Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.20 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају 4 1648 146435 135538 2026-09-20T12:03:38Z Coaorao 19106 /* */ 146435 wikitext text/x-wiki [[Слика:Cyrillic letter El.svg|центар|250п]] ;[[Аутор:Лаза Лазаревић|Лаза Лазаревић]] ;[[Анђелија Л. Лазаревић]] ;[[Аутор:Стефан Лазаревић|Стефан Лазаревић]] ;[[Аутор:Сима Лазић Лукин|Сима Лазић Лукин]] ;[[Аутор:Драгиша Лапчевић|Драгиша Лапчевић]] ;[[Аутор:Федерико Гарсија Лорка|Федерико Гарсија Лорка]] ;[[Аутор:Фран Лукаревић Бурина|Фран Лукаревић Бурина]] {{Ауторски индекс}} cuja84q7b6soqex4drazr234c5q3jpu 4 1840 146471 139759 2026-09-20T16:12:48Z Coaorao 19106 146471 wikitext text/x-wiki [[Слика:Cyrillic letter Ve - uppercase and lowercase Wikipedia RUS.svg|центар|250п]] ;[[Аутор:Душан Васиљев|Душан Васиљев]] ;[[Аутор:Владимир Васић‎|Владимир Васић‎]] ;[[Аутор:Драгиша Васић‎|Драгиша Васић‎]] ;[[Аутор:Николај Велимировић|Николај Велимировић]] (1880-1956) ;[[Аутор:Пол Верлен|Пол Верлен]] ;[[Аутор:Јанко Веселиновић‎|Јанко Веселиновић]] ;[[Аутор:Мавро Ветрановић|Мавро Ветрановић]] ;[[Аутор:Милован Видаковић|Милован Видаковић]] ;[[Аутор:Станислав Винавер|Станислав Винавер]] ;[[Аутор:Милош Видаковић|Милош Видаковић]] ;[[Аутор:Михаило Витковић‎|Михаило Витковић]] ;[[Аутор:Вук Врчевић|Вук Врчевић]] ;[[Аутор:Првослав Вујчић|Првослав Вујчић]] ;[[Аутор:Илија Вукићевић‎|Илија Вукићевић]] {{Ауторски индекс}} 31knq47qrtslb4adclckkg8zq3x09va 0 10271 146438 146256 2026-09-20T12:37:46Z Coaorao 19106 /* */ Проверен почетак 146438 wikitext text/x-wiki Над светом лежи досада као дебело море над земљином кором. Толико је досада неизмерна на земљи, да човек увек тражи неког да га разоноди. Да види човека, макар ког! Да говори, макар с ким! И да разговара, ма о чему! И да иду, ма куда! — Човек одлази у друштво више из досаде него из сујете. Иначе ништа не би могло ни да објасни опстанак друштва, бар оваквог као што је данашње, које нам одузима новац, дух, време, карактер, жену. ,,Јер би се, одиста, могло без толико људи, жена речи, лажи, обећања, компромиса. Овакво друштво, то је несрећни свет који сам себи загорчава живот, као коцкар и пијаница. Овакав друштвени човек, то је за половину пропалица. Говори кад не треба, лаже без повода, удвара се без потребе, игра без воље, пева без гласа, беседи без духа и циља. Други се из досаде жене и разводе, путују са псетом, другују с коњем, спавају с мачком. - Велики део света не тражи уметност да се њоме инспирише за велике акције, него да њом растера очајну досаду. Није свету драга ни уметност што је божанског порекла и циља, него што одалечује од обичног људског живота у којем се давимо од досаде. Да је чамотиња једна коб човекова духа, и једна беда његове судбине, то се види и по том што се дете и дечко исто тако досађују као и младић или као старац, и због тога јуре за друштвом или за игром. Људи не смеју остати сами са собом. Често воле чак и друштво глупака, и неваљалаца, чак и свог противника, него да трпе самоћу, а то значи друштво самог себе. Ово је заиста најгорчи парадокс. Напорни спортови, тражење духовитости буфона и учености шарлатана, долази само из очајне досаде. - Жена је најбољи спасилац од чамотиње. Људи се не жене толико из љубави и физичке потребе, колико из црне досаде, не зато да с неким поделе задовољство и срећу, које се нерадо деле, него да поделе досаду. I жена изневерава мужа више из досаде него из перверзије, као што њој то исто ради и њен човек. Зато ми се чини да је први мотив пријатељства као провалија, и који је често узрок великих болести и великих злочина. Због досаде човек мења кућу, улицу, варош, земљу. Из досаде мења лектиру, чак и идеје и принципе. Човек не лови да убија животињу, него да убије своје драгоцено време. -Досада је дошла од цивилизације: претерано умножавање забаве доводи до очајне пресићености и затим до мрачне досаде. Свет који је сишао на улицу, побегао је од куће, од себе, од књиге, од размишљања. Муж бежи од жене, и жена од мужа, син од оца, и отац од сина. Човек тако изгледа рођен болестан. Најзад, укус за брзином, који је производ новог времена јесте и један повод за очајање. Човек броји сате као никад пре, када је знао дању за време само по сунчаном сату, или ноћу по кретању звезда. Човек данас има један сат који избија на звонари, други на зиду своје собе, трећи на свом столу за рад, четврти на руци или у џепу. Цивилизација је напредак, али напредак није цела срећа. Цивилизација је бацила у назадак религију која је некад била довољна за живот на земљи. I раскош је убио укус који је некад био довољан за живот у лепоти. Човек постаје пријатељ човеку који је забаван, а непријатељ човеку који је досадан. Човек се хвали највише оним човеком или оним градом који су му омогућили да брже сатре своје сате и дане, јер су сви дани и сати досадни. Данас људи измишљају машине које говоре, и кутије које певају, и те справе пуштамо да говоре и певају не само кад смо сами, него и кад смо у друштву, пошто нам сад више ни друштво није довољно. Човек има стотину веза с људима, за које мисли да су пријатељске, а које то нису него само по изгледу. Људи се дописују међу собом, деле међусобно све случајеве, али не из осећања пријатељства, него опет из осећаја горке досаде. Ни најбољи односи с људима нису само чиста пријатељства. Пријатељство има своје законе, строге и апсолутне, зато што су основани на снази крви колико и на сили уверења. Друштво је човек измислио да се одалечи од озбиљних размишљања која одводе у оно што је болно и тешко, а то је филозофија о животу. Сенека е то осећао кад је говорио против самоће која поквари човеков карактер. „Свм са собом, врло си близу рђавог човека". nuo1hqtdce3q1tpr5e6nxddxl703b82 0 11106 146453 145756 2026-09-20T14:29:01Z Coaorao 19106 /* */ 146453 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Плаве легенде (1930) | | | '''Садржај''' | }} <center>''Пријатељу Иви Ћипику''</center> <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> [[Плаве легенде/Човек и пас|Човек и пас]]<br> [[Плаве легенде/Црна песма|Црна песма]]<br> [[Плаве легенде/Прича о јаком|Прича о јаком]]<br> [[Плаве легенде/На стени|На стени]]<br> [[Плаве легенде/Мала принцеза|Мала принцеза]]<br> [[Плаве легенде/Вечерње|Вечерње]]<br> [[Плаве легенде/Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]]<br> [[Плаве легенде/Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]]<br> [[Плаве легенде/Равнодушност|Равнодушност]]<br> [[Плаве легенде/Љубав|Љубав]]<br> [[Плаве легенде/Дело|Дело]]<br> [[Плаве легенде/Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]]<br> [[Плаве легенде/Пролетња песма|Пролетња песма]]<br> [[Плаве легенде/Вечерње песме|Вечерње песме]]<br> [[Плаве легенде/Човек|Човек]]<br> [[Плаве легенде/Сунце|Сунце]]<br> [[Плаве легенде/Острво папагаја|Острво папагаја]]<br> [[Плаве легенде/Рука|Рука]]<br> [[Плаве легенде/Огледала|Огледала]]<br> [[Плаве легенде/Отров|Отров]]<br> [[Плаве легенде/Зохра|Зохра]]<br> [[Плаве легенде/Пророци|Пророци]]<br> [[Плаве легенде/Дубровачка песма|Дубровачка песма]]<br> [[Плаве легенде/Казна|Казна]]<br> [[Плаве легенде/Светлост|Светлост]]<br> [[Плаве легенде/Срећа|Срећа]]<br> [[Плаве легенде/Песма о Богу|Песма о Богу]]<br> [[Плаве легенде/Другови|Другови]]<br> [[Плаве легенде/Песма о жени|Песма о жени]]<br> [[Плаве легенде/Јеврејска песма|Јеврејска песма]]<br> [[Плаве легенде/Светац|Светац]]<br> [[Плаве легенде/Зизема|Зизема]]<br> [[Плаве легенде/Семе|Семе]]<br> [[Плаве легенде/Стари запис|Стари запис]]<br> [[Плаве легенде/Песма Христу|Песма Христу]]<br> [[Плаве легенде/На раскршћу|На раскршћу]]<br> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} [[Категорија:Јован Дучић]] [[Категорија:Песме у прози| ]] [[Категорија:Збирке песама]] [[Категорија:Збирке песама Јована Дучића]] 5jnmelhdt2nw516wjs5hfsn7paevr66 0 24473 146455 57419 2026-09-20T14:33:31Z Coaorao 19106 146455 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Тежак | одељак= | аутор=Петар Кочић | белешке= }} <poem> Болујем и копним у грком чемеру и немаштини љутој откад знам за се. Болан сам, преболан, брате си мој слатки и медено љето моје, а онако посигурно не знам шта ми је, шта ме боли. Само ошјећам да је бољка моја велика, и бог драги зна има ли јој лијека и илаџа. Снага ми је сва утрнула и вредовна, а душа празна, сува и исцијеђена ко исцијеђени лимун са мора. Радим и мучим се ко тешки покајник од ране зоре до мрклог мрака; са звијездом, што но веле, падам, са звијездом устајем. У прољеће, гавељајући, гладан и сувотан, по врлетима за плугом и натапајући сваку бразду сузом и знојем, молим се добром и премилосном богу за род и берићет. Преко љета ми се окрави смрзнута душа, и ја дркћем и стрепим ко јасиково лишће над њивама својим, а под јесен, кад све срадим у зноју и у суво згрнем, немилосно навали и ала и врана на труд мој и крваву муку моју. Душа ми тада процмили – процмили ко гуја у процијепу, пред очима ми нешто замагли, и у ушима зазуји. Али, док се обазрем на своју гладну и голу максумчад, тргнем се, снага ми обамре и само узданем проклињући живот свој, матер своју и утробу њезину грешну… Тако трајем живот и дане, и трајаћу до мотике, каква је права под овом новом управом и суданијом. У стари земан, за турског суда и турске, да кажемо, суданије, могло се некако живкарити и прометати. Боже ми прости, и бог је боље давао. Берићета је било у свачем… свачег је било у изобиљу! Свијет је био асли пунијег и ситијег срца. Ага је остављо, царевина није прегонила ни сваку брезпослицу узбијала. Било је за нас, да рекнемо, тежаке и праве веће. Ако је ђекад тежаку и било криво у чаршији и на суду, било је криво и чаршилији на селу и планини, ђе косовица суди, па се то некако испорављало и везало једно с другим… Кажем ти, рођено моје, могло се лијепо живкарити и деверати, а откад заступи ова проклета и црна укопација, налет је било, све нас у црно зави. Бијели некакви људи у црној ођећи и црним шкрљацима размиљеше се као мрави по земљи нашој и отроваше нам и земљу и живот… Љетина нам поче издавати, сермија пропадати, а у људе уђе некакво проклетство и невјерлук. Аге нам се и бези пропише, и прозлише, царевина удари тешке намете, а попови накривише наеро камилавке и ударише устрану… од народа. И вјера нам посрну. Замрзну свијет сам на се. Све ти је то оштро, набусито; ниђе меке ни слатке ријечи. И љубав се и оно лијепо поштење старинско забаци, изгуби ко да га никад није ни било… Сваком је докундисала ова црна укопација и црна суданија. Свак се диже, свак тражи неку праву: и поп и калуђер, и бег и ага, и газда и заначија, а царевина, сапреле је муке наше на страшном суду, сваком понешто додаје и пружа. Само ми, тежаци, заборављени и забачени, венемо, трунемо и у мукама издишемо. И ми смо се поимали да устанемо, да зајаучемо, али нас увијек изда снага и језик нам се поткрати, и над нами се јопет склопи црни мрак и мук. Злоба нас је изјела, немаштина сатрла, голема неправда убила, па куњамо ко метиљава марва. Слаби смо, немоћни смо, неумјетни смо. За турске суданије било је у нас и паметни људи слободна срца. Многи су пашама и везирима на диван излазили и умјели су мудро и слободно еглендисати. Кад заступи Устрија, ми се асли престрависмо и разбисмо ко крдо оваца кад га курјаци погнају. Изгубисмо срце, а изгубисмо и памет. Језик нам се завеза, па не умијемо ни двије унакрст пробешједити. Људи који су некада с пашама и везирима водили мудре и дубоке еглене, данас тим људима застаје ријеч у грлу кад почну бешједити доље у суду с оним голобрадим вузлетом, на коме све трепти и цепти од грдног швапског витмилука и роспилука. Суди ми, кажем ја, по правди божјој и људској. – Не суди се, вели, у нашег цара по правди већ по палиграпу. Кад би он судио по правди, не би толике стотине година владао над деветнаест милета и седам, осам вјера и закона! – На те бешједе мени се језик завеже, па ни макац. Видим, истину говори, и онако је, друкчије не мере бити. Тако ти је то и на суду и на путу. Одасвуд нас бије мраз и лед, и ми венемо и пропадамо ко позни ушјеви од студени. Слијепи смо код очију, луди и блентави код памети, а оковани без синџира. Шта да ти, брате си мој слатки и медено љето моје, дуљим и набрајам! Толико ти још кажем да је наше тежачко живљење само једна, што но веле, дуга тужбалица јада и чемера, патње сиње и невоље љуте. </poem> == Напомене == Своју патетично-лирски интонирану цртицу "Тежак" Кочић је објавио у првом броју бањалучке Отаџбине, I/1907. и због ње одмах дошао у сукоб с властима. Лист је био заплијењен, а Кочић неколико мјесеци касније изведен пред суд и осуђен. "У том чланку, вели се поред осталог у пресуди Окружног суда у Бањој Луци за Кочића и В. Кондића, одговорног уредника, настојали су (они) раздраживати пучанство на презирање и мржњу против државне управе ових подручја и земаља". Суд је прогласио ту кривицу као "велики погибељчина" и осудио Кочића и његовог друга на затворску казну. (Види о томе: Петар Кочић, Документарна грађа, Сарајево, 1967, стр 203-212) Казна коју је поднио није спријечила Кочића да текст "Тежака" касније инкорпорира у један свој саборски говор и прочита га у оквиру расправе о буџету 1910. године (Види о томе говор под насловом "Критика аустријске управе у Босни" у III књизи овог издања). == Извори == * ''Петар Кочић: САБРАНА ДЈЕЛA I-IV'', Ars libri • Бесједа • ТИА Јанус и Пројекат Растко библиотека српске културе на Интернету, aприл 2002. {{ЈВ-аутор|Петар Кочић|1916}} [[Категорија:Петар Кочић]] [[Категорија:Песме у прози]] djj5qot8mr03fj4w40ilcz6hakr0usl 0 29758 146472 128027 2026-09-20T16:26:00Z IvanVazov1913 20103 Dodato puno ime pesnika Ivana Vazova, dodati podatak da je previd objavio Milutin Bojić, i objašnjenje o nastanku pesme. 146472 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Иван Вазов: Па шта си ти | одељак= | неповезани_аутор= [[w:Иван Вазов|Иван Вазов]]<br />Превод објавио: [[Аутор:Милутин Бојић|Милутин Бојић]] | година= 1913 | белешке= Песма је настала 1913. године као реакција бугарског књижевника [[w:Иван Вазов|Ивана Вазова]] на наводни инцидент у којем је српски регент [[w:Александар Карађорђевић|Александар Карађорђевић]] ошамарио девојчицу јер се изјаснила као Бугарка. [[w:Милутин Бојић|Милутин Бојић]] је песму, као пример бугарске антисрпске пропаганде, упутио руском историчару [[w:Павел Миљуков|Павелу Миљукову]], истакнутом пробугарском политичару и блиском пријатељу бугарских интелектуалаца, између осталих и Ивана Вазова. }} [[Датотека:Milutin Bojic.jpg|80 п|центар]] {{Поезија| <center>'''И. Вазов: Па шта си ти'''</center> П. Миљукову »Па шта си ти ?« — тако те у твојој кући пита безочни туђинац; »Па шта си ти?« — таквом ти псовком буни уво, непознати гост, дошљак. »Па шта си ти ?« — такво ти питање, крај Дрима, Вардара, Шара, Преспе драге, о Бугарине, поставља Србин и вампирским лицем чека одговор. Али се ти чувај, не дај прави одговор. Кажи да си Португалац, Курд, Сирац, Лапонац, Негор, Циганин, Индијанац, само не признај да си Бугарин. Јер за тај смртни грех, тамо нема за тебе опроштаја и он доноси гоњење, батине, затвор, прогонство, сакриј да си Бугарин у најбугарскијем крају; Да си потомак Самуилов, унук атинског Пајсија, криј које си мајке син, којим језиком пева мутни Вардар, плави Дрим и језера и горе маћедонске. Не помињи лудо Лазенград, Лоле Бургас, ни ужасни Булаир; пробудио си опасна подозрења, шта си, може бити, брат њиховим херојима. Ћути! А уместо тебе сваки дô, пут, дубрава, језеро, река, стена, планина, викаће углас кроз сва времена: »Ту су Бугари, Бугари од памтивека.« (1913)}} === Извор === * Сабрана дела Милутина Бојића, Књига прва, Поезија (1978), стр. 575 {{Википедија|Милутин Бојић}} {{ЈВ-аутор|Милутин Бојић|1917}} [[Категорија:Милутин Бојић]] [[Категорија:Поезија Милутина Бојића|И]] qvkowt9kue3k0noyh662ijr4n72uby5 146473 146472 2026-09-20T16:29:18Z IvanVazov1913 20103 /* */ manja izmena 146473 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Иван Вазов: Па шта си ти | одељак= | неповезани_аутор= [[w:Иван Вазов|Иван Вазов]]<br />Превод објавио: [[Аутор:Милутин Бојић|Милутин Бојић]] | година= 1913 | белешке= Песма је настала 1913. године као реакција бугарског књижевника [[w:Иван Вазов|Ивана Вазова]] на наводни инцидент у којем је српски регент [[w:Александар Карађорђевић|Александар Карађорђевић]] ошамарио девојчицу јер се изјаснила као Бугарка.<br />[[w:Милутин Бојић|Милутин Бојић]] је песму, као пример бугарске антисрпске пропаганде, упутио руском историчару [[w:Павел Миљуков|Павелу Миљукову]], истакнутом пробугарском политичару и блиском пријатељу бугарских интелектуалаца, између осталих и Ивана Вазова. }} [[Датотека:Milutin Bojic.jpg|80 п|центар]] {{Поезија| <center>'''И. Вазов: Па шта си ти'''</center> П. Миљукову »Па шта си ти ?« — тако те у твојој кући пита безочни туђинац; »Па шта си ти?« — таквом ти псовком буни уво, непознати гост, дошљак. »Па шта си ти ?« — такво ти питање, крај Дрима, Вардара, Шара, Преспе драге, о Бугарине, поставља Србин и вампирским лицем чека одговор. Али се ти чувај, не дај прави одговор. Кажи да си Португалац, Курд, Сирац, Лапонац, Негор, Циганин, Индијанац, само не признај да си Бугарин. Јер за тај смртни грех, тамо нема за тебе опроштаја и он доноси гоњење, батине, затвор, прогонство, сакриј да си Бугарин у најбугарскијем крају; Да си потомак Самуилов, унук атинског Пајсија, криј које си мајке син, којим језиком пева мутни Вардар, плави Дрим и језера и горе маћедонске. Не помињи лудо Лазенград, Лоле Бургас, ни ужасни Булаир; пробудио си опасна подозрења, шта си, може бити, брат њиховим херојима. Ћути! А уместо тебе сваки дô, пут, дубрава, језеро, река, стена, планина, викаће углас кроз сва времена: »Ту су Бугари, Бугари од памтивека.« (1913)}} === Извор === * Сабрана дела Милутина Бојића, Књига прва, Поезија (1978), стр. 575 {{Википедија|Милутин Бојић}} {{ЈВ-аутор|Милутин Бојић|1917}} [[Категорија:Милутин Бојић]] [[Категорија:Поезија Милутина Бојића|И]] jbdjebpro1249n9jj2v4nk2o8y9mu5i 146475 146473 2026-09-20T17:07:33Z Coaorao 19106 Враћене измене корисника [[Special:Contributions/IvanVazov1913|IvanVazov1913]] ([[User talk:IvanVazov1913|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:Ран-кан|Ран-кан]] 128027 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= И. Вазов: Па шта си ти | одељак= | аутор=Милутин Бојић | белешке= }} [[Датотека:Milutin Bojic.jpg|80 п|центар]] {{Поезија| <center>'''И. Вазов: Па шта си ти'''</center> П. Миљукову »Па шта си ти ?« — тако те у твојој кући пита безочни туђинац; »Па шта си ти?« — таквом ти псовком буни уво, непознати гост, дошљак. »Па шта си ти ?« — такво ти питање, крај Дрима, Вардара, Шара, Преспе драге, о Бугарине, поставља Србин и вампирским лицем чека одговор. Али се ти чувај, не дај прави одговор. Кажи да си Португалац, Курд, Сирац, Лапонац, Негор, Циганин, Индијанац, само не признај да си Бугарин. Јер за тај смртни грех, тамо нема за тебе опроштаја и он доноси гоњење, батине, затвор, прогонство, сакриј да си Бугарин у најбугарскијем крају; Да си потомак Самуилов, унук атинског Пајсија, криј које си мајке син, којим језиком пева мутни Вардар, плави Дрим и језера и горе маћедонске. Не помињи лудо Лазенград, Лоле Бургас, ни ужасни Булаир; пробудио си опасна подозрења, шта си, може бити, брат њиховим херојима. Ћути! А уместо тебе сваки дô, пут, дубрава, језеро, река, стена, планина, викаће углас кроз сва времена: »Ту су Бугари, Бугари од памтивека.« (1913)}} === Извор === * Сабрана дела Милутина Бојића, Књига прва, Поезија (1978), стр. 575 {{Википедија|Милутин Бојић}} {{ЈВ-аутор|Милутин Бојић|1917}} [[Категорија:Милутин Бојић]] [[Категорија:Поезија Милутина Бојића|И]] i7i6xhp2655xz1s72s6ckjzz355ic3u 0 61605 146436 146339 2026-09-20T12:11:23Z Coaorao 19106 /* */ Проверен један део 146436 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Св. Сава као творац српског национализма | одељак= | аутор= Велибор Јонић | година= 1943 | белешке= }} Нема никакве сумње да је Св. Сава једна од највећих личности српске историје. Он је то не само својим делом, већ и својим целокупним духовним ликом, који је више него ико пре и после њега утицао на обличје српског народног духа. И што је најинтересантније он нам је данас веома близак, иако је живео пре толико столећа. Св. Сава нам је у првом реду близак својим концепцијама о народу и држави. Он је осећао да ће дело његовог оца, којим су ударене политичке основе прве српске државе, бити тек онда потпуно ако се оствари духовно јединство српског народа. Сасвим исправно, он је осећао да се политичко јединство тешко може одржати без духовног. Отуда његови напори за стварање српске независне православне цркве. Ако би се ово хтело изразити језиком данашњице, онда би се рекло да је он схватао да је дух сваког народа реалност за себе и да сваки народ треба, слушајући глас крви, да изгради своје самоникло гледање на свет и живот, које одговара његовим специфичним животним потребама и које мора бити обавезно за све припаднике тога народа, као најпотребнији минимум за остварење његовог духовног јединства. Тек кад један народ успе ово да изгради, тек онда је он народ у правом смислу те речи, моћан и снажан у својој јединствености и његов опстанак ни ударци судбине не могу довести у питање. Иако калуђер од ране младости, Св. Сава не тоне у верски мистицизам и аскетизам, — појаве тако честе код средњевековних испосника — који су се паштили да свом личном духу обезбеде трајну и непосредну везу са његовим Вечним Извором, чему су једино и тежили. Нема сумње да је и Св. Сава у својој испосничкој ћелији томе тежио, али су га можда баш та настојања довела до сазнања духовне хијерархије, те је у верничкој скрушености с једне стране потражио посредништво народног духа, моћнијег од појединачног, а с друге стране своја духовна сазнања није задржао само за себе, већ је њима и народни дух обогаћавао. ,,Из оваквог духовног сазнања поникао је његов национализам, јер би иначе било необјашњиво како се то он, који се у раној младости одрекао дворског сјаја и земаљских уживања, поред просвећивања народа бави и пролазним стварима као што је политика. Баш тај духовни основ његовог национализма чини га савременим и нама тако блиским. Зар се и ми данас, после духовне сметње у бившој држави, не паштимо да откријемо суштину наше народне душе, како бисмо се као појединци могли како ваља оријентисати? == Извор == ''Српски народ'', 23. јануар 1943. Број 3. Година друга. {{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}} [[Категорија:Велибор Јонић]] [[Категорија:Други светски рат у Југославији]] 1wbqo775wxeoqnijf53bnj9e9nshjjs 146437 146436 2026-09-20T12:31:39Z Coaorao 19106 /* */ Проверен остатак 146437 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Св. Сава као творац српског национализма | одељак= | аутор= Велибор Јонић | година= 1943 | белешке= }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Нема никакве сумње да је Св. Сава једна од највећих личности српске историје. Он је то не само својим делом, већ и својим целокупним духовним ликом, који је више него ико пре и после њега утицао на обличје српског народног духа. И што је најинтересантније он нам је данас веома близак, иако је живео пре толико столећа.<br /> {{gap}}Св. Сава нам је у првом реду близак својим концепцијама о народу и држави. Он је осећао да ће дело његовог оца, којим су ударене политичке основе прве српске државе, бити тек онда потпуно ако се оствари духовно јединство српског народа. Сасвим исправно, он је осећао да се политичко јединство тешко може одржати без духовног. Отуда његови напори за стварање српске независне православне цркве.<br /> {{gap}}Ако би се ово хтело изразити језиком данашњице, онда би се рекло да је он схватао да је дух сваког народа реалност за себе и да сваки народ треба, слушајући глас крви, да изгради своје самоникло гледање на свет и живот, које одговара његовим специфичним животним потребама и које мора бити обавезно за све припаднике тога народа, као најпотребнији минимум за остварење његовог духовног јединства. Тек кад један народ успе ово да изгради, тек онда је он народ у правом смислу те речи, моћан и снажан у својој јединствености и његов опстанак ни ударци судбине не могу довести у питање.<br /> {{gap}}Иако калуђер од ране младости, Св. Сава не тоне у верски мистицизам и аскетизам, — појаве тако честе код средњевековних испосника — који су се паштили да свом личном духу обезбеде трајну и непосредну везу са његовим Вечним Извором, чему су једино и тежили. Нема сумње да је и Св. Сава у својој испосничкој ћелији томе тежио, али су га можда баш та настојања довела до сазнања духовне хијерархије, те је у верничкој скрушености с једне стране потражио посредништво народног духа, моћнијег од појединачног, а с друге стране своја духовна сазнања није задржао само за себе, већ је њима и народни дух обогаћавао.<br /> {{gap}}Из оваквог духовног сазнања поникао је његов национализам, јер би иначе било необјашњиво како се то он, који се у раној младости одрекао дворског сјаја и земаљских уживања, поред просвећивања народа бави и пролазним стварима као што је политика. Баш тај духовни основ његовог национализма чини га савременим и нама тако блиским. Зар се и ми данас, после духовне сметње у бившој држави, не паштимо да откријемо суштину наше народне душе, како бисмо се као појединци могли како ваља оријентисати? </div></center> == Извор == ''Српски народ'', 23. јануар 1943. Број 3. Година друга. {{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}} [[Категорија:Велибор Јонић]] [[Категорија:Други светски рат у Југославији]] kkabpacl1zeis1o4ps53felxqozv9wj 0 61608 146433 146422 2026-09-20T12:02:32Z Coaorao 19106 /* */ 146433 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Лутања | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година=1924 | белешке= }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Има нас много таквих: кад треба радити питамо се „зашто?” или „нашто?”, и оно што би могло имати вредности изгуби је; кад нам се јави радост у животу, ми не верујемо, јер је дошла сувише просто, и не пружимо руку да тражимо оно што треба да припадне нама. А живот пролази као велика река, проноси благо које бисмо могли имати, али ми седимо на обали и сумњамо.<br /> {{gap}}Кад је Марија Јаковљевић први пут срела човека који је за њу био друкчији но сви остали, она се питала да ли га доиста воли. „Може бити варам себе зато што бих желела да волим.” И повлачила се у самоћу, испитујући то чудно осећање. Некад је замишљала да ће љубав доћи бурно, изненада, као потоп, да неће оставити времена за размишљање. Међутим, Маријин разум није био успаван, и она је сумњала: „Воли ли ме, и зашто ме воли? Приметио је да ми се допада”; — и ту се бунио њен понос. „Не, ни ја њега не волим, ја кокетујем” — говорила је други пут, бежећи од њега и проводећи затим дуге ноћи без сна, говорећи му у машти оно што никад не рече, љубећи га, ма да га није пољубила.<br /> {{gap}}Тако је прошла њена прва љубав…<br /> {{gap}}Кад су се разишли, не рекав никад искрене речи једно другоме, она је први пут осетила празнину у животу. Дуго су је мучиле успомене; дуго се подавала чаробним сновима знајући да се никад неће испунити; дуго је мучила себе — док једног дана не рече да је све то бесмислица. Требало је имати чиме да се бори. Она своју љубав није хтела сачувати као светињу: да је могла, волела би понова, да је умела, постала би кокета. Али њој је било све досадно. Предаде се раду, и оно што је дотле било уживање постаде јој потреба живота. <small><div style="text-align: right;">(Извор: 1924. ''Мисао'', књ. 14. Св. 1. Бр. 1, стр. 5.)</div></small> <Center> [[Лутања/I|-{I}-]]<br /> [[Лутања/II|-{II}-]]<br /> [[Лутања/III|-{III}-]]<br /> [[Лутања/IV|-{IV}-]]<br /> </Center> </div></center> {{ЈВ-аутор|Анђелија Л. Лазаревић|1926}} 0onismuipka9ayh7wwgztiugw62djho 0 61612 146434 146417 2026-09-20T12:02:57Z Coaorao 19106 /* */ 146434 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Лутања | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година=1924 | белешке= }} {{Центар|'''I.'''}} У атељеу, на подијуму, седи дремљив Циганин мрка лица и проседе браде. Није занимљив тип, али и такви се тешко нађу. У атељеу пуцкара пећ, напољу је хладно, промиче први снег. Ради се ћутећи. Чују се само кораци ђака, који се измичу да издалека посматрају свој рад, и лако шуштање угљена по хартији. Мала Јелка Поповић ради недалеко од Марије, а сасвим у њеној близини је високи Бранко Николић, најдаровитији ђак њихове школе. Мало даље Јосип Јовановић — човек са непоколебљивим самопоуздањем — црта црвеном кредом Циганина. Како сам каже, неће да троши боје на тако безначајне моделе. С друге стране подијума ради још неколицина, међу њима Јанко Павловић, интересантан као јединствено неинтересантан тип. Марија је цртала скицу и подмалала. Није рђаво: меко се сливају тонови с косе у позадину, а очи, тек назначене, имају израза. Не осећа се како време лети, и звоно трза младе сликаре као иза сна. „Одмори се“ — кажу Циганину, и скупљају се крај пећи, више из навике но због хладноће. Ту, за време паузе, док модел исправља укочене удове а напољу промиче снег, кују се планови о далекој будућности: прича се о Паризу, Минхену, Риму. Нико од њих није отишао даље од београдског музеја, а знају све галерије у прсте — готово би могли рећи на коме је месту која слика постављена. Минхен је обећана земља за њих. Очи Маријиних другова заблистају чудни сјајем помене ли се само то име: изгледа им да би се тамо могло све, што се овде не може. — А Марија ће нас зими понекад позвати на чај — кажу јој другови. — Нарочито пред први. Тај обећани чај у Минхену, који би се пио у топлој собици, веселих зимских вечери у безбрижном друштву, био је један део лепог сна њих свију. Звоно је јављало да је завршена пауза и прекидало разговоре; враћало их је раду, да садашњост што корисније употребе. У њиховом одељењу није било свађе. Додуше, понекад се препирало око места, али то су ситнице. Били су једна душа. Нерасположење једнога огледало се на лицима свију. Али ћутање суморних дана богато би се надокнадило оних дана кад су сви били весели, а то није било ретко. Нарочито уживање било је протурити коме из другог одељења понеку лажну новост и смејати му се после што је био толико наиван да поверује. Тако би се тек чуло да је преконоћ извршено страховито убиство у близини школе, да је изгорела скупштинска зграда, или ма шта што би изазвало сензацију. И све се свршавало громким смехом, којим су испраћали из атељеа онога који је поверовао. Вреди да рекнем коју реч више о Маријиним друговима. На првом месту ту је Бранко Николић, силан, пун темперамента, — прави уметник. Због какве ситнице запламте му образи, црне очи заблистају до суза: био би готов да у тренутку смрви онога, ко му на пут дође. Сав се занесе радом, и на овом свету за њега постоји само једно — Уметност. За литературу није много марио, и сав Маријин труд да му омили лепу књигу оста узалудан. Од свега што је прочитао сећао би се само лепих описа. „Расколникова“ јој врати већ после првих страна, рекавши да би радије гледао гладијаторске игре, него да чита о томе лудаку: „Мало ми је што због себе немам мира, треба још и на друге да мислим!“ Али зато га „Демон“ залуде и свуда по угловима његових платна могла се наћи понека започета скица Демона и Тамаре, а у Тамариним очима нарочити израз, којим ипак никад није био задовољан. Марији је те скице показивао дајући објашњење уз њих, руменећи и збуњујући се. Она му је искрено казивала своје мишљење, на шта јој је он одговарао топлим погледима, погледима који су јој понекад задавали бриге. Као контраст Бранку, ту је раније поменути Јанко Павловић. Сам безначајан, он меће све на спољашњост и сваке сезоне запрепасти свет каквом новошћу. Лане је носио црну руску блузу и шешир са широким ободом; ове године пустио је косу и купио лулу. На улици га многобројни познаници поздрављају са „здраво уметниче!“ Страшно је уобразио да личи на Максима Горког. Па Вуко, доброћудни Вуко, са џеповима увек пуним књига о Шерлоку Холмсу. Тек у сред рада, заборавивши се, загледа се у врхове ципела, или загледа руке. Не знам да ли је и он доцније постао какав велики полицијски геније — сликар није. У кући, Марија и њена мати живе саме, једна поред друге, свака својим животом. Ако проговоре дваестак речи прекодан, много је. Госпођа Јаковљевић ретко види своју кћер веселу и необично јој кад Бранко и Јосип причају да г. Вучковић, ако чује велики жагор и смех у атељеу, још с прага каже: „Данас је Марија Јаковљевић опет добро расположена.“ А раније, док није почела сумњати у своје способности, била је још веселија. У последње време често је мучи сумња и добро расположење се губи. Да није заиста требало изгубити најбоље године живота па доћи до уверења да правог талента нема? Кад је види замишљену њихов „маестро“, г. Вучковић, као да погађа шта је у њеној души, каже: „Напред, само напред, човек не сме никад да клоне!“ На крају школског ходника има један прозор окренут Сави. Зими, кад се у четири сата излази с предавања, у ходнику се ђаци сусретну са последњим зрацима сунца на заласку. Црвени, ватрени зраци падају сасвим косо; на супротном зиду јасно се оцрта прозор и силуете оних што стоје крај њега. Излазећи с часа, из већ полумрачне учионице, ходник изгледа осветљен бенгалском ватром и сви полете прозору да уживају у дивном призору заласка сунца. Видећете светла лица зажарених очију: видећете малу Јелку како се, завукавши обе руке у велики бели муф, сабила уз окно; Вукосаву Глишић, која одушевљење прати речима; Бранка Николића, с црвеним одблеском на црној коси и нејасним изразом туге у очима, а позади свију безизразно лице Јанка Павловића. Чекају да се растуре последњи румени облаци, да побеле таласи Саве. Тек кад плавкаста магла обавије нашу обалу и обалу Срема, а куће крај воде добију нејасне контуре, сете се да је време разилажењу. Ходник је сасвим мрачан и изгледа бескрајно дугачак. Марија Јаковљевић не би желела у то доба да остане сама у школи. Једног дана, на прозору атељеа, Марија нађе Бранкову свеску са скицама. Расклопи књигу и на првој страни виде свој лик. Снимио је у неколико потеза: врло карактеристично назначена глава са ниско очешљаном косом, верно оцртан њен стас. Није знала кад је то радио. Преврну два, три листа. Ево је сад с профила: лако уздигнута глава налакћена на леву руку, а у десној писаљка. Свакако је рађена у учионици за време предавања. Мало даље опет она. Марија се узнемири. Зашто на сваком листу њена слика? Док је стајала тако гледајући последњу скицу, једна мушка рука поклопи цртеж. Бранко, успламтела лица, стајао је иза ње. — Могли сте рећи кад сте ме радили, — рече Марија желећи да покаже како никаквог значаја не придаје тим скицама. — Да сам знала, седела бих мирно. Стојећи пред својим радом, сравнивши га с моделом, у Маријиној души расте сумња. Девојчица финог профила, плаве косе, црвених нијанса; није код ње ни из далека оно што би желела. Где су нежни прелази између светлости и сенке, где сивкасти тонови око очију! Види како се на Бранковом платну меко одваја јасна слика, сенке на коси сливају се с магловитом позадином, а плаве очи гледају ведро, баш као и очи њиховог модела. „Хоћу ли и ја икад дати што велико?“, мислила је, плашећи се да изговори страшне речи „не могу“, речи, које су јој доцније убиле све спокојство живота. Мало је дана мира. Кад се у души дигне бура, навале жеље за нечим необјашњивим; као таласи бесне, траже одушке, душа би да да израза себи — одједном клону руке, свест о немоћи буди се, душа осећа ланце. Зашто жеља за висином код оних који немају крила? За Марију рад постаје мучење, пријатељ се претвара у тиранина. Она проводи дане као изгубљена и само понеки успех трза је. „Ко зна!“, каже замишљено. Као мора још јој се привиђају тамне очи њеног друга и пита се: да није сад на њу дошао ред да без своје воље загорча најбоље године живота другоме, као што су други њој загорчали? Тако прође дан. Лута се и пати, тражи узрок свакој свари, и не долази ни до каквих резултата. Тек увече наступи замор. По вечери мати и Марија седе у трпезарији. Мати кроји бело рубље, а Марија, без и једне мисли, налакћена на сто, прати пуне прсте како хитро савијају и окрећу платно. Више стола обешена лампа баца јасну светлост на мајчину проседу косу и озбиљно лице, а на платно, упоредо с прстима, крећу се кратке, загасите сенке. Не говоре ништа, а Марија само још осећа тихо треперење у души, слично вибрирању најситнијих делића звона кад је клатно већ заустављено. Једне среде није било предавања. Поседаше на столове у учионици решавајући шта да чине, јер кадгод би остајали тако беспослени код младих уметника јављала се жеља да учине какву лудорију. — Чика Панто — рече Јелка школском послужитељу — да нисте нашли где моју инспирацију? — Нисам, госпођице. — Нема је од јуче, свуда сам тражила. Чика Панта отвори врата од атељеа, погледа у углове и завири под подијум. — Господин Јосип увек носи по нешто кад се враћа из школе — рече, гледајући косо Јосипа, с којим, због неког неплаћеног дуга, није био у најбољим односима. А и господин Бранко — додаде, показујући тиме да и кредит овога не стоји славно — може лако бити да су они однели. Бранко и Јосип заклеше се да ништа не знају о Јелкиној инспирацији. — Ако није код управитеља — сети се чика Панта — Ката све што нађе однесе њему. Одмах ћу видети. — И затвори врата за собом. Како се послужитељ више не врати, Бранко и Јосип почеше звиждати из дуга времена, а Марија и Јелка поденуше један од оних разговора који су се у то време много водили по школи. Говориле су о дужности човека, о савести и о критиковању самога себе. Најзад се и Бранко умеша у разговор. — Ја никад не размишљам о ономе што сам учинио — рече. — Што је учињено, учињено је, не вреди више мислити о томе. — Кад би се тако могло живети! — Што да не може? Та ја бих застајао на сваком кораку кад бих се увек питао куда идем и да ли ћу стићи. Овако замишљам себе у висинама и задовољан сам. — А ако се једног дана освестите и видите колико је ништаван пут који сте прешли? — Нећу имати за чим да жалим. Бар сам једно време срећно проживео верујући у своју моћ. Ви губите време залазећи у ситнице; ви се увек спотичете преко неког несрећног „зашто?..“ Шта ми је стало до тога зашто је добро нешто што је доиста добро! Кад бих хтео рашчланити свако „лепо“, престало би, можда, то бити; кад бих се питао зашто волим пријатеља, ко зна да ли бих га још волео — и ви ми, може бити, не бисте изгледали бољи од осталих кад бих се упитао чега има нарочитог у вама. — А ви бисте за мене били најобочније створење, да нисам умела загледати у вашу душу — рече Марија смејући се. — Онда је најбоље останимо какви смо — примети весело. — Полазећи са разних гледишта, дошли смо до истих резултата. Ти „исти резултати“ узнемирише Марију и путем од школе до куће, њено добро расположење сасвим се поквари. Шта је управо мислио тиме? Ако је је погрешно разумео? Она није хтела никоме да буде камен спотицања; није хтела да други пате због ње. А, може бити, да није ништа ни мислио? Зар мало пута човек каже нешто не мислећи: лепо звучи, згодно дође — и човек рекне. И идући улицом она је загледала лица пролазника трудећи се да у изразу појединих нађе спокојства, мислећи при том како на свету има срећних створења, која себи никад ни за шта не пребацују. Стајала је крај прозора гледајући сиво небо од кога се одвајају пахуљице снега, падају и одмах се топе. „А у сокола крило сломљено“ одјекује јој однекуд по памети. У другој соби воде се разговори, али се не распознају гласови и не разумеју речи. Овладала чудна нека равнодушност њоме: чини јој се све се догађа око ње, а нема ничег заједничког са њом. Ено тамо маме и тетке; ето зиме, снега, — ево њених књига... Све је то далеко, ван ње, ништа се не меша с њеним животом. Све пролази, клизи, личи јој на безброј паралелних линија, редних поред других, немајући ничег заједничког. И њени болови су ван ње, и њих не осећа, а види их: и они тако исто промичу у реду, паралелно са осећањима... Чудновато! Готово јој је смешно. Па овако би се могло живети! „А у сокола крило сломљено“ опет се понавља, а не зна откуд. „Ако не будем могла да радим? — па шта! Шта ме је то пре толико болело? Како је лудо патити; баш ме ништа не боли! Чак и кад би се десило нешто најстрашније, ето кад би, на пример, мама умрла...“ „Ала сам ја постала неосетљива!“ — помисли, па је ни то не заболе... == Извор == 1924. ''Мисао'', књ. 14. Свеска 1. Бр. 1, стр. 6-11. {{ЈВ-аутор|Анђелија Л. Лазаревић|1926}} a7ojarghxfbckx4aihbu3mh48wg0qu9 100 61613 146440 146429 2026-09-20T12:49:15Z Coaorao 19106 /* Песме */ 146440 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Анђелија | презиме = Лазаревић | иницијал_презимена = Л | годинарођења = 1885 | годинасмрти = 1926 | опис = '''Анђелија Л. Лазаревић''' била је српска сликарка и књижевница. | слика = | опис_слике = | википедија = Анђелија Л. Лазаревић | вики_цитати = Анђелија Л. Лазаревић | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Што се страмиш?]] (1904) * [[Меланхолија]] * [[Беле заставе]] * [[У ноћи (Анђелија Л. Лазаревић)|У ноћи]] * [[Сенка]] (1920) * [[Врапци]] (1923) * [[Човек са бременом]] (1923) * [[Свом чика Урошу]] == Приповетке == * [[Две ватре]] * [[Посета (Анђелија Л. Лазаревић)|Посета]] * [[Лутања]] (1924) * [[Анета]] * [[Цвет крај пута]] * [[Писмо из Сплита]] * [[Михаило]] * [[Паланка у планини]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] in55kftr0p7f3w5vpehi20h4la8pdwx 0 61615 146431 146426 2026-09-20T12:01:42Z Coaorao 19106 /* */ 146431 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Врапци | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година= 1923 | белешке= }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Слетеше ми на руку врапци из парка луксембуршког, гладни и прозебли, влажни од новембарске магле. Слетеше на руку мени, непознатој и страној, да позобају неколико мува које сам им пружила на длану. Бог, који се брине о тицама небеским, хоће ли се сетити и мене?..<br /> {{gap}}Неповерљиво окрећу главе и гледају ме округлим очима, стресају влажно перје, одлећу и губе се у магли. Ивицом великог базена хвата се лед… Бог, који се брине о тицама небеским, хоће ли икад помислити и на мене?.. </div></center> == Извор == ''Мисао'', 1. новембар 1923. књ. -{XIII}-, св. 5. Стр. 1554. {{ЈВ-аутор|Анђелија Л. Лазаревић|1926}} cj1d7y1zw52h50ozrgpli0p0eqj4ggz 146450 146431 2026-09-20T14:28:05Z Coaorao 19106 /* Извор */ 146450 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Врапци | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година= 1923 | белешке= }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}Слетеше ми на руку врапци из парка луксембуршког, гладни и прозебли, влажни од новембарске магле. Слетеше на руку мени, непознатој и страној, да позобају неколико мува које сам им пружила на длану. Бог, који се брине о тицама небеским, хоће ли се сетити и мене?..<br /> {{gap}}Неповерљиво окрећу главе и гледају ме округлим очима, стресају влажно перје, одлећу и губе се у магли. Ивицом великог базена хвата се лед… Бог, који се брине о тицама небеским, хоће ли икад помислити и на мене?.. </div></center> == Извор == ''Мисао'', 1. новембар 1923. књ. -{XIII}-, св. 5. Стр. 1554. {{ЈВ-аутор|Анђелија Л. Лазаревић|1926}} [[Категорија:Песме у прози]] il019x1rv8cg5378bd73yj7te2a3mg9 0 61616 146432 146428 2026-09-20T12:01:55Z Coaorao 19106 /* */ 146432 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Човек са бременом | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година= 1923 | белешке= }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}У тамном, четвртастом оквиру отвореног прозора ја видим један део ноћног неба са звездама бледим због месечевог сјаја. Полако се диже златна кугла и гледа у моју собу: велика, светла, хладна, са сликом човека који носи бреме на леђима.<br /> {{gap}}Гледамо се, ја и човек са бременом, гледамо се дуги део ноћи: он на једној звезди, ја на другој. Гледамо се непомично и немо докле месец иде својим путем и губи се иза окара на моме прозору, у оном делу неба који не видим више. </div></center> == Извор == ''Мисао'', 1. новембар 1923. књ. -{XIII}-, св. 5. Стр. 1554. {{ЈВ-аутор|Анђелија Л. Лазаревић|1926}} oh3q7rrlsuvc5hfk8oh9qs0yqtpcu6l 146451 146432 2026-09-20T14:28:22Z Coaorao 19106 /* Извор */ 146451 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Човек са бременом | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година= 1923 | белешке= }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}У тамном, четвртастом оквиру отвореног прозора ја видим један део ноћног неба са звездама бледим због месечевог сјаја. Полако се диже златна кугла и гледа у моју собу: велика, светла, хладна, са сликом човека који носи бреме на леђима.<br /> {{gap}}Гледамо се, ја и човек са бременом, гледамо се дуги део ноћи: он на једној звезди, ја на другој. Гледамо се непомично и немо докле месец иде својим путем и губи се иза окара на моме прозору, у оном делу неба који не видим више. </div></center> == Извор == ''Мисао'', 1. новембар 1923. књ. -{XIII}-, св. 5. Стр. 1554. {{ЈВ-аутор|Анђелија Л. Лазаревић|1926}} [[Категорија:Песме у прози]] berspqjxfo8txvgrr5grrhploi9f54o 0 61618 146439 2026-09-20T12:48:57Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Сенка | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година= 1920 | белешке= }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}На мом путу пратили су ме месец и моја сенка. И што је дубља бивала ноћ све је јаснија била светлост месече… 146439 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Сенка | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година= 1920 | белешке= }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}На мом путу пратили су ме месец и моја сенка. И што је дубља бивала ноћ све је јаснија била светлост месечева, и што је јаснија бивала светлост месечева све је тамнија била сенка коју сам бацала преда се на пут.<br /> {{gap}}И ја сам ступала на своју сенку идући унапред док је свуд около била светла ноћ; ступала сам на једино тамно место на широком друму који се белио као сребрна река — на сенку коју сам бацала пред своје ноге.<br /> {{gap}}Тако сам прешла цео свој дуги пут... <div style="text-align: right;">'''Л. Л. Лазаревић.''' (''-{sic}-'')</div> </div></center> == Извор == ''Мисао'', 1. април 1920. књ. -{II}-, св. 6. Стр. 828. {{ЈВ-аутор|Анђелија Л. Лазаревић|1926}} jajas7ts83c0ecvwb5szlmeeu82oggr 146441 146439 2026-09-20T12:53:46Z Coaorao 19106 Текст проверен 146441 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Сенка | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година= 1920 | белешке= }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}На мом путу пратили су ме месец и моја сенка. И што је дубља бивала ноћ све је јаснија била светлост месечева, и што је јаснија бивала светлост месечева све је тамнија била сенка коју сам бацала преда се на пут.<br /> {{gap}}И ја сам ступала на своју сенку идући унапред док је свуд около била светла ноћ; ступала сам на једино тамно место на широком друму који се белио као сребрна река — на сенку коју сам бацала пред своје ноге.<br /> {{gap}}Тако сам прешла цео свој дуги пут… <div style="text-align: right;">'''Л. Л. Лазаревић.''' (''-{sic}-'')</div> </div></center> == Извор == ''Мисао'', 1. април 1920. књ. -{II}-, св. 6. Стр. 828. {{ЈВ-аутор|Анђелија Л. Лазаревић|1926}} b9855kdv7ulk2rnn2su1grzlln81db4 146452 146441 2026-09-20T14:28:32Z Coaorao 19106 /* Извор */ 146452 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Сенка | одељак= | аутор= Анђелија Л. Лазаревић | година= 1920 | белешке= }} <center><div style="text-indent:0%; width:90%; text-align:justify" > {{gap}}На мом путу пратили су ме месец и моја сенка. И што је дубља бивала ноћ све је јаснија била светлост месечева, и што је јаснија бивала светлост месечева све је тамнија била сенка коју сам бацала преда се на пут.<br /> {{gap}}И ја сам ступала на своју сенку идући унапред док је свуд около била светла ноћ; ступала сам на једино тамно место на широком друму који се белио као сребрна река — на сенку коју сам бацала пред своје ноге.<br /> {{gap}}Тако сам прешла цео свој дуги пут… <div style="text-align: right;">'''Л. Л. Лазаревић.''' (''-{sic}-'')</div> </div></center> == Извор == ''Мисао'', 1. април 1920. књ. -{II}-, св. 6. Стр. 828. {{ЈВ-аутор|Анђелија Л. Лазаревић|1926}} [[Категорија:Песме у прози]] 1obzk3e766fotdf8wm9vmly8ogbt7pn 0 61619 146442 2026-09-20T13:08:27Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Нови Сад | одељак= | аутор= Аница Савић Ребац | година= 1919 | белешке= }} <poem> Јесен мирна, проткана Зрацима пролећа минула, снива... Горе кестени: из пурпурна ткива Цветови бели се смеју са грана. Блиставе воде мирне; Старе… 146442 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Нови Сад | одељак= | аутор= Аница Савић Ребац | година= 1919 | белешке= }} <poem> Јесен мирна, проткана Зрацима пролећа минула, снива... Горе кестени: из пурпурна ткива Цветови бели се смеју са грана. Блиставе воде мирне; Старе алеје у сјају даљина; И варош што нагло на прагу долина Расте, и спушта се реку да дирне. Часови к вечери журе; Као пред капијом вечитог сјаја Диже се варош на крили’ смираја; Топе се круте и сиве контуре. Магла у сунцу изгара; Пламти; а златни још слухте кестени Где куца у овој младој јесени Срце једнога пролећа стара. </poem> == Извор == ''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 279-280. {{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}} o3wx46b2u0a0cq0qykhzh1ser6na4ny 146445 146442 2026-09-20T13:15:00Z Coaorao 19106 146445 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Нови Сад | одељак= | аутор= Аница Савић Ребац | година= 1919 | белешке= }} <poem> Јесен мирна, проткана Зрацима пролећа минула, снива... Горе кестени: из пурпурна ткива Цветови бели се смеју са грана. Блиставе воде мирне; Старе алеје у сјају даљина; И варош што нагло на прагу долина Расте, и спушта се реку да дирне. Часови к вечери журе; Као пред капијом вечитог сјаја Диже се варош на крили’ смираја; Топе се круте и сиве контуре. Магла у сунцу изгара; Пламти; а златни још слухте кестени Где куца у овој младој јесени Срце једнога пролећа стара. </poem> == Извор == ''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 279-280. {{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}} qg76la4wi9sqgkm9u4qlylt7ea53ndq 100 61620 146443 2026-09-20T13:09:28Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Аутор | име = Аница | презиме = Савић Ребац | иницијал_презимена = С | годинарођења = 1892 | годинасмрти = 1953 | опис = '''Аница Савић Ребац''' била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду. | слика = Uroš Predić - Anica Savic Re… 146443 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Аница | презиме = Савић Ребац | иницијал_презимена = С | годинарођења = 1892 | годинасмрти = 1953 | опис = '''Аница Савић Ребац''' била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду. | слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png | опис_слике = | википедија = Аница Савић Ребац | вики_цитати = | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Нови Сад]] (1904) gt8o3mqlxpr4xbbnmqknuiaeu2jk1jy 146464 146443 2026-09-20T15:36:38Z Coaorao 19106 /* Песме */ 146464 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Аница | презиме = Савић Ребац | иницијал_презимена = С | годинарођења = 1892 | годинасмрти = 1953 | опис = '''Аница Савић Ребац''' била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду. | слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png | опис_слике = | википедија = Аница Савић Ребац | вики_цитати = | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Нови Сад]] (1904) * [[Maris Stella]] (1922) jy6pth76i9qq7e9xnzo11sg5jx9nrz6 0 61621 146444 2026-09-20T13:10:44Z Coaorao 19106 Преусмерена страница на [[Аутор:Аница Савић Ребац]] 146444 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Аутор:Аница Савић Ребац]] gvpmxbic9794191kkaztowcy5b691sm 100 61622 146446 2026-09-20T13:21:19Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_… 146446 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910) * [[Три песме]] (1919) * [[Спасење]] (1922) kp3t7ma62y0n0t5y2fj4vcck40px9qo 146456 146446 2026-09-20T15:13:22Z Coaorao 19106 146456 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910) * [[Крај револуције]] (1919) * [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919) * [[Река (Винавер)|Река]] (1919) * [[Спасење]] (1922) tokjquj80zasaai805s1t6f19ektxx0 146467 146456 2026-09-20T15:45:17Z Coaorao 19106 146467 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910) * [[Крај револуције]] (1919) * [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919) * [[Река (Винавер)|Река]] (1919) * [[спасење]] (1922) 38vex5zgfhz3wq3m5r0q0rb6rrlal94 146468 146467 2026-09-20T15:52:38Z Coaorao 19106 /* Песме */ 146468 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910) * [[Крај револуције]] (1919) * [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919) * [[Река (Винавер)|Река]] (1919) * [[Спасење]] (1922) tokjquj80zasaai805s1t6f19ektxx0 146470 146468 2026-09-20T16:07:54Z Coaorao 19106 146470 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910) * [[Крај револуције]] (1919) * [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919) * [[Река (Винавер)|Река]] (1919) * [[Спасење]] (1922) [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] 1a8qgtbz7batgow1yb8yc9cwgl1t4hb 0 61624 146449 2026-09-20T13:40:20Z Coaorao 19106 Преусмерена страница на [[Аутор:Станислав Винавер]] 146449 wikitext text/x-wiki #Преусмери [[Аутор:Станислав Винавер]] d4ff1e9t9x07w9vp8gkq9202425lzm7 14 61625 146454 2026-09-20T14:29:25Z Coaorao 19106 Нова страница: [[Категорија:Поезија]] 146454 wikitext text/x-wiki [[Категорија:Поезија]] d6jsck2m8uaumv1qz4c4k18qw4ploh4 0 61626 146457 2026-09-20T15:14:08Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Крај револуције | одељак= | аутор= Станислав Винавер | година= 1919 | белешке= }} <poem> '''КРАЈ РЕВОЛУЦИЈЕ''' Он глад носи, као камен У жилавој, мркој руци. И погледом мрачним стреља Је л’ догор’о стари пламен Небесних неприја… 146457 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Крај револуције | одељак= | аутор= Станислав Винавер | година= 1919 | белешке= }} <poem> '''КРАЈ РЕВОЛУЦИЈЕ''' Он глад носи, као камен У жилавој, мркој руци. И погледом мрачним стреља Је л’ догор’о стари пламен Небесних непријатеља, Јесу л’ први већ тренуци... Он глад носи као птиче, У свом меком загрљају — Вечито је он приправан. Сунца су на издисају, И очајно небо кличе, И настаје сумрак таван. Москва. </poem> == Извор == ''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 260. {{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}} 1onwcxccfimtyjeu268gnnw1b96en3p 146459 146457 2026-09-20T15:15:33Z Coaorao 19106 146459 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Крај револуције | одељак= | аутор= Станислав Винавер | година= 1919 | белешке= }} <poem> '''КРАЈ РЕВОЛУЦИЈЕ''' Он глад носи, као камен У жилавој, мркој руци. И погледом мрачним стреља Је л’ догор’о стари пламен Небесних непријатеља, Јесу л’ први већ тренуци... Он глад носи као птиче, У свом меком загрљају — Вечито је он приправан. Сунца су на издисају, И очајно небо кличе, И настаје сумрак таван. Москва. </poem> == Извор == ''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 260-261. {{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}} idoht4goxn3cxly70x7uwcwyp93h477 146462 146459 2026-09-20T15:17:14Z Coaorao 19106 146462 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Крај револуције | одељак= | аутор= Станислав Винавер | година= 1919 | белешке= }} <poem> '''КРАЈ РЕВОЛУЦИЈЕ''' Он глад носи, као камен У жилавој, мркој руци. И погледом мрачним стреља Је л’ догор’о стари пламен Небесних непријатеља, Јесу л’ први већ тренуци... Он глад носи као птиче, У свом меком загрљају — Вечито је он приправан. Сунца су на издисају, И очајно небо кличе, И настаје сумрак таван. ''Москва.'' </poem> == Извор == ''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 260-261. {{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}} rovipj0u3rkchuncnyw86kxx3u6yb28 0 61627 146458 2026-09-20T15:14:51Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Финале | одељак= | аутор= Станислав Винавер | година= 1919 | белешке= }} <poem> '''ФИНАЛЕ''' После свију болних снова, И злокобних светлуцања, Првим својим благословом, Првом речју свог муцања, Првом, мутном мишљу новом Благосиљ… 146458 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Финале | одељак= | аутор= Станислав Винавер | година= 1919 | белешке= }} <poem> '''ФИНАЛЕ''' После свију болних снова, И злокобних светлуцања, Првим својим благословом, Првом речју свог муцања, Првом, мутном мишљу новом Благосиљам свет духова. Москва. </poem> == Извор == ''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 260. {{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}} qpbjtas8j3sip03ma3q43clts73auv4 146460 146458 2026-09-20T15:15:51Z Coaorao 19106 /* Извор */ 146460 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Финале | одељак= | аутор= Станислав Винавер | година= 1919 | белешке= }} <poem> '''ФИНАЛЕ''' После свију болних снова, И злокобних светлуцања, Првим својим благословом, Првом речју свог муцања, Првом, мутном мишљу новом Благосиљам свет духова. Москва. </poem> == Извор == ''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 261. {{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}} 2qfj4qbfladmaxv6jmjome6vv2kr6qc 146463 146460 2026-09-20T15:17:33Z Coaorao 19106 146463 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Финале | одељак= | аутор= Станислав Винавер | година= 1919 | белешке= }} <poem> '''ФИНАЛЕ''' После свију болних снова, И злокобних светлуцања, Првим својим благословом, Првом речју свог муцања, Првом, мутном мишљу новом Благосиљам свет духова. ''Москва.'' </poem> == Извор == ''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 261. {{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}} pw1vdqctq1dokdhlwp6rph4j2v1hz05 0 61628 146461 2026-09-20T15:16:52Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Река | одељак= | аутор= Станислав Винавер | година= 1919 | белешке= }} <poem> '''РЕКА''' Све што држи, што окива, Све што веже, и спречава, Све се испред свега пречи. Где су дивне, старе речи... Без покрета ми смо живи, Ми не мамо знак… 146461 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Река | одељак= | аутор= Станислав Винавер | година= 1919 | белешке= }} <poem> '''РЕКА''' Све што држи, што окива, Све што веже, и спречава, Све се испред свега пречи. Где су дивне, старе речи... Без покрета ми смо живи, Ми не мамо знака права. Пониремо, кроз видове У дубока земље недра Као неке црне воде. Хоће л’ доћи снаге нове И кроз мирне, древне своде, Хоће л’ тећи река ведра?... ''Москва.'' </poem> == Извор == ''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 261. {{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}} i5q0v3jsrrcyqa8ht037wrk45jogx9z 0 61629 146465 2026-09-20T15:42:25Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Maris Stella | одељак= | аутор= Аница Савић Ребац | година= 1919 | белешке= }} <poem> -{MARIS STELLA}-.                                 УРОШУ ПРЕДИЋУ. Смарагдни тихи дан из срца океана Сам још у сумраку сја кроз улице венецианске; А у дну… 146465 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Maris Stella | одељак= | аутор= Аница Савић Ребац | година= 1919 | белешке= }} <poem> -{MARIS STELLA}-.                                 УРОШУ ПРЕДИЋУ. Смарагдни тихи дан из срца океана Сам још у сумраку сја кроз улице венецианске; А у дну зелена бескраја где увире бледа лагуна, У нов смирај сунца се купи бакар и пурпур једрила, И гори као мак кроз поља мајска. Прелива се, лебди град као визија, као звезда: Небесне неме лепоте кап коју чежњом бескрајном Привукоше кругови морски са небесних вечних колута, Стан где окружена свагда песмом најслађе тишине Сијаш из тајне дубоке, Ти што се радујеш, блага, Топлом, руменом одсеву воска, и мирису саћа, Као Деметра мајка побожним светим пчелама. Да, као златно саће, препуно меда мирисна, Трепте мозаици храма у вечној лепоти цветној, Звездан расипљу сјај тајанствен, и пуне апсиде Зрацима спорим, несталниме, и топлом, позлаћеном тамом. Али доброта се твоја окреће онамо где дишу Маглени, светло сиви, далеки рубови мора; Слушаш, кроз ваздух без крета, најудаљеније буре, Што брује к’о морски одјеци у сплету вијугаве шкољке Тихо над мраморним кутом драгоцена трга, и кејом, Где се, к’о небесна тамјана дим, сад дижу око твога лика Позни облаци вечерњи, са бојом јоргована. И град се већ губи полако у сене и зрачне одјеке, Лелуја се преда мном тама. Но шумна ме не плаши ноћ дубока, ни необуздани Ветар што сеје беле цветове пене по мору: Сад знам да у свакоме трену Лебдиш над мрачним кутом душе где молитве снују, К’о звезда у дну видика над водама препуним тајне; Знам: кад се прену у бури, и лет им са вихором расте, Као албатросу, рониш и ти тад из истих дубина: Левкотеа с велом спасења; знам: кад се стиша даљина, Чека дар борбе и буре, Наусикаа вечних обала; Привучена душењом чежњом са сферних далеких колута Блиста усамљена кап небесне неме доброте. * Спасе што ничеш из беде! Светлости што ничеш из таме! О, чуј сад и мене! — Ја ништа, Ништа пред тобом немам до колена оба свијена, И молитву срца у грчу. Ја вере немам ни као горушичино зрно; Ја вере и не желим! Но моја те колена моле, Моли те грч мога срца: Отлони црну буру, једина звездо мора! Смилуј се, мајко света, грозници мојих мисли. </poem> == Извор == 1922. ''Српски књижевни гласник'', књига шеста, стр. 106-107. {{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}} kfvjau38y0tb8tsmhc5n5qn5l7q4ofx 146466 146465 2026-09-20T15:42:39Z Coaorao 19106 146466 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Maris Stella | одељак= | аутор= Аница Савић Ребац | година= 1922 | белешке= }} <poem> -{MARIS STELLA}-.                                 УРОШУ ПРЕДИЋУ. Смарагдни тихи дан из срца океана Сам још у сумраку сја кроз улице венецианске; А у дну зелена бескраја где увире бледа лагуна, У нов смирај сунца се купи бакар и пурпур једрила, И гори као мак кроз поља мајска. Прелива се, лебди град као визија, као звезда: Небесне неме лепоте кап коју чежњом бескрајном Привукоше кругови морски са небесних вечних колута, Стан где окружена свагда песмом најслађе тишине Сијаш из тајне дубоке, Ти што се радујеш, блага, Топлом, руменом одсеву воска, и мирису саћа, Као Деметра мајка побожним светим пчелама. Да, као златно саће, препуно меда мирисна, Трепте мозаици храма у вечној лепоти цветној, Звездан расипљу сјај тајанствен, и пуне апсиде Зрацима спорим, несталниме, и топлом, позлаћеном тамом. Али доброта се твоја окреће онамо где дишу Маглени, светло сиви, далеки рубови мора; Слушаш, кроз ваздух без крета, најудаљеније буре, Што брује к’о морски одјеци у сплету вијугаве шкољке Тихо над мраморним кутом драгоцена трга, и кејом, Где се, к’о небесна тамјана дим, сад дижу око твога лика Позни облаци вечерњи, са бојом јоргована. И град се већ губи полако у сене и зрачне одјеке, Лелуја се преда мном тама. Но шумна ме не плаши ноћ дубока, ни необуздани Ветар што сеје беле цветове пене по мору: Сад знам да у свакоме трену Лебдиш над мрачним кутом душе где молитве снују, К’о звезда у дну видика над водама препуним тајне; Знам: кад се прену у бури, и лет им са вихором расте, Као албатросу, рониш и ти тад из истих дубина: Левкотеа с велом спасења; знам: кад се стиша даљина, Чека дар борбе и буре, Наусикаа вечних обала; Привучена душењом чежњом са сферних далеких колута Блиста усамљена кап небесне неме доброте. * Спасе што ничеш из беде! Светлости што ничеш из таме! О, чуј сад и мене! — Ја ништа, Ништа пред тобом немам до колена оба свијена, И молитву срца у грчу. Ја вере немам ни као горушичино зрно; Ја вере и не желим! Но моја те колена моле, Моли те грч мога срца: Отлони црну буру, једина звездо мора! Смилуј се, мајко света, грозници мојих мисли. </poem> == Извор == 1922. ''Српски књижевни гласник'', књига шеста, стр. 106-107. {{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}} qczdis4db2ui94tx5cjcg99jjxqxu9g 0 61630 146469 2026-09-20T15:53:01Z Coaorao 19106 Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Спасење | одељак= | аутор= Станислав Винавер | година= 1922 | белешке= }} ''<poem> Најзад су саграђене палате. На њима се сунчају сад Не они, којих рад Лукови се извише у звук Звукови се умудрише у лук. Не. Већ неке звездане ћивт… 146469 wikitext text/x-wiki {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Спасење | одељак= | аутор= Станислав Винавер | година= 1922 | белешке= }} ''<poem> Најзад су саграђене палате. На њима се сунчају сад Не они, којих рад Лукови се извише у звук Звукови се умудрише у лук. Не. Већ неке звездане ћивтице Зване „васељенске ћивтице”. Али за кога је, чак и ту Соната -{opus}- 111 Чија је пригушеност злата У злату палата? Да — за ћивтице. Јер кад зазвони Зашуми звон Очајних заноса Луд, Горчином мислених наноса Ни од куд, од свукуд, И кад сви спомени језовити Полете стреловити У хаос видовити — Да, Тада се ове ћивтице Као људи духовити Одмарају у маглено-леном. Па се теше, па се смеше Па се лече, слатко трују Исцељују, својим пленом — Бетовеном… </poem>'' == Извор == ''Путеви'', фебруар 1922. Бр 2. Стр. 25. {{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}} kd6q8d5f0ecedp7kpkn9vby6m83y86p 2 61631 146474 2026-09-20T16:30:48Z IvanVazov1913 20103 Нова страница: 🎻 146474 wikitext text/x-wiki 🎻 ibjr03tk9dty7v4zrb2mmdotacwhmb9 1 61632 146476 2026-09-20T17:10:36Z Coaorao 19106 /* О недавним допунама */ нови одељак 146476 wikitext text/x-wiki == О недавним допунама == За "објашњења" је потребан извор, или да се о томе пише на Википедији. — А навођење М. Бојића као преводиоца и Ивана као аутора тренутно није потребно с обзиром да је исти случај са другим Бојићевим преводима. ~ [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 19:10, 20. септембар 2026. (CEST) rwmjuutnxdk4b2dd3k5tjd7w261m964