Цонтрона. — Је ли Жландра Ћукова?... Је ли Врља Кукумарова?... Је ли Чандрљока Кокина? {{Tab}}На сва та питања жеравци цврчаху, али ниједан не потону. {{Tab}}Најзад Осињача, која дотле махаше главом, баци жераву питајући у себи: {{Tab}}— А да није баш томе крива ова Цонтрона. На то жеравак: цвррррр!... па потону као олово. {{Tab}}— А којој си то наминила, вире ти, Барице? — запита је јетрва гледајући је подозриво. {{Tab}}— Нека је враг носи која је да је, него помози, Цвито, па ћу те напојити добрим вином! — рече Осињача, а забашури своју забуну кашљем. {{Tab}}Цонтрона запоји Чмањка три пута оном водом у којој бјеше гашено угљевље и отиде однијевши за свој труд врч вина. Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде око дјетета. {{Tab}}Сутрадан рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи чашицу вина. Стрина му Цонтрона, обишавши га још једном, подјемчи својом душом да ће оздравити. {{Tab}}Тада Крива замијени болесника код стоке, Барица и Галица ткаху, а кнез је тесао њеке паузнице и свакога тренутка излазио пред врата да види мијења ли се вријеме. {{Tab}}Тек у попасно доба осјевери и указа се маличак проблијеска на небу. Тада кнез, Осињача и Галица отидоше на поткутњицу да беру клипове. Вратише се пред мрак, кад и Крива дође. Чмањак је спавао, а Шкембо се играо у пепељаку. Домаћица усу у лонац кукурузно брашно, које кнез измијеша. Тек након њеколико залогаја проговори Осињача: {{Tab}}— Боже мој, шта ради сад наш Ивица? дави ли се и он пуром као ми! Је ли киснуло данас моје злато? Је ли се обикâ у манастирини? Како ли га пази стриц Наћвар? {{Tab}}Кнез је погледа зачуђено. {{Tab}}— А шта си издрељија те очурине у мене!? Зар ја не смим спомињати своје дите? Срам те било! Јер теби баш кâ да је жâ што се твоје слутље не испунише! Ма неће то бог дати, не, не, не, па ти заковрнуја од злоће, од... {{Tab}}Њеко залупа на вратима. {{Tab}}— Ово ти је јопет она криворепа Цонтрона, губава вештичина. Мисли да ће се и вечерас мукте опити. Ма нећеш, Цонтроно, валај, макар црка и Чмањак. {{Tab}}— Не говори тако, кршћанице! — опомену је кнез. {{Tab}}Опет се зачу лупање. {{Tab}}— Ајде, Криветино, отвори, нека је враг носи. {{Tab}}На велико њихово чудо уђе Бакоња. {{Tab}}Бакоња, блијед у лицу, глибав до кољења, у руци му штит од кише, а о рамену шарена торбица. Сједнувши назва Исуса, па сними капу, па тресну њом о кољено, те стрцнуше капљице на све стране... {{Tab}}— О, боже... боже! — проговори једва једвице мати. — Шта сам ти згрешила, чудни боже, да ме вако каштигаш!!? Шта ће сад ре... ћи о... ви на... ши ис... ко... па... ни... ци! О! о! о! {{Tab}}Тада се и кнезу одријеши језик. {{Tab}}— А, несритно дите, убија те гром!... Знâ сам ја, знâ!... {{Tab}}Шкембо, Крива, Галица, па и Чмањак, који се уто бјеше пробудио, поведоше се за родитељима, те учас наста плач и ридање у дому Кушмељеву. {{Tab}}Бакоња скочи. {{Tab}}— Прикините,... ја сам послом дошâ! {{Tab}}— Каквим послом, гром те убија! — вели кнез. {{Tab}}— Кажем ти: послом! Ајде одма по Кењу Кркотића. {{Tab}}— Штаа? Каако? {{Tab}}— Ајде по Кењу, кад ти вељу. Реци му да је његов посâ и његова корист, али се чувај да те не чује његов ћаћа. {{Tab}}Кушмељ зинуо, те га жена гурну. {{Tab}}— Ајде, шта се примишљаш, кâ да моје дите не зна шта говори. Не видиш ли да је вратрова порука! {{Tab}}Кнез утрвши дланом очи узе гуку пуре и изађе. {{Tab}}— Дакле, те нису изагнали, душо материна, срце материно — пита Осињача, љубећи Бакоњу по образима и по шији. — Дакле, си баш послат? И то баш Кењу, губавом Кењу? Шта то може бити? {{Tab}}— Молим те, мајко, склони дицу, јер сам гладан! — рече Бакоња, па извади из торбице погаче и сира и поче јести. {{Tab}}Мати отклони дјецу, испричавши му шта је било са Чмањком. {{Tab}}— И то му је стрина Цонтрона даровала. Нико нег она! {{Tab}}Бакоња на то уста, пољуби брата, па се опет врну на пређашње мјесто. А она се приби у угао, па поче испод гласа: {{Tab}}— Па ош ли мајци казати, шта је то! {{Tab}}— Ма чућеш сад, чим дође ћаћа. {{Tab}}— Знам, али би рада, да те посавитујем. Али, јопет, ради како знаш. Оћеш да те изујем? Нећеш, велиш! Па ти, по овоме вримену, оклен доклен. Валај, ни вра-Наћвар нема срца! И шаље те ради губавог Кење! Ма шта то може бити, дите?! Цигурно ника велика ствар. А шта ћеш ти радити, ако дође стари Кркота с њим? Знаш, одма му реци: „Рш! нису твоји посли!“ Тако учини. Ладај се мудро, драго дите! {{Tab}}Послије једног часа доведе кнез Кења. {{Tab}}Бјеше томе Кењу око осамнаест година, а бјеше снопаст, врљав, као и сви Кркотићи. {{Tab}}— Ваљен Исус — назва Кењо. — Е, а ти Иве зар јопет дошâ кући? {{Tab}}— Ја јево дошâ да се с тобом разговорим. {{Tab}}— Са мнокарце? {{Tab}}— Јест, да ми кажеш ди је стричев кулаш — рече Бакоња, гледајући га добро у очи. {{Tab}}Кнез и Осињача скочише са столица. Кењо их плахо погледа и поче муцати. {{Tab}}— Ја, вире ми, не разумим шта ме питаш! Зар је нестало коња вра-Брни? Зар га је нико укрâ? {{Tab}}— Украли сте га ви... Ти већ знаш, који ви — рече Бакоња оштро. — Не помаже ту забашуривати ни трошити ричи у витар... Све се зна. {{Tab}}— Ма ко је то слагâ, триста му крста и светаца?! {{Tab}}Тада се кнез умијеша и направи лице као да све зна. {{Tab}}— Не псуј, магарчино, него казуј ди је коњ. {{Tab}}— Доста је једну рич рећи, па да осванеш сутра у слипићу — вели Бакоња. — А теби ће бити најтеже, јер остали, кад одлеже нико вриме, отићи ће кући, а тебе ће отправити у солдате. {{Tab}}Кењо поблиједи. {{Tab}}— У солдате, разумиш ли — настави Бакоња — јер је стриц највише на тебе киван. Овако је рекâ: „Онога ћу галијота послати прико мора, ди ће му сваког јутра одадирати по десет батина, и то ће трајати десет година.“ {{Tab}}— Тако су баш лани послали једнога из Приморја, те је цркâ од шиба — вели Кушмељ. {{Tab}}— О Исусе! О Дивице! О Јозефе, праведни, шта се још на свиту неће чути — уздише Барица. {{Tab}}— Ма добро, али ди су свидоци — пита Кењо. {{Tab}}— А откуда би ја зна, и зашто би мене стриц сла по овом вримену, кад он не би почисто зна ко му је коња одвеја. {{Tab}}— Ма, ја, ка вељу да... {{Tab}}— Чуј до краја! — прекиде га Бакоња. — Мени се сажали за тобом, па стадо молити стрица: „Немојте, дујо, док се ја не састанем с Кењом. Ко зна, може се све то још на липе свршити, а може бити да је Кркотић најмање крив.“ Тада вра-Брне одмекну и рече: „Ајде покушајмо и то, нека га враг носи. Ако се покаје и врати одма парипа, подај му ови’ пет талира!“ {{Tab}}— Зар још пет талира! — викну кнез. {{Tab}}— О Исусе! О Дивице! О Јозефе праведни! — поче опет Барица. {{Tab}}Бакоња одријеши из једног крајичка од убруса пет крунаша, па их понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи. {{Tab}}— Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим... {{Tab}}— Не, него смиста кажи ди је коњ, или ћу ја одма дати ћаћи стричеву књигу. {{Tab}}— Какву књигу? — запита кнез. {{Tab}}— Стриц је овако заповидија: „Ако Кењо не тине одати, а ти подај ћаћи ову књигу, нека је одма однесе у град у суд, па онда је лако.“ — Бакоња извади из торбице њеко писмо завијено новинама. {{Tab}}— Дај амо! — викну кнез. — Одма дај амо ту књигу! {{Tab}}— Ма шта може бити то? — рече Кењо с малом душом. {{Tab}}— Шта може бити? Ово је лепорат, у коме се налази све како је било, како сте коња одвели, куд сте га провели, све, све, све, до најмање ситнице. {{Tab}}— Дај, дите! — викну опет кнез. — Ја ћу одма Кења свезати и одвести у град, кад већ има лепорат. Шта да губу штедимо... Дај, Барице, коноп. {{Tab}}— О Исусе слатки! Дивице причиста! Јозефе праведни! — кличе Барица уставши. {{Tab}}— Немој стрико, казаћу све, ако ће ме ћаћа и убити — једва изговори Кењо, а зној му проби кроз чело. {{Tab}}— Ди је кон!? — брекну Бакоња. {{Tab}}— Ди је коњ!? — понови Кушмељ. {{Tab}}— Коња на сриду, губо од губе! — рече и Барица. {{Tab}}— Јено га под Црним куком, у синици стрица Роре. {{Tab}}— Трчи ћаћа! — вели Бакоња давши Кењу новце. {{Tab}}— Брзо, мој липи Јере — дода жена. {{Tab}}— Ајдмо — рече Кушмељ, узевши кубуру с оружнице, па истура Кења пред собом. {{Tab}}Бакоњу спопаде такав смијех да се изврати наузнак. Кад се Осињача поврати, Бакоња се још смијао, али од силног умора и дремљивости није могао више да говори, него оде на кревет и леже, молећи матер да га одмах пробуди чим се они поврате. {{Tab}}Барица запали свијећу пред „Дивицом“, клече и поче говорити „крунице“. Кад изговори десет круница, изађе пред кућу, да види иду ли, па опет настави мољење. Тако је трајало до пред зору, кад Барица зачу коњски топот, те разбуди сина. {{Tab}}Кењо уђе водећи за оглав кулаша, који, сав блатав, покривен раканцем, зарза видећи Бакоњу. За коњем уђе Кушмељ, држећи у руци натегнуту кубуру. {{Tab}}Бакоња загрли коња и стаде га љубити и тепати му. {{Tab}}— Борме, синко, за длаку је шкапулâ! — вели кнез. — Сутра зором хоћеше га Кркота одвеси на босанску границу. А знаш шта су били смислили? Да слажу стрицу, како си ти издâ коња другим никим лупежима! {{Tab}}— О Исусе слатки, о Дивице причиста! Срића да је вра-Брне на време дознâ све! — рече Барица. {{Tab}}Бакоња сложи руке на кулашу, па погледавши побједнички оца и мајку, рече: {{Tab}}— Мој добри ћаћо, и моја добра мајо, ништа стриц за то не зна. Он и сада, овога тренутка, сигурно мисли да му је коњ на другој страни. {{Tab}}— Шта велиш?... Како то? — питају родитељи, а на Кењову лицу показа се виши ужас но прије. {{Tab}}— Кажем вам: од свега овога стриц не зна ни овишно! (То рекавши запе ноктом за зубе.) Јево ћу вам по реду све исказати — додаде Бакоња сједавши. — Кад прикојуче ујутро допаде Стипан и каза да приковођани украдоше кулаша, ја одма реко у себика: нису борме Приковођани, него Кркотићи! Кâ да ми је сам Бог то на уво пришануја, тако сам увирен бија да је то њиов посâ и да им је намира да мене у то уплиту. Кад стриц и Стипан одоше прико воде, ја сам се пуно мучија, па најпосли кажем кувару Балегану своју сујму. добри Балеган липо ме свитова шта ћу чинити... Јето ти како је било... {{Tab}}Кењо хукну, пак се одмаче у присјенак. {{Tab}}— О мудро моје дите, о липо моје дите! — рече кнез загрливши сина. {{Tab}}— Благо нама довика — дода Осињача отимљући Бакоњу из очина загрљаја. — Јесам ли ти увик говорила, Јере, да је ово дите одвојило мудрошћу, да је за њега мало да буде вратар!... {{Tab}}— Дакле, ко је бија с Кењом? Шта каже? — запита Бакоња, гледајући кривца преко рамена. {{Tab}}— Бија му је ћаћа и Роре — вели кнез. — А збиља, ко је дакле написâ тај лепорат? {{Tab}}— Ово је проста картина! — рече Бакоња развивши лист неписане хартије. {{Tab}}— О Исусе слатки, има ли још ко овакога дитета!? — узвикну Барица, па колико је била весела наточи чашицу ракије и понуди Кењу. А кнез се упути к њему, викнувши: {{Tab}}— Дај крунаше одма! {{Tab}}— Шта? Да вратим?... {{Tab}}Кнез га шчепа и нареди Барици да извади талијере. Па онда кнез обрну Кења, па што најбоље могаше удари га ногом гдје беше најмекши, тако да Кењо прескочи преко прага. Пошто се сасвим раздани, Бакоња узјаха на кулаша, а отац пође пред њим, те се кренуше ка манастиру. Готово сви Зубаци и Кркоте и Брзокуси бијаху по двориштима, кад отац и син прођоше, али се нико не јави, нити се учини вјешт тој ствари. {{Tab}}Кушмељ и Кушмељић стигоше у ручано доба ка води. Дуго су морали чекати возаре. Кад најзад дођоше пред манастир, затекоше све фратре пред њим, баш као и онда кад је Бакоња први пут дошао. Можете замислити како ли се сви зачудише. Фра-Брне оде брату у сусрет, те му брзо пришапта: {{Tab}}— Видим шта је, али испричај друговачије. {{Tab}}Кушмељ измисли како је то работа Милушана, како се његов син том досјетио и дошао да му јави, како је он дигао хајку и нашао коња чак на граници како је дао двадесет талијера соџбине. Али кад бјеше насамо са Наћваром, исприча му потанко сву истину, само прећута да је отео од Кења оних пет крунаша, и још измисли да му је обећао других пет, које Наћвар одмах даде, похваливши Бакоњу. {{Tab}}Послије ручка син испрати оца до воза. На растанку рече Бакоња: {{Tab}}— Ћаћо, купићеш ми још ове недиље дви приобуке нови дијачки аљина, јер ја нећу да служим по манастиру у беневрецима и опанцима! {{Tab}}— Ма мој синко, и то је на теби ново... Притрпи се за вико вриме! {{Tab}}— Нећу валај, ћаћо, него, ако ми не буду аљине до недиље, ја ћу казати сву истину стрицу, јер најпослинакарце, ја сам замиритâ ти десет талира... {{Tab}}Али се Бакоња не понесе, но сутрадан опет замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао стричеве ћелије, и највише помагао Балегану. Еле, био врло вриједан пустођак, али само пустођак. </poem> {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] kh1ds7thcfhnx88vr32abdnn3733556 Бакоња фра Брне/VI 0 25267 146379 137110 2026-09-19T14:04:12Z Galicijac 19151 Додао извор. 146379 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{VI ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ}- | [[Бакоња фра Брне/V|-{V ПРВИ ДОГАЂАЈ}-]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/VII|-{VII ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ}-]] }} <poem> VI ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ {{Tab}}Tек о Новој години Бакоња поче учити књигу. Болешљиви ђакон Шкоранца (правијем именом: Иноћентије Ловрић, син једнога обућара из града) поче му показивати глаголицу. Поваздан Бакоња мрмљаше: аз, буки, вједје, глаголи итд. и мучаше се да научи писати оне чудне грабуље и шкорпије, што се зову глаголица. Такође научи одговарати јутрењу и мису. Бакоња имадијаше умиљат и снажан глас, због чега веома омили фра-Тетки, који, премда бјеше најученији фратар у Б., опет је више то тражио од ђака, но марљивост у науци. {{Tab}}Ево како је Бакоња проводио вријеме прве године свога ђаковања. {{Tab}}Пошто би одзвонио будионицу, обућу стрицу и донео му воде, одастајао јутрењу поспремио стричеве ћелије, онда би чекао свога „вра“ (тако укратко зваше фра-Брну) да се врати са доручка. {{Tab}}— Јеси ли затворија понистре — питаше вра са тријема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако стакла нијесу затворена. {{Tab}}— Јесам, дуовниче. {{Tab}}— Јеси ли истресâ тапиће и прашину отра? {{Tab}}— Јесам, дуовниче. {{Tab}}— Да ниси доватâ карте на тавулину или орлође? {{Tab}}— Боже сачувај, дуовниче! {{Tab}}— Таа-ко. {{Tab}}Свакога боговетнога јутра Наћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнако одговараше. {{Tab}}На столу „вравоу“ бјеше гомила хартија (већином Наћвареве пјесмице), а Бакоњи бијаше најоштрије забрањено да их не дотиче, но их је вра слагао, чистећи гушчијим пером прашину испод њих. Затијем би се вра извалио у наслоњачу, па ставио преда се два шпажна златна часовника. То му бијаше уживање да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред њим. Ако се ноћу који устави, онда би се вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније пробудио. {{Tab}}Од стрица Бакоња би отишао ка своме заштитнику Балегану, да „струни росу са срца“, како кажу наши. Иначе, по обичају, ђачки доручак бијаше комад хљеба. Из захвалности, Бакоња би помогао кувару исјећи месо, или очистити рибу, или оперушати кокош итд., па онда би се опет вратио ка стрицу. {{Tab}}Сад, ако вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са полице један танки, одјељени прутић, па га лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка га по плећима. То трајаше најмање полак часа, јер послије куцања часовникâ, то бјеше врау највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубља богословска дјела и писати стихове. А ако вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром. {{Tab}}Послије тога изашао би Бакоња и обрнуо би другим лактом тријема, противнијем правцем од кујине, те би закуцао и ушао кроз једна врата између ризнице и гвардијанових соба. {{Tab}}Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“. {{Tab}}Најприје би Бакоњин нос осјетио задах влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту на стијени и на катедру под њим, гдје би сједио један фратар. Бакоња би наврх прстâ отишао да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу. У проласку морао се поклонити ђаконима Чимавици и Шкоранци, који сједијаху на столицама, између катедре и клупа. Шкоранца је врло често изостајао, због болести. Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова: Мачка, Бујаса и Лиса, које испитиваше један од ђакона. {{Tab}}Бакоња би извадио свој буквар и почео мрмољити из њега, или би гледао слике око себе. {{Tab}}Свуд унаоколо бијаху велики ормани пуни књига, које су махом миши начели, а поврх књига велике слике светаца, провинцијала итд., на платну. Бакоњи се рекло да су њеке од тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо поврх једне гомиле људи, а раширио руке и заковрнуо очима. {{Tab}}Предавање обично почиње гвардијан са ђаконима. То је трајало само њеколико минута. Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, то њему бијаше сасвијем као турски, толико је могао разумјети. Гвардијана би замијенио фра-Дувало, те испитивао ђаке, или би наредио Чимавици да их преслишава. Дувала замијени фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто разумијевао, јер се тумачаху „крипости“ богословске и кршћанске, „дила милости“, дужности редовничке, изреке светијех отаца итд. Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу да, по стоти пут, пише глаголицу. Ређе би тражио да Бакоња сриче реченице, које се налажаху под сваким словом. Испод „аз“ бјеше „а-ки“. Испод „буки“: „бес-мрь-ть-нъ.“. Испод „вѣдѣ“: „вь-се-дръ-жи-те-лю“. {{Tab}}Вртиреп би препоручио ђаконима и ђацима да „притврде“ малога Јерковића, па би их све предао фра-Тетки који је предавао пјевање. {{Tab}}Тада би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, иако му бјеше прва година „скуљења“. {{Tab}}Тетка би се прошетао горе-доље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови. Бакоњине су очи сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи Теткине. {{Tab}}— Браво Јерковићу. Деде јопета сâм: Крсте у-сли-ши нас! Крсте-по-милуј нас. Ки-и-и-ри-је елејсон! {{Tab}}И тијем би се свршило предавање. {{Tab}}Срдар се није мијешао у то, он се бавио привредом. Фра-Блитвар је био заузет другим послом, он је водио манастирске рачуне. Навћвар је предавао црковну повјест, догматику, ерменеутику и... све више ствари, али само послије „сијесте“. {{Tab}}Из скуле опет би се Бакоња јавио своме врау да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове. Из цркве би са осталијем друговима пратио фратре у ручаоницу, те послуживао. {{Tab}}Послије ручка фратри би отишли на своју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се обично завргла комендија. Сваки се шалио на свој начин, а Бакоња приказиваше све фратре како иду, говоре, њихове узречице и друге особине. Бакоња је био прави глумац. {{Tab}}Послије сијесте отишао би да чешка стрица по листовима од ногу, па би заједно у скулу. Из скуле би на вечерњу, са вечерње у коњушницу да помогне Стипану и чистибаши Шкељу напојити коње. {{Tab}}То бјеше најмилије доба Бакоњино. Лијепо га бјеше видјети, онако стасита и окретна, кад узјаше на гола коња, који се под њим малко пропиње, или граби ситнијем касом, или игра „зечки“. Стипан прорицаше: да никад није било црнорисца бињаџије као што ће бити с временом тај мали Јерковић. И Срдарина рече више пута: „Овај Кушмељић кâ да није од њиове багре! Ово ће бити јуначина, добар војник св. Фране!“ {{Tab}}Тако се Бакоњи низао дан за даном у манастиру. С њиме растаху „липос, крипос, богољубнос, милос“, како је оно говорио стриц Чагљина; али је он слабо напредовао у буквару, чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првог дана заволио, али који га је слабо могао поучавати, због своје болести. Ако је коме то на души било, било је фра-Брни. Али, опет, и фра-Брне се могаше оправдати, јер човјек који ломи главу са дјелима Јеронимовим, Томе Аквинскога и педесет других отаца, тај се не може бавити почетником. {{Tab}}Уосталом фра-Брне бјеше потпуно задовољан са синовцем, иако фратар то није никада изричито потврдио. Али се то могло судити по њеким биљезима, али највише по томе што на крају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита: {{Tab}}— Јето јес магареће крви, али јопета не могу се пуно тужити на њ. Видићемо, видићемо с врименом! {{Tab}}Можете замислити, како је то кнез искитио у повратку и како то одјекну по Зврљеву. {{Tab}}Кркотићи и Зубаци пуцаху од јада, али, поред свега тога, Чагљива, дошавши послом једаред у манастир, тражио је — баш је тражио — да се умили Кушмељићу. А мудри Кушмељић одазва се најљубазније стрицу и поздрави Рору, Рдала, Кркоту, Цонтрону, Чандрљоку и све, све среда. {{Tab}}Кад приспје вријеме берби, сви се из манастира разиђоше преко воде, осим гвардијана, Шкоранце и Балегана. Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и свијем сељацима омиље и његово се име разгласи и даље од жупа св. Фране. {{Tab}}Па онда опет наста мртва јесен и настави се једнолични живот манастирски. Тако хоћаше трајати до прољећа, да се лицем на Нову годину, не деси немили догађај, који је имао чуднијех пошљедица. {{Tab}}На први дан Нове године уждио сјевер, рек’ би све понесе! Расклимане штице врху тријема и незакачени капци на прозорима лупараху на све стране. Фра-Тетка, једини усталац од све браће, излазио је ноћу два-три пута из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећи се да вјетар не понесе откле жеравак и не нанесе га на трулину. {{Tab}}У праскозорје сва четири звона огласише јутрењу, али им се звук једва могаше чути кроз вјетрењу хупу. Фратри, огрнути кабанима, протрчаше тријемом од цркве. {{Tab}}Три најмлађа духовника обукоше се у црквене хаљине и служба отпоче. Бакоња и Мачак, у стихарима, кађаху пред њима. Балеган је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по зупцима, тапкао је ногама да их згрије, вртио је главом да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је шаке устима да дува у њих. Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља човјек њеког јада угрије пјевајући. Кад та „дерба“ доприје до највећег несклада, фра-Тетка се наједи, па и он поче немилице ударати по зупцима, те из цијеви излијетаху свакојаки гласови. {{Tab}}Али кад сунце грану, вјетар поче слабити, па мало-помало, утоли сасвим, онда се поврати склад и у цркви. Свако се препаде своје грјешне работе, па да покаје, поче сваки умиљато појати. {{Tab}}Послије службе фратри одоше у трпезарију. Под Исукрстовом вечером бјеше већ поређано осам столица, те фратри посједаше, све по годинама и по старјешинству. Пошто посркаше каву, Балеган отвори врата. Први приступи ђакон Чимавица, те цјелива гвардијана у руку, рекавши: {{Tab}}— На здравље вам младо лито. Дај боже да и’ много доживите! {{Tab}}Гвардијан му даде њекакву књижицу црвенијех корица, па рече: {{Tab}}— Јево ти, синко, ови мали, али драгоцени дар. Ово је „Цвит кршћански’ крипости“ нашега ученога фра-Јеролима Алатовића. Штиј овај либар, синко, дан и ноћ, и ладај се по њему, зарад спасења душе своје. Амен! {{Tab}}Ђакон га поново пољуби у руку, па то исто учини свакоме, понављајући исту честитку. За њим приђоше ђачићи: Мачак, Бујас, Лис и Бакоња. Сваки прими по плету од гвардијана. За њима Балеган, и он прими дукат. За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар. Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, према годинама службовања. Најзад Балеган расјече њеколико јабука и пошто понуди служинчад, нали чашицу ракије, пак наздрави: {{Tab}}— У име божје, а за добар почетак! У здравље нашег припоштованог оца гвардијана и свију редовника, који су овди и који нису овди, и свега пука кршћанског и његовог поглавице, светог оца папе! Живили! {{Tab}}— Живили! — заграјаше млађи! {{Tab}}— А шта је с Ловрићем? Је ли му ко каву понија? — запитаће гвардијан ђакона Чимавицу посред граје. {{Tab}}Чимавица смигну раменима пак изађе. {{Tab}}Дундака нагоњаху другови да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да искапи по чашицу. Он се смије, а све погледује фра-Пирију (коме, узгред буди речено, тај надимак не бје залуду дат). Фратар намигну, а на то Дундак, у тињи час, сали у се седам купица ракије, уз наздравице. {{Tab}}— Сад, нека ишчати молитву! — рече Бобан. {{Tab}}— Какву молитву!? — запита фра-Тетка. {{Tab}}— Ма, дујо, нику ришћанску молитву! Чућеш је! {{Tab}}Фратри се згледаше смијући се, а то посоколи Дундака, те размахну рукама. Направи се коло око њега, он се прекрсти три пута са три прста „по ришћанску“, метаниса три пута шапућући њешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу па поче попијевајући: {{Tab}}— Зелембаћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи, угњу масла, да намаже жвале и надимале! Надимљи се црни враже, кâ ’но Грци по полици. Они јесу добри ловци. Стријељаху једну гору и уватише тицу срнадицу. Из ње ваде талога, да намажу таколе. Таколи ричу, таколи бучу, таколи иду шешарскијем путем и налазе шешерскоје дијете. Дијете у... опанке киселило, прстом набадало, а зубма окруживало... господи помилуј, амин!“ {{Tab}}Поново заче да клања и да се крсти. {{Tab}}Усред те граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостријешиле. {{Tab}}Једва једвице изговори: {{Tab}}— Зло! — па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: — Зло! {{Tab}}— Зло Ловрићу? — запита гвардијан. {{Tab}}— Он је при-ми-ну-ја! {{Tab}}— Шта? {{Tab}}— Да... умра!... умра је!... {{Tab}}Сви потекоше у ђаконску ћелију, која се налазила између Наћвареве и Теткине. Збиља јадни Шкоранца укочањио се, а отворене му очи. На кревету и на поду двије локвице крви. Крај њега, на столићу, њеколико скленица љекарија. Хаљине му побацане врх покривача. Према његову кревету, уз дувар, бијаше други кревет, на коме спаваше Чимавица. {{Tab}}Пошто се гвардијан разабра мало, засу грдњама Чимавицу. {{Tab}}— Гаде, губо, рђо, измету, смрдљива Чимавицо, тако ли си пазија друга, а? Тако си се бринуја за њ!... {{Tab}}Сви навалише на ђакона, ко ће боље. Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два-три пута, а да је могао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом напипати. {{Tab}}Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух. Кадгод би видио што немило хоћаше га забољети у куљи. {{Tab}}Сви грају. Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто. Дундак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаше. Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину. Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа. {{Tab}}— Ма шта сам ја крив? Шта сам крив, за ране Исукрстове? — кука Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују. — Шта сам могâ учинити? Јето синоћ уватија га огањ и кашљâ је и знојија се, кâ и сваку вече! А то сте знали сви. Баш синоћке би му лакше и разговарали смо се и смијали. Још рече да ће јутроске на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробудим“ — рече ми. А јутроске, посли први звона, ја га два пута полако зовну: „Иноценцо! Иноценцо!“ Па кад сам видија да спава (јер сам мислија да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?... {{Tab}}— Таа-ко! Дакле, он је преминуја још ноћаске? — пита фра-Брне. {{Tab}}— Па то се зна! То се одма види! — вели Тетка. {{Tab}}— О, боже! боже! па овако? Без исповисти и без причешћа! {{Tab}}— Шта ћемо, де? Шта ти је, ту ти је! {{Tab}}— Сад не помаже карабулина, него да се уреди што триба уредити! — рече фра-Тетка. {{Tab}}— Али, шта сам ја крив? Шта сам могâ учинити, за блажену Дивицу? — кука једнако Чимавица. {{Tab}}— Ма, болан, ко тебе криви? Ко каже да си шта крив? — тјеши га фра-Брне. {{Tab}}Сад сви почеше тјешити ђакона. {{Tab}}— А зашта ме онда бије? — пита ђакон. {{Tab}}— Зашта, зашта? — вели гвардијан. — Јето тако! Потриба се човику искалити, а ти си млађи, а... ајдемо. Ајдемо-те да се сврши шта је триба! {{Tab}}Стипан, који одавно имађаше зуб на фра-Срдара, излазећи, простријеља га очима, па рече опрхо: {{Tab}}— Лако се искалити на нејачем и на млађем, али није право, а, крижа ми... {{Tab}}— А шта, крижа ти — плану жестоки Срдар — шта би било да сам тебе, а? де?... {{Tab}}Раздвојише их одмах. {{Tab}}— О, о, о! — поче тихо фра-Блитвар. — Ти, Стипане, канда губиш ришпет редовницима, о! о! {{Tab}}— Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко оће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли? А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду. {{Tab}}Фра-Срдар се загна на њ, али га срећом његовом уставише, јер одиста ћаше награјисати. {{Tab}}Гвардијан смјеста исплати најам Стипану и изагна га. ФраБрне, хучући једнако и држећи се за куљу, дарова му пет крунаша зато што му је добро пазио кулаша. И тако делија Стипан изнесе стопе из манастира. {{Tab}}Па онда послаше момке с писмом у град мајстору Бортулу Ловрићу, обућару, и јавише му да му је син Иноценцо ненадно преминуо. {{Tab}}Па обукоше мртваца и пренијеше у цркву, гдје му на поређе, почеше чатити бдјења. {{Tab}}Бакоња је лио четвороструке сузе и није се мицао од мртваца. Он једини у манастиру бјеше веома растужен. {{Tab}}У фратарској трпезарији, за обједом, заврше се жестока богословска распра. Фра-Тетка доказиваше да се о великијем годовима не може, без невоље, опојати мртав свећеник. Фра-Дувало је противно тврдио. Пирија и Наћвар бијаху мишљења Дувалова, а остали пристајаху уз Тетку. Сваки се напрезао да се сјети каквијех ријечи из светијех књига, којима би могао потврдити своје мишљење. Вртиреп се опкладио са Наћваром да ће њешто наћи у њекој књизи, па је стога ходио у манастирску књижницу и изгубио опкладу. Најзад оста свак при своме мишљењу. {{Tab}}Сутрадан дође мајстор Ловрић. Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена носа. Могао је имати око педесет година. Он не показа превелике жалости. Најбоље га утеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице. {{Tab}}— Виш! — рече му Дундак. — Он бијаше бриљузак, брате. Ти знаш шта ми у Котарима зовемо бриљузак? То је, знаш, јаје које се излеже без коре. А он је био тако јаје, па је пукао од студени... {{Tab}}— Сакррр! — викну мајстор. — На кога се увргао, сакр!? Ја сам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четири године у Моравији, у Штирији, у Шлованији, Сализбургу, Шпилибергу, Тренту, Тријешту, Верони, Мантуви, Пјаченци, па у Унгарији, сву сам Унгарију обишâ кâ овај длан, разумиш ли? Бија сам у врага дома! Бија сам у папиној земљи, и тукâ се с Францезима. Дреждâ сам напољу по ноћи, киснуја, одија пишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија. А он... што ти кажеш... бриљузак, дође на свит без дуа! Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) сите докоњаке, па, па, јето све једнако, сакрр... {{Tab}}— Али, може бити да баш њему утрнуше зуби стога што си ти ија незрила воћа? — рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељади, закачила у памети по која изрека из Светога писма. {{Tab}}Мајстора Ловрића, у младијем годинама, отправи опћина на силу „у солдатију“, јер цијела варош немаде мира од његова бакочења. Кад се, након петнаест година, врну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зрелом цуром, која имађаше њешто свога. У војсци научи цревљарски занат, па је у граду пролазио лијепо. Он је израђивао обућу фратрима, стога му и примише сина. То бјеше једини ђак којему не бијаше род ниједан фратар. Жена Ловрићу умрије послије четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години свога јаднога вијека. {{Tab}}Сахранише несрећног ђакона, пак се, мало-помало, поче повраћати стари ред у манастиру, али се, у исто вријеме, поче осјећати „жата“. {{Tab}}Чимавица, пошто је четири дана лежао гдје и прије, одједном навали да га премјесте. Он не хтје казати од чега се препао, но кад га ко запита о томе, он набури, а на лицу му се читаху страшне приче. Толико бјеше доста да страх обузме ђаке. А кад још Чимавица заиска и доби допуст да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усели у све слуге па дохвати и фра-Брну. Злосрећни Чимавица, не устави се ни на томе, него писа из своје куће стрицу фра-Пињати Ћуку, који у то доба држаше парохију у О. У писму се моли да га старац премјести у који други манастир, јер да је радији „свући се“, но се повратити у В., пошто је кућа сјеновита („много синовита“). Фра-Пињата повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам како би добро било да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе. Сад приону страх и фратрима, осим Тетке и Срдара. Залуду се ова двојица опираху да се бдјење не чати јер ће се тек након тога распалити машта младежи. Фра-Брне је доказивао да треба, а уз њ пристајаху још четири брата. Заподједе се жестока богословска парба, те се призивали свети оци у помоћ. Али, како обично бива у такијем приликама, надјачани се већма ражестише и остадоше при својој. Јуначки фра-Срдарина не умијаше се прети, но им викаше: {{Tab}}— Она губа, она смрдљива Чимавица, измислила којешта, само да нађе извит како ће се проскитати, а ви одма: тум! бум! одма по сриди свете оце и корабљице! Валај је добро учинија што се очистија одавлен, јер да се опет наврати, напипâ би га ногом ди је најпоштенији! Ћук од ћука, као што су сви његови, а највише Пињатина!... А мртви Шкоранца нека се мени јави, ако је кадар. {{Tab}}Бакоња је пио ријечи Срдарове. Бакоњу заношаше све што је мушко и соколасто, те иако се чудио учености осталијех фратара, дивио се још више срчаности Срдаревој. Не бојати се мртвога Шкоранице, него га још чикати! {{Tab}}Другога вечера пошто стиже писмо Пињатино, сјели фратри да вечерају. Бујас за налоњом поче да чати живот светитеља чији је дан. {{Tab}}— Мали Јерковићу! — зовну Срдарина, прекинувши штиоца. {{Tab}}— Шта велите? — одазва се Бакоња, ушав к њима. {{Tab}}— Ајде ми донеси убрус из камаре, јево ти кључ! — Бакоња се обазрије, мигнувши Мачку. {{Tab}}— А куда ћеш ти? — пита Срдар Мачка. {{Tab}}— Ја... онај... {{Tab}}— Ти, онај, остани ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти наредија. {{Tab}}„Штиоц“ настави: „Блажени же слишав то от ангела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагола...“ {{Tab}}У томе се Бакоња поврати, блијед као крпа, и предаде убрус. Фратри га сви погледаше. Бакоња се — у ђачкој трпезарији — стропошта на клупу и поче брисати ледени зној са чела. {{Tab}}— Видија си га, је ли? — питају Мачак и Лис. {{Tab}}Бакоња заврти главом, па једва изговори: {{Tab}}— Нисам, али ми се све чинило, да ми је иза леђа... {{Tab}}— Шкопићу! — викну фра-Тетка. {{Tab}}— Шта велите? — одазва се Мачак. {{Tab}}— Ајде ми донеси ону кутију прашка из моје камаре! Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином! {{Tab}}Мачак немаде куд ни камо. Види злу игру фратарску, али је ред слушати. Кад је био према школској дворници, стаде га дрека пак се врати. {{Tab}}— Шта је? — питају га. {{Tab}}— Ајме мени! Видија сам га... {{Tab}}— Кога? — запита Срдар, па скочи и стаде према њему. {{Tab}}— Ја не знам... фра... може бити, учинило ми се... {{Tab}}Срдар изађе, псујући. За њим потече Тетка. {{Tab}}Онда Мачак паде на кољена према Исукрсту. {{Tab}}— Тако ми овога распела, дуовници, бија је он... Он, Шкоранца главом! {{Tab}}— Учинило ти се, будало. {{Tab}}— А, није, кад вам се кунем!... {{Tab}}Гвардијан и сви остали не хтједоше слушати даље, него отидоше. {{Tab}}— Он, он — настави Мачак ђацима. — Наслонија се уза зид, а издрељија очи на менека. Ајме мени! Ајме мени! Како нисам умра на мисту!... {{Tab}}— Е, сад се већ нема рашта крити — поче Балеган. — досад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити! И ја сам га видија! {{Tab}}Можете замислити, како то тек пренерази ђаке. {{Tab}}— Јесам... Оно што јест, јест, а ви знате да у мене нису дви ричи! Прикојуче, уочи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у први сутон, ја се наслонија на овај прозор, па гледам какво ће вриме. Гледам, гледам, док ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он помолија главу прико зида, а издрељија оволике очи у менека. А мени, брате мој, привише се ноге кâ два конца. Оћу да измолим „Поздрав госпин“, а не могу. Како је могâ доприти главом до онолике висине? Биће се попеја на гроб покојног фраФелицијана Фелицијановића... {{Tab}}Још им Балеган каза да се Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може крити! {{Tab}}Разумије се да су тога истога вечера дознали и фратри, сваки од свог ђака. Сутрадан, послије благослова, окупише се сви у покојникову собу, гдје се чатило велико бдјење. {{Tab}}Али, на велико чудо свачије, не помаже ни бдјење. Шкоранца се поче јављати још чешће. Најзад он сам објасни Дундаку зашто нема мира. {{Tab}}Дундака срете Шкоранца усред бијела дана, ишао од воза к манастиру. Дундак, слободан, а вјешт како се треба понашати у таквијем приликама, прекрсти се, изговори полако „Поздрав Дивици“, пак запита пудалину: „Душо кршћанска, шта желиш од менека?“ — „Желим, да ти се исповидим!“ — „Душо кршћанска, ајде ка коме редовнику споради тога!“ — „Не, него баш ономе, кога првога удесим! Тако ми је наређено, за педипсу шта сам то пропуштија учинити уочи смрти. Дакле, слушај...“ Дундак мораде слушати сву исповијест до краја, све крупне и ситне грјехове Шкоранчине, чак и то како је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град. Затијем пудалина каза да се залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле он (Шкоранца) не отпјева мису у манастирској цркви. А то ће бити ноћу. А биће кад се наврши вријеме које би протекло, да је жив, до „младе мисе!“ {{Tab}}Чим се то разгласи, фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њим разговарати које о чем, па, најпослије, поче га запиткивати о ономе што бејше научио као ђак. Бакоња све своје знање истресе пред стрицем у мање од по уре. Онда се вра таче душе, па му ста казивати главније ствари. {{Tab}}Срдар се љутио на „изумисли дичурлије“, а највише на фра-Брну, који је баш „подитињија“. Али кад је морала његова љутња досећи до вршка, онда баш омеча те не караше никога. {{Tab}}— Баш није лоше да се ове будалаштине разгласе! — рече он фра-Тетки насамо. — Наши се људи више боје једнога мртвога неголи стотине живи. А боље по нас ако се приковођани припану, особито ове године, како је слабо родило! {{Tab}}Заиста се преко воде разгласи како се ђакон потенчио, те се не ћаше нико ослободити да се ноћу дошуња, па да би знао е ће благо „приватити“. </poem> {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] 1bmya0ygiv0fj91lf2cvx77wkp36g9r 146392 146379 2026-09-19T14:21:31Z Galicijac 19151 Болдовао и центрирао наслов, обрисао сувишне празне редове. 146392 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{VI ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ}- | [[Бакоња фра Брне/V|-{V ПРВИ ДОГАЂАЈ}-]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/VII|-{VII ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ}-]] }} <poem> <center><big>'''VI ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ'''</big></center> {{Tab}}Tек о Новој години Бакоња поче учити књигу. Болешљиви ђакон Шкоранца (правијем именом: Иноћентије Ловрић, син једнога обућара из града) поче му показивати глаголицу. Поваздан Бакоња мрмљаше: аз, буки, вједје, глаголи итд. и мучаше се да научи писати оне чудне грабуље и шкорпије, што се зову глаголица. Такође научи одговарати јутрењу и мису. Бакоња имадијаше умиљат и снажан глас, због чега веома омили фра-Тетки, који, премда бјеше најученији фратар у Б., опет је више то тражио од ђака, но марљивост у науци. {{Tab}}Ево како је Бакоња проводио вријеме прве године свога ђаковања. {{Tab}}Пошто би одзвонио будионицу, обућу стрицу и донео му воде, одастајао јутрењу поспремио стричеве ћелије, онда би чекао свога „вра“ (тако укратко зваше фра-Брну) да се врати са доручка. {{Tab}}— Јеси ли затворија понистре — питаше вра са тријема, јер, и љети, бојаше се ући у собу, ако стакла нијесу затворена. {{Tab}}— Јесам, дуовниче. {{Tab}}— Јеси ли истресâ тапиће и прашину отра? {{Tab}}— Јесам, дуовниче. {{Tab}}— Да ниси доватâ карте на тавулину или орлође? {{Tab}}— Боже сачувај, дуовниче! {{Tab}}— Таа-ко. {{Tab}}Свакога боговетнога јутра Наћвар би изређао сва та питања, а Бакоња увијек једнако одговараше. {{Tab}}На столу „вравоу“ бјеше гомила хартија (већином Наћвареве пјесмице), а Бакоњи бијаше најоштрије забрањено да их не дотиче, но их је вра слагао, чистећи гушчијим пером прашину испод њих. Затијем би се вра извалио у наслоњачу, па ставио преда се два шпажна златна часовника. То му бијаше уживање да слуша како клопоћу она два велика на стјенама и два мала пред њим. Ако се ноћу који устави, онда би се вра одмах пробудио; ако се два сложе у куцању, онда би се доцније пробудио. {{Tab}}Од стрица Бакоња би отишао ка своме заштитнику Балегану, да „струни росу са срца“, како кажу наши. Иначе, по обичају, ђачки доручак бијаше комад хљеба. Из захвалности, Бакоња би помогао кувару исјећи месо, или очистити рибу, или оперушати кокош итд., па онда би се опет вратио ка стрицу. {{Tab}}Сад, ако вра надме образе и прегне главу, Бакоња дохвати са полице један танки, одјељени прутић, па га лагано удјене стрицу под кошуљу и чешка га по плећима. То трајаше најмање полак часа, јер послије куцања часовникâ, то бјеше врау највеће уживање, то га њекако спремаше да узмогне с насладом читати најдубља богословска дјела и писати стихове. А ако вра одмах не надме образе и не прегне главу, онда Бакоња чека док то буде, јер без тога нијесу се раздвајали јутром. {{Tab}}Послије тога изашао би Бакоња и обрнуо би другим лактом тријема, противнијем правцем од кујине, те би закуцао и ушао кроз једна врата између ризнице и гвардијанових соба. {{Tab}}Ту је била књижница, а у исто вријеме и „скула“. {{Tab}}Најприје би Бакоњин нос осјетио задах влаге и прашљивијех књига, па онда би његове очи отишле ка великом Исукрсту на стијени и на катедру под њим, гдје би сједио један фратар. Бакоња би наврх прстâ отишао да га пољуби у руку, па би отишао на своје мјесто, у трећу клупу. У проласку морао се поклонити ђаконима Чимавици и Шкоранци, који сједијаху на столицама, између катедре и клупа. Шкоранца је врло често изостајао, због болести. Најзад би сио Бакоња, као што рекосмо, у трећу клупу, иза тројице својих другова: Мачка, Бујаса и Лиса, које испитиваше један од ђакона. {{Tab}}Бакоња би извадио свој буквар и почео мрмољити из њега, или би гледао слике око себе. {{Tab}}Свуд унаоколо бијаху велики ормани пуни књига, које су махом миши начели, а поврх књига велике слике светаца, провинцијала итд., на платну. Бакоњи се рекло да су њеке од тијех слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе браде до појаса, грбаста носа и крупнијех очију, које је избуљио гледајући људску лубању, те се чињаше да се чуди он њој а она њему; најзад, њеки коштуњав и наполак голи светац, клечи у ваздуху, високо поврх једне гомиле људи, а раширио руке и заковрнуо очима. {{Tab}}Предавање обично почиње гвардијан са ђаконима. То је трајало само њеколико минута. Ако би Бакоња и стигао на вријеме да слуша одговоре ђакона, то њему бијаше сасвијем као турски, толико је могао разумјети. Гвардијана би замијенио фра-Дувало, те испитивао ђаке, или би наредио Чимавици да их преслишава. Дувала замијени фра-Вртиреп, и тада би Бакоња бар њешто разумијевао, јер се тумачаху „крипости“ богословске и кршћанске, „дила милости“, дужности редовничке, изреке светијех отаца итд. Најзад би Вртиреп изазвао Бакоњу да, по стоти пут, пише глаголицу. Ређе би тражио да Бакоња сриче реченице, које се налажаху под сваким словом. Испод „аз“ бјеше „а-ки“. Испод „буки“: „бес-мрь-ть-нъ.“. Испод „вѣдѣ“: „вь-се-дръ-жи-те-лю“. {{Tab}}Вртиреп би препоручио ђаконима и ђацима да „притврде“ малога Јерковића, па би их све предао фра-Тетки који је предавао пјевање. {{Tab}}Тада би и ђакони сјели са ђацима, а тада се истицаше Бакоња, иако му бјеше прва година „скуљења“. {{Tab}}Тетка би се прошетао горе-доље, испред њих, па би замахао прутићем, а на то би се сложили гласови. Бакоњине су очи сјактиле, пратећи сваки покрет прутића, а кад би се вршак тога прутића к њему обратио, те он дао маха своме звонкоме гласу, тада би синуле очи Теткине. {{Tab}}— Браво Јерковићу. Деде јопета сâм: Крсте у-сли-ши нас! Крсте-по-милуј нас. Ки-и-и-ри-је елејсон! {{Tab}}И тијем би се свршило предавање. {{Tab}}Срдар се није мијешао у то, он се бавио привредом. Фра-Блитвар је био заузет другим послом, он је водио манастирске рачуне. Навћвар је предавао црковну повјест, догматику, ерменеутику и... све више ствари, али само послије „сијесте“. {{Tab}}Из скуле опет би се Бакоња јавио своме врау да види треба ли му што, па би отишао да одзвони часове. Из цркве би са осталијем друговима пратио фратре у ручаоницу, те послуживао. {{Tab}}Послије ручка фратри би отишли на своју сијесту, а ђаци на своју, у скулу, гдје би се обично завргла комендија. Сваки се шалио на свој начин, а Бакоња приказиваше све фратре како иду, говоре, њихове узречице и друге особине. Бакоња је био прави глумац. {{Tab}}Послије сијесте отишао би да чешка стрица по листовима од ногу, па би заједно у скулу. Из скуле би на вечерњу, са вечерње у коњушницу да помогне Стипану и чистибаши Шкељу напојити коње. {{Tab}}То бјеше најмилије доба Бакоњино. Лијепо га бјеше видјети, онако стасита и окретна, кад узјаше на гола коња, који се под њим малко пропиње, или граби ситнијем касом, или игра „зечки“. Стипан прорицаше: да никад није било црнорисца бињаџије као што ће бити с временом тај мали Јерковић. И Срдарина рече више пута: „Овај Кушмељић кâ да није од њиове багре! Ово ће бити јуначина, добар војник св. Фране!“ {{Tab}}Тако се Бакоњи низао дан за даном у манастиру. С њиме растаху „липос, крипос, богољубнос, милос“, како је оно говорио стриц Чагљина; али је он слабо напредовао у буквару, чему није био он крив, нити је крив био добродушни ђакон Ловрић, који је Бакоњу од првог дана заволио, али који га је слабо могао поучавати, због своје болести. Ако је коме то на души било, било је фра-Брни. Али, опет, и фра-Брне се могаше оправдати, јер човјек који ломи главу са дјелима Јеронимовим, Томе Аквинскога и педесет других отаца, тај се не може бавити почетником. {{Tab}}Уосталом фра-Брне бјеше потпуно задовољан са синовцем, иако фратар то није никада изричито потврдио. Али се то могло судити по њеким биљезима, али највише по томе што на крају љета рече брату Кушмељу, који дође да распита: {{Tab}}— Јето јес магареће крви, али јопета не могу се пуно тужити на њ. Видићемо, видићемо с врименом! {{Tab}}Можете замислити, како је то кнез искитио у повратку и како то одјекну по Зврљеву. {{Tab}}Кркотићи и Зубаци пуцаху од јада, али, поред свега тога, Чагљива, дошавши послом једаред у манастир, тражио је — баш је тражио — да се умили Кушмељићу. А мудри Кушмељић одазва се најљубазније стрицу и поздрави Рору, Рдала, Кркоту, Цонтрону, Чандрљоку и све, све среда. {{Tab}}Кад приспје вријеме берби, сви се из манастира разиђоше преко воде, осим гвардијана, Шкоранце и Балегана. Бакоња оста четири недјеље са стрицем у виноградима, и свијем сељацима омиље и његово се име разгласи и даље од жупа св. Фране. {{Tab}}Па онда опет наста мртва јесен и настави се једнолични живот манастирски. Тако хоћаше трајати до прољећа, да се лицем на Нову годину, не деси немили догађај, који је имао чуднијех пошљедица. {{Tab}}На први дан Нове године уждио сјевер, рек’ би све понесе! Расклимане штице врху тријема и незакачени капци на прозорима лупараху на све стране. Фра-Тетка, једини усталац од све браће, излазио је ноћу два-три пута из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећи се да вјетар не понесе откле жеравак и не нанесе га на трулину. {{Tab}}У праскозорје сва четири звона огласише јутрењу, али им се звук једва могаше чути кроз вјетрењу хупу. Фратри, огрнути кабанима, протрчаше тријемом од цркве. {{Tab}}Три најмлађа духовника обукоше се у црквене хаљине и служба отпоче. Бакоња и Мачак, у стихарима, кађаху пред њима. Балеган је вукао конопе иза оргуља, а фра-Тетка, куцкајући по зупцима, тапкао је ногама да их згрије, вртио је главом да му се врат не укочањи, а кад год могаше уграбити, приносио је шаке устима да дува у њих. Тако чињаху и сви остали, а уз то дераху се сви скупа, јер се збиља човјек њеког јада угрије пјевајући. Кад та „дерба“ доприје до највећег несклада, фра-Тетка се наједи, па и он поче немилице ударати по зупцима, те из цијеви излијетаху свакојаки гласови. {{Tab}}Али кад сунце грану, вјетар поче слабити, па мало-помало, утоли сасвим, онда се поврати склад и у цркви. Свако се препаде своје грјешне работе, па да покаје, поче сваки умиљато појати. {{Tab}}Послије службе фратри одоше у трпезарију. Под Исукрстовом вечером бјеше већ поређано осам столица, те фратри посједаше, све по годинама и по старјешинству. Пошто посркаше каву, Балеган отвори врата. Први приступи ђакон Чимавица, те цјелива гвардијана у руку, рекавши: {{Tab}}— На здравље вам младо лито. Дај боже да и’ много доживите! {{Tab}}Гвардијан му даде њекакву књижицу црвенијех корица, па рече: {{Tab}}— Јево ти, синко, ови мали, али драгоцени дар. Ово је „Цвит кршћански’ крипости“ нашега ученога фра-Јеролима Алатовића. Штиј овај либар, синко, дан и ноћ, и ладај се по њему, зарад спасења душе своје. Амен! {{Tab}}Ђакон га поново пољуби у руку, па то исто учини свакоме, понављајући исту честитку. За њим приђоше ђачићи: Мачак, Бујас, Лис и Бакоња. Сваки прими по плету од гвардијана. За њима Балеган, и он прими дукат. За куваром честиташе: млинар Бобан, ковач Тртак, коњушар Стипан, пак возари Бељан и Дундак, а најзад говедар. Фра-Пирија колендиса, кога више кога мање, према годинама службовања. Најзад Балеган расјече њеколико јабука и пошто понуди служинчад, нали чашицу ракије, пак наздрави: {{Tab}}— У име божје, а за добар почетак! У здравље нашег припоштованог оца гвардијана и свију редовника, који су овди и који нису овди, и свега пука кршћанског и његовог поглавице, светог оца папе! Живили! {{Tab}}— Живили! — заграјаше млађи! {{Tab}}— А шта је с Ловрићем? Је ли му ко каву понија? — запитаће гвардијан ђакона Чимавицу посред граје. {{Tab}}Чимавица смигну раменима пак изађе. {{Tab}}Дундака нагоњаху другови да наздрави свакоме фратру, а уз сваку здравицу да искапи по чашицу. Он се смије, а све погледује фра-Пирију (коме, узгред буди речено, тај надимак не бје залуду дат). Фратар намигну, а на то Дундак, у тињи час, сали у се седам купица ракије, уз наздравице. {{Tab}}— Сад, нека ишчати молитву! — рече Бобан. {{Tab}}— Какву молитву!? — запита фра-Тетка. {{Tab}}— Ма, дујо, нику ришћанску молитву! Чућеш је! {{Tab}}Фратри се згледаше смијући се, а то посоколи Дундака, те размахну рукама. Направи се коло око њега, он се прекрсти три пута са три прста „по ришћанску“, метаниса три пута шапућући њешто, па прекрсти руке на грудима, диже главу па поче попијевајући: {{Tab}}— Зелембаћа козе враћа, по дубоку, по широку, да напасе, да намузе, да накупи, угњу масла, да намаже жвале и надимале! Надимљи се црни враже, кâ ’но Грци по полици. Они јесу добри ловци. Стријељаху једну гору и уватише тицу срнадицу. Из ње ваде талога, да намажу таколе. Таколи ричу, таколи бучу, таколи иду шешарскијем путем и налазе шешерскоје дијете. Дијете у... опанке киселило, прстом набадало, а зубма окруживало... господи помилуј, амин!“ {{Tab}}Поново заче да клања и да се крсти. {{Tab}}Усред те граје допаде Чимавица, блијед као крпа, а косе му се накостријешиле. {{Tab}}Једва једвице изговори: {{Tab}}— Зло! — па гутну пљувачку и заврти главом и опет ће: — Зло! {{Tab}}— Зло Ловрићу? — запита гвардијан. {{Tab}}— Он је при-ми-ну-ја! {{Tab}}— Шта? {{Tab}}— Да... умра!... умра је!... {{Tab}}Сви потекоше у ђаконску ћелију, која се налазила између Наћвареве и Теткине. Збиља јадни Шкоранца укочањио се, а отворене му очи. На кревету и на поду двије локвице крви. Крај њега, на столићу, њеколико скленица љекарија. Хаљине му побацане врх покривача. Према његову кревету, уз дувар, бијаше други кревет, на коме спаваше Чимавица. {{Tab}}Пошто се гвардијан разабра мало, засу грдњама Чимавицу. {{Tab}}— Гаде, губо, рђо, измету, смрдљива Чимавицо, тако ли си пазија друга, а? Тако си се бринуја за њ!... {{Tab}}Сви навалише на ђакона, ко ће боље. Фра-Срдару не би ни то доста, но га удари два-три пута, а да је могао од налоге у тијесној соби, ћаше га и ногом напипати. {{Tab}}Фра-Брне надимље образе и држи се за трбух. Кадгод би видио што немило хоћаше га забољети у куљи. {{Tab}}Сви грају. Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто. Дундак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаше. Бобан дигао суху ногу мртвога, па јој мјери прстима дебљину. Једини Стипан саставио руке на грудима и гледа. {{Tab}}— Ма шта сам ја крив? Шта сам крив, за ране Исукрстове? — кука Чимавица, кад га једва допаде ред да га чују. — Шта сам могâ учинити? Јето синоћ уватија га огањ и кашљâ је и знојија се, кâ и сваку вече! А то сте знали сви. Баш синоћке би му лакше и разговарали смо се и смијали. Још рече да ће јутроске на матутин, ако витар ујења. — „Ма исто немој ме будити, ако се сам не пробудим“ — рече ми. А јутроске, посли први звона, ја га два пута полако зовну: „Иноценцо! Иноценцо!“ Па кад сам видија да спава (јер сам мислија да спава), ја га остави, јер шта би друго чинија?... {{Tab}}— Таа-ко! Дакле, он је преминуја још ноћаске? — пита фра-Брне. {{Tab}}— Па то се зна! То се одма види! — вели Тетка. {{Tab}}— О, боже! боже! па овако? Без исповисти и без причешћа! {{Tab}}— Шта ћемо, де? Шта ти је, ту ти је! {{Tab}}— Сад не помаже карабулина, него да се уреди што триба уредити! — рече фра-Тетка. {{Tab}}— Али, шта сам ја крив? Шта сам могâ учинити, за блажену Дивицу? — кука једнако Чимавица. {{Tab}}— Ма, болан, ко тебе криви? Ко каже да си шта крив? — тјеши га фра-Брне. {{Tab}}Сад сви почеше тјешити ђакона. {{Tab}}— А зашта ме онда бије? — пита ђакон. {{Tab}}— Зашта, зашта? — вели гвардијан. — Јето тако! Потриба се човику искалити, а ти си млађи, а... ајдемо. Ајдемо-те да се сврши шта је триба! {{Tab}}Стипан, који одавно имађаше зуб на фра-Срдара, излазећи, простријеља га очима, па рече опрхо: {{Tab}}— Лако се искалити на нејачем и на млађем, али није право, а, крижа ми... {{Tab}}— А шта, крижа ти — плану жестоки Срдар — шта би било да сам тебе, а? де?... {{Tab}}Раздвојише их одмах. {{Tab}}— О, о, о! — поче тихо фра-Блитвар. — Ти, Стипане, канда губиш ришпет редовницима, о! о! {{Tab}}— Ја, вире ми, дујо, мало марим, кад ко оће да табачи, па да је и бискуп, разумиш ли? А онај дитић није крив, а мене боли кад видим неправду. {{Tab}}Фра-Срдар се загна на њ, али га срећом његовом уставише, јер одиста ћаше награјисати. {{Tab}}Гвардијан смјеста исплати најам Стипану и изагна га. ФраБрне, хучући једнако и држећи се за куљу, дарова му пет крунаша зато што му је добро пазио кулаша. И тако делија Стипан изнесе стопе из манастира. {{Tab}}Па онда послаше момке с писмом у град мајстору Бортулу Ловрићу, обућару, и јавише му да му је син Иноценцо ненадно преминуо. {{Tab}}Па обукоше мртваца и пренијеше у цркву, гдје му на поређе, почеше чатити бдјења. {{Tab}}Бакоња је лио четвороструке сузе и није се мицао од мртваца. Он једини у манастиру бјеше веома растужен. {{Tab}}У фратарској трпезарији, за обједом, заврше се жестока богословска распра. Фра-Тетка доказиваше да се о великијем годовима не може, без невоље, опојати мртав свећеник. Фра-Дувало је противно тврдио. Пирија и Наћвар бијаху мишљења Дувалова, а остали пристајаху уз Тетку. Сваки се напрезао да се сјети каквијех ријечи из светијех књига, којима би могао потврдити своје мишљење. Вртиреп се опкладио са Наћваром да ће њешто наћи у њекој књизи, па је стога ходио у манастирску књижницу и изгубио опкладу. Најзад оста свак при своме мишљењу. {{Tab}}Сутрадан дође мајстор Ловрић. Бијаше то чачурак, али жилав и окретан, дугачкијех црнијех бркова и црвена носа. Могао је имати око педесет година. Он не показа превелике жалости. Најбоље га утеши Дундак, с којим је до подне осушио оку мученице. {{Tab}}— Виш! — рече му Дундак. — Он бијаше бриљузак, брате. Ти знаш шта ми у Котарима зовемо бриљузак? То је, знаш, јаје које се излеже без коре. А он је био тако јаје, па је пукао од студени... {{Tab}}— Сакррр! — викну мајстор. — На кога се увргао, сакр!? Ја сам се двадесет година ломија по Талији, по Чешкој; бија сам три године у Бечу, четири године у Моравији, у Штирији, у Шлованији, Сализбургу, Шпилибергу, Тренту, Тријешту, Верони, Мантуви, Пјаченци, па у Унгарији, сву сам Унгарију обишâ кâ овај длан, разумиш ли? Бија сам у врага дома! Бија сам у папиној земљи, и тукâ се с Францезима. Дреждâ сам напољу по ноћи, киснуја, одија пишице по десет ура на дан, па никада ни да сам се наладија. А он... што ти кажеш... бриљузак, дође на свит без дуа! Зато га и дадо овди међу ове (додаде шапатом) сите докоњаке, па, па, јето све једнако, сакрр... {{Tab}}— Али, може бити да баш њему утрнуше зуби стога што си ти ија незрила воћа? — рече Дундак, коме се, као и свој манастирској чељади, закачила у памети по која изрека из Светога писма. {{Tab}}Мајстора Ловрића, у младијем годинама, отправи опћина на силу „у солдатију“, јер цијела варош немаде мира од његова бакочења. Кад се, након петнаест година, врну дома, ожени се једном слабуњавом, а већ зрелом цуром, која имађаше њешто свога. У војсци научи цревљарски занат, па је у граду пролазио лијепо. Он је израђивао обућу фратрима, стога му и примише сина. То бјеше једини ђак којему не бијаше род ниједан фратар. Жена Ловрићу умрије послије четири године, а ето видјесмо како син сврши у двадесет првој години свога јаднога вијека. {{Tab}}Сахранише несрећног ђакона, пак се, мало-помало, поче повраћати стари ред у манастиру, али се, у исто вријеме, поче осјећати „жата“. {{Tab}}Чимавица, пошто је четири дана лежао гдје и прије, одједном навали да га премјесте. Он не хтје казати од чега се препао, но кад га ко запита о томе, он набури, а на лицу му се читаху страшне приче. Толико бјеше доста да страх обузме ђаке. А кад још Чимавица заиска и доби допуст да оде дома на њеко вријеме, онда се страх усели у све слуге па дохвати и фра-Брну. Злосрећни Чимавица, не устави се ни на томе, него писа из своје куће стрицу фра-Пињати Ћуку, који у то доба држаше парохију у О. У писму се моли да га старац премјести у који други манастир, јер да је радији „свући се“, но се повратити у В., пошто је кућа сјеновита („много синовита“). Фра-Пињата повољи синовцу, а његово писмо пошље фра-Пирији, додавши сам како би добро било да браћа очате бдјење за покој Шкоранчине душе. Сад приону страх и фратрима, осим Тетке и Срдара. Залуду се ова двојица опираху да се бдјење не чати јер ће се тек након тога распалити машта младежи. Фра-Брне је доказивао да треба, а уз њ пристајаху још четири брата. Заподједе се жестока богословска парба, те се призивали свети оци у помоћ. Али, како обично бива у такијем приликама, надјачани се већма ражестише и остадоше при својој. Јуначки фра-Срдарина не умијаше се прети, но им викаше: {{Tab}}— Она губа, она смрдљива Чимавица, измислила којешта, само да нађе извит како ће се проскитати, а ви одма: тум! бум! одма по сриди свете оце и корабљице! Валај је добро учинија што се очистија одавлен, јер да се опет наврати, напипâ би га ногом ди је најпоштенији! Ћук од ћука, као што су сви његови, а највише Пињатина!... А мртви Шкоранца нека се мени јави, ако је кадар. {{Tab}}Бакоња је пио ријечи Срдарове. Бакоњу заношаше све што је мушко и соколасто, те иако се чудио учености осталијех фратара, дивио се још више срчаности Срдаревој. Не бојати се мртвога Шкоранице, него га још чикати! {{Tab}}Другога вечера пошто стиже писмо Пињатино, сјели фратри да вечерају. Бујас за налоњом поче да чати живот светитеља чији је дан. {{Tab}}— Мали Јерковићу! — зовну Срдарина, прекинувши штиоца. {{Tab}}— Шта велите? — одазва се Бакоња, ушав к њима. {{Tab}}— Ајде ми донеси убрус из камаре, јево ти кључ! — Бакоња се обазрије, мигнувши Мачку. {{Tab}}— А куда ћеш ти? — пита Срдар Мачка. {{Tab}}— Ја... онај... {{Tab}}— Ти, онај, остани ди си, а ти, Јерковићу, донеси шта сам ти наредија. {{Tab}}„Штиоц“ настави: „Блажени же слишав то от ангела, паде ниц на земју, и поклони се, и глагола...“ {{Tab}}У томе се Бакоња поврати, блијед као крпа, и предаде убрус. Фратри га сви погледаше. Бакоња се — у ђачкој трпезарији — стропошта на клупу и поче брисати ледени зној са чела. {{Tab}}— Видија си га, је ли? — питају Мачак и Лис. {{Tab}}Бакоња заврти главом, па једва изговори: {{Tab}}— Нисам, али ми се све чинило, да ми је иза леђа... {{Tab}}— Шкопићу! — викну фра-Тетка. {{Tab}}— Шта велите? — одазва се Мачак. {{Tab}}— Ајде ми донеси ону кутију прашка из моје камаре! Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином! {{Tab}}Мачак немаде куд ни камо. Види злу игру фратарску, али је ред слушати. Кад је био према школској дворници, стаде га дрека пак се врати. {{Tab}}— Шта је? — питају га. {{Tab}}— Ајме мени! Видија сам га... {{Tab}}— Кога? — запита Срдар, па скочи и стаде према њему. {{Tab}}— Ја не знам... фра... може бити, учинило ми се... {{Tab}}Срдар изађе, псујући. За њим потече Тетка. {{Tab}}Онда Мачак паде на кољена према Исукрсту. {{Tab}}— Тако ми овога распела, дуовници, бија је он... Он, Шкоранца главом! {{Tab}}— Учинило ти се, будало. {{Tab}}— А, није, кад вам се кунем!... {{Tab}}Гвардијан и сви остали не хтједоше слушати даље, него отидоше. {{Tab}}— Он, он — настави Мачак ђацима. — Наслонија се уза зид, а издрељија очи на менека. Ајме мени! Ајме мени! Како нисам умра на мисту!... {{Tab}}— Е, сад се већ нема рашта крити — поче Балеган. — досад сам крија ради мира домаћега, а сад се већ нема рашта крити! И ја сам га видија! {{Tab}}Можете замислити, како то тек пренерази ђаке. {{Tab}}— Јесам... Оно што јест, јест, а ви знате да у мене нису дви ричи! Прикојуче, уочи недиље, кад сте сви били на великом благослову, у први сутон, ја се наслонија на овај прозор, па гледам какво ће вриме. Гледам, гледам, док ми се очи понише пут гребља, а, тамо, он помолија главу прико зида, а издрељија оволике очи у менека. А мени, брате мој, привише се ноге кâ два конца. Оћу да измолим „Поздрав госпин“, а не могу. Како је могâ доприти главом до онолике висине? Биће се попеја на гроб покојног фраФелицијана Фелицијановића... {{Tab}}Још им Балеган каза да се Шкоранца јављао Бобану, Бељану, Тртку и говедару, али да се то крило „ради мира домаћега“, а сад се већ не може крити! {{Tab}}Разумије се да су тога истога вечера дознали и фратри, сваки од свог ђака. Сутрадан, послије благослова, окупише се сви у покојникову собу, гдје се чатило велико бдјење. {{Tab}}Али, на велико чудо свачије, не помаже ни бдјење. Шкоранца се поче јављати још чешће. Најзад он сам објасни Дундаку зашто нема мира. {{Tab}}Дундака срете Шкоранца усред бијела дана, ишао од воза к манастиру. Дундак, слободан, а вјешт како се треба понашати у таквијем приликама, прекрсти се, изговори полако „Поздрав Дивици“, пак запита пудалину: „Душо кршћанска, шта желиш од менека?“ — „Желим, да ти се исповидим!“ — „Душо кршћанска, ајде ка коме редовнику споради тога!“ — „Не, него баш ономе, кога првога удесим! Тако ми је наређено, за педипсу шта сам то пропуштија учинити уочи смрти. Дакле, слушај...“ Дундак мораде слушати сву исповијест до краја, све крупне и ситне грјехове Шкоранчине, чак и то како је крао дуван фра-Дувалу, па га слао оцу у град. Затијем пудалина каза да се залуду појало бдјење, јер да неће имати мира ни станка у гробу, докле он (Шкоранца) не отпјева мису у манастирској цркви. А то ће бити ноћу. А биће кад се наврши вријеме које би протекло, да је жив, до „младе мисе!“ {{Tab}}Чим се то разгласи, фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њим разговарати које о чем, па, најпослије, поче га запиткивати о ономе што бејше научио као ђак. Бакоња све своје знање истресе пред стрицем у мање од по уре. Онда се вра таче душе, па му ста казивати главније ствари. {{Tab}}Срдар се љутио на „изумисли дичурлије“, а највише на фра-Брну, који је баш „подитињија“. Али кад је морала његова љутња досећи до вршка, онда баш омеча те не караше никога. {{Tab}}— Баш није лоше да се ове будалаштине разгласе! — рече он фра-Тетки насамо. — Наши се људи више боје једнога мртвога неголи стотине живи. А боље по нас ако се приковођани припану, особито ове године, како је слабо родило! {{Tab}}Заиста се преко воде разгласи како се ђакон потенчио, те се не ћаше нико ослободити да се ноћу дошуња, па да би знао е ће благо „приватити“. </poem> {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] eodgi702iqy0pf8vsxx2w0p7q7qaa5f Аутор:Николај Гогољ 100 25351 146421 143866 2026-09-20T11:15:11Z Coaorao 19106 146421 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Николај | презиме = Гогољ | иницијал_презимена = Г | годинарођења = 1809 | годинасмрти = 1852 | опис = '''Николај Васиљевич Гогољ''' (1809 — 1852) је био руски писац рођен у Украјини. У својим делима је показивао дубоко разумевање и поштовање за људе, менталитет, историју и културу Украјине и Русије. | слика = N.Gogol by F.Moller (1840s, GIM).jpg | опис_слике = | википедија = Николај Гогољ | остава = | остава_кат = Nikolai Gogol | вики_цитати = Николај Гогољ }} == Дела == * [[Index:Тарас Буљба. Приповетка. Београд 1902.djvu|Тарас Буљба]] * [[Миргород (збирка приповетака)|Миргород]] * [[Петербуршке приче]] * [[Арабеске]] * [[Вечери на салашу код Диканке (збирка приповетака)|Вечери на салашу код Диканке]] * [[Index:Шињел|Шињел]] * [[Нос]] * [[Ђавоља посла (Гогољ)|Ђавоља посла]] == Преводиоци на српски == * [[Аутор:Мита Ракић|Мита Ракић]] * [[Лаза Л. Лазаревић]] {{DEFAULTSORT:Гогољ,_Николај}} [[Категорија:Руски књижевници|Г}]] eqaulrt45a7bx2xc4jwhlauag60k1kn Бакоња фра Брне/VII 0 27086 146380 137111 2026-09-19T14:04:40Z Galicijac 19151 Додао извор. 146380 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{VII ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ}- | [[Бакоња фра Брне/VI|-{VI ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ}-]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/VIII|-{VIII УЖАС}-]] }} <poem> VII ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ {{Tab}}Протекоше двије године без икаквих знатних догађаја у манастиру, па опет наста вријеме пуно удеса. {{Tab}}На дан св. Фране Салескога (29. јануара по римском) у зору попрши мало снијега на острву. Не паде га ни колико поплат да покрије, али је и то необично у оном жупном мјесту, гдје је вазда копнина и гдје бајам цвјета око Свијећнице. Дан зимскога св. Фране није заповједни празник народу, али фратрима јесте, те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више. Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак у буковичкој ношњи. Чудан ђаво. Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно заковрченијех длака. На њему бјеше јечерма са јоште њеколико иликâ, а не може се распознати какве је масти. Кожна му пашњача сва начичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију. Беневреци му папули испод димњака, те му је трбух покривен само кошуљом, а кроз промахе види му се глибаво месо. На кољенима му се надули беневреци, а под кољенима стегао поткољенице кожне. На ногама му поврх издртијех назувака испријечане опанчине. Колико је хладно, није обукао буковички, „аљак“, но се огрнуо њим, а једну руку ставио иза оружја. {{Tab}}— Какав је ово заврзан ако бога знаш!? — вели Срдар. — Одакле си ти? {{Tab}}— Ја! Је ли? — рече као из бадња Буковичанин, гледајући блесасто. {{Tab}}Сви прснуше у смијех. {{Tab}}Буковичанин се усекну са два прста, па опет припита: {{Tab}}— Ја? Је ли ја? {{Tab}}— Ма ти, оклен си? Шта си дошâ овди? {{Tab}}— А јесте ли ви вратри? {{Tab}}— Јесмо! {{Tab}}Буковичанин брзо скиде капу, па потече да им љуби руке, говорећи: {{Tab}}— Ја, онај, чук, да вам триба коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до у манистир, као вељу: могâ би ја... {{Tab}}— А одакле си? {{Tab}}— Ја? Је ли? Из Буковице, из Зеленграда... {{Tab}}— Ма ти си ришћанин? {{Tab}}— Ја? Је ли? Нисам, ни дао бог, него сам из Зеленграда, а у Зеленграду нема ришћана, а нема ик ни у Медвиђој, нема ик у та два села, а све остало, знаш, све је по Буковици ришћанлук... {{Tab}}— Па би ли ти умија тимарити коње? — пита Наћвар. {{Tab}}— Ја? Је ли? Бик, богме, ја... {{Tab}}— А како те зову? — пита гвардијан. {{Tab}}— Мене, је ли? Зову ме Грго... {{Tab}}— Чеговић? {{Tab}}— Прокаса! Грго Прокаса, знаш, из Зеленграда... {{Tab}}— Не би нам фалило него још да оваке животиње узимљемо у службу! — рече талијански фра-Дувало. {{Tab}}— А зашто не? — рече Срдар. — Шта нам смета што је суклата! Оваки и јесу баш за службу добри. {{Tab}}И Наћвар и гвардијан мишљаху као и Срдар. Докле они „пркелаху“, Буковичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха. {{Tab}}— А, би ли смија, кô вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се богу помолити? — запита Грго. {{Tab}}— Причекај, па ћеш! — одговори гвардијан, па обрну талијански: — Видите, ово ми се свиђа! Прва му је мисâ црква! Што ће рећи прост, прави, непокварени сељак, каквима се губи траг! — Па онда га опет запита: {{Tab}}— Дакле би ти умија тимарити коње?... Би, велиш!... А колико би најма искâ за годину? {{Tab}}— Ја? Је ли? Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а новца, кô вељу, колико ти видиш, колико замиритам. {{Tab}}Но, молим ти се, да ме пустиш у цркву. {{Tab}}— Е, ајде се помоли богу кâ прави кршћанин, па ћемо те окушати за николико дана. Е, ајд, ајд! Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву. {{Tab}}Он зину чим пријеђе преко прага, пак се пружи колико је дуг и широк и пољуби плочу. Ђаци се гласно смијаху. Грго их запита гдје је свети Вране. Они га поведоше пред главни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је икад могао. Послије њеколико дана Буковичанин угоди фратрима. Колико је био глуп опет је доста вјешто радио око коњâ. {{Tab}}Прозваше га Букар, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше. Ђацима и слугама служаше за спрдњу. Кад су год могли, окупи се око њега, па комендијај. А најсмјешније би кад му казаше да се Шкоранца потенчио! Смијући се његову претјерану страху, сваки се помало ослободи свога страха. {{Tab}}Чим би свршио дневни посао у коњушници, спопао би Букара или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграби. {{Tab}}Хајде сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем или да растоварава и на плећима носи вреће угља што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило међу кашике, ако је уставу вода понијела или се јажа затрпала. Кад бијаше помљелацâ и поковалацâ испреко воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић — иако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину. {{Tab}}Али кад ријека нарасте, нема приступа прековођанима, те му ред бјеше работати без зачина. Бобан је запињао вршке свакога вечера, те прије митио чобане да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе који мренић, допао би га један или два, али пастрве не окуси никада. А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу. А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђаху смијући се и пушећи. Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а увече говедар. А што је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, он се никад не намрди, нити рече: „Нећу! не могу!“ Него је био задовољан; и у оно мало тренутака кад би га пустили да предуши „пио“ је из своје луле. „Камо те, Букару!“ — „Ја? Је ли? Ево ме, ја! Пушти ме, вире ти, да испијем по луле! — одговарао је обично. {{Tab}}Једнога вечера засијала мјесечина кроз омеч, би рекао прољетња је ноћ! Духовници попосидјели мало у старој мађупници, пак се разиђоше. Мачак, Бујас и Лис узели међу се Бакоњу, пак, све идући за фратрима, њешто му шапћу. Он се као шчиња; као хоће ли, неће ли пристати на њешто. Најзад, Лис набури уста пут њега, као из презрења, а на то му Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бујасом, пак претече стрица, те му отвори ћелију. {{Tab}}— Таа-ко! Уф! Ватрица ме разгријала, па ћу смиста заспати. Добра ноћ! добра ноћ свима! — вели фра-Брне. {{Tab}}— Добра ноћ! Добра ноћ! — здраве се сви. {{Tab}}Осмора се врата затворише, пак резе изнутра зазвечаше, пак наста тишина. {{Tab}}Кад мјесец одскочи, тада Лис одшкрину врата своје ћелије, пак наврх прста изађе на тријем, држећи обућу у руци. Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему. Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас. {{Tab}}— Бештија! Кушмељ од Кушмеља! Ако не изађе, страх ме да нас не просочи! — шапну Лис. {{Tab}}— То није кадар!... То није кадар! — вели Мачак. — Причекајмо га још мало. {{Tab}}— Ајдемо прид Наћвареву камару, па ћу се ја и накашљати ако устриба! — рече Бујас. {{Tab}}И сва тројица, држећи обућу у рукама, прођоше тријем наоколо. {{Tab}}Чекали су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише и Бакоња се промоли. {{Tab}}— Не бој се!... Излази!... Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови. {{Tab}}— Ајме мени! — шапти Бакоња, али пође за њима низа стубе у двориште. {{Tab}}Бујас и Мачак отрчаше пред подрум, гдје бијаху дрвене љестве, које они понијеше и исправише уза зид од гробља што за десетак лаката везује цркву за кујину. Лис шћеде први да се попне, али га Бујас устави. {{Tab}}— А ди је оно?... Знаш? — пак нагну шаком пут уста да га подсјети на пиће. {{Tab}}На то Лис откаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјеверица уза љестве, пак узјаха на зид и стаде се обувати. За њим се пропе Мачак, пак Бакоња, те сва три јашући на зиду чекаху Лиса, који се теже успентра, јер ношаше њешто о рамену објешено. Сад извукоше љестве, па их преметнуше на другу страну и наслонише на гроб фра-Фелицијана Фелицијановића. Ђаци се зауствише, гледајући њеколико бјелијех гробова, освијетљених мјесечином, па онда саставише погледе на најновији гроб, што је завршио трећи ред. {{Tab}}— Јадни мој, добри Иноценцо! — рече Лис, прекрстивши се. — Бог да те прости, и ти си више одједном овуда слазио!... Изрецимо барем по једну „Здраву Марију“ за његов покој! {{Tab}}Другови га, шапћући молитву, стигоше, пак положише љестве врх Фелицијана, пак изађоше из гробља. {{Tab}}— Сад оданимо најприје! — рече Лис кад бијаху на тратини према новој мађупници! — А ти, Бакоња, у памет се. Ми смо, јево овако чинили прије смрти Шкоранчине, кадгод рика нарасте, те нема у млину приковођана... Кад смо оно најприје... знам да је било оне зиме кад је Стипан дошâ... {{Tab}}— Вридни наш Стипан! — рече Бујас и уздахну... — Онај Срдарина! Онај Срдарина!... {{Tab}}— Остави сад јадиковање! — настави Лис. {{Tab}}— Дакле, разумиш ли Бакоња, јево је пета година да ми тамо иђемо на сило! (Показа му руком пут нове мађупнице, откуда се чула велика граја.) Нико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу. Дакле, у памет се!... Не велим да би ти мога изневерити нас, али, ка бојим се да Срдар како не нањуши, па да те не искуша. Ти знаш какав је он... {{Tab}}— Ајде, прођи се предикања! — прекиде Мачак, па крену пут мађупнице. — Шта да га ту катекижаш, кад сам зна да би га Наћвар отира кад би дозна! {{Tab}}Бујас удари петом у врата, која се отворише. Од силне свјетлости заблијештише ђацима очи. {{Tab}}— Добро сте дошли! — вичу им изнутра. — Улазите! Сидајте! {{Tab}}— Баш сте добро дошли, посли толико вримена, а још с образом! — рече Бобан, који искочи насусрет и скиде капу. — Реко ли ја да ће они доћи с образом, а? Видите ли!? Па и Јерковић, соко од сокола! Први пут к нама на посило, а Јерковићу? Ама баш липо, ама баш добро! Добро дошли! Сидајте!... {{Tab}}Њих четири сједоше на коломат, између Тртка и Бобана. Шкељо, Дундак, Бељан, говедар, посадили се један до другога, сви на коломату, а од силне јаре заклањаху лице рукама. {{Tab}}— Па како људи? Како се живи, а? — пита Лис. {{Tab}}— Вире ми, није лоше, а јето, ако бог подржи, с вама добро! — одазва се Шкељо намигујући другу до себе. {{Tab}}— Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! — поче сладити Тртак. — Ми смо сви слуге светога Вране. Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико измећар; али, јопет, сви смо један другоме потрибни. Је ли тако, браћо? {{Tab}}— Тако је, тако! — заграјише сви. {{Tab}}— Е, па у име тога да сте ми здрави! — настави Тртак. — За здравље ови вридни дијака и њиове липе младости. Бог им дај да доживе оно за чим иђу! {{Tab}}Слуге поустајаше и скидоше капе. {{Tab}}— А у овој прилици триба се ситити још двају њиови другога, од који је један у животу, а други у божјем двору! Дакленка, прид душу и за покој покојнога Ловрића! {{Tab}}— Амен! — запојаше сви. {{Tab}}— А за здравље Чимавице, ди год бија! {{Tab}}— Живија! {{Tab}}И сви се обредише. {{Tab}}— Валај нам је јадни Шкоранца од вајде и мртав! — рече говедар Лису. — Промисли, дијаче, откад је њега бог узеја, па се, јето, прочуло да се диже, не сми ти од тада вражи приковођанин амо у крађу! Сви можемо спавати без бриге. {{Tab}}— Кâ онај, кога је бог благословија и жива и мртва — дода Дундак. {{Tab}}Сад се заврже разговор о свачем, а највише о прошлим сијелима. Сви се радо сјећаху Стипана и његове шале. {{Tab}}— Ма, ди вам је Букар? — запита Бујас. — Ја га залуду тражим очима. {{Tab}}— Јено га тамо у запећку. Он је заспâ има и дви уре. А-ну, прикините говор, па ћете чути као рче! — вели Шкељо. {{Tab}}Ућуташе. Заиста Букар хркаше како не би двојица да саставе заједно. {{Tab}}— Зовните га! — рече Лис. {{Tab}}Говедар га гурну ногом. {{Tab}}— Дижи се! {{Tab}}— Је ли ја? — пита Букар. {{Tab}}— Ти, магарчино, а да ко је други у твојој кожи? Зову те дијаци! {{Tab}}Грго се примаче к огњишту разбарушене косе и распас. {{Tab}}Ђаке спопаде смијех. {{Tab}}— Дајте му одма да наздрави! — заповиједи Лис. {{Tab}}Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачом. {{Tab}}— Пиј, пиј, колико год мош! — виче му Лис. {{Tab}}Након двадесет гутљаја, Букар предуши ваљајући очима. {{Tab}}— Још, још! — вичу ђаци, иако осталијема то не бјеше мило. {{Tab}}Грго опет нагну: кљука, кљука, докле се не наду као тенац, пак сједе насред пода и поче пунити лулу. {{Tab}}Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина. А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик. {{Tab}}У њеке рече му Бобан: {{Tab}}— Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по служби! Ајде! {{Tab}}— Је л’ ја, је л’? — тепа Букар. — Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!... {{Tab}}— А зашта не сад? {{Tab}}— А-ја-јак! Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — Пак одгмиза опет у запећак, гдје опет захрка. {{Tab}}— Страшљив је ка козâ! — вели Бобан смијући се. {{Tab}}— Ма ћемо му оправити шалу једне ноћи! — рече Бујас. {{Tab}}Ђаци су дуго сједјели, па се истим начином вратише у манастир. {{Tab}}Сутрадан зачуди се фра-Брне што му синовац раније не доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два-три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слатко спава. {{Tab}}— Та-ако!! — вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић којим га је обично синовац чешао по леђима и њим га ошину. {{Tab}}— Та-ако, магаре од магарета! Почеја си се већ господити, а!? Да те ја будим, је ли?... {{Tab}}Колико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „Благо мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду. Али пошто брзо распреми камаре и крену на јутрењу, обузе га сумња да који од фратра није дознао, или Балеган, који му иђаше у сусрет. {{Tab}}— А шта си то ноћас радија, а? — запита га кувар издалека. {{Tab}}Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше клецати. {{Tab}}— Питам те: зар ниси спавâ ноћас, кад ниси могâ устати раније, него да ја звоним! {{Tab}}— Бо... лија ме трбу! — досјети се Бакоња. {{Tab}}— А, трбу те болија! — рече блаже Балеган. — А мој синко, зашта идеш онолико? Зашта си ија онолику рибу, синоћке? Ајде брже нареди што триба — рече, давши му кључ од цркве. {{Tab}}Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће. Мувајући се по цркви, мољаше се: {{Tab}}— Мој липи свети Вране! Ослободи ме овога пута, па јево ти се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али се предомисли) па јево ти давам рич да нећу више! {{Tab}}Фратри уђоше. Срдарини бјеше ред да служи. Кад би он обрнуо њима плећи а лице к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, који чаврљаху молитве као обично, зијехајући; али кад би се Срдар окренуо пут њих да их благосиља, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог погледа, који би могао продријети до дна душе Бакоњине, те видјети велику тајну — ако већ не зна за њу. {{Tab}}Пошто духовници изађоше, он лагано крену за њима, перећи уши да ухвати што говоре. А кад полажаше трпезаријом, држао се зида, готов да загребе ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се чињаше — чим онај отвори уста да ће чути то кобно питање. Али Срдарина сједе да срче кафу не осврћући се ни на кога. Онда Бакоња одахну и поче се удварати Балегану, више него обично, причајући му којешта и смијући се. Другови га, мамурни, погледаху зачуђено, па одоше. Онда он замоли Грга да га извини код стрица. Затијем се Бакоња јави фра-Тетки, питајући га треба ли му што. Послије тога ослободи се чак да понуди и Срдару своју службу. {{Tab}}— Баш ми трибају мала клишта. Ајде и’ донеси из вигња! — рече Срдар. {{Tab}}Бакоња сврну у нову мађупницу, гдје нађе Букара сама. Бакоњи се учини да, колико је нагло крочио преко прага, да је у Букара сасвим друкчији израз лица неголи обично. Али то му се само треном привиђе, јер на његово питање шта се осамио, онај поче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ — гледајући глупо. Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта. {{Tab}}— Данас ти је синовац врло вридан — рече Срдар за обједом. {{Tab}}— Зато што је добија јутрос попару — одговори Наћвар, па исприча што је било, и додаде лагано: {{Tab}}— А сад ми је жâ, јер сам послин од кувара дознâ да га је болија дроб! {{Tab}}То чу Мачак, пак исприча дружини, а на то Бакоња удари у плач. Залуду су га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једнако лијаше сузе. Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше говорити да ће исте вечери на сијело, он плану: {{Tab}}— Дабогда ја ногу сломија, ако ћу тамо више! Ти си ми крив, ти си ме навеја! — поче корити Лиса. {{Tab}}— Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш! Не моли те нико, а не нагони те нико — одговори Лис мирно. — Ми смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали. А велиш да сам ја крив! Право велиш! Крив сам, те доста, што сам те држâ за друга!... {{Tab}}— Нећемо тако! — умијеша се Бујас — него ћемо да будемо прави другови. Шта је теби тешко, то ја разумим, јер је и мени тешко било спочетка. Ти мислиш да је велики гри провеселити се мало у ова доба, уз месојеђе, а у нашим годинама! Ја не вељу да баш није гри; али је сасвим мали, управ гришчић, који се може отпостити. Те ствари ја боље знам него ти, кâ шта су боље знали од мене покојни Шкоранац и Чимавица... {{Tab}}— Није то, него је он страшљив! — рече Мачак. {{Tab}}— Ти лажеш! — викну Бакоња. — Нисам ја страшљив! Нисам ја окле си ти, ди су људи кâ козе!... Јест, кâ козе, јер би један наш тирâ вас педесет... {{Tab}}У мал’ што не дође до руку. Бујас му објасни: {{Tab}}— Ма, не вели он, Иве, да си страшљив од стра, него, знаш, од стрица, да не дозна, па да те не истира. А јево ти се кунем да до тога дође трибало би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте, јер колико је он крив, ми смо десет пута више!“ {{Tab}}Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас! {{Tab}}— Нећу, па нећу! {{Tab}}Нећкао се два дана, а они не хтједоше без њега. То га дирну, те трећега пристаде, и сва четири, истијем путем и начином, отидоше на сијело. {{Tab}}Како је ријека једнако набрекнута била, сијело је бивало њеколико ноћи засопке. Бакоња се навикну, те је могао и устајати раније. Колико се спрва устезао, толико је сад више наваљивао да се иде. {{Tab}}Тако је трајало до уставака месојеђа, које те године бијаху у половини марта. Тога дана увече скупљале би се и слуге у старој мађупници, у манастиру, и слободно се бјеше и ђацима провеселити. {{Tab}}Послије часова, пред подне, Шкељо, омрчена носа, дочека фратре пред црквом. {{Tab}}— Овај је почеја зарана! — вели фра-Тетка. {{Tab}}— Ја сам дошâ да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас потковати кулаша, јер је обосија у оби придње. {{Tab}}— Та-ако! А ти ајде одма! Нека се нареди све што триба, а јево мене за тобом. {{Tab}}— Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! — рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима. {{Tab}}Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен помало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за пас му тиснули ватраљ. {{Tab}}— Нема ту говора о поткивању! — вели Наћвар. — Припануја би се и ђавâ, а камоли не плашљив коњ! {{Tab}}— Баш га и триба навикавати! — вели Срдар... — Изведите ви њега! {{Tab}}Букар изведе кулаша, који је пратиоца попријеко гледао. Бакоња га поче миловати. Шкељо му поднесе зоб у решету. Три-четири момка га опколише, растегнувши коноп, којим ће му стегнути ноге да се превали, јер је био упоран, нити је било другога начина да се поткује. Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљати очима од једнога до другога. Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе одигавши Букара, пак се, два-три пута заособ, баци ногама. Кад му се опет примакоше, он учеста гађати и поче трчати око Букара, који је чврсто држао оглав. {{Tab}}— Држ’ добро! Држ’! — вичу му. {{Tab}}Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме господару куљу. Па онда побјесни, те се и фратри и слуге одмакоше. {{Tab}}— Држи, Грго, држи! {{Tab}}Букар вуче што игда може, тако да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало. {{Tab}}Коњ оте мах и потече у сав трк. {{Tab}}Онда видјеше чудо. {{Tab}}Видјеше гдје човек трчи упоредо с коњем! {{Tab}}— Пушти га! Пушти! — довикују сви. {{Tab}}Букар не пусти, него скрати оглав, па ни стопе да заостане, те се није могло знати ко је бржи. {{Tab}}— Може ли се ово очима вировати?! — рече, крстећи се, Срдар. — Је ли ово сметени Букар? Је ли човик, или пас? {{Tab}}— Брзи су Буковичани, оца им њиова! — вели Бобан — али је ово јопет прико мире! {{Tab}}Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке. Фратри, ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те стадоше према води. {{Tab}}Сад видјеше друго чудо. {{Tab}}Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко настрану, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк крајем острва, те га изгубише с очију. {{Tab}}— Е, ово је за приповист! — вели опет Срдар, ударајући се руком по стегну. — да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар! Е, ово је за приповист! {{Tab}}Сви се чуђаху. Домало се врати Букар. Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата ни ватраљ иза паса! {{Tab}}— А витеже! — вичу му другови. {{Tab}}— Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу... {{Tab}}— Носи те враг бештијо! — проговори Наћвар — који једва дође к себи од чуда. — Нагрди ми коња, бештијо!... Уведи га, Шкељо, и истари добро!... {{Tab}}— Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу... {{Tab}}— Ма да ниси ти онај из Зеленграда што може скочити из бачве у бачву? — пита га Срдарина. {{Tab}}— Како то? — рече гвардијан. {{Tab}}— Ма причâ ми је фра-Мартин Карињанин да у Зеленграду бише човик који је могâ утећи најбржему коњу и да је могâ трупачки скочити из бачве у бачву!... Ђаво би га знâ, казâ ми је и име, али сам заборавија... Знам само да је бија сметен. {{Tab}}— Да ниси ти тај, Грго, болан?... Кажи, јеси ли? — питају. {{Tab}}— Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу... {{Tab}}— Немате га рашта питати — умијеша се Тртак. — Никада вам неће одговорити на оно што га питате, него се онда још више смете... Пуштите ви мене!... Слушај, Грго!... Ако си капац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?... Оћеш ли?... {{Tab}}Грго се чешкаше. {{Tab}}— Даћемо му и дви плете! — рече Тетка. {{Tab}}— И три! — прида њеки. {{Tab}}— И шест!... Шест тврди плета! — викну Срдарина. {{Tab}}— Чујеш! Шест тврди плета! Ајд! ајд! — па га одгуркаше пред мађупницу, гдје слуге изваљаше једну бачву, отприлике петнаестачу, и увалише га у њу. {{Tab}}— Дакленка: оп! — викну Дундак. {{Tab}}Букар промоли главу. {{Tab}}— Доли! Доли! — вичу сви. — Чучни па: оп! {{Tab}}— Ја би ништо рекâ! — затутњи Букар у бачви. {{Tab}}— Па реци! Шта је? {{Tab}}— Ја кâ вељу, ако прибијем гњате... {{Tab}}— Нека те враг носи! — издера се Срдарина... — Кад си већ ту, мораш скакати, па оби ноге сломија. Ајде: оп! {{Tab}}Букар излетје трупачки и стаде право пред њима. {{Tab}}— Браво! — викну први гвардијан пљештући рукама. Сви запљескаше и дадоше му одмах новце. {{Tab}}Поподне се и ђаци обукоше у машкаре, те заједно са слугама манитаху све до првијех хладова, а тада се измише и преобукоше, те сви пођоше у цркву на опросну молитву. Из цркве слуге пођоше у стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила. — Тако је бивало три или четири пута у години. — Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сједоше напосе иза пријеклада. Бобан наздрави гвардијану. {{Tab}}Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије. {{Tab}}Буковичанину очи закрвавиле, љуља се, па започе здравицу, без главе и репа, већ како само он умијаше. {{Tab}}Фратри се превијаху од смијеха. {{Tab}}Тако је трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звона, знак да почиње велики пост. {{Tab}}Слуге, колијећући се, пођоше и понијеше Букара, јер није већ знао за себе. {{Tab}}Балеган их испрати и закључа врата на манастиру, и све се утиша. {{Tab}}Бакоњи бучаше глава кад се пробуди. Бјеше се почело прозирати. Небо се навунило; од мора дуваше силна бјелојужина. Бакоња, тешковољан, постаја мало на тријему, па закуца на гвардијанова врата да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста. Одатле отиде на чесму, гдје сједе и заклони лице рукама, говорећи: {{Tab}}— Боже и свети Вране, опростите ми моје неподопштине! (Ову ријеч бјеше научио у манастиру.) Дајте ми вримена да се покајем, да постанем добар дијак!... А ако ли вра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране!... А ти знаш ко ме навеја да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде! А ја не би никад сам на ту мисâ дошâ, никад!... Дакле, смилујте се боже и свети Вране, меника гришнику! {{Tab}}Да је у његовој власти било, по свој прилици не би се он тога часа смиловао својим друговима, ни слугама (осим Букара), него би их све радо у ријеку подавио, а најрадије Тртка и Бобана. Предочи му се и Стипан, њекад мили Стипан, а сад црњи од ђавола, јер тај махнити Котаранин бјеше зачетник сваке „неподопштине.“ Па онда стаде мислити о свему што је доживио и стаде испоређивати оно што је њекад мислио о манастирској чељади са онијем што је сад знао... {{Tab}}Њеколико капљица кише падоше му на руке, те се прену од сањарије и погледа пут истока, гдје кроз облак сунце грану. Погледа свуда око себе, и учини му се да су брдељци и стабла и кукови, и све ствари што му бјеху пред очима њекако као замишљене и озбиљне, као да сва природа осјећаше е је настао часни пост, доба кајања и великих и тешких молитава. Бакоња, потресен, прекрсти се и поклони према сунцу, па се хитрим кораком врну натраг, мислећи о лијепим црквеним службама уз пост, замишљајући сама себе кад буде велике недјеље пјевао „Муку господинову“ као и лани, а пролетњи мирис буде допирао с поља. Прековођани опет питају: „Је ли оно мали Јерковић, што онако липо пива?...“ — Бакоњи све кика растијаше на ту помисао, пак се толико одобровољи да се издалека јави Дундаку, који голуждрав бјеше изишао пред мађупницу... „А како би било да отиђем онамо, да и’ све поизбудим? То би била прва корист што би јутрос могао учинити манастиру! — Баш да одем!“ — Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу. {{Tab}}— Ковачу, млинару, дижите се! Сунце је грануло! Шкељо, устај и пробуди Букара! {{Tab}}Слуге промрмољише њешто изнутра. Враћајући се, Бакоња се живо сјети јучерашње трке и скакања Букарева. „Нема ти, брате, што Буковичани!“ поче се разговарати сам собом. „Овај сметењак, он је један среда, па шта је кадар учинити! А да какви су они које би човика пробрâ!... Скочити из бачве то је примного!... А Букар каже да њихов ковач може рукама сломити коњску потковицу!... Па зар нису ти Буковичани змајеви? Е, јесу брате! Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!...“ Бакоња се устави крај суда, па гледа себе како трчи упоредо с коњем, па одједном ђипац на њ. То бива о „проштењу“ (о слави манастирској) пред мноштвом народа, а свјетина му пљеска рукама. Затијем Бакоња наређује да се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у другу. Тада се народ чисто помами, јер се Далматиници много заносе такијем работама!... {{Tab}}Кад се Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке, те видје да су врата отворена. Опет остави суд, и заборави на стрица, па потече онамо. У тај мах удари киша. Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „Кујас! А ди си, мој кујас!“ јер му коњ познаваше глас, те би му се увијек одазвао ржући. Али му се кујас не јави. Бакоња уђе и видје... не видје ни кулаша, ни брњаша Срдарева, ни дората Блитварева, ни вранца Вртирепова, ни два најбоља товарна коња. „А ди су?“ запита Бакоња. Оне двије мрцине што гризаху из јасала погледаше га зловољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња као без душе, отрча ка мађупници. {{Tab}}— Ди је Букар? — пита он. {{Tab}}— Он се, брате, загнâ у сан, пак му остаје јоште доста докле допре до краја! — вели Дундак сједећи на прагу. {{Tab}}Бакоња се издера, да је свима у ушима зазвонило: {{Tab}}— Није до шале, зло вам јутро!... Брзо изађите, нестало је коња!... Разумите ли?... Коњушка је отворена, а нема коња! {{Tab}}Сви потекоше за њим. {{Tab}}Коња нема, али брава није развртана. {{Tab}}— Ти си, Шкељо, заборавија закључати синоћ! — рече ковач. {{Tab}}— Нисам ја, него је Букар заборавија... {{Tab}}— Мучи, бештијо! — викну ковач. — „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ кâ мртва?... Него, ја мислим да није зла. Коњи не били привезани, а врата отворена, па пошли к води. Ајдемоте трагом!... {{Tab}}Земља је била влажна, те се трагови јасно распознаваху, али међу коњским копитима бјеше и људскијех стопа. Трагови иђаху к води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно. {{Tab}}Сви се укочањише од чуда. {{Tab}}— Ма шта је ово? — пита Бакоња. {{Tab}}— Потопили се, на моју душу! — поче Дундак трљајући црвене очи. — Дојадио живот коњима, па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли то извршили, кâ што јето видите... {{Tab}}— Ти се шалиш, кад није до шале!... {{Tab}}Дундак удари у смијех и поврну: {{Tab}}— А шта ћу друго, кад оћете да бенетате? Видите липо коњски траг, али видите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке... {{Tab}}— Јест, Исуса ми! — рече говедар. — Јево и волујског трага!... Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона, остали за њим. Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке. Допадоше сви. Врата разврнута. Уљегоше сви заједно. Крава нема. {{Tab}}— Ајме мени, нема их! — рече говедар. {{Tab}}Дундак поче: „Дај ми каву с мликом!...“ — Нема млика, шјор!... „А зашто нема млика?...“ — Зато што су приковођани повели краве, шјор!... — „А зашта су и повели?“ — Зато што нису имали своји, шјор!... {{Tab}}Другови се малко смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља их очима и стаде да их грди: {{Tab}}— И ви сте слуге светога Вране!... И ви сте поштени кршћани!... {{Tab}}— Полако, ти мали! — осијече се на њ млинар. — Ниси ти још стâ да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим послом!... {{Tab}}Затијем млинар искочи, вичући колико га грло служаше: {{Tab}}— ноге!... А за светога Врану и његове ране, покраде се манастир!... Берија! Бее-ри-ја! Амо-те, амо, бее-ри-ја! {{Tab}}— У звона, у звона, и пуцајте! — виче ковач. — Бее-ри-јааа! {{Tab}}Тројица се објесише о конопе, те заљуљаше сва четири звона; остали прихватише оружје из мађупнице, те учеста пуцњава, као да се крајина завргла. {{Tab}}Киша једнако падаше. {{Tab}}Сви искочише из манастира. Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном. Срдар први допаде. {{Tab}}— Шта је?... {{Tab}}Чим разумједе шта је, потече к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри лагано за њима... {{Tab}}— Нико се утопија! — мисли Пирија. {{Tab}}— Та-а-а-ко! Па шта-а ћемо му ми?! {{Tab}}— Али, може бити, да је и шта друго! — вели Тетка. {{Tab}}Кад видје Срдарина да се трагови не размећу, потече дуж ријеке ка сплати. Остали сви истијем редом за њим. Бакоња сустопице за Срдаром. Кад стигоше испод русја, али нема ни сплате ни лађе. {{Tab}}Дундак зазвијука и завитла руком. {{Tab}}— Шта мислиш, Дундаче? — пита га Срдар. {{Tab}}— Мислим да су и’ потопили ако су имали времена... или пуштитили низ воду. {{Tab}}— А зар не би могли ди запети? {{Tab}}— Могло би и то бити, јер вода није велика. {{Tab}}— То ћемо најприје видити! — рече Срдар, па се врати истијем путем натраг. — Је ли све коње повело? — запита Бакоњу. {{Tab}}— Не... остала су два товарна! {{Tab}}— Ајд... соколићу... ти си најбржи... ајд потеци, па и’... изведи... {{Tab}}Бакоња одлети. Залуду га стриц, који с осталијема чекаше гомилу, устављаше. {{Tab}}— Шта је, забога? — запиташе Срдара. {{Tab}}— Како шта је? — викну љутито Срдар. — Зар још не знате да смо покрадени! {{Tab}}Уто Бакоња доведе коње. {{Tab}}Срдар окрочи бољега па га гоњаше у воду. {{Tab}}— Удрите га! — виче Срдар. {{Tab}}— Не забога у воду! Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! — моли гвардијан. {{Tab}}— Удрите кад вељу, а за мном ко оће! — виче Срдар. {{Tab}}Бакоња ћуши ногом коња, који загази, пак се мало-помало ослободи и заплива. Вода га је носила попријеко. Срдар је махао рукама, и обадао га петама, и преплива. {{Tab}}Прековођани стигоше и сви једанак заграјаше, а тако исто манастирска чељад с друге стране, те заглушише једни друге. {{Tab}}Бакоњин коњ два пута потону, те маломе остајаше само глава изнад воде. Диже се велика вика. {{Tab}}— Спасте дите!... Ко је пливач!?... Спасте дите!... — викаше фра-Брне. {{Tab}}Бакоња вртијаше главом да не треба помоћи, па попусти оглав, и измаче се на сапи. {{Tab}}Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред сељацима. {{Tab}}— Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! — нареди гвардијан. {{Tab}}— А ди је Букар? — пита Тетка. {{Tab}}— Јади га знали! Како се синоћ опија, зар још спава — одговори њеки. {{Tab}}— Е, па зовите и њега, јер би он могâ ваљати колико вас три. {{Tab}}Слуге пођоше гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира. {{Tab}}— Ајте ви отворите цркву, јер није разлог да јутрос не буде службе! — рече Дувало ђацима. {{Tab}}— Ово није могло бити без домаће издаје! Ово се види да је домаћи прст! — поче гвардијан хучући. {{Tab}}— И ја сам то одма помислија! И ја сам одма посумњâ, а знате на кога? {{Tab}}— На кога? {{Tab}}— На Стипана, валај — рече Дувало. {{Tab}}— Добра ти је та! — повикаше сви. {{Tab}}— А шта ти мислиш Брне? — пита га Вртиреп. {{Tab}}— Ја мислим да ми је враг однија двиста талира, јето ти шта мислим! А шта ми помаже да се дозна ко је кривац? Коња више ја не види’, јер је он досад на турској граници... {{Tab}}— Тако је, вире ми! — прихвати гвардијан. — Четири седланика, рачунај по двиста талира с оправом; пак два товарна, метни по педесет, то је девет стотина талира; па шест крава, метнимо не више но по двадесет, то је сто и шездесет. О, сад додај два бродића и сплату, рецимо опет стотинак талира — то ти је око дванаест стотина очишћено јутрос на чисту сриду! {{Tab}}— Тако је, боме!... Јето, тако је! А камоли да ће се приковођани припасти од Шкоранце... {{Tab}}Лис се врати. {{Tab}}— Кључ је понија Јерковић! {{Tab}}— Јето ти сад! — вели гвардијан... — Ајде у вигањ, па донеси шта триба да разврнемо мала врата. {{Tab}}Фра-Брне, држећи се за трбух, замлијечи очима, пак ће им: {{Tab}}— Ја, браћо, не могу више! Једва сам и довле допра! Стоји ми врка у дробу, кâ кад купус ври! — и пође лагано уза стубе у своју ћелију. {{Tab}}За њим оде и Дувало. {{Tab}}У томе се Лис врати са оруђима, те он, Мачак и Бујас почеше развраћати мала врата. {{Tab}}Фратри се шетаху око дворишта. {{Tab}}— Домаћа, домаћа и домаћа издаја, друкчије не може бити! — вели Тетка. — Промислите само ово: лупежи су могли знати све што у нас бива на синошњи вече; знали су да су слуге у манастиру до касно, као сваких година на тај дан; знали су... {{Tab}}— Није трибе све то набрајати! — прекиде га Вртиреп. {{Tab}}— Могло је бити и без домаће издаје, јер колико је скитача служило код нас, па посли разметнуло трагове свуда! Осим тога година је гладна, а пук се покварија! {{Tab}}— Ја јопет једно: ту је Стипанова рука! — вели Блитвар. {{Tab}}— Ја сам чуја да је Стипан посли бија код калуђерâ у служби. {{Tab}}— Па причекајте да свршим — рече Тетка. — Немојте ме прикидати, а имаћете кад казати сваки своју!... Ја не вељу да Стипан није посрид тога, или да јест, ил да би мога бити Петар, а не бити Павâ!... Ја сам само тија рећи да лупежи нису могли одјавити животињу на видној ноћи прико наши жупа, између наши кметова, то нису никако могли учинити без руке помоћи из куће! А кад вељу „домаћа рука“ не мислим само ово наши пет-шест слугу, него мислим и најближе приковођане!... Вирујте ви мени да међу онима што сад трче за фра-Јаковом низ воду, има и’ доста који се сад смију под брком... Сто сам вам пута рекâ: грђи су од ркаћа! {{Tab}}— Немој, болан, тако! — рече Вртиреп. {{Tab}}— Како нису грђи? Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по Буњевцу! Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем начисто с њима! А наше рђе кад спомену име св. Фране, топе се, тобоже, од богољудности, а овамо, кад год што могу очапре нам, и кожу би нам здерали... Од лани бијау се, тобож, припали од Шкоранчине устравице, да нас лакше поарају кад се најмање будемо надали!... А шта ми највише потврђује сујму да су и слуге у договору с лупежима, то је што су синоћке нагонили Букара да пије. Бојали су се да би Букар могâ устајати по ноћи! Јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у његака. {{Tab}}— И ја! — вели Блитвар. {{Tab}}— И ја! — потврди Вртиреп. {{Tab}}— Меника је зло! — рече гвардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле набрекле. {{Tab}}— Ма, збиља, шта је тебика? — пита Тетка. — Ја сам, од мало при... {{Tab}}— Зло ми је, брате! Бије ми у слипим очима кâ маљем, а блишти ми се, и све кâ да ми мрави гмижу по десној нози и руци... {{Tab}}— Па ајде лези, брате! — вели Тетка. {{Tab}}— Ајде, ајде! — рекоше и остали. {{Tab}}У тај мах диже се граја из цркве. Ђаци бијаху разврнули врата и ушли. {{Tab}}— Који је враг јопет?... Шта то јопет може бити? — рекоше пошавши к цркви. {{Tab}}Мачак, Бујас и Лис, сретоше их, сваки блијед и уздрхтао. {{Tab}}— Поарало цркву, дуовници. {{Tab}}— Поарало цркву! {{Tab}}Фратри с њима потекоше, али гвардијан застаде, заколијећа се и паде наузнак, као свијећа. </poem> {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] 6vitt2rdcf2ny5u9njcfe8pmc0dtx2y 146393 146380 2026-09-19T14:22:11Z Galicijac 19151 Болдовао и центрирао наслов, обрисао сувишне празне редове. 146393 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{VII ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ}- | [[Бакоња фра Брне/VI|-{VI ЂАКОВАЊЕ И ДРУГИ ДОГАЂАЈ}-]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/VIII|-{VIII УЖАС}-]] }} <poem> <center><big>'''VII ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ'''</big></center><br> {{Tab}}Протекоше двије године без икаквих знатних догађаја у манастиру, па опет наста вријеме пуно удеса. {{Tab}}На дан св. Фране Салескога (29. јануара по римском) у зору попрши мало снијега на острву. Не паде га ни колико поплат да покрије, али је и то необично у оном жупном мјесту, гдје је вазда копнина и гдје бајам цвјета око Свијећнице. Дан зимскога св. Фране није заповједни празник народу, али фратрима јесте, те отпојаше велику мису, а у подне ће и ђаци имати једно јело више. Фратри и ђаци таман изашли из цркве, а кроз велика врата уђе у двориште висок сељак у буковичкој ношњи. Чудан ђаво. Глава му обла, очи велике и сијере као у ћука, десни му брк дуљи од лијевога, на раздрљенијем грудима читаво руно заковрченијех длака. На њему бјеше јечерма са јоште њеколико иликâ, а не може се распознати какве је масти. Кожна му пашњача сва начичкана пулама, а у њу задјенуо кубуру и арбију. Беневреци му папули испод димњака, те му је трбух покривен само кошуљом, а кроз промахе види му се глибаво месо. На кољенима му се надули беневреци, а под кољенима стегао поткољенице кожне. На ногама му поврх издртијех назувака испријечане опанчине. Колико је хладно, није обукао буковички, „аљак“, но се огрнуо њим, а једну руку ставио иза оружја. {{Tab}}— Какав је ово заврзан ако бога знаш!? — вели Срдар. — Одакле си ти? {{Tab}}— Ја! Је ли? — рече као из бадња Буковичанин, гледајући блесасто. {{Tab}}Сви прснуше у смијех. {{Tab}}Буковичанин се усекну са два прста, па опет припита: {{Tab}}— Ја? Је ли ја? {{Tab}}— Ма ти, оклен си? Шта си дошâ овди? {{Tab}}— А јесте ли ви вратри? {{Tab}}— Јесмо! {{Tab}}Буковичанин брзо скиде капу, па потече да им љуби руке, говорећи: {{Tab}}— Ја, онај, чук, да вам триба коњушар, па, онај, као рекок, да пођем до у манистир, као вељу: могâ би ја... {{Tab}}— А одакле си? {{Tab}}— Ја? Је ли? Из Буковице, из Зеленграда... {{Tab}}— Ма ти си ришћанин? {{Tab}}— Ја? Је ли? Нисам, ни дао бог, него сам из Зеленграда, а у Зеленграду нема ришћана, а нема ик ни у Медвиђој, нема ик у та два села, а све остало, знаш, све је по Буковици ришћанлук... {{Tab}}— Па би ли ти умија тимарити коње? — пита Наћвар. {{Tab}}— Ја? Је ли? Бик, богме, ја... {{Tab}}— А како те зову? — пита гвардијан. {{Tab}}— Мене, је ли? Зову ме Грго... {{Tab}}— Чеговић? {{Tab}}— Прокаса! Грго Прокаса, знаш, из Зеленграда... {{Tab}}— Не би нам фалило него још да оваке животиње узимљемо у службу! — рече талијански фра-Дувало. {{Tab}}— А зашто не? — рече Срдар. — Шта нам смета што је суклата! Оваки и јесу баш за службу добри. {{Tab}}И Наћвар и гвардијан мишљаху као и Срдар. Докле они „пркелаху“, Буковичанин тако блесасто гледаше да су се ђаци кидали од смијеха. {{Tab}}— А, би ли смија, кô вељу, да простите, ући у цркву, ко вељу, да ми се богу помолити? — запита Грго. {{Tab}}— Причекај, па ћеш! — одговори гвардијан, па обрну талијански: — Видите, ово ми се свиђа! Прва му је мисâ црква! Што ће рећи прост, прави, непокварени сељак, каквима се губи траг! — Па онда га опет запита: {{Tab}}— Дакле би ти умија тимарити коње?... Би, велиш!... А колико би најма искâ за годину? {{Tab}}— Ја? Је ли? Ја, оче, да ми даш опанке, и кошуљу да ми даш, и рану да ми даш, а новца, кô вељу, колико ти видиш, колико замиритам. {{Tab}}Но, молим ти се, да ме пустиш у цркву. {{Tab}}— Е, ајде се помоли богу кâ прави кршћанин, па ћемо те окушати за николико дана. Е, ајд, ајд! Фратри одоше на кафу а ђаци одведоше Грга у цркву. {{Tab}}Он зину чим пријеђе преко прага, пак се пружи колико је дуг и широк и пољуби плочу. Ђаци се гласно смијаху. Грго их запита гдје је свети Вране. Они га поведоше пред главни олтар, гдје се Грго превијао и бусао у груди, што је икад могао. Послије њеколико дана Буковичанин угоди фратрима. Колико је био глуп опет је доста вјешто радио око коњâ. {{Tab}}Прозваше га Букар, ради велике му главе, и у очи га тако зваху, а он се нимало не јеђаше. Ђацима и слугама служаше за спрдњу. Кад су год могли, окупи се око њега, па комендијај. А најсмјешније би кад му казаше да се Шкоранца потенчио! Смијући се његову претјерану страху, сваки се помало ослободи свога страха. {{Tab}}Чим би свршио дневни посао у коњушници, спопао би Букара или Бобан, или Тртак, просто, ко га прије уграби. {{Tab}}Хајде сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем или да растоварава и на плећима носи вреће угља што би возом дошле; да у млину засипље у кошеве; да купи брашно; да гази воду, ако се што закачило међу кашике, ако је уставу вода понијела или се јажа затрпала. Кад бијаше помљелацâ и поковалацâ испреко воде, Букар се њешто помагао; дали би људи, ко лулу дувана, ко мало мрса, или по који новчић — иако су се на сав мах ругали глупоме Буковичанину. {{Tab}}Али кад ријека нарасте, нема приступа прековођанима, те му ред бјеше работати без зачина. Бобан је запињао вршке свакога вечера, те прије митио чобане да му их пред зору ваде, а сад је то Букар чинио; ако изнесе који мренић, допао би га један или два, али пастрве не окуси никада. А Бобан је брао лијеп новац од фратара за рибу. А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђаху смијући се и пушећи. Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а увече говедар. А што је за чудо, колико су му сви досађивали и брецали, он се никад не намрди, нити рече: „Нећу! не могу!“ Него је био задовољан; и у оно мало тренутака кад би га пустили да предуши „пио“ је из своје луле. „Камо те, Букару!“ — „Ја? Је ли? Ево ме, ја! Пушти ме, вире ти, да испијем по луле! — одговарао је обично. {{Tab}}Једнога вечера засијала мјесечина кроз омеч, би рекао прољетња је ноћ! Духовници попосидјели мало у старој мађупници, пак се разиђоше. Мачак, Бујас и Лис узели међу се Бакоњу, пак, све идући за фратрима, њешто му шапћу. Он се као шчиња; као хоће ли, неће ли пристати на њешто. Најзад, Лис набури уста пут њега, као из презрења, а на то му Бакоња пружи руку, пак се рукова и са Мачком и са Бујасом, пак претече стрица, те му отвори ћелију. {{Tab}}— Таа-ко! Уф! Ватрица ме разгријала, па ћу смиста заспати. Добра ноћ! добра ноћ свима! — вели фра-Брне. {{Tab}}— Добра ноћ! Добра ноћ! — здраве се сви. {{Tab}}Осмора се врата затворише, пак резе изнутра зазвечаше, пак наста тишина. {{Tab}}Кад мјесец одскочи, тада Лис одшкрину врата своје ћелије, пак наврх прста изађе на тријем, држећи обућу у руци. Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему. Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас. {{Tab}}— Бештија! Кушмељ од Кушмеља! Ако не изађе, страх ме да нас не просочи! — шапну Лис. {{Tab}}— То није кадар!... То није кадар! — вели Мачак. — Причекајмо га још мало. {{Tab}}— Ајдемо прид Наћвареву камару, па ћу се ја и накашљати ако устриба! — рече Бујас. {{Tab}}И сва тројица, држећи обућу у рукама, прођоше тријем наоколо. {{Tab}}Чекали су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише и Бакоња се промоли. {{Tab}}— Не бој се!... Излази!... Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови. {{Tab}}— Ајме мени! — шапти Бакоња, али пође за њима низа стубе у двориште. {{Tab}}Бујас и Мачак отрчаше пред подрум, гдје бијаху дрвене љестве, које они понијеше и исправише уза зид од гробља што за десетак лаката везује цркву за кујину. Лис шћеде први да се попне, али га Бујас устави. {{Tab}}— А ди је оно?... Знаш? — пак нагну шаком пут уста да га подсјети на пиће. {{Tab}}На то Лис откаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјеверица уза љестве, пак узјаха на зид и стаде се обувати. За њим се пропе Мачак, пак Бакоња, те сва три јашући на зиду чекаху Лиса, који се теже успентра, јер ношаше њешто о рамену објешено. Сад извукоше љестве, па их преметнуше на другу страну и наслонише на гроб фра-Фелицијана Фелицијановића. Ђаци се зауствише, гледајући њеколико бјелијех гробова, освијетљених мјесечином, па онда саставише погледе на најновији гроб, што је завршио трећи ред. {{Tab}}— Јадни мој, добри Иноценцо! — рече Лис, прекрстивши се. — Бог да те прости, и ти си више одједном овуда слазио!... Изрецимо барем по једну „Здраву Марију“ за његов покој! {{Tab}}Другови га, шапћући молитву, стигоше, пак положише љестве врх Фелицијана, пак изађоше из гробља. {{Tab}}— Сад оданимо најприје! — рече Лис кад бијаху на тратини према новој мађупници! — А ти, Бакоња, у памет се. Ми смо, јево овако чинили прије смрти Шкоранчине, кадгод рика нарасте, те нема у млину приковођана... Кад смо оно најприје... знам да је било оне зиме кад је Стипан дошâ... {{Tab}}— Вридни наш Стипан! — рече Бујас и уздахну... — Онај Срдарина! Онај Срдарина!... {{Tab}}— Остави сад јадиковање! — настави Лис. {{Tab}}— Дакле, разумиш ли Бакоња, јево је пета година да ми тамо иђемо на сило! (Показа му руком пут нове мађупнице, откуда се чула велика граја.) Нико то од фратара не слути, а слуге нас не смију одати, јер им није у интересу. Дакле, у памет се!... Не велим да би ти мога изневерити нас, али, ка бојим се да Срдар како не нањуши, па да те не искуша. Ти знаш какав је он... {{Tab}}— Ајде, прођи се предикања! — прекиде Мачак, па крену пут мађупнице. — Шта да га ту катекижаш, кад сам зна да би га Наћвар отира кад би дозна! {{Tab}}Бујас удари петом у врата, која се отворише. Од силне свјетлости заблијештише ђацима очи. {{Tab}}— Добро сте дошли! — вичу им изнутра. — Улазите! Сидајте! {{Tab}}— Баш сте добро дошли, посли толико вримена, а још с образом! — рече Бобан, који искочи насусрет и скиде капу. — Реко ли ја да ће они доћи с образом, а? Видите ли!? Па и Јерковић, соко од сокола! Први пут к нама на посило, а Јерковићу? Ама баш липо, ама баш добро! Добро дошли! Сидајте!... {{Tab}}Њих четири сједоше на коломат, између Тртка и Бобана. Шкељо, Дундак, Бељан, говедар, посадили се један до другога, сви на коломату, а од силне јаре заклањаху лице рукама. {{Tab}}— Па како људи? Како се живи, а? — пита Лис. {{Tab}}— Вире ми, није лоше, а јето, ако бог подржи, с вама добро! — одазва се Шкељо намигујући другу до себе. {{Tab}}— Баш добро, и липо, и братски, и како баш триба! — поче сладити Тртак. — Ми смо сви слуге светога Вране. Оно, да речемо, нисмо сви једнаки, јер ни прсти на руци нису једнаки; нико је мисник, нико дијак, нико измећар; али, јопет, сви смо један другоме потрибни. Је ли тако, браћо? {{Tab}}— Тако је, тако! — заграјише сви. {{Tab}}— Е, па у име тога да сте ми здрави! — настави Тртак. — За здравље ови вридни дијака и њиове липе младости. Бог им дај да доживе оно за чим иђу! {{Tab}}Слуге поустајаше и скидоше капе. {{Tab}}— А у овој прилици триба се ситити још двају њиови другога, од који је један у животу, а други у божјем двору! Дакленка, прид душу и за покој покојнога Ловрића! {{Tab}}— Амен! — запојаше сви. {{Tab}}— А за здравље Чимавице, ди год бија! {{Tab}}— Живија! {{Tab}}И сви се обредише. {{Tab}}— Валај нам је јадни Шкоранца од вајде и мртав! — рече говедар Лису. — Промисли, дијаче, откад је њега бог узеја, па се, јето, прочуло да се диже, не сми ти од тада вражи приковођанин амо у крађу! Сви можемо спавати без бриге. {{Tab}}— Кâ онај, кога је бог благословија и жива и мртва — дода Дундак. {{Tab}}Сад се заврже разговор о свачем, а највише о прошлим сијелима. Сви се радо сјећаху Стипана и његове шале. {{Tab}}— Ма, ди вам је Букар? — запита Бујас. — Ја га залуду тражим очима. {{Tab}}— Јено га тамо у запећку. Он је заспâ има и дви уре. А-ну, прикините говор, па ћете чути као рче! — вели Шкељо. {{Tab}}Ућуташе. Заиста Букар хркаше како не би двојица да саставе заједно. {{Tab}}— Зовните га! — рече Лис. {{Tab}}Говедар га гурну ногом. {{Tab}}— Дижи се! {{Tab}}— Је ли ја? — пита Букар. {{Tab}}— Ти, магарчино, а да ко је други у твојој кожи? Зову те дијаци! {{Tab}}Грго се примаче к огњишту разбарушене косе и распас. {{Tab}}Ђаке спопаде смијех. {{Tab}}— Дајте му одма да наздрави! — заповиједи Лис. {{Tab}}Букар изрече њешто сметено, па нагну бурачом. {{Tab}}— Пиј, пиј, колико год мош! — виче му Лис. {{Tab}}Након двадесет гутљаја, Букар предуши ваљајући очима. {{Tab}}— Још, још! — вичу ђаци, иако осталијема то не бјеше мило. {{Tab}}Грго опет нагну: кљука, кљука, докле се не наду као тенац, пак сједе насред пода и поче пунити лулу. {{Tab}}Сад га сви окупише, задијевајући га на стотину начина. А он, брбља њешто, брбља, докле му поче запињати језик. {{Tab}}У њеке рече му Бобан: {{Tab}}— Ајде, Грго, обађи наслон и шталу, јер је ред да ники од нас то чини, а ти си најмлађи по служби! Ајде! {{Tab}}— Је л’ ја, је л’? — тепа Букар. — Све ћ’ те п’слушати, а-ма-ма све, све при-и-ко дан, али с’д, на ’ву уру, ја, а-ја!... {{Tab}}— А зашта не сад? {{Tab}}— А-ја-јак! Да мене Шк-шко-ран-ран-ца... ву... у... у. — Пак одгмиза опет у запећак, гдје опет захрка. {{Tab}}— Страшљив је ка козâ! — вели Бобан смијући се. {{Tab}}— Ма ћемо му оправити шалу једне ноћи! — рече Бујас. {{Tab}}Ђаци су дуго сједјели, па се истим начином вратише у манастир. {{Tab}}Сутрадан зачуди се фра-Брне што му синовац раније не доноси воде и жераве у мангаљу; зовну га, два-три пута, пак отиде у предњу ћелију, а кад тамо Бакоња слатко спава. {{Tab}}— Та-ако!! — вели Брне, пак брзо дохвати са полице онај прутић којим га је обично синовац чешао по леђима и њим га ошину. {{Tab}}— Та-ако, магаре од магарета! Почеја си се већ господити, а!? Да те ја будим, је ли?... {{Tab}}Колико год тај колач бјеше немио Бакоњи, опет му прва помисао би: „Благо мени, кад стриц не зна!“ — пак отиде по воду. Али пошто брзо распреми камаре и крену на јутрењу, обузе га сумња да који од фратра није дознао, или Балеган, који му иђаше у сусрет. {{Tab}}— А шта си то ноћас радија, а? — запита га кувар издалека. {{Tab}}Бакоњи се прекиде дах и ноге му почеше клецати. {{Tab}}— Питам те: зар ниси спавâ ноћас, кад ниси могâ устати раније, него да ја звоним! {{Tab}}— Бо... лија ме трбу! — досјети се Бакоња. {{Tab}}— А, трбу те болија! — рече блаже Балеган. — А мој синко, зашта идеш онолико? Зашта си ија онолику рибу, синоћке? Ајде брже нареди што триба — рече, давши му кључ од цркве. {{Tab}}Бакоња се њешто прибра, али му дрхташе трска у руци, кад је палио свијеће. Мувајући се по цркви, мољаше се: {{Tab}}— Мој липи свети Вране! Ослободи ме овога пута, па јево ти се за... (ћаше да рече: „заклињем се“, али се предомисли) па јево ти давам рич да нећу више! {{Tab}}Фратри уђоше. Срдарини бјеше ред да служи. Кад би он обрнуо њима плећи а лице к олтару, онда је Бакоња гледао своје другове, који чаврљаху молитве као обично, зијехајући; али кад би се Срдар окренуо пут њих да их благосиља, онда би Бакоња оборио главу, јер се бојаше Срдарева оштрог погледа, који би могао продријети до дна душе Бакоњине, те видјети велику тајну — ако већ не зна за њу. {{Tab}}Пошто духовници изађоше, он лагано крену за њима, перећи уши да ухвати што говоре. А кад полажаше трпезаријом, држао се зида, готов да загребе ако Срдар сјекне пут њега: „А ди си бија ноћас, а, мали Јерковићу, а?“ Јер, све му се чињаше — чим онај отвори уста да ће чути то кобно питање. Али Срдарина сједе да срче кафу не осврћући се ни на кога. Онда Бакоња одахну и поче се удварати Балегану, више него обично, причајући му којешта и смијући се. Другови га, мамурни, погледаху зачуђено, па одоше. Онда он замоли Грга да га извини код стрица. Затијем се Бакоња јави фра-Тетки, питајући га треба ли му што. Послије тога ослободи се чак да понуди и Срдару своју службу. {{Tab}}— Баш ми трибају мала клишта. Ајде и’ донеси из вигња! — рече Срдар. {{Tab}}Бакоња сврну у нову мађупницу, гдје нађе Букара сама. Бакоњи се учини да, колико је нагло крочио преко прага, да је у Букара сасвим друкчији израз лица неголи обично. Али то му се само треном привиђе, јер на његово питање шта се осамио, онај поче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ — гледајући глупо. Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта. {{Tab}}— Данас ти је синовац врло вридан — рече Срдар за обједом. {{Tab}}— Зато што је добија јутрос попару — одговори Наћвар, па исприча што је било, и додаде лагано: {{Tab}}— А сад ми је жâ, јер сам послин од кувара дознâ да га је болија дроб! {{Tab}}То чу Мачак, пак исприча дружини, а на то Бакоња удари у плач. Залуду су га другови тјешили, залуду га и Балеган мазио, он једнако лијаше сузе. Доцније у скули умири се њешто, али кад почеше говорити да ће исте вечери на сијело, он плану: {{Tab}}— Дабогда ја ногу сломија, ако ћу тамо више! Ти си ми крив, ти си ме навеја! — поче корити Лиса. {{Tab}}— Па добро, не триба да се кунеш, ни да се инадиш! Не моли те нико, а не нагони те нико — одговори Лис мирно. — Ми смо толико година ишли без тебе, па се нисмо сићали да нам ко вали. А велиш да сам ја крив! Право велиш! Крив сам, те доста, што сам те држâ за друга!... {{Tab}}— Нећемо тако! — умијеша се Бујас — него ћемо да будемо прави другови. Шта је теби тешко, то ја разумим, јер је и мени тешко било спочетка. Ти мислиш да је велики гри провеселити се мало у ова доба, уз месојеђе, а у нашим годинама! Ја не вељу да баш није гри; али је сасвим мали, управ гришчић, који се може отпостити. Те ствари ја боље знам него ти, кâ шта су боље знали од мене покојни Шкоранац и Чимавица... {{Tab}}— Није то, него је он страшљив! — рече Мачак. {{Tab}}— Ти лажеш! — викну Бакоња. — Нисам ја страшљив! Нисам ја окле си ти, ди су људи кâ козе!... Јест, кâ козе, јер би један наш тирâ вас педесет... {{Tab}}У мал’ што не дође до руку. Бујас му објасни: {{Tab}}— Ма, не вели он, Иве, да си страшљив од стра, него, знаш, од стрица, да не дозна, па да те не истира. А јево ти се кунем да до тога дође трибало би да нас сва четири истирају, јер би ми сва три клекли на колина, па рекли: „Немојте, јер колико је он крив, ми смо десет пута више!“ {{Tab}}Дакле, оразуми се, болан, па иђимо вечерас! {{Tab}}— Нећу, па нећу! {{Tab}}Нећкао се два дана, а они не хтједоше без њега. То га дирну, те трећега пристаде, и сва четири, истијем путем и начином, отидоше на сијело. {{Tab}}Како је ријека једнако набрекнута била, сијело је бивало њеколико ноћи засопке. Бакоња се навикну, те је могао и устајати раније. Колико се спрва устезао, толико је сад више наваљивао да се иде. {{Tab}}Тако је трајало до уставака месојеђа, које те године бијаху у половини марта. Тога дана увече скупљале би се и слуге у старој мађупници, у манастиру, и слободно се бјеше и ђацима провеселити. {{Tab}}Послије часова, пред подне, Шкељо, омрчена носа, дочека фратре пред црквом. {{Tab}}— Овај је почеја зарана! — вели фра-Тетка. {{Tab}}— Ја сам дошâ да вам јавим, фра-Брне, да ће трибати још данас потковати кулаша, јер је обосија у оби придње. {{Tab}}— Та-ако! А ти ајде одма! Нека се нареди све што триба, а јево мене за тобом. {{Tab}}— Ајдемо и ми, кад је вако липо вриме! — рече гвардијан, пак одшеташе сви, и ђаци за њима. {{Tab}}Тамо се окупиле слуге, сваки омрчен помало, а Букар сав црн, као Арапин; око врата му објесили вијенац лука, а за пас му тиснули ватраљ. {{Tab}}— Нема ту говора о поткивању! — вели Наћвар. — Припануја би се и ђавâ, а камоли не плашљив коњ! {{Tab}}— Баш га и триба навикавати! — вели Срдар... — Изведите ви њега! {{Tab}}Букар изведе кулаша, који је пратиоца попријеко гледао. Бакоња га поче миловати. Шкељо му поднесе зоб у решету. Три-четири момка га опколише, растегнувши коноп, којим ће му стегнути ноге да се превали, јер је био упоран, нити је било другога начина да се поткује. Кулаш прињуши зоб, пак поче ваљати очима од једнога до другога. Слуге, мислећи да је већ згода, повукоше коноп за крајеве, али коњ уграби прије, те се пропе одигавши Букара, пак се, два-три пута заособ, баци ногама. Кад му се опет примакоше, он учеста гађати и поче трчати око Букара, који је чврсто држао оглав. {{Tab}}— Држ’ добро! Држ’! — вичу му. {{Tab}}Фра-Брне се примаче, а кулаш напери пут њега копита, и да Букар не повуче свом снагом к себи, разби коњ своме господару куљу. Па онда побјесни, те се и фратри и слуге одмакоше. {{Tab}}— Држи, Грго, држи! {{Tab}}Букар вуче што игда може, тако да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало. {{Tab}}Коњ оте мах и потече у сав трк. {{Tab}}Онда видјеше чудо. {{Tab}}Видјеше гдје човек трчи упоредо с коњем! {{Tab}}— Пушти га! Пушти! — довикују сви. {{Tab}}Букар не пусти, него скрати оглав, па ни стопе да заостане, те се није могло знати ко је бржи. {{Tab}}— Може ли се ово очима вировати?! — рече, крстећи се, Срдар. — Је ли ово сметени Букар? Је ли човик, или пас? {{Tab}}— Брзи су Буковичани, оца им њиова! — вели Бобан — али је ово јопет прико мире! {{Tab}}Коњ и Букар пролетјеше испред кућа, пак савише дуж ријеке. Фратри, ђаци и слуге препријечише између вигња и мађупнице, те стадоше према води. {{Tab}}Сад видјеше друго чудо. {{Tab}}Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко настрану, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк крајем острва, те га изгубише с очију. {{Tab}}— Е, ово је за приповист! — вели опет Срдар, ударајући се руком по стегну. — да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар! Е, ово је за приповист! {{Tab}}Сви се чуђаху. Домало се врати Букар. Са коња је цурио зној, а коњик не изгуби онај вијенац лука око врата ни ватраљ иза паса! {{Tab}}— А витеже! — вичу му другови. {{Tab}}— Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу... {{Tab}}— Носи те враг бештијо! — проговори Наћвар — који једва дође к себи од чуда. — Нагрди ми коња, бештијо!... Уведи га, Шкељо, и истари добро!... {{Tab}}— Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу... {{Tab}}— Ма да ниси ти онај из Зеленграда што може скочити из бачве у бачву? — пита га Срдарина. {{Tab}}— Како то? — рече гвардијан. {{Tab}}— Ма причâ ми је фра-Мартин Карињанин да у Зеленграду бише човик који је могâ утећи најбржему коњу и да је могâ трупачки скочити из бачве у бачву!... Ђаво би га знâ, казâ ми је и име, али сам заборавија... Знам само да је бија сметен. {{Tab}}— Да ниси ти тај, Грго, болан?... Кажи, јеси ли? — питају. {{Tab}}— Је ли ја? Је ли? Ја кâ вељу... {{Tab}}— Немате га рашта питати — умијеша се Тртак. — Никада вам неће одговорити на оно што га питате, него се онда још више смете... Пуштите ви мене!... Слушај, Грго!... Ако си капац скочити из бачве, ајде, рецимо, и на ледину, а не у другу бачву, даће ти дуовници плету?... Оћеш ли?... {{Tab}}Грго се чешкаше. {{Tab}}— Даћемо му и дви плете! — рече Тетка. {{Tab}}— И три! — прида њеки. {{Tab}}— И шест!... Шест тврди плета! — викну Срдарина. {{Tab}}— Чујеш! Шест тврди плета! Ајд! ајд! — па га одгуркаше пред мађупницу, гдје слуге изваљаше једну бачву, отприлике петнаестачу, и увалише га у њу. {{Tab}}— Дакленка: оп! — викну Дундак. {{Tab}}Букар промоли главу. {{Tab}}— Доли! Доли! — вичу сви. — Чучни па: оп! {{Tab}}— Ја би ништо рекâ! — затутњи Букар у бачви. {{Tab}}— Па реци! Шта је? {{Tab}}— Ја кâ вељу, ако прибијем гњате... {{Tab}}— Нека те враг носи! — издера се Срдарина... — Кад си већ ту, мораш скакати, па оби ноге сломија. Ајде: оп! {{Tab}}Букар излетје трупачки и стаде право пред њима. {{Tab}}— Браво! — викну први гвардијан пљештући рукама. Сви запљескаше и дадоше му одмах новце. {{Tab}}Поподне се и ђаци обукоше у машкаре, те заједно са слугама манитаху све до првијех хладова, а тада се измише и преобукоше, те сви пођоше у цркву на опросну молитву. Из цркве слуге пођоше у стару мађупницу, гдје им Балеган бјеше спремио масну вечеру и вина изобила. — Тако је бивало три или четири пута у години. — Мало доцније, дођоше фратри и ђаци, пак сједоше напосе иза пријеклада. Бобан наздрави гвардијану. {{Tab}}Бујас, маличак весео, понука Букара да и он напије. {{Tab}}Буковичанину очи закрвавиле, љуља се, па започе здравицу, без главе и репа, већ како само он умијаше. {{Tab}}Фратри се превијаху од смијеха. {{Tab}}Тако је трајало до поноћи, а тада је ред био да зазвоне звона, знак да почиње велики пост. {{Tab}}Слуге, колијећући се, пођоше и понијеше Букара, јер није већ знао за себе. {{Tab}}Балеган их испрати и закључа врата на манастиру, и све се утиша. {{Tab}}Бакоњи бучаше глава кад се пробуди. Бјеше се почело прозирати. Небо се навунило; од мора дуваше силна бјелојужина. Бакоња, тешковољан, постаја мало на тријему, па закуца на гвардијанова врата да прими кључ од дворишта, па кроза вјетруштину стиже пред цркву и одзвони будионицу, два пута дуље но обично, као на први дан великога поста. Одатле отиде на чесму, гдје сједе и заклони лице рукама, говорећи: {{Tab}}— Боже и свети Вране, опростите ми моје неподопштине! (Ову ријеч бјеше научио у манастиру.) Дајте ми вримена да се покајем, да постанем добар дијак!... А ако ли вра дозна све, пак ме истира, утопићу се, а кући нећу, вируј ми, мој липи свети Вране!... А ти знаш ко ме навеја да се скитам по ноћи, да гледам како се твоја мука краде! А ја не би никад сам на ту мисâ дошâ, никад!... Дакле, смилујте се боже и свети Вране, меника гришнику! {{Tab}}Да је у његовој власти било, по свој прилици не би се он тога часа смиловао својим друговима, ни слугама (осим Букара), него би их све радо у ријеку подавио, а најрадије Тртка и Бобана. Предочи му се и Стипан, њекад мили Стипан, а сад црњи од ђавола, јер тај махнити Котаранин бјеше зачетник сваке „неподопштине.“ Па онда стаде мислити о свему што је доживио и стаде испоређивати оно што је њекад мислио о манастирској чељади са онијем што је сад знао... {{Tab}}Њеколико капљица кише падоше му на руке, те се прену од сањарије и погледа пут истока, гдје кроз облак сунце грану. Погледа свуда око себе, и учини му се да су брдељци и стабла и кукови, и све ствари што му бјеху пред очима њекако као замишљене и озбиљне, као да сва природа осјећаше е је настао часни пост, доба кајања и великих и тешких молитава. Бакоња, потресен, прекрсти се и поклони према сунцу, па се хитрим кораком врну натраг, мислећи о лијепим црквеним службама уз пост, замишљајући сама себе кад буде велике недјеље пјевао „Муку господинову“ као и лани, а пролетњи мирис буде допирао с поља. Прековођани опет питају: „Је ли оно мали Јерковић, што онако липо пива?...“ — Бакоњи све кика растијаше на ту помисао, пак се толико одобровољи да се издалека јави Дундаку, који голуждрав бјеше изишао пред мађупницу... „А како би било да отиђем онамо, да и’ све поизбудим? То би била прва корист што би јутрос могао учинити манастиру! — Баш да одем!“ — Бакоња остави суд, пак отрча пред мађупницу. {{Tab}}— Ковачу, млинару, дижите се! Сунце је грануло! Шкељо, устај и пробуди Букара! {{Tab}}Слуге промрмољише њешто изнутра. Враћајући се, Бакоња се живо сјети јучерашње трке и скакања Букарева. „Нема ти, брате, што Буковичани!“ поче се разговарати сам собом. „Овај сметењак, он је један среда, па шта је кадар учинити! А да какви су они које би човика пробрâ!... Скочити из бачве то је примного!... А Букар каже да њихов ковач може рукама сломити коњску потковицу!... Па зар нису ти Буковичани змајеви? Е, јесу брате! Ма ћу и ја да скочим на коња, у трку, па ма оби ноге сломија!...“ Бакоња се устави крај суда, па гледа себе како трчи упоредо с коњем, па одједном ђипац на њ. То бива о „проштењу“ (о слави манастирској) пред мноштвом народа, а свјетина му пљеска рукама. Затијем Бакоња наређује да се изваљају двије велике бачве, свака виша од човјека, пак уђе у једну, пак из ње скочи у другу. Тада се народ чисто помами, јер се Далматиници много заносе такијем работама!... {{Tab}}Кад се Бакоња сагну под суд, оде му поглед пут коњушке, те видје да су врата отворена. Опет остави суд, и заборави на стрица, па потече онамо. У тај мах удари киша. Бакоња гурну у врата и с прага поче тепати: „Кујас! А ди си, мој кујас!“ јер му коњ познаваше глас, те би му се увијек одазвао ржући. Али му се кујас не јави. Бакоња уђе и видје... не видје ни кулаша, ни брњаша Срдарева, ни дората Блитварева, ни вранца Вртирепова, ни два најбоља товарна коња. „А ди су?“ запита Бакоња. Оне двије мрцине што гризаху из јасала погледаше га зловољно, па обрнуше главе од њега, као да ћаху рећи: „Нас не питај!“ Бакоња као без душе, отрча ка мађупници. {{Tab}}— Ди је Букар? — пита он. {{Tab}}— Он се, брате, загнâ у сан, пак му остаје јоште доста докле допре до краја! — вели Дундак сједећи на прагу. {{Tab}}Бакоња се издера, да је свима у ушима зазвонило: {{Tab}}— Није до шале, зло вам јутро!... Брзо изађите, нестало је коња!... Разумите ли?... Коњушка је отворена, а нема коња! {{Tab}}Сви потекоше за њим. {{Tab}}Коња нема, али брава није развртана. {{Tab}}— Ти си, Шкељо, заборавија закључати синоћ! — рече ковач. {{Tab}}— Нисам ја, него је Букар заборавија... {{Tab}}— Мучи, бештијо! — викну ковач. — „Букар је заборавија!!“ А нисмо ли га понили синоћ кâ мртва?... Него, ја мислим да није зла. Коњи не били привезани, а врата отворена, па пошли к води. Ајдемоте трагом!... {{Tab}}Земља је била влажна, те се трагови јасно распознаваху, али међу коњским копитима бјеше и људскијех стопа. Трагови иђаху к води, али од воде не бјеше их ни на лијево ни на десно. {{Tab}}Сви се укочањише од чуда. {{Tab}}— Ма шта је ово? — пита Бакоња. {{Tab}}— Потопили се, на моју душу! — поче Дундак трљајући црвене очи. — Дојадио живот коњима, па липо сложно и договорно рекли: „Ајде да се утопимо!“ И што су рекли то извршили, кâ што јето видите... {{Tab}}— Ти се шалиш, кад није до шале!... {{Tab}}Дундак удари у смијех и поврну: {{Tab}}— А шта ћу друго, кад оћете да бенетате? Видите липо коњски траг, али видите и босе ноге приковођана, а видите и говеђе папке... {{Tab}}— Јест, Исуса ми! — рече говедар. — Јево и волујског трага!... Ајме мени, биће одвели и краве! — пак отрча пут наслона, остали за њим. Говедар, чим би пред вратима, обрну се к њима и рашири руке. Допадоше сви. Врата разврнута. Уљегоше сви заједно. Крава нема. {{Tab}}— Ајме мени, нема их! — рече говедар. {{Tab}}Дундак поче: „Дај ми каву с мликом!...“ — Нема млика, шјор!... „А зашто нема млика?...“ — Зато што су приковођани повели краве, шјор!... — „А зашта су и повели?“ — Зато што нису имали своји, шјор!... {{Tab}}Другови се малко смијаху, а Бакоња, блијед, простријеља их очима и стаде да их грди: {{Tab}}— И ви сте слуге светога Вране!... И ви сте поштени кршћани!... {{Tab}}— Полако, ти мали! — осијече се на њ млинар. — Ниси ти још стâ да заповидаш и да бректиш, него ајде за својим послом!... {{Tab}}Затијем млинар искочи, вичући колико га грло служаше: {{Tab}}— ноге!... А за светога Врану и његове ране, покраде се манастир!... Берија! Бее-ри-ја! Амо-те, амо, бее-ри-ја! {{Tab}}— У звона, у звона, и пуцајте! — виче ковач. — Бее-ри-јааа! {{Tab}}Тројица се објесише о конопе, те заљуљаше сва четири звона; остали прихватише оружје из мађупнице, те учеста пуцњава, као да се крајина завргла. {{Tab}}Киша једнако падаше. {{Tab}}Сви искочише из манастира. Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном. Срдар први допаде. {{Tab}}— Шта је?... {{Tab}}Чим разумједе шта је, потече к води, слуге за њим, ђаци за слугама, а остали фратри лагано за њима... {{Tab}}— Нико се утопија! — мисли Пирија. {{Tab}}— Та-а-а-ко! Па шта-а ћемо му ми?! {{Tab}}— Али, може бити, да је и шта друго! — вели Тетка. {{Tab}}Кад видје Срдарина да се трагови не размећу, потече дуж ријеке ка сплати. Остали сви истијем редом за њим. Бакоња сустопице за Срдаром. Кад стигоше испод русја, али нема ни сплате ни лађе. {{Tab}}Дундак зазвијука и завитла руком. {{Tab}}— Шта мислиш, Дундаче? — пита га Срдар. {{Tab}}— Мислим да су и’ потопили ако су имали времена... или пуштитили низ воду. {{Tab}}— А зар не би могли ди запети? {{Tab}}— Могло би и то бити, јер вода није велика. {{Tab}}— То ћемо најприје видити! — рече Срдар, па се врати истијем путем натраг. — Је ли све коње повело? — запита Бакоњу. {{Tab}}— Не... остала су два товарна! {{Tab}}— Ајд... соколићу... ти си најбржи... ајд потеци, па и’... изведи... {{Tab}}Бакоња одлети. Залуду га стриц, који с осталијема чекаше гомилу, устављаше. {{Tab}}— Шта је, забога? — запиташе Срдара. {{Tab}}— Како шта је? — викну љутито Срдар. — Зар још не знате да смо покрадени! {{Tab}}Уто Бакоња доведе коње. {{Tab}}Срдар окрочи бољега па га гоњаше у воду. {{Tab}}— Удрите га! — виче Срдар. {{Tab}}— Не забога у воду! Нека враг носи шта је понија, а чувај се ти! — моли гвардијан. {{Tab}}— Удрите кад вељу, а за мном ко оће! — виче Срдар. {{Tab}}Бакоња ћуши ногом коња, који загази, пак се мало-помало ослободи и заплива. Вода га је носила попријеко. Срдар је махао рукама, и обадао га петама, и преплива. {{Tab}}Прековођани стигоше и сви једанак заграјаше, а тако исто манастирска чељад с друге стране, те заглушише једни друге. {{Tab}}Бакоњин коњ два пута потону, те маломе остајаше само глава изнад воде. Диже се велика вика. {{Tab}}— Спасте дите!... Ко је пливач!?... Спасте дите!... — викаше фра-Брне. {{Tab}}Бакоња вртијаше главом да не треба помоћи, па попусти оглав, и измаче се на сапи. {{Tab}}Срдар и Бакоња кренуше се низ воду пред сељацима. {{Tab}}— Сад ви сви ајте на скелу, да будете у помоћи ако довезу сплав! — нареди гвардијан. {{Tab}}— А ди је Букар? — пита Тетка. {{Tab}}— Јади га знали! Како се синоћ опија, зар још спава — одговори њеки. {{Tab}}— Е, па зовите и њега, јер би он могâ ваљати колико вас три. {{Tab}}Слуге пођоше гдје им би наређено, а фратри и ђаци пут манастира. {{Tab}}— Ајте ви отворите цркву, јер није разлог да јутрос не буде службе! — рече Дувало ђацима. {{Tab}}— Ово није могло бити без домаће издаје! Ово се види да је домаћи прст! — поче гвардијан хучући. {{Tab}}— И ја сам то одма помислија! И ја сам одма посумњâ, а знате на кога? {{Tab}}— На кога? {{Tab}}— На Стипана, валај — рече Дувало. {{Tab}}— Добра ти је та! — повикаше сви. {{Tab}}— А шта ти мислиш Брне? — пита га Вртиреп. {{Tab}}— Ја мислим да ми је враг однија двиста талира, јето ти шта мислим! А шта ми помаже да се дозна ко је кривац? Коња више ја не види’, јер је он досад на турској граници... {{Tab}}— Тако је, вире ми! — прихвати гвардијан. — Четири седланика, рачунај по двиста талира с оправом; пак два товарна, метни по педесет, то је девет стотина талира; па шест крава, метнимо не више но по двадесет, то је сто и шездесет. О, сад додај два бродића и сплату, рецимо опет стотинак талира — то ти је око дванаест стотина очишћено јутрос на чисту сриду! {{Tab}}— Тако је, боме!... Јето, тако је! А камоли да ће се приковођани припасти од Шкоранце... {{Tab}}Лис се врати. {{Tab}}— Кључ је понија Јерковић! {{Tab}}— Јето ти сад! — вели гвардијан... — Ајде у вигањ, па донеси шта триба да разврнемо мала врата. {{Tab}}Фра-Брне, држећи се за трбух, замлијечи очима, пак ће им: {{Tab}}— Ја, браћо, не могу више! Једва сам и довле допра! Стоји ми врка у дробу, кâ кад купус ври! — и пође лагано уза стубе у своју ћелију. {{Tab}}За њим оде и Дувало. {{Tab}}У томе се Лис врати са оруђима, те он, Мачак и Бујас почеше развраћати мала врата. {{Tab}}Фратри се шетаху око дворишта. {{Tab}}— Домаћа, домаћа и домаћа издаја, друкчије не може бити! — вели Тетка. — Промислите само ово: лупежи су могли знати све што у нас бива на синошњи вече; знали су да су слуге у манастиру до касно, као сваких година на тај дан; знали су... {{Tab}}— Није трибе све то набрајати! — прекиде га Вртиреп. {{Tab}}— Могло је бити и без домаће издаје, јер колико је скитача служило код нас, па посли разметнуло трагове свуда! Осим тога година је гладна, а пук се покварија! {{Tab}}— Ја јопет једно: ту је Стипанова рука! — вели Блитвар. {{Tab}}— Ја сам чуја да је Стипан посли бија код калуђерâ у служби. {{Tab}}— Па причекајте да свршим — рече Тетка. — Немојте ме прикидати, а имаћете кад казати сваки своју!... Ја не вељу да Стипан није посрид тога, или да јест, ил да би мога бити Петар, а не бити Павâ!... Ја сам само тија рећи да лупежи нису могли одјавити животињу на видној ноћи прико наши жупа, између наши кметова, то нису никако могли учинити без руке помоћи из куће! А кад вељу „домаћа рука“ не мислим само ово наши пет-шест слугу, него мислим и најближе приковођане!... Вирујте ви мени да међу онима што сад трче за фра-Јаковом низ воду, има и’ доста који се сад смију под брком... Сто сам вам пута рекâ: грђи су од ркаћа! {{Tab}}— Немој, болан, тако! — рече Вртиреп. {{Tab}}— Како нису грђи? Ркаћи бар отворено говоре: „Удри по Буњевцу! Не жали буњевачко.“ Тако барем говоре, па си барем начисто с њима! А наше рђе кад спомену име св. Фране, топе се, тобоже, од богољудности, а овамо, кад год што могу очапре нам, и кожу би нам здерали... Од лани бијау се, тобож, припали од Шкоранчине устравице, да нас лакше поарају кад се најмање будемо надали!... А шта ми највише потврђује сујму да су и слуге у договору с лупежима, то је што су синоћке нагонили Букара да пије. Бојали су се да би Букар могâ устајати по ноћи! Јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у његака. {{Tab}}— И ја! — вели Блитвар. {{Tab}}— И ја! — потврди Вртиреп. {{Tab}}— Меника је зло! — рече гвардијан, коме се лице бјеше зајаприло, а вратне жиле набрекле. {{Tab}}— Ма, збиља, шта је тебика? — пита Тетка. — Ја сам, од мало при... {{Tab}}— Зло ми је, брате! Бије ми у слипим очима кâ маљем, а блишти ми се, и све кâ да ми мрави гмижу по десној нози и руци... {{Tab}}— Па ајде лези, брате! — вели Тетка. {{Tab}}— Ајде, ајде! — рекоше и остали. {{Tab}}У тај мах диже се граја из цркве. Ђаци бијаху разврнули врата и ушли. {{Tab}}— Који је враг јопет?... Шта то јопет може бити? — рекоше пошавши к цркви. {{Tab}}Мачак, Бујас и Лис, сретоше их, сваки блијед и уздрхтао. {{Tab}}— Поарало цркву, дуовници. {{Tab}}— Поарало цркву! {{Tab}}Фратри с њима потекоше, али гвардијан застаде, заколијећа се и паде наузнак, као свијећа. </poem> {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] ce7zr54tkauvdtszh3cca8ilj5wdphz Корисник:Coaorao 2 59976 146399 145930 2026-09-19T17:04:27Z Coaorao 19106 /* Главно */ 146399 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">''„Млого тео, млого започео…”''</span> ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]<br /> {{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]] * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века, које пронађем на интернету), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… * На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|администратор]] од 8. маја 2026. == Главно == '''почето, незавршено или скоро да је завршено'''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> '''проверити и уредити''':<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]] * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] '''додати текст или допунити'''<br /> [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]] '''намере'''<br /> —Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]] * [[Лутања]] '''завршено'''<br /> [[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]] {{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}} ''проверити и уредити''<br /> - [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] - [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]](VI,X,XI,XII) - [[Споменик Војиславу]] * Непотребно? [[Српска проза]]([[Српско народно прозно стваралаштво]], [[Српска уметничка проза]]) * Уредити: [[Аутор:Жан Баптист Поклен Молијер]] Draga Gavrilović == Забелешке == [https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема) 3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=4319&m=2#page/4/mode/2up] ''Пушкин'' Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено) — још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман) Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]] ''Едгар По'' Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко? .......... Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој ......... * Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5084&m=2#page/82/mode/2up] Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - преводилачки рад:[https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/55058/rad11.pdf] - Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Велибор Јонић]] * [[Не партија, већ патрија]] * [[Светосавски национализам]] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: [[Мопасан]] == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == <nowiki>{{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Stanislav Vinaver }} == Песме ==</nowiki> * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] * [[Спасење]] (1922) == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <nowiki> ==Човек и пас==(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.) ==Црна песма== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.) ==Прича о јаком== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.) ==Вечерње== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.) ==Равнодушност== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.) ==Љубав== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.) ==Дело== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.) ==Прехисторијска љубав== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.) ==Човек== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.) </nowiki> == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Нацрт_11 == ''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)'' Лица [[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]... == Остало == <nowiki>{{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења =1833- | годинасмрти =1922 | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} == Дела ==</nowiki> * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници Аутор:Јулка Стратимировић == Нацрт_Градови и химере (1930) == <nowiki>{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Градови и химере (1930) | | | '''Садржај''' | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> [[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']] </div> </div> ''Пријатељу<br />Д-р. Кости Кумануди''</nowiki> ezvq2xctpu155jolxzgj1com70jk09n Бакоња фра Брне/VIII 0 61074 146381 144065 2026-09-19T14:05:14Z Galicijac 19151 Додао извор. 146381 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{VIII УЖАС}- | [[Бакоња фра Брне/VII|-{VII ШТА СЕ РАДИЛО У БУКАРЕВО ВРИЈЕМЕ}-]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/IX|-{IX МНОГЕ РАЗЛИЧНОСТИ}-]] }} <center><big>'''VIII УЖАС'''</big></center><br> Фратри и ђаци стадоше се мотати у сумраку по цркви, не смијући се раздвајати. — Отвори велика врата! — викну најзад Вртиреп. Тада тек видјеше сав ужас. Ни на једном олтару не бјеше ништа златна ни сребрна, свете трпезе испреметане и искаљене, по поду свијеће, књиге, палме... Тако се шта могло видјети само у старо вријеме кад су јањичари пустошили! Вичући од ужаса, пођоше сви у гомили пред главни олтар. Св. Франи однијело с главе златну круну, а са груди му три низа драгоцјених завјета. Па као да то не бијаше доста, него му још провртило ножем једно око, а угљеном огарило му наусницу! Па однијело испред њега велико кандило и три мала; па однијело испод њега златну кутију у којој се храни пресвета оштија; па однијело старинску причесну чашу, сву од злата, прилог босанског краља Стјепана Томашевића, коју су фратри њекад отуда донијели; па однијело шест тешкијех сребрнијех свијетњака, такође старинских; па однијело... а шта није однијело што је ваљало! — Е, е, е — поче Тетка. — Е, е, нека сад ко рече да су ово учинили приковођани и наше слуге, а не ркаћи! — рече Вртиреп. Упутише се да прегледају први олтар надесно, али у тај мах утрча Балеган са раширенијем рукама, па се обрну три-четири пута у ковитлац, па потече ка великим вратима, вичући: — Умра је! Умра је! — па ста звонити, одскачући лакат од земље. Помислише да је кувар напрасно полудио, те пођоше к њему, али с малијех врата привуче им пажњу помагање фра-Брнино, који викаше са тријема: — Та излазите, излазите, видите шта је томе!... Ко то лежи кâ мртав? Изађе Дувало на тријем, огрнут раканцем, па виче: — Ко је убија редовника? Који је то погинуја? А јадни гвардијан лежаше наузнак, модра лица. Сви изгубише свијест, сви говораху у један мах, мотајући се око њега. Балеган једнако звоњаше, вичући њешто. Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око себе, погледаше се у очи, сумњајући да ли сан је или јава. Сад их прену граја слугу испред великих врата, те потекоше тамо, али не могоше изаћи од Балегана, који је одскакао. — Прикини одма! — викну дувало, а кад га кувар не послуша, он га ухвати за ухо и одмакну, па поче говорити слугама: — Куда ћете ви амокарц?... Ти ајде, а ти стани... не, него ајте сви, сви, један тамо, а два овамо... — За ликара у град — додаје Брне. — Ама, шта је јопет? — пита млинар. — Како шта је!? Умра је гвардијан... — Гвардијан умра! — Станте сви! — викну Вртиреп, дотрчавши у тај мах. — Ајте наоколо у манастир! Па одгура фратре и кувара у цркву, закрачуна врата изнутра, па изађе пред њима у двориште... Кад слуге уђоше с друге стране, наста опет метеж и вика. — Дакле, умра гвардијан!?... А ко вели да је цркву поробило!?... Ај, да видимо! — Натраг — викну Вртиреп, па видећи да их не може уставити, истрже пушку иза паса млинарева, натегну је и напери у гомилу... — Натраг, пасји скоте! Нико да се одавде макâ није, него да ме свак слуша... Ножић ми дај когод и воде донесите! Та не видите ли да је човик при смрти! Брзо, двојица донесите штрамац (душек) из његове камаре. Ножић амо или бритву! Вртиреп тури пиштољ за свој коноп, па хитро распори мантију гвардијанову и резну му мишице на два мјеста, па га попрска водом и нареди да га пренесу у собу. Мачка остави пред црквенијем вратима да стражари, а он пред осталијема отиде у манастирско „шкриторје“ (писарницу), те хитно написа два листа. — Јево дви књиге, једна суду а друга ликару. Даклен, који може припливати, па да нађе добра коња прико воде, ћа да оде у вас трк у град? Алате, момци, јер дајем три талира јабуке! — рећи ће нови привремени старјешина. — Није то збогу јабуке, него... оћу покушати, ако ћете викнути приковођанима да ми даду коња! — рече Дундак. — Ја би се најбоље поуздâ у Букара — рече млинар. — А, збиља, ди је Букар?... Камо га?... Брзо по њ! Шкељо отиде да га тражи. Вртиреп и Тетка изађоше с млађима пред манастир. Остали фратри отидоше ка гвардијану. Дуго су тражили Букара. — А ко зна да није он баш и учинија сав овај покор! — вели Дундак свлачећи се. Говедар му везиваше хаљине на једну мотку. — Тебика је увик до спрдње, пијаницо — рече Тетка. — А мени је баш за мисâ шта је са сиромајом! — Не триба му се бојати глави, дуовници — вели ковач. — Букар је страшљив кâ коза, па се припа, па се забија нигди у ракитама, а измилиће кад огладни. Дундак заплива, држећи једном руком мотку са гуком хаљина на врху. Сви сачекаше докле он преплива, док се обуче и отиде у село. — Ближи прековођани, како већ видјесмо, пошли бјеху за Срдаром и Бакоњом низ воду. — Тада Вртиреп нареди преосталој четворици слугу да пазе неће ли они са Срдаром довући сплату, а ако то буде, нека им помогну, а један нека дође у манастир да му јави. Па он и Тетка отидоше ка гвардијану. Сви шест фратара остадоше њеко вријеме крај болесника, коме се само по дихању могло познати да је још у животу, па, оставивши код њега ђаке, они отидоше у цркву. Испред св. Јеронима бјеше такође однијело све, али њега не бјеху лупежи нагрдили. — Види се, да су имали ришпета, јер је брадат, кâ какав њиов калуђер! — рече Вртиреп. На другом и на трећем олтару свете Вићентија Перејра и Рока бијаху безбожници испрорешетали. А на четвртом гдје бијаше насликан свети Брнард, који кличе и дигао руке пут неба, лупежи му растегли брк с уха на ухо, тако да се и Вртиреп мало осмијехну. — Ма, убија и’ бог, како су имали вримена да се играју! — чуди се он. — По свој прилици ушли још с вечера. И није и’ било мало. Једни су чистили овдинак, а други чували на возу, докле смо ми јегленисали у мађупници. — А шта би било да је који од нас изашâ — пита Брне. — Е, шта би било! Штедили би твоју липу главу! — рече Вртиреп... — Ма збиља, ми се не питамо: куда су антикристи ушли, кад су обоја врата била затворена! — Јево трагова од опанчина — вели Тетка. — Ја одавно то гледам. Јево и’ иђу у шакриштију (ризницу). Ајмо тамокарце. Ризница се избочила у гробље, а улазак је у њу иза главног олтара. Свуда наоколо бјеху старинске скриње од ораховине, пуне црквенијех ствари и хаљина; скриње бијаху обијене и испремештане. Једини прозорак, на коме су дотле биле јаке гвоздене решетке, сад стајаше разјапљен. — Даклен, овуда су ушли! — Како су могли изврнути гвожђа? — Не видите како? — вели фра-Тетка. — Три-четири антикриста свана поткопали ћускијама прагове, па и заједно с причагама извалило. И морам признати да је то врло вишто, јер се зид с оне стране мрви кâ крув. Види се, види да су унапридак све знали и проштудијали, а то је могâ учинити човик који је подуже овдинак боравија. — Даклен, опет сујма мора пасти на Стипана! — вели Дувало, пропињући се, те промоли главу кроз прозор. — А јест, душе ми, све како ти кажеш! Јено решетке циле цилцате, а три се прага држе заједно, а четврти се разбија на два комада. Пошто се сви обредише гледајући кроз прозор, вратише се да прегледају и остала три олтара, која бјеху похарана и оскврњена као и остали. У томе их затече подне. — Шта ћемо сад? — пита Вртиреп... — Опростите, браћо, ја се не намећем кâ старешина, али, видећи да сте ви изгубили главу више него ја, ја... — Ти си се понашâ кâ прави човик! — рече први Тетка — и ја ти зафаљујем! И сви почеше хвалити Вртирепа. — Е, дакленка шта ћемо садак? Јево већ дванајст ури. О официјама и другим службама не може бити ни говора. Триба да цркву запечатимо доклен не дође комшијун из града. Па јето нема ни сплате ни бродова... — Па ајдемо да штогод појидемо. Нећемо, зар, да сад још цркавамо од глади — рече Брне и оде први. Другови му запечатише врата, а на прозорак ставише двије палице на крст, па га стигоше у ручаоници, гдје Грго изнесе зеља и сухе рибе. — Дакленка си се ипак побринуја за ручак, вридни наш Грго — вели Блитвар. — Евалај ти га! — А шта ће се, дуовници! Божја је воља да човик мора исти докленка је жив, па се не знам шта догодило! Али, вирујте ми, ја сам још изван себекаре. Ови страшни догађај узеће ми најмање пет година живота! И још је нико има душе да ме потеже за уво! Еј, еј... Дувало поче јако кашљати. — Та-а-ко! — поче фра-Брне. — Пет година, велиш! Ја би приста и на десет за менека. Ја не знам шта ће с меном бити! — Не бојим ти се ја глави, Брне! — рече му Вртиреп. — Ниси ти примека срца, иако ниси зâ човик! Него чувај се, да ти... крк!... знаш, да ти не кркне жила ка сиромају фра-Вици јутроске. — Али ја нисам никада млого пија. — Ниси пија, али млого се раниш и млого лежиш! А сам кажеш да те од никога вримена штипље за палце од ногу. То може бити подагра, кâ покојном фра-Фелицијану. — О, боже сачувај и блажена Дивице!... Шта говориш?... Прођимо се шале и задиркивања на овај црни дан, на који ће све кршћанство процвилити... Дође Шкељо. — Јето вуку сплату и бродиће! Пуни су приковођана. — Добро је и то у воликом злу! — рече Вртиреп устајући. — Ајдемо, браћо! — Ма ја не би пуштâ пук амо за данас и сутра! — опази Тетка. — А како ћемо им забранити!... У манастир можемо да и’ не пуштамо, али најпосли, нека и’ исприд мађупнице! Десетак приковођана вуцијаху сплату (весла бјеху потопили лупежи) пуну људи, међу којима бјеху Срдар и Бакоња. А бродиће бјеше однијела вода. — Све сам чуја и разабрâ, све... и за цркву и за гвардијана! — рече Срдар излазећи с натегом. — Ја не могу више! Добро ће бити, ако и ја не платим главом. Иђем одма да легнем. Наредите да ми се донесе у камару вруће ракије. Заиста изгледаше човјек као да је годину боловао! За њим се извере Бакоња, такође једва се држећи на ногама. Стриц пође да га прати. — Та-а-ко! Божјаче, несрићо, губо, изроде, магаре од магарета. Тако, је ли? Ти да се јуначиш! Ти да се угледаш на онога манитова! Што би ја још доживија од тебе, кад би те крај себека трпија! Али је ово послидњи разговор међу намикарце! Сутра још нека те враг носи откуд си и дошâ, јер таки нису за редовнике, него за ајдуке. Ајде у чету Радекину, ајде се поајдучи кâ какав ркаћ, па арај цркве и манастире. Али Бакоња не хајаше за та ријечи, него узе сухе хаљине, па се склони иза врата да се преобуче. Тада Брне отиде у кујину и замоли кувара да му и синовцу однесе вруће ракије. Али кад њих двојица дођоше, Бакоња већ спаваше. Фра-Брни не оста друго, но да легне и он. У сумрачак пробуди се Наћвар њешто вољнији. — Дижи се, Иве!... Устани, моје дите, и донеси воде! — рече благо. Бакоња, јако зачуђен, пође. — Чинило му се да је протекла година, а не један дан откад је пошљедни пут ходио на чесму; чинило му се да се он прометнуо у њеко друго чељаде, и да се све око њега скроз измијенило, да је манастир много мањи, а тако исто и црква, да је вода око острва широка као море, а да се око воде, свуд наоколо, налазе њеки дивови, од којих стрепе чак и свеци у цркви, којима ни св. Фране не може ништа, но им допушта да му око ископају!... Обузе га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те не знадијаше коме да се моли, пошто не бјеше навикао да се обрће правце к богу. Плачући горко, зажели смрт пријеку, „невидовну смрт“, која би га једнијем махом макла искрај злијех људи, искрај нејакијех светаца који нијесу кадри ни себе одбранити, а камоли ће њега!... Али до мало обузеше га друкчија осјећања: ражали му се њешто на Франу, Јеронима, Виценца, Перејра, Рока, Брнарда, доминика и Христифора; види их поништене, па му се ражали, па би хтио да их утјеши, јер му се тога маха чињаше да је над њима... Па онда се препаде од те помисли, јер му се видје да су свеци страшнији онако накажени и да су „могућнији“ но што бијаху прије... „Они су се притајили, па чекају вриме, кад се нико већ не надâ освети, да ударе изнебуа на проклетнике!“ — сину му кроз памет и крв му се запламти од бјеснила, те зашкргута зубима... Сад видје себе у фратарским мантијама на помамну коњу, са голом сабљом у руци; за њим се слегао сав кршћанлук, колико га је од мора до Козјака и Велебита, све, брате, по избор момци, коњици и пјешаци. Бакоњин коњ као и да не стаје на земљу, него као муња облијеће ту силну војску, а Бакоња на њему, држећи у лијевој руци крст, у десној ћорду, соколи љуте ратнике, па пред свима прегази њеки дуг мост, преко њеке широке воде и стани се у једну пространу раван. Ту најприје уреди војску, па под шатором очати свету мису, као што њекада чињаше фра-Иван Капиштран и Шурић дон-Стипан, прије него би на Турке јуришали. („Писме“ о тијем двама јунацима, „како их спивао фра-Качић“, слушао је Бакоња више пута од Лиса.) Затијем војвода Бакоња опет појаха дора од мегдана, и крену се пред својима на дивове. Иду, иду преко ширине, све тутњи пусто поље под њима. Кад се бјеху одмакли, сјети се војвода да је и фра-Срдарина међу војницима, па га стаде тражити, а кад га нађе, ижљуби се с њим, и смјеста га постави за главара лијевом крилу, а Вртирепа метну на крај деснога, а сам пред свима. Па онда сила пође зорније; али, након помањег размака, угледаше високе планине и под њима страшне дивове, који бјеху развили бојна крила да се једва могаху прегледати. Тада малакса срчаност војницима, па и војводи. Он стаде и устави војску, па страшнијем гласом ишчати тропар св. Франу. Кад сврши молитву, обрну се к непријатељима, али тамо мјесто џинова... шта видје? Буковичке гоље и раскалашни Котарани!... Тад се поврати срчаност војводи, те викнув: „Јуриш на ркаћине!“ погна коња у сав трк, а сви остали за њим... А ркаћи „плећи даше, и бјежати сташе!...“ Боже мили, што се од њих чини!... Кршћанлук их сијече, гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине!... Враћајући се са чесме, Бакоња је морао надокнадити све пропуштено чешкање. Доцкан у ноћ стиже из града „комишијун“. Дође Шкељо да то јави фра-Брну, те Бакоња изађе са стрицем пред манастир, гдје већ чекаху остали фратри. Четири лацманина одјахаше са коњâ, па Дундак за њима. — За дивно чудо, како сте могли стићи! — рече Вртиреп рукујући се са најстаријим. И сви се фратри томе чудише, а претур поче да се хвали како су све у кас дошли од града. Бакоња прихвати једну кожну торбицу, коју му пружи један млад господин, риђе браде, сух и живолазан. — Ко је овај јарчић? — запита Бакоња Дундака. — То је ликар. Чини ми се да је ркаћ, јер говори као и они. Господа све „пркелајући“ уђоше у манастир. — А ова је баба — претур! — говораше Бакоња гледајући са стране старога безбркога чачура. — А ко је онај погурени куљеша? — Оно је ађунта — одговори Мачак. — Кажу да је пуно учен човик, да уми латински кâ и фра-Тетка. За њима иђаше писар, висок, мршав, незнатан младић. Блитвар одведе „комишијун“ у трпезарију, а љекар с осталијема отиде ка гвардијану, те му, одмах отвори зажето око, које се склопи чим маче прстом; па му затвори друго, а оно се само отвори; па га ухвати за било, гледајући на свој часовник; најзад, намргоди се и запита Тетку: — Је ли овај ''човјек''...? — медик нагну палцем врху усана. — Па јест, прилично... мало и одвише ако хоћете — одговори Тетка, разумјевши мимику. — Камо торба? — рече љекар Бакоњи, па извади из ње њекаку зашиљену цијев, којој врх замочи у воду, а потегну к себи шипку из цијеви. Чинећи то говораше њешто талијански фратрима, који с великом муком обрнуше гвардијана потрбушке и свукоше му гаће. Да је ко рекао Бакоњи да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао, али кад видје шта љекар учини, Бакоња се пренерази... — Ето, тако ћеш му, дијете, опет пред зору учинити! — рече љекар Бакоњи, давши му штрцаљку. — Ја? — рече Бакоња блијед и сав се уздрхтао. — Не би ја то чинија ни своме ћаћи! — Мрш, козару зврљевски! — викну Вртиреп. — Ти да ми се ту размећеш, кâ да си ми ти ники господин, а не наш измећар! Мрш, с очију ми! Наћвар удари Бакоњу по глави. Послије вечере заврже се жив разговор између фратара и лацмана. Безбрки суђа канда бјеше шаљивац, јер се често сви смијаху. Пристав је мало говорио, али је свакоме потврђивао главом. Љекар, одмах послије јела, закурњави дебелу цигару, гледајући слике по стјенама. Писар одиста хотијаше да покаже како је размажен, те је ситно јео и сркутао, а дизаше чашу двама прстима. Говор је најпре текао о похарама. Судија исприча како су оплијењене четири латинске цркве те зиме у његовој области. Говорио је о чети Радекиној, која зимује по Котарима и по Приморју, а љети се станује по босанским планинама и допире чак до српске границе. Говорећи о јатацима судија настави: — Шве на Радека! Шве на Радека, а друга галијота шине краја на његово конто! — вели он. — А ди је то Радека?... Може он аривати ту, ту, ту, на шво мишто? Ето, мој гошподин, шетири колона пандура што увика шета тамо-вамо по Буковиша, по Котаре од једно шело до друго, од монтања до монтања, а Радека нима! — Нима, борме — рече Срдар смијући се. — Нима! А колико ше динара троши жа шпијуна, која каже: „Ето, Радека ту, на!“ А та ишта шпијуна Радека каже: „Ето пандура ту, бижи!“ Је тако, мој гошподин?... Ја вама кажа: Далмација има педешет иљад ајдук!... Ту нима римедијо (лијека), него вишала, вишала и вишала!... Преметнуше разговор на болесника. — Дакле, дотуре, шта вам се чини о нашем гвардијану? — Е, може остати, а може и умријети. — Чудне мудрости — шапну Бакоња друговима, који се бјеху збили на вратима. — Мудра ли је ова јарчина ркаћка, збогу које сам добија триску! О, да ми га је почешати по леђима. Љекар испири дугачак млаз дима, па им поче објашњавати што је капља. — Да оће бог дати да се освисти, те да га причестимо — вели Блитвар. — Боље би било да и не дође к себи, ако већ мора умријети — рече љекар. — Није то тако, мој дотуре — дода Брне — мале су муке на овоме свиту прима онима што нас чекају на другоме, ако се на вриме не поткрипимо светим сакраментом покајања! Нема много вримена да је напрасно, неспреман, умра један редовник, па, посланик, није имâ мира у гребу, него се јављâ, час једноме, час другоме, свитујући свакога да увике буде готов за послидњи час... — То су бапске — прекиде га љекар, готово љутито. — Нису то бапске — рече пристав, који је дотле ћутао. — Барем по нашој вири нису... Фра-Брне се ухвати за то, те ста призивати у помоћ Јеронима, Августина, Аквинца, а најпослије доказивати како су нелогичне све оне вјере хришћанске које не признају „чистилиште“ (пургаторију), а ипак се моле за мртве... — Јето, дотуре, без замирке, ви ришћани не вирујете да има чистилиште, а зашто онда плаћате саландаре и парастосе за мртве? Реците ми, молим вас, шта им то помаже? Ко је у паклу, молитве га не могу извадити, а ко је у рају, њемука не трибају? Је ли тако? Е, кад је тако, шта, дакле, помажу молитве за ваше мртве? — Не помажу, богме, ни нашијем, ни вашијем, но су добро дошле поповима! Суђа се насмија, а пристав поцрвење, па поче причати како су сви православни уопће слабо обавијештени у стварима своје вјере, а најобразованији су у томе пуке незналице. Љекар је најприје порицао потребу тога обавјештења, па онда чак и потребу вјеровања, али кад пристав преврши мјеру својим хвалама латинској цркви, тада и доктор поче хвалити своје православље, да, заиста, боље не хоћаше ни задарски владика. Вртиреп нагло уста, а за њим и „комишијун“, те отидоше у гостинске собе, а љекар са фратрима ка болеснику. Бакоња сврати у стару мађупницу. Она бјеше пуна прековођана. Људи нагађаху ко је могао похарати манастир и како је то могло бити. Опће је мишљење било да је то учинила Радекина чета, у којој је било најмање тридесет друга, разумије се све „ркаћа“. Већина не вјероваше да је Стипан проводио хајдуке, него то је могао учинити који други слуга од онијех што су прије Стипана служили, по свој прилици „какав притајени ркаћ“. А што се тиче Букара, сви су били већ увјерени да је погинуо. Биће несретњик изашао, те се сукобио са разбојницима, па (од страха, а не да изозове узбуну) почео викати, те га премлатили и бацили у воду. Та је сумња била основана, јер се и Шкељо у потоњу сјетио да је њеко излазио из мађупнице, а све назочне слуге одрицаху да је излазио који од њих. Кувар прекину те разговоре, викнувши с врата: — Је ли ту који од дијака? Нека одма иђе у цркву! И ви, људи, изађите да испратите присветога! (тј. ону звијезду у којој се држи „оштија“) — Зар је баш на умору вра-Вице? — запита њеки. — А зар није украло и присветога? — запита шапућући Бакоња. — Мучи, несритно дите! — одговори му, такође лагано, Балеган. — Наши људи вирују да нико не може дигнути присветога осим редовникâ, зато не ваља да то чују... Ајте, браћо, ајте! Ни Бакоња ни сељаци не бјеху дотле улазили у похарану цркву, те се запрепастише видећи сав покор! Црква је још страшније изгледала према запаљеним воштаницама, које држаху Бујас и Лис пред великим олтарем. Бакоња уђе у шакриштију, одакле наскоро изађе у стихару, клепећући звонцем, знак да ће се за њим изнијети „присвети“. Сељаци клекоше. Мачак разапе свилени шатор над Тетком, који изнесе њешто увијено златотканом крпом. За њима иђаше Вртиреп, носећи кутијицу светога уља. За Вртирепом осталијех пет фратара, пристав и писар, сваки са запаљеном воштаницом. Ка њима се придружи Балеган са сељацима, све по двојица, па прођоше мрачно двориште, па уза стубе, па тријемом до гвардијанове ћелије, пред којом сви лајици опет клекоше, а редовници се збише око кревета чатећи молитве. Бакоња се пропе наврх прста, али не видје ништа. Дијете се питаше: — Ама чим ће га причестити, кад нема присветога, а оштија се не смије носити у голијем рукама? Тек када се они размакоше Бакоња видје помодрелу бесвијесну главу гвардијанову. Тада поче обред миропомазања, који се, као што је познато, код католика врши над самртницима! Фра-Тетка помаза уљем болесникове вјеђе, чело, слијепе очи итд., па га онда њих седам благословише и рекоше народу да се разилази. Бакоња је то једва чекао. Премда је спавао око четири часа послије подне, опет бјеше веома уморан. Он отиде у ћелију, те сједе с прутићем у руци, како ће „враја“ прочешати чим дође, али Бакоњу савлада сан, те заспа обучен. Пробуди се кад бјеше сунце одскочило, и видје како је стриц већ изашао; и то мора да је се нагло наредио, јер бјеше просуто воде под умиваоником, а утирач бијаше на поду. Бакоња брзо отиде у гвардијанову ћелију, коју затече распремљену — кревет намјештен, све обрисано — баш као да је фра-Пирија изашао у шетњу. Бакоњи се коса накостријеши, те потече ка старој мађупници, из које куљаше дим и допираше граја, што никад није бивало преко дана. Ту су прековођани обртали два овна, а Бељан и Шкељо настојаху око великога котла, у коме је, канда, врио купус. Бакоња отиде у горњу кујину, гдје нађе Балегана и Бујаса у велику послу око огњишта. — Шта?... Зар је преминуја гвардијан? — пита их Бакоња. — А ди си ти, јадно дите? — рече Грго. — Шта је с тобокаре? Ја све питам од јутроске: ама ди је мали Јерковић, како то да њега нема, кад ми је највише од прише? А знаш ли ти да ће данас бити на ручку најмање двадесет редовника и провинцијал? — И провинцијал!... Ама, дакленка је умра гвардијан? — Није, него ће чекати докле ти устанеш — вели Бујас. — Умра је таман у једну уру после поноћи, а принили смо га у цркву у седам ури. Биле су већ и три мисе. Ја мислим да сад четврту дивани твој стриц... — Како то? Зар се може диванити миса у поараној цркви? — Одија је Шкељо прико воде, до најближе парокије, те је доша вра-Томе и донија присветога и све што триба за један олтар, јето ти — рече кувар... — Ајде, моје дите, попи мало кавице, па отиђи у цркву, да пољубиш гвардијана у руку, па се одма врати. Ако те фра-Баре (Вртиреп), или стриц, или који други мисник буде устављâ, реци им да сам и’ ја молија нека те пуште, јер меника трибаш, пуно ми трибаш, а Анте (Бујас) може отићи. — Збиља, зар ће се данас мрсити? — запита Бакоња доручкујући. — Данас, други дан коризме! — Кад су ваке прилике, има се „дишпеншацијун“ — рече Бујас, с таквим изразом на лицу, који је значио: „Бакоња, ти још и не разумеш шта је то: дишпеншацијун.“ — А је ли комишијун још овдинак? — настави Бакоња. — Однија и’ враг зарана. Прије него шта смо принили мртво тило, били су у цркви и записали све... Фра-Тетка цини да има штете око дваест иљада талира! Она бабетина претур и она коза ркаћка ликар смијали су се гледајући онакажене свеце. — О! она ркаћина — рече и шкргутну зубма Бакоња полазећи у цркву. Шест спореднијех олтара бијаху застрти црнијем завјесама. Насред цркве лежаше мртви гвардијан, на истоме „катафалку“ који је служио за Шкоранцу и многе друге прије њега. Иза главе покојникове збило се до тридесет сељачких људи и жена, из братства покојног фра-Вице. Бакоња се зачуди како прије стигоше. На главном олтару св. Франи бјеше закрпљено оно пробушено око, а и брк испран; пред њим бјеше паламâ и свијећа много више но дотле на три олтара. Жвалоња је служио мису. Са страна, осим домаћих, клечало је још шест-седам фратара. Њеке од тијех Бакоња је гледао о „проштењу“, али му већина бијаше непозната. Из цркве отрча Бакоња у нову мађупницу, коју такође бјеху загушили прековођани и гдје се такође готовљаше јело. Па је било странијех људи и у млину и у вигњу. Бакоњи би мило, чувши што један говори о њему: — Видите ли — вели — овога дијачића? Ово је синовац Наћварев, али се, госпе ми, није на њ увргâ. Он је јуче припливâ рику на коњу, кâ и Срдарина! Шта мислите? Дите, а још ми рекоше да не уми пливати! — Па, познајемо ми добро Бакоњу! — рече други, одиста манастирски проњар. Бакоња отрча к возу, али угледав Срдарину на обали устави се. Дундак и Тртак бијаху са сплатом на другој страни, гдје се, канда, споречкаше са гостима. Гостију је било много и сви се тискаху ко ће први у лађу. Бакоњино оштро око познаде у гомили оца и стричеве: Ркалину, Рдала, Рору, Кљака. С њима бјеше и тутуш фратар зврљевски. (Зачудо, увијек су манастирци слали за зврљевску парохију најнезнатнијег фратра. Од двадесет и три фра-Јерковића који заменом „бише и дуоваше“ једва да њих тројица дуоваше у своме завичају.) Бакоња се врати ка своме Балегану. У повратку све је мислио о несрећном Букару, и веома му се ражали, те не хтје излазити докле се ручак не сврши, иако му је Кушмељ два пута поручивао по Бујасу. Бакоња, Бујас, Шкељо и њеко лацманче из града једва могаху одољети послужујући око фратарског стола. Лис се њешто узјогунио, па ни да се мрдне из ђачке трпезарије. Мачак је читао житије. Бакоњине се очи крадом устављаху на ''провинцијалу'', у зачељу. Бијаше то гојазни старкеља, са дуплијем подбратком, који је и једући куњао и коме као да се на лицу читаше узвик: „Ох, да знате како ми је све ово досадно!“ Провинцијал није становао у граду, него у најближем манастиру, а одавна бјеше у томе високом чину. Бакоња је чуо да је тај старац, на гласу „глагољаш“. Тек у полак ручка Бакоња смотри у трпезарији оно што га је највише могло зачудити. И то не опази сам него (кад бијаху већ мирнији послуживањем) Бујас га гурну и запита: — Је ли да му ''липо стоје''? — Шта липо стоји?... Коме липо стоји? — Ма, брате, Мачку фратарске аљине! Зар не видиш да се „''обука''“! Зар ниси знâ? — О, Исусе! О Дивице! — узвикну Бакоња гледајући Мачка иза налоње у новишатој мантији са бијелим као снијег конопом. Из кукуље, чињаше се да је Мачку врат још дужи, а оне мачје очи — због којих и доби надимак — још мачкастије. Бакоња се зачуди како то није још одмах видио, па онда помисли да су се, ето, у манастиру почели низати догађаји муњевном брзином; сад се дешава у минутама за што је прије требало година! — Ма како је то? Је ли се зађаконија? Кад?... На сва питања брзо је добио одговоре. Није се зађаконија још, али оће сутра, пошто се изабере нови гвардијан. Није све доучија, али је потриба манастиру ђакона, пошто се Чимавица неће враћати. Не би му ни то помогло, али је Мачков ујак, дувало, стари пријатељ провинцијалов. Па онда фра-Жвалоња тија је да провинцијал зађакони Лиса, али то не може бити, зато је Лис љут. Зато Жвалоња, одма чим се сврше „ове ствари“ иђе на једну упражњену парохију, а Лис у један други манастир. Па има још једна новост. Један фра-Теткин брат довео је синчића, и остаће као ђак. Све те новости учинише дубок утисак на Бакоњу, а због пошљедње поста весео. Дакле, неће он више бити најмлађи ђак у манастиру! Како најмлађи, та он је сад одмах за Бујасом по чину! Дакле, до двије године — најдаље до три — може се зађаконити, само нека прионе око књиге! Хоће, прионуће својски. Па липо је и то што ће сад бити два фратра мање и што надути Лис износи ноге. Та то је права благодат. Бакоња хоћаше поиграти. И опет га ухвати мала вртоглавица од помисли: како се све то дешава преко ноћ! А свега тога не хоћаше бити да ркаћи не похараше манастир, да фра-Вице не умрије на пречац! Боже опрости, човјек би могао бити чак захвалан. — А ко, најзад, познаје тајне божје путове о којима нам говори богословска наука! Послије ручка Вртиреп предложи да погреб буде одмах, те да се бар већи дио сељака разиђе. На провинцијалову лицу, уз израз: „О, како ми је све то досадно“, појави се још као њеки знак питања, који је значио: „Како? Зар да се не прилегне послин благовања?“ И сви остали фратри то помислише, али се старац у трен предомисли, те рече, зијехајући: — Онај... на крај краја фра-Баре има право, јер је примлого свитине, па... ноћас... не би... било... липо. Па онда ''и друге ствари'' да се што прије сврше. Наредише ђацима да смјеста звоне. Млађи фратри отидоше да уреде сељаке за спровод. Бакоња видје оца на тријему пред мађупницом и ману му руком, те Кушмељ пође за њим. Кушмељ би пријатно изненађен видјевши колико је Бакоња нарастао за годину и по откад се не видјеше. — Липо моје дите — рече он, пошто се пољубише. — Немамо кад, ћаћа, него само мало ричи! — И, ходећи, Бакоња му исприча све измјене које ће настати и своја надања. — Једино ми је за мисâ какав ће ми бити нови гвардијан, а биће цигурно Вртиреп, а он, знаш, не гледа нас липим оком, нас Јерковиће... А познајеш ли Теткина брата? Ди ли је то његово дите, тај нови дијак? Једва чекам да га видим... Бакоња побјеже, јер чу иза себе глас стрица Чагљине. Опијело се брзо сврши, па фратри обнијеше гвардијана три пута око цркве и унијеше га у гробље, гдје Наћвар поче „рич“. Бакоња чу само почетак, тј. шта кажу Јероним, Агуштин и још њеки свети оци о смрти, а кад хоћаше доћи оно што би, можда, и он разумио, тада му се примаче кувар и прошапта: — Ајдемо, дите моје, јер не можемо дангубити. Триба нам очистити рибу и умисити какво посно тисто! Бакоња је стругао мрениће и пастрмке, а глава му бучаше од вреве мисли. Између осталог, питао се да ли је заиста дошао тај мали Теткин и да ли ће се и Пирија потенчити. Балеган му је само на ово друго питање умио тачно одговорити: — Пирија се неће повампирити, јер одавна није пуно гришија. Истина, да је сâм, вечером у камари, пија мало више, али јопет умра је наређен, колико толико. Докле су они тако разговарали, допираше на махове из гробља стричев глас, па се зачу њеки жагор, па, домало, затутњаше кораци пред малијем црквенијем вратима. Кувар и Бакоња отидоше на прозор. Из цркве се исука дугачка поворка фратара и сељака. Наста гужвање и граја. Срдар и Вртиреп иђаху од једнога до другога. Око провинцијала окупише се гвардијанови братственици; око Мачка — његови, око Наћвара — Јерковићи. Са Тетком одвоји се један лијепо одјевен сељак и уза њ један дјечко од 12—13 година. Бакоњи срце заигра, те се боље надвири. У томе га опази Кушмељ, па се упути ка стубама. — Куда ћеш, ти, Јерковићу? — викну Вртиреп. — Па иђем да се поздравим са својим дитетом. Јето сам због њега један дан одија, па се јето ни видили нисмо. Како је то!? — И зврљевски кнез достојанствено оде горе. Бакоња му стрча у сусрет. — Ма шта ово чине вратрине? — рече он дјетету. — Изгоне људе из куће св. Вране, људе који су, откле-докле, дошли на пожаловање!... А, ово нису липе билиге, ово... — Немој, ћаћа, чинити шкандалу, ако бога знаш! Немој због менека... — Ма, ја сам имâ пуно разговора с вамикаре, са Брном и с тобом! Ја морам остати!... — Не можеш, ћаћа, јер онда би остали и многи други, а ја сам чуја шта су фратри данас одлучили. Ајде, ћаћо, и поздрави мају и све, све остале... Кад се Бакоња поврати ка прозору видје у дворишту само провинцијала са петшест фратара. Мало прије вечере доведе фра-Тетка у кујину свога синовца и предаде га његовим друговима. Бакоња га срчано загрли. Бјеше то красан дјечко, здрав као јабука, милокрвна лица, кога због његових опуначких образа крстише одмах именом „''Бутре''“. Вечера је прошла истијем начином као и ручак. Мачак је опет „штија житије“, па сједе с њима. Брне је погледао синовца и надимао образе. Бакоња се слатко смијао, помишљајући да је то први дан откад је у манастиру а да стрица не чешка ни по леђима ни по листовима. И онда још, то је прва ноћ кад Бакоња неће ноћити у стричевој ћелији, гдје је већ Бујас спремио за тројицу гостију. Бакоња, Бујас и Бутре спаваше у трпезарији! Али тек сутрашњи дан би „дан од догађаја“, како рече Бакоња. Послије јутрење био је у трпезарији збор ради избора новога гвардијана. Избор је био писменијем гласањем. Кад скупише цедуље и прочиташе, а то „жребија“ паде на фра-Брну. Узалуд се он томе противио наводећи своју болест у палцима, морао се примити да буде старјешина за три године. Послије тога била је велика миса, на којој зађаконише Мачка. Бакоња је само истрчао из кујине да види тај обред, па се опет вратио. Али, кад домало дође Шкељо да јави е се превозе ''колонаш'' (пандури који у оно вријеме гоњаху хајдуке), Бакоња истрча пред манастир, гдје већ бијаху искупљени сви фратри, ђаци и слуге. Око двадесет колонаша долажаху од воза. Не зна се који је од кога прикладнији и стаситији! На свакоме токе, копоран с пуцима, за пасом чит кубура и нож; свакоме о рамену јали штуц, јали шешана. — Помози бог, дуовници! — викну харамбаша, скинувши капу, на којој бјеше кићанка што му је до рамена досизала. — Помоз бог! — називљу један за другим, пак стадоше око свога главара. Тројица их само заређаше да љубе руке фратрима вичући: „Ваљен Исус!“ — Бог вам помогâ! Вазда бија ваљен Исус и Марија! — отпоздрављају фратри. — Сидајте, људи!... Донес ракију, дите!... Посједаше на клупе. — Нема ти што ришћанин! — вели Бакоња у себи... — Јево овдинак три наша, па нису ни нанеси прима овима!... Па како ти се држи ркаћ, како ооло гледа, кâ да је мали цар!... А не би ни један назвâ „фаљен Исус!“ нити би руку пољубија фратру да му главу одсичеш!... Држи своје, брате!... Али јопет, боже ми опрости, милији су ми него наши!... Харамбаша поче: — Чусмо, дуовници, и разабрасмо за све што се догодило. Срдар нас је посло то толико да преслушамо слуге... А већ ради другога чега нема се рашта дангубити, но нам је ред прије попасније доба на рочиште ка господину. Дакле, овђенак ћемо пред вама испитати слуге. То није дуго трајало. — Да је овдинак Букар, он би сигурно боље испричâ! — вели Дундак. — Он би сад почеја: „Је ли ја? Је ли?“ — дода Бељан. Млађи ударише у смијех, сјећајући се заврзана. — А ко бјеше тај... како га зовете... Букар? — пита харамбаша. — Сметењак један што је у нас служија ни пуне четири недиље; па га нестало од прикојуче! — одговори Наћвар. — А одакле бјеше и чеговић? — Бија је из Зеленграда и звâ се Грго Прокаса... Харамбаша и другови му погледаше једног окоштог пандура, који заврти главом. — Ја сам, дуовници, из Зеленграда, али у нас нема тога презимена... Манастирци се згледаше. — А кажите ми, какав бјеше на очи тај чоек? — пита харамбаша. — Бија је висок, сув, велике главе, очију сири’... Харамбаша скочи као опарен, и настави: — Један му брк бјеше дуљи до другога, је ли?... Бјеше још руњавије груди, а танкије ногу, је ли? — Јест! — изрече Срдарина, блијед као крпа. — Тодорина! На моју душу, Тодорина!... Нико други до Тодорина главом! — виче харамбаша, пљескајући дланом о стегно. — Он!... Он!... Он! — вичу пандури. — Какав Тодорина?... Који Тодорина?... Шта је тај Тодорина?... — Тодорина Дракчевић из Г... Највећи ајинин што га је икад земља дала!... Десна рука Радекина... О, брате, чудна срца!... Он се преподобити да је сметен, и доћи да служи!... Ајмо-те, момци, ајмо-те живо, јер немамо већ рашта губити вријеме! — рече главар. — Зар Букар!!!... Нека замисли, ко може, како је то откриће пренеразило сваку духату душу у кући св. Фране. — Букар припредени ајинин!... Букар десна рука Радекина!!! Букар, који нас је за нос вукâ мисец дана!!! — Е, е, то је само ркаћ кадар учинити! — рече Бакоња и онда се сјети како је једном затекао Букара усамљена са друкчијим изразом на лицу... Ја, кад се добро промислим, ја би скинуја капу прид Букаром!... Срце је то, памет је то, лукавство је то, убија га бог. Није могуће описати „карабулину“ која завладаше ушљед тога открића. Сви изгубише свијест. Новога гвардијана одмах забоље трбух, а Дувала спопаде сипња, те обојица легоше. Провинцијал, Жвалоња, Лис и сви остали готово побјегоше. Срдарина је шкргутао зубима, тражећи кога ће избити, те се најзад искали ријечима на новоме ђакону, а шакама на Шкељу. Бакоња се први разабра. Он одведе Бутру у цркву, показа му за који ће коноп вући сваке зоре, па му свечано предаде метлу, рекавши: — Јето, сад већ знаш све своје дужности. Бићемо пријатељи, али ме ти мораш штовати кâ свога старијега. Запамти још ово: чуја си да ме зову Бакоња, али ме ти не смиш тако звати. Ја сам дијак Јерковић! {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] dpjztp4jvvfupyqc188pbngkm4chi0f Бакоња фра Брне/IX 0 61103 146382 144103 2026-09-19T14:05:44Z Galicijac 19151 Додао извор. 146382 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{IX МНОГЕ РАЗЛИЧНОСТИ}- | [[Бакоња фра Брне/VIII|-{VIII УЖАС}-]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/X|-{X КАКО ПЈЕВАЛИЦА ЛИЈЕЧИ}-]] }} <center><big>'''IX МНОГЕ РАЗЛИЧНОСТИ'''</big></center><br> Наста велика тишина, као што бива послије великих потреса. Брне је десетак дана састављао циркулар, намијењен свијем манастирима и саборним црквама, у коме бјеху потанко испричане несреће што задесише дом св. Фране, те се дирљивим ријечима мољаше за братску помоћ. То дугачко писмо требаше разаслати у њекијех двјеста пријеписа, те су сви осим Вртирепа писали по цио дан, Бакоња научи наизуст сав циркулар, од ријечи до ријечи. Бездушном Тодорини морало се штуцати, толико је његово име било спомињато у манастиру, по жупама, на судским хартијама и свуда гдје је циркулар допро; морао је, ако ништа друго, ружне снове снијевати, толико је са свију страна клетава било управљено на његову велику главу. Осим клетава бјеше одређена и уцјена од 300 талијера на поменуту главу, јер се поуздано знало да се Букар налази у планини са Радекином четом. Што се тиче златнијех и сребрнијех ствари, сумњало се да оне прођоше преко руку њекога трговчића у оближњој варошици. суд је преметао кућу тога човјека и њега вргао у тамницу за њеко вријеме, али га, најзад, мораде пустити. И тако, мало-помало, за два мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од покраденијех ствари моћи повратити. А и одзив на циркулар бјеше врло слаб. Понајвише стизаху мали новчани прилози, праћени дугачким писменим сажаљењем, или црквене ствари које бијаху на одмет шиљаоцима. Додуше, опоштенише се постриженици манастирски, који се налажаху по парохијама. Њих седам поревенаше се, те купише четири товне краве („да буде млика шјор!“) и два товарна коња. Само фра-Пињата Ћук, стриц Чимавичин, не приста у ревену, но још посла писмо, пуно грдње новоме гвардијану, кривећи браћу да не пазе како ваља имовину св. Фране. То је све много утјецало на фра-Брну и то, ваљда, поможе да му се чудна болест рашири из палаца у стопала. Онај млади љекар из варошице прописа му њеке капљице, али насамо, пред Тетком и Дувалом, заврти главом. Заиста, то бјеше њеко чудна болест! По читаву недјељу ни трага од болова, па онда дан-два ни да стане на ноге. Фра-Брне се брзо увјери да му капљице нимало не помажу, а да му добро чини гладовање. То му је било загонетно и то га јеђаше, те ће једном Тетки: — Кога ђавла има посла иће са стопама, не разумим! Јето разумим да кад је штумак пун да је онда тежи и да је ослабилим ногама тежа цила тежина тила! То јест, али сам прова и ово: кад, рецимо, не вечерам, па ми је сутрадан боље, ја ондак узмем дви тешке катриге (столице) и носам и’, ако ћеш, по уре, а не ћутим да се тежина одзива у зглобовима! Даклен, видиш да је ствар неразумљива! А њему ће Тетка: — Мој драги Брне, од добра ића јача је крв, па је јача и болест. Зато тебика особито уди спавање посли ручка. Ти не смиш ни трена спавати посли подне, ка шта ти је ликар река. — Не ваља ми исти, не ваља да спавам посли ручка ка шта сам навика има тридесет година, онда шта ће ми живот! — вели Наћвар љутито. Па онда ће блаже: — А како би било, Думе брате, да ја живим ка и до садак, а да чешће мећем пијавице, да се крв разриди, а? — А-а — рече Думе. — Прије свега, сити се они златни ричи скуле шалернитанске инглешкоме краљу: „somnum fuge meridianum“. — Немој ми, брате, спомињати ту твоју скулу! — прекиде га Брне. — Немој даље! Не прође много, а фра-Брне поста мрачан и немаран према свему. За дивно чудо, то се десило у јеку љета, кад не само што не осјећаше никаквијех болова, него кад бјеше увјерен да је потпуно оздравио, те се већ не умјераваше у јелу. И постаде настран. Прекиде своје јутрење шетње до мађупнице и сједење у хладовини пред капијом, па поче тражити самоћу. По читаве часове сјеђаше на тријему, пред својом ћелијом, гледајући укочено у какву стварчицу у дворишту, кокоши или мачке, па чак и дим који се извијаше из кујине. Чим би се упутио њему когод, он би шмугнуо и затворио се изнутра. Бјеше ли то који млађи, који је нарочито дошао да прими њеко упутство, Брне му, у најкраће, каже што има, иза врата. Поњекад је то чинио без икаква очита узрока, тј. не бјежећи ни од кога. О ручку и вечери говораше само колико је најпотребније, али му свака ријеч бијаше на своме мјесту, те говор нимало не показиваше да му се памет помјерила. Штавише, кад га једном Вртиреп запита: — Шта је, оче Брне? Да није... онако шта... да није какав црвић у памети? — Брне мирно одговори: — Моја је памет, фала богу, здрава, а ја се не морам исповидати: шта ми је! У другој прилици одговори Тетки: — Ја се налазим, брате Думе, у ономе стању о коме говори... не знам сад да ли Агуштин или Аквински... еле, у ономе стању кад човик ћути да има само кожу, а изнутра ка да је пун празнине, ка да нема костију, ни меса, ни крви, него ка да је пун само арије... — Ја то не разумим, нити се спомињем да је то река који свети отац — рече Тетка забринут. — Немој, брате Брне, мећати таке мисли у главу. — Ја ти кажем да је река ники отац, а ја не мећем никакве мисли у главу. Више нијесу о томе говорили. Брне настави свој нови начин живота, који је само Бакоња знао у потанкостима. Пошто је стриц дању спавао по два-три часа, а ноћу готово нимало, то би тек с вечера почеле муке Бакоњине. Вра би најприје за дуго слушао клопотање и куцкање часовника, па би легао потрбушке, а Бакоња га мораше чешколити по листовима, по леђима и бискати по глави, што би тако дуго трајало да би Бакоња сам престао, а то не би прошло без ријечи. Затијем би вра покушао да заспи, али би, најдаље до једнога часа, устао и почео ходати по собама, хучући и бобоњећи. Бакоња се учини као да спава, али га вра пробуди и запиткује за ово за оно што је било преко дана, па би га грдио, па би клекао и почео се молити богу, те и њега нагонио да то чини. Једном му нареди да изговори онај циркулар што бјеше научио наизуст. Послије то тражаше сваке ноћи редовно. Еле, види Бакоња да се вра подјетио; и забрину се веома Бакоња, али о томе што се ноћу радило не рече никоме ни ријечи. И манастирци се, мало-помало, навикоше на настраности новога гвардијана, али његова немарност према уобичајеном реду и према опћим пословима као да пријеђе на све њих, управо као да их зарази, те све пође суноврат. Бутре би, истина, савјесно одзвонио будионицу и поспремио што треба у цркви, али би се јутрења (боже опрости!) прегризла; послије доручка фратри би одмах у размет без збора и договора; Балеган већ не надгледаше шта се ради у мађупници, а и у својој кујини ослањаше се сувише на Бакоњу; испред „часова“ нови ђакон и три ђака посједили би у скули, гдје учитељи чешће не дођи до дођи, али је Бакоња похлепно читао, управ гутао све што би му до руку дошло, те је зачуђивао другове и фра-Тетку својим ванредним памћењем, сјем тога он је с љубављу поучавао малога Бутру, а зато је Бакоњи Тетка почео предавати латински у вишој мјери; подневни часови трајали би њеколико тренутака, па би фратри ручали ћутке и брзо као да ће на војску, па би сваки отишао у своју ћелију, само би Срдарина узјахао на свога новога вранца, па пошао са Шкељом преко воде... Послије подне ђаци би се опет скупили у „скулетину“, да лешкаре до вечерњих звона; вечерња би се брзо свршила као за опкладу; вечера је увијек била лоше зготовљена, јер у опћој чами и шјор-Грго почео тражити утјехе у чашици, „што јест грих, али јопет није такав да се не може откајати“, као што он рече Бакоњи, говорећи о покојном Пирији. Видјели смо како је бивало ноћу у главној ћелији, али ни у другима не бјеше редовно стање. Тетка, чим би се затворио, запали лулу, па ходај горе и доље кроза двије собе. Пуши човјек, бобоњи њешто у себи, пије воду, пљуцка, хода и хода, докле не падне мртав сустао. Изјутра, кад би Бутрица растворио прозоре, куљао би дим кроза њих, као из димњака. Брне га једном благо савјетова: — Немој тако, Думе брате, јер ћеш и ти пропасти прије времена, ти који знаш напамет сва поучења шалернитанске скуле!... А Тетка ће њему тужно: — Не брини се за моје здравље, Брне брате! Опрости шта ћу ти рићи, али има причи, млого причи ствари за које би ваљало да се бринеш! Бујас је читао стрицу Блитвару докле би га успавао. Читао је што му драго, и напрескок, и наопачке, само да се тороче, као што њеки млинари не могу заспати, ако им се витао не обрће. Нови ђакон Мачак имађаше тежега посла са ујаком Дувалом, који је, два часа послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињама, па онда му сестрић „на презуру“ даваше њеке капљице што утољују задуху и њека зрнца што ублажују болове у желуцу, јер — сипљиви дувало јеђаше вечером више но Наћвар, те га, готово сваке ноћи, хваташе рачац. Инокосни Вртиреп није с вечере ни улазио у собу, но би шетао тријемом, пијући ракију и мезетећи је бијелијем луком, као што чине хајдуци. Кад би се ражестио, онда би промијенио шеталиште, онда би ходао испред гвардијанове ћелије, ударајући јако петама. То је Брну много узнемиравало, али не смједе опоменути пакосног Вртирепа. Други инокошњак, Срдарина, јегленисао је са Шкељом. Није доста што се до мрака не раздвајаху, што се „кланчаху по кметови кâ обаћетни паси“ (како једном рече Вртиреп), него су и по ноћи пијанчили у ћелији. Пошто је Срдар био добра срца, опоменуо га једаред Наћвар да је његово понашање против „регула“. А на то ће Срдарина опрхо: — А ко се већ овдинак држи регула, Брне болан!? Зар да се ја уставим на бригу, кад је све пошло суноврат? А, најпослинак, ако ти је криво шта се држим са слугом, онда дај ми Бакоњу да ме разговара! Најзад, у великој трпезарији гораше свијећа по сву ноћ, те се могло нагађати да и Балеган бдије. Еле, у манастиру, и дању, и ноћу, све иђаше суноврат. Слуге су пак радиле што их бјеше воља. Тртак и Бобан, кад би уграбили, поваздан запињаху вршке и ради тога се завађаху са Дундаком и Бељаном, који су тврдили да имају прече право на рибање, или би Дундак и Бељан уранили, те уграбили боља мјеста, пуштајући противнике да се вајкају. Али, одмах свечера, нестало би сваке гложње, но би сви, и ковач и млинар, говедар и оба возара братски посједали иза мађупнице, према води, те би „крвљу Исукрстовом“ блажили тугу за похараном црквом. С почетка се чуђаху шта се догађа у манастиру ноћу: — Који је ђавâ вратринама, на један ма, сад кад би баш било вриме да се разаберу? — вели Бобан. — Брате, кâ да су сви повиленили — приповида Шкељо. — Ма шта то може бити? — Ја мислим, да им се приказује вра-Пирија! — рече Дундак. — Мучи, бештијо, да је то истина, зар се не би и тебика јавија, ка и покојни Шкоранца — рећи ће Тртак, намигујући ковачу. — А ко зна би ли, брате? Он је бија већи господин од дјакона, па, може бити, неће да се дружи са измећарима! — рече говедар. — Ама који је ђавâ Наћварини? Шта је њемукаре? — А сугранија се човик малика — рече озбиљни Бељан, предушујући од пића. — Посли онакога покора, није чуда да увати ника устравица душевна човика. А вра-Брне је јопет душеван. — Липа ми његова душевност, кад одире људе каматом! Ја знам да по свима нашим жупама нема пријуба имућнијега човика, који му не дугује, ники по сто, ники и по двиста и триста талира, са четрнајст посто! — вели Дундак. Бељан се наљути. — То је истина, то ми знамо, али шта кажеш за Дувалину, за Блитвара, за враЋука и многе остале, који позајмљују и по двадесет посто? Па, је ли наш вра-Брне икада кога поруба, кâ шта они чине? И, најпослинак, шта је намика до тога, него реци ти мени: је ли вра-Брне... душеван нами? Кињи ли нас он, кâ шта је чинио манити Вртиреп оно дана кад је бија старишина. — То је истина! — рекоше сви. — Бог да живи вра-Брну! — Знала би нам душа да је онај манитац остâ за гвардијана — настави Бељан. — Он би сад бија усталац и вридан кâ мравак, болан... Човек би могâ помислити да је то нико чудо, јер сви знамо како је Вртиреп провеја младост, сви знамо да је биснија, да је бија раздарушне руке, да су му женетине све појиле, да је данаске један од најсиромашнији вратара. Е, сад се зар тâка душе, па би тâка за св. Врану? Би, кâ и мој покојни ћаћа! Он би приказивâ рачуне тамока ди они шаљу, а себика би напунија кесу, јер човик види како је под старост без јаспри! — То је знâ и провинцијал и сви остали, зато га и не изабраше — вели ковач. — Не бојте се да ће он икад бити старишина. Ако Наћвар отегне (шта не дај бог!) онда би га заминија јали Тетка, јали вра-Томе са парокије. Тако су се слуге разговарале на сијелу. Као што се види нијесу имале што завидјети Шкељу. Баш кад једном бјеше говор о њему, рећи ће говедар: — Ја се све бојим да нас јарчина не прошпија! — Ко да нас прошпија? — викну Дундак. — Зар прожмиреп Шкељо, који је страшљивији од иједне козе, на кога ја пљујем, јер ја не би чинија шта он чини... — А шта чини? — пита говедар. — Рувијан, јето шта! Зашто иђе са Срдарином свакога дана прико воде? — Дундак запјева поскочки: <center>„Тијо, лако, кметице,<br>Тијо, лако, Јелице,<br>Срдарева душице,<br>Наша једра кметице...“</center> — Муч! — викну млинар. — Зашта „муч“? Кога да се бојим? — Букара! — шапну њеки. — Ви се још спрдате са Тодорином! — рече Дундак — али госпе ми и госпина ми сина, ја га не би ни спомињâ! Ја сам га кињија и магарчија мање него иједан од вас, па јопет се бојим да скупо не платим, а телиш ви! Шта мислите да се Тодорина неће светити? — Муч! Муч! — заокупише га сви, јер сви претрнуше. Њеки се и обазрије, баш као да би Букар могао бахнути иза леђа. А тај њихов страх посоколи Дундака, који настави: — Оће се Тодорина светити, тако ми светога Вране, коме је он око ископâ!... Тодорина, ја, Тодорина, болан, кога ми прозвасмо Букаром, који је свакога тренутка говорија: „Ко, је ли ја, је ли?“ М’ ајде шта нас привари, нас неуке, али како је могâ вући за нос редовнике! Е, шта ти је ришћанин... Видите, ја никада не кажем „ркаћ“, него липо ришћанин, јер, најпослинак, дви су здиле, а један је бог, а они су наша браћа! — То није братски од тебека — поче Бобан медено (баш као да га Букар слушаше). — Ми јесно ка мало јегленисали с њим, кâ шалили се, мислећи да је бедујаст, али му нисмо ни зла желили, ни чинили, боже сачувај! Нити ја мрзим Букара. Прековођани се одбише од цркве, али су њеки често долазили у гвардијанову ћелију, а одлазили смућени. Кад би са пак који појавио, Брне би послао њекуд синовца... Тако се низао дан за даном, без велике измјене. Фра-Брни се не повраћаху болови, иако му ноге бјеху отечене, иако ноћу не могаше спавати. Једанпут кад он синовцу нареди да издекламује циркулар, мали ће, чешајући се по глави: — Ако смим, шјор, ја ћу ништа друго издиванити напамет. — Тако! А шта то? — запита вра прилично зачуђен. — Па знам пуно ствари. Знам и житије светога Григорије. — Тако! Зар цило цилцато? — Цило цилцато, само ако ме не прикинете у ричи — вели Бакоња, па, и не чекајући даље, зажмури, прекрсти руке и рече: —„Блажени Григориј поставјен бист патријарк светеј цркви римстеј, а прижде патријарш’ства црнориз’ц би в манастири светаго апостола Андрији...“ Тако је говорио попијевајући, ваљда, полак часа, предушујући само кад би се заморио. Брне га похвали и поче тражити њешто међу својим рукописима, а Бакоња посокољен исприча још њеколико одломака из житијâ, па изређа око двадесет кратких латинских реченица, које је преводио на „нашки“ и које овако излажаху: — Душа је неумрла тило. Је умрло јање иђе. Тица лети стол је. Округао а кућа... — Добро, добро! — прекиде га вра, пружајући му један пожутјели листић, а Бакоња само што прелети очима по њему, рече: — Ја одавно знам ту писмицу напамет. Њу ме научија вра-Закарија. — Немој изговарати „вра“, стотину сам ти пута то рекâ!... Ниси ти болан, више тежак!... А је ли ти казâ фра-Закарије ко је спивâ ту писмицу, а? — Ја знам да је ваша, и да и’ има пуно ваши; а стриц Чагљина уми нике, али и’ изврће... — Добро, добро, де да чујем ту, кад је већ знаш! Бакоња опет зажмури, прекрсти руке и започе: <center>„О Исусе, слатки, мили,<br>Од мене се не одили!<br>Душа моја није жива,<br>Ако тебе не ужива!<br>Ти си радос у жалости,<br>Ти си сунце у тавности... —<br>Послушајте редовници,<br>Свете цркве одвитници...“</center> — Стани! Видиш ли да не знаш! Та послидња два верша, то су од „Муке господинове“. Али свеједно! Сад слушај. Ја ћу ти проштити једну моју нову писму о несрићном догађају који нас је задесија, па ћеш је научити напамет! — И Брне поче своје најновије сачињење, које је било у њеколико стотина стихова, а које се почињаше: <center>„Свемогући на нас сржбу пушти<br>И сотони слободу допушти,<br>Да он уђе у званог Букара,<br>Који дође да манастир ар...“</center> А свршава се: <center>„Тешко теби, Тодорино клети,<br>Кад оћутиш како с’ Фране свети!“</center> Тијем начином Бакоња поново напредоваше у стричевој милости, али га ђаво натента да исприча фра-Тетки те њихове вечерње забаве. Тетки се хтједе да отправи једну шалу Брни, те исписа њеколико латинскијех стихова, које Бакоња брзо научи... — Ако заповидате шјор, знам ништа ново. — Тако! — вели Наћвар сједајући у широку наслоњачу иза стола. — Де, да чујем, ако је шта липо! Бакоња обори очи, дигну кажипрст и поче, сјецајући њим: <center>„Si vis incolumen, si vis te reddere sanum<br>Curas tolle graves: irasci crede profanum,<br>Parce mero, coenato parum: non sit tibi vanum<br>Surgere post epulas: somnum fuge meridianum...“</center> Већ чим је Брне чуо прве ријечи, избуљи очи, па се лагано диже и примаче ка Бакоњи, те га тако жестоко ћуши да му се глава обрну ка рамену. — Магаре од магарета! — рече загушено фратар. — Ти, да смиш... да се усудиш! — Шта сам вам ја скривија? — запита Бакоња измичући се. — Јесу ли то какве ружне ричи? То је фра-Думе... — То је баш оно зашта ћеш ми платити — настави стриц у бјеснилу и спопаде врч, а Бакоња искочи у тријем и побјеже десно да се не сукоби са Вртирепом, који се, као обично, шетао испред својих врата, и који поче викати: — Куда ћеш ти, Јерковићу? Стани! Шта ћеш у ово доба у кужини? — Имам посла! — рече Бакоња не устављајући се, па се попе у трпезарију. Тетка, Срдар, Блитвар и Дувало изађоше из ћелија. Вртиреп ста грдити Бакоњу и хтједе потећи за њим, али га уставише. Па онда Тетка и Срдар отидоше ка гвардијану, кога затекоше готово без свијести. Балеган се, као обично, шетао по дугачкој трпезарији, па склони суд с вином и отвори, а кад видје Бакоњино блиједо лице, устукну престрашен. — Шта се догодило? Да није што стрицу? Да није умра? — За менека је умра — одговори Бакоња, строваливши се на клупу. — Ја с њим не могу више. Боље би ми било да скочим у воду. Прије но што кувар дознаде истину, дође Срдарина и одмах поче љубазно: — Ајде, Иве, ајд врати се, моје дите!... Стриц је стриц, па ако те и покара, то је за твоје добро! — Липо ми је то добро, кад ми дава триске низашта и магарчи ме сваке друге ричи! Мени је дошло фра-Јакове, да штагод учиним од себека. Јево четири године откад га вирно служим и уз њега муке мучим! Шта сам му ја крив? Јесам ли ја крив шта не може да спава по цилу ноћ, што су му ноге отечене. Не, не могу више, него иђем у који други манастир, па ако ме не приме, а ја ћу тражити службе. Могу бити коњушар, ако не ништа друго. — Какво бижање, какав коњушар! Шта све булазниш! — рече Срдар, водећи га. — Ниси ти за то рођен, него да будеш мисник и да другима заповидаш... Добра ноћ, Грго!... Ајдемо, ајдемо! Кад су били на дну стуба Срдар га ухвати за рамена и поче шапатом: — Лудо дите, како не помишљаш само једну ствар, како не видиш да ти је стриц кратка вика, да ти данас-сутра може сванути... Разумиш ли шта оћу да кажем? — А зар све његово не припада манастиру? — запита Бакоња. — Е, баш си дите! — рече Срдарина угодно дирнут, видећи да је Бакоња ипак непокварен. — Е, баш си дите! — понови он, тапшући га по образу... — Ја не мислим да поараш стрица, боже сачувај, него он ће ти сам приручити јаспре, кâ својој крви, кâ шта сви чине! И њему је покојни фра-Вице прида николико стотина талира, и мени је мој ујац ништа оставија, и тако сви раде. Даклен, Иве, у памет се! Сићај се оне: „Ко се дима не надими, тај се ватре не нагрија!“ Трпи и буди покоран још за николико, па ће ти добро бити. А сад ајмо, јер смо се и онако пуно задржали! Пошто пријеђоше двориште, кад су били у дну других стуба, Бакоња стаде. — Ја би вас молија, фра-Јакове, да ми приведете нике латинске верше! — Какве латинске верше? — рече Срдар у чуду. — Шта ти сада пада на ум?... — Ма јето нике... Ја нећу имати мира циле ноћи, ако и’ не разумим!... Ја вас молим, пуно вас за то молим, фра-Јакове. А нема и’ млого... — Добро, де да чујем — прекиде га Срдар једнако у чуду, па скупи обрве и зину, јер бјеше слаб латиниста. Бакоња јасно изговори два стиха, али у половини трећега запе. За њеколико тренутака Срдар стојаше непомичан, са заковрнутијем очима, па одједном удари у такав грохотан смијех, да се одјек морао разлијегати чак до мађупнице. — Ха-ха-ха parce mero... coenato parum... curas tolle graves — понављаше Срдар међу наступима силног смијеха. Фра-Тетка стрча низа стубе. — Доста, за муку Исукрстову, фра-Јакове! Шта чиниш? Оћеш ли да убијеш човика?... А ти (обрнув се Бакоњи), зар мораш све приповидати? — Ја нисам ништа казâ — одговори Бакоња намрачен. — Ја оћу да разумим оне погрдне ричи, због који... — Мучи, мучи, тише говори! — вели Тетка, јер му се учини да шкрипнуше Брнина врата... — Ајмо, одма горека... Нису то погрдне ричи! Нисам ја таки човик! — Ја оћу да и’ разумим! — понови упорни Бакоња. — Па добро, јево да ти и’ приведем — поче Тетка пењући се. — „Ако ћеш да будеш здрав, ако ћеш да оздравиш, одбаци велике бриге, не љути се!“ Видиш да су то липе ричи! Па онда још каже: „Не пиј вина пуно; мало вечерај; устани послин ића; не спавај послин подне...“ — Ма шта је сва та тандара-мандара, фра-Думе, тако ти Исукрста? — пита Срдар. — Оли сам ја полудија, оли није чисто с намикаре! Думе брзо додаде њешто талијански. „Ајде, дите!“ И он уведе Бакоњу у ћелију. Вра је јечао на кревету. Тетка се мало задржа, па их остави. Тада Брне поче своја нарицања: — Проклет бија дан у који сам се радија, кâ шта је рекâ праведни Јоб. Проклет човик који вирује човику, кâ што је јопет рекâ Јоб. Тешко оному, који добра чини, кâ шта каже пук. Дакле, до тога се дошло да вас манастир узбуниш, ако те ја покарам!? Дакле, тако ми одвраћаш за моја доброчинства! Дакле, тако си ми зафалан што сам те од ушију отрибија, шта сам настојâ да те човиком учиним... А, Јурета, Јурета, ти си дида Јурета, болан, онај што је покрâ све Зврљево и сва села наоколо, шта је трунуја у таваници пет година... А, Јурета, ноге ми покри, Јурета, зашушкај ме добро иза леђа, и по трбују ме покриј раканцем, несритно дите, а сутра ћеш добити што је приостало. И куд ће ђаво да нанесе Кушмеља баш сутрадан! Сједи фра-Брне послије доручка на тријему, зловољнији него обично, кад му бахну кнез Кушмељ са торбицом о рамену и с тојагом у руци, па развуче усне са краја тријема: — Ваљен Исус, вра-Брне. Здрав уранија! — Откуда ти у ово доба? — пита фратар надувајући образе. — Ја пошâ још синоћке. Кâ, вељу, липа ладовита ноћ, а по дану врућина... — Добро, добро, па зашта си дошâ, а? Кушмељ се снеби због така дочека. — Богмекарце да виђу тебека и оно дите. Барица је ништа ружно снивала... — Та-ако? Јето си мене видија, а види и дите, па онда ајде од куд си и дошâ! — И Брне уђе у ћелију, па се затвори. Кнезу затрепташе брчине. Заокружи главом, да ли ко видје ту бруку. Срећом не бјеше никога. Он намјести уста на кључаницу, огради уста шакама и поче: — Мој липи вра-Брне, ти си ништа идак, а ја нисам знâ, него опрости... — Носи те враг! — прекиде га изнутра Брне. — Одма да си отишâ, ако не желиш да ми више никад прид очи не изађеш. Одлази! — Оћу, оћу, кад велиш! Оћу, одма, на ма’ с ови исти стопа! Зар ја тебе да не слушам, а? Збогом. Кушмељ отиде другијем лактом тријема, па наишавши на отворену трпезарију, прође кроза њу и кроз малу ђачку па с кујинскијех врата назва: — Ваљен Исус, о шјор-Грго! Здрав уранија? Балеган, који стругаше рибу, нанишани једнијем оком на незваног госта, па одговори сухо: — Вазда бија ваљен Исус и Марија!... Ајде, брате, долика гвардијану. Тада кнеза остави стрпљивост. — Ма нисам дошâ, брате да просим, него сам дошâ да видим своје дите!... Ди ми је дите? — Ајде, брате, код гвардијана! — понови Грго и обрну му плећа. Кушмеља штипну њешто за срце, јер помисли да се Бакоњи што десило, па потече натраг, обиђе опет сав тријем, завири у цркву, али не видјевши нигдје живе душе, викну колико је икад могао из дворишта: — Ооо, Иве Јер-ко-ви-ћу-ууу! Одмах се врата поотвараше на ћелијама. — Шта је?... Ко то виче тако?... Шта се ти дереш, еј? — запита Вртиреп. — Носи те враг, магарчино једна! — вели Брне. — Шта ревеш? Одлази магарчино! — Баш вам фала, гвардијане, што назвасте брата правим именом! — рече Вртиреп. Срдарина пође к њему сав накостријешен. Тетка се упути да раздвоји Вртирепа и Срдара. Наћвар, Блитвар и дувало опет се затворише. Бакоња шкргућући зубма, стрча и изведе оца из дворишта. — Валија си још ти да подјариш смутњу! Зашта ми, болан, ниси поручија по ком слузи?... — Ма, прије свега, кажи ти мени шта се јопет овдинак догодило? Шта је стрицу? Шта је свим вратрима? А шта је и теби несритни синко? Јето си ископнија канда си годину дана боловâ! — Зло је, ћаћа! Није се догодило ништа што би очима мога видити, али је зло велико. Од никог вримена све је пошло суноврат. Нико никога не гледа липим оком, него би једно другога отровало. Да бог сачува! Мени је дошло, да бижим! — Не лудуј, несритно дите! — рече мудри кнез, обзирући се. — Сад, кад баш триба да отвориш очи, а ти... Све ћу ти исказати. Ајдемо даље! Ајдемо даље! Бјеху дошли у шумарак, близу воза, те сједоше у хлад. — Дакле, има ништа нова и код вас, кад велиш да ћеш ми све казати? Да није шта зло? Кнез заврти главом и хукну. — Није зла вала богу и Дивици, него... Али, да иђемо редом! Дакле, јево зашта сам дошâ. Знаш ли ти да стриц шкађа све дугове, све, све, шта и’ има у пуку? Знаш ли ти то? — пита Кушмељ гледајући добро у очи сина. — Не знам! — рече Бакоња немарно. — Па шта онда? — Како: па шта онда? — настави кнез. — Знаш ли да ће до Мале госпојине згрнути силне јаспре у ћелију? Јер до тога рока тражи и главно и добит од свакога. Јето, само у нашем селу, дужни су му Пиждрићи до двиста талира. Вајкају се људи шта ће? Али, пукли, цркли, морају му вратити јаспре, јер је запритија да ће с картама наприд, па јето им онда и судски трошак за прид. Тако је исто запритија и осталима. Сад, зашта то чини? Ћути ли, може бити, да ће брзо умрити? Баш је и Барица ништа ружна снила... — Остави, се ћаћа, крижа ти, снова, него ајде право на оно шта си тија рићи! — Па јето шта: ове ће јесени бити благо код стрица, па... овај... ако би то пало у друге руке... — Ћаћа! — викну Бакоња и сав преблијеђе. Кнезу опет затрепташе брчине, погледа сина зачуђен, па настави: — Ја кажем: отвори добро очи да видиш куда ће стриц с јаспрама, јер не вирујем да ће и’ држати код себе. — Па опет развуче усне и додаде шапћући — а ти си помислија да те наговарам, кâ да и’... Бакоња окрете главу. — Госпе ми, дала би се и о томе рич проговорити... — Немој више ни једне, него ајде кући! — вели Бакоња устајући. — Ма стани, несритно дите, зар ме се и ти одричеш? Зар се и с тобом не могу нашалити, како је то: „Ајде кући, ајде од куда си дошâ!“ Кâ да ће вас човик очима оплинити? И ви, најпослин, немате дирита да тирате људе одавлен, ово је комунско, ово су наши стари подигли. — Ма који: ''ви''? — пита Бакоња. — Сви среда. Први Наћвар, који ми не привати ни Исуса; па онај Балеган, који ме отира из кужине; па ето и ти сад, ти моје рођено дите... Липо ћу обрадовати Барицу и сестру Криву, која се удаје... — Шта? Удаје се Антица? За кога? Па шта то одма не кажеш? — рече Бакоња сједајући поново. — Јето са срећом испросија је онај старији Јурићев. — Је ли Шимета? Шимета Ошкопица? — прекиде га Бакоња. — Па, вире ми, добар и лип младић. Баш се радујем! — Жалосна ми липота, жалосно ми радовање, кад је немам чим опремити! Триба ми најмање двадесет талира готови’ осим домаћега трошка. Стога сам, болан, и дошâ. Надâ сам се даће ми Брне. Сад не знам шта да радим! Ја ћу се јопета навратити послин подне, те... ако буде боље воље кад се испава!... Жалокањ ти сам шта нисам послушâ Барицу! Она ме одма слала, прије него је Јурић дâ злато! „Ајде, каже, одма к Иви. Ред је да Иве зна прије него се злато прими. Он је сад дијак, дакле најпритежнији од нас, па је ред да он први рече: пристајем!“ Јето, мој Иве, моје дите, какву ти новост доносим! Бакоња се замисли. Како се брзо све мијења у свијету! Удаје се Кривица за Ошкопицу, који је, истина, старији од њега седам година, али кога је он, више одједном, каменицама тјерао! Из тога ће брака наскоро измиљети мали Јурићи, који ће га звати „ујцом“ и љубити му коноп кад дође у Зврљево! И маја је хтјела да се он пита пристаје ли да се Крива дâ за Ошкопицу. Сирота, добра маја! То, истина, није учињено, али тек то показује да га она не гледа као дијете, да није више за „триске“. Па онда наскоро ће се удати и Галица, и оженити Чмањак, и дорасти Шкембо,... и сав ситни зврљевски нараштај брзо ће оматорити, а старији у гробове лећи! Па се Бакоњи ражали видећи мају сиједу, погурену, крезубу, и он дубоко уздахну... — Дакленка, кад велиш да му се најавим? — пита отац. То трже Бакоњу из снијевања. — А? Стрицу да се највиш?... Никако! И не мисли о томе! Он већ мисли да си отишâ! Боже сачувај да те јопет види! Помамија би се! — Ма, да шта ћу ја, синко? Мени триба двадесет талира, па ми сад очи штркле, а од кутњега чега не могу и’ извадити... Шта да ти даље говорим, кад сâм знаш! — Ја ти не могу помоћи! — рече Бакоња сјетно. — Притрпи се за њеколико дана, па ћу гледати да искучим стрицу пет-шест талира, па ћу ја да ти и’ донесем. — Аја! Аја! Аја! — рече кнез вртећи главом. — Нити ми је доста пет-шест талира, нити желим да сад долазиш у Зврљево, јер како се сугранула вратрина, могâ би те и не примити натраг... — Ма шта ти, дакле, могу ја? — рече најзад Бакоња устајући. Па онда наду образе и настави — јето замолићу фра-Јакова да ми узајми пет талира, па ћу и’ ја послин тражити од стрица, да и’ човику вратим. — Е, то те сами бог просвитлија и научија! — викну кнез устајући. — Е, златно моје дите... али не пет него двајест, Иве, круно моја! Бакоња одмахну руком и отиде. Послије ручка, кад Брне заспа, Бакоња се сврну у коњушку да прегледа Срдарева вранца, па брзо отиде у шумарак, гдје зачу крупно смијање. Бакоња се устави и познаде гласове Бобана и Дундака, којима је Кушмељ њешто смијешно причао. Кад он дође, слуге одмах отидоше, а отац начини тужно лице. — На, јево ти пет талира и... — немој, молим те, да ишта говориш, немој трошити ричи залуду — додаде видјевши да се Кушмељ мргоди и да хоће њешто да заусти... — Ти си иска двајест, знајући да то доноси пет. То се већ разуми! Сад, дакленка, можеш ићи, и поздрави мају, и Антицу, и Марију, и Јозицу, и Рока, па и стричеве... Збиља, шта они раде? — А, моје дите, како ме вриђаш, па онда забашуриш! — вели кнез, стављајући сребрњаке у кесицу. — Ја да иштем двајест да искучим пет! Еј, еј, мој Иве, не могу те повалити за ту рич! Млого си примија од вратрина у мало вримена! Али, јопет, надам се у бога и светога Врану да ћеш с врименом бити милостивијега срца прима својима... А питаш за стричеве шта раде? Шта и несриће једне. Шунди је изашла живина на листу од десне ноге. Не може макац собом. Неће ти дуго! Рорина брбља као увик, и пије кад има, кад виштичина Цонтрона заради личећи дицу којој је притрунила. Рдало се завадија са вра-Закаријом, због Ане... Кљако је бија у пржуну два мисеца, због једног бравчета. Сад највише приваћа Жмирко Рорин, Кењо је отишâ нигди у свит; кажу да служи у никој крчми. Она наша не говори ни са Бакрицом, ни са Жландром... Куда ћеш ти? — Иђем да проводим коња фра-Јаковљева. Збогом ћаћо! Поздрави све и ајде за рана! — Не могу, дите, ја сам уморан. Овди ћу коначити. Уставија ме ковач на вечеру. Госпе ми, поштенији је ковач од... Ајде, ајде, не бој се, неће ме вратрине видити. Ја ћу спавати овдинак до ноћи. Бакоња се превезе с вранцем, па касом заоколи село у коме није био послије похаре. Кад стиже ка једној стази која из пријека вођаше ка крају села, вранац хтједе да сврне и Бакоња видје иза једне међе пуштеницу Јелицу, која својом једром мишицом бјеше заклонила очи од сунца. Бакоња ободе коња на противну страну и наиђе на њеколико момчади, која лешкаху у хладу код оваца. Сви се љубазно поздравише с њим, па један запита: да се Срдар није разболио, па поручио што у село? А на то се Бакоња зацрвење и пође даље. Али, подаље, срете се с једном дјевојком његовијех година, која вођаше два коња на појило. Обоје се збунише. Она стаде докле он прође, а он устави вранца. — Та тирај, дијаче! — рече цура, сва зажарена и смијући се, али га не погледа. — Молим те, Јело, овај... како би могâ да се вратим к возу, а да се не вратим истим путом — пита Бакоња гледајући преко ње. — А могâ би наоколо, али је далеко... а није далеко на добру коњу! — и отиде. — Збогом! — викну Бакоња за њом и потече у сав трк, па се у трку обазрије, те видје да се и она окренула. Та Јела, кћи једнога имућнога сељака, бијаше повиша од Бакоње, танка у пасу, а широких груди, црне коже, малена чела и благих, плавијех очију. Бакоња се с њом познаде у берби, али су мало говорили, него се често крадом погледали. Па кад су једном прстењкали, Јела га је немилице тукла увијеним рупцем по длану, тако немило да су се њему сузе завртјеле, а сви се остали смијаху. Па, послије, чу како јој другарице припијевају „дијака Бокоњицу“, због чега их је она изгрдила. Сад се Бакоња сјети свега тога и сам себе прекори што није био слободнији пред њом, и зарече се да ће је шалом ословити, онако како чине други момци, чим је опет удеси. Од те замишљене шале исука се читав роман у машти Бакоњиној, те већ ништа није видио до воза. Послије вечере вра и он не проговорише једне ријечи, но је вра лежао потрбушке много дуже него обично, а Бакоња га чешкао. У то доба кнез је јегленисао са слугама иза мађупнице. Говорило се о Букару. Сви су се чудили његову лукавству. Дунда, већ прилично накресан, викну: — Залуду, брате, нема ти мештра над ркаћког лупежа, особито планинског ркаћа! То канда заголица Кушмељов понос, те ће: — Има, брате, и кршћански лупежа, још како вишти, само шта нису бездушни. Неђе, рецимо, да дирају цркве, али остало, да речемо... — Ма, нема и’ вишти кâ шта су њиови! — опет ће Дундак, чисто љутећи се што кршћани толико заостају. Тада кнез поче причати шта је радио у младости са чувеним стрицем Јуретом; како су „приваћали“ стоку по околини; како су једном одјавили плуг волова из дворишта, па су, поред све потјере и пуцњаве, спасли себе и склонили волове; како су једном дочекали личке кириџије у њекој гори, те им узели новац, иако је Личана било много више и сви оружани... — Јер је покојни стриц Јурета, бог да му душу прости, мога свакога трена мињати глас, те би се ти заклеја да чујеш пуно људи... Дакленка, ми запали иза дрва, па покојни викну: „Стој!“ па ондак: „Стани! стој! стан!...“ све тако, ка да десет људи вичу један за другим, а свакога пута натегне пушку, те све чујеш: „Шкљоц! шкљоц!“ И ондак им рече дубоким гласом, заносећи на ришћанску: „Брзо вадите новце и остављајте на цести, јер ће сад, ље, планути петнајес пушака, вјере ми! Сваки нека остави половину од онога шта има!... Мало је, арамбашо!“ викнух ја. „Мало је, мало је, мало је...“ јопет ће Јурета мињајући глас, па одједном затутњи, кâ оно прије: „Доста је! Што реко, не пореко, јер у Јована Кутлаче нијесу двије ријечи, ђецо! Дед, путници, не премишљајте много, јали ћу ја пуштити друштву на вољу.“ А Личани се згледаше, па сваки извади кесу и остави по ништа, нашли смо око двајест талира. — Ја, то је, борме, мајсторски било! — рече ковач. — Мајсторски, борами — потврдише Бељан и Тртак... — А Кутлача је онда ајдуковâ? — Кутлача је онда жарија и палија — рече кнез у заносу, прихваћајући понуђену му букару, па настави: — Али ја сам и сâм ништа учинија, чега се не би постидија ни ваш Букар. А чисто ми не бисте вировали да вам то станем приповидати! — Ја ти јево кажем у брк, да... — прекиде га Дундак — да се Личани... тако... Аја! Личани нису Бодули. Аја, госпе ми! — Мучи, бештијо, зашта би човик лагâ — вели млинар. — Они јесу слободни, али из густе горе, а онако вишто... Сви зачаврљаше. Дундак пришапта њешто говедару, који се изврати наузнак од смијеха. Кад се поврати тишина, Кушмељ, коме такође бјеше језик отежао, поче: — Вирујте, браћо, ове ми свете крви Исусове, никоме то нисам казивâ има двадесет година, али виђу да сам међу пријатељима; а, јопет, то је давно било. — Је ли то, шта си сам учинија, без стрица? — запита млинар. — Де, то нам приповидај! — То, то — рекоше сви, и Дундак. — Иђем ја из града. Било је лито, а придвече. Од силне врућине једва се могло дијати, а прашина цестом, да те задави. Прида мном никога, за меном никога. Кад сам бија дви-три миље од града, а то при дну једнога брига солдати се муштрају, полигају, па потрче, а све пуцајући. Ту сам постаја мало, па пођем даље и видим на једно два пушкомета човика да тира натоварена коња меника насусрит. Колика је врућина, а он зачалмија главу. Видим: горњи човик! Тира у град шеницу. Гледам добро иза њега: надалеко нема живе душе. Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу: полегушим се, па потрчим право к њему и уставим се без дува... „Куда ћеш! јадниче! Биж, докле си на вриме!...“ „Што је то, што?“ — пита горњак, већ приплашен. „Буна брате!“ реко вукући га за руку. „Бижи, док си на вриме. Солдати убијају кога год сриту. Не чујеш ли пушке? Јето се примичу. Са мном је било још седам људи из мог села, и сви су изгинули. Ја једва измакâ. Биж!“ Ја сврнем с цесте и прилегнем испод једне међе, а мој горњак даде ногама маове на другу страну. Коњ остаде насрид цесте. Тада ја брзо дотрчим, пририжем колан, обалим товар, узјашем на гола коња па: ајдеде, ајдедец! — право цестом. Чујем горњака ди се дере, па ’нда: „зи-ју̑“, прозвижда ми крај ува зрно из пушке, али ја утеко здрав, и послин продам коња на сајму у К. Сви га обасуше хвалама. Дундак рече: — Е, госпе ми и госпина ми сина, јеси велики враг! Ја ћу ти јево у брк рићи шта сам до сад мислија о теби. Ја сам чуја ди говоре: „Кушмељ, брат Наћварев, то ти је бештија и спрдња цилога Зврљева!“ А-ну, сад реците има ли му пара. Е, у твоје здравље! А кнез ће скромно: — За млоге се вели да немају памети, зато шта се они притварају, болан, кâ и Букар. И опет се поведе ријеч о Букару. Дивише му се, узносише га мимо људе. <center>***</center> Бакоња опет поче забављати стрица, говорећи наизуст његову дугачку пјесму, коју је вра на махове исправљао. То је трајало њеких десетак ноћи, и Наћвар постајаше све вољнији. Најзад, једнога свечаника, изненади он браћу послије ручка. Разговрао се љубазно, па извади из мантије рукописни свезак. — Ако ћете ми поклонити мало-помње да вам проштијем мој спив — рече не дижући очију. — Дакленка, чујте: „Зафална писма господину, који нас је избавија од великога зла, кад је бија поаран манастир.“ — Па како нас је ослободија, кад је све покрадено и умра фра-Вице? — рече дувало. — Да чујемо! — рече Тетка претјечући Вртирепа. — Најпосли, зар не би било веће зло да су запалили манастир и нас побили!?... Штиј фра-Брне! Брне поче: <center>„Кад господин оће да педипше<br>И у гниву да нас за гри’ кара,<br>Неком шаље ружне, ником липше,<br>Једног болес, другог муња пара...“</center> — Почетак ми се не свиђа! — рече Блитвар. <center>„Свемогући на нас сржбу пушти<br>Пославши нам званога Букара,<br>Јер сотони слободу допушти<br>Да г’ доведе да манастир ара...“</center> — Па то је онда свемогући крив, боже ми опрости! — викну Вртиреп. — Ко је ту кога довија у манастир? Не ваља то зрно боба! Брне се уздрхта. — Како ти можеш судити кад и не знаш шта је писма? — Не ваља зрно боба, ни та нити иједна твоја писма! То кажу и паметнији од менека, само шта ти неће у очи да реку. Јето и фра-Думе... — Шта ја? Шта сам ја рекâ? Кад сам ја то рекâ? — поче Тетка. — Немој ти завађати... — Јеси чуја, Баре! — викну Срдарина, гужвајући покољеник. — Ја сам ти већ рекâ, да ћеш са мном имати посла, ако будеш прилазија границе! Сви заграјаше. Дувало и Блитвар стадоше уз Вртирепа, „који најпосли има дирита да каже шта мисли“. — Нека слуша до краја! па нека онда говори! — рече Тетка. — Нећу да слушам до краја! — викну Вртиреп — него одма спочетка оћу да се то прикине, а ви који ћете да слушате његове писме, ајте у његову камару, а ово је реферторијо!... Па онда има и друга. Све се обија о Букара, али се ја не бих заклеја, да он није имâ другова и у Зврљеву... — Шта говориш? — викну Срдар. Фра-Брне је блиједио и црвенио се. — Немој, болан, притиривати! — вели Тетка. — Кад се ситим да је један лупеж ија с намикар за истим столом, да је укрâ коња брату посли николико дана него шта је довеја сина на наше јасле... Бакоња зашкргута зубима и погну се као лав кад се спрема да скочи на свој плијен, али срећом на вријеме то видје Срдар, те га одвуче у кујину. Међу фратрима наста врдање и граја. Тетка их утиша, па поче благо: — Немој тако, болан! Ми сви знамо како је било! Коња су украли рођаци, а не брат, па се мали Иве ситио да је то њиов посâ, те је отишâ у Зврљево, те он и отац нашли коња и довели. А шта су бацили кривицу на друге, то би болан и сваки од нас учинија. И најпосли, знаш шта ћу ти рићи? Нека свак тури руку у своју шкарпелу, па ће наћи у њој мрвица! Ти ме разумиш добро! Ти имаш браће и рођака, па се може питати: јесу ли сви чисти! — Ја то не знам — преузе Вртиреп — али сад чујте ову. Тај кнез Кушмељ био је ту скорице овдинак. То знате; али не знате, може бити, да је ноћио у мађупници и да се опија, па приповида своје јунаштво. — И Вртиреп поче од ријечи до ријечи да приповиједа као и Кушмељ. Кад доприје до онога како је Кушмељ украо натоварена коња горњаку, Блитвар и дувало почеше се смијати. Међутим врати се и Срдар, те ухвати гвардијана испод руке. — Та-ако?... Је ли то таако фра-Баре? Ја то нисам заслужија од вас! Бог ми је свидок и моја савист да ја то нисам заслужија. А лако би вам се могао осветити, и сад овди ричима и другим начином, само кад би тија. Али ја то нећу, јер држим да се бог служи с вамикарце да ме куша и да ме педипше. Дакленка, нека буде његова воља! Али, нас двојица не можемо више заједно. Даклен, или тражите сами премештај, или ћу вас ја тужити, а за то вам дајем три дана на промишљење. Отада Наћвар не излажаше из ћелије, него му Бакоња доносаше јело, а Тетка и Срдар, похађаху га. С дана на дан Брне је постајао мрачнији. И прође петнаест дана од велике заваде, и Вртиреп отиде да замијени на цијелу јесен њекога болеснога пароха а Наћвар никако да се разабере и да изађе. Залуду су га свјетовали Тетка и Срдар и доказивали му да ће се разбољети, Брне једну те једну: — Ја из камаре не могу, јер ми се чини да би се одма распâ чим би изашâ на велику арију. Тако им је спочетка одговарао, па престаде и да говори. Тетка је морао јавити догађај провинцијалу, од кога стигоше два писма: једно бјеше „дишпеншацијун“ фра-Брни да може штити часове у својој ћелији, само да се причешћује што чешће, докле га болест не мине; друго бијаше наредба фра-Тетки да се одмах прими гвардијанских дужности. {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] 1jkr2etsvaf0bisdnv7y9lzy8xxcqr6 Бакоња фра Брне/X 0 61115 146383 144119 2026-09-19T14:06:11Z Galicijac 19151 Додао извор. 146383 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{X КАКО ПЈЕВАЛИЦА ЛИЈЕЧИ}- | [[Бакоња фра Брне/IX|-{IX МНОГЕ РАЗЛИЧНОСТИ}-]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/XI|-{XI ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ}-]] }} <center><big>'''X КАКО ПЈЕВАЛИЦА ЛИЈЕЧИ'''</big></center><br> Фра-Тетка живо успостави ред међу млађима. Ковач и млинар прионуше на рад, те прековођани почеше долазити. Возарима свану што се та двојица морадоше отканити рибања. Говедар је боље пазио стоку, а Шкељо коње. Балегану се узе кључ од пивнице. Ђакон и ђаци почеше редовније похађати скулу. Дувало мораде узети на се да биљежи рачуне, а Блитвар да служи у цркви. Срдар је пак у свему био десна рука Теткина, иако је често одлазио преко воде. Бакоњи је било лакше, пошто је стриц мало што од њега изискивао. Изјутра би вра једва се наканио да устане и да пријеђе у предњу ћелију на доручак. Дотле би Бакоња уредио и провјетрио стричеву ложницу, гдје би се фратар опет повратио и сједио крај прозора, читајући и размишљајући по цио дан. Али је Бакоња много жалио стрица, те би куд и камо радији био да му је и теже, само да не види несрећнога старца у онаквоме стању. Тако их затече и берба. Преко воде отидоше: Тетка, Срдар, Мачак, Бујас и Бутре, а остадоше у манастиру: Наћвар, Дувало, Блитвар, кувар и Бакоња, а од слугу само возари, јер о берби затвараху се млин и вињаг. За четири или пет недјења, колико је берба трајала, у манастиру је било као у гробници. Бакоња приону уз књигу, те се за то времена више начита него за двије прошле године. Међутијем разгласи се не само међу прековођанима, него и у Зврљеву и даље да је гвардијан Јерковић излудио. „Метнуја је у главу — веле — да је сав од цакла, па се боји да изађе из камаре, јер би, мисли, одма прснуја у комадиће.“ Тако се говорило. Тај глас запрепасти Кушмеља, а, због других разлога, и дужнике Брнине. Кушмељ дође до воза, али га Дундак не хтједе превести, него га отправи ка новоме гвардијану у кметове, који умири Кушмеља. — Ја сам говорија са ликаром — вели Тетка — и ликар је припоручија да га засад оставимо на миру, а посли ће се видити. Ја те не могу пуштити к њему, јер знам да би га то јаче узнемирило. А ти дођи о св. Франи. У повратку се бербе Тетка и Срдар нађоше Брну гојнијег и мрачнијег него што га оставише. На прозорима бијаху најдебље књиге, а поред њега на дивану огртачи. На њихове замјерке како му је у соби загушљиво, он их плашљиво погледа, као бојећи се да не би ненадно отворили прозоре, па пребаци разговор на љетину, па спомену синовца и препоручи га Тетки, па је распитивао за ђакона, Бујаса и Бутру, па обећа да ће им даље предавати, само нека долазе к њему. Онда им прочита своју оставку на гвардијанство, писмо језгровито и добро смишљено, тако да ни фра-Тетка не знађаше шта би приговорио, иако би то желио, него обећа да ће оставку истога дана послати. Брне им онда каза двије-три тамне изреке њекога светога оца, и каза им како их он тумачи. Докле је он говорио, она се двојица поглéдаху. Кад оде за књигу са тамнијем изрекама, Тетка рече другу: — Видиш ли да су све његове мисли здраве, осим једне, коју не исказује, а која му је повр свију! На растанку рече му Срдар: — Јето, брате Брне, ти би нам могâ бити мештар у свему а завртија си у главу да би прснуја кâ водени мијур чим би изашâ на арију. Како се то може разумити? Брне их опет погледа неповјерљиво, па их замоли да га оставе. — Триба га спасти докле је на вриме — рече Тетка пошто изађоше. — Али шта да се ради? Ликарима не вирује, а неће послушати ничије савите, ничије, ни папине, кад би му и’ дâ. — Како би било да учинимо нику шалу? — рече Срдар. — Рецимо, да се од чега припане, па да искочи из камаре? — И ја сам о томе размишљâ али се бојим да му не пане капља. Та ти знаш како је страшљив... Него, јопет, о томе се дâ разговарати. Видићемо послин, имамо кад!... Бакоња дочека другове, што ’но се каже, као озебао сунце. Особито га разговори мали Бутре, који му је потанко испричао све што се говорило и радило преко воде. Бакоњи је ласкало што су га прековођани често спомињали и што су за њега распитивале женске, а највише црнпураста Јелка. Занимало га је и што је слушао о Срдару, кога би свакога дана послије подне нестало искрај посленика, а већ не само што свак знађаше куд би се дио, него би се у то доба пјевале пјесме „о једрој Јелици, нашој липој кметици!...“ Још недјељу дана трајаше врдање по манастиру, јер су прековођани доносили кљук и кукурузе, па се поврати ред какав бјеше завео Тетка прије бербе. Кад Бакоња први пут поведе Мачка и Бујаса ка стрицу, та двојица не бијаху мирна срца. Ђакон оборене главе и готово дршћући изрече испред врата: — Молитвама свети отаца наши, господине Исукрсте, помилуј нас! — Амен — одговори одмах Брне, па с изразом велике досаде на лицу додаде — затворите врата. — Зашта одма не затворите? Одите наприд, ако оћете, и сидите! Али, мало-помало, поста љубазнији и тако се загрија у говору да су се они чудили. Најзад, заморен, наду образе и леже потрбушке, те га синовац поче чешкати а они изађоше. Бакоња је нестрпељиво очекивао да дозна мишљење својих старијих другова о стрицу, те отрча за њима и затече их пред скулом. Они баш говораху о Брни. Ђакон се обрати Бакоњи. — Мени се чини да сам начисто што је с њим. Његова је памет кâ и прије шта је била, дакле, друго не може бити него ники завит. — И ја садак то мислим! — вели Бујас. — Какав завит? — запита Бакоња. — Липо! Човик се завитовâ да неће излазити из камаре за нико вриме, или, најпослин, и до смрти. Зар се не сићаш да има таки примира у житијама? То је покора кâ и друга, може бити и тежа од други; а не би била покора кад би он то казâ. Ко ти зна какав гри оће да откаје! Истина је, не иђе у цркву, али је за то добија дишпеншацијун и зато се моли у камари двојструко више. Па и шта је с лецијунима прионуја око нас, и то потврђује да је у покори — зар је њему лако онлико смишљати и говорити? А и то шта купи дугове, ја мислим да ће учинити нику задужбину. — Може бити да ће купити нове канделаре светоме Франи! — вели Бујас. Бакоњу веома изненадише та нагађања. То подјари његову бујну машту, те се сјети многих ситница из скорашњег стричевог живота, које као да потврђиваху ту поставку. Најзад, пошто му милије бјеше вјеровати да је стриц изабрао настрану покору, него да је шенуо памећу, повјерова оно прво. Али кад ђакон спомену зашто стриц купи дугове, онда се сјети Срдаревијех савјета и очиних наговијести, те се прво намршти пак се насмија. То ђачко тумачење Брнине настраности примише и слуге, те преко њих распрострије се и међу кметиће. А како фратри нијесу то побијали, и како Брне настави да савјесно предаје ђацима најтежи дио богословске науке, и како се гласно мољаше богу у својој ћелији, тако да се испред манастира могло чути, то оста као истина. Додуше, Балеган би, у подне и увече, одвајајући обилате оброке за фра-Брну, малко посумњао у истинитост те покоре, али га Мачак увјери да се тај „гришчић“ може накнадити богословским „крипостима“... Те године август бјеше веома кишљив. Свако се зло појача. Брне је мало устајао, тако исто и Дувало. Балеган ста једнога дана с великом буком искати од Тетке да му повећа оброке вина, што Тетка и учини. Срдар поста немиран што није могао одлазити преко воде, те је чешће одлазио у нову мађупницу. Блитвар поче закашњавати у цркву. Тетка је опет ноћу ходао по соби и пушио. Једне ноћи Брне и Бакоња легоше доцкан као и обично. Тек што вра закуња, осјети да се часовник на десној стијени уставио. У исти мах угаси се кандиоце на другој страни и други часовник преста куцати. Наћвару се прекиде дихање од страха, те се једва исправи на кревету и једва прикупи пару да викне синовца. Бакоња се не пробуди. Тада Брне дохвати чизму с пода и баци се њом у врата, па рикну као да га когод коље. Бакоња скочи, па, мислећи да су лупежи код стрица, истрча на тријем и поче викати. Сви фратри и ђаци дотрчаше. — Шта је? — пита Срдар. — Не знам. Може бити да је велико зло. Кад сви уђоше за Срдаром и запалише свијећу, а то Брне дахће и зажмурио. Срдар, неопажен, покрену један часовник а Тетка други. Брне се освијести, па им исприча шта је било. Они га увјераваху да је то снио, а да се кандило угасило кад отворише врата. Тетка посла све, па оста с њим докле овај не заспа. Други покушај Теткин и Срдаров испаде смијешан. Било је почетком септембра. Киша је била престала, настала похладна јесен. Тетка и Срдар сјеђаху код Брне до касно у ноћ. Он им је, као обично, опет тумачио њеку нејасну мисао из једне богословске књиге, и баш раширио руке а дигао обрве пред најтежом изреком, кад с поља, испред прозора, сину муња. Небо је било ведро без мјесеца. Тетка и Срдар се згледаше, а Брне избуљи очи у њих. До трена опет пролетје пламен у противном правцу, али се јасно видје њека мрачна пруга која је за пламеном изашла. Она двојица устадоше, али се у тај мах пламен устави пред прозором, те и Брне видје да је то запаљена гука на дугачкој трсци. Срдар нагло отвори прозор и одгурну трску, грдећи, па удари у смијех. Ни Тетка се не може уздржати од смијеха. Брне видећи да се прозор отвара, брзо леже и покри главу раканцем. Иако ствар бјеше сувише очевидна, опет Срдар вјешто забашури измисливши како је видио да се у пукотини улегла њека тичурина, па је наредио слугама да је тијем начином истјерају. Уистини, њих двојица бјеху наговорили Дундака да махне њеколико пута запаљеном крпом кад они буду изашли, што је ваљало да он дозна по њекоме знаку, неће ли Брне искочити, али се Дундак опио, па не сачека знака и још му запе трска за грање од бријеста под прозором. Кад се Брни ријеч поврати, он се страшно наљути на Срдара што је прозор отварао, па зовну Бакоњу да га трља вуненом крпом. Њеколико дана прије Мале госпојине јави се први дужник Брнин. Бјеше то њеки имућни сељак из парохије фра-Томине. Он изброји двјеста талира што главнога што добити, узе признаницу, па се врати с Бакоњом возу. По стричевој наредби Бакоњи је ваљало пазити да се сељак не састаје с којим од слугу. Бакоња осјети као њеки прелом у себи, као да му снага придолази, као да ступа у њеки нови живот. Кад се поврати у стричеву собу, очи му и нехотице прионуше за гвоздени ковчежић, који је једнијем боком вирио испод кревета. Послије, кад ђакон и Бујас дођоше на обично предавање, и њихови погледи (ваљда поводећи се за Бакоњином) прилијепише се за ковчег. Отада, свакога дана послије јутрења, Бакоња иђаше на воз да дочекује дужнике, па би их допратио к стрицу, па испратио, а за то би добио „јабуку”. Ковчег се пунио, али поста невидљив радозналијем очима. Говорећи о томе с друговима, Бакоња је прилично смањивао примљене своте, а кад је дуг био готово утјеран, он је пред њима прћио усне тобож надао се е ће бити више... Почетком новембра у манастиру се чињаху велике припреме за дан светога Фране јесенскога, кад се стјецаше народ и постриженици. Те године је још имао да буде избор новога гвардијана, јер Тетка само замјењиваше Брну, а овај бјеше разријешен. Већ уочи поменутога дана дође осам фратара, међу којима бјеше Вртиреп, Жвалоња и Пињета. Тетка наговори Вртирепа да се измири с Наћваром, на што Вртиреп одмах и пристаде, по свој прилици зато што му је брат био дужник Наћвару, а дуга не платио. Измирење је било свечано и јавно. Вртиреп отиде са Тетком и оном седморицом што с њим дођоше у собу Брнину, па ушавши први, рече раширив руке: — Брате у Исукрсту, прости ми моје увриде!... — Бог нека ти прости кâ и ја — одговори Брне пољубивши се с њим, па и свијем осталијем. Сутрадан освану красан јесењи дан, а већ око прве мисе дође много најближих прековођана. Наста обични метеж. Већина фратара сјеђаше по исповједницама. Људи и жене, подијељени на гомилице, чекаху реда, јер је прва дужност на дан „проштења“ одстојати једну мису, па се исповједити и на другој се миси причестити. Та права најезда опроштеника нареди се с богом, па отиде ка Тетки у трпезарији да пише прилоге, начинивши мјеста другој најезди у цркви. Тетка их прими љубазно, записа свачије и најмање прилоге, а Балеган и Мачак часте по ракијом, па онда људи и жене отидоше, њеки на тријем, њеки у двориште, те посједаше и почеше јести. За тијем првијем колом опроштеника наиђе друго у трпезарију, па и ти уграбише мјеста у манастиру, јер сви желе да се одморе у његовијем зидинама. Бакоња је стражио иза врата предње стричеве ћелије. Стриц му сјеђаше на дивану, стрецајући од сваког корака који би затутњио тријемом, јер се бојаше похода. — Ко је то прошâ? Који су то прошли? — питаше вра свакога тренутка, а Бакоња лагано одшкрине, звири па казује стрицу. Њеколико пута промоли главу напоље и виче да се и даље чује: — Фра-Брне је болестан. Не може вас примити. Не може ни диванити. — Да није који од дужника! — пита стриц. — Да није који спомињâ за дугове, а? Бакоња одмахне главом, с изразом на лицу који је значио: — „Ја то знам! Већ би ја дужника нањушија и да се не јави!“ Међутијем, како је народ навирао (а већ зарана бјеше га много више но другијех година), Бакоњи је машта кипјела. Сјећао се живо прошлијех проштења: првога, кад је био пустођак, кад се оно прославио нашавши стричева кулаша; другога, пред смрт Шкоранчину, кад су се људи чудили како он одмеће и одскаче не само вршњацима, него и старијима; трећега, кад је предвече јахао на дорату и водио још три седланика на појиште, па кад угледа Зврљевљане, а он ситно поиграј, тако да је Маји (онда је била дошла маја с Кривицом и Галицом) срце играло; четвртога, кад је већ био озбиљнији, те се није ачио јунаштвом и хитрином, но је стријељао очима црнпурасту Јелку, с којом се био већ познао... Бакоња дубоко уздахну. Он није сад жалио за којекаквим ситницама, али је тек жалио за слободом, те завидио Бујасу и Бутри, који, истина, имају много посла по цркви, али тек у тишми налазе промајне, а њему се ноге укочањише стражећи иза врата. Па онда то га је и понижавало. Каква је то улога, њему, ђаку пете године, да кришом гледа ко пролази!... Одједном отвори шире врата, те промоли и труп. — Шта је? Ко је? — пита Брне. — А, ништа, ништа — рече он не обзирући се. — Мислија сам да је један дужник, али није, приварија сам се! И загушујући уздах, затвори врата. Бјеше прошла Срдарева „једра Јелица“ са матером, а за њом, послије једне гомилице, друга Јелка са њекијем дјевојкама. Бакоња се тек машта изоглави. Он зажмури и звекећући талијерима, које је имао у шпагу, занесе се на крилима снова. Бакоња видје себе у мантијама, на добру коњу, који под њим подиграва кроз њеко лијепо село. Испред кућа куд он пролази устају жене да му се клањају. Мушки су на работи, по пољу. Њека га баба ђаволасто погледа и даде му прстима знак куда ће окренути, а он одлети на страну, па ће у шуму, или у њеки заклон, гдје га чека Јелка. Она је већ удата: дабоме, у његовој парохији. Па онда се слекну и замисли своју парохијску кућу. Ту је коњушар и кувар, али има више врата. Од једнијех он сам има кључ, а носи увијек уза се и кључић од стричева ковчежића... Стриц је умро, бог да га прости, већ поодавно, а он је нови фра-Брне, Јерковић XXV... — Зар си ти, магарчино, заспа? — викну стриц. — Ко је то исприд врата? Бакоња се тргну, те кад повуче врата себи, ударише га у чело, а у исти мах зачу се више гласова. — А, дите моје, ту ли си? — вели Кушмељ. — Иве мој! — викну Кривица, одјевена као невјеста. — Ваљен Исус, дијаче! — називају Чагљина, Рдало, Рора, Кљако, Цонтрона, Жландра... — Јево пуно наши! — рече Бакоња престрављен, и прије него што је могао примити стричеву наредбу, Зврљевљани га отискоше, па с неописаном грајом сјатише се око фра-Брне, те му љубе руке и коноп. Брне једва дође до ријечи, те викну: — Затвори врата, ђаво те однија!... шта ви... Зар се тако улази, зар оћете да ме овако немоћна загњавите... А, Исусе, увик ли ми неприлике чините, увикарце... — Дико наша — поче Кушмељ — кад је бог да, дâ си таке главе! Богу вала, милостивом богу и Дивици, а ми мислили... а ми чули... — Нисам ја ништа вировâ од свега шта сам чуја — додаде Чагљина, звјерајући очима по соби. — Јето, здрав си... Сви зачаврљаше, тако да Брне затисну уши рукама. Бакоња се једва ослободи из сестрина загрљаја, па тек видје да му је и зет с њима. Овај опет хтједе да му се о врат објеси, али му се Бакоња измаче, па отклони подаље оца и све остале, који једнако грајаху. — Прикините мало, па ћете говорити редом, ако имате шта! — викну Бакоња. — Зар не видите да је фра-Брне немоћан? Њемука шкоди и најмањи немир. Сиди, ћаћа, тамока, и ти стриче... Сви се измакните, тако! — Та-ако! — рече најзад Брне. — Подај им, дите, ракије, па... јето, шта сте то били чули? — Да бог сачува! — рече Чагљина. — Ти знаш да свако говорење нема увике своје мишљење, да је болес ди није лудос, а баш може бити и мудрос ди је затворење... — Да бог сачува и од твога говора! — прекиде га Бакоња љутито. — Шта све дробиш, а... — Е, дијаче, синовче, ниси ни ти сву мудрос посукâ жлицом! — одазва се Чагаљ. — Ја би река... Опет сви заграјаше. Бакоња њешто пришапта оцу, на што овај устаде, поздрави се с братом и пође. Сви се кренуше. У тај мах њеко закуца на вратима. Бакоња отвори, па руком склони своје на страну, јер се помоли фра-Тетка. За њим хтједе ући њеки омален, бркат сељак, дугачка сплетена перчина, који му састраг допираше до паса. Тај човјек бијаше лијепо одјевен, али по кроју хаљина као и зле успомене Букар; за пасом је имао велики нож. Та ношња одмах Бакоњи напомену Букара. Риђи брци, ситне сијере очи, спљоштени нос, даваху му лисичји израз. Па онда и сва снага бјеше му чудновато скројена. Труп му бјеше сувише кратак према ногама, а једна му се нога савила као гудало, али није храмао. Еле, бјеше један од онијех људи, кога кад видиш на сајму, међу хиљадама, или сретнеш на путу, не можеш заборавити. Свима Јерковићима прионуше очи на чудноватог човјека. — Ко је ово? Познајеш ли га? — запита Бакоња Кушмеља, отиснувши непознатог. — Не знам! — вели кнез, тискајући се напоље. — Деде, ако икако можеш, изађи. Ја ћу се одвојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш. — Чекај ме посли ручка иза мађупнице — пришапта Бакоња. — Ајте збогом! Збогом! Пошли збогом! — вели својима. И Тетка застаде докле не изађоше Јерковићи, па махну руком на странца, да причека пред вратима. — Која добра, Думе? — пита Брне, чудећи се што он дође у то доба, а знајући да нема времена на претек. — О, брате, пук навра, кâ никад досад! — вели Тетка дувајући... — Добро је, добро! Има сами велики мисâ досад близу стотину (тј. плаћених великих миса). А помисли, теке је десет ури! Још ће пука доћи! — Е, боже помози и свети Фране! — прихвати Брне. — Сиди, Думе брате, ако имаш мало вримена. Сиди, одмори се! — Не могу! — рече Думе. — Немам ни тренутка вримена. Прид реферторијем чека ме права војска. Сви смо у великом послу. Да је још десет мисника, сви би имали пуне руке посла. Дакле, можеш мислити је ли велика приша, кад сам ја к теби садак дошâ... — Ма то баш не разумим. Шта то може бити? — Није ништа, и јест велика ствар, како узмеш — рече Тетка смијући се. — Дошâ је један сељак из далека, чак из ти страна испод Велебита. Богат човик. Можеш замислити записује двадесет миса! Дакленка каже: „Нисам се још исповидија, али желим да се исповидим!“ „Па ајде, брате!“ — реко ја и помисли да није чисте памети, кад долази из цркве, а није се наредија. „Ајде, брате у цркву, па чекај реда кâ и други кршћани, па послин, кад добијеш проштење, дођи ако ћеш штогод да приложиш.“ „Ма ја оћу да се исповидим код онога болеснога вратра, код вра-Брне, а њега није у цркви...“ — Нећу ни да чујем о томе! — викну Брне устајући. — Ја сам немоћан, ја не могу... — Ма стани, брате. Ти не знаш каква би се шкандала могла излећи из тога — рече Тетка намрштен. — Стани, да чујеш до краја. Сељак настави: „По души — вели — ја не познајем вра-Брну, никад га нисам видија, али сам уснија да се код њега исповидим. Ништо ми дође у сну и рече ми липо и разговитно: ајде у манастир... па се исповиди вра-Брни. Запамти добро да се зове вра-Брне, и још ћеш га познати по томе што га ноге боле. Тако ми оно рече у сну. И јево ја потего два дана хода. Сад, ако је враБрне још дуват, ако само може уснама мицати, нека ме припушти да скинем с душе велико бриме, а, борами, и он са своје, јер се ја другоме не могу исповидити, а имам шта ли! Имам шта ли!...“ Тако вели сељак и још даље развезâ, кâ шта они чине. Сад, брате Брне, да ту није било пука... — Дакле, било је ту још свита? — Било је пуно реферторије, а он још виче, а — чућеш како скичи кад говори, и људи се почеше крстити и рекоше му: „Благо тебика кад си уснија!“ Ти сад видиш каква би се шкандала излегла кад би ти одбија! Зато сам, брате и дошâ! Ти знаш да би се рекло: јето човик посега два дана ода... — Та већ разумим! — прекиде га Брне узнемирен. — А осим тога и јест чудно да је тако сања... ако није шенуја. — Ма није, брате, него здрав и паметан човик. Дојâ је на свом коњу и још води момка уза се. Ја га мислим задржати и на ручак и на вечеру. Једно што је богат, како се види, а друго што је из они крајева одакле досад није нико долазија. Зато, брате Брне, триба да га својски приватимо, збогу млого разлога, а највише... — Па зови га! Ди је? Иве, дај штолу! Метни овди катригу, овди под распело!... Оћу, Думе брате! Зовни га — говораше Брне на предушак, обрћући се на једном мјесту. Слушајући те разговоре, Бакоња чешће отвараше врата и гледаше богатог сељака, који стојаше на тријему оборенијех очију и веома замишљен, тако замишљен да се ни обзирао није на гужву свијета, која се око њега мотала. Особито га жене радознало посматраху. Свакога тренутка могаху се чути овакве опаске: „Ово је онај што је дошâ испод Велебита да се исповиди вра-Јерковићу!... Кажу, дошâ му на сан!... Дакле, вра-Брне је могућ код бога, кад му он шаље људе на исповист!... А шта ники кажу да је вратар полудија!?...“ Кад стриц заиска штолу, Бакоња махну руком странцу. У исти мах Тетка се упути к вратима, вичући: — Оди Пивалица, оди! — Ваљен Исус, дуовниче! — рече, управо векну тај Пивалица ушавши. Глас му бјеше као у јарета, те ко би га слушао а не гледао, могао би помислити да њеко дијете подражава јарића. Бакоњу подуши смијех и обрну главу. — Јев, ово је фра-Брне коме ћеш се исповидати — показа му Тетка, па изађе с Бакоњом. Тетка растјера свијет са тријема, па се устави са ђаком испред своје ћелије. Пивалица преклони главу и пољуби Наћвара у руку. — Тако! А одакле оно ти бише, а? А како је било? Снива си? — пита га фратар, пошто сједе и стави штолу. Пивалица, једнако оборене главе и обрћући капу међу прстима, понови оно што је причао Тетка. — Ајде клекни, кршћанине добри! — рече му најзад Брне. — Видиш, ја сам немоћан и имам ослобођење од својих старјешина да не радим ниједне редовничке дужности, али кад је оваки случај за твоју љубав оћу... Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити. Пивалица баци капу на столицу, извуче јатаган стави врху капе, па клекну и склопи руке. — Даклен, кршћанине, кад си се исповидија послидњи пут? — поче исповједник. — Има управ дванајс година — одговори Пивалица уздахнувши. — Шта наопако?... Та-ако!... А зашта се ниси исповидâ за толико вримена? — Зато што ми је сотона обузеја душу — рече Пивалица спуштајући главу све ниже. — Ја сам ти, оче, највећи грешник на свиту... Ја сам сав огризнуја у крви... Ја сам заслужија не вишала, него да ме жива пеку... Пивалица заћута. Брне видје како му се рамена малко тресу и чу како му цвокоћу зуби. Брне се згрози, те једва рече: — Ти си, дакле, баш велики гришник. Томе се нисам надâ. Е па кажи све што имаш! — Прије дванајс година убија сам једнога човика. Убија сам га из пушке насрид пута између града и нашега села. То је било у зору. Нико није видија. И данас се мисли да га је нико други убија... Пивалица исприча то напретег, па застаде, као очекујући шта ће на то исповједник, који дихаше као цигански мијех. Пошто је чекнуо њеколико тренутака, настави истијем гласом, а тресући се јаче. — Исте године, посли ники пет мисеци, може бити, чувâ сам свој виноград. Једно сеоско дите прође онуда. Ја га ударим великим каменом у слипо око. Дите пане мртво. Ја га однесем до бунара, недалеко од винограда и бацим га у њ. Ни то се није дознало да сам ја учинија... — Ма зашта си убија човика? Зашта си убија дите? — пита Брне, једва дошав к себи. Али Пивалица канда не чу то, но настави као у некој грозници, говорећи брзо: — Па ’нда сам бија сву другу годину болешљив. Пија сам пуно, опија се сваки дан. Запалија сам комшији сино и заклâ му два вола. Јопет сам убија човика из једне пећине повр села. Па више нисам зла чинија за дви године, али сам јопет убија вратра... — Та јеси ли ти при себи, човиче — викну Брне, сав дркћући, и измаче се. — Камо срића да нисам! — рече Пивалица примичући се на кољенима. — Чуј даље. Најпослинак сам своју жену обисија о тришњу прид кућом, па рекâ да се сама обисила. — Ма зашта си чинија та крвна дила, не кажеш ми? — Зашта? — понови Пивалица спустивши руке низа се. — Зашта? — Да, зашта? Шта ти је учинија они човик, оно дите, они други човик фратар и твоја жена? — Ништа, при богу; нисам ни познавâ оне људе. Нико ми ништа од њих није био крив. — Ма како то? — пита Брне с малом душом. — Јето тако: жедан сам крви. Дође ми ништа, па би онога трена убија свакога, ко ми се намане. Зато сваке ноћи закључавам дицу у један приградак, па обисим кључ високо о једну чукљу... — Ма шта ти дође? Како ти дође? — Не знам. Уђе ми сотона у крв; ухвати ме протезавица, ваљам очима, шкргућем зубма, а рука ми сама тражи нож или пушку. Најслађе ми је заклати... Али, дај оче, свитуј, помози,... ја сам гришник, али, али... — Шта је... шт’! — дрекну Брне клисивши са столице, јер Пивалица силно шкргутну зубма и изврати очима, а рука му пође к јатагану. Докле се Пивалица окрену, Брне је већ био на тријему. Тетка му потече у сусрет. — Шта је, Брне брате? Шта се догодило, ако бога знаш? — Б-б-б, хоће да ме убије! — Ко оће да те убије? — пита Тетка тобож преплашен и узе га под руку. — Та није зар? — Б-б-б, бижмо! — Ма од кога да бижимо? Та ево нема никога за тобом! А онај је Пивалица зар остâ у камари. Је ли се исповија! Брне, изван себе, окрете се, а то Пивалица иде к њима, развукао усне, те му синуше пљосни зуби, и вели: — Ето вам га здрава здравцита! Јесам ли вам ја рекâ да ће он искочити, а да га прстом не дотакнем! Ето нека рече. А не замјерите вра-Брне, шала је од бога, телиш кад је чојеку на добро! — Шта?... Шта је то? — поче Брне. — То је да си ти изашâ из камаре, а и не знаш да си изашâ! — рече Тетка весело. — Јево те у коридору здрава и читава, а ниси прснуја кâ мијур. Ајдемо у моју камару, јер јево свит долази. Ајде, Брне! Ајде, ''Пјевалица'' с нама на ракију. Ајде ти, Иве, затвори стричеву камару... Дакленка (настави, пошто затвори врата, те претече пренераженога Брну, који хоћаше да њешто заусти), ово ти је чувени ликар Пјевалица из Б. Ја сам одавна слушâ за њ и да је вишт ликар и да је велики домишљан. Ја сам поручија по њега и све му исприповидâ шта је с тобом. Какав је домишљан, јето, можеш сам да судиш, а какав је иначе ликар, то ћеш видити посли. А сад, брате, сазуј бичве, да ти обађе ноге. Деде му ти Пјевалица свуци. Брне пусти да чине с њим што хоће. Он их је само гледао. Пјевалица му опипа листове и стопала. Он је то чинио тако њежно, тако лаганом руком, да је Брну само голицало. Пјевалица најпослије зазвижда и одмахну руком. — За њеколико неђеља нестаће свега овога, само да привијаш што ти ја дам, и да одаш! — Ма, дакле, ти си ришћанин? — проговори најзад Брне. У томе се врати Бакоња, који се не могаше ишчудити. Фра-Тетка окрете талијански. Задуго је говорио размахујући рукама. Брне се више и више ведрио, докле му, у потоњу, не заигра осмијак око усана. У тријему наста тутњава и граја. Тетка изађе. — Ма је ли истина, оче, да је вра-Брне оздравија у један ма? Да је бог учинија с њиме чудо кад је исповидâ онога човика? — питају сељаци. — Јест, браћо! Бог увик чини чудеса над добрим људима. Ево нашег фра-Брне здрава. Сад ће с намикарци у цркву. Ајдемо, брате Брне. Није му било друге, но пође. Тетка га узе испод једне руке, а Бакоња испод друге. Пјевалица за њима, а сељаци пошљедњи. У дворишту придружи се велика гомила, те сви уђоше. Фратри који су мисили, видећи фра-Брну, укочањише се пред олтарима; а они који су исповиједали, промолише главе из исповједницâ. Свак повјерова да се њеко чудо десило. Брне се дуго и топло молио, па изађе истијем начином, само што још присташе Кушмељ и Рдало да га држе с леђа. Тетка уђе сам са Пјевалицом и с Брном. Пјевалица извади из фишеклије њекакву жуту смолу и предаде је Брни, поучивши га како ће свечера њом намазати два листа репуха, па их привијати на листове. Послије тога, примивши јабуку, по наговору Теткину он отиде одмах. Брне није излазио нити је пуштао кога к себи на велику жалост Кушмељеву, али сутрадан, први је био на ногама и ходао је по тријему. А ријеч оде од уста до уста, по великом дијелу кршћанства, какво је чудо бог учинио са вра-Брном „кад је исповидâ једнога великог гришника“. А ркаћи под Велебитом причаху како њихов Пјевалица излијечи вра-Брну. {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] sb6tlongrkdqm2jfo0bdt9b6svg6c8u Бакоња фра Брне/XII 0 61116 146385 144120 2026-09-19T14:07:06Z Galicijac 19151 Додао извор. 146385 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{XII ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXV}- | [[Бакоња фра Брне/XI|-{XI ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ}-]] | -{}- | }} <center><big>'''XII ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXV'''</big></center><br> Протекла је година дана од смрти фра-Брне Наћвара. Бакоња фраБрне стигао је на своју парохију у К. да замијени фра-Пињату Ћука. Три дана млади фра-Брне бијаше као гост у парохијском дому. Његов лијепи зеленко гризао је у нуглу коњушке а његов сејиз (једно момче Кркотића) либио се уз старога слугу Пињатина. Фра-Брне је имао поваздан службенога посла, пишући инвентар црквених и парохијских ствари. Пакосни Пињата навлаш је одуговлачио и цјепидлачио, али фра-Брне не изгуби стрпљења, но је све, чак и увредљиве ријечи примао са осмијехом. Виђенији сељаци долажаху одвојено и у гомилама да се познаду са новим парохом. Његова слава бијаше га давно претекла. Знало се да је млад као капља, лијеп као уписан, бињаџија као какав бег, снажан као рслан, срчан као хајдук, уз то богат и огранак једне старе свете лозе. да се све те особине налазе при једноме човјеку, то је тешко било вјеровати, али и оне које бијаху на први поглед видљиве заношаху његове парохијане. Фра-Брне је пријатељски сусретао свакојега и сваким начином настојао да они одмах осјете разлику између њега и сухога фра-Пињате. И сељаци одлажаху задовољни. Једино млађи људи врћаху главом, јер по самоме чувењу помамило се, болан „женско уво“ гдје им дође фратар каквога нема Далмација! А шта ће бити кад га виде изблиза и кад га чују како пјева! Јер, збиља, кажу и да пјева дивно... Најзад фра-Пињата очисти стопе. Фра-Брне нареди да се окрече свијех пет соба, па на горњем спрату распореди свој лијепи нови намјештај, који бјеше купио у варошици. Одмах при уласку, где је дотле била соба слугина, биће одсад „канцеларија“, да сељаци не би шврљали по кући тражећи „вратра“. А да би се то озбиљније препријечило, фра-Брне даде направити решетку пред стубама. Осим тога ста уређивати двориште и врт, који бјеху прилично запуштени. Све је то заузело три-четири дана. По селу се пратио сваки његов покрет и разносила свака његова ријеч. Он је свакога јутра „диванио“ малу мису, али како бјеше вријеме највећег пољског рада — окопавање кукуруза — није нико долазио ни у цркву ни иначе к њему. Најпослије ограну и недјеља. Све, и старо и младо, спремаше се цркви. Људи су се бријали, жене су вјетриле зубуне и опрегаче, узајимао се сапун по кућама, натакали се вишци ракијом, бураче вином, тргали се шипци са тавана, брбале су дуње по дну ковчега, задруживала се стока како ће и више чобана моћи на богомољу. Већ чим сунце грану, уз брујање звона, покрену се сав шарени народ, те загуши цркву и притисну пространо гробље око ње. Старци сјеђаху пред фратровим двориштем. Кркота, у новим хаљинама, држећи руке на крстима и звиждукајући, шетукаше по дворишту као војник на стражи. Кад се кнез упути у кућу, Кркота диже главу и замаха њом, само толико. Дуго се чекало и гледало пут отворенијех прозора, на којима лепршаху китњасте завјесе, предмети великог испитивања и нагађања женском „уву“. Стари црквењак, који је служио осамнаесторицу пароха (јер се у К. често мијењаху), сјеђаше пред црквом оборене главе. Можда је премишљао о свијем прошлијем свечаностима при првој миси новога пароха, јер одједном диже главу и рече: „Е, овога није никад било!“ — па отиде у парохијску кућу, не осврћући се на Кркотину забрану. Али се на вратима срете са фра-Брном те устукну. Сав народ поустаја. Сви они који дотле не видјеше фра-Брну зинуше од чуда. А он достојанствен и лак, штитећи бијелом марамом главу од сунца, прође између стараца и уђе у гробље. Све се скркну око њега. За два минута обје му руке и конош бјеху влажне од цјелива. Једва се ослободи те уђе у сакристију да се обуче. Затијем, више од два часа, плијенио је милином срећни пастир своју нову паству. Од тренутка кад својим звонким гласом прво запоја, до тренутка кад послије мисе, на крају своје поздравне бесједе не рече „амен“, нико не скиде очију с њега. Пошто изађе, црквењак и Кркота изнијеше ракију из куће да часте народ, а примљена уздарја стављају пред Брну, који већину тога подијели међу дјецу. Онда се ухвати коло, а старци се с парохом склонише у врт, гдје га узеше на испит, онако, сељачком лукавошћу. Бакоња се добро сјећаше Срдаревих поука, те њеке примијени. Шта га све нијесу питали!? Један је тражио лијека њекој болести, други је искао савјета због њеке парнице, трећи је издалека наводио да му треба новаца, а да не би жалио дати добар залог итд. Бакоња стаде сасвијем потанко, управ досадно потанко, испитивати онога првога о његовој болести, па онда засу савјетима о лијечењу, које је опет толико трајало; тако исто поступаше и са питањем о парници, а учини се да није чуо или да није разумио наговјештај онога трећега. Тако га је вазда Срдарина свјетовао: „Говори у бескрај о ономе што ни мало не засијеца у твоје интересе, а чим се сељак дотакне ствари која би ти могла донијети зановијети, направи се нејасан па, ако хоћеш, и недотупаван.“ Пред подне се народ разиђе. Људи однијеше мишљење да је паметан, жене да је скроман и милостив према дјеци. Још се изнити читава прича како кућу држи чисто и господски, али да се храни сасвим просто, пошто му један његов рођак готови. Још се види да није у души поносит, кад он и другима каже да му је Кркота рођак. Послије подне Бакоња пројаха кроза село, те се пред сваким двориштем устави и поразговара, не гледајући у очи младе женске, иако су га њихве очи пиле. Тога је вечера ипак одјекнуло због њега доста удараца по невјестама — па иако под сасвим другијем изговором. Тако је трајало за њеколико недјеља, докле се народ не утврди у мишљењу да је фратар сасвим друкчији него што би се могло мислити видећи га онако млада и бујна! Једнога раднога дана увече дође из варошице (не оне којој је припадало Зврљево, него оне којој је припадало село К.) један дебељко лацманин и с њим један факин носећи велику котарицу. Факин одмах отиде, а дебељко остаде. То је био кувар, који је дуго времена служио код њекога имућнога самца. Сутрадан пред подне стигоше: поп Илија, Срдар и Тома, Машин син са Велике оштарије. Бакоња им се надао, јер је свакога тренутка излазио из куће и изгледао. Бакоња је одржао ријеч задану попу Илији, јер, прије но што доби парохију, био му је гост два дана. Поп Илија бјеше удовац без дјеце, а на гласу бјеше његова дочекљивост. Сад се Бакоњи образа тицало да му се тако одужи да се и то разгласи, па макар његови парохијани промијенили мишљење о њему; а већ не треба казивати како је својски желио Срдара, и због чега му је добро дошао и Тома. Четири дана непрекидно трајаше гозба. Домаћин и Срдар очатили би мисе, па би тек тада будили попа Илију. Онда би сви у шетњу на коњима. Кувар се управ ачио својом вјештином, те је свакога оброка задивљавао поп Илију, који је могао судити о тијем работама. Он и Срдар особито се издовољише морском рибом, које бијаху жељни и за којом се тако слатко пије. Послије ручка „спавнули“ би сви, па би се опет шетали до вечере, која се доцкан почињаше. Поп Илија и Тома отидоше, али Срдар оста. Сутрадан отиде и Бакоња тобож да походи родбину, како рече главарима, а замијени га Срдар у парохијанским дужностима. На Великој оштарији оста два дана, па оде у Зврљево опет на два дана, јер се Галица удавала. У повратку је опет имао посла на Великој оштарији за један дан, па се врати у своју парохију, и смјеста се увјери да је Срдар већ омиљен међу сељацима, јер га затече с великом гомилом у гробљу гдје пију. Протекао је већ мјесец дана откад Срдар гостује и Бакоња одлази сваке недјеље за један дан. Додуше, зуцкало се о томе, али никоме није криво било што се млади фратар бакочи изван села. У почетку бербе Срдар се врати у манастир, а почеше долазити походе из Зврљева. Најприје дођоше Кушмељ, Шкембо и стари Кркота, те зачамише. Кушмељ и Кркота шврљаху цијелога дана по виноградима, упознајући се са људима. Кнез је свуда лијепо приман био, те се свак чуђаше његовој необичној снази, кад би као из шале дизао бадњеве са кљуком. А Кркота заглушиваше свакога причајући о разним особинама Јерковићева соја. Он је увјеравао да никад не бјеше њихове одиве вјештице, те се женици увијек грабише око њих. Обојица пак од лупежа стрица Јурете направише њекога знатнога јунака, који је био страшило ркаћима. Послије њих дођоше: Осињача, Крива, Чмањак и стриц Чагљина. Како Осињачина намјера бјеше да ожени Чмањка, то она и Крива стадоше врло вјешто сијати ријечи о том, а како се Чагљина досјети томе, а бјеше му потреба од њеких двадесет и пет талијера, то он проглуши село причајући о честитости Кушмеља и Осињаче и њихову великом имању. Најзад, на велико чудо Бакоњино једнога вечера „изуше се“ пред њим. То је Чагљина, разумије се, исказао у једној здравици, у којој привуче пажњу дујову ова изрека: „А да велика богољубнос твоја свеже мало и далеко Зврљево са овим богатим и племенитим селом, то је по сриди наше дите Јозица, које твоја богољубнос може усрићити.“ — Шта је то? — Запита Бакоња намрштено... — Казујте чисто и јасно како то да разумим. Чмањак побјеже. — Бора ми, ствар је наполак готова. Не триба ништа но да ти речеш рич — поче мати. — Ти знаш да мени триба заминица, да... — Знам, знам — прекиде је нестрпљиво син — него с ким сте ви то уговорили, на коју сте око бацили? — Па на нику Вицу Јеретину... — Вицу! — узвикну фратар у чуду, јер она бјеше удовица, старија од Јозице најмање десет година, а тако крупна да би га, што но кажу, могла за пас задјенути. Он одмах разумједе шта их је навело на тај избор. Вица је била имућна удовица без дјеце. — Јесте ли ви при себи? — рече он. — Ди је она за бедуастог Јозицу! Осим тога, да ли је она за наше село и за нашу кућу! Она је навикла живити у равници, па, борме, и у сваком изобиљу. — Лако је за све то, ако ти само оћеш — умијеша се Крива. — А шта ту „крупна“, „богата“, „старија“ и шта ти ја знам — вели Чагљина. — Главна је ствар: част. Она је мудра жена, колико сам ја позна, и она што највише жели, то је да се назове снајом једнога вра-Брне Јерковића. Дуго су о томе распредали, и најзад Бакоња не може друкчије него пристаде, а Чагљина сутрадан предаде злато и смете Вицу и званице једном здравицом какву никад прије није смислио. Трећу најезду сачињаваху: Галица, муж јој, Рора, Кљако и Цонтрона. Ти дођоше испред Божића. Бакоња се веома бојао да Кљако и Рора нијесу дошли да разгледају земљиште, како би им послије лакше било „приваћати“, те су кувар и Кркота имали наредбу да им никако не допусте да се тријезне. То је био једини начин да се парох обезбиједи. Цонтрону пак није могао зауставити да не лијечи дјецу по селу од сугреба и урока... И тако село имаде прилику да позна готово сву родбину Бакоњину. Иако већи дио њих не начини рђав утисак, опет су се сељаци чудили на кога се Бакоња увргао. Послије празника дође опет Срдар у госте, те Бакоња једва одахну и отпутова мало, а пошто се врати, нови пријатељ, Вицин брат, поче зидати прилично опсежну кућу, недалеко од парохијског дома. Све је село знало да је он пуки сиромах, те се нагађало да је то Вицина намисао, и да ће довести мужа, у уљештво. Брат о томе није ништа говорио, иако су га често питали. Бакоња је пак имао двије крупне ствари на врату, двије свадбе, братову и Цвитину. Цвита је већ била испрошена за једног удовца, пропалог трговчића у варошици, а Јозица већ бјеше три пута оглашен. Више је бриге фратру задавало ово пошљедње, јер се бојао бруке, и често говораше о томе са Срдаром. Да не би њега, могуће је да би Бакоња ту свадбу одгодио, па и покварио. Али му Срдар не даде премишљати, но учини да с тим похита. Ради тога Срдар оде у Зврљево и дође са сватовима. Сељаци се зачудише увјеривши се да се Вице збиља пресели у Зврљево. Међутијем нова кућа бјеше покривена, па се закључа, и остаде тако пуста. Вицин брат се јадаше да нема више новаца за даљу опрему, а у исто вријеме нејасно наговјешћиваше да га је њекако сестра преварила. Чуо је био да ће власт послати жандаре у село, па им је хтио спремити стан. То је било пред црквену славу, која бива у јесен. Тога дана, по обичају, стече се мноштво народа, свећеника и варошана. Међу овијема био је и њеки трговчић из даље варошице са својом женом. Тај човјек бјеше у годинама и ружан, а жена му не само млађа двадесет година од њега, него и тако необично лијепа да би јој тешко могао пара наћи, те, у свој налози, она веома упаде у очи, а и он због противности. Њему је било име Иван а њојзи Цвита. Они баш као да хтједоше привући на се пажњу сељана, с којима су се највише и мијешали. Цвита је била благе, слатке ријечи, а Ивана као да много занимаше нова кућа, коју је задуго пажљиво прегледао. Говорио је да би је купио, јер му је давна жеља да има гдје у селу кућу и мало врта гдје би о љетњој припеци могао доћи на хладовање. Како је сељацима ласкало да сједи један имућан варошанин у селу, то га сви наговараху да купи, наваливши на продавца, те попусти у цијени. Иван купи кућу. Фра-Бакоња имађаше пуну кућу гостију, тако да су по двојица, по тројица смјештени били у једној соби. Међу гостима, разумије се, бијаху Срдар и поп Илија. Тога тек дана сељаци познадоше колико вриједи фра-Бакоња. Кад се послије вечерње момчад поче бацати камена с рамена, Бакоња је задуго био међу гледаоцима, па пошто се изведе начисто који је најбољи уметач, фратар узе камен, па као из шале добаци. Тај најбољи уметач бјеше њеки ришћанин из поп Илијине парохије, младић висок и необичне снаге. Бјеше му име Стојан. Сви се веома зачудише, јер Стојан бјеше одметнуо и побољима око три стопе. — Шта учини, дуовниче, ако бога знаш — рече Стојан смијући се преко воље. — Ти кô из шале добаци, а вјере ми, ти би далеко пребацио. То говорећи, Стојан свуче јечерму, стегну се пасом, па поступајући три пута, паде за каменом и пребаци за једну пед. Диже се велика граја. Ришћани викаху: „А, ко ће кô Срб.“ Католици пак, у огромној већини, а јетки што ркаћ однесе славу, навалише молити фра-Бакоњу. Он се за дуго шчињао смијући се, али кад чу њеку подругљиву замјерку од једнога друга Стојанова, Бакоња зави рукав од мантије. Педесет их потекоше да му донесу камен. Он не хтједе поступати, но с мјеста, само што преви кољена и стисну зубе, па одбаци Стојану по корака. Диже се права бура, али се Бакоња уклони. Његови парохијани стадоше га величати и причати зачуђеним гостима све што он може учинити. Њему је као од шале прескочити трупачке најбољег коња, или скочити из бачве у бачву, или сломити потковицу, или погодити из пушке гдје оком назрије. — Богами, брате, он је прави Срб! — рече један кнез ришћанин. Слава Бакоњино разнесе се надалеко. Фра-Бакоња не само што угоди својим парохијанима, не само што се кршћанлук надалеко поносио њим, него због витешке своје ћуди, због душевности и искрености стече много пријатеља и међу ришћанима и њиховијем поповима. Он је пак сам о себи говорио. — Сви кажу да сам добар човик, а ники кажу да сам рђав фратар! Може бити и једно и друго! Кад сам се родија, ја нисам избира шта ћу бити, а садак сам каква ме дадоше бог и људи! {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] oevhyx99nbqjqf3spbscl4sdx5cb64u Бакоња фра Брне/XI 0 61134 146384 144153 2026-09-19T14:06:38Z Galicijac 19151 Додао извор. 146384 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Симо Матавуљ|Симо Матавуљ]] | [[Бакоња фра Брне]] | -{XI ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ}- | [[Бакоња фра Брне/X|-{X КАКО ПЈЕВАЛИЦА ЛИЈЕЧИ}-]] | -{}- | [[Бакоња фра Брне/XII|-{XII ФРА-ЈЕРКОВИЋ XXV}-]] }} <center><big>''' XI ДВИЈЕ СИЛЕ КОЈИМА ПОДЛИЈЕЖУ ЉУДИ'''</big></center><br> Љето је. Зора је. Бакоња спава у предњој стричевој соби као и увијек. Ноге му пресижу душек, који му је толико година дугачак био, а како лежи наузнак, душек мало што није узак под његовијем широкијем леђима. На поду, крај главе налази се фјорентинска мједена лампа са четири носка, расклопљена књига посута пепелом, дувана у хартији, земљана лулица са кратким камишем и огледалце. Подаље су разбацане хаљине. На Бакоњиним бијелим и руменим образима, осјењенијем првом длаком, огледа се младићно здравље; око усана лебди му осмијак, а како је пружио снажну, бијелу мишицу, прилика је да снијева е му на њој почива вршњакиња. Будионица зазвони. Из старе навике Бакоња се прену и прекрсти, али не скочи као њекад, но лешка докле не изумре пошледње зујање звона и замишља веселога Бутрицу како поскакује држећи се за коноп. Најзад сједне; протеже се и с поносом омјера своје јаке удове, па дохвативши огледалце и гладећи се по бради, помишља на црномањасту Јелку. Прије догађаја са Пјевалицом Бакоња бјеше свега два-три пута, Бујасовом бријачицом, ошурио „маовину“ с лица; али откад му букну честа длака, стриц му поклони бритву, а откад му Јелка рече да јој се прсти јеже кад га помилује, Бакоња се поче бријати свакога другога јутра. Дакле, тај додир руке са првијем знацима мужевности напомињаше му Јелку. Задуго, чим би Бакоња отворио очи јутром, милина би му испунила груди и он би похитао ка прозору да отправи први поздрав њојзи преко воде, знајући да и она о њему мисли чим се пробуди. Није ријетко бивало да он, кроза зимњу кишу, кроз прољетњу маглу, угледа у даљини као њеки мали камени кип, а он је знао да су очице тога кипа упрте ка манастиру, да уздаси лете к „милом Бакоњици“, да се руке савијају грлећи његову прилику, те би се и Бакоњи сузе завртјеле и, прожет онијем милијем осјећањем, све што рађаше, рађаше као у бунилу. Послије подне, као што сунце распрши маглу, тако би он снагом своје воље разведрио своју главу, те знађаше да шмигне неопажен преко воде. За то је, осим помоћи вјернога Дундака, требало доста хитрости и прегаоштва, али то титрање са својом сигурношћу (јер, без сваке сумње, кад би се дознало, био би с мјеста истјеран) имађаше особиту чар за Бакоњу. Кад би своје злато прекорио што јутром зебе и кисне, она би му умјела одговорити само сузама радости и јачим привијањем на своје груди, као да му хоћаше рећи: „Та видиш ли да те моја јака жеља и привуче и проведе неповријеђена кроза погибли!“ Ту је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако. Осим тога, обоје мораху вјеровати да њеки нарочити светац штити њихову тајну, кад она оста скривена од матере (Јелка немађаше ни оца ни браће, но двије млађе сестре), од сусједа и пастира. Најзад Срдарина, који се једнако „кланчао по кметови кâ обаћетан пас“, затече их на осами, али се учини невјешт. Бакоња немирна срца, врати се к возу, гдје затече намрштена Срдара. Овај му пође у сусрет такијем начином, као да ће га шчепати за гушу, а кад Бакоња устукну, Срдар удари у грохотан смијех и загрли га говорећи: — Еј, лудо дите, зар да се фра-Јаков за таке ствари љути! И мислиш ли ти збиља да ја за то нисам одавна знâ? Та знали смо ми одавно... и ја и Јелица. Још смо се чудили вашој неопрезности. Јелица ме више пута наговарала да ти понудим да се с твојом Јелком код ње састајеш, ди ћеш бити сигуран кâ у својој кући. „Жâ ми је, вели, оне луде дице, јер ће најпослин заглавити.“ Ја је нисам тија послушати, знајући да је забрањено воће млого слађе, кад се до њега кроз трње докрадеш, али већ видећи да сте изгубили сваку бојазан, ја сам вас отимице затекâ. Сад како знаш! Од тада неста сваке опасности. Бакоња је на новом коњу новога гвардијана готово свакога дана уза Срдара ишао преко воде и одмарали се код Јелицâ. Фра-Тетка је драге воље пристао да му Бакоња укроћује зазорљивог младог „билца“, којега бјеше купио од њеког дужника фра-Брнина... Тако је њекад бивало, а сад? Сад, након десет мјесеца, послије првога, присног, заносног састанка, Бакоња, као год што се из пуке навике бријао свакога другог јутра, тако је из пуке навике гледао преко воде, тресући узгред дувански пепео. Нестанак свију препријека, знатне промјене у Јелкиним цртама, додир са Срдаревом Јелицом, Срдарева причања из своје прошлости, поуке које се из њих могаху црпсти и, особито, видјело у ком Срдар приказиваше женски свијет, све је то, мало-помало, утјецало на Бакоњу и чинило да вехне свјежина његове љубави према Јелки. Додуше, Бакоња се љутио на себе зато што поступно осјећаше како ишчезавају дражи при дјевојци која му се из велике љубави сасвим предала, која га је једнако љубила до лудила, али није могао ратовати са својим срцем нити се могао претварати. Све што је могао то је да је сажаљава, и он је искрено сажаљавао. Да није тога било, он хоћаше поодавно с ном раскрстити; а да се скоро не деси прилика која разбуди његов понос, он би био то учинио тијех дана. Ту је прилику створио Бујас. Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрат у њему, те почео облијетати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу. Сад Бакоња, гледајући с прозора, жаљаше што је од старога друга начинио новога непријатеља и што се, на њеки начин, везао да и даље проводи љубав с Јелком. Али намах опет му се ражали, јер се сјети да му је Дундак причао како је очајница три дана засопке долазила на воз и тамо дуго чајала. Бакоња, намрштен, ста распремати собу. Једна неугодна мисао изазва другу. Доиста му Бујас намјешта замке! А онај гадни Мачак, откад нестрпљиво очекује да се зафратри и да добије парохију постао је така притворица да се човјеку не мили погледати на њега! Пошто пак, у пошљедње вријеме, обојица завиђаху Бакоњи, природно је да су се потајно здружили, те раде против њега! Али шта му, најпослије, могу? Е, да видиш, могу! Ако су се „изули“ Вртирепу (кога, за несрећу Бакоњину не трпе ни као помоћника на парохији), па Вртиреп узме конце у своје руке како је препреден, могло би се лако десити да Бакоња падне у замку. Па и њихови фратри, Дувало и Блитвар, пристали би радо у хајку на Бакоњу. Из тих црнијех мисли трже га куцање на вратима из тријема. Бакоња отвори и, сукобивши се са ведријем лицем малога Бутре, разведри се и сам. — Добро јутро, Иве! Јево чизме и јево топла вода, а ладну ћу донити одма! — рече дијете, просећи очима лијепу ријеч од Бакоње. — Добро, мој Бутрице, добро! — прихвати Бакоња тапшући малога по гојном образу, нашто он одлети као стријела, а он диже своје чизме да види јесу ли добро очишћене, па их стави иза себе, па унесе вједрицу топле воде, па спреми дуван и лушу у свој ковчег, па ста уређивати књиге у полици, које је синоћ разметнуо тражећи што за читање. Већ је година откад га Бутре послужује. Он у своме срцу није раздвајао свога учитеља Бакоњу од стрица. Бакоња му бјеше идеал. Што Бакоња рече, то је свето, што се против Бакоње рече, то му Бутре одма јави, зато се Бакоња смири не чувши ништа ново. И он је детету враћао мило за драго и био му од користи учећи га свакога дана, чим се учврсти у милости Теткиној. Кад Бутре донесе хладну воду, Бакоња му даде чвочицу у нос, па унесе вједрицу у стричеву собу, хвалећи Исуса. Брне рече стењући: — Ти си јопет пушија несритниче! Јето сав воњаш на дуван, а ноћаске сам опазија... — Нисам — одговори Бакоња отварајући прозоре. — Нисам пушија, него сам синоћке, сидија код фра-Думе, па је он пушија, а мени се упија дим у одићу... Ако заповидате, вода је ту! — Тако! — рече Брне сједајући с натегом. Бјеше доста посиједио и измијенио се за тијех десет мјесеца. Образи му спласли, подвољак се спусти више но прије, на шији му се кожа набрала, те се чињаше као да су му шклопци изашли. — Тако! — понови он спуштајући лагано низ кревет надувене ноге, које Бакоња одви и опра, па их намаза жутом машћу Пјеваличном, обложи их листовима свежег репуха, уви их повојчићима, стопала му зави крпама, назу му простране свитне ципеле и поможе му да сједне у наслоњачу. Све то Бакоња уради брзо и вјешто као какав болничар, па се врати у своју собу да се спреми и отиде на јутрењу. Да испричамо укратко како је фра-Брне проживио тијех десет мјесеца откад га Пјевалица истјера из собе. Прво што треба споменути то је да је приложио цркви педесет талијера, а не двјеста или триста као што су се сви у манастиру надали. Пошто су толико исто приложили: Блитвар, Дувало, Жвалоња, фра-Томе и Закарија из Зврљева, а нови гвардијан двадесет и пет талијера више то и Брне послије придаде да се изједначи са Тетком. Што се пак тиче лијечења Пјеваличинијем начином, фра-Брне уведе оваки ред у своме животу. Јутром, пошто би му синовац све учинио као оно сад, Брне би изишао тачно у осам часова, па би, једнакијем, одмјеренијем кораком, отишао до краја ходника па се вратио до другог краја, тако горе и доље четири пута, па би се вратио у собу, сио на најнижу столицу, а ноге дигао на кревет. Тако би се одмарао и читао докле стрјелица на часовнику не покаже тачно девети час. Тада би опет изишао на тријем и прошао на горе и доље осам пута, па би се вратио да се одмара као и прије. У почетку десетог часа „учинија би дванајс шетњâ“, како он то зваше, и попио би полак чашице ракије са линцуром; у почетку једанаестог учинио би шеснаест шетња и испио другу половину гркаче, па би отишао на молитве у цркву, гдје би пресједио, а одатле на ручак. Послије подне, тачно у два, почео би опет са четири шетње, па све тако тјерао даље, додајући по четири. Ђаци би дошли на предавање послије другога изласка, а тада Бакоња мораше пазити да не пријеђе вријеме. Тако би фра-Брне ишчепукао дужину тријема тридесет и шест пута дневно и испио двије чашице ракије са линцуром. По његову мјерењу и рачунању, уложио би времена на кретање 107 минута и крочио 4253 пута. И Брне се осјећао свакога дана боље за колико трајаше суха хладноћа до пред Божић (Пјеваличину маст бјеше потрошио двије недјеље прије, а привијао је репух). Али око Божића удари киша, те Брни најприје поче вртјети у глежњима, па се болови распростријеше у сваку жилицу од стопала, па му обузе жар листове, па му поче сијевати у кољенима, па... леже логом и не могаше копорнути ногама и не могаше заспати. У страшнијем мукама, Брне предаваше школу, грђаше Бакоњу и сав његов магарећи сој, Балегана и његово готовљење, и све на свијету, докле му болови не одузеше ријеч. Тада му се препадоше за живот, те послаше до младога љекара из варошице. Ркаћ дође по највећем пљуску, преписа што и прије, и остави зрнца, препоручи му да се умјери у јелу, па узевши за путнину и пријеглед двадесет талијера, отиде и не одморивши се људски. Брни је било најгоре сутрадан пошто узе зрнца. Па онда, кад се небо мало разведри, болови одминуше, а кад се натушти, болови ојачаше. У тој трзавици Брне науми да иде у „град“ чим се буде могао држати коња, свакако да иде у „град“ гдје има искуснијех љекара на одмет. И поче срачунавати колико ће трошити за себе и Бакоњу, дневно, мјесечно итд. Бакоња не знађаше шта да жели. С једне стране плијењаше га помисао да оде у град, ако ће и за кратко вријеме, с друге, опет, бојаше се да стриц не умре тамо, па шта би он сам међу лацманима, и шта би послије било с њим! Али чим се стриц придиже, први му је посао био да пошље човјека под Велебит ка Пјевалици. Сељак се вратио с другом гуком масти и с поруком од видара да Брне ипак хода и да пије сурутку што више може. Брне поче тако чинити. Преузе првашње шетње истијем редом, само што би иза сваке попио по чашу сурутке, те би се до ноћи надуо као тенац. То му поквари желудац, те је већ слабије могао јести, а у томе му је био њеки бољитак. И тако га ето затекосмо. Кад Бакоња уђе у цркву, бјеше протекла трећина јутрење. Сви се погледи стекоше на њ, јер, не даље него јуче, гвардијан га бјеше оштро прекорио због тога закашњавања. Очи Мачкове, Дувалове и Вртирепове бијаху пуне једа. Бакоња зажмури, затресе мало раменима и поче најприје истиха слагати уз опће пјевање, па јаче и јаче попусти мах своме силноме гласу и још ста њим извијати и треперити као што давно не бјеше, тако да Бутре од милине зину и укочањи се као кип. И сви остали, мање-више, подлегоше чару, а Теткино се лице поступно ведрило док не прими израз заноса. Кад изађоше из цркве, Вртиреп, видећи да Тетка не говори ништа, рече опоро: — Ти, Јерковићу, остаћеш данас без ручка! Сви се згледаше. Бакоња се уздрхта. — Јес разумија шта сам наредија? — Па разуми се да је разумија! — прихвати Срдар и хитро намигну Бакоњи, јер кад се тицаше казне за немарност према цркви, онда је било шкакљиво мијешати се. Фратри пођоше. Мачак, гледајући преда се, додаде сасвијем збиљски: — Узми, брате Иве, скрушено ту малу педипсу! Бујаса спопаде смијех и ухвати Бакоњу за руку. Није се могао повратити од смијеха, но стаде према њему, па га гуркаше назад, бојећи се да Бакоња не кидише на Мачка тако је био разјарен. — Е, јес губа! — рече најзад Бујас... — Сад виђу каква је губа! Немој се, Иве, жестити, да не учиниш какву лудорију! Ајдемо к Балегану кроз мала врата! У толикој горчини, Бакоњи слатко паде то неочекивано понашање Бујасово, те му пријатељски стиште руку и ћутке отидоше у кујину гдје затекоше преплашенога Бутру како прича Балегану страшни догађај. — Мучи ти, мали! — рече му Бакоња. — Ајде у скулу!... Дај ми, Грго, кафу за стрица! — Сиди ти и пиј своју, а ја ћу однити стрицу! — поврну кувар, па љевајући ђацима, заторока: — Све су то будалаштине и пизма и притворство младога дјакона, који оће да се на причац посвети зар, шта ли? И с меном је сад таки. Не гледа ме у очи и говори ми припокорно, кâ да ће се исповидати у менека. Шта је то, питам вас ја? Јесу ли то шкале прико зида обноћ, па прико гребља ка слугама по сву ноћ, кад је... — Шта то говориш Грго? — прекиде га Бујас у чуду. И Бакоња стрекну и диже главу. — Говорим шта знам, али не да одам, ни за прикор, него да се зна да нисам подитињија и да се зна да држим једно око отворено по ноћи увике, и онда кадак је Букар служија... Ја ћу викнути фра-Јакову овако... Оба скочише, те отјеравши Бутру, стадоше преклињати Грга да не говори даље. Али их Грго не слушаше, но љутито брбљаше даље, мијешајући свакојаке мисли. Најчешће је тврдио да није „подитињија“ и тада би се готово разгоропадио. Ђаци се згледаху. Већ је прошло полак године откад се стари слуга подјетио, те бјеху навикли слушати његове разговоре без главе и репа, али је дотле увијек тихо говорио. Биће, дакле, да је баш тога јутра чуо гдје њеко каже ту ријеч, кад га је она толико пекла, а уз то наљутио поступак Вртирепов, јер је Грго миловао Бакоњу увијек једнако. Ђаци се зачудише гдје он зна њихове тајне од толико година, а никада им што наговијести о томе ни у шали. Они се сад препадоше од пошљедица. Бакоња склопи руке и начини жалосно лице. То привуче пажњу Балеганову, те оћута. — Стрико мој! — поче Бакоња плачнијем гласом, на што се Бујас, разумјевши мајсторију Бакоњину, окрете к зиду да сакрије смијех. — Стрико мој! Јеси ли и ти зар мој крвник? Оћеш ли и ти да ме туриш у проваљају? Оћеш ли да ме закољеш без ножа? — Ја? — вели запрепашћени Балеган. — Ја тебе, дите моје? — Па ти, стрико! Шта спомињеш шкале и прилажења прико зида, кад знаш да сам и ја бија у томе гришном послу? Доста је да то чује фра-Брне, па онда свршено је са мном заувике! — И Бакоња покри лице рукама, а Бујас изађе, тобож и он погружен. — Ја да моје дите унесрићим? О, о, о! Језик ми се слепија, ако ја о томе више споменем! О, о, о, бог дâ и Дивица... Бакоњи већ није друго што требало, те понесе кафу стрицу. Идући помишљаше колик је само мијена поднијело његово срце откад је устао, за непуна два часа, како се морао савлађивати, он, коме је у крви било да уради што намисли! Стриц га дочека грдњама што је закаснио с доручком. Бакоња му мирно и, готово с њеком насладом, исприча шта је било, па се наједи и извади из ковчега лулу и дуван. — Тако! Шта је то? Шта... — Ево шта је. Слагâ сам вам да нисам пушија, али нећу више — рече и разби лулу о праг, а дуван просу кроз прозор, па ста распремати стричеву собу. Брне је у страху посматрао синовца. На његову блиједом лицу трепераше свака жилица, његови снажни и гипки удови бијаху тако покорни његовој вољи, да то стрица неугодно дирну, те, не знајући, зашто сјети се својих предака: фра-Јерице, о коме се пјесме пјевају, и још славнијег стрица Јурете. Бакоња узе рукописна предавања и једну књигу, отиде у учионицу, па ста шетати. Те године бијаху стални учитељи: гвардијан, Дувало и Вртиреп. Предавање, кад га је било, текло је истијем редом и начином као што је описано у глави шестој. Бакоња стиже Бујаса у науци, те их изједначише, а како је он, поред свега ашиковања и јегленисања са Срдарем много читао, то је својим питањима често доводио у забуну и ученога фра-Дума. Ону пак двојицу слабо је цијенио, а није то ни крио, те га највише зато и помрзише. Мачак одавно није долазио на предавање, једино је ишао ка фра-Брни, докле је он примао. Већ су три мјесеца откад свакога дана нестрпљиво очекује позив да отиде да се зафратри, те већ и не излази из стричеве собе, осим у цркву и у трпезарију. Бутре је пак долазио касније, као оно њекад Бакоња. Бујас уђе. — Нема скуле! — вели он. — Имају ники састанак. Ено и’ свију у гвардијановој камари... Па како сврши са Гргом? Бакоња сједе и налакти се. Очи су му сјактиле. На лијевој страни чела утонула му браздица у коју се Бујас загледа. — Шта ти је сад? Је ли ти жâ што смо се помирили? — Нећу више тамо — рече лагано Бакоња, дишући узбуђено. — Дајем ти рич да нећу више прико воде! — Е? — учини Бујас и диже високо обрве. Бакоњи се одмах лице зажари и очи помутише, те Бујас виде да га обузе стид, кајање, срџба и мноштво других нејасних осјећања, и он се крену да изађе. — Стани! — рече Бакоња. — Ти не знаш како ми је! Ја то нисам рекâ да... Ја те циним кâ пријатеља, па зато оћу да ти ово кажем. Мени је жâ несритне дивојке. Ако ја будем и даље ишâ, она се неће удати, а било је прилике и досад да се уда... Разумиш ли? Бујас потврди главом, слегну раменима и изађе. Тада Бакоња бризну у плач, у силни плач. Учини му се да му сузе извиру из дубине срца, а не осјећаше да му бива лакше. Тако му никад није било. Што је најчудноватије, осјећаше да није крив, али да је право што због тога трпи, да би било право и да много више поднесе. Он покуша да размишља о тој појави, али одмах удари на богословске пречаге о гријеху и кајању, које су му се готово ужљебиле у мозгу, те му се пажња на томе малко заустави, пак се расплину. Бутре, одшкринувши врата, застаде бојажљиво и накашља се. Бакоња се поново разведри. — Оди, Бутре, де! Ајд’ да видим јеси ли научија. Дијете сједе до њега и поче чаврљати из часловца. Тако је трајало дуже од једнога часа. Тако их затече фра-Тетка, који само звирну, а тако мало доцније и Срдар, који отвори врата с лупњавом. — Ајдемо, момци! Јутрос ћемо раније, кад већ немате скуле! Њих двојица пођоше к њему. — Ја јутрос нећу! — вели Бакоња. — Боли ме глава. — Баш зато ајде. Шта си тако блид? Зар због оне спрдње? Не дитињи, болан! Ја сам рекâ Балегану да ти пошље ручак у моју камару, а за педипсу нека буде дупли оброк... А, јево и Бујаса. Ајдемо, дакле. У реду за мном, м-а-арш! И Срдар диже чибук, па пође пред њима. Бакоња сврати стрицу, па их трчећи стиже пред мађупницом, гдје Бутре узе утираче, па сам отрча к води. — Је-ли-те, фра-Јакове, зашта је бија скуп код гвардијана? — запита га Бакоња. — Поради никог дуго манастирскога... не знам почисто. Мислиш ли да ја слушам таке ствари? Ну, ти си садак разабрâ и вољан си за разговор. Дакленка, реци ми шта мислиш? Оћемо ли посли подне тамо? Вриме је већ... — Посли ћемо о томе разговарати — одговори тише Бакоња, мигнувши пут Бујаса, који је ишао подаље, с десне стране Срдареве. Бутре је већ био у води. Он се држаше рукама за жиле једне врбе, која беше нарочито одсјечена до дна да јој пливачи с пања скачу. Бујас се у тренутку свуче и отплива уз матицу. Срдар пушаше лулу. Бакоња замишљен гледаше у воду докле му се поглед не срете с Бутринијем, а тада се и он брзо свуче и стаде на пањ обрнувши леђа води, па, као и увијек на команду Бутрину: један, два, три! Бакоња скочи и хитну руке увис, па се у ваздуху обрну и бућну на њеколико корака од обале. Затијем се поврати ка Бутри, узе га за главу и поче га учити да плива. Међутијем и Срдар зарони једном, па одмах изађе и онако мокар сједе на сунце и припали. Тако је он вазда чинио јер се, каже, увјерио да му боље помаже „бањ у арији“ но у води. Пошто се осуши, он се још једном загњури, па настави пушење. Бакоња изађе прије Бујаса, па не обрисав се, сједе до Срдара и обори главу међу кољена. — Ја вас молим кâ бога, фра-Јакове, за једну велику љубав — поче он узбуђен. — Е! Шта то? Шта ти је јопета? — Да речете тамо, да... Није вајде, триба најприје шта измислити. Реците да се фра-Брне јопет тешко разболија да га ни за тренутак не могу оставити, па онда молим Јелицу да мало-помало... — Дакле, мислиш да раскрстиш с малом? — прекиде га Срдар одбијајући густе димове. Бакоња потврди главом. — Да сасвим раскрстиш? Да не иђеш више никако тамо? Бакоња одрече главом, пак се исправи. — Реците Јелици да јој се кунем богом и светим Франом и свим на свиту да, чим се заредим, чим дођем до новаца, неће јој фалити липа јабука ако склони малу да се уда, и то шта прије. Разуми се, триба најприје да се мала навикне шта ја не долазим, да јој се каже... — Ма на шта све толике припреме и та твоја зебња? — Зато што би могла учинити штагод од себека. Немојте се смијати. И јуче је долазила на воз и сидила више од уре, каже ми Дундак. И потавнила је, каже, у лицу кâ земља. Могла би се утопити, а онда би се и ја утопија. Одма, онога тренутка скочија би у воду. А немојте мислити да се онда не би све проћукало, да би и Јелица и ви на миру прошли. Ја то не кажем да вас припанем, јер ви знате да би ја прије себи желија зла него вами, и да баш стога говорим!... — И тако разложећи Бакоња успје да му Срдар одобри намјеру и да му обећа да ће се заузети код Јелице. Углавише како ће. Најприје ће бити сметња велика болест Брнина; па онда ће се рећи да је гвардијан њешто начуо, не баш истину, него да Бакоња одлази преко воде, те да му се ред причувати; послије ће настати берба и да ако се тад одлучи на удају. У повратку Бакоња видје гдје Вртиреп вири кроз своја врата. У стричевој соби чу разговор. Брне викаше: — Нема ту: „али“, ни „ово“, „оно“, него кад ниси донија јаспре, ајде, брате, с богом, а ја знам шта ћу. Ако нема брат, а он нека нађе ди зна, јер мени триба за личење. Изађе Крсте, брат Вртирепов, кога је Бакоња познавао, човјек малога раста, широкијех плећа, широка лица и спљоштена носа. — Идак је ништа дуовник. Валимо те, боже, оће ли се разидити до колико? — пита Крсте Бакоњу, који му не одговори, но уђе к стрицу. — Одма, с исти стопа да иђеш у варош да понесеш фра-Бони једно писмо, а адвокату друго. Узећеш једнога товарнога коња, па га осамари. Узећеш једнога сељака да те прати, али му не дај више од дви плете наднице. Ајде, нареди се! — заврши Брне и поче њешто писати. У варош! Чује ли то Бакоња збиља, или снијева? Да иде у варош, он, главом Бакоња, који се сад враћа с купања, који је намислио да не руча само да не заборави Вртирепову уврједу, који је тако далеко био од те помисли као од помисли да ће постати бискуп! — Ајде, спремај се, шта си ту бленуја! — рече Брне, погледавши га преко наочара. Бакоња отиде ка гвардијану. Једва је могао проговорити. — Да ми учините доброту, да ми дате билца... Шаље ме стриц у варош с ником пришом. Ја ћу га чувати... вашега билца... кâ очи у глави, а вире ми, није згорега да се замори, јер је плаовит. — Па, добро, узми билца — рече гвардијан мирно. — Али нећеш зар по овој припеци? Каква је то приша! — Бојим се да се стриц не предомисли. Знате, нисам никада бија у варошу! — Ниси никада бија у варошу! — понови Тетка у чуду. — Како је то могуће? Заиста како је то могуће? Бакоња, који је узео деветнаесту годину, који је седам година ђак, који је преживио прву љубав, који је рођен на два корака од вароши, кога је варош наполак отхранила купујући очина дрва, па није никада био у вароши! А био је Чмањак прве године послије његова одласка, био је Бутре, била и Јелка, а ко није био! То је једна срамота Бакоњина, коју је крио, али је тек истина да није био. Али на част и варош кад би путовао на осамарену коњу, са сељаком, који би ипак њекако познао да он тамо није био! Та му је мисао одмах расхладила занос, зато и дође ка гвардијану. Сад се присјети њечега другога. — Па знате, нисам бија ни код куће, јево је прошло шест година. Зато, ја би вечерас кући, да би приноћија, па сутра зором у варош, па сутра увече да се вратим ладом. — Па добро, добро, узми коња, само ми га чувај. Кад Бакоња јави стрицу да има коња и да му не треба пратиоца и да жели сврнути у Зврљево, Брне га гледаше зачуђен. — Дакле си ти збиља мислија да ћу тебе послати? Тако? А ко би мени привија ноге? — Па јето Шкељо! Шкељо ће то чинити кâ и ја. Он ће и спавати овди... Ако ћете, овди ће спавати фра-Јаков. Па, најпосли, промислите, шест година да нисам код куће бија, да нисам браћу видија, а никад не бија у варошу!... И сад кад сам најжалоснији, кад ми је ништа дошло да би живот пригорија, кад би ми добро дошло да се мало прођем, кад вас је сам бог напутија да ме пошљете... сад ви!... — Па добро, ајде, ићи ћеш — рече Брне сјетивши се јутрошњег његова понашања. — Ићи ћеш кад залади. — Боље је одма да не морим туђега коња и да дођем раније кући! — И Бакоња хитро стрпа своје нове хаљине у бисаге, узе писмо, прими два талира путнине, пољуби стрица у руку, отиде ка Балегану те узе хљеба и мрса, јави се Срдару; па од њега право у коњушку, гдје оседла „билца“ па на воз. У сплати спаваху Бељан и говедар. Дундак легао на бок, под ракитом, и покрио се хаљком. Бакоња га откри и зачуди се видјевши како је пожутио. — Шта је теби, Дундаче? — Ники ми се враг увалија у дроб — једва изговори возар. — Остави ме, молим те. Она двојица превезоше Бакоњу и он одјезди уз воду, далеко од села. Одахну тек кад изгуби пошљедње куће из вида и тек тада осјети како се препорађа. Навалише успомене. Туда је пошљедњи пут прошао с оцем доводећи стричева кулаша. Сјети се себе у беневрецима и опанцима, глибава и сметена, па онда, у свијем потанкостима, разговора с оцем и њиховијех снова. Како је све то далеко и како је све друкчије било оно што је замишљао да ће бити! У поспана доба Бакоња се одмори и руча у једној шумици, па се крену даље маштајући о будућности. Кад би наишао на какво село, онда би се укочио и притегао вођице, дижући прашину и дивљење, а кад угледа Зврљево, онда ободе помамнога „билца“, па пролети преко прљушâ, на којима чељад окопаваше кукурузе. Нико га не познаде. Бакоња одјаха пред двориштем, гдје је Кушмељ поправљао самар. Кушмељ пушти њеки глас, њешто између „а“ и „е“, што је одавало радост, али што би доликовало и да га је ко ненадно бупнуо у леђа. Барица искочи из куће. Обоје му се објесише о врат и засуше поздравима и питањима. Барица истрча пред двориште, па ста дозивати Рока, а да и други чују весели глас додаваше: — Брзо, брзо, амока-а-а! Дошâ ти је брат, дијак, ди-јâ-к! Најзад дође с поља здрави, збојити дјечко од десет година, у кошуљици, са широком тканицом око паса, па смијући се потрча у наручје Бакоњино, који га слатко ижљуби. Бакоња се чудио колики је Шкембо. Дође и Галица носећи вучију воде. Галица, већ зрела дјевојка, стидљиво се поздрави с братом, па уђе у кућу. Бакоња оде да поздрави фра-Захарију. Готово све жене Брзокуса, Зубатаца и Кркота изађоше му на сусрет. Међу њима нађе и двије невјесте скоро доведене, које га пољубише у руку. Даље наиђе на Чагљину, Кљака, Рдала, Ркалину, Рору и остале сељане. Са свакијем се Бакоња људски поздрави. Фра-Захарије не бјеше дома. Бакоња отиде ка зету Ошкопици и затече Криву саму. Након подужег разговора с њом, врати се кући гдје се већ био и Чмањак вратио са стоком. Чмањак је њекога јада порастао, али оста „шака јада“. Послије вечере било је сијело у дворишту. Дође фра-Захарија; дођоше сви стричеви, и Шунда с рањавом ногом, па и њихови одраслији синови. Кнез их почасти вином. Сви су се надметали ко ће више поласкати Бакоњи. Није шала, данас сутра он је фратар, па чије „дите“ он одабере, тога је и бог одабрао. Кушмељ, Бара и Кушмељићи помишљаху: „Каква разлика између вечерашње вечери и оне кад се ови окупише око фра-Брне! Е, што су ти наше јарчине!“ Разговор се разграна. Говорило се о похари, о Букару, о болести Брниној и Пјевалици, о старијем фра-Јерковићима, о старијем временима и ратовима, о стрицу Јурети и његову јунаштву. Бакоњи се чинило да снијева. Јутрос је остављен без ручка као какво ђаче, а вечерас је дочекан као какав велможа! Прије зоре Бакоња одјаха пут вароши. Послије добра часа пријеђе с путање на широку, убијену цесту. Како бјеше пазарни дан, пролазило је много народа. Њеки су гонили товаре на коњма и магаради, њеки ношаху о раменима кокоши и туке, други гоњаху стоку и свак ће се обазријети на лијепога коња и коњика. Кад сунце грану, Бакоња угледа подаље њекога ркаћког попа и момка пред њим. Бакоња ободе бијелца и стиже га. Бјеше крупан човјек, велике, прогрушале браде, весела лика. Бакоња бјеше дотле само једном видео ркаћкога попа, те га је сад жеља да се с овијем позна. Сјети се једне Срдареве причице, у којој је била практичка поука као у свијем Срдаревим причама. „Срели се, вели, фратар и калуђер. Фаљен Исус, калуђере! Бог ти помогô, фратре! Шта ти радиш, калуђере? Ја варам народ, фратре, а ти? И ја то помало. А како ти то чиниш? Ја: господи помилуј, господи помилуј, па у торбицу: А ти? А ја: ора про нобис, па у зобницу! И онда се, вели, побратимише.“ Бакоња назва „добро јутро“, а поп му прихвати поздрав, те завргоше говор о врућини, о прашини, о томе како је боље уранити итд., док се, најзад, Бакоња каза, а на то поп узвикну: „Та фра-Брне је мој пријатељ из младости! Ми смо друговали толико година заједно кад је био парох у К!“ И поп Илија (тако се звао) поче да прича о њихову друговању. Хвалио је фра-Брна као душевна човјека, који је лијепу успомену оставио и међу православнима. Распита се за његово здравље и за догађај са Пјевалицом. Бакоња се зачуди што се то разгласило тако надалеко, али исприча све како је било. Поп је све то знао потанко, па и он обрну у шалу, и Бакоња познаде још једнога правога далматинца, у коме нема лукавства, коме је шала душа, који се могаше прибројити ка Срдару и Тетки. Послије овлашнијех разговора, поп Илија поче говорити о особинама наших сељака. Каза да међу сељацима доскора не бјеше верске мрзости, да су се људи обију вјера међу собом женили и кумовали, да су то подржавали попови глагољаши, али сад, откад су почели латинци потискивати глагољаше, сад се и народ почео тровати, те ркаћ мисли да није грехота похарати буњевачку цркву, а Буњевац опет тако исто за ркаћку, као што свједочи похара манастира у коме је Бакоња и похара једне православне цркве у сусједству поп Илину. Бакоња не бјеше чуо за тај догађај, те замоли да му исприча. Прича је била кратка. Обило врата, однијело све злато и сребро, оцкврнило иконе. Лупежима се није нашло трага! Бакоња врћаше главом, али у срцу се радовао. То му у њеколико намири штету и уврједу, те се измири са ркаћима. У тијем разговорима заоминуше једно брдо, те се помоли варошица. Бакоњи се лице зажари. Међер она бјеше друкчија него што је замишљао. Бјеше ружнија. На малој равни скркле се куће, из којих стрше два-три звоника. Попов момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња. На њеколико корака бјеше крчма, пред којом је било доста путника. Поп рече да ће сврнути на кафу и мало се уредити. И Бакоња приста на то, те одјаха, изми се и пресвуче. Поп рече да ће се кренути натраг око три часа, а тако мишљаше и Бакоња. Пошто пак неће преко Зврљева, него правце, преко Велике оштарије, то им је све дотле пут заједнички, а то је око три часа. Одатле до манастира остаје му још два часа, а на добру коњу и мање, те се може одморити у чувеној оштарији. Договорише се да се састану у крчмици, па се раздвојише при уласку у варош. Бакоња пође кораком главном улицом гледајући низове кућа, варошане, а особито варошанке, гдје би се која помолила. Оне што их видје учинише му се једна љепша од друге, једна чистија од друге. И сељачки је народ врио улицом. Много му се „приковођана“ јави, али он не хтје једнога од њих да запита гдје је манастир. Кад стиже на крај улице гдје бијаху највећи дућани, гдје га с прозора гледаше њека млађа госпођа, Бакоња притегну вођице, те му „билац“ поче поигравати. У тај мах потрча испред њега њеки дроњо у изношенијем лацманским хаљинама, носећи два суда за воду. Дроњо стаде и тренутно се загледа у коњика, па остави судове и ухвати коња за оглав викнувши: — Бакоња! Зар си ти то? Бјеше Кењо. Снопасти и врљави Кењо у лацманским одеринама и бос! — Носи те враг, губава лупежино! — викну Бакоња и ободе коња. А Кењо ста викати из свега мозга: — О Кушмељићу Бакоња из Зврљева! О таволизу, измећару, шпијуне вратарски, јеси ли се погосподија, јеси! Ха-ха-ха! Стани болан да попијемо по једну кафу заједно. Та браћа смо, болан!... Јесмо, крижа ми, браћа, госпоја. Ово је слуга вратарски... Бакоња, пјенећи од једа, сврати у другу улицу, те устави коња пред њеком бабом, која се препаде од његова изгледа и побјеже. Та улица бијаше тијесна, прљава, кривудаста. Куће неједнаке. Пред њекима бијаху дворишта, друге пусте. У једној мрачној кафаници пјеваху промукло њеки адраповци. До ње, са једнога приземнога прозора, на коме се надимаше бијела завјеса, промоли се женска црвена глава и викну: — Како то, млади господине, ни мукајет! Та, сјашите, па свратите, има ко коња придржати! Одмах се промолише друге — бијаше лијепих — те викаху једна за другом: — Куд тако, липи младићу? Станите, липи господине! Бакоња погна касом. Он се сјети што му је Срдар причао о томе мјесту и помисли: „Куда ће ме ђаво нанити, овуда!“ Најзад изађе из улице, па наиђе на рупчаге пуне ђубра и на сметлишта. Лијевом страном, до кућа, бијаше путић, те, затискујући нос, пође њим и сврну у поширу улицу, која му се прва намахну. И гле случаја! Након њеколико корака, дуж једног високог зида, наиђе на цркву, у чијој пањези бјеше кип св. Фране. Из цркве допираше пјевање уз брујање оргуља. Од цркве протегла се кућа, мрке зидине, са гвозденијем пречагама, манастир дакле. Бакоња закуца алком. Отвори му вратар, који му у многом напомињаше Балегана. Бакоња му каза ко је и кога тражи. Вратар му рече да најприје остави коња гдје зна, па да дође. То зачуди Бакоњу, али види није друге. Међутијем се начета гомила дјечурлије око њега и сваки се нуди да му одведе коња у најбољу оштарију за бановац. Бакоња пође за дјечацима, који сад скакутаху пред њим препирући се. Та граја привуче пажњу по кућама, те се свуда отвараху прозори, а он се црвенио. Најпослије смјести коња, пак оде у цркву и ста до врата. Миса бјеше при свршетку. По клупама било је њеколико постаријих госпођа. Фратри, један за другијем, њих десет, прођоше мимо њега. За њима изађоше три ђакона и пет ђака, у ношњи као и његова. По опису намах познаде фра-Бону. Бијаше човјек стричевијех година, стасит, прав, бијеле коже и питома лица. Остали како који, већином стари. Од ђака упаде му у очи један здепаст, необично широка лица, са великом брњицом у уху. Бакоња изађе пошљедњи, па запита друга дебељка које је фра-Боне. — Ен они, ча је ветји од осталијех! — одговори друг. Бакоња зину од чуда, чувши тај говор. Зар су ово бодули, помисли. Он је по причању знао како острвљани говоре, али никада дотле не видје кога. Утолико дебељко викну: — Фра-Буоне, траже вас! Бакоња приступи Бони, пољуби га у руку предајући му писмо, па заређа да љуби и остале. Сви заграјаше идући лагано уза камене стубе. — Како? Јерковић! Стара кућа! Дакле, то је наслидник фра-Брнин! Лип дитић! Диван будући редовник!... Па како то да ниси бија никад овди? А колико ти је година? А јеси ли већ почеја учити пастирску богословију? А је ли ти фра-Брне прави стриц, или рођак?... Бакоња, одговарајући лијево и десно, а једнијем ухом хватајући ријечи ђака иза себе, дође у трпезарију, гдје му одмах дадоше доручак са осталијем ђацима. То му се свидјело што ђаци једу са фратрима на једном столу, само подаље. Сад га ђаци заокупише питањима, а све љубазно. Види да су све наши људи, осим једнога чакавца, и да га сви познају по чувењу; канда се особито разгласио послије похаре, кад је препливао ријеку са Срдарем. Бакоња се ослободи, те им ста потихо причати смијешне ствари из свога манастира, нарочито из онога времена кад се јављала Шкоранчина пудалина. Ђаци се гласно смијаху, особито Бодул, те је то привлачило пажњу фратара, а фра-Боне му рече, полазећи: — Дакле, имаш жицу стари Јерковића да милујеш шалу, а не кô фра-Брне! Ајдемо! Боне га одведе у главну улицу, к адвокату. У предсоби бјеше много сељака у писарници такође. Адвокат, видећи фратра, остави све, па им приђе. Боне му приказа Бакоњу и предаде писмо Брнино. Адвокат, омален, сух, читајући писмо, закопчаваше и откопчаваше једно пуце на капуту, па одмах потражи свежан, хартија, узе клобук и отиде с њима двојицом у судницу. У тријему судском, међу другим сељацима, Бакоња видје Крста, Вртирепова брата, који је јуче долазио у манастир. Како Боне и адвокат уђоше ка судији, рекавши њему да чека, Бакоња се склони у кут, те слушаше наставак Крстова причања: — Ископâ ме из темеља, бездушник! Кâ што вам реко, учинија ми је зваће за сто и педесет талира главнога, шта ми је зајмија приколици, и за тријест талира добити. Неће, коза, да причека до Лучина, него навалија сад: дај! Па јето сад ће отићи картама наприд и робиће ме до десетак дана, кукав ти сам! — Ма је ли давно истекâ рок? — питају га. — Јес, ту скорице, болан. Него сам се уздâ у брата. Он се бија подјемчија, он би га и сад могâ уставити да се нису ништо загризли међу собом, па Наћвар да се освети њемукарце оће да умете менекарце! А тај је Наћвар с душом у носу! Неће живити даље од Божића, а све ће његово остати једноме му лупежу синовцу, који се и досад накрâ. Барем тако ми је брат приповидâ. А... — А ко ти је брат? — прекиде га њеки. — Вратар, болан, јарчина кâ и Наћвар! Мога зову Вртиреп, јер се врцкâ иђући кад је бија млађи. Сви су они јарчине, болан, а ми сиромаси... У томе изађе Боне с адвокатом. Крсте, који га прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се поче привијати око њега: — Оче мој, ја сам брат вра-Барин. Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле карте... — али му се прекиде ријеч кад угледа Бакоњу, који га одмјери од главе до пете, те се врати с Боном у манастир. Било је већ десет часова. Бакоња замоли Бону да му да једнога ђака који би га провео по вароши. Боне одреди најмлађега и они пођоше. Бјеше, ваљда, двије-три године млађи од Бакоње, ситан, оштроумна лика. Звао се Шимета. Бакоња хтједе да најприје види православну цркву, те га Шимета одведе у једну улицу упоредну са главном, гдје бијаше нова црква, лицем ка улици. Бакоња се нагледа брадатијех светаца, којих бјеше, зар, педесет, што ситнијех што крупнијех у шареном иконостасу, вирну кроз мале двери у олтар, па рече другу да га води најприје у „опалат“, гдје ће купити Срдару цигара, па онда у најбољи дућан да купи свиленијех рубаца. Вратише се у главну улицу, те га Шимета уведе у један дућанчић, сав начичкан кутијама. Иза тезге уста цурица од петнаест-шеснаест година, бјелолика, црнијех очију, лијепо скројена. Она читаше кад они уђоше, па оставивши књигу, уприје поглед на Бакоњу и обоје поцрвењеше. Бакоња затражи педесет цигара по три крајцара, па докле она то опремаше, он погледа на књигу и видје да је српска. На поласку опет се обоје зарумењеше и он се обазрије с врата, а оне црне очи као да га хоћаху уставити. Чудна судбина — мишљаше он — да га највише дира оно што је ришћанско! Идући к дућану, Шимета му исприча да је дјевојка јединица у матере и прилично имућна. Одједном Бакоња се трже и устави. Средином улице иђаху: Цонтрона, Врљока и Бакрица. Бакоња се препаде да није за њима пристао Кењо. Сад већ не би могло проћи да га не прогрува, ако би што лануо, па пукло куд пукло. Срећом, жене прођоше не видјевши синовца дијака, а Кења не бјеше. У дућану гдје уђоше бјеше налога — највише жена. Газда и два шегрта не могаху одолијевати, али господар видећи стасита младића, лијепа одјевена, растура гомилу сељанака па му изнесе кутију свиленијех рубаца. Жене се скркоше око њега. Једна га невјеста боцну палцем у стегну и простријеља очима, а њезин топли дах гријаше му шију. Бакоњи се запламтјеше образи а учини му се да му се капа обрће у вртолац на глави, те онако збуњен не умједе се ни погађати, но плати за два рупца два талијера и двадесет карантина. Већ му је било свега доста, а већ бјеше и вријеме ручку, те се вратише. Послије ручка Бакоња се опрости са фратрима, отиде са ђацима у скулу те су се поново наразговарали, па га сви испратише до коњушке. На растанку другови се ижљубише с њим и он узјаха на бјелца, па се крену ка главној улици, гдје, према опалту, окрете коњем два-три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџика истрча пред врата сва блиједа. Бакоња, смијући се, скиде капу према њој, па одлети у сав трк. Поп Илија чекаше га већ у крчмици, те се одмах кренуше. Настаде повјерљиви разговор него оно јутрос. Бакоња причаше старцу све што му на ум падаше, само нека је смијешно, а попо њему исто тако од свачега надохват, па онда поче дугу историју фра-Брнина ашиковања са крчмарицом на Великој оштарији. И Срдар је то приповиједао Бакоњи колико је знао, али овај ђаволски поп знао је све до ижица. Прича је толико разголицала радозналост Бакоњину да је једва чекао да позна крчмарицу, која је, како га увјераваше сапутник, још младолика, готово да је избарабариш са кћерју, којој је тек шеснаеста. Рекавши то, попо гледаше Бакоњу жмурећи и два-три пута пови обрвама. — Знаш шта, синко? — рече поп, уставивши коња као да се сјети нечега. — Послушај ти мене све што ти вељу. Ајде ти сам, а ја ћу пречим путем кући; нећу с тобом, јер је Маша лисица. Она би се одма сјетила да сам ти ја приповиједô. А ти, пошто се одмориш, пошто те она запита ко си, учини се невјешт и кажи немарно да си синовац Брнин. Е, већ замишљам шта ће бити. — Е, баш ћу тако учинити! — Али се нећемо растати докле ми не обећаш, докле ми не задаш поштену ријеч да ћеш ми доћи у госте кад узможеш. Оћеш ли ти то обећати староме попи, старом пријатељу твога стрица? Ја би те и сад повео, па било и насилу да није тако са фра-Брном као што си ми казао. Дакле, дијете? Бакоња скочи с коња, па приђе попу те се изљубише. — Дајем вам часну ''ријеч'', да ће прва моја поода кад се заредим, кад будем свој, бити вама — узвикну Бакоња и опет се пољубише. Поп сврну са цесте. Послије по часа Бакоња стиже пред Велику оштарију. Бакоња ту не видје ништа „велико“. Под голијетнијем брдима бјеше као тканица дубраве. Под њом село. Од села ка цести распрострла се тратина, а на њој обична кућа на један под, пак, ниже, зграде за штале. Али је Велика оштарија знатна била што бјеше на средокраћи између двију варошица и што се пред њом поштанска кола мијењаху. Пред крчмом бјеше големи орах и њеколико јасенова. Под орахом одмарало се њеколико путника. У сјени од коњушке лежаше стока. Бакоња одјаха и привеза коња за омање дрво, па сједе на коломат од ораха, лицем према вратима од крчме, тамо, на вратима, указа се њеки младић, голорук, у варошкој ношњи; онда изађе жена у варошкој тежачкој ношњи, бришући руке опрегљачом. Бијеше осредња, једра, лијепо сразмјерена, лијепа, „чиста“ лица, живијех црнијех очију. Најљепша јој бијаху уста, месната, али ипак мала, њешто напрћена. Додуше, раздјељак вране јој, њекада бујне косе бјеше се проширио, те се румењаше кожа, али поред свега тога, да Бакоња не знађаше е је претурила четрдесету, могао би мислити да није напунила ни тридесет пету. — Добро дошли, господине! — рече Маша. — Заповидате ли штогод? — Молија би вас за једну кафу и чашу воде — одговори Бакоња, пренемагајући се као да је веома уморан и држећи руку на челу. — Једну кафу, Томе! — викну Маша не мичући се с мјеста, па додаде: — Једну кафу, али добру, чујеш! А ви уморни, господине? Путујете из далека? У исти мах промоли се кроз прозор сушта Машина глава, али млађа готово за двадесет година, па је одмах нестаде. Бакоњи се заче осмијак, али га он савлада. Очи ипак не могаше савладати, но му се смијаху на сав мах, те их уприје на Машино лице, а од Бакоњинијех дивнијех очију и она се у тињи час преобрази, поста млађа. — Ја не знам ди сам вас видила — поче Маша заборавивши прво питање и сједајући до њега, али сам вас нигде видила!... Ви овуда нисте пролазили? Бакоња замаха главом и хтједе да начини замишљено лице, али му очи отидоше ка каменијем стубама, низ које силажаше дјевојка. На њој бјеше плава, набрана сукња и свилена опрегљача. Гуњића није имала, те, како је плела, виђаху јој се бијеле мишице у широкијем рукавима од кошуље, а и врат од коријена бијаше гô. На ногама имаше црвене чарапе у отворенијем мествама. Право је рекао поп: така је морала бити Маша дјевојком. Све је то Бакоња једнијем погледом видио, зато одговори Маши одмах. — Не ја нисам овди никад бија. — Па отиде да њешто мрдне око коња. Кад се повратио, Маше већ не бјеше. Послије њеколико минута, ето ти из крчме дјевојке, носи на послужавнику воду и кафу. Бакоњу подиђоше трнци кад је сасвијем изблиза видје, а и она ушепртљи. Обоје канда се силно зачудише кад се погледаше, па се обоје постидјеше. — Заповидајте! — једва рече она и пође натраг. — Фала! — једва изговори он. Испи врелу кафу, остави бановац, па, као да га ко тјера, одвеза коња, узјаха и одлетје. Бакоњи је срце жестоко играло, те кад сврну с цесте, одјаха и леже крај пута, налактивши се. Не само што нестаде веселости која га бјеше обузела уз попа, него њу замијени њеко осјећање које не бјеше горчина, али се њој примицаше. И у један мах учинише му се ништавни сви планови о будућности који су га дотле загријавали, и немио му поста манастир. Он није размишљао, него осјећао. Сунце већ бјеше нагло ка западу кад се Бакоња трже. Он похита. Сад, за накнаду, машта му поче ткати златне снове, али кад се примакао к возу, опет га обузе голема туга. Бељан и говедар довезоше сплату. Оба бјеху гологлава. — Шта то значи? — пита их, мрднувши главом на више. — Саранили смо Дундака — рече Бељан тужно. — Шта? — дрекну Бакоња. — Умра Дундак! И већ је сарањен! Шта је то било? — А јето видија си га јуче какав је бија. Прогута је пушчано зрно, па се спетљало у цривима, није могло изићи. Издануја је синоћке посли Здраве Марије, а данаске, послин подне, закопасмо га. — Ма какво зрно? Зашта је гута зрно? — Да прочисти црива — објасни му говедар. — Несритник, мислија је да је јоште млад, да може то поднити, па је заглавија. А, вире ми, то је добар начин за младе, јаке људе. Кад прождереш зрно, послин николико вримена ћутиш се ласан кâ перо!... Бакоња се прекрсти од чуда и отиде у манастир предавши коња Шкељу, који му каза како је стрица страшно поразила ненадна смрт Дундакова. Бакоња затече Брну у наслоњачи; оборио главу и ухватио се за трбух. Кад диже главу и угледа синовчево лице, Брне дрекну и у мал’ се не обесвијести. Па онда поче шапатом: — Ти си одма видија на мени да... Ти си се сад припâ кад си ме видија, је ли? — Питајући то, Брне као да ишчекиваше своју пресуду, тако је гледао Бакоњу, а он, сустао тјелесно и душевно, не знаде шта рећи, но покри лице рукама, па отрча ка гвардијану и Срдару, преклињући их да оду да разговоре стрица. Обојица су сједела до поноћи код Брне, који је на махове пребирао бројанице и молио се, те онда разговарао се. Кад хтједоше поћи, пробудише Бакоњу, који бјеше заспао обучен на дивану у предњој соби. Сад он узе да му чита житија, докле га није успавао. Све што бјеше Бакоња доживио за та два дана, бјеше му залиха за четири мјесеца мртвила које затијем настаде. Стрицу је бивало свакога дана горе, те се мало и одмицао од њега, а и колико је могао да разбије бригу, није тражио, и поста мучаљив. Сви су се чудили шта је Бакоњи. Срдар је залуду тражио свакијем начином да га разговори. Мало га је дирнуло: и што се „мала“ удала, и што је Вртиреп опет отишао на парохију, и што се Мачак уклонио, и што се Бујас обукао, те је и њему близу рок за то. У то је вријеме и ћаћа једном доходио и чудио се што му „дите“ поново копни и корио га и „наговиштавâ нике ствари о којима би се дало говорити“, али и то слабо поможе. Фра-Брну удари капља лицем трећи дан Божића. Однесе му сву лијеву страну, али оста при свијести. Љекар, по обичају, пророкова да може умријети наскоро, а може бити и касније. Гвардијан рече Бакоњи да се одмах нареди за пут. Шаље га у град да се зађакони. Хоће да то буде још за живота Брнина. Бакоњу ће пратити Срдар. Бакоња замоли да га најприје пусти кући за један дан, да прије него се „обуче“ узме благослов од родитељâ, као што је обичај. Гвардијан му то допусти. Бакоња урани и отиде противнијем правцем, те око осам часова стиже на Велику оштарију. Већ се због времена није могло сједети под орахом, а крчма бијаше пуна сељака, као ’но ти око Божића. Маша њешто срачунаваше кредом на тезги, а син јој Томо послуживаше људе. Њега Бакоња сад први пут видје изближе, и по лицу познаде да је глуп. Кад Маша опази Бакоњу пред вратима, истрча смијући се и ухвати га за руку. — А ти ли си? А дошâ си? А зашто ми се ниси казâ онога пута, и зашто онако побиже? Мислија си да неће Маша дознати? О, липото моја, како си стидљив? Чекај да те тетка пољуби (цјелива забленута Бакоњу). И ти ћеш се тако лип и шестан, зафратрити? Тешто најпосли, тобоже ће ти фалити невиста! Све ће се за тобом мамити кад будеш на парокији. — А бегенишеш нашега дијака? — рече један напити прековођанин који у тај мах изађе, те бјеше чуо њезине пошљедње ријечи. — Да сам млађа, дала би за њ три царева града, што се у писми каже — вели Маша. — А наћи ће он прима себи! Ајдемо гори, у камару — додаде пошавши ка стубама. — Све ми знамо о теби, Иве. Ми често о тебика разговарамо. Чућеш само шта моја Цвита о теби зна... А, збиља, ди си пошâ? Чула сам од слугу да је фра-Брни сасвим лоше, да је при скончању?... Бакоња није могао доћи к себи. У силној вреви мисли и осјећањâ које изазва тај дочек, усред дома који се у њему учини, хоћаше најзад да превлада његов мушки понос јер му се учини и сувише смијешно да се чини стидљив и дјетињаст према такој жени; али кад Маша немарно и као узгред запита за „скончање“ човјека кога, ако ништа друго, мораше сажаљевати, Бакоњи се згади, он се намршти и дође му да је заспе грдњама, па да побјегне. Него Маша, не сачекавши одговора, отиде у другу собу. Он чу шаптање и врдање, као да отвараху ковчеге. Бакоња опет владаше собом, те је дочека развукавши усне и начинивши ђаволаст поглед. — Дакле тако, ти све знаш о мени? Шта је то све? Де, погоди зашта сам побигâ онога пута и шта оћу сад да с тобом говорим? — Ајд, ђаволе! — рече она повлачећи очима и ударивши га прстима по лицу... — Ето мале! Оћеш ли да ти донесем кафу? — И изађе. Цвита уђе и збуњено назва: „Ваљен Исус!“ Бијаше опет у свечаном руху као прије, осим што је обукла плетени вуњени гуњић. Бакоњу намах остави поуздање, отвори прозор, затвори га, отиде до врата, врати се, тражи њешто око себе. Дјевојка нахерила лијепу главу и прати очима његове покрете. — Шта сте изгубили? — запита она најпослије. — Изгубија? — рече Бакоња дишући испрекидано. — Нисам ништа изгубија. Нисам има шта да изгубим. Баш нисам ништа изгубија... — Па сидите! — понуди га Цвита и синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима. Бакоњу спопаде вртоглавица, срце му је помамно играло. Он зажмури и засмија се, па лагано, лагано пружи обје руке, а кад осјети њене меке и топле у својима, он их провуче, те им се у тренутак шљубише груди и уста... Послије полак часа, кад Маша донесе кафу, затече сама Бакоњу, тужна. Они се једно другом добро загледаше у очи. Машине очи говораху: „Лудо дите! Ти си се на први поглед у Цвиту смртно заљубија, ти си се све до сад отимâ, ти си јутрос дошâ да ми кажеш да си готов изаћи из манастира, ако ти је дам за жену! (И она је о томе бунцала!) Ти би то учинија, али би се покаја посли николико мисеци. Не знаш ти како је тешко живити! А шта ће фалити ако ти њу липо удаш, кâ што смо и ''ми'' чинили, кâ што ''сви чине''? Де, не лудуј, него ајде старим, утрвеним путем а ја ћу Цвиту за то спремити, колико није спремна!“ Бакоњине очи говораху: „Страшна жено, ја сам у Цвиту тако заљубљен да не би на то пристâ кад она не би била твоје дите, кад не би знâ да је она на то спремна и да, ако нећу ја, оће други! Нека враг носи! Ја не могу бити бољи од други!“ — Пиј кафу, липото моја! — рече Маша, наслонивши му руку на раме. — Шта си тако забринут? Жâ ти је стрица! Е, па фала богу, умрићемо сви, ко прије, ко посли. — Тако је! — потврди Бакоња уздахнувши. — А ја морам да иђем кући, па ћу сутра јопет овуда. Ово је послидњи дан да сам у овој одићи. Сутра ћу се обући, па иђем у град. Маша пљесну рукама и зовну Цвиту, али се предомисли и зашапта: — Немој ништа говорити, да видимо како ће се зачудити сутра. — Е, баш оћу да јој кажем — вели Бакоња, окренувши се ка блиједој Цвити, која уђе. — дакле, сутра ћу бити у мантији! Е, збогом! Бакоња немилостиво тјераше коња. Кад га већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети комешање у себи. Био је веома незадовољан са собом. Осјећао је да је заиста њешто „изгубија“, њешто драгоцјено што се већ никад неће наћи; осјећао је да никада више неће ни дати ни примити онакога пољупца. Залуду се правдао да, кад би иначе учинио, да би онда увриједио стрица, који би се са свијетом раставио кунући га, а тако би га клели и родитељи; залуду је и сам себи напомињао да и остали тако чине. Опет погна коња у сав трк, и све тако на измјену, те стиже у Зврљево око подне. Кушмељ чим разабра о чему се ради, намисли да и он иде у град. Бакоња се опирао, наводећи за разлог да отац нема коња који би се могао испоредити са Теткинијем и Срдаријевим, али њекако и Осињача бјеше уз мужа. Бакоња мораде попустити, те се договорише да ћаћа добро урани и да их чека на Великој оштарији. Па онда настаде дирљив призор. Кнез дозва братственике који се наврсташе око огњишта, Осињача пружи врећу на коју клече Бакоња, па онда започе кроз сузе: — Да си прост и благословен, липи мој синко, да срићан будеш у светоме реду, да својој мајчици и мртвој души олакшаш... — даље није могла од плача, но му одреза бич косе, коју ижљуби и однесе да спреми. Кнез тада преузе: — Иве, дите моје, бог ти дâ... — али и њега загушише сузе. Тада сви Јерковићи зачаврљаше љубећи се с њим. Кнез их почасти пићем. Чагљина поче здравицом: — Данас је наше говорење. Кућа Јерковића роди дитића — коме су јуста од дитињства окренута на Јерусалим... — Бакоња му рече да не заборави на којој је речи, па се поздрави са свима и отиде. Сутрадан обуче Бакоња мантију (поклон Теткин) и узевши благослов од стрица пође са Срдарем у град. Кушмеља затекоше у разговору са Машом и Томом у крчми. Цвита је била на прозору. Маша пљескаше рукама, кунући се да није видјела младога фратра коме би мантија тако доликовала као Бакоњи. Цвита сађе да пољуби Срдара у руку. Бакоња гледаше на страну. Срдар се зачуди колико је Цвита одрасла и како се „расцвитала“ за три или четири године откад није био у оштарији. И по његовој шали с Машом видјело се да су стари знанци. Најзад се њих тројица кренуше у град. Требало би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разговори на путу, први утисак града на њ, пријем код бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђаконства. Све је то пренијело Бакоњу у други свијет, и он је мислио да се већ ништа не би могло десити што би га још потресло, толико је засићен био промјенама и изненађењима. Кад послије ручка отиде да захвали бискупу и да се опрости, бискуп му рече: — Остани, синко, још сутра и дођи на мису! Шта то може бити? Срдар нагађаше да би их бискуп могао звати на ручак. Кнез се куњаше да би му то милије било него да му поклониш полак Зврљева. Бакоња није то вјеровао, али не могаше разумјети што га уставља а зна да је у хитњи дошао. Али какво би његово изненађење кад му сутрадан у цркви рекоше да ће га тога јутра бискуп зафратрити — сасвијем зафратрити. Он и Срдар згледаше се. Кушмељ паде ничке на стубе пред једнијем побочнијем олтаром, па оста све тако докле не забрујаше оргуље. Тада диже главу и видје Бакоњу у свој златотканој оправи гдје клечи пред бискупом, опкољеним четом свећеника. Бакоња се прометну у фра-Брну! Једнога дана ђакон, другога фратар! Је ли то још ко видио? То је било изненађење фра-Теткино, који то изради код бискупа, свога школскога друга! Бакоњи се чинило да снива. И цијелијем путем у повратку, каогод што се Срдар и Кушмељ не тријежњаху, но придаваху у свакој крчми, тако се и Бакоња не могаше освијестити и увјерити да није више Иве но фра-Брне, баш „фра“ као што га ето зову ћаћа и Срдар. Кнез је налазио изговора да уставља свакога путника и да му казује како је „онај млади, липи редовник његов син, коме је сад име вра-Брне! Двајест пети „вра“ у моме роду, болан!“ Нови фра-Брне није нипошто хтио да се сврће код Велике оштарије, но да се заомине. Стидио се да га Цвита види пробријане главе. И тако стигоше у манастир четвртога дана у мрак. Млади фра-Брне отиде право ка стрицу, те клече и исплака се крај постеље, па отиде ка фра-Думу, па Дувалу и Блитвару. Бујас се пољуби с њим кисела лица. Балеган је плакао и расторокао се у бескрајност. Бутре је једнако око њега скакутао и љубио му руке. Стриц поклони Бакоњи стотину талијера. Он дарива млађе, па се крену с оцем у Зврљево, гдје је одслужио прву мису. Пировање је трајало три пуна дана и свршило се тијем да су се Кркотићи и Рорићи потукли. Бакоња поклони оцу и матери половину од онога што му претече пак, се врати у манастир. Стари фра-Брне живио је још шест мјесеци, увијек при свијести, увијек страхујући од смрти. Најзад јој подлеже. Млади фра-Брне дворио је стрица синовском њежношћу, али, у исто вријеме, свакога другога јутра одјахао би зором на Велику оштарију, то већ не бјеше тајна ни врапцима каквој је он сили подлегао. {{ЈВ-аутор|Симо Матавуљ|1908}} == Извор == * [https://ucg.ac.me/skladiste/blog_23036/objava_70281/fajlovi/BAKONJA%20FRA%20BRNE.pdf Бакоња фра-Брне] [[Категорија:Бакоња Фра Брне]] bnm99mxq3w0mjv3cjp33ub7sqzoe5t7 Аутор:Милан Недић 100 61448 146396 146343 2026-09-19T14:26:29Z Coaorao 19106 /* Дела */ 146396 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Милан | презиме = Недић | иницијал_презимена = Н | годинарођења = 1877 | годинасмрти = 1946 | опис = '''Милан Недић''' био је југословенски и српски генерал и председник Владе народног спаса у окупираној Србији током Другог светског рата. | слика =Milan Nedić 1939.jpg | опис_слике = | википедија = Милан Недић | вики_цитати = Милан Недић | остава = | остава_кат = }} == Дела == * [[Српска војска и солунска офанзива]] (1932) * [[Српска војска на Албанској Голготи]] (1937) * [[Краљ Александар Први Ујединитељ]] * [[Генерал Недић позива Србе у бој против црвене немани]] (1943) * [[Светосавски пут]] (1943) {{DEFAULTSORT:Недић,_Милан}} [[Категорија:Фашисти]] n58ih5qjp8ehb3qhxor3flrfz7oxmst 146397 146396 2026-09-19T14:29:25Z Coaorao 19106 /* Дела */ 146397 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Милан | презиме = Недић | иницијал_презимена = Н | годинарођења = 1877 | годинасмрти = 1946 | опис = '''Милан Недић''' био је југословенски и српски генерал и председник Владе народног спаса у окупираној Србији током Другог светског рата. | слика =Milan Nedić 1939.jpg | опис_слике = | википедија = Милан Недић | вики_цитати = Милан Недић | остава = | остава_кат = }} == Дела == * [[Српска војска и солунска офанзива]] (1932) * [[Српска војска на Албанској Голготи]] (1937) * [[Краљ Александар Први Ујединитељ]] * [[Генерал Недић позива Србе у бој против црвене немани]] (1943) * [[Светосавски пут]] (1943) == Дела о Милану Недићу == * [[Говори генерала Милана Недића, председника Српске владе]] (1943) {{DEFAULTSORT:Недић,_Милан}} [[Категорија:Фашисти]] 9ukicpvtkt7rlboewi9hao1o0x47jla Аутор:Адолф Хитлер 100 61587 146405 146312 2026-09-20T08:33:53Z Coaorao 19106 /* */ 146405 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Адолф | презиме = Хитлер | иницијал_презимена = Х | годинарођења = 1889 | годинасмрти = 1945 | опис = '''Адолф Хитлер''' био је немачки политичар који је био диктатор нацистичке Немачке од 1933. до самоубиства 1945. Инвазијом на Пољску 1. септембра 1939. отпочео је Други светски рат, током ког је био је директно укључен у војне операције, спроводивши централни део извођења [[w:Холокауст|Холокауста]]. | слика = Adolf Hitler cropped restored 3x4.jpg | опис_слике = Хитлер априла 1937. | википедија = Адолф Хитлер | вики_цитати = Адолф Хитлер | остава = | остава_кат = Adolf Hitler }} * [[Прокламација Хитлера 12. марта 1938.]] * [[Говор Хитлера 30. јануара 1939.]] * [[Хитлеров телеграм Мусолинију 1. септембра 1939.]] [[Категорија:Фашисти]] az8xbo3dg5lfg4zsq4smnycy61h1sgh 146411 146405 2026-09-20T09:04:43Z Coaorao 19106 /* */ 146411 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Адолф | презиме = Хитлер | иницијал_презимена = Х | годинарођења = 1889 | годинасмрти = 1945 | опис = '''Адолф Хитлер''' био је немачки политичар који је био диктатор нацистичке Немачке од 1933. до самоубиства 1945. Инвазијом на Пољску 1. септембра 1939. отпочео је Други светски рат, током ког је био је директно укључен у војне операције, спроводивши централни део извођења [[w:Холокауст|Холокауста]]. | слика = Adolf Hitler cropped restored 3x4.jpg | опис_слике = Хитлер априла 1937. | википедија = Адолф Хитлер | вики_цитати = Адолф Хитлер | остава = | остава_кат = Adolf Hitler }} * [[Прокламација Хитлера 12. марта 1938.]] * [[Говор Хитлера 30. јануара 1939.]] * [[Говор Хитлера 20. септембар 1939.]] * [[Хитлеров телеграм Мусолинију 1. септембра 1939.]] [[Категорија:Фашисти]] 3vssn2r047vooyspvjnjxzbnm917ssh Прокламација Хитлера 12. марта 1938. 0 61594 146406 146311 2026-09-20T08:34:23Z Coaorao 19106 Coaorao преместио је страницу [[Говор Гебелса 12. марта 1938.]] на [[Прокламација Хитлера 12. марта 1938.]]: Правилан назив 146311 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Говор Гебелса 12. марта 1938. | одељак= | аутор= Јозеф Гебелс | година=1938 | белешке= }} Берлин, 12 марта ДНБ јавља: Прокламација вође Рајха државног канцелара г. Адолфа Хитлера коју је данас у подне прочитао министар Рајха г. др. Гебелс преко свих немачких радио станица, гласи: „Немци, Са дубоким болом гледали смо ми већ цео низ година судбину наших сународника у Аустрији. Вечита историјска повезаност, која је била разрешена тек услед догађаја године 1866, а која је у светском рату поново запечаћена, везује Аустрију одувек са народном историјском заједницом Немаца. Болове, који су задавани тој земљи прво споља, а после изнутра, осећали смо ми као своје сопствене, као што с друге стране знамо да је за милионе Немаца у Аустрији несрећа Рајха била извор једнаког јада и саучешћа. Кад је у Немачкој нација, благодарно националсоцијалистичкој идеји, поново нашла пут ка гордој свести саме себе, почело је у Аустрији ново доба патњи и најгорчих искушења. Један режим, коме је недостајао сваки законити позив, покушавао је да очува своју егзистенцију, коју је одбијала огромна већина аустријског народа, и то најбруталнијим средствима терора, гоњења, хапшења и уништавања. Тако смо ми, као велики народ, морали да доживимо да је више од 6 милиона људи нашег порекла било терорисано од једне бројно мале мањине, која је била толико вешта да добије у своје руке сва средства власти. Политичка бесправност и угњетавање одговарало је привредном пропадању, које је показивало страховит контраст према полету новог живота у Немачкој. Ко је могао да приговори тим нашим несрећним сународницима, кад су своје погледе пуне чежње управљати према Рајху, ка оној Немачкој, с којом су њихов претци били тако тесно повезани током толиког броја столећа, с којом су се они у најтежем рату свих времена борили раме уз раме, чија је култура била њихова култура, којој су они сами у толико области допринели највеће сопствене вредности. Тлачити ово уређење није значило друго него осуђивати стотине хиљада људи на најјаче душевне патње. Али, ако се овај бол могао још да подноси стрпљиво пре неколико година, он је постајао све већи и жешћи што је више растао углед Рајха, и с њим и воља да се уклони ово тлачење. Немци, Ја сам у току последњих година покушавао да бивше властодршце у Аустрији упозорим да не продуже тим путем. Само луд човек могао би да верује да ће тлачењем и терором трајно моћи да отима људима љубав према њиховој рођеној народности. Европска историја показује да се у таквим случајевима увек само подиже један још већи фанатизам. Тај фанатизам присилава са своје стране тлачитеље на све оштрије методе освете а ти методи опет са своје стране појачавају одвратност и мржњу потлачених. Даље сам покушавао да уверим одговорне државнике да једна велика нација не може трајно да гледа, јер је то недостојно, — како се тлаче људи исте народности само због тога што имају то порекло и што се признају као прави чланови тога народа, повезани једном идејом, да се они због тога гоне и хапсе. Преко 40.000 избеглица примила је сама Немачка. Десет хиљада других лица морало је у овој малој земљи да иде у затворе, тамнице и концентрационе логоре. Стотине хиљада људи доведено је до просјачког штапа, беде и немаштине. Ниједна нација на свету не би могла да трпи трајно такве прилике на својим границама, ако не би хтела да буде с правом од свих презрена. Ја сам лично у години 1936 настојао да нађем пута и начина, који би омогућио да се ублажи трагика судбине ове немачке братске земље, у циљу да бисмо дошли до једног правог измирења. Споразум од 11 јула потписан је, али само за то да би га они у следећем тренутку већ скршили. Бесправност огромне већине народа у Аустрији је остала. њихов недостојни положај парија у тој држави ни у чему није поправљен. Ко је отворено признавао свој немачки карактер, био је гоњен, без разлике, да ли је био националсоцијалиста — чистач улица или стари заслужни војсковођа у светском рату. Ја сам још једанпут покушао да дођем до споразума. Настојао сам да претставника овога режима, који је без икаквог легитимног мандата разговарао са мном, од немачког народа изабраним вођом. Ја сам настојао да га уразумим и да му објасним да се тако стање не да трајно држати, јер се све веће огорчење аустријског народа не да сузбијати ове већом силом, да у том питању мора доћи тренутак када Рајх више неће моћи да подноси да гледа мирно насиље такве врсте. Јер, кад се већ данас решење колонијалних питања чине зависима од права самоопредељења оних нижих племена, о којима је реч, онда се никако не може поднети да се народ од 6 и по милиона људи са старом и великом културом спречава у свом праву да живи у државном поредку какав он хоће. Ја сам хтео да дођемо до новога споразума, који би свима Немцима у овој земљи обезбедио једнака права и наметнуо им једнаке дужности. Тај споразум требао би да значи извршење уговора од 11 јула 1936 године. Само неколико недеља доцније морали смо на жалост констатовати да људи у тадашњој аустријској влади нису ни мислили на то да би спроводили дух тога споразума. Шта више, да би они нашли алиби за непрестана вређања равноправности аустријских Немаца они су измислили један плебисцит коме је био задатак да узме сва права већини те земље и то дефинитивно. Услови овога плебисцита били су сасвим изузетни. У једној земљи, у којој се већ дуго година уопште нису више вршили избори, која уопште није имала никаквих послова ни за бирачке спискове, расиписали су се избори који су се имали да одрже у року од 3 и по дана. Нема бирачких спискова, нема бирачких легитимација, нема никаквих доказа о бирачком праву, нема обавезе тајног гласања, нема уопште никаквих гаранција за непристрасно вођење плебисцита. Нема никаквих гаранција ни за исправно бројање гласова итд. Ако су то били методи да се једном режиму да карактер легалности, онда смо ми националсоцијалисти у немачком Рајху 15 година били само лудаци. Ми смо пролазили кроз стотине изборних борби и ми смо са великим напором освојили и добили пристајање немачког народа. Кад је мене блаженопочивши господин претседник Рајха напокон позвао да узмем владу, био сам ја вођ далеко најјаче партије у Рајху. Ја сам после тога у много махова покушао да дам немачком народу прилику да потврди легалност мога положаја и мога делања. И он ми ју је одобрио. Али, ако су исправни методи они, које је хтео да спроводи г. Шушник, онда је и само гласање у Сарској области била само злоба против једног народа коме се хтело отежати враћање у Рајх. Ми овде имамо о том друго мишљење. Ја сматрам да можемо да будемо горди што смо баш приликом оног гласања у Сарској области добили на тако несумњив и непобитан начин поверење од стране немачког народа. Против тога у историји јединственог покушаја изборне преваре устао је напокон сам немачки народ у Аустрији. Али ако је овог пута режим једанпут више покушао да брахијалном силом сломије просто покрет протеста, онда би резултат морао бити само нови грађански рат. Немачки Рајх неће да трпи да се у том крају и даље гоне Немци због тога што припадају нашој нацији или што изјављују ово или оно своје убеђење. Рајх хоће мир и ред. Због тога сам донео одлуку да милионима Немаца у Аустрији ставим сада на расположене помоћ Рајха. Од јутрос марширају преко свих граница немачке Аустрије војници немачке оружане снаге. Тенкови, пешадијске дивизије и групе јуришних одреда, копнене и немачке ваздухопловне снаге под плавим небом позване су од нове националсоцијалистичке владе у Бечу, да буду гаранција за то да ће се аустријском народу сада напослетку у најкраће време дати могућност да путем једног правог плебисцита сам донесе своју одлуку о својој будућности и о својој судбини. Иза ових војничких одреда стоји, треба знати, воља и решеност целокупне немачке нације. Ја сам, као вођ и канцелар немачког народа, бих срећан да сада могу да ступим као Немац и слободан грађанин на тле ове земље која је и моја отаџбина. А свет ће се уверити да немачки народ у Аустрији ових дана преживљује тренутке највеће среће, блаженства и радости. Тај народ гледа у браћи, која му долазе у помоћ, спасиоце из највеће беде. Да живи националсоцијалистички немачки Рајх. Да живи националсоцијалистичка немачка Аустрија. Адолф Хитлер.” == Извор == ''Политика'', 13. март 1938. Бр. 10703. Година -{XXXV}-, стр. 1. [[Категорија:Говори]] hz6l6du108bikoaostj3eco93vq7ekt 146408 146406 2026-09-20T08:34:55Z Coaorao 19106 /* */ 146408 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Прокламација Хитлера 12. марта 1938. | одељак= | аутор= Адолф Хитлер | година=1938 | белешке= }} Берлин, 12 марта ДНБ јавља: Прокламација вође Рајха државног канцелара г. Адолфа Хитлера коју је данас у подне прочитао министар Рајха г. др. Гебелс преко свих немачких радио станица, гласи: „Немци, Са дубоким болом гледали смо ми већ цео низ година судбину наших сународника у Аустрији. Вечита историјска повезаност, која је била разрешена тек услед догађаја године 1866, а која је у светском рату поново запечаћена, везује Аустрију одувек са народном историјском заједницом Немаца. Болове, који су задавани тој земљи прво споља, а после изнутра, осећали смо ми као своје сопствене, као што с друге стране знамо да је за милионе Немаца у Аустрији несрећа Рајха била извор једнаког јада и саучешћа. Кад је у Немачкој нација, благодарно националсоцијалистичкој идеји, поново нашла пут ка гордој свести саме себе, почело је у Аустрији ново доба патњи и најгорчих искушења. Један режим, коме је недостајао сваки законити позив, покушавао је да очува своју егзистенцију, коју је одбијала огромна већина аустријског народа, и то најбруталнијим средствима терора, гоњења, хапшења и уништавања. Тако смо ми, као велики народ, морали да доживимо да је више од 6 милиона људи нашег порекла било терорисано од једне бројно мале мањине, која је била толико вешта да добије у своје руке сва средства власти. Политичка бесправност и угњетавање одговарало је привредном пропадању, које је показивало страховит контраст према полету новог живота у Немачкој. Ко је могао да приговори тим нашим несрећним сународницима, кад су своје погледе пуне чежње управљати према Рајху, ка оној Немачкој, с којом су њихов претци били тако тесно повезани током толиког броја столећа, с којом су се они у најтежем рату свих времена борили раме уз раме, чија је култура била њихова култура, којој су они сами у толико области допринели највеће сопствене вредности. Тлачити ово уређење није значило друго него осуђивати стотине хиљада људи на најјаче душевне патње. Али, ако се овај бол могао још да подноси стрпљиво пре неколико година, он је постајао све већи и жешћи што је више растао углед Рајха, и с њим и воља да се уклони ово тлачење. Немци, Ја сам у току последњих година покушавао да бивше властодршце у Аустрији упозорим да не продуже тим путем. Само луд човек могао би да верује да ће тлачењем и терором трајно моћи да отима људима љубав према њиховој рођеној народности. Европска историја показује да се у таквим случајевима увек само подиже један још већи фанатизам. Тај фанатизам присилава са своје стране тлачитеље на све оштрије методе освете а ти методи опет са своје стране појачавају одвратност и мржњу потлачених. Даље сам покушавао да уверим одговорне државнике да једна велика нација не може трајно да гледа, јер је то недостојно, — како се тлаче људи исте народности само због тога што имају то порекло и што се признају као прави чланови тога народа, повезани једном идејом, да се они због тога гоне и хапсе. Преко 40.000 избеглица примила је сама Немачка. Десет хиљада других лица морало је у овој малој земљи да иде у затворе, тамнице и концентрационе логоре. Стотине хиљада људи доведено је до просјачког штапа, беде и немаштине. Ниједна нација на свету не би могла да трпи трајно такве прилике на својим границама, ако не би хтела да буде с правом од свих презрена. Ја сам лично у години 1936 настојао да нађем пута и начина, који би омогућио да се ублажи трагика судбине ове немачке братске земље, у циљу да бисмо дошли до једног правог измирења. Споразум од 11 јула потписан је, али само за то да би га они у следећем тренутку већ скршили. Бесправност огромне већине народа у Аустрији је остала. њихов недостојни положај парија у тој држави ни у чему није поправљен. Ко је отворено признавао свој немачки карактер, био је гоњен, без разлике, да ли је био националсоцијалиста — чистач улица или стари заслужни војсковођа у светском рату. Ја сам још једанпут покушао да дођем до споразума. Настојао сам да претставника овога режима, који је без икаквог легитимног мандата разговарао са мном, од немачког народа изабраним вођом. Ја сам настојао да га уразумим и да му објасним да се тако стање не да трајно држати, јер се све веће огорчење аустријског народа не да сузбијати ове већом силом, да у том питању мора доћи тренутак када Рајх више неће моћи да подноси да гледа мирно насиље такве врсте. Јер, кад се већ данас решење колонијалних питања чине зависима од права самоопредељења оних нижих племена, о којима је реч, онда се никако не може поднети да се народ од 6 и по милиона људи са старом и великом културом спречава у свом праву да живи у државном поредку какав он хоће. Ја сам хтео да дођемо до новога споразума, који би свима Немцима у овој земљи обезбедио једнака права и наметнуо им једнаке дужности. Тај споразум требао би да значи извршење уговора од 11 јула 1936 године. Само неколико недеља доцније морали смо на жалост констатовати да људи у тадашњој аустријској влади нису ни мислили на то да би спроводили дух тога споразума. Шта више, да би они нашли алиби за непрестана вређања равноправности аустријских Немаца они су измислили један плебисцит коме је био задатак да узме сва права већини те земље и то дефинитивно. Услови овога плебисцита били су сасвим изузетни. У једној земљи, у којој се већ дуго година уопште нису више вршили избори, која уопште није имала никаквих послова ни за бирачке спискове, расиписали су се избори који су се имали да одрже у року од 3 и по дана. Нема бирачких спискова, нема бирачких легитимација, нема никаквих доказа о бирачком праву, нема обавезе тајног гласања, нема уопште никаквих гаранција за непристрасно вођење плебисцита. Нема никаквих гаранција ни за исправно бројање гласова итд. Ако су то били методи да се једном режиму да карактер легалности, онда смо ми националсоцијалисти у немачком Рајху 15 година били само лудаци. Ми смо пролазили кроз стотине изборних борби и ми смо са великим напором освојили и добили пристајање немачког народа. Кад је мене блаженопочивши господин претседник Рајха напокон позвао да узмем владу, био сам ја вођ далеко најјаче партије у Рајху. Ја сам после тога у много махова покушао да дам немачком народу прилику да потврди легалност мога положаја и мога делања. И он ми ју је одобрио. Али, ако су исправни методи они, које је хтео да спроводи г. Шушник, онда је и само гласање у Сарској области била само злоба против једног народа коме се хтело отежати враћање у Рајх. Ми овде имамо о том друго мишљење. Ја сматрам да можемо да будемо горди што смо баш приликом оног гласања у Сарској области добили на тако несумњив и непобитан начин поверење од стране немачког народа. Против тога у историји јединственог покушаја изборне преваре устао је напокон сам немачки народ у Аустрији. Али ако је овог пута режим једанпут више покушао да брахијалном силом сломије просто покрет протеста, онда би резултат морао бити само нови грађански рат. Немачки Рајх неће да трпи да се у том крају и даље гоне Немци због тога што припадају нашој нацији или што изјављују ово или оно своје убеђење. Рајх хоће мир и ред. Због тога сам донео одлуку да милионима Немаца у Аустрији ставим сада на расположене помоћ Рајха. Од јутрос марширају преко свих граница немачке Аустрије војници немачке оружане снаге. Тенкови, пешадијске дивизије и групе јуришних одреда, копнене и немачке ваздухопловне снаге под плавим небом позване су од нове националсоцијалистичке владе у Бечу, да буду гаранција за то да ће се аустријском народу сада напослетку у најкраће време дати могућност да путем једног правог плебисцита сам донесе своју одлуку о својој будућности и о својој судбини. Иза ових војничких одреда стоји, треба знати, воља и решеност целокупне немачке нације. Ја сам, као вођ и канцелар немачког народа, бих срећан да сада могу да ступим као Немац и слободан грађанин на тле ове земље која је и моја отаџбина. А свет ће се уверити да немачки народ у Аустрији ових дана преживљује тренутке највеће среће, блаженства и радости. Тај народ гледа у браћи, која му долазе у помоћ, спасиоце из највеће беде. Да живи националсоцијалистички немачки Рајх. Да живи националсоцијалистичка немачка Аустрија. Адолф Хитлер.” == Извор == ''Политика'', 13. март 1938. Бр. 10703. Година -{XXXV}-, стр. 1. [[Категорија:Говори]] tdyy79n9buiz7sdiygifkbjmfh9nejp 146410 146408 2026-09-20T08:39:59Z Coaorao 19106 /* Извор */ 146410 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Прокламација Хитлера 12. марта 1938. | одељак= | аутор= Адолф Хитлер | година=1938 | белешке= }} Берлин, 12 марта ДНБ јавља: Прокламација вође Рајха државног канцелара г. Адолфа Хитлера коју је данас у подне прочитао министар Рајха г. др. Гебелс преко свих немачких радио станица, гласи: „Немци, Са дубоким болом гледали смо ми већ цео низ година судбину наших сународника у Аустрији. Вечита историјска повезаност, која је била разрешена тек услед догађаја године 1866, а која је у светском рату поново запечаћена, везује Аустрију одувек са народном историјском заједницом Немаца. Болове, који су задавани тој земљи прво споља, а после изнутра, осећали смо ми као своје сопствене, као што с друге стране знамо да је за милионе Немаца у Аустрији несрећа Рајха била извор једнаког јада и саучешћа. Кад је у Немачкој нација, благодарно националсоцијалистичкој идеји, поново нашла пут ка гордој свести саме себе, почело је у Аустрији ново доба патњи и најгорчих искушења. Један режим, коме је недостајао сваки законити позив, покушавао је да очува своју егзистенцију, коју је одбијала огромна већина аустријског народа, и то најбруталнијим средствима терора, гоњења, хапшења и уништавања. Тако смо ми, као велики народ, морали да доживимо да је више од 6 милиона људи нашег порекла било терорисано од једне бројно мале мањине, која је била толико вешта да добије у своје руке сва средства власти. Политичка бесправност и угњетавање одговарало је привредном пропадању, које је показивало страховит контраст према полету новог живота у Немачкој. Ко је могао да приговори тим нашим несрећним сународницима, кад су своје погледе пуне чежње управљати према Рајху, ка оној Немачкој, с којом су њихов претци били тако тесно повезани током толиког броја столећа, с којом су се они у најтежем рату свих времена борили раме уз раме, чија је култура била њихова култура, којој су они сами у толико области допринели највеће сопствене вредности. Тлачити ово уређење није значило друго него осуђивати стотине хиљада људи на најјаче душевне патње. Али, ако се овај бол могао још да подноси стрпљиво пре неколико година, он је постајао све већи и жешћи што је више растао углед Рајха, и с њим и воља да се уклони ово тлачење. Немци, Ја сам у току последњих година покушавао да бивше властодршце у Аустрији упозорим да не продуже тим путем. Само луд човек могао би да верује да ће тлачењем и терором трајно моћи да отима људима љубав према њиховој рођеној народности. Европска историја показује да се у таквим случајевима увек само подиже један још већи фанатизам. Тај фанатизам присилава са своје стране тлачитеље на све оштрије методе освете а ти методи опет са своје стране појачавају одвратност и мржњу потлачених. Даље сам покушавао да уверим одговорне државнике да једна велика нација не може трајно да гледа, јер је то недостојно, — како се тлаче људи исте народности само због тога што имају то порекло и што се признају као прави чланови тога народа, повезани једном идејом, да се они због тога гоне и хапсе. Преко 40.000 избеглица примила је сама Немачка. Десет хиљада других лица морало је у овој малој земљи да иде у затворе, тамнице и концентрационе логоре. Стотине хиљада људи доведено је до просјачког штапа, беде и немаштине. Ниједна нација на свету не би могла да трпи трајно такве прилике на својим границама, ако не би хтела да буде с правом од свих презрена. Ја сам лично у години 1936 настојао да нађем пута и начина, који би омогућио да се ублажи трагика судбине ове немачке братске земље, у циљу да бисмо дошли до једног правог измирења. Споразум од 11 јула потписан је, али само за то да би га они у следећем тренутку већ скршили. Бесправност огромне већине народа у Аустрији је остала. њихов недостојни положај парија у тој држави ни у чему није поправљен. Ко је отворено признавао свој немачки карактер, био је гоњен, без разлике, да ли је био националсоцијалиста — чистач улица или стари заслужни војсковођа у светском рату. Ја сам још једанпут покушао да дођем до споразума. Настојао сам да претставника овога режима, који је без икаквог легитимног мандата разговарао са мном, од немачког народа изабраним вођом. Ја сам настојао да га уразумим и да му објасним да се тако стање не да трајно држати, јер се све веће огорчење аустријског народа не да сузбијати ове већом силом, да у том питању мора доћи тренутак када Рајх више неће моћи да подноси да гледа мирно насиље такве врсте. Јер, кад се већ данас решење колонијалних питања чине зависима од права самоопредељења оних нижих племена, о којима је реч, онда се никако не може поднети да се народ од 6 и по милиона људи са старом и великом културом спречава у свом праву да живи у државном поредку какав он хоће. Ја сам хтео да дођемо до новога споразума, који би свима Немцима у овој земљи обезбедио једнака права и наметнуо им једнаке дужности. Тај споразум требао би да значи извршење уговора од 11 јула 1936 године. Само неколико недеља доцније морали смо на жалост констатовати да људи у тадашњој аустријској влади нису ни мислили на то да би спроводили дух тога споразума. Шта више, да би они нашли алиби за непрестана вређања равноправности аустријских Немаца они су измислили један плебисцит коме је био задатак да узме сва права већини те земље и то дефинитивно. Услови овога плебисцита били су сасвим изузетни. У једној земљи, у којој се већ дуго година уопште нису више вршили избори, која уопште није имала никаквих послова ни за бирачке спискове, расиписали су се избори који су се имали да одрже у року од 3 и по дана. Нема бирачких спискова, нема бирачких легитимација, нема никаквих доказа о бирачком праву, нема обавезе тајног гласања, нема уопште никаквих гаранција за непристрасно вођење плебисцита. Нема никаквих гаранција ни за исправно бројање гласова итд. Ако су то били методи да се једном режиму да карактер легалности, онда смо ми националсоцијалисти у немачком Рајху 15 година били само лудаци. Ми смо пролазили кроз стотине изборних борби и ми смо са великим напором освојили и добили пристајање немачког народа. Кад је мене блаженопочивши господин претседник Рајха напокон позвао да узмем владу, био сам ја вођ далеко најјаче партије у Рајху. Ја сам после тога у много махова покушао да дам немачком народу прилику да потврди легалност мога положаја и мога делања. И он ми ју је одобрио. Али, ако су исправни методи они, које је хтео да спроводи г. Шушник, онда је и само гласање у Сарској области била само злоба против једног народа коме се хтело отежати враћање у Рајх. Ми овде имамо о том друго мишљење. Ја сматрам да можемо да будемо горди што смо баш приликом оног гласања у Сарској области добили на тако несумњив и непобитан начин поверење од стране немачког народа. Против тога у историји јединственог покушаја изборне преваре устао је напокон сам немачки народ у Аустрији. Али ако је овог пута режим једанпут више покушао да брахијалном силом сломије просто покрет протеста, онда би резултат морао бити само нови грађански рат. Немачки Рајх неће да трпи да се у том крају и даље гоне Немци због тога што припадају нашој нацији или што изјављују ово или оно своје убеђење. Рајх хоће мир и ред. Због тога сам донео одлуку да милионима Немаца у Аустрији ставим сада на расположене помоћ Рајха. Од јутрос марширају преко свих граница немачке Аустрије војници немачке оружане снаге. Тенкови, пешадијске дивизије и групе јуришних одреда, копнене и немачке ваздухопловне снаге под плавим небом позване су од нове националсоцијалистичке владе у Бечу, да буду гаранција за то да ће се аустријском народу сада напослетку у најкраће време дати могућност да путем једног правог плебисцита сам донесе своју одлуку о својој будућности и о својој судбини. Иза ових војничких одреда стоји, треба знати, воља и решеност целокупне немачке нације. Ја сам, као вођ и канцелар немачког народа, бих срећан да сада могу да ступим као Немац и слободан грађанин на тле ове земље која је и моја отаџбина. А свет ће се уверити да немачки народ у Аустрији ових дана преживљује тренутке највеће среће, блаженства и радости. Тај народ гледа у браћи, која му долазе у помоћ, спасиоце из највеће беде. Да живи националсоцијалистички немачки Рајх. Да живи националсоцијалистичка немачка Аустрија. Адолф Хитлер.” == Извор == ''Политика'', 13. март 1938. Бр. 10703. Година -{XXXV}-, стр. 1. 72hemyzkhuvqayza8082z5eqt35ccgq Аутор:Јозеф Гебелс 100 61595 146409 146317 2026-09-20T08:35:55Z Coaorao 19106 /* */ 146409 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јозеф | презиме = Гебелс | иницијал_презимена = Г | годинарођења = 1897 | годинасмрти = 1945 | опис = '''Јозеф Гебелс''' био је немачки политичар и министар пропаганде у нацистичкој Немачкој од 1933. до 1945. године. | слика = Bundesarchiv Bild 146-1968-101-20A, Joseph Goebbels (cropped)(b).jpg | опис_слике = Јозеф Гебелс, 1933. | википедија = Јозеф Гебелс | вики_цитати = Јозеф Гебелс | остава = | остава_кат = Joseph Goebbels }} * [[Дан Немачке револуције]] [[Категорија:Фашисти]] km4j9yo8arlma12nc1eo0ygf76ae2v3 146414 146409 2026-09-20T09:19:15Z Coaorao 19106 /* */ 146414 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јозеф | презиме = Гебелс | иницијал_презимена = Г | годинарођења = 1897 | годинасмрти = 1945 | опис = '''Јозеф Гебелс''' био је немачки политичар и министар пропаганде у нацистичкој Немачкој од 1933. до 1945. године. | слика = Bundesarchiv Bild 146-1968-101-20A, Joseph Goebbels (cropped)(b).jpg | опис_слике = Јозеф Гебелс, 1933. | википедија = Јозеф Гебелс | вики_цитати = Јозеф Гебелс | остава = | остава_кат = Joseph Goebbels }} * [[Изјава Гебелса представницима штампе 21. септемра 1939.]] * [[Дан Немачке револуције]] [[Категорија:Фашисти]] 2bc8ri5cgiz4lubq1w90ww1tp4e81g4 Дан Немачке револуције 0 61606 146402 146342 2026-09-20T08:04:25Z Coaorao 19106 /* */ Један део проверен 146402 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Дан Немачке револуције | одељак= | аутор= Јозеф Гебелс | година= | белешке= }} У подне смо седели у Кајзерхофу и чекали. Вођа је био код претседника Рајха. Неописиво узбуђење заустављало нам дах. Између Кајзерхофа и канцеларије Рајха стајала је маса света, ћутала и чекала. Шта ће се догодити? Срца су нам се кидала у сумњи и надању, срећи и малодушности. Сувише смо често били разочарани, да би могли неограничено да верујемо у чуда. Шеф штаба стоји увек и без прекида на прозору. Посматра излажење из канцеларије Рајха. Тамо мора изаћи Вођа. На лицу ће му се видети, да ли је успео. Мучни часови ишчекивања. Напослетку једна кола заокрећу иза угла. Масе кличу и поздрављају. Изгледа да слуте претстојеће велике промене, или мисле да су већ наступиле. Вођа долази! Неколико минута доцније он је у нашој соби. Ништа не говори, али су му очи влажне. Тако се далеко дошло! Вођа је наименован канцеларом. Он је већ положио заклетву у руке претседника Рајха. Велика је одлука пала. Немачка се налази пред својим историским преокретом. Ми смо сви занемели од узбуђења. Свако стеже Вођи руку, и изгледа, да се наш завет верности наново склапа. Просто је невероватно како је Вођа једноставан у својој величини и како је велики у својој скромности. Напољу урнебесно кличу масе пред Кајзерхофом. Хитлерово наименовање постало је, у међувремену, свима познато. Од хиљаде постале су десет хиљада. Бескрајна река људи слива се у Вилхелмштрасе. Ми полазимо одмах поново на посао. Рајхстаг је распуштен. То нас је стајало много напора, да приволимо наше колеге у влади. Избори ће се одржати кроз четири недеље. Влада ће се још данас једном прокламацијом обратити немачком народу. Одлазим у канцеларију берлинске жупе. И тамо, у свечаној тишини објављујем нов ток догађаја. Сви су потресени и дубоко узбуђени. У овој дворани, у којој смо доживели многа живчана искушења, влада велика тишина — као у цркви. ,,Први део борбе за власт лежи иза нас, морамо даље радити да би власт задржали. У Кајзерхофу Вођа већ разговара са новим министром војске. Рад владе започиње. Следећи дан пролази као сан. Све изгледа као да је из бајке. Лагано се спушта ноћ на престоницу Рајха. Око 7 сати Берлин личи на ускомешани мравињак. Почиње бакљада. Бескрајно, без краја, од 7 сати увече до 4 сата изјутра, масе марширају поред канцеларије Рајха. СА- и СС-формације, Хитлерова омладина, грађани, жене, очеви са децом, чије су ручице испружене према прозору Вође. Влада неописива радост. Неколико метара даље од канцеларије Рајха, стоји на свом прозору претседник Рајха, Хинденбург, усправни лик јунака, достојанствен и окружен мистичним чаром. Штапом удара у под, по такту војних маршева. Стотине и стотине хиљада пролазе равномерним кораком испод прозора. То је подизање нације! Немачка се пробудила! У спонтаном одушевљењу народ се изјаснио за револуцију Немаца. Не да се описати, шта се одиграва у нашим срцима. Могло би се и плакати и смејати се. Придолазе све нове масе. Ликују и кличу. Пред канцеларијом Рајха на Вилхелмсплацу, седе стотине омладинаца на дрвећу и манифестују у хору Вођи. Његов га народ слави. Први пут, радио преноси једну манифестацију немачког народа. Први пут говоримо преко свих немачких радио-станица. Могу да кажем, да смо бескрајно срећни, а да желимо даље да радимо. Када се дуго после поноћи, поворка приближила своме крају, још је увек десетина хиљада људи стајало пред Канцеларијом Рајха и певала песму Хорста Весела. Кратко говорим масама и завршавам са »Хајл« Хинденбургу и Вођи. Трг се празни. Затварамо прозоре. Око нас је велика тишина. Вођа ми ставља руке на рамена, не рекавши ни једну реч. Око три сата враћам се кући. Штурмфирер Хан из Шарлотенбурга доноси ми страшну вест: Наш друг Ханс Мајковски, који је синоћ уздигнутог чела марширао пред Вођом, убијен је од комунистичких убица. Заједно са њиме погинуо је и полициски наредник Зауриц. У пенушаву чашу радости пада кап отрова. Сада ћемо коначно обрачунати. За месец-два успоставили смо мир и ред у Немачкој. Настао је нови Рајх. Био је крвљу освећен. Четрнаестогодишњи рад крунисан је победом. Ми смо постигли циљ. Немачка револуција почиње. == Извор == ''Српски народ'', 30. јануар 1943. Број 4. Година друга. sptmr61a1kairlxwj33lj488n53ib02 146403 146402 2026-09-20T08:26:39Z Coaorao 19106 /* */ Цео текст је проверен 146403 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Дан Немачке револуције | одељак= | аутор= Јозеф Гебелс | година= | белешке= }} У подне смо седели у Кајзерхофу и чекали. Вођа је био код претседника Рајха. Неописиво узбуђење заустављало нам дах. Између Кајзерхофа и канцеларије Рајха стајала је маса света, ћутала и чекала. Шта ће се догодити? Срца су нам се кидала у сумњи и надању, срећи и малодушности. Сувише смо често били разочарани, да би могли неограничено да верујемо у чуда. Шеф штаба стоји увек и без прекида на прозору. Посматра излажење из канцеларије Рајха. Тамо мора изаћи Вођа. На лицу ће му се видети, да ли је успео. Мучни часови ишчекивања. Напослетку једна кола заокрећу иза угла. Масе кличу и поздрављају. Изгледа да слуте претстојеће велике промене, или мисле да су већ наступиле. Вођа долази! Неколико минута доцније он је у нашој соби. Ништа не говори, али су му очи влажне. Тако се далеко дошло! Вођа је наименован канцеларом. Он је већ положио заклетву у руке претседника Рајха. Велика је одлука пала. Немачка се налази пред својим историским преокретом. Ми смо сви занемели од узбуђења. Свако стеже Вођи руку, и изгледа, да се наш завет верности наново склапа. Просто је невероватно како је Вођа једноставан у својој величини и како је велики у својој скромности. Напољу урнебесно кличу масе пред Кајзерхофом. Хитлерово наименовање постало је, у међувремену, свима познато. Од хиљаде постале су десет хиљада. Бескрајна река људи слива се у Вилхелмштрасе. Ми полазимо одмах поново на посао. Рајхстаг је распуштен. То нас је стајало много напора, да приволимо наше колеге у влади. Избори ће се одржати кроз четири недеље. Влада ће се још данас једном прокламацијом обратити немачком народу. Одлазим у канцеларију берлинске жупе. И тамо, у свечаној тишини објављујем нов ток догађаја. Сви су потресени и дубоко узбуђени. У овој дворани, у којој смо доживели многа живчана искушења, влада велика тишина — као у цркви. Први део борбе за власт лежи иза нас, морамо даље радити да би власт задржали. У Кајзерхофу Вођа већ разговара са новим министром војске. Рад владе започиње. Следећи дан пролази као сан. Све изгледа као да је из бајке. Лагано се спушта ноћ на престоницу Рајха. Око 7 сати Берлин личи на ускомешани мравињак. Почиње бакљада. Бескрајно, без краја, од 7 сати увече до 4 сата изјутра, масе марширају поред канцеларије Рајха. СА- и СС-формације, Хитлерова омладина, грађани, жене, оцеви са децом, чије су ручице испружене према прозору Вође. Влада неописива радост. Неколико метара даље од канцеларије Рајха, стоји на свом прозору претседник Рајха, Хинденбург, усправни лик јунака, достојанствен и окружен мистичним чаром. Штапом удара у под, по такту војних маршева. Стотине и стотине хиљада пролазе равномерним кораком испод прозора. То је подизање нације! Немачка се пробудила! У спонтаном одушевљењу народ се изјаснио за револуцију Немаца. Не да се описати, шта се одиграва у нашим срцима. Могло би се и плакати и смејати се. Придолазе све нове масе. Ликују и кличу. Пред канцеларијом Рајха на Вилхелмсплацу, седе стотине омладинаца на дрвећу и манифестују у хору Вођи. Његов га народ слави. Први пут, радио преноси једну манифестацију немачког народа. Први пут говоримо преко свих немачких радио-станица. Могу да кажем, да смо бескрајно срећни, а да желимо даље да радимо. Када се дуго после поноћи, поворка приближила своме крају, још је увек десетина хиљада људи стајало пред Канцеларијом Рајха и певала песму Хорста Весела. Кратко говорим масама и завршавам са »Хајл« Хинденбургу и Вођи. Трг се празни. Затварамо прозоре. Око нас је велика тишина. Вођа ми ставља руке на рамена, не рекавши ни једну реч. Око три сата враћам се кући. Штурмфирер Хан из Шарлотенбурга доноси ми страшну вест: Наш друг Ханс Мајковски, који је синоћ уздигнутог чела марширао пред Вођом, убијен је од комунистичких убица. Заједно са њиме погинуо је и полициски наредник Зауриц. У пенушаву чашу радости пада кап отрова. Сада ћемо коначно обрачунати. За месец-два успоставили смо мир и ред у Немачкој. Настао је нови Рајх. Био је крвљу освећен. Четрнаестогодишњи рад крунисан је победом. Ми смо постигли циљ. Немачка револуција почиње. == Извор == ''Српски народ'', 30. јануар 1943. Број 4. Година друга. bwrvq4zwomfng8mr88kcbps4eg9qym8 146404 146403 2026-09-20T08:30:42Z Coaorao 19106 /* */ 146404 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Дан Немачке револуције | одељак= | аутор= Јозеф Гебелс | година= | белешке= }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}У подне смо седели у Кајзерхофу и чекали. Вођа је био код претседника Рајха. Неописиво узбуђење заустављало нам дах. Између Кајзерхофа и канцеларије Рајха стајала је маса света, ћутала и чекала.<br /> {{gap}}Шта ће се догодити? Срца су нам се кидала у сумњи и надању, срећи и малодушности. Сувише смо често били разочарани, да би могли неограничено да верујемо у чуда.<br /> {{gap}}Шеф штаба стоји увек и без прекида на прозору. Посматра излажење из канцеларије Рајха. Тамо мора изаћи Вођа. На лицу ће му се видети, да ли је успео.<br /> {{gap}}Мучни часови ишчекивања. Напослетку једна кола заокрећу иза угла. Масе кличу и поздрављају. Изгледа да слуте претстојеће велике промене, или мисле да су већ наступиле.<br /> {{gap}}Вођа долази!<br /> {{gap}}Неколико минута доцније он је у нашој соби. Ништа не говори, али су му очи влажне.<br /> {{gap}}Тако се далеко дошло!<br /> {{gap}}Вођа је наименован канцеларом. Он је већ положио заклетву у руке претседника Рајха. Велика је одлука пала. Немачка се налази пред својим историским преокретом.<br /> {{gap}}Ми смо сви занемели од узбуђења. Свако стеже Вођи руку, и изгледа, да се наш завет верности наново склапа. Просто је невероватно како је Вођа једноставан у својој величини и како је велики у својој скромности.<br /> {{gap}}Напољу урнебесно кличу масе пред Кајзерхофом. Хитлерово наименовање постало је, у међувремену, свима познато. Од хиљаде постале су десет хиљада. Бескрајна река људи слива се у Вилхелмштрасе.<br /> {{gap}}Ми полазимо одмах поново на посао. Рајхстаг је распуштен. То нас је стајало много напора, да приволимо наше колеге у влади. Избори ће се одржати кроз четири недеље. Влада ће се још данас једном прокламацијом обратити немачком народу.<br /> {{gap}}Одлазим у канцеларију берлинске жупе. И тамо, у свечаној тишини објављујем нов ток догађаја. Сви су потресени и дубоко узбуђени. У овој дворани, у којој смо доживели многа живчана искушења, влада велика тишина — као у цркви.<br /> {{gap}}Први део борбе за власт лежи иза нас, морамо даље радити да би власт задржали.<br /> {{gap}}У Кајзерхофу Вођа већ разговара са новим министром војске. Рад владе започиње.<br /> {{gap}}Следећи дан пролази као сан. Све изгледа као да је из бајке. Лагано се спушта ноћ на престоницу Рајха.<br /> {{gap}}Око 7 сати Берлин личи на ускомешани мравињак.<br /> {{gap}}Почиње бакљада. Бескрајно, без краја, од 7 сати увече до 4 сата изјутра, масе марширају поред канцеларије Рајха. СА- и СС-формације, Хитлерова омладина, грађани, жене, оцеви са децом, чије су ручице испружене према прозору Вође. Влада неописива радост. Неколико метара даље од канцеларије Рајха, стоји на свом прозору претседник Рајха, Хинденбург, усправни лик јунака, достојанствен и окружен мистичним чаром. Штапом удара у под, по такту војних маршева. Стотине и стотине хиљада пролазе равномерним кораком испод прозора.<br /> {{gap}}То је подизање нације!<br /> {{gap}}Немачка се пробудила!<br /> {{gap}}У спонтаном одушевљењу народ се изјаснио за револуцију Немаца.<br /> {{gap}}Не да се описати, шта се одиграва у нашим срцима. Могло би се и плакати и смејати се.<br /> {{gap}}Придолазе све нове масе. Ликују и кличу.<br /> {{gap}}Пред канцеларијом Рајха на Вилхелмсплацу, седе стотине омладинаца на дрвећу и манифестују у хору Вођи.<br /> {{gap}}Његов га народ слави.<br /> {{gap}}Први пут, радио преноси једну манифестацију немачког народа. Први пут говоримо преко свих немачких радио-станица. Могу да кажем, да смо бескрајно срећни, а да желимо даље да радимо.<br /> {{gap}}Када се дуго после поноћи, поворка приближила своме крају, још је увек десетина хиљада људи стајало пред Канцеларијом Рајха и певала песму Хорста Весела. Кратко говорим масама и завршавам са »Хајл« Хинденбургу и Вођи.<br /> {{gap}}Трг се празни. Затварамо прозоре. Око нас је велика тишина. Вођа ми ставља руке на рамена, не рекавши ни једну реч.<br /> {{gap}}Око три сата враћам се кући.<br /> {{gap}}Штурмфирер Хан из Шарлотенбурга доноси ми страшну вест: Наш друг Ханс Мајковски, који је синоћ уздигнутог чела марширао пред Вођом, убијен је од комунистичких убица. Заједно са њиме погинуо је и полициски наредник Зауриц.<br /> {{gap}}У пенушаву чашу радости пада кап отрова. Сада ћемо коначно обрачунати. За месец-два успоставили смо мир и ред у Немачкој.<br /> {{gap}}Настао је нови Рајх. Био је крвљу освећен. Четрнаестогодишњи рад крунисан је победом. Ми смо постигли циљ. Немачка револуција почиње. </div></center> == Извор == ''Српски народ'', 30. јануар 1943. Број 4. Година друга. m25jfc2c9i3t7w17rhclnnud95z9lpp Смена система 0 61607 146387 2026-09-19T14:14:33Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Смена система | одељак= | аутор= Велибор Јонић | година= 1943 | белешке= }} Није никаква случајност што је данашњи крвави и дуги рат обухватио читаву куглу земаљску. Ово је последица револуције која више од д… 146387 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Смена система | одељак= | аутор= Велибор Јонић | година= 1943 | белешке= }} Није никаква случајност што је данашњи крвави и дуги рат обухватио читаву куглу земаљску. Ово је последица револуције која више од двадесет година негде видљиво негде невидљиво потреса све народе и све државе. У питању су саме основе, на којима је људско друштво било организовано као и тражење оних на којима треба да се у будућности организује. Стари и преживели капиталистичко-либералистичко-демократски свет покушава да се истргне неминовној смрти, на коју је осуђен од стране виших сила, а у име општег прогреса. У безумљу самртничког ропца он се спрегао са својим најљућим непријатељем, комунизмом, који хоће не само да из корена измени систем на коме је тај свет досад постојао, већ угрожава и његове културне тековине, којима је он у своме напону снаге обогатио човечанство. Са системима на којима је људско друштво организовано ствар стоји исто онако као и са сваком творевином човековом: они су несавршени и пролазни. Другим речима: сваки систем који човек измисли подложан је истом закону као и сам живот човеков. Наиме, он има своје младићско, своје мужевно и своје старачко доба. У овом последњем стадијуму јављају се револуције, које доносе крај системима који се изроди о и који својим преживелим и окамењеним формама спутава живот и човеков напредак. Тако је Француска револуција значила крај феудалистичког поретка и укидање привилегија изживелог и онеспособљеног племства. Али како напредак човечанства не иде праволиниски, већ у цикцак, то се ударило у другу крајност, у комуну и руљократију, које су собом донеле општи хаос и несрећу. Само чврста рука једног Наполеона Бонапарте била је у стању да обузда аждају револуције. Његовом заслугом, као и заслугом народних вођа који су дошли из грађанских редова, створен је нови поредак, који је човечанству у тадашњем тренутку његовог развоја најбоље одговарао: капиталистичко-демократско-либералистички. Овај систем, после младићских застрањивања, у своме мужевном добу омогућио је човечанству полет и напредак, тако да су његове присталице почеле сневати о томе како је тај систем савршен и вечит. Међутим већ крајем прошлога века појавили су се озбиљни знаци његове декаденције. Та је декаденција узимала све више маха, тако да је капитал почео бездушно да искоришћује рад, либералистичка привреда довела је до привредне анархије, а демократија је својим општим правом гласа довела до јаловог парламентаризма и владавине јаких, али често морално бескрупулозних појединаца. И опет се јавила револуција — овог пута у Русији —, која је опет отишла у крајност; укинула приватну својину и завела диктатуру мануелног радништва. Али се опет јавила и реакција на ове крајности, и то у виду фашистичке и национал-социјалистичке националне револуције, које такође одбацују неограничену владавину капитала, либерализам и демократију, али које хоће да друштво организују на целисходнијим основама, на основама које најбоље одговарају садашњем развоју човечанства. Насупрот капиталистичко-либералистичко-демократској неограниченој слободи јединке, коју она искоришћава на штету друштвене целине, — насупрот комунистичкој диктатури колектива, који јединки не даје ни онолико слободе да може да развије своју личност, — национализам хоће да помири јединку са народном заједницом на тај начин што слободу јединке условљава личном одговорношћу у погледу на интересе народне заједнице. Из овог његовог основног начела извиру и сва остала: о заштити рада, о улози жене, о народном вођству итд. Десет година је свега откако је национал-социјализам на власти у Немачкој. За тај релативно кратки период владања он је успео да од Немачке, разједињене и пометена услед изгубљеног рата, начини једну од најјачих сила света. Та њена снага не почива само на добро опремљеној армији, већ и на духовном јединству немачког народа, које је последица одлучних реформама у свим гранама народног и државног живота. Немачки човек, био он радник, сељак, привредник или интелектуалац, зна зашто се бори и шта брани. Он брани систем, који се на делу показао као систем који њему најбоље одговара. Зато га и брани тако пожртвовано и одлучно. И нехотице се намеће упоређење са браниоцима старог, преживелог капиталистичког поретка, који су тако рећи још пре борбе копље бацили у трње. Исто тако постаје разумљива и огорченост са којом се бије борба на истоку, од чијег исхода зависи будуће лице света. == Извор == ''Српски народ'', 30. јануар 1943. Број 4. Година друга. Стр. 2. {{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}} [[Категорија:Велибор Јонић]] [[Категорија:Други светски рат у Југославији]] b1uzw7snrkd9y7r31d0p0k75t09luui Лутања 0 61608 146400 2026-09-19T17:13:50Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Лутања | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година=1924 | белешке= }} Има нас много таквих: кад треба радити питамо се „зашто?“ или „нашто?“, и оно што би могло имати вредности изгуби је; кад нам се јави радост у живот… 146400 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Лутања | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година=1924 | белешке= }} Има нас много таквих: кад треба радити питамо се „зашто?“ или „нашто?“, и оно што би могло имати вредности изгуби је; кад нам се јави радост у животу, ми не верујемо, јер је дошла сувише просто, и не пружимо руку да тражимо оно што треба да припадне нама. А живот пролази као велика река, проноси благо које бисмо могли имати, али ми седимо на обали и сумњамо. Кад је Марија Јаковљевић први пут срела човека који је за њу био друкчији но сви остали, она се питала да ли га доиста воли. „Може бити варам себе зато што бих желела да волим.“ И повлачила се у самоћу, испитујући то чудно осећање. Некад је замишљала да ће љубав доћи бурно, изненада, као потоп, да неће оставити времена за размишљање. Међутим, Маријин разум није био успаван, и она је сумњала: „Воли ли ме, и зашто ме воли? Приметио је да ми се допада“; — и ту се бунио њен понос. „Не, ни ја њега не волим, ја кокетујем“ — говорила је други пут, бежећи од њега и проводећи затим дуге ноћи без сна, говорећи му у машти оно што никад не рече, љубећи га, ма да га није пољубила. Тако је прошла њена прва љубав... Кад су се разишли, не рекав никад искрене речи једно другоме, она је први пут осетила празнину у животу. Дуго су је мучиле успомене; дуго се подавала чаробним сновима знајући да се никад неће испунити; дуго је мучила себе — док једног дана не рече да је све то бесмислица. Требало је имати чиме да се бори. Она своју љубав није хтела сачувати као светињу: да је могла, волела би понова, да је умела, постала би кокета. Али њој је било све досадно. Предаде се раду, и оно што је дотле било уживање постаде јој потреба живота. <Center> [[Лутања/I|-{I}-]]<br /> [[Лутања/II|-{II}-]]<br /> [[Лутања/III|-{III}-]]<br /> [[Лутања/IV|-{IV}-]]<br /> </Center> == Извор == 1924. ''Мисао'', књ. 14. Свеска 1. Бр. 1, стр. 5. {{ЈВ-аутор|Анђелија Л. Лазаревић|1926}} lth3db66ppb2tu0p2v488wp29m0f0su 146401 146400 2026-09-19T17:34:46Z Coaorao 19106 /* */ 146401 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Лутања | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година=1924 | белешке= }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Има нас много таквих: кад треба радити питамо се „зашто?” или „нашто?”, и оно што би могло имати вредности изгуби је; кад нам се јави радост у животу, ми не верујемо, јер је дошла сувише просто, и не пружимо руку да тражимо оно што треба да припадне нама. А живот пролази као велика река, проноси благо које бисмо могли имати, али ми седимо на обали и сумњамо.<br /> {{gap}}Кад је Марија Јаковљевић први пут срела човека који је за њу био друкчији но сви остали, она се питала да ли га доиста воли. „Може бити варам себе зато што бих желела да волим.” И повлачила се у самоћу, испитујући то чудно осећање. Некад је замишљала да ће љубав доћи бурно, изненада, као потоп, да неће оставити времена за размишљање. Међутим, Маријин разум није био успаван, и она је сумњала: „Воли ли ме, и зашто ме воли? Приметио је да ми се допада”; — и ту се бунио њен понос. „Не, ни ја њега не волим, ја кокетујем” — говорила је други пут, бежећи од њега и проводећи затим дуге ноћи без сна, говорећи му у машти оно што никад не рече, љубећи га, ма да га није пољубила.<br /> {{gap}}Тако је прошла њена прва љубав…<br /> {{gap}}Кад су се разишли, не рекав никад искрене речи једно другоме, она је први пут осетила празнину у животу. Дуго су је мучиле успомене; дуго се подавала чаробним сновима знајући да се никад неће испунити; дуго је мучила себе — док једног дана не рече да је све то бесмислица. Требало је имати чиме да се бори. Она своју љубав није хтела сачувати као светињу: да је могла, волела би понова, да је умела, постала би кокета. Али њој је било све досадно. Предаде се раду, и оно што је дотле било уживање постаде јој потреба живота. <Center> [[Лутања/I|-{I}-]]<br /> [[Лутања/II|-{II}-]]<br /> [[Лутања/III|-{III}-]]<br /> [[Лутања/IV|-{IV}-]]<br /> </Center> </div></center> == Извор == 1924. ''Мисао'', књ. 14. Свеска 1. Бр. 1, стр. 5. {{ЈВ-аутор|Анђелија Л. Лазаревић|1926}} 7hx4dj3v9szba37lw3xaeyxngywqj83 146422 146401 2026-09-20T11:19:58Z Coaorao 19106 146422 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Лутања | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година=1924 | белешке= }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Има нас много таквих: кад треба радити питамо се „зашто?” или „нашто?”, и оно што би могло имати вредности изгуби је; кад нам се јави радост у животу, ми не верујемо, јер је дошла сувише просто, и не пружимо руку да тражимо оно што треба да припадне нама. А живот пролази као велика река, проноси благо које бисмо могли имати, али ми седимо на обали и сумњамо.<br /> {{gap}}Кад је Марија Јаковљевић први пут срела човека који је за њу био друкчији но сви остали, она се питала да ли га доиста воли. „Може бити варам себе зато што бих желела да волим.” И повлачила се у самоћу, испитујући то чудно осећање. Некад је замишљала да ће љубав доћи бурно, изненада, као потоп, да неће оставити времена за размишљање. Међутим, Маријин разум није био успаван, и она је сумњала: „Воли ли ме, и зашто ме воли? Приметио је да ми се допада”; — и ту се бунио њен понос. „Не, ни ја њега не волим, ја кокетујем” — говорила је други пут, бежећи од њега и проводећи затим дуге ноћи без сна, говорећи му у машти оно што никад не рече, љубећи га, ма да га није пољубила.<br /> {{gap}}Тако је прошла њена прва љубав…<br /> {{gap}}Кад су се разишли, не рекав никад искрене речи једно другоме, она је први пут осетила празнину у животу. Дуго су је мучиле успомене; дуго се подавала чаробним сновима знајући да се никад неће испунити; дуго је мучила себе — док једног дана не рече да је све то бесмислица. Требало је имати чиме да се бори. Она своју љубав није хтела сачувати као светињу: да је могла, волела би понова, да је умела, постала би кокета. Али њој је било све досадно. Предаде се раду, и оно што је дотле било уживање постаде јој потреба живота. <small><div style="text-align: right;">(Извор: 1924. ''Мисао'', књ. 14. Свеска 1. Бр. 1, стр. 5.)</div></small> <Center> [[Лутања/I|-{I}-]]<br /> [[Лутања/II|-{II}-]]<br /> [[Лутања/III|-{III}-]]<br /> [[Лутања/IV|-{IV}-]]<br /> </Center> </div></center> {{ЈВ-аутор|Анђелија Л. Лазаревић|1926}} joo134qbailgle1w4pmn66maxsjm9iz Говор Хитлера 20. септембар 1939. 0 61610 146412 2026-09-20T09:12:34Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Говор Хитлера 20. септембар 1939. | одељак= | аутор= Адолф Хитлер | година=1939 | белешке= }} Данциг је јуче први пут видео г. Хитлера. Вођа Рајха одржао је том приликом велики говор, први од почетка рата. ​Глав… 146412 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Говор Хитлера 20. септембар 1939. | одељак= | аутор= Адолф Хитлер | година=1939 | белешке= }} Данциг је јуче први пут видео г. Хитлера. Вођа Рајха одржао је том приликом велики говор, први од почетка рата. ​Главне пароле из говора г. Хитлера су следеће: Немачка је хтела мир и споразум, а Пољска је хтела рат. Немачка војска заробила је 100.000 пољских војника. Пољска војска борила се јуначки, али су се пољски војни команданти показали потпуно неспособни. ​Према немачком становништву у Пољској учињена су у току рата многа зверства. Пољску државу преуредиће Немачка и Русија на такав начин да ће у овом делу Европе доћи до смирења. ​Главни кривац за рат је Енглеска. Немачка нема никаквих ратних циљева према Енглеској и Француској. Нека Енглези наговештавају трогодишњи рат; Немачка је у стању да ратује осам година, и она ће ићи до краја. ​На блокаду од стране Енглеске Немачка ће одговорити равном мером. Ако Енглеска нема обзира према женама и деци, Немачка ће бити принуђена да уђе у исту ситуацију. ​Никада се неће остварити планови непријатеља о распарчавању Немачке. ​Немачка сарађује лојално са Русијом. == Извор == ''Политика'', 20. септембар 1939. Бр. 6343. Година -{XIX}-, стр. 1. [[Категорија:Говори]] sw7o3h0ng7xg0lvtx31o8pu0k9lm9kr 146413 146412 2026-09-20T09:14:23Z Coaorao 19106 /* */ 146413 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Говор Хитлера 20. септембар 1939. | одељак= | аутор= Адолф Хитлер | година=1939 | белешке= }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Данциг је јуче први пут видео г. Хитлера.<br /> {{gap}}Вођа Рајха одржао је том приликом велики говор, први од почетка рата.<br /> {{gap}}Главне пароле из говора г. Хитлера су следеће:<br /> {{gap}}Немачка је хтела мир и споразум, а Пољска је хтела рат.<br /> {{gap}}Немачка војска заробила је 100.000 пољских војника.<br /> {{gap}}Пољска војска борила се јуначки, али су се пољски војни команданти показали потпуно неспособни.<br /> {{gap}}Према немачком становништву у Пољској учињена су у току рата многа зверства.<br /> {{gap}}Пољску државу преуредиће Немачка и Русија на такав начин да ће у овом делу Европе доћи до смирења.<br /> {{gap}}Главни кривац за рат је Енглеска.<br /> {{gap}}Немачка нема никаквих ратних циљева према Енглеској и Француској. Нека Енглези наговештавају трогодишњи рат; Немачка је у стању да ратује осам година, и она ће ићи до краја.<br /> {{gap}}На блокаду од стране Енглеске Немачка ће одговорити равном мером. Ако Енглеска нема обзира према женама и деци, Немачка ће бити принуђена да уђе у исту ситуацију.<br /> {{gap}}Никада се неће остварити планови непријатеља о распарчавању Немачке.<br /> {{gap}}Немачка сарађује лојално са Русијом. </div></center> == Извор == ''Политика'', 20. септембар 1939. Бр. 6343. Година -{XIX}-, стр. 1. [[Категорија:Говори]] h5qck6itw402rnknj0k87in7aca77be Изјава Гебелса представницима штампе 21. септемра 1939. 0 61611 146415 2026-09-20T09:38:17Z Coaorao 19106 Нова страница: <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Берлин, 21 септембра. — Агенција ДНБ јавља:<br /> {{gap}}Министар за пропаганду Рајха г. др. Гебелс дао је данас претставницима штампе изјају [''-{sic}-''] у вези са разним вестима које су раширене по иностранству. Г. др. Гебелс г… 146415 wikitext text/x-wiki <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Берлин, 21 септембра. — Агенција ДНБ јавља:<br /> {{gap}}Министар за пропаганду Рајха г. др. Гебелс дао је данас претставницима штампе изјају [''-{sic}-''] у вези са разним вестима које су раширене по иностранству. Г. др. Гебелс говорио је у првом реду поводом вести према којој би Немачки Рајх имао намеру да повреди неутралност Белгије и Холандије. С тим у вези помиње се вест „Јунајтед Преса” у којој се каже да је британско-француски генералштаб донео одлуку да дуж белгијске границе подигне одбранбене објекте како би се спречила могућност немачке инвазије кроз Белгију.<br /> {{gap}}У вези с тим г. др. Гебелс је изјавио:<br /> {{gap}}„Категорички могу да демантујем ове вести. Немачка влада није имала и нема намеру, нити ће имати у будућности намеру да повреди ма на који начин неутралност Белгије и Холандије”. ''Ахен није евакуисан'' После тога г. др. Гебелс је изјавио да је спреман да новинарима пружи потребне одговоре и објашњења и по другим питањима, која би му била постављена.<br /> {{gap}}Претставници стране штампе упутили су министру г. др. Гебелсу разна питања, на која је г. др. Гебелс дао следећи одговор:<br /> {{gap}}„Само се по себи разуме да Немачка не намерава да повреди ни неутралност Луксембурга, ни ма које друге неутралне земље.<br /> {{gap}}„Енглеске вести о тобожњем евакуисању Рајнске области, од Ахена до Сарбрикена, због очекиваног француског напада, такође не одговарају истини. Ни Ахен, ни ма који други град Рајнске области нису евакуисани”.<br /> {{gap}}Пошто је г. др. Гебелс одговорио на сва питања која су му била постављена, он је, по својој личној иницијативи, демантовао још један низ других нетачних вести, између осталих и вест америчког новинара г. Никербокера, према којој су водеће личности национал-социјализма склонили свој новац по иностраним банкама. ''О енглеској пропаганди'' Г. др. Гебелс је рекао на крају:<br /> {{gap}}„У иностранству се чешће појављују вести у којима се каже да треба очекивати врло озбиљне заплете у Чешко-моравском протекторату и да се такви заплети већ данас могу констатовати. У могућности сам да ове вести демантујем, као измишљене од почетка до краја. Положај у Протекторату је веома миран и што се нас тиче потпуно задовољавајући.<br /> {{gap}}„Што се мене тиче, са великим сам задовољством у страној штампи прочитао да сам већ умро, или да сам дао оставку, или да су између чланова немачке владе и мене искрсле несугласице у погледу ратних циљева. Све су то тако смешне, глупе и наивне измишљотине, да на њих уопште не треба ни одговорити. Једино ми остаје да констатујем да енглеска пропаганда данас плива отприлике у истим водама као и године 1914—1918. Можете себи претпоставити да са извесним задовољством посматрам покушаје енглеске владе да преко министарства за пропаганду, које они називају министарство за информације преплаве свет лажним вестима о Немачкој. Ови детињасти покушаји, сасвим природно, не могу нас узнемиравати. Немам никаквог разлога да вести, које се односе на мене, исправљам. Немам разлога да дајем деманти о себи, није потребно да се легитимишем. Могао бих рећи само то да смо ми и на пољу пропаганде отпочели са Енглеском успешну борбу и постигли успехе сличне успесима наше војске у Пољској”. </div></center> == Извор == ''Политика'', 22. септембар 1939. Бр. 6345. Година -{XIX}-, стр. 3. n7dr4hhyyj4malse1wslg4y7olzb6g3 146416 146415 2026-09-20T09:39:12Z Coaorao 19106 /* */ 146416 wikitext text/x-wiki <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Берлин, 21 септембра. — Агенција ДНБ јавља:<br /> {{gap}}Министар за пропаганду Рајха г. др. Гебелс дао је данас претставницима штампе изјају [''-{sic}-''] у вези са разним вестима које су раширене по иностранству. Г. др. Гебелс говорио је у првом реду поводом вести према којој би Немачки Рајх имао намеру да повреди неутралност Белгије и Холандије. С тим у вези помиње се вест „Јунајтед Преса” у којој се каже да је британско-француски генералштаб донео одлуку да дуж белгијске границе подигне одбранбене објекте како би се спречила могућност немачке инвазије кроз Белгију.<br /> {{gap}}У вези с тим г. др. Гебелс је изјавио:<br /> {{gap}}„Категорички могу да демантујем ове вести. Немачка влада није имала и нема намеру, нити ће имати у будућности намеру да повреди ма на који начин неутралност Белгије и Холандије”. {{Центар|''Ахен није евакуисан''}} После тога г. др. Гебелс је изјавио да је спреман да новинарима пружи потребне одговоре и објашњења и по другим питањима, која би му била постављена.<br /> {{gap}}Претставници стране штампе упутили су министру г. др. Гебелсу разна питања, на која је г. др. Гебелс дао следећи одговор:<br /> {{gap}}„Само се по себи разуме да Немачка не намерава да повреди ни неутралност Луксембурга, ни ма које друге неутралне земље.<br /> {{gap}}„Енглеске вести о тобожњем евакуисању Рајнске области, од Ахена до Сарбрикена, због очекиваног француског напада, такође не одговарају истини. Ни Ахен, ни ма који други град Рајнске области нису евакуисани”.<br /> {{gap}}Пошто је г. др. Гебелс одговорио на сва питања која су му била постављена, он је, по својој личној иницијативи, демантовао још један низ других нетачних вести, између осталих и вест америчког новинара г. Никербокера, према којој су водеће личности национал-социјализма склонили свој новац по иностраним банкама. {{Центар|''О енглеској пропаганди''}} Г. др. Гебелс је рекао на крају:<br /> {{gap}}„У иностранству се чешће појављују вести у којима се каже да треба очекивати врло озбиљне заплете у Чешко-моравском протекторату и да се такви заплети већ данас могу констатовати. У могућности сам да ове вести демантујем, као измишљене од почетка до краја. Положај у Протекторату је веома миран и што се нас тиче потпуно задовољавајући.<br /> {{gap}}„Што се мене тиче, са великим сам задовољством у страној штампи прочитао да сам већ умро, или да сам дао оставку, или да су између чланова немачке владе и мене искрсле несугласице у погледу ратних циљева. Све су то тако смешне, глупе и наивне измишљотине, да на њих уопште не треба ни одговорити. Једино ми остаје да констатујем да енглеска пропаганда данас плива отприлике у истим водама као и године 1914—1918. Можете себи претпоставити да са извесним задовољством посматрам покушаје енглеске владе да преко министарства за пропаганду, које они називају министарство за информације преплаве свет лажним вестима о Немачкој. Ови детињасти покушаји, сасвим природно, не могу нас узнемиравати. Немам никаквог разлога да вести, које се односе на мене, исправљам. Немам разлога да дајем деманти о себи, није потребно да се легитимишем. Могао бих рећи само то да смо ми и на пољу пропаганде отпочели са Енглеском успешну борбу и постигли успехе сличне успесима наше војске у Пољској”. </div></center> == Види још == * [[Јозеф Гебелс]] == Извор == ''Политика'', 22. септембар 1939. Бр. 6345. Година -{XIX}-, стр. 3. bevb7qvklcbe4bwalpvbz7ahyjg2rb7 Лутања/I 0 61612 146417 2026-09-20T09:43:04Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Лутања | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година=1924 | белешке= }} I. У атељеу, на подијуму, седи дремљив Циганин мрка лица и проседе браде. Није занимљив тип, али и такви се тешко нађу. У атељеу пуцкара пећ, напољу је… 146417 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Лутања | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година=1924 | белешке= }} I. У атељеу, на подијуму, седи дремљив Циганин мрка лица и проседе браде. Није занимљив тип, али и такви се тешко нађу. У атељеу пуцкара пећ, напољу је хладно, промиче први снег. Ради се ћутећи. Чују се само кораци ђака, који се измичу да издалека посматрају свој рад, и лако шуштање угљена по хартији. Мала Јелка Поповић ради недалеко од Марије, а сасвим у њеној близини је високи Бранко Николић, најдаровитији ђак њихове школе. Мало даље Јосип Јовановић — човек са непоколебљивим самопоуздањем — црта црвеном кредом Циганина. Како сам каже, неће да троши боје на тако безначајне моделе. С друге стране подијума ради још неколицина, међу њима Јанко Павловић, интересантан као јединствено неинтересантан тип. Марија је цртала скицу и подмалала. Није рђаво: меко се сливају тонови с косе у позадину, а очи, тек назначене, имају израза. Не осећа се како време лети, и звоно трза младе сликаре као иза сна. „Одмори се“ — кажу Циганину, и скупљају се крај пећи, више из навике но због хладноће. Ту, за време паузе, док модел исправља укочене удове а напољу промиче снег, кују се планови о далекој будућности: прича се о Паризу, Минхену, Риму. Нико од њих није отишао даље од београдског музеја, а знају све галерије у прсте — готово би могли рећи на коме је месту која слика постављена. Минхен је обећана земља за њих. Очи Маријиних другова заблистају чудни сјајем помене ли се само то име: изгледа им да би се тамо могло све, што се овде не може. — А Марија ће нас зими понекад позвати на чај — кажу јој другови. — Нарочито пред први. Тај обећани чај у Минхену, који би се пио у топлој собици, веселих зимских вечери у безбрижном друштву, био је један део лепог сна њих свију. Звоно је јављало да је завршена пауза и прекидало разговоре; враћало их је раду, да садашњост што корисније употребе. У њиховом одељењу није било свађе. Додуше, понекад се препирало око места, али то су ситнице. Били су једна душа. Нерасположење једнога огледало се на лицима свију. Али ћутање суморних дана богато би се надокнадило оних дана кад су сви били весели, а то није било ретко. Нарочито уживање било је протурити коме из другог одељења понеку лажну новост и смејати му се после што је био толико наиван да поверује. Тако би се тек чуло да је преконоћ извршено страховито убиство у близини школе, да је изгорела скупштинска зграда, или ма шта што би изазвало сензацију. И све се свршавало громким смехом, којим су испраћали из атељеа онога који је поверовао. Вреди да рекнем коју реч више о Маријиним друговима. На првом месту ту је Бранко Николић, силан, пун темперамента, — прави уметник. Због какве ситнице запламте му образи, црне очи заблистају до суза: био би готов да у тренутку смрви онога, ко му на пут дође. Сав се занесе радом, и на овом свету за њега постоји само једно — Уметност. За литературу није много марио, и сав Маријин труд да му омили лепу књигу оста узалудан. Од свега што је прочитао сећао би се само лепих описа. „Расколникова“ јој врати већ после првих страна, рекавши да би радије гледао гладијаторске игре, него да чита о томе лудаку: „Мало ми је што због себе немам мира, треба још и на друге да мислим!“ Али зато га „Демон“ залуде и свуда по угловима његових платна могла се наћи понека започета скица Демона и Тамаре, а у Тамариним очима нарочити израз, којим ипак никад није био задовољан. Марији је те скице показивао дајући објашњење уз њих, руменећи и збуњујући се. Она му је искрено казивала своје мишљење, на шта јој је он одговарао топлим погледима, погледима који су јој понекад задавали бриге. Као контраст Бранку, ту је раније поменути Јанко Павловић. Сам безначајан, он меће све на спољашњост и сваке сезоне запрепасти свет каквом новошћу. Лане је носио црну руску блузу и шешир са широким ободом; ове године пустио је косу и купио лулу. На улици га многобројни познаници поздрављају са „здраво уметниче!“ Страшно је уобразио да личи на Максима Горког. Па Вуко, доброћудни Вуко, са џеповима увек пуним књига о Шерлоку Холмсу. Тек у сред рада, заборавивши се, загледа се у врхове ципела, или загледа руке. Не знам да ли је и он доцније постао какав велики полицијски геније — сликар није. У кући, Марија и њена мати живе саме, једна поред друге, свака својим животом. Ако проговоре дваестак речи прекодан, много је. Госпођа Јаковљевић ретко види своју кћер веселу и необично јој кад Бранко и Јосип причају да г. Вучковић, ако чује велики жагор и смех у атељеу, још с прага каже: „Данас је Марија Јаковљевић опет добро расположена.“ А раније, док није почела сумњати у своје способности, била је још веселија. У последње време често је мучи сумња и добро расположење се губи. Да није заиста требало изгубити најбоље године живота па доћи до уверења да правог талента нема? Кад је види замишљену њихов „маестро“, г. Вучковић, као да погађа шта је у њеној души, каже: „Напред, само напред, човек не сме никад да клоне!“ На крају школског ходника има један прозор окренут Сави. Зими, кад се у четири сата излази с предавања, у ходнику се ђаци сусретну са последњим зрацима сунца на заласку. Црвени, ватрени зраци падају сасвим косо; на супротном зиду јасно се оцрта прозор и силуете оних што стоје крај њега. Излазећи с часа, из већ полумрачне учионице, ходник изгледа осветљен бенгалском ватром и сви полете прозору да уживају у дивном призору заласка сунца. Видећете светла лица зажарених очију: видећете малу Јелку како се, завукавши обе руке у велики бели муф, сабила уз окно; Вукосаву Глишић, која одушевљење прати речима; Бранка Николића, с црвеним одблеском на црној коси и нејасним изразом туге у очима, а позади свију безизразно лице Јанка Павловића. Чекају да се растуре последњи румени облаци, да побеле таласи Саве. Тек кад плавкаста магла обавије нашу обалу и обалу Срема, а куће крај воде добију нејасне контуре, сете се да је време разилажењу. Ходник је сасвим мрачан и изгледа бескрајно дугачак. Марија Јаковљевић не би желела у то доба да остане сама у школи. Једног дана, на прозору атељеа, Марија нађе Бранкову свеску са скицама. Расклопи књигу и на првој страни виде свој лик. Снимио је у неколико потеза: врло карактеристично назначена глава са ниско очешљаном косом, верно оцртан њен стас. Није знала кад је то радио. Преврну два, три листа. Ево је сад с профила: лако уздигнута глава налакћена на леву руку, а у десној писаљка. Свакако је рађена у учионици за време предавања. Мало даље опет она. Марија се узнемири. Зашто на сваком листу њена слика? Док је стајала тако гледајући последњу скицу, једна мушка рука поклопи цртеж. Бранко, успламтела лица, стајао је иза ње. — Могли сте рећи кад сте ме радили, — рече Марија желећи да покаже како никаквог значаја не придаје тим скицама. — Да сам знала, седела бих мирно. Стојећи пред својим радом, сравнивши га с моделом, у Маријиној души расте сумња. Девојчица финог профила, плаве косе, црвених нијанса; није код ње ни из далека оно што би желела. Где су нежни прелази између светлости и сенке, где сивкасти тонови око очију! Види како се на Бранковом платну меко одваја јасна слика, сенке на коси сливају се с магловитом позадином, а плаве очи гледају ведро, баш као и очи њиховог модела. „Хоћу ли и ја икад дати што велико?“, мислила је, плашећи се да изговори страшне речи „не могу“, речи, које су јој доцније убиле све спокојство живота. Мало је дана мира. Кад се у души дигне бура, навале жеље за нечим необјашњивим; као таласи бесне, траже одушке, душа би да да израза себи — одједном клону руке, свест о немоћи буди се, душа осећа ланце. Зашто жеља за висином код оних који немају крила? За Марију рад постаје мучење, пријатељ се претвара у тиранина. Она проводи дане као изгубљена и само понеки успех трза је. „Ко зна!“, каже замишљено. Као мора још јој се привиђају тамне очи њеног друга и пита се: да није сад на њу дошао ред да без своје воље загорча најбоље године живота другоме, као што су други њој загорчали? Тако прође дан. Лута се и пати, тражи узрок свакој свари, и не долази ни до каквих резултата. Тек увече наступи замор. По вечери мати и Марија седе у трпезарији. Мати кроји бело рубље, а Марија, без и једне мисли, налакћена на сто, прати пуне прсте како хитро савијају и окрећу платно. Више стола обешена лампа баца јасну светлост на мајчину проседу косу и озбиљно лице, а на платно, упоредо с прстима, крећу се кратке, загасите сенке. Не говоре ништа, а Марија само још осећа тихо треперење у души, слично вибрирању најситнијих делића звона кад је клатно већ заустављено. Једне среде није било предавања. Поседаше на столове у учионици решавајући шта да чине, јер кадгод би остајали тако беспослени код младих уметника јављала се жеља да учине какву лудорију. — Чика Панто — рече Јелка школском послужитељу — да нисте нашли где моју инспирацију? — Нисам, госпођице. — Нема је од јуче, свуда сам тражила. Чика Панта отвори врата од атељеа, погледа у углове и завири под подијум. — Господин Јосип увек носи по нешто кад се враћа из школе — рече, гледајући косо Јосипа, с којим, због неког неплаћеног дуга, није био у најбољим односима. А и господин Бранко — додаде, показујући тиме да и кредит овога не стоји славно — може лако бити да су они однели. Бранко и Јосип заклеше се да ништа не знају о Јелкиној инспирацији. — Ако није код управитеља — сети се чика Панта — Ката све што нађе однесе њему. Одмах ћу видети. — И затвори врата за собом. Како се послужитељ више не врати, Бранко и Јосип почеше звиждати из дуга времена, а Марија и Јелка поденуше један од оних разговора који су се у то време много водили по школи. Говориле су о дужности човека, о савести и о критиковању самога себе. Најзад се и Бранко умеша у разговор. — Ја никад не размишљам о ономе што сам учинио — рече. — Што је учињено, учињено је, не вреди више мислити о томе. — Кад би се тако могло живети! — Што да не може? Та ја бих застајао на сваком кораку кад бих се увек питао куда идем и да ли ћу стићи. Овако замишљам себе у висинама и задовољан сам. — А ако се једног дана освестите и видите колико је ништаван пут који сте прешли? — Нећу имати за чим да жалим. Бар сам једно време срећно проживео верујући у своју моћ. Ви губите време залазећи у ситнице; ви се увек спотичете преко неког несрећног „зашто?..“ Шта ми је стало до тога зашто је добро нешто што је доиста добро! Кад бих хтео рашчланити свако „лепо“, престало би, можда, то бити; кад бих се питао зашто волим пријатеља, ко зна да ли бих га још волео — и ви ми, може бити, не бисте изгледали бољи од осталих кад бих се упитао чега има нарочитог у вама. — А ви бисте за мене били најобочније створење, да нисам умела загледати у вашу душу — рече Марија смејући се. — Онда је најбоље останимо какви смо — примети весело. — Полазећи са разних гледишта, дошли смо до истих резултата. Ти „исти резултати“ узнемирише Марију и путем од школе до куће, њено добро расположење сасвим се поквари. Шта је управо мислио тиме? Ако је је погрешно разумео? Она није хтела никоме да буде камен спотицања; није хтела да други пате због ње. А, може бити, да није ништа ни мислио? Зар мало пута човек каже нешто не мислећи: лепо звучи, згодно дође — и човек рекне. И идући улицом она је загледала лица пролазника трудећи се да у изразу појединих нађе спокојства, мислећи при том како на свету има срећних створења, која себи никад ни за шта не пребацују. Стајала је крај прозора гледајући сиво небо од кога се одвајају пахуљице снега, падају и одмах се топе. „А у сокола крило сломљено“ одјекује јој однекуд по памети. У другој соби воде се разговори, али се не распознају гласови и не разумеју речи. Овладала чудна нека равнодушност њоме: чини јој се све се догађа око ње, а нема ничег заједничког са њом. Ено тамо маме и тетке; ето зиме, снега, — ево њених књига... Све је то далеко, ван ње, ништа се не меша с њеним животом. Све пролази, клизи, личи јој на безброј паралелних линија, редних поред других, немајући ничег заједничког. И њени болови су ван ње, и њих не осећа, а види их: и они тако исто промичу у реду, паралелно са осећањима... Чудновато! Готово јој је смешно. Па овако би се могло живети! „А у сокола крило сломљено“ опет се понавља, а не зна откуд. „Ако не будем могла да радим? — па шта! Шта ме је то пре толико болело? Како је лудо патити; баш ме ништа не боли! Чак и кад би се десило нешто најстрашније, ето кад би, на пример, мама умрла...“ „Ала сам ја постала неосетљива!“ — помисли, па је ни то не заболе... == Извор == 1924. ''Мисао'', књ. 14. Свеска 1. Бр. 1, стр. 6-11. {{ЈВ-аутор|Анђелија Л. Лазаревић|1926}} 5tem90ykhmei4442wg1h03p1jrvan1r Аутор:Анђелија Л. Лазаревић 100 61613 146419 2026-09-20T11:05:50Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Аутор | име = Анђелија | презиме = Лазаревић | иницијал_презимена = Л | годинарођења = 1885 | годинасмрти = 1926 | опис = '''Анђелија Л. Лазаревић''' била је српска сликарка и књижевница. | слика = | опис_слике = | википедија = Анђелија Л. Лазаревић | вики_цитати = Анђелија Л.… 146419 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Анђелија | презиме = Лазаревић | иницијал_презимена = Л | годинарођења = 1885 | годинасмрти = 1926 | опис = '''Анђелија Л. Лазаревић''' била је српска сликарка и књижевница. | слика = | опис_слике = | википедија = Анђелија Л. Лазаревић | вики_цитати = Анђелија Л. Лазаревић | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Што се страмиш?]] * [[Меланхолија]] * [[Беле заставе]] * [[У ноћи (Анђелија Л. Лазаревић)|У ноћи]] * [[Сенка]] * [[Врапци]] * [[Човек с бременом]] * [[Свом чика Урошу]] == Приповетке == * [[Две ватре]] * [[Посета]] * [[Лутања]] * [[Анета]] * [[Цвет крај пута]] * [[Писмо из Сплита]] * [[Михаило]] * [[Паланка у планини]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] knxxdei4d4ftjn29rrp2rbx5t2x9mg3 146420 146419 2026-09-20T11:07:57Z Coaorao 19106 /* Приповетке */ 146420 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Анђелија | презиме = Лазаревић | иницијал_презимена = Л | годинарођења = 1885 | годинасмрти = 1926 | опис = '''Анђелија Л. Лазаревић''' била је српска сликарка и књижевница. | слика = | опис_слике = | википедија = Анђелија Л. Лазаревић | вики_цитати = Анђелија Л. Лазаревић | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Што се страмиш?]] * [[Меланхолија]] * [[Беле заставе]] * [[У ноћи (Анђелија Л. Лазаревић)|У ноћи]] * [[Сенка]] * [[Врапци]] * [[Човек с бременом]] * [[Свом чика Урошу]] == Приповетке == * [[Две ватре]] * [[Посета (Анђелија Л. Лазаревић)|Посета]] * [[Лутања]] (1924) * [[Анета]] * [[Цвет крај пута]] * [[Писмо из Сплита]] * [[Михаило]] * [[Паланка у планини]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] 117pb3i2th65z9f5lxvg61jom2rxp13 146425 146420 2026-09-20T11:45:40Z Coaorao 19106 /* Песме */ 146425 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Анђелија | презиме = Лазаревић | иницијал_презимена = Л | годинарођења = 1885 | годинасмрти = 1926 | опис = '''Анђелија Л. Лазаревић''' била је српска сликарка и књижевница. | слика = | опис_слике = | википедија = Анђелија Л. Лазаревић | вики_цитати = Анђелија Л. Лазаревић | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Што се страмиш?]] (1904) * [[Меланхолија]] * [[Беле заставе]] * [[У ноћи (Анђелија Л. Лазаревић)|У ноћи]] * [[Сенка]] * [[Врапци]] (1923) * [[Човек с бременом]] * [[Свом чика Урошу]] == Приповетке == * [[Две ватре]] * [[Посета (Анђелија Л. Лазаревић)|Посета]] * [[Лутања]] (1924) * [[Анета]] * [[Цвет крај пута]] * [[Писмо из Сплита]] * [[Михаило]] * [[Паланка у планини]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] 5hj0oqzegqptxjqe5b7bmerpfc2zr94 146427 146425 2026-09-20T11:50:05Z Coaorao 19106 /* Песме */ 146427 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Анђелија | презиме = Лазаревић | иницијал_презимена = Л | годинарођења = 1885 | годинасмрти = 1926 | опис = '''Анђелија Л. Лазаревић''' била је српска сликарка и књижевница. | слика = | опис_слике = | википедија = Анђелија Л. Лазаревић | вики_цитати = Анђелија Л. Лазаревић | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Што се страмиш?]] (1904) * [[Меланхолија]] * [[Беле заставе]] * [[У ноћи (Анђелија Л. Лазаревић)|У ноћи]] * [[Сенка]] * [[Врапци]] (1923) * [[Човек са бременом]] * [[Свом чика Урошу]] == Приповетке == * [[Две ватре]] * [[Посета (Анђелија Л. Лазаревић)|Посета]] * [[Лутања]] (1924) * [[Анета]] * [[Цвет крај пута]] * [[Писмо из Сплита]] * [[Михаило]] * [[Паланка у планини]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] 3hktjou6zircjz8bn03coohjmnrvf4q 146429 146427 2026-09-20T11:51:04Z Coaorao 19106 /* Песме */ 146429 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Анђелија | презиме = Лазаревић | иницијал_презимена = Л | годинарођења = 1885 | годинасмрти = 1926 | опис = '''Анђелија Л. Лазаревић''' била је српска сликарка и књижевница. | слика = | опис_слике = | википедија = Анђелија Л. Лазаревић | вики_цитати = Анђелија Л. Лазаревић | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Што се страмиш?]] (1904) * [[Меланхолија]] * [[Беле заставе]] * [[У ноћи (Анђелија Л. Лазаревић)|У ноћи]] * [[Сенка]] * [[Врапци]] (1923) * [[Човек са бременом]] (1923) * [[Свом чика Урошу]] == Приповетке == * [[Две ватре]] * [[Посета (Анђелија Л. Лазаревић)|Посета]] * [[Лутања]] (1924) * [[Анета]] * [[Цвет крај пута]] * [[Писмо из Сплита]] * [[Михаило]] * [[Паланка у планини]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] cztenhv69qkyemrnwsgk6ypfntpcbhx Што се страмиш? 0 61614 146423 2026-09-20T11:31:05Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Што се страмиш? | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година= 1904 | белешке= }} <poem> Ела к’ мени, не се страми, Лепа моме, танкострука. Погледај ме, насмеј ми се — Ајде, дојди, ела тука… Ти се мола, не се страми, Моје… 146423 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Што се страмиш? | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година= 1904 | белешке= }} <poem> Ела к’ мени, не се страми, Лепа моме, танкострука. Погледај ме, насмеј ми се — Ајде, дојди, ела тука… Ти се мола, не се страми, Моје срце не ми мами. Ела овде пак ти велам, Ти се мола, да не чека — От’ су младо и зелено, — Не ми крши моје век’а.... Ајде моме, не се страми — Моје срце не ми мами. Гајле немај од татка ти И тој знаје, што је младос, Зар тој теби да расипе Твоја жеља, твоја радос.... Не страми се, доста чекав — И за тебе душо пекав.<ref>„Пекав”, значи жудex.</ref> ''Премка.'' </poem> == Напомене == {{референце}} == Извор == ''Цариградски гласник'', 16. јул 1904. Бр. 29. Год. -{X}- {{ЈВ-аутор|Анђелија Л. Лазаревић|1926}} au1vy9oihy8vzo7rq31nr3femq4utky Врапци 0 61615 146424 2026-09-20T11:45:01Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Врапци | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година= 1923 | белешке= }} {{gap}}Слетеше ми на руку врапци из парка луксембуршког, гладни и прозебли, влажни од новембарске магле. Слетеше на руку мени, непознатој и страној, д… 146424 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Врапци | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година= 1923 | белешке= }} {{gap}}Слетеше ми на руку врапци из парка луксембуршког, гладни и прозебли, влажни од новембарске магле. Слетеше на руку мени, непознатој и страној, да позобају неколико мува које сам им пружила на длану. Бог, који се брине о птицама небеским, хоће ли се сетити и мене?..<br /> {{gap}}Неповерљиво окрећу главе и гледају ме округлим очима, стресају влажно перје, одлећу и губе се у магли. Ивицом великог базена хвата се лед... Бог, који се брине о птицама небеским, хоће ли некад помислити и на мене?.. == Извор == ''Мисао'', 1. новембар 1923. књ. -{XIII}-, св. 5. Стр. 1554. {{ЈВ-аутор|Анђелија Л. Лазаревић|1926}} 7jkwdq59ki48f28hnfjdcfa664ww5vk 146426 146424 2026-09-20T11:48:03Z Coaorao 19106 146426 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Врапци | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година= 1923 | белешке= }} {{gap}}Слетеше ми на руку врапци из парка луксембуршког, гладни и прозебли, влажни од новембарске магле. Слетеше на руку мени, непознатој и страној, да позобају неколико мува које сам им пружила на длану. Бог, који се брине о тицама небеским, хоће ли се сетити и мене?..<br /> {{gap}}Неповерљиво окрећу главе и гледају ме округлим очима, стресају влажно перје, одлећу и губе се у магли. Ивицом великог базена хвата се лед… Бог, који се брине о тицама небеским, хоће ли икад помислити и на мене?.. == Извор == ''Мисао'', 1. новембар 1923. књ. -{XIII}-, св. 5. Стр. 1554. {{ЈВ-аутор|Анђелија Л. Лазаревић|1926}} 2bozym2ie0oub5nbgqey8epk033ehu8 Човек са бременом 0 61616 146428 2026-09-20T11:50:16Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Човек са бременом | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година= 1923 | белешке= }} {{gap}}У тамном, четвртастом оквиру отвореног прозора ја видим један део ноћног неба са звездама бледим због месечевог сјаја. Полако се ди… 146428 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Човек са бременом | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година= 1923 | белешке= }} {{gap}}У тамном, четвртастом оквиру отвореног прозора ја видим један део ноћног неба са звездама бледим због месечевог сјаја. Полако се диже златна кугла и гледа у моју собу: велика, светла, хладна, са сликом човека који носи бреме на леђима.<br /> {{gap}}Гледамо се, ја и човек са бременом, гледамо се дуги део ноћи: он на једној звезди, ја на другој. Гледамо се непомично и немо докле месец иде својим путем и губи се иза окара на моме прозору, у оном делу неба који не видим више. == Извор == ''Мисао'', 1. новембар 1923. књ. -{XIII}-, св. 5. Стр. 1554. {{ЈВ-аутор|Анђелија Л. Лазаревић|1926}} c7uuywpiuufv9i62wja36qddn12rw0j Анђелија Л. Лазаревић 0 61617 146430 2026-09-20T11:55:02Z Coaorao 19106 Преусмерена страница на [[Аутор:Анђелија Л. Лазаревић]] 146430 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Аутор:Анђелија Л. Лазаревић]] 5w326iusipowb8kavl1fm9f8v9r9z78