Викизворник:Аутори-Г

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.21</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-Г</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1321</id>
    <revision>
      <id>146547</id>
      <parentid>142905</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T16:18:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146547</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1876" sha1="0961wrzb3bzkdh12zvi7tsz2zlsofel" xml:space="preserve">[[Слика:Cyrillic letter Ge - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]]
;[[Аутор:Андра Гавриловић|Андра Гавриловић]] (1864&amp;ndash;1929)
;[[Аутор:Емануел Гајбел|Емануел Гајбел]]
;[[Аутор:Всеволод Гаршин|Всеволод Гаршин]]
;[[Аутор:Владимир Гаћиновић|Владимир Гаћиновић]]
;[[Јозеф Гебелс]]
;[[Аутор:Антун Глеђевић|Антун Глеђевић]]
;[[Аутор:Димитрије Глигорић Сокољанин|Димитрије Глигорић Сокољанин]]
;[[Аутор:Милован Глишић‎|Милован Глишић]]
;[[Аутор:Ђорђе Глумац‎|Ђорђе Глумац]]
;[[Аутор:Ема Голдман|Ема Голдман]] (1869 - 1940)
;[[Аутор:Максим Горки|Максим Горки]]
;[[Аутор:Симон Грегорчич|Симон Грегорчич]]
;[[Аутор:Милан Грол|Милан Грол]]
;[[Аутор:Андра Грујић|Андра Грујић]]
;[[Аутор:Никанор Грујић|Никанор Грујић]]
;[[Аутор:Радослав Грујић|Радослав Грујић]] (1878-1955)
;[[Аутор:Јован Грчић Миленко‎|Јован Грчић Миленко]]
;[[Аутор:Иван Гундулић|Иван Гундулић]]
;[[Аутор:Иван (Џиво) Гундулић |Иван (Џиво) Гундулић ]]
;[[Аутор:Шишко Гундулић|Шишко Гундулић]]
;[[Аутор:Иван Гучетић|Иван Гучетић]]
;[[Јохан Волфганг Гете]]

{{Ауторски индекс}}

[[da:Wikisource:Forfattere-G]]
[[en:Wikisource:Authors-G]]
[[pt:Autor:G]]
[[vi:Wikisource:Tác gia/G]]
[[zh:Wikisource:作者/G]]</text>
      <sha1>0961wrzb3bzkdh12zvi7tsz2zlsofel</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Александар Беркман</title>
    <ns>100</ns>
    <id>1434</id>
    <revision>
      <id>146572</id>
      <parentid>50495</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T11:58:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146572</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="940" sha1="83w07mq25pz67e0szuabx35awy296vv" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар
| презиме = Беркман
| иницијал_презимена = Б
| годинарођења = 1870
| годинасмрти = 1936
| опис = '''Александар Беркман''' био је руски писац и анархиста.
| слика = Emma Goldman and Alexander Berkman.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Беркман
| вики_цитати = Александар Беркман
| остава = 
| остава_кат = Alexander Berkman
}}

== Дела ==
* [[Да ли је анархија могућа?]]
* [[Погрешна схватања анархизма]]
* [[Шта је то анархизам?]]

{{Википедија|Александар Беркман}}

{{DEFAULTSORT:Беркман,_Александар}}

[[Категорија:Књижевници]]
[[Категорија:Анархизам]]</text>
      <sha1>83w07mq25pz67e0szuabx35awy296vv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146573</id>
      <parentid>146572</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T11:58:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>146573</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="942" sha1="mj2o8aeg19zqrnpl6tqa8koqefhz70i" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар
| презиме = Беркман
| иницијал_презимена = Б
| годинарођења = 1870
| годинасмрти = 1936
| опис = '''Александар Беркман''' био је руски писац и анархиста.
| слика = Emma Goldman and Alexander Berkman.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар Беркман
| вики_цитати = Александар Беркман
| остава = 
| остава_кат = Alexander Berkman
}}

== Дела ==
* [[Да ли је анархија могућа?]]
* [[Погрешна схватања анархизма]]
* [[Шта је то анархизам?]]

{{Википедија|Александар Беркман}}

{{DEFAULTSORT:Беркман,_Александар}}

[[Категорија:Књижевници]]
[[Категорија:Анархизам| ]]</text>
      <sha1>mj2o8aeg19zqrnpl6tqa8koqefhz70i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Santa Maria della Salute</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1592</id>
    <revision>
      <id>146570</id>
      <parentid>142944</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T10:47:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146570</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7155" sha1="dgz7nf1fu881vv649k4nqun9oxyjn6a" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Santa Maria della Salute
| одељак=
| аутор= Лаза Костић
| година= 1909
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;

&lt;poem&gt;
Опрости, мајко света, опрости,
     што наших гора пожалих бор,
на ком се, устук свакоје злости,
     блаженој теби подиже двор;
презри, небеснице, врело милости,
     што ти земаљски сагреши створ:
Кајан ти љубим пречисте скуте,
-{''Santa Maria della Salute''}-.

Зар није лепше носит’ лепоту,
     сводова твојих постати стуб,
него грејући светску грехоту
     у пепо спалит’ срце и луб;
тонутʼ о броду, трунутʼ у плоту,
     ђаволу јелу а врагу дуб?
Зар није лепше вековатʼ у те,
-{''Santa Maria della Salute''}-?

Опрости, мајко, много сам страд’о,
     многе сам грехе покај’о ја;
све што је срце снивало младо,
     све је то јаве сломио маʼ;
за чим сам чезн’о, чему се над’о,
     све је то давно пепо и праʼ,
на угод живу пакости жуте,
-{''Santa Maria della Salute''}-.

Тровало ме је подмукло, гњило,
     алʼ опет нећу никога клет’;
штогод је муке на мене било,
     да никог за то не криви свет:
Јер, што је души ломило крило,
     те јој у јеку душило лет,
све је то с ове главе са луде,
-{''Santa Maria della Salute''}-!

Тад моја вила преда ме грану,
     лепше је овај не виде вид;
из црног мрака дивна ми свану,
     к’о песма славља у зорин свит,
сваку ми махом залечи рану,
     алʼ тежој рани настаде брид:
Што ћу од миља, од муке љуте,
-{''Santa Maria della Salute''}-?

Она ме гледну. У душу свесну
     никад још такав не сину глед;
тим би, што из тог погледа кресну,
     свих васиона стопила лед,
све ми то нуди за чим год чезнуʼ,
     јаде па сладе, чемер па мед,
сву своју душу, све своје жуде,
– сву вечност за те, дивни тренуте! –
-{''Santa Maria della Salute''}-.

Зар мени јадном сва та дивота?
     Зар мени благо толико све?
Зар мени старом, на дну живота,
     та златна воћка што сад тек зре?
Ох, слатка воћко танталска рода,
     што ниси мени сазрела пре?
Опрости моје грешне залуте,
-{''Santa Maria della Salute''}-.

Две се у мени побише силе,
     мозак и срце, памет и сласт,
Дуго су бојак страховит биле,
     к’о бесни олуј и стари храст:
Напокон силе сусташе миле,
     вијугав мозак одржа власт,
разлог и запон памети худе,
-{''Santa Maria della Salute''}-.

Памет ме стегну, ја срце стиснуʼ,
     утекох мудро од среће, луд,
утекох од ње – а она свисну.
     Помрча сунце, вечита студ,
гаснуше звезде, рај у плач бризну,
     смак света наста и страшни суд –
О, светски сломе, о страшни суде,
-{''Santa Maria della Salute''}-!

У срцу сломљен, збуњен у глави,
     спомен је њезин свети ми храм,
Тад ми се она одонуд јави,
     к’о да се бог ми појави сам:
У души бола лед ми се крави,
     кроз њу сад видим, од ње све знам,
за што се мудрачки мозгови муте,
-{''Santa Maria della Salute''}-.

Дође ми у сну. Не кад је зове
     силних ми жеља наврели рој,
она ми дође кад њојзи гове,
     тајне су силе слушкиње њој.
Навек су са њом појаве нове,
     земних милина небески крој.
Тако ми до ње простире путе,
-{''Santa Maria della Salute''}-.

У нас је све к’о у мужа и жене,
    само што није брига и рад,
све су милине, алʼ нежежене,
    страст нам се ближи у рајски хлад;
старија она сад је од мене,
    тамо ћу бити доста јој млад,
где свих времена разлике ћуте,
-{''Santa Maria della Salute''}-.

А наша деца песме су моје,
     тих састанака вечити траг;
то се не пише, то се не поје,
     само што душом пробије зрак.
То разумемо само нас двоје,
     то је у рају приновак драг,
то тек у заносу пророци слуте,
-{''Santa Maria della Salute''}-.

А кад ми дође да прсне глава
     о тог живота хридовит крај,
најлепши сан ми постаће јава,
     мој ропац њено: „Ево ме, нај!”
Из ништавила у славу слава,
     из безњенице у рај, у рај!
     У рај, у рај, у њезин загрљај!
Све ће се жеље ту да пробуде,
душине жице све да прогуде,
задивићемо светске колуте,
богове силне, камо ли људе,
звездама ћемо померит’ путе,
сунцима засут’ сељенске студе,
да у све куте зоре заруде,
да од милине дуси полуде,
-{''Santa Maria della Salute''}-.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{википедија|Santa Maria della Salute (пјесма)}}

== Извор ==
Песме: Лаза Костић - У Новом Саду: Матица српска, 1909. стр. 438.

{{ЈВ-аутор|Лаза Костић|1910}}

[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Српска љубавна поезија]]
[[Категорија:Лаза Костић]]

[[bs:Santa Maria della Salute]]</text>
      <sha1>dgz7nf1fu881vv649k4nqun9oxyjn6a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-М</title>
    <ns>4</ns>
    <id>2164</id>
    <revision>
      <id>146546</id>
      <parentid>144576</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T16:14:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146546</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="600" sha1="n7t16tupsgxlz22itxnr7zxc7bijsm2" xml:space="preserve">;[[Аутор:Никодим Милаш|Милаш Никодим]]
;[[Аутор:Џон Стјуарт Мил|Џон Стјуарт Мил]]
;[[Аутор:Марко Миљанов‎|Марко Миљанов‎]]
;[[Аутор:Павле Миљуков|Миљуков Павле]]
;[[Аутор:Симо Матавуљ|Матавуљ Симо]]
;[[Аутор:Шишко Менчетић|Менчетић Шишко]]
;[[Аутор:Проспер Мериме‎|Проспер Мериме‎]]
;[[Ги де Мопасан‎]]
;[[Бенито Мусолини]]

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>n7t16tupsgxlz22itxnr7zxc7bijsm2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шта је Ауторитет?</title>
    <ns>0</ns>
    <id>9572</id>
    <revision>
      <id>146571</id>
      <parentid>146494</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T11:11:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146571</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18366" sha1="ewlp6xnftep2033pgu4utarifzoqgau" xml:space="preserve">&lt;center&gt;[[Аутор:Михаил Бакуњин|Михаил Бакуњин]]&lt;br&gt;
Шта је Ауторитет?&lt;br&gt;&lt;br&gt;&lt;/center&gt;

Шта је то власт? Није ли то неумитна сила прироних закона који се испољавају нужним следом појава у свету природе и друштва? Заиста, против таквих закона побуна не само да је забрањена - она је чак неизводљива. Ми можемо погрешно да их схватимо или да их уопште не разумемо али морамо им се покорити; они чине базу и основни су услов нашег постојања; они нас окружују, прожимају нас, одређују наше кретање, мишљење и дела. Чак и онда када мислимо да им се не покоравамо, ми само показујемо њихову свемоћ.

Да, ми смо у потпуности робови тих закона. Али у таквом ропсву нема понижења, то у ствари и није ропсво. Ропство претпоставља господара законодавца који му командује, док ови закони нису изван нас, они нам припадају, одређују наше биће наше целокупно бивсовање, - физичко, интелектуално и морално: живимо, дишемо, понашамо се, мислимо; ми желимо само посредством тих закона. Без њих, ми и не постојимо, ми нисмо! Одакле нам онда снага и жеља да се боримо против њих? У човековом односу према природним законима постоји само једна слобода, а то је слобода препознавања и примене ових закона на све ширем пољу саображења са објектом колективне или појединачне еманципације односно очовечења коју човек следи. Ови закони, кад их једном препознамо, представљају ауторитет, који за већину људи, није више стваран. Неко мора бити буржоаски економиста да би негирао законитост којом два пута два јесу четири. Неко мора имати маште да поверује како ватра не сажиже или да вода не плави, осим ако не потражи уточиште у неком другом природном закону. Но ови отпори, или покушаји лудих маштарија несумњиво су изузеци. Могло би се рећи да већина људи у свом свакодневом животу скоро апсолутно признаје владавину здравог разума - односо, владавину збира природних закона који су опште познати.

Несрећа је у томе што велики број природних закона већ признатих од стране науке остаје непознат масама због предострожности постојећих влада, које, као што знамо, постоје само ради народног добра. Има ту још једна тешкоћа, наиме, да већина природних закона који су повезани са развојем људског друшва а који су потпуно нужни, непроменљиви, кобни јер владају светом природе, нису исправно препознати и постављени од саме науке.

Једном, када буду научно утемељени, када од науке захваљујући широком систему народног образовања и подучавању пређу у свест свих питање слободе биће сасвим решено. Најтврдоглавији ауторитети морају признати да тада неће бити потребе за политичким организовањем нити за управљањем или законодавством. Те три свари, без обзира јесу ли проистекле вољом владара, или гласањем на парламентарним изборима уз општу сагласност, које би се чак могле равнати према систему приодних закона (што никада није, нити це икада бити слуцај) увек су подједнако кобне и непријатељске за слободу маса, почевши од саме чињенице да масама намећу систем спољашњих и баш зато деспотских закона.

Слободу човек може достићи само ако се покорава природним законима зато што их је препознао као такве, а не зато сто су они њему наметнути нечијом спољашњом вољом, без обзира да ли Божанском или људском, колективном или појединачном.

Претпоставимо академију, састављену од најчувенијих представника науке; замислимо ову академију оптерећену системом правног и организационог регулисања једног друшва, инспирисану само чистом љубављу за истином, која не ствара ниста до закона у потпуном складу са последњим науцним открићима. Ја мислим да би такво закодавсво и таква организација били чудовишни и то из два разлога: прво, друштвене науке су увек и нужно несавршене, ако упоредимо оно до чега су дошле са оним што јос преостаје да буде откривено, за њих можемо рећи да су још у повоју, када бисмо покушали да човеков свакодневни зивот, друшвени и индивидуални, поставимо у строгу везу са последњим научним открићима. Осудили бисмо друштво и појединце да на Прокрустовој постељи мученички пате што би их на крају сасвим угушило јер живот је бескрајно сложенији од науке.

Други је разлог овај: друштво које би се подвргло правним законима донетим на академијама, не зато што само по себи разуме рационални карактер тих закона, корисно – у том случају постојање академије било би бескорисно – већ зато што су ови закони донети на академији наметнути друштву у име науке која их је донела без разумевања - такво би друшво било не друштво људи - већ животиња. Било би то друго издање оних изасланстава у Парагвају која су тако дуго била подвргнута влади Језуита. Такво би друштво сигурно, убрзо пало на најнижи степен идиотлука.

Постоји, међутим, и трећи разлог који би такву владавину учинио немогућном, наиме, да научна академија располаже врховном влашћу, како бих рекао, потуно, па чак и ако би била састављена од најумнијих људи, она би убрзо скончла у властитој неморалности и интелектуалном непоштењу. Чак и данас са оно неколико привилегија које им се признају, таква је судбина свих академија. Моћни научни ауторитети неизбезно постају шоње када постану академици, служено овлашћени стручњаци. Губе спонтаност, своју револуционарну смелост и ону енергију, узнемиравајућу и пустошну, толико карактеристичну за геније, а која је одувек била позвана да уништи старе, климаве светове и постави основе новим. Они неизбезно постају углађени, стичу практичну &quot;жицу&quot; и смисао за корисно, а губе у јачини своје мисли. Једном рецју, постају непоштени.

То је карактеристично за привилегије, за свако привилеговано место, да убија дух и срце у човека. Привилегован, било практично било економски, човек је у срцу и души изопачен. То је друштвена законитост без изузетка, применљива како на нације, тако на класе, корпорације и појединце. То је закон једнакости, врховни услов слободе и хуманости. Основни предмет ове расправе је да тачно покаже ову истину у свим видовима људског живота.

Научно тело коме је поверено да управља друштвом, убрзо би се распало, јер би се посветило не висе науци, већ нечем потпуно другом, а то би као и увек када су у питању државни органи било, опет, вечно заглупљивање тог друшва које му је поверено и у коме би, сходно овоме, све више расла потреба да једно такво тело води о њему рачуна.

Оно што се показује истинитим за научне академије, истинито је такође и за све бираче и законодавне скупштине, чак и за оне које су једногласно изабране. Кад је реч о овим другима оне могу да обнове својиу структуру, то је тачно, али то не спречава да се у року од неколико година образује тело састављено од политичара које је чињенично а не законски привилегвано и које посвећујући себе искључиво управљању јавним послвима земље на крају образује неку врсту политичке аристократије или олигархије. Доказ за то су Сједињене Америчке Државе и Швајцарска.

Следсвено томе, нисам за законе донете споља, нити сам за власт - једно, у ствари, постаје неодвојиво од другог - а обоје теже да поробе друштво и донесу понижавајуће законе.

Да ли то знаци да ја одричем сваку власт? Далеко од тога. По питању ципела обраћам се ауторитету обућара, а када се ради о кући, каналима и путевима консултујем архитекту или инжењера. За одређена знања тражим савет од стручњака из тих области. Али ја ни обућару, као ни архитекти или стручњаку не допуштам да ми намеће своју власт. Ја их слушам слободно, са свим могућим поштовањем њихове памети, карактера, њиховог знања, задржавајуци увек своје непобитно право да их критикујем и примам од њих онолико колико сам желим. Ја се не задовољавам обраћањем само једном ауторитету у некој, посебној, области - ја се распитујем код неколицине. Упоређујем њихова мишљења и опредељујем се за оно што ми највише одговара. Само, ја не признајем непогрешиве ауторитете, чак и по специјалним питањима; према томе, ма колико поверења имао у поштење и искреност ових стручњака не верујем у потпуности никоме. Такво би веровање било погубно за мене, за моју слободу чак и за успех мојих подухвата. То би ме одједном преворило у глупог роба, у инструмент што извршава туђе сугестије и туђу вољу.

Ако се до одређене границе и онолико колико сматрам неопходним повинујем ауторитету стручњака показујем своју спремност да слушам њихове савете или чак упутсва то је зато што ме нико, ни Бог ни човек не присиљавају на то. У супротном, ја бих са ужасавањем одбио њихове упуте и услуге и позвао ђавола да им узме мудрост. Сигуран сам да бих платио губитком слободе и само поштовања тај делић истине а уплео бих се у мноштво лажи које би ми они могли дати.

Повиновао сам се ауторитету одређених људи јер ми то намеће мој властити разум. Свестан сам сопсвене неспособности да схватим било коју већу људску истину у њеној свеобухватности и сложености. Ни највећа памет не би била способна да је спозна целу. Стога је за науку као и за индустрију неопходна подела и удрузивање рада. примам и дајем – то зивот достојан човека. Свако управља и сваким се управља. Не постоји утврђена и стална власт него сталне и узајамне промене привременог карактера, и изнад свега добовољне власти и подредивања.

Исти тај разлог, спутава ме да признам сталну, свеопшту власт, јер не постоји универзални човек, који би био способан да схвати богатсво детаља (без којих је научна примена у животу немогућа ) у свим наукама и областима друштвеног живота. Ако таква универзалност буде икада остварена код неког човека и ако он пожели да буде испред свих осталих, да постави своју власт изнад других, било би неопходно уклонити таквог човека из друштва, јер његова би власт неизбежно претворила све остале у робове и имбециле. Нисам уверен у то да би друштво требало да злоставља геније, као сто је то до сада увек било, но, исто тако, не мислим да би требало да им се допушта превише, а још мање да им се дају привилегије или искључива права, па ма о коме се радило. А све то из тројаког разлога: прво, често би се догађало да лудака грешком заменимо генијем, друго, јер би овакав систем привилегија чак и правог генија направио шарлатаном да би га затим срозао и обезврдио, и на крају, зато сто би то устоличило генија као господара над самим собом.

Извор: http://www.kontra-punkt.info/index.php?module=subjects&amp;func=viewpage&amp;pageid=11

https://kontra-punkt.info/lektira/sta-je-autoritet

[[Категорија:Анархизам]]</text>
      <sha1>ewlp6xnftep2033pgu4utarifzoqgau</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Востани Сербије</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10446</id>
    <revision>
      <id>146565</id>
      <parentid>139901</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T22:40:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ВостаниСербије</username>
        <id>20111</id>
      </contributor>
      <origin>146565</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3155" sha1="3qr5iyol0w8c0219iyt08unnbjo4v20" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Востани Сербие
| одељак=
| аутор=Доситеј Обрадовић
| белешке= 
}}
{{наслов|ВОСТАНИ СЕРБИЈЕ!}}
&lt;center&gt;&lt;poem&gt;'''ПЈЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ СЕРБИЈАНОВ'''
'''СЕРБИЈИ И ХРАБРИМЈЕЈА ВИТЕЗОВОМ'''
'''И ЧАДОМ И БОГОПОМАГАЈЕМОМУ'''
'''ИХ ВОЈЕВОДИ ГОСПОДИНУ'''
'''ГЕОРГИЈУ ПЕТРОВИЧУ ПОСВЕЋЕНА'''

Востани, Сербије! Востани, царице!
И дај чадом твојим видет твоје лице!
Обрати сердца их и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.

Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди,
И Сербље возбуди!

Ти воздвигни твоју царску главу горе
Да те опет позна и земља и море
Покажи Европи твоје красно лице,
Светло и весело, како вид Данице.
Востани, Сербије!…

Спомени се, мати наша, твоје перве славе,
Твоји’ враждебника ти посрами главе.
Дивјег јаничара терај са Врачара,
Који свог истога сад не слуша цара!
Востани, Сербије!…

Теби сад помаже небесна воља,
И сад ти се показује судбина боља,
Сви ближњи твоји теби добра желе
И даљни се народи твом добру веселе.
Востани, Сербије!…

Востани, Сербије! Мати наша мила!
И постани опет што си прије била!
Сербска теби вопију искрена чада,
Која храбро војују за тебе сада.
Востани, Сербије!…

Босна, сестра твоја, на тебе гледа,
И не жели теби никакова вреда.
Ко тебе ненавиди, не боји се Бога,
од којега теби иде помоћ многа.
Востани, Сербије!…

Херцегова Земља и Чернаја Гора,
Далеке државе и острови мора —
Сви теби помоћ небесну желе,
Све добре душе теби се веселе и
И согласно веле:

Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди,
И Сербље возбуди!
&lt;/poem&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
* [http://www.dositejeva-zaduzbina.rs/pdf/vostani%20serbije%20tekst%20oval.pdf „Востани Србије!”, ''Доситејеве задужбине'']

[[Категорија:Поезија]]
[[Категорија:Доситеј Обрадовић]]
[[Категорија:1804.]]
[[Категорија:Родољубиве песме]]</text>
      <sha1>3qr5iyol0w8c0219iyt08unnbjo4v20</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146567</id>
      <parentid>146565</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T22:42:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ВостаниСербије</username>
        <id>20111</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146567</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2858" sha1="he11fdjvjyl12y63kv1rjqeq3jxamnl" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Востани Сербие
| одељак=
| аутор=Доситеј Обрадовић
| белешке= 
}}
{{наслов|ВОСТАНИ СЕРБИЈЕ!}}
&lt;center&gt;&lt;poem&gt;

Востани, Сербије! Востани, царице!
И дај чадом твојим видет твоје лице!
Обрати сердца их и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.

Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди,
И Сербље возбуди!

Ти воздвигни твоју царску главу горе
Да те опет позна и земља и море
Покажи Европи твоје красно лице,
Светло и весело, како вид Данице.
Востани, Сербије!…

Спомени се, мати наша, твоје перве славе,
Твоји’ враждебника ти посрами главе.
Дивјег јаничара терај са Врачара,
Који свог истога сад не слуша цара!
Востани, Сербије!…

Теби сад помаже небесна воља,
И сад ти се показује судбина боља,
Сви ближњи твоји теби добра желе
И даљни се народи твом добру веселе.
Востани, Сербије!…

Востани, Сербије! Мати наша мила!
И постани опет што си прије била!
Сербска теби вопију искрена чада,
Која храбро војују за тебе сада.
Востани, Сербије!…

Босна, сестра твоја, на тебе гледа,
И не жели теби никакова вреда.
Ко тебе ненавиди, не боји се Бога,
од којега теби иде помоћ многа.
Востани, Сербије!…

Херцегова Земља и Чернаја Гора,
Далеке државе и острови мора —
Сви теби помоћ небесну желе,
Све добре душе теби се веселе и
И согласно веле:

Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди,
И Сербље возбуди!
&lt;/poem&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
* [http://www.dositejeva-zaduzbina.rs/pdf/vostani%20serbije%20tekst%20oval.pdf „Востани Србије!”, ''Доситејеве задужбине'']

[[Категорија:Поезија]]
[[Категорија:Доситеј Обрадовић]]
[[Категорија:1804.]]
[[Категорија:Родољубиве песме]]</text>
      <sha1>he11fdjvjyl12y63kv1rjqeq3jxamnl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146568</id>
      <parentid>146567</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T08:37:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Поништена измена [[Special:Diff/146567|146567]] корисника [[Special:Contributions/ВостаниСербије|ВостаниСербије]] ([[User talk:ВостаниСербије|разговор]])</comment>
      <origin>146568</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3155" sha1="3qr5iyol0w8c0219iyt08unnbjo4v20" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=Востани Сербие
| одељак=
| аутор=Доситеј Обрадовић
| белешке= 
}}
{{наслов|ВОСТАНИ СЕРБИЈЕ!}}
&lt;center&gt;&lt;poem&gt;'''ПЈЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ СЕРБИЈАНОВ'''
'''СЕРБИЈИ И ХРАБРИМЈЕЈА ВИТЕЗОВОМ'''
'''И ЧАДОМ И БОГОПОМАГАЈЕМОМУ'''
'''ИХ ВОЈЕВОДИ ГОСПОДИНУ'''
'''ГЕОРГИЈУ ПЕТРОВИЧУ ПОСВЕЋЕНА'''

Востани, Сербије! Востани, царице!
И дај чадом твојим видет твоје лице!
Обрати сердца их и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.

Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди,
И Сербље возбуди!

Ти воздвигни твоју царску главу горе
Да те опет позна и земља и море
Покажи Европи твоје красно лице,
Светло и весело, како вид Данице.
Востани, Сербије!…

Спомени се, мати наша, твоје перве славе,
Твоји’ враждебника ти посрами главе.
Дивјег јаничара терај са Врачара,
Који свог истога сад не слуша цара!
Востани, Сербије!…

Теби сад помаже небесна воља,
И сад ти се показује судбина боља,
Сви ближњи твоји теби добра желе
И даљни се народи твом добру веселе.
Востани, Сербије!…

Востани, Сербије! Мати наша мила!
И постани опет што си прије била!
Сербска теби вопију искрена чада,
Која храбро војују за тебе сада.
Востани, Сербије!…

Босна, сестра твоја, на тебе гледа,
И не жели теби никакова вреда.
Ко тебе ненавиди, не боји се Бога,
од којега теби иде помоћ многа.
Востани, Сербије!…

Херцегова Земља и Чернаја Гора,
Далеке државе и острови мора —
Сви теби помоћ небесну желе,
Све добре душе теби се веселе и
И согласно веле:

Востани, Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала;
Сада се пробуди,
И Сербље возбуди!
&lt;/poem&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
* [http://www.dositejeva-zaduzbina.rs/pdf/vostani%20serbije%20tekst%20oval.pdf „Востани Србије!”, ''Доситејеве задужбине'']

[[Категорија:Поезија]]
[[Категорија:Доситеј Обрадовић]]
[[Категорија:1804.]]
[[Категорија:Родољубиве песме]]</text>
      <sha1>3qr5iyol0w8c0219iyt08unnbjo4v20</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Бранислав Нушић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>14899</id>
    <revision>
      <id>146545</id>
      <parentid>146504</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:56:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>/* Путописи */ Исправио назив два дела.</comment>
      <origin>146545</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18321" sha1="hf9j5u7zczyr7lmrs07pbnc9acy90zf" xml:space="preserve">{{аутор
 | име              = Бранислав
 | презиме          = Нушић
 | иницијал_презимена = Н
 | годинарођења     = 1864
 | годинасмрти      = 1938
 | опис             = српски писац, реторичар, фотограф
 | слика            = Branislav Nušić (1904).jpg
 | опис_слике       = Бранислав Нушић 1894
}}

= Дела =

=== Драме ===

* [[Тако је морало бити (драма у три чина)]]
* [[Јесења киша (драма у четири чина)]]
* [[Иза Божјих леђа (драма у три чина)]]
* [[Пучина]] 
* [[Наход (трагедија у пет чинова)]]
* [[Жена без срца]]
* [[Велика недеља (драма у три чина)]]
* [[Томаида (драма у три чина)]]
* [[Кнегиња од Трибала (драма у три чина)]]
* [[Опасна игра (драма)]]
* [[Књига друга (комад у три чина)]]

=== Комедије === 

* [[Протекција (комедија у пет чинова)]]
* [[Свет (комад у четири чина)]]
* [[Пут око света (комедија у десет слика)]]
* [[Госпођа министарка]]
* [[Предговор (Нушић)|Предговор]]
* [[Народни посланик]]
* [[Мистер Долар (комедија у четири чина)]]
* [[Ожалошћена породица]]
* [[Покојник]]
* [[Сумњиво лице]]
* [[Ујеж (комедија у три чина)]]
* [[Др (комедија у четири чина)]]
* [[Свиња (комедија у два чина)]]
* [[Београд некад и сад (весела игра у два дела)]]
* [[Обичан човек (шала у три чина)]]
* [[Прва парница (комедија у три чина)]]
* [[Власт (недовршена)]]
* [[Ђоле Кермит (недовршена)]]

=== Мале сцене === 

* [[Наша деца I (шаљива игра у једном  чину)]]
* [[Наша деца II (шаљива игра у једном  чину)]]
* [[Наша деца III (шаљива игра у једном  чину)]]
* [[Аналфабета (шала у једном чину)]]
* [[Кијавица (комедија у једном чину)]]
* [[Шопенхауер (хумореска у једном  чину)]]
* [[Мува (шала у једном чину)]]
* [[Detto (комедија у једном чину)]]
* [[Два лопова (комедија у једном чину)]]
* [[Кирија]] (шала у једном чину)
* [[Дугме]]
* [[Миш (комедија у једном чину)]]
* [[Код адвоката (комедија у једном чину)]]
* [[Под старост (шаљива игра у једном чину)]]
* [[Један слободан школски час]]

* [[Цицин рођендан (мала сцена за децу)]]
* [[Љиљан и оморика (бајка у пет чинова)]]
* [[Вечност (бајка у три слике)]]

=== Мали комади === 

* [[Кнез од Семберије]]
* [[Хаџи-Лоја (трагедија у једном чину)]]
* [[Растко Немањић (позоришни комад за децу у три слике)]]
* [[Данак у крви (драма у једном чину)]]
* [[Грех за грех (драма у једном чину)]]
* [[Под облацима (драма у једном чину)]]
* [[Туђинче (драмолет у једном чину)]]
* [[Светски рат (фарса у једном чину)]]
* [[Пред позориштем (слика)]]
* [[У српској кући (сцена)]]

=== Романи ===

* [[Општинско дете (роман једног одојчета)]]
* [[Хајдуци (свој дoживљај из детињства)]]
* [[Деветстопетнаеста]]
* [[Аутобиографија]]

=== Приповетке ===

* [[Храм св. Луке у Ровцима]]
* [[Незвани тутор]]
* [[Максим (Бранислав Нушић)|Максим]]
* [[Класа]]
* [[Буба-шваба]]
* [[Добар пријатељ]]
* [[Покојни Серзфим Поповић]]
* [[Царина се мора платити]]
* [[Ноге бр. 14.]] 
* [[Драмски писац]]
* [[Трагедија младости]] 
* [[Политички противник]] 
* [[Кикандонска посла]] 
* [[Тринаести]]
* [[Жртва науке]] 
* [[Наше архиве]] 
* [[Бесни Теофило]] 
* [[Фебруарска идила]] 
* [[Две концертне тачке]] 
* [[Министарско прасе]] 
* [[Спира „Соко&quot;]]
* [[Кутњак]] 
* [[Гадан сан]] 
* [[Препоручено писмо]] 
* [[Девојка са недостатком]] 
* [[Паметнији увек попушта]] 
* [[Бањске панталоне]] 
* [[Породични саветник]] 
* [[Дилетантска представа]] 
* [[Једна ведра ноћ]] 
* [[Г. Томина друга младост]] 
* [[Divina comedia]] 
* [[Шећерна болест]] 
* [[Самоубица]]   
* [[Мона Вана]]   
* [[Посмртно слово]]
* [[Добротвор]] 
* [[Једна прича састављена маказама]] 
* [[Моје бистро дете]] 
* [[Продавац гробница]] 
* [[Џелат]] 
* [[Једна афера]] 
* [[Длака]] 
* [[Невоље Аркадија Јаковљевића]]
* [[Линија]] 
* [[Ампутација]] 
* [[Мис Мачковац]]
* [[Господин Томине бриге]] 
* [[Бесплатна улазница]]
* [[Један изгубљени дневник]] 
* [[Тежак човек]] 
* [[Посмртна беседа]] 
* [[Отворило се небо]] 
* [[Таман!]] 
* [[Фотографија]]
* [[Кривично одељење]] 
* [[Операција]] 
* [[Девојка са недостатком]] 
* [[Велики ноћни напад г. Симе Спасојевића]] 
* [[Ускршња прича]] 
* [[Трећи Божић]] 
* [[Књижица]] 
* [[Џелат]] 
* [[Јова]] 
* [[Вино које трезни]] 
* [[Човек с темпераментом]] 
* [[Брат од тетке]] 
* [[Сан је лажа а Јава је истина]] 

* [[Приповетке једног каплара]]
** [[Предговор (Приповетке једног каплара)|Предговор]]
** [[Позив (Приповетке једног каплара)|Позив]]
** [[Опроштај (Приповетке једног каплара)|Опроштај]]
** [[Под шатором (Приповетке једног каплара)|Под шатором]]
** [[Први плотун (Приповетке једног каплара)|Први плотун]]
** [[Птичице божје]]
** [[Капетан Милић]]
** [[Трубач (Нушић)|Трубач]]
** [[Бела застава]]
** [[Пусто огњиште]]
** [[На превијалишту]]
** [[На разбојишту]]
** [[Свети Арханђел Михаило]]
** [[Ко је то?]]
** [[Петар Дабић]]
** [[Дуња]]
** [[Шињел]]
** [[Број 23]]
** [[Мој ђак]]
** [[Спровод]]
** [[На одсуство]]

==== Рамазанске вечери ====
** [[Лале]]

==== Бен Акиба I (збирка фељтона) ====
** [[Српски књижевник]]		
** [[На Калимегдану]]
** [[После митинга]]
** [[Одговор на један позив]]
** [[Моји другови министри]]
** [[Лаж (Нушић)|Лаж]]
** [[Капут народног посланика]]
** [[Једна београдска статистика]]
** [[Регулација, нивелација, канализација]]
** [[Мој први интервју]]
** [[Полаженик]]
** [[Добротвор]]
** [[Пензионер с квалификацијама]]
** [[Са Сремчевог погреба]]
** [[Друштво за заштиту животиња]]
** [[Попис становништва]]
** [[Једна лекција из земљописа]]
** [[Кафа са салатом]]
** [[Са јучерањих трка]]
** [[Средње-европско време]]
** [[Апарат за секирацију]]
** [[Трамвајска кола бр. 63]]
** [[У шинтерским колима]]
** [[Поп официр]]
** [[Црногорска банка]]
** [[Пролеће (Нушић)|Пролеће]]
** [[Први јули]]
** [[Бели удовац]]
** [[Један чудан доктор]]
** [[Иследна комисија]]
** [[Свештеничко питање]]
** [[Телеграфија без жица]]
** [[Посланички станови]]
** [[Изборни дневник]]
** [[Моја кандидација]]
** [[Куће склоне паду]]
** [[Како се намножило племе акционара]]
** [[Спаљивање мртваца]]
** [[Нервоза]]
** [[Заборављене ствари]]
** [[Пре и после рата]]
** [[Ратна штета]]
** [[Предлог за химну]]
** [[Министарско прасе]]
** [[Палилулски Милош Велики]]
** [[Бр. 46]]
** [[Госпођа Милихброт]]
** [[Одбор за дочек]]
** [[Жандармски конгрес]]

==== Бен Акиба II (збирка фељтона) ====
** [[Народни празник]]
** [[Пред догађајима]]
** [[Status quo]]
** [[После једне бербе]]
** [[Ситуација]]
** [[„Полиција трага&quot;]]
** [[Изборни епилог]]
** [[Између живота и смрти]]
** [[Тешки дани]]
** [[Ја као ратни дописник]]
** [[Моја анкета]]
** [[Најкраћи пут]]
** [[Мој Маша]]
** [[Попис ствари]]
** [[Један накит]]
** [[Један дијалог]]
** [[Интервју са голом женом]]
** [[Изложбена експедицаја]]
** [[Годишњи зборови]]
** [[Кућне мазе]]
** [[Мој двобој]]
** [[Младенци]]
** [[Интервју са Св. Савом]]
** [[Интервју са Синаа-пашом]]
** [[Сапун]]		
** [[Опапрукција]]			
** [[Балканска изложба]]			
** [[Споменица]]			
** [[Још једна банка]]			
** [[Свадба на трамвају]]			
** [[Сатови по разним Европама]]			
** [[Домаћи речник]]			
** [[Тодорово сито]]			
** [[Поплава]]			
** [[Код нас је боље]]			
** [[Псеће питање]]			
** [[Евина јабука]]			
** [[Опсерваторија]]			
** [[Концерат на лађи]]	
** [[Реформа православног календара]]		
** [[Две буве]]			
** [[Дорћолски Адам и Ева]]		
** [[Једна нова раса људи]]	
** [[Страсна недеља (Нушић)|Страсна недеља]]
** [[Згодан сведок]]			
** [[Брачна математика]]			
** [[Поп тркач]]	
** [[Свињска њушка]]			
** [[Наша администрација]]			
** [[Један милион]]		
** [[Ново подузеће]]			
** [[Неприлике]]		
** [[Рвање]]		
** [[Дечја недеља]]			
** [[Брачне лисице]]			
** [[Петстогодишњица]]			
** [[Заложене ствари]]			
** [[Братски односи]]
** [[Наши одбори]]
** [[Наши млађи]] .
** [[Фебруар]]
** [[Друштво за улепшавање]]
** [[Крађа у нашој редакцији]]
** [[Како се мужеви изговарају]]
** [[Једна обична каријера]]
** [[Брачни политички речник]]
** [[Последња самачка ноћ]]
** [[Пола разговора]]
** [[Свак на своме месту]]
** [[Књижевна пијаца]]
** [[О великом послу]]
** [[Прва српска комисија]]

==== Бен Акиба III (збирка фељтона) ====
** [[Дар]]
** [[Сима самац]]
** [[Машина за летење]]
** [[Погреб Пере Спасића]]
** [[Марк Твен]]
** [[Реп]]
** [[Моје кумовање]]
** [[Владарске посете]]
** [[Чудновате срећке]]
** [[Један велеиздајнички лист]]
** [[Турска револуција]]
*** [[Револуција]]
*** [[Ситуација]]
*** [[Султан доле, султан горе]]
*** [[Солунски султан]]
** [[Моја јучерашња смрт]]
** [[Пропаст света]]
** [[Београдска рачуница]]
** [[Монолог једне бирачке куглице]]
** [[Будући људи]]
** [[један магарећи роман]]
** [[Војни пси]]
** [[Мушке уседелице]]
** [[Канцеларијска кафа]]
** [[Криза]]
** [[Нови календар]]
** [[Ноћ у очи прославе]]
** [[Откриће Севернога пола]]
** [[Партија шаха]]
** [[Полицијски пси]]
** [[Политичке свадбе]]
** [[Поштански штрајк]]
** [[Петровдан]]
** [[Интересантан извршитељ]]
** [[Свињски диалог]]
** [[Смотра]]
** [[Реоганизација неба]]
** [[Узбуна]]
** [[Опет криза]]
** [[Један богат темељ]]
** [[Митров-дан]]
** [[Покојни поп]]
** [[Једна мрачна забава]]
** [[Белгијска мисија]]
** [[Наше заразе]]
** [[Кметско питање]]
** [[Два важна корака]]
** [[Маскенбал]]
** [[Параграф 128]]
** [[Један оригиналан штрајк]]
** [[Комета]]
** [[Претседници бирачких одбора]]
** [[Везув]]
** [[Аизихтскарте]]
** [[Општинске дете (Бен Акиба)|Општинске дете]]
** [[Станови за издавање]]
** [[Луди март]]
** [[Једна авијатичка породица]]
** [[Из огласа]]
** [[Српски Тиса]]
** [[Где је спаљен Св. Сава]]
** [[Златан зуб]]
** [[Родитељска радост]]
** [[Радиумбург]]
** [[Псећа сезона]]
** [[Просинац]]
** [[После сеобе]]
** [[Поповски штрајк]]
** [[Јесен (Бен Акиба)|Јесен]]
** [[Нова болест]]
** [[Иностранкиње]]
** [[Жене војници]]
** [[Жандарми курзисте]]
** [[Ваздушне лађе]]
** [[Машинско време]]
** [[Између живота и смрти]]
** [[Једна неебска седница]]

* [[Листићи, из пожаревачког затвора (приповетке-козерије)]]

* [[Мале приче]]
** [[Прошлост и будућност]]
** [[Тражи се трећи]]
** [[Човек лаке руке]]
** [[Човек с репом]]
** [[Пљунути отац]]
** [[Протини савети]]
** [[Њен длан]]
** [[Бела Мица]]
** [[Прве седе]]
** [[Три брата]]
** [[Жуљ]]
** [[Духови]]
** [[Огласи]]
** [[Лек од љубави]]

* [[Конференције]]
** [[Српски пијемонт]]
** [[Шта је то љубав]]
** [[Одговор на интерпелацију]]
** [[Мода]]
** [[Алфа и омега]]
** [[Глумац]]

* [[Ташула]]
* [[Из полупрошлости]]
** [[Теразије]]
** [[Трговачка чаршија]]
** [[Зерек]]
** [[Савска алеја]]
** [[Шести април]]
** [[Београдски ханови]]
** [[Прве телеграфске везе]]
** [[Српско бродарство]]
** [[Београд-Земун]]
** [[Французи на Дунаву]]
** [[Прва берза]]
** [[Београдске кафане]]
** [[Први адвокатски испит]]
** [[Једни београдски избори]]
** [[Грађанска касина]]
** [[Прво стрелиште београдско]]
** [[Прве културне ласте]]
** [[Гранд хотел]]
** [[Коларац]]
** [[Наша војна музика]]
** [[Први српски концерат]]
** [[Прва српска опера]]
** [[Дарданели]]
** [[Један мали роман]]
** [[&quot;Морална школа&quot;]]
** [[Како су се забављали наши стари]]
** [[Позоришна кафана]]
** [[Гушанац]]
** [[Балови наших предака]]
** [[Публикум]]
** [[Наш Ромео и Јулија]]
** [[Претерана услуга]]

=== Расправе и уџбеници ===
* [[Реторика]]

=== Разни списи ===

=== Путописи ===
* [[:Датотека:Branislav Nusic Kosovo 1902.pdf|Косово (Опис земље и народа)]]
* [[С Косова на сиње море]]
* [[С обала Охридског језера]]

=== Живот и рад === 

* [[Бранислав Нушић, живот и рад]]
* [[Библиографија]]

=== Туђе и мање познате речи ===

* [[Туђе и мање познате речи]]

=== Преводи ===
* [[Цвеће са истока]]

{{Википедија|Бранислав Нушић}}
[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Српски књижевници|Нушић, Бранислав]]</text>
      <sha1>hf9j5u7zczyr7lmrs07pbnc9acy90zf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146550</id>
      <parentid>146545</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T16:28:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>/* Романи */ Исправио назив једног романа.</comment>
      <origin>146550</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18322" sha1="8kbmxyxdu4b26kqbt1nhk306gn0sgpu" xml:space="preserve">{{аутор
 | име              = Бранислав
 | презиме          = Нушић
 | иницијал_презимена = Н
 | годинарођења     = 1864
 | годинасмрти      = 1938
 | опис             = српски писац, реторичар, фотограф
 | слика            = Branislav Nušić (1904).jpg
 | опис_слике       = Бранислав Нушић 1894
}}

= Дела =

=== Драме ===

* [[Тако је морало бити (драма у три чина)]]
* [[Јесења киша (драма у четири чина)]]
* [[Иза Божјих леђа (драма у три чина)]]
* [[Пучина]] 
* [[Наход (трагедија у пет чинова)]]
* [[Жена без срца]]
* [[Велика недеља (драма у три чина)]]
* [[Томаида (драма у три чина)]]
* [[Кнегиња од Трибала (драма у три чина)]]
* [[Опасна игра (драма)]]
* [[Књига друга (комад у три чина)]]

=== Комедије === 

* [[Протекција (комедија у пет чинова)]]
* [[Свет (комад у четири чина)]]
* [[Пут око света (комедија у десет слика)]]
* [[Госпођа министарка]]
* [[Предговор (Нушић)|Предговор]]
* [[Народни посланик]]
* [[Мистер Долар (комедија у четири чина)]]
* [[Ожалошћена породица]]
* [[Покојник]]
* [[Сумњиво лице]]
* [[Ујеж (комедија у три чина)]]
* [[Др (комедија у четири чина)]]
* [[Свиња (комедија у два чина)]]
* [[Београд некад и сад (весела игра у два дела)]]
* [[Обичан човек (шала у три чина)]]
* [[Прва парница (комедија у три чина)]]
* [[Власт (недовршена)]]
* [[Ђоле Кермит (недовршена)]]

=== Мале сцене === 

* [[Наша деца I (шаљива игра у једном  чину)]]
* [[Наша деца II (шаљива игра у једном  чину)]]
* [[Наша деца III (шаљива игра у једном  чину)]]
* [[Аналфабета (шала у једном чину)]]
* [[Кијавица (комедија у једном чину)]]
* [[Шопенхауер (хумореска у једном  чину)]]
* [[Мува (шала у једном чину)]]
* [[Detto (комедија у једном чину)]]
* [[Два лопова (комедија у једном чину)]]
* [[Кирија]] (шала у једном чину)
* [[Дугме]]
* [[Миш (комедија у једном чину)]]
* [[Код адвоката (комедија у једном чину)]]
* [[Под старост (шаљива игра у једном чину)]]
* [[Један слободан школски час]]

* [[Цицин рођендан (мала сцена за децу)]]
* [[Љиљан и оморика (бајка у пет чинова)]]
* [[Вечност (бајка у три слике)]]

=== Мали комади === 

* [[Кнез од Семберије]]
* [[Хаџи-Лоја (трагедија у једном чину)]]
* [[Растко Немањић (позоришни комад за децу у три слике)]]
* [[Данак у крви (драма у једном чину)]]
* [[Грех за грех (драма у једном чину)]]
* [[Под облацима (драма у једном чину)]]
* [[Туђинче (драмолет у једном чину)]]
* [[Светски рат (фарса у једном чину)]]
* [[Пред позориштем (слика)]]
* [[У српској кући (сцена)]]

=== Романи ===

* [[Општинско дете (роман једног одојчета)]]
* [[Хајдуци (свој дoживљај из детињства)]]
* [[Деветсто петнаеста]]
* [[Аутобиографија]]

=== Приповетке ===

* [[Храм св. Луке у Ровцима]]
* [[Незвани тутор]]
* [[Максим (Бранислав Нушић)|Максим]]
* [[Класа]]
* [[Буба-шваба]]
* [[Добар пријатељ]]
* [[Покојни Серзфим Поповић]]
* [[Царина се мора платити]]
* [[Ноге бр. 14.]] 
* [[Драмски писац]]
* [[Трагедија младости]] 
* [[Политички противник]] 
* [[Кикандонска посла]] 
* [[Тринаести]]
* [[Жртва науке]] 
* [[Наше архиве]] 
* [[Бесни Теофило]] 
* [[Фебруарска идила]] 
* [[Две концертне тачке]] 
* [[Министарско прасе]] 
* [[Спира „Соко&quot;]]
* [[Кутњак]] 
* [[Гадан сан]] 
* [[Препоручено писмо]] 
* [[Девојка са недостатком]] 
* [[Паметнији увек попушта]] 
* [[Бањске панталоне]] 
* [[Породични саветник]] 
* [[Дилетантска представа]] 
* [[Једна ведра ноћ]] 
* [[Г. Томина друга младост]] 
* [[Divina comedia]] 
* [[Шећерна болест]] 
* [[Самоубица]]   
* [[Мона Вана]]   
* [[Посмртно слово]]
* [[Добротвор]] 
* [[Једна прича састављена маказама]] 
* [[Моје бистро дете]] 
* [[Продавац гробница]] 
* [[Џелат]] 
* [[Једна афера]] 
* [[Длака]] 
* [[Невоље Аркадија Јаковљевића]]
* [[Линија]] 
* [[Ампутација]] 
* [[Мис Мачковац]]
* [[Господин Томине бриге]] 
* [[Бесплатна улазница]]
* [[Један изгубљени дневник]] 
* [[Тежак човек]] 
* [[Посмртна беседа]] 
* [[Отворило се небо]] 
* [[Таман!]] 
* [[Фотографија]]
* [[Кривично одељење]] 
* [[Операција]] 
* [[Девојка са недостатком]] 
* [[Велики ноћни напад г. Симе Спасојевића]] 
* [[Ускршња прича]] 
* [[Трећи Божић]] 
* [[Књижица]] 
* [[Џелат]] 
* [[Јова]] 
* [[Вино које трезни]] 
* [[Човек с темпераментом]] 
* [[Брат од тетке]] 
* [[Сан је лажа а Јава је истина]] 

* [[Приповетке једног каплара]]
** [[Предговор (Приповетке једног каплара)|Предговор]]
** [[Позив (Приповетке једног каплара)|Позив]]
** [[Опроштај (Приповетке једног каплара)|Опроштај]]
** [[Под шатором (Приповетке једног каплара)|Под шатором]]
** [[Први плотун (Приповетке једног каплара)|Први плотун]]
** [[Птичице божје]]
** [[Капетан Милић]]
** [[Трубач (Нушић)|Трубач]]
** [[Бела застава]]
** [[Пусто огњиште]]
** [[На превијалишту]]
** [[На разбојишту]]
** [[Свети Арханђел Михаило]]
** [[Ко је то?]]
** [[Петар Дабић]]
** [[Дуња]]
** [[Шињел]]
** [[Број 23]]
** [[Мој ђак]]
** [[Спровод]]
** [[На одсуство]]

==== Рамазанске вечери ====
** [[Лале]]

==== Бен Акиба I (збирка фељтона) ====
** [[Српски књижевник]]		
** [[На Калимегдану]]
** [[После митинга]]
** [[Одговор на један позив]]
** [[Моји другови министри]]
** [[Лаж (Нушић)|Лаж]]
** [[Капут народног посланика]]
** [[Једна београдска статистика]]
** [[Регулација, нивелација, канализација]]
** [[Мој први интервју]]
** [[Полаженик]]
** [[Добротвор]]
** [[Пензионер с квалификацијама]]
** [[Са Сремчевог погреба]]
** [[Друштво за заштиту животиња]]
** [[Попис становништва]]
** [[Једна лекција из земљописа]]
** [[Кафа са салатом]]
** [[Са јучерањих трка]]
** [[Средње-европско време]]
** [[Апарат за секирацију]]
** [[Трамвајска кола бр. 63]]
** [[У шинтерским колима]]
** [[Поп официр]]
** [[Црногорска банка]]
** [[Пролеће (Нушић)|Пролеће]]
** [[Први јули]]
** [[Бели удовац]]
** [[Један чудан доктор]]
** [[Иследна комисија]]
** [[Свештеничко питање]]
** [[Телеграфија без жица]]
** [[Посланички станови]]
** [[Изборни дневник]]
** [[Моја кандидација]]
** [[Куће склоне паду]]
** [[Како се намножило племе акционара]]
** [[Спаљивање мртваца]]
** [[Нервоза]]
** [[Заборављене ствари]]
** [[Пре и после рата]]
** [[Ратна штета]]
** [[Предлог за химну]]
** [[Министарско прасе]]
** [[Палилулски Милош Велики]]
** [[Бр. 46]]
** [[Госпођа Милихброт]]
** [[Одбор за дочек]]
** [[Жандармски конгрес]]

==== Бен Акиба II (збирка фељтона) ====
** [[Народни празник]]
** [[Пред догађајима]]
** [[Status quo]]
** [[После једне бербе]]
** [[Ситуација]]
** [[„Полиција трага&quot;]]
** [[Изборни епилог]]
** [[Између живота и смрти]]
** [[Тешки дани]]
** [[Ја као ратни дописник]]
** [[Моја анкета]]
** [[Најкраћи пут]]
** [[Мој Маша]]
** [[Попис ствари]]
** [[Један накит]]
** [[Један дијалог]]
** [[Интервју са голом женом]]
** [[Изложбена експедицаја]]
** [[Годишњи зборови]]
** [[Кућне мазе]]
** [[Мој двобој]]
** [[Младенци]]
** [[Интервју са Св. Савом]]
** [[Интервју са Синаа-пашом]]
** [[Сапун]]		
** [[Опапрукција]]			
** [[Балканска изложба]]			
** [[Споменица]]			
** [[Још једна банка]]			
** [[Свадба на трамвају]]			
** [[Сатови по разним Европама]]			
** [[Домаћи речник]]			
** [[Тодорово сито]]			
** [[Поплава]]			
** [[Код нас је боље]]			
** [[Псеће питање]]			
** [[Евина јабука]]			
** [[Опсерваторија]]			
** [[Концерат на лађи]]	
** [[Реформа православног календара]]		
** [[Две буве]]			
** [[Дорћолски Адам и Ева]]		
** [[Једна нова раса људи]]	
** [[Страсна недеља (Нушић)|Страсна недеља]]
** [[Згодан сведок]]			
** [[Брачна математика]]			
** [[Поп тркач]]	
** [[Свињска њушка]]			
** [[Наша администрација]]			
** [[Један милион]]		
** [[Ново подузеће]]			
** [[Неприлике]]		
** [[Рвање]]		
** [[Дечја недеља]]			
** [[Брачне лисице]]			
** [[Петстогодишњица]]			
** [[Заложене ствари]]			
** [[Братски односи]]
** [[Наши одбори]]
** [[Наши млађи]] .
** [[Фебруар]]
** [[Друштво за улепшавање]]
** [[Крађа у нашој редакцији]]
** [[Како се мужеви изговарају]]
** [[Једна обична каријера]]
** [[Брачни политички речник]]
** [[Последња самачка ноћ]]
** [[Пола разговора]]
** [[Свак на своме месту]]
** [[Књижевна пијаца]]
** [[О великом послу]]
** [[Прва српска комисија]]

==== Бен Акиба III (збирка фељтона) ====
** [[Дар]]
** [[Сима самац]]
** [[Машина за летење]]
** [[Погреб Пере Спасића]]
** [[Марк Твен]]
** [[Реп]]
** [[Моје кумовање]]
** [[Владарске посете]]
** [[Чудновате срећке]]
** [[Један велеиздајнички лист]]
** [[Турска револуција]]
*** [[Револуција]]
*** [[Ситуација]]
*** [[Султан доле, султан горе]]
*** [[Солунски султан]]
** [[Моја јучерашња смрт]]
** [[Пропаст света]]
** [[Београдска рачуница]]
** [[Монолог једне бирачке куглице]]
** [[Будући људи]]
** [[један магарећи роман]]
** [[Војни пси]]
** [[Мушке уседелице]]
** [[Канцеларијска кафа]]
** [[Криза]]
** [[Нови календар]]
** [[Ноћ у очи прославе]]
** [[Откриће Севернога пола]]
** [[Партија шаха]]
** [[Полицијски пси]]
** [[Политичке свадбе]]
** [[Поштански штрајк]]
** [[Петровдан]]
** [[Интересантан извршитељ]]
** [[Свињски диалог]]
** [[Смотра]]
** [[Реоганизација неба]]
** [[Узбуна]]
** [[Опет криза]]
** [[Један богат темељ]]
** [[Митров-дан]]
** [[Покојни поп]]
** [[Једна мрачна забава]]
** [[Белгијска мисија]]
** [[Наше заразе]]
** [[Кметско питање]]
** [[Два важна корака]]
** [[Маскенбал]]
** [[Параграф 128]]
** [[Један оригиналан штрајк]]
** [[Комета]]
** [[Претседници бирачких одбора]]
** [[Везув]]
** [[Аизихтскарте]]
** [[Општинске дете (Бен Акиба)|Општинске дете]]
** [[Станови за издавање]]
** [[Луди март]]
** [[Једна авијатичка породица]]
** [[Из огласа]]
** [[Српски Тиса]]
** [[Где је спаљен Св. Сава]]
** [[Златан зуб]]
** [[Родитељска радост]]
** [[Радиумбург]]
** [[Псећа сезона]]
** [[Просинац]]
** [[После сеобе]]
** [[Поповски штрајк]]
** [[Јесен (Бен Акиба)|Јесен]]
** [[Нова болест]]
** [[Иностранкиње]]
** [[Жене војници]]
** [[Жандарми курзисте]]
** [[Ваздушне лађе]]
** [[Машинско време]]
** [[Између живота и смрти]]
** [[Једна неебска седница]]

* [[Листићи, из пожаревачког затвора (приповетке-козерије)]]

* [[Мале приче]]
** [[Прошлост и будућност]]
** [[Тражи се трећи]]
** [[Човек лаке руке]]
** [[Човек с репом]]
** [[Пљунути отац]]
** [[Протини савети]]
** [[Њен длан]]
** [[Бела Мица]]
** [[Прве седе]]
** [[Три брата]]
** [[Жуљ]]
** [[Духови]]
** [[Огласи]]
** [[Лек од љубави]]

* [[Конференције]]
** [[Српски пијемонт]]
** [[Шта је то љубав]]
** [[Одговор на интерпелацију]]
** [[Мода]]
** [[Алфа и омега]]
** [[Глумац]]

* [[Ташула]]
* [[Из полупрошлости]]
** [[Теразије]]
** [[Трговачка чаршија]]
** [[Зерек]]
** [[Савска алеја]]
** [[Шести април]]
** [[Београдски ханови]]
** [[Прве телеграфске везе]]
** [[Српско бродарство]]
** [[Београд-Земун]]
** [[Французи на Дунаву]]
** [[Прва берза]]
** [[Београдске кафане]]
** [[Први адвокатски испит]]
** [[Једни београдски избори]]
** [[Грађанска касина]]
** [[Прво стрелиште београдско]]
** [[Прве културне ласте]]
** [[Гранд хотел]]
** [[Коларац]]
** [[Наша војна музика]]
** [[Први српски концерат]]
** [[Прва српска опера]]
** [[Дарданели]]
** [[Један мали роман]]
** [[&quot;Морална школа&quot;]]
** [[Како су се забављали наши стари]]
** [[Позоришна кафана]]
** [[Гушанац]]
** [[Балови наших предака]]
** [[Публикум]]
** [[Наш Ромео и Јулија]]
** [[Претерана услуга]]

=== Расправе и уџбеници ===
* [[Реторика]]

=== Разни списи ===

=== Путописи ===
* [[:Датотека:Branislav Nusic Kosovo 1902.pdf|Косово (Опис земље и народа)]]
* [[С Косова на сиње море]]
* [[С обала Охридског језера]]

=== Живот и рад === 

* [[Бранислав Нушић, живот и рад]]
* [[Библиографија]]

=== Туђе и мање познате речи ===

* [[Туђе и мање познате речи]]

=== Преводи ===
* [[Цвеће са истока]]

{{Википедија|Бранислав Нушић}}
[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Српски књижевници|Нушић, Бранислав]]</text>
      <sha1>8kbmxyxdu4b26kqbt1nhk306gn0sgpu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146551</id>
      <parentid>146550</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T16:30:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>/* Романи */ Уклонио поднаслове из хипервеза.</comment>
      <origin>146551</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18256" sha1="6qrpc4wok5crjnmlefeii3srl8d7mgs" xml:space="preserve">{{аутор
 | име              = Бранислав
 | презиме          = Нушић
 | иницијал_презимена = Н
 | годинарођења     = 1864
 | годинасмрти      = 1938
 | опис             = српски писац, реторичар, фотограф
 | слика            = Branislav Nušić (1904).jpg
 | опис_слике       = Бранислав Нушић 1894
}}

= Дела =

=== Драме ===

* [[Тако је морало бити (драма у три чина)]]
* [[Јесења киша (драма у четири чина)]]
* [[Иза Божјих леђа (драма у три чина)]]
* [[Пучина]] 
* [[Наход (трагедија у пет чинова)]]
* [[Жена без срца]]
* [[Велика недеља (драма у три чина)]]
* [[Томаида (драма у три чина)]]
* [[Кнегиња од Трибала (драма у три чина)]]
* [[Опасна игра (драма)]]
* [[Књига друга (комад у три чина)]]

=== Комедије === 

* [[Протекција (комедија у пет чинова)]]
* [[Свет (комад у четири чина)]]
* [[Пут око света (комедија у десет слика)]]
* [[Госпођа министарка]]
* [[Предговор (Нушић)|Предговор]]
* [[Народни посланик]]
* [[Мистер Долар (комедија у четири чина)]]
* [[Ожалошћена породица]]
* [[Покојник]]
* [[Сумњиво лице]]
* [[Ујеж (комедија у три чина)]]
* [[Др (комедија у четири чина)]]
* [[Свиња (комедија у два чина)]]
* [[Београд некад и сад (весела игра у два дела)]]
* [[Обичан човек (шала у три чина)]]
* [[Прва парница (комедија у три чина)]]
* [[Власт (недовршена)]]
* [[Ђоле Кермит (недовршена)]]

=== Мале сцене === 

* [[Наша деца I (шаљива игра у једном  чину)]]
* [[Наша деца II (шаљива игра у једном  чину)]]
* [[Наша деца III (шаљива игра у једном  чину)]]
* [[Аналфабета (шала у једном чину)]]
* [[Кијавица (комедија у једном чину)]]
* [[Шопенхауер (хумореска у једном  чину)]]
* [[Мува (шала у једном чину)]]
* [[Detto (комедија у једном чину)]]
* [[Два лопова (комедија у једном чину)]]
* [[Кирија]] (шала у једном чину)
* [[Дугме]]
* [[Миш (комедија у једном чину)]]
* [[Код адвоката (комедија у једном чину)]]
* [[Под старост (шаљива игра у једном чину)]]
* [[Један слободан школски час]]

* [[Цицин рођендан (мала сцена за децу)]]
* [[Љиљан и оморика (бајка у пет чинова)]]
* [[Вечност (бајка у три слике)]]

=== Мали комади === 

* [[Кнез од Семберије]]
* [[Хаџи-Лоја (трагедија у једном чину)]]
* [[Растко Немањић (позоришни комад за децу у три слике)]]
* [[Данак у крви (драма у једном чину)]]
* [[Грех за грех (драма у једном чину)]]
* [[Под облацима (драма у једном чину)]]
* [[Туђинче (драмолет у једном чину)]]
* [[Светски рат (фарса у једном чину)]]
* [[Пред позориштем (слика)]]
* [[У српској кући (сцена)]]

=== Романи ===

* [[Општинско дете]]
* [[Хајдуци (Нушић)|Хајдуци]]
* [[Деветсто петнаеста]]
* [[Аутобиографија]]

=== Приповетке ===

* [[Храм св. Луке у Ровцима]]
* [[Незвани тутор]]
* [[Максим (Бранислав Нушић)|Максим]]
* [[Класа]]
* [[Буба-шваба]]
* [[Добар пријатељ]]
* [[Покојни Серзфим Поповић]]
* [[Царина се мора платити]]
* [[Ноге бр. 14.]] 
* [[Драмски писац]]
* [[Трагедија младости]] 
* [[Политички противник]] 
* [[Кикандонска посла]] 
* [[Тринаести]]
* [[Жртва науке]] 
* [[Наше архиве]] 
* [[Бесни Теофило]] 
* [[Фебруарска идила]] 
* [[Две концертне тачке]] 
* [[Министарско прасе]] 
* [[Спира „Соко&quot;]]
* [[Кутњак]] 
* [[Гадан сан]] 
* [[Препоручено писмо]] 
* [[Девојка са недостатком]] 
* [[Паметнији увек попушта]] 
* [[Бањске панталоне]] 
* [[Породични саветник]] 
* [[Дилетантска представа]] 
* [[Једна ведра ноћ]] 
* [[Г. Томина друга младост]] 
* [[Divina comedia]] 
* [[Шећерна болест]] 
* [[Самоубица]]   
* [[Мона Вана]]   
* [[Посмртно слово]]
* [[Добротвор]] 
* [[Једна прича састављена маказама]] 
* [[Моје бистро дете]] 
* [[Продавац гробница]] 
* [[Џелат]] 
* [[Једна афера]] 
* [[Длака]] 
* [[Невоље Аркадија Јаковљевића]]
* [[Линија]] 
* [[Ампутација]] 
* [[Мис Мачковац]]
* [[Господин Томине бриге]] 
* [[Бесплатна улазница]]
* [[Један изгубљени дневник]] 
* [[Тежак човек]] 
* [[Посмртна беседа]] 
* [[Отворило се небо]] 
* [[Таман!]] 
* [[Фотографија]]
* [[Кривично одељење]] 
* [[Операција]] 
* [[Девојка са недостатком]] 
* [[Велики ноћни напад г. Симе Спасојевића]] 
* [[Ускршња прича]] 
* [[Трећи Божић]] 
* [[Књижица]] 
* [[Џелат]] 
* [[Јова]] 
* [[Вино које трезни]] 
* [[Човек с темпераментом]] 
* [[Брат од тетке]] 
* [[Сан је лажа а Јава је истина]] 

* [[Приповетке једног каплара]]
** [[Предговор (Приповетке једног каплара)|Предговор]]
** [[Позив (Приповетке једног каплара)|Позив]]
** [[Опроштај (Приповетке једног каплара)|Опроштај]]
** [[Под шатором (Приповетке једног каплара)|Под шатором]]
** [[Први плотун (Приповетке једног каплара)|Први плотун]]
** [[Птичице божје]]
** [[Капетан Милић]]
** [[Трубач (Нушић)|Трубач]]
** [[Бела застава]]
** [[Пусто огњиште]]
** [[На превијалишту]]
** [[На разбојишту]]
** [[Свети Арханђел Михаило]]
** [[Ко је то?]]
** [[Петар Дабић]]
** [[Дуња]]
** [[Шињел]]
** [[Број 23]]
** [[Мој ђак]]
** [[Спровод]]
** [[На одсуство]]

==== Рамазанске вечери ====
** [[Лале]]

==== Бен Акиба I (збирка фељтона) ====
** [[Српски књижевник]]		
** [[На Калимегдану]]
** [[После митинга]]
** [[Одговор на један позив]]
** [[Моји другови министри]]
** [[Лаж (Нушић)|Лаж]]
** [[Капут народног посланика]]
** [[Једна београдска статистика]]
** [[Регулација, нивелација, канализација]]
** [[Мој први интервју]]
** [[Полаженик]]
** [[Добротвор]]
** [[Пензионер с квалификацијама]]
** [[Са Сремчевог погреба]]
** [[Друштво за заштиту животиња]]
** [[Попис становништва]]
** [[Једна лекција из земљописа]]
** [[Кафа са салатом]]
** [[Са јучерањих трка]]
** [[Средње-европско време]]
** [[Апарат за секирацију]]
** [[Трамвајска кола бр. 63]]
** [[У шинтерским колима]]
** [[Поп официр]]
** [[Црногорска банка]]
** [[Пролеће (Нушић)|Пролеће]]
** [[Први јули]]
** [[Бели удовац]]
** [[Један чудан доктор]]
** [[Иследна комисија]]
** [[Свештеничко питање]]
** [[Телеграфија без жица]]
** [[Посланички станови]]
** [[Изборни дневник]]
** [[Моја кандидација]]
** [[Куће склоне паду]]
** [[Како се намножило племе акционара]]
** [[Спаљивање мртваца]]
** [[Нервоза]]
** [[Заборављене ствари]]
** [[Пре и после рата]]
** [[Ратна штета]]
** [[Предлог за химну]]
** [[Министарско прасе]]
** [[Палилулски Милош Велики]]
** [[Бр. 46]]
** [[Госпођа Милихброт]]
** [[Одбор за дочек]]
** [[Жандармски конгрес]]

==== Бен Акиба II (збирка фељтона) ====
** [[Народни празник]]
** [[Пред догађајима]]
** [[Status quo]]
** [[После једне бербе]]
** [[Ситуација]]
** [[„Полиција трага&quot;]]
** [[Изборни епилог]]
** [[Између живота и смрти]]
** [[Тешки дани]]
** [[Ја као ратни дописник]]
** [[Моја анкета]]
** [[Најкраћи пут]]
** [[Мој Маша]]
** [[Попис ствари]]
** [[Један накит]]
** [[Један дијалог]]
** [[Интервју са голом женом]]
** [[Изложбена експедицаја]]
** [[Годишњи зборови]]
** [[Кућне мазе]]
** [[Мој двобој]]
** [[Младенци]]
** [[Интервју са Св. Савом]]
** [[Интервју са Синаа-пашом]]
** [[Сапун]]		
** [[Опапрукција]]			
** [[Балканска изложба]]			
** [[Споменица]]			
** [[Још једна банка]]			
** [[Свадба на трамвају]]			
** [[Сатови по разним Европама]]			
** [[Домаћи речник]]			
** [[Тодорово сито]]			
** [[Поплава]]			
** [[Код нас је боље]]			
** [[Псеће питање]]			
** [[Евина јабука]]			
** [[Опсерваторија]]			
** [[Концерат на лађи]]	
** [[Реформа православног календара]]		
** [[Две буве]]			
** [[Дорћолски Адам и Ева]]		
** [[Једна нова раса људи]]	
** [[Страсна недеља (Нушић)|Страсна недеља]]
** [[Згодан сведок]]			
** [[Брачна математика]]			
** [[Поп тркач]]	
** [[Свињска њушка]]			
** [[Наша администрација]]			
** [[Један милион]]		
** [[Ново подузеће]]			
** [[Неприлике]]		
** [[Рвање]]		
** [[Дечја недеља]]			
** [[Брачне лисице]]			
** [[Петстогодишњица]]			
** [[Заложене ствари]]			
** [[Братски односи]]
** [[Наши одбори]]
** [[Наши млађи]] .
** [[Фебруар]]
** [[Друштво за улепшавање]]
** [[Крађа у нашој редакцији]]
** [[Како се мужеви изговарају]]
** [[Једна обична каријера]]
** [[Брачни политички речник]]
** [[Последња самачка ноћ]]
** [[Пола разговора]]
** [[Свак на своме месту]]
** [[Књижевна пијаца]]
** [[О великом послу]]
** [[Прва српска комисија]]

==== Бен Акиба III (збирка фељтона) ====
** [[Дар]]
** [[Сима самац]]
** [[Машина за летење]]
** [[Погреб Пере Спасића]]
** [[Марк Твен]]
** [[Реп]]
** [[Моје кумовање]]
** [[Владарске посете]]
** [[Чудновате срећке]]
** [[Један велеиздајнички лист]]
** [[Турска револуција]]
*** [[Револуција]]
*** [[Ситуација]]
*** [[Султан доле, султан горе]]
*** [[Солунски султан]]
** [[Моја јучерашња смрт]]
** [[Пропаст света]]
** [[Београдска рачуница]]
** [[Монолог једне бирачке куглице]]
** [[Будући људи]]
** [[један магарећи роман]]
** [[Војни пси]]
** [[Мушке уседелице]]
** [[Канцеларијска кафа]]
** [[Криза]]
** [[Нови календар]]
** [[Ноћ у очи прославе]]
** [[Откриће Севернога пола]]
** [[Партија шаха]]
** [[Полицијски пси]]
** [[Политичке свадбе]]
** [[Поштански штрајк]]
** [[Петровдан]]
** [[Интересантан извршитељ]]
** [[Свињски диалог]]
** [[Смотра]]
** [[Реоганизација неба]]
** [[Узбуна]]
** [[Опет криза]]
** [[Један богат темељ]]
** [[Митров-дан]]
** [[Покојни поп]]
** [[Једна мрачна забава]]
** [[Белгијска мисија]]
** [[Наше заразе]]
** [[Кметско питање]]
** [[Два важна корака]]
** [[Маскенбал]]
** [[Параграф 128]]
** [[Један оригиналан штрајк]]
** [[Комета]]
** [[Претседници бирачких одбора]]
** [[Везув]]
** [[Аизихтскарте]]
** [[Општинске дете (Бен Акиба)|Општинске дете]]
** [[Станови за издавање]]
** [[Луди март]]
** [[Једна авијатичка породица]]
** [[Из огласа]]
** [[Српски Тиса]]
** [[Где је спаљен Св. Сава]]
** [[Златан зуб]]
** [[Родитељска радост]]
** [[Радиумбург]]
** [[Псећа сезона]]
** [[Просинац]]
** [[После сеобе]]
** [[Поповски штрајк]]
** [[Јесен (Бен Акиба)|Јесен]]
** [[Нова болест]]
** [[Иностранкиње]]
** [[Жене војници]]
** [[Жандарми курзисте]]
** [[Ваздушне лађе]]
** [[Машинско време]]
** [[Између живота и смрти]]
** [[Једна неебска седница]]

* [[Листићи, из пожаревачког затвора (приповетке-козерије)]]

* [[Мале приче]]
** [[Прошлост и будућност]]
** [[Тражи се трећи]]
** [[Човек лаке руке]]
** [[Човек с репом]]
** [[Пљунути отац]]
** [[Протини савети]]
** [[Њен длан]]
** [[Бела Мица]]
** [[Прве седе]]
** [[Три брата]]
** [[Жуљ]]
** [[Духови]]
** [[Огласи]]
** [[Лек од љубави]]

* [[Конференције]]
** [[Српски пијемонт]]
** [[Шта је то љубав]]
** [[Одговор на интерпелацију]]
** [[Мода]]
** [[Алфа и омега]]
** [[Глумац]]

* [[Ташула]]
* [[Из полупрошлости]]
** [[Теразије]]
** [[Трговачка чаршија]]
** [[Зерек]]
** [[Савска алеја]]
** [[Шести април]]
** [[Београдски ханови]]
** [[Прве телеграфске везе]]
** [[Српско бродарство]]
** [[Београд-Земун]]
** [[Французи на Дунаву]]
** [[Прва берза]]
** [[Београдске кафане]]
** [[Први адвокатски испит]]
** [[Једни београдски избори]]
** [[Грађанска касина]]
** [[Прво стрелиште београдско]]
** [[Прве културне ласте]]
** [[Гранд хотел]]
** [[Коларац]]
** [[Наша војна музика]]
** [[Први српски концерат]]
** [[Прва српска опера]]
** [[Дарданели]]
** [[Један мали роман]]
** [[&quot;Морална школа&quot;]]
** [[Како су се забављали наши стари]]
** [[Позоришна кафана]]
** [[Гушанац]]
** [[Балови наших предака]]
** [[Публикум]]
** [[Наш Ромео и Јулија]]
** [[Претерана услуга]]

=== Расправе и уџбеници ===
* [[Реторика]]

=== Разни списи ===

=== Путописи ===
* [[:Датотека:Branislav Nusic Kosovo 1902.pdf|Косово (Опис земље и народа)]]
* [[С Косова на сиње море]]
* [[С обала Охридског језера]]

=== Живот и рад === 

* [[Бранислав Нушић, живот и рад]]
* [[Библиографија]]

=== Туђе и мање познате речи ===

* [[Туђе и мање познате речи]]

=== Преводи ===
* [[Цвеће са истока]]

{{Википедија|Бранислав Нушић}}
[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Српски књижевници|Нушић, Бранислав]]</text>
      <sha1>6qrpc4wok5crjnmlefeii3srl8d7mgs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Анексија Босне и Херцеговине и социјална демократија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>18287</id>
    <revision>
      <id>146549</id>
      <parentid>140601</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T16:22:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146549</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12278" sha1="roytxfltv05dynscec6km5h4ow8qsiu" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов=АНЕКСИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И СОЦИЈАЛНА ДЕМОКРАТИЈА 
| одељак=
| аутор=Димитрије Туцовић
| година=1908
| белешке= Говор Димитрија Туцовића поводом анексије Босне и Херцеговине.
}}

Ово ненормално стање и ови неприродни односи на Балкану последица су освајачке политике великих капиталистичких сила. Кроз цео 19. век звезда водиља руске спољне политике јесте Цариград. Заузети Цариград значи доминирати Балканом. Али, директно продирање на Балкан спречавају остали велики капиталистички конкуреити. Њој је потребно оруђе за њену балканску политику. То је требало да јој буде Бугарска. Она ослобођава Бугарску, а Санстефанским уговором пројектира Велику Бугарску, која би у ствари била само њена губернија. Највећи ривал Русије, Енглеска, увиђа опасност од свега тога, и после руско-турскога рата гура Аустро-Угарску на Балкан да паралише тежње Русије. Енглеска „просвећена”, „цивилизована” Енглеска даје Аустро-Угарској Босну и Херцеговину, баца у ропство читав један народ од два милиона! Велике европске силе бациле су, за рачун својих интереса, Босну и Херцеговину у ропство: како се данас може онекивати да ће исте те велике силе бити ослободиоци Босне и Херцеговине, и ко може да буде толико наиван да на њих апелује!

Ту своју освајачку капиталистичку политику европске грабљивице маскирају тежњом „да цивилизују” остале народе, да им наметну своју културу. Међутим, оно што они заузетим народима намећу само је тиранија. Народи који услед својих несрећних историјских и политичких односа и географског положаја нису имали могућности да иду напоредо са осталима, увиђају своју заосталост. Али то још не значи да су они неспособни за културу. Напротив, они је жудно прихватају и примају. Међутим, култура се не може натурати, она тим путем не продире. Ми балкански народи хоћемо да уживамо у продуктима песничкога генија Немца Гетеа и Шилера; ми радо прихватамо философске резултате њихових дубоких мислилаца; ми тежимо за техником тога народа технике. Али, нама не треба глупа аустријска бирократија, која је у својој сопственој земљи некада забрањивала Гетеова Фауста; ми нећемо римске језуите који деморалишу патријархалну чистоту српскога народа у Босни и Херцеговини; ми се грозимо од милитаристичке и реакционарне најезде званичне Аустро-Угарске.

А само то она је дала народу у Босни и Херцеговини. Она је ушла да тобож модернизује Босну. Међутим, стари, средњевековни аграрни односи и данас трају. Земља на којој сељак ради и коју он култивише и оплођава није његова, већ аге за кога он ради. Аустро-Угарски режим је задржао све те терете и њима додао још нове гломазне бирократске државне машинерије. Ништа бољи положај варошкога пролетаријата није. Представници капитализма јесу најчешће једновремено и представници државне власти. Они којима пролетаријат треба да се обраћа за заштиту од неограничене експлоатације која се над њима у радионици врши јесу у исти мах и његови принципи! Па и без тога, власти су циничке и капиталистичке слуге у највећој мери. Ту скоро, када су радници у једној вароши тражили од власти одобрење да створе своју синдикалну организацију упућени су — на послодавца, ако им он то одобри! А већ су целоме свету познате политичке „слободе” у тим окупираним земљама! Ванредно стање у перманенцији! За један безопасан уводни чланак — који је конфискован пре него што је и пуштен у свет — људи се кажњавају са 44 године тешке робије!

Српски власници позивају данас пролетаријат Србије да се бори против тога стања у Босни и Херцеговини, да чак и крв пролива за ослобођење тамошњих Срба. Пролетаријат Србије разуме очајни положај босанско-херцеговачкога народа; он саосећа са њиме више но ма која друга класа у Србији. Али, шта би он понео за уздарје народу у Босни и Херцеговини када би прешао Дрину? Србијанске слободе? Је ли то слободна и демократска земља — како у Србији владајућа класа увек декламује — у којој радници немају основнога грађанскога права, права гласа, у којој је цензус реакционарнији него данас у Турској? Је ли то слобода, у земљи у којој су наши радници по унутрашњости — они у Чачку, на пример — предани на милост и немилост кметовима и пандурима, који су тамо паше и који газе и уставе и законе? Је ли то слобода када се толиким хиљадама рударских радника одузима право коалиције које им је изрично Уставом загарантовано, одузима Службеним редом на рудницима за које је сам министар признао да је драконски а кога је „Народна” скупштина, и поред енергичнога протеста нашега посланика, ипак одржала у снази! И је ли, најпосле, то демократска земља, у којој је министар правде један самосталски „демократ” који ни данас неће да помилује одговорне уреднике „Радничких новина” који на страни умиру од глади а пушта у масама најординарније разбојнике? И то данас, кад се и највећи реакционар на Балкану, Никола са Цетиња, сетио да помилује оне за које је доказивао да су се бомбама хтели против њега борити!

Ипак, социјална демократија најодлучније устаје против овог варварскога акта анексије. Мешање Аустро-Угарске постало је кобно по историјски развитак народа на Балкану. Окупација Босне и Херцеговине сасвим је омела природно развијање балканских нација и њихово груписање. Да није тога било, данас би на Балкану већ било извршено то национално груписање, без кога нема правилнога политичкога и културнога развијања. Национално груписање има свога корена у веома дубоким социјалним и економоким односима. Оно је њихова нужна последица, неминован резултат. Спречавати значи стављати се на супрот неодољивој сили историјскога развитка која хоће своје право и која мора да буде победилац! Аустро-Угарска се истиче насупрот тој историјској нужности, она гази право нације на постојање, она на Балкану ствара ненормално стање које је опасност за културу, за светски мир. Анексија Босне и Херцеговине није стабилисање, учвршћивање односа на Балкану и гаранција мира; она, тек, значи почетак једнога од најнемирнијих периода на овоме полуострву. И баш због тога што се грозимо рата који уништава све културне тековине човечанства и што интернационални пролетаријат има интереса у светскоме миру више но ма ко други, јер је тек мир претходни услов за његово корачање ка социјалистичкоме идеалу, српска социјална демократија подиже протест против овог акта анексије и заузеће се код осталих европских братских социјалистичких партија да се дигне за право српског народа, јер независност балканских народности најјаче је и једино јемство да Балкан престане бити „кутак непогода за Европу” и најуспешније средство у борби против рата а за мирно, културно развијање Европе, човечанства!

== Извор ==
''Радничке новине'', бр. 118, 30. септембар 1908. 

{{ЈВ-аутор|Димитрије Туцовић|1908}}

[[Категорија:Димитрије Туцовић]]
[[Категорија:Говори]]</text>
      <sha1>roytxfltv05dynscec6km5h4ow8qsiu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Милета Јакшић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>24003</id>
    <revision>
      <id>146514</id>
      <parentid>136109</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T14:09:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>146514</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15646" sha1="riutz5q4nd7u724co7i68l8oqdngt98" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Милета
| презиме = Јакшић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења = 1863
| годинасмрти = 1935
| опис = '''Милета Јакшић''' (1863-1935) био је српски књижевник и православни свештеник.
| слика = Mileta Jaksic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Милета Јакшић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

&lt;center&gt;
=Дела=

=== Христос на путу ===
[[Анђео смрти]] | [[Беле и црвене руже]] | [[Голгота]] | [[Јован пустињак]] | [[Кукавица (Милета Јакшић)|Кукавица]] | [[Легенда о глувонемој]] | [[Магдалена (Милета Јакшић)|Магдалена]] | [[Маријин вео]] | [[Мирјам]] | [[Мудри слуга]] | [[Мушице]] | [[Ноћ у пустињи]] | [[Прича о ђаволу]] | [[Разбијен крчаг]] | [[Сиротињска крв]] | [[Сироче (Милета Јакшић)|Сироче]] | [[Христос на путу]] | [[Христос у крчми]]
&lt;br&gt;&lt;br&gt;

== Песме ==
=== Песме ===
[[Nocturni flores]] (I-V) | [[Бог тихи]] | [[Весело је]] | [[Вече на трави]] | [[Вече у шуми]] | [[Жабе (Милета Јакшић)|Жабе]] | [[Живот (2)|Живот (Твоје је јутро које те пробуди...)]] | [[Из Дневника]] | [[Једно јутро]] | [[Крајње куће]] | [[Летњи дани]] | [[Март (2)|Март (Време кад врба...)]]/[[Једном...]] | [[Март|Март (Пустило јару мартовско сунце...)]] | [[На месечини]] | [[Ноћ (2)|Ноћ (Откуд долазиш, разблудна ноћи...)]]/Летња ноћ | [[Обмана (Милета Јакшић)|Обмана]] | [[Пеге (Милета Јакшић)|Пеге]] | [[Песник и песма]] | [[Писмо из манастира]] | [[Рано јутро]] | [[С ветром]] | [[Стари записи]] | [[Старост (Милета Јакшић)|Старост]] | [[Тихо пристаниште]] | [[Утеха (Када за гором...)]] | [[Утеха (Плакати, нашто?...)]] | [[Цветку (Милета Јакшић)|Цветку]]
&lt;br&gt;

'''МЛАДОСТ'''

[[Не могу ти рећи]] | [[Несаница]] | [[Она (Милета Јакшић)|Она]] | [[Очекивање (Милета Јакшић)|Очекивање]] | [[Посета (Милета Јакшић)|Посета]] | [[Последња ружа (Милета Јакшић)|Последња ружа]]/[[У јесен (Милета Јакшић)|У јесен]] | [[Први и други састанак]] | [[Растанак (Милета Јакшић)|Растанак]]/[[На растанку (Милета Јакшић)|На растанку]] | [[У пролеће (Милета Јакшић)|У пролеће]]
&lt;br&gt;

'''ЉИЉАНИ ПОЉСКИ'''

[[Кишица мину]] | [[Метаморфоза]] | [[На омари]] | [[Облаци]] | [[Пред подне]]/[[У пољу (Милета Јакшић)|У пољу]] | [[Успомене (Милета Јакшић)|Успомене]]
&lt;br&gt;

'''ПРОЛЕЋЕ'''

[[Благи ветар]] | [[Међу горама]] | [[Нада (Милета Јакшић)|Нада]] | [[Промахује]] | [[Спавају пупољци]] | [[Тренутак среће]] | [[Уништена песма]] | [[Успомене (Милета Јакшић)|Успомене]]
&lt;br&gt;

'''ЛЕТЊЕ НОЋИ'''

[[Вила (Милета Јакшић)|Вила]] | [[Време (Милета Јакшић)|Време]]/[[Ноћу (Милета Јакшић)|Ноћу]] | [[Звезде (Милета Јакшић)|Звезде]] | [[Ноћ (Милета Јакшић)|Ноћ]] | [[Ноћ на реци]] | [[Ноћна тајна]] | [[Поноћ је... месец]] | [[Утеха (Милета Јакшић)|Утеха]] | [[Шетња у ноћи]]
&lt;br&gt;

'''ИДИЛЕ'''

[[Жабе (Милета Јакшић)|Жабе]] | [[Реклама]] | [[Шешир госпођице Хортензије]] | [[Ђаво]] | [[Пролетње јутро на селу]] | [[Сеоски песник (Милета Јакшић)|Сеоски песник]]
&lt;br&gt;

'''МРТВО ЛИШЋЕ'''

[[Ведро јутро јарко сунце носи]]/[[Јесење_јутро_(Милета_Јакшић)|Јесење јутро]]/Јесен | [[Данас (Милета Јакшић)|Данас]] | [[Златно јутро огрезло у роси]] | [[Јесен у туђини]] | [[Крајем октобра]] | [[Лето и зима]] | [[Мртва срца]] | [[На храсту ћуте]] | [[Сунце сја]] | [[Тихи ветар када поремети]] | [[Тихо је... капље]] | [[У гори јесен стоји]]
&lt;br&gt;

'''БЕЗ ОДЈЕКА'''

[[Вече (Милета Јакшић)|Вече]] | [[Над понором]] | [[Несаница (Милета Јакшић)|Несаница]] | [[Нов]] | [[Славуј (Милета Јакшић)|Славуј]] | [[Ћутати]] | [[У пролазу (Милета Јакшић)|У пролазу]] | [[Утеха (Милета Јакшић)|Утеха]]
&lt;br&gt;

'''ЈЕСЕЊИ ВЕТАР'''

&lt;center&gt;
[[Ветар позне јесени]] | [[Јесењи ветар]] | [[Новембар (Милета Јакшић)|Новембар]] | [[Прошло]]
&lt;br&gt;

'''ВЕЛИКА ТИШИНА'''

[[Велика тишина]] | [[Ова тишина]] | [[Позив (Милета Јакшић)|Позив]] | [[Привиђења]] | [[У магли (Милета Јакшић)|У магли]]
&lt;br&gt;

'''ЗИМА'''

[[Болестан дан]]  | [[Вечерња тишина]] | [[Живот (Милета Јакшић)|Живот]] | [[Животу (Милета Јакшић)|Животу]] | [[За друговима]]  | [[Зимска ноћ (Милета Јакшић)|Зимска ноћ]] | [[Кад с планина]]  | [[Као у тамници]]  | [[Мој пријатељ и ја]] | [[Мокра брда, мокри лузи]]  | [[Повратак (Милета Јакшић)|Повратак]] | [[После болести]]  | [[Пролази живот]]  | [[Пуста кућа]] | [[Самоћа (Милета Јакшић)|Самоћа]] | [[Старац (Милета Јакшић)|Старац]] | [[Старим путем]] | [[Суморни дани (Милета Јакшић)|Суморни дани]]  | [[Тишина (Милета Јакшић)|Тишина]]
&lt;br&gt;

'''МОЈ ЗАВИЧАЈ'''

[[Мој завичај]]  | [[Пљусак]]  | [[Погреб (Милета Јакшић)|Погреб]]  | [[Прошлост]] | [[Стари орах]]
&lt;br&gt;

'''СМРТ'''

[[Анахорета (Милета Јакшић)|Анахорета]]  | [[Буба]] | [[Исељеници]]  | [[Јагње]] | [[Једног пролетњег дана]] | [[Једном...]] | [[Лубања]] | [[Мали погреб]]  | [[Недеља после подне]]  | [[Распеће]]  | [[Скитница]] | [[Смрт (Милета Јакшић)|Смрт]] | [[Ствари које су прошле]]  | [[Тајна (Милета Јакшић)|Тајна]] | [[Усамљена кућа]]
&lt;br&gt;

'''РЂАВИ ТРЕНУЦИ'''

[[Без посла]]  | [[Дон Кихот (Милета Јакшић)|Дон Кихот]] | [[Живот (Милета Јакшић)|Живот]]  | [[Рђави тренуци]]  | [[Савет Музи]]
&lt;br&gt;

'''СТАРИНА'''

[[Дух косовског витеза]] | [[Монах]] | [[Под кулом цара Лазара]] | [[Роб(Милета Јакшић)|Роб]] 	 | [[Стара прича (Милета Јакшић)|Стара прича]] | [[Старина]] 	 | [[Христос је устао из мртвих]]
&lt;br&gt;

'''ЛЕГЕНДЕ'''

[[Голгота]] | [[Дрен]]	 | [[Зова]] | [[Јешуа Машиах]]/[[Христос на путу]] | [[Јован пустињак]] | [[Легенда о глувонемој]] | [[Магдалена (Милета Јакшић)|Магдалена]]	 | [[Маријин вео]] | [[Мирјам]] | [[Ноћ у пустињи]] | [[Христос у крчми]]
&lt;br&gt;

'''СПАЉЕНЕ ПЕСМЕ'''

[[Бићете ми близу]]	 | [[Бол из прошлости]] | [[Ви сте отишли]] | [[Једнога дана]] | [[Мрзиће нас]] | [[На овом месту]] | [[Нема писма]] | [[Ноћни гласови (Милета Јакшић)|Ноћни гласови]] | [[Опростите]]	 | [[Сакрите ове песме]] | [[Судба (Милета Јакшић)|Судба]]	 | [[У албум (Милета Јакшић)|У албум]] | [[Шетња (Милета Јакшић)|Шетња]]
&lt;br&gt;

'''QUODLIBET''' (Епиграми)

[[De gustibus]] | [[Ende gut — alles gut]] | [[L’ impossible]] | [[Антиквириран]] | [[Глад (Милета Јакшић)|Глад]] | [[Зашто? Зато!]] | [[Крађа]] | [[Моја досетка]] | [[Моје жеље]] | [[Пред изборе у неком срезу]] | [[Рђав ђак]] | [[Улизица]] | [[Чувари парнаса]]
&lt;br&gt;

=== Песме из часописа ===

[[Витезови (Милета Јакшић)|Витезови]] | [[Да мајке имадем... (Милета Јакшић)|Да мајке имадем...]] | [[Другови (Милета Јакшић)|Другови]] | [[Ждрали]] | [[Ждрали (Милета Јакшић)|Ждрали]] | [[Жртва (Милета Јакшић)|Жртва]] | [[Зими (Милета Јакшић)|Зими]] | [[Зимска ноћ (Милета Јакшић - Стражилово)|Зимска ноћ]] | [[Из даљине (Милета Јакшић)|Из даљине]] | [[Имао сам... (Милета Јакшић)|Имао сам...]] | [[Јесен (Милета Јакшић)|Јесен]] | [[Јесење јутро (Милета Јакшић)|Јесење јутро]] | [[Јесењи дан (Милета Јакшић)|Јесењи дан]] | [[Јесењи дарови (Милета Јакшић)|Јесењи дарови]] | [[Јесињи лист (Милета Јакшић)|Јесињи лист]] | [[Јутро (Милета Јакшић)|Јутро]] | [[*** Кад сам поред тебе, ја застрепим лако]] | [[Ком огањ срца]] | [[Крај шуме (Милета Јакшић)|Крај шуме]] | [[Крчмарици (Милета Јакшић)|Крчмарици]] | [[Куд ћеш... (Милета Јакшић)|Куд ћеш...]] | [[Љубав (Милета Јакшић)|Љубав]] | [[Млади Лир]] | [[Младој познаници]] | [[Младом другу (Милета Јакшић)|Младом другу]] | [[Могила]] | [[Молитва (Милета Јакшић)|Молитва]] | [[На брегу (Милета Јакшић)|На брегу]] | [[*** На криоцу ветра летио бих тужан]] | [[На развалинама (Милета Јакшић)|На развалинама]] | [[На растанку-Јавор (Милета Јакшић)|На растанку (Јавор)]] | [[На растанку (Милета Јакшић)|На растанку]]/[[Растанак (Милета Јакшић)|Растанак]] | [[Небесни гост (Милета Јакшић)|Небесни гост]] | [[***  Не питај за јаде ове]] | [[Ноћу (Милета Јакшић)|Ноћу]]/[[Време (Милета Јакшић)|Време]] | [[Ноћ у пољу (Милета Јакшић)|Ноћ у пољу]] | [[Окови (Милета Јакшић)|Окови]] | [[*** O љубави слатка, птичице безбрижна]] | [[Опомена (Милета Јакшић)|Опомена]] | [[Песнику (Милета Јакшић)|Песнику]] | [[Повратак (Милета Јакшић - Стражилово)|Повратак]] | [[Пред пролеће (Милета Јакшић)|Пред пролеће]] | [[Птица]] |  [[Путник на одмору (Милета Јакшић)|Путник на одмору]] | [[Рана смрт]] | [[Свирачици (Милета Јакшић)|Свирачици]] | [[Сеоски песник (Милета Јакшић)|Сеоски песник]] | [[Сироче-песма (Милета Јакшић)|Сироче]] | [[Случајни састанак (Милета Јакшић)|Случајни састанак]] | [[Срцу (Милета Јакшић)|Срцу]] | [[Стари мач (Милета Јакшић)|Стари мач]] | [[Стрепња  (Милета Јакшић)|Стрепња]] | [[С хумке|С хумке]] | [[Терет (Милета Јакшић)|Терет]] | [[*** Ти си к'о цветак, што мири у лугу]] | [[Тихо је... (Милета Јакшић)|Тихо је...]] | [[*** У густом жбуну једном где грање шумори мило]] | [[У зору (Милета Јакшић)|У зору]] | [[У јесен (Милета Јакшић)|У јесен]]/[[Последња ружа (Милета_Јакшић)|Последња ружа]] | [[У магли (Милета Јакшић)|У магли]] | [[У пољу (Милета Јакшић)|У пољу]]/[[Пред подне]] | [[У пролеће 1 (Милета Јакшић)|У пролеће]] | [[У самоћи (Милета Јакшић)|У самоћи]] | [[У спокојству]] | [[Утеха (Милета Јакшић)|Утеха]] | [[У шуми (Милета Јакшић)|У шуми]]
&lt;br&gt;

=== Песме преведене ===
[[Апелес и магаре (Милета Јакшић)|Апелес и магаре]] | [[Дитирамб (Милета Јакшић)|Дитирамб]] | [[Кир-Дима (Милета Јакшић)|Кир-Дима]] | [[Магарац и славуј (Милета Јакшић)|Магарац и славуј]] | [[На Дунаву (Милета Јакшић)|На Дунаву]]
&lt;br&gt;&lt;br&gt;

== Приповетке ==
=== Нечиста кућа ===

[[Rosa, rosae]] | [[Ах, Матилда!]] | [[Божитњи сан]] | [[Глад (Милета Јакшић)|Глад]] | [[Даћа]] | [[Демон]] | [[Други тенор]] | [[Дубок је корен]] | [[Литија]] | [[Мали брат]] | [[Мистерије]] | [[Нечиста кућа]] | [[Новац душогубац]] | [[Остављена]] | [[Пророштво]] | [[Светац који не помаже]] | [[Стадо]] | [[Страх (Милета Јакшић)|Страх]] | [[У огледалу]] | [[Црквењаково прасе]] | [[Црно маче]] | [[Шта је видео Пера Детлић]]
&lt;br&gt;

=== Из часописа ===

[[Први пољубац (Милета Јакшић)|Први пољубац]]
&lt;br&gt;&lt;br&gt;

== Драме ==
[[Урок]]
&lt;br&gt;&lt;br&gt;

== Романи ==
[[Роман усамљеног човека]]

&lt;/center&gt;

[[Категорија:Милета Јакшић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>riutz5q4nd7u724co7i68l8oqdngt98</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Савет Музи</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53217</id>
    <revision>
      <id>146515</id>
      <parentid>115915</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T14:10:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146515</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1608" sha1="8slpld1urjzxlqmuy551fd58kspg8ft" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=[[Без посла]]
| следећа=[[Дон Кихот (Милета Јакшић)|Дон Кихот]]
| наслов= Савет Музи
| аутор=Милета Јакшић
| белешке=
}}

{{Википедија|Милета Јакшић}}
[[Слика:Mileta_Jaksic.jpg|200 п|десно]]

&lt;poem&gt;
Смрт може мене снаћи једног дана...

Не плачи, јер је глупо сузе лити
Због оног што ће неминовно бити:
Смрт ће ме, велим, једног дана снаћи.
Теби ће доћи и опет голаћи,
Појете какве, да те после мене
Ишту, — њима требају тако храбре жене
Што без роптања и без приговора
Гладују кад се гладовати мора...
Јер њим је живот псећа каријера,
А слава — пуста, лажљива химера.
Ту јадну славу само они цене
Који не знају за горчине њене
Нит је плаћају убошким животом —
Али доста о том...
Једно ти кажем: појета̑ се прођи —
Дође л’ трговац — за трговца пођи.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* Милета Јакшић: ''Песме'', Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 189

{{ЈВ-аутор|Милета Јакшић|1935}}
[[Категорија:Милета Јакшић]]
[[Категорија:Поезија]]</text>
      <sha1>8slpld1urjzxlqmuy551fd58kspg8ft</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Дон Кихот (Милета Јакшић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>53218</id>
    <revision>
      <id>146512</id>
      <parentid>115916</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T14:08:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Дон Кихот]] на [[Дон Кихот (Милета Јакшић)]]</comment>
      <origin>115916</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1709" sha1="frhfbutghjbxq2r9xhzj5ph9l5pyd83" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=[[Савет Музи]]
| следећа=[[Стара прича (Милета Јакшић)|Стара прича]]
| наслов= Дон Кихот
| аутор=Милета Јакшић
| белешке=
}}

{{Википедија|Милета Јакшић}}
[[Слика:Mileta_Jaksic.jpg|200 п|десно]]

&lt;poem&gt;
Дон Кихоту је зима додијала,
Одвратно време спавања и мира,
Жељан је врло каквих авантира...
Нестрпљив тако по замку хода
И слуша ветар пролетњи где звони
Напољу, и гони
Последње трагове зиме —
Ха! Он ће да се огледа с њиме!
Јер витез-олуј све дрскији бива:
Тарабе му руши, кућу му открива, —
Тај га на мегдан просто изазива!...
Дон Кихот брзо шлем на главу наби
И оружје зграби
Па ван излети без слуге, без хата,
Да се с ветром мери,
Из прикрајка се негде Санчо цери
За трбух се хвата:
Е, сад ће да буде!...
А деца нека блену па се чуде:
Како дивно витез бојним копљем влада
Како га вешто
У нешто
Забада.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* Милета Јакшић: ''Песме'', Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 190

{{ЈВ-аутор|Милета Јакшић|1935}}
[[Категорија:Милета Јакшић]]
[[Категорија:Поезија]]</text>
      <sha1>frhfbutghjbxq2r9xhzj5ph9l5pyd83</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>146517</id>
      <parentid>146492</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T14:17:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Нацрти */</comment>
      <origin>146517</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="71833" sha1="33f9z4v8vr6c67n8av5o7r1bw19o9nt" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;''„Млого тео, млого започео…”''&lt;/span&gt; ~ [[Бранко Радичевић|Б.Р.]]&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моју корисничку страницу на [[w:Корисник:Coaorao| Википедији]] и [[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]

* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века, које пронађем на интернету),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…
* На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|администратор]] од 8. маја 2026.

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]]

* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]
* [[Лутања]]

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]]

{{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}}
''проверити и уредити''&lt;br /&gt;
- [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] - [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]](VI,X,XI,XII) - [[Споменик Војиславу]]

* Непотребно? [[Српска проза]]([[Српско народно прозно стваралаштво]], [[Српска уметничка проза]])
* Уредити: [[Аутор:Жан Баптист Поклен Молијер]]

Draga Gavrilović

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]


----
Аутор:Мирко Цветковић
Аутор:Јован Златоусти

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - преводилачки рад:[https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/55058/rad11.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.
* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]
[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
==Човек и пас==(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.)

==Црна песма==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.)

==Прича о јаком==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.)

==Вечерње==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Равнодушност==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.)

==Љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Дело==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.)

==Прехисторијска љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.)

==Човек==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.)
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић

== Нацрт_Градови и химере (1930) ==

&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Градови и химере (1930)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Пријатељу&lt;br /&gt;Д-р. Кости Кумануди''&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>33f9z4v8vr6c67n8av5o7r1bw19o9nt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Београђани, отаџбина је у опасности!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60756</id>
    <revision>
      <id>146569</id>
      <parentid>145832</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T08:40:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146569</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4359" sha1="hnimuvujy2v0avwhexwnnixox2lw0qb" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Београђани, отаџбина је у опасности!
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1908
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Судбоносан је тренутак који нас позива да кажемо данас одлучну реч. Српско племе преживљује један од најкритичнијих тренутака; над српским народом шестари грабљиви кобац који ће се устремити да га канџама раскрвави и да му утробу ишчупа.&lt;br /&gt;{{gap}}Аустрија прети да нам разбојнички отме Босну и Херцеговину; њени државници већ су смислили начин да једну хајдучку отимачину прогласе државним актом а њени батаљони већ су се упутили у срце несрећних српских земаља да на први миг угуше узвик бола и очаја наше ојађене браће, Босанаца и Херцеговаца.&lt;br /&gt;{{gap}}Ми не смемо и ми нећемо остати равнодушни. Наша равнодушност значила би самоодрицање; значило би игнорисање наших најсветијих интереса, од којих зависи и опстанак наше нације и сва будућност наше земље.&lt;br /&gt;{{gap}}Не само што нећемо остати равнодушни, већ ћемо ићи и даље. Ми ћемо се данас сабрати на&lt;br /&gt;{{Центар|'''Велики Народни Митинг'''}}

​да искажемо своју готовост, да ћемо заложити све, да ћемо жртвовати чак и слободу овога парчета земље пред опасношћу која хоће да поткопа темеље нашем државноме опстанку и нашој будућности.&lt;br /&gt;{{Центар|'''Београђани!'''}}

{{gap}}У питању је слобода Српскога Народа; у питању је будућност целога српскога племена, у питању је част читава једна нација. Тренутак је судбоносан. Отаџбина је у опасности и наш немар овога тренутка, клели би унуци и праунуци наши и на нашим гробовима лежала би клетва безброј поколења.&lt;br /&gt;{{Центар|'''Београђани!'''}}

{{gap}}Дођите данас, сви на ВЕЛИКИ НАРОДНИ МИТИНГ дођите и мало и велико; дођите и ви очеви и ви деце; крените се и ви бони из постеље; понесите и ви мајке одојчад на грудима; дођите сви; данас се тражи реч нас свију, реч којом ћемо изјавити да смо готови пре изгинути, да смо спремни пре одрећи се сами себе, својих живота и својих имања, своје слободе и своје државе, пре него што ћемо дозволити и даље потчињавање нашега племена; пре него што ћемо дозволити да нам грабљивица сусетка и даље чупа део по део меса са нашега раскрвављенога тела.&lt;br /&gt;{{gap}}На збор, Београђани, пред Кнежев споменик, данас у 3 часа по подне!&lt;br /&gt;{{gap}}На збор!
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Политика'', 23. септембар (6. октобар) 1908. Бр. 1683.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Ратни проглас]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]</text>
      <sha1>hnimuvujy2v0avwhexwnnixox2lw0qb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Бенито Мусолини</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61573</id>
    <revision>
      <id>146548</id>
      <parentid>146202</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T16:20:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146548</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="948" sha1="pjs8tdn2zvbbwfru6inpuceda4j4ux4" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Бенито
| презиме = Мусолини
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1883
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Бенито Мусолини''' био је италијански политичар, новинар и вођа Националне фашистичке стране, који је управљао Италијом као премијер од 1922. све до своје смене 1943. Био је једна од кључних личности у стварању фашизма.
| слика = Mussolini mezzobusto.jpg
| опис_слике =
| википедија = Бенито Мусолини
| вики_цитати = Бенито Мусолини
| остава = 
| остава_кат = Benito Mussolini
}}

== Дела ==
* [[Г. Мусолинијев говор у Милану]] (1934)

[[Категорија:Фашисти]]</text>
      <sha1>pjs8tdn2zvbbwfru6inpuceda4j4ux4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Говор Хитлера 30. јануара 1939.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61586</id>
    <revision>
      <id>146555</id>
      <parentid>146297</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T17:00:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146555</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="57219" sha1="rkrl1tbiidq3gylwpuqlsuo8hyolx3n" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Говор г. Адолфа Хитлера
| одељак=
| аутор= Адолф Хитлер
| година=1939
| белешке=
}}

Берлин, 30 јануара

ДНБ јавља:

У свом говору пред првим Рајхстагом велике Немачке г. Хитлер је пре свега подсетио на 30 јануар 1926 године.

„Тада је, изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13 милиона националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20 милиона гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за вођство сјединили у одбрану својих интереса и радили заједно са јеврејством.
Све њих благосиљали су бискупи разних вера који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо још може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утонула Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити.
Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светошћу једне демократске идеје или на граници дезинтересованих држава. Са Мусолинијем и са италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је ово спасење на другом крају, а ових дана доживљујемо на другој једној страни јеврејски интернационални покушај уништења према европском културном свету.“
Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног канцелара пун брига за будућност свог народа. Данас, шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације можемо да схватимо побожни смисао изреке „Какав преокрет божијим Провиђењем“. Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна да се наш народ уједини, тако како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али не без борбе, као што то, можда, верују грађани који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро двадесет година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех дошао је после борбе, кроз безграничне напоре воље и снаге храбре и фанатично одржане одлуке.
Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих речи дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Он је рекао између осталога:
Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон дао у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требало да послуже као база за успостављање мира у свету налазе се и делимично начела о правима народа да сами одлучују о својој судбини.
Стварно су се савезници старали да примене то начело кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њене колонијалне поседе, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких урођеника.

Међутим, док су се 1918 године на тај начин истицали као заступници примитивних црначких племена у име начела о самоопредељењу народа одбили су да признају просвећеном немачком народу то исто основно опште људско право које му је претходно било загарантовано.
Сви ви знате како је прошле године извршена она чехословачка мобилизација којој је била намера да прво изазове Немачки Рајх, а друго да изазове пораз Рајха и његовог међународног престижа. Одржава се широка фикција да је Чехословачка била немачком мобилизацијом с друге стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Др. Бенеш пустио је да се шири верзија да је Рајх одлучним мерама које је предузео враћен у одговарајуће границе. Ја сам се на основу ове неподношљиве провокације која је још била појачана и самим терорисањем наших тамошњих Немаца решио да рашчистим питање Судетских Немаца. Ако остали свет хоће из тога да закључи да је тиме Немачка војничким изненађењима претила другим народима то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области где ни Енглези ни друге нације немају шта да траже издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен.
Рајх се само брани против покушаја мешања. Не морам да вас уверавам да у будућности нећемо дозволити да се запад меша у извесне ствари које се само нас тичу, да би својим присуством спречио природно и паметно решење. Због тога смо сви били срећни да је захваљујући иницијативи нашег пријатеља г. Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. г. Чемберлена и Даладјеа успело да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложне ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за омогућавање општег трезвеног расправљања и решавања извесних проблема од животне важности. Свакако да није было одлучности да се тај проблем реши не би дошло ни до каквог споразума европских сила.
Судетски Немци одлучили су с друге стране да приступе великом немачком Рајху и то са тако огромном већином гласова као што су показали избори за први немачки Рајхстаг. Тиме смо добили претставништво немачког народа које се с правом може сматрати као истинско уставнотворно тело.

Затим је вођа Рајха рекао:

— Постоји нешто што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да је година 1938 у првом реду била година тријумфа једне идеје. Видели смо да је та идеја ујединила наш народ. Постигли смо то насупрот веровању ранијих столећа, да се народи могу ујединити само мачем. Овога пута није било потребно потрзати мач да се оствари наредно уједињење. Мач је потребан још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је војска одлично издржала пробу.

После тога вођа Рајха прешао је на дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. При томе је вођа Рајха између осталог рекао:
— Наша дисциплинована народна заједница васпитана у духу послушности у стању је да мобилише и такве снаге које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.
Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној снази не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје. Националсоцијализам тежи стварној истинској народној заједници у правом смислу те речи. У први мах изгледало је да је стварање такве народне заједнице засада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Па сама лепота тога на изглед још далеког идеала храбри наш непрекидан и неуморан рад да се доследно приближујемо томе идеалу. Ево вам разлике између такозваног партиског програма и једног доба које је код нас било и прошло и циљева које је себи поставио националсоцијализам.

Другим речима, док се рад ранијих странака своди углавном само на расправљање државних или приватних дневних питања, због чега је тај рад више-мање био ограничен на парламенат, националсоцијалистички покрет имао је да изврши битни део свога задатка у самом народу. Има додуше људи које чак ни најузбудљивији догађаји не могу принудити на какво дубље размишљање, акамоли их душом потрести. Такви људи не желе да се развију у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје.

Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава раније или доцније успети да реши све задатке који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.

Исто тако сам убеђен да ће немачки народ једном за свагда добро имати на уму искуства тешких и претешких деценија, те да ће, ослањајући се на та историска искуства вазда одлучно ићи за својим вођством.

У једном ставу свога говора вођа Рајха устао је против појаве коју је у свом говору назвао „дреком демократских бранилаца морала и спасилаца света“. У том ставу вођа Рајха рекао је између осталог:
„Из говора политичара и штампе тих демократија слушамо из дана у дан о тешкоћама са којима се боримо ми Немци. Стално нас у тону најзлурадејег убеђења у тачност својих речи стално уверавају да ми Немци или већ патимо од глади или да ћемо у најмању руку — ако Бог да — ускоро доживети глад.

Уверавају нас да ћемо пропасти било од финансиске кризе, било, у супротном случају, од кризе производње. Кажу даље, у случају да не дође ни до једног случаја поменуте кризе, пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.
Баш у току ове последње недеље, с обзиром на толико учестале доказе о нашој вољи да устрајемо на нашем путу, могли смо насупрот свим доказима о противном који су демантовали саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: 1) да Немачка додуше располаже вишком производње, али да ће пропасти због оскудице потрошње; 2) Сасвим супротно овоме, да немачка влада располаже огромним могућностима за потрошњу, али да Немачка пропада због оскудице у продукционим добрима; 3) Да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; 4) Насупрот претходном да ми не намеравамо да се и даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо и преко последњих освешталих приватнокапиталистичких предрасуда и схватања те да ћемо због оваких својих начела — ако Бог да — да пропаднемо; 5) Говоре нам да се немачки народ буни због ниског степена живота који му се намеће; 6) Сасвим супротно претходном: да немачка држава више није у стању да немачком народу даље омогућава досадашњи високи стандард живота“, итд. итд.

Сва ова пророчанства и сва ова кукања на туђем гробљу искрена су само у једном једином погледу: искрена је поштена демократска жеља да немачки народ, а нарочито данашња немачка држава већ једном изволи пропасти!

Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налази у тешком природном положају. Већ сутрадан по 1918 години наш природни положај изгледао је многимa безнадежан.

Али националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свим тешкоћама и невољама. Његова борба крунисана је ванредним успехом, тако да ја сад пре свега могу да констатујем двоје:

„Прво, да смо ми збиља водили гиганску борбу и да смо у ту борбу уложили свеколику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи да смо већ победили.

У чему је извор свих наших привредних тешкоћа? Одговор гласи: У пренасељености простора којим наш народ располаже за живот. При свему томе нико не може да спори чињеницу да немачки народ — иако има 135 становника на квадратном километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је напротив. Једну и по деценију најнемилосрдније био пљачкан од осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

„С друге стране, намеће се питање: која ли би од тако званих великих демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?

„Има на земљиној кугли држава, чији број становништва претставља само пет до једанаест душа од квадратног километра, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу и свим осталим природним благом какве се лепше не може замислити, а које при свему том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворна својства њихове демократије. Нека то и даље чине у колико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали то демократско „вјерују“, имали смо 7 милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду и на селу, и најзад имали смо друштво које се налази пред самом револуцијом.

„Сад смо пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме, и то смо их решили захваљујући свом садашњем државном поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.

„Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијег режима; да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији? Међутим, за нас је пре свега битно питање: каквим правом желе да нам наметну неку демократију, иако ми демократију, — бар ако хоћемо да је схватимо само у буквалном значењу „власт народа“ — имамо у много јаснијем и бољем виду но што је имају други.

„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућа сарадња између демократија и такозваних диктатура.

„Шта треба то да значи?

„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице, уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могло би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)“.

У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:

„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, при мало разумног размишљања и при мало објективне оцене, да покажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке. Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А у колико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.“

„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру.“
Вођа Рајха затим подсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; подсетио је на огромне репарације наметнуте Немачкој; подсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка била дошла потпуно исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:

„Најјачи народ Средње Европе принађује се читавим низом управно генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Читаво држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно. Отмица немачких колонија била је са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико подло и ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим. Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај проблем сад гласи: како се може замислити правично и разумно учешће всех великих нација у коришћењу светских богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.
„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
„Једно је јасно: Или ће се подела богатства овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом вазда с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности; т. ј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћивању права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна. Претпоставка, напротив, да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет, а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија. Проблем није решен ни тиме што један од најјистакнутијих државника просто уз подругљив осмејак каже да има нација које нешто имају а да има нација које су осуђене да буду вечите гоље. Државе у којима влада истинска народна управа одбијају оваква начела, као што се тиче властите земље, тако и што се тиче односа према осталом свету. Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах.
Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника.Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то насупрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје. Тврђење да тај наш бивши колонијални посед није претстављао неку већу вредност, могло би једино послужити као разлог да се тим лакше одлуче да нам тај отети посед врате. Напротив, смешан је разлог да Немачка не би знала шта да ради са тим евентуално враћеним колонијама, пошто тобож ни пре рата није умела да их користи. Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђивала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија. Други један разлог који се чује, разлог да се Немачкој не могу вратити колоније због тога што би Немачка тиме дошла до нових стратешких позиција, претставља управо нечувени покушај да се једној нацији „а приори“ оспори извесно опште право признато свим осталим нацијама. Немачкој нису потребне колоније да би она од урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене сопствене расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом. Међутим потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питање: да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него правва других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности.“

Вођа Рајха затим одлучно устаје против тврђења да светска трговина трпи од метода размене робе које Немачка примењује у својој спољној трговини. Ако би та замерка сама по себи уопште била оправдана, рекао је вођа Рајха, она би се могла учинити једино онима који су својим држањем изазвали Такав развој ствари. А такав су развој ствари изазвале интернационалистичко-капиталистичко оријентисане државе које су, руководећи се својим тренутним себичним прохтевима, изазивале стална колебања на валутном пољу и које су тим својим радом стално онемогућавали неки утврђени и трајни однос вредности међу главним светским валутама. Под таквим околностима и у поређењу са наведеном самовољним и себичним радом, немачки систем — који почива на начелу да поштен рад треба платити исто тако поштено отвореним еквивалентом — мора се сматрати далеко исправнијом праксом но што је плаћање робе у девизама које ће годину дана доцније изгубити ко зна оклико процената од своје раније вредности.

„Ако неке земље устају против немачког трговачког метода, оне то, изгледа, чине по свој прилици из разлога што овај немачки систем уређења трговинског промета онемогуће досадашњу праксу међународне валутне и берзанске спекулације, а олакшава поштено и честито трговачко пословање. Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње средствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем. Треба имати на уму да смо на тај систем принуђени тешкоћама које су туђом кривицом, а без икакве неопходне потребе, наметнута читавој нашој народној заједници. Потпуно је безначајно питање, под каквим се привредним поретком боље могу штитити интереси немачког народа. Битно је само питање да ли се позвани искрено старају о интересима немачког народа. Последице политичке репарација излечиле су немачки народ не само од многих илузија, већ су га излечиле и од многих привредних идеологија као и од многих финансијских начела, која су сматрана толико неоспорним да су их објављивали неким управо теолошки освештаним тоном. Ако је тачно тврђење да човек у невољи научи правилно да посматра, то се тврђење више него ма кога било може применити на немачки народ. Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу. Данас се само још уз сажаљив осмех сећамо оних времена кад су и наши економисти најозбиљније заступали мишљење да се вредност једне валуте одређује и пре свега зајемчују злато и девизе нагомилане у трезорима државне банке. У времену када су финансијски и привредни „теолози“ других народа стално прорицали Немачкој привредни и валутни слом, кад у року од најдаље три месеца, када у року од најдаље шест месеци, националсоцијалистичка држава успела је да стабилише вредности своје валуте. То је постигла тиме што је до крајњих граница могућности појачала своју производњу.

„Међутим, свесни смо да постоји једна област на којој не можемо остварити одговарајуће појачање досадањег рада. Та област јесте исхрана народа. На овом пољу је сама природа повукла границе преко којих не можемо прећи. Ако на овом пољу не дође до неке промене, потрошачка снага нашег народа наићи ће на брану коју је поставила сама природа у виду крајње могуће границе наше производње животних намирница. Стање које би настало у том тренутку, може се пребродити само на два начина, и то:

1) Повећањем увоза животних намирница, т. ј. упоредним појачањем немачког извоза, ради покривања тога увоза;

2) Проширењем простора којим располаже наш народ за живот.
„Пошто услед упорне заслепљености некадашњих победника још не постоје услови за друго наведено решење, принуђени смо да се изближе позабавимо првим решењем. Другим речима, морамо да повећамо свој извоз да бисмо били у стању да купујемо животне намирнице. Пошто то појачање нашег извоза делом изискује и повећање наше потребе у сировинама, јаких у земљи немамо, то преко малочас поменутог повећања морамо још и даље појачати свој извоз да бисмо били у стању да купујемо више сировина него до сада. На то нас не принуђује неки капиталистички прохтеви који би можда били меродавни у другим земљама, већ нас на то принуђује најљућа невоља каква уопште може да снађе један народ, — принуђује нас брига за хлеб наш насушни! А ако неки страни државници прете незнам каквим привредним репресалијама, то не могу друкчије него да их уверим да би у том случају дошло до очајничке привредне борбе, до борбе коју ћемо ми врло лако моћи да издржимо. Могу да уверим све међународне скептике да ће немачки народ, ако устреба, ставити на расположење своме вођству и свеколику радну снагу нове националсоцијалистичке народне заједнице, да би тиме оспособило вођство да прими и до крајње победе издржи ту борбу.

„Што се пак самог вођства тиче, то могу да уверим све којих се тиче да је оно решено на све.

„Међутим, до коначног решења тога проблема, до решења у духу разума, кад код појединих народа општељудски разум буде најзад надвладао њихову досадашњу грамзљивост, т.ј. кад ти народи најзад буду научили да увиде да је упорно остајање при једној неправди не само са политичког већ и са привредног гледишта безкорисно, да је таква упорност чак шта више махнитост“.

Том приликом је вођа Рајха још једном указао на кобне последице политике слепе мржње која је после рата вођена према Немачкој.

У току својих разлагања вођа Рајха је рекао да је та политика мржње на привредном пољу онемогућила оваку разумну успоставу светске трговине. Са војничког гледишта, напоменуо је вођа Рајха, тежња да се побеђени трајно запоставља у погледу могућности за државну одбрану, морала је самим собом принудити запостављенога да раније или доцније силом одбаци та ограничења. Затим је вођа Рајха наставио:

„У току 1933 и 1934 године стављао сам предлог за предлогом у смислу разумног ограничења оружања. Као год и наш захтев за враћањем отетог нам колонијалног поседа, ти су предлози сви до једног наилазили на хладно, ледено одбијање. Ако генијални државници и политичари извесних земаља данас повуку биланс и покушају да утврде чисту добит, до које су дошле захваљујући упорном одржавању неједнакости у погледу наоружања и колонија, неједнакости која се изметнула и у свеопшту правну неједнакост, можда више неће бити у стању да порекну да су већ тих до сада увелико преплатили своју тобожњу надмоћност у наоружању и дивни колонијални посед отет Немачкој. Баш ако се ствар посматра са привредног гледишта, било би много паметније да су политичка питања уопште, а колонијална питања напосе решена споразумима основаним на здравом разуму, уместо што се ударило путем који можда одбацује горостасне дивиденде међународним ћићарцијама — индустријалцима који производе оружје и ратну спрему, али који народима намећу страховите терете.

„Мислим да ће она три милиона квадратних километара немачког колонијалног поседа што су припала Енглеској и Француској, у вези са непристанком на политичку и војничку равноправност Немачке, кроз кратко време стати само Енглеску више него 20 милијарди златних марака. Уз то се бојим да ће ова велика свота у догледном времену још куд и камо више нарасти. Ако дакле бивше немачке колоније не производе злато, може се бар рећи да гутају тим више новаца. Могао би неко рећи да би то исто важило и за Немачку. Тачно! Не уживамо у тој помисли. Али постоји једна разлика: Ми се боримо за једно животно право, без кога у будућности нећемо моћи да опстанемо, док се они тамо боре за неправду, чије одржавање за њих претставља само терет уместо што би им било од користи.“

После тога је вођа Рајха говорио о претстојећим задацима који се постављају немачкој привредној политици. Рекао је између осталог:

„За наредне године намеће нам се дужност да брижљиво проучимо, проценимо и групишемо своју радну снагу да је плански користимо; дужност да рационализацијом производње и бољом техничком организацијом услова за рад омогућимо још боље резултате, како бисмо тиме уштедели радну снагу потребну за нове гране производње, односно за даље појачање производње у постојећим гранама. Ова последња потреба принуђује нас да нашем капиталу дамо слободнијег маха за техничко изграђивање постојећих и нових предузећа, другим речима да у мањој мери него до сада апелујемо на приватни капитал за државне потребе. Све наведене потребе пак с друге стране указују на неопходност што одлучнијег концентрисања читавог нашег привредног и финансијског живота. Решен сам да идем до краја на путу преображаја наше Рајхсбанке, у смислу њеног претварања од банкарског предузећа изложеног међународним утицајима у емисиони завод наше државе.

„Сматрам да је дужност сваког појединог Немца да правилно схвата привредну политику свога вођства. Треба жалити што морамо толико знатан део своје радне снаге улагати у наоружање, које само по себи није продуктивно. Међутим, у том погледу на жалост не можемо ништа изменити, пошто на крају крајева читава привреда наше данашње државе зависи од безбедности наше државе. То је чињеница коју је много боље увидети на време него сагледати је тек када је доцкан. Стога сматрам најважнијим задатком националсоцијалистичког вођства наше државе да учини све што је у људској моћи за нашу државну одбрану. Не треба заборавити да у времену када смо били у војничком погледу голоруки, нисмо можда били у међународном, политичком или бар у привредном погледу равноправни, већ да је напротив то доба војничке немоћи уједно било доба кад смо били изложени највећим понижењима која је икад у историји подносила велика нација, да је то било доба кад смо били изложени сталним уценама. Немамо разлога да претпоставимо да бисмо друкчије прошли ако бисмо у будућности у неком наступу слабости поново пристали да се лишимо свих средстава за одбрану. Напротив: У неким демократски уређеним државама изгледа да сматрају да је едно од главних преимућстава демократског политичког живота да се на све могуће начине вештачки распаљује мржња против тако званих тоталитарних држава, тојест да се непрекидном бујицом које потпуно изопачених, које од почетка до краја измишљених вести јавно мнење раздражује против извесних народа, који не само што нису ништа учинили на жао другим народима него и не мисле да им ма шта учине на жао. А кад год станемо да се бранимо од таквих апостола рата, какви су г. Даф-Купер, мистер Идн, мистер Черчил, мистер Ајкс и др., та се наша одбрана приказује као насртај на освештена права демократија. Међутим, доклегод Немачка буде била независна и суверена држава, вођство те државе неће допустити да јој ма који енглески или амерички политичар забрањује да одговара на такве нападе и клевете. А да ћемо вазда остати независна и суверена држава, за то ће се за сва времена старати оружје које кујемо. Уз то се зато старамо и избором својих пријатеља:

„Не смемо да сметемо с ума следеће:

1) Што се поменутих демократија тиче, имамо посла са државом, у којима, захваљујући њиховом политичком уређењу, за свега неколико месеци најгори проповедници рата могу да се нађу на челу владе;

2) Стога је наша дужност према безбедности Немачке да благовремено обавестимо немачки народ о тим људима.

Пошто немачки народ не гаји никакву мржњу према Енглеској, Америци или Француској, већ не тражи друго него да буде остављен на миру, а пошто разни јеврејски или нејеврејски подстрекачи стално подбадају те народе против Немачке, наш народ, у случају да би једног дана успели планови ових поборника рата, могао би запасти у психолошки неприпремљену и за њега необјашњиву ситуацију. Стога сматрам да је потребно да отсад наша пропаганда и наша штампа одговоре на све нападе и да се постарају да немачки народ сазна за све те нападе.

== Извор ==
''Политика'', 31. јануар 1939. Бр. 11018. Година -{XXXVI}-, стр. 1-2.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>rkrl1tbiidq3gylwpuqlsuo8hyolx3n</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Адолф Хитлер</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61587</id>
    <revision>
      <id>146556</id>
      <parentid>146411</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T17:19:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146556</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1362" sha1="l5hmb15bfxbzvlwqdh52edb4rg1ydbl" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Адолф
| презиме = Хитлер
| иницијал_презимена = Х
| годинарођења = 1889
| годинасмрти = 1945
| опис = '''Адолф Хитлер''' био је немачки политичар који је био диктатор нацистичке Немачке од 1933. до самоубиства 1945. Инвазијом на Пољску 1. септембра 1939. отпочео је Други светски рат, током ког је био је директно укључен у војне операције, спроводивши централни део извођења [[w:Холокауст|Холокауста]].
| слика = Adolf Hitler cropped restored 3x4.jpg
| опис_слике = Хитлер априла 1937.
| википедија = Адолф Хитлер
| вики_цитати = Адолф Хитлер
| остава = 
| остава_кат = Adolf Hitler
}}

* [[Прокламација Хитлера 12. марта 1938.]]
* [[Говор Хитлера 30. јануара 1939.]]
* [[Говор у Рајхстагу 30. јануара 1939.]]
* [[Говор Хитлера 20. септембар 1939.]]
* [[Хитлеров телеграм Мусолинију 1. септембра 1939.]]

[[Категорија:Фашисти]]</text>
      <sha1>l5hmb15bfxbzvlwqdh52edb4rg1ydbl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Прокламација Хитлера 12. марта 1938.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61594</id>
    <revision>
      <id>146552</id>
      <parentid>146410</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T16:54:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Текст проверен</comment>
      <origin>146552</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15329" sha1="1hn4qqfxg1l6yap13ci0toy5zct5bux" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Прокламација Хитлера 12. марта 1938.
| одељак=
| аутор= Адолф Хитлер
| година=1938
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align: right;&quot;&gt;Берлин, 12 марта&lt;/div&gt;

{{gap}}ДНБ јавља:&lt;br /&gt;
{{gap}}Прокламација вође Рајха државног канцелара г. Адолфа Хитлера коју је данас у подне прочитао министар Рајха г. др. Гебелс преко свих немачких радио станица, гласи:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Немци,&lt;br /&gt;
{{gap}}Са дубоким болом гледали смо ми већ цео низ година судбину наших сународника у Аустрији. Вечита историјска повезаност, која је била разрешена тек услед догађаја године 1866, а која је у светском рату поново запечаћена, везује Аустрију одувек са народном историјском заједницом Немаца. Болове, који су задавани тој земљи прво споља, а после изнутра, осећали смо ми као своје сопствене, као што с друге стране знамо да је за милионе Немаца у Аустрији несрећа Рајха била извор једнаког јада и саучешћа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад је у Немачкој нација, благодарећи националсоцијалистичкој идеји, поново нашла пут ка гордој свести саме себе, почело је у Аустрији ново доба патњи и најгорчих искушења. Један режим, коме је недостајао сваки законити позив, покушавао је да очува своју егзистенцију, коју је одбијала огромна већина аустриског народа, и то најбруталнијим средствима терора, гоњења, хапшења и уништавања. Тако смо ми, као велики народ, морали да доживимо да је више од 6 милиона људи нашег порекла било терорисано од једне бројно мале мањине, која је била толико вешта да добије у своје руке сва средства власти. Политичка бесправност и угњетавање одговарало је привредном пропадању, које је показивало страховит контраст према полету новог живота у Немачкој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ко је могао да приговори тим нашим несрећним сународницима, кад су своје погледе пуне чежње управљати према Рајху, ка оној Немачкој, с којом су њихов претци били тако тесно повезани током толиког броја столећа, с којом су се они у најтежем рату свих времена борили раме уз раме, чија је култура била њихова култура, којој су они сами у толико области допринели највеће сопствене вредности. Тлачити ово уређење није значило друго него осуђивати стотине хиљада људи на најјаче душевне патње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, ако се овај бол могао још да подноси стрпљиво пре неколико година, он је постајао све већи и жешћи што је више растао углед Рајха, и с њим и воља да се уклони ово тлачење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немци,&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам у току последњих година покушавао да бивше властодршце у Аустрији упозорим да не продуже тим путем. Само луд човек могао би да верује да ће тлачењем и терором трајно моћи да отима људима љубав према њиховој рођеној народности. Европска историја показује да се у таквим случајевима увек само подиже један још већи фанатизам. Тај фанатизам присиљава са своје стране тлачитеље на све оштрије методе освете а ти методи опет са своје стране појачавају одвратност и мржњу потлачених.&lt;br /&gt;
{{gap}}Даље сам покушавао да уверим одговорне државнике да једна велика нација не може трајно да гледа, јер је то недостојно, — како се тлаче људи исте народности само због тога што имају то порекло и што се признају као прави чланови тога народа, повезани једном идејом, да се они због тога гоне и хапсе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Преко 40.000 избеглица примила је сама Немачка. Десет хиљада других лица морало је у овој малој земљи да иде у затворе, тамнице и концентрационе логоре. Стотине хиљада људи доведено је до просјачког штапа, беде и немаштине. Ниједна нација на свету не би могла да трпи трајно такве прилике на својим границама, ако не би хтела да буде с правом од свих презрена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам лично у години 1936 настојао да нађем пута и начина, који би омогућио да се ублажи трагика судбине ове немачке братске земље, у циљу да бисмо дошли до једног правог измирења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Споразум од 11 јула потписан је, али само за то да би га они у следећем тренутку већ скршили. Бесправност огромне већине народа у Аустрији је остала. њихов недостојни положај парија у тој држави ни у чему није поправљен. Ко је отворено признавао свој немачки карактер, био је гоњен, без разлике, да ли је био националсоцијалиста — чистач улица или стари заслужни војсковођа у светском рату.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам још једанпут покушао да дођем до споразума. Настојао сам да претставника овога режима, који је без икаквог легитимног мандата разговарао са мном, од немачког народа изабраним вођом. Ја сам настојао да га уразумим и да му објасним да се тако стање не да трајно држати, јер се све веће огорчење аустриског народа не да сузбијати све већом силом, да у том питању мора доћи тренутак када Рајх више неће моћи да подноси да гледа мирно насиље такве врсте. Јер, кад се већ данас решење колонијалних питања чине зависнима од права самоодређења оних нижих племена, о којима је реч, онда се никако не може поднети да се народ од 6 и по милиона људи са старом и великом културом спречава у свом праву да живи у државном поредку какав он хоће. Ја сам хтео да дођемо до новога споразума, који би свима Немцима у овој земљи обезбедио једнака права и наметнуо им једнаке дужности. Тај споразум требао би да значи извршење уговора од 11 јула 1936 године.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само неколико недеља доцније морали смо на жалост констатовати да људи у тадашњој аустриској влади нису ни мислили на то да би спроводили дух тога споразума. Шта више, да би они нашли алиби за непрестана вређања равноправности аустриских Немаца они су измислили један плебисцит коме је био задатак да узме сва права већини те земље и то дефинитивно. Услови овога плебисцита били су сасвим изузетни. У једној земљи, у којој се већ дуго година уопште нису више вршили избори, која уопште није имала никаквих послова ни за бирачке спискове, расписали су се избори који су се имали да одрже у року од 3 и по дана. Нема бирачких спискова, нема бирачких легитимација, нема никаквих доказа о бирачком праву, нема обавезе тајног гласања, нема уопште никаквих гаранција за непристрасно вођење плебисцита. Нема никаквих гаранција ни за исправно бројање гласова итд. Ако су то били методи да се једном режиму да карактер легалности, онда смо ми националсоцијалисти у немачком Рајху 15 година били само лудаци. Ми смо пролазили кроз стотине изборних борби и ми смо са великим напором освојили и добили пристајање немачког народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад је мене блаженопочивши господин претседник Рајха напокон позвао да узмем владу, био сам ја вођ далеко најјаче партије у Рајху. Ја сам после тога у много махова покушао да дам немачком народу прилику да потврди легалност мога положаја и мога делања. И он ми ју је одобрио. Али, ако су исправни методи они, које је хтео да спроводи г. Шушник, онда је и само гласање у Сарској области била само злоба против једног народа коме се хтело отежати враћање у Рајх.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми овде имамо о том друго мишљење. Ја сматрам да можемо да будемо горди што смо баш приликом оног гласања у Сарској области добили на тако несумњив и непобитан начин поверење од стране немачког народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Против тога у историји јединственог покушаја изборне преваре устао је напокон сам немачки народ у Аустрији. Али ако је овог пута режим једанпут више покушао да брахијалном силом сломије просто покрет протеста, онда би резултат морао бити само нови грађански рат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачки Рајх неће да трпи да се у том крају и даље гоне Немци због тога што припадају нашој нацији или што изјављују ово или оно своје убеђење. Рајх хоће мир и ред. Због тога сам донео одлуку да милионима Немаца у Аустрији ставим сада на расположење помоћ Рајха. Од јутрос марширају преко свих граница немачке Аустрије војници немачке оружане снаге. Тенкови, пешадиске дивизије и групе јуришних одреда, копнене и немачке ваздухопловне снаге под плавим небом позване су од нове националсоцијалистичке владе у Бечу, да буду гарантија за то да ће се аустриском народу сада напослетку у најкраће време дати могућност да путем једног правог плебисцита сам донесе своју одлуку о својој будућности и о својој судбини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Иза ових војничких одреда стоји, треба знати, воља и решеност целокупне немачке нације. Ја сам, као вођ и канцелар немачког народа, бићу срећан да сада могу да ступим као Немац и слободан грађанин на тле ове земље која је и моја отаџбина. А свет ће се уверити да немачки народ у Аустрији ових дана преживљује тренутке највеће среће, блаженства и радости. Тај народ гледа у браћи, која му долазе у помоћ, спасиоце из највеће беде.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да живи националсоцијалистички немачки Рајх.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да живи националсоцијалистичка немачка Аустрија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Адолф Хитлер.”

== Извор ==
''Политика'', 13. март 1938. Бр. 10703. Година -{XXXV}-, стр. 1.</text>
      <sha1>1hn4qqfxg1l6yap13ci0toy5zct5bux</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146553</id>
      <parentid>146552</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T16:55:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146553</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15413" sha1="7znujmu1mmtdc3ao6bmcf24syqb9c92" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Прокламација Хитлера 12. марта 1938.
| одељак=
| аутор= Адолф Хитлер
| година=1938
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;div style=&quot;text-align: right;&quot;&gt;Берлин, 12 марта&lt;/div&gt;

{{gap}}ДНБ јавља:&lt;br /&gt;
{{gap}}Прокламација вође Рајха државног канцелара г. Адолфа Хитлера коју је данас у подне прочитао министар Рајха г. др. Гебелс преко свих немачких радио станица, гласи:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Немци,&lt;br /&gt;
{{gap}}Са дубоким болом гледали смо ми већ цео низ година судбину наших сународника у Аустрији. Вечита историјска повезаност, која је била разрешена тек услед догађаја године 1866, а која је у светском рату поново запечаћена, везује Аустрију одувек са народном историјском заједницом Немаца. Болове, који су задавани тој земљи прво споља, а после изнутра, осећали смо ми као своје сопствене, као што с друге стране знамо да је за милионе Немаца у Аустрији несрећа Рајха била извор једнаког јада и саучешћа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад је у Немачкој нација, благодарећи националсоцијалистичкој идеји, поново нашла пут ка гордој свести саме себе, почело је у Аустрији ново доба патњи и најгорчих искушења. Један режим, коме је недостајао сваки законити позив, покушавао је да очува своју егзистенцију, коју је одбијала огромна већина аустриског народа, и то најбруталнијим средствима терора, гоњења, хапшења и уништавања. Тако смо ми, као велики народ, морали да доживимо да је више од 6 милиона људи нашег порекла било терорисано од једне бројно мале мањине, која је била толико вешта да добије у своје руке сва средства власти. Политичка бесправност и угњетавање одговарало је привредном пропадању, које је показивало страховит контраст према полету новог живота у Немачкој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ко је могао да приговори тим нашим несрећним сународницима, кад су своје погледе пуне чежње управљати према Рајху, ка оној Немачкој, с којом су њихов претци били тако тесно повезани током толиког броја столећа, с којом су се они у најтежем рату свих времена борили раме уз раме, чија је култура била њихова култура, којој су они сами у толико области допринели највеће сопствене вредности. Тлачити ово уређење није значило друго него осуђивати стотине хиљада људи на најјаче душевне патње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, ако се овај бол могао још да подноси стрпљиво пре неколико година, он је постајао све већи и жешћи што је више растао углед Рајха, и с њим и воља да се уклони ово тлачење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немци,&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам у току последњих година покушавао да бивше властодршце у Аустрији упозорим да не продуже тим путем. Само луд човек могао би да верује да ће тлачењем и терором трајно моћи да отима људима љубав према њиховој рођеној народности. Европска историја показује да се у таквим случајевима увек само подиже један још већи фанатизам. Тај фанатизам присиљава са своје стране тлачитеље на све оштрије методе освете а ти методи опет са своје стране појачавају одвратност и мржњу потлачених.&lt;br /&gt;
{{gap}}Даље сам покушавао да уверим одговорне државнике да једна велика нација не може трајно да гледа, јер је то недостојно, — како се тлаче људи исте народности само због тога што имају то порекло и што се признају као прави чланови тога народа, повезани једном идејом, да се они због тога гоне и хапсе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Преко 40.000 избеглица примила је сама Немачка. Десет хиљада других лица морало је у овој малој земљи да иде у затворе, тамнице и концентрационе логоре. Стотине хиљада људи доведено је до просјачког штапа, беде и немаштине. Ниједна нација на свету не би могла да трпи трајно такве прилике на својим границама, ако не би хтела да буде с правом од свих презрена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам лично у години 1936 настојао да нађем пута и начина, који би омогућио да се ублажи трагика судбине ове немачке братске земље, у циљу да бисмо дошли до једног правог измирења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Споразум од 11 јула потписан је, али само за то да би га они у следећем тренутку већ скршили. Бесправност огромне већине народа у Аустрији је остала. њихов недостојни положај парија у тој држави ни у чему није поправљен. Ко је отворено признавао свој немачки карактер, био је гоњен, без разлике, да ли је био националсоцијалиста — чистач улица или стари заслужни војсковођа у светском рату.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам још једанпут покушао да дођем до споразума. Настојао сам да претставника овога режима, који је без икаквог легитимног мандата разговарао са мном, од немачког народа изабраним вођом. Ја сам настојао да га уразумим и да му објасним да се тако стање не да трајно држати, јер се све веће огорчење аустриског народа не да сузбијати све већом силом, да у том питању мора доћи тренутак када Рајх више неће моћи да подноси да гледа мирно насиље такве врсте. Јер, кад се већ данас решење колонијалних питања чине зависнима од права самоодређења оних нижих племена, о којима је реч, онда се никако не може поднети да се народ од 6 и по милиона људи са старом и великом културом спречава у свом праву да живи у државном поредку какав он хоће. Ја сам хтео да дођемо до новога споразума, који би свима Немцима у овој земљи обезбедио једнака права и наметнуо им једнаке дужности. Тај споразум требао би да значи извршење уговора од 11 јула 1936 године.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само неколико недеља доцније морали смо на жалост констатовати да људи у тадашњој аустриској влади нису ни мислили на то да би спроводили дух тога споразума. Шта више, да би они нашли алиби за непрестана вређања равноправности аустриских Немаца они су измислили један плебисцит коме је био задатак да узме сва права већини те земље и то дефинитивно. Услови овога плебисцита били су сасвим изузетни. У једној земљи, у којој се већ дуго година уопште нису више вршили избори, која уопште није имала никаквих послова ни за бирачке спискове, расписали су се избори који су се имали да одрже у року од 3 и по дана. Нема бирачких спискова, нема бирачких легитимација, нема никаквих доказа о бирачком праву, нема обавезе тајног гласања, нема уопште никаквих гаранција за непристрасно вођење плебисцита. Нема никаквих гаранција ни за исправно бројање гласова итд. Ако су то били методи да се једном режиму да карактер легалности, онда смо ми националсоцијалисти у немачком Рајху 15 година били само лудаци. Ми смо пролазили кроз стотине изборних борби и ми смо са великим напором освојили и добили пристајање немачког народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад је мене блаженопочивши господин претседник Рајха напокон позвао да узмем владу, био сам ја вођ далеко најјаче партије у Рајху. Ја сам после тога у много махова покушао да дам немачком народу прилику да потврди легалност мога положаја и мога делања. И он ми ју је одобрио. Али, ако су исправни методи они, које је хтео да спроводи г. Шушник, онда је и само гласање у Сарској области била само злоба против једног народа коме се хтело отежати враћање у Рајх.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми овде имамо о том друго мишљење. Ја сматрам да можемо да будемо горди што смо баш приликом оног гласања у Сарској области добили на тако несумњив и непобитан начин поверење од стране немачког народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Против тога у историји јединственог покушаја изборне преваре устао је напокон сам немачки народ у Аустрији. Али ако је овог пута режим једанпут више покушао да брахијалном силом сломије просто покрет протеста, онда би резултат морао бити само нови грађански рат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачки Рајх неће да трпи да се у том крају и даље гоне Немци због тога што припадају нашој нацији или што изјављују ово или оно своје убеђење. Рајх хоће мир и ред. Због тога сам донео одлуку да милионима Немаца у Аустрији ставим сада на расположење помоћ Рајха. Од јутрос марширају преко свих граница немачке Аустрије војници немачке оружане снаге. Тенкови, пешадиске дивизије и групе јуришних одреда, копнене и немачке ваздухопловне снаге под плавим небом позване су од нове националсоцијалистичке владе у Бечу, да буду гарантија за то да ће се аустриском народу сада напослетку у најкраће време дати могућност да путем једног правог плебисцита сам донесе своју одлуку о својој будућности и о својој судбини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Иза ових војничких одреда стоји, треба знати, воља и решеност целокупне немачке нације. Ја сам, као вођ и канцелар немачког народа, бићу срећан да сада могу да ступим као Немац и слободан грађанин на тле ове земље која је и моја отаџбина. А свет ће се уверити да немачки народ у Аустрији ових дана преживљује тренутке највеће среће, блаженства и радости. Тај народ гледа у браћи, која му долазе у помоћ, спасиоце из највеће беде.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да живи националсоцијалистички немачки Рајх.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да живи националсоцијалистичка немачка Аустрија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Адолф Хитлер.”
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Политика'', 13. март 1938. Бр. 10703. Година -{XXXV}-, стр. 1.</text>
      <sha1>7znujmu1mmtdc3ao6bmcf24syqb9c92</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146554</id>
      <parentid>146553</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T16:59:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146554</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15575" sha1="cmejsr96fa256dx050sfuf37mcf8ig0" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Прокламација Хитлера 12. марта 1938.
| одељак=
| аутор= Адолф Хитлер
| година=1938
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;div style=&quot;text-align: right;&quot;&gt;Берлин, 12 марта&lt;/div&gt;

{{gap}}ДНБ јавља:&lt;br /&gt;
{{gap}}Прокламација вође Рајха државног канцелара г. Адолфа Хитлера коју је данас у подне прочитао министар Рајха г. др. Гебелс преко свих немачких радио станица, гласи:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Немци,&lt;br /&gt;
{{gap}}Са дубоким болом гледали смо ми већ цео низ година судбину наших сународника у Аустрији. Вечита историјска повезаност, која је била разрешена тек услед догађаја године 1866, а која је у светском рату поново запечаћена, везује Аустрију одувек са народном историјском заједницом Немаца. Болове, који су задавани тој земљи прво споља, а после изнутра, осећали смо ми као своје сопствене, као што с друге стране знамо да је за милионе Немаца у Аустрији несрећа Рајха била извор једнаког јада и саучешћа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад је у Немачкој нација, благодарећи националсоцијалистичкој идеји, поново нашла пут ка гордој свести саме себе, почело је у Аустрији ново доба патњи и најгорчих искушења. Један режим, коме је недостајао сваки законити позив, покушавао је да очува своју егзистенцију, коју је одбијала огромна већина аустриског народа, и то најбруталнијим средствима терора, гоњења, хапшења и уништавања. Тако смо ми, као велики народ, морали да доживимо да је више од 6 милиона људи нашег порекла било терорисано од једне бројно мале мањине, која је била толико вешта да добије у своје руке сва средства власти. Политичка бесправност и угњетавање одговарало је привредном пропадању, које је показивало страховит контраст према полету новог живота у Немачкој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ко је могао да приговори тим нашим несрећним сународницима, кад су своје погледе пуне чежње управљати према Рајху, ка оној Немачкој, с којом су њихов претци били тако тесно повезани током толиког броја столећа, с којом су се они у најтежем рату свих времена борили раме уз раме, чија је култура била њихова култура, којој су они сами у толико области допринели највеће сопствене вредности. Тлачити ово уређење није значило друго него осуђивати стотине хиљада људи на најјаче душевне патње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, ако се овај бол могао још да подноси стрпљиво пре неколико година, он је постајао све већи и жешћи што је више растао углед Рајха, и с њим и воља да се уклони ово тлачење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немци,&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам у току последњих година покушавао да бивше властодршце у Аустрији упозорим да не продуже тим путем. Само луд човек могао би да верује да ће тлачењем и терором трајно моћи да отима људима љубав према њиховој рођеној народности. Европска историја показује да се у таквим случајевима увек само подиже један још већи фанатизам. Тај фанатизам присиљава са своје стране тлачитеље на све оштрије методе освете а ти методи опет са своје стране појачавају одвратност и мржњу потлачених.&lt;br /&gt;
{{gap}}Даље сам покушавао да уверим одговорне државнике да једна велика нација не може трајно да гледа, јер је то недостојно, — како се тлаче људи исте народности само због тога што имају то порекло и што се признају као прави чланови тога народа, повезани једном идејом, да се они због тога гоне и хапсе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Преко 40.000 избеглица примила је сама Немачка. Десет хиљада других лица морало је у овој малој земљи да иде у затворе, тамнице и концентрационе логоре. Стотине хиљада људи доведено је до просјачког штапа, беде и немаштине. Ниједна нација на свету не би могла да трпи трајно такве прилике на својим границама, ако не би хтела да буде с правом од свих презрена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам лично у години 1936 настојао да нађем пута и начина, који би омогућио да се ублажи трагика судбине ове немачке братске земље, у циљу да бисмо дошли до једног правог измирења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Споразум од 11 јула потписан је, али само за то да би га они у следећем тренутку већ скршили. Бесправност огромне већине народа у Аустрији је остала. њихов недостојни положај парија у тој држави ни у чему није поправљен. Ко је отворено признавао свој немачки карактер, био је гоњен, без разлике, да ли је био националсоцијалиста — чистач улица или стари заслужни војсковођа у светском рату.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам још једанпут покушао да дођем до споразума. Настојао сам да претставника овога режима, који је без икаквог легитимног мандата разговарао са мном, од немачког народа изабраним вођом. Ја сам настојао да га уразумим и да му објасним да се тако стање не да трајно држати, јер се све веће огорчење аустриског народа не да сузбијати све већом силом, да у том питању мора доћи тренутак када Рајх више неће моћи да подноси да гледа мирно насиље такве врсте. Јер, кад се већ данас решење колонијалних питања чине зависнима од права самоодређења оних нижих племена, о којима је реч, онда се никако не може поднети да се народ од 6 и по милиона људи са старом и великом културом спречава у свом праву да живи у државном поредку какав он хоће. Ја сам хтео да дођемо до новога споразума, који би свима Немцима у овој земљи обезбедио једнака права и наметнуо им једнаке дужности. Тај споразум требао би да значи извршење уговора од 11 јула 1936 године.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само неколико недеља доцније морали смо на жалост констатовати да људи у тадашњој аустриској влади нису ни мислили на то да би спроводили дух тога споразума. Шта више, да би они нашли алиби за непрестана вређања равноправности аустриских Немаца они су измислили један плебисцит коме је био задатак да узме сва права већини те земље и то дефинитивно. Услови овога плебисцита били су сасвим изузетни. У једној земљи, у којој се већ дуго година уопште нису више вршили избори, која уопште није имала никаквих послова ни за бирачке спискове, расписали су се избори који су се имали да одрже у року од 3 и по дана. Нема бирачких спискова, нема бирачких легитимација, нема никаквих доказа о бирачком праву, нема обавезе тајног гласања, нема уопште никаквих гаранција за непристрасно вођење плебисцита. Нема никаквих гаранција ни за исправно бројање гласова итд. Ако су то били методи да се једном режиму да карактер легалности, онда смо ми националсоцијалисти у немачком Рајху 15 година били само лудаци. Ми смо пролазили кроз стотине изборних борби и ми смо са великим напором освојили и добили пристајање немачког народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад је мене блаженопочивши господин претседник Рајха напокон позвао да узмем владу, био сам ја вођ далеко најјаче партије у Рајху. Ја сам после тога у много махова покушао да дам немачком народу прилику да потврди легалност мога положаја и мога делања. И он ми ју је одобрио. Али, ако су исправни методи они, које је хтео да спроводи г. Шушник, онда је и само гласање у Сарској области била само злоба против једног народа коме се хтело отежати враћање у Рајх.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми овде имамо о том друго мишљење. Ја сматрам да можемо да будемо горди што смо баш приликом оног гласања у Сарској области добили на тако несумњив и непобитан начин поверење од стране немачког народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Против тога у историји јединственог покушаја изборне преваре устао је напокон сам немачки народ у Аустрији. Али ако је овог пута режим једанпут више покушао да брахијалном силом сломије просто покрет протеста, онда би резултат морао бити само нови грађански рат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачки Рајх неће да трпи да се у том крају и даље гоне Немци због тога што припадају нашој нацији или што изјављују ово или оно своје убеђење. Рајх хоће мир и ред. Због тога сам донео одлуку да милионима Немаца у Аустрији ставим сада на расположење помоћ Рајха. Од јутрос марширају преко свих граница немачке Аустрије војници немачке оружане снаге. Тенкови, пешадиске дивизије и групе јуришних одреда, копнене и немачке ваздухопловне снаге под плавим небом позване су од нове националсоцијалистичке владе у Бечу, да буду гарантија за то да ће се аустриском народу сада напослетку у најкраће време дати могућност да путем једног правог плебисцита сам донесе своју одлуку о својој будућности и о својој судбини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Иза ових војничких одреда стоји, треба знати, воља и решеност целокупне немачке нације. Ја сам, као вођ и канцелар немачког народа, бићу срећан да сада могу да ступим као Немац и слободан грађанин на тле ове земље која је и моја отаџбина. А свет ће се уверити да немачки народ у Аустрији ових дана преживљује тренутке највеће среће, блаженства и радости. Тај народ гледа у браћи, која му долазе у помоћ, спасиоце из највеће беде.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да живи националсоцијалистички немачки Рајх.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да живи националсоцијалистичка немачка Аустрија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Адолф Хитлер.”
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Политика'', 13. март 1938. Бр. 10703. Година -{XXXV}-, стр. 1.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Прокламације]]
[[Категорија:Ратне прокламације]]</text>
      <sha1>cmejsr96fa256dx050sfuf37mcf8ig0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Аница Савић Ребац</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61620</id>
    <revision>
      <id>146507</id>
      <parentid>146482</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T13:18:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>146507</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1002" sha1="79zf6fobwckhbirb0b7id3nxpr830dg" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Аница
| презиме = Савић Ребац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1953
| опис = '''Аница Савић Ребац'''  била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду.
| слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Аница Савић Ребац
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Нови Сад]] (1904)
* [[Maris Stella]] (1922)
* [[Тосканска елегија]] (1922)

== Проза ==
=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Песник Царских Сонета]] (1924)

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>79zf6fobwckhbirb0b7id3nxpr830dg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Станислав Винавер</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61622</id>
    <revision>
      <id>146505</id>
      <parentid>146484</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T12:44:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>146505</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="959" sha1="qiqentmncqav54k0j6vvar7y73azics" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати = Станислав Винавер
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Бетовен]]
* [[Дон Кихот]] (1909)
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)
* [[Крај револуције]] (1919)
* [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919)
* [[Река (Винавер)|Река]] (1919)
* [[Спасење]] (1922)

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>qiqentmncqav54k0j6vvar7y73azics</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146506</id>
      <parentid>146505</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T12:44:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>146506</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="994" sha1="js7y0fx3pdwy0rz6jibpydph84jayl9" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати = Станислав Винавер
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Бетовен]]
* [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот]] (1909)
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)
* [[Крај револуције]] (1919)
* [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919)
* [[Река (Винавер)|Река]] (1919)
* [[Спасење]] (1922)

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>js7y0fx3pdwy0rz6jibpydph84jayl9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146518</id>
      <parentid>146506</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T14:36:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>146518</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1042" sha1="axj5xspq5u7hna6uwhrhj3gikqopion" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати = Станислав Винавер
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Бетовен]]
* [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот]] (1909)
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)
* [[Крај револуције]] (1919)
* [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919)
* [[Река (Винавер)|Река]] (1919)
* [[Спасење]] (1922)

== Проза ==
* [[Скрајбин]] (1920)

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>axj5xspq5u7hna6uwhrhj3gikqopion</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146519</id>
      <parentid>146518</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T14:41:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Проза */</comment>
      <origin>146519</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1131" sha1="6ytfoefy3n07w2wxu04fglb1359wwtw" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати = Станислав Винавер
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Бетовен]]
* [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот]] (1909)
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)
* [[Крај револуције]] (1919)
* [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919)
* [[Река (Винавер)|Река]] (1919)
* [[Спасење]] (1922)

== Проза ==
* [[Скрајбин]] (1920)

=== Књижевне критике ===
* [[Црњански и критика]] (1920)

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>6ytfoefy3n07w2wxu04fglb1359wwtw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146531</id>
      <parentid>146519</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:16:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Проза */</comment>
      <origin>146531</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1192" sha1="kcfyyksyajdvzwl60ui8xal9v4qql03" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати = Станислав Винавер
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Бетовен]]
* [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот]] (1909)
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)
* [[Крај револуције]] (1919)
* [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919)
* [[Река (Винавер)|Река]] (1919)
* [[Спасење]] (1922)

== Проза ==
* [[Скрајбин]] (1920)

=== Књижевне критике ===
* [[Црњански и критика]] (1920)

[[Категорија:Станислав Винавер| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>kcfyyksyajdvzwl60ui8xal9v4qql03</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146537</id>
      <parentid>146531</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:28:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Проза */</comment>
      <origin>146537</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1210" sha1="p8b0zy5acinobhgbvp06qdb2eijbsse" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати = Станислав Винавер
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Бетовен]]
* [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот]] (1909)
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)
* [[Крај револуције]] (1919)
* [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919)
* [[Река (Винавер)|Река]] (1919)
* [[Спасење]] (1922)

== Проза ==
* [[.ДАНТЕ]]
* [[Скрајбин]] (1920)

=== Књижевне критике ===
* [[Црњански и критика]] (1920)

[[Категорија:Станислав Винавер| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>p8b0zy5acinobhgbvp06qdb2eijbsse</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146540</id>
      <parentid>146537</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:40:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Проза */</comment>
      <origin>146540</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1217" sha1="o9hco0dsgmac6qx4w34x5ii3jazmamc" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати = Станислав Винавер
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Бетовен]]
* [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот]] (1909)
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)
* [[Крај револуције]] (1919)
* [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919)
* [[Река (Винавер)|Река]] (1919)
* [[Спасење]] (1922)

== Проза ==
* [[Скрајбин]] (1920)
* [[.ДАНТЕ]] (1922)

=== Књижевне критике ===
* [[Црњански и критика]] (1920)

[[Категорија:Станислав Винавер| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>o9hco0dsgmac6qx4w34x5ii3jazmamc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Крај револуције</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61626</id>
    <revision>
      <id>146520</id>
      <parentid>146462</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:01:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146520</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1142" sha1="old7kymfwza1687kmqbf4ckkkph67se" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Крај револуције
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1919
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;КРАЈ РЕВОЛУЦИЈЕ&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Он глад носи, као камен
У жилавој, мркој руци.
И погледом мрачним стреља
Је л’ догор’о стари пламен
Небесних непријатеља,
Јесу л’ први већ тренуци...
     Он глад носи као птиче,
     У свом меком загрљају —
     Вечито је он приправан.
     Сунца су на издисају,
     И очајно небо кличе,
     И настаје сумрак таван.

''Москва.''
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 260-261.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}</text>
      <sha1>old7kymfwza1687kmqbf4ckkkph67se</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146521</id>
      <parentid>146520</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:02:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146521</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1148" sha1="4asskmhzzgtrhca94ycuckuogvu03nw" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Крај револуције
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1919
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''КРАЈ РЕВОЛУЦИЈЕ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Он глад носи, као камен
У жилавој, мркој руци.
И погледом мрачним стреља
Је л’ догор’о стари пламен
Небесних непријатеља,
Јесу л’ први већ тренуци...
     Он глад носи као птиче,
     У свом меком загрљају —
     Вечито је он приправан.
     Сунца су на издисају,
     И очајно небо кличе,
     И настаје сумрак таван.

''Москва.''
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 260-261.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}</text>
      <sha1>4asskmhzzgtrhca94ycuckuogvu03nw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146522</id>
      <parentid>146521</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:03:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146522</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1148" sha1="iyamqccud3fhn4hefr07zy5505sewqv" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Крај револуције
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1919
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''КРАЈ РЕВОЛУЦИЈЕ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Он глад носи, као камен
У жилавој, мркој руци.
И погледом мрачним стреља
Је л’ догор’о стари пламен
Небесних непријатеља,
Јесу л’ први већ тренуци...
     Он глад носи као птиче,
     У свом меком загрљају —
     Вечито је он приправан.
     Сунца су на издисају,
     И очајно небо кличе,
     И настаје сумрак таван.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Москва.''

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 260-261.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}</text>
      <sha1>iyamqccud3fhn4hefr07zy5505sewqv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146528</id>
      <parentid>146522</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:15:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146528</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1208" sha1="pe6bwfhgtpkwo8sl08kdsad09wdgw1d" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Крај револуције
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1919
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''КРАЈ РЕВОЛУЦИЈЕ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Он глад носи, као камен
У жилавој, мркој руци.
И погледом мрачним стреља
Је л’ догор’о стари пламен
Небесних непријатеља,
Јесу л’ први већ тренуци...
     Он глад носи као птиче,
     У свом меком загрљају —
     Вечито је он приправан.
     Сунца су на издисају,
     И очајно небо кличе,
     И настаје сумрак таван.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Москва.''

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 260-261.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]</text>
      <sha1>pe6bwfhgtpkwo8sl08kdsad09wdgw1d</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146533</id>
      <parentid>146528</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:26:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146533</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1333" sha1="dz7thxvav4tgkgao2bzvcnofa0v1mgj" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Крај револуције
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1919
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''КРАЈ РЕВОЛУЦИЈЕ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Он глад носи, као камен
У жилавој, мркој руци.
И погледом мрачним стреља
Је л’ догор’о стари пламен
Небесних непријатеља,
Јесу л’ први већ тренуци...
     Он глад носи као птиче,
     У свом меком загрљају —
     Вечито је он приправан.
     Сунца су на издисају,
     И очајно небо кличе,
     И настаје сумрак таван.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Москва.''

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 260-261.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]</text>
      <sha1>dz7thxvav4tgkgao2bzvcnofa0v1mgj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Финале (Винавер)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61627</id>
    <revision>
      <id>146523</id>
      <parentid>146463</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:04:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146523</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="836" sha1="joccvgxrvo7572b3uqlm3pppe075u2a" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Финале
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1919
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''ФИНАЛЕ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
После свију болних снова,
И злокобних светлуцања,
Првим својим благословом,
Првом речју свог муцања,
Првом, мутном мишљу новом
Благосиљам свет духова.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Москва.''

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 261.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}</text>
      <sha1>joccvgxrvo7572b3uqlm3pppe075u2a</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146535</id>
      <parentid>146523</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:26:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146535</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1021" sha1="nj970j99mdv5a7wwoblzmtczv7a6rrf" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Финале
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1919
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''ФИНАЛЕ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
После свију болних снова,
И злокобних светлуцања,
Првим својим благословом,
Првом речју свог муцања,
Првом, мутном мишљу новом
Благосиљам свет духова.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Москва.''

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 261.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]</text>
      <sha1>nj970j99mdv5a7wwoblzmtczv7a6rrf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Река (Винавер)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61628</id>
    <revision>
      <id>146524</id>
      <parentid>146461</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:04:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146524</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1083" sha1="a6n7agpnj4pgig14vaped76ozsg0i7m" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Река
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1919
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''РЕКА'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Све што држи, што окива,
Све што веже, и спречава,
Све се испред свега пречи.
Где су дивне, старе речи...
Без покрета ми смо живи,
Ми не мамо знака права.

     Пониремо, кроз видове
У дубока земље недра
Као неке црне воде.
Хоће л’ доћи снаге нове
И кроз мирне, древне своде,
Хоће л’ тећи река ведра?...
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Москва.''

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 261.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}</text>
      <sha1>a6n7agpnj4pgig14vaped76ozsg0i7m</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146529</id>
      <parentid>146524</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:15:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146529</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1143" sha1="5qi0oi680xtlku35qvccp9d6of0di3r" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Река
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1919
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''РЕКА'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Све што држи, што окива,
Све што веже, и спречава,
Све се испред свега пречи.
Где су дивне, старе речи...
Без покрета ми смо живи,
Ми не мамо знака права.

     Пониремо, кроз видове
У дубока земље недра
Као неке црне воде.
Хоће л’ доћи снаге нове
И кроз мирне, древне своде,
Хоће л’ тећи река ведра?...
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Москва.''

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 261.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]</text>
      <sha1>5qi0oi680xtlku35qvccp9d6of0di3r</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146534</id>
      <parentid>146529</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:26:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146534</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1268" sha1="as6hc53tdir836ms8bz5cq3b087y40n" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Река
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1919
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''РЕКА'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Све што држи, што окива,
Све што веже, и спречава,
Све се испред свега пречи.
Где су дивне, старе речи...
Без покрета ми смо живи,
Ми не мамо знака права.

     Пониремо, кроз видове
У дубока земље недра
Као неке црне воде.
Хоће л’ доћи снаге нове
И кроз мирне, древне своде,
Хоће л’ тећи река ведра?...
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Москва.''

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 261.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]</text>
      <sha1>as6hc53tdir836ms8bz5cq3b087y40n</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Спасење</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61630</id>
    <revision>
      <id>146525</id>
      <parentid>146469</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:10:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146525</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1617" sha1="5v98rkou1uxutpr1l8h7521sb3y237o" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Спасење
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1922
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+3&quot;&gt;'''спасење'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

''&lt;poem&gt;
Најзад су саграђене палате.
На њима се сунчају сад
Не они, којих рад
Лукови се извише у звук
Звукови се умудрише у лук.
Не.
Већ неке звездане ћивтице
Зване „васељенске ћивтице”.

Али за кога је, чак и ту
Соната -{opus}- 111
Чија је пригушеност злата
У злату палата?
Да — за ћивтице.

Јер кад зазвони
Зашуми звон
Очајних заноса
Луд,
Горчином мислених наноса
Ни од куд, од свукуд,
И кад сви спомени језовити
Полете стреловити
У хаос видовити —

Да,
Тада се ове ћивтице
Као људи духовити
Одмарају у маглено-леном.
          Па се теше, па се смеше
          Па се лече, слатко трују
          Исцељују, својим пленом —
          Бетовеном…
&lt;/poem&gt;''
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Путеви'', фебруар 1922. Бр 2. Стр. 25.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}</text>
      <sha1>5v98rkou1uxutpr1l8h7521sb3y237o</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146530</id>
      <parentid>146525</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:15:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146530</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1677" sha1="sh08nyliv409x04ld8dp4oh40dwexuj" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Спасење
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1922
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+3&quot;&gt;'''спасење'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

''&lt;poem&gt;
Најзад су саграђене палате.
На њима се сунчају сад
Не они, којих рад
Лукови се извише у звук
Звукови се умудрише у лук.
Не.
Већ неке звездане ћивтице
Зване „васељенске ћивтице”.

Али за кога је, чак и ту
Соната -{opus}- 111
Чија је пригушеност злата
У злату палата?
Да — за ћивтице.

Јер кад зазвони
Зашуми звон
Очајних заноса
Луд,
Горчином мислених наноса
Ни од куд, од свукуд,
И кад сви спомени језовити
Полете стреловити
У хаос видовити —

Да,
Тада се ове ћивтице
Као људи духовити
Одмарају у маглено-леном.
          Па се теше, па се смеше
          Па се лече, слатко трују
          Исцељују, својим пленом —
          Бетовеном…
&lt;/poem&gt;''
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Путеви'', фебруар 1922. Бр 2. Стр. 25.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]</text>
      <sha1>sh08nyliv409x04ld8dp4oh40dwexuj</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146536</id>
      <parentid>146530</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:26:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146536</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1802" sha1="gdvpos0jew2oe15aqxji63ra9tdwx8m" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Спасење
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1922
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+3&quot;&gt;'''спасење'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

''&lt;poem&gt;
Најзад су саграђене палате.
На њима се сунчају сад
Не они, којих рад
Лукови се извише у звук
Звукови се умудрише у лук.
Не.
Већ неке звездане ћивтице
Зване „васељенске ћивтице”.

Али за кога је, чак и ту
Соната -{opus}- 111
Чија је пригушеност злата
У злату палата?
Да — за ћивтице.

Јер кад зазвони
Зашуми звон
Очајних заноса
Луд,
Горчином мислених наноса
Ни од куд, од свукуд,
И кад сви спомени језовити
Полете стреловити
У хаос видовити —

Да,
Тада се ове ћивтице
Као људи духовити
Одмарају у маглено-леном.
          Па се теше, па се смеше
          Па се лече, слатко трују
          Исцељују, својим пленом —
          Бетовеном…
&lt;/poem&gt;''
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Путеви'', фебруар 1922. Бр 2. Стр. 25.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]</text>
      <sha1>gdvpos0jew2oe15aqxji63ra9tdwx8m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тосканска елегија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61634</id>
    <revision>
      <id>146508</id>
      <timestamp>2026-09-24T13:31:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Тосканска елегија | одељак= | аутор= Аница Савић Ребац | година= 1922 | белешке= }}  &lt;poem&gt; ТОСКАНСКА ЕЛЕГИЈА.  У СПОМЕН ШЕЛИА.  У јуну, жетва липâ и љиљанâ, Уз тихе звуке сунчаних српова, Разлива се из поља и вртова У врели смира…</comment>
      <origin>146508</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4240" sha1="o4qfwzwpfpn3cm41ml8krzu419ngnmn" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Тосканска елегија
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1922
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
ТОСКАНСКА ЕЛЕГИЈА.

У СПОМЕН ШЕЛИА.

У јуну, жетва липâ и љиљанâ,
Уз тихе звуке сунчаних српова,
Разлива се из поља и вртова
У врели смирај овог златног дана,
И плави, задњим струјама сунчаним,
Прозрачни мрак по улицама саним,
Где још мирише душа снова старих,
Док све у прошлост увире утварну,
У недоглед, онамо где у жарну
Дну вечери ципреса низ стражари
     У оклопу бакарну.

Ал овде где се с густих старих круна
Мирисни златни мед у праху слива,
Вечерњи сан у хладу липа снива
Претопла срећа фјорентинског јуна.
Већ спава дô где теку вали журни
Ко сребрн млаз у положеној урни,
И само блиста тамо, преко пута,
Над кулама и кубетима Града,
Тераса где дуж белих балистрада
Ко злато сјају леје цвећа жута,
     И гасну изненада.

Лелујају се већ сени љубавне,
Тосканским слатким сутоном се крећу,
У мрачне мину вртове где срећу
Шапат и дах и шушањ среће давне.
Но прво као једва видна сена,
Ко тиха бледа мисао скривена,
Жалост сахрањена у огњу дневну,
Па јаснији, ко из далека мòла
Мелодије сласти јасан акорд бола,
Кроз задње копрене сунчане севну
Месец из ореола.

И мисао на Њега који беше
Лепотâ свију негда душа пламна
Обузима сав понор неба тамна,
И срећни Град у ком се баште смеше
Ко љиљан откинут у дољи лежи.
Но моја туга несавладна бежи,
На реку пада с месечним сузама,
И с валима што кроз даљине јече,
Крај хумки где ципресе мале клече,
Кроз брда где се тешка свила тама
     С јецањем к мору тече.

Арно и Серкијо, две болне реке!
Са жала пешчана, далека, сива,
Где шума стабла горостасних слива
Мирисне своје дуге игле меке,
У море ви најгорче увирете,
И као недогледне струне сете
Јецате кроз дубоки понор мрачни;
Месечних река плач дубину буди,
И шум тајанствен заспао у студи,
Потонулих песама бесконачни
     Дрхтај кроз море блуди.

Из отворена ноћна неба роне
Трептања неизречна у дубину
И сребрне месечне магле плину,
Најдаљи стиже сјај из васионе:
По расцветаним стазама Бескраја
Његова душа силази из сјаја
У тешку чежњиву дубину жедну,
И море у блистању непрегледну
Сад пева као тисућ виолина;
Таласи звонки путују етиром,
У звуцима небеса дрхћу широм,
Музика душе његове једина
     Трепери још Свемиром.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. октобар 1922. Књига -{VII}-, бр. 3. Стр. 181.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}</text>
      <sha1>o4qfwzwpfpn3cm41ml8krzu419ngnmn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Дон Кихот (Винавер)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61635</id>
    <revision>
      <id>146509</id>
      <timestamp>2026-09-24T13:51:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Дон Кихот | одељак= | аутор= Станислав Винавер | година= 1909 | белешке= }}  ДОН КИХОТ.&lt;ref&gt;Један ћифта написао је ову песмицу, а други један његов музикалан пријатељ измислио је арију, те се тако сад ова песма на свима ћифтинс…</comment>
      <origin>146509</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3315" sha1="q9om5z2jv8bdhgd4k6tgi0b7ewj2q1d" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Дон Кихот
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1909
| белешке=
}}

ДОН КИХОТ.&lt;ref&gt;Један ћифта написао је ову песмицу, а други један његов музикалан пријатељ измислио је арију, те се тако сад ова песма на свима ћифтинским поселима пева.&lt;/ref&gt;

&lt;poem&gt;
Знате је, што да вам причам…
     Ко њу не зна?
Колико је лица смехом она искривила;
Ко не познаје ту смешну причу!
     Смејте се!
Човечанство је хтео да поправи!
Не ваља му човечанство, не ваља свет!
Он би га ваљда могао бољег створити!
          Он!…
     Хтео је правде.
     Као да правде у свету нема!…
Није бољег занимања имао већ је вечито
     викао о врлини!
К’о да ми немамо врлине.
     Он ће да је поправи!
     Он, да он!…
И нико се није нашао други већ он!
Немамо поштења, свет часности нема!
     Он ће му је дати!
И он се само нађе док ћуте паметни људи!
Љубави, чисте љубави је хтео,
А каква је наша љубав?
     Није хтео ропства.
А зар ми нисло слободни?
Та слободни смо, гуши нас већ та прекомерна слобода!
И он се једини нађе да нам о томе прича!
Бранио је „нејач и слабе”.
Као да код нас и има баш таквих несрећника!
У овом праведном, добром свету,
У овом истинољубивом свету,
У овом веселом свету.
Па зар ми нисмо праведни, добри, поштени?
Ко нам каже до нисмо?…
     Он!?!!
А од куд нешто зна та луда?…
     Та настрана будала…
     Што се меша?
Што не гледа своја посла?..
У овом преведеном свету…
У овом истинољубивом свету…
     У овом добром свету…
Што се нађе, од куд се нађе једино он,
     Он!…
Да ремети општу хармонију
     Да напада нас поштене
     Добре, праведне људе..
     Ко га позва?
Смејте му се, смејте се лудом човеку,
     Исмејте занесењака,
Нека вам се искриви лице, па се
Затресте од дивљег смеха
     Вичите гласно, сложно,
     Вичите:
     Дон Кихот! Дон Кихот!
&lt;/poem&gt;

== Напомене ==
{{референце}}

== Извор ==
1909. ''Српски књижевни гласник'', стр. 895.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}</text>
      <sha1>q9om5z2jv8bdhgd4k6tgi0b7ewj2q1d</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146510</id>
      <parentid>146509</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T14:02:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>146510</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3471" sha1="ldtj2hypr2dg3mb8mbll498xcfyj35d" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Дон Кихот
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1909
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
ДОН КИХОТ.&lt;ref&gt;Један ћифта написао је ову песмицу, а други један његов музикалан пријатељ измислио је арију, те се тако сад ова песма на свима ћифтинским поселима пева.&lt;/ref&gt;

&lt;poem&gt;
Знате је, што да вам причам…
     Ко њу не зна?
Колико је лица смехом она искривила;
Ко не познаје ту смешну причу!
     Смејте се!
Човечанство је хтео да поправи!
Не ваља му човечанство, не ваља свет!
Он би га ваљда могао бољег створити!
          Он!…
     Хтео је правде.
     Као да правде у свету нема!…
Није бољег занимања имао већ је вечито
     викао о врлини!
К’о да ми немамо врлине.
     Он ће да је поправи!
     Он, да он!…
И нико се није нашао други већ он!
Немамо поштења, свет часности нема!
     Он ће му је дати!
И он се само нађе док ћуте паметни људи!
Љубави, чисте љубави је хтео,
А каква је наша љубав?
     Није хтео ропства.
А зар ми нисло слободни?
Та слободни смо, гуши нас већ та прекомерна.
                                                       слобода!
И он се једини нађе да нам о томе прича!
Бранио је „нејач и слабе”.
Као да код нас и има баш таквих несрећника!
У овом праведном, добром свету,
У овом истинољубивом свету,
У овом веселом свету.
Па зар ми нисмо праведни, добри, поштени?
Ко нам каже до нисмо?…
     Он!?!!
А од куд нешто зна та луда?…
     Та настрана будала…
     Што се меша?
Што не гледа своја посла?..
У овом преведеном свету…
У овом истинољубивом свету…
     У овом добром свету…
Што се нађе, од куд се нађе једино он,
     Он!…
Да ремети општу хармонију
     Да напада нас поштене
     Добре, праведне људе..
     Ко га позва?
Смејте му се, смејте се лудом човеку,
     Исмејте занесењака,
Нека вам се искриви лице, па се
Затресте од дивљег смеха
     Вичите гласно, сложно,
     Вичите:
     Дон Кихот! Дон Кихот!
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Напомене ==
{{референце}}

== Извор ==
1909. ''Српски књижевни гласник'', стр. 895.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}</text>
      <sha1>ldtj2hypr2dg3mb8mbll498xcfyj35d</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146511</id>
      <parentid>146510</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T14:07:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>146511</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3511" sha1="2pz84x03fobra2malw8089jodhc8zi8" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Дон Кихот
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1909
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;ДОН КИХОТ.&lt;/font&gt;&lt;ref&gt;Један ћифта написао је ову песмицу, а други један његов музикалан пријатељ измислио је арију, те се тако сад ова песма на свима ћифтинским поселима пева.&lt;/ref&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Знате је, што да вам причам…
     Ко њу не зна?
Колико је лица смехом она искривила;
Ко не познаје ту смешну причу!
     Смејте се!
Човечанство је хтео да поправи!
Не ваља му човечанство, не ваља свет!
Он би га ваљда могао бољег створити!
          Он!…
     Хтео је правде.
     Као да правде у свету нема!…
Није бољег занимања имао већ је вечито
     викао о врлини!
К’о да ми немамо врлине.
     Он ће да је поправи!
     Он, да он!…
И нико се није нашао други већ он!
Немамо поштења, свет часности нема!
     Он ће му је дати!
И он се само нађе док ћуте паметни људи!
Љубави, чисте љубави је хтео,
А каква је наша љубав?
     Није хтео ропства.
А зар ми нисло слободни?
Та слободни смо, гуши нас већ та прекомерна.
                                                       слобода!
И он се једини нађе да нам о томе прича!
Бранио је „нејач и слабе”.
Као да код нас и има баш таквих несрећника!
У овом праведном, добром свету,
У овом истинољубивом свету,
У овом веселом свету.
Па зар ми нисмо праведни, добри, поштени?
Ко нам каже до нисмо?…
     Он!?!!
А од куд нешто зна та луда?…
     Та настрана будала…
     Што се меша?
Што не гледа своја посла?..
У овом преведеном свету…
У овом истинољубивом свету…
     У овом добром свету…
Што се нађе, од куд се нађе једино он,
     Он!…
Да ремети општу хармонију
     Да напада нас поштене
     Добре, праведне људе..
     Ко га позва?
Смејте му се, смејте се лудом човеку,
     Исмејте занесењака,
Нека вам се искриви лице, па се
Затресте од дивљег смеха
     Вичите гласно, сложно,
     Вичите:
     Дон Кихот! Дон Кихот!
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Напомене ==
{{референце}}

== Извор ==
1909. ''Српски књижевни гласник'', стр. 895.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}</text>
      <sha1>2pz84x03fobra2malw8089jodhc8zi8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146526</id>
      <parentid>146511</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:14:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146526</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3571" sha1="4rxpmgp2oqsyujec8on6ryzxufpimb2" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Дон Кихот
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1909
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;ДОН КИХОТ.&lt;/font&gt;&lt;ref&gt;Један ћифта написао је ову песмицу, а други један његов музикалан пријатељ измислио је арију, те се тако сад ова песма на свима ћифтинским поселима пева.&lt;/ref&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Знате је, што да вам причам…
     Ко њу не зна?
Колико је лица смехом она искривила;
Ко не познаје ту смешну причу!
     Смејте се!
Човечанство је хтео да поправи!
Не ваља му човечанство, не ваља свет!
Он би га ваљда могао бољег створити!
          Он!…
     Хтео је правде.
     Као да правде у свету нема!…
Није бољег занимања имао већ је вечито
     викао о врлини!
К’о да ми немамо врлине.
     Он ће да је поправи!
     Он, да он!…
И нико се није нашао други већ он!
Немамо поштења, свет часности нема!
     Он ће му је дати!
И он се само нађе док ћуте паметни људи!
Љубави, чисте љубави је хтео,
А каква је наша љубав?
     Није хтео ропства.
А зар ми нисло слободни?
Та слободни смо, гуши нас већ та прекомерна.
                                                       слобода!
И он се једини нађе да нам о томе прича!
Бранио је „нејач и слабе”.
Као да код нас и има баш таквих несрећника!
У овом праведном, добром свету,
У овом истинољубивом свету,
У овом веселом свету.
Па зар ми нисмо праведни, добри, поштени?
Ко нам каже до нисмо?…
     Он!?!!
А од куд нешто зна та луда?…
     Та настрана будала…
     Што се меша?
Што не гледа своја посла?..
У овом преведеном свету…
У овом истинољубивом свету…
     У овом добром свету…
Што се нађе, од куд се нађе једино он,
     Он!…
Да ремети општу хармонију
     Да напада нас поштене
     Добре, праведне људе..
     Ко га позва?
Смејте му се, смејте се лудом човеку,
     Исмејте занесењака,
Нека вам се искриви лице, па се
Затресте од дивљег смеха
     Вичите гласно, сложно,
     Вичите:
     Дон Кихот! Дон Кихот!
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Напомене ==
{{референце}}

== Извор ==
1909. ''Српски књижевни гласник'', стр. 895.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]</text>
      <sha1>4rxpmgp2oqsyujec8on6ryzxufpimb2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146532</id>
      <parentid>146526</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:25:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146532</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3696" sha1="9ih6nsavk9n6fdedw7hil02htzy5qxa" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Дон Кихот
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1909
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;ДОН КИХОТ.&lt;/font&gt;&lt;ref&gt;Један ћифта написао је ову песмицу, а други један његов музикалан пријатељ измислио је арију, те се тако сад ова песма на свима ћифтинским поселима пева.&lt;/ref&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Знате је, што да вам причам…
     Ко њу не зна?
Колико је лица смехом она искривила;
Ко не познаје ту смешну причу!
     Смејте се!
Човечанство је хтео да поправи!
Не ваља му човечанство, не ваља свет!
Он би га ваљда могао бољег створити!
          Он!…
     Хтео је правде.
     Као да правде у свету нема!…
Није бољег занимања имао већ је вечито
     викао о врлини!
К’о да ми немамо врлине.
     Он ће да је поправи!
     Он, да он!…
И нико се није нашао други већ он!
Немамо поштења, свет часности нема!
     Он ће му је дати!
И он се само нађе док ћуте паметни људи!
Љубави, чисте љубави је хтео,
А каква је наша љубав?
     Није хтео ропства.
А зар ми нисло слободни?
Та слободни смо, гуши нас већ та прекомерна.
                                                       слобода!
И он се једини нађе да нам о томе прича!
Бранио је „нејач и слабе”.
Као да код нас и има баш таквих несрећника!
У овом праведном, добром свету,
У овом истинољубивом свету,
У овом веселом свету.
Па зар ми нисмо праведни, добри, поштени?
Ко нам каже до нисмо?…
     Он!?!!
А од куд нешто зна та луда?…
     Та настрана будала…
     Што се меша?
Што не гледа своја посла?..
У овом преведеном свету…
У овом истинољубивом свету…
     У овом добром свету…
Што се нађе, од куд се нађе једино он,
     Он!…
Да ремети општу хармонију
     Да напада нас поштене
     Добре, праведне људе..
     Ко га позва?
Смејте му се, смејте се лудом човеку,
     Исмејте занесењака,
Нека вам се искриви лице, па се
Затресте од дивљег смеха
     Вичите гласно, сложно,
     Вичите:
     Дон Кихот! Дон Кихот!
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Напомене ==
{{референце}}

== Извор ==
1909. ''Српски књижевни гласник'', стр. 895.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]</text>
      <sha1>9ih6nsavk9n6fdedw7hil02htzy5qxa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Дон Кихот</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61636</id>
    <revision>
      <id>146513</id>
      <timestamp>2026-09-24T14:08:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Дон Кихот]] на [[Дон Кихот (Милета Јакшић)]]</comment>
      <origin>146513</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="69" sha1="6mk98q0x7co3p3l721fum8r0bi00mak" xml:space="preserve">#Преусмери [[Дон Кихот (Милета Јакшић)]]</text>
      <sha1>6mk98q0x7co3p3l721fum8r0bi00mak</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146516</id>
      <parentid>146513</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T14:11:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Уклоњено преусмерење на [[Дон Кихот (Милета Јакшић)]]</comment>
      <origin>146516</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="258" sha1="fw9oljzr839ox3bgz8tc3kujpp9mmq6" xml:space="preserve">'''''Дон Кихот''''' може да се односи на:

* [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот (Станислав Винавер)]]
* [[Дон Кихот (Милета Јакшић)]]

{{вишезначна одредница}}</text>
      <sha1>fw9oljzr839ox3bgz8tc3kujpp9mmq6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Станислав Винавер</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61637</id>
    <revision>
      <id>146527</id>
      <timestamp>2026-09-24T15:14:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146527</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="281" sha1="kbsmtodx8m37vdkzseglh01fe0iwhx3" xml:space="preserve">{{Википедија|Станислав Винавер}}

{{DEFAULTSORT:Винавер, Станислав}}
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Српски преводиоци]]</text>
      <sha1>kbsmtodx8m37vdkzseglh01fe0iwhx3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>.ДАНТЕ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61638</id>
    <revision>
      <id>146538</id>
      <timestamp>2026-09-24T15:38:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= .ДАНТЕ | одељак= | аутор= Станислав Винавер | година= | белешке= }} &lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;'''.ДАНТЕ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;   &lt;center&gt;'''ДУХ СУПТИЛНОСТИ!&lt;br /&gt;СРЕДЊИ ЈЕ ВЕК КРАТКО ТРАЈАО!&lt;br /&gt;ЗАМКА ЗА ВАРОШИ!&lt;br /&gt;ВЕЛИКИ ЗЛОЧИНАЦ!&lt;br /&gt;СПАС ОД ОСВЕТЕ!'''&lt;/center&gt;  {{ga…</comment>
      <origin>146538</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5016" sha1="0n24ncc5msfpcqy18x086deq92czq6a" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= .ДАНТЕ
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година=
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;'''.ДАНТЕ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;center&gt;'''ДУХ СУПТИЛНОСТИ!&lt;br /&gt;СРЕДЊИ ЈЕ ВЕК КРАТКО ТРАЈАО!&lt;br /&gt;ЗАМКА ЗА ВАРОШИ!&lt;br /&gt;ВЕЛИКИ ЗЛОЧИНАЦ!&lt;br /&gt;СПАС ОД ОСВЕТЕ!'''&lt;/center&gt;

{{gap}}Торњеви Светога Марка, катедрале Штрасбурга, Ремса, цветају над пустињама људских мравињака и над љубичастим морима музике, планино - вода и чекања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер то је ипак све.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дух зрикаваца, зеленог и мудрог Почетинарја, тек никлих поветараца, старих виолина, Андерсена на кинеском паравану, флаута од магле и Вагнера, тражи кроз све суптилније складове: за себе, од себе, оштри и звучно извијени у паукову нит, метални конац остварења, — да све, што је икад прошло кроз живот прође и кроз иглене уши последњега смисла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све ће да процвета, све ће танким да концем прозвучи и прође. Све постаје вапај суптилности, али вапај Ноћи и кроз Ноћ за Ноћ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је мало трајао Средњи Век, Век мрачнога зрења, Век сазревања у утроби хаоса.&lt;br /&gt;
{{gap}}И усред светлости данас, светлости, мора да падне опет он — да ли сад Нови Средњи Век или само непроницави мрак помрачења — да би се изједначио рђаво остварени ритам плима ноћи и дана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се мало ствари згуснуло, суштина, ноћно; из историје која лебди над нама и не остварује нам се над нама.&lt;br /&gt;
{{gap}}У нашем Средњем Веку, краткотрајном и горком, ми смо само једну једину, малену ноћну струју, тако мален тамно сребрн поток „греха и откупљења“, који је из висина случајно се наднео као ореол, успели једно да удахнемо, болно њим да се опијемо, да га упијемо у још неосмислене новодозвучене старовавилонске сумраке симбола од сто спратова, и неречено таласаве брежуљке и смејуљке усплахирених обруча градова, и сетних села који не свићу у планини и певању петлова.&lt;br /&gt;
{{gap}}А на супрот овој тежњи, тежњи, одласка, очајних суптилности:
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Груба, бунтовна чежња
Али чежња дана и по дану
И с тога ипак не груба
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;center&gt;Ч  Е  Ж  Њ  А:&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Пијаних барова,
вртећих аеродрома,
модрих кафана
(од столова тешких)
грдних воденица нација
(са жрвњима гробова)
&lt;/poem&gt;

{{gap}}покушава да исплете ''ЗАМКУ'', и зароби неслућене голубе вароши, и поведе их као тице Историје, у поводу.&lt;br /&gt;
{{gap}}И крила њихова, крила Нове Историје, искити алемима Шелејевих призива, и шарама Стравинскове Музике.&lt;br /&gt;
{{gap}}Призива: за добра пута.
Музике: од урока.&lt;br /&gt;
{{gap}}Урока: од земаљске прошлости. — Да не падне, да не би пала осветничка Ноћ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Осветничка: Јер је Волшебник звезданих мађија, Данте, некада, у сред ноћи, и у времену ноћи дочарао пре времена, плахим пркосом стихова што друкчије звоне, дочарао за аветске ведрине на поноћном небу, подбулу сабласт дана, дана пре његова рођења, пре његове вечности.

'''Станислав Винавер'''</text>
      <sha1>0n24ncc5msfpcqy18x086deq92czq6a</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146539</id>
      <parentid>146538</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:40:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146539</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5218" sha1="h8y8timdhifjkliwoii1d9v28jpu7nu" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= .ДАНТЕ
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1922
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;'''.ДАНТЕ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;center&gt;'''ДУХ СУПТИЛНОСТИ!&lt;br /&gt;СРЕДЊИ ЈЕ ВЕК КРАТКО ТРАЈАО!&lt;br /&gt;ЗАМКА ЗА ВАРОШИ!&lt;br /&gt;ВЕЛИКИ ЗЛОЧИНАЦ!&lt;br /&gt;СПАС ОД ОСВЕТЕ!'''&lt;/center&gt;

{{gap}}Торњеви Светога Марка, катедрале Штрасбурга, Ремса, цветају над пустињама људских мравињака и над љубичастим морима музике, планино - вода и чекања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер то је ипак све.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дух зрикаваца, зеленог и мудрог Почетинарја, тек никлих поветараца, старих виолина, Андерсена на кинеском паравану, флаута од магле и Вагнера, тражи кроз све суптилније складове: за себе, од себе, оштри и звучно извијени у паукову нит, метални конац остварења, — да све, што је икад прошло кроз живот прође и кроз иглене уши последњега смисла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све ће да процвета, све ће танким да концем прозвучи и прође. Све постаје вапај суптилности, али вапај Ноћи и кроз Ноћ за Ноћ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је мало трајао Средњи Век, Век мрачнога зрења, Век сазревања у утроби хаоса.&lt;br /&gt;
{{gap}}И усред светлости данас, светлости, мора да падне опет он — да ли сад Нови Средњи Век или само непроницави мрак помрачења — да би се изједначио рђаво остварени ритам плима ноћи и дана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се мало ствари згуснуло, суштина, ноћно; из историје која лебди над нама и не остварује нам се над нама.&lt;br /&gt;
{{gap}}У нашем Средњем Веку, краткотрајном и горком, ми смо само једну једину, малену ноћну струју, тако мален тамно сребрн поток „греха и откупљења“, који је из висина случајно се наднео као ореол, успели једно да удахнемо, болно њим да се опијемо, да га упијемо у још неосмислене новодозвучене старовавилонске сумраке симбола од сто спратова, и неречено таласаве брежуљке и смејуљке усплахирених обруча градова, и сетних села који не свићу у планини и певању петлова.&lt;br /&gt;
{{gap}}А на супрот овој тежњи, тежњи, одласка, очајних суптилности:
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Груба, бунтовна чежња
Али чежња дана и по дану
И с тога ипак не груба
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;center&gt;Ч  Е  Ж  Њ  А:&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Пијаних барова,
вртећих аеродрома,
модрих кафана
(од столова тешких)
грдних воденица нација
(са жрвњима гробова)
&lt;/poem&gt;

{{gap}}покушава да исплете ''ЗАМКУ'', и зароби неслућене голубе вароши, и поведе их као тице Историје, у поводу.&lt;br /&gt;
{{gap}}И крила њихова, крила Нове Историје, искити алемима Шелејевих призива, и шарама Стравинскове Музике.&lt;br /&gt;
{{gap}}Призива: за добра пута.
Музике: од урока.&lt;br /&gt;
{{gap}}Урока: од земаљске прошлости. — Да не падне, да не би пала осветничка Ноћ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Осветничка: Јер је Волшебник звезданих мађија, Данте, некада, у сред ноћи, и у времену ноћи дочарао пре времена, плахим пркосом стихова што друкчије звоне, дочарао за аветске ведрине на поноћном небу, подбулу сабласт дана, дана пре његова рођења, пре његове вечности.

'''Станислав Винавер'''

== Извор ==
''Путеви'', фебруар 1922. Бр 2. Стр. 25.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]</text>
      <sha1>h8y8timdhifjkliwoii1d9v28jpu7nu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146541</id>
      <parentid>146539</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:42:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146541</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5303" sha1="nospr39sq1k79lxz71mqacbykvlmfml" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= .ДАНТЕ
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1922
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;'''.ДАНТЕ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;center&gt;'''ДУХ СУПТИЛНОСТИ!&lt;br /&gt;СРЕДЊИ ЈЕ ВЕК КРАТКО ТРАЈАО!&lt;br /&gt;ЗАМКА ЗА ВАРОШИ!&lt;br /&gt;ВЕЛИКИ ЗЛОЧИНАЦ!&lt;br /&gt;СПАС ОД ОСВЕТЕ!'''&lt;/center&gt;

{{gap}}Торњеви Светога Марка, катедрале Штрасбурга, Ремса, цветају над пустињама људских мравињака и над љубичастим морима музике, планино - вода и чекања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер то је ипак све.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дух зрикаваца, зеленог и мудрог Почетинарја, тек никлих поветараца, старих виолина, Андерсена на кинеском паравану, флаута од магле и Вагнера, тражи кроз све суптилније складове: за себе, од себе, оштри и звучно извијени у паукову нит, метални конац остварења, — да све, што је икад прошло кроз живот прође и кроз иглене уши последњега смисла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све ће да процвета, све ће танким да концем прозвучи и прође. Све постаје вапај суптилности, али вапај Ноћи и кроз Ноћ за Ноћ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је мало трајао Средњи Век, Век мрачнога зрења, Век сазревања у утроби хаоса.&lt;br /&gt;
{{gap}}И усред светлости данас, светлости, мора да падне опет он — да ли сад Нови Средњи Век или само непроницави мрак помрачења — да би се изједначио рђаво остварени ритам плима ноћи и дана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се мало ствари згуснуло, суштина, ноћно; из историје која лебди над нама и не остварује нам се над нама.&lt;br /&gt;
{{gap}}У нашем Средњем Веку, краткотрајном и горком, ми смо само једну једину, малену ноћну струју, тако мален тамно сребрн поток „греха и откупљења“, који је из висина случајно се наднео као ореол, успели једно да удахнемо, болно њим да се опијемо, да га упијемо у још неосмислене новодозвучене старовавилонске сумраке симбола од сто спратова, и неречено таласаве брежуљке и смејуљке усплахирених обруча градова, и сетних села који не свићу у планини и певању петлова.&lt;br /&gt;
{{gap}}А на супрот овој тежњи, тежњи, одласка, очајних суптилности:
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Груба, бунтовна чежња
Али чежња дана и по дану
И с тога ипак не груба
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;center&gt;Ч  Е  Ж  Њ  А:&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Пијаних барова,
вртећих аеродрома,
модрих кафана
(од столова тешких)
грдних воденица нација
(са жрвњима гробова)
&lt;/poem&gt;

{{gap}}покушава да исплете ''ЗАМКУ'', и зароби неслућене голубе вароши, и поведе их као тице Историје, у поводу.&lt;br /&gt;
{{gap}}И крила њихова, крила Нове Историје, искити алемима Шелејевих призива, и шарама Стравинскове Музике.&lt;br /&gt;
{{gap}}Призива: за добра пута.
Музике: од урока.&lt;br /&gt;
{{gap}}Урока: од земаљске прошлости. — Да не падне, да не би пала осветничка Ноћ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Осветничка: Јер је Волшебник звезданих мађија, Данте, некада, у сред ноћи, и у времену ноћи дочарао пре времена, плахим пркосом стихова што друкчије звоне, дочарао за аветске ведрине на поноћном небу, подбулу сабласт дана, дана пре његова рођења, пре његове вечности.

'''Станислав Винавер'''
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Путеви'', фебруар 1922. Бр 2. Стр. 25.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]</text>
      <sha1>nospr39sq1k79lxz71mqacbykvlmfml</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146542</id>
      <parentid>146541</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:44:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146542</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5340" sha1="0wht1uiev3fvoil1fiae8ac00xrur6b" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= .ДАНТЕ
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1922
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;'''.ДАНТЕ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;center&gt;'''ДУХ СУПТИЛНОСТИ!&lt;br /&gt;СРЕДЊИ ЈЕ ВЕК КРАТКО ТРАЈАО!&lt;br /&gt;ЗАМКА ЗА ВАРОШИ!&lt;br /&gt;ВЕЛИКИ ЗЛОЧИНАЦ!&lt;br /&gt;СПАС ОД ОСВЕТЕ!'''&lt;/center&gt;

{{gap}}Торњеви Светога Марка, катедрале Штрасбурга, Ремса, цветају над пустињама људских мравињака и над љубичастим морима музике, планино - вода и чекања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер то је ипак све.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дух зрикаваца, зеленог и мудрог Почетинарја, тек никлих поветараца, старих виолина, Андерсена на кинеском паравану, флаута од магле и Вагнера, тражи кроз све суптилније складове: за себе, од себе, оштри и звучно извијени у паукову нит, метални конац остварења, — да све, што је икад прошло кроз живот прође и кроз иглене уши последњега смисла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све ће да процвета, све ће танким да концем прозвучи и прође. Све постаје вапај суптилности, али вапај Ноћи и кроз Ноћ за Ноћ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је мало трајао Средњи Век, Век мрачнога зрења, Век сазревања у утроби хаоса.&lt;br /&gt;
{{gap}}И усред светлости данас, светлости, мора да падне опет он — да ли сад Нови Средњи Век или само непроницави мрак помрачења — да би се изједначио рђаво остварени ритам плима ноћи и дана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се мало ствари згуснуло, суштина, ноћно; из историје која лебди над нама и не остварује нам се над нама.&lt;br /&gt;
{{gap}}У нашем Средњем Веку, краткотрајном и горком, ми смо само једну једину, малену ноћну струју, тако мален тамно сребрн поток „греха и откупљења“, који је из висина случајно се наднео као ореол, успели једно да удахнемо, болно њим да се опијемо, да га упијемо у још неосмислене новодозвучене старовавилонске сумраке симбола од сто спратова, и неречено таласаве брежуљке и смејуљке усплахирених обруча градова, и сетних села који не свићу у планини и певању петлова.&lt;br /&gt;
{{gap}}А на супрот овој тежњи, тежњи, одласка, очајних суптилности:
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Груба, бунтовна чежња
Али чежња дана и по дану
И с тога ипак не груба
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;center&gt;Ч  Е  Ж  Њ  А:&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Пијаних барова,
вртећих аеродрома,
модрих кафана
(од столова тешких)
грдних воденица нација
(са жрвњима гробова)
&lt;/poem&gt;

{{gap}}покушава да исплете ''ЗАМКУ'', и зароби неслућене голубе вароши, и поведе их као тице Историје, у поводу.&lt;br /&gt;
{{gap}}И крила њихова, крила Нове Историје, искити алемима Шелејевих призива, и шарама Стравинскове Музике.&lt;br /&gt;
{{gap}}Призива: за добра пута.
Музике: од урока.&lt;br /&gt;
{{gap}}Урока: од земаљске прошлости. — Да не падне, да не би пала осветничка Ноћ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Осветничка: Јер је Волшебник звезданих мађија, Данте, некада, у сред ноћи, и у времену ноћи дочарао пре времена, плахим пркосом стихова што друкчије звоне, дочарао за аветске ведрине на поноћном небу, подбулу сабласт дана, дана пре његова рођења, пре његове вечности.

&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;'''Станислав Винавер'''&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Путеви'', фебруар 1922. Бр 2. Стр. 25.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]</text>
      <sha1>0wht1uiev3fvoil1fiae8ac00xrur6b</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146543</id>
      <parentid>146542</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:47:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146543</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5387" sha1="s16e9knf8fc9lj4ztj2q70hell2l06o" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= .ДАНТЕ
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1922
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;'''.ДАНТЕ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;center&gt;'''ДУХ СУПТИЛНОСТИ!&lt;br /&gt;СРЕДЊИ ЈЕ ВЕК КРАТКО ТРАЈАО!&lt;br /&gt;ЗАМКА ЗА ВАРОШИ!&lt;br /&gt;ВЕЛИКИ ЗЛОЧИНАЦ!&lt;br /&gt;СПАС ОД ОСВЕТЕ!'''&lt;/center&gt;

{{gap}}Торњеви Светога Марка, катедрале Штрасбурга, Ремса, цветају над пустињама људских мравињака и над љубичастим морима музике, планино - вода и чекања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер то је ипак све.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дух зрикаваца, зеленог и мудрог Почетинарја, тек никлих поветараца, старих виолина, Андерсена на кинеском паравану, флаута од магле и Вагнера, тражи кроз све суптилније складове: за себе, од себе, оштри и звучно извијени у паукову нит, метални конац остварења, — да све, што је икад прошло кроз живот прође и кроз иглене уши последњега смисла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све ће да процвета, све ће танким да концем прозвучи и прође. Све постаје вапај суптилности, али вапај Ноћи и кроз Ноћ за Ноћ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је мало трајао Средњи Век, Век мрачнога зрења, Век сазревања у утроби хаоса.&lt;br /&gt;
{{gap}}И усред светлости данас, светлости, мора да падне опет он — да ли сад Нови Средњи Век или само непроницави мрак помрачења — да би се изједначио рђаво остварени ритам плима ноћи и дана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се мало ствари згуснуло, суштина, ноћно; из историје која лебди над нама и не остварује нам се над нама.&lt;br /&gt;
{{gap}}У нашем Средњем Веку, краткотрајном и горком, ми смо само једну једину, малену ноћну струју, тако мален тамно сребрн поток „греха и откупљења“, који је из висина случајно се наднео као ореол, успели једно да удахнемо, болно њим да се опијемо, да га упијемо у још неосмислене новодозвучене старовавилонске сумраке симбола од сто спратова, и неречено таласаве брежуљке и смејуљке усплахирених обруча градова, и сетних села који не свићу у планини и певању петлова.&lt;br /&gt;
{{gap}}А на супрот овој тежњи, тежњи, одласка, очајних суптилности:
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Груба, бунтовна чежња
Али чежња дана и по дану
И с тога ипак не груба
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;center&gt;Ч  Е  Ж  Њ  А:&lt;/center&gt;

&lt;div style=&quot;width:22em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;Пијаних барова,
вртећих аеродрома,
модрих кафана
(од столова тешких)
грдних воденица нација
(са жрвњима гробова)&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;

{{gap}}покушава да исплете ''ЗАМКУ'', и зароби неслућене голубе вароши, и поведе их као тице Историје, у поводу.&lt;br /&gt;
{{gap}}И крила њихова, крила Нове Историје, искити алемима Шелејевих призива, и шарама Стравинскове Музике.&lt;br /&gt;
{{gap}}Призива: за добра пута.
Музике: од урока.&lt;br /&gt;
{{gap}}Урока: од земаљске прошлости. — Да не падне, да не би пала осветничка Ноћ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Осветничка: Јер је Волшебник звезданих мађија, Данте, некада, у сред ноћи, и у времену ноћи дочарао пре времена, плахим пркосом стихова што друкчије звоне, дочарао за аветске ведрине на поноћном небу, подбулу сабласт дана, дана пре његова рођења, пре његове вечности.

&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;'''Станислав Винавер'''&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Путеви'', фебруар 1922. Бр 2. Стр. 25.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]</text>
      <sha1>s16e9knf8fc9lj4ztj2q70hell2l06o</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146544</id>
      <parentid>146543</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T15:52:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146544</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5487" sha1="8din6sfaqqp9n82w5s2emmxlxho2u4f" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= .ДАНТЕ
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1922
| белешке=''(Напомена: текст није проверен и усклађен са извором)''
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;'''.ДАНТЕ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;center&gt;'''ДУХ СУПТИЛНОСТИ!&lt;br /&gt;СРЕДЊИ ЈЕ ВЕК КРАТКО ТРАЈАО!&lt;br /&gt;ЗАМКА ЗА ВАРОШИ!&lt;br /&gt;ВЕЛИКИ ЗЛОЧИНАЦ!&lt;br /&gt;СПАС ОД ОСВЕТЕ!'''&lt;/center&gt;

{{gap}}Торњеви Светога Марка, катедрале Штрасбурга, Ремса, цветају над пустињама људских мравињака и над љубичастим морима музике, планино - вода и чекања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер то је ипак све.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дух зрикаваца, зеленог и мудрог Почетинарја, тек никлих поветараца, старих виолина, Андерсена на кинеском паравану, флаута од магле и Вагнера, тражи кроз све суптилније складове: за себе, од себе, оштри и звучно извијени у паукову нит, метални конац остварења, — да све, што је икад прошло кроз живот прође и кроз иглене уши последњега смисла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све ће да процвета, све ће танким да концем прозвучи и прође. Све постаје вапај суптилности, али вапај Ноћи и кроз Ноћ за Ноћ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је мало трајао Средњи Век, Век мрачнога зрења, Век сазревања у утроби хаоса.&lt;br /&gt;
{{gap}}И усред светлости данас, светлости, мора да падне опет он — да ли сад Нови Средњи Век или само непроницави мрак помрачења — да би се изједначио рђаво остварени ритам плима ноћи и дана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се мало ствари згуснуло, суштина, ноћно; из историје која лебди над нама и не остварује нам се над нама.&lt;br /&gt;
{{gap}}У нашем Средњем Веку, краткотрајном и горком, ми смо само једну једину, малену ноћну струју, тако мален тамно сребрн поток „греха и откупљења“, који је из висина случајно се наднео као ореол, успели једно да удахнемо, болно њим да се опијемо, да га упијемо у још неосмислене новодозвучене старовавилонске сумраке симбола од сто спратова, и неречено таласаве брежуљке и смејуљке усплахирених обруча градова, и сетних села који не свићу у планини и певању петлова.&lt;br /&gt;
{{gap}}А на супрот овој тежњи, тежњи, одласка, очајних суптилности:
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Груба, бунтовна чежња
Али чежња дана и по дану
И с тога ипак не груба
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;center&gt;Ч  Е  Ж  Њ  А:&lt;/center&gt;

&lt;div style=&quot;width:22em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;Пијаних барова,
вртећих аеродрома,
модрих кафана
(од столова тешких)
грдних воденица нација
(са жрвњима гробова)&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;

{{gap}}покушава да исплете ''ЗАМКУ'', и зароби неслућене голубе вароши, и поведе их као тице Историје, у поводу.&lt;br /&gt;
{{gap}}И крила њихова, крила Нове Историје, искити алемима Шелејевих призива, и шарама Стравинскове Музике.&lt;br /&gt;
{{gap}}Призива: за добра пута.
Музике: од урока.&lt;br /&gt;
{{gap}}Урока: од земаљске прошлости. — Да не падне, да не би пала осветничка Ноћ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Осветничка: Јер је Волшебник звезданих мађија, Данте, некада, у сред ноћи, и у времену ноћи дочарао пре времена, плахим пркосом стихова што друкчије звоне, дочарао за аветске ведрине на поноћном небу, подбулу сабласт дана, дана пре његова рођења, пре његове вечности.

&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;'''Станислав Винавер'''&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Путеви'', фебруар 1922. Бр 2. Стр. 25.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]</text>
      <sha1>8din6sfaqqp9n82w5s2emmxlxho2u4f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Говор у Рајхстагу 30. јануара 1939.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61639</id>
    <revision>
      <id>146557</id>
      <timestamp>2026-09-24T17:29:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{рут}}  У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.  — Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35…</comment>
      <origin>146557</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13823" sha1="rezecq9o69asambz1igsms6e0eaqwk1" xml:space="preserve">{{рут}}

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за вођство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утонила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.
А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.
Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!“
Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:

— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.

Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа. Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.

У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако Или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.
Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.

Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.

Указује и на то да је нови аустријски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.

— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.
Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, нити ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.

Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.
Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладијеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.
Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставнотворно тело.

Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година тријумфа једне идеје.
Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.

После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:

— Наша дисциплинованост народне заједнице, воспитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

Националсоцијализам као васпитни фактор

— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница,

== Извор ==


{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}</text>
      <sha1>rezecq9o69asambz1igsms6e0eaqwk1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146558</id>
      <parentid>146557</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T17:49:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146558</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="25835" sha1="4zr9oai3jvi9mw8c5i0ighyyaqmr284" xml:space="preserve">{{рут}}

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за вођство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утонила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.
А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.
Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!“
Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:

— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.

Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа. Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.

У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако Или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.
Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.

Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.

Указује и на то да је нови аустријски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.

— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.
Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, нити ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.

Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.
Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладијеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.
Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставнотворно тело.

Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година тријумфа једне идеје.
Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.

После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:

— Наша дисциплинованост народне заједнице, воспитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

Националсоцијализам као васпитни фактор

— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.

Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога наизглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.

Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.
Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл“ робу, као какав неупотребљиви „нуз“ производ природе.

'''Идеалисти стварају историју'''

Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.

Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера спремности за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једина година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.

Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.
Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније Или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.

Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим вођством.

У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света“. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:

— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, Или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.

Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свим доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.

Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократској жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.

Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многим је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свим тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сад, пре свега, могу да констатујем двоје:

Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.

Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

'''Немоћ демократија'''

С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?
Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру,

== Извор ==


{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}</text>
      <sha1>4zr9oai3jvi9mw8c5i0ighyyaqmr284</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146559</id>
      <parentid>146558</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T17:55:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146559</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36778" sha1="8luu8rz2hhmukgebngnohbhugxcsdd1" xml:space="preserve">{{рут}}

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за вођство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утонила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.
А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.
Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!“
Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:

— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.

Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа. Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.

У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако Или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.
Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.

Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.

Указује и на то да је нови аустријски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.

— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.
Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, нити ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.

Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.
Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладијеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.
Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставнотворно тело.

Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година тријумфа једне идеје.
Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.

После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:

— Наша дисциплинованост народне заједнице, воспитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

Националсоцијализам као васпитни фактор

— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.

Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога наизглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.

Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.
Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл“ робу, као какав неупотребљиви „нуз“ производ природе.

'''Идеалисти стварају историју'''

Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.

Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера спремности за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једина година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.

Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.
Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније Или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.

Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим вођством.

У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света“. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:

— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, Или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.

Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свим доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.

Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократској жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.

Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многим је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свим тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сад, пре свега, могу да констатујем двоје:

Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.

Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

'''Немоћ демократија'''

С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?
Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују“ имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.

Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.
Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?

Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?

Међутим, за нас је пре свега битно питање:

С каквим правом желе да нам наметну неку демократију — иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа“ — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.

'''О унутрашњем уређењу других држава'''

„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и такозваних диктатура.

„Шта треба то да значи?

„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)“.

У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:

„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.
„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

'''Неразумно одузимање колонија'''

„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру“.
Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.

'''Потреба нове поделе светских богатстава'''

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

== Извор ==


{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}</text>
      <sha1>8luu8rz2hhmukgebngnohbhugxcsdd1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146560</id>
      <parentid>146559</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T18:06:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146560</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="55409" sha1="j3eikq8mwxpp0uh8iyvuddz6dfnkrxg" xml:space="preserve">{{рут}}

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за вођство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утонила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.
А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.
Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!“
Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:

— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.

Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа. Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.

У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако Или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.
Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.

Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.

Указује и на то да је нови аустријски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.

— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.
Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, нити ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.

Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.
Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладијеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.
Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставнотворно тело.

Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година тријумфа једне идеје.
Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.

После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:

— Наша дисциплинованост народне заједнице, воспитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

Националсоцијализам као васпитни фактор

— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.

Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога наизглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.

Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.
Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл“ робу, као какав неупотребљиви „нуз“ производ природе.

'''Идеалисти стварају историју'''

Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.

Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера спремности за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једина година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.

Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.
Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније Или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.

Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим вођством.

У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света“. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:

— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, Или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.

Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свим доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.

Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократској жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.

Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многим је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свим тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сад, пре свега, могу да констатујем двоје:

Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.

Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

'''Немоћ демократија'''

С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?
Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују“ имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.

Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.
Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?

Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?

Међутим, за нас је пре свега битно питање:

С каквим правом желе да нам наметну неку демократију — иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа“ — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.

'''О унутрашњем уређењу других држава'''

„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и такозваних диктатура.

„Шта треба то да значи?

„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)“.

У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:

„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.
„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

'''Неразумно одузимање колонија'''

„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру“.
Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.

'''Потреба нове поделе светских богатстава'''

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
Потреба нове поделе светских богатстава

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.

Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''

Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.

Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности“.
Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.
Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

'''О Јеврејима'''

„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.

„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети вођство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

'''Рајх и религија'''

Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се“. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге“. Због тога нас нападају.

'''Сарадња са Италијом'''

С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.
Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.
Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије. (Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)

Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)

Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.
Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

'''О Јапану'''

На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.

Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

'''Односи са Пољском'''

Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.
Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.
Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

'''Кампања у Америци против Рајха'''

Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.

Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.
Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најјужнији поклици „зиг-хајл“.

Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.

Тиме је седница завршена.

Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид“ и Песму Хорста Весела.

Свечана седница завршена је у 22.40 часова.

== Извор ==


{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}</text>
      <sha1>j3eikq8mwxpp0uh8iyvuddz6dfnkrxg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146561</id>
      <parentid>146560</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T18:08:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146561</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="55584" sha1="91oanm8yi2kd11tt4y3s0ywxx56en3g" xml:space="preserve">{{рут}}

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за вођство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утонила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.
А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.
Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!“
Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:

— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.

Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа. Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.

У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако Или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.
Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.

Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.

Указује и на то да је нови аустријски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.

— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.
Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, нити ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.

Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.
Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладијеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.
Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставнотворно тело.

Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година тријумфа једне идеје.
Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.

После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:

— Наша дисциплинованост народне заједнице, воспитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

Националсоцијализам као васпитни фактор

— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.

Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога наизглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.

Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.
Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл“ робу, као какав неупотребљиви „нуз“ производ природе.

'''Идеалисти стварају историју'''

Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.

Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера спремности за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једина година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.

Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.
Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније Или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.

Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим вођством.

У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света“. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:

— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, Или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.

Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свим доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.

Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократској жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.

Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многим је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свим тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сад, пре свега, могу да констатујем двоје:

Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.

Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

'''Немоћ демократија'''

С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?
Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују“ имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.

Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.
Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?

Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?

Међутим, за нас је пре свега битно питање:

С каквим правом желе да нам наметну неку демократију — иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа“ — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.

'''О унутрашњем уређењу других држава'''

„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и такозваних диктатура.

„Шта треба то да значи?

„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)“.

У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:

„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.
„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

'''Неразумно одузимање колонија'''

„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру“.
Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.

'''Потреба нове поделе светских богатстава'''

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
Потреба нове поделе светских богатстава

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.

Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''

Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.

Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности“.
Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.
Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

'''О Јеврејима'''

„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.

„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети вођство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

'''Рајх и религија'''

Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се“. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге“. Због тога нас нападају.

'''Сарадња са Италијом'''

С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.
Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.
Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије. (Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)

Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)

Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.
Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

'''О Јапану'''

На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.

Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

'''Односи са Пољском'''

Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.
Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.
Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

'''Кампања у Америци против Рајха'''

Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.

Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.
Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најјужнији поклици „зиг-хајл“.

Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.

Тиме је седница завршена.

Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид“ и Песму Хорста Весела.

Свечана седница завршена је у 22.40 часова.

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>91oanm8yi2kd11tt4y3s0ywxx56en3g</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146562</id>
      <parentid>146561</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T18:27:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Проверен један део текста</comment>
      <origin>146562</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="55689" sha1="n49exocmq9u0cuqd3k3o9b0ykzudxl1" xml:space="preserve">{{рут}}

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:

— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

{{gap}}— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.

Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.

Указује и на то да је нови аустријски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.

— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.
Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, нити ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.

Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.
Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладијеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.
Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставнотворно тело.

Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година тријумфа једне идеје.
Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.

После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:

— Наша дисциплинованост народне заједнице, воспитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

Националсоцијализам као васпитни фактор

— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.

Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога наизглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.

Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.
Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл“ робу, као какав неупотребљиви „нуз“ производ природе.

'''Идеалисти стварају историју'''

Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.

Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера спремности за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једина година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.

Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.
Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније Или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.

Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим вођством.

У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света“. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:

— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, Или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.

Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свим доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.

Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократској жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.

Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многим је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свим тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сад, пре свега, могу да констатујем двоје:

Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.

Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

'''Немоћ демократија'''

С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?
Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују“ имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.

Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.
Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?

Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?

Међутим, за нас је пре свега битно питање:

С каквим правом желе да нам наметну неку демократију — иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа“ — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.

'''О унутрашњем уређењу других држава'''

„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и такозваних диктатура.

„Шта треба то да значи?

„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)“.

У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:

„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.
„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

'''Неразумно одузимање колонија'''

„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру“.
Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.

'''Потреба нове поделе светских богатстава'''

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
Потреба нове поделе светских богатстава

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.

Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''

Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.

Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности“.
Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.
Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

'''О Јеврејима'''

„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.

„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети вођство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

'''Рајх и религија'''

Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се“. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге“. Због тога нас нападају.

'''Сарадња са Италијом'''

С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.
Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.
Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије. (Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)

Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)

Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.
Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

'''О Јапану'''

На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.

Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

'''Односи са Пољском'''

Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.
Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.
Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

'''Кампања у Америци против Рајха'''

Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.

Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.
Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најјужнији поклици „зиг-хајл“.

Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.

Тиме је седница завршена.

Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид“ и Песму Хорста Весела.

Свечана седница завршена је у 22.40 часова.

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>n49exocmq9u0cuqd3k3o9b0ykzudxl1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146563</id>
      <parentid>146562</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T18:39:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146563</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="55696" sha1="rardpl5io01k28nuc0n1io9si86jrjw" xml:space="preserve">{{рут}}

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

{{gap}}— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:

— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

{{gap}}— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.

Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.

Указује и на то да је нови аустријски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.

— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.
Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, нити ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.

Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.
Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладијеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.
Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставнотворно тело.

Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година тријумфа једне идеје.
Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.

После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:

— Наша дисциплинованост народне заједнице, воспитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

Националсоцијализам као васпитни фактор

— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.

Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога наизглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.

Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.
Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл“ робу, као какав неупотребљиви „нуз“ производ природе.

'''Идеалисти стварају историју'''

Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.

Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера спремности за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једина година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.

Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.
Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније Или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.

Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим вођством.

У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света“. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:

— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, Или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.

Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свим доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.

Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократској жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.

Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многим је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свим тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сад, пре свега, могу да констатујем двоје:

Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.

Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

'''Немоћ демократија'''

С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?
Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују“ имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.

Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.
Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?

Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?

Међутим, за нас је пре свега битно питање:

С каквим правом желе да нам наметну неку демократију — иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа“ — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.

'''О унутрашњем уређењу других држава'''

„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и такозваних диктатура.

„Шта треба то да значи?

„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)“.

У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:

„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.
„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

'''Неразумно одузимање колонија'''

„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру“.
Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.

'''Потреба нове поделе светских богатстава'''

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
Потреба нове поделе светских богатстава

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.

Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''

Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.

Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности“.
Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.
Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

'''О Јеврејима'''

„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.

„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети вођство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

'''Рајх и религија'''

Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се“. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге“. Због тога нас нападају.

'''Сарадња са Италијом'''

С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.
Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.
Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије. (Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)

Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)

Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.
Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

'''О Јапану'''

На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.

Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

'''Односи са Пољском'''

Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.
Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.
Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

'''Кампања у Америци против Рајха'''

Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.

Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.
Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најјужнији поклици „зиг-хајл“.

Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.

Тиме је седница завршена.

Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид“ и Песму Хорста Весела.

Свечана седница завршена је у 22.40 часова.

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>rardpl5io01k28nuc0n1io9si86jrjw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146564</id>
      <parentid>146563</parentid>
      <timestamp>2026-09-24T18:40:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146564</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="55708" sha1="a473pl6ilnaz5mngqjijufjs0yc2rke" xml:space="preserve">{{рут}}

У своме говору пред првим Рајхстагом Велике Немачке Вођа је пре свега потсетио на 30 јануар пре 6 година.

{{gap}}— Тада је изјавио је г. Хитлер, стајало иза мене 13,000.000 националсоцијалистичких бирача и бирачица. Осталих 20,000.000 гласова било је подељено на око 35 странака и група. Једино што их је везало међу собом била је заједничка мржња према нашем младом покрету. Они су се за време дуге борбе националсоцијализма за воћство сјединиле у одбрану свога интереса и радили заједно са Јеврејством. Све то помагали су бискупи разних вера, који су се бавили политиком. Изгледало је да само чудо може да спасе Немачку у дванаестом часу. Веру у то чудо наши су противници исмејавали. У бољшевички хаос утопила Немачка, бацила би тада цео Запад у кризу чији обим не можемо претставити. Само најограниченији острвљани могу да уображавају да би се црвена куга зауставила пред светлошћу једне демократије или на граници дизаинтересованих држава. Са Мусолинијем и италијанским фашизмом отпочело је спасење Европе на једном крају. Националсоцијализам продужио је спасење на другом крају.&lt;br /&gt;
{{gap}}А ових дана доживљујемо на једној другој страни јеврејско-интернационални покушај уништења према европском културном свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тридесетог јануара 1933 године дошао сам на положај државног Канцелара, пун бриге за будућност свога народа. Данас шест година доцније, могу да говорим пред првим Рајхстагом Велике Немачке. Заиста, ми можда боље од сваке друге генерације, можемо да схватимо побожни смисао изреке „какав преокрет Божјим провиђењем!”&lt;br /&gt;
{{gap}}Шест година било је довољно да се испуне снови стотина година. Једна година била је довољна, да се наш народ уједини тако, како су то узалуд прижељкивале многе генерације. Али, не без борбе као што то можда верују грађани, који не мисле много, пошто је пре ове године немачког јединства било скоро 20 година фанатичне борбе једне политичке идеје. Овај успех је дошао после борбе кроз безграничне напоре воље и снагом храбрих и фанатично одржаних одлука.

{{gap}}Вођа Рајха је затим у неколико језгровитих реченица дао летимичан преглед историских догађаја 1938 године. Рекао је између осталог:&lt;br /&gt;
{{gap}}— Међу оних 14 тачака што их је претседник Вилзон гарантовао Немачкој у име своје земље и у име осталих савезника за случај да Немачка положи оружје, међу тим тачкама које су требале да послуже као база за успоставу мира у свету налазило се елементарно начело о правима народа да сами одлучују својом судбином.&lt;br /&gt;
{{gap}}Стварно су се савезници потом вазда старали да примењују то начело, кадгод је то могло да користи њиховим себичним циљевима. У име тога начела одбили су да врате Немачкој њен колонијални посед, говорећи да се народи који живе у тим земљама не могу против њихове воље ставити под власт Немачке, без обзира на то што се савезници све дотле баш ни најмање нису бринули за вољу афричких народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Међутим, док су се до 1918 године на тај начин истицали као заштитници примитивних црначких племена, у име начела о самоодређивању народа одбили су да признаду просвећеном немачком народу то исто основно људско право, које му је претходно најсвечаније било гарантовано.

'''Г. Хитлер о ревизији уговора'''

{{gap}}— Онај члан пакта Друштва народа, који говори о могућности ревизије уговора, имао је само платонског значаја.&lt;br /&gt;
{{gap}}У јануару 1938 године донео сам одлуку да на сваки начин — овако или онако, како буде могло, — извојујем право самоопредељења за оних шест и по милиона Немаца у Аустрији.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Вођа Рајха затим редом потсећа на свој састанак у Берхтесгадену са тадашњим аустријским савезним канцеларом г. др. Шушнигом и на свој говор одржан у Рајхстагу, 22 фебруара 1938 године, као и на одлуку г. др. фон Шушнига, да на најочигледнији начин погази лојални споразум, склопљен приликом састанка у Берхтесгадену.

Г. Хитлер затим каже, да је наредио извесним војним јединицама да у суботу 12 марта у 8 часова ујутро крену преко границе, ради ослобођења немачке Источне крајине, у вези са народним устанком у Источној крајини и са оставком г. др. Шушнига.

Указује и на то да је нови аустријски канцелар умолио владу Рајха, да учини крај унутарњим слутњама у земљи. На основу свега тога, каже канцелар, немачке трупе добиле су наредбу да уђу у Аустрију, после чега је дошло до коначног враћања Источне крајине у састав Рајха.

'''Изазивачка мобилизација Чехословачке'''

— Сви ви знате, како је у мају прошле године извршена у Чехословачкој мобилизација, којој је била намера да, прво, изазове Немачки Рајх, а друго, да изазове пораз Рајха у његовом међународном престижу. Одржавало се и ширила фикција, да је Чехословачка била немачком мобилизацијом са своје стране принуђена на мобилизацију и да услед тога Немачка треба да оповргне своју сопствену мобилизацију и да се одрекне својих намера. Г. др. Бенеш пустио је да се шири верзија, да је Рајх одлучношћу мера које је он предузео, враћен у одговарајуће границе.

— Ја сам се на основу те неподношљиве провокације која је била појачана још и инфамним терорисањем наших тамошњих Немаца, решио, да коначно и радикално рашчистим питање Судетских Немаца.
Опет су се показале ефикасне све војне припреме које су се тицале целокупне одбранбене силе СА и СС — савеза, као и у случају Аустрије. Ако остали свет хоће из тога да закључи, да је тиме Немачка војничким изнуђивањем претила другим народима, то је само грубо извртање чињеница. Немачка је у једној области, где ни Енглез, нити ма која друга нација нема шта да тражи, издејствовала право самоопредељења за десет милиона немачких сународника. Тиме нико није угрожен. Рајх се само бранио против покушаја мешања трећег.

Не морам да вас уверавам да ни у будућности нећемо дозволити да западне државе покушају да се мешају у извесне ствари, које се само нас тичу, да би својим присуством спречиле природна и паметна решења.
Због тога смо сви били срећни да је, захваљујући иницијативи нашег пријатеља Бенита Мусолинија и захваљујући такође доброј вољи г. Чемберлена и г. Даладијеа успело, да се нађу елементи споразума који нису само дозволили мирно решење једне неодложиве ствари, већ и преко тога могу да се цене као пример за могућности општег друштвеног расправљања и решења извесних проблема од животне важности.
Свакако да није било одлучности да се тај проблем реши на тај начин или на овај начин, не би дошло до таквог споразума европских сила. Судетско-немачки народ је са своје стране дао пристанак за присаједињење Великом Немачком Рајху, и то са тако огромном већином, као што су је показали избори за први Немачки Рајхстаг, чиме смо добили претставништво немачког народа, које са правом може да се сматра као истински уставнотворно тело.

Вођа Рајха рекао је затим:

'''Година 1938 била је година триумфа једне идеје'''

— Постоји нешто, што на данашњи дан желим нарочито да истакнем пред целом нацијом. Желим да истакнем да година 1938 је била у првом роду година тријумфа једне идеје.
Видели смо да је та идеја ујединила наш народ, постигла је то насупрот уверавању ранијих столећа, да се народи могу сјединити само мачем. Овога пута, међутим, више није било потребно потезати само мач, ради остварења народног уједињења. Мач нам је потребан само још као заштита против опасности споља. Са тога гледишта наша је млада војска одлично издржала пробу.

После тога вођа Рајха прешао је из дужности националсоцијализма да се сав посвети усавршавању унутрашњег живота немачке нације. О томе је вођа Рајха рекао:

— Наша дисциплинованост народне заједнице, воспитана у духу послушности, у стању је да мобилише и такве снаге, које ће срећно и корисно да послуже интересима свих народа.

Националсоцијализам као васпитни фактор

— Додуше, додао је вођа Рајха, таква народна заједница, бар у својој првобитној фази, не може се створити притиском или силом. Она се може створити једино неодољивом снагом једне идеје и неуморним васпитањем у духу те идеје.

Националсоцијализам тежи стварању истинске народне заједнице, у правом смислу те речи. У први мах изгледа да је стварање такве народне заједнице за сада још далеки циљ. Међутим, то није никаква несрећа. Баш сама лепота тога наизглед још далеког идеала, храбри нас на непрекидан неуморан рад, на сталну тежњу да се доследно и непрекидно приближујемо томе идеалу.

Ето вам прилике, између тзв. партиских програма из једног доба, које је код нас било и прошло, и циљева, које је себи поставио националсоцијализам. Другим речима, док се рад ранијих странака сводио углавном само на расправљање државних или привредних дневних питања, због чега је тај рад више или мање био ограничен на парламенат, национал-социјалистички поглед има да сврши најбитнији део свога задатка у самоме народу.
Има, додуше, људи које чак ни најузвишенији, ни најузбудљивији догађаји не могу принудити ни на какво дубље размишљање, а камо ли их чак душевно потрести. Такви људи не желе да сарађују у стварању историје. Са таквим људима не може бити ни помисли о стварању историје. Такви људи, глупи, блазирани или декаденти, претстављају као неку неупотребљиву „бофл“ робу, као какав неупотребљиви „нуз“ производ природе.

'''Идеалисти стварају историју'''

Једини корисни елементи једне народне заједнице јесу идеалисти, позитивни људи, људи способни да верују. Таквим људима може се и мора опростити и хиљаде слабости, под условом да имају једну једину врлину: да буду вазда решени и вољни да у случају потребе даду и сам живот за један идеал, за једну замисао.

Стога, при дељењу водећих места у државној служби и у странци има много више да се води рачуна о карактерним вредностима, него о т. зв. научним или тобожњим умним квалификацијама. Јер свуда где ваља водити друге, где ваља доносити одлуке, не одлучују апстрактна знања, већ одлучује урођена способност за управљање другима, а у том смислу у првом реду одлучује што већа мера спремности за примање одговорности, што већа одлучност, што већа храброст и истрајност.

'''Г. Хитлер о храбрим људима'''

Зашто вам баш данас говорим о овоме? Говорим вам о томе под утиском догађаја једне године немачке историје. Та једина година научила ме је више него све искуство мог досадашњег живота, колико су важне, значајне и неопходно потребне баш те врлине. Научила ме је да у критичним часовима један једини одлучан храбар човек вазда више вреди, него десет духовитих слабића.

Данашња немачка народна држава не зна ни за какве друштвене предрасуде. Према томе, она не зна ни за какав посебан морал оног или овог друштвеног слоја.
Ова садашња компактност и једнообразност друштвене структуре немачке народне заједнице учвршћује у мени уверење да ће националсоцијалистичка држава, раније Или доцније, успети да реши ове задатке, који ће се јављати пред нашим народом, ма колико тешки и сложени били.

Исто тако сам убеђен, да ће немачки народ, једном за свагда, добро имати на уму искуство тешких и претешких деценија те да ће, ослањајући се на та историска искуства, вазда одлучно ићи са својим вођством.

У једном ставу свога говора, вођа Рајха устао је противу појаве, коју је у своме говору назвао „дреком демократских бранилаца, бранилаца морала и спасилаца света“. У свом говору Вођа Рајха рекао је даље:

— Из говора политичара из штампе тих демократа слушамо из дана у дан о тешкоћама, са којима се боримо ми, Немци. Стално нас у тону најзлурадијег убеђења у тачности својих речи уверавају, да ми Немци, Или већ патимо од глади или да ћемо, у најмању руку, ако Бог да, ускоро доживети глад. Уверавају нас да ћемо пропасти, било од финансијске кризе, било у супротном случају од кризе производње, а веле нам, у мало вероватном случају, да не дође ни до једне ни до друге од поменуте две кризе — пропашћемо на сваки начин од кризе потрошње.

Баш у току саме ове последње недеље, с обзиром на толико учестале наше доказе о нашој вољи да истрајемо на започетом путу, могли смо, насупрот свим доказима о противном које су пружиле саме чињенице, да читамо у поменутој штампи: прво, да Немачка додуше располаже вишком производње, али ће пропасти због оскудице потрошње; друго, сасвим супротно оном првом, да Немачка додуше располаже огромним могућностима за потрошњу, али да при томе пропада, због оскудице у продукционим добрима; треће, да ћемо се ми скрхати под огромним теретом својих дугова; четврто, насупрот претходном, да ми не намеравамо да се даље задужујемо, већ да желимо и на том пољу да пређемо преко последњих освештаних приватно-капиталистичких предрасуда и схватања, тј. да ћемо због оваквих својих прохтева, ако Бог да, да пропаднемо; пето, говоре нам да се немачки народ буни, због ниског ступња живота, који му се намеће; шесто, сасвим супротно претходном, да Немачка држава више није у стању да немачком народу и даље омогућава досадашњи високи стандард живота итд., итд.

Сва ова пророчантства и сва ова кукања над туђим гробом искрена су само у једном једином погледу: искрена су у поштеној демократској жељи, да немачки народ, а нарочито да данашња националсоцијалистичка немачка држава, већ једном изволи пропасти.

Додуше, постоји нешто о чему смо сви начисто: Немачка се без сумње одвајкада налазила у тешком привредном положају. И већ сутрадан после 1918 године наш привредни положај многим је изгледао безнадежан. Али, националсоцијализам неће да зна за систем апатичног покоравања судбини. Он се смело ухватио у коштац са свим тешкоћама и невољама. Његова борба крунисала је великим успехом, тако да ја сад, пре свега, могу да констатујем двоје:

Прво: да смо ми збиља водили гигантску борбу и да смо у ту борбу уложили све колику снагу и енергију нашег народа, и друго, да ћемо ми у тој борби на целој линији победити, шта више да се може рећи: да смо већ победили.

Одговор гласи: у пренасељености простора, којим наш народ располаже за живот. При свему томе, нико не може да оспори чињеницу, да немачки народ, иако има 135 становника по кв. километру, иако нема никакве помоћи споља, иако нема никаквих резерви из ранијих времена, већ је, напротив, једну и по деценију под најнемилосрднијом пљачком целог осталог света, иако су му натоварени на леђа огромни дугови, иако нема колонија — ипак живи, ипак се храни и одева, а да при томе у Немачкој нема незапослених.

'''Немоћ демократија'''

С друге стране, намеће се питање која ли би од такозваних демократија била у стању да под истим околностима изведе такав подвиг?
Има на земљиној кугли држава чији број становништва претставља само 5 до 11 душа по кв. километру, које располажу огромним површинама још неискоришћене одличне зиратне земље, које располажу свим осталим природним богатствима каква се лепша не могу замислити, а које при свем том нису кадре да реше своје властите социјалне проблеме. Па ипак, претставници тих држава непоколебљиво верују у чудотворно својство њихових демократија. Нека то и даље чине, уколико се њихових земаља тиче. Док смо и ми у Немачкој примењивали „демократско вјерују“ имали смо седам милиона незапослених, имали смо привредни живот који се налазио пред потпуним сломом, подједнако у граду као и на селу и, најзад, имали смо друштво које се налазило пред самом револуцијом.

Сад смо, пак, и поред свих тих тешкоћа, решили те проблеме и то смо их решили захваљујући свом садашњем поретку и захваљујући својој унутрашњој организацији.
Да ли се претставници страних демократија и поред тога чуде што ми свој садашњи поредак сматрамо бољим од ранијих режима?

Да ли се чуде што немачки народ одобрава садашњи поредак и неће да зна за ранији?

Међутим, за нас је пре свега битно питање:

С каквим правом желе да нам наметну неку демократију — иако ми демократију — макар је желели схватити само у буквалном значењу „власт народа“ — имамо у много јаснијем и бољем виду него што је имају други.

'''О унутрашњем уређењу других држава'''

„Говоре нам с времена на време да верују да поред свега изгледа могућна сарадња између демократија и такозваних диктатура.

„Шта треба то да значи?

„Питање државног облика или, боље рећи, питање унутарњег уређења једне народне заједнице уопште не може бити предмет међународних расправа. Нама Немцима савршено је равнодушно какав је облик владавине код других народа. Нити гледамо какву било корист у томе што би другима лиферовали националсоцијализам као идеју, нити имамо разлога да заратимо са другим народима због тога што су им државе уређене као демократије. Тврђења да националсоцијалистичка Немачка намерава у најкраћем року да нападне и присвоји Северну или Јужну Америку, Аустралију, Кину или чак Холандију, и то једино због тога што у тим земљама постоји други систем владавине, могла би се допунити само још исто тако мудрим пророчанством да имамо намеру да у најкраћем року окупирамо пуни месец који сада влада! (Смех)“.

У наредном ставу свога говора вођа Рајха се осврнуо на међународне привредне односе. Рекао је између осталог:

„Што се тиче нашег учешћа у међународној трговини, мислим да није потребно да овде ма шта кажем, пошто би била дрскост сама претпоставка да је Свемогући Бог створио свет само за једну или две нације. Сваки народ има права да себи обезбеди живот на овоме свету. Немачки народ има исто толико права као и сваки други народ да учествује у коришћењу још неискоришћених богатстава овог света. И поред тога су још у мирно доба, и то нарочито у енглеским круговима, заступали баш са привредног гледишта детињасту мисао да би уништење Немачке донело огромне користи британској трговини. На крају Светског рата, у који је Немачка улетела једино због једне наопако схваћене и погрешно тумачене савезничке верности, — морале су саме чињенице, са мало разумног размишљања и са мало објективне оцене, да докажу свима и свакоме да исход Светског рата није донео ником неке видљиве привредне добитке.
„Бар су за неко време морали да умукну они духовити британски привредни писци, који су раније тврдили да би уништење Немачке повећало имовину сваког појединог Британца и опште благостање Велике Британије, пошто је груба стварност и сувише била демантовала њихову тезу. А уколико је било неких пролазних користи за овог или оног, те су користи више него поништене не само огромним жртвама у крви и благу којима су плаћене, већ и сталним преоптерећењем свеколике производње и пре свега сталним преоптерећењем државних буџета.

'''Неразумно одузимање колонија'''

„Чињеница коју смо навели, могла се без тешкоћа увидети одмах по свршетку рата. Да су хтели да је увиде, верујем да би нашли сасвим друге основице за уговоре о миру“.
Вођа Рајха затим потсећа на то шта су уствари противници Немачке урадили по свршеном рату; потсетио је на одузимање колонија до којих је Немачка дошла сасвим исправним путем. Затим је вођа Рајха рекао:

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.

'''Потреба нове поделе светских богатстава'''

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Најјачи народ Средње Европе принуђује се читавим низом управо генијалних манипулација да се по сваку цену у још јачој мери него раније испољава као народ — извозник. Држање такозваних победника по свршетку Светског рата било је колико неразумно толико неодговорно.

Отмица немачких колонија је била са моралног гледишта неоправдана, док је са привредног гледишта била право лудило. Политичко образложење те отмице било је толико ниско да бисмо још најбоље учинили да га назовемо глупим.

Стварно се одлучујући проблем по завршетку Светског рата постављао у још тежем виду него што се постављао пре рата. Тај је проблем сад гласно: како се може замислити правично и разумно учешће свих великих нација у коришћењу светског богатстава, ако се уједно једна маса од 80 милиона људи на највећем ступњу просвећености осуђује на улогу неких бесправних грађана другог реда? Да ли су замишљали да ће се немачки народ застарелим средствима моћи да натера да за вечита времена трпи све то.

„Ово што смо рекли важи не само за Немачку, већ и за друге народе који се налазе у сличном положају.
Потреба нове поделе светских богатстава

„Једно је јасно: или ће се подела богатстава овог света извршити силом, у том случају ће таква подела извршена силом ваљати с времена на време изискивати исправку, извршену такође силом. Или ће се подела тих богатстава извршити по начелима правичности, тј. по начелима здравог разума: у том случају ће та богатства служити учвршћењу права и правичности у свету, те ће само у том случају бити до краја збиља корисна.

Претпоставка напротив да је Бог неким народима допустио да прво насилно приграбе читав један свет а затим да ту своју пљачку бране неким моралним начелима, можда је умирујућа и пријатна за оне који су нешто приграбили, али је тим безначајнија, неинтересантнија и пре свега тим необавезнија.

„Нема тога народа који је рођен да буде богат, као што нема народа који је од самог рођења осуђен да буде пуки сиромах. Имовински односи на овом свету настали су у току историјске еволуције. Што се тиче Немачке, ситуација је врло проста: Немачка има 80 милиона становника. Велики колонијални посед, који је Немачка некад мирним путем прибавила — које куповином, које уговорима — отели су други, и то на супрот свечаним обећањима претседника Вилсона, на основу којих смо били положили оружје.

Треба имати на уму да је предратној Немачкој с једне стране било остало сразмерно мало времена за развијање свога колонијалног поседа; поред тога треба имати на уму да предратну Немачку није притискивала толика невоља каква притискује данашњу Немачку, невоља која би је принуђавала да убрза рад на развијању и подизању својих колонија.

'''Неправично оспоравање права Немачкој на колоније'''

Немачкој нису потребне колоније да би она из урођеничког живља образовала нове армије. У ту сврху Немачкој је потпуно довољно бројно обиље њене властите расе. Немачкој су колоније потребне једино за то да би у привредном погледу могла да дане душом.

Међутим, потпуно је безначајно и нипошто не може да мења стварну ситуацију питања да ли нам верују или не верују да је збиља тако. Наше право постоји без обзира на то. Чињеница је да народ од 80 милиона душа не може да допусти да стално његова права мере другим аршином него права других народа. Сви разлози који се износе против наше тезе, самом својом оскудношћу и неискреношћу доказују да се стварно ради само о питању силе, при коме не желе да воде рачуна о разлозима здравог разума и правичности“.
Немачка привредна политика развија се под толиким притиском, под толиком принудом постојећих околности да никакве претње сретствима којима располаже капитализам не могу да нас приволе да напустимо тај свој систем.
Под притиском љуте невоље, ми смо Немци научили да у својим привредним разматрањима правилно оценимо најбитнији капитал једне нације — њену радну снагу.

'''О Јеврејима'''

„Немачка култура је немачка, а није јеврејска. Зато ми гонимо Јевреје. Остали свет виче на нас, што гонимо те културне елементе. Тај свет би требало нама да захвали што их ми пуштамо и стављамо њему на расположење. Зашто би само Немачка имала у својој средини те красне људе. (Смех и одобравање). Ја мислим да ће и остале државе морати да решавају та питања. Европа не може бити мирна, док има у својој средини такве људе.

„Не може се веровати да је јеврејски народ одабран од Бога да експлоатише друге народе. Што се нас тиче ја сам у своме животу био често пророк и зато су ми се и смејали. Када сам прорекао да ће национал-социјализам преузети вођство у Немачкој и спасти Немачку, сви су нам се смејали. Ја мислим да им је тај смех сада пресео. (Одобравање). Тако и ја сада проричем, ако међународном јеврејском капиталу успе да Европу поново натера у Светски рат, онда резултат тога неће бити бољшевизација света, већ уништење јеврејске расе. (Дуготрајно бурно одобравање.)

'''Рајх и религија'''

Међу лажима међународне пропаганде коју води јеврејство против нас налази се и велика лаж, да је немачки Рајх противверски. Јеврејска интернационала успела је да баци у свет паролу, „пролетери свију земаља уједините се“. Ми одговарамо новом паролом: „Народи раденика упознајте потребу слоге“. Због тога нас нападају.

'''Сарадња са Италијом'''

С обзиром на те опасности осећамо да је велика срећа за Европу и за земље ван Европе, што има једна држава која се слично као и немачки народ тешко бори за своју егзистенцију. То је фашистичка Италија. У данашњем западном свету Италија је наследница Рима. Тај најстарији културни народ борио се вековима са најмлађим културним народом, са нама Немцима.
Те борбе су међутим уродиле и многобројним везама и тако су наши односи стари већ две хиљаде година. Исти 19 век донео је уједињење Италије и уједињење Немачке. Година 1866 видела је где је судбина довела обе нације да се заједно боре за своје нове државе. Сада видимо да се историја понавља и да се Италија и Немачка опет морају да боре за заједничке идеале. Исто чудо које је извршио фашизам у Италији, извршио је националсоцијализам у Немачкој. Због тога су очи многих милиона свих раса упрте у те две државе, које претходе у тој борби. Исто тако како је Немачка помагала Италију у њеној праведној борби у Абисинији Италија је прошле године помогла нас.
Нека се нико не вара у целоме свету па да мисли да би националсоцијалистичка Немачка могла икада да заборави то пријатељство. Свако нека добро зна: Рат против данашње Италије, без обзира на то из каквих би се мотива водио или под каквим изговором, наћи ће Немачку на страни пријатељске Италије. (Дуготрајно бурно одобравање траје више минута.)

Свако нека се сећа тога, да сем кукавичке и тобожње мудрости у свету постоји осећање за храброст и за част. Читава националсоцијалистичка Немачка зна каква је судбина чека, ако би међународном јеврејству успело да сломи фашистичку Италију без обзира на мотиве таквога рата. Ми видимо све последице које би одатле настале и гледамо им у очи леденим миром. (Поновно бура одобравања.)

Људи праве историју, али они кују и инструменте који су за то потребни. Велики људи су за то увек прави претставници свога народа. Националсоцијалистичка Немачка и фашистичка Италија доста су јаке, да обезбеде мир против свакога, и да реше успешно све спорове.
Важно је да споменем двоје: прво, да Немачка хоће да обезбеди свој део у искоришћавању добара земље према својој снази и према својим потребама и друго, да обе државе знају да морају заједнички бранити своје заједничке интересе. (Одобравање).

'''О Јапану'''

На тај начин је одређен и наш став према Јапану. Ова држава која је са нама склопила пакт против Коминтерна брани културу и цивилизацију на Крајњем Истоку против бољшевизма. Европа би морала о томе стално да води рачуна.

Ја сам већ више пута подвукао да између Енглеске и Немачке нема супротних интереса. Питање колонија и друге тешкоће могу се решити мирним путем. Исто важи и за Француску.

'''Односи са Пољском'''

Ове године слави се петогодишњица Пакта о ненападању са Пољском. Велики пољски маршал Пилсудски учинио је тим Пактом своме народу исту услугу као и националсоцијалистичко вођство Рајху. Тај пакт је и прошле године показао своју праву вредност.
Наши односи са Мађарском основани су на дугом пријатељству, на заједничким интересима и на међусобном поштовању. Рајх је предузео многе мере да се поправи несрећа Мађарској.

Једна држава која се од Саветског рата овамо све више приближује нама, јесте Југославија. Високо поштовање, које су немачки војници стекли у Светском рату према томе храбром народу, много је томе допринело.
Наши односи са Југославијом исто тако као и са Бугарском, Грчком, Румунијом и Турском и са многим другим државама на свету стално се поправљају, јер се животни интереси тих народа и немачки интереси надопуњују.

'''Кампања у Америци против Рајха'''

Немачка је срећна што свуда има пријатеља и што влада мир на њеним границама. То нарочито важи за наше односе према суседима и другим државама у Северној, Западној и Средњој Европи. Свуда запажамо да се те државе све више одричу оних параграфа Пакта Друштва народа који садрже претњу ратом. Надамо се да ће и Чехословачка успети да нађе пут до мира и смирења, само нека је искључено враћање ка катастрофалној политици др. Бенеша.

Наше везе са јужноамеричким државама су добре и оне се све више развијају. Наши односи према Сједињеним Америчким Државама пате од кампање клевете која се шири против нас. Јеврејска штампа клевета Немачку да угрожава независност и слободу Америке. Верујемо да се у масама америчких грађана проширује сазнање да се ради само о клевети и неистини. (Одобравање.) Немачка не жели никако да се меша у унутрашње прилике Америке. Али, она исто тако забрањује свако мешање Америке у своје унутрашње прилике. Никога се не тиче да ли Рајх развија привредне или трговачке везе са Јужном или Средњом Америком. Немачка је суверена држава и не стоји под контролом америчких политичара.
Крај говора г. Адолфа Хитлера био је завршен буром одушевљења. Великом свечаном салом проламали су се више минута најјужнији поклици „зиг-хајл“.

Седницу је завршио претседник Рајхстага г. Геринг, који је заблагодарио Фиреру.

Тиме је седница завршена.

Сви посланици устају и кличу одушевљено Фиреру. После тога отпевали су „Дојчланд лид“ и Песму Хорста Весела.

Свечана седница завршена је у 22.40 часова.

== Извор ==
''Време'', 31. јануар 1939. Год. -{XIX}-, бр. 6117. Стр. 4. и 6.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]
[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>a473pl6ilnaz5mngqjijufjs0yc2rke</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:ВостаниСербије</title>
    <ns>2</ns>
    <id>61640</id>
    <revision>
      <id>146566</id>
      <timestamp>2026-09-24T22:41:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>ВостаниСербије</username>
        <id>20111</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146566</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1" sha1="6t9fg2gmch401ldtk8m7pyzz632ixbb" xml:space="preserve">.</text>
      <sha1>6t9fg2gmch401ldtk8m7pyzz632ixbb</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>