Декларација о проглашењу Државе Израел

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.20</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Декларација о проглашењу Државе Израел</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1353</id>
    <revision>
      <id>146485</id>
      <parentid>60459</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T14:31:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>146485</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12137" sha1="3k8ll730ndk43veehnprz0lcw5jknzp" xml:space="preserve">&lt;center&gt;[[Слика:Coat of arms of Israel.svg|125п]]&lt;/center&gt;
{{центрирано|ДЕКЛАРАЦИЈА О ПРОГЛАШЕЊУ ДРЖАВЕ ИЗРАЕЛ}}


[['''З'''&lt;small&gt;'''ЕМЉА'''&lt;/small&gt; '''И'''&lt;small&gt;'''ЗРАЕЛА'''&lt;/small&gt;]] је било место рођења Јеврејског народа. Овде је његов духовни, верски и политички идентитет уобличен. Овде се прво уздигао ка државотворности, створио културне вредности националног и свеопштег значаја и дао свету вечну Књигу над књигама.

Након што су силом изгнани из своје земље, људи су чували своју веру кроз Расејање и никада нису престајали да се моле и надају повратку у њу и обнови политичке слободе у њој.

Потакнути историјским и традиционалним постигнућима, Јевреји су тежили у свакој генерацији да се населе у својој древној отаџбини. У скоријим декадама вратили су се масовно. Пионири, храбри повратници и браниоци, учинили су да пустиња процвета, оживели хебрејски језик, изградили села и градове и створили напредно друштво које контролише сопствену економију и културу, воли мир, али зна како да се одбрани, доноси благодати прогреса свим становницима земље и тежи ка независној држави.

Године 5657. (1897.),  на позив духовног оца Јеврејске Државе, Теодора Херцла, Први Ционистички Конгрес се састао и истакао да право јеврејског народа на национално васкрснуће у својој земљи.

Право је признато Балфуровом Декларацијом од 2. новембра 1917. и оснажено Мандатом Лиге народа који је, тачније, потврдио историјску повезаност између јеврејског народа и Ерец Израела и права да јеврејски народ поново изгради свој Национални Дом.

Катастрофа која је недавно потресла јеврејски народ — холокауст — је била још један јасни показатељ нужност решавања проблема бескућништва поновним оснивањем Ерец Израела, Јеврејске Државе, који ће отворити широм врата домовине сваком Јеврејину и осигурати сваком припаднику јеврејског народа пун статус привилегованог члана заједнице нација.

Преживели нацистичког холокауста у Европи, као и Јевреји из других крајева света, наставили су да мигрирају ка Ерец Израелу, неометени тешкоћама, оградама и опасностима, и никада нису престајали да истичу своје право на живот достојанства, слободе и искреног рада у својој националној отаџбини.

У -{II}- светском рату, јеврејска заједница ове земље је дала сав свој расположиви допринос борби слободољубивих и мирољубивих нација против снага нацистичког зла и, крвљу њених војника и њеним ратним напором, изборила право да буде међу људима који су основали Уједињене нације.

29. новембра 1947. Генерална скупштина Уједињених нација је прихватила резолуцију којом се позива на оснивање Јеврејске државе у Ерец Израелу; Генерална Скупштина је позвала становнике Ерец Израела да учине све што је потребно да се та резолуција имплементира. Ово признање Уједињених Нација у вези са правом јеврејског народа за оснивањем своје Државе је неопозиво.

Ово право је природно право јеврејског народа да буде господар сопствене судбине, као и све друге нације, у својој сувереној Држави.

Стога чланови и представници Јевреја Палестине и Ционистичког покрета су се састали овде, на дан престанка Британског Мандата над Ерец Израелом и, снагом нашег природног и историјског права и на основу снаге резолуције Генералне скупштине Уједињених Нација, '''ОВИМ ПРОГЛАШАВАЈУ ОСНИВАЊЕ ЈЕВРЕЈСКЕ ДРЖАВЕ У ЕРЕЦ ИЗРАЕЛУ, ДА ОД САДА БУДЕ ЗНАНА ПОД ИМЕНОМ ДРЖАВА ИЗРАЕЛ'''.

'''МИ ОГЛАШАВАМО''' да ће, са почетком од тренутка престанка Мандата, од вечерас, вечери Шабата, 6. Ијара 5708. (15. маја 1948.), све до постављења изабраних, редовних власти Државе у складу са Уставом који ће донети Уставотворна Скупштина не касније од 1. октобра 1948.,  Народно Веће представљати Привремено Веће Државе, а њен извршни орган, Народна Управа, ће бити Привремена Влада Јеврејске Државе, од сада зване „Држава Израел”.

'''ДРЖАВА ИЗРАЕЛ ће бити отворена за јеврејску имиграцију и Окупљање Изгнаних'''; биће заснована на слободи, праву и миру као што су предвидели пророци Израела; бринуће се о потпуној једнакости социјалних и политичких права свих њених грађана без обзира на веру, расу или пол; гарантоваће слободу вероисповести , савести, језика, образовања и културе; чуваће Света Места свих религија; и биће верна принципима Повеље Уједињених мација.

'''ДРЖАВА ИЗРАЕЛ је спремна да сарађује са агенцијама и представницима Уједињених Нација''' у спровођењу резолуције Генералне Скупштине од 29. новембра 1947. и спровешће све потребне мере да оствари економску унију целог Ерец Израела. 

'''АПЕЛУЈЕМО на Уједињене Нације''' да помогну јеврејском народу у изградњи Државе и да приме Државу Израел у савез нација.

'''АПЕЛУЈЕМО – у тренутку напада упереног против нас већ месецима – на арапске становнике Државе Израел да сачувају мир и учествују у изградњи Државе на основи пуног и једнаког држављанства и будућег суучествовања у привременим и сталним институцијама.''' 

'''ПРУЖАМО руку свим суседним државама и њиховим народима и нудимо мир и добросуседство и апелујемо на њих да створе везе сарадње и међусобне помоћи са сувереним јеврејским народом настањеним у сопственој земљи.''' Држава Израел је спремна да учини све што је у њеној моћи у корист заједничког напора ка напретку целог Блиског Истока.

'''АПЕЛУЈЕМО на јеврејски народ широм Дијаспоре да се окупи око Јевреја Ерец Израела у задацима имиграције и изградње и да стану уз њих у великој борби за остварење вековног сна – васкрснућа Израела.

ИМАЈУЋИ ВЕРУ У СНАГУ ИЗРАЕЛА{{напомена|'''Снага Израела''' ({{јез-хеб|צור ישראל}} „''цур јисраел''“ — буквално „'''Камен Израела'''“) — један од назива за Бога. Двозначност изабраног израза је намерна.}}, СТАВЉАМО СВОЈЕ ПОТПИСЕ НА ОВАЈ ПРОГЛАС НА СЕДНИЦИ ПРИВРЕМЕНОГ ВЕЋА ДРЖАВЕ, НА ТЛУ ОТАЏБИНЕ, У ГРАДУ ТЕЛ-АВИВУ, НА ВЕЧЕ ШАБАТА, 5 ДАНА ИЈАРА 5708. (14. МАЈА 1948.)

Давид Бен-Гурион, Данијел Аустер, Мордехај Бентов, Јицхак Бен Цви, Елијаху Берлињ, Фриц Бернштајн, Раби Волф Голд, Меир Грабовски, Јицхак Груенбаум, Др. Абрахам Грановски, Елијаху Добкин, Меир Вилнер-Ковнер, Церах Варафтиг, Херцл Варди, Рахел Коен, Раби Каламан Кахана, Саадиа Кобаши, Раби Јицхак Меир Левин, Меир Давид Ловенштајн, Цви Лурија, Голда Миерсон, Нахум Нир, Цви Сегал, Раби Јехуда Лајб Хакоен Фишман, Давид Цви Пинкас, Аарон Цислинг, Моше Колодни, Елеизер Каплан, Абрахам Кацнелсон, Феликс Росенблут, Давид Ремез, Берл Репетур, Мордехај Шатнер, Бен Цион Штернберг, Бекхор Шитрит, Моше Шапира, Моше Шерток.

== Извор ==
* Службени лист Државе Израел, бр. 1 од 5. ијара 5708. (14. маја 1948.)

== Напомене ==
{{напомене}} 

* Ова декларација је донета увече, односно у 16:00 часова 14. маја, јер према јеврејском рачунању дан почиње заласком сунца, а не у поноћ. Овај систем се још примењује и у православној цркви где заласком сунца почиње богослужбени дан (те је тако вечерња служба прва служба у новом дану)

[[Категорија:Декларације]]
[[Категорија:Израел]]</text>
      <sha1>3k8ll730ndk43veehnprz0lcw5jknzp</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146486</id>
      <parentid>146485</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T14:31:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>146486</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12133" sha1="db7lufh67mo7fei46yazyyv2ecazbpc" xml:space="preserve">&lt;center&gt;[[Слика:Coat of arms of Israel.svg|125п]]&lt;/center&gt;
{{центрирано|ДЕКЛАРАЦИЈА О ПРОГЛАШЕЊУ ДРЖАВЕ ИЗРАЕЛ}}


'''З'''&lt;small&gt;'''ЕМЉА'''&lt;/small&gt; '''И'''&lt;small&gt;'''ЗРАЕЛА'''&lt;/small&gt; је било место рођења Јеврејског народа. Овде је његов духовни, верски и политички идентитет уобличен. Овде се прво уздигао ка државотворности, створио културне вредности националног и свеопштег значаја и дао свету вечну Књигу над књигама.

Након што су силом изгнани из своје земље, људи су чували своју веру кроз Расејање и никада нису престајали да се моле и надају повратку у њу и обнови политичке слободе у њој.

Потакнути историјским и традиционалним постигнућима, Јевреји су тежили у свакој генерацији да се населе у својој древној отаџбини. У скоријим декадама вратили су се масовно. Пионири, храбри повратници и браниоци, учинили су да пустиња процвета, оживели хебрејски језик, изградили села и градове и створили напредно друштво које контролише сопствену економију и културу, воли мир, али зна како да се одбрани, доноси благодати прогреса свим становницима земље и тежи ка независној држави.

Године 5657. (1897.),  на позив духовног оца Јеврејске Државе, Теодора Херцла, Први Ционистички Конгрес се састао и истакао да право јеврејског народа на национално васкрснуће у својој земљи.

Право је признато Балфуровом Декларацијом од 2. новембра 1917. и оснажено Мандатом Лиге народа који је, тачније, потврдио историјску повезаност између јеврејског народа и Ерец Израела и права да јеврејски народ поново изгради свој Национални Дом.

Катастрофа која је недавно потресла јеврејски народ — холокауст — је била још један јасни показатељ нужност решавања проблема бескућништва поновним оснивањем Ерец Израела, Јеврејске Државе, који ће отворити широм врата домовине сваком Јеврејину и осигурати сваком припаднику јеврејског народа пун статус привилегованог члана заједнице нација.

Преживели нацистичког холокауста у Европи, као и Јевреји из других крајева света, наставили су да мигрирају ка Ерец Израелу, неометени тешкоћама, оградама и опасностима, и никада нису престајали да истичу своје право на живот достојанства, слободе и искреног рада у својој националној отаџбини.

У -{II}- светском рату, јеврејска заједница ове земље је дала сав свој расположиви допринос борби слободољубивих и мирољубивих нација против снага нацистичког зла и, крвљу њених војника и њеним ратним напором, изборила право да буде међу људима који су основали Уједињене нације.

29. новембра 1947. Генерална скупштина Уједињених нација је прихватила резолуцију којом се позива на оснивање Јеврејске државе у Ерец Израелу; Генерална Скупштина је позвала становнике Ерец Израела да учине све што је потребно да се та резолуција имплементира. Ово признање Уједињених Нација у вези са правом јеврејског народа за оснивањем своје Државе је неопозиво.

Ово право је природно право јеврејског народа да буде господар сопствене судбине, као и све друге нације, у својој сувереној Држави.

Стога чланови и представници Јевреја Палестине и Ционистичког покрета су се састали овде, на дан престанка Британског Мандата над Ерец Израелом и, снагом нашег природног и историјског права и на основу снаге резолуције Генералне скупштине Уједињених Нација, '''ОВИМ ПРОГЛАШАВАЈУ ОСНИВАЊЕ ЈЕВРЕЈСКЕ ДРЖАВЕ У ЕРЕЦ ИЗРАЕЛУ, ДА ОД САДА БУДЕ ЗНАНА ПОД ИМЕНОМ ДРЖАВА ИЗРАЕЛ'''.

'''МИ ОГЛАШАВАМО''' да ће, са почетком од тренутка престанка Мандата, од вечерас, вечери Шабата, 6. Ијара 5708. (15. маја 1948.), све до постављења изабраних, редовних власти Државе у складу са Уставом који ће донети Уставотворна Скупштина не касније од 1. октобра 1948.,  Народно Веће представљати Привремено Веће Државе, а њен извршни орган, Народна Управа, ће бити Привремена Влада Јеврејске Државе, од сада зване „Држава Израел”.

'''ДРЖАВА ИЗРАЕЛ ће бити отворена за јеврејску имиграцију и Окупљање Изгнаних'''; биће заснована на слободи, праву и миру као што су предвидели пророци Израела; бринуће се о потпуној једнакости социјалних и политичких права свих њених грађана без обзира на веру, расу или пол; гарантоваће слободу вероисповести , савести, језика, образовања и културе; чуваће Света Места свих религија; и биће верна принципима Повеље Уједињених мација.

'''ДРЖАВА ИЗРАЕЛ је спремна да сарађује са агенцијама и представницима Уједињених Нација''' у спровођењу резолуције Генералне Скупштине од 29. новембра 1947. и спровешће све потребне мере да оствари економску унију целог Ерец Израела. 

'''АПЕЛУЈЕМО на Уједињене Нације''' да помогну јеврејском народу у изградњи Државе и да приме Државу Израел у савез нација.

'''АПЕЛУЈЕМО – у тренутку напада упереног против нас већ месецима – на арапске становнике Државе Израел да сачувају мир и учествују у изградњи Државе на основи пуног и једнаког држављанства и будућег суучествовања у привременим и сталним институцијама.''' 

'''ПРУЖАМО руку свим суседним државама и њиховим народима и нудимо мир и добросуседство и апелујемо на њих да створе везе сарадње и међусобне помоћи са сувереним јеврејским народом настањеним у сопственој земљи.''' Држава Израел је спремна да учини све што је у њеној моћи у корист заједничког напора ка напретку целог Блиског Истока.

'''АПЕЛУЈЕМО на јеврејски народ широм Дијаспоре да се окупи око Јевреја Ерец Израела у задацима имиграције и изградње и да стану уз њих у великој борби за остварење вековног сна – васкрснућа Израела.

ИМАЈУЋИ ВЕРУ У СНАГУ ИЗРАЕЛА{{напомена|'''Снага Израела''' ({{јез-хеб|צור ישראל}} „''цур јисраел''“ — буквално „'''Камен Израела'''“) — један од назива за Бога. Двозначност изабраног израза је намерна.}}, СТАВЉАМО СВОЈЕ ПОТПИСЕ НА ОВАЈ ПРОГЛАС НА СЕДНИЦИ ПРИВРЕМЕНОГ ВЕЋА ДРЖАВЕ, НА ТЛУ ОТАЏБИНЕ, У ГРАДУ ТЕЛ-АВИВУ, НА ВЕЧЕ ШАБАТА, 5 ДАНА ИЈАРА 5708. (14. МАЈА 1948.)

Давид Бен-Гурион, Данијел Аустер, Мордехај Бентов, Јицхак Бен Цви, Елијаху Берлињ, Фриц Бернштајн, Раби Волф Голд, Меир Грабовски, Јицхак Груенбаум, Др. Абрахам Грановски, Елијаху Добкин, Меир Вилнер-Ковнер, Церах Варафтиг, Херцл Варди, Рахел Коен, Раби Каламан Кахана, Саадиа Кобаши, Раби Јицхак Меир Левин, Меир Давид Ловенштајн, Цви Лурија, Голда Миерсон, Нахум Нир, Цви Сегал, Раби Јехуда Лајб Хакоен Фишман, Давид Цви Пинкас, Аарон Цислинг, Моше Колодни, Елеизер Каплан, Абрахам Кацнелсон, Феликс Росенблут, Давид Ремез, Берл Репетур, Мордехај Шатнер, Бен Цион Штернберг, Бекхор Шитрит, Моше Шапира, Моше Шерток.

== Извор ==
* Службени лист Државе Израел, бр. 1 од 5. ијара 5708. (14. маја 1948.)

== Напомене ==
{{напомене}} 

* Ова декларација је донета увече, односно у 16:00 часова 14. маја, јер према јеврејском рачунању дан почиње заласком сунца, а не у поноћ. Овај систем се још примењује и у православној цркви где заласком сунца почиње богослужбени дан (те је тако вечерња служба прва служба у новом дану)

[[Категорија:Декларације]]
[[Категорија:Израел]]</text>
      <sha1>db7lufh67mo7fei46yazyyv2ecazbpc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Петар Кропоткин</title>
    <ns>100</ns>
    <id>1639</id>
    <revision>
      <id>146488</id>
      <parentid>119948</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T14:39:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146488</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="814" sha1="bp09c0mcluzc4bijzgid6eijy2ejtgj" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Петар
| презиме = Кропоткин
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1842
| годинасмрти = 1921
| опис = '''Петар Алексејевич Кропоткин''' био је руски филозоф, научник и активиста.
| слика = Atelier Nadar - Pierre Kropotkine.jpg
| опис_слике =
| википедија = Петар Кропоткин
| вики_цитати = Петар Кропоткин
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Дела ==
* [[О реду]]
* [[О смислу освете: О моралном утицају затвора на затворенике]]

{{DEFAULTSORT:Кропоткин,_Петар}}

[[Категорија:Руски филозофи]]</text>
      <sha1>bp09c0mcluzc4bijzgid6eijy2ejtgj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Михаил Бакуњин</title>
    <ns>100</ns>
    <id>1640</id>
    <revision>
      <id>146493</id>
      <parentid>139001</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T14:46:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146493</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1440" sha1="3v4ez3a9kxja1tr6pddpzm87altgx62" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Михаил
| презиме = Бакуњин
| иницијал_презимена = Б
| годинарођења = 1814
| годинасмрти = 1876
| опис = '''Михаил Бакуњин''', је био руски револуционар и анархиста. Он спада међу прве анархистичке филозофе и често се сматра „оцем модерног анархизма“.
| слика = Bakunin.png|thumb|right|
| опис_слике = Михаил Бакуњин
| википедија = Михаил Бакуњин
| вики_цитати = Михаил Бакуњин
| остава = 
| остава_кат = Mihail Bakunjin
}}
== Дела ==
* [[Париска комуна и појам државе]]
* [[Капиталистички систем]]
* [[Моћ квари и најбоље]]
* [[Шта је Ауторитет?]]

== Извор ==
* [http://az.lib.ru/b/bakunin_m_a/ Сочинения Бакунина на сайте Lib.ru: Классика]

{{Википедија|Михаил Бакуњин}}

{{DEFAULTSORT:Бакуњин,_Михаил}}
[[Категорија:Анархизам]]

[[de:Michail Alexandrowitsch Bakunin]]
[[en:Author:Mikhail Bakunin]]
[[es:Mijaíl Bakunin]]
[[fr:Auteur:Michel Bakounine]]
[[pt:Autor:Mikhail Bakunin]]
[[ro:Autor:Mihail Bakunin]]
[[ru:Михаил Александрович Бакунин]]</text>
      <sha1>3v4ez3a9kxja1tr6pddpzm87altgx62</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146498</id>
      <parentid>146493</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T14:54:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146498</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1152" sha1="pkqd90jsbpntax246pzixsahlmzflz0" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Михаил
| презиме = Бакуњин
| иницијал_презимена = Б
| годинарођења = 1814
| годинасмрти = 1876
| опис = '''Михаил Бакуњин''' био је руски револуционар, анархиста и политички ангажован писац.
| слика = Mikhail Bakunin (colorized).jpg
| опис_слике = Михаил Бакуњин
| википедија = Михаил Бакуњин
| вики_цитати = Михаил Бакуњин
| остава = 
| остава_кат = Mihail Bakunjin
}}

== Дела ==
* [[Париска комуна и појам државе]]
* [[Капиталистички систем]]
* [[Моћ квари и најбоље]]
* [[Шта је Ауторитет?]]

{{DEFAULTSORT:Бакуњин,_Михаил}}
[[Категорија:Анархизам]]

[[de:Michail Alexandrowitsch Bakunin]]
[[en:Author:Mikhail Bakunin]]
[[es:Mijaíl Bakunin]]
[[fr:Auteur:Michel Bakounine]]
[[pt:Autor:Mikhail Bakunin]]
[[ro:Autor:Mihail Bakunin]]
[[ru:Михаил Александрович Бакунин]]</text>
      <sha1>pkqd90jsbpntax246pzixsahlmzflz0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>О смислу освете: О моралном утицају затвора на затворенике</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1642</id>
    <revision>
      <id>146489</id>
      <parentid>17586</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T14:41:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>146489</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="70376" sha1="f8joy9xqasoq4m26cg1v1qtzzkscdnp" xml:space="preserve">&lt;center&gt;
[[Аутор:Петар Кропоткин|Петар Кропоткин]]&lt;br&gt;
&lt;h1 align=&quot;center&quot;&gt;О смислу освете&lt;br&gt;
О моралном утицају затвора на затворенике&lt;/h1&gt;&lt;/center&gt;&lt;br&gt;

Кад су мене питали, какве се реформе могу увести у затворе и њима сличне институције, а притом условили да они ипак остану затвори, могао бих да наведем само нека делимична побољшања која би малом броју људи поправили положај. Истовремено бих морао отворено признати како је тешко учинити било каква побољшања, чак и најмања, кад је реч о институцијама заснованим на лажном принципу. 

Једна од најтежих ситуација у систему наших казнених институција јесте то, што, чим је човек једном био у затвору, он има шансе три наспрам један да, одмах по ослобађању, поново буде у затвору. Наравно, има доста изузетака од овог правила. У свакоме затвору ћете наћи људе који су се тамо нашли случајно. Њима се у животу догодио тако фаралан стицај околности који је изазвао бурну реакцију страсти или слабости, те су се зато нашли иза решетака. Мислим, сви ће се сложити кад је реч о сличним лицима да, ако их уопште не би затварали, друштво од тога не би имало никакве штете. Међутим, њих муче у затворима и нико не може да одговори зашто. Они су и сами свесни штетности својих поступака и, несумњиво, ово би осећање у њима било још дубље кад их уопште не би слали у затвор. 

Број оваквих особа уопште није мали, како се обично мисли, а неправедност њиховога кажњавања толико је очигледна, да се у последње време чују многи ауторитативни гласови, међу којима и енглеских судија, који инсистирају на неопходности да се судијама да право да ослободе таква лица не одређујући им никакву казну. 

Али криминалисти ће вероватно рећи, како постоји друга бројна класа становника затвора којима су и намењене наше казнене установе. И, овде се поставља питање: колико затвори одговарају своме циљу у односу на ову врсту затвореника? Колико их они поправљају? И, колико успевају да застраше и спрече даље нарушавање закона? 

На ово питање не могу бити два одговора. Цифре нам потпуно јасно указују да могући двоструки утицај затвора – суздржавајући и у моралном погледу лековити – постоји само у уобразиљи правника. Скоро половина свих лица које су окружне судије казниле у Француској и Енглеској су рецидивисти, који су већ једном или двапут боравили у затвору. У Француској, од две петине до половине свих приведених судији за прекршаје, већ су боравили у затвору. Сваке се године хапси 70 000 до 72 000 рецидивиста. Од 42-45% свих убица и 70-72% лопова који се осуђују годишње – су рецидивисти. Овај проценат је у великом градовима још већи. Од свих затвореника у Паризу 1880. године, више од једне четвртине већ су били кажњавани током последње деценије по више од четири пута. Што се пак тиче централних затвора, од 20-40% свих из њих отпуштених у једној години, поново се нађе у централном затвору већ током прве године по пуштању, и већина већ првих месеци. Број рецедивиста би био још већи кад имена и занимања многих ослобођених не би исклизнула пажњи полиције. Поред тога, многи од њих емигрирају или умру одмах по пуштању из затвора (ако се узму у обзир они који умру однах после пуштања из затвора и они који остају неоткривени, остаје отворено питање – није ли број повратника једнак укупноме броју свих пуштених из затвора?). 

Повратак ослобођених назад, у затвор, толико је обична појава у француским централним затворима, да често можете чути како чувати медју собом говоре: 'Чудна ствар! Н. Се још није вратио у затвор. Зар је већ успео да пређе у други судски округ?' Неки затвореници, ослободивши се затвора где су, захваљујући свом добром понашању, имали неку привилеговану дужност – нпр. Рад у болници – обично моле да им се тај посао остави кад се поново врате у затвор. Ови су јадници врло свесни да се неће моћи одупрети искушењу које их очекује на слободи; знају да ће убрзо опет допасти тамнице, где ће и завршити свој живот. 

У Енглеској, колико ми је познато, стање ствари није боље, без обзира на напоре 63 'друштва за помагање ослобођеним затвореницима'. Око 40% свих осуђених лица су рецидивисти и, по речима мр Девита, 95% свих који се налазе у затворима већ су раније стекли затворско образовање, боравећи једном, а понеко и двапут у затвору. 

Чак шта више, у читавој Европи је примећено да, ако је човек допао затвора за неки мали прекршај, он се обично у њега враћа осуђен за нешто много озбиљније. Ако је то крађа, онда је она перфиднија у осносу на претходну; ако је је раније био осуђен за насилно деловање, има много шанси да следећи пут допадне затвора у својству убице. Речју, рецидивизам је питање које се тиче тако великога проблема којим се озбиљно баве европски аутори-криминалисти и ми видимо, како у Француској, под утицајем изузетне сложености овога проблема, настају планови који се у бити своде на то, да се сви рецидивисти осуђују на смрт тако да би умирали у једној од најнездравијих француских колонија (упореди изванредне књиге ''Liard-Curtois 'Souvenir du Bagne' i 'Apresle Bagne'. P. 1904-1905,'' издање ''Tosqussle'', засноване на личном искуству). 

Управо у време кад сам писао ову главу, у париским новинама је објављена прича о убиству које је извршило лице дан раније отпуштено из затвора. Пре него што је овај човек ухапшен и осуђен на 13 месеци затвора (за не тако значајан прекршај), упознао се са женом која је имала мали дућан. Он је добро знао начин њеног живота, и такорећи одмах по изласку из затвора, навече се упутио код ње, управо кад је ова затварала радњу, убио је и хтео да дође до касе. Јер, затвореник је свој план у детаље разрадио у затвору. 

Сличне епизоде уопште нису реткост у кривичној пракси, мада, наравно, немају увек, као у овоме случају тако сензационалистички карактер. Најужаснији планови најзверскијих убистава у већини случајева настају у затворима и, ако је јавно мњење узнемирено неким заиста зверским поступком, ово је увек директни или посредан резултат затворске обуке; то је дело човека који је ослобођен из затвора, или се пак реализује по препоруци некога од бивших затвореника. 

Без обзира на све покушаје да се раздвоје затвореници или да им се забране међусобни разговори, затвори све досад остају највише школе за преступнике. Планови добронамерних филантропа који намеравају да наше затворе претворе у поправне установе, претрпели су тотални неуспех. И, мада официјелна литература избегава да се бави овим предметом, директори затвора који су пратили живот заточеника у свој његовој голотињи и који претпостављају истину службеној лажи, отворено тврде да затвор никога не поправља и да, напротив, он мање или више негативно утиче на оне који су присиљени да у њему проведу по неколико година. 

Не може бити другачије. Морамо признати, да резултати морају бити управо овакви, само ако пажљиво анализирамо утицај затвора на затворенике. 

Пре свега, нико од затвореника, уз ретке изузетке, не признаје да је праведно осуђен. Ово знају сви, али се због нечега сви према овоме односе лако, иако се у овоме признању крије осуда укупног нашег судског система. Кинез, којега је осудио породични суд 'недељне породице' на прогонство, или Чукваш, којега бојкотује његово племе, или пак сељак, којег је осудио 'Водени суд' (суд који управља наводњавањем) у Валенсији или Туркестану, скоро редовно признају праведност казне коју су изрекле судије. Али, ништа се слично не догађа код становника наших савремених затвора. 

Узмите нпр. једног од затворских 'аристократа', осуђенога за 'финансијску операцију', тј. за такав подухват, који је потпуно био срачунат на 'лакомости и незнању публике', како говори један од јунака изузетних белешки из затворског живота из пера Михаила Девита. Покушајте да таквога човека убедите да није поступио правилно бавећи се сличним пословима. Он ће вам вероватно одговорити: 'Милостиви господине, лоповчићи заиста заглаве у затвору, али велики лопови, како вам је познато, користе слободу и врло су поштовани од оних истих судија које су мене осудиле'. И, одмах за овим, навешће вам неку компанију која је у лондонском Ситију основана са намером да пљачка наивне људе који намеравају да се обогате отварањем рудника злата у Девонширу, налазишта олова испод Темзе, итд. Сви знамо за такве компаније на чијем је челу у Енглеској редовно лорд, свештеник и М.П.' (члан парламента), сви добијамо њихова ласкава писма, сви знамо како се извлачи последњи грош из џепова сиромаха...Шта можемо да одговоримо 'затворском аристократи'? Или пак, узмимо за пример другога, који је био осуђен за оно што се на француском језику зове ''manger la grenouille'' и што ми, Руси, зовемо 'склоност према државним јаслама', другим речима, осуђен је за трошење друштвеног новца. Овакав ће вам господин рећи: 'Нисам био довољно вешт, милостиви господине. У томе је сва моја кривица'. Шта му можете одговорити кад дивно знате како велики комади друштвеног колача бестрага нестају у раљама љубитеља овога јела, а да ови кулинари не само што се не нађу пред судом, већ и уживају друштвено поштовање. 'Нисам био довољно вешт' – понављаће носећи аристократску одећу. И, било да се мучи у самици или да исушује датмурско блато, његов ум ће радити стално у истоме смеру: он ће све више да се срди на неправедност друштва које осипа цвећем стазе за веште, а затвара невеште. А чим га пусте из затвора, покушаће да се попне на виши ступањ лествице, да употреби сам свој ум како би био 'довољно вешт', да тако одломи комад колача, а да га не ухвате. 

Нећу тврдити да сваки затвореник гледа на преступ који га је довео у затвор као на нешто вредно похвале, али је несумњиво да он себе не сматра нимало горим од оних фабриканата који из репе издвајају наранџин џем и праве вино од обојене фуксине воде побољшане алкохолом, не горим од предузимача који пљачкају поверљиву публику, који на најразноврсније начине шпекулишу на 'лакомости и незнају публике' и који ипак уживају свеопште поштовање. 'Кради, али се не дај уловити!' – таква је уобичајена узречица у затворима целога света, и узалудно ћемо оспоравати њену мудрост све док у свету пословних односа појмови о часном и нечасном буду тако климави као што су данас. 

Поуке које затвореници добијају у затвору нису нимало горе од оних које добијају из спољашњег света. Већ сам у претходној глави поменуо скандалозну трговину дуваном која је у пракси у француским затворима, али сам све донедавно мислио да ово зло није познато у Енглеској, док се у супротно нисам уверио на основу једне књиге (''Five Years Servitude, by One who has endured it. P. 61''). Карактеристично је да су чак цифре скоро исте. Тако, од сваких 20 шилинга датих затворенику, 10 мора припасти чувару, а за осталих 10 он доставља дуван и осталу шверцовану робу по фантастичним ценама. Такав је поредак у Милбанци. Француска тарифа – од 50 франака, 25 чувару, а за преосталих 25 се набавља дуван и остало по поменутим ценама. Што се пак тиче рада, и по систему државних и уговорних радова који су у пракси у великим затворима, изводи се маса ситних лоповлука, да сам често у Клерву слушао од затвореника: 'Господине, прави лопови нисмо ми, већ они који нас овде држе'. Рећи ће ми, наравно, како је администрација обавезна да искорени ово зло и да је већ много учињено у том смислу. Чак сам спреман да признам исправност ове примедбе. Али, питање је у томе, може ли се зло ове врсте потпуно искоренити. Већ сама чињеница да ово зло постоји у већини затвора у Европи, говори како је тешко наћи неподмитљиву затворску управу. 

Уосталом, помињући овај узрок деморализације, нећу га знатније наглашавати, и не зато што не признајем његов штетан утицај, већ једноставно зато што, ако би поменути узрок потпуно ишчезао из затворског живота, и тад би у нашим казненим установама остало мноштво других узрока од којих нема спаса све док је затвор затвор. Њима ћу се позабавити. 

Много је писано о лековитом утицају рада – нарочито физичког, и, наравно, то уопште нећу порицати. Не дати затвореницима никакве обавезе, каква је пракса у Русији – значи, потпуно их деморалисати, оптерећивати их некорисним казнама и убијати у њима последњу искру енергије чинећи их потпуно неспособнима за радни живот после затвора. Али, постоји рад и рад. Постоји слободни рад који уздиже човека, ослобађа му мозак од грешних мисли и болесних идеја – рад који присиљава човека да се осети као честица живота света. Али, постоји такође и изнуђени рад, рад роба, који понижава човека – рад, којим се баве с одвратношћу, из страха од казне, и исто такав затворски рад. Овом приликом наравно немам у виду тако гнусне изуме, какво је покретно коло у енглеским затворима које човек мора да окреће што јаче, мада се покретачка снага може добити и на други начин и много јефтиније. Такође немам у виду трљење конопље, где човек дневно доноси корист тачно једну копејку (други облик 'рада' који су смислили у Енглеској, састоји се у следећем: затворенику се даје клупко разнобојних конаца. Он мора за дан да их раздвоји по бојама. Кад је посао готов, у самицу улази чувар, поново помеша конце и каже: 'Ово ти је посао за сутра!' ''Du Cane L.C.c. 176'') Затвореници су у праву кад овакав рад сматрају ниском осветом друштва које се није побринуло да им у детињству понуди бољи пут ка вишем облику живота, достојног човека, а сад им се за то свети. Мислим, да нема ничег тако узнемирујућег, као кад те присиљавају да радиш нешто, али не зато што је тај твој рад некоме потребан, већ да би био кажњен. Док цело човечанство ради да би животу дало подршку, затвореник бртви или раздваја конце, бави се послом који никоме не треба. Он је одбачен. И, ако се овај, кад изађе из затвора, према друштву буде односио као отпадник, нећемо моћи за ово да кривимо никога другог осим себе. 

Али ствар није ништа боља ни са производним радом у затворима. Тешко да држава може да наступи у улози правог конкурента на тржишту где се тргује приозводима за ону добит која може бити реализована овом трговином. Као последица, може се изнудити добит са циљем да се посао да затвореницима, да се у помоћ дозову предузимачи. Али да би се привукли ови предузимачи и да би се подстакли да свој новац потроше на изградњу радионица гарантујући им истовремено одређену количину рада за известан број затвореника, без обзира на колебање цена на тржишту (где треба имати у виду неповољне околности затвора и рад затвореника који нису обучени за конкретан занат) – да би се привукли овакви предузимачи, држава мора да продаје рад затвореника у бесцење, а да и не говоримо о наметима који такође утичу на смањење цене рада. На тај начин, без обзира за кога раде затвореници, за државну касу или за предузимаче, њихове зараде су ништавне. 

У претходној глави већ смо видели да највиша зарада коју предузимачи плаћају у Клерву ретко прелази 80 копејки на дан, а у већини случајева она је испод 40 копејки за 12 сати рада дневно, где половину ове зараде, а понекад и више, задржава државна каса. У Пуаси затворени зарађују код предузимача по 12 копејки дневно и, још мање, 8 копејки, кад раде за државну касу. (Излагање М. Дјупон у француском парламенту 18. јануара 1887). 

У Енглеској, откад је затворска комисија 1863. године открила како затвореници зарађују необично много, њихова се зарада свела скоро на нулу, ако се не рачуна незнатно смањење казни за затворенике који марљиво раде. У Енглеским затворима, затвореницима дају такву врсту посла, да тек искусни радници могу да зараде више од 50 копејки дневно (обућари, кројачи и плетачи корпи). На другим врстама рада, затворенички рад, преведен на тржишну вредност, креће се измедју 12 и 40 копејки дневно. 

Несумњиво, рад у оваквим условима сам по себи је лишен сваке привлачности, јер он не преокупира мозак затвореника, а тако мало плаћен може да се прихвати једино као облик кажњавања. Кад сам гледао своје пријатеље анархисте у Клерву, који су правили женске корсете или седефаста дугмад и зарађивали по 24 копејке за десет сати рада дневно, од чега је по 8 копејки задржавала државна благајна (од затвореника кажњених за кривично дело узима се по 12 копејки или више), потпуно сам разумео какву је одвратност морао овакав рад да изазива, код људи који су то морали да раде годинама. Какво задовољство може да пружи овакав рад? Какав морални утицај може да изврши ако затвореник сам себи стално понавља да ради само да би се предузимач обогатио? Добивши 72 копејке за недељу дана рада, он и његов друг једино могу да узвикну: 'Заиста, лопови нисмо ми, већ они који нас овде држе!' 

Ипак су моји другови које нису присиљавали да раде овај посао, бавили овим добровољно, а понекад, уз велике напоре, неки од њих су успевали да зараде по 40 копејки дневно, нарочито кад се у послу захтевала нека умешност или уметнички укус. Али, они су се овим бавили зато што су тако одржавали интересовање за рад. Ожењени међу њима су се стално дописивали са женама које су тешко живеле док су им се мужеви налазили у затвору. Стизала су им писма од куће и они су на њих одговарали. Тако се нису прекидале везе затвореника са породицом. Код самаца и оних без породице коју би морали подржавати, постојао је други мотив – љубав према науци, и они су се грбили над израдом дугмади и брошева надајући се да ће крајем месеца моћи да дођу до неке одавно жељене књиге. 

Имали су мотив. Али какав благородан мотив могу имати кривични затвореници, одвојени од куће и лишени сваке везе са спољним светом? Људи који су смислили наш систем затвора потрудили су се да немилосрдно прекину све нити које на неки начин повезују затвореника са друштвом. Уништили су сва осећања која имају и затвореници као и сваки други човек. Тако на пример у Енглеској, жена и деца не могу видети затвореника чешће од једном у три месеца; писма која му се дозвољавају представљају изругивање људских осећања. Филантропи који су измислили енглеску затворску дисциплину постигли су такав хладнокрван презир човекове природе, да затвореницима дозвољавају само да потпишу већ припремљена штампана писма! Ова мера је тим више узнемирујућа, што сваки затвореник, ма како недовољно био развијен интелектуално, добро разуме ситничаву освету која је диктирала сличне мере, ма колико да се извињавају неопходношћу да се омету односи са спољним светом. 

У француским затворима – у крајњем случају, у централним – дозвољене су чешће посете родбине, а директор затвора у изузетним случајевима има право и да одобри виђење у собама без оних решетки које обично раздвајају затвореника од његових посетилаца. Али, централни затвори су далеко од великих градова, а управо они дају највећи број затвореника, где осуђеници припадају углавном најсиромашнијим класама становништва и само неке од жена имају неопходна средства за путовање у Клерво да би неколико пута виделе свога мужа. 

Тако овај благородни утицај који би могао подобрити затвореника, унети трачак радости у његов живот, једини ублажавајући елемент у његовом животу – веза са родбином и децом – систематично се изгони из живота затвореника. Затвори старога доба нису били тако чисти, у њима је било мање реда него у савременим, али су у смислу већ реченога били човечнији. 

У сивом затвореничком животу, ослобођеном од страсти и јаких утисака, сва најбоља осећања која могу да поправе човеков карактер убрзо замиру. Чак и радници који воле свој посао и у њему налазе задовољење својих естетских потреба, губе вољу за рад. Затвор пре свега убија физичку енергију. Сад се сећам година проведених у затвору у Русији. Пошао сам у затвор тврђаве одлучан да се не предајем. Да бих одржао кондицију, свакодневно сам имао шетњу од седам врста по затвору и два пута на дан сам радио гимнастичке вежбе са тешким храстовим табуретом. Кад ми дозволише да користим перо и мастило, прихватио сам се сређивања великог рада, тј. прихватио сам се систематичног прегледа постојећих доказа постојања ледничког периода. Касније, у француском затвору, прихватио сам се израде основних начела оног погледа на свет који сматрам системом нове филозофије – основама анархије. Али, у оба случаја сам убрзо осетио како ме савладава умор. Физичка снага је постепено нестајала. Можда је најбоље поређење за стање неког затвореника зимовање у поларном крају. Прочитајте извештаје о ранијим поларним експедицијама, на пример добродушног Перија или старијега Роса. Читајући ове дневнике, запазићете осећање физичког и интелектуалног замора на свакој страници, која достиже скоро до очајања, док се поново не појави сунце на хоризонту које са собом доноси светлост и наду. У таквом стању је и затвореник. Мозак нема енергије да одржи пажњу; мислима недостаје дубина. У једном прошлогодишњем америчком извештају, каже се, између осталог, да, док затвореници успешно уче језик, ретко који може да учи математику. Ово је запажање апсолутно исправно. 

Чини ми се да се ово гушење нервне енергије најбоље објашњава недостатком утисака. У свакоднецвном животу, хиљаде звукова и боја интригирају наша чула; хиљаде ситних разноврсних чињеница остаје у нашој свести и побуђује активност мозга. А живот затвореника је у овом смислу потпуно ненормалан; његови утисци су невероватно оскудни и стално једни те исти. Отуда и жеђ затвореника за било каквим новостима, трка за сваким новим утиском. Никада нећу заборавити са каквом чежњом сам за време својих шетњи запажао све светлосне промене у дворишту Трубецке тврђаве, прелив светла на позлаћеном врху саборне цркве, који је био црвенкаст при заласку сунца и потпуно плав ујутру; запажао сам све нијансе боја које су се смењивале у облачне и ведре дане, ујутру и навече, зими и лети. Мењале су се само боје шиљка на црквеном торњу; све остало је остајало досасно непромењено. Појава врапца у затворском дворишту је био крупан догађај; она је доносила велики утисак. Овим се вероватно објашњава и то што затвореници тако јако воле цртеже и илустрације – они им производе нове утиске на необичан начин. Утисци који се у затвору добију преко читања или пак из сопствених размишљања, не делују непосредно, већ преко уобразиље, због чега мозак, који слабо храни слабо срце и са мало крви, замори се брзо и губи енергију. Зато се у затвору и осећа таква жеђ за спољашњим, непосредним утисцима. 

Овом ситуацијом се ветроватно објашњава и зачуђујући недостатак енергије, занесеност радом затвореника. Сваки пут кад сам у Клерву видео затвореника који се лењо креће двориштем у пратњи чувара који исто тако лењо корача за њим, у мислима сам се враћао у дане моје младости, у очеву кућу, међу кметове. Затворенички рад – то је рад роба, и таква врста посла не може одушевљавати човека, не може му пружити сазнање о неопходности рада и стварања. Затвореник може да научи занат, али му је немогуће развити љубав за тај занат. Напротив, у већини случајева стећи ће навику да се према своме послу односи са мржњом. 

Неопходно је подсетити на још један разлог деморализације у затворима, разлог који сматрам необично важним, а зато што је једнак у свим затворима и што је његов корен у самој чињеници да је човек лишен слободе. Сва нарушавања установљених моралних принципа могу да се сведу на један праузрок – недостатак чврсте воље. Већина становника наших затвора су људи који не поседују довољно чврстине да се супротставе искушењима која их сусрећу на животном путу или да пригуше нагон који их је у моменту зграбио. Али у затвору, исто као и у манастиру, затвореник је одвојен од свих искушења спољашњег света, док су његови односи са другим људима толико ограничени и тако регулисани, да се врло ретко подвргава искушењу јаких страсти. Последица овога је, да он ретко има могућност да вежба и учврсти ослабљену вољу. Претворен је у машину и креће се по заувек устаљеној траси. Они малобројни случајеви кад му предстоји слободан избор тако су ретки и ништавни, да се њима не може развијати воља. Цео затвореников живот је прописан и унапред распоређен; њему остаје само да се преда тој струји, да се слепо повинује из страха од жестоких казни. Уз сличне услове, ако је чак овладао неком чврстином воље пре осуђивања, ова ишчезава у затвору. Зато, где да нађе снагу карактера како би се супротставио искушењима која га изненада окруже чим се нађе изван затвора? Како може угушити прве импулсе страсног карактера ако су годинама коришћене све мере да у њему убију унутрашњу снагу противљења како би га претворили у послушно оруђе у рукама оних који њим управљају? 

Наведена чињеница, по моме мишљењу (и, чини ми се, да о овоме не могу постојати два мишљења), представља најстрожију осуду свих система заснованих на лишењу човека слободе. Порекло наших система кажњавања, заснованих на систематском гушењу свих манифестација индивидуалне воље код затвореника и на понижавању људи до ступња машина лишених разума, лако је објаснити. Системи су проистекли из жеље да се спречи свако нарушавање дисциплине и из тежње да се држе у покорности што је могуће више затвореника уз што мањи број стражара. Стварно, налазимо врло богату литературу о затворима у којој господа 'стручњаци' с великим одушевљењем говоре управо о системима којима се затворска дисциплина одржава уз најмањи број стражара. Идеалан затвор, по мишљењу ових стручњака, био би онај са хиљаду затвореника који устају и раде, једу и иду на спавање вођени електричном струјом коју контролише један једини чувар. Али, ако наши саврамени, усавршени затвори смањују, можда, у државном буџету неке релативно мале трошкове, зато су они главни виновници за тај ужасан проценат рецидивиста какав данас имају све земље Европе. Што су затвори даље од идеала који су створили стручњаци за затворе, то они производе мање рецидивиста (У Русији, број рецидивиста не прелази 18% док у западној Европи достиже 40-50%). Не треба се чудити што људи, научени да буду машине, нису у стању да се прилагоде животу у друштву. 

Обично бива овако, да одмах по изласку из затвора, затвореник се среће са својим бившим друговима који га чекају кад изађе. Они га братски прихватају и одмах по ослобођењу он је опет у истој струји која га је већ једном довела до затвора. Филантропи свих врста и 'Друштво за помоћ ослобођеним затвореницима' у бити мало помажу злу. Они морају да поправљају оно што је урадио затвор, да избришу трагове које је на ослобођеноме оставио затвор. Док би утицај поштених људи, који би братску љубав пружили п р е него што човек стигне до суда, могао да га спаси од преступа који га воде у затвор, сад, кад је исти прошао кроз курс затворске обуке, сви напори филантропа у већини случајева не дају никакав резултат. 

И, каква је разлика између братскога пријема којим ослобођнога срећу његови бивши другови и односа 'поштених грађана' који, под спољашњим покривачем хришћанства, скривају свој фарисејски егоизам! За њих ослобођени затвореник представља нешто као заражени губом. Ко ће се од њих одлучити, како је то много година радио др Кемпбел у Единбургу, да га позове својој кући и каже му: 'Ево ти соба; седи за мојом трпезом и буди чланом моје породице док не нађемо посао?' Отпуштени из затвора више од било кога вапи за подршком, треба му испружена братска рука, али друштво које је употребило сва средства да од њега створи непријатеља, пришивши му пороке које је развијао затвор, отказује да му пружи управо ту братску помоћ која му је тако неопходна. 

Хоће ли се наћи жена која ће се сложити да се уда за човека који је био у затвору? Знамо, да се жене удају и са циљем да 'спасу човека'; али, сем малих изузетака, чак и таква жене инстинктивно избегавају људе са затворским образовањем. Тако је ослобођени затвореник присиљен да тражи животну другарицу међу оним женама које сматрамо жалосним продуктом кварно организованог друштва, које су, у већини случајева, биле један од главних узрока које су га и одвели у затвор. Ето зато већина ослобођених затвореника поново допада затвора након тек неколико месеци проведених на слободи. 

Тешко да ће се наћи много људи који би се осмелили да тврде како затвор треба да има само застрашујући утицај немајући у виду и циљеве моралнога поправљања. Шта чинимо да би се овај последњи циљ постигао? Наши затвори као да су специјално уређени да би заувек понизили онога који је тамо доспео, да заувек у њима угасе последњу искру самопоштовања. 

Сваки од њих је, наравно, морао да на себи искуси утицај одговарајуће одеће. Чак се и животиње стиде да се појављују међу себи сличнима ако је њиховој спољашности дат необичан, смешан карактер. Мачак, којег би несташни дечак обојио жутим и црним пругама, било би стид да се појави међу другим мачкама са тако комичним изгледом. Али људи почињу тако, да у одело глупана обуку онога којега тобоже желе да подвргну моралноме лечењу. Кад сам био у Лионском затвору, често сам морао да пратим ефекат који на затворенике има затворска одећа. Затвореници, углавном радници који су иначе сиромашно али пристојно одевени, пролазили су двориштем којим сам шетао, идући ка радионици у којој су они остављали своју одећу и облачили затвореничку. Излазећи из радионице обучени у затворско рухо прекривено разнобојним крпама с ужасном округлом капом на глави, они су се дубоко стидели да се покажу пред људима у таквој одвратној одећи. У многим затворима, нарочито у Енглеској, затвореници одећу израђену од разнобојних комадића сматрају сличнијом одећи средњевековних људи него оделу човека којега наши затворски филантропи тобоже покушавају да поправе. 

Такав је први утисак затвореника и, током свог даљег живота у затвору, он ће бити подвргнут обраћењу које је проникнуто потпуним презиром према људским осећањима. У Дартмурском затвору, на пример затворенике виде као људе који немају ни трунке стида. Терају их да, потпуно голи, пред управом затвора парадирају у групама и да у таквом стању раде гимнастичке вежбе. 'Десним крилом! Дигни обе руке! Дигни леву ногу! Пету леве ноге држи десном руком!' итд. 

Затвореник престаје бити човеком коме је дозвољено било какво осећање самопоштовања. Он се претвара у ствар, у некакав број, и са њим поступају као са нумерисаним предметом. Чак и животиња, према којој се годинама так односе, неповратно ће се изменити, а ми се тако односимо према људскоме бићу које ће се кроз неколико година преобратити у корисног члана друштва. Ако је затворенику дозвољена шетња, она не личи на шетњу других људи. Терају га да маршира у колони, где стражар стоји насред дворишта гласно вичући:'' 'Un-deusse, un-deusse! Arche-fer, arche fer!' ''Ако се затвореник пода једној од човеку најсвојственијих жеља – да са другим човеком размени своје утиске или мисли, он нарушава дисциплину. Зато није чудо што се најкроткији затвореници не могу уздржати од сличних грешака. До уласка у затвор, човек је могао да осећа одвратност према лажи и превари; овде пролази кроз комплетну обуку тога, те лаж и превара постану његовом другом природом. 

Он може имати тужан или весео, добар или одбојан карактер, али је то свеједно – у затвору му се не даје прилика да то покаже. Он је нумерисана ствар која мора да се креће у складу са одређеним правилима. Може да се гуши у сузама, али их мора задржати. Током свих година робијања, никада га неће оставити самога; чак и у осами његове ћелије, око чувара ће шпијунирати његове кретње, пратиће манифестовање његових осећања, која иначе жели да сакрије, јер она – људска осећања, нису дозвољена у затвору. Ако је то сажаљење према другу по мукама, љубав према најближима или жеља да подели своју тугу са неким, осим оних лица која су званично за то одређена, ако је то једно од осећања која човека чине бољим – сви се слични 'сентименти' строго прогоне оном грубом снагом која пориче човеку право да буде човек. Затвореник се осуђује на животињски начин живота, а све се људско истерује из тог живота. Он не мора бити човек – такав је дух затворских правила. 
Он не мора имати никаква људска осећања; и јао њему, ако се, на несрећу, у њему пробуди осећање људског поноса! Тешко њему ако се узнемири кад инспектор изрази неверицу у његове речи; ако сматра понижавајућим стално претраживање његове одеће, које се понавља неколико пута на дан; ако не пожели да буде лицемер и посећује затворску цркву у којој за њега нема ништа привлачно; ако речју или чак тоном свога гласа покаже презир према стражару који се бави затворским дуваном и тако затвореницима извлачи последњу пару из џепа; ако га осећање жалости натера да са својим слабијим другом подели своје следовање хлеба; ако је у њему остало довољно људскога достојанства да га узнемиравају незаслужени прекор, незаслужена сумња, грубо задиркивање; ако је довољно поштен да га узнемиравају интриге и фаворитизам чувара – так ће се затвор за њега претворити у прави пакао. Задавиће га тешким радом или ће га послати да труне у затворској ћелији. Најмање нарушавање дисциплине, које се догоди затворенику што замуцкује пред чуваром, скупо ће платити човек са колико толико независним карактером; то ће бити схваћено као показивање непослушности и изазваће сурову казну. А свака ће казна водити у нове казне. Системом малих притисака човек ће бити доведен до лудила и имаће среће ако успе да изађе из затвора, а да не буде изнесен у мртвачком сандуку. 

Нема ништа лакше него у новинама писати о томе како затворске чуваре треба строго контролисати, како је неопходно да управник затвора буде поштен човек. Уопште, најлакше је стварати административне утопије! А људи остају људи – били они чувари или затвореници. А кад су људи на читав живот осуђени да подржавају кварне односе према другим људима, они сами постају кварни. Налазећи се и сами донекле у положају затвореника, чувари показују све мане робова. Нигде, сем можда ако се изузму манастири, нисам запазио такво ситничаво сплеткарење као што је код чувара и уопште затворске управе у Клерву. Затворени у своме свету ситних интереса, затворски чиновници убрзо падају под њихов утицај. Сплеткарење, изговорена реч, нечији гест – то је уобичајени садржај њихових разговора. 

Људи остају људи – не можете једноме човеку дати неограничену власт над другим, а да тог човека не покварите. Људи почињу да злоупотребљавају ту власт. Ове ће злоупотреба бити све несавесније и све теже за оне који морају да их трпе што је ограниченији и ужи тај свет у коме се догађају. Принуђени да живе међу према њима непријатељски расположеним затвореницима, чувари не могу бити узори доброте и човечности. Савезу затвореника супротстављен је савез чувара, и пошто је у рукама чувара моћ, они је злоупотребљавају као сви који имају власт. Затвор врши свој погубан утицај на чуваре чинећи их ситничарима, заједљивим прогонитељима затвореника. Ставите на њихово место Пестолација (ако се уопште може претпоставити да би се Пестолаци прихватио ове дужности), и он би се ускоро претворио у типичнога затворског чувара. И када мислим о овоме и када узмем у обзир све околности, склон сам да кажем, да су људи ипак бољи од установа. 

Непријатељско осећање према друштву, које се увек маћехински односило према затворенику, нараста. Он се привикава на мржњу, на дубоку мржњу према свим тим 'поштеним' људима који врло енергично убијају у њему сва добра осећања. Затвореник почиње да дели свет на два дела: једном припада он и његови другови, а другоме – управник затвора, чувари, предузимачи. Осећање другарства се брзо ствара код свих становника затвора, где се сви који не носе затвореничку одећу сматрају непријатељима затвореника. Свака превата ових непријатеља је допуштена. Ови 'непријатељи' виде затвореника као изопштеника, а у очима затвореника, они су изопштеници. И тако, чим затвореник буде ослобођен, он примењује затворски морал према друштву. Пре уласка у затвор, он је могао да учини нешто без размишљања. Затворско образовање ће га научити да на друштво гледа као на непријатеља; сад он влада својеврсном филозофијом коју је Зола сумирао следећим речима:'' 'Quels gredins les honnetes gens!' ''(Какви су подлаци ови поштени људи!) 

У својим становницима затвор развија не само мржњу према друштву; он не само што у њима убија свако осећање самопоштовања, људскога достојанства, саосећања и љубави, већ истовремено развија супротна осећања и навикава га на најгнусније пороке. Добро је познато како ужасно брзо расте број прекршаја који имају карактер нарушавања полнога морала, како на самом континенту, тако и у Енглеској. Раст броја ове врсте преступа објашњава се многим узроцима, али је један од главних заразни утицај затвора. У овоме смислу, штетан утицај затвора посебно се јако осећа. 

Овде имам у виду не само оне несреће о којима је већ било речи – дечаке које сам видео у Лионском затвору. Уверавали су ме, да је и дању и ноћу сва атмосфера њиховог живота засићена тим мислима, а дубоко сам уверен да би правници који пишу о прекршајима тзв. 'преступних класа' требали да се пре свега позабаве таквим расадницима покварености какво је одељење за дечаке у Сенпољском затвору, а не законитошћу наслеђа. Ово исто се може рећи и о затворима у којима су само одрасли. Чињенице које смо дознали за време свог боравка у Клерву превазилазе све што може да претпостави и најбујнија машта. Потребно је да човек проведе многе године у затвору, изван свих благородних утицаја које пружа његова лична уобразиља и рад уобразиље свих његових другова, па да тек тада дође до тог невероватног умног стања које се може видети код неких затвореника. Мислим, да ће сви интелигентни и праведни управници затвора бити на мојој страни ако кажем, да су затвори стварни расадници најодвратнијих облика преступа против полног морала. (Неке примедбе М. Девита у његовом'' 'Leaves from Prison Diary' ''показују да стање у овом смислу није боље ни у енглеским затворима) 

Не могу да улазим у детаље овога проблема који је недавно површно обрадила и литература. Само ћу приметити, да они, који уображавају да као сметња и препрека може да послужи полна подела затвореника и ћелијски третман, западају у озбиљну грешку. Изопаченост уобразиље је озбиљан узрок свих појава ове врсте, а ћелијски третман је средство да тој уобразиљи да болесно усмерење. Како се може доградити уобразиља у овоме смеру, то тешко да је познато и највећим стручњацима за душевне болести; ради овога треба боравити у самици неколико месеци и имати пуно поверење затвореника у суседним ћелијама, како се и догодило једноме од наших другова. 

Уопште, боравак у самици, за који се сад залажу многи, ако би исти био свуда уведен, представљао би узалудно мучење и само би довео до још већег физичког и умног слабљења затвореника. Искуства у читавој Европи и огроман пораст случајева умнога растројства, запажен свуда међу затвореницима који краће или дуже време бораве у самицама, јасно показује исправност већ реченога, те нам остаје само да се чудимо како људе мало интересују показатељи искуства. За човека заузетога послом који му причињава извесно задовољство и чији је ум богато извориште утисака, за човека који се брине не о томе шта се догађа у зидинама затвора, чији је породични живот срећан, који нема мисли које изазивају умна страдања – за таквога човека одвајање људи од друштва можда и нема фатални исход ако то траје само неколико месеци. Ово вреди за људе који не могу да живе само у друштву сопствених мисли, а нарочито за оне чији односи са спољашњим светом нису нарочито глатки и који су зато стално опхрвани мрачним мислима; за њих чак и неколико месеци боравка у самици представља изузетно опасно искушење. 

== Извор ==
*[http://www5.autistici.org/anarhizam/index.php?option=com_content&amp;task=view&amp;id=715 Изворни текст]

[[Категорија:Анархизам]]</text>
      <sha1>f8joy9xqasoq4m26cg1v1qtzzkscdnp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Капиталистички систем</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1643</id>
    <revision>
      <id>146496</id>
      <parentid>23238</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T14:50:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146496</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="45666" sha1="47hz6lz1wn1ffpolrlsrjvtegmwf95j" xml:space="preserve">&lt;center&gt;
[[Аутор:Михаил Бакуњин|Михаил Бакуњин]]&lt;br&gt;
&lt;b&gt;Капиталистички систем&lt;br&gt;&lt;br&gt;
(THE CAPITALIST SYSTEM by Michael Bakunin)&lt;/b&gt;&lt;/center&gt;&lt;br&gt;

Овај памфлет је исечак из ''The Knouto-Germanic Empire and the Social Revolution'' и укључен је у Комплетни радови Михаила Бакуњина (''The Complete Works of Michael Bakunin'') под насловом &quot;Фрагмент (''Fragment'').&quot; Делови теxта су оригинални преводи на енглеском од стране G.P. Maximoff за његову антологију Бакуњинових дела, али су делови који недостају преведени од Jeff Stein-а из шпанске едиције, Диего Абад де Сантиллан, транс. (Буенос Аирес 1926) вол. ИИИ, пп. 181-196.

Зар је неопходно овде понављати непобитне аргументе социјализма које до сада ни један буржоаски економиста није успео да обори? Шта су имовина и капитал у њиховом данашњем облику? За капиталисту И земљопоседника они значе моћ И право, гарантовано од стране државе, да живе без рада. А пошто ни имовина ни капитал не производе ништа док их не оплоди рад – то им значи моћ И право да живе експлоатишући рад неког другог, право да експлоатишу рад оних који не поседују ни имовину ни капитал И који су због тога присиљени да продају своју продуктивну снагу срећним поседницима капитала И имовине.

Можете приметити да сам заборавио да у све то убројим И следеће питање: на који начин су имовина И капитал дошли у руке њихових садашњих поседника? То је питање на које, ако га предочимо са историјских, логичких И правних аспеката, не може бити одговорено ни на један други начин осим на онај који би служио као оптужба против садашњих поседника. Због тога ћу се ограничити на изјаву да земљопоседници И капиталисти, пошто не живе од сопственог продуктивног рада већ од узимања ренте за земљу, куће, интереса на капитал, од шпекулације земљом, зградама, капиталом, од комерцијалне И индустријске експлоатације мануелног рада радника, сви живе на рачун радника. (Шпекулација и експлоатација без сумње представљају врсту рада, али непродуктивног рада.)

Знам врло добро да је такав начина живота високо поштован у свим цивилизованим земљама, да је изричито и брижно штићен од стране свих држава, као и да државе, религије и сво право, и кривично и грађанско, и све политичке владе, монархије и републике – са својим огромним правним и полицијским апаратима и њиховим стојећим армијама – немају другу улогу него да утврде и заштите такву праксу. Уз постојање тако моћних и респектабилних ауторитета ја себи не могу чак ни да дозволим да питам да ли тај начин живота легитиман са гледишта људске правде, слободе, људске једнакости и братства. Једноставно се питам: да ли су, у таквим условима, братство и једнакост између експлоататора и експлоатисаних могући, да ли су правда и слобода могући за експлоатисане?

Само претпоставимо, као што то подржавају буржоаски економисти и са њима сви адвокати, сви обожаваоци И верници судског права, сви свештеници грађанског и кривичног закона – само претпоставимо да је тај економски однос измедју експлоататора и експлоатисаног сасвим легитиман, да је неизбежна последица, производ вечног, неуништивог друштвеног закона, још увек би било истинито да експлоатација искључује братство И једнакост. Не треба ни спомињати да искључује економску једнакост. Претпоставимо да сам ја Ваш радник и да сте Ви мој послодавац. Уколико понудим мој рад за најнижу цену, уколико пристанем да Ви живите од мог рада, то засигурно није зог оданости или братске љубави према Вама. И ни један се буржоаски економиста не сме усудити да каже да је то због тога, ма колико идилично И наивно постаје њихово резоновање када почну да говоре о узајамној наклоњености и узајамним односима који би требало да постоје медју послодавцима И запосленима. Не, ја сам то урадио због тога што ћемо моја породица И ја умрети од глади уколико не радим за послодавца. Према томе ја сам присиљен да Вам продам свој рад по најнижој цени јер сам на то присиљен претњом глађу.

Али – говоре нам економисти – земљопоседници, капиталисти и послодавци су такође присиљени да траже И изнајмљују рад од радника. Да, то је тачно, они су присиљени да раде то, али не у истој мери. Да постоји једнакост измедју оних који нуде свој рад И оних који га изнајмљују, измедју неопходности да неко прода свој рад и неопходности његове куповине, ропство И беда радника не би постојали. Али онда не би било ни капиталиста, нити земљопоседника, нити радничке класе, нити богатих, нити сиромашних: постојали би само радници. Баш због тога што таква једнакост не постоји ми имамо И обавезни смо да имамо експлоататоре.

Та једнакост не постоји јер у модерном друштву где се добра производе интервенцијом капитала који плаћа наднице за рад, пораст популације премашује пораст производње, што резултује да понуда рада неизбежно надмашује потражњу И води у релативан пад нивоа надница. Овако установљена производња, монополизована, експлоатисана од стране буржоаског капитала, присиљена је, на једну страну, узајамним надметањима капиталиста да се концентрише у рукама све мањег броја моћних капиталиста, или у рукама деоничарских компанија које су, захваљујући уједињењу својих капитала, моћније него највећи изоловани капиталиста. (А И мали И средњи капиталисти, неспособни да производе по истој цени као И велики капиталисти, природно подлежу у тој борби на живот И смрт.) С друге стране, истим надметањем су сва предузећа присиљена да продају своје производе по најнижој могућој цени. Он (капиталистички монопол) може постићи тај двоструки резултат само истискујући стално нарастајући број малих или средњих капиталиста, шпекуланата, трговаца или индустријалаца из света експлоататора у свет експлоатисаног пролетаријата И, у исто време, исцеђујући нарастајуће уштеђевине од плата споменутог пролетаријата.

На другој страни, маса пролетаријата, која нараста као резултат општег пораста популације (који, као што знамо, чак ни беда не може ефикасно да заустави), као И кроз нарастајућу пролетаризацију ситне буржоазије, бивших поседника, капиталиста, трговаца И индустријалаца – нараста, као што сам рекао, у много бржем степену него продуктивни капацитети економије коју експлоатише буржоаски капитал – И та нарастајућа маса пролетаријата је смештена у условима у којима су радници присиљени на поразно надметање једног против другога.

Пошто не поседују ни једно друго средство за опстанак осим сопственог мануелног рада, они су натерани, страхом да их не замени неко други, да га продају по најнижој цени. Та тенденција код радника, или пре неопходност на коју су осуђени сопственом бедом, комбинована са тенденцијом послодаваца да продају производе својих радника, И због тога купе рад по најнижој цени, непрестано репродукује И учвршћује сиромаштво пролетаријата. Пошто се налази у сиромаштву, радник је присиљен да продаје свој рад будзашто, он тоне у још веће сиромаштво.

Да, већу беду, заиста! Пошто у том робовском раду продуктивна снага радника бива злоупотребљена, сурово експлоатисана, прекомерно траћена И недовољно храњена, брзо бива И потрошена. А када је једном потрошена, која јој вредност може бити на тржишту, какве је вредности та једина роба коју поседује И на основу чије свакодневне продаје зависи његово зарађивање за живот? Ништа! А онда? Онда раднику не преостаје ништа осим да умре.

Шта је у одређеној земљи, најнижа могућа надница? То је она цена коју радници те земље сматрају као апсолутно неопходном да би се одржали у животу. Сви се буржоаски економисти слажу у томе. Тургот, који је сматрао за згодно да себе зове ‘морални министар’ Луја XVI и који је стварно био искрен човек, рекао је:

‘Прости радник који не поседује ништа више од својих руку, нема ништа друго да прода осим свог рада. Он га продаје скупље или јевтиније; али та цена, била висока или ниска, не зависи од њега: она зависи од договора са оним ко ће платити тај рад. Послодавац плаћа што је мање могуће; када може да бира из великог броја радника, послодавац преферира онога ко ради јевтино. Радници су тако присиљени да снизе своје цене у надметању једног против другог. У свим врстама посла неизбежно следи да је плата радника ограничена на онолико колико је потребно за опстанак.’ (Рефлеxионс сур ла форматион ет ла дистрибутион дес рицхессес)

Ж. Б. Сеј, истински отац буржоаских економиста у Француској, такодје каже:

‘Наднице су много више када постоји већа потреба за радом него што је понуда, а ниже су, према томе, када је више рада понуђено, а мање тражено. Однос измедју понуде И потражње регулише цену ове робе зване радников рад, као што су регулисане све остале јавне услуге. Када наднице мало порасту изнад цене неопходне да се одрже радничке породице, њихова се деца умножавају и већа понуда се ускоро развија у пропорцији са већим захтевима. Када је, насупрот, потражња за радницима мања него квантитет људи који нуде рад, њихове зараде опадају на цену неопходну за класу да се одржи на истом броју. Породице оптерећене децом нестају, од тог тренутка понуда рада опада, а када је мање робе понуђено, цена расте... На тај начин тешко је да надница радника порасте или падне испод цене неопходне да се одржи класа (радници, пролетаријат) у потребном броју.'

Након цитирања Тургота и Ж. Б. Сеја, Прудон узвикује: 'Цена, када се пореди са вредношћу (у стварној социјалној економији) је нешто есенцијално покретно и због тога есенцијално променљиво, и у својим варијацијама није регулисано ничим до конкуренцијом, а конкуренција, не заборавимо оно у чему се Тургот и Сеј слажу, има неопходан ефекат да не допусти платама радника ништа осим голог спречавања смрти од глади и одржавање класе у потребном броју.'ą

Тренутна цена основних потрепштина установљава преовлађујући стални ниво изнад кога радничке наднице никада не могу порасти за дужи период, али испод кога често падају, што непрестано резултује ништавношћу, болешћу и смрћу, све док довољан број радника не нестане како би се поново изједначили понуда и потражња рада. Оно што економисти зову изједначена понуда и потражња не представља праву једнакост измедју оних који нуде свој рад на продају и оних који га изнајмљују. Претпоставимо да мени, фабриканту, треба стотину радника и да се на тржишту појави тачно стотину радника – само једна стотина, јер уколико их додје више, понуда ће прерасти потражњу, што ће резултовати смањењем надница. Али пошто се само једна стотина појавила и пошто је мени, фабриканту, потребан само тај број – ни више нити мање – на први поглед би изгледало да је постигнута комплетна једнакост, та понуда и потражња су једнаке у бројевима,а исто тако би требале бити једнаке у сваком другом погледу. Да ли то значи да радници могу да захтевају од мене наднице и услове рада који им обезбеђују истински слободну, достојанствену и хуману егзистенцију? Ни у ком случају! Уколико им одобрим те услове и те наднице, ја, капиталиста, на тај начин нећу зарадити ништа више него они. А онда зашто бих се мучио и пропадао нудећи им профит мог капитала? Уколико желим да радим као што радници раде, уложићу мој капитал негде другде, било где где могу да добијем највиши интерес, и понудићу мој рад на продају неком капиталисти као што то и моји радници раде.

Уколико, профитирајући моћном иницијативом коју ми обезбеђује мој капитал, упитам тих стотину радника да оплоде тај капитал својим радом, то није због мог саосећања са њиховим патњама, нити због духа праведности, нити због љубави према човечанству. Капиталисти ни у ком случају нису филантропи. Они би пропали уколико би били филантропи. То је због тога што се надам да ћу из рада радника извући довољан профит како бих могао да живим комфорно, чак и богато, док у исто време увећавам свој капитал – и све то без мог рада. Наравно, мораћу и ја да радим, али ће мој рад бити сасвим друге врсте и ја ћу бити обештећен у много вишем степену него радници. То неће бити продуктивни већ административни и експлоатативни рад.

Али зар административни рад није и продуктиван рад? Без сумње јесте јер у недостатку добре и интелигентне администрације мануелни рад не би производио ништа или би производио врло мало и врло неквалитетно. Али са становишта правде и потреба саме производње, уопште није потребно да тај рад буде у мом монополу, нити, изнад свега, да ја будем компензован у вишем степену него што је то мануелни рад. Кооперативна удружења су већ доказала да су радници сасвим способни да управљају индустријским предузећима, да то могу радити раднички представници који примају исту плату као и радници. Стога уколико ја концентришем административну власт у мојим рукама, то није због тога што производња то захтева, већ да служи мом циљу, циљу експлоатације. Као апсолутни шеф персонала ја за свој рад добијам десет или двадесет пута више него што моји радници добијају за свој рад и то је истина упркос чињеници да је мој рад неупоредиво безболнији него њихов.

Али капиталиста, власник посла, ризикује, кажу они, док радник ништа не ризикује. То није тачно, јер када гледамо са његове стране, радник се налази у неповољном положају. Власник посла може лоше да води посао, он може бити уништен лошим уговорима, или постати жртва комерцијаљне кризе, или неке непредвидиве катастрофе; једном речју, може пропасти. То је тачно. Али да ли то пропадање са буржоаске тачке гледишта значи бити сведен на ости ниво беде као они који умиру од глади, или да ће бити отеран у редове обичних радника? То се тако ретко догађа, можемо рећи скоро никада. Ипак је ретко да капиталиста не задржи нешто, упркос пропасти. У данашње време сви банкроти су мање или више варка. Али и уколико апсолутно ништа није сачувано, ту су увек породичне везе и друштвени односи, који им, уз помоћ научених пословних вештина које они преносе на своју децу, дозвољавају да за себе и своју децу заузму позицију у вишим ранговима посла, у управи; да буду државни функционери, да буду извршни органи у комерцијалним или индустријским пословима, да заврше, иако и сами зависни, као надгледници прихода које су исплаћивали својим ранијим радницима.

Ризик радника је безгранично већи. Након свега, уколико предузеће у коме је запослен банкротира, он ће остати неколико дана, а понекад и неколико недеља, без посла, а то је за њега више него пропаст, то је смрт јер он сваки дан једе оно што заради. Уштеђевине радника су дечије бајке које су измислили буржоаски економисти да уљуљкају свој слаб осећај за правду, покајање случајно пробудјено у недрима њихове класе. Тај смешни и омрзнути мит никада неће ублажити патње радника. Он зна цену задовољавања дневних потреба његове велике породице. Уколико има уштеђевину, он неће допустити да његово јадно дете, од шест година, увене, да одрасте слабо, да буде психички и морално убијано у фабрикама, где су присиљени да раде ноћ и дан дванаест или четрнаест сати.

Уколико се некада деси да радник мало уштеди, то брзо поједу неизбежни периоди незапослености који често сурово прекидају његов рад, као и непредвиђене несреће и болести које задесе његову породицу. Несреће и болести које му се десе сав ризик послодавца чине ништавним у поређењу са тим: јер раднику изнурујућа болест може уништити његову продуктивну способност, његову радну снагу. Изнад свега, дужа болест је најстрашнији банкрот, банкрот који за њега и његову децу значи глад и смрт.

Знам врло добро да у условима где сам ја капиталиста, коме је потребно сто радника да му оплоде капитал, запошљавајући те раднике ја имам све погодности на мојој страни, а да су све сметње на њиховој. Ја им предлажем ни мање ни више него да их експлоатишем, а уколико они желе да ја будем искрен у томе и обећају да ће ме чувати, ја ћу им рећи:

'Гледајте децо, имам неки капитал који сам по себи не може ништа да произведе, јер мртва ствар ништа не производи. Без рада немам ништа продуктивно, јер трошећи га остаћу без ичега. Али захваљујући друштвеним и политичким институцијама које владају нама и које су у моју корист, у постојећој економији мој капитал је такође произвођач: он ми доноси интерес. Од кога тај интерес мора бити узет - а мора бити од некога, јер у стварности он сам не производи апсолутно ништа – то се вас не тиче. За вас је довољно да знате да он доноси интерес. Сам тај интерес није довољан да покрије моје трошкове. Ја нисам обичан човек као ви. Ја не могу бити, нити то желим, задовољан са мало. Желим да живим, да се уселим у предивну кућу, да једем и пијем добро, да се возим у фијакеру, да одржим добар изглед, укратко, да имам све добре ствари у животу. Такође желим да својој деци дам добро образовање, да их учиним господом, да их пошаљем на студије, а касније, када постану много образованији од вас, они ће једног дана моћи да управљају вама као што ја управљам данас. А пошто само образовање није довољно, ја желим да им оставим велико наслеђе, тако да када га поделе остану богати скоро као ја.

Стога, поред свих добрих ствари у животу које хоћу себи да приуштим, такође желим и да увећам свој капитал. Како ћу то постићи? Наоружан тим капиталом намеравам да вас експлоатишем и предлажем вам да ми то допустите. Ви ћете радити, а ја ћу сакупљати, присвајати и продавати у моју корист производ вашег рада, не дајући вам већи део него што је апсолутно неопходно да вас данас одржим да не умрете од глади, тако да ћете на крају сутрашњег дана још увек радити за мене под истим условима; а када будете изнурени, избацићу вас и заменити другима. Знајте добро, даваћу вам што мању плату и наметаћу вам тако дуг радни дан, радне услове тако оштре, тако деспотске, што је могуће горе; не из зла - не због мржње према вама, нити из намере да вам наудим – већ из љубави према добрима и да бих се брзо обогатио; због тога што вас ја мало плаћам, а ви више радите, више ћу ја зарадити.'

То је оно што прећутно каже сваки капиталиста, сваки индустријалац, сваки власник посла, сваки послодавац који захтева радну снагу од радника које унајмљује.

Али пошто су понуда и потражња изједначени, зашто радници прихватају услове понуђене од послодаваца? Уколико се капиталиста налази у тако великој потреби да запосли раднике колико и стотину радника да их он запосли, зар то не значи да су обе стране у једнакој позицији? Зар се не срећу на тржишту као два равноправна трговца – барем са правне тачке гледишта – један доноси робу звану дневница, да је размени за дневни рад радника на основу одређеног броја сати на дан; а други доноси свој рад као своју робу да је размени за надницу коју нуди капиталиста? Пошто је, у нашој претпоставци, потражња за стотину радника, а понуда је исто тако стотину особа, може изгледати да су обе стране у истој позицији.

Наравно да ништа од тога није тачно. Шта је то што доводи капиталисту на тржиште? То је тежња да се обогати, да увећа свој капитал, да задовољи своје амбиције и друштвене сујете, да би био у могућности да се ода свим замисливим задовољствима. А шта доводи радника на тржиште? Глад, потреба да једе данас и сутра. Према томе, док су једнаки са тачке правничке фикције, капиталиста и радник су све само не једнаки са тачке гледишта економске ситуације, која је права ситуација. Капиталисти не прети глад када долази на тржиште; он врло добро зна да ће уколико данас не нађе раднике које тражи још увек имати хране за доста дуго време, захваљујући капиталу чији је срећни власник. Уколико радници које сретне на тржишту изнесу захтеве који му изгледају претерани, јер, далеко од тога да ће га онемогућити да увећа своје богатство и још више поправи своју економску позицију, ти предлози и услови могу, не кажем изједначити, али довести економску позицију радника унеколико ближу његовој – шта он ради у том случају? Он одбацује те предлоге и чека. Након свега он није присиљен хитном потребом већ жељом да побољша своју позицију, која је, у поређењу са оном радника, већ прилично удобна, тако да он може да чека. И он ће чекати, поучен пословним искуством да отпор радника који су, не поседујући ни капитал нити комфор, нити икакву уштеђевину вредну спомена, потиснути немилосрдном потребом, глађу, да тај отпор не може трајати веома дуго и да ће на крају моћи да нађе стотину радника које тражи – тада ће они бити присиљени да прихвате услове које он сматра за профитабилне. Уколико одбију, доћи ће други који ће бити пресрећни да прихвате те услове. Тако ствари иду свакодневно са пуним знањем и пред очима свакога.

Уколико, као последица одређених услова који непрестано утичу на тржиште, грана индустрије у којој је капиталиста у почетку планирао да ангажује свој капитал не понуди све предности којима се надао, онда ће он пребацити свој капитал другде; тако буржоаски капиталиста није везан природом неке одређене индустрије, већ тежи да инвестира (како то називају економисти – а ми би рекли експлоатише) равномерно у све могуће индустрије. Претпоставимо, коначно, да научивши од неке индустријске неспособности или несреће, он одлучи да не инвестира ни у једну индустрију; па, онда ће купити деонице и ануитете; и уколико му се интерес и дивиденде учине недовољнима, онда ће се ангажовати у неком послу, или ћемо рећи, продаће свој рад за једно време, али под условима много уноснијим него што су они које је он нудио својим радницима. Капиталиста тада долази на тржиште у својству, уколико не апсолутно слободног чиниоца, барем као безгранично слободнији чиниоц него радник. Оно што се дешава на тржишту је сусрет измедју жеље за добити и умирања од глади, измедју господара и роба. Правно, они су обојица једнаки; али економски је радник кмет капиталисте, чак и пре него што се закључи тржишна трансакција путем које радник продаје на одређено време себе и своју слободу. Радник је у позицији кмета због ужасне претње глађу која свакодневно виси над његовом и главама његове породице и која ће га присилити да прихвати било које услове наметнуте уносним калкулацијама капиталисте, индустријалца, послодавца.

А једном када је уговор склопљен, кметство радника се удвостручује; или прецизније речено, пре него што се склопи уговор, подстакнут глађу, он је само потенцијални кмет; након што је склопљен, он постаје прави кмет. Јер какву робу он продаје свом послодавцу? То је његов рад, личне услуге, продуктивне снаге његовог тела, ума и духа који има и који су неодвојиви део њега – то је стога он сам. Од тада па надаље, послодавац ће га надгледати, било директно или преко надгледника; сваки дан током радних сати и под контролисаним условима, послодавац ће бити власник његовог рада и његових покрета. Када му се каже: 'Ради то', радник је дужан да то уради, или уколико му је речено: 'Иди тамо', он мора да иде. Зар то није оно што се зове кмет?

Карл Маркс, чувени вођа немачког комунизма, прикладно је опазио у свом делу Дас Капитал, да уколико се уговор слободно склопи измедју трговаца новцем – у облику наднице – и трговаца сопственог рада – то значи, измедју послодавца и радника – где се исти не закључује на одређени и ограничени временски период, већ за нечији цео живот, то установљава право ропство. Закључен на одређени период, остављајући раднику право да да отказ послодавцу, тај уговор представља облик добровољног и пролазног кметства. Да, пролазног и добровољног са правне тачке гледишта, али никако са тачке економских могућности. Радник увек има право да да отказ послодавцу, али да ли има средстава за то? А и уколико му да отказ, да ли је то у намери да обезбеди слободну егзистенцију, у којој неће бити господара сем њега! Не, он то ради у намери да се прода другом послодавцу. Он је на то натеран истом глађу која га је присилила да се прода првом послодавцу. Према томе, радничка слобода, тако узвишена код економиста, правника и буржоаских репубиканаца, само је теоретска слобода којој недостају средства за сопствену могућу релизацију и самим тим је само фиктивна слобода, потпуна лаж. Истина је да је цео живот радника једноставно непрекидно поразно наследство разних облика кметства – добровољног са правне тачке гледишта, али принудног у економском смислу – прекинуто тренутним интерлудијумима слободе помешане са гладју; другим речима, то је ропство.

То ропство се свакодневно манифестује на много начина. Поред узнемирења и угњетачких услова уговора који претвара радника у подређеног, пасивног и послушног слугу, а послодавца у скоро апсолутног господара – поред свега тога, добро је познато да је тешко да постоји индустријско предузеће у коме власник, притиснут на једној страни од двоструког инстинкта непопустљиве пожуде за профитом и апсолутном влашћу, а на другој страни, профитирајући од економске зависности радника, не оставља по страни уговорене услове, а да не исцеђује додатне уступке у своју корист. Тада ће он захтевати више сати рада, а то је више него што је договорено уговором; затим ће смањити наднице под неким изговором; наметнуће произвољне финесе, или ће се према радницима понашати грубо, неуљудно и дрско.

Али, неко може рећи, у том случају радник може да да отказ. То је лакше рећи него учинити. Каткад радник добија део наднице унапред, или његова жена или дете могу бити болесни, или можда је тај рад сиромашно плаћен у целој одређеној индустрији. Други послодавци можда плаћају чак и мање него његов, па можда након отказа чак неће бити ни у могућности да надје нови посао. А остати без посла значи смрт за њега и његову породицу. Још више, постоји резумевање медју свим послодавцима и сви личе један на другога. Сви су скоро подједнако неподношљиви, неправедни и груби.

Да ли је ово клевета? Не, то је у природи ствари и у логици потреба односа који постоје измедју послодаваца и њихових радника.

[[Категорија:Анархизам]]</text>
      <sha1>47hz6lz1wn1ffpolrlsrjvtegmwf95j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Дучић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>8342</id>
    <revision>
      <id>146481</id>
      <parentid>146168</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T13:38:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела о Јовану Дучићу */</comment>
      <origin>146481</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12291" sha1="gfufhbtyzwxdb4ya1oexp3vpexeq8w8" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Дучић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Јован Дучић''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика = Ducic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Дучић
| вики_цитати = Јован Дучић 
| остава = 
| остава_кат = Jovan Dučić
}}

== Песме ==
''Дучићеве песме су наведене хронолошким редоследом''
* [[Самохрана мајка]] (1886)
* [[Анаграми]] (1887)
* [[Два гроба]] (1887)
* [[Двоје сирочади]] (1887)
* [[Зора (Јован Дучић)]] (1887)
* [[Поздрав Фрушке Горе]] (1887)
* [[Слијепац]] (1887)
* [[Вече (На западу у румени)]] (1888)
* [[Мелем болу]] (1888)
* [[Пастир (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Прољетна зора (Јован Дучић)]] (1888)
* [[Три Црногорца]] (1888)
* [[Браћи на ново љето]] (1889)
* [[Гори (Јован Дучић)]] (1889)
* [[Мислио сам....]] (1889)
* [[На 500-љетни Видов-дан]] (1889)
* [[Не клони (Јован Дучић)]] (1889)
* [[Ој ти небо]] (1889)
* [[Отпало лишће]] (1889)
* [[Сиротанова клетва]] (1889)
* [[У болести (Јован Дучић)]] (1889)
* [[У зиму]] (1889)
* [[Црква у самоћи]] (1889)
* [[Васкрс]] (1890)
* [[Ластама]] (1890)
* [[На гробу Леонтије Радуловића, владике херцеговачког]] (1890)
* [[На мору (Јован Дучић)]] (1890)
* [[На рад!....]] (1890)
* [[Небу (Јован Дучић)|Небу]] (1890)
* [[Поздрав „Босанско херцеговачком источнику” на нову 1890 год.]] (1890)
* [[Прољеће (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Пустињак]] (1890)
* [[Сељеницима]] (1890)
* [[Сироче (Јован Дучић)]] (1890)
* [[Србин (Јован Дучић)]] (1890)
* [[У јесен]] (1890)
* [[Д* (Минуће и ово доба)]] (1891)
* [[Домовини (Јован Дучић)]] (1891)
* [[Митрополиту Ђорђу Николајевићу]] 
* [[На гробу Исидора Стојковића]] (1891)
* [[*** (На пољу силна бура)]] (1891)
* [[Прољетно цвијеће]] (1891)
* [[*** Давно je на свʼјет пала]] (1892)
* [[*** (Збогом!.., Ти света земљо)]] (1892)
* [[*** (Kaд јато зв’језда распе се по ноћи)]] (1892)
* [[*** (Као изгнаник тужни из раја љубави и среће)]] (1892)
* [[На обали (На обали мекој, покрај р’јеке плаве)]] (1892)
* [[Oј, гдје сте]] (1892)
* [[Покрај чаше]] (1892)
* [[*** (Ти си к’о звијезда што чаровно блиста)]] (1892)
* [[У пролеће (Јован Дучић)]] (1892)
* [[У спомен]] (1892)
* [[Ходи ближе!....]] (1892)
* [[Анђео (Јован Дучић)]] (1893)
* [[Браћа (Јован Дучић)]] (1893)
* [[*** (Запали искру свете вере и жарке наде)]] (1893)
* [[Звезда (Јован Дучић)]] (1893)
* [[Из даљине (Јован Дучић)]] (1893)
* [[*** (Je л’ то анђелак твој, што трепће на крилих лаки)]] (1893)
* [[Немојте тако!]] (1893)
* [[*** (Ти љупко чедо мојих ведрих дана)]] (1893)
* [[*** (У недоглед даљни пучина се вије)]] (1893)
* [[*** (Угушио сам терет туге тајне)]] (1893)
* [[*** (За што мири слађан вјетрић)]] (1894)
* [[Jесења елегија]] (1894)
* [[*** (Љуби је, срце моје)]] (1894)
* [[На гробовима бораца]] (1894)
* [[Ноћ у Деволу]] (1894)
* [[Ноћна песма (Бледо светило ноћи)]] (1894)
* [[Први цвет]] (1894)
* [[Прича (Јован Дучић)]] (1894)
* [[Прометеј (Јован Дучић)]] (1894)
* [[Пророк]] (1894)
* [[*** (Ти си одбјегла)]] (1894)
* [[Уз пехар]] (1894)
* [[*** (Храм разорен стоји)]] (1894)
* [[Војиславу над гробом]] (1895)
* [[Једном пјеснику]] (1895)
* [[*** (Кад се спусти сјенка)]] (1895) 
* [[*** (Не питај како је мени)]] (1895)
* [[*** (О шта те из сна буди)]] (1895)
* [[Под липом (Јован Дучић)]] (1895)
* [[Пред једном статуом]] (1895)
* [[Прољетне мелодије]] (1895)
* [[Расуће се...]] (1895)
* [[Сестри (Над гробом)]] (1895)
* [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]] (1895)
* [[На обали (Јован Дучић)]] (1896)
* [[Српски борац]] (1896)
* [[Гусар]] (1896)
* [[Пут (Јован Дучић)|Пут]] (1896)
* [[Пјесникова молитва]] (1896)
* [[Не чекај ме...]] (1897)
* [[Гроб]] (1897)
* [[Вјетре!]] (1897)
* [[Куда ћеш... (Јован Дучић)|Куда ћеш...]] (1897)
* [[Салангана]] (1897)
* [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] (1899)
* [[Писмо другу]] (1900)
* [[Аида]] (1900)
* [[Истоку]] (1900)
* [[Драма]] (1901)
* [[Залазак сунца (1901)|Залазак сунца]] (1901)
* [[Зашто?...]] (1901)
* [[Антички мотиви]] (1903)
* [[Химера (Невидљивом сунцу, 1908)|Химера]] (1908)
* [[Врбас]] (1941)
* [[На царев Аранђеловдан]] (1942)
* [[Вечној Србији]] (1942)
* [[Молитва (Јован Дучић)|Молитва]] (1943)
* [[Сатира]] (1943)
* [[Нова влада]] (1943)
* [[На обали Неретве]] (1943)
* [[Лички мученици]] (1943)
* [[Босна (Јован Дучић)|Босна]] (1943)
* [[Песма (Мој добри роде)]] (1943)
* [[Југославија]] (1943)
* [[Француској]] (1943)
* [[Сину тисућљетне културе]] (194?)

=== Преводи ===
* [[Поцрњело лице]] (1889), од Ј. Х. Фогла
* ''[[Ехо]]'' (1896), од [[Пушкин|Пушкина]]
* ''[[Романца]]'' (1896), од Пушкина
* ''[[Суза]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Анџело]]'' (1898), од Пушкина
* ''[[Бахчисарајски шедрван]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Голуб]]'' (1900), од Пушкина
* ''[[Цигани]]'' (1902), од Пушкина
* ''[[Кажи...]]'' (1896), од [[Хајне|Хајнеа]]
* ''[[Гле и опет...]]'' (1896), од Хајнеа
* ''[[Не смиј се над мојом пророчанском тугом]]'' (1896), од [[Љермонтов|Љермонтова]]
* ''[[Кинџалу]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Сужањ]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Не, тако силно ја не љубим тебе]]'' (1896), од Љермонтова
* ''[[Песма младости]]'' (1902), од Маня Давидовна Штейнбергъ

== Збирке песaма ==
* [[Пјесме (Јован Дучић)|Пјесме]] (1901)
* [[Песме (Јован Дучић, 1911)|Песме]] (1911)
* [[Песме сунца]] (1929)
* [[Песме љубави и смрти]] (1929)
* [[Царски сонети]] (1930)
* [[Плаве легенде]] (1930)
* [[Лирика]] (1943)

== Проза ==
* [[Патриотизам у Књижевности]] (1899)
* [[Писмо из Женеве]] (1900)
* [[Писмо из Алпа]] (1906)
* [[Писмо с Јонског мора]] (1911)
* [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] (1911)
* [[Мисли о песнику]] (1924)
* [[Писмо из Рима]] (1929)
* [[Благо Цара Радована]] (1932)
* [[Писмо из Палестине]] (1938)
* [[Писмо из Египта]] (1940)
* [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
* [[Градови и химере (1940)|Градови и химере]] (1940)

=== Преводи ===
* [[Гете и Шилер]] (1900), од	[[w:Госпођа де Стал|Госпође де Стал]]

=== Верзије есеја ===
* [[Борисав Станковић (Ј. Дучић)|Борисав Станковић]] (1907)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Споменик Војиславу]] (1902)
* [[Наши писци и наши читаоци]] (1908)
* [[Историја образованости]] (1908)
* [[Два нова уметника]] (1922)
* [[Књижевни космополитизам]] (1928)
* [[Наше књижевно време]] (1929)
* [[За вечни спомен Змају]] (1929)

=== Политички радови ===
* [[Београђани, отаџбина је у опасности!]] (1908)
* [[Словени и Босна]] (1908)
* [[Два Рибникара]] (1924)
* [[Реч Југославија]] (1929)
* [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] (1942)
* [[Др Влатко Мачек и Југославија]] (1942)
* [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]] (1942)
* [[Федерализам или централизам: истина о „спорном питању” у бившој Југославији]] (1943)

== Дела о Јовану Дучићу ==
* ''[[Јован Дучић, српски пјесник]]'' (1900), Босанска вила

* ''[[„Пјесме” Јована Дучића]]'' (1901), од [[Јован Скерлић|Јована Скерлића]]

* ''[[Јована Дучић, Пјесме (Марко Цар)|Јована Дучић, Пјесме]]'' (1902), од [[Марко Цар|Марка Цара]]

* ''[[Јована Дучић (Марко Цар)|Јована Дучић]]'' (1909), од Марка Цара (Босанска вила, бр. 5.)

* ''[[Дучићева задужбина]]'' (1902), од [[Павле Поповић|Павла Поповића]] (Српски књижевни гласник, књ.2.)

* ''[[Једна критичка анализа]]'' (1914), од [[Богдан Поповић|Богдана Поповића]] (Скг, књ.1.)

* ''[[Песник Царских Сонета]]'' (1924), од [[Аница Савић Ребац|Анице Савић Ребац]]

* ''Поводом издања сабраних дела Јована Дучића'' (1929), од Исидоре Секулић

* ''[[„Пештански Лојд” о Јовану Дучићу и Светиславу Стефановићу]]'' (1932), од Карла Шебешћена (—1945) (Скг, књ. 2. Прикази и белешке, стр. 554.) 

* ''[[Јован Дучић (Н. Мирковић)|Јован Дучић]]'' (1936), од [[Аутор:Никола Мирковић|Николе Мирковић]]

=== Новински чланци ===
* ''[[Дучићева љубавна авантура]]'' (1910), Мали журнал

* ''[[Дучићева авантура]]'' (1910), Мали журнал

* ''[[Г. Дучић у аудијенцији код Регента Хортија]]'' (1932), Политика

* ''Велики српски песник г. Јован Дучић стигао у Америку'' (1941), Американски Србобран

* ''Слава Јовану Дучићу'' (1943), Американски Србобран

[[Категорија:Јован Дучић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>gfufhbtyzwxdb4ya1oexp3vpexeq8w8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Париска комуна и појам државе</title>
    <ns>0</ns>
    <id>9568</id>
    <revision>
      <id>146497</id>
      <parentid>14179</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T14:53:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146497</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="62785" sha1="21fbn8up63ny02j7a9b11udjeid4tcm" xml:space="preserve">&lt;center&gt;[[Аутор:Михаил Бакуњин|Михаил Бакуњин]]&lt;br&gt;'''Париска комуна и појам државе'''&lt;br&gt;&lt;br&gt;&lt;/center&gt;

Ово је дело, као и остали малобројни списи које сам досад објавио, настало из самих догађаја. Оно је природни наставак Писма једном Французу, септембар 1870. године, у којем сам имао лаку и тужну част прорећи и предвидети страшну несрећу која је сад задесила Француску и с њом цели цивилизовани свет, несрећу против које је онда, као и сада, остао један једини лек: социјална револуција.

Доказати ту истину, која је сада неоспорна, повесним развојем друштва и чињеницама које се у Европи одвијају пред нашим властитим очима, тако да она буде прихваћена и од свих људи добре воље, од свих искрених трагача за истином, и онда отворено разложити, без задржавања и двосмислености, филозофска начела и практичне циљеве, који су тако рећи радна душа, темељ и циљ онога што зовемо социјалном револуцијом - то је предмет овог рада.

Знам да задатак који сам преузео није лаган, и могли би ме оптужити да се прецењујем, кад бих у тај рад уносио ма и најмање личних претензија. Но, о томе нема говора, у шта могу уверити читаоца. Ја нисам ни научник ни филозоф, а ни писац по позиву. У свом сам животу врло мало написао, и то сам чинио увек само у самообрани и само онда кад ме неко страшно уверење присилило на то да победим свој инстинктивни отпор против сваког јавног излагања властитог ја.

Ко сам ја онда и шта ме гони да објављујем овај рад? Ја сам страствени трагач за истином и не мање огорчени непријатељ штетних фикција које још данас намеће Странка реда, та официјелна, повлашћена и заинтересована заступница свих религиозних, метафизичких, политичких, правних, економских и социјалних бестидности у садашњости и прошлости, да би свет постао глупљи и да би се поробио. Ја сам страствени поклоник слободе, коју сматрам јединим окружењем у ком се могу развијати и расти интелигенција, достојанство и срећа људи; - не оне сасвим формалне слободе коју намеће држава, одмерава и прописује, држава вечне лажи, која уствари никад не заступа друго до првенство појединаца, темељено на робовању свих осталих; - не оне индивидуалистичке, егоистичке, ситничаве и фиктивне слободе, коју уздиже школа Жан Жак Русоа и све остале школе буржујског либерализма и која сматра такозвано право свих, које заступа држава, границом права сваког појединог, што увек нужно редукује право појединца на ништицу. Не, ја под тим подразумевам једину слободу достојну тога имена, ону која се састоји у пуном развоју свих материјалних, духовних и моралних снага, које су у свакоме присутне у стању успаваних способности, слободу која не познаје друга ограничења осим оних закона што их прописује наша властита природа, тако да то и нису право узев, никаква ограничења, јер нам ти закони нису постављени од стране неког вањског законодавца који постоји покрај или изнад нас - они су унутар нас и наша властитост, они творе темељ целог нашег бића, материјалног, као и интелектуалног и моралног; уместо да у њима гледамо границу морамо их сматрати истинским условима и стварним разлогом наше слободе.

Мислим на слободу сваког појединца коју треба држати далеко испред слободе других, као пред граничном међом, у којој се, напротив, налази ојачање и бесконачно протезање - слободу сваког појединца, неограничену слободом свих, слободу у солидарности, слободу у једнакости - слободу изнад бруталне силе и начела ауторитета који је увек био само идеалан израз те силе, победничку слободу - слободу која ће након збацивања свих небеских и земаљских идола основати и организовати нови свет, свет солидарног човечанства на рушевинама свих цркава и свих држава.

Освједочени сам присталица економске и социјалне једнакости, јер знам да ће изван те једнакости слобода, правда, људско достојанство, моралност и благостање појединаца и благостање народа увек бити саме лажи. Но, као присталица слободе по сваку цену те темељне условљености човечанства, мислим да се једнакост мора потврдити спонтаном организацијом рада и заједничког власништва произвођачких асоцијација, које се слободно организују у општинама и повезују једнако тако потпуно спонтаним савезом општина, а не врховном и помажућом делатношћу државе.

Ова (последња) тачка дели углавном револуционарног социјалисту и колективисту од ауторитарног комунисте, који је присталица апсолутне иницијативе државе. Њихов циљ је исти; обе странке желе на исти начин стварање новог социјалног поретка, који је утемељен једино на организацији заједничког рада, која је неизбежно постављена сваком и свима силом самих чињеница под свима једнаким економским условима и која је заснована на заједничком поседу над средствима рада.

Сад комунисти уображавају да тај циљ могу постићи развојем и организацијом политичке моћи радничких класа, а поготово градског пролетаријата помоћу грађанског радикализма, док револуционарни социјалисти, непријатељи свих двозначних стапања и удруживања, насупрот томе мисле да тај циљ могу достићи само развојем и организацијом не политичке него друштвене, и у складу с тим антиполитичке, моћи градских и руралних радничких маса, укључивши све људе добре воље из виших класа, који се, раскидајући са својом прошлошћу, њима отворено прикључују и желе потпуно прихватити њихов програм.

Из овога се појављују две различите методе. Комунисти мисле да морају организовати радничке снаге, да би се оне могле домоћи политичке моћи државе. Револуционарни социјалисти организирају се обзиром на разарање или, ако желимо пристојнију реч, на ликвидацију држава. Комунисти су присталице принципа и праксе ауторитета, револуционарни социјалисти имају поверења само у слободу. И једни и други су на исти начин присталице науке, која треба убити празноверје и надоместити веру; први је желе наметнути, други ће се потрудити да је пропагирају, да би се групе осведочених људи спонтано и слободно организовале и повезивале, одоздо према горе, властитим покретом и у складу с њиховим стварним интересима, а не према неком унапред израђеном плану, који је необразованим масама наметнут преко неке више интелигенције.

Револуционарни социјалисти мисле да у инстинктивним аспирацијама и стварним потребама народним маса лежи много више практичног разума и духа него у дубокој интелигенцији свих тих лекара и помагача човечанства, који претендују многим неуспешним покушајима да њиме управљају, тврдећи да извор његове несреће не лежи у овој или оној форми владавине, него у начелу и чињеници владања самог, какво год оно било.

На крају постоји сад већ повесно противуречје између комунизма који је научно развила немачка школа, коју су амерички и енглески социјалисти делимично преузели, и широко развијеног и до његових крајњих последица провођеног проудонизма, који је прихватио пролетаријат романских земаља.

Револуционарни социјализам управо је покушао прву ударну и практичну објаву у Париској комуни. Ја сам присталица Париске комуне, која је сасечена, у крви угушена од стране крвника монархистичке и клерикалне реакције, тиме само постала живља и моћнија у представама и срцу европског пролетаријата; њен сам присталица пре свега јер је она била смело, врло изразито некање државе.

Голема је повесна чињеница да се то некање државе показало управо у Француској, која је до сада била земља политичког централизма пар екселанс, и да је управо Париз, глава и повесни творац те велике француске цивилизације, преузео у томе иницијативу. Париз скида своју круну и проглашава с одушевљењем своје сопствено смјењивање, да би Француској, Европи и целом свету дао слободу и живот; поновно потврђује снагу своје повесне иницијативе показујући свим народима који робују (а где ли су народне масе које не би робовале?) једини пут ка ослобођењу и спасу; Париз изводи смртни трик против политичких традиција грађанског радикализма и даје револуционарном социјализму реалну основу!

Париз заслужује поново клетву читаве реакционарне гомиле Француске и Европе! Париз сам себе покопава под својим рушевинама, да би тријумфујућој реакцији приредио свечани деманти, својом несрећом спашава част и будућност Француске и доказује утешеном човечанству да су се живот, интелигенција и морална снага, повукавши се из виших класа, енергично и с много изгледа за будућност одржали у пролетаријату! Париз инаугурише ново време, време коначног и потпуног ослобођења народних маса и њихове сад потпуно стварне солидарности преко граница држава и успркос тих граница; Париз убија патриотизам и оснива на његовим рушевинама религију човечанства, Париз се прокламује на хуманитарни и атеистички начин и замењује божанске фикције великим стварностима друштвеног живота и вером у науку - лажи и неправде религиозног, политичког и судског морала замењује принципима слободе, правде, једнакости и братства, тим вечним темељима сваког људског морала! Париз, херојски, рационалан и пун вере оснажује своју енергичну веру у мисију човечанства својим славним падом, својом смрћу, и оставља ту веру енергичније и живље у залог долазећим генерацијама! Париз, утонуо у крв своје најплеменитије деце - то је цело човечанство прибијено на крст од интернационалне и повезане реакције Европе под непосредном инспирацијом свих хришћанских цркава и великог свештеника неправде - папе; но следећа интернационална и солидарна револуција свих народа биће васкрснуће из Париза.

То је истински смисао, то су потпуне и големе последице двомесечног постојања Париске комуне, која ће увек бити вредна сећања.

Париска комуна трајала је прекратко и била у свом унутрашњем развоју превише ометена смртном борбом, коју је требала издржати против реакције у Версају, да би свој социјалистички програм могла, не само, примијенити него и само теоријски разрадити. Мора се уосталом признати, да већина чланова Комуне нису заправо били социјалисти, а кад су се као такви показивали, онда су били неодољиво повучени снагом чињеница која није допуштала никакав отпор, начином њихове средине, нужношћу њиховог положаја, а не њиховим интимним уверењем. Социјалисти, на челу којих стоји наравно наш пријатељ Варлин, имали су у Комуни само једну малу мањину, бројили су највише четрнаест или петнаест чланова. Остали су били јакобинци. Но, да се разумемо, има јакобинаца и јакобинаца. Има јакобинаца који су адвокати и доктринари, као господин Гамбета, позитивистички републиканизам који је дрзак, деспотски и формалистички, одбацујући стару револуционарну веру и очувавши од јакобинизма само култ јединства и ауторитета, који је изручио француски народ Прусима и касније домаћој реакцији - а постоје и отворено револуционарни јакобинци, јунаци, последњи искрени заступници демократске вере из 1793, који су способни жртвовати своје много љубљено јединство и ауторитет нужностима револуције пре него савити своју савест пред инсоленцијама револуције. Ти великодушни јакобинци, на челу којих се, наравно, поставио Делесклузе, једна велика душа и велик карактер, желе пре свега тријумф револуције, а како нема револуције без народних маса и како те масе данас имају социјалистички инстинкт у еминентном ступњу, и не могу више дизати никакву другачију револуцију него економску и социјалну, тако ће правоверни јакобинци, пустивши да их води логика револуционарног покрета, постати напокон социјалисти против своје воље.

То је управо био положај у којем су се нашли јакобинци Париске комуне. Делесклузе и многи други заједно су с њим потписивали програме и прокламације чији су општи дух и обећања били позитивно социјалистички. Но, како су они успркос свој својој доброј вери и доброј вољи само били социјалисти много више извана повучени него изнутра уверени, како нису имали ни времена ни способности да из своје унутрашњости одстране мноштво грађанских предрасуда, које су биле у противуречју с њиховим новим социјализмом, разумљиво је да они нису могли, парализовани том унутрашњом борбом, никада напустити круг генерализација и донети какву одлучну меру која би заувек раскинула њихову солидарност и све њихове односе с грађанским светом.

То је била велика несрећа и за Комуну и за њих саме; били су тиме закочени па су закочили и Комуну, но то им се не може пребацивати као кривица. Људи се не преображавају из дана у дан и не мењају природу и навике по вољи. Они су доказали своју искреност гинући за Комуну. Ко ће се усудити да од њих захтева више од тога?

Њима тим пре треба праштати што је сам париски народ, под утицајем ког су они мислили и радили, деловао социјалистички много више следећи своје инстинкте него идеју или уверење које почива на промишљању. Све су његове аспирације у највећем ступњу искључиво социјалистичке, али су његове идеје, или боље речено његове преузете представе, још далеко испод те висине. Има још много јакобинских предрасуда, много диктаторских и владавинских замишљања у пролетаријату великих француских градова, па и у самом париском. Поштовање ауторитета, судбоносни производ религијског одгоја, тог повесног извора све несреће, изопачености и слуговања народа, није још у њему потпуно искорењено. То је у толикој мери тако да се чак и најинтелигентнија деца народа, најуверенији социјалисти, од тога још увек нису могли ослободити. Истражите његову савест па ћете наћи јакобинца, човека режима, који се сакрио у јако тамном углу и постао заиста скроман, али још увек није мртав.

Положај малог броја уверених социјалиста који су припадали Комуни био је уосталом изразито тежак. Они нису осећали довољну подршку од велике масе париског становништва, а организација интернационалне асоцијације, за то још непотпуна, бројила је једва неколико хиљада чланова; они су тако морали водити свакодневну борбу против јакобинске већине - и још к томе под којим условима! Морали су дати рад и хлеб стотинама хиљада радника, организовати их, наоружати и истовремено надгледати реакционарна поткопавања у великом Паризу, који је био под опсадом, у опасности од глади и на милост и немилост свим прљавим подухватима реакције, која се могла сместити и утврђивати у Версају с допуштењем и милошћу Пруса. Морали су влади и армији у Версају супротставити револуционарну владу и армију, тј. да би се борили против монархистичке и клерикалне реакције морали су сами испустити из вида основне услове револуционарног социјализма, напустити их и организовати се као јакобинска реакција.   

Није ли природно у таквим приликама да су јакобинци, који су јачи јер творе већину Комуне и који осим тога у неуспоредиво већем ступњу поседују наслеђе и праксу организације владања, имали огромну предност над социјалистима? Чудити се мора само томе да из тога нису извукли још већу корист, да устанку у Паризу нису дали искључиво јакобински карактер, него су се напротив дали увући у социјалну револуцију.

Знам да су многи у својим теоријама доследни социјалисти предбацили нашим париским пријатељима што се у својој револуционарној пракси нису исказали довољно социјалистички, док их сви грактавци буржујске штампе напротив оптужују да су превише верно следили социјалистички програм. Но, пустимо на тренутак јадне денунцијанте те штампе по страни; строгим теоретичарима ослобођења пролетаријата упутио бих примедбу да чине криво нашој париској браћи, јер између најисправнијих теорија и њихове практичне примене стоји велико растојање, које се не може прећи за неколико дана. Ко је нпр. имао срећу упознати Верлина, да споменемо само њега, чија је смрт сигурна, тај зна колико су страствена, промишљена и дубока била његова социјалистичка уверења као и његових пријатеља. То су били људи, у чију ужарену ревност, преданост и добру веру нико, ко би ступио у њихову близину, није могао сумњати. Но баш зато што су били правоверни људи, били су с обзиром на големо дело, којем су посветили своје срце, своју мисао и свој живот, пуни неповерења према себи самима; себе су цијенили тако мало! Били су уосталом уверени да је у социјалној револуцији, у овом и сваком другом погледу  управо супротно него у политичкој револуцији, деловање појединца готово равно нули, а спонтано деловања маса мора бити све. Појединци нису могли чинити ништа друго него израдити, разјаснити и проширити идеје које одговарају инстинктима народа, и онда стално настојати да се природна моћ људи револуционарно организује - али не ићи преко тога; све остало треба и може учинити само сам народ. Иначе се доспева до политичке диктатуре, тј. до обнављања државе, повластица, неједнакости и осталих начина притиска од стране државе, и заобилазним путем, али логично, до поновног увођења политичке, социјалне и економске потлачености народних маса.

Варлин и сви његови пријатељи су, као сви искрени социјалисти и уопште сви радници у народу рођени и одгојени, у највећој мери, уосталом потпуно оправдано, били окренути против настављене иницијативе истих особа, против владавине супериорних индивидуалности, а како су они пре свега били праведни, тако су и ту своју одбојност, то неповерење окренули и против себе самих, као и против осталих.

Насупрот идеји ауторитарних комуниста, коју сматрам потпуно погрешном, да социјалну револуцију може декретирати и организовати диктатура или уставотворна скупштина израсла из политичке револуције, наши су пријатељи - социјалисти из Париза - сматрали да она може бити проведена спонтаном и трајном акцијом маса, народних група и народних савеза и доведена до свог пуног развоја.

Наши су париски пријатељи имали по стотину пута право. Јер, заиста, која је то генијална глава, или у случају какве колективне диктатуре, чак и кад би је сачињавало више стотина најнадаренијих људи, који су то мозгови тако велики и моћни који би могли обухватити безграничну многострукост и разноврсност стварних интереса, аспирација, жеља и потреба, којих је сума заједничка воља једног народа, и који би могли изнаћи такву друштевну организацију која би била у стању задовољити свакога? Таква би организација увек била само Прокрустова постеља у коју би несрећно друштво било угурано уз помоћ више или мање истакнуте државне силе. То је досада увек тако било, и управо том античком систему организације уз помоћ силе мора социјална револуција учинити крај, предавши масама, групама, комунама, асоцијацијама, па и појединим особама, њихову пуну слободу, једном за свагда разоривши повесни узрок сваке присиле, моћ и само постојање државе, која мора у овом случају са собом одвући све неправде судског права и све лажи различитих култова, јер су то право и ти култови увек били само изнуђена идеална и стварна помазања свих аспеката силе које је држава заступала, јамчила и повлашћивала.

Јасно је да човечанство може вратити своју слободу и да стварни интереси друштва, свих група и локалних организација и појединаца, које то друштво чине, могу бити задовољени тек онда кад више не буде било држава. Јасно је да сви такозвани општи интереси друштва, које држава наводно заступа, а који су у стварности само пролазна и стална негација позитивних интереса дистрикта, општина, савеза и већине држави подређених појединаца, да су ти интереси апстракција, фикција, лаж и да је држава истовремено једна велика кланица и големо гробље, где у сени и под оправдањем те апстракције племенито и блажено пропадају све стварне тежње, све живе снаге земље, да би биле жртвоване и покопане. А како нека тежња никада не постоји по себи и за себе, како она нема ногу за кретање ни руку за деловање, а ни трбух, да би ту масу њој за прождирање принесене жртве пробавила, јасно је да баш као што бог, религиозна или небеска апстракција, уствари заступа врло позитивне, врло реалне интересе једне повлашћене класе, свештенства – да исто тако његова земаљска допуна, политичка апстракција, држава, заступа не мање позитивне и реалне интересе данашње главне, ако не и искључиве, израбљивачке класе - буржоазије, која уосталом настоји собом обухватити све друге класе. А како се светшенство увек делило, а данас више него икада, на једну врло моћну и врло богату мањину и једну врло подређену и прилично запуштену већину, тако и буржоазија: она и њене различите друштвене и политичке организације у индустрији, пољопривреди, банкарству и трговини, такође се у свим управним, финансијским, правним, универзитетским, полицијским и војним функцијама државе дели сваким даном све више на олигархију која има стварну власт и на безбројну масу више или мање таштих и пропалих креатура, које живе у сталној илузији и бивају све више гуране натраг у пролетаријат по некој неодољивој сили, по сили савременог економског развоја; они су ограничени на то да свемоћној олигархији служе као слепо средство.

Уклањање цркве и државе мора бити први и неизбежан услов стварног ослобођења друштва; тек након тога друштво се може и мора организовати на други начин, али не одозго према доле и не према неком идеалном заснованом плану неколицине мудраца или научника или путем декрета, које избацује нека диктаторска сила, не чак ни помоћу националне скупштине изабране на темељу општег права гласа. Такав би систем, као што сам већ рекао, неизбежно водио успостављању неке нове државе па према томе стварању владајуће аристократије, то јест целе класе људи који немају ништа заједничко с масом народа, него би сасвим сигурно поновно почели израбљивати народ и подређивати га под изговором општег благостања или да би се спасила држава.

Будућа организација друштва може се подизати само одоздо према горе слободним удруживањем и повезивањем радника, прво у асоцијације, онда у општине, дистрикте, народе и напокон у један велики међународни и универзални федерални савез. Тек онда ће се остварити истински и животни поредак слободе и опште среће, поредак који не негира интересе појединца и друштва, него их штавише потврђује и доводи у склад.

Каже се да се такав склад и универзална солидарност интереса појединца и друштва не може заправо никада остварити јер ти интереси, који су у међусобном противуречју, нису у стању сами себи одржавати равнотежу или се на који други начин било како споразумети. На један такав приговор одвраћам да је за то, што досад ти интереси никада и нигде нису досегли обостран склад, крива држава која је жртвовала интересе већине у корист једне повлашћене мањине. То је разлог због ког та славна неспојивост и борба личних интереса и интереса друштва нису ништа друго него изругивање и политичка лаж, произашла из теолошке лажи, која је измислила учење о првобитном греху да би обешчастила човека и разорила му свест о сопственој вредности. Та иста крива идеја о интересима у сукобу потиче такође и из снова метафизике која је, као што је познато, блиска рођака теологије. Занемаривши друштвени карактер човекове природе, метафизика је гледала на друштво као на механичко и чисто уметно гомилање људи, који се одједном удружују у име неког формалног или тајног уговора који је склопљен слободно или под утицајем неке више силе. Пре њиховог повезивања у друштво људи су се налазили у уживању потпуне слободе, испуњени неком врстом бесмртне душе. А кад метафизичари, нарочито они који верују у бесмртност душе, тврде да су сви људи изван друштва слободна бића, долази се до неизбежног закључка да су се људи могли ујединити у друштво, само под условом да негирају своју слободу, своју природну независност и жртвују своје интересе, прво оне личне, а онда локалне. Такво самоодрицање и таква лична жртва намећу се тим више заповеднички, што је друштво бројније и што је заплетенија његова организација. У таквом је случају држава израз свих индивидуалних жртава. Будући да она постоји у том апстрактном и истовремено насилном облику, она омета, наравно, све више личну слободу у име лажи која се назива јавно добро, иако она очигледно заступа искључиво интересе владајуће класе. Држава нам на тај начин изгледа као неизбежна негација и поништење сваке слободе и свих интереса, личних као и општих.

Овде се види да је у метафизичким и теолошким системима све међусобно повезано и само по себи објашњиво. Зато могу и морају дапаче логични бранитељи тих система мирне савести даље израбљивати народне масе посредством цркве и државе. Напунивши своје џепове и робујући свим својим прљавим страстима, могу се истовремено тешити мишљу да се муче за славу бога, за победу цивилизације и за вечно блаженство пролетаријата.

А ми остали, који не вјерујемо ни у бога ни у бесмртност душе, па ни у сопствену слободу воље, тврдимо да слобода мора бити схваћена у свом најпотпунијем и најширем поимању као циљ повесног напретка човечанства. Помоћу чудесног, иако логичног контраста, узимају наши противници, идеалисти теологије и метафизике, принцип слободе као темељ својих теорија, да би посве мирно доспели на крају до неизбежности људског робовања. А ми, материјалисти по теорији, настојимо засновати у пракси разуман и племенит идеализам и трајно га очувати. Наши непријатељи, божански и суптилни идеалисти, тону у крвожедни и ружни практични материјализам у име логике по којој је сваки развој негација темељног принципа. Наше је уверење да су целокупан богати духовни, морални и материјални развој човека и његова привидна независност заправо производи живота у друштву. Изван друштва човек не би био само без слободе него не би ни постао човек, то јест биће које посједује властиту свест, осећа, мисли и говори. Само међусобно деловање интелигенције и заједничког рада могло је присилити човека да напусти стање дивљака и дивље звери, које је било његова праприрода или исходишна тачка његовог даљег развоја. Дубоко смо прожети том истином, да цео човеков живот - интереси, стремљења, потребе, илузије, такође глупости, насилна дела, неправедности и све привидно добровољне акције - показује само последице неизбежних сила живота у друштву. Идеја о међусобној независности не би могла бити призната, а да се не негира узајамни утицај међусобних односа у исказивањима спољње природе.

У самој природи тај се дивни узајамни однос и повезивање појава такође не постиже без борбе. Баш насупрот томе, исказује се хармонија сила у природи тек као истински резултат те борбе која је најизворнији услов живота и покрета. У природи и у друштву ред без борбе значи смрт.

Ако је у свемиру ред природан и могућ, узрок томе једино је тај што се тим свемиром не управља по неком претходно измишљеном систему који је наметнула нека највиша воља. Теолошка хипотеза божанског законодавства доводи до очигледног апсурда и негације не само сваког реда него и саме природе. Природни закони само су утолико збиљски што леже у бићу саме природе, то јест нису установљени неким ауторитетом. Ти су закони једноставна исказивања или стални облици развоја ствари и група врло разноврсних, пролазних, али стварних  чињеница. Њихова целокупност ствара то што зовемо природом. Људска је интелигенција и наука посматрала те чињенице, проверавала их експериментима, повезала их затим у систем и назвала их законима. Но сама природа не познаје никакве законе. Она делује несвесно, кроз саму себе показујући бескрајну разноврсност појава које изгледају људске и понављају се. Због тога, захваљујући тој неизбежности догађања, може постојати ред у свемиру, и заиста и постоји.

Такав ред постоји и у људском друштву које се наизглед развија на тако рећи противприродан начин, али се у стварности покорава природном и неизбежном току ствари. Само размишљање човека о другим животињама и његова способност да мисли унели су у његов развој посебан елемент који је, успут речено, сасвим природан у смислу да човек, као и све што постоји, представља материјални производ повезивања и деловања сила. Тај је посебни елемент мишљење или она способност уопштавања и апстраховања захваљујући којој човек може себе путем мисли пројектовати из себе самог и сам себе истраживати и посматрати као неки страни спољашњи предмет. Подигавши се тако у идеји изнад самог себе и своје околине, долази до представе потпуне апстракције, апсолутног ништа. Та последња граница највише апстракције мисли, то апсолутно ништа, то је бог.

Такав је смисао и повесна подлога сваке теолошке науке. Без увида у биће и материјалне узроке својих властитих мисли, а такође и без полагања рачуна себи самима о својственим условима или природним законима, нису ти први људи живећи у друштву сигурно могли наслућивати да су њихови апсолутни појмови само резултат њихове способности да стварају апстрактне идеје. Зато су на те идеје, преузете из природе, гледали као на стварне предмете, насупрот којима сама природа више није имала никакву улогу. Онда су почели нудити своје фикције, своје немогуће појмове апсолута и њима упућивати све части. Но било је потребно на било који начин оденути у облик и учинити приметном апстрактну идеју онога ништа или бога. У то име учинили су да се појам божанства надме и још га подарили добрим и лошим особинама и моћима које су само у природи и у друштву могли наћи.

Не намеравамо залазити у повест религиозних, теолошких и метафизичких апсурдности, а још мање говорити о сукцесивном појављивању свих божанских утеловљења и визија, створених кроз векове варварства. Свако зна да је празноверје увек доводило до страшног зла и изазивало реке проливене крви и суза. Кажемо само да су све те ужасне заблуде јадног човечанства биле неизбежне повесне чињенице при нормалном расту и развоју друштвених организама. Такве заблуде изазивале су у друштву судбоносну идеју, која је владала уобразиљом људи, да свемиром управља нека надприродна сила и, да тако кажемо, нека надприродна воља. Векови су пролазили и друштва су се толико навикла на ту идеју да су на крају у себи уништила свако настојање према неком даљем напретку и сваку способност да до њега стигну.

Частољубље неких особа у почетку, неких социјалних класа након тога, подигло је робовање и освајање на ниво животног принципа и укоренило више него било која друга идеја ову страшну идеју божанства. Отада надаље није било могуће друштво које није почивало на темељима тих двају уређења: цркве и државе. Та два социјална бића бранили су заступници свих доктрина.

Једва су се родила та два уређења, а већ су се одмах створиле две касте: каста светшенства и каста племства, које су се одмах побринуле утувити потлаченом народу дубоку неопходност, корисност и светост цркве и државе.

Све је то имало сврху да брутално ропство претвори у легално ропство које је предвидело највише биће и својом вољом га благословило.

Но јесу ли свештеници и племићи искрено веровали у та уређења, која су одржавали свим снагама у свом властитом интересу? Јесу ли они били само лажљивци и преваранти? Не, верујем да су они истовремено били и верници и преваранти.

Они су и сами веровали, јер су природно и неизбежно делили заблуде масе, а тек касније, у време пропасти античког света, постали су скептици и бесрамни лажљивци. Други један разлог допушта да се на утемељиваче државе гледа као на искрене људе. Човек увек лако верује ономе што жели и што се не супротставља његовим интересима. Свеједно колико он интелигентан и образован био, његова љубав према самом себи и жеља да живи са својим суседима и ужива њихово поштовање увек ће деловати тако да верује оно што му је угодно и корисно. Уверен сам, на пример, да су Тијер и влада у Версају по сваку цену себе настојали уверити да они спашавају Француску убијајући у Паризу неколико хиљада мушкараца, жена и деце.

Но ако су свештеници, агури, аристократи и буржоазија прошлих и модерних времена и могли поседовати искрену веру, ипак су остали комедијаши. Заправо се не би могло прихватити да су баш веровали у сваку апсурдност, коју су стварали вера и политика. Ја чак и не говорим о оном времену кад се, према Цицероновој примедби, “два агура нису могла погледати у очи, а да се не смеју”. Чак и у доба незнања и општег празноверја тешко је прихватити да су проналазачи дневних чуда могли бити уверени у збиљност таквих чуда. Исто се може рећи и о политици, која се може сажети у овом правилу: “Народ треба држати у јарму на тај начин, и опљачкати га, да он гласно не јадикује о свом усуду, да не заборави слушати и да нема времена мислити на отпор и побуну.”

Како се онда може мислити да људи који су од политике начинили обрт и који знају свој циљ - наиме неправду, силу, лаж, превару, масовна појединачна уморства - да ти људи могу искрено веровати у уметност политике и мудрост државе, створитеља друштвеног блаженства? Они нису успркос својој страхоти могли досегнути тај ступањ глупости. Црква и држава биле су у сва времена велика школа опачине. Повест сведочи о њиховим преступима, свуда и увек свештеници и државници су били свесни, систематски непомирљиви и крвожедни непријатељи и крвници народа.

Како се могу ипак две тако привидно неспојиве ствари помирити: преварени и варалице, лажљивци и верници? По логици то изгледа тешко, према чињеницама, тј. у практичном животу, обе ове особине врло су често уједињене.

Велика већина људи живи у супротности са самима собом и у сталном неспоразуму; они то најчешће и не примећују, док их неки изванредан догађај не откине из њихове уобичајене опуштености и присили их да посматрају сами себе и своју околину.

У политици као и у религији људи су само машине у рукама израбљивача. Но лопови и покрадени, тлачитељи и потлачени живе једни покрај других, вођени шаком људи, које треба сматрати правим израбљивачима. То су људи, без икаквих политичких и религиозних предрасуда, који свесно злоупотребљавају и подјармљују. У седамнаестом и осамнаестом веку до избијања велике револуције, а такође и у нашим данима заповедали су у Европи и деловали готово по својој вољи. Може се сматрати да њихово владање неће још дуго потрајати. Док главне вође варају народ и у пуној свести их гурају у пропаст, њихове слуге или црквене и државне креатуре настоје предано одржати светост и интегритет тих омражених установа. Кад је црква, као што свештеници и већина државника говоре, нужна за спас душе, онда је и држава са своје стране такође нужна за одржање мира, реда и правде, а доктринари свих школа гласно узвикују: “Без цркве и без владе нема цивилизације и нема напретка.”

Не требамо објашњавати проблем вечног спаса јер не верујемо у бесмртност душе. Уверени смо да је црква најштетнија ствар за човечанство, за истину и за напредак. А може ли бити другачије? Не преузима ли црква бригу да поквари младу генерацију, посебно жене? Није ли она та која настоји својим догмама, својим лажима, својом глупошћу и срамотношћу убити логично мишљење и науку. Не огрешује ли се она о достојанство човека настојећи у човеку обрнути појмове о праву и праведности? Не чини ли она од живога трупло, не доноси ли слободи пропаст, не проповеда ли вечно робовање маса у корист тирана и израбљивача? Не тражи ли та непомирљива црква да буде овековјечено царство мрака, незнања, беде и злочина? Ако напредак нашег века није некакав лицемерни сан, он мора цркви учинити крај. 

[[Категорија:Анархизам]]</text>
      <sha1>21fbn8up63ny02j7a9b11udjeid4tcm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Моћ квари и најбоље</title>
    <ns>0</ns>
    <id>9569</id>
    <revision>
      <id>146495</id>
      <parentid>14176</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T14:49:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146495</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5547" sha1="faouothvj9o0ovmjikj8t9f4tjyec24" xml:space="preserve">&lt;center&gt;[[Аутор:Михаил Бакуњин|Михаил Бакуњин]]&lt;br&gt;'''Моћ квари и најбоље'''&lt;br&gt;&lt;br&gt;&lt;/center&gt;

Држава није ништа друго него регулисана и систематизована доминација и експлоатација. Покушаћемо то демонстрирати проучавајући последице владавине народа помоћу мањине, испрва интелигентне и предане колико желите, у идеалној држави, створеној слободним уговором.

Претпоставимо да је владање поверено само најбољим грађанима. Испрва ти грађани нису привилеговани правима, већ делом. Они су били изабрани од народа јер су најинтелигентнији, најпаметнији, најмудрији, храбри и предани. Долазећи из редова грађана, који се сви сматрају једнакима, они још не творе посебну класу, већ групу људи привилегованих од природе и због тога издвојених путем избора од народа. Њихов број је нужно врло ограничен, јер је у свим временима и земљама број људи обдарених с квалитетама толико задивљујућим да оне аутоматски налажу једногласно поштовање нације, као што нас искуство учи, врло мален. Стога, у страху од кривог избора, народ ће увек бити присиљен бирати своје владаре међу њима.

Дакле, друштво је подељено на два дела, али не још у две класе, од којих се једна, сачињена од огромне већине грађана, добровољно подчињава владавини својих изабраних вођа, док је друга формирана од малог броја природно надарених, те препозната и прихваћена као таква од стране народа, и задужена од народа да влада њиме. Овисни о народним изборима, они су испрва истакнути из редова грађана само оним врлинама које су им омогућиле да буду бирани и које су природно најпожртвовније и најкорисније од свих. Они још не присвајају себи икакве привилегије, нити права, осим права да извршавају, уколико је то народ хтео, посебне дужности које су им поверене. Они се не одвајају ни у ком погледу од осталих, ни по начину живота, ни по условима и смислу постојања, тако да међу свима влада савршена једнакост. Може ли ова једнакост бити дуго одржавана? Тврдимо да не може и ништа није лакше него то доказати.

Ништа није опасније за лични морал човека од навике заповедања. Најбољи човек, најинтелигентнији, најнесебичнији, најплеменитији, најпоштенији, ће сигурно и увек бити покварен том делатношћу. Деморализацију ће увек успети произвести два осећаја садржана у моћи: презир према масама и прецењивање властитих вредности.

&quot;Масе су&quot;, говори човек сам себи, &quot;препознајући своју неспособност да владају саме собом, изабрале мене за свог вођу. Тим су чином они јавно објавили своју инфериорност и моју супериорност. Међу овом гомилом људи, приписујући себи готово никакву једнакост (с њима, оп. пр.), ја сам сам способан управљати јавним пословима. Народ има потребу за мном; они не могу без мојих услуга, док ја, с друге стране, могу без проблема без њих; стога ме они морају слушати због своје властите сигурности, а служећи њима, ја им чиним услугу&quot;.

Зар нема нечега у свему томе да човек изгуби разум и осећаје, и постане луд од поноса? Тако моћ и навика заповедања постану и за најинтелигентније и најкрепосније људе извор застрањивања, како интелектуалног, тако и моралног.

[[Категорија:Анархизам]]</text>
      <sha1>faouothvj9o0ovmjikj8t9f4tjyec24</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шта је Ауторитет?</title>
    <ns>0</ns>
    <id>9572</id>
    <revision>
      <id>146494</id>
      <parentid>14187</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T14:47:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146494</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18314" sha1="4ftizi6q88mn200iddkmn8bdkf0ehim" xml:space="preserve">&lt;center&gt;[[Аутор:Михаил Бакуњин|Михаил Бакуњин]]&lt;br&gt;
Шта је Ауторитет?&lt;br&gt;&lt;br&gt;&lt;/center&gt;

Шта је то власт? Није ли то неумитна сила прироних закона који се испољавају нужним следом појава у свету природе и друштва? Заиста, против таквих закона побуна не само да је забрањена - она је чак неизводљива. Ми можемо погрешно да их схватимо или да их уопште не разумемо али морамо им се покорити; они чине базу и основни су услов нашег постојања; они нас окружују, прожимају нас, одређују наше кретање, мишљење и дела. Чак и онда када мислимо да им се не покоравамо, ми само показујемо њихову свемоћ.

Да, ми смо у потпуности робови тих закона. Али у таквом ропсву нема понижења, то у ствари и није ропсво. Ропство претпоставља господара законодавца који му командује, док ови закони нису изван нас, они нам припадају, одређују наше биће наше целокупно бивсовање, - физичко, интелектуално и морално: живимо, дишемо, понашамо се, мислимо; ми желимо само посредством тих закона. Без њих, ми и не постојимо, ми нисмо! Одакле нам онда снага и жеља да се боримо против њих? У човековом односу према природним законима постоји само једна слобода, а то је слобода препознавања и примене ових закона на све ширем пољу саображења са објектом колективне или појединачне еманципације односно очовечења коју човек следи. Ови закони, кад их једном препознамо, представљају ауторитет, који за већину људи, није више стваран. Неко мора бити буржоаски економиста да би негирао законитост којом два пута два јесу четири. Неко мора имати маште да поверује како ватра не сажиже или да вода не плави, осим ако не потражи уточиште у неком другом природном закону. Но ови отпори, или покушаји лудих маштарија несумњиво су изузеци. Могло би се рећи да већина људи у свом свакодневом животу скоро апсолутно признаје владавину здравог разума - односо, владавину збира природних закона који су опште познати.

Несрећа је у томе што велики број природних закона већ признатих од стране науке остаје непознат масама због предострожности постојећих влада, које, као што знамо, постоје само ради народног добра. Има ту још једна тешкоћа, наиме, да већина природних закона који су повезани са развојем људског друшва а који су потпуно нужни, непроменљиви, кобни јер владају светом природе, нису исправно препознати и постављени од саме науке.

Једном, када буду научно утемељени, када од науке захваљујући широком систему народног образовања и подучавању пређу у свест свих питање слободе биће сасвим решено. Најтврдоглавији ауторитети морају признати да тада неће бити потребе за политичким организовањем нити за управљањем или законодавством. Те три свари, без обзира јесу ли проистекле вољом владара, или гласањем на парламентарним изборима уз општу сагласност, које би се чак могле равнати према систему приодних закона (што никада није, нити це икада бити слуцај) увек су подједнако кобне и непријатељске за слободу маса, почевши од саме чињенице да масама намећу систем спољашњих и баш зато деспотских закона.

Слободу човек може достићи само ако се покорава природним законима зато што их је препознао као такве, а не зато сто су они њему наметнути нечијом спољашњом вољом, без обзира да ли Божанском или људском, колективном или појединачном.

Претпоставимо академију, састављену од најчувенијих представника науке; замислимо ову академију оптерећену системом правног и организационог регулисања једног друшва, инспирисану само чистом љубављу за истином, која не ствара ниста до закона у потпуном складу са последњим науцним открићима. Ја мислим да би такво закодавсво и таква организација били чудовишни и то из два разлога: прво, друштвене науке су увек и нужно несавршене, ако упоредимо оно до чега су дошле са оним што јос преостаје да буде откривено, за њих можемо рећи да су још у повоју, када бисмо покушали да човеков свакодневни зивот, друшвени и индивидуални, поставимо у строгу везу са последњим научним открићима. Осудили бисмо друштво и појединце да на Прокрустовој постељи мученички пате што би их на крају сасвим угушило јер живот је бескрајно сложенији од науке.

Други је разлог овај: друштво које би се подвргло правним законима донетим на академијама, не зато што само по себи разуме рационални карактер тих закона, корисно – у том случају постојање академије било би бескорисно – већ зато што су ови закони донети на академији наметнути друштву у име науке која их је донела без разумевања - такво би друшво било не друштво људи - већ животиња. Било би то друго издање оних изасланстава у Парагвају која су тако дуго била подвргнута влади Језуита. Такво би друштво сигурно, убрзо пало на најнижи степен идиотлука.

Постоји, међутим, и трећи разлог који би такву владавину учинио немогућном, наиме, да научна академија располаже врховном влашћу, како бих рекао, потуно, па чак и ако би била састављена од најумнијих људи, она би убрзо скончла у властитој неморалности и интелектуалном непоштењу. Чак и данас са оно неколико привилегија које им се признају, таква је судбина свих академија. Моћни научни ауторитети неизбезно постају шоње када постану академици, служено овлашћени стручњаци. Губе спонтаност, своју револуционарну смелост и ону енергију, узнемиравајућу и пустошну, толико карактеристичну за геније, а која је одувек била позвана да уништи старе, климаве светове и постави основе новим. Они неизбезно постају углађени, стичу практичну &quot;жицу&quot; и смисао за корисно, а губе у јачини своје мисли. Једном рецју, постају непоштени.

То је карактеристично за привилегије, за свако привилеговано место, да убија дух и срце у човека. Привилегован, било практично било економски, човек је у срцу и души изопачен. То је друштвена законитост без изузетка, применљива како на нације, тако на класе, корпорације и појединце. То је закон једнакости, врховни услов слободе и хуманости. Основни предмет ове расправе је да тачно покаже ову истину у свим видовима људског живота.

Научно тело коме је поверено да управља друштвом, убрзо би се распало, јер би се посветило не висе науци, већ нечем потпуно другом, а то би као и увек када су у питању државни органи било, опет, вечно заглупљивање тог друшва које му је поверено и у коме би, сходно овоме, све више расла потреба да једно такво тело води о њему рачуна.

Оно што се показује истинитим за научне академије, истинито је такође и за све бираче и законодавне скупштине, чак и за оне које су једногласно изабране. Кад је реч о овим другима оне могу да обнове својиу структуру, то је тачно, али то не спречава да се у року од неколико година образује тело састављено од политичара које је чињенично а не законски привилегвано и које посвећујући себе искључиво управљању јавним послвима земље на крају образује неку врсту политичке аристократије или олигархије. Доказ за то су Сједињене Америчке Државе и Швајцарска.

Следсвено томе, нисам за законе донете споља, нити сам за власт - једно, у ствари, постаје неодвојиво од другог - а обоје теже да поробе друштво и донесу понижавајуће законе.

Да ли то знаци да ја одричем сваку власт? Далеко од тога. По питању ципела обраћам се ауторитету обућара, а када се ради о кући, каналима и путевима консултујем архитекту или инжењера. За одређена знања тражим савет од стручњака из тих области. Али ја ни обућару, као ни архитекти или стручњаку не допуштам да ми намеће своју власт. Ја их слушам слободно, са свим могућим поштовањем њихове памети, карактера, њиховог знања, задржавајуци увек своје непобитно право да их критикујем и примам од њих онолико колико сам желим. Ја се не задовољавам обраћањем само једном ауторитету у некој, посебној, области - ја се распитујем код неколицине. Упоређујем њихова мишљења и опредељујем се за оно што ми највише одговара. Само, ја не признајем непогрешиве ауторитете, чак и по специјалним питањима; према томе, ма колико поверења имао у поштење и искреност ових стручњака не верујем у потпуности никоме. Такво би веровање било погубно за мене, за моју слободу чак и за успех мојих подухвата. То би ме одједном преворило у глупог роба, у инструмент што извршава туђе сугестије и туђу вољу.

Ако се до одређене границе и онолико колико сматрам неопходним повинујем ауторитету стручњака показујем своју спремност да слушам њихове савете или чак упутсва то је зато што ме нико, ни Бог ни човек не присиљавају на то. У супротном, ја бих са ужасавањем одбио њихове упуте и услуге и позвао ђавола да им узме мудрост. Сигуран сам да бих платио губитком слободе и само поштовања тај делић истине а уплео бих се у мноштво лажи које би ми они могли дати.

Повиновао сам се ауторитету одређених људи јер ми то намеће мој властити разум. Свестан сам сопсвене неспособности да схватим било коју већу људску истину у њеној свеобухватности и сложености. Ни највећа памет не би била способна да је спозна целу. Стога је за науку као и за индустрију неопходна подела и удрузивање рада. примам и дајем – то зивот достојан човека. Свако управља и сваким се управља. Не постоји утврђена и стална власт него сталне и узајамне промене привременог карактера, и изнад свега добовољне власти и подредивања.

Исти тај разлог, спутава ме да признам сталну, свеопшту власт, јер не постоји универзални човек, који би био способан да схвати богатсво детаља (без којих је научна примена у животу немогућа ) у свим наукама и областима друштвеног живота. Ако таква универзалност буде икада остварена код неког човека и ако он пожели да буде испред свих осталих, да постави своју власт изнад других, било би неопходно уклонити таквог човека из друштва, јер његова би власт неизбежно претворила све остале у робове и имбециле. Нисам уверен у то да би друштво требало да злоставља геније, као сто је то до сада увек било, но, исто тако, не мислим да би требало да им се допушта превише, а још мање да им се дају привилегије или искључива права, па ма о коме се радило. А све то из тројаког разлога: прво, често би се догађало да лудака грешком заменимо генијем, друго, јер би овакав систем привилегија чак и правог генија направио шарлатаном да би га затим срозао и обезврдио, и на крају, зато сто би то устоличило генија као господара над самим собом.

Извор: http://www.kontra-punkt.info/index.php?module=subjects&amp;func=viewpage&amp;pageid=11

[[Категорија:Анархизам]]</text>
      <sha1>4ftizi6q88mn200iddkmn8bdkf0ehim</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Закон дванаест таблица</title>
    <ns>0</ns>
    <id>13294</id>
    <revision>
      <id>146499</id>
      <parentid>75194</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T14:56:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146499</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="23410" sha1="4fl8glnh7is89o2fwewr870tjqq94rk" xml:space="preserve">'''1. ТАБЛИЦА'''

1. Ако је неко позван на суд, нека иде. Ако не дође, нека се позову сведоци, затим нека га приведу.

2. Ако покуша да превари или да бежи, нека га приведу.

3. Ако је због болести или старости немоћан, нака му се даде стока за превоз; ако неће, не треба му дати покривена кола.

4. Нека имућном јемац буде имућни, а грађанину пролетеру јемац нека буде ко хоће.

5. За слуге и робове, за угледне и штићенике, нека важи исто право.

6. Ако се нагоде у спору, нека се то огласи.

7. Ако се не нагоде, нека се пре поднева заједно појаве на скупштини или на тргу и изнесу спор. За време излагања нека обојица буду присутни.

8. После поднева нека се парница реши у корист присутног.

9. Ако су обојица присутни, нека залазак сунца буде крајњи рок за доношење пресуде.

10. Када нешто нестане пролетерима, богатима и штићеницима у вредности до 25 аса, претраживање крађе се врши са зделом и прегачом.

'''2. ТАБЛИЦА'''

1а. Казна на основу опкладе је 500 или 50 аса. Наиме, у стварима од 1000 или више аса захтевала се казна на основу опкладе од 500 аса, а у мање вредним стварима је 50 аса. Па, и када је спор о слободи човека, иако је човек највећа вредност, ипак се захтевала казна на основу опкладе од 50 аса, што је прописано овим законом.

1б. Поступак се води уз захтев да буде одређен арбитар.

2. Ако тешка болест задеси судију, арбитра или туженог, тог дана неће се одржати суђење.

3. Ако се некоме не одазове сведок, трећег дана нека иде пред његову кућу и гласно га дозива.

'''3. ТАБЛИЦА'''

1. Онај ко призна дуг или му је тако пресуђено, по закону му припада 30 дана да плати.

2. После тога поверилац може да га води пред суд.

3. Ако дужник не изврши пресуђено или нико за њега неће да буде јемац пред судом, нека га поверилац води са собом везаног ременом или оковима од 15 фунти за ноге, не лакшим, а ако хоће може и тежим.

4. Ако дужник жели, нека живи о свом трошку. Ако не живи о свом трошку, онај ко га држи окованог нека му сваки дан даде мерицу хлеба (327 гр). Ако хоће нека му даде више.

5. Постоји право међусобне нагодбе, а ако не објаве споразум, дужници се држе у оковима 60 дана. Током тих дана, у три узастопна пазарна дана, изводе се на скупштину пред претора, где се оглашава за колико новца су осуђени. Трећег пазарног дана се кажњавају смртном казном или се продају туђинима преко Тибра.

6. Трећег пазарног дана нека дужнику одсецају делове тела. Ако одсеку више или мање, неће се сматрати преваром.

'''4. ТАБЛИЦА'''

1. Наказно дете треба одмах убити.

2а. Отац над сином има право живота и смрти.

2б. Ако отац три пута прода сина, нека син буде слободан од оца.

3. Муж има право да отера жену. Може да јој нареди да покупи своје ствари и узме јој кључеве.

4. Ако жена роди једанаест месеци после смрти мужа, и то буде утврђено, сматра се да је зачела после смрти мужа, јер су децемвири записали да се човек може родити у десетом месецу, али не и у једанаестом.

'''5. ТАБЛИЦА'''

1. Стари су хтели да жене, макар биле и пунолетне, због лакоумног расуђивања буду под старатељством, осим девица Весталки за које су хтели да буду слободне.

2. Не могу се одржајем стећи личне ствари у својини жене, која је под старатељством рођака, осим ако их жена није предала уз одобрење старатеља.

3. Како је неко у тестаменту одлучио о својој имовини, тако нека буде право.

4. Ако неко умре без тестамента, а нема свог наследника, нека имовину добије најближи рођак.

5. Ако нема рођака, нека имовину добије родбина.

6. Лицима којима у тестаменту није одређен старатељ, по закону су им старатељи рођаци.

7а. Ако је неко душевно болестан, нека власт над њим и његовом имовином имају рођаци и родбина.

7б. Ако му није постављен старатељ...

7ц. Расипнику се забрањује да управља својом имовином. Расипник, коме је забрањено да управља својом имовином, по закону мора да буде под старатељством рођака.

8. Заоставштина ослобођеника, римског грађанина, који је умро без тестамента, а нема најближег наследника, по закону припада његовом господару.

9. Оставински дуг се дели сразмерно појединим наследним деловима.

10. Тужба за поделу породичне имовине заснива се на овом закону.

'''6. ТАБЛИЦА'''

1. Када људи купују слугу или роба, како изговоре речи, тако нека буде право.

2. Када неко нешто објави речима, нека то испуни. Онај ко пориче своје речи кажњава се на двоструки износ, а од стране учених правника установљена је и казна за прећуткивање.

3. Одржај за земљиште траје две године, а за све остале ствари годину дана.

4. Према туђину нека власт буде вечна.

5. Жена, која не жели да дође под власт мужа одржајем, треба сваке године три ноћи да проведе изван куће и да на тај начин сваке године прекине одржај.

6а. Ако неко пред претором стави руку...

6б. Закон признаје стицање својине пред сведоцима и стицање својине пред судијом.

7. Када се води спор о нечијој слободи, по закону да се одреди привремена слобода.

8. Греда, која је употребљена за зграду или виноград, да се не издваја и не потражује. Закон наређује тужбу на двоструки износ против онога за кога се докаже да је уградио украдену греду, која је била повезана у згради или винограду.

9. Када буде очишћена, док не буде скинута...

'''7. ТАБЛИЦА'''

1. Амбитус је земљиште око грађевине у ширини од две и по стопе. Пошто сестерциј вреди два и по аса, онда се ове две и по стопе зову сестерцијска стопа.

2. Код тужбе за уређење међа треба водити рачуна о ономе што је записано у овом закону по угледу на закон који је у Атини донео Солон.

3а. У овом закону се не помиње израз вила, као сеоско имање, већ увек у значењу баште, па отуда по башти израз баштина.

3б. Кровињаре су проста сеоска обитавалишта названа по крову.

4. Није дозвољен одржај међа у ширини од пет стопа.

5а. Ако се споречкају...

5б. Спор око међе решавају три арбитра.

6. Ширина службености пута је осам стопа где је пут прав, а на кривини је шеснаест.

7. Пут да се одржава. Ако није насуто камење на пут, нека титулар службености тера стоку куда хоће.

8а. Ако кишница наноси штету...

8б. Ако канал или водовод са државног земљишта нанесе штету приватном земљишту, по закону постоји тужба у корист приватног лица, да би се власнику накнадила штета.

9а. Да се одсеку гране дрвета које нису више од петнаест стопа.

9б. Ако се дрво са суседовог земљишта, нагнуто ветром, нађе над туђим земљиштем, по закону власник земљишта може ваљано тужити ради његовог уклањања.

10. Плодови, који падну на туђе земљиште, припадају власнику земљишта.

11. Продате и предате ствари постају својина купца тек када он продавцу исплати цену или му на неки други начин пружи обезбеђење, на пример, јемством или залогом.

12. Када је тестаментом одређено да ће роб бити ослобођен ако наследнику плати десет хиљада, па га наследник прода, добиће слободу када купцу исплати новац.

'''8. ТАБЛИЦА'''

1а. Онај ко песмом бајалицом баци чини...

1б. Смртна казна за онога ко се гласно ругао некоме или је спевао песму којом је другога обешчастио или осрамотио.

2. Ако је неко другоме неки уд осакатио, па се не нагоде, нека се примени одмазда.

3. Тужба за лаку повреду је законска или преторска. Законско правило гласи: &quot;Онај ко другоме нанесе повреду, нека плати казну од 25 аса&quot;, и то је опште правило. Постоје и посебна правила, као ово: &quot;Ако неко руком или штапом сломи кост слободном човеку, нека плати казну од 300 сестерција, а ако сломи кост робу, нека плати казну од 150 сестерција&quot;.

4. Онај ко другоме нанесе повреду, нека плати казну од 25 аса.

5. Учињена штета да се плати.

6. Када четвороножна животиња некоме учини штету, нека се преда ономе ко је оштећен или да се понуди накнада процењене штете.

7. Ако плодови са стабла падну на туђе земљиште, па власник земљишта пусти стоку да га попасе, власник стабла не може да тужи ни за попашу, јер се не напасају на његовом земљишту, нити за штету коју учине животиње.

8а. Онај ко зачара туђе плодове...

8б. Онај ко зачара туђе усеве...

9. Ако неко ноћу плугом преоре туђе усеве или посече туђе плодове, за пунолетног је смртна казна вешањем у част Церере; а за малолетног да се одреди казна по преторовом мишљењу: да се ишиба или да плати штету или обоје.

10. Ако је неко запалио кућу или стог сена смештен поред куће, да се веже, ишиба и спали, ако је то учинио свесно и при здравој памети; ако је то учинио случајно, из нехата, да накнади штету или ако је мање имућан, да се лакше казни.

11. Онај ко бесправно посече туђа стабла, нека плати за свако 25 аса.

12. Онај ко ноћу почини крађу, па буде убијен, нека је с правом убијен.

13. Онај ко по дану почини крађу, ако се брани оружјем, нека оштећени гласно виче.

14. Ухваћени лопови, слободни људи, који су по дану то учинили и нису се бранили оружјем, да се ишибају и доделе ономе коме су починили крађу; робови и слободни људи који су ноћу починили крађу, да се батинају и баце са стене; малолетници да се по преторовом мишљењу ишибају и да се од њих накнади учињена штета.

15а. Кажњава се на троструки износ онај код кога је нађена украдена ствар и онај ко је украдену ствар подметнуо.

15б. Претраживање крађе се врши са зделом и прегачом.

16. Онај ко тужи лопова, који није ухваћен на делу, и не докаже његову кривицу, нека буде осуђен на двоструки износ.

17. Забрањује се одржај украдене ствари.

18а. Забрањује се камата већа од једне дванаестине зајма.

18б. Лопов да се осуди на двоструки износ, а зеленаш на четвороструки износ.

19. За штету учињену на ствари која је дата на оставу прописује се тужба на двоструки износ.

20а. Старатељство да се врши савесно.

20б. Ако старатељи украду штићеникове ствари, тужба против њих је на двоструки износ и сваки појединачно је солидарно одговоран.

21. Ако господар нанесе штету штићенику, нека је проклет.

22. Онај ко је прихватио да сведочи или да буде мерач са вагом, па не сведочи, нека се сматра за нечасног и без права да прави тестамент.

23. Сведок, за кога се непобитно утврди да је лажно сведочио, да се баци са Тарпејске стене.

24а. Коме копље одлети из руке више него што је бачено, да жртвује овна.

24б. Онај ко ноћу преоре или посече туђе плодове, следује му смртна казна вешањем у част Церере, што је тежа казна него за убиство.

25. Онај ко каже: &quot;отров&quot;, треба да дода: &quot;штетан&quot; или &quot;користан&quot;, јер и лекови су отрови.

26. Нико да не сазива ноћне скупове у граду.

27. Ортацима закон даје овлашћење да себи утврде споразум какав желе, али тако да се не прекрши нешто по јавном праву. Овај пропис је пренет из Солоновог законодавства.

'''9. ТАБЛИЦА'''

1. Привилегије да се не предлажу.

2. О глави грађанина да се не одлучује, осим на највишој скупштини.

3. Смртна казна за судију, који је именован пред претором, ако се непобитно утврди да је примио новац за случај који је требало да пресуди.

4. Истражне судије који воде поступак у случајевима са смртном казном се зову истражитељи за оцеубиства.

5. Смртна казна за оног ко подстиче непријатеља против Рима или изручи римског грађанина непријатељу.

6. Нико да се не убије без пресуде.

'''10. ТАБЛИЦА'''

1. Нека се мртав не сахрањује или спаљује у граду.

2. Ово да се више не ради: да се ломача не уређује секиром.

3. Ограничавају се трошкови за сахрану на три мараме, пурпурну тунику и десет свирача, а забрањује се нарицање.

4. Жене да не гребу лице, нити да наричу на сахрани.

5а. Кости мртвог да се не ваде после сахране.

5б. Изузетак су погинули у рату или умрли у туђини.

6а. Забрањује се миропомазање роба. Да се не дозволи расипничко посипање мртвог мирисима и вином, ни велики венци, нити посуде са тамјаном.

6б. Пиће од мира да се не ставља мртвом.

7. Ако је неко имањем, чашћу или врлином стекао венац, па по његовој или родитељевој смрти он буде изложен у кући или изван ње, нека то буде дозвољено.

8. У гроб да се не ставља злато; али ако су некоме зуби били повезани златом, па он с њим буде сахрањен или спаљен, нека то буде дозвољено.

9. Не сме се против воље власника подизати ломача или гроб на мање од 60 стопа од туђе зграде.

10. Забрањује се одржај предворја гроба и самог гроба.

'''11. ТАБЛИЦА'''

1. Пошто су децемвири записали све законе на десет таблица с највећом правичношћу и мудрошћу, следеће године је изабрана друга група децемвира, који су додали две таблице закона о праву на закључење брака, па су тим прописима утврдили да плебејци не треба да се венчавају са патрицијима.

2. Децемвири, који су постојећим таблицама додали две, изнели су пред народ предлог о календару. Касније ће о њима писати да су зачетници календара.

3. Објављује се календар судских дана.

'''12. ТАБЛИЦА'''

1. Уводи се законска залога против онога ко је купио жртвену животињу, а није платио цену; такође против онога ко није платио најамнину за стоку коју је узео у најам. Добијени новац да се утроши за обредну трпезу, то јест за жртву.

2а. Ако је роб извршио крађу или нанео штету...

2б. Због противправних радњи синова или робова могу се подићи тужбе да би се дозволило оцу или господару да плати процењену вредност спора.

3. Ко подиже својинску тужбу, ако хоће, нека предложи више арбитара и нека се одреде само три, по њиховој одлуци. Ако се утврди да је тужба лажна, нека плати двоструки износ за изгубљене плодове.

4. Ствар која је предмет спора не сме се посветити боговима, у супротном се плаћа двострука казна.

5. Све што народ касније изгласа, то треба да буде право.

{{Википедија|Закони дванаест таблица}}

[[Категорија:Закони]]</text>
      <sha1>4fl8glnh7is89o2fwewr870tjqq94rk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Иван Гундулић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>17685</id>
    <revision>
      <id>146500</id>
      <parentid>64630</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T15:00:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146500</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1387" sha1="687q4lte4yt6o4k22uov79yqgtpg6t6" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Иван
| презиме = Гундулић
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 1589
| годинасмрти = 1638
| опис = '''Иван Гундулић''' био је песник из Дубровачке републике.
| слика = De_Gondola.jpg
| опис_слике = Иван Гундулић
| википедија = Иван Џиво Гундулић
| вики_цитати = Иван Гундулић
| остава = 
| остава_кат = Ivan Franov Gundulić
}}

=== Епови, поеме и песме ===

* [[Pjesni pokorne kralja Davida]] (1621.)
* [[Suze sina razmetnoga]] (1622.)
* [[Osman]] (1630-ih) 
* [[Od veličanstva božijeh]]
* [[Ljubovnik sramežljiv]]
* [[U smrt Marije Kalandrice]]
* [[Visini privedroj Ferdinanda II. velikoga kneza od Toskane]]
* [[Химна слободи]]

=== Драме ===

* [[Dubravka]] (1630-ih)
* [[Galatea]]
* [[Дијана]]
* [[Armida (Gundulić)|Armida]]
* [[Posvetilište ljuveno]]
* [[Прозерпина]]
* [[Čerera]]
* [[Kleopatra]]
* [[Arijadna]] (1633.)
* [[Adon]]
* [[Koraljka od Šira]]

=== Извори ===
* [[:Датотека:Дела Ивана Гундулића.pdf|Дела Ивана Гундулића]]

[[Категорија:Иван Гундулић]]
[[Категорија:Дубровачка књижевност]]</text>
      <sha1>687q4lte4yt6o4k22uov79yqgtpg6t6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Никола Тесла</title>
    <ns>100</ns>
    <id>20493</id>
    <revision>
      <id>146501</id>
      <parentid>50462</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T15:09:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146501</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="987" sha1="eg1grn3rb61pxrednti5thu2bjkn7j1" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Никола
| презиме = Тесла
| иницијал_презимена = Т
| годинарођења = 1856
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Никола Тесла''' био је српски и амерички проналазач, инжењер електротехнике и машинства и футуриста. Тесла је најпознатији по свом доприносу у пројектовању модерног система напајања наизменичном струјом.
| слика = Tesla3.jpg
| опис_слике = Никола Тесла
| википедија = Никола Тесла
| вики_цитати = Никола Тесла
| остава = 
| остава_кат = Nikola Tesla
}}

== Дела ==
* [[Моји изуми]]

{{DEFAULTSORT:Тесла,_Никола}}
[[Категорија:Никола Тесла| ]]
[[Категорија:Српски научници]]</text>
      <sha1>eg1grn3rb61pxrednti5thu2bjkn7j1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146502</id>
      <parentid>146501</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T15:10:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146502</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="998" sha1="1wrh2r0f1h98dfx6cafv21nuoxju56y" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Никола
| презиме = Тесла
| иницијал_презимена = Т
| годинарођења = 1856
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Никола Тесла''' био је српски и амерички проналазач, инжењер електротехнике и машинства и футуриста. Тесла је најпознатији по свом доприносу у пројектовању модерног система напајања наизменичном струјом.
| слика = Tesla circa 1890.jpeg
| опис_слике = Никола Тесла
| википедија = Никола Тесла
| вики_цитати = Никола Тесла
| остава = 
| остава_кат = Nikola Tesla
}}

== Дела ==
* [[Моји изуми]]

{{DEFAULTSORT:Тесла,_Никола}}
[[Категорија:Никола Тесла| ]]
[[Категорија:Српски научници]]</text>
      <sha1>1wrh2r0f1h98dfx6cafv21nuoxju56y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Моји изуми</title>
    <ns>0</ns>
    <id>20494</id>
    <revision>
      <id>146503</id>
      <parentid>49888</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T15:11:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извори */</comment>
      <origin>146503</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="964" sha1="pg5zihzej89n5h1p6ygm5dzysrbe25k" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=[[Моја младост]]
| наслов=Моји изуми
| одељак=
| аутор=Никола Тесла
| преводилац=
| белешке=
}}

*I.  [[Моја младост]]
*II. [[Моји први изумитељски напори]]
*III. [[Moји каснији подухвати]] - [[Откриће обратног магнетног поља]]
*IV. [[Откриће Теслиног калема и трансформатора]]
*V. [[Високонапонски предајник]]
*VI. [[Шта нам пружа телеаутоматика]]

== Извори ==
* Антологија српске књижевности [http://www.ask.rs/ASK_SR_PregledPoPeriodu.aspx]

{{ЈВ-аутор|Никола Тесла|1943}}

[[Категорија:Аутобиографије]]
[[Категорија:Моји изуми]]
[[Категорија:Никола Тесла]]</text>
      <sha1>pg5zihzej89n5h1p6ygm5dzysrbe25k</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Твоја махна</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31107</id>
    <revision>
      <id>146487</id>
      <parentid>134608</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T14:34:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146487</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1108" sha1="6ag3piywyl8uwpg2dmcn93gy6kg7mkv" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Твоја махна (''-{Du bist die herrlichste von Allen}-'')
| одељак=
| аутор= Феликс Дан
| преводилац= Сава Д. Мијалковић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ти си лепша но све друге —
Тако лажне —: лепа, чиста;
Лепша него звезда што се
Најсјајније горе блиста.

Ти си кротка, детињаста,
Пуна дражи и милоште;
Ал’ једно ти не достаје:
Не знаш своју дужност јоште.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1897. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година друга. стр. 200.

{{ЈВ-аутор|Феликс Дан|1912}}
{{ЈВ-аутор|Сава Д. Мијалковић|1926}}

[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Феликс Дан]]
[[Категорија:Сава Д. Мијалковић]]</text>
      <sha1>6ag3piywyl8uwpg2dmcn93gy6kg7mkv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Молитва (Алексеј Толстој)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54702</id>
    <revision>
      <id>146490</id>
      <parentid>122742</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T14:42:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146490</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1413" sha1="g2ldwzv4epi86w3mlhg7k92ibnycr00" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Молитва (''-{(Я задремал, главу понуря...)}-'')
| одељак= 
| аутор= Алексеј Константинович Толстој
| преводилац= Стојан Новаковић
| година= 1858
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Задрем’о сам, поник’о сам главом,
Сад и не знам старих својих сила;
О господе, дај живота, буре —
Моја душа у сан се завила!

Пусти, нека врх мене прохуји
Громом силним твог призива јека,
У прах развеј нерад и стајање,
Спали рђу од покоја мека!

Јесте! пробуђен погледаћу у те,
Чућу ријеч, која мене кара,
Ка’ камен ћу од чекића тешка
Планут’ и ја огњем скритог жара!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1865. Вила. Година прва, број 12, стр. 154-155.

{{ЈВ-аутор|Стојан Новаковић|1915}}

[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Алексеј Константинович Толстој]]
[[Категорија:Стојан Новаковић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>g2ldwzv4epi86w3mlhg7k92ibnycr00</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>146491</id>
      <parentid>146399</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T14:44:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Забелешке */</comment>
      <origin>146491</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="71941" sha1="667zedqxab3k54foglx7jrztohblbhs" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века, које пронађем на интернету),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…
* На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|администратор]] од 8. маја 2026.

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]]

* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]
* [[Лутања]]

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]]

{{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}}
''проверити и уредити''&lt;br /&gt;
- [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] - [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]](VI,X,XI,XII) - [[Споменик Војиславу]]

* Непотребно? [[Српска проза]]([[Српско народно прозно стваралаштво]], [[Српска уметничка проза]])
* Уредити: [[Аутор:Жан Баптист Поклен Молијер]]

Draga Gavrilović

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]


----
Аутор:Мирко Цветковић

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - преводилачки рад:[https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/55058/rad11.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
==Човек и пас==(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.)

==Црна песма==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.)

==Прича о јаком==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.)

==Вечерње==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Равнодушност==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.)

==Љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Дело==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.)

==Прехисторијска љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.)

==Човек==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.)
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић

== Нацрт_Градови и химере (1930) ==

&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Градови и химере (1930)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Пријатељу&lt;br /&gt;Д-р. Кости Кумануди''&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>667zedqxab3k54foglx7jrztohblbhs</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146492</id>
      <parentid>146491</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T14:45:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Забелешке */</comment>
      <origin>146492</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="71982" sha1="3sbd11n9modkwr2ia30kt8fpy8gal8w" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века, које пронађем на интернету),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…
* На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|администратор]] од 8. маја 2026.

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]]

* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]
* [[Лутања]]

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]]

{{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}}
''проверити и уредити''&lt;br /&gt;
- [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] - [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]](VI,X,XI,XII) - [[Споменик Војиславу]]

* Непотребно? [[Српска проза]]([[Српско народно прозно стваралаштво]], [[Српска уметничка проза]])
* Уредити: [[Аутор:Жан Баптист Поклен Молијер]]

Draga Gavrilović

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]


----
Аутор:Мирко Цветковић
Аутор:Јован Златоусти

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - преводилачки рад:[https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/55058/rad11.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.

* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]

[[Аутор:Велибор Јонић]]

* [[Не партија, већ патрија]]

* [[Светосавски национализам]]

[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
==Човек и пас==(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.)

==Црна песма==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.)

==Прича о јаком==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.)

==Вечерње==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Равнодушност==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.)

==Љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Дело==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.)

==Прехисторијска љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.)

==Човек==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.)
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић

== Нацрт_Градови и химере (1930) ==

&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Градови и химере (1930)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Пријатељу&lt;br /&gt;Д-р. Кости Кумануди''&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>3sbd11n9modkwr2ia30kt8fpy8gal8w</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Аница Савић Ребац</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61620</id>
    <revision>
      <id>146478</id>
      <parentid>146464</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T13:27:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146478</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="842" sha1="dftdlmzndtriw7x9oa1wrkz0jqrm4bi" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Аница
| презиме = Савић Ребац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1953
| опис = '''Аница Савић Ребац'''  била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду.
| слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Аница Савић Ребац
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Нови Сад]] (1904)
* [[Maris Stella]] (1922)

== Проза ==
=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Песник Царских Сонета]] (1924)</text>
      <sha1>dftdlmzndtriw7x9oa1wrkz0jqrm4bi</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146482</id>
      <parentid>146478</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T14:05:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146482</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="955" sha1="jk402pstw9em61z07aw8jge1wpykkph" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Аница
| презиме = Савић Ребац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1953
| опис = '''Аница Савић Ребац'''  била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду.
| слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Аница Савић Ребац
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Нови Сад]] (1904)
* [[Maris Stella]] (1922)

== Проза ==
=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Песник Царских Сонета]] (1924)

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>jk402pstw9em61z07aw8jge1wpykkph</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Станислав Винавер</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61622</id>
    <revision>
      <id>146483</id>
      <parentid>146470</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T14:07:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146483</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="950" sha1="8irrcre59bjrx01zk2f7239snc2g3xh" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати = Станислав Винавер
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)
* [[Крај револуције]] (1919)
* [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919)
* [[Река (Винавер)|Река]] (1919)
* [[Спасење]] (1922)

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>8irrcre59bjrx01zk2f7239snc2g3xh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146484</id>
      <parentid>146483</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T14:12:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146484</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="928" sha1="9qd0w6h4qiszu1esb2iuvchvpp30p9e" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати = Станислав Винавер
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)
* [[Крај револуције]] (1919)
* [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919)
* [[Река (Винавер)|Река]] (1919)
* [[Спасење]] (1922)

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>9qd0w6h4qiszu1esb2iuvchvpp30p9e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Maris Stella</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61629</id>
    <revision>
      <id>146477</id>
      <parentid>146466</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T12:45:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146477</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4103" sha1="tqdk6hnby1a1iwf22ubq1nv2kkksc9g" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Maris Stella
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1922
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
-{MARIS STELLA}-.
                                УРОШУ ПРЕДИЋУ.
Смарагдни тихи дан из срца океана
Сам још у сумраку сја кроз улице венецианске;
А у дну зелена бескраја где увире бледа лагуна,
У нов смирај сунца се купи бакар и пурпур једрила,
И гори као мак кроз поља мајска.
Прелива се, лебди град као визија, као звезда:
Небесне неме лепоте кап коју чежњом бескрајном
Привукоше кругови морски са небесних вечних колута,
Стан где окружена свагда песмом најслађе тишине
Сијаш из тајне дубоке,
Ти што се радујеш, блага,
Топлом, руменом одсеву воска, и мирису саћа,
Као Деметра мајка побожним светим пчелама.
Да, као златно саће, препуно меда мирисна,
Трепте мозаици храма у вечној лепоти цветној,
Звездан расипљу сјај тајанствен, и пуне апсиде
Зрацима спорим, несталниме, и топлом, позлаћеном тамом.
Али доброта се твоја окреће онамо где дишу
Маглени, светло сиви, далеки рубови мора;
Слушаш, кроз ваздух без крета, најудаљеније буре,
Што брује к’о морски одјеци у сплету вијугаве шкољке
Тихо над мраморним кутом драгоцена трга, и кејом,
Где се, к’о небесна тамјана дим, сад дижу око твога лика
Позни облаци вечерњи, са бојом јоргована.
И град се већ губи полако у сене и зрачне одјеке,
Лелуја се преда мном тама.
Но шумна ме не плаши ноћ дубока, ни необуздани
Ветар што сеје беле цветове пене по мору:
Сад знам да у свакоме трену
Лебдиш над мрачним кутом душе где молитве снују,
К’о звезда у дну видика над водама препуним тајне;
Знам: кад се прену у бури, и лет им са вихором расте,
Као албатросу, рониш и ти тад из истих дубина:
Левкотеа с велом спасења; знам: кад се стиша даљина,
Чека дар борбе и буре, Наусикаа вечних обала;
Привучена душењом чежњом са сферних далеких колута
Блиста усамљена кап небесне неме доброте.

&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;

Спасе што ничеш из беде! Светлости што ничеш из таме!
О, чуј сад и мене! — Ја ништа,
Ништа пред тобом немам до колена оба свијена,
И молитву срца у грчу.
Ја вере немам ни као горушичино зрно;
Ја вере и не желим! Но моја те колена моле,
Моли те грч мога срца:
Отлони црну буру, једина звездо мора!
Смилуј се, мајко света, грозници мојих мисли.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1922. ''Српски књижевни гласник'', књига шеста, стр. 106-107.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}</text>
      <sha1>tqdk6hnby1a1iwf22ubq1nv2kkksc9g</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песник Царских Сонета</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61633</id>
    <revision>
      <id>146479</id>
      <timestamp>2026-09-21T13:37:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Песник Царских Сонета | одељак= | аутор= Аница Савић Ребац | година= 1924 | белешке= }}  Песник Царских Сонета Дучић је необично интересантан песнички феномен, репрезентативан за уметника у кога су све особине расе, све те…</comment>
      <origin>146479</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9252" sha1="g5fxyd8gcu6zy7s0skonehrjdj7ypwe" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Песник Царских Сонета
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1924
| белешке=
}}

Песник Царских Сонета
Дучић је необично интересантан песнички феномен, репрезентативан за уметника у кога су све особине расе, све тенденције духа транспоноване у сферу чисто естетичких вредности. Чудесно је како он цео свој унутарњи живот транспонује у сферу лепоте, како се у њу без остатка уливају струје његових најдубљих осећања, еротских и космичких. Његова је поезија ради тога једнострана, а ипак се мора признати да је «пуна сунца као чаша вина». И саме етичке особине наше расе транспоноване су у њој у естетичке, и зато нема у њој празнине. Та поезија која говори једино и искључиво језиком лепоте, којој је лепота свеосећање и уместо религије, — она је најбољи одговор онима који говоре о празној формалној лепоти. Празна формална лепота уопште не постоји, то није лепота; уметничког значаја има једино транспоновање душевних садржаја у сферу сензуалне лепоте. А ретко где је то транспоновање извршено тако интегрално као у Дучића. Просрани домен његове душе може ради тога некима изгледати узак, али величина његовог дела потиче из те сталне, непромењиве централне тенденције његове душе.

У првом реду његова космичка еротика. Већ и сам његов љубаван доживљај је такове врсте да је погодан да одмах постане уметничким. Дучић не доживљава своје осећање много непосредно, али их доживљава одмах као песме, — а то је свакако особина велика уметника. У његовој се души, изгледа, сместа поклапа срдачни доживљај са уметничким, осећај са сликом. А то је могуће стога што Дучић није песник јединствене велике страсти која испуњава цео живот, но оног много компликованијег осећања које се раздроби у многе љубави а ипак остаје једно, — према Шелејевом стиху:

-{Love is like understanding that growsbright&lt;br /&gt;Gazing on many things.}-

Дучић је песник тих привидно пролазних, у ствари врло дубоких осећања. Њихово је трајање у правој дубини наше душе, у меморији. Као што без меморије нема интелектуалног живота, тако нема ни сентименталног. Што је богатија сентиментална меморија, богатији је и љубавни живот. Љубавни песник Дучић је песник меморије љубави. Он будно чува сва блага која је икада примио, он не губи из вида вијугави хоризонт своје душе, перспективе својих давних љубави.

Од прошлости је душа начињена и зато нема пролазности. Ја не знам песника који је болније и слађе опевао посмртни живот старе љубави у новој, и отисак вечности у пролазности љубави, но што је то учинио Дучић у ''Мирној песми'' и у ''Тренуцима.'' То је замишљена слатка мудрост срца које додуше не гори највишим пламеном али ни не зна за нагла гашења, које је неисцрпно баш због свог сталног и благог трошења.

Но иако је Дучићева еротика непрекидно таласање осећања, она не улази у космос као јединствен сан. То бива једино тада кад се из љубавне меморије рађа стално само једна иста љубав. Кад јединствен сан и занос потпуне преданости улазе у космос, они га формирају према својој слици. Они су створили најграндниознију космичку еротику Дантеову. Данте као уметник привлачи и претвара цео свет у своју личност (Гундолф): исто тако претвара читави космос у своју љубав. У Дучића је то посве друкчије. Иако је еротика меморије, његова еротика није еротика сна, но најрафинованијег живота, где се чак и чула етеризирају. Она је додуше део његовог «сна о бескрајном», његовог свеосећања, али не као љубавни сан но као естетски доживљај; она улази у космос већ транспонована у сферу лепоте. Значај његове космичке еротике је естетски, не сентименталан ни трансценденталан. Лепота је за њега спона између љубави и бескраја. Јер као и љубав, осећа он и космос кроз медијум лепоте. Његов је космос видљиви космос, простор, естетски доживљај, највише потенцирање чулне лепоте: слика у његовој уметничкој експресији. Његов «сан о бескрајном» је управо сан о бескрају лепоте. Зато витез у песми За звездама пролази мимо острво љубави у тежњи за новом, бескрајном лепотом. Љубав која није захватила бескрај душе није захватила ни бескрај лепоте. Чисто сентиментално изражено је то у стиховима:

Срећа коју имам уништава сада
Бесконачну другу срећу коју желим.

Као чисто естетски доживљај у космосу опевана је љубав на пр. у песми ''Очи'', где се фигуре колутају у бескрајној спирали, као сферни кругови, као људски поглед.

Но како Дучићева еротика не захвата космос као јединствен сан, она и није вршак његове космиске лирике. Тај су вршак песме ''Сутон, Номади, Крила,'' јединствене стога што изражавају најбезграничнији осећај, чежњу за бескрајем, у границама једне чудне пластике израза. Ту говоре само централна врела његове инспирације, сан о бескрају и опијеност лепотом. Сам његов израз достиже вршак пластике и сензуално кондензоване лепоте. Стихова као што је овај:

Убрисаћу с уста мучну кап горчине…

ја сам налазила само још у енглеског песника Китса. Пројицирајући у космос своје чисто естетичко мерило и сензуалну пластику своје експресије, Дучић је ступио међу проналазаче нових лепота.

Аница Савић—Ребац.

== Види још ==
* [[Јован Дучић]]

== Извор ==
''Време'', 26. април 1924. Стр. 24.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}</text>
      <sha1>g5fxyd8gcu6zy7s0skonehrjdj7ypwe</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146480</id>
      <parentid>146479</parentid>
      <timestamp>2026-09-21T13:38:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146480</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9294" sha1="duvybdf01fnwzssrrblxawxtdhk6l9h" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Песник Царских Сонета
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1924
| белешке=Види још: [[Јован Дучић]]
}}

Песник Царских Сонета
Дучић је необично интересантан песнички феномен, репрезентативан за уметника у кога су све особине расе, све тенденције духа транспоноване у сферу чисто естетичких вредности. Чудесно је како он цео свој унутарњи живот транспонује у сферу лепоте, како се у њу без остатка уливају струје његових најдубљих осећања, еротских и космичких. Његова је поезија ради тога једнострана, а ипак се мора признати да је «пуна сунца као чаша вина». И саме етичке особине наше расе транспоноване су у њој у естетичке, и зато нема у њој празнине. Та поезија која говори једино и искључиво језиком лепоте, којој је лепота свеосећање и уместо религије, — она је најбољи одговор онима који говоре о празној формалној лепоти. Празна формална лепота уопште не постоји, то није лепота; уметничког значаја има једино транспоновање душевних садржаја у сферу сензуалне лепоте. А ретко где је то транспоновање извршено тако интегрално као у Дучића. Просрани домен његове душе може ради тога некима изгледати узак, али величина његовог дела потиче из те сталне, непромењиве централне тенденције његове душе.

У првом реду његова космичка еротика. Већ и сам његов љубаван доживљај је такове врсте да је погодан да одмах постане уметничким. Дучић не доживљава своје осећање много непосредно, али их доживљава одмах као песме, — а то је свакако особина велика уметника. У његовој се души, изгледа, сместа поклапа срдачни доживљај са уметничким, осећај са сликом. А то је могуће стога што Дучић није песник јединствене велике страсти која испуњава цео живот, но оног много компликованијег осећања које се раздроби у многе љубави а ипак остаје једно, — према Шелејевом стиху:

-{Love is like understanding that growsbright&lt;br /&gt;Gazing on many things.}-

Дучић је песник тих привидно пролазних, у ствари врло дубоких осећања. Њихово је трајање у правој дубини наше душе, у меморији. Као што без меморије нема интелектуалног живота, тако нема ни сентименталног. Што је богатија сентиментална меморија, богатији је и љубавни живот. Љубавни песник Дучић је песник меморије љубави. Он будно чува сва блага која је икада примио, он не губи из вида вијугави хоризонт своје душе, перспективе својих давних љубави.

Од прошлости је душа начињена и зато нема пролазности. Ја не знам песника који је болније и слађе опевао посмртни живот старе љубави у новој, и отисак вечности у пролазности љубави, но што је то учинио Дучић у ''Мирној песми'' и у ''Тренуцима.'' То је замишљена слатка мудрост срца које додуше не гори највишим пламеном али ни не зна за нагла гашења, које је неисцрпно баш због свог сталног и благог трошења.

Но иако је Дучићева еротика непрекидно таласање осећања, она не улази у космос као јединствен сан. То бива једино тада кад се из љубавне меморије рађа стално само једна иста љубав. Кад јединствен сан и занос потпуне преданости улазе у космос, они га формирају према својој слици. Они су створили најграндниознију космичку еротику Дантеову. Данте као уметник привлачи и претвара цео свет у своју личност (Гундолф): исто тако претвара читави космос у своју љубав. У Дучића је то посве друкчије. Иако је еротика меморије, његова еротика није еротика сна, но најрафинованијег живота, где се чак и чула етеризирају. Она је додуше део његовог «сна о бескрајном», његовог свеосећања, али не као љубавни сан но као естетски доживљај; она улази у космос већ транспонована у сферу лепоте. Значај његове космичке еротике је естетски, не сентименталан ни трансценденталан. Лепота је за њега спона између љубави и бескраја. Јер као и љубав, осећа он и космос кроз медијум лепоте. Његов је космос видљиви космос, простор, естетски доживљај, највише потенцирање чулне лепоте: слика у његовој уметничкој експресији. Његов «сан о бескрајном» је управо сан о бескрају лепоте. Зато витез у песми За звездама пролази мимо острво љубави у тежњи за новом, бескрајном лепотом. Љубав која није захватила бескрај душе није захватила ни бескрај лепоте. Чисто сентиментално изражено је то у стиховима:

Срећа коју имам уништава сада
Бесконачну другу срећу коју желим.

Као чисто естетски доживљај у космосу опевана је љубав на пр. у песми ''Очи'', где се фигуре колутају у бескрајној спирали, као сферни кругови, као људски поглед.

Но како Дучићева еротика не захвата космос као јединствен сан, она и није вршак његове космиске лирике. Тај су вршак песме ''Сутон, Номади, Крила,'' јединствене стога што изражавају најбезграничнији осећај, чежњу за бескрајем, у границама једне чудне пластике израза. Ту говоре само централна врела његове инспирације, сан о бескрају и опијеност лепотом. Сам његов израз достиже вршак пластике и сензуално кондензоване лепоте. Стихова као што је овај:

Убрисаћу с уста мучну кап горчине…

ја сам налазила само још у енглеског песника Китса. Пројицирајући у космос своје чисто естетичко мерило и сензуалну пластику своје експресије, Дучић је ступио међу проналазаче нових лепота.

Аница Савић—Ребац.

== Види још ==
* [[Јован Дучић]]

== Извор ==
''Време'', 26. април 1924. Стр. 24.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}</text>
      <sha1>duvybdf01fnwzssrrblxawxtdhk6l9h</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>