Викизворник:Писарница

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.21</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Викизворник:Писарница</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1317</id>
    <revision>
      <id>146579</id>
      <parentid>146167</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T12:18:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>MediaWiki message delivery</username>
        <id>3924</id>
      </contributor>
      <comment>/* Your feedback wanted: Remove (Language link added:) and similar edits from Special:RecentChanges */ нови одељак</comment>
      <origin>146579</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="432820" sha1="sr5lpw3gbonmp4b0t92qh4xytrf40gx" xml:space="preserve">__NEWSECTIONLINK__
{{Архива}}
{{Писарница}}

== Захтјев за бирократска права — Ранко Николић ==

Подносим захтјев за добијање бирократских права.  —[[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 22:01, 15. јун 2017. (CEST)

#{{за}}--[[Корисник:Marko Sarajevo|Marko Sarajevo]] ([[Разговор са корисником:Marko Sarajevo|разговор]]) 22:08, 15. јун 2017. (CEST)
#{{за}}--[[Корисник:Bojana Wiki PG|Bojana Wiki PG]] ([[Разговор са корисником:Bojana Wiki PG|разговор]]) 22:20, 15. јун 2017. (CEST)
#{{за}} [[Корисник:CarRadovan|CarRadovan]] ([[Разговор са корисником:CarRadovan|разговор]]) 22:32, 15. јун 2017. (CEST)
# {{За}} --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 23:22, 15. јун 2017. (CEST) с. р.
#{{за}}--[[Корисник:Ljubiša Malenica|Ljubiša Malenica]] ([[Разговор са корисником:Ljubiša Malenica|разговор]]) 01:42, 16. јун 2017. (CEST)
Права постављена. --[[Корисник:Dungodung|&lt;font color=&quot;blue&quot;&gt;'''Фи'''&lt;/font&gt;&lt;font color=&quot;red&quot;&gt;'''л'''&lt;/font&gt;&lt;font color=&quot;blue&quot;&gt;'''ип'''&lt;/font&gt;]] [[Разговор са корисником:Dungodung|&lt;font color=&quot;blue&quot;&gt;'''§'''&lt;/font&gt;]] 08:22, 23. јун 2017. (CEST)

== Improved search in deleted pages archive ==

{{int:please-translate}}

During Wikimedia Hackathon 2016, the [[mw:Wikimedia_Discovery|Discovery]] team [https://phabricator.wikimedia.org/T109561 worked] on one of the items on the 2015 community wishlist, namely [[m:2015_Community_Wishlist_Survey/Search#Provide_a_means_of_searching_for_deleted_pages|enabling searching the archive of deleted pages]]. This feature is now ready for production deployment, and will be enabled on all wikis, except Wikidata. 

Right now, the feature is behind a feature flag - to use it on your wiki, please go to the &lt;code&gt;Special:Undelete&lt;/code&gt; page, and add &lt;code&gt;&amp;fuzzy=1&lt;/code&gt; to the URL, like this: https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special%3AUndelete&amp;fuzzy=1. Then search for the pages you're interested in. There should be more results than before, due to using ElasticSearch indexing (via the CirrusSearch extension).

We plan to enable this improved search by default on all wikis soon (around August 1, 2017). If you have any objections to this - please raise them with the Discovery team via [http://mailto:discovery@lists.wikimedia.org email] or on this announcement's discussion page. Like most Mediawiki configuration parameters, the functionality can be configured per wiki. 
Once the improved search becomes the default, you can still access the old mode using &lt;code&gt;&amp;fuzzy=0&lt;/code&gt; in the URL, like this: https://test.wikipedia.org/w/index.php?title=Special%3AUndelete&amp;fuzzy=0

Please note that since Special:Undelete is an admin-only feature, this search capability is also only accessible to wiki admins. 

{{Int:Feedback-thanks-title}}  [[m:User:CKoerner (WMF)|CKoerner (WMF)]] ([[m:User talk:CKoerner (WMF)|talk]]) 20:39, 25. јул 2017. (CEST)
&lt;!-- Message sent by User:CKoerner (WMF)@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:CKoerner_(WMF)/Archive_search_announce/Distribution_list&amp;oldid=17036927 --&gt;

== Accessible editing buttons ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;The MediaWiki developers have been slowly improving the accessibility of the user interface.  The next step in this transition will change the appearance of some buttons and may break some outdated (non-updated or unmaintained) user scripts and gadgets.

You can see and use the [https://www.mediawiki.org/wiki/Project:Sandbox?action=submit&amp;ooui=0 old] and [https://www.mediawiki.org/wiki/Project:Sandbox?action=submit&amp;ooui=1 new] versions now.  Most editors will only notice that some buttons are slightly larger and have different colors.

&lt;gallery mode=&quot;nolines&quot; caption=&quot;Comparison of old and new styles&quot; heights=&quot;240&quot; widths=&quot;572&quot;&gt;
File:MediaWiki edit page buttons accessibility change 2017, before.png|Buttons before the change
File:MediaWiki edit page buttons accessibility change 2017, after.png|Buttons after the change
&lt;/gallery&gt;

However, this change also affects some user scripts and gadgets.  Unfortunately, some of them may not work well in the new system.  &lt;mark&gt;If you maintain any user scripts or gadgets that are used for editing, please see '''[[:mw:Contributors/Projects/Accessible editing buttons]]''' for information on how to test and fix your scripts.  Outdated scripts can be tested and fixed now.&lt;/mark&gt;

This change will probably reach this wiki on '''Tuesday, 1 August 2017'''.  Please leave a note at [[:mw:Talk:Contributors/Projects/Accessible editing buttons]] if you need help.&lt;/div&gt; --[[m:User:Whatamidoing (WMF)|Whatamidoing (WMF)]] ([[m:User talk:Whatamidoing (WMF)|talk]]) 18:56, 27. јул 2017. (CEST)
&lt;!-- Message sent by User:Quiddity (WMF)@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Whatamidoing_(WMF)/Sandbox&amp;oldid=17043399 --&gt;

== Ажурирање логоа ==

На [https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D0%BF%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0:%D0%A2%D1%80%D0%B3/%D0%A2%D0%B5%D1%85%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0#.D0.A3.D0.B2.D0.BE.D1.92.D0.B5.D1.9A.D0.B5_.D0.BF.D1.80.D0.B5.D0.B2.D0.B5.D0.B4.D0.B5.D0.BD.D0.BE.D0.B3_.D0.BB.D0.BE.D0.B3.D0.BE.D0.B0_.D0.B7.D0.B0_sr.wikisource.org Википедији] је покренута расправа за формални концензус да се ажурира лого. Добродошла су мишљења свих уредника ако их има, а расправа је покренута тамо из практичних разлога, јер има више уредника (који ће се можда и активирати на неком од сродних пројеката као што је овај) и да све буде на једном месту. --[[Корисник:Obsuser|Obsuser]] ([[Разговор са корисником:Obsuser|разговор]]) 15:17, 2. август 2017. (CEST)

== Промена начина бројања страница са садржајем ==

Покрећем расправу да се постигне формални консензус за промену вредности [[mw:Manual:$wgArticleCountMethod|$wgArticleCountMethod]] на „any” за овај Вики тако да се броје све странице осим преусмерења и сл., као и на Википедији. Наиме, ово је већ грешком урађено без консензуса јер је таск на Фабрикатору заправи био намењен Викицитату а не Викизворнику. Проблем је био што се не броје странице без најмање једне викивезе итд. (прочитати одељак „Број цитата” на [[q:Викицитат:Трг#Број цитата|овом]] Тргу, ако неко не зна енглески има Гугл преводилац); примера ради, [[q:Херман Хесе]], валидна страница, није се бројала све до последње измене када је додата веза ''[[човек]]''.

Дакле, треба да се постигне концензус, да се захтев на Фабрикатору не враћа ([https://phabricator.wikimedia.org/T172974 таск]). --[[Корисник:Obsuser|Obsuser]] ([[Разговор са корисником:Obsuser|разговор]]) 14:16, 15. август 2017. (CEST)

&lt;small&gt;@[[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]], [[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]], [[Корисник:Bokini|Bokini]], [[Корисник:Владимир Нимчевић|Владимир Нимчевић]], [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]], [[Корисник:Pinki|Pinki]]...&lt;/small&gt;

=== Гласови ===
# [[Корисник:Obsuser|Obsuser]] ([[Разговор са корисником:Obsuser|разговор]]) 14:16, 15. август 2017. (CEST)
# {{za}} Пратим таск, па сам преко њега видео ово. [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 13:53, 16. август 2017. (CEST)

=== Коментари ===
&lt;!--{{коментар}} --&gt;

== Adding content namespaces to search results ==

''{{int:please-translate}}''

Hello,

Currently, when you search on this wiki, the search results only return certain namespaces. It has recently been noticed that the &quot;main content namespaces&quot; list doesn't match the &quot;default search namespaces&quot; list on this wiki. ([https://phabricator.wikimedia.org/T170473 phab:T170473]) 

Currently this wiki's search returns the main namespace. The content namespace ''Аутор'' is also available if the community thinks that adding this namespaces is appropriate. 

Would this community like to discuss adding ''Аутор'' to the search results? I am more than happy to help make the change however the community decides.

{{Int:Feedback-thanks-title}} [[Корисник:CKoerner (WMF)|CKoerner (WMF)]] ([[Разговор са корисником:CKoerner (WMF)|разговор]]) 00:10, 30. август 2017. (CEST)

== Changes to the global ban policy ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Hello. Some changes to the [[m:Global bans|community global ban policy]] have been proposed. Your comments are welcome at [[:m:Requests for comment/Improvement of global ban policy]]. Please translate this message to your language, if needed. Cordially. [[:m:User:Matiia|Matiia]] ([[:m:User talk:Matiia|Matiia]]) 01:34, 12. новембар 2017. (CET)&lt;/div&gt;
&lt;!-- Message sent by User:Matiia@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=17241561 --&gt;

== New print to pdf feature for mobile web readers ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
'''New print to pdf feature for mobile web readers'''

The Readers web team will be deploying a new feature this week to make it [[mw:Reading/Web/Projects/Mobile_PDFs|easier to download PDF versions of articles on the mobile website]].

Providing better offline functionality was one of the highlighted areas from [[m:New_Readers/Offline|the research done by the New Readers team in Mexico, Nigeria, and India]]. The teams created a prototype for mobile PDFs which was evaluated by user research and community feedback.  The [[m:New_Readers/Offline#Concept_testing_for_mobile_web|prototype evaluation]] received positive feedback and results, so development continued.

For the initial deployment, the feature will be available to Google Chrome browsers on Android. Support for other mobile browsers to come in the future. For Chrome, the feature will use the native Android print functionality. Users can choose to download a webpage as a PDF. [[mw:Reading/Web/Projects/Print_Styles#Mobile_Printing|Mobile print styles]] will be used for these PDFs to ensure optimal readability for smaller screens.

The feature is available starting Wednesday, Nov 15. For more information, see [[mw:Reading/Web/Projects/Mobile_PDFs|the project page on MediaWiki.org]]. 

{{Int:Feedback-thanks-title}} 
&lt;/div&gt; [[m:User:CKoerner (WMF)|CKoerner (WMF)]] ([[m:User talk:CKoerner (WMF)|talk]]) 23:07, 20. новембар 2017. (CET)
&lt;!-- Message sent by User:CKoerner (WMF)@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:CKoerner_(WMF)/Mobile_PDF_distribution_list&amp;oldid=17448927 --&gt;

== AdvancedSearch ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
From May 8, [[mw:Special:MyLanguage/Help:Extension:AdvancedSearch|AdvancedSearch]] will be available as a [[mw:Special:MyLanguage/Beta Features|beta feature]] in your wiki. The feature enhances the [[Special:Search|search page]] through an advanced parameters form and aims to make [[m:WMDE_Technical_Wishes/AdvancedSearch/Functional_scope|existing search options]] more visible and accessible for everyone. AdvancedSearch is a project by [[m:WMDE Technical Wishes/AdvancedSearch|WMDE Technical Wishes]]. Everyone is invited to test the feature and we hope that it will serve you well in your work!  &lt;/div&gt; [[m:User:Birgit Müller (WMDE)|Birgit Müller (WMDE)]] 16:53, 7. мај 2018. (CEST)
&lt;!-- Message sent by User:Birgit Müller (WMDE)@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=WMDE_Technical_Wishes/Technical_Wishes_News_list_2&amp;oldid=17995461 --&gt;

== Update on page issues on mobile web ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
'''Update on page issues on mobile web'''

{{int:please-translate}}
Hi everyone. The [[mw:Reading/Web/Team|Readers web team]] has recently begun working on exposing issue templates on the mobile website. Currently, details about issues with page content are generally hidden on the mobile website. This leaves readers unaware of the reliability of the pages they are reading. The goal of this project is to improve awareness of particular issues within an article on the mobile web. We will do this by changing the visual styling of page issues.

So far, we have [[mw:Reading/Web/Projects/Mobile Page Issues|drafted a proposal on the design and implementation]] of the project.  We were also able to run [[mw:Reading/Web/Projects/Mobile Page Issues/Research Results|user testing on the proposed designs]].  The tests so far have positive results. Here is a quick summary of what we learned:
* The new treatment increases awareness of page issues among participants. This is true particularly when they are in a more evaluative/critical mode.
* Page issues make sense to readers and they understand how they work
* Readers care about page issues and consider them important
* Readers had overwhelmingly positive sentiments towards Wikipedia associated with learning about page issues
Our next step would be to start implementing these changes. We wanted to reach out to you for any concerns, thoughts, and suggestions you might have before beginning development. Please [[mw:Reading/Web/Projects/Mobile Page Issues|visit the project page]] where we have more information and mockups of how this may look. Please [[mw:Talk:Reading/Web/Projects/Mobile Page Issues|leave feedback on the talk page]]. 
&lt;/div&gt; [[m:User:CKoerner (WMF)|CKoerner (WMF)]] ([[m:User talk:CKoerner (WMF)|talk]]) 22:58, 12. јун 2018. (CEST)
&lt;!-- Message sent by User:CKoerner (WMF)@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:CKoerner_(WMF)/Sandbox&amp;oldid=18120916 --&gt;

== Tidy to RemexHtml ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
The [[:mw:Parsing|Parsing]] team will be [[:mw:Parsing/Replacing Tidy|replacing Tidy with RemexHtml]] at this wiki on 5 July 2018.

Some pages at this wiki use outdated HTML.  This change may change the appearance of those pages.  [[Special:LintErrors]] has a complete list of affected pages.

Read [https://lists.wikimedia.org/pipermail/wikitech-ambassadors/2018-June/001867.html this e-mail message] for more information.  Read the instructions at [[:mw:Help:Extension:Linter]].  You can ask questions at [[:mw:Talk:Parsing/Replacing Tidy]].  Thank you for helping fix these problems.
&lt;/div&gt; [[:m:User:Elitre (WMF)]] 16:38, 2. јул 2018. (CEST)
&lt;!-- Message sent by User:Elitre (WMF)@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Talk:Editing/Parsing_change&amp;oldid=18129171 --&gt;

== Bot rights for [[User:Wikisource-bot]] ==

Hi. With the requirement to fix the page categorisation as notified at [[phab:T198470]], I would like to propose to the community to have our bot run through and address the problem with the solution identified. The bot has been used to resolve issue previously on the Wikisources.
* [[special:centralauth/Wikisource-bot]]
Thanks. [[Корисник:Billinghurst|Billinghurst]] ([[Разговор са корисником:Billinghurst|разговор]]) 14:16, 7. јул 2018. (CEST)

You can request a bot flag [[Викизворник:Захтеви за ботове|here]]. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 00:18, 9. јул 2018. (CEST)
:REquest has been added there. Thanks. [[Корисник:Billinghurst|Billinghurst]] ([[Разговор са корисником:Billinghurst|разговор]]) 01:47, 9. јул 2018. (CEST)

{{урађено}} --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 04:38, 9. јул 2018. (CEST)

== Addition of srWS to global bots ==

Above I have added a bot request, as this wiki is not within the [[m:global bot|global bot]] project, per list [[m:Special:WikiSets/2]].  Would the community consider opting in to the global bots, so that when we have Wikisource-wide fixes for [[mw:Extension:ProofreadPage]] that is possible to organise the bots to do the jobs within Phabricator, and simply get the fix in place. [[Корисник:Billinghurst|Billinghurst]] ([[Разговор са корисником:Billinghurst|разговор]]) 14:16, 7. јул 2018. (CEST)

I would support the accession of the Serbian Wikisource to the Global Bot Project. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 00:34, 9. јул 2018. (CEST)

I'll also support the above. -- [[korisnik: Nesmir Kudilovic|Nesmir Kudilovič]] &lt;small&gt;([[razgovor sa korisnikom: Nesmir Kudilovic|razgovor]])&lt;/small&gt; 12,14; 9. jula 2018. (SEV)

== Global preferences are available ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
Global preferences are now available, you can set them by visiting your new [[Special:GlobalPreferences|global preferences page]]. Visit [[mw:Help:Extension:GlobalPreferences|mediawiki.org for information on how to use them]] and [[mw:Help talk:Extension:GlobalPreferences|leave feedback]]. -- [[User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]])
&lt;/div&gt; 21:19, 10. јул 2018. (CEST)
&lt;!-- Message sent by User:Keegan (WMF)@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=17968247 --&gt;

== New user group for editing sitewide CSS / JS ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
''({{int:please-translate}})''

Hi all!

To improve the security of our readers and editors, permission handling for CSS/JS pages has changed. (These are pages like &lt;code dir=&quot;ltr&quot;&gt;MediaWiki:Common.css&lt;/code&gt; and &lt;code dir=&quot;ltr&quot;&gt;MediaWiki:Vector.js&lt;/code&gt; which contain code that is executed in the browsers of users of the site.)
A new user group, &lt;code dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[m:Special:MyLanguage/Interface administrators|interface-admin]]&lt;/code&gt;, has been created.
Starting four weeks from now, only members of this group will be able edit CSS/JS pages that they do not own (that is, any page ending with &lt;code dir=&quot;ltr&quot;&gt;.css&lt;/code&gt; or &lt;code dir=&quot;ltr&quot;&gt;.js&lt;/code&gt; that is either in the &lt;code dir=&quot;ltr&quot;&gt;MediaWiki:&lt;/code&gt; namespace or is another user's user subpage).

You can learn more about the motivation behind the change [[m:Special:MyLanguage/Creation of separate user group for editing sitewide CSS/JS|here]].

Please add users who need to edit CSS/JS to the new group (this can be done the same way new administrators are added, by stewards or local bureaucrats).
This is a dangerous permission; a malicious user or a hacker taking over the account of a careless interface-admin can abuse it in far worse ways than admin permissions could be abused. Please only assign it to users who need it, who are trusted by the community, and who follow common basic password and computer security practices (use strong passwords, do not reuse passwords, use two-factor authentication if possible, do not install software of questionable origin on your machine, use antivirus software if that's a standard thing in your environment).

Thanks!
&lt;br/&gt;&lt;span dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[m:User:Tgr|Tgr]] ([[m:User talk:Tgr|talk]]) 19:45, 30. јул 2018. (CEST) &lt;small&gt;(via [[m:Special:MyLanguage/Global_message_delivery|global message delivery]])&lt;/small&gt;&lt;/span&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Message sent by User:Tgr@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Tgr/massmessage-T139380-ifadmin&amp;oldid=18255968 --&gt;

== Editing of sitewide CSS/JS is only possible for interface administrators from now ==

''({{int:please-translate}})''

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
Hi all,

as [[m:Special:MyLanguage/Creation of separate user group for editing sitewide CSS/JS/announcement 2|announced previously]], permission handling for CSS/JS pages has changed: only members of the &lt;code&gt;[[m:Special:MyLanguage/Interface administrators|interface-admin]]&lt;/code&gt; ({{int:group-interface-admin}}) group, and a few highly privileged global groups such as stewards, can edit CSS/JS pages that they do not own (that is, any page ending with .css or .js that is either in the MediaWiki: namespace or is another user's user subpage). This is done to improve the security of readers and editors of Wikimedia projects. More information is available at [[m:Special:MyLanguage/Creation of separate user group for editing sitewide CSS/JS|Creation of separate user group for editing sitewide CSS/JS]]. If you encounter any unexpected problems, please contact me or file a bug.

Thanks!&lt;br /&gt;
[[m:User:Tgr|Tgr]] ([[m:User talk:Tgr|talk]]) 14:40, 27. август 2018. (CEST) &lt;small&gt;(via [[m:Special:MyLanguage/Global_message_delivery|global message delivery]])&lt;/small&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Message sent by User:Tgr@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=18258712 --&gt;

== Read-only mode for up to an hour on 12 September and 10 October ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;

[[:m:Special:MyLanguage/Tech/Server switch 2018|Read this message in another language]]  •  {{int:please-translate}}

The [[foundation:|Wikimedia Foundation]] will be testing its secondary data centre.  This will make sure that Wikipedia and the other Wikimedia wikis can stay online even after a disaster.  To make sure everything is working, the Wikimedia Technology department needs to do a planned test. This test will show if they can reliably switch from one data centre to the other. It requires many teams to prepare for the test and to be available to fix any unexpected problems. 

They will switch all traffic to the secondary data center on '''Wednesday, 12 September 2018'''.
On '''Wednesday, 10 October 2018''', they will switch back to the primary data center.  

Unfortunately, because of some limitations in [[mw:Manual:What is MediaWiki?|MediaWiki]], all editing must stop when we switch.  We apologize for this disruption, and we are working to minimize it in the future. 

'''You will be able to read, but not edit, all wikis for a short period of time.'''

*You will not be able to edit for up to an hour on Wednesday, 12 September and Wednesday, 10 October. The test will start at [https://www.timeanddate.com/worldclock/fixedtime.html?iso=20170503T14 14:00 UTC] (15:00 BST, 16:00 CEST, 10:00 EDT, 07:00 PDT, 23:00 JST, and in New Zealand at 02:00 NZST on Thursday 13 September and Thursday 11 October). 
*If you try to edit or save during these times, you will see an error message.  We hope that no edits will be lost during these minutes, but we can't guarantee it.  If you see the error message, then please wait until everything is back to normal.  Then you should be able to save your edit.  But, we recommend that you make a copy of your changes first, just in case.

''Other effects'':

*Background jobs will be slower and some may be dropped. Red links might not be updated as quickly as normal. If you create an article that is already linked somewhere else, the link will stay red longer than usual. Some long-running scripts will have to be stopped.
*There will be code freezes for the weeks of 10 September 2018 and 8 October 2018.  Non-essential code deployments will not happen.

This project may be postponed if necessary.  You can [[wikitech:Switch Datacenter#Schedule for 2018 switch|read the schedule at wikitech.wikimedia.org]]. Any changes will be announced in the schedule.  There will be more notifications about this.  '''Please share this information with your community.''' /&lt;span dir=ltr&gt;[[m:User:Johan (WMF)|User:Johan(WMF)]] ([[m:User talk:Johan (WMF)|talk]])&lt;/span&gt;
&lt;/div&gt;&lt;/div&gt; 15:33, 6. септембар 2018. (CEST)
&lt;!-- Message sent by User:Johan (WMF)@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=18333489 --&gt;

== Words hyphenated across pages in Wikisource are now joined ==

Hi, this is a message by [[User:Candalua|Can da Lua]] as discussed [[:s:it:Wikisource:Bar/Archivio/2018.09#Un_sogno_antico_diventa_realtà!|here]] for [[:m:Global message delivery/Targets/Wikisource Communities|wikisource communities]]

The ProofreadPage extension can now join together a word that is split between a page and the next. 

In the past, when a page was ending with ''&quot;concat-&quot;'' and the next page was beginning with ''&quot;enation&quot;'', the resulting transclusion would have been ''&quot;concat- enation&quot;'', and a special template like [[:d:Q15630535]] had to be used to obtain the word ''&quot;concatenation&quot;''. 

Now the default behavior has changed: the hyphen at the end of a page is suppressed and in this case no space is inserted, so the result of the transclusion will be: ''&quot;concatenation&quot;'', without the need of a template. The &quot;joiner&quot; character is defined by default as &quot;-&quot; (the regular hyphen), but it is possible to change this. A template may still be needed to deal with particular cases when the hyphen needs to be preserved.

'''Please share this information with your community.'''

[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 12:28, 30. септембар 2018. (CEST)
&lt;!-- Message sent by User:Alexmar983@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikisource_Communities&amp;oldid=18419024 --&gt;

== Захтев за привремено давање права бирократе ==

Хтео бих да затражим право бирократе на један дан због тестирања [[Викизворник:Гласање/Нова корисничка овлашћења|када се ово буде омогућавало]], да ли све функционише како треба. '''Право је неопходно да ми се да у недељу после 16 часова на 24 часа''' како би ми се аутоматски уклонило у понедељак после завршеног теста и омогућавања додатних корисничких права. [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 21:23, 17. октобар 2018. (CEST)

{{урађено}} --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 00:50, 22. октобар 2018. (CEST)

== Change coming to how certain templates will appear on the mobile web ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
'''Change coming to how certain templates will appear on the mobile web'''

{{int:please-translate}}
[[File:Page_issues_-_mobile_banner_example.jpg|thumb|Example of improvements]]

Hello,

In a few weeks the Readers web team will be changing how some templates look on the mobile web site. We will make these templates more noticeable when viewing the article. We ask for your help in updating any templates that don't look correct.

What kind of templates? Specifically templates that notify readers and contributors about issues with the content of an article – the text and information in the article. Examples like [[wikidata:Q5962027|Template:Unreferenced]] or [[Wikidata:Q5619503|Template:More citations needed]]. Right now these notifications are hidden behind a link under the title of an article. We will format templates like these (mostly those that use Template:Ambox or message box templates in general) to show a short summary under the page title. You can tap on the &quot;Learn more&quot; link to get more information.

For template editors we have [[mw:Recommendations_for_mobile_friendly_articles_on_Wikimedia_wikis#Making_page_issues_(ambox_templates)_mobile_friendly|some recommendations on how to make templates that are mobile-friendly]] and also further [[mw:Reading/Web/Projects/Mobile_Page_Issues|documentation on our work so far]].

If you have questions about formatting templates for mobile, [[mw:Talk:Reading/Web/Projects/Mobile_Page_Issues|please leave a note on the project talk page]] or [https://phabricator.wikimedia.org/maniphest/task/edit/form/1/?projects=Readers-Web-Backlog file a task in Phabricator] and we will help you.

{{Int:Feedback-thanks-title}}
&lt;/div&gt; [[m:User:CKoerner (WMF)|CKoerner (WMF)]] ([[m:User talk:CKoerner (WMF)|talk]]) 20:35, 13. новембар 2018. (CET)
&lt;!-- Message sent by User:CKoerner (WMF)@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=18543269 --&gt;

== Community Wishlist Survey vote ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;

The Community Wishlist Survey. {{Int:Please-translate}}.

Hey everyone,

The Community Wishlist Survey is the process when the Wikimedia communities decide what the Wikimedia Foundation [[m:Community Tech|Community Tech]] should work on over the next year.

The Community Tech team is focused on tools for experienced Wikimedia editors. The communities have now posted a long list of technical proposals. You can vote on the proposals from now until 30 November. You can read more on the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2019|wishlist survey page]]. 

&lt;span dir=ltr&gt;/[[m:User:Johan (WMF)|User:Johan (WMF)]]&lt;/span&gt;&lt;/div&gt;&lt;/div&gt; 19:13, 22. новембар 2018. (CET)
&lt;!-- Message sent by User:Johan (WMF)@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=18543269 --&gt;

== Advanced Search ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;sr&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;  
[[m:WMDE_Technical_Wishes/AdvancedSearch|Напредна претрага]] ће постати опција по дифолту на вашој вики новембра 2018. Овај нови интерфејс вам омогућава да спроводите специјализоване претраге на  [[Special:Search|страници претраге]], чак иако не познајете [[mw:Special:MyLanguage/Help:CirrusSearch|синтаксу претраге]]. Напредна претрага је пореклом са [[m:WMDE_Technical_Wishes|Technical Wishes пројекта немачке заједнице]]. Већ је опција по дифолту на немачкој, арапској, фарси, и мађарској Википедији. Поред тога, више од 40.000 корисника разних вики је тестирало бета верзију. Фидбек је добродошао на [[mw:Help talk:Extension:AdvancedSearch|централној страници за фидбек]].&lt;/div&gt; [[m:User:Johanna Strodt (WMDE)|Johanna Strodt (WMDE)]] ([[m:User talk:Johanna Strodt (WMDE)|talk]]) 12:03, 26. новембар 2018. (CET)
&lt;!-- Message sent by User:Johanna Strodt (WMDE)@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=WMDE_Technical_Wishes/Technical_Wishes_News_list_2&amp;oldid=18363910 --&gt;

== Selection of the Wikisource Community User Group representative to the Wikimedia Summit ==

Dear all,

Sorry for writing in English and cross-posting this message.

The [[meta:Wikisource Community User Group|Wikisource Community User Group]] could send one representative to the [[meta:Wikimedia Summit 2019|Wikimedia Summit 2019]] (formerly &quot;Wikimedia Conference&quot;).
The Wikimedia Summit is a yearly conference of all organizations affiliated to the Wikimedia Movement (including our Wikisource Community User Group). It is a great place to talk about Wikisource needs to the chapters and other user groups that compose the Wikimedia movement.
For context, there is a [[meta:Wikimedia Conference 2018/Wikisource Community User Group|short report on what happened last year]].
The deadline is short and to avoid the confusing vote on the Wikisource-I mailing list of last year, we created a ''[[meta:Wikisource Community User Group/Wikimedia Summit 2019|page on meta to decide who will be the representative of the user group to the Wikimedia Summit]]''.

The vote will be in two parts:
# until December 7th, people can add their name and a short explanation on who they are and why they want to go to the summit. Nomination of other people is allowed, the nominated person should accept their nomination.
# starting December 7th, and for a week, the community vote to designate the representative.

Please feel free to ask any question on the [https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikisource-l wikisource-I] mailing list or on the [[meta:Talk:Wikisource Community User Group/Wikimedia Summit 2019|talk page]].

For the [[meta:Wikisource Community User Group|Wikisource Community User Group]], [[User:Tpt|Tpt]] ([[User talk:Tpt|talk]]) 15:15, 5 December 2018 (UTC)
&lt;!-- Message sent by User:Tpt@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/Wikisource_Communities&amp;oldid=18434284 --&gt;

== New Wikimedia password policy and requirements ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;

{{int:please-translate}}

The Wikimedia Foundation security team is implementing a new [[m:Password policy|password policy and requirements]]. [[mw:Wikimedia_Security_Team/Password_strengthening_2019|You can learn more about the project on MediaWiki.org]].

These new requirements will apply to new accounts and privileged accounts. New accounts will be required to create a password with a minimum length of 8 characters. Privileged accounts will be prompted to update their password to one that is at least 10 characters in length.

These changes are planned to be in effect on December 13th. If you think your work or tools will be affected by this change, please let us know on [[mw:Talk:Wikimedia_Security_Team/Password_strengthening_2019|the talk page]].

{{Int:Feedback-thanks-title}}
&lt;/div&gt; [[m:User:CKoerner (WMF)|CKoerner (WMF)]] ([[m:User talk:CKoerner (WMF)|talk]]) 21:03, 6. децембар 2018. (CET)
&lt;!-- Message sent by User:CKoerner (WMF)@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=18639017 --&gt;

== Wikisource Community User Group representative vote ==

Dear all,

Sorry for writing in English and cross-posting this message.

Following the previous message, the vote for the representative of the [[meta:Wikisource Community User Group|Wikisource Community User Group]] to the [[meta:Wikimedia Summit 2019|Wikimedia Summit 2019]] is now open.

There is two great candidates on ''[[meta:Wikisource Community User Group/Wikimedia Summit 2019|page on meta to decide who will be the representative of the user group to the Wikimedia Summit]]''. You can support a candidate now. All active Wikisource users can vote. The vote is ending on December 14, 2018.

Feel free to ask any question on the [https://lists.wikimedia.org/mailman/listinfo/wikisource-l wikisource-I] mailing list or on the [[meta:Talk:Wikisource Community User Group/Wikimedia Summit 2019|talk page]].

{{int:Feedback-thanks-title}}

For the [[meta:Wikisource Community User Group|Wikisource Community User Group]], [[User:Tpt|Tpt]] ([[User talk:Tpt|talk]]) December 8, 2018 at 18:53 (UTC)
&lt;!-- Message sent by User:Tpt@metawiki using the list at https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery/Wikisource&amp;oldid=18700925 --&gt;

== Invitation from Wiki Loves Love 2019 ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
{{int:please-translate}}

[[File:WLL Subtitled Logo (transparent).svg|right|frameless]]

Love is an important subject for humanity and it is expressed in different cultures and regions in different ways across the world through different gestures, ceremonies, festivals and to document expression of this rich and beautiful emotion, we need your help so we can share and spread the depth of cultures that each region has, the best of how people of that region, celebrate love. 

[[:c:Commons:Wiki Loves Love|Wiki Loves Love (WLL)]] is an international photography competition of Wikimedia Commons with the subject love testimonials happening in the month of February.

The primary goal of the competition is to document love testimonials through human cultural diversity such as monuments, ceremonies, snapshot of tender gesture, and miscellaneous objects used as symbol of love; to illustrate articles in the worldwide free encyclopedia Wikipedia, and other Wikimedia Foundation (WMF) projects. 

The theme of 2019 iteration is '''''Celebrations, Festivals, Ceremonies and rituals of love.'''''

Sign up your affiliate or individually at [[:c:Commons:Wiki Loves Love 2019/Participants|Participants]] page.

To know more about the contest, check out our [[:c:Commons:Wiki Loves Love 2019|Commons Page]] and [[:c:Commons:Wiki Loves Love 2018/FAQ|FAQs]]

There are several prizes to grab. Hope to see you spreading love this February with Wiki Loves Love!

Kind regards,

[[:c:Commons:Wiki Loves Love 2018/International Team|Wiki Loves Love Team]]

Imagine... the sum of all love!
&lt;/div&gt;
--[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 11:13, 27. децембар 2018. (CET)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Tiven2240@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=18639017 --&gt;

== Захтев за администраторско право - Zoranzoki21 ==

Подносим захтев за администраторско право по [[Корисник:Ранко Николић|Ранковом предлогу]]. [[Корисник:Zoranzoki21|Zoranzoki21]] ([[Разговор са корисником:Zoranzoki21|разговор]]) 17:49, 13. јануар 2019. (CET)

# {{За}} --[[Корисник:Жељко Тодоровић|Жељко Тодоровић]] ([[Разговор са корисником:Жељко Тодоровић|разговор]]) 18:08, 13. јануар 2019. (CET) с. р.
* {{коментар}} [[Корисник:Zoranzoki21|Зоране]], захтеви за напредна овлашћења се подносе на '''[[Викизворник:Захтеви за администрирање]]'''. Тамо покрени ново гласање. --[[Корисник:FriedrickMILBarbarossa|Новак]] ([[Разговор са корисником:FriedrickMILBarbarossa|разговор]]) 00:00, 14. јануар 2019. (CET)

:Само покрени гласање на одговарајућем мјесту и имаш моју подршку. —[[Корисник:Ранко Николић|Ранко Николић]] ([[Разговор са корисником:Ранко Николић|разговор]]) 23:00, 17. јануар 2019. (CET)

== FileExporter beta feature ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt; 
[[File:Logo for FileExporter.svg|thumb|Coming soon: the beta feature [[m:WMDE_Technical_Wishes/Move_files_to_Commons|FileExporter]]]]
A new beta feature will soon be released on all wikis: The [[m:WMDE_Technical_Wishes/Move_files_to_Commons|FileExporter]]. It allows exports of files from a local wiki to Wikimedia Commons, including their file history and page history. Which files can be exported is defined by each wiki's community: '''Please check your wiki's [[m:WMDE_Technical_Wishes/Move_files_to_Commons/Configuration file documentation|configuration file]]''' if you want to use this feature.

The FileExporter has already been a beta feature on [https://www.mediawiki.org mediawiki.org], [https://meta.wikimedia.org meta.wikimedia], deWP, faWP, arWP, koWP and on [https://wikisource.org wikisource.org]. After some functionality was added, it's now becoming a beta feature on all wikis. Deployment is planned for January 16. More information can be found [[m:WMDE_Technical_Wishes/Move_files_to_Commons|on the project page]]. 

As always, feedback is highly appreciated. If you want to test the FileExporter, please activate it in your [[Special:Preferences#mw-prefsection-betafeatures|user preferences]]. The best place for feedback is the [[mw:Help_talk:Extension:FileImporter|central talk page]]. Thank you from Wikimedia Deutschland's [[m:WMDE Technical Wishes|Technical Wishes project]].
&lt;/div&gt; [[User:Johanna Strodt (WMDE)|Johanna Strodt (WMDE)]] 10:41, 14. јануар 2019. (CET)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Johanna Strodt (WMDE)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=WMDE_Technical_Wishes/Technical_Wishes_News_list_all_village_pumps&amp;oldid=18782700 --&gt;

== No editing for 30 minutes on 17 January ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;You will '''not be able to edit''' the wikis for up to 30 minutes on '''[https://www.timeanddate.com/worldclock/fixedtime.html?iso=20190117T07 17 January 07:00 UTC]'''. This is because of a database problem that has to be fixed immediately. You can still read the wikis. Some wikis are not affected. They don't get this message. You can see which wikis are '''not''' affected [[:m:User:Johan (WMF)/201901ReadOnlyPage|on this page]]. Most wikis are affected. The time you can not edit might be shorter than 30 minutes. /[[User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]&lt;/div&gt;
19:54, 16. јануар 2019. (CET)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Johan (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/201901ReadOnly/Targets7&amp;oldid=18789239 --&gt;

== Talk to us about talking ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
[[File:OOjs_UI_icon_speechBubbles-rtl.svg|alt=&quot;￼icon depicting two speech Bubbles&quot;|frameless|right|120px]]
The Wikimedia Foundation is planning a [[mw:Talk pages consultation 2019|global consultation about communication]]. The goal is to bring Wikimedians and wiki-minded people together to improve tools for communication.

We want all contributors to be able to talk to each other on the wikis, whatever their experience, their skills or their devices.

We are looking for input from as many different parts of the Wikimedia community as possible. It will come from multiple projects, in multiple languages, and with multiple perspectives.

We are currently planning the consultation. We need your help.

'''We need volunteers to help talk to their communities or user groups.'''

You can help by hosting a discussion at your wiki. Here's what to do:  
# First, [[mw:Talk pages consultation 2019/Participant group sign-up|sign up your group here.]]  
# Next, create a page (or a section on a Village pump, or an e-mail thread – whatever is natural for your group) to collect information from other people in your group.  This is not a vote or decision-making discussion: we are just collecting feedback.  
# Then ask people what they think about communication processes.  We want to hear stories and other information about how people communicate with each other on and off wiki.  Please consider asking these five questions:
## When you want to discuss a topic with your community, what tools work for you, and what problems block you?
## What about talk pages works for newcomers, and what blocks them?
## What do others struggle with in your community about talk pages?
## What do you wish you could do on talk pages, but can't due to the technical limitations?
## What are the important aspects of a &quot;wiki discussion&quot;?
# Finally, please go to [[mw:Talk:Talk pages consultation 2019|Talk pages consultation 2019 on Mediawiki.org]] and report what you learned from your group.  Please include links if the discussion is available to the public.

'''You can also help build the list of the many different ways people talk to each other.'''

Not all groups active on wikis or around wikis use the same way to discuss things: it can happen on wiki, on social networks, through external tools... Tell us [[mw:Talk pages consultation 2019/Tools in use|how your group communicates]].

You can read more about [[mw:Talk pages consultation 2019|the overall process]] on mediawiki.org. If you have questions or ideas, you can [[mw:Talk:Talk pages consultation 2019|leave feedback about the consultation process]] in the language you prefer.

Thank you! We're looking forward to talking with you.
&lt;/div&gt; [[user:Trizek (WMF)|Trizek (WMF)]] 16:01, 21. фебруар 2019. (CET)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Trizek (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=18639017 --&gt;

== Read-only mode for up to 30 minutes on 11 April ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;
&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;You will '''not be able to edit''' most Wikimedia wikis for up to 30 minutes on '''[https://www.timeanddate.com/worldclock/fixedtime.html?iso=20190411T05 11 April 05:00 UTC]'''. This is because of a hardware problem. You can still read the wikis. You [[phab:T220080|can see which wikis are affected]]. The time you can not edit might be shorter than 30 minutes. /[[User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;&lt;/div&gt; 12:56, 8. април 2019. (CEST)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Johan (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=18979889 --&gt;

== Wikimedia Foundation Medium-Term Plan feedback request ==

{{int:please-translate}}

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;The Wikimedia Foundation has published a [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_Medium-term_plan_2019|Medium-Term Plan proposal]] covering the next 3–5 years. We want your feedback! Please leave all comments and questions, in any language, on [[m:Talk:Wikimedia_Foundation_Medium-term_plan_2019|the talk page]], by April 20. {{Int:Feedback-thanks-title}} [[m:User:Quiddity (WMF)|Quiddity (WMF)]] ([[m:User talk:Quiddity (WMF)|talk]]) 19:35, 12. април 2019. (CEST)&lt;/div&gt;
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=18998727 --&gt;

== У Милице дуге трепавице ==

== Текст наслова ==
У Милице дуге трепавице,&lt;br&gt;

прекриле јој румен' јагодице,&lt;br&gt;

јагодице и бијело лице.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;


Ја је гледах три године дана:&lt;br&gt;

не могах јој очи сагледати,&lt;br&gt;

црне очи, ни бијело лице,&lt;br&gt;

већ сакупих коло ђевојака,&lt;br&gt;

и у колу Милицу ђевојку-&lt;br&gt;

не бих ли јој очи сагледао.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;


Када коло на трави играше,&lt;br&gt;

бјеше ведро, пак се наоблачи,&lt;br&gt;

по облаку зас'јеваше муње.&lt;br&gt;

Све ђевојке к небу погледаше,&lt;br&gt;

ал' не гледа Милица ђевојка,&lt;br&gt;

већ преда се у зелену траву.&lt;br&gt;
&lt;br&gt;


Ђевојке јој тихо говорише:&lt;br&gt;

„Ој, Милице, наша дугарице,&lt;br&gt;

ил' си луда, ил' одвише мудра,&lt;br&gt;

те све гледаш у зелену траву,&lt;br&gt;

а не гледаш с нама у облаке,&lt;br&gt;

ђе се муње вију по облаку?“&lt;br&gt;
&lt;br&gt;


Ал' говори Милица ђевојка:&lt;br&gt;

„Нит' сам луда, нит' одвише мудра,&lt;br&gt;

нит'сам вила - да збијам облаке,&lt;br&gt;

већ ђевојка - да гледам преда се.“&lt;br&gt;

== Update on the consultation about office actions ==

Hello all, 

Last month, the Wikimedia Foundation's Trust &amp; Safety team [[:en:Wikipedia:Village_pump_(policy)/Archive_152#Announcement_of_forthcoming_temporary_and_partial_ban_tool_consultation|announced]] a future consultation about partial and/or temporary [[m:Special:MyLanguage/office actions|office actions]]. We want to let you know that the '''draft version''' of this consultation has now been [[:m:Office_actions/Community_consultation_on_partial_and_temporary_office_actions/draft|posted on Meta]]. 

This is a '''draft'''. It is not intended to be the consultation itself, which will be posted on Meta likely in early September. Please do not treat this draft as a consultation. Instead, we ask your assistance in forming the final language for the consultation.

For that end, we would like your input over the next couple of weeks about what questions the consultation should ask about partial and temporary Foundation office action bans and how it should be formatted. '''[[:m:Talk:Office_actions/Community_consultation_on_partial_and_temporary_office_actions/draft|Please post it on the draft talk page]]'''. Our goal is to provide space for the community to discuss all the aspects of these office actions that need to be discussed, and we want to ensure with your feedback that the consultation is presented in the best way to encourage frank and constructive conversation.

Please visit [[:m:Office_actions/Community_consultation_on_partial_and_temporary_office_actions/draft|the consultation draft on Meta-wiki]] and leave your comments on the draft’s talk page about what the consultation should look like and what questions it should ask. 

Thank you for your input! -- The [[m:Special:MyLanguage/Trust and Safety|Trust &amp; Safety team]] 10:03, 16. август 2019. (CEST)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Trizek (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Non-Technical_Village_Pumps_distribution_list&amp;oldid=19175143 --&gt;

== New tools and IP masking ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;
&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
Hey everyone,

The Wikimedia Foundation wants to work on two things that affect how we patrol changes and handle vandalism and harassment. We want to make the tools that are used to handle bad edits better. We also want to get better privacy for unregistered users so their IP addresses are no longer shown to everyone in the world. We would not hide IP addresses until we have better tools for patrolling.

We have an idea of what tools ''could'' be working better and how a more limited access to IP addresses would change things, but we need to hear from more wikis. You can read more about the project [[m:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|on Meta]] and [[m:Talk:IP Editing: Privacy Enhancement and Abuse Mitigation|post comments and feedback]]. Now is when we need to hear from you to be able to give you better tools to handle vandalism, spam and harassment.

You can post in your language if you can't write in English.
[[User:Johan (WMF)|Johan (WMF)]]&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;&lt;/div&gt; 16:19, 21. август 2019. (CEST)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Johan (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Tools_and_IP_message/Distribution&amp;oldid=19315232 --&gt;

== The consultation on partial and temporary Foundation bans just started ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;sr&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;
Здраво, 

У [[:en:Wikipedia:Community_response_to_the_Wikimedia_Foundation%27s_ban_of_Fram/Official_statements#Board_statement|недавној изјави]], Поверенички одбор Задужбине Викимедије [[:en:Wikipedia:Community_response_to_the_Wikimedia_Foundation%27s_ban_of_Fram/Official_statements#Board_statement|затражио је да особље одржи консултације]] како би &quot;преиспитао или додао допринос заједнице двема новим политикама деловања алата (привремене и делимичне забране од стране фондације)&quot;.

У складу с тим, тим Фондације за поверење и безбедност позива све Викимедијанце [[:m:Office actions/Community consultation on partial and temporary office actions/09 2019|да се придруже овом саветовању и дају своје повратне информације]] од 30. септембра до 30. октобра. 

Како можете помоћи?

* Предложи како се могу користити делимичне и привремене забране од стране Фондације (нпр. На свим пројектима или само на одређеним);

* Дајте идеје о томе како се делимичне и привремене забране Фондације требају идеално спровести, ако би требале бити; и/или

* Предложите измене у постојећој политици о делимичним и привременим забранама.

Унапред се захваљујемо на вашем доприносу и надамо се да ћемо добити што више доприноса од чланова заједнице током ових консултација!


&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;-- [[user:Kbrown (WMF)|Kbrown (WMF)]] 19:14, 30. септембар 2019. (CEST)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Trizek (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=19302497 --&gt;

== Feedback wanted on Desktop Improvements project ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{Int:Please-translate}}

{{int:Hello}}. The Readers Web team at the WMF will work on some [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements|improvements to the desktop interface]] over the next couple of years. The goal is to increase usability without removing any functionality. We have been inspired by changes made by volunteers, but that currently only exist as local gadgets and user scripts, prototypes, and volunteer-led skins. We would like to begin the process of bringing some of these changes into the default experience on all Wikimedia projects. 

We are currently in the research stage of this project and are looking for ideas for improvements, as well as feedback on our current ideas and mockups.  So far, we have performed interviews with community members at Wikimania. We have gathered lists of previous volunteer and WMF work in this area. We are examining possible technical approaches for such changes.  

We would like individual feedback on the following:

* Identifying focus areas for the project we have not yet discovered
* Expanding the list of existing gadgets and user scripts that are related to providing a better desktop experience. If you can think of some of these from your wiki, please let us know
* Feedback on the ideas and mockups we have collected so far

We would also like to gather a list of wikis that would be interested in being test wikis for this project - these wikis would be the first to receive the updates once we’re ready to start building. 

When giving feedback, please consider the following goals of the project:

* Make it easier for readers to focus on the content
* Provide easier access to everyday actions (e.g. search, language switching, editing)
* Put things in logical and useful places
* Increase consistency in the interface with other platforms - mobile web and the apps
* Eliminate clutter
* Plan for future growth

As well as the following constraints:

* Not touching the content - no work will be done in terms of styling templates or to the structure of page contents themselves
* Not removing any functionality - things might move around, but all navigational items and other functionality currently available by default will remain
* No drastic changes to the layout - we're taking an evolutionary approach to the changes and want the site to continue feeling familiar to readers and editors

Please give all feedback (in any language) at [[mw:Talk:Reading/Web/Desktop Improvements|mw:Talk:Reading/Web/Desktop Improvements]] 

After this round of feedback, we plan on building a prototype of suggested changes based on the feedback we receive. You’ll hear from us again asking for feedback on this prototype.

{{Int:Feedback-thanks-title}} [[mw:User:Quiddity (WMF)|Quiddity (WMF)]] ([[mw:User talk:Quiddity (WMF)|talk]])
&lt;/div&gt; 09:15, 16. октобар 2019. (CEST)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Quiddity_(WMF)/Global_message_delivery_split_2&amp;oldid=19462801 --&gt;

== Community Wishlist 2020 ==

[[File:Magic Wand Icon 229981 Color Flipped.svg|right|48px]]
&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
The '''[[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2020|2020 Community Wishlist Survey]]''' is now open! This survey is the process where communities decide what the [[m:Community Tech|Community Tech]] team should work on over the next year. We encourage everyone to submit proposals until the deadline on '''November 11, 2019''', or comment on other proposals to help make them better.

'''This year, we’re exclusively focusing on smaller projects (i.e., Wikibooks, Wiktionary, Wikiquote, Wikisource, Wikiversity, Wikispecies, Wikivoyage, and Wikinews).''' We want to help these projects and provide meaningful improvements to diverse communities. If you’re a member of any of these projects, please participate in the survey! To submit proposals, see the guidelines on the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2020#Guidelines|survey page]]. You can write proposals in any language, and we will translate them for you. Thank you, and we look forward to seeing your proposals!
&lt;/div&gt;
[[:m:user:IFried (WMF)|IFried (WMF)]] 20:30, 4. новембар 2019. (CET)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Trizek (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Trizek_(WMF)/sandbox/temp_MassMessage_list&amp;oldid=19523495 --&gt;

== Wiki Loves Folklore ==

[[File:WLL Subtitled Logo (transparent).svg|100px|right|frameless]]
'''Hello Folks,'''

Wiki Loves Love is back again in 2020 iteration as '''[[:c:Commons:Wiki Loves Folklore|Wiki Loves Folklore]]''' from 1 February, 2020 - 29 February, 2020. Join us to celebrate the local cultural heritage of your region with the theme of folklore in the international photography contest at [https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:UploadWizard&amp;campaign=wllove Wikimedia Commons]. Images, videos and audios representing different forms of folk cultures and new forms of heritage that haven’t otherwise been documented so far are welcome submissions in Wiki Loves Folklore. Learn more about the contest at [[m:Wiki Loves Folklore|Meta-Wiki]] and [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore|Commons]].

'''Kind regards,'''&lt;br/&gt;
[[:c:Commons:Wiki Loves Folklore/International Team|'''Wiki Loves Folklore International Team''']]&lt;br/&gt;
&lt;small&gt;&amp;mdash;&amp;nbsp;[[User:Tulsi Bhagat|&lt;font color=&quot;black&quot;&gt;'''Tulsi Bhagat'''&lt;/font&gt;]] &lt;small&gt;([[Special:Contributions/Tulsi Bhagat|&lt;font color=&quot;black&quot;&gt;contribs&lt;/font&gt;]] &amp;#124; [[User talk:Tulsi Bhagat|&lt;font color=&quot;black&quot;&gt;talk&lt;/font&gt;]])&lt;/small&gt;&lt;br/&gt;
sent using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 07:15, 18. јануар 2020. (CET)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Tulsi Bhagat@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Tiven2240/wll&amp;oldid=19716850 --&gt;

== Movement Learning and Leadership Development Project ==

Hello

The Wikimedia Foundation’s Community Development team is seeking to learn more about the way volunteers learn and develop into the many different roles that exist in the movement. Our goal is to build a movement informed framework that provides shared clarity and outlines accessible pathways on how to grow and develop skills within the movement. To this end, we are looking to speak with you, our community to learn about your journey as a Wikimedia volunteer. Whether you joined yesterday or have been here from the very start, we want to hear about the many ways volunteers join and contribute to our movement.

To learn more about the project, [[:m:special:MyLanguage/Movement Learning and Leadership Development Project|please visit the Meta page]]. If you are interested in participating in the project, please complete [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSegM07N1FK_s0VUECM61AlWOthwdn5zQOlVsa2vaKcx13BwZg/viewform?usp=sf_link this simple Google form]. Although we may not be able to speak to everyone who expresses interest, we encourage you to complete this short form if you are interested in participating!

-- [[user:LMiranda (WMF)|LMiranda (WMF)]] ([[user talk:LMiranda (WMF)|talk]]) 20:01, 22. јануар 2020. (CET)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Trizek (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Trizek_(WMF)/sandbox/temp_MassMessage_list&amp;oldid=19738989 --&gt;

== Wikisource Conference in Warsaw ==

Dear Wikisource Community,

Meeting the Wikisource community expectations, we are working with Wikimedia Polska and Wikimedia Foundation on organiziing the 2nd Wikisource Conference in Warsaw. We already had a survey that showed high interest in the Conference within the community. We also had recently a meeting on the conference organization process and its requirements. However, we are still at a very early stage of the Conference organization process. But we are hoping this event will happen in September this year.

In order to apply for Wikimedia Foundation support, we need some input from the community about the Conference goals and the community expectations. If you are a wikisourcian, you wish to participate the conference or you wish to help the Wikisource community that the conference take place, please fill the short survey linked below before January 29 (due to short deadline for grant applications). Please, also share this request among Your communities. Here is the link to the survey

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSf7FnFgMLPHeyWtBqjgXwLDYvh5vxeTnsZ0OIjTdSDrZlX0PA/viewform

Feel free to contact us, if you have any questions, suggestions, proposals, or if you wish to help us in any other way.

On behalf of the Organizing Commitee,

[[user:VIGNERON|Nicolas Vigneron]]

[[user:Satdeep Gill|Satdeep Gill]]

[[user:Ankry|Ankry]]

== Additional interface for edit conflicts on talk pages ==

''Sorry, for writing this text in English. If you could help to translate it, it would be appreciated.'' 

You might know the new interface for edit conflicts (currently a beta feature). Now, Wikimedia Germany is designing an additional interface to solve edit conflicts on talk pages. This interface is shown to you when you write on a discussion page and another person writes a discussion post in the same line and saves it before you do. With this additional editing conflict interface you can adjust the order of the comments and edit your comment.  We are inviting everyone to have a look at [[m:WMDE Technical Wishes/Edit Conflicts#Edit conflicts on talk pages|the planned feature]]. Let us know what you think on our [[mw:Help talk:Two Column Edit Conflict View|central feedback page]]! -- For the Technical Wishes Team: [[m:User:Max Klemm (WMDE)|Max Klemm (WMDE)]] 15:15, 26. фебруар 2020. (CET)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Max Klemm (WMDE)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=WMDE_Technical_Wishes/Technical_Wishes_News_list_all_village_pumps&amp;oldid=19845780 --&gt;

== Community Tech Launches Wikisource Improvement Initiative ==

''This message is in English, but we encourage translation into other languages. Thank you!''

Hello everyone,

We hope you are all healthy and safe in these difficult times.

The [[Community Tech|Community Tech team]] has just launched a new initiative to improve Wikisource. We will be addressing five separate wishes, which came out of the [[Community Wishlist Survey 2020|2020 Community Wishlist Survey]], and we want you to be a part of the process! The projects include the following:

*[[Community Wishlist Survey 2020/Wikisource/Improve export of electronic books|Improve ebook export]]
*[[Community Wishlist Survey 2020/Wikisource/New OCR tool|Improve OCR tools]]
*[[Community Wishlist Survey 2020/Wikisource/Migrate Wikisource specific edit tools from gadgets to Wikisource extension|Migrate Wikisource specific edit tools from gadgets to Wikisource extension]]
*[[Community Wishlist Survey 2020/Wikisource/Inter-language link support via Wikidata|Inter-language link support via Wikidata]]
*[[Community Wishlist Survey 2020/Wiktionary/Insert attestation using Wikisource as a corpus|Insert attestation on Wiktionary using Wikisource as a corpus]]

For the first project, the team will focus on the #1 wish: improve ebook exports. We have created a [[Community Tech/Ebook Export Improvement|project page]], which includes an analysis of the ebook export process. We now invite everyone to visit the page and share their feedback on the [[Talk:Community Tech/Ebook Export Improvement|project talk page]]. Please let us know what you think of our analysis; we want to hear from all of you! Furthermore, we hope that you will participate in the other Wikisource improvement projects, which we’ll address in the future. Thank you in advance and we look forward to reading your feedback on the ebook export improvement [[Talk:Community Tech/Ebook Export Improvement| talk page]]!

-- [[User:IFried (WMF)|IFried (WMF)]] (Product Manager, Community Tech)

&lt;small&gt;Sent by [[User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]] using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 12:46, 28. мај 2020. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:SGill (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=20121651 --&gt;

== Community Tech Launches Wikisource Improvement Initiative ==

''Apologies for the broken links in the previous message. This message is in English, but we encourage translation into other languages. Thank you!''

Hello everyone,

We hope you are all healthy and safe in these difficult times.

The [[:meta:Community Tech|Community Tech team]] has just launched a new initiative to improve Wikisource. We will be addressing five separate wishes, which came out of the [[:meta:Community Wishlist Survey 2020|2020 Community Wishlist Survey]], and we want you to be a part of the process! The projects include the following:

*[[:meta:Community Wishlist Survey 2020/Wikisource/Improve export of electronic books|Improve ebook export]]
*[[:meta:Community Wishlist Survey 2020/Wikisource/New OCR tool|Improve OCR tools]]
*[[:meta:Community Wishlist Survey 2020/Wikisource/Migrate Wikisource specific edit tools from gadgets to Wikisource extension|Migrate Wikisource specific edit tools from gadgets to Wikisource extension]]
*[[:meta:Community Wishlist Survey 2020/Wikisource/Inter-language link support via Wikidata|Inter-language link support via Wikidata]]
*[[:meta:Community Wishlist Survey 2020/Wiktionary/Insert attestation using Wikisource as a corpus|Insert attestation on Wiktionary using Wikisource as a corpus]]

For the first project, the team will focus on the #1 wish: improve ebook exports. We have created a [[:meta:Community Tech/Ebook Export Improvement|project page]], which includes an analysis of the ebook export process. We now invite everyone to visit the page and share their feedback on the [[:meta:Talk:Community Tech/Ebook Export Improvement|project talk page]]. Please let us know what you think of our analysis; we want to hear from all of you! Furthermore, we hope that you will participate in the other Wikisource improvement projects, which we’ll address in the future. Thank you in advance and we look forward to reading your feedback on the ebook export improvement [[:meta:Talk:Community Tech/Ebook Export Improvement| talk page]]!

-- [[User:IFried (WMF)|IFried (WMF)]] (Product Manager, Community Tech)

&lt;small&gt;Sent by [[User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]] using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 12:51, 28. мај 2020. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:SGill (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=20121680 --&gt;

== Feedback on movement names ==

{{int:Hello}}. Apologies if you are not reading this message in your native language. {{int:please-translate}} if necessary. {{Int:Feedback-thanks-title}}

There are a lot of conversations happening about the future of our movement names. We hope that you are part of these discussions and that your community is represented.

Since 16 June, the Foundation Brand Team has been running a [https://wikimedia.qualtrics.com/jfe/form/SV_9G2dN7P0T7gPqpD survey] in 7 languages about [[m:Special:MyLanguage/Communications/Wikimedia brands/2030 movement brand project/Naming convention proposals|3 naming options]]. There are also community members sharing concerns about renaming in a [[m:Special:MyLanguage/Community open letter on renaming|Community Open Letter]]. 

Our goal in this call for feedback is to hear from across the community, so we encourage you to participate in the survey, the open letter, or both. The survey will go through 7 July in all timezones. Input from the survey and discussions will be analyzed and published on Meta-Wiki.

Thanks for thinking about the future of the movement, --[[:m:Talk:Communications/Wikimedia brands/2030 movement brand project|The Brand Project team]], 21:39, 2. јул 2020. (CEST)

''Note: The survey is conducted via a third-party service, which may subject it to additional terms. For more information on privacy and data-handling, see the [[foundation:Special:MyLanguage/Naming Convention Proposals Movement Feedback Survey Privacy Statement|survey privacy statement]].''
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Elitre (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Elitre_(WMF)/All_wikis_June_2020&amp;oldid=20238769 --&gt;

== Announcing a new wiki project! Welcome, Abstract Wikipedia ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;sr&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;

=== Представљамо вам нови вики пројекат, Апстрактну Википедију! ===
Здраво свима!

Част ми је да представим Апстрактну Википедију, нови пројекат који је једногласно одобрио Поверенички одбор Задужбине Викимедије. Апстрактна Википедија нуди нови начин вишејезичног стварања енциклопедијског садржаја; омогућава да више уредника и више читалаца размењују више знања на више језика. Циљ је да се олакша вишејезична сарадња на нашим пројектима, побољша доживљај читаоцима на свим језицима, уведу новине у бесплатном знању и повећа одрживост нашег покрета проширивањем приступа учешћу.

После више од седам година, започињемо нови пројекат! Предложио га је Дени Врандечић у мају 2020. године после вишегодишњих припрема и истраживања.&lt;ref&gt;[[m:Special:MyLanguage/Abstract Wikipedia|Апстрактна Википедија]]&lt;/ref&gt; Следи детаљно разрађивање плана и започињање разговора у вики заједницама. Знамо да енергија и креативност заједнице често наилазе на језичке препреке, а неке информације некада нису доступне на свим језицима из извесних разлога. Апстрактна Википедије ће наликовати на Википедију, али ће бити изграђена на снажним и језички независним концептуалним моделима Википодатака. Циљ је да волонтери створе и одржавају чланке у нашем полиглотском вики свету.

Пројекат ће омогућити добровољцима да саставе основе чланка користећи речи и ентитете са Википодатака. Будући да Википодаци користе концептуалне моделе који су универзални на свим језицима, требало би бити могуће користити и проширити ове „блокове знања” ради стварања модела за чланке који такође имају универзалну вредност. Волонтери ће помоћу кода моћи да преводе ове „апстрактне чланке” на своје језике. Ако пројекат успе, сви ће моћи да читају о било којој теми на свом матерњем језику.

Овај пројекат ће захтевати много програмерског напора и сарадње између Викимедијанаца. Како би се пројекат спровео, Дени ће се у јулу придружити Задужбини као члан особља и водиће ову иницијативу. Дени је творац Википодатака, дугогодишњи члана заједнице, бивши члана особља Викимедије Немачке и бивши повереник у Задужбини. &lt;ref&gt;[[m:User:Denny|Корисник:Denny]]&lt;/ref&gt; Изузетно смо узбуђени што ће Дени (с тимовима Задужбине везаним за производе, технологију и заједницу) уложити своје вештине и стручност за рад на овом пројекту.

Ово је експериментални пројекат. Свака заједница Википедије има различите потребе. Пројекат може неким заједницама понудити велике предности. Неке друге заједнице ће се вероватно мање ангажовати. Свака језичка заједница Википедије има право да бира и модерише да ли ће и на који начин користити садржај с овог пројекта.

Узбуђени смо што овај нови вики пројекат има могућност унапређења једнакости знања повећањем приступа истом. Такође нас позива да размотримо критична питања о томе како се гради знање и ко учествује у томе. Радујемо се што ћемо сарађивати са заједницама у циљу размишљања о овим важним питањима.

Пуно је посла када почнемо израду плана Апстрактне Википедије у блиској сарадњи с нашим заједницама. Позивам вас да се прикључите тако што ћете отићи на страницу пројекта и придружити се новој дописној листи.&lt;ref&gt;[[mail:abstract-wikipedia|Дописна листа пројекта]]&lt;/ref&gt; Разумемо да је концепт Апстрактне Википедије амбициозан, али такође препознајемо његов потенцијал. Позивамо вас све да нам се придружите на новом, неистраженом путу!

С поштовањем,

Кетрин Мар (извршна директорка Задужбине Викимедија) 

&lt;references/&gt;
&lt;/div&gt; &lt;small&gt;Sent by [[:m:User:Elitre (WMF)]] 22:13, 9. јул 2020. (CEST) - '''[[:m:Special:MyLanguage/Abstract Wikipedia/July 2020 announcement]]''' &lt;/small&gt;
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Elitre (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Elitre_(WMF)/All_wikis_June_2020&amp;oldid=20265926 --&gt;

== Technical Wishes: FileExporter and FileImporter become default features on all Wikis ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;sr&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
[[m:WMDE_Technical_Wishes/Move_files_to_Commons|Извозник и увозник датотека]] постаће доступни на свим пројектима 7. августа 2020. године. Ове алатке омогућавају лако премештање датотека са локалног пројекта на Оставу. Опис, извор, датум, аутор и историја измена неке датотеке остаће нетакнути. Премештање се забележава у историји измена.
Како алатке функционишу? 

1. корак: Потребно је да будете аутоматски потврђени корисник. Кликните на дугме које се налази на врху странице. 

2. корак: Сада Увозник проверава да ли датотека сме да се премести на Викимедијину оставу. Провера се спроводи на основу [[m:WMDE_Technical_Wishes/Move_files_to_Commons/Configuration_file_documentation|конфигурационе датотеке]] коју уређује свака локална вики заједница. 

3. корак: Ако датотека испуњава услове, бићете преусмерени на страницу за увоз. На њој можете да ажурирате или додате информације у вези с датотеком, као што је опис. Кликом на одговарајући квадратић у обрасцу за увоз, можете да додате шаблон „На Остави” на страницу датотеке на локалном пројекту. С друге стране, администратори могу одмах да избришу датотеку с локалног пројекта тако што означе квадратић. На крају, кликните на дугме и датотека ће се увести на Оставу. 

Если Вы хотите узнать больше [[m:WMDE_Technical_Wishes/Move_files_to_Commons|о расширении FileImporter]] или [[m:WMDE_Technical_Wishes|о проекте &quot;Технические пожелания (Technical Wishes)&quot;]], пожалуйста, перейдите по указанным ссылкам. -- Для команды &quot;Технические пожелания&quot;: &lt;/div&gt;[[User:Max Klemm (WMDE)|Max Klemm (WMDE)]] 11:14, 6. август 2020. (CEST)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Max Klemm (WMDE)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=WMDE_Technical_Wishes/Technical_Wishes_News_list_all_village_pumps&amp;oldid=20343133 --&gt;

== Feedback requested: Ebook Export Improvement Project ==

''Note: This message is in English, but we encourage translation into other languages. Thank you!''

Hello, everyone! 
 
I am pleased to announce that the [[:meta:Community Tech|Community Tech]] team at WMF has posted our [[:meta:Community_Tech/Ebook_Export_Improvement#August_11,_2020:_Early_findings|August update]] on the Wikisource Ebook Export Improvement project! This project came out of our [[:meta:Community Wishlist Survey 2020|2020 Community Wishlist Survey]], and it was the [[:meta:Community Wishlist Survey 2020/Wikisource/Improve export of electronic books|#1 wish]] voted on by survey participants.
 
So, what does this mean? In short, '''[[:meta:Talk:Community_Tech/Ebook_Export_Improvement#Early_findings:_Request_for_feedback_(August_2020)|we want your feedback]]!''' Now that we have posted the August update, we want to know what you think. The update includes findings from our community consultation, results from two separate analyses conducted by the team (on improving WSExport reliability &amp; font rendering support), and proposed next steps. It is our hope that people can read our analysis, share their feedback, and engage in a conversation with us on the talk page. Your feedback will be invaluable, and it will help determine the next steps of the project. 
 
Thank you to everyone who has participated in the consultation so far! It's been a joy to explore how we can improve the ebook export experience. Now, we look forward to reading a new round of '''[[:meta:Talk:Community_Tech/Ebook_Export_Improvement#Early_findings:_Request_for_feedback_(August_2020)|feedback on the project talk page]]!'''
 
-- [[User:IFried (WMF)|IFried (WMF)]] (Product Manager, Community Tech)

&lt;small&gt;Sent by [[User:SGill (WMF)]] using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 14:14, 17. август 2020. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:SGill (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=20121680 --&gt;

== Important: maintenance operation on September 1st ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;

[[:m:Special:MyLanguage/Tech/Server switch 2020|Read this message in another language]]  •  [[:m:Special:MyLanguage/Tech/Server switch 2020|{{int:please-translate}}]]

The [[foundation:|Wikimedia Foundation]] will be testing its secondary data centre.  This will make sure that Wikipedia and the other Wikimedia wikis can stay online even after a disaster. To make sure everything is working, the Wikimedia Technology department needs to do a planned test. This test will show if they can reliably switch from one data centre to the other. It requires many teams to prepare for the test and to be available to fix any unexpected problems. 

They will switch all traffic to the secondary data centre on '''Tuesday, September 1st 2020'''.

Unfortunately, because of some limitations in [[mw:Manual:What is MediaWiki?|MediaWiki]], all editing must stop while the switch is made.  We apologize for this disruption, and we are working to minimize it in the future. 

'''You will be able to read, but not edit, all wikis for a short period of time.'''

*You will not be able to edit for up to an hour on Tuesday, September 1st. The test will start at [https://www.timeanddate.com/worldclock/fixedtime.html?iso=20200901T14 14:00 UTC] (15:00 BST, 16:00 CEST, 10:00 EDT, 19:30 IST, 07:00 PDT, 23:00 JST, and in New Zealand at 02:00 NZST on Wednesday September 2).
*If you try to edit or save during these times, you will see an error message.  We hope that no edits will be lost during these minutes, but we can't guarantee it.  If you see the error message, then please wait until everything is back to normal.  Then you should be able to save your edit.  But, we recommend that you make a copy of your changes first, just in case.

''Other effects'':

*Background jobs will be slower and some may be dropped. Red links might not be updated as quickly as normal. If you create an article that is already linked somewhere else, the link will stay red longer than usual. Some long-running scripts will have to be stopped.
*There will be code freezes for the week of September 1st, 2020.  Non-essential code deployments will not happen.

This project may be postponed if necessary.  You can [[wikitech:Switch Datacenter#Schedule for 2018 switch|read the schedule at wikitech.wikimedia.org]]. Any changes will be announced in the schedule.  There will be more notifications about this.  '''Please share this information with your community.''' 
&lt;/div&gt;&lt;/div&gt; &lt;span dir=ltr&gt;[[m:User:Trizek (WMF)|Trizek (WMF)]] ([[m:User talk:Trizek (WMF)|talk]])&lt;/span&gt; 15:49, 26. август 2020. (CEST)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Trizek (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=20384955 --&gt;

== Invitation to participate in the conversation ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
''{{int:Hello}}. Apologies for cross-posting, and that you may not be reading this message in your native language: translations of the following announcement may be available on '''[[:m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Draft review/Invitation (long version)|Meta]]'''. {{int:please-translate}}. {{Int:Feedback-thanks-title}}''

We are excited to share '''[[:m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Draft review|a draft of the Universal Code of Conduct]]''', which the Wikimedia Foundation Board of Trustees called for earlier this year, for your review and feedback. The discussion will be open until October 6, 2020.

The UCoC Drafting Committee wants to learn which parts of the draft would present challenges for you or your work. What is missing from this draft? What do you like, and what could be improved?

Please join the conversation and share this invitation with others who may be interested to join, too. 

To reduce language barriers during the process, you are welcomed to translate this message and the [[:m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Draft review|Universal Code of Conduct/Draft review]]. You and your community may choose to provide your opinions/feedback using your local languages.

To learn more about the UCoC project, see the [[:m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct|Universal Code of Conduct]] page, and the [[:m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/FAQ|FAQ]], on Meta.

Thanks in advance for your attention and contributions, [[:m:Talk:Trust_and_Safety|The Trust and Safety team at Wikimedia Foundation]], 19:55, 10. септембар 2020. (CEST) &lt;/div&gt;
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Elitre (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Universal_Code_of_Conduct/Draft_review/Invitation_(long_version)/List&amp;oldid=20440292 --&gt;

== Wikisource Pagelist Widget: Ready to be enabled ==

''Note: This message is in English, but we encourage translation into other languages. Thank you!''
 
Hello everyone,
 
We are excited to announce that the Wikisource Pagelist widget is now available to be enabled on all Wikisources. Any interface admin on your wiki can enable it by using the instructions on the following page:
 
https://www.mediawiki.org/wiki/Special:MyLanguage/Help:Extension:ProofreadPage/Pagelist_widget
 
In case, your wiki doesn’t have an interface admin, reach out to us on the ‘Help with enabling the widget on your wiki’ section of the project talk page and we will connect you with a global interface admin:
 
https://meta.wikimedia.org/wiki/Talk:Wikisource_Pagelist_Widget#Help_with_enabling_the_widget_on_your_wiki

You will need to hold a local discussion around what would be the labels for different page types in your language for the visual mode. (For example, ToC = ਤਤਕਰਾ in Punjabi, title = শিরোনাম in Bengali)

Feel free to also give us any feedback on the [[:meta:Talk:Wikisource_Pagelist_Widget#Widget_rollout:_Feedback|project talk page on Meta-Wiki]] as well.

Regards

[[User:Sohom data|Sohom Datta]]

&lt;small&gt;Sent by [[User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]] using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 07:56, 15. септембар 2020. (CEST) &lt;/small&gt;
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:SGill (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=20386352 --&gt;

== Wikisource Pagelist Widget: Wikisource Meetup (29th September 2020) ==

Hello everyone,

We hope you are doing well!

We reached out to you a couple of weeks ago to share that '''[[:meta:Wikisource Pagelist Widget|Wikisource Pagelist Widget]]''' is now ready to be enabled to Wikisource. Since then, many language Wikisources have enabled the widget but many are yet to do so. 

So, we have decided to organize a Wikisource Meetup to give a live demonstration on how to use the widget in both wikitext and visual modes. There will be some time for the participants to share their feedback and experience with the widget. We will also provide support in case some Wikisource communities are seeking help in enabling the widget.

The meetup will take place on '''29 September 2020''' at '''9:30 AM UTC''' or '''3 PM IST'''. Google Meet link for the meeting is: '''http://meet.google.com/khu-dfph-qsd'''

Looking forward to seeing the global Wikisource community connect amid these difficult times when physical meetings have not been taking place.

''P.S. If you are planning to attend this meetup and are comfortable in sharing your email address then send us your confirmation in the form of a small email to '''sgill@wikimedia.org''', this will help us in getting a sense of the number of people that are planning to show-up. We are aware that this time-zone is not convenient for everyone and more meetups can be organized in the future.'' 

Regards

[[:meta:User:Sohom data|Sohom]], [[:meta:User:SWilson (WMF)|Sam]] and [[:metaUser:SGill (WMF)|Satdeep]]

&lt;small&gt;Sent by Satdeep using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 13:03, 24. септембар 2020. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:SGill (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=20386352 --&gt;

== Wikisource Pagelist Widget: Wikisource Meetup (29th September 2020) ==

Hello everyone,

We hope you are doing well!

We reached out to you a couple of weeks ago to share that '''[[:meta:Wikisource Pagelist Widget|Wikisource Pagelist Widget]]''' is now ready to be enabled to Wikisource. Since then, many language Wikisources have enabled the widget but many are yet to do so. 

So, we have decided to organize a Wikisource Meetup to give a live demonstration on how to use the widget in both wikitext and visual modes. There will be some time for the participants to share their feedback and experience with the widget. We will also provide support in case some Wikisource communities are seeking help in enabling the widget.

The meetup will take place on '''29 September 2020''' at '''9:30 AM UTC''' or '''3 PM IST'''. Google Meet link for the meeting is: '''http://meet.google.com/khu-dfph-qsd'''

Looking forward to seeing the global Wikisource community connect amid these difficult times when physical meetings have not been taking place.

''P.S. If you are planning to attend this meetup and are comfortable in sharing your email address then send us your confirmation in the form of a small email to '''sgill@wikimedia.org''', this will help us in getting a sense of the number of people that are planning to show-up. We are aware that this time-zone is not convenient for everyone and more meetups can be organized in the future.'' 

Regards

[[:meta:User:Sohom data|Sohom]], [[:meta:User:SWilson (WMF)|Sam]] and [[:metaUser:SGill (WMF)|Satdeep]]

&lt;small&gt;Sent by Satdeep using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 18:43, 24. септембар 2020. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:SGill (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=20386352 --&gt;

== Wiki of functions naming contest ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{int:Please-translate}}.

{{int:Hello}}. Please help pick a name for the new Wikimedia wiki project. This project will be a wiki where the community can work together on a library of [[m:Special:MyLanguage/Abstract_Wikipedia/Wiki_of_functions_naming_contest#function|functions]]. The community can create new functions, read about them, discuss them, and share them. Some of these functions will be used to help create language-independent Wikipedia articles that can be displayed in any language, as part of the Abstract Wikipedia project. But functions will also be usable in many other situations.

There will be two rounds of voting, each followed by legal review of candidates, with voting beginning on 29 September and 27 October. Our goal is to have a final project name selected on 8 December. If you would like to participate, then '''[[m:Special:MyLanguage/Abstract Wikipedia/Wiki of functions naming contest|please learn more and vote now]]''' at meta-wiki. {{Int:Feedback-thanks-title}} --[[m:User:Quiddity (WMF)|Quiddity (WMF)]]&lt;/div&gt; 23:13, 29. септембар 2020. (CEST)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Quiddity_(WMF)/Global_message_delivery_split_2&amp;oldid=20492307 --&gt;

== Call for feedback about Wikimedia Foundation Bylaws changes and Board candidate rubric ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
{{int:Hello}}. Apologies if you are not reading this message in your native language. {{Int:Please-translate}}.

Today the Wikimedia Foundation Board of Trustees starts two calls for feedback. One is about changes to the Bylaws mainly to increase the Board size from 10 to 16 members. The other one is about a trustee candidate rubric to introduce new, more effective ways to evaluate new Board candidates. The Board welcomes your comments through 26 October. For more details, [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation Board noticeboard/October 2020 - Call for feedback about Bylaws changes and Board candidate rubric|check the full announcement]]. 

{{Int:Feedback-thanks-title}} [[m:User:Qgil-WMF|Qgil-WMF]] ([[m:User talk:Qgil-WMF|talk]]) 19:10, 7. октобар 2020. (CEST)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Elitre (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Elitre_(WMF)/Board3&amp;oldid=20519858 --&gt;

== Important: maintenance operation on October 27 ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;

[[:m:Special:MyLanguage/Tech/Server switch 2020|Read this message in another language]]  •  [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-Tech%2FServer+switch+2020&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]

The [[foundation:|Wikimedia Foundation]] tests the switch between its first and secondary data centers.  This will make sure that Wikipedia and the other Wikimedia wikis can stay online even after a disaster. To make sure everything is working, the Wikimedia Technology department needs to do a planned test. This test will show if they can reliably switch from one data centre to the other. It requires many teams to prepare for the test and to be available to fix any unexpected problems. 

They will switch all traffic back to the primary data center on '''Tuesday, October 27 2020'''.

Unfortunately, because of some limitations in [[mw:Manual:What is MediaWiki?|MediaWiki]], all editing must stop while the switch is made.  We apologize for this disruption, and we are working to minimize it in the future. 

'''You will be able to read, but not edit, all wikis for a short period of time.'''

*You will not be able to edit for up to an hour on Tuesday, October 27. The test will start at [https://zonestamp.toolforge.org/1603807200 14:00 UTC] (14:00 WET, 15:00 CET, 10:00 EDT, 19:30 IST, 07:00 PDT, 23:00 JST, and in New Zealand at 03:00 NZDT on Wednesday October 28).
*If you try to edit or save during these times, you will see an error message.  We hope that no edits will be lost during these minutes, but we can't guarantee it.  If you see the error message, then please wait until everything is back to normal.  Then you should be able to save your edit.  But, we recommend that you make a copy of your changes first, just in case.

''Other effects'':

*Background jobs will be slower and some may be dropped. Red links might not be updated as quickly as normal. If you create an article that is already linked somewhere else, the link will stay red longer than usual. Some long-running scripts will have to be stopped.
*There will be code freezes for the week of October 26, 2020.  Non-essential code deployments will not happen.

This project may be postponed if necessary.  You can [[wikitech:Switch_Datacenter#Schedule_for_2020_switch|read the schedule at wikitech.wikimedia.org]]. Any changes will be announced in the schedule.  There will be more notifications about this. A banner will be displayed on all wikis 30 minutes before this operation happens. '''Please share this information with your community.'''&lt;/div&gt;&lt;/div&gt; -- &lt;span dir=ltr&gt;[[m:User:Trizek (WMF)|Trizek (WMF)]] ([[m:User talk:Trizek (WMF)|talk]])&lt;/span&gt;  19:12, 21. октобар 2020. (CEST)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Trizek (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=20519839 --&gt;

== Wiki of functions naming contest - Round 2 ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{int:Hello}}.
Reminder: Please help to choose the name for the new Wikimedia wiki project - the library of functions. The finalist vote starts today. The finalists for the name are: &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Wikicode, Wikicodex, Wikifunctions, Wikifusion, Wikilambda, Wikimedia Functions&lt;/span&gt;. If you would like to participate, then '''[[m:Special:MyLanguage/Abstract Wikipedia/Wiki of functions naming contest/Names|please learn more and vote now]]''' at Meta-wiki.
{{Int:Feedback-thanks-title}} --[[m:User:Quiddity (WMF)|Quiddity (WMF)]]
&lt;/div&gt; 23:11, 5. новембар 2020. (CET)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=20564572 --&gt;

== Update to ICU Unicode library ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;
Starting on November 16, we will migrate the servers running the MediaWiki application servers to a new release of the ICU Unicode library ([[w:International Components for Unicode]]) (from version 57 to 63).

This unblocks some future work on upgrading the servers to a new Operating System release and will also allow the use of improved internationalisation in the future (as wikis will then be able to use features introduced by the new ICU release such as new collation definitions, and allows us to use a more recent version of Unicode in MediaWiki).

This migration will cause some unavoidable temporary user-visible impact: The sorting of some category pages will be distorted – all pages which have been updated with the new software version will use the new sorting while untouched pages still use the old sorting.
As such, we need to run a maintenance script to update the sorting for old entries.

The distortions may last from a few hours (on medium-sized wikis), up to a day (on the largest wikis), and a few days on English Wikipedia. The start-time will depend upon when the migration script reaches each wiki.

[https://phabricator.wikimedia.org/T264991#6609917 This affects 149 wikis] (including eight out of the ten biggest Wikipedias). The detailed list and the task for the technical implementation is at [[phab:T264991|T264991]].

Thank you.
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt; &lt;span dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[user:Trizek (WMF)|Trizek (WMF)]]&lt;/span&gt; 15:53, 16. новембар 2020. (CET)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Trizek (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Trizek_(WMF)/sandbox/temp_MassMessage_list&amp;oldid=20669657 --&gt;

== [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2021/Invitation|Community Wishlist Survey 2021]] ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;sr&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
[[File:Magic Wand Icon 229981 Color Flipped.svg|thumb|48px]]
'''[[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2021|Анкета жеља заједнице 2021.]]''' је сада отворена!
Ова анкета је процес у којем заједнице одлучују на чему би тим Community Tech-а требало да ради током следеће године. Подстичемо све да дају своје предлоге до крајњег рока 30. новембра или да коментаришу друге предлоге који ће помоћи да постану бољи.
Заједнице ће гласати о предлозима између 8. и 21. децембра.

Тим Community Tech-а фокусиран је на алате за искусне уреднике Викимедије.
Предлоге можете писати на било ком језику а ми ћемо их превести уместо вас. Хвала вам и радујемо се унапред вашим предлозима!
&lt;/div&gt;

&lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;[[m:user:SGrabarczuk (WMF)|SGrabarczuk (WMF)]]&lt;/span&gt;

19:09, 20. новембар 2020. (CET)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:SGrabarczuk (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGrabarczuk_(WMF)/sandbox/1&amp;oldid=20689939 --&gt;

== Global bot policy proposal: invitation to a Meta discussion ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{int:hello}}!

I apologize for sending a message in English. {{int:please-translate}}. According to [[:m:Bot_policy/Implementation#Where_it_is_policy|the list]], your wiki project currently is opted in to the [[:m:Bot_policy#Global_bots|global bot policy]]. Under this policy, bots that fix double redirects or maintain interwiki links are allowed to operate under a global bot flag that is assigned directly by the stewards.

As the Wikimedia projects developed, the need for the current global bot policy decreased, and in the past years, no bots were appointed via that policy. That is mainly given Wikidata were estabilished in 2013, and it is no longer necessary to have dozens of bots that maintain interwiki links.

A [[:m:Requests for comment/Refine global bot policy|proposal]] was made at Meta-Wiki, which proposes that the stewards will be authorized to determine whether an uncontroversial task may be assigned a global bot flag. The stewards already assign permissions that are more impactful on many wikis, namely, [[:m:GS|global sysops]] and [[:m:GR|global renamers]], and I do not think that trust should be an issue. The stewards will assign the permission only to time-proven bots that are already approved at a number of projects, like [[:m:User:ListeriaBot|ListeriaBot]].

By this message, I would like to invite you to comment [[:m:Requests for comment/Refine global bot policy|in the global RFC]], to voice your opinion about this matter.

Thank you for your time.

Best regards,&lt;br /&gt;
[[User:Martin Urbanec|Martin Urbanec]] ([[:m:User talk:Martin Urbanec|{{int:Talkpagelinktext}}]]) 12:49, 24. новембар 2020. (CET)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Martin Urbanec@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Martin_Urbanec/sand&amp;oldid=20709229 --&gt;

== Wikidata descriptions changes to be included more often in Recent Changes and Watchlist ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
''Sorry for sending this message in English. Translations are available on [[m:Special:MyLanguage/Announcements/Announcement Wikidata descriptions in watchlist|this page]]. Feel free to translate it in more languages!''

As you may know, you can include changes coming from Wikidata in your Watchlist and Recent Changes ([[Special:Preferences#mw-prefsection-watchlist|in your preferences]]). Until now, this feature didn’t always include changes made on Wikidata descriptions due to the way Wikidata tracks the data used in a given article.

Starting on December 3rd, the Watchlist and Recent Changes will include changes on the descriptions of Wikidata Items that are used in the pages that you watch. This will only include descriptions in the language of your wiki to make sure that you’re only seeing changes that are relevant to your wiki.

This improvement was requested by many users from different projects. We hope that it can help you monitor the changes on Wikidata descriptions that affect your wiki and participate in the effort of improving the data quality on Wikidata for all Wikimedia wikis and beyond.

Note: if you didn’t use the Wikidata watchlist integration feature for a long time, feel free to give it another chance! The feature has been improved since the beginning and the content it displays is more precise and useful than at the beginning of the feature in 2015.

If you encounter any issue or want to provide feedback, feel free to use [[Phab:T191831|this Phabricator ticket]]. Thanks!

[[:d:User:Lea Lacroix (WMDE)|Lea Lacroix (WMDE)]] 15:39, 30. новембар 2020. (CET)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Lea Lacroix (WMDE)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Lea_Lacroix_(WMDE)/wikis&amp;oldid=20728482 --&gt;

== 2020 Coolest Tool Award Ceremony on December 11th ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
Hello all,

The ceremony of the 2020 [[m:Coolest_Tool_Award|Wikimedia Coolest Tool Award]] will take place virtually on Friday, December 11th, at 17:00 GMT. This award is highlighting tools that have been nominated by contributors to the Wikimedia projects, and the ceremony will be a nice moment to show appreciation to the tools developers and maybe discover new tools!

You will find more information [[m:Coolest_Tool_Award|here]] about the livestream and the discussions channels. Thanks for your attention, [[:d:User:Lea Lacroix (WMDE)|Lea Lacroix (WMDE)]] 11:55, 7. децембар 2020. (CET)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Lea Lacroix (WMDE)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=20734978 --&gt;

== Community Wishlist Survey 2021 ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;sr&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
[[File:Magic Wand Icon 229981 Color Flipped.svg|thumb|48px]]
Позивамо све регистроване кориснике да гласају у '''[[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2021|Анкети жеља заједнице 2021. године]]'''. Гласајте за колико год жеља желите; не постоји ограничење у виду броја предлога које смете да подржите. Гласање се завршава
{{#time:j xg|2020-12-21|sr}}.

Анкетом се прикупљају жеље за новим и побољшаним вики алаткама за искусне уреднике. Након гласања потрудићемо се да удовољимо вашим жељама. Почећемо од најпопуларније.

Ми, чланови [[m:Special:MyLanguage/Community Tech|Community Tech-а]], један смо од тимова [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation|Задужбине Викимедија]]. Правимо и побољшавамо алатке за уређивање и вики одржавање. На чему ћемо радити одлучује се на основу резултата Анкете листе жеља заједнице. Жеље можете да предлажете једном годишње. После две недеље можете гласати за оне који вас највише занимају. Из анкете бирамо жеље на којима ћемо радити. Неке жеље могу испунити програмери добровољци или други тимови.

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
'''[[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2021/Tracking|You can view and vote all proposals here.]]'''
&lt;/div&gt;

С нестрпљењем очекујемо ваше гласове. Хвала вам!
&lt;/div&gt;
[[user:SGrabarczuk (WMF)|SGrabarczuk (WMF)]]

01:52, 15. децембар 2020. (CET)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:SGrabarczuk (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGrabarczuk_(WMF)/sandbox/1&amp;oldid=20689939 --&gt;

== Лого ==

Шта се десило с логом, сада већа слика него што треба и не види се све... --[[Посебно:Доприноси/5.43.72.55|5.43.72.55]] 04:14, 30. децембар 2020. (CET)

== Moving Wikimania 2021 to a Virtual Event ==

&lt;div class=&quot;mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
[[File:Wikimania_logo_with_text_2.svg|right|alt=Wikimania's logo.|75px]]

''{{int:Hello}}. Apologies if you are not reading this message in your native language. {{Int:Please-translate}}. {{Int:Feedback-thanks-title}}''

[[:m:Wikimania 2021|Wikimania will be a virtual event this year]], and hosted by a wide group of community members. Whenever the next in-person large gathering is possible again, [[:m:ESEAP Hub|the ESEAP Core Organizing Team]] will be in charge of it. Stay tuned for more information about how ''you'' can get involved in the planning
process and other aspects of the event. [https://lists.wikimedia.org/pipermail/wikimedia-l/2021-January/096141.html Please read the longer version of this announcement on wikimedia-l]. 

''ESEAP Core Organizing Team, Wikimania Steering Committee, Wikimedia Foundation Events Team'', 16:16, 27. јануар 2021. (CET) 
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Elitre (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Elitre_(WMF)/Wikimania21&amp;oldid=21014617 --&gt;

== Project Grant Open Call ==

This is the announcement for the [[m:Grants:Project|Project Grants program]] open call that started on January 11, with the submission deadline of February 10, 2021.&lt;br&gt; This first open call will be focussed on Community Organizing proposals. A second open call focused on research and software proposals is scheduled from February 15 with a submission deadline of March 16, 2021.&lt;br&gt;

For the Round 1 open call, we invite you to propose grant applications that fall under community development and organizing (offline and online) categories. Project Grant funds are available to support individuals, groups, and organizations to implement new experiments and proven ideas, from organizing a better process on your wiki, coordinating a campaign or editathon series to providing other support for community building.  We offer the following resources to help you plan your project and complete a grant proposal:&lt;br&gt;

* Weekly proposals clinics via Zoom during the Open Call. Join us for [[m:Grants:Project|#Upcoming_Proposal_Clinics|real-time discussions]] with Program Officers and select thematic experts and get live feedback about your Project Grants proposal. We’ll answer questions and help you make your proposal better. We also offer these support pages to help you build your proposal:
* [[m:Grants:Project/Tutorial|Video tutorials]] for writing a strong application&lt;br&gt;
* General [[m:Grants:Project/Plan|planning page]] for Project Grants &lt;br&gt;
* [[m:Grants:Project/Learn|Program guidelines and criteria]]&lt;br&gt;

Program officers are also available to offer individualized proposal support upon request. Contact us if you would like feedback or more information.&lt;br&gt;

We are excited to see your grant ideas that will support our community and make an impact on the future of Wikimedia projects. Put your idea into motion, and [[m:Grants:Project/Apply|submit your proposal]] by February 10, 2021!&lt;br&gt;

Please feel free to get in touch with questions about getting started with your grant application, or about serving on the Project Grants Committee. Contact us at projectgrants{{at}}wikimedia.org. Please help us translate this message to your local language. [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 09:01, 28. јануар 2021. (CET)
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:RSharma (WMF)@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=20808431 --&gt;

== Wiki Loves Folklore 2021 is back! ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;

{{int:please-translate}}

[[File:Wiki Loves Folklore Logo.svg|right|150px|frameless]]
You are humbly invited to participate in the '''[[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2021|Wiki Loves Folklore 2021]]''' an international photography contest organized on Wikimedia Commons to document folklore and intangible cultural heritage from different regions, including, folk creative activities and many more. It is held every year from the 1st till the 28th of February.

You can help in enriching the folklore documentation on Commons from your region by taking photos, audios, videos, and [https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:UploadWizard&amp;campaign=wlf_2021 submitting] them in this commons contest.

Please support us in translating the [[:c:Commons: Wiki Loves Folklore 2021|project page]] and a [https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:Translate?group=Centralnotice-tgroup-wikiloveslove2020&amp;language=en&amp;filter=%21translated&amp;action=translate|one-line banner message] to help us spread the word in your native language.

'''Kind regards,'''

'''Wiki loves Folklore International Team'''

[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 14:25, 6. фебруар 2021. (CET)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Поруку је послао/ла Корисник:Tiven2240@metawiki коришћењем листе са URL адресе https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Tiven2240/wll&amp;oldid=21073884 --&gt;

== Proposal: Set two-letter project shortcuts as alias to project namespace globally ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{int:please-translate}}

Hello everyone,

I apologize for posting in English. I would like to inform everyone that I created a new global request for comment (GRFC) at Meta Wiki, which may affect your project: [[:m:Requests for comment/Set short project namespace aliases by default globally]].

In this GRFC, I propose that two-project shortcuts for project names will become a default alias for the project namespace. For instance, on all Wikipedias, WP will be an alias to the Wikipedia: namespace (and similar for other projects). Full list is available in the GRFC.

This is already the case for Wikivoyages, and many individual projects asked for this alias to be implemented. I believe this makes it easier to access the materials in the project namespace, as well as creating shortcuts like &lt;tt&gt;WP:NPOV&lt;/tt&gt;, as well as helps new projects to use this feature, without having to figure out how to request site configuration changes first.

As far as I can see, {{SITENAME}} currently does not have such an alias set. This means that such an alias will be set for you, if the GRFC is accepted by the global community.

I would like to ask all community members to participate in the request for comment at Meta-Wiki, see [[:m:Requests for comment/Set short project namespace aliases by default globally]].

Please feel free to [[:m:User talk:Martin Urbanec|ask me]] if you have any questions about this proposal.

Best regards,&lt;br /&gt;
--[[:m:User:Martin Urbanec|Martin Urbanec]] ([[:m:User talk:Martin Urbanec|talk]]) 15:12, 18. фебруар 2021. (CET)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Martin Urbanec@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Martin_Urbanec/MassMessage&amp;oldid=21125035 --&gt;

== Wikifunctions logo contest ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;sr&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{Int:Hello}}. Молимо вас да помогнете у одабиру концепта дизајна за логотип нове вики Викифунцтионс вики. Гласање почиње данас и биће отворено две недеље. Ако желите да учествујете, онда '''[[m:Special:MyLanguage/Abstract Wikipedia/Wikifunctions logo concept/Vote|молимо да сазнате више и гласате сада]]''' на Мета-Вики. {{Int:Feedback-thanks-title}} --[[m:User:Quiddity (WMF)|Quiddity (WMF)]]&lt;/div&gt; 02:50, 2. март 2021. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=21087740 --&gt;

== Universal Code of Conduct – 2021 consultations ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
=== Universal Code of Conduct Phase 2 ===

{{int:please-translate}}

The [[:wmf:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct|'''Universal Code of Conduct (UCoC)''']] provides a universal baseline of acceptable behavior for the entire Wikimedia movement and all its projects. The project is currently in Phase 2, outlining clear enforcement pathways. You can read more about the whole project on its [[:m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct|'''project page''']].

==== Drafting Committee: Call for applications ====

The Wikimedia Foundation is recruiting volunteers to join a committee to draft how to make the code enforceable. Volunteers on the committee will commit between 2 and 6 hours per week from late April through July and again in October and November. It is important that the committee be diverse and inclusive, and have a range of experiences, including both experienced users and newcomers, and those who have received or responded to, as well as those who have been falsely accused of harassment.

To apply and learn more about the process, see [[:m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Drafting committee|Universal Code of Conduct/Drafting committee]].

==== 2021 community consultations: Notice and call for volunteers / translators ====

From 5 April – 5 May 2021 there will be conversations on many Wikimedia projects about how to enforce the UCoC. We are looking for volunteers to translate key material, as well as to help host consultations on their own languages or projects using suggested [[:m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/2021 consultations/Discussion|key questions]]. If you are interested in volunteering for either of these roles, please [[:m:Talk:Universal Code of Conduct/2021 consultations|contact us]] in whatever language you are most comfortable.

To learn more about this work and other conversations taking place, see [[:m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/2021 consultations|Universal Code of Conduct/2021 consultations]].

-- [[User:Xeno (WMF)|Xeno (WMF)]] ([[User talk:Xeno (WMF)|talk]]) 00:19, 6. април 2021. (CEST)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:MNadzikiewicz (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:MNadzikiewicz_(WMF)/Without_Russian,_Polish_and_translated/8&amp;oldid=21302342 --&gt;

== Global bot policy changes ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
{{int:hello}}!

I apologize for sending a message in English. {{int:please-translate}}. According to [[:m:Bot_policy/Implementation#Where_it_is_policy|the list]], your wiki project is currently opted in to the [[:m:Bot_policy#Global_bots|global bot policy]]. As such, I want to let you know about some changes that were made after the [[:m:Requests for comment/Refine global bot policy|global RfC]] was closed.

*Global bots are now subject to a 2 week discussion, and it'll be publicized via a MassMessage list, available at [[:m:Bot policy/New global bot discussion|Bot policy/New global bot discussion]] on Meta. Please subscribe yourself or your wiki if you are interested in new global bots proposals.
*For a bot to be considered for approval, it must demonstrate it is welcomed in multiple projects, and a good way to do that is to have the bot flag on at least 5 wikis for a single task.
*The bot operator should make sure to adhere to the wiki's preference as related to the use of the bot flag (i.e., if a wiki doesn't want a bot to use the flag as it edits, that should be followed).

Thank you for your time.

Best regards,&lt;br /&gt;
—'''''&lt;span style=&quot;font-family:Candara&quot;&gt;[[User:Tks4Fish|&lt;span style=&quot;color:black&quot;&gt;Thanks for the fish!&lt;/span&gt;]] &lt;sup&gt;[[User Talk:Tks4Fish|&lt;span style=&quot;color:blue&quot;&gt;talk&lt;/span&gt;]]•[[Special:Contribs/Tks4Fish|contribs]]&lt;/sup&gt;&lt;/span&gt;''''' 20:48, 6. април 2021. (CEST)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Tks4Fish@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Tks4Fish/temp&amp;oldid=21306363 --&gt;

== Line numbering coming soon to all wikis ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;sr&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;  

[[File:Technical_Wishes_–_Line_numbering_-_2010_wikitext_editor.png|thumb|Пример]]
Од 15. априла, можете омогућити нумерисање линија у неким уређивачима викитекста - за сада у именском простору схеме, и ускоро у више других именских простора. То ће олакшати препознавање крајева линија и упућивање на одређену линију у дискусији. Бројеви ће увек бити приказани ако омогућите наглашавање синтаксе ([[mw:Special:MyLanguage/Extension:CodeMirror|CodeMirror екстензије]]), што је могуће у уређивачима викитекста [[mw:Special:MyLanguage/Extension:WikiEditor|2010]] и [[mw:Special:MyLanguage/2017 wikitext editor|2017]]. 

Више информација можете наћи на [[m:WMDE Technical Wishes/Line Numbering|страници овог пројекта]]. Сви су позвани да тестирају нову могућност и пошаљу повратну информацију на [[m:talk:WMDE Technical Wishes/Line Numbering|ову страницу за разговор]].
&lt;/div&gt; -- [[m:User:Johanna Strodt (WMDE)|Johanna Strodt (WMDE)]] 17:09, 12. април 2021. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johanna Strodt (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=WMDE_Technical_Wishes/Technical_Wishes_News_list_all_village_pumps&amp;oldid=21329014 --&gt;

== Suggested Values ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;  

From April 29, it will be possible to suggest values for parameters in templates. Suggested values can be added to [[mw:Special:MyLanguage/Help:TemplateData|TemplateData]] and will then be shown as a drop-down list in [[mw:Special:MyLanguage/Help:VisualEditor/User guide|VisualEditor]]. This allows template users to quickly select an appropriate value. This way, it prevents potential errors and reduces the effort needed to fill the template with values. It will still be possible to fill in values other than the suggested ones.

More information, including the supported parameter types and how to create suggested values: [[mw:Help:TemplateData#suggestedvalues|[1]]] [[m:WMDE_Technical_Wishes/Suggested_values_for_template_parameters|[2]]]. Everyone is invited to test the feature, and to give feedback [[m:Talk:WMDE Technical Wishes/Suggested values for template parameters|on this talk page]].

&lt;/div&gt; [[m:User:Timur Vorkul (WMDE)|Timur Vorkul (WMDE)]] 16:08, 22. април 2021. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Timur Vorkul (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=WMDE_Technical_Wishes/Technical_Wishes_News_list_all_village_pumps&amp;oldid=21361904 --&gt;

== Повезати на Википодатке, превести на српски језик... ==
:''Кад доље пишем повезати/прикачити на ставке на Википодацима, мислим на дио за Викизворник/Wikisource (не онај први за Википедију/Wikipedia који је најчешће коришћен тј. повезује се ту).'' --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 02.42, 7. мај 2021. (CEST)

# ... шаблон {{[[Шаблон:=|=]]}} на [[:d:Q5406510]]. Ја не могу јер су ме блокирали... --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 00.52, 7. мај 2021. (CEST)
# ... шаблон {{[[Шаблон:Documentation subpage|Documentation subpage]]}}, на [[:d:Q5882248]]. Требало би га прво превести (ако се у обзир узме [[:w:sr:Шаблон:Документациона подстрана]], онда да буде наслова ’[[Шаблон:Документациона подстрана|Документациона подстрана]]’); потом на [[Шаблон:=/док]] замијенити &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{documentation subpage}}&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt; (то је на почетку те документационе подстранице) са &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{документациона подстрана}}&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt; кад се шаблон премјести на нови наслов. --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 01.02, 7. мај 2021. (CEST) [у2]
# ... шаблон {{[[Шаблон:Стрелица|стрелица]]}} на [[:d:Q6686764]]. --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 01.12, 7. мај 2021. (CEST)
#Превести на српски {{[[Шаблон:Font color|Font color]]}} и документацију ’[[Шаблон:Font color/док]]’. --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 01.22, 7. мај 2021. (CEST)
#Повезати {{[[Шаблон:((|((]]}} на [[:d:Q5406348]], а {{[[Шаблон:))|))]]}} на [[:d:Q5406376]]. --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 01.29, 7. мај 2021. (CEST)
#И на [[Шаблон:((/док]] замијенити &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{documentation subpage}}&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt; (то је на почетку те документационе подстранице) са &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{документациона подстрана}}&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt; кад се шаблон премјести на нови наслов. --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 01.31, 7. мај 2021. (CEST) [у]
#Повезати [[:Категорија:Шаблони за именски простор Шаблон]] на [[:d:Q7106079]]; ускладити наслове [[:en:Category:Wikisource templates]] да буду исто преведени (на Викизворнику на српском језику је то [[:Категорија:Шаблони]]). --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 01.48, 7. мај 2021. (CEST) [у]
#Повезати [[:Категорија:Документација шаблона]] на [[:d:Q6804520]], а онда и [[:Категорија:Странице документација шаблона]] на [[:d:Q6330737]]; за [[:Категорија:Категорије за праћење шаблона]], [[:id:Kategori:Kategori pelacak templat]] и [[:en:Category:Template tracking categories]] треба направити ставку на Википодацима и повезати их у дијелу Викизворника... --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 02.06, 7. мај 2021. (CEST)
#Повезати [[:Категорија:Одржавање по именским просторима]] на [[:d:Q22661122]]. --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 02.28, 7. мај 2021. (CEST)
#Направити ставку на Википодацима за [[:en:Category:Template maintenance]] и прикачити [[:Категорија:Одржавање шаблона]] у дијелу за Викизворник — да те двије категорије буду повезане на Википодацима. --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 02.32, 7. мај 2021. (CEST) [у]
#Прикачити [[:Категорија:Одржавање Викизворника]] на [[:d:Q5324375]] (сигурно ту треба). --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 02.47, 7. мај 2021. (CEST)
#Уклонити међувикије из [[:Категорија:Викизворник|ове категорије]] и спојити је на [[:d:Q7482890]] (сигурно ту треба). --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 02.52, 7. мај 2021. (CEST)
#Повезати [[:Категорија:Категорије за праћење]] на [[:d:Q6964088]], а [[:Категорија:Одржавање категорија]], [[:en:Category:Category maintenance]], [[:fa:رده:نگهداری رده]] и још ако буде — прикачити на новонаправљену ставку на Википодацима у дијелу за Викизворник... --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 03.18, 7. мај 2021. (CEST)
#Повезати [[:Категорија:Скривене категорије]] на [[:d:Q4048908]] (сигурно ту треба). --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 03.26, 7. мај 2021. (CEST) [у]
#Повезати {{[[Шаблон:Пречица|пречица]]}} на [[:d:Q5070586]]. И на [[Шаблон:Пречица/док]] замијенити &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{documentation subpage}}&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt; (то је на почетку те документационе подстранице) са &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{документациона подстрана}}&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt; кад се шаблон премјести на нови наслов. --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 04.08, 7. мај 2021. (CEST)
#Повезати [[:Категорија:Шаблони за унутрашње повезивање]] на [[:d:Q6185605]]. --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 04.08, 7. мај 2021. (CEST)
#Повезати шаблон {{[[Шаблон:tl|tl]]}} на [[:d:Q3926051]] (сигурно ту треба). --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 04.08, 7. мај 2021. (CEST)
#Повезати [[:Категорија:Шаблони за повезивање]] на [[:d:Q5614395]]. --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 04.16, 7. мај 2021. (CEST)
#И на [[:Категорија:Странице документација шаблона]] замијенити &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{documentation subpage}}&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt; (то је на почетку те документационе подстранице) са &lt;code&gt;&lt;nowiki&gt;{{документациона подстрана}}&lt;/nowiki&gt;&lt;/code&gt; кад се шаблон премјести на нови наслов. --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 04.16, 7. мај 2021. (CEST)
#Повезати [[Модул:Message box]] на [[:d:Q15116966]] (сигурно ту треба). --[[Посебно:Доприноси/5.43.68.125|5.43.68.125]]; 05.01, 7. мај 2021. (CEST)

== Universal Code of Conduct News – Issue 1 ==

&lt;div style = &quot;line-height: 1.2&quot;&gt;
&lt;span style=&quot;font-size:200%;&quot;&gt;'''Universal Code of Conduct News'''&lt;/span&gt;&lt;br&gt;
&lt;span style=&quot;font-size:120%; color:#404040;&quot;&gt;'''Issue 1, June 2021'''&lt;/span&gt;&lt;span style=&quot;font-size:120%; float:right;&quot;&gt;[[m:Universal Code of Conduct/Newsletter/1|Read the full newsletter]]&lt;/span&gt;
----
Welcome to the first issue of [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct|Universal Code of Conduct News]]! This newsletter will help Wikimedians stay involved with the development of the new code, and will distribute relevant news, research, and upcoming events related to the UCoC.

Please note, this is the first issue of UCoC Newsletter which is delivered to all subscribers and projects as an announcement of the initiative. If you want the future issues delivered to your talk page, village pumps, or any specific pages you find appropriate, you need to [[m:Global message delivery/Targets/UCoC Newsletter Subscription|subscribe here]].

You can help us by translating the newsletter issues in your languages to spread the news and create awareness of the new conduct to keep our beloved community safe for all of us. Please [[m:Universal Code of Conduct/Newsletter/Participate|add your name here]] if you want to be informed of the draft issue to translate beforehand. Your participation is valued and appreciated.
&lt;/div&gt;&lt;div style=&quot;margin-top:3px; padding:10px 10px 10px 20px; background:#fffff; border:2px solid #808080; border-radius:4px; font-size:100%;&quot;&gt;
* '''Affiliate consultations''' – Wikimedia affiliates of all sizes and types were invited to participate in the UCoC affiliate consultation throughout March and April 2021. ([[m:Universal Code of Conduct/Newsletter/1#sec1|continue reading]])
* '''2021 key consultations''' – The Wikimedia Foundation held enforcement key questions consultations in April and May 2021 to request input about UCoC enforcement from the broader Wikimedia community. ([[m:Universal Code of Conduct/Newsletter/1#sec2|continue reading]])
* '''Roundtable discussions''' – The UCoC facilitation team hosted two 90-minute-long public roundtable discussions in May 2021 to discuss UCoC key enforcement questions. More conversations are scheduled. ([[m:Universal Code of Conduct/Newsletter/1#sec3|continue reading]])
* '''Phase 2 drafting committee''' – The drafting committee for the phase 2 of the UCoC started their work on 12 May 2021. Read more about their work. ([[m:Universal Code of Conduct/Newsletter/1#sec4|continue reading]])
* '''Diff blogs''' – The UCoC facilitators wrote several blog posts based on interesting findings and insights from each community during local project consultation that took place in the 1st quarter of 2021. ([[m:Universal Code of Conduct/Newsletter/1#sec5|continue reading]])&lt;/div&gt;
--[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 01:06, 12. јун 2021. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SOyeyele (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SOyeyele_(WMF)/Announcements/Other_languages&amp;oldid=21578291 --&gt;

== Wikimania 2021: Individual Program Submissions ==

[[File:Wikimania logo with text 2.svg|right|200px]]
Dear all,

Wikimania 2021 will be [[:wikimania:2021:Save the date and the Core Organizing Team|hosted virtually]] for the first time in the event's 15-year history. Since there is no in-person host, the event is being organized by a diverse group of Wikimedia volunteers that form the [[:wikimania:2021:Organizers|Core Organizing Team]] (COT) for Wikimania 2021.

'''Event Program''' - Individuals or a group of individuals can submit their session proposals to be a part of the program. There will be translation support for sessions provided in a number of languages. See more information [[:wikimania:2021:Submissions/Guidelines#Language Accessibility|here]].

Below are some links to guide you through;
* [[:wikimania:2021:Submissions|Program Submissions]]
* [[:wikimania:2021:Submissions/Guidelines|Session Submission Guidelines]]
* [[:wikimania:2021:FAQ|FAQ]]

Please note that the deadline for submission is 18th June 2021. 

'''Announcements'''- To keep up to date with the developments around Wikimania, the COT sends out weekly updates. You can view them in the Announcement section [[:wikimania:2021:Announcements|here]]. 

'''Office Hour''' - If you are left with questions, the COT will be hosting some office hours (in multiple languages), in multiple time-zones, to answer any programming questions that you might have.  Details can be found [[:wikimania:2021:Organizers#Office hours schedule|here.]]

Best regards,

[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 06:19, 16. јун 2021. (CEST)

On behalf of Wikimania 2021 Core Organizing Team
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Bodhisattwa@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/VisualEditor/Newsletter/Wikis_with_VE&amp;oldid=21597568 --&gt;

== Editing news 2021 #2 ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;em&gt;[[m:Special:MyLanguage/VisualEditor/Newsletter/2021/June|Read this in another language]] • [[m:VisualEditor/Newsletter|Subscription list for this multilingual newsletter]]&lt;/em&gt;

[[File:Reply Tool A-B test comment completion.png|alt=Junior contributors comment completion rate across all participating Wikipedias|thumb|296x296px|When newcomers had the Reply tool and tried to post on a talk page, they were more successful at posting a comment. ([https://wikimedia-research.github.io/Reply-tools-analysis-2021/ Source])]]

Earlier this year, the Editing team ran a large study of [[mw:Talk pages project/Replying|the Reply Tool]].  The main goal was to find out whether the Reply Tool helped [[mw:Talk pages project/Glossary|newer editors]] communicate on wiki.  The second goal was to see whether the comments that newer editors made using the tool needed to be reverted more frequently than comments newer editors made with the existing wikitext page editor.

The key results were:

* Newer editors who had automatic (&quot;default on&quot;) access to the Reply tool were [https://wikimedia-research.github.io/Reply-tools-analysis-2021/ more likely] to post a comment on a talk page.
* The comments that newer editors made with the Reply Tool were also [https://wikimedia-research.github.io/Reply-tools-analysis-2021/ less likely] to be reverted than the comments that newer editors made with page editing.

These results give the Editing team confidence that the tool is helpful.

&lt;strong&gt;Looking ahead&lt;/strong&gt;

The team is planning to make the Reply tool available to everyone as an opt-out preference in the coming months.  This has already happened at the Arabic, Czech, and Hungarian Wikipedias.

The next step is to [[phab:T280599|resolve a technical challenge]]. Then, they will deploy the Reply tool first to the [[phab:T267379|Wikipedias that participated in the study]].  After that, they will deploy it, in stages, to the other Wikipedias and all WMF-hosted wikis.

You can turn on &quot;{{int:discussiontools-preference-label}}&quot; [[Special:Preferences#mw-prefsection-betafeatures|in Beta Features]] now.  After you get the Reply tool, you can change your preferences at any time in [[Special:Preferences#mw-prefsection-editing-discussion]].

–[[User:Whatamidoing (WMF)|Whatamidoing (WMF)]] ([[User talk:Whatamidoing (WMF)|talk]])
&lt;/div&gt; 16:15, 24. јун 2021. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Elitre (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/VisualEditor/Newsletter/Wikis_with_VE&amp;oldid=21624491 --&gt;

== Server switch ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;

[[:m:Special:MyLanguage/Tech/Server switch 2020|Read this message in another language]]  •  [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-Tech%2FServer+switch+2020&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]

The [[foundation:|Wikimedia Foundation]] tests the switch between its first and secondary data centers.  This will make sure that Wikipedia and the other Wikimedia wikis can stay online even after a disaster. To make sure everything is working, the Wikimedia Technology department needs to do a planned test. This test will show if they can reliably switch from one data centre to the other. It requires many teams to prepare for the test and to be available to fix any unexpected problems. &lt;!--

 They will switch all traffic back to the primary data center on '''Tuesday, October 27 2020'''. --&gt;

Unfortunately, because of some limitations in [[mw:Manual:What is MediaWiki?|MediaWiki]], all editing must stop while the switch is made.  We apologize for this disruption, and we are working to minimize it in the future. 

'''You will be able to read, but not edit, all wikis for a short period of time.'''

*You will not be able to edit for up to an hour on Tuesday, 29 June 2021. The test will start at [https://zonestamp.toolforge.org/1624975200 14:00 UTC] (07:00 PDT, 10:00 EDT, 15:00 WEST/BST, 16:00 CEST, 19:30 IST,  23:00 JST, and in New Zealand at 02:00 NZST on Wednesday 30 June).
*If you try to edit or save during these times, you will see an error message.  We hope that no edits will be lost during these minutes, but we can't guarantee it.  If you see the error message, then please wait until everything is back to normal.  Then you should be able to save your edit.  But, we recommend that you make a copy of your changes first, just in case.

''Other effects'':

*Background jobs will be slower and some may be dropped. Red links might not be updated as quickly as normal. If you create an article that is already linked somewhere else, the link will stay red longer than usual. Some long-running scripts will have to be stopped.
*There will be code freezes for the week of June 28.  Non-essential code deployments will not happen.

This project may be postponed if necessary.  You can [[wikitech:Switch_Datacenter#Schedule_for_2021_switch|read the schedule at wikitech.wikimedia.org]]. Any changes will be announced in the schedule.  There will be more notifications about this. A banner will be displayed on all wikis 30 minutes before this operation happens. '''Please share this information with your community.'''&lt;/div&gt;&lt;/div&gt; [[user:SGrabarczuk (WMF)|SGrabarczuk (WMF)]] 03:19, 27. јун 2021. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGrabarczuk (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=21463754 --&gt;

== Wikisource Satisfaction Survey 2021 ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
[[File:Astronaut illustration simplified with Wikimedia logo.png|{{dir|{{pagelang}}|left|right}}|80px]]
{{int:hello}}!

''Apologies for writing in English. {{Int:Please-translate}}''

In the past year, there has been a lot of changes to Wikisource features and tools. This was done by the [[m:Community Tech|Community Tech]] team at the Wikimedia Foundation, grantees funded by the Foundation or through projects like Google Summer of Code. '''We would like to understand what you feel about the changes'''. Tell us what you think about such tools as the [[m:Special:MyLanguage/Wikisource Pagelist Widget|Wikisource Pagelist Widget]] or the new [[m:Community_Tech/Ebook_Export_Improvement#March_31,_2021:_Final_update|Ebook Export tool]].

'''[[m:Wikisource Satisfaction Survey 2021|Take the survey]]''' in English, French, Spanish, Polish, Hindi or Punjabi. '''The deadline is 25th July 2021.'''

This survey will be conducted via a third-party service, which may subject it to additional terms. For more information on privacy and data-handling, see the survey privacy statement ([[wmf:Wikisource Community Tech Survey Privacy Statement|English]], [[wmf:Wikisource Community Tech Survey Privacy Statement/es|Spanish]], [[wmf:Wikisource Community Tech Survey Privacy Statement/fr|French]], [[wmf:Wikisource Community Tech Survey Privacy Statement/pl|Polish]], [[wmf:Wikisource Community Tech Survey Privacy Statement/hi|Hindi]] and [[wmf:Wikisource Community Tech Survey Privacy Statement/pa|Punjabi]]).

If you prefer to send your answers via email, copy [[m:Special:MyLanguage/Wikisource Satisfaction Survey 2021|the text of the survey]] and send to sgill@wikimedia.org.

If you have any questions or feedback about the survey, write to me at sgill@wikimedia.org.

{{int:Feedback-thanks-title}} [[user:SGill (WMF)|SGill (WMF)]] 00:30, 17. јул 2021. (CEST)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGrabarczuk (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=21748797 --&gt;

== Universal Code of Conduct - Enforcement draft guidelines review ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;content&quot;/&gt;The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Drafting_committee#Phase_2|Universal Code of Conduct Phase 2 drafting committee]] would like comments about the '''[[:m:Universal Code of Conduct/Enforcement draft guidelines review|enforcement draft guidelines]]''' for the [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct|Universal Code of Conduct]] (UCoC). This review period is planned for 17 August 2021 through 17 October 2021.

These guidelines are not final but you can help move the progress forward. The committee will revise the guidelines based upon community input.

Comments can be shared in any language on the [[m:Talk:Universal Code of Conduct/Enforcement draft guidelines review|draft review talk page]] and [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Discussions|multiple other venues]]. Community members are encouraged to organize conversations in their communities.

There are planned live discussions about the UCoC enforcement draft guidelines: 

:[[wmania:2021:Submissions/Universal_Code_of_Conduct_Roundtable|Wikimania 2021 session]] (recorded 16 August)
:[[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/2021_consultations/Roundtable_discussions#Conversation hours|Conversation hours]] - 24 August, 31 August, 7 September @ 03:00 UTC &amp; 14:00 UTC
:[[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/2021_consultations/Roundtable_discussions|Roundtable calls]] - 18 September @ 03:00 UTC &amp; 15:00 UTC

Summaries of discussions will be posted every two weeks [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Drafting committee/Digests|here]].

Please let me know if you have any questions.&lt;section end=&quot;content&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

[[User:Xeno (WMF)|Xeno (WMF)]] 00:46, 18. август 2021. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Xeno (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Xeno_(WMF)/Delivery/Wikisource&amp;oldid=21895574 --&gt;

== Update on the OCR Improvements ==

Hello! Sorry for writing in English. {{int:Please-translate}}.

The [[m:Community Tech/OCR Improvements|OCR Improvements]] are complete. We, the [[m:Community Tech|Community Tech]] team, are grateful for your feedback from the beginning to the last stage when we were finalizing the interface. 

=== Engine improvements === 
&lt;div style=&quot;margin-bottom:1em; border-left:.3em #c8ccd1 solid; padding-left:.5em;&quot;&gt;
[[File:OCR menu in toolbar.png|OCR menu in toolbar|frameless|right]]
;Reliability
Prior to our work, the OCR tools were separate gadgets. We have added &quot;Wikimedia OCR.&quot; It is available under one icon inside the toolbar on all Wikisource wikis. This tool supports two other OCR tools, Tesseract and Google OCR. We expect these tools to be more stable. We will maintain Wikimedia OCR.

The gadgets will remain available. The communities will have sovereignty over when to enable or disable these.
&lt;div style=&quot;clear:both;&quot;&gt;&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;div style=&quot;border-left:.3em #c8ccd1 solid; padding-left:.5em; clear:both;&quot;&gt;
;Speed
Prior to this work, transcription would take upwards of 40 seconds. Our improvements average a transcription time under 4 seconds.
&lt;/div&gt;
=== Advanced Tools improvements === 
&lt;div style=&quot;margin-bottom:1em; border-left:.3em #c8ccd1 solid; padding-left:.5em; clear:both;&quot;&gt;
[[File:Multi-language support in advanced tools.png|frameless|right]]
;Multiple-language support
Documents with multiple languages can be transcribed in a new way.
# Open the [https://ocr.wmcloud.org/ {{int:wikisource-ocr-advanced}}]
# Select the Languages (optional) field
# Search for and enter the languages in order of prevalence in the document.
&lt;div style=&quot;clear:both;&quot;&gt;&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;div style=&quot;margin-bottom:1em; border-left:.3em #c8ccd1 solid; padding-left:.5em; clear:both;&quot;&gt;
[[File:OCR-advanced cropping-activated.jpg|alt=UI Crop tool in Advanced tools|frameless|right]]
;Cropping tool / Multi-column support
We have included a Cropper tool. It allows to select regions to transcribe on pages with complicated layouts.
&lt;div style=&quot;clear:both;&quot;&gt;&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;div style=&quot;margin-bottom:1em; border-left:.3em #c8ccd1 solid; padding-left:.5em; clear:both;&quot;&gt;
[[File:OCR onboarding.png|frameless|right]]
;Discoverability and accessibility of OCR
We have added an interface for new users. It is pulsating blue dots over the new icon in the toolbar. The new interface explains what OCR means and what transcription means in Wikisource.
&lt;div style=&quot;clear:both;&quot;&gt;&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
We believe that you will do even more great things because of these changes. We also hope to see you at the 2022 Community Wishlist Survey. Thanks you again for all your opinions and support.

[[m:Talk:Community Tech/OCR Improvements|Please share your opinions on the project talk page!]]

[[m:user:NRodriguez (WMF)|NRodriguez (WMF)]] and [[user:SGrabarczuk (WMF)|SGrabarczuk (WMF)]] 03:57, 19. август 2021. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGrabarczuk (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGrabarczuk_(WMF)/sandbox/MM/Varia&amp;oldid=21905347 --&gt;

== Wikimedia Foundation Board of Trustees election has come to an end ==

Thank you for participating in the [[:meta:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2021|2021 Wikimedia Foundation Board of Trustees election]]! Voting closed August 31 at 23:59. The official data, including the four most voted candidates, will be announced as soon as the [[:meta:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections_committee|Elections Committee]] completes their review of the ballots. The official announcement of the new trustees appointed will happen later, once the selected candidates have been confirmed by the Board.

6,946 community members from 216 wiki projects have voted. This makes 10.2% global participation, 1.1% higher than in the last Board elections. In 2017, 5167 people from 202 wiki projects cast their vote. A full analysis is planned to be published in a few days when the confirmed results are announced. In the meantime, you can check the [[:meta:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2021/Stats|data produced during the election]].

Diversity was an important goal with these elections. Messages about the Board election were translated into 61 languages. This outreach worked well. There were 70 communities with eligible voters voting in this election for the first time. With your help, next year’s Board of Trustees election will be even better.

22:50, 1. септембар 2021. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:MNadzikiewicz (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Xeno_(WMF)/Delivery/Wikisource&amp;oldid=21895574 --&gt;

== The 2022 Community Wishlist Survey will happen in January ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
Hello everyone,

We hope all of you are as well and safe as possible during these trying times! We wanted to share some news about a change to the Community Wishlist Survey 2022. We would like to hear your opinions as well.

Summary:

&lt;div style=&quot;font-style:italic;&quot;&gt;
We will be running the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey|Community Wishlist Survey]] 2022 in January 2022. We need more time to work on the 2021 wishes. We also need time to prepare some changes to the Wishlist 2022. In the meantime, you can use a [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey/Sandbox|dedicated sandbox to leave early ideas for the 2022 wishes]].
&lt;/div&gt;

=== Proposing and wish-fulfillment will happen during the same year ===

In the past, the [[m:Special:MyLanguage/Community Tech|Community Tech]] team has run the Community Wishlist Survey for the following year in November of the prior year. For example, we ran the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2021|Wishlist for 2021]] in November 2020. That worked well a few years ago. At that time, we used to start working on the Wishlist soon after the results of the voting were published.

However, in 2021, there was a delay between the voting and the time when we could start working on the new wishes. Until July 2021, we were working on wishes from the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2020|Wishlist for 2020]].

We hope having the Wishlist 2022 in January 2022 will be more intuitive. This will also give us time to fulfill more wishes from the 2021 Wishlist.

=== Encouraging wider participation from historically excluded communities ===

We are thinking how to make the Wishlist easier to participate in. We want to support more translations, and encourage under-resourced communities to be more active. We would like to have some time to make these changes.

=== A new space to talk to us about priorities and wishes not granted yet ===

We will have gone 365 days without a Wishlist. We encourage you to approach us. We hope to hear from you in the [[m:Special:MyLanguage/Talk:Community Wishlist Survey|talk page]], but we also hope to see you at our bi-monthly Talk to Us meetings! These will be hosted at two different times friendly to time zones around the globe.

We will begin our first meeting '''September 15th at 23:00 UTC'''. More details about the agenda and format coming soon!

=== Brainstorm and draft proposals before the proposal phase ===

If you have early ideas for wishes, you can use the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey/Sandbox|new Community Wishlist Survey sandbox]]. This way, you will not forget about these before January 2022. You will be able to come back and refine your ideas. Remember, edits in the sandbox don't count as wishes!

=== Feedback ===
* What should we do to improve the Wishlist pages?
* How would you like to use our new [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey/Sandbox|sandbox?]]
* What, if any, risks do you foresee in our decision to change the date of the Wishlist 2022?
* What will help more people participate in the Wishlist 2022?

Answer on the [[m:Special:MyLanguage/Talk:Community Wishlist Survey|talk page]] (in any language you prefer) or at our Talk to Us meetings.
&lt;/div&gt;

[[user:SGrabarczuk (WMF)|SGrabarczuk (WMF)]] ([[user talk:SGrabarczuk (WMF)|talk]]) 02:23, 7. септембар 2021. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGrabarczuk (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=21980442 --&gt;

== Call for Candidates for the Movement Charter Drafting Committee ending 14 September 2021 ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot;/&gt;Movement Strategy announces [[:m:Special:MyLanguage/Movement_Charter/Drafting_Committee|the Call for Candidates for the Movement Charter Drafting Committee]]. The Call opens August 2, 2021 and closes September 14, 2021.

The Committee is expected to represent [[:m:Special:MyLanguage/Movement_Charter/Drafting_Committee/Diversity_and_Expertise_Matrices|diversity in the Movement]]. Diversity includes gender, language, geography, and experience. This comprises participation in projects, affiliates, and the Wikimedia Foundation.

English fluency is not required to become a member. If needed, translation and interpretation support is provided. Members will receive an allowance to offset participation costs. It is US$100 every two months.

We are looking for people who have some of the following [[:m:Special:MyLanguage/Movement_Charter/Drafting_Committee#Role_Requirements|skills]]:

* Know how to write collaboratively. (demonstrated experience is a plus) 
* Are ready to find compromises. 
* Focus on inclusion and diversity. 
* Have knowledge of community consultations. 
* Have intercultural communication experience. 
* Have governance or organization experience in non-profits or communities. 
* Have experience negotiating with different parties. 

The Committee is expected to start with 15 people. If there are 20 or more candidates, a mixed election and selection process will happen. If there are 19 or fewer candidates, then the process of selection without election takes place.

Will you help move Wikimedia forward in this important role? Submit your candidacy [[:m:Special:MyLanguage/Movement_Charter/Drafting_Committee#Candidate_Statements|here]]. Please contact strategy2030[[File:At sign.svg|16x16px|link=|(_AT_)]]wikimedia.org with questions.&lt;section end=&quot;announcement-content&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

[[User:Xeno (WMF)|Xeno (WMF)]] 18:51, 10. септембар 2021. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Xeno (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Xeno_(WMF)/Delivery/Wikisource&amp;oldid=22002101 --&gt;

== Server switch ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;

[[:m:Special:MyLanguage/Tech/Server switch|Read this message in another language]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-Tech%2FServer+switch&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]

The [[foundation:|Wikimedia Foundation]] tests the switch between its first and secondary data centers. This will make sure that Wikipedia and the other Wikimedia wikis can stay online even after a disaster. To make sure everything is working, the Wikimedia Technology department needs to do a planned test. This test will show if they can reliably switch from one data centre to the other. It requires many teams to prepare for the test and to be available to fix any unexpected problems. 

They will switch all traffic back to the primary data center on '''Tuesday, 14 September 2021'''.

Unfortunately, because of some limitations in [[mw:Manual:What is MediaWiki?|MediaWiki]], all editing must stop while the switch is made. We apologize for this disruption, and we are working to minimize it in the future. 

'''You will be able to read, but not edit, all wikis for a short period of time.'''

*You will not be able to edit for up to an hour on Tuesday, 14 September 2021. The test will start at [https://zonestamp.toolforge.org/1631628049 14:00 UTC] (07:00 PDT, 10:00 EDT, 15:00 WEST/BST, 16:00 CEST, 19:30 IST, 23:00 JST, and in New Zealand at 02:00 NZST on Wednesday, 15 September).
*If you try to edit or save during these times, you will see an error message. We hope that no edits will be lost during these minutes, but we can't guarantee it. If you see the error message, then please wait until everything is back to normal. Then you should be able to save your edit. But, we recommend that you make a copy of your changes first, just in case.

''Other effects'':

*Background jobs will be slower and some may be dropped. Red links might not be updated as quickly as normal. If you create an article that is already linked somewhere else, the link will stay red longer than usual. Some long-running scripts will have to be stopped.
* We expect the code deployments to happen as any other week. However, some case-by-case code freezes could punctually happen if the operation require them afterwards.

This project may be postponed if necessary.  You can [[wikitech:Switch_Datacenter|read the schedule at wikitech.wikimedia.org]]. Any changes will be announced in the schedule. There will be more notifications about this. A banner will be displayed on all wikis 30 minutes before this operation happens. '''Please share this information with your community.'''&lt;/div&gt;&lt;/div&gt; [[user:SGrabarczuk (WMF)|SGrabarczuk (WMF)]] ([[user talk:SGrabarczuk (WMF)|&lt;span class=&quot;signature-talk&quot;&gt;{{int:Talkpagelinktext}}&lt;/span&gt;]]) 02:46, 11. септембар 2021. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGrabarczuk (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=21980442 --&gt;

== Talk to the Community Tech ==

[[File:Magic Wand Icon 229981 Color Flipped.svg|{{dir|{{pagelang}}|left|right}}|frameless|50px]]

[[:m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey/Updates/2021-09 Talk to Us|Read this message in another language]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-Community_Wishlist_Survey/Updates/2021-09_Talk_to_Us&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]

Hello!

As we have [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey/Updates|recently announced]], we, the team working on the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey|Community Wishlist Survey]], would like to invite you to an online meeting with us. It will take place on [https://www.timeanddate.com/worldclock/fixedtime.html?iso=20210915T2300 '''September 15th, 23:00 UTC'''] on Zoom, and will last an hour. [https://wikimedia.zoom.us/j/89828615390 '''Click here to join'''].

'''Agenda'''

* [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2021/Status report 1#Prioritization Process|How we prioritize the wishes to be granted]]
* [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey/Updates|Why we decided to change the date]] from November 2021 to January 2022
* Update on the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2021/Warn when linking to disambiguation pages|disambiguation]] and the [[m:Special:MyLanguage/Community Wishlist Survey 2021/Real Time Preview for Wikitext|real-time preview]] wishes
* Questions and answers

'''Format'''

The meeting will not be recorded or streamed. Notes without attribution will be taken and published on Meta-Wiki. The presentation (first three points in the agenda) will be given in English.

We can answer questions asked in English, French, Polish, and Spanish. If you would like to ask questions in advance, add them [[m:Talk:Community Wishlist Survey|on the Community Wishlist Survey talk page]] or send to sgrabarczuk@wikimedia.org.

[[m:Special:MyLanguage/User:NRodriguez (WMF)|Natalia Rodriguez]] (the [[m:Special:MyLanguage/Community Tech|Community Tech]] manager) will be hosting this meeting.

'''Invitation link'''

* [https://wikimedia.zoom.us/j/89828615390 Join online]
* Meeting ID: 898 2861 5390
* One tap mobile
** +16465588656,,89828615390# US (New York)
** +16699006833,,89828615390# US (San Jose)
* [https://wikimedia.zoom.us/u/kctR45AI8o Dial by your location]

See you! [[User:SGrabarczuk (WMF)|SGrabarczuk (WMF)]] ([[User talk:SGrabarczuk (WMF)|&lt;span class=&quot;signature-talk&quot;&gt;{{int:Talkpagelinktext}}&lt;/span&gt;]]) 05:04, 11. септембар 2021. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGrabarczuk (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=21980442 --&gt;

== Voting for the election for the members for the Movement Charter drafting committee is now open ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot;/&gt;
:''&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/MCDC Voter Email short 12-10-2021|{{int:otherlanguages}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Movement Charter/Drafting Committee/MCDC Voter Email short 12-10-2021}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]&lt;/div&gt;''
Voting for the election for the members for the Movement Charter drafting committee is now open. In total, 70 Wikimedians from around the world are running for 7 seats in these elections.

'''Voting is open from October 12 to October 24, 2021.'''

The committee will consist of 15 members in total: The online communities vote for 7 members, 6 members will be selected by the Wikimedia affiliates through a parallel process, and 2 members will be appointed by the Wikimedia Foundation. The plan is to assemble the committee by November 1, 2021.

Learn about each candidate to inform your vote in the language that you prefer: &lt;https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Movement_Charter/Drafting_Committee/Candidates&gt;

Learn about the Drafting Committee: &lt;https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Movement_Charter/Drafting_Committee&gt;

We are piloting a voting advice application for this election. Click yourself through the tool and you will see which candidate is closest to you! Check at &lt;https://mcdc-election-compass.toolforge.org/&gt;

Read the full announcement: &lt;https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Movement_Charter/Drafting_Committee/Elections&gt;

'''Go vote at SecurePoll on:''' &lt;https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Movement_Charter/Drafting_Committee/Elections&gt;

Best,

Movement Strategy &amp; Governance Team, Wikimedia Foundation
&lt;section end=&quot;announcement-content&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

[[User:Xeno (WMF)|Xeno (WMF)]] 02:53, 14. октобар 2021. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Xeno (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Xeno_(WMF)/Delivery/Wikisource&amp;oldid=22185421 --&gt;

== Learn how Movement Strategy Implementation Grants can support your Movement Strategy plans ==

&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot;/&gt;Movement Strategy Implementation grants now provide more than $2,000 USD to put Movement Strategy plans into action. Find out more about [[:m:Special:MyLanguage/Grants:MSIG/About|Movement Strategy Implementation grants, the criteria, and how to apply]].&lt;section end=&quot;annoumcent-content&quot;/&gt;

[[User:MNadzikiewicz (WMF)|MNadzikiewicz (WMF)]] ([[User talk:MNadzikiewicz (WMF)#top|talk]]) 13:30, 29 October 2021 (UTC)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:MNadzikiewicz (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:MNadzikiewicz_(WMF)/Delivery&amp;oldid=22247589 --&gt;

== Meet the new Movement Charter Drafting Committee members ==

&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot;/&gt;
:''&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Elections/Results/Announcement|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Movement Charter/Drafting Committee/Elections/Results/Announcement}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]&lt;/div&gt;''
The Movement Charter Drafting Committee election and selection processes are complete.
* The [[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Elections/Results|election results have been published]]. 1018 participants voted to elect seven members to the committee: '''[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Candidates#Richard_Knipel_(Pharos)|Richard Knipel (Pharos)]]''', '''[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Candidates#Anne_Clin_(Risker)|Anne Clin (Risker)]]''', '''[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Candidates#Alice_Wiegand_(lyzzy)|Alice Wiegand (Lyzzy)]]''', '''[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Candidates#Micha%C5%82_Buczy%C5%84ski_(Aegis_Maelstrom)|Michał Buczyński (Aegis Maelstrom)]]''', '''[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Candidates#Richard_(Nosebagbear)|Richard (Nosebagbear)]]''', '''[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Candidates#Ravan_J_Al-Taie_(Ravan)|Ravan J Al-Taie (Ravan)]]''', '''[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Candidates#Ciell_(Ciell)|Ciell (Ciell)]]'''.
* The [[m:Special:MyLanguage/Movement_Charter/Drafting_Committee/Candidates#Affiliate-chosen_members|affiliate process]] has selected six members: '''[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Candidates#Anass_Sedrati_(Anass_Sedrati)|Anass Sedrati (Anass Sedrati)]]''', '''[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Candidates#%C3%89rica_Azzellini_(EricaAzzellini)|Érica Azzellini (EricaAzzellini)]]''', '''[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Candidates#Jamie_Li-Yun_Lin_(Li-Yun_Lin)|Jamie Li-Yun Lin (Li-Yun Lin)]]''', '''[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Candidates#Georges_Fodouop_(Geugeor)|Georges Fodouop (Geugeor)]]''', '''[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Candidates#Manavpreet_Kaur_(Manavpreet_Kaur)|Manavpreet Kaur (Manavpreet Kaur)]]''', '''[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Candidates#Pepe_Flores_(Padaguan)|Pepe Flores (Padaguan)]]'''.
* The Wikimedia Foundation has [[m:Special:MyLanguage/Movement_Charter/Drafting_Committee/Candidates#Wikimedia_Foundation-chosen_members|appointed]] two members: '''[[m:Special:MyLanguage/Movement_Charter/Drafting_Committee/Candidates#Runa_Bhattacharjee_(Runab_WMF)|Runa Bhattacharjee (Runab WMF)]]''', '''[[m:Special:MyLanguage/Movement_Charter/Drafting_Committee/Candidates#Jorge_Vargas_(JVargas_(WMF))|Jorge Vargas (JVargas (WMF))]]'''.

The committee will convene soon to start its work. The committee can appoint up to three more members to bridge diversity and expertise gaps.

If you are interested in engaging with [[m:Special:MyLanguage/Movement Charter|Movement Charter]] drafting process, follow the updates [[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee|on Meta]] and join the [https://t.me/joinchat/U-4hhWtndBjhzmSf Telegram group].

With thanks from the Movement Strategy and Governance team&lt;section end=&quot;announcement-content&quot;/&gt;

16:53, 5. новембар 2021. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:MNadzikiewicz (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:MNadzikiewicz_(WMF)/Delivery&amp;oldid=22300322 --&gt;

== Celebrating 18 years of Wikisource ==

Hello Wikisource enthusiasts and friends of Wikisource,

I hope you are doing alright! I would like to invite you to celebrate 18 years of Wikisource. 

The '''first birthday party''' is being organized on '''24 November 2021 from 1:30 - 3:00 PM UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1637760610 check your local time]) where the incoming CEO of the WMF, [[:meta:Wikimedia Foundation Chief Executive Officer/Maryana’s Listening Tour|Maryana Iskendar]], will be joining us. Feel free to drop me a message on my talk page, telegram (@satdeep) or via email (sgill{{@}}wikimedia.org) to add your email address to the calendar invite.

Maryana is hoping to learn more about the Wikisource community and the project at this event and it would be really nice if you can share your answers to the following questions:

*What motivates you to contribute to Wikisource?
*What makes the Wikisource community special?
*What are the major challenges facing the movement going forward?
*What are your questions to Maryana?

You can share your responses during the live event but in case the date and the time doesn't work for you, you can share your responses on the '''[[:mul:Wikisource:Eighteenth Birthday|event page on Wikisource]]''' or in case you would like to remain anonymous, you can share your responses directly with me.

Also, feel free to reach out to me in case you would like to give a short presentation about your and your community's work at the beginning of the session.

We are running a poll to find the best date and time to organize the '''second birthday party''' on the weekend right after 24th November. Please share your availability on the following link by next Friday: 

https://framadate.org/zHOi5pZvhgDy6SXn

Looking forward to seeing you all soon!

Sent by [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 10:10, 12. новембар 2021. (CET)

&lt;small&gt; on behalf of [[:meta:User:SGill (WMF)|User:SGill (WMF)]] &lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGill (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=22324957 --&gt;

== Upcoming Call for Feedback about the Board of Trustees elections ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content /&gt;
:''You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.''
:''&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation Board of Trustees/Call for feedback:2022 Board of Trustees election/Upcoming Call for Feedback about the Board of Trustees elections|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Wikimedia Foundation Board of Trustees/Call for feedback:2022 Board of Trustees election/Upcoming Call for Feedback about the Board of Trustees elections}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]&lt;/div&gt;''

The Board of Trustees is preparing a call for feedback about the upcoming Board Elections, from January 7 - February 10, 2022.

While details will be finalized the week before the call, we have confirmed at least two questions that will be asked during this call for feedback:

* What is the best way to ensure fair representation of emerging communities among the Board?

* What involvement should candidates have during the election?

While additional questions may be added, the Movement Strategy and Governance team wants to provide time for community members and affiliates to consider and prepare ideas on the confirmed questions before the call opens. We apologize for not having a complete list of questions at this time. The list of questions should only grow by one or two questions. The intention is to not overwhelm the community with requests, but provide notice and welcome feedback on these important questions.

'''Do you want to help organize local conversation during this Call?'''

Contact the [[m:Special:MyLanguage/Movement Strategy and Governance|Movement Strategy and Governance team]] on Meta, on [https://t.me/wmboardgovernancechat Telegram], or via email at msg[[File:At sign.svg|16x16px|link=|(_AT_)]]wikimedia.org.

Reach out if you have any questions or concerns. The Movement Strategy and Governance team will be minimally staffed until January 3. Please excuse any delayed response during this time. We also recognize some community members and affiliates are offline during the December holidays. We apologize if our message has reached you while you are on holiday.

Best,

Movement Strategy and Governance&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

{{int:thank-you}} [[User:Xeno (WMF)|Xeno (WMF)]] 18:33, 27. децембар 2021. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Xeno (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Movement_Strategy_and_Governance/Delivery/Wikisource&amp;oldid=22502644 --&gt;

== Wiki Loves Folklore is back! ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;

{{int:please-translate}}

[[File:Wiki Loves Folklore Logo.svg|right|150px|frameless]]
You are humbly invited to participate in the '''[[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2022|Wiki Loves Folklore 2022]]''' an international photography contest organized on Wikimedia Commons to document folklore and intangible cultural heritage from different regions, including, folk creative activities and many more. It is held every year from the '''1st till the 28th''' of February.

You can help in enriching the folklore documentation on Commons from your region by taking photos, audios, videos, and [https://commons.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:UploadWizard&amp;campaign=wlf_2022 submitting] them in this commons contest.

You can also [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2022/Organize|organize a local contest]] in your country and support us in translating the [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2022/Translations|project pages]] to help us spread the word in your native language.

Feel free to contact us on our [[:c:Commons talk:Wiki Loves Folklore 2022|project Talk page]] if you need any assistance. 

'''Kind regards,'''

'''Wiki loves Folklore International Team'''

--[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 14:15, 9. јануар 2022. (CET)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Tiven2240@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Tiven2240/wlf&amp;oldid=22560402 --&gt;

== Subscribe to the This Month in Education newsletter - learn from others and share your stories ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
Dear community members, 

Greetings from the EWOC Newsletter team and the education team at Wikimedia Foundation. We are very excited to share that we on tenth years of Education Newsletter ([[m:Education/News|This Month in Education]]) invite you to join us by [[m:Global message delivery/Targets/This Month in Education|subscribing to the newsletter on your talk page]] or by [[m:Education/News/Newsroom|sharing your activities in the upcoming newsletters]]. The Wikimedia Education newsletter is a monthly newsletter that collects articles written by community members using Wikimedia projects in education around the world, and it is published by the EWOC Newsletter team in collaboration with the Education team. These stories can bring you new ideas to try, valuable insights about the success and challenges of our community members in running education programs in their context. 

If your affiliate/language project is developing its own education initiatives, please remember to take advantage of this newsletter to publish your stories with the wider movement that shares your passion for education. You can submit newsletter articles in your own language or submit bilingual articles for the education newsletter. For the month of January the deadline to submit articles is on the 20th January. We look forward to reading your stories.

Older versions of this newsletter can be found in the [[outreach:Education/Newsletter/Archives|complete archive]].

More information about the newsletter can be found at [[m:Education/News/Publication Guidelines|Education/Newsletter/About]].

For more information, please contact spatnaik{{@}}wikimedia.org.
------
&lt;div style=&quot;text-align: center;&quot;&gt;&lt;div style=&quot;margin-top:10px; font-size:90%; padding-left:5px; font-family:Georgia, Palatino, Palatino Linotype, Times, Times New Roman, serif;&quot;&gt;[[m:Education/Newsletter/About|About ''This Month in Education'']] · [[m:Global message delivery/Targets/This Month in Education|Subscribe/Unsubscribe]] · [[m:MassMessage|Global message delivery]] · For the team: [[User:ZI Jony|&lt;span style=&quot;color:#8B0000&quot;&gt;'''ZI Jony'''&lt;/span&gt;]] [[User talk:ZI Jony|&lt;sup&gt;&lt;span style=&quot;color:Green&quot;&gt;&lt;i&gt;(Talk)&lt;/i&gt;&lt;/span&gt;&lt;/sup&gt;]], {{&lt;includeonly&gt;subst:&lt;/includeonly&gt;#time:l G:i, d F Y|}} (UTC)&lt;/div&gt;&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:ZI Jony@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:ZI_Jony/MassMessage/Awareness_of_Education_Newsletter/List_of_Village_Pumps&amp;oldid=21244129 --&gt;

== Раднa групa за развој лидерства: Објава позива за прикупљање повратних информација ==
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;:''[[m:Special:MyLanguage/Leadership Development Task Force/Call for Feedback Announcement|Ова порука је преведена на друге језике и доступна је на  страници Мета-вики.]]''

Поштовани чланови заједнице,&lt;br&gt;

Тим за развој заједнице при Фондацији Викимедија подржава стварање глобалне Радне групе за развој лидерства под вођством заједнице. Сврха радне групе је да саветује рад на развоју лидерства.&lt;br&gt;

Тим тражи повратне информације о одговорностима Радне групе за развој лидерства. &lt;br&gt;
На овој Мета страници налази се предлог за ''[[m:Special:MyLanguage/Leadership Development Task Force|Радну групу за развој лидерства]]'' и ''[[m:Special:MyLanguage/Leadership Development Task Force/Participate|како можете да помогнете]]''. &lt;br&gt;
Повратне информације о предлогу ће се прикупљати од 7. до 25. фебруара 2022. године.&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;

Своје сугестије и коментаре можете оставити овде или на Мета страници за разговор.&lt;br&gt;

Срдачно,&lt;br&gt;
--[[Корисник:BPipal (WMF)|BPipal (WMF)]] ([[Разговор са корисником:BPipal (WMF)|разговор]]) 20:08, 9. фебруар 2022. (CET)&lt;br&gt;
Тим за стратегију и управљање покретом

== Wiki Loves Folklore is extended till 15th March ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;{{int:please-translate}}

[[File:Wiki Loves Folklore Logo.svg|right|frameless|180px]]
Greetings from Wiki Loves Folklore International Team,

We are pleased to inform you that [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore|Wiki Loves Folklore]] an international photographic contest on Wikimedia Commons has been extended till the '''15th of March 2022'''. The scope of the contest is focused on folk culture of different regions on categories, such as, but not limited to, folk festivals, folk dances, folk music, folk activities, etc.

We would like to have your immense participation in the photographic contest to document your local Folk culture on Wikipedia. You can also help with the [[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2022/Translations|translation]] of project pages and share a word in your local language.

Best wishes,

'''International Team'''&lt;br /&gt;
'''Wiki Loves Folklore'''

[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 05:50, 22. фебруар 2022. (CET)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Rockpeterson@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=22754428 --&gt;

== Coming soon ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
=== Several improvements around templates ===
Hello, from March 9, several improvements around templates will become available on your wiki:
* Fundamental improvements of the [[Mw:Special:MyLanguage/Help:VisualEditor/User guide#Editing templates|VisualEditor template dialog]] ([[m:WMDE Technical Wishes/VisualEditor template dialog improvements|1]], [[m:WMDE Technical Wishes/Removing a template from a page using the VisualEditor|2]]),
* Improvements to make it easier to put a template on a page ([[m:WMDE Technical Wishes/Finding and inserting templates|3]]) (for the template dialogs in [[Mw:Special:MyLanguage/Help:VisualEditor/User guide#Editing templates|VisualEditor]], [[Mw:Special:MyLanguage/Extension:WikiEditor#/media/File:VectorEditorBasic-en.png|2010 Wikitext]] and [[Mw:Special:MyLanguage/2017 wikitext editor|New Wikitext Mode]]),
* and improvements in the syntax highlighting extension [[Mw:Special:MyLanguage/Extension:CodeMirror|CodeMirror]] ([[m:WMDE Technical Wishes/Improved Color Scheme of Syntax Highlighting|4]], [[m:WMDE Technical Wishes/Bracket Matching|5]]) (which is available on wikis with writing direction left-to-right).

All these changes are part of the “[[m:WMDE Technical Wishes/Templates|Templates]]” project by [[m:WMDE Technical Wishes|WMDE Technical Wishes]]. We hope they will help you in your work, and we would love to hear your feedback on the talk pages of these projects. &lt;/div&gt; - [[m:User:Johanna Strodt (WMDE)|Johanna Strodt (WMDE)]] 13:38, 28. фебруар 2022. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johanna Strodt (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=WMDE_Technical_Wishes/Technical_Wishes_News_list_all_village_pumps&amp;oldid=22907463 --&gt;

== Invitation to join the first Wikisource Triage meeting on 21st March 2022 ==

Hello everyone,

[[User:SWilson (WMF)|Sam Wilson]] and [[User:SGill (WMF)|I]] are excited to share that we will be hosting regular [[:meta:Wikisource Triage meetings|Wikisource Triage meetings]], starting from 21st March 2022. 

These meetings aim to foster the growth of a technical community of Wikisource developers and contributors. The meetings will be primarily focused on identifying, prioritizing and estimating tasks on the All-and-every-Wikisource and ProofreadPage workboards (among others) on Phabricator and eventually reduce the backlog of technical tasks and bugs related to Wikisource by making incremental improvements to Wikisource infrastructure and coordinating these changes with the Wikisource communities.

While these meetings are technology focused, non-technical Wikisource contributors are also invited to join and share any technical challenges that they are facing and we will help them to create phabricator tickets. Newbie developers are also more than welcome!

The first meeting has been scheduled for 21st March 2022 at 10:30 AM UTC / 4:00 PM IST ([https://zonestamp.toolforge.org/1647858641 Check your local time]). If you are interested in joining the meeting, kindly leave a message on '''sgill@wikimedia.org''' and we will add you to the calendar invite. 

Meanwhile, feel free to [[:meta:Wikisource Triage meetings|check out the page on Meta-wiki]] and suggest topics for the agenda.

On behalf of [[User:SWilson (WMF)|Sam Wilson]] and [[User:SGill (WMF)|Satdeep Gill]]

&lt;small&gt;Sent by [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 16:52, 15. март 2022. (CET)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGill (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=22324971 --&gt;

== Вести о Стратегији и управљању покретом ==

&lt;section begin=&quot;ucoc-newsletter&quot;/&gt;
&lt;div style = &quot;line-height: 1.2&quot;&gt;
&lt;span style=&quot;font-size:120%; color:#404040;&quot;&gt;'''Број 6, април 2022.'''&lt;/span&gt;&lt;span style=&quot;font-size:120%; float:right;&quot;&gt;[[m:Special:MyLanguage/Movement Strategy and Governance/Newsletter/6|'''Прочитајте цео билтен''']]&lt;/span&gt;
----

Добродошли у шесто издање Билтена Стратегије и управљања покретом! Овај преуређени билтен преноси важне вести и догађаје о Повељи покрета, Универзалном кодексу понашања, грантовима за имплементацију Стратегије покрета, изборима за Одбор повереника и другим релевантним темама МСГ-а.

Овај билтен ће излазити квартално, док ће се одређене вести достављати недељно. Не заборавите да се пријавите [[m:Special:MyLanguage/Global message delivery/Targets/MSG Newsletter Subscription|овде]] ако желите да примате будућа издања овог билтена.
&lt;/div&gt;&lt;div style=&quot;margin-top:3px; padding:10px 10px 10px 20px; background:#fffff; border:2px solid #808080; border-radius:4px; font-size:100%;&quot;&gt;

*'''Развој лидерства - Формира се радна група! -''' Пријава за придруживање Радној групи за развој лидерства затворена је 10. априла 2022. и биће изабрано највише 12 чланова заједнице који ће учествовати у њеном раду. ([[:m:Special:MyLanguage/Movement Strategy and Governance/Newsletter/6#A1|Наставите са читањем]])
*'''Објављени су резултати ратификације Универзалног кодекса понашања! -''' Глобални процес одлучивања о спровођењу УЦоЦ одржан је од 7. до 21. марта путем SecurePoll система. Преко 2.300 бирача са правом гласа из најмање 128 различитих пројеката дало је своја мишљења и коментаре. ([[:m:Special:MyLanguage/Movement Strategy and Governance/Newsletter/6#A2|Наставите са читањем]])
*'''Дискусија о хабовима –''' Глобални разговор о регионалним и тематским чвориштима одржан је у суботу, 12. марта, а присуствовало му је 84 различита Викимедијанаца из целог покрета. ([[:m:Special:MyLanguage/Movement Strategy and Governance/Newsletter/6#A3|Наставите са читањем]])
*'''Грантови стратегије покрета остају отворени! -''' Од почетка године одобрено је шест предлога укупне вредности око 80.000 УСД. Да ли имате идеју за пројекат Стратегије покрета? Обратите нам се! ([[:m:Special:MyLanguage/Movement Strategy and Governance/Newsletter/6#A4|Наставите са читањем]])
*'''Одбор за израду Повеље покрета је спреман! -''' Комисија од петнаест чланова, која је изабрана у октобру 2021. године, усагласила је суштинске вредности и методе за свој рад и приступила изради предлога нацрта Повеље покрета. ([[:m:Special:MyLanguage/Movement Strategy and Governance/Newsletter/6#A5|Наставите са читањем]])
*'''Представљамо недељник Стратегије покрета - Дајте свој допринос и пријавите се! -''' MSG тим је покренуо портал новости који је повезан са различитим страницама Стратегије покрета на Мета-викију. Пријавите се да бисте добијали најновије вести о текућим пројектима. ([[:m:Special:MyLanguage/Movement Strategy and Governance/Newsletter/6#A6|Наставите са читањем]])
*'''Diff блогови -''' Погледајте најновије публикације о Стратегији покрета на страници Викимедија Diff. ([[:m:Special:MyLanguage/Movement Strategy and Governance/Newsletter/6#A7|Наставите са читањем]])
&lt;/div&gt;&lt;section end=&quot;ucoc-newsletter&quot;/&gt;
&lt;br&gt;
--[[Корисник:BPipal (WMF)|BPipal (WMF)]] ([[Разговор са корисником:BPipal (WMF)|разговор]]) 18:17, 13. април 2022. (CEST)

== Coming soon: Improvements for templates ==

&lt;div class=&quot;plainlinks mw-content-ltr&quot; lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;!--T:11--&gt;
[[File:Overview of changes in the VisualEditor template dialog by WMDE Technical Wishes.webm|thumb|Fundamental changes in the template dialog.]]
Hello, more changes around templates are coming to your wiki soon:

The [[mw:Special:MyLanguage/Help:VisualEditor/User guide#Editing templates|'''template dialog''' in VisualEditor]] and in the [[mw:Special:MyLanguage/2017 wikitext editor|2017 Wikitext Editor]] (beta) will be '''improved fundamentally''': 
This should help users understand better what the template expects, how to navigate the template, and how to add parameters. 
* [[metawiki:WMDE Technical Wishes/VisualEditor template dialog improvements|project page]], [[metawiki:Talk:WMDE Technical Wishes/VisualEditor template dialog improvements|talk page]]

In '''syntax highlighting''' ([[mw:Special:MyLanguage/Extension:CodeMirror|CodeMirror]] extension), you can activate a '''colorblind-friendly''' color scheme with a user setting. 
* [[metawiki:WMDE Technical Wishes/Improved Color Scheme of Syntax Highlighting#Color-blind_mode|project page]], [[metawiki:Talk:WMDE Technical Wishes/Improved Color Scheme of Syntax Highlighting|talk page]]

Deployment is planned for May 10. This is the last set of improvements from [[m:WMDE Technical Wishes|WMDE Technical Wishes']] focus area “[[m:WMDE Technical Wishes/Templates|Templates]]”. 

We would love to hear your feedback on our talk pages!
&lt;/div&gt; -- [[m:User:Johanna Strodt (WMDE)|Johanna Strodt (WMDE)]] 13:14, 29. април 2022. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johanna Strodt (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=WMDE_Technical_Wishes/Technical_Wishes_News_list_all_village_pumps&amp;oldid=23222263 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Editing news 2022 #1&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;message&quot;/&gt;&lt;i&gt;[[metawiki:VisualEditor/Newsletter/2022/April|Read this in another language]] • [[m:VisualEditor/Newsletter|Subscription list for this multilingual newsletter]]&lt;/i&gt;
[[File:Junior Contributor New Topic Tool Completion Rate.png|thumb|New editors were more successful with this new tool.]]

The [[mw:Special:MyLanguage/Help:DiscussionTools#New discussion tool|New topic tool]] helps editors create new ==Sections== on discussion pages.  New editors are more successful with this new tool.  You can [[mw:Talk pages project/New topic#21 April 2022|read the report]].  Soon, the Editing team will offer this to all editors at the 20 Wikipedias that participated in the test.  You will be able to turn it off at [[Special:Preferences#mw-prefsection-editing-discussion]].&lt;section end=&quot;message&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

[[User:Whatamidoing (WMF)|Whatamidoing (WMF)]] 20:56, 2. мај 2022. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/VisualEditor/Newsletter/Wikis_with_VE&amp;oldid=22019984 --&gt;

== Poll regarding Third Wikisource Triage meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!
 
We will be organizing the third [[:m:Wikisource Triage meetings|Wikisource Triage meeting]] in the last week of May and we need your help to decide on a time and date that works best for the most number of people. Kindly share your availabilities at the wudele link below by 20th May 2022: 
 
https://wudele.toolforge.org/ctQEP3He1XCNullZ
 
Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Triage meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest topics for the agenda.
 
Regards
 
[[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]] and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]
 
&lt;small&gt;Sent via [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 05:38, 14. мај 2022. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGill (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=23283908 --&gt;

== Invitation to join the third Wikisource Triage meeting (28th May 2022) ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!


We are the hosting the [[:m:Wikisource Triage meetings|Wikisource Triage meeting]] on '''28th May 2022 at 11 AM UTC / 4:30 PM IST''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1653735600 check your local time]) according to the [https://wudele.toolforge.org/ctQEP3He1XCNullZ wudele poll]. We will be welcoming some developers who contributed to Wikisource related tasks during the recently concluded [[:m:Indic Hackathon 2022|Indic Hackathon]].

As always, you don't have to be a developer to participate in these meetings but the focus of these meetings is to improve the Wikisource infrastructure. 

If you are interested in joining the meeting, kindly leave a message on '''sgill@wikimedia.org''' and we will add you to the calendar invite.

Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Triage meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest any other topics for the agenda.

Regards

[[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]] and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]

&lt;small&gt; Sent using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 05:39, 23. мај 2022. (CEST) &lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGill (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=23314792 --&gt;

== Poll regarding Fourth Wikisource Triage meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!
 
We will be organizing the '''fourth [[:m:Wikisource Triage meetings|Wikisource Triage meeting]]''' in the last week of June and we need your help to decide on a time and date that works best for the most number of people. Kindly '''share your availabilities''' at the wudele link below '''by 20th June 2022''': 
 
https://wudele.toolforge.org/wstriage4
 
Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Triage meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest topics for the agenda.
 
Regards

[[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]] and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]

&lt;small&gt;Sent via [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 15:22, 14. јун 2022. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGill (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=23314792 --&gt;

== Invitation to join the fourth Wikisource Triage meeting (29th June 2022) ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!
 
We are the hosting the fourth [[:m:Wikisource Triage meetings|Wikisource Triage meeting]] on '''29th June 2022 at 10:00 AM UTC / 3:30 PM IST''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1656496824 check your local time]) according to the [https://wudele.toolforge.org/wstriage4 wudele poll]. 
 
There is some exciting news about a few technical projects related to Wikisource that are getting started right now and we will be sharing more information during the meeting. 
 
As always, you don't have to be a developer to participate in these meetings but the focus of these meetings is to improve the Wikisource infrastructure. 
 
If you are interested in joining the meeting, kindly leave a message on '''sgill@wikimedia.org''' and we will add you to the calendar invite.
 
Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Triage meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest any other topics for the agenda.
 
Regards
 
[[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]] and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]
 
&lt;small&gt; Sent using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 09:39, 23. јун 2022. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGill (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=23314792 --&gt;

== Results of Wiki Loves Folklore 2022 is out! ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
{{int:please-translate}}
[[File:Wiki Loves Folklore Logo.svg|right|150px|frameless]]

Hi, Greetings

The winners for '''[[c:Commons:Wiki Loves Folklore 2022|Wiki Loves Folklore 2022]]''' is announced!

We are happy to share with you winning images for this year's edition. This year saw over 8,584 images represented on commons in over 92 countries. Kindly see images '''[[:c:Commons:Wiki Loves Folklore 2022/Winners|here]]'''

Our profound gratitude to all the people who participated and organized local contests and photo walks for this project.

We hope to have you contribute to the campaign next year.

'''Thank you,'''

'''Wiki Loves Folklore International Team'''

--[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 18:13, 4. јул 2022. (CEST)

&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Tiven2240@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Non-Technical_Village_Pumps_distribution_list&amp;oldid=23454230 --&gt;

== Invitation to join the fifth Wikisource Triage meeting (18th August 2022) ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!
 
We are the hosting the fifth [[:m:Wikisource Triage meetings|Wikisource Triage meeting]] on '''18th August 2022 at 4 PM UTC / 9:30 PM IST''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1660838411 check your local time]) according to the [https://wudele.toolforge.org/wIztQjaxX1l5qy3A wudele poll] and also based on the previous feedback to have a Europe-Americas friendly meeting. 
 
As always, you don't have to be a developer to participate in these meetings but the focus of these meetings is to improve the Wikisource infrastructure. 
 
If you are interested in joining the meeting, kindly leave a message on '''sgill@wikimedia.org''' and we will add you to the calendar invite.
 
Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Triage meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest any other topics for the agenda.
 
Regards
 
[[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]] and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]
 
&lt;small&gt; Sent using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 17:05, 15. август 2022. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGill (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=23314792 --&gt;

== Епитафи ==

Здраво, треба ми савет и помоћ у вези теме којом се већ годинама бавим, а то су епитафи са сеоских споменика и крајпуташа западне Србије. По свом пореклу они припадају народној књижевности. Аутори су углавном анонимни, али у знатном броју случајева могу се приписати каменоресцима који су их клесали - већ сам објавила епитафе Радосава Чикириза и Глиша Дмитрића. Викизворник ми је прилична непознаница, па су ми потребне сугестије и техничка помоћ искуснијих уредника, како бих наставила са уносом. Друго, драгачевске епитафе сам објављивала на Цитатима, али мислим да сам погрешила, тамо им није место. Радо ћу их &quot;преусмерити&quot;, као и поједине чланке које сам објавила на Википедији, па да наставим са даљим уносом. Припремила сам обиман материјал са референцама, као и фотографије споменика које сам снимам у оквиру мог Вики пројекта. Сада су ми на ред дошли моравички епитафи (ивањички крај). Део који се односи на крајпуташе већ имам припремљен, а извор је књига Драгутина Радивојевић &quot;Камена казивања ратника&quot;. [[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор са корисником:BrankaVV|разговор]]) 19:45, 28. август 2022. (CEST)

:Поздрав, @[[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]], и хвала на супер питању и идејама :) Слажем се да се епитафи могу сматрати делом материјалне културе који може/треба да се дигитализује на викизворнику. Постоје две варијанте како би то могло да буде изведено, имајући на уму да се овде уносе текстови који су ослобођени ауторских права:
::1) уколико се слике поставе на Викимедијиној Остави, може се уз слику епитафа с једне (десне рецимо) стране викизизворник странице прекуцати паралелно на другој (левој) текст епитафа; резултат би изгледао као за скениране и прекуцане текстове књига (налик на [[Page:Ilustrovana vojna enciklopedija 1.pdf/23]])
::2) уколико имамо идеју да су и у некој књизи већ објављени епитафи ван заштите ауторских права (70 година протекло од ауторове/каменорешчеве/наручиочеве смрти), можемо и њих, без слике а уз навођење извора/референце, објављивати.
:А уколико се ради о твом ауторском делу, нечем новом што о крајпуташима желиш да напишеш и створиш, право место за то су викикњиге :)
:Поздрав, [[Корисник:Wlodzimierz|Wlodzimierz]] ([[Разговор са корисником:Wlodzimierz|разговор]]) 15:54, 31. август 2022. (CEST)
::Хвала @[[Корисник:Wlodzimierz|Wlodzimierz]] на исцрпном одговору :) Тема којом се бавим свакако се односи на период пре 1950. године, а преписе епитафа преузимам из књига и музејских зборника. С обзиром да су у питању на стотине споменика и не поседујем снимке за сваки, додавање фотографија ограничићу само на важне споменике или карактеристичне примере. Што се уноса текста тиче, после дужег премишљања одлучила сам да текстове епитафа форматирам &quot;ускостубачно&quot;, што је најближе њиховом изгледу на споменицима. Хвала још једном и замолићу те за помоћ ако ми негде &quot;технички запне&quot; ;) Поздрав, [[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор са корисником:BrankaVV|разговор]]) 14:26, 2. септембар 2022. (CEST)
:::Нема на чему, @[[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]], драго ми је ако је помогло :) И свакако сам ту, уколико устреба било каква помоћ. У међувремену сам видео како изгледа страница [[:de:Wo%3F_(Heine)|епитафа Хајнриху Хајнеу]] на немачком викизворнику, тако да се можемо и њиховим решењем водити. А ако мене питаш, што више уноса, то боље :) Поздрав, [[Корисник:Wlodzimierz|Wlodzimierz]] ([[Разговор са корисником:Wlodzimierz|разговор]]) 22:09, 2. септембар 2022. (CEST)
::::Здраво [[Корисник:Wlodzimierz|Wlodzimierz]], почећу са уносом епитафа, па те молим да повремено &quot;бациш поглед&quot; на мој рад. Имам доста спремљеног материјала јер већ неколико година радим на пројекту који се односи на сеоске надгробне споменике и крајпуташе западне Србије. У дилеми сам што се тиче категорија :/ Основна подела односила би се на стилско-просторне одреднице (Драгачевски епитафи, Моравички епитафи...), па даље по појединим насељима. Овде ће доћи до извесног преклапања које се односи на три ивањичка села (Лиса, Луке и Осоница), која просторно и стилски припадају простору Драгачева. У припреми је материјал који се односи на рад појединих драгачевских каменорезаца (два сам раније објавила), а ту ћу доћи у ситуацију да у оквиру једног чланка наведем по неколико различитих извора. Да ли је то ОК и како да их означим, јер, колико видим, овде не постоје референце као на Википедији. Још једно питање: постоји велики број крајпуташа и значајнијих надгробника који би били могли добити своју страницу. Јако ми се допало решење странице посвећене Х. Хајнеу, па те молим да размислиш да ли би било могуће направити инфо-кутију на српском? Хвала унапред, ништа није хитно... Поздрав! [[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор са корисником:BrankaVV|разговор]]) 08:30, 4. септембар 2022. (CEST)

== Please remove rights from [[meta:Requests for comment/Global ban for Velimir Ivanovic|globally banned]] user ==
*[[User:Kolega2357]]
Thanks! [[Корисник:AlPaD|AlPaD]] ([[Разговор са корисником:AlPaD|разговор]]) 12:35, 11. септембар 2022. (CEST)

== Poll regarding sixth Wikisource Triage meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!
 
We will be organizing the sixth [[:m:Wikisource Triage meetings|Wikisource Triage meeting]] in the next week of October and we need your help to decide on a time and date that works best for the most number of people. Kindly share your availabilities at the wudele link below: 
 
https://wudele.toolforge.org/aE86KsnqQsBDNdkj
 
Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Triage meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest topics for the agenda.
 
Regards
 
[[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]] and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]
 
&lt;small&gt;Sent via [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 16:33, 17. октобар 2022. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGill (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=23895308 --&gt;

== Invitation to join the sixth Wikisource Triage meeting (26th October 2022) ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!
 
We are the hosting the sixth [[:m:Wikisource Triage meetings|Wikisource Triage meeting]] on '''26th October 2022 at 2 PM UTC / 7:30 PM IST''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1666792817 check your local time]) according to the [https://wudele.toolforge.org/aE86KsnqQsBDNdkj wudele poll].
 
As always, you don't have to be a developer to participate in these meetings but the focus of these meetings is to improve the Wikisource infrastructure. We will be discussing the newly launched [[:m:Wiki Rescues Manuscripts|Wiki Rescues Manuscripts]] project and two Wikisource Fellows who will be supporting that project until June 2023 will be joining the conversation as well.
 
If you are interested in joining the meeting, kindly leave a message on '''sgill@wikimedia.org''' and we will add you to the calendar invite.
 
Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Triage meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest any other topics for the agenda.
 
Regards
 
[[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]] and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]
 
&lt;small&gt; Sent using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 14:53, 21. октобар 2022. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGill (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=23895308 --&gt;
== [[Стећци]] ==

Овај чланак би требало избрисати јер је написан из непоузданих извора. Један историчар ми је управо указао на то да има разних нетачности. Алтернатива би била да га неко стручан среди, а то се до сад није десило. --[[Корисник:Djordjes|Djordjes]][[Разговор_са_корисником:Djordjes|(р)]] 21:43, 1. новембар 2022. (CET)

== Poll regarding 7th Wikisource Triage meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!
 
We will be organizing the seventh [[:m:Wikisource Triage meetings|Wikisource Triage meeting]] in the last week of November and we need your help to decide on a time and date that works best for the most number of people. Kindly share your availabilities at the wudele link below: 
 
https://wudele.toolforge.org/3rNRZDjKn1oaXM7h
 
Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Triage meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest topics for the agenda.
 
Regards
 
[[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]] and [[:m:User:PMenon-WMF|PMenon-WMF]]
 
&lt;small&gt;Sent via [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 11:07, 14. новембар 2022. (CET)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGill (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=23895308 --&gt;

== Invitation to participate in Wikisource Triage Meeting (26 November 2022) ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!
 
We are the hosting the seventh [[:m:Wikisource Triage meetings|Wikisource Triage meeting]] on '''26th November 2022 at 10 AM UTC / 3:30 PM IST''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1669456847 check your local time]) according to the [https://wudele.toolforge.org/3rNRZDjKn1oaXM7h wudele poll]. 
 
There are going to be updates about a few technical projects related to Wikisource and we will be sharing more information during the meeting.

As always, you don't have to be a developer to participate in these meetings but the focus of these meetings is to improve the Wikisource infrastructure. 
 
If you are interested in joining the meeting, kindly leave a message on '''sgill@wikimedia.org''' and we will add you to the calendar invite.
 
Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Triage meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest any other topics for the agenda.
 
Regards
 
[[:m:User:PMenon-WMF|PMenon-WMF]] and [[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]]
 
&lt;small&gt; Sent using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 13:09, 22. новембар 2022. (CET)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGill (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=24074843 --&gt;

== Community Wishlist Survey 2023 opens in January ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
''{{int:Please-translate}}''

(There is [[m:Community Wishlist Survey 2023 opens in January|a translatable version of this message on MetaWiki]])

{{int:Hello}}

The [[m:Community Wishlist Survey 2023|'''Community Wishlist Survey (CWS) 2023''']], which lets contributors propose and vote for tools and improvements, starts next month on Monday, [https://zonestamp.toolforge.org/1674496831 23 January 2023, at 18:00 UTC] and will continue annually.

We are inviting you to share your ideas for technical improvements to our tools and platforms. Long experience in editing or technical skills is not required. If you have ever used our software and thought of an idea to improve it, this is the place to come share those ideas!

The dates for the phases of the Survey will be as follows:

* Phase 1: Submit, discuss, and revise proposals – Monday, Jan 23, 2023 to Sunday, Feb 6, 2023
* Phase 2: WMF/Community Tech reviews and organizes proposals – Monday, Jan 30, 2023 to Friday, Feb 10, 2023
* Phase 3: Vote on proposals – Friday, Feb 10, 2023 to Friday, Feb 24, 2023
* Phase 4: Results posted – Tuesday, Feb 28, 2023

If you want to start writing out your ideas ahead of the Survey, you can start thinking about your proposals and draft them in [[m:Community Wishlist Survey/Sandbox|the CWS sandbox]].

We are grateful to all who participated last year. See you in January 2023!
&lt;/div&gt;

{{int:Feedback-thanks-title}} &lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Community Tech, [[m:User:STei (WMF)|STei (WMF)]]&lt;/bdi&gt; 17:44, 15. децембар 2022. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Sannita (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Community_Wishlist_list_for_non-Wikipedias&amp;oldid=24239678 --&gt;

== Poll regarding January 2023 Wikisource Community meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!
 
We will be organizing the '''January 2023  [[:m:Wikisource Community meetings|Wikisource Community meeting]]''' in the last week of January and we need your help to decide on a time and date that works best for the most number of people. Kindly '''share your availabilities''' at the wudele link below: 
 
https://wudele.toolforge.org/5tauCFqk8NJQBcBv
 
Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Community meetings|the page on Meta-wiki]] and '''suggest topics for the agenda'''.
 
Regards

[[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]] and [[:m:User:PMenon-WMF|PMenon-WMF]]
 
&lt;small&gt;Sent via [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 04:49, 20. јануар 2023. (CET)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGill (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=24128105 --&gt;

== Invitation to join Wikisource Community meeting (28 January 2023) ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!

We are the hosting the first [[:m:Wikisource Community meetings|Wikisource Community meeting]] of the year on '''28th January 2023 at 12 PM UTC / 5:30 PM IST''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1674907242 check your local time]) according to the [https://wudele.toolforge.org/5tauCFqk8NJQBcBv wudele poll].

The first half of the meeting will be focused on non-technical updates and conversations like events, conferences, proofread-a-thons and collaborations. The second half will be focused on technical updates and conversations, such as talking about major challenges faced by Wikisource communities, similar to the ones conducted in previous Triage meetings.

If you are interested in joining the meeting, kindly leave a message on '''sgill@wikimedia.org''' and we will add you to the calendar invite.

Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Community meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest any other topics for the agenda.

Regards

[[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]], [[:m:User:PMenon-WMF|PMenon-WMF]], [[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]], and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]

&lt;small&gt; Sent using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 14:03, 25. јануар 2023. (CET)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGill (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=24128105 --&gt;

== Global ban for PlanespotterA320/RespectCE ==

Per the [[m:Global bans|Global bans]] policy, I'm informing the project of this request for comment: [[m:Requests for comment/Global ban for PlanespotterA320 (2) ]] about banning a member from your community. Thank you.--[[User:Lemonaka|Lemonaka]] ([[User talk:Lemonaka|talk]]) 21:40, 6 February 2023 (UTC)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Zabe@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Lemonaka/Massmessagelist&amp;oldid=24501599 --&gt;

== Poll regarding February 2023 Wikisource Community meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!
 
We will be organizing this month’s [[:m:Wikisource Community meetings|Wikisource Community meeting]] in the last week of February and we need your help to decide on a time and date that works best for the most number of people. Kindly share your availabilities at the Wudele link below: 
 
https://wudele.toolforge.org/qDEHHRJRNJLmwsi4
 
Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Community meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest topics for the agenda.
 
Regards
[[:m:User:PMenon-WMF|PMenon-WMF]] and [[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]]

[[User:PMenon-WMF|PMenon-WMF]] ([[User talk:PMenon-WMF|talk]]) 08:08, 14. фебруар 2023. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:PMenon-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=24128105 --&gt;

== Editing news 2023 #1 ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;message&quot;/&gt;&lt;i&gt;[[m:Special:MyLanguage/VisualEditor/Newsletter/2023/February|Read this in another language]] • [[m:Special:MyLanguage/VisualEditor/Newsletter|Subscription list for this multilingual newsletter]]&lt;/i&gt;

This newsletter includes two key updates about the [[mw:Special:MyLanguage/Editing team|Editing]] team's work:

# The Editing team will finish adding new features to the [[mw:Special:MyLanguage/Talk pages project|Talk pages project]] and deploy it.
# They are beginning a new project, [[mw:Special:MyLanguage/Edit check|Edit check]].

&lt;strong&gt;Talk pages project&lt;/strong&gt;
[[File:Page Frame Features on desktop.png|alt=Screenshot showing the talk page design changes that are currently available as beta features at all Wikimedia wikis. These features include information about the number of people and comments within each discussion.|thumb|300px|Some of the upcoming changes]]

The Editing team is nearly finished with this first phase of the [[mw:Special:MyLanguage/Talk_pages_project|Talk pages project]]. Nearly all [[mw:Special:MyLanguage/Talk pages project/Usability|new features]] are available now in the [[Special:Preferences#mw-prefsection-betafeatures|Beta Feature for {{int:discussiontools-preference-label}}]].

It will show information about how active a discussion is, such as the date of the most recent comment. There will soon be a new &quot;{{int:skin-action-addsection}}&quot; button. You will be able to turn them off at [[Special:Preferences#mw-prefsection-editing-discussion]]. Please [[mw:Special:MyLanguage/Talk:Talk_pages_project/Usability#c-PPelberg_(WMF)-20230215001000-Feedback:_Proposed_Revisions_to_%22Add_topic%22_button|tell them what you think]].

[[File:Daily edit completion rates mobile talk pages.png|thumb|300px|Daily edit completion rate by test group: DiscussionTools (test group) and MobileFrontend overlay (control group)]]

An A/B test for [[mw:Special:MyLanguage/Talk pages project/Mobile|{{int:discussiontools-preference-label}} on the mobile site]] has finished. Editors were [[mw:Special:MyLanguage/Talk_pages_project/Mobile#Status_Updates|more successful with {{int:discussiontools-preference-label}}]]. The Editing team is enabling these features for all editors on the mobile site.

&lt;strong&gt;New Project: Edit Check&lt;/strong&gt;

The Editing team is beginning [[mw:Special:MyLanguage/Edit check|a project to help new editors of Wikipedia]]. It will help people identify some problems before they click &quot;{{int:publishchanges}}&quot;. The first tool will encourage people to add references when they add new content. Please [[mw:Special:MyLanguage/Help:Watchlist|watch]] that page for more information. You can [[mw:Special:MyLanguage/Editing_team/Community_Conversations#20230303|join a conference call on 3&amp;nbsp;March&amp;nbsp;2023]] to learn more.&lt;section end=&quot;message&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

–[[User:Whatamidoing (WMF)|Whatamidoing (WMF)]] ([[User talk:Whatamidoing (WMF)|{{int:Talkpagelinktext}}]]) 00:25, 23. фебруар 2023. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/VisualEditor/Newsletter/Wikis_with_VE&amp;oldid=24611966 --&gt;

== Invitation for February 2023 Wikisource Community Meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!

We are the hosting this month's [[:m:Wikisource Community meetings|Wikisource Community meeting]] on '''26th February 2023 at 11 AM UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1677409215 check your local time]) according to the [https://wudele.toolforge.org/qDEHHRJRNJLmwsi4 wudele poll].

The first half of the meeting will be focused on non-technical updates and conversations like events, conferences, proofread-a-thons and collaborations. The second half will be focused on technical updates and conversations, such as talking about major challenges faced by Wikisource communities, similar to the ones conducted in previous Community meetings.

If you are interested in joining the meeting, kindly leave a message on '''sgill@wikimedia.org''' and we will add you to the calendar invite.

Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Community meetings#February_2023_meeting|the page on Meta-wiki]] and suggest any other topics for the agenda.

Regards

[[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]], [[:m:User:PMenon-WMF|PMenon-WMF]], [[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]], and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:PMenon-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=24128105 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Your wiki will be in read only soon&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;server-switch&quot;/&gt;&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;

[[:m:Special:MyLanguage/Tech/Server switch|Read this message in another language]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-Tech%2FServer+switch&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]

The [[foundation:|Wikimedia Foundation]] tests the switch between its first and secondary data centers. This will make sure that Wikipedia and the other Wikimedia wikis can stay online even after a disaster. To make sure everything is working, the Wikimedia Technology department needs to do a planned test. This test will show if they can reliably switch from one data centre to the other. It requires many teams to prepare for the test and to be available to fix any unexpected problems. 

All traffic will switch on '''{{#time:j xg|2023-03-01|en}}'''. The test will start at '''[https://zonestamp.toolforge.org/{{#time:U|2023-03-01T14:00|en}} {{#time:H:i e|2023-03-01T14:00}}]'''.

Unfortunately, because of some limitations in [[mw:Manual:What is MediaWiki?|MediaWiki]], all editing must stop while the switch is made. We apologize for this disruption, and we are working to minimize it in the future. 

'''You will be able to read, but not edit, all wikis for a short period of time.'''

*You will not be able to edit for up to an hour on {{#time:l j xg Y|2023-03-01|en}}.
*If you try to edit or save during these times, you will see an error message. We hope that no edits will be lost during these minutes, but we can't guarantee it. If you see the error message, then please wait until everything is back to normal. Then you should be able to save your edit. But, we recommend that you make a copy of your changes first, just in case.

''Other effects'':

*Background jobs will be slower and some may be dropped. Red links might not be updated as quickly as normal. If you create an article that is already linked somewhere else, the link will stay red longer than usual. Some long-running scripts will have to be stopped.
* We expect the code deployments to happen as any other week. However, some case-by-case code freezes could punctually happen if the operation require them afterwards.
* [[mw:Special:MyLanguage/GitLab|GitLab]] will be unavailable for about 90 minutes.

This project may be postponed if necessary.  You can [[wikitech:Switch_Datacenter|read the schedule at wikitech.wikimedia.org]]. Any changes will be announced in the schedule. There will be more notifications about this. A banner will be displayed on all wikis 30 minutes before this operation happens. '''Please share this information with your community.'''&lt;/div&gt;&lt;section end=&quot;server-switch&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;span dir=ltr&gt;[[m:User:Trizek (WMF)|Trizek (WMF)]] ([[m:User talk:Trizek (WMF)|{{int:talk}}]])&lt;/span&gt; 22:21, 27. фебруар 2023. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=24390465 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Wikimania 2023 Welcoming Program Submissions&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;wikimania-program-submissions&quot;/&gt;[[File:Wikimedia_Singapore_Logo.svg|right|frameless]]Do you want to host an in-person or virtual session at Wikimania 2023? Maybe a hands-on workshop, a lively discussion, a fun performance, a catchy poster, or a memorable lightning talk? [[wmania:Special:MyLanguage/2023:Program/Submissions|'''Submissions are open until March 28''']]. The event will have dedicated hybrid blocks, so virtual submissions and pre-recorded content are also welcome. If you have any questions, please join us at an upcoming conversation on March 12 or 19, or reach out by email at wikimania@wikimedia.org or on Telegram. More information on-wiki.&lt;section end=&quot;wikimania-program-submissions&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:CKoerner (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=24390465 --&gt;

== Poll regarding March 2023 Wikisource Community meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!

We will be organizing this month’s [[:m:Wikisource Community meetings|Wikisource Community meeting]] in the last week of March and we need your help to decide on a time and date that works best for the most number of people. Kindly share your availabilities at the wudele link below: 

https://wudele.toolforge.org/U2feqmZBy62FJjVd

Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Community meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest topics for the agenda.

Regards

[[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]] and [[:m:User:PMenon-WMF|PMenon-WMF]]
 
&lt;small&gt;Sent via [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 06:31, 19. март 2023. (CET)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:PMenon-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=24128105 --&gt;

== March 2023 Wikisource Community meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!

We are the hosting this month’s [[:m:Wikisource Community meetings|Wikisource Community meeting]] on '''27th March 2023 at 10 AM UTC / 3:30 PM IST''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1679911241 check your local time]) according to the [https://wudele.toolforge.org/U2feqmZBy62FJjVd wudele poll].

The first half of the meeting will be focused on non-technical updates and conversations like events, conferences, proofread-a-thons and collaborations. The second half will be focused on technical updates and conversations, such as talking about major challenges faced by Wikisource communities, similar to the ones conducted in previous Community meetings.

If you are interested in joining the meeting, kindly leave a message on '''sgill@wikimedia.org''' and we will add you to the calendar invite.

Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Community meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest any other topics for the agenda.

Regards

[[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]], [[:m:User:PMenon-WMF|PMenon-WMF]], [[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]], and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]

&lt;small&gt; Sent using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 11:01, 25. март 2023. (CET)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:PMenon-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=24128105 --&gt;

== Poll regarding April 2023 Wikisource Community meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!
 
We will be organizing this month’s [[:m:Wikisource Community meetings|Wikisource Community meeting]] in the last week of April and we need your help to decide on a time and date that works best for the most number of people. Kindly share your availabilities at the wudele link below: 
 
https://wudele.toolforge.org/kXlPUgNFBo8TdWE9
 
Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Community meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest topics for the agenda.
 
Regards

[[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]] and [[:m:User:PMenon-WMF|PMenon-WMF]]
 
&lt;small&gt;Sent via [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор са корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 17:47, 14. април 2023. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:PMenon-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=24128105 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Your wiki will be in read-only soon&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;server-switch&quot;/&gt;&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;

[[:m:Special:MyLanguage/Tech/Server switch|Read this message in another language]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-Tech%2FServer+switch&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]

The [[foundation:|Wikimedia Foundation]] tests the switch between its first and secondary data centers. This will make sure that Wikipedia and the other Wikimedia wikis can stay online even after a disaster. To make sure everything is working, the Wikimedia Technology department needs to do a planned test. This test will show if they can reliably switch from one data centre to the other. It requires many teams to prepare for the test and to be available to fix any unexpected problems. 

All traffic will switch on '''{{#time:j xg|2023-04-26|en}}'''. The test will start at '''[https://zonestamp.toolforge.org/{{#time:U|2023-04-26T14:00|en}} {{#time:H:i e|2023-04-26T14:00}}]'''.

Unfortunately, because of some limitations in [[mw:Manual:What is MediaWiki?|MediaWiki]], all editing must stop while the switch is made. We apologize for this disruption, and we are working to minimize it in the future. 

'''You will be able to read, but not edit, all wikis for a short period of time.'''

*You will not be able to edit for up to an hour on {{#time:l j xg Y|2023-04-26|en}}.
*If you try to edit or save during these times, you will see an error message. We hope that no edits will be lost during these minutes, but we can't guarantee it. If you see the error message, then please wait until everything is back to normal. Then you should be able to save your edit. But, we recommend that you make a copy of your changes first, just in case.

''Other effects'':

*Background jobs will be slower and some may be dropped. Red links might not be updated as quickly as normal. If you create an article that is already linked somewhere else, the link will stay red longer than usual. Some long-running scripts will have to be stopped.
* We expect the code deployments to happen as any other week. However, some case-by-case code freezes could punctually happen if the operation require them afterwards.
* [[mw:Special:MyLanguage/GitLab|GitLab]] will be unavailable for about 90 minutes.

This project may be postponed if necessary.  You can [[wikitech:Switch_Datacenter|read the schedule at wikitech.wikimedia.org]]. Any changes will be announced in the schedule. There will be more notifications about this. A banner will be displayed on all wikis 30 minutes before this operation happens. '''Please share this information with your community.'''&lt;/div&gt;&lt;section end=&quot;server-switch&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]]&lt;/bdi&gt; 02:42, 21. април 2023. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Non-Technical_Village_Pumps_distribution_list&amp;oldid=24748237 --&gt;

== Invitation for April 2023 Wikisource Community Meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!

We are the hosting this month’s [[:m:Wikisource Community meetings|Wikisource Community meeting]] on '''25th April 2023 at 8 AM UTC / 1:30 PM IST''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1682409646 check your local time]) according to the [https://wudele.toolforge.org/kXlPUgNFBo8TdWE9 wudele poll].

The first half of the meeting will be focused on non-technical updates and conversations like events, conferences, proofread-a-thons and collaborations. The second half will be focused on technical updates and conversations, such as talking about major challenges faced by Wikisource communities, similar to the ones conducted in previous Community meetings.

There are going to be updates about Transkribus and we will be sharing more information during the meeting.

If you are interested in joining the meeting, kindly leave a message on ''swilson@wikimedia.org''' and we will add you to the calendar invite.

Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Community meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest any other topics for the agenda.

Regards

[[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]], [[:m:User:PMenon-WMF|PMenon-WMF]], [[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]], and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:PMenon-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=24128105 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Seeking volunteers for the next step in the Universal Code of Conduct process&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt; 
:''&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;[[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/U4C Building Committee/Nominations/Announcement|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Universal Code of Conduct/U4C Building Committee/Nominations/Announcement}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]&lt;/div&gt;''

Hello,

As follow-up to [https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/wikimedia-l@lists.wikimedia.org/message/IOMVS7W75ZYMABQGOQ2QH2JAURC3CHGH/ the message about the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines] by Wikimedia Foundation Board of Trustees Vice Chair, Shani Evenstein Sigalov, I am reaching out about the next steps. I want to bring your attention to the next stage of the Universal Code of Conduct process, which is forming a building committee for the Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C). I invite community members with experience and deep interest in community health and governance to nominate themselves to be part of the U4C building committee, which needs people who are:

* Community members in good standing
* Knowledgeable about movement community processes, such as, but not limited to, policy drafting, participatory decision making, and application of existing rules and policies on Wikimedia projects
* Aware and appreciative of the diversity of the movement, such as, but not limited to, languages spoken, identity, geography, and project type
* Committed to participate for the entire U4C Building Committee period from mid-May - December 2023
* Comfortable with engaging in difficult, but productive conversations
* Confidently able to communicate in English

The Building Committee shall consist of volunteer community members, affiliate board or staff, and Wikimedia Foundation staff.

The Universal Code of Conduct has been a process strengthened by the skills and knowledge of the community and I look forward to what the U4C Building Committee creates. If you are interested in joining the Building Committee, please either [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/U4C_Building_Committee/Nominations|sign up on the Meta-Wiki page]], or contact ucocproject[[File:At sign.svg|16x16px|link=|(_AT_)]]wikimedia.org by May 12, 2023. '''[[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/U4C_Building_Committee|Read more on Meta-Wiki]]'''.

Best regards,&lt;br /&gt;&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[User:Xeno (WMF)|Xeno (WMF)]] 21:01, 26. април 2023. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Xeno (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=24941045 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Selection of the U4C Building Committee&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
The next stage in the Universal Code of Conduct process is establishing a Building Committee to create the charter for the Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C). The Building Committee has been selected. [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/U4C_Building_Committee|Read about the members and the work ahead on Meta-wiki]].&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

-- [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Project|UCoC Project Team]], 06:21, 27. мај 2023. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=25018085 --&gt;

== Poll for June Wikisource Community meeting (Europe and Americas-friendly) ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!
 
We will be organizing this month's [[:m:Wikisource Community meetings|Wikisource Community meeting]] in the last week of June and we need your help to decide on a time and date that works best for the most number of people. Kindly share your availabilities at the wudele link below by 22nd June 2023: 

https://wudele.toolforge.org/BsgqYumphlryxu37
 
Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Community meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest topics for the agenda.
 
Regards

[[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]] and [[:m:User:PMenon-WMF|PMenon-WMF]]
 
&lt;small&gt;Sent via [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 17:08, 16. јун 2023. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGill (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=24128105 --&gt;

== Invitation for June 2023 Wikisource Community Meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!

We are the hosting this month’s [[:m:Wikisource Community meetings|Wikisource Community meeting]] on '''26 June 2023, 5 PM UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1687798850 check your local time]) according to the [https://wudele.toolforge.org/BsgqYumphlryxu37 wudele poll].

The first half of the meeting will be focused on non-technical updates and conversations like events, conferences, proofread-a-thons and collaborations. The second half will be focused on technical updates and conversations, such as talking about major challenges faced by Wikisource communities, similar to the ones conducted in previous Community meetings.

If you are interested in joining the meeting, kindly leave a message on '''sgill@wikimedia.org''' and we will add you to the calendar invite.

Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Community meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest any other topics for the agenda.

Regards

[[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]], [[:m:User:PMenon-WMF|PMenon-WMF]], [[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]], and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]

&lt;small&gt; Sent using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 12:17, 21. јун 2023. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:PMenon-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=24128105 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt; Announcing the new Elections Committee members&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt; 
:''[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections committee/Nominatons/2023/Announcement - new members|You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]]''
:''&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections committee/Nominatons/2023/Announcement - new members|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Wikimedia Foundation elections committee/Nominatons/2023/Announcement - new members}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]&lt;/div&gt;''
Hello there, 

We are glad to announce [[listarchive:list/wikimedia-l@lists.wikimedia.org/message/4TALOUFPAP2VDBR27GKRVOP7IGQYU3DB/|the new members and advisors of the Elections Committee]]. The [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections_committee|Elections Committee]] assists with the design and implementation of the process to select Community- and Affiliate-Selected trustees for the Wikimedia Foundation Board of Trustees. After an open nomination process, the strongest candidates spoke with the Board and four candidates were asked to join the Elections Committee. Four other candidates were asked to participate as advisors. 

Thank you to all the community members who submitted their names for consideration. We look forward to working with the Elections Committee in the near future.

On behalf of the Wikimedia Foundation Board of Trustees,&lt;br /&gt;&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[m:User:RamzyM (WMF)|RamzyM (WMF)]] 20:00, 28. јун 2023. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=25018085 --&gt;

== Deploying the Phonos in-line audio player to your Wiki ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
{{int:Hello}}!

Apologies if this message is not in your language, {{int:Please help translate}} to your language.

This wiki will soon be able to use the [[mw:Help:Extension:Phonos#Inline_audio_player_mode|inline audio player]] implemented by the [[mw:Extension:Phonos|Phonos]] extension. This is part of fulfilling a wishlist proposal of providing [[m:Community_Wishlist_Survey_2022/Multimedia_and_Commons/Audio_links_that_play_on_click|audio links that play on click]].

With the inline audio player, you can add text-to-speech audio snippets to wiki pages by simply using a tag:
&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;
&lt;phonos file=&quot;audio file&quot; label=&quot;Listen&quot;/&gt;
&lt;/syntaxhighlight&gt;
The above tag will show the text next to a speaker icon, and clicking on it will play the audio instantly without taking you to another page. A common example where you can use this feature is in adding pronunciation to words as illustrated on the [[wiktionary:en:English#Pronunciation|English Wiktionary]] below.

&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;
{{audio|en|En-uk-English.oga|Audio (UK)}}
&lt;/syntaxhighlight&gt;

Could become:

&lt;syntaxhighlight lang=&quot;wikitext&quot;&gt;
&lt;phonos file=&quot;En-uk-English.oga&quot; label=&quot;Audio (UK)&quot;/&gt;
&lt;/syntaxhighlight&gt;

The inline audio player will be available in your wiki in 2 weeks time; in the meantime, we would like you to [[mw:Special:MyLanguage/Help:Extension:Phonos|read about the features]] and give us feedback or ask questions about it in this [[mw:Help_talk:Extension:Phonos|talk page]].

Thank you!&lt;/div&gt;
&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[m:User:UOzurumba (WMF)|UOzurumba (WMF)]], on behalf of the Foundation's Language team&lt;/bdi&gt;
&lt;/div&gt;

04:26, 27. јул 2023. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:UOzurumba (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:UOzurumba_(WMF)/sandbox_announcement_list_(In-line_audio_player)&amp;oldid=25350821 --&gt;

== Poll regarding August 2023 Wikisource Community meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!
 
We will be organizing this month’s [[:m:Wikisource Community meetings|Wikisource Community meeting]] in the last week of August and we need your help to decide on a time and date that works best for the most number of people. Kindly share your availability at the wudele link below: 

https://wudele.toolforge.org/U9b5TC4QJMPuu1tY

Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Community meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest topics for the agenda.
 
Regards

[[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]] and [[:m:User:PMenon-WMF|PMenon-WMF]]
 
&lt;small&gt;Sent via [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 12:53, 12. август 2023. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:PMenon-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=24128105 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Review the Charter for the Universal Code of Conduct Coordinating Committee&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt; 
:''&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;[[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/U4C Building Committee/Announcement - Review|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Universal Code of Conduct/U4C Building Committee/Announcement - Review}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]&lt;/div&gt;''
Hello all,

I am pleased to share the next step in the [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal Code of Conduct|Universal Code of Conduct]] work. The [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) draft charter]] is now ready for your review. 

The [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal Code of Conduct/Enforcement guidelines|Enforcement Guidelines]] require a [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines#4.5_U4C_Building_Committee|Building Committee]] form to draft a charter that outlines procedures and details for a global committee to be called the [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines#4._UCoC_Coordinating_Committee_(U4C)|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]]. Over the past few months, the U4C Building Committee worked together as a group to discuss and draft the U4C charter. The U4C Building Committee welcomes feedback about the draft charter now through 22 September 2023. After that date, the U4C Building Committee will revise the charter as needed and a community vote will open shortly afterward.

Join the conversation during the [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/U4C Building Committee#Conversation hours|conversation hours]] or on [[m:Talk:Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter|Meta-wiki]].

Best,&lt;br /&gt;&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[m:User:RamzyM (WMF)|RamzyM (WMF)]], on behalf of the U4C Building Committee, 17:35, 28. август 2023. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=25392152 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Your wiki will be in read-only soon&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;server-switch&quot;/&gt;&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;

[[:m:Special:MyLanguage/Tech/Server switch|Read this message in another language]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-Tech%2FServer+switch&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]

The [[foundation:|Wikimedia Foundation]] will switch the traffic between its data centers. This will make sure that Wikipedia and the other Wikimedia wikis can stay online even after a disaster. To make sure everything is working, the Wikimedia Technology department needs to do a planned test. This test will show if they can reliably switch from one data centre to the other. It requires many teams to prepare for the test and to be available to fix any unexpected problems. 

All traffic will switch on '''{{#time:j xg|2023-09-20|en}}'''. The test will start at '''[https://zonestamp.toolforge.org/{{#time:U|2023-09-20T14:00|en}} {{#time:H:i e|2023-09-20T14:00}}]'''.

Unfortunately, because of some limitations in [[mw:Special:MyLanguage/Manual:What is MediaWiki?|MediaWiki]], all editing must stop while the switch is made. We apologize for this disruption, and we are working to minimize it in the future. 

'''You will be able to read, but not edit, all wikis for a short period of time.'''

*You will not be able to edit for up to an hour on {{#time:l j xg Y|2023-09-20|en}}.
*If you try to edit or save during these times, you will see an error message. We hope that no edits will be lost during these minutes, but we can't guarantee it. If you see the error message, then please wait until everything is back to normal. Then you should be able to save your edit. But, we recommend that you make a copy of your changes first, just in case.

''Other effects'':

*Background jobs will be slower and some may be dropped. Red links might not be updated as quickly as normal. If you create an article that is already linked somewhere else, the link will stay red longer than usual. Some long-running scripts will have to be stopped.
* We expect the code deployments to happen as any other week. However, some case-by-case code freezes could punctually happen if the operation require them afterwards.
* [[mw:Special:MyLanguage/GitLab|GitLab]] will be unavailable for about 90 minutes.

This project may be postponed if necessary. You can [[wikitech:Switch_Datacenter|read the schedule at wikitech.wikimedia.org]]. Any changes will be announced in the schedule. There will be more notifications about this. A banner will be displayed on all wikis 30 minutes before this operation happens. '''Please share this information with your community.'''&lt;/div&gt;&lt;section end=&quot;server-switch&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

[[User:Trizek (WMF)|Trizek_(WMF)]] ([[m:User talk:Trizek (WMF)|talk]]) 11:24, 15. септембар 2023. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Non-Technical_Village_Pumps_distribution_list&amp;oldid=25018086 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;== Opportunities open for the Affiliations Committee, Ombuds commission, and the Case Review Committee  ==&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;div style=&quot;margin:.2em 0 .5em;margin-{{#switch:{{PAGELANGUAGE}}|ar|arc|ary|arz|azb|bcc|bgn|ckb|bqi|dv|fa|fa-af|glk|ha-arab|he|kk-arab|kk-cn|ks|ku-arab|ms-arab|mzn|pnb|prd|ps|sd|ug|ur|ydd|yi=right|left}}:3ex;&quot;&gt;
[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation Legal department/Committee appointments/Announcement/Short|''You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.'']]

''&lt;span class=&quot;plainlinks&quot;&gt;[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation Legal department/Committee appointments/Announcement/Short|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Wikimedia Foundation Legal department/Committee appointments/Announcement/Short}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]&lt;/span&gt;''&lt;/div&gt;

Hi everyone! The [[m:Special:MyLanguage/Affiliations Committee|Affiliations Committee]] (AffCom), [[m:Special:MyLanguage/Ombuds_commission|Ombuds commission]] (OC), and the [[m:Special:MyLanguage/Trust_and_Safety/Case_Review_Committee|Case Review Committee]] (CRC) are looking for new members. These volunteer groups provide important structural and oversight support for the community and movement. People are encouraged to nominate themselves or encourage others they feel would contribute to these groups to apply. There is more information about the roles of the groups, the skills needed, and the opportunity to apply on the [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation Legal department/Committee appointments|'''Meta-wiki page''']]. 

On behalf of the Committee Support team,&lt;br /&gt;&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
~ [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 18:41, 9. октобар 2023. (CEST) &lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=25570445 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Review and comment on the 2024 Wikimedia Foundation Board of Trustees selection rules package&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
:''[[m:Special:MyLanguage/wiki/Wikimedia Foundation elections/2024/Announcement/Rules package review - short| You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]]''
:''&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;[[m:Special:MyLanguage/wiki/Wikimedia Foundation elections/2024/Announcement/Rules package review - short|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:wiki/Wikimedia Foundation elections/2024/Announcement/Rules package review - short}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]&lt;/div&gt;''
Dear all, 

Please review and comment on the Wikimedia Foundation Board of Trustees selection rules package from now until 29 October 2023. The selection rules package was based on older versions by the Elections Committee and will be used in the 2024 Board of Trustees selection. Providing your comments now will help them provide a smoother, better Board selection process. [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2024|More on the Meta-wiki page]].

Best,

Katie Chan &lt;br&gt;
Chair of the Elections Committee&lt;br /&gt;&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

03:13, 17. октобар 2023. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=25570445 --&gt;

== Invitation for Wikisource Community Meeting October 2023 ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!

We are the hosting this month’s [[:m:Wikisource Community meetings|Wikisource Community meeting]] on '''28 October 2023, 7 AM UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1698483600 check your local time]). This meeting time is Eastern Hemisphere-focused and we will alternate the meeting times every month.

The first half of the meeting will be focused on non-technical updates and conversations like events, conferences, proofread-a-thons and collaborations. The second half will be focused on technical updates and conversations, such as talking about major challenges faced by Wikisource communities, similar to the ones conducted in previous Community meetings.

If you are interested in joining the meeting, kindly leave a message on '''sgill@wikimedia.org''' and we will add you to the calendar invite.

Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Community meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest any other topics for the agenda.

Regards
[[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]], [[:m:User:PMenon-WMF|PMenon-WMF]], [[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]], and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]

&lt;small&gt; Sent using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 16:11, 18. октобар 2023. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:PMenon-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=24128105 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;(New) Feature on [[mw:Special:MyLanguage/Help:Extension:Kartographer|Kartographer]]: Adding geopoints via QID&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;Body&quot;/&gt;Since September 2022, it is possible to create geopoints using a QID. Many wiki contributors have asked for this feature, but it is not being used much. Therefore, we would like to remind you about it. More information can be found on the [[M:WMDE_Technical_Wishes/Geoinformation/Geopoints via QID|project page]]. If you have any comments, please let us know on the [[M:Talk:WMDE Technical Wishes/Geoinformation/Geopoints via QID|talk page]]. – Best regards, the team of Technical Wishes at Wikimedia Deutschland
&lt;section end=&quot;Body&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

[[M:User:Thereza Mengs (WMDE)|Thereza Mengs (WMDE)]] 13:31, 13. децембар 2023. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Thereza Mengs (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=WMDE_Technical_Wishes/Technical_Wishes_News_list_all_village_pumps&amp;oldid=25955829 --&gt;

== Do you use Wikidata in Wikimedia sibling projects? Tell us about your experiences ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
''Note: Apologies for cross-posting and sending in English.''

Hello, the '''[[m:WD4WMP|Wikidata for Wikimedia Projects]]''' team at Wikimedia Deutschland would like to hear about your experiences using Wikidata in the sibling projects. If you are interested in sharing your opinion and insights, please consider signing up for an interview with us in this '''[https://wikimedia.sslsurvey.de/Wikidata-for-Wikimedia-Interviews Registration form]'''.&lt;br&gt; 
''Currently, we are only able to conduct interviews in English.''

The front page of the form has more details about what the conversation will be like, including how we would '''compensate''' you for your time.

For more information, visit our ''[[m:WD4WMP/AddIssue|project issue page]]'' where you can also share your experiences in written form, without an interview.&lt;br&gt;We look forward to speaking with you, [[m:User:Danny Benjafield (WMDE)|Danny Benjafield (WMDE)]] ([[m:User talk:Danny Benjafield (WMDE)|talk]]) 08:53, 5 January 2024 (UTC)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Danny Benjafield (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Global_message_delivery/Targets/WD4WMP/ScreenerInvite&amp;oldid=26027495 --&gt;

== Reusing references: Can we look over your shoulder? ==

''Apologies for writing in English.''

The Technical Wishes team at Wikimedia Deutschland is planning to [[m:WMDE Technical Wishes/Reusing references|make reusing references easier]]. For our research, we are looking for wiki contributors willing to show us how they are interacting with references.

* The format will be a 1-hour video call, where you would share your screen. [https://wikimedia.sslsurvey.de/User-research-into-Reusing-References-Sign-up-Form-2024/en/ More information here].
* Interviews can be conducted in English, German or Dutch.
* [[mw:WMDE_Engineering/Participate_in_UX_Activities#Compensation|Compensation is available]].
* Sessions will be held in January and February.
* [https://wikimedia.sslsurvey.de/User-research-into-Reusing-References-Sign-up-Form-2024/en/ Sign up here if you are interested.]
* Please note that we probably won’t be able to have sessions with everyone who is interested. Our UX researcher will try to create a good balance of wiki contributors, e.g. in terms of wiki experience, tech experience, editing preferences, gender, disability and more. If you’re a fit, she will reach out to you to schedule an appointment.

We’re looking forward to seeing you, [[m:User:Thereza Mengs (WMDE)| Thereza Mengs (WMDE)]]
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Thereza Mengs (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=WMDE_Technical_Wishes/Technical_Wishes_News_list_all_village_pumps&amp;oldid=25956752 --&gt;

== Invitation to join January Wikisource Community Meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!

We are the hosting this month’s [[:m:Wikisource Community meetings|Wikisource Community meeting]] on '''27 January 2024, 3 PM UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1706367600 check your local time]).

As we gear up for our upcoming Wikisource Community meeting, we are excited to share some additional information with you.

The meetings will now be held on the last Saturday of each month. We understand the importance of accommodating different time zones, so to better cater to our global community, we've decided to alternate meeting times. The meeting will take place at 3 pm UTC this month, and next month it will be scheduled for 7 am UTC on the last Saturday. This rotation will continue, allowing for a balanced representation of different time zones.

As always, the meeting agenda will be divided into two halves. The first half of the meeting will focus on non-technical updates, including discussions about events, conferences, proofread-a-thons, and collaborations. The second half will delve into technical updates and conversations, addressing major challenges faced by Wikisource communities, similar to our previous Community meetings.

If you are interested in joining the meeting, kindly leave a message on '''klawal-ctr@wikimedia.org''' and we will add you to the calendar invite.

Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Community meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest any other topics for the agenda.

Regards

[[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]], [[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]], and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]

&lt;small&gt; Sent using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 11:54, 18. јануар 2024. (CET)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:KLawal-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=25768507 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Vote on the Charter for the Universal Code of Conduct Coordinating Committee&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
:''[[m:Special:MyLanguage/wiki/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter/Announcement - voting opens|You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]] [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:wiki/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter/Announcement - voting opens}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]''
Hello all,

I am reaching out to you today to announce that the voting period for the [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] (U4C) Charter is now open. Community members may [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter/Voter_information|cast their vote and provide comments about the charter via SecurePoll]] now through '''2 February 2024'''. Those of you who voiced your opinions during the development of the [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines|UCoC Enforcement Guidelines]] will find this process familiar.

The [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter|current version of the U4C Charter]] is on Meta-wiki with translations available. 

Read the charter, go vote and share this note with others in your community. I can confidently say the U4C Building Committee looks forward to your participation.

On behalf of the UCoC Project team,&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[m:User:RamzyM (WMF)|RamzyM (WMF)]] 19:09, 19. јануар 2024. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=25853527 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Last days to vote on the Charter for the Universal Code of Conduct Coordinating Committee&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
:''[[m:Special:MyLanguage/wiki/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter/Announcement - voting reminder|You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]] [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:wiki/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter/Announcement - voting reminder}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]''
Hello all,

I am reaching out to you today to remind you that the voting period for the [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] (U4C) charter will close on '''2 February 2024'''. Community members may [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter/Voter_information|cast their vote and provide comments about the charter via SecurePoll]]. Those of you who voiced your opinions during the development of the [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines|UCoC Enforcement Guidelines]] will find this process familiar.

The [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter|current version of the U4C charter]] is on Meta-wiki with translations available. 

Read the charter, go vote and share this note with others in your community. I can confidently say the U4C Building Committee looks forward to your participation.

On behalf of the UCoC Project team,&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[m:User:RamzyM (WMF)|RamzyM (WMF)]] 18:01, 31. јануар 2024. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=25853527 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Announcing the results of the UCoC Coordinating Committee Charter ratification vote&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
:''[[m:Special:MyLanguage/wiki/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter/Announcement - results|You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]] [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:wiki/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter/Announcement - results}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]''

Dear all,

Thank you everyone for following the progress of the Universal Code of Conduct. I am writing to you today to announce the outcome of the [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter/Voter_information|ratification vote]] on the [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter|Universal Code of Conduct Coordinating Committee Charter]]. 1746 contributors voted in this ratification vote with 1249 voters supporting the Charter and 420 voters not. The ratification vote process allowed for voters to provide comments about the Charter. 

A report of voting statistics and a summary of voter comments will be published on Meta-wiki in the coming weeks.

Please look forward to hearing about the next steps soon.

On behalf of the UCoC Project team,&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[m:User:RamzyM (WMF)|RamzyM (WMF)]] 19:24, 12. фебруар 2024. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=26160150 --&gt;

== Invitation to join February Wikisource Community Meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!


We are the hosting this month’s [[:m:Wikisource Community meetings|Wikisource Community meeting]] on '''24 February 2024, 7 AM UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1708758000 check your local time]).


The meeting agenda will be divided into two halves. The first half of the meeting will focus on non-technical updates, including discussions about events, conferences, proofread-a-thons, and collaborations. The second half will delve into technical updates and conversations, addressing major challenges faced by Wikisource communities, similar to our previous Community meetings.


If you are interested in joining the meeting, kindly leave a message on '''klawal-ctr@wikimedia.org''' and we will add you to the calendar invite.


Meanwhile, feel free to check out [[:m:Wikisource Community meetings|the page on Meta-wiki]] and suggest any other topics for the agenda.


Regards
[[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]], [[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]], and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]


&lt;small&gt; Sent using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 12:11, 20. фебруар 2024. (CET)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:KLawal-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=25768507 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt; Report of the U4C Charter ratification and U4C Call for Candidates now available&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
:''[[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024/Announcement – call for candidates| You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]] [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024/Announcement – call for candidates}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]''

Hello all,

I am writing to you today with two important pieces of information. First, the [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter/Vote results|report of the comments from the Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) Charter ratification]] is now available. Secondly, the call for candidates for the U4C is open now through April 1, 2024.

The [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] (U4C) is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. Community members are invited to submit their applications for the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, please [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter|review the U4C Charter]].

Per the charter, there are 16 seats on the U4C: eight community-at-large seats and eight regional seats to ensure the U4C represents the diversity of the movement.

Read more and submit your application on [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024|Meta-wiki]].

On behalf of the UCoC project team,&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[m:User:RamzyM (WMF)|RamzyM (WMF)]] 17:25, 5. март 2024. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=26276337 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt; Wikimedia Foundation Board of Trustees 2024 Selection&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
: ''[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2024/Announcement/Selection announcement| You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]]''
: ''&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2024/Announcement/Selection announcement|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Wikimedia Foundation elections/2024/Announcement/Selection announcement}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]&lt;/div&gt;''
Dear all,

This year, the term of 4 (four) Community- and Affiliate-selected Trustees on the Wikimedia Foundation Board of Trustees will come to an end [1]. The Board invites the whole movement to participate in this year’s selection process and vote to fill those seats.

The [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections committee|Elections Committee]] will oversee this process with support from Foundation staff [2]. The Board Governance Committee created a Board Selection Working Group from Trustees who cannot be candidates in the 2024 community- and affiliate-selected trustee selection process composed of Dariusz Jemielniak, Nataliia Tymkiv, Esra'a Al Shafei, Kathy Collins, and Shani Evenstein Sigalov [3]. The group is tasked with providing Board oversight for the 2024 trustee selection process, and for keeping the Board informed. More details on the roles of the Elections Committee, Board, and staff are here [4]. 

Here are the key planned dates:

*  May 2024: Call for candidates and call for questions
*  June 2024: Affiliates vote to shortlist 12 candidates (no shortlisting if 15 or less candidates apply) [5]
*  June-August 2024: Campaign period
*  End of August / beginning of September 2024: Two-week community voting period
*  October–November 2024: Background check of selected candidates
*  Board's Meeting in December 2024: New trustees seated

Learn more about the 2024 selection process - including the detailed timeline, the candidacy process, the campaign rules, and the voter eligibility criteria - on [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2024|this Meta-wiki page]], and make your plan.

'''Election Volunteers'''

Another way to be involved with the 2024 selection process is to be an Election Volunteer. Election Volunteers are a bridge between the Elections Committee and their respective community. They help ensure their community is represented and mobilize them to vote. Learn more about the program and how to join on this [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2024/Election Volunteers|Meta-wiki page]].

Best regards,

[[m:Special:MyLanguage/User:Pundit|Dariusz Jemielniak]] (Governance Committee Chair, Board Selection Working Group)

[1] https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2021/Results#Elected

[2] https://foundation.wikimedia.org/wiki/Committee:Elections_Committee_Charter

[3] https://foundation.wikimedia.org/wiki/Minutes:2023-08-15#Governance_Committee

[4] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections_committee/Roles

[5] Even though the ideal number is 12 candidates for 4 open seats, the shortlisting process will be triggered if there are more than 15 candidates because the 1-3 candidates that are removed might feel ostracized and it would be a lot of work for affiliates to carry out the shortlisting process to only eliminate 1-3 candidates from the candidate list.&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[User:MPossoupe_(WMF)|MPossoupe_(WMF)]]20:57, 12. март 2024. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:MPossoupe (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=26349432 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Your wiki will be in read-only soon&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;server-switch&quot;/&gt;&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;

[[:m:Special:MyLanguage/Tech/Server switch|Read this message in another language]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-Tech%2FServer+switch&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]

The [[foundation:|Wikimedia Foundation]] will switch the traffic between its data centers. This will make sure that Wikipedia and the other Wikimedia wikis can stay online even after a disaster.

All traffic will switch on '''{{#time:j xg|2024-03-20|en}}'''. The test will start at '''[https://zonestamp.toolforge.org/{{#time:U|2024-03-20T14:00|en}} {{#time:H:i e|2024-03-20T14:00}}]'''.

Unfortunately, because of some limitations in [[mw:Special:MyLanguage/Manual:What is MediaWiki?|MediaWiki]], all editing must stop while the switch is made. We apologize for this disruption, and we are working to minimize it in the future. 

'''You will be able to read, but not edit, all wikis for a short period of time.'''

*You will not be able to edit for up to an hour on {{#time:l j xg Y|2024-03-20|en}}.
*If you try to edit or save during these times, you will see an error message. We hope that no edits will be lost during these minutes, but we can't guarantee it. If you see the error message, then please wait until everything is back to normal. Then you should be able to save your edit. But, we recommend that you make a copy of your changes first, just in case.

''Other effects'':

*Background jobs will be slower and some may be dropped. Red links might not be updated as quickly as normal. If you create an article that is already linked somewhere else, the link will stay red longer than usual. Some long-running scripts will have to be stopped.
* We expect the code deployments to happen as any other week. However, some case-by-case code freezes could punctually happen if the operation require them afterwards.
* [[mw:Special:MyLanguage/GitLab|GitLab]] will be unavailable for about 90 minutes.

This project may be postponed if necessary. You can [[wikitech:Switch_Datacenter|read the schedule at wikitech.wikimedia.org]]. Any changes will be announced in the schedule. There will be more notifications about this. A banner will be displayed on all wikis 30 minutes before this operation happens. '''Please share this information with your community.'''&lt;/div&gt;&lt;section end=&quot;server-switch&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

[[user:Trizek (WMF)|Trizek (WMF)]], 01:01, 15. март 2024. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Non-Technical_Village_Pumps_distribution_list&amp;oldid=25636619 --&gt;

== Switching to the Vector 2022 skin ==

[[File:Vector 2022 video-en.webm|thumb]]
''[[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web/Desktop Improvements/Updates/2024-03 for Wikisource|Read this in your language]] • &lt;span class=plainlinks&gt;[https://mediawiki.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-Reading%2FWeb%2FDesktop+Improvements%2FUpdates%2F2024-03+for+Wikisource&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{Int:please-translate}}]&lt;/span&gt; • Please tell other users about these changes''

Hi everyone. We are the [[mw:Special:MyLanguage/Reading/Web|Wikimedia Foundation Web team]]. As you may have read in our previous message, over the past year, we have been getting closer to switching every wiki to the Vector 2022 skin as the new default. In our previous conversations with Wikisource communities, we had identified an issue with the Index namespace that prevented switching the skin on. [[phab:T352162|This issue is now resolved]].

We are now ready to continue and will be deploying on Wikisource wikis on '''March 25th'''. 

To learn more about the new skin and what improvements it introduces, please [[mw:Reading/Web/Desktop Improvements|see our documentation]]. If you have any issues with the skin after the change, if you spot any gadgets not working, or notice any bugs – please comment below! We are also open to joining events like the [[m:Wikisource Community meetings|Wikisource Community meetings]] to talk to you directly. Thank you! [[User:SGrabarczuk (WMF)|SGrabarczuk (WMF)]] ([[User talk:SGrabarczuk (WMF)|&lt;span class=&quot;signature-talk&quot;&gt;разговор&lt;/span&gt;]]) 21:50, 18. март 2024. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SGrabarczuk (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGrabarczuk_(WMF)/sandbox/MM/Varia&amp;oldid=26416927 --&gt;

== Invitation to join March Wikisource Community Meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!

We're excited to announce our upcoming Wikisource Community meeting, scheduled for '''30 March 2024, 3 PM UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1711810800 check your local time]). As always, your participation is crucial to the success of our community discussions.

Similar to previous meetings, the agenda will be split into two segments. The first half will cover non-technical updates, such as events, conferences, proofread-a-thons, and collaborations. In the second half, we'll dive into technical updates and discussions, addressing key challenges faced by Wikisource communities.

'''New Feature: Event Registration!'''  &lt;br /&gt;
Exciting news! We're switching to a new event registration feature for our meetings. You can now register for the event through our dedicated page on Meta-wiki. Simply follow the link below to secure your spot and engage with fellow Wikisource enthusiasts:

[[:m:Event:Wikisource Community Meeting March 2024|Event Registration Page]]

'''Agenda Suggestions:'''  &lt;br /&gt;
Your input matters! Feel free to suggest any additional topics you'd like to see included in the agenda.

If you have any suggestions or would just prefer being added to the meeting the old way,
simply drop a message on '''klawal-ctr@wikimedia.org'''.

Thank you for your continued dedication to Wikisource. We look forward to your active participation in our upcoming meeting.

Best regards,  &lt;br /&gt;
[[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]], [[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]], and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:KLawal-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=25768507 --&gt;

== Invitation to join April Wikisource Community Meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!


We are the hosting this month’s Wikisource Community meeting on '''27 April 2024, 7 AM UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1714201200 check your local time]).


Similar to previous meetings, the agenda will be split into two segments. The first half will cover non-technical updates, such as events, conferences, proofread-a-thons, and collaborations. In the second half, we'll dive into technical updates and discussions, addressing key challenges faced by Wikisource communities.

Simply follow the link below to secure your spot and engage with fellow Wikisource enthusiasts:

[[:m:Event:Wikisource Community Meeting April 2024|Event Registration Page]]

If you have any suggestions or would just prefer being added to the meeting the old way,
simply drop a message on '''klawal-ctr@wikimedia.org'''. 

Thank you for your continued dedication to Wikisource. We look forward to your active participation in our upcoming meeting.

Regards
[[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]], [[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]], and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]


&lt;small&gt; Sent using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 14:21, 22. април 2024. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:KLawal-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=25768507 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Vote now to select members of the first U4C&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
:''[[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024/Announcement – vote opens|You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]] [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024/Announcement – vote opens}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]''

Dear all,

I am writing to you to let you know the voting period for the Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) is open now through May 9, 2024. Read the information on the [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024|voting page on Meta-wiki]] to learn more about voting and voter eligibility.

The Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. Community members were invited to submit their applications for the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, please [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter|review the U4C Charter]].

Please share this message with members of your community so they can participate as well.

On behalf of the UCoC project team,&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[m:User:RamzyM (WMF)|RamzyM (WMF)]] 22:20, 25. април 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=26390244 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Sign up for the language community meeting on May 31st, 16:00 UTC&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;message&quot;/&gt;Hello all,

The next language community meeting is scheduled in a few weeks - May 31st at 16:00 UTC. If you're interested, you can [https://www.mediawiki.org/w/index.php?title=Wikimedia_Language_engineering/Community_meetings#31_May_2024 sign up on this wiki page].

This is a participant-driven meeting, where we share language-specific updates related to various projects, collectively discuss technical issues related to language wikis, and work together to find possible solutions. For example, in the last meeting, the topics included the machine translation service (MinT) and the languages and models it currently supports, localization efforts from the Kiwix team, and technical challenges with numerical sorting in files used on Bengali Wikisource.

Do you have any ideas for topics to share technical updates related to your project? Any problems that you would like to bring for discussion during the meeting? Do you need interpretation support from English to another language? Please reach out to me at ssethi(__AT__)wikimedia.org and [[etherpad:p/language-community-meeting-may-2024|add agenda items to the document here]].

We look forward to your participation!
&lt;section end=&quot;message&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]]&lt;/bdi&gt; 23:23, 14. мај 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SSethi (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=26390244 --&gt;

== Invitation to join May Wikisource Community Meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!

We're excited to announce our upcoming Wikisource Community meeting, scheduled for '''25 May 2024, 3 PM UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1716649200 check your local time]).
As always, your participation is crucial to the success of our community discussions.

Similar to previous meetings, the agenda will be split into two segments. The first half will cover non-technical updates, such as events, conferences, proofread-a-thons, and collaborations. In the second half, we'll dive into technical updates and discussions, addressing key challenges faced by Wikisource communities.

Simply follow the link below to secure your spot and engage with fellow Wikisource enthusiasts:

[[:m:Event:Wikisource Community Meeting May 2024|Event Registration Page]]

Agenda Suggestions:
Your input matters! Feel free to suggest any additional topics you'd like to see included in the agenda.

If you have any suggestions or would just prefer being added to the meeting the old way,
simply drop a message on '''klawal-ctr@wikimedia.org'''.

Thank you for your continued dedication to Wikisource. We look forward to your active participation in our upcoming meeting.

Regards,
[[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]], [[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]], and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]

&lt;small&gt; Sent using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 13:34, 20. мај 2024. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:KLawal-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=25768507 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt; Feedback invited on Procedure for Sibling Project Lifecycle&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
:''[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation Community Affairs Committee/Procedure for Sibling Project Lifecycle/Invitation for feedback (MM)|You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]] [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Wikimedia Foundation Community Affairs Committee/Procedure for Sibling Project Lifecycle/Invitation for feedback (MM)}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]''

[[File:Sibling Project Lifecycle Conversation 3.png|150px|right|link=:m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation Community Affairs Committee/Procedure for Sibling Project Lifecycle]]

Dear community members,

The [[:m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation Community Affairs Committee|Community Affairs Committee]] (CAC) of the [[:m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation Board of Trustees|Wikimedia Foundation Board of Trustees]] invites you to give feedback on a '''[[:m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation Community Affairs Committee/Procedure for Sibling Project Lifecycle|draft Procedure for Sibling Project Lifecycle]]'''. This draft Procedure outlines proposed steps and requirements for opening and closing Wikimedia Sibling Projects, and aims to ensure any newly approved projects are set up for success. This is separate from the procedures for opening or closing language versions of projects, which is handled by the [[:m:Special:MyLanguage/Language committee|Language Committee]] or [[m:Special:MyLanguage/Closing_projects_policy|closing projects policy]]. 

You can find the details on [[:m:Special:MyLanguage/Talk:Wikimedia Foundation Community Affairs Committee/Procedure for Sibling Project Lifecycle#Review|this page]], as well as the ways to give your feedback from today until the end of the day on '''June 23, 2024''', anywhere on Earth. 

You can also share information about this with the interested project communities you work with or support, and you can also help us translate the procedure into more languages, so people can join the discussions in their own language.

On behalf of the CAC,&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[m:User:RamzyM (WMF)|RamzyM (WMF)]] 04:25, 22. мај 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=26390244 --&gt;

== About the UN-decission / о решении ООН ==

&lt;nowiki&gt;[&lt;/nowiki&gt; I'm sorry, the following text in Russian.&lt;nowiki&gt;]&lt;/nowiki&gt;

Только что узнал о решении ООН по &quot;геноциду&quot; в бывшей Югославии этой ночью из новостей.
У меня просто нет слов от этого лицемерия США и их прихвостней.
Слава Богу, что нашлось не мало стран, чьи представители голосовали против этого решения.
Братья-сербы, знайте, что россияне видят вашу борьбу, ценят её и верят, что у вас всё получится!
Мы тажке ценим ваше отношение к россиянам, к конфликту на Украине.

PS к администраторам: я сам один из администраторов ru.wikisource.org и знаю,
что в определённой степени это нарушение правил. Но всё-равно проявите снисхождение. -- [[Корисник:Sergey kudryavtsev|Sergey kudryavtsev]] ([[Разговор с корисником:Sergey kudryavtsev|разговор]]) 07:37, 24. мај 2024. (CEST)

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Announcing the first Universal Code of Conduct Coordinating Committee&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
:''[[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024/Announcement – results|You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]] [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024/Announcement – results}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]''

Hello,

The scrutineers have finished reviewing the vote results. We are following up with the results of the first [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) election]]. 

We are pleased to announce the following individuals as regional members of the U4C, who will fulfill a two-year term:

* North America (USA and Canada)
** –
* Northern and Western Europe
** [[m:Special:MyLanguage/User:Ghilt|Ghilt]]
* Latin America and Caribbean
** –
* Central and East Europe (CEE)
** —
* Sub-Saharan Africa
** –
* Middle East and North Africa
** [[m:Special:MyLanguage/User:Ibrahim.ID|Ibrahim.ID]]
* East, South East Asia and Pacific (ESEAP)
** [[m:Special:MyLanguage/User:0xDeadbeef|0xDeadbeef]]
* South Asia
** –

The following individuals are elected to be community-at-large members of the U4C, fulfilling a one-year term:

* [[m:Special:MyLanguage/User:Barkeep49|Barkeep49]]
* [[m:Special:MyLanguage/User:Superpes15|Superpes15]]
* [[m:Special:MyLanguage/User:Civvì|Civvì]]
* [[m:Special:MyLanguage/User:Luke081515|Luke081515]]
* –
* –
* –
* –

Thank you again to everyone who participated in this process and much appreciation to the candidates for your leadership and dedication to the Wikimedia movement and community.

Over the next few weeks, the U4C will begin meeting and planning the 2024-25 year in supporting the implementation and review of the UCoC and Enforcement Guidelines. Follow their work on [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee|Meta-wiki]].

On behalf of the UCoC project team,&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[m:User:RamzyM (WMF)|RamzyM (WMF)]] 10:15, 3. јун 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=26390244 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;The final text of the Wikimedia Movement Charter is now on Meta&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
:''[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Announcement - Final draft available|You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]] [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Movement Charter/Drafting Committee/Announcement - Final draft available}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]''
Hi everyone,

The final text of the [[m:Special:MyLanguage/Movement Charter|Wikimedia Movement Charter]] is now up on Meta in more than 20 languages for your reading.

'''What is the Wikimedia Movement Charter?'''

The Wikimedia Movement Charter is a proposed document to define roles and responsibilities for all the members and entities of the Wikimedia movement, including the creation of a new body – the Global Council – for movement governance.

'''Join the Wikimedia Movement Charter “Launch Party”'''

Join the [[m:Special:MyLanguage/Event:Movement Charter Launch Party|“Launch Party”]] on '''June 20, 2024''' at '''14.00-15.00 UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1718892000 your local time]). During this call, we will celebrate the release of the final Charter and present the content of the Charter. Join and learn about the Charter before casting your vote.

'''Movement Charter ratification vote'''

Voting will commence on SecurePoll on '''June 25, 2024''' at '''00:01 UTC''' and will conclude on '''July 9, 2024''' at '''23:59 UTC.''' You can read more about the [[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Ratification/Voting|voting process, eligibility criteria, and other details]] on Meta.

If you have any questions, please leave a comment on the [[m:Special:MyLanguage/Talk:Movement Charter|Meta talk page]] or email the MCDC at [mailto:mcdc@wikimedia.org mcdc@wikimedia.org].

On behalf of the MCDC,&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[m:User:RamzyM (WMF)|RamzyM (WMF)]] 10:45, 11. јун 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=26390244 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Voting to ratify the Wikimedia Movement Charter is now open – cast your vote&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
:''[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Announcement - Ratification vote opens|You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]] [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Movement Charter/Drafting Committee/Announcement - Ratification vote opens}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]''
Hello everyone,

The voting to ratify the [[m:Special:MyLanguage/Movement Charter|'''Wikimedia Movement Charter''']] is now open. The Wikimedia Movement Charter is a document to define roles and responsibilities for all the members and entities of the Wikimedia movement, including the creation of a new body – the Global Council – for movement governance.

The final version of the Wikimedia Movement Charter is [[m:Special:MyLanguage/Movement Charter|available on Meta in different languages]] and attached [https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Wikimedia_Movement_Charter_(June_2024).pdf here in PDF format] for your reading.

Voting commenced on SecurePoll on '''June 25, 2024''' at '''00:01 UTC''' and will conclude on '''July 9, 2024''' at '''23:59 UTC'''. Please read more on the [[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Ratification/Voting|voter information and eligibility details]].

After reading the Charter, please [[Special:SecurePoll/vote/398|'''vote here''']] and share this note further.

If you have any questions about the ratification vote, please contact the Charter Electoral Commission at [mailto:cec@wikimedia.org '''cec@wikimedia.org'''].

On behalf of the CEC,&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[m:User:RamzyM (WMF)|RamzyM (WMF)]] 12:52, 25. јун 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=26989444 --&gt;

== Invitation to join June Wikisource Community Meeting ==

Hello fellow Wikisource enthusiasts!

We're excited to announce our upcoming Wikisource Community meeting, scheduled for '''29 June 2024, 7 AM UTC''' ([https://zonestamp.toolforge.org/1719644400 check your local time]).
As always, your participation is crucial to the success of our community discussions.

Similar to previous meetings, the agenda will be split into two segments. The first half will cover non-technical updates, such as events, conferences, proofread-a-thons, and collaborations. In the second half, we'll dive into technical updates and discussions, addressing key challenges faced by Wikisource communities.

Simply follow the link below to secure your spot and engage with fellow Wikisource enthusiasts:


[[:m:Event:Wikisource Community Meeting June 2024|Event Registration Page]]

Agenda Suggestions:
Your input matters! Feel free to suggest any additional topics you'd like to see included in the agenda.

If you have any suggestions or would just prefer being added to the meeting the old way,
simply drop a message on '''sgill@wikimedia.org'''.

Thank you for your continued dedication to Wikisource. We look forward to your active participation in our upcoming meeting.

Regards,

[[:m:User:KLawal-WMF|KLawal-WMF]], [[:m:User:SWilson (WMF)|Sam Wilson (WMF)]], and [[:m:User:SGill (WMF)|Satdeep Gill (WMF)]]

&lt;small&gt; Sent using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 19:17, 26. јун 2024. (CEST)&lt;/small&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:KLawal-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=25768507 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Voting to ratify the Wikimedia Movement Charter is ending soon&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
:''[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Announcement - Final reminder|You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]] [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Movement Charter/Drafting Committee/Announcement - Final reminder}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]''
Hello everyone,

This is a kind reminder that the voting period to ratify the [[m:Special:MyLanguage/Movement Charter|Wikimedia Movement Charter]] will be closed on '''July 9, 2024''', at '''23:59 UTC'''.

If you have not voted yet, please vote [[m:Special:SecurePoll/vote/398|on SecurePoll]]. 

On behalf of the [[m:Special:MyLanguage/Movement_Charter/Ratification/Voting#Electoral_Commission|Charter Electoral Commission]],&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[m:User:RamzyM (WMF)|RamzyM (WMF)]] 05:47, 8. јул 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=26989444 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;U4C Special Election - Call for Candidates&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
:''[[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024 Special Election/Announcement – call for candidates|You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]] [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024 Special Election/Announcement – call for candidates}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]''

Hello all,

A special election has been called to fill additional vacancies on the U4C. The call for candidates phase is open from now through July 19, 2024.

The [[:m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] (U4C) is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the [[:foundation:Wikimedia Foundation Universal Code of Conduct|UCoC]]. Community members are invited to submit their applications in the special election for the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, please review the [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter|U4C Charter]].

In this special election, according to [[Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter#2. Elections and Terms|chapter 2 of the U4C charter]], there are 9 seats available on the U4C: '''four''' community-at-large seats and '''five''' regional seats to ensure the U4C represents the diversity of the movement. [[Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter#5. Glossary|No more than two members of the U4C can be elected from the same home wiki]]. Therefore, candidates must not have English Wikipedia, German Wikipedia, or Italian Wikipedia as their home wiki.

Read more and submit your application on [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024 Special Election|Meta-wiki]].

In cooperation with the U4C,&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

-- [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 02:03, 10. јул 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=26989444 --&gt;

== Преименовање категорије ==
Молила бих некога од администратора да преименује Категорију:Епитафи борцима Првог балканског рата (1912-13) у Категорија:Епитафи борцима Првог балканског рата (1912-1913). Хвала! [[Корисник:BrankaVV|BrankaVV]] ([[Разговор с корисником:BrankaVV|разговор]]) 08:31, 16. јул 2024. (CEST)

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Wikimedia Movement Charter ratification voting results&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
:''[[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Drafting Committee/Announcement - Results of the ratification vote|You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]] [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Movement Charter/Drafting Committee/Announcement - Results of the ratification vote}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]''
Hello everyone,

After carefully tallying both individual and affiliate votes, the [[m:Special:MyLanguage/Movement Charter/Ratification/Voting#Electoral Commission|Charter Electoral Commission]] is pleased to announce the final results of the Wikimedia Movement Charter voting.  

As [[m:Special:MyLanguage/Talk:Movement Charter#Thank you for your participation in the Movement Charter ratification vote!|communicated]] by the Charter Electoral Commission, we reached the quorum for both Affiliate and individual votes by the time the vote closed on '''July 9, 23:59 UTC'''. We thank all 2,451 individuals and 129 Affiliate representatives who voted in the ratification process. Your votes and comments are invaluable for the future steps in Movement Strategy.

The final results of the [[m:Special:MyLanguage/Movement Charter|Wikimedia Movement Charter]] ratification voting held between 25 June and 9 July 2024 are as follows: 

'''Individual vote:'''

Out of 2,451 individuals who voted as of July 9 23:59 (UTC), 2,446 have been accepted as valid votes. Among these, '''1,710''' voted “yes”; '''623''' voted “no”; and '''113''' selected “–” (neutral). Because the neutral votes don’t count towards the total number of votes cast, 73.30% voted to approve the Charter (1710/2333), while 26.70% voted to reject the Charter (623/2333).

'''Affiliates vote:'''

Out of 129 Affiliates designated voters who voted as of July 9 23:59 (UTC), 129 votes are confirmed as valid votes. Among these, '''93''' voted “yes”; '''18''' voted “no”; and '''18''' selected “–” (neutral). Because the neutral votes don’t count towards the total number of votes cast, 83.78% voted to approve the Charter (93/111), while 16.22% voted to reject the Charter (18/111).

'''Board of Trustees of the Wikimedia Foundation:'''

The Wikimedia Foundation Board of Trustees voted '''not to ratify''' the proposed Charter during their special Board meeting on July 8, 2024. The Chair of the Wikimedia Foundation Board of Trustees, Nataliia Tymkiv, [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_Board_noticeboard/Board_resolution_and_vote_on_the_proposed_Movement_Charter|shared the result of the vote, the resolution, meeting minutes and proposed next steps]].  

With this, the Wikimedia Movement Charter in its current revision is '''not ratified'''.

We thank you for your participation in this important moment in our movement’s governance.

The Charter Electoral Commission,

[[m:User:Abhinav619|Abhinav619]], [[m:User:Borschts|Borschts]], [[m:User:Iwuala Lucy|Iwuala Lucy]], [[m:User:Tochiprecious|Tochiprecious]], [[m:User:Der-Wir-Ing|Der-Wir-Ing]]&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 19:54, 18. јул 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=26989444 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Vote now to fill vacancies of the first U4C&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
:''[[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024 Special Election/Announcement – voting opens|You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]] [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024 Special Election/Announcement – voting opens}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]''

Dear all,

I am writing to you to let you know the voting period for the Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) is open now through '''August 10, 2024'''. Read the information on the [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024 Special Election|voting page on Meta-wiki]] to learn more about voting and voter eligibility.

The Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. Community members were invited to submit their applications for the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, please [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter|review the U4C Charter]].

Please share this message with members of your community so they can participate as well.

In cooperation with the U4C,&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[m:User:RamzyM (WMF)|RamzyM (WMF)]] 04:47, 27. јул 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=26989444 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Reminder! Vote closing soon to fill vacancies of the first U4C&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
:''[[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024 Special Election/Announcement – reminder to vote|You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]] [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024 Special Election/Announcement – reminder to vote}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]''

Dear all,

The voting period for the Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) is closing soon. It is open through 10 August 2024. Read the information on [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election/2024_Special_Election#Voting|the voting page on Meta-wiki to learn more about voting and voter eligibility]]. If you are eligible to vote and have not voted in this special election, it is important that you vote now.

'''Why should you vote?''' The U4C is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. Community input into the committee membership is critical to the success of the UCoC.

Please share this message with members of your community so they can participate as well.

In cooperation with the U4C,&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

-- [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 17:30, 6. август 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=27183190 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Coming soon: A new sub-referencing feature – try it!&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;Sub-referencing&quot;/&gt;
[[File:Sub-referencing reuse visual.png|{{#ifeq:{{#dir}}|ltr|right|left}}|400px]]
Hello. For many years, community members have requested an easy way to re-use references with different details. Now, a MediaWiki solution is coming: The new sub-referencing feature will work for wikitext and Visual Editor and will enhance the existing reference system. You can continue to use different ways of referencing, but you will probably encounter sub-references in articles written by other users. More information on [[m:Special:MyLanguage/WMDE Technical Wishes/Sub-referencing|the project page]].

'''We want your feedback''' to make sure this feature works well for you:

* [[m:Special:MyLanguage/WMDE Technical Wishes/Sub-referencing#Test|Please try]] the current state of development on beta wiki and [[m:Talk:WMDE Technical Wishes/Sub-referencing|let us know what you think]]. 
* [[m:WMDE Technical Wishes/Sub-referencing/Sign-up|Sign up here]] to get updates and/or invites to participate in user research activities.

[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Deutschland|Wikimedia Deutschland]]’s [[m:Special:MyLanguage/WMDE Technical Wishes|Technical Wishes]] team is planning to bring this feature to Wikimedia wikis later this year. We will reach out to creators/maintainers of tools and templates related to references beforehand.

Please help us spread the message. --[[m:User:Johannes Richter (WMDE)|Johannes Richter (WMDE)]] ([[m:User talk:Johannes Richter (WMDE)|talk]]) 10:36, 19 August 2024 (UTC)
&lt;section end=&quot;Sub-referencing&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johannes Richter (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johannes_Richter_(WMDE)/Sub-referencing/massmessage_list&amp;oldid=27309345 --&gt;

== Sign up for the language community meeting on August 30th, 15:00 UTC ==

Hi all,

The next language community meeting is scheduled in a few weeks—on August 30th at 15:00 UTC. If you're interested in joining, you can [https://www.mediawiki.org/wiki/Wikimedia_Language_and_Product_Localization/Community_meetings#30_August_2024 sign up on this wiki page].

This participant-driven meeting will focus on sharing language-specific updates related to various projects, discussing technical issues related to language wikis, and working together to find possible solutions. For example, in the last meeting, topics included the Language Converter, the state of language research, updates on the Incubator conversations, and technical challenges around external links not working with special characters on Bengali sites.

Do you have any ideas for topics to share technical updates or discuss challenges? Please add agenda items to the document [https://etherpad.wikimedia.org/p/language-community-meeting-aug-2024 here] and reach out to ssethi(__AT__)wikimedia.org. We look forward to your participation!

[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 01:20, 23. август 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SSethi (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=27183190 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Announcing the Universal Code of Conduct Coordinating Committee&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
:''[https://lists.wikimedia.org/hyperkitty/list/board-elections@lists.wikimedia.org/thread/OKCCN2CANIH2K7DXJOL2GPVDFWL27R7C/ Original message at wikimedia-l]. [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024 Special Election/Announcement - results|You can find this message translated into additional languages on Meta-wiki.]] [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024 Special Election/Announcement - results}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]''

Hello all,

The scrutineers have finished reviewing the vote and the [[m:Special:MyLanguage/Elections Committee|Elections Committee]] have certified the [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024 Special Election/Results|results]] for the [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2024 Special Election|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) special election]].

I am pleased to announce the following individual as regional members of the U4C, who will fulfill a term until 15 June 2026:

* North America (USA and Canada)
** Ajraddatz

The following seats were not filled during this special election:

* Latin America and Caribbean
* Central and East Europe (CEE)
* Sub-Saharan Africa
* South Asia
* The four remaining Community-At-Large seats

Thank you again to everyone who participated in this process and much appreciation to the candidates for your leadership and dedication to the Wikimedia movement and community.

Over the next few weeks, the U4C will begin meeting and planning the 2024-25 year in supporting the implementation and review of the UCoC and Enforcement Guidelines. You can follow their work on [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee|Meta-Wiki]].

On behalf of the U4C and the Elections Committee,&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[m:User:RamzyM (WMF)|RamzyM (WMF)]] 16:07, 2. септембар 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=27183190 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Have your say: Vote for the 2024 Board of Trustees!&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
Hello all,

The voting period for the [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2024|2024 Board of Trustees election]] is now open. There are twelve (12) candidates running for four (4) seats on the Board.

Learn more about the candidates by [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2024/Candidates|reading their statements]] and their [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2024/Questions_for_candidates|answers to community questions]].

When you are ready, go to the [[Special:SecurePoll/vote/400|SecurePoll]] voting page to vote. '''The vote is open from September 3rd at 00:00 UTC to September 17th at 23:59 UTC'''.

To check your voter eligibility, please visit the [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2024/Voter_eligibility_guidelines|voter eligibility page]].

Best regards,

The Elections Committee and Board Selection Working Group&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 14:15, 3. септембар 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=27183190 --&gt;

== Scholarship Applications Now Open for Wikisource Conference 2025! ==

Dear Wikimedians,

We are thrilled to announce that the Wikisource Conference is returning after a decade! It will be held from 14 to 16 February 2025 in Denpasar, Bali, Indonesia. This event will be a great opportunity for us to come together, share experiences, and discuss the future of Wikisource and its community.
We are now accepting scholarship applications for the Wikisource Conference 2025 to promote diversity and inclusion. Scholarships are open to active contributors, community members, developers, and partners involved with Wikisource or related projects.

Important Details:
* Application Period: 1 September 2024 to 20 September 2024
* Application Deadline: 20 September 2024
* Meta page: [[:m:Wikisource Conference 2025/Scholarships|Link]]

We encourage everyone who is passionate about Wikisource and interested in attending this unique gathering to apply for a scholarship. The selection committee will carefully review all applications, focusing on contributions to the Wikisource project, community engagement, and the potential impact of participation in the conference.

To apply, please fill out the [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSfKU36artM5fVRFeG9GAZGhJSVFJKlACkywvE522fJ6zBf_nA/viewform scholarship application form]. We will provide updates soon for more information about the conference, including program details, speakers, and venue.

If you have any questions or need help with your application, feel free to reach out on the [[:m:Talk:Wikisource Conference 2025/Scholarships|Meta Talk page]] or email us at wikisourceconference@gmail.com.

We look forward to receiving your applications and hope to see many of you in Bali for the Wikisource Conference 2025!

Regards, 

&lt;small&gt;
Nitesh Gill

The Wikisource Conference 2025 Team
&lt;/small&gt;

[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 13:14, 5. септембар 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Nitesh (CIS-A2K)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=27399964 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Your wiki will be in read-only soon&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;server-switch&quot;/&gt;&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;

[[:m:Special:MyLanguage/Tech/Server switch|Read this message in another language]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-Tech%2FServer+switch&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]

The [[foundation:|Wikimedia Foundation]] will switch the traffic between its data centers. This will make sure that Wikipedia and the other Wikimedia wikis can stay online even after a disaster.

All traffic will switch on '''{{#time:j xg|2024-09-25|en}}'''. The switch will start at '''[https://zonestamp.toolforge.org/{{#time:U|2024-09-25T15:00|en}} {{#time:H:i e|2024-09-25T15:00}}]'''.

Unfortunately, because of some limitations in [[mw:Special:MyLanguage/Manual:What is MediaWiki?|MediaWiki]], all editing must stop while the switch is made. We apologize for this disruption, and we are working to minimize it in the future. 

A banner will be displayed on all wikis 30 minutes before this operation happens. This banner will remain visible until the end of the operation. 

'''You will be able to read, but not edit, all wikis for a short period of time.'''

*You will not be able to edit for up to an hour on {{#time:l j xg Y|2024-09-25|en}}.
*If you try to edit or save during these times, you will see an error message. We hope that no edits will be lost during these minutes, but we can't guarantee it. If you see the error message, then please wait until everything is back to normal. Then you should be able to save your edit. But, we recommend that you make a copy of your changes first, just in case.

''Other effects'':

*Background jobs will be slower and some may be dropped. Red links might not be updated as quickly as normal. If you create an article that is already linked somewhere else, the link will stay red longer than usual. Some long-running scripts will have to be stopped.
* We expect the code deployments to happen as any other week. However, some case-by-case code freezes could punctually happen if the operation require them afterwards.
* [[mw:Special:MyLanguage/GitLab|GitLab]] will be unavailable for about 90 minutes.

This project may be postponed if necessary. You can [[wikitech:Switch_Datacenter|read the schedule at wikitech.wikimedia.org]]. Any changes will be announced in the schedule. 

'''Please share this information with your community.'''&lt;/div&gt;&lt;section end=&quot;server-switch&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

[[User:Trizek_(WMF)|Trizek_(WMF)]], 11:38, 20. септембар 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Non-Technical_Village_Pumps_distribution_list&amp;oldid=27248326 --&gt;

== Scholarship Application Deadline Extended for Wikisource Conference 2025! ==

Dear Wikimedians,

This message is about the Wikisource Conference, taking place from 14 to 16 February 2025 in Denpasar, Bali, Indonesia, after a decade-long break. This conference will be a fantastic opportunity to reconnect, share insights, and discuss the future of Wikisource and its vibrant community.

In the spirit of promoting diversity and inclusion, we're pleased to inform you that the deadline for scholarship applications has been '''extended to 29 September 2024'''.

If you still need to apply, please [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSfKU36artM5fVRFeG9GAZGhJSVFJKlACkywvE522fJ6zBf_nA/viewform fill out the application form].

For any questions or assistance, feel free to contact us via the [[:m:Talk:Wikisource Conference 2025|Meta Talk page]] or by email at wikisourceconference@gmail.com.

We look forward to your applications and hope to see you at the Wikisource Conference 2025!

Thank you [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 15:32, 20. септембар 2024. (CEST)

Wikisource Conference 2025 Scholarship Team
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Nitesh (CIS-A2K)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=27416045 --&gt;

== 'Wikidata item' link is moving. Find out where... ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;&lt;i&gt;Apologies for cross-posting in English. Please consider translating this message.&lt;/i&gt;{{tracked|T66315}}

Hello everyone, a small change will soon be coming to the user-interface of your Wikimedia project.
The [[d:Q16222597|Wikidata item]] [[w:|sitelink]] currently found under the &lt;span style=&quot;color: #54595d;&quot;&gt;&lt;u&gt;''General''&lt;/u&gt;&lt;/span&gt; section of the '''Tools''' sidebar menu will move into the &lt;span style=&quot;color: #54595d;&quot;&gt;&lt;u&gt;''In Other Projects''&lt;/u&gt;&lt;/span&gt; section.

We would like the Wiki communities feedback so please let us know or ask questions on the   [[m:Talk:Wikidata_For_Wikimedia_Projects/Projects/Move_Wikidata_item_link|Discussion page]] before we enable the change which can take place October 4 2024, circa 15:00 UTC+2.
More information can be found on [[m:Wikidata_For_Wikimedia_Projects/Projects/Move_Wikidata_item_link|the project page]].&lt;br&gt;&lt;br&gt;We welcome your feedback and questions.&lt;br&gt; [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 20:57, 27. септембар 2024. (CEST)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Danny Benjafield (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Danny_Benjafield_(WMDE)/MassMessage_Test_List&amp;oldid=27524260 --&gt;

== Final Reminder: Wikisource Conference 2025 Scholarship Deadline ==

Dear Wikimedians,

This is a final reminder that the scholarship application deadline for the Wikisource Conference 2025 is 29 September 2024. The conference will take place from 14-16 February 2025 in Denpasar, Bali, Indonesia, after a decade-long break.

If you haven’t applied yet, please do so by completing the scholarship [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSfKU36artM5fVRFeG9GAZGhJSVFJKlACkywvE522fJ6zBf_nA/viewform application form] by 11:59 AM UTC, 29th September 2024. 

For any questions, reach out via the Meta Talk page or email us at wikisourceconference@gmail.com.

We look forward to your participation!

Regards,
Wikisource Conference 2025 Scholarship Team

[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 19:31, 29. септембар 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Nitesh (CIS-A2K)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:SGill_(WMF)/lists/WS_VPs&amp;oldid=27416045 --&gt;

== Invitation to Participate in Wiki Loves Ramadan Community Engagement Survey ==

Dear all,

Apologies for writing in English. Please help to translate in your language.
We are excited to announce the upcoming [[m:Wiki Loves Ramadan|Wiki Loves Ramadan]] event, a global initiative aimed at celebrating Ramadan by enriching Wikipedia and its sister projects with content related to this significant time of year. As we plan to organize this event globally, your insights and experiences are crucial in shaping the best possible participation experience for the community.

To ensure that Wiki Loves Ramadan is engaging, inclusive, and impactful, we kindly invite you to participate in our community engagement survey. Your feedback will help us understand the needs of the community, set the event's focus, and guide our strategies for organizing this global event.

Survey link: https://forms.gle/f66MuzjcPpwzVymu5

Please take a few minutes to share your thoughts. Your input will make a difference!

Thank you for being a part of our journey to make Wiki Loves Ramadan a success.


Warm regards,

User:ZI Jony 05:20, 6. октобар 2024. (CEST)

Wiki Loves Ramadan Organizing Team
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:ZI Jony@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Non-Technical_Village_Pumps_distribution_list&amp;oldid=27510935 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Preliminary results of the 2024 Wikimedia Foundation Board of Trustees elections&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
Hello all,

Thank you to everyone who participated in the [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2024|2024 Wikimedia Foundation Board of Trustees election]]. Close to 6000 community members from more than 180 wiki projects have voted.

The following four candidates were the most voted:

# [[User:Kritzolina|Christel Steigenberger]]
# [[User:Nadzik|Maciej Artur Nadzikiewicz]]
# [[User:Victoria|Victoria Doronina]]
# [[User:Laurentius|Lorenzo Losa]]

While these candidates have been ranked through the vote, they still need to be appointed to the Board of Trustees. They need to pass a successful background check and meet the qualifications outlined in the Bylaws. New trustees will be appointed at the next Board meeting in December 2024.

[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2024/Results|Learn more about the results on Meta-Wiki.]]

Best regards,

The Elections Committee and Board Selection Working Group

&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[User:MPossoupe_(WMF)|MPossoupe_(WMF)]] 10:26, 14. октобар 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:MPossoupe (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=27183190 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Seeking volunteers to join several of the movement’s committees&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
Each year, typically from October through December, several of the movement’s committees seek new volunteers. 

Read more about the committees on their Meta-wiki pages:
* [[m:Special:MyLanguage/Affiliations_Committee|Affiliations Committee (AffCom)]]
* [[m:Special:MyLanguage/Ombuds_commission|Ombuds commission (OC)]]
* [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation/Legal/Community Resilience and Sustainability/Trust and Safety/Case Review Committee|Case Review Committee (CRC)]]

Applications for the committees open on 16 October 2024. Applications for the Affiliations Committee close on 18 November 2024, and applications for the Ombuds commission and the Case Review Committee close on 2 December 2024. Learn how to apply by [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation/Legal/Committee_appointments|visiting the appointment page on Meta-wiki]]. Post to the talk page or email [mailto:cst@wikimedia.org cst@wikimedia.org] with any questions you may have.

For the Committee Support team,
&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

-- [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 01:09, 17. октобар 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=27601062 --&gt;

== 'Wikidata item' link is moving, finally. ==

Hello everyone, I previously wrote on the 27th September to advise that the ''Wikidata item'' sitelink will change places in the sidebar menu, moving from the '''General''' section into the '''In Other Projects''' section. The scheduled rollout date of 04.10.2024 was delayed due to a necessary request for Mobile/MinervaNeue skin. I am happy to inform that the global rollout can now proceed and will occur later today, 22.10.2024 at 15:00 UTC-2. [[m:Talk:Wikidata_For_Wikimedia_Projects/Projects/Move_Wikidata_item_link|Please let us know]] if you notice any problems or bugs after this change. There should be no need for null-edits or purging cache for the changes to occur. Kind regards, -[[m:User:Danny Benjafield (WMDE)|Danny Benjafield (WMDE)]] 13:29, 22. октобар 2024. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Danny Benjafield (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Danny_Benjafield_(WMDE)/MassMessage_Test_List&amp;oldid=27535421 --&gt;

== Final Reminder: Join us in Making Wiki Loves Ramadan Success ==

Dear all,

We’re thrilled to announce the Wiki Loves Ramadan event, a global initiative to celebrate Ramadan by enhancing Wikipedia and its sister projects with valuable content related to this special time of year. As we organize this event globally, we need your valuable input to make it a memorable experience for the community.

Last Call to Participate in Our Survey: To ensure that Wiki Loves Ramadan is inclusive and impactful, we kindly request you to complete our community engagement survey. Your feedback will shape the event’s focus and guide our organizing strategies to better meet community needs.

* Survey Link: [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSffN4prPtR5DRSq9nH-t1z8hG3jZFBbySrv32YoxV8KbTwxig/viewform?usp=sf_link Complete the Survey]
* Deadline: November 10, 2024
Please take a few minutes to share your thoughts. Your input will truly make a difference!

'''Volunteer Opportunity''': Join the Wiki Loves Ramadan Team! We’re seeking dedicated volunteers for key team roles essential to the success of this initiative. If you’re interested in volunteer roles, we invite you to apply.
* Application Link: [https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLSfXiox_eEDH4yJ0gxVBgtL7jPe41TINAWYtpNp1JHSk8zhdgw/viewform?usp=sf_link Apply Here]
* Application Deadline: October 31, 2024
Explore Open Positions: For a detailed list of roles and their responsibilities, please refer to the position descriptions here: [https://docs.google.com/document/d/1oy0_tilC6kow5GGf6cEuFvdFpekcubCqJlaxkxh-jT4/ Position Descriptions]

Thank you for being part of this journey. We look forward to working together to make Wiki Loves Ramadan a success!


Warm regards,&lt;br&gt;
The Wiki Loves Ramadan Organizing Team 06:12, 29. октобар 2024. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:ZI Jony@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Non-Technical_Village_Pumps_distribution_list&amp;oldid=27568454 --&gt;

== Sign up for the language community meeting on November 29th, 16:00 UTC ==

Hello everyone,

The next language community meeting is coming up next week, on November 29th, at 16:00 UTC (Zonestamp! For your timezone &lt;https://zonestamp.toolforge.org/1732896000&gt;). If you're interested in joining, you can sign up on this wiki page: &lt;https://www.mediawiki.org/wiki/Wikimedia_Language_and_Product_Localization/Community_meetings#29_November_2024&gt;.

This participant-driven meeting will be organized by the Wikimedia Foundation’s Language Product Localization team and the Language Diversity Hub. There will be presentations on topics like developing language keyboards, the creation of the Moore Wikipedia, and the language support track at Wiki Indaba. We will also have members from the Wayuunaiki community joining us to share their experiences with the Incubator and as a new community within our movement. This meeting will have a Spanish interpretation.

Looking forward to seeing you at the language community meeting! Cheers, [[User:SSethi (WMF)|Srishti]] 20:55, 21. новембар 2024. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SSethi (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=27746256 --&gt;

== Launching! Join Us for Wiki Loves Ramadan 2025! ==

Dear All,

We’re happy to announce the launch of [[m:Wiki Loves Ramadan 2025|Wiki Loves Ramadan 2025]], an annual international campaign dedicated to celebrating and preserving Islamic cultures and history through the power of Wikipedia. As an active contributor to the Local Wikipedia, you are specially invited to participate in the launch. 

This year’s campaign will be launched for you to join us write, edit, and improve articles that showcase the richness and diversity of Islamic traditions, history, and culture.

* Topic: [[m:Event:Wiki Loves Ramadan 2025 Campaign Launch|Wiki Loves Ramadan 2025 Campaign Launch]]
* When: Jan 19, 2025 
* Time: 16:00 Universal Time UTC and runs throughout Ramadan (starting February 25, 2025).
* Join Zoom Meeting: https://us02web.zoom.us/j/88420056597?pwd=NdrpqIhrwAVPeWB8FNb258n7qngqqo.1 
* Zoom meeting hosted by [[m:Wikimedia Bangladesh|Wikimedia Bangladesh]]

To get started, visit the [[m:Wiki Loves Ramadan 2025|campaign page]] for details, resources, and guidelines: Wiki Loves Ramadan 2025.

Add [[m:Wiki Loves Ramadan 2025/Participant|your community here]], and organized Wiki Loves Ramadan 2025 in your local language.

Whether you’re a first-time editor or an experienced Wikipedian, your contributions matter. Together, we can ensure Islamic cultures and traditions are well-represented and accessible to all.

Feel free to invite your community and friends too. Kindly reach out if you have any questions or need support as you prepare to participate.

Let’s make Wiki Loves Ramadan 2025 a success!

For the [[m:Wiki Loves Ramadan 2025/Team|International Team]] 13:08, 16. јануар 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:ZI Jony@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Non-Technical_Village_Pumps_distribution_list&amp;oldid=27568454 --&gt;

== Universal Code of Conduct annual review: provide your comments on the UCoC and Enforcement Guidelines ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
My apologies for writing in English.
{{Int:Please-translate}}.

I am writing to you to let you know the annual review period for the Universal Code of Conduct and Enforcement Guidelines is open now. You can make suggestions for changes through 3 February 2025. This is the first step of several to be taken for the annual review.
[[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review|Read more information and find a conversation to join on the UCoC page on Meta]].

The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] (U4C) is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|you may review the U4C Charter]].

Please share this information with other members in your community wherever else might be appropriate.

-- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 02:12, 24. јануар 2025. (CET)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=27746256 --&gt;

== Reminder: first part of the annual UCoC review closes soon ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
My apologies for writing in English.
{{Int:Please-translate}}.

This is a reminder that the first phase of the annual review period for the Universal Code of Conduct and Enforcement Guidelines will be closing soon. You can make suggestions for changes through [[d:Q614092|the end of day]], 3 February 2025. This is the first step of several to be taken for the annual review.
[[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review|Read more information and find a conversation to join on the UCoC page on Meta]]. After review of the feedback, proposals for updated text will be published on Meta in March for another round of community review. 

Please share this information with other members in your community wherever else might be appropriate.

-- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 01:49, 3. фебруар 2025. (CET)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=28198931 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt; Upcoming Language Community Meeting (Feb 28th, 14:00 UTC) and Newsletter&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;message&quot;/&gt;
Hello everyone!
[[File:WP20Symbols WIKI INCUBATOR.svg|right|frameless|150x150px|alt=An image symbolising multiple languages]]
We’re excited to announce that the next '''Language Community Meeting''' is happening soon, '''February 28th at 14:00 UTC'''! If you’d like to join, simply sign up on the '''[[mw:Wikimedia_Language_and_Product_Localization/Community_meetings#28_February_2025|wiki page]]'''.

This is a participant-driven meeting where we share updates on language-related projects, discuss technical challenges in language wikis, and collaborate on solutions. In our last meeting, we covered topics like developing language keyboards, creating the Moore Wikipedia, and updates from the language support track at Wiki Indaba.

'''Got a topic to share?''' Whether it’s a technical update from your project, a challenge you need help with, or a request for interpretation support, we’d love to hear from you! Feel free to '''reply to this message''' or add agenda items to the document '''[[etherpad:p/language-community-meeting-feb-2025|here]]'''.

Also, we wanted to highlight that the sixth edition of the Language &amp; Internationalization newsletter (January 2025) is available here: [[:mw:Special:MyLanguage/Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter/2025/January|Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter/2025/January]]. This newsletter provides updates from the October–December 2024 quarter on new feature development, improvements in various language-related technical projects and support efforts, details about community meetings, and ideas for contributing to projects. To stay updated, you can subscribe to the newsletter on its wiki page: [[:mw:Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter|Wikimedia Language and Product Localization/Newsletter]].

We look forward to your ideas and participation at the language community meeting, see you there!
&lt;section end=&quot;message&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]]&lt;/bdi&gt; 09:29, 22. фебруар 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:SSethi (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=28217779 --&gt;

== Universal Code of Conduct annual review: proposed changes are available for comment ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
My apologies for writing in English.
{{Int:Please-translate}}.

I am writing to you to let you know that [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/Proposed_Changes|proposed changes]] to the [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines|Universal Code of Conduct (UCoC) Enforcement Guidelines]] and [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) Charter]] are open for review. '''[[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/Proposed_Changes|You can provide feedback on suggested changes]]''' through the [[d:Q614092|end of day]] on Tuesday, 18 March 2025. This is the second step in the annual review process, the final step will be community voting on the proposed changes.
[[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review|Read more information and find relevant links about the process on the UCoC annual review page on Meta]].

The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] (U4C) is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|you may review the U4C Charter]].

Please share this information with other members in your community wherever else might be appropriate.

-- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] 19:51, 7. март 2025. (CET)

&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=28307738 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Your wiki will be in read-only soon&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;server-switch&quot;/&gt;&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;

[[:m:Special:MyLanguage/Tech/Server switch|Read this message in another language]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-Tech%2FServer+switch&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]

The [[foundation:|Wikimedia Foundation]] will switch the traffic between its data centers. This will make sure that Wikipedia and the other Wikimedia wikis can stay online even after a disaster.

All traffic will switch on '''{{#time:j xg|2025-03-19|en}}'''. The switch will start at '''[https://zonestamp.toolforge.org/{{#time:U|2025-03-19T14:00|en}} {{#time:H:i e|2025-03-19T14:00}}]'''.

Unfortunately, because of some limitations in [[mw:Special:MyLanguage/Manual:What is MediaWiki?|MediaWiki]], all editing must stop while the switch is made. We apologize for this disruption, and we are working to minimize it in the future. 

A banner will be displayed on all wikis 30 minutes before this operation happens. This banner will remain visible until the end of the operation. 

'''You will be able to read, but not edit, all wikis for a short period of time.'''

*You will not be able to edit for up to an hour on {{#time:l j xg Y|2025-03-19|en}}.
*If you try to edit or save during these times, you will see an error message. We hope that no edits will be lost during these minutes, but we can't guarantee it. If you see the error message, then please wait until everything is back to normal. Then you should be able to save your edit. But, we recommend that you make a copy of your changes first, just in case.

''Other effects'':

*Background jobs will be slower and some may be dropped. Red links might not be updated as quickly as normal. If you create an article that is already linked somewhere else, the link will stay red longer than usual. Some long-running scripts will have to be stopped.
* We expect the code deployments to happen as any other week. However, some case-by-case code freezes could punctually happen if the operation require them afterwards.
* [[mw:Special:MyLanguage/GitLab|GitLab]] will be unavailable for about 90 minutes.

This project may be postponed if necessary. You can [[wikitech:Switch_Datacenter|read the schedule at wikitech.wikimedia.org]]. Any changes will be announced in the schedule. 

'''Please share this information with your community.'''&lt;/div&gt;&lt;section end=&quot;server-switch&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]]&lt;/bdi&gt; 00:15, 15. март 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Non-Technical_Village_Pumps_distribution_list&amp;oldid=28307742 --&gt;

== Final proposed modifications to the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines and U4C Charter now posted ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
The proposed modifications to the [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Universal_Code_of_Conduct/Enforcement_guidelines|Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines]] and the U4C Charter [[m:Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/2025/Proposed_Changes|are now on Meta-wiki for community notice]] in advance of the voting period. This final draft was developed from the previous two rounds of community review. Community members will be able to vote on these modifications starting on 17 April 2025. The vote will close on 1 May 2025, and results will be announced no later than 12 May 2025. The U4C election period, starting with a call for candidates, will open immediately following the announcement of the review results. More information will be posted on [[m:Special:MyLanguage//Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election|the wiki page for the election]] soon.

Please be advised that this process will require more messages to be sent here over the next two months. 

The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, you may [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|review the U4C Charter]].

Please share this message with members of your community so they can participate as well.

-- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|talk]]) 04:05, 4. април 2025. (CEST)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=28469465 --&gt;

== Vote now on the revised UCoC Enforcement Guidelines and U4C Charter ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;

The voting period for the revisions to the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines (&quot;UCoC EG&quot;) and the UCoC's Coordinating Committee Charter is open now through the end of 1 May (UTC) ([https://zonestamp.toolforge.org/1746162000 find in your time zone]). [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Annual_review/2025/Voter_information|Read the information on how to participate and read over the proposal before voting]] on the UCoC page on Meta-wiki.

The [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review of the EG and Charter was planned and implemented by the U4C. Further information will be provided in the coming months about the review of the UCoC itself. For more information and the responsibilities of the U4C, you may [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Charter|review the U4C Charter]].

Please share this message with members of your community so they can participate as well.

In cooperation with the U4C -- [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|talk]]) 02:35, 17. април 2025. (CEST)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=28469465 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Vote on proposed modifications to the UCoC Enforcement Guidelines and U4C Charter&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
The voting period for the revisions to the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines and U4C Charter closes on 1 May 2025 at 23:59 UTC ([https://zonestamp.toolforge.org/1746162000 find in your time zone]). [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Annual review/2025/Voter information|Read the information on how to participate and read over the proposal before voting]] on the UCoC page on Meta-wiki.

The [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)]] is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, you may [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter|review the U4C Charter]].

Please share this message with members of your community in your language, as appropriate, so they can participate as well.

In cooperation with the U4C -- &lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
[[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 05:41, 29. април 2025. (CEST)&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=28618011 --&gt;

== We will be enabling the new Charts extension on your wiki soon! ==

''(Apologies for posting in English)''

Hi all! We have good news to share regarding the ongoing problem with graphs and charts affecting all wikis that use them.

As you probably know, the [[:mw:Special:MyLanguage/Extension:Graph|old Graph extension]] was disabled in 2023 [[listarchive:list/wikitech-l@lists.wikimedia.org/thread/EWL4AGBEZEDMNNFTM4FRD4MHOU3CVESO/|due to security reasons]]. We’ve worked in these two years to find a solution that could replace the old extension, and provide a safer and better solution to users who wanted to showcase graphs and charts in their articles. We therefore developed the [[:mw:Special:MyLanguage/Extension:Chart|Charts extension]], which will be replacing the old Graph extension and potentially also the [[:mw:Extension:EasyTimeline|EasyTimeline extension]].

After successfully deploying the extension on Italian, Swedish, and Hebrew Wikipedia, as well as on MediaWiki.org, as part of a pilot phase, we are now happy to announce that we are moving forward with the next phase of deployment, which will also include your wiki.

The deployment will happen in batches, and will start from '''May 6'''. Please, consult [[:mw:Special:MyLanguage/Extension:Chart/Project#Deployment Timeline|our page on MediaWiki.org]] to discover when the new Charts extension will be deployed on your wiki. You can also [[:mw:Special:MyLanguage/Extension:Chart|consult the documentation]] about the extension on MediaWiki.org.

If you have questions, need clarifications, or just want to express your opinion about it, please refer to the [[:mw:Special:MyLanguage/Extension_talk:Chart/Project|project’s talk page on Mediawiki.org]], or ping me directly under this thread. If you encounter issues using Charts once it gets enabled on your wiki, please report it on the [[:mw:Extension_talk:Chart/Project|talk page]] or at [[phab:tag/charts|Phabricator]].

Thank you in advance! -- [[User:Sannita (WMF)|User:Sannita (WMF)]] ([[User talk:Sannita (WMF)|talk]]) 17:08, 6. мај 2025. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Sannita (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Sannita_(WMF)/Mass_sending_test&amp;oldid=28663781 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Call for Candidates for the Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C)&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
The results of voting on the Universal Code of Conduct Enforcement Guidelines and Universal Code of Conduct Coordinating Committee (U4C) Charter is [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Annual review/2025#Results|available on Meta-wiki]].

You may now [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2025/Candidates|submit your candidacy to serve on the U4C]] through 29 May 2025 at 12:00 UTC. Information about [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2025|eligibility, process, and the timeline are on Meta-wiki]]. Voting on candidates will open on 1 June 2025 and run for two weeks, closing on 15 June 2025 at 12:00 UTC.

If you have any questions, you can ask on [[m:Talk:Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Election/2025|the discussion page for the election]]. -- in cooperation with the U4C, &lt;/div&gt;&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User_talk:Keegan (WMF)|разговор]])&lt;/bdi&gt; 00:08, 16. мај 2025. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=28618011 --&gt;

== RfC ongoing regarding Abstract Wikipedia (and your project) ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
''(Apologies for posting in English, if this is not your first language)''

Hello all! We opened a discussion on Meta about a very delicate issue for the development of [[:m:Special:MyLanguage/Abstract Wikipedia|Abstract Wikipedia]]: where to store the abstract content that will be developed through functions from Wikifunctions and data from Wikidata. Since some of the hypothesis involve your project, we wanted to hear your thoughts too. 

We want to make the decision process clear: we do not yet know which option we want to use, which is why we are consulting here. We will take the arguments from the Wikimedia communities into account, and we want to consult with the different communities and hear arguments that will help us with the decision. The decision will be made and communicated after the consultation period by the Foundation.

You can read the various hypothesis and have your say at [[:m:Abstract Wikipedia/Location of Abstract Content|Abstract Wikipedia/Location of Abstract Content]]. Thank you in advance! -- [[User:Sannita (WMF)|Sannita (WMF)]] ([[User talk:Sannita (WMF)|&lt;span class=&quot;signature-talk&quot;&gt;{{int:Talkpagelinktext}}&lt;/span&gt;]]) 17:27, 22. мај 2025. (CEST)
&lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Sannita (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Sannita_(WMF)/Mass_sending_test&amp;oldid=28768453 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Wikimedia Foundation Board of Trustees 2025 Selection &amp; Call for Questions&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
:''[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Selection announcement|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Selection announcement}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]''

Dear all,

This year, the term of 2 (two) Community- and Affiliate-selected Trustees on the Wikimedia Foundation Board of Trustees will come to an end [1]. The Board invites the whole movement to participate in this year’s selection process and vote to fill those seats.

The Elections Committee will oversee this process with support from Foundation staff [2]. The Governance Committee, composed of trustees who are not candidates in the 2025 community-and-affiliate-selected trustee selection process (Raju Narisetti, Shani Evenstein Sigalov, Lorenzo Losa, Kathy Collins, Victoria Doronina and Esra’a Al Shafei) [3], is tasked with providing Board oversight for the 2025 trustee selection process and for keeping the Board informed. More details on the roles of the Elections Committee, Board, and staff are here [4].

Here are the key planned dates:

* May 22 – June 5: Announcement (this communication) and call for questions period [6]
* June 17 – July 1, 2025: Call for candidates
* July 2025: If needed, affiliates vote to shortlist candidates if more than 10 apply [5]
* August 2025: Campaign period
* August – September 2025: Two-week community voting period
* October – November 2025: Background check of selected candidates
* Board’s Meeting in December 2025: New trustees seated

Learn more about the 2025 selection process - including the detailed timeline, the candidacy process, the campaign rules, and the voter eligibility criteria - on this Meta-wiki page [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025|[link]]].

'''Call for Questions'''

In each selection process, the community has the opportunity to submit questions for the Board of Trustees candidates to answer. The Election Committee selects questions from the list developed by the community for the candidates to answer. Candidates must answer all the required questions in the application in order to be eligible; otherwise their application will be disqualified. This year, the Election Committee will select 5 questions for the candidates to answer. The selected questions may be a combination of what’s been submitted from the community, if they’re alike or related. [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Questions_for_candidates|[link]]]

'''Election Volunteers'''

Another way to be involved with the 2025 selection process is to be an Election Volunteer. Election Volunteers are a bridge between the Elections Committee and their respective community. They help ensure their community is represented and mobilize them to vote. Learn more about the program and how to join on this Meta-wiki page [[m:Wikimedia_Foundation_elections/2025/Election_volunteers|[link].]]

Thank you!

[1] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections/2022/Results

[2] https://foundation.wikimedia.org/wiki/Committee:Elections_Committee_Charter

[3] https://foundation.wikimedia.org/wiki/Resolution:Committee_Membership,_December_2024

[4] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections_committee/Roles

[5] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections/2025/FAQ

[6] https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Questions_for_candidates

Best regards,

Victoria Doronina

Board Liaison to the Elections Committee

Governance Committee&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 05:08, 28. мај 2025. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=28618011 --&gt;

==Википедија: Сјена на Главној страни srwiki, мобилни приказ==

Уклонити сјену над текстом ''Изабрана слика'' на Википедији на српском, мобилни приказ. [[Корисник:Ранко Николић]] би то вјероватно могао да поправи. --[[Посебно:Доприноси/5.43.64.50|5.43.64.50]]; 11.40, 5. јун 2025. (CEST)

== Vote now in the 2025 U4C Election ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
Apologies for writing in English.
{{Int:Please-translate}}

Eligible voters are asked to participate in the 2025 [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] election. More information–including an eligibility check, voting process information, candidate information, and a link to the vote–are available on Meta at the [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election/2025|2025 Election information page]]. The vote closes on 17 June 2025 at [https://zonestamp.toolforge.org/1750161600 12:00 UTC].

Please vote if your account is eligible. Results will be available by 1 July 2025. -- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 01:01, 14. јун 2025. (CEST) &lt;/div&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=28848819 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Wikimedia Foundation Board of Trustees 2025 - Call for Candidates&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
:''&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Call for candidates|{{int:interlanguage-link-mul}}]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-{{urlencode:Wikimedia Foundation elections/2025/Announcement/Call for candidates}}&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]&lt;/div&gt;
Hello all,

The [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025|call for candidates for the 2025 Wikimedia Foundation Board of Trustees selection is now open]] from June 17, 2025 – July 2, 2025 at 11:59 UTC [1]. The Board of Trustees oversees the Wikimedia Foundation's work, and each Trustee serves a three-year term [2]. This is a volunteer position.

This year, the Wikimedia community will vote in late August through September 2025 to fill two (2) seats on the Foundation Board. Could you – or someone you know – be a good fit to join the Wikimedia Foundation's Board of Trustees? [3]

Learn more about what it takes to stand for these leadership positions and how to submit your candidacy on [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025/Candidate application|this Meta-wiki page]] or encourage someone else to run in this year's election.

Best regards,

Abhishek Suryawanshi&lt;br /&gt;
Chair of the Elections Committee

On behalf of the Elections Committee and Governance Committee

[1] https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Call_for_candidates

[2] https://foundation.wikimedia.org/wiki/Legal:Bylaws#(B)_Term.

[3] https://meta.wikimedia.org/wiki/Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_elections/2025/Resources_for_candidates&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 19:44, 17. јун 2025. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=28866958 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Sister Projects Task Force reviews Wikispore and Wikinews&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;message&quot;/&gt;
Dear Wikimedia Community,

The [[m:Wikimedia Foundation Community Affairs Committee|Community Affairs Committee (CAC)]]  of the Wikimedia Foundation Board of Trustees assigned [[m:Wikimedia Foundation Community Affairs Committee/Sister Projects Task Force|the Sister Projects Task Force (SPTF)]] to update and implement a procedure for assessing the lifecycle of Sister Projects – wiki [[m:Wikimedia projects|projects supported by Wikimedia Foundation (WMF)]].

A vision of relevant, accessible, and impactful free knowledge has always guided the Wikimedia Movement. As the ecosystem of Wikimedia projects continues to evolve, it is crucial that we periodically review existing projects to ensure they still align with our goals and community capacity.

Despite their noble intent, some projects may no longer effectively serve their original purpose. '''Reviewing such projects is not about giving up – it's about responsible stewardship of shared resources'''. Volunteer time, staff support, infrastructure, and community attention are finite, and the non-technical costs tend to grow significantly as our ecosystem has entered a different age of the internet than the one we were founded in. Supporting inactive projects or projects that didn't meet our ambitions can unintentionally divert these resources from areas with more potential impact.

Moreover, maintaining projects that no longer reflect the quality and reliability of the Wikimedia name stands for, involves a reputational risk. An abandoned or less reliable project affects trust in the Wikimedia movement.

Lastly, '''failing to sunset or reimagine projects that are no longer working can make it much harder to start new ones'''. When the community feels bound to every past decision – no matter how outdated – we risk stagnation. A healthy ecosystem must allow for evolution, adaptation, and, when necessary, letting go. If we create the expectation that every project must exist indefinitely, we limit our ability to experiment and innovate.

Because of this, SPTF reviewed two requests concerning the lifecycle of the Sister Projects to work through and demonstrate the review process. We chose Wikispore as a case study for a possible new Sister Project opening and Wikinews as a case study for a review of an existing project. Preliminary findings were discussed with the CAC, and a community consultation on both proposals was recommended.

=== Wikispore ===

The [[m:Wikispore|application to consider Wikispore]] was submitted in 2019. SPTF decided to review this request in more depth because rather than being concentrated on a specific topic, as most of the proposals for the new Sister Projects are, Wikispore has the potential to nurture multiple start-up Sister Projects.

After careful consideration, the SPTF has decided '''not to recommend''' Wikispore as a Wikimedia Sister Project. Considering the current activity level, the current arrangement allows '''better flexibility''' and experimentation while WMF provides core infrastructural support. 

We acknowledge the initiative's potential and seek community input on what would constitute a sufficient level of activity and engagement to reconsider its status in the future.

As part of the process, we shared the decision with the Wikispore community and invited one of its leaders, Pharos, to an SPTF meeting.

Currently, we especially invite feedback on measurable criteria indicating the project's readiness, such as contributor numbers, content volume, and sustained community support. This would clarify the criteria sufficient for opening a new Sister Project, including possible future Wikispore re-application. However, the numbers will always be a guide because any number can be gamed.

=== Wikinews ===

We chose to review Wikinews among existing Sister Projects because it is the one for which we have observed the highest level of concern in multiple ways.

Since the SPTF was convened in 2023, its members have asked for the community's opinions during conferences and community calls about Sister Projects that did not fulfil their promise in the Wikimedia movement.[https://commons.wikimedia.org/wiki/File:WCNA_2024._Sister_Projects_-_opening%3F_closing%3F_merging%3F_splitting%3F.pdf &lt;nowiki&gt;[1]&lt;/nowiki&gt;][https://meta.wikimedia.org/wiki/Wikimedia_Foundation_Community_Affairs_Committee/Sister_Projects_Task_Force#Wikimania_2023_session_%22Sister_Projects:_past,_present_and_the_glorious_future%22 &lt;nowiki&gt;[2]&lt;/nowiki&gt;][https://meta.wikimedia.org/wiki/WikiConvention_francophone/2024/Programme/Quelle_proc%C3%A9dure_pour_ouvrir_ou_fermer_un_projet_%3F &lt;nowiki&gt;[3]&lt;/nowiki&gt;] Wikinews was the leading candidate for an evaluation because people from multiple language communities proposed it. Additionally, by most measures, it is the least active Sister Project, with the greatest drop in activity over the years.

While the Language Committee routinely opens and closes language versions of the Sister Projects in small languages, there has never been a valid proposal to close Wikipedia in major languages or any project in English. This is not true for Wikinews, where there was a proposal to close English Wikinews, which gained some traction but did not result in any action[https://meta.wikimedia.org/wiki/Proposals_for_closing_projects/Closure_of_English_Wikinews &lt;nowiki&gt;[4]&lt;/nowiki&gt;][https://meta.wikimedia.org/wiki/WikiConvention_francophone/2024/Programme/Quelle_proc%C3%A9dure_pour_ouvrir_ou_fermer_un_projet_%3F &lt;nowiki&gt;[5]&lt;/nowiki&gt;, see section 5] as well as a draft proposal to close all languages of Wikinews[https://meta.wikimedia.org/wiki/Talk:Proposals_for_closing_projects/Archive_2#Close_Wikinews_completely,_all_languages? &lt;nowiki&gt;[6]&lt;/nowiki&gt;].

[[:c:File:Sister Projects Taskforce Wikinews review 2024.pdf|Initial metrics]] compiled by WMF staff also support the community's concerns about Wikinews.

Based on this report, SPTF recommends a community reevaluation of Wikinews. We conclude that its current structure and activity levels are the lowest among the existing sister projects. SPTF also recommends pausing the opening of new language editions while the consultation runs.

SPTF brings this analysis to a discussion and welcomes discussions of alternative outcomes, including potential restructuring efforts or integration with other Wikimedia initiatives.

'''Options''' mentioned so far (which might be applied to just low-activity languages or all languages) include but are not limited to:
*Restructure how Wikinews works and is linked to other current events efforts on the projects,
*Merge the content of Wikinews into the relevant language Wikipedias, possibly in a new namespace,
*Merge content into compatibly licensed external projects,
*Archive Wikinews projects.
Your insights and perspectives are invaluable in shaping the future of these projects. We encourage all interested community members to share their thoughts on the relevant discussion pages or through other designated feedback channels.

=== Feedback and next steps ===

We'd be grateful if you want to take part in a conversation on the future of these projects and the review process. We are setting up two different project pages: [[m:Public consultation about Wikispore|Public consultation about Wikispore]] and [[m:Public consultation about Wikinews|Public consultation about Wikinews]]. Please participate between 27 June 2025 and 27 July 2025, after which we will summarize the discussion to move forward. You can write in your own language.

I will also host a community conversation 16th July Wednesday 11.00 UTC and 17th July Thursday 17.00 UTC (call links to follow shortly) and will be around at Wikimania for more discussions. 
&lt;section end=&quot;message&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

-- [[User:Victoria|Victoria]] on behalf of the Sister Project Task Force, 22:57, 27. јун 2025. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Johan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Johan_(WMF)/Sister_project_MassMassage_on_behalf_of_Victoria/Target_list&amp;oldid=28911188 --&gt;

== Wikidata Item and Property labels soon displayed in Wiki Watchlist/Recent Changes ==

''(Apologies for posting in English, you can help by translating into your language)''

Hello everyone, the [[m:Wikidata_For_Wikimedia_Projects/Clearer_Wikidata_Edit_Summaries/Resolve_Labels|Wikidata For Wikimedia Projects]] team is excited to announce an upcoming change in how Wikidata edit changelogs are displayed in your [[Special:Watchlist|Watchlists]] and [[Special:RecentChanges|Recent Changes]] lists. If an edit is made on Wikidata that affects a page in another Wikimedia Project, the changelog will contain some information about the nature of the edit. This can include a QID (or Q-number), a PID (or P-number) and a value (which can be text, numbers, dates, or also QID or PID’s). Confused by these terms? See the [[d:Special:MyLanguage/Wikidata:Glossary|Wikidata:Glossary]] for further explanations.

The upcoming change is scheduled for '''17.07.2025''', between '''1300 - 1500 UTC'''.
The change will display the label (item name) alongside any QID or PIDs, as seen in the image below:
[[File:Apr10 edit summary on Wikidata.png|An edit sum entry on Wikidata, labels display alongside their P- and Q-no.'s]]

These changes will only be visible if you have Wikidata edits enabled in your User Preferences for Watchlists and Recent Changes, or have the active filter ‘Wikidata edits’ checkbox toggled on, directly on the Watchlist and Recent Changes pages.

Your bot and gadget may be affected! There are thousands of bots, gadgets and user-scripts and whilst we have researched potential effects to many of them, we cannot guarantee there won’t be some that are broken or affected by this change.

Further information and context about this change, including how your bot may be affected can be found on this [[m:Wikidata_For_Wikimedia_Projects/Clearer_Wikidata_Edit_Summaries/Resolve_Labels|project task page]]. We welcome your questions and feedback, please write to us on this dedicated [[m:Talk:Wikidata_For_Wikimedia_Projects/Clearer_Wikidata_Edit_Summaries/Resolve_Labels|Talk page]].

Thank you, - [[m:User:Danny_Benjafield_(WMDE)|Danny Benjafield (WMDE)]] on behalf of the Wikidata For Wikimedia Projects Team. [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 14:46, 14. јул 2025. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Danny Benjafield (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Danny_Benjafield_(WMDE)/MassMessage_Test_List&amp;oldid=28981877 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;  Upcoming Deployment of the CampaignEvents Extension&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;message&quot;/&gt;
Hello everyone,  

''(Apologies for posting in English if English is not your first language. Please help translate to your language.)''

The Campaigns Product Team is planning a global deployment of the '''[[:mw:Help:Extension:CampaignEvents|CampaignEvents extension]]''' to all Wikisource, including this Wikisource, during the '''week of August 25th'''.

This extension is designed to help organizers plan and manage events, WikiProjects, and other on-wiki collaborations - and to make these efforts more discoverable.

The three main features of this extension are:

* '''[[:m:Event_Center/Registration|Event Registration]]''': A simple way to sign up for events on the wiki.
*  '''[[:m:CampaignEvents/Collaboration_list|Collaboration List]]''': A global list of events and a local list of WikiProjects, accessible at '''[[:m:Special:AllEvents|Special:AllEvents]]'''.
*  '''[[:m:Campaigns/Foundation_Product_Team/Invitation_list|Invitation Lists]]''': A tool to help organizers find editors who might want to join, based on their past contributions.

'''Note''': The extension comes with a new user right called '''&quot;Event Organizer&quot;''', which will be managed by administrators on this Wikisource. Organizer tools like Event Registration and Invitation Lists will only work if someone is granted this right. The Collaboration List is available to everyone immediately after deployment.

The extension is already live on several wikis, including '''all Wikipedia, Meta, Wikidata''', and more ( [[m:CampaignEvents/Deployment_status#Current_Deployment_Status_for_CampaignEvents_extension| See the full deployment list]])

If you have any questions, concerns, or feedback, please feel free to share them on the [[m:Talk:CampaignEvents| extension talkpage]]. We’d love to hear from you before the rollout.

Thank you! &lt;section end=&quot;message&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[User:Udehb-WMF|Udehb-WMF]] ([[User talk:Udehb-WMF|разговор]]) 17:40, 31. јул 2025. (CEST)&lt;/bdi&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Udehb-WMF@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Udehb-WMF/sandbox/MM_target_Wikisource&amp;oldid=29066664 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Temporary accounts will be rolled out soon&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;body&quot;/&gt;
Hello, we are the Wikimedia Foundation [[mw:Special:MyLanguage/Product Safety and Integrity|Product Safety and Integrity]] team. We would like to announce that '''we plan to enable [[mw:Special:MyLanguage/Trust and Safety Product/Temporary Accounts|temporary accounts]] for this wiki in the week of September 1'''.

Temporary accounts are successfully live on 30 wikis, including many large ones like German, Japanese, and French. The change they bring is especially relevant to logged-out editors, who this feature is designed to protect. But it is also relevant to community members like mentors, patrollers, and admins – anyone who reverts edits, blocks users, or otherwise interacts with logged-out editors as part of keeping the wikis safe and accurate. 

'''Why we are building temporary accounts'''

Our wikis should be safer to edit by default for logged-out editors. Temporary accounts allow people to continue editing the wikis without creating an account, while avoiding publicly tying their edits to their IP address. We believe this is in the best interest of our logged-out editors, who make valuable contributions to the wikis and who may later create accounts and grow our community of editors, admins, and other roles. Even though the wikis do warn logged-out editors that their IP address will be associated with their edit, many people may not understand what an IP address is, or that it could be used to connect them to other information about them in ways they might not expect. 

Additionally, our moderation software and tools rely too heavily on network origin (IP addresses) to identify users and patterns of activity, especially as IP addresses themselves are becoming less stable as identifiers. Temporary accounts allow for more precise interactions with logged-out editors, including more precise blocks, and can help limit how often we unintentionally end up blocking good-faith users who use the same IP addresses as bad-faith users.

'''How temporary accounts work'''
[[File:Temporary account banner and empty talk page.png|thumb]]
Any time a logged-out user publishes an edit on this wiki, a cookie will be set in this user's browser, and a temporary account tied with this cookie will be automatically created. This account's name will follow the pattern: &lt;code dir=ltr&gt;~2025-12345-67&lt;/code&gt; (a tilde, current year, a number). On pages like Recent Changes or page history, this name will be displayed. The cookie will expire 90 days after its creation. As long as it exists, all edits made from this device will be attributed to this temporary account. It will be the same account even if the IP address changes, unless the user clears their cookies or uses a different device or web browser. A record of the IP address used at the time of each edit will be stored for 90 days after the edit. However, only some logged-in users will be able to see it.

'''What does this mean for different groups of users?'''

'''For logged-out editors'''

* This increases privacy: currently, if you do not use a registered account to edit, then everybody can see the IP address for the edits you made, even after 90 days. That will no longer be possible on this wiki.
* If you use a temporary account to edit from different locations in the last 90 days (for example at home and at a coffee shop), the edit history and the IP addresses for all those locations will now be recorded together, for the same temporary account. Users who [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Access_to_temporary_account_IP_addresses|meet the relevant requirements]] will be able to view this data. If this creates any personal security concerns for you, please contact talktohumanrights at wikimedia.org for advice.

'''For community members interacting with logged-out editors'''

* A temporary account is uniquely linked to a device. In comparison, an IP address can be shared with different devices and people (for example, different people at school or at work might have the same IP address).
* Compared to the current situation, it will be safer to assume that a temporary user's talk page belongs to only one person, and messages left there will be read by them. As you can see in the screenshot, temporary account users will receive notifications. It will also be possible to thank them for their edits, ping them in discussions, and invite them to get more involved in the community.

'''For users who use IP address data to moderate and maintain the wiki'''

* '''For patrollers''' who track persistent abusers, investigate violations of policies, etc.: Users who [[foundation:Special:MyLanguage/Policy:Access_to_temporary_account_IP_addresses|meet the requirements]] will be able to reveal temporary users' IP addresses and all contributions made by temporary accounts from a specific IP address or range ([[Special:IPContributions]]). They will also have access to useful information about the IP addresses thanks to the [[mw:Special:MyLanguage/Trust and Safety Product/IP Info|IP Info]] feature. Many other pieces of software have been built or adjusted to work with temporary accounts, including AbuseFilter, global blocks, Global User Contributions, and more. (For information for volunteer developers on how to update the code of your tools – see the last part of the message.)
* '''For admins blocking logged-out editors''':
** It will be possible to block many abusers by just blocking their temporary accounts. A blocked person won't be able to create new temporary accounts quickly if the admin selects the [[mw:Special:MyLanguage/Autoblock|autoblock]] option.
** It will still be possible to block an IP address or IP range.
* Temporary accounts will not be retroactively applied to contributions made before the deployment. On Special:Contributions, you will be able to see existing IP user contributions, but not new contributions made by temporary accounts on that IP address. Instead, you should use Special:IPContributions for this.

'''Our requests for you, and next steps'''

* If you know of any tools, bots, gadgets etc. using data about IP addresses or being available for logged-out users, you may want to test if they work on [[testwiki:Main_Page|testwiki]] or [[test2wiki:Main_Page|test2wiki]]. If you are a volunteer developer, [[mw:Special:MyLanguage/Trust and Safety Product/Temporary Accounts/For developers|read our documentation for developers]], and in particular, the section on [[mw:Special:MyLanguage/Trust and Safety Product/Temporary Accounts/For developers#How should I update my code?|how your code might need to be updated]].
* If you want to test the temporary account experience, for example just to check what it feels like, go to testwiki or test2wiki and edit without logging in.
* Tell us if you know of any difficulties that need to be addressed. We will try to help, and if we are not able, we will consider the available options.
* Look at our [[m:Meta:Babel#Temporary_Accounts:_access_to_IP_addresses_and_next_steps|previous message]] about requirements for users without extended rights who may need access to IP addresses.

To learn more about the project, check out [[mw:Special:MyLanguage/Trust and Safety Product/Temporary Accounts/FAQ|our FAQ]] – you will find many useful answers there. You may also [[mw:Special:MyLanguage/Trust and Safety Product/Temporary Accounts/Updates|look at the updates]] (we have just posted one) and [[mw:Newsletter:Product Safety and Integrity|subscribe to our new newsletter]]. If you'd like to talk to me (Szymon) off-wiki, you will find me on Discord and Telegram. Thank you!&lt;section end=&quot;body&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;[[m:user:NKohli (WMF)|NKohli (WMF)]], [[m:user:SGrabarczuk (WMF)|SGrabarczuk (WMF)]]&lt;/bdi&gt; 23:36, 26. август 2025. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Quiddity (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Quiddity_(WMF)/sandbox6&amp;oldid=29181713 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Server switch - Your wiki will be read-only for a short time soon&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;server-switch&quot;/&gt;&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;

[[:m:Special:MyLanguage/Tech/Server switch|Read this message in another language]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-Tech%2FServer+switch&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]

The [[foundation:|Wikimedia Foundation]] will switch the traffic between its data centers. This will make sure that Wikipedia and the other Wikimedia wikis can stay online even after a disaster.

All traffic will switch on '''{{#time:j xg|2025-09-24|en}}'''. The switch will start at '''[https://zonestamp.toolforge.org/{{#time:U|2025-09-24T15:00|en}} {{#time:H:i e|2025-09-24T15:00}}]'''.

Unfortunately, because of some limitations in [[mw:Special:MyLanguage/Manual:What is MediaWiki?|MediaWiki]], all editing must stop while the switch is made. We apologize for this disruption, and we are working to minimize it in the future. 

A banner will be displayed on all wikis 30 minutes before this operation happens. This banner will remain visible until the end of the operation. 
You can contribute to the [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special%3ATranslate&amp;group=Centralnotice-tgroup-read_only_banner&amp;task=view&amp;language=&amp;filter=&amp;action=translate translation or proofreading] of this banner text.

'''You will be able to read, but not edit, all wikis for a short period of time.'''

*You will not be able to edit for up to an hour on {{#time:l j xg Y|2025-09-24|en}}.
*If you try to edit or save during these times, you will see an error message. We hope that no edits will be lost during these minutes, but we can't guarantee it. If you see the error message, then please wait until everything is back to normal. Then you should be able to save your edit. But, we recommend that you make a copy of your changes first, just in case.

''Other effects'':

*Background jobs will be slower and some may be dropped. Red links might not be updated as quickly as normal. If you create an article that is already linked somewhere else, the link will stay red longer than usual. Some long-running scripts will have to be stopped.
* We expect the code deployments to happen as any other week. However, some case-by-case code freezes could punctually happen if the operation require them afterwards.
* [[mw:Special:MyLanguage/GitLab|GitLab]] will be unavailable for about 90 minutes.

This project may be postponed if necessary. You can [[wikitech:Switch_Datacenter|read the schedule at wikitech.wikimedia.org]]. Any changes will be announced in the schedule. 

'''Please share this information with your community.'''&lt;/div&gt;&lt;section end=&quot;server-switch&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;span dir=ltr&gt;[[m:User:Trizek (WMF)|Trizek (WMF)]] ([[m:User talk:Trizek (WMF)|{{int:talk}}]])&lt;/span&gt; 17:42, 18. септембар 2025. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Non-Technical_Village_Pumps_distribution_list&amp;oldid=29170715 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Have your say: vote for the 2025 Board of Trustees&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
Hello all,

The voting period for the [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025|2025 Board of Trustees election]] is now open. Candidates are running for two (2) seats on the Board.

To check your voter eligibility, please visit the [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025/Voter eligibility guidelines|voter eligibility page]].

Learn more about them by [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation elections/2025/Candidates|reading their application statements and watch their candidacy videos]].

When you are ready, go to the [[m:Special:SecurePoll/vote/405|SecurePoll voting page to vote]].

'''The vote is open from October 8 at 00:00 UTC to October 22 at 23:59 UTC.'''

Best regards,

Abhishek Suryawanshi&lt;br /&gt;Chair, Elections Committee&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 06:49, 9. октобар 2025. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:RamzyM (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=29360896 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Help us decide the name of the new Abstract Wikipedia project&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;function1&quot;/&gt;
{{int:Hello}}. Please help pick a name for the new Abstract Wikipedia wiki project. This project will be a wiki that will enable users to combine functions from [[:f:|Wikifunctions]] and data from Wikidata in order to generate natural language sentences in any supported languages. These sentences can then be used by any Wikipedia (or elsewhere).

There will be two rounds of voting, each followed by legal review of candidates, with votes beginning on 20 October and 17 November 2025. Our goal is to have a final project name selected on mid-December 2025. If you would like to participate, then '''[[m:Special:MyLanguage/Abstract Wikipedia/Abstract Wikipedia naming contest|please learn more and vote now]]''' at meta-wiki.
{{Int:Feedback-thanks-title}}
&lt;section end=&quot;function1&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

-- [[User:Sannita (WMF)|User:Sannita (WMF)]] ([[User talk:Sannita (WMF)|talk]]) 13:43, 20. октобар 2025. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Sannita (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=29432175 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Seeking volunteers to join several of the movement’s committees&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
Each year, typically from October through December, several of the movement’s committees seek new volunteers. 

Read more about the committees on their Meta-wiki pages:
* [[m:Special:MyLanguage/Affiliations Committee|Affiliations Committee (AffCom)]]
* [[m:Special:MyLanguage/Ombuds commission|Ombuds commission (OC)]]
* [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation/Legal/Community Resilience and Sustainability/Trust and Safety/Case Review Committee|Case Review Committee (CRC)]]

Applications for the committees open on October 30, 2025. Applications for the Affiliations Committee, Ombuds commission and the Case Review Committee close on December 11, 2025. Learn how to apply by [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation/Legal/Committee appointments|visiting the appointment page on Meta-wiki]]. Post to the talk page or email cst[[File:At sign.svg|16x16px|link=|(_AT_)]]wikimedia.org with any questions you may have.

For the Committee Support team,
&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

-[[m:User:MKaur (WMF)| MKaur (WMF)]] 15:13, 30. октобар 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:MKaur (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=29517125 --&gt;

== Руслан и Људмила ==

Da li ce moci ostali delovi da se prikazu — [[Посебно:Доприноси/&amp;#126;2025-31982-80|&amp;#126;2025-31982-80]] ([[Разговор с корисником:&amp;#126;2025-31982-80|разговор]]) 21:46, 7. новембар 2025. (CET)

:Биће завршено. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 10:21, 11. новембар 2025. (CET)

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Reminder: Help us decide the name of the new Abstract Wikipedia project&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;function2&quot;/&gt;
{{int:Hello}}. Reminder: Please help to choose name for the new Abstract Wikipedia wiki project. The finalist vote starts today. The finalists for the name are: &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;Abstract Wikipedia, Multilingual Wikipedia, Wikiabstracts, Wikigenerator, Proto-Wiki&lt;/span&gt;. If you would like to participate, then '''[[m:Special:MyLanguage/Abstract Wikipedia/Abstract Wikipedia naming contest|please learn more and vote now]]''' at meta-wiki.
{{Int:Feedback-thanks-title}}
&lt;section end=&quot;function2&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

-- [[User:Sannita (WMF)|User:Sannita (WMF)]] ([[User talk:Sannita (WMF)|talk]]) 15:23, 20. новембар 2025. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Sannita (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=29583860 --&gt;

== Thank You for Last Year – Join Wiki Loves Ramadan 2026 ==

Dear Wikimedia communities,

We hope you are doing well, and we wish you a happy New Year.

''Last year, we captured light. This year, we’ll capture legacy.''

In 2025, communities around the world shared the glow of Ramadan nights and the warmth of collective iftars. In 2026, ''Wiki Loves Ramadan'' is expanding, bringing more stories, more cultures, and deeper global connections across Wikimedia projects.

We invite you to explore the ''Wiki Loves Ramadan 2026'' [[m:Special:MyLanguage/Wiki Loves Ramadan 2026|Meta page]] to learn how you can participate and [[m:Special:MyLanguage/Wiki Loves Ramadan 2026/Participating communities|sign up]] your community.

📷 ''Photo campaign on '' [[c:Special:MyLanguage/Commons:Wiki Loves Ramadan 2026|Wikimedia Commons]]

If you have questions about the project, please refer to the FAQs:  
* [[m:Special:MyLanguage/Wiki Loves Ramadan/FAQ/|Meta-Wiki]]
* [[c:Special:MyLanguage/Commons:Wiki Loves Ramadan/FAQ|Wikimedia Commons]]

''Early registration for updates is now open via the '''[[m:Special:RegisterForEvent/2710|Event page]]'''''

''Stay connected and receive updates:''  
* [https://t.me/WikiLovesRamadan Telegram channel]  
* [https://lists.wikimedia.org/postorius/lists/wikilovesramadan.lists.wikimedia.org/ Mailing list]

We look forward to collaborating with you and your community.


'''The Wiki Loves Ramadan 2026 Organizing Team''' 20:45, 16. јануар 2026. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:ZI Jony@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Non-Technical_Village_Pumps_distribution_list&amp;oldid=29879549 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Annual review of the Universal Code of Conduct and Enforcement Guidelines&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
I am writing to you to let you know the annual review period for the Universal Code of Conduct and Enforcement Guidelines is open now. You can make suggestions for changes through 9 February 2026. This is the first step of several to be taken for the annual review. [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Annual review/2026|Read more information and find a conversation to join on the UCoC page on Meta]].

The [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] (U4C) is a global group dedicated to providing an equitable and consistent implementation of the UCoC. This annual review was planned and implemented by the U4C. For more information and the responsibilities of the U4C, [[m:Special:MyLanguage/Universal Code of Conduct/Coordinating Committee/Charter|you may review the U4C Charter]].

Please share this information with other members in your community wherever else might be appropriate.

-- In cooperation with the U4C, [[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]])&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

22:02, 19. јануар 2026. (CET)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=29905753 --&gt;

== Action Required: Update templates/modules for electoral maps (Migrating from P1846 to P14226) ==

Hello everyone,

This is a notice regarding an ongoing data migration on Wikidata that may affect your election-related templates and Lua modules (such as &lt;code&gt;Module:Itemgroup/list&lt;/code&gt;).

'''The Change:'''&lt;br /&gt;
Currently, many templates pull electoral maps from Wikidata using the property [[:d:Property:P1846|P1846]], combined with the qualifier [[:d:Property:P180|P180]]: [[:d:Q19571328|Q19571328]]. 

We are migrating this data (across roughly 4,000 items) to a newly created, dedicated property: '''[[:d:Property:P14226|P14226]]'''.

'''What You Need To Do:'''&lt;br /&gt;
To ensure your templates and infoboxes do not break or lose their maps, please update your local code to fetch data from [[:d:Property:P14226|P14226]] instead of the old [[:d:Property:P1846|P1846]] + [[:d:Property:P180|P180]] structure. A [[m:Wikidata/Property Migration: P1846 to P14226/List|list of pages]] was generated using Wikimedia Global Search.

'''Deadline:'''&lt;br /&gt;
We are temporarily retaining the old data on [[:d:Property:P1846|P1846]] to allow for a smooth transition. However, to complete the data cleanup on Wikidata, the old [[:d:Property:P1846|P1846]] statements will be removed after '''May 1, 2026'''. Please update your modules and templates before this date to prevent any disruption to your wiki's election articles.

Let us know if you have any questions or need assistance with the query logic. Thank you for your help! [[User:ZI Jony|ZI Jony]] using [[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 19:11, 3. април 2026. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:ZI Jony@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Non-Technical_Village_Pumps_distribution_list&amp;oldid=29941252 --&gt;

== Request for comment (global AI policy) ==

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
Apologies for writing in English. {{int:Please-translate}}
A [[:m:Requests for comment/Artificial intelligence policy|request for comment]] is currently being held to decide on a global AI policy. {{int:Feedback-thanks-title}}
[[Корисник:MediaWiki message delivery|MediaWiki message delivery]] ([[Разговор с корисником:MediaWiki message delivery|разговор]]) 02:58, 26. април 2026. (CEST)
&lt;/bdi&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Codename Noreste@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=30424282 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Vote now in the 2026 U4C election&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
Eligible voters are asked to participate in the 2026 [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee|Universal Code of Conduct Coordinating Committee]] election. More information–including an eligibility check, voting process information, candidate information, and a link to the vote–are available on Meta at the [[m:Special:MyLanguage/Universal_Code_of_Conduct/Coordinating_Committee/Election/2026|2026 Election information page]]. The vote closes on 2 June 2026 at [https://zonestamp.toolforge.org/1780358400 00:00 UTC].

Please vote if your account is eligible. Results will be available by 14 June 2026. -- In cooperation with the U4C,&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[m:User:Keegan (WMF)|Keegan (WMF)]] ([[m:User talk:Keegan (WMF)|talk]]) 19:15, 27. мај 2026. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Keegan (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=30513860 --&gt;

== RFC about AI-generated content in Wikimedia Commons ==

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Apologies for writing in English, please help translate this message to your language. You are invited to participate in a [[c:Commons:Requests for comment/Policy update for AI content|request for comment on Wikimedia Commons about a policy update for AI content]]. This may affect files that are uploaded to Wikimedia Commons for use on this project. Thank you. [[m:User:Codename Noreste|Codename Noreste]] ([[m:User talk:Codename Noreste|разговор]])&lt;/bdi&gt; 19:12, 23. јун 2026. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Codename Noreste@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=30513860 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Deployment of Legal and Safety Contacts Link in the Footer of Your Wiki&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;Message&quot;/&gt;
'''Legal &amp; Safety Contacts'''

Hello community, the Wikimedia Foundation has provided a [[wmf:Special:MyLanguage/Legal:Wikimedia Foundation Legal and Safety Contact Information|single legal and safety contact page]], to be linked in the footer of your wiki, to ensure access to accurate legal information. This is a regulatory requirement. We have already rolled out links to English, German, Italian, Spanish and other wikis and we will deploy to your wiki soon. [[m:Special:MyLanguage/Wikimedia_Foundation_Legal_and_Safety_Contacts_FAQ|Please read more on the project page]] and leave any comments in this thread or on the [[m:Special:MyLanguage/Talk:Wikimedia Foundation Legal and Safety Contacts FAQ|talk page]].

&lt;section end=&quot;Message&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

-- [[User:Sannita (WMF)|User:Sannita (WMF)]] ([[User talk:Sannita (WMF)|talk]]) 15:31, 25. јун 2026. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Sannita (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Sannita_(WMF)/Mass_sending_test&amp;oldid=30731267 --&gt;

== Request for comment (the future of Abstract Wikipedia) ==

&lt;bdi lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot; class=&quot;mw-content-ltr&quot;&gt;
Apologies if this has not yet been translated into your wiki's language. {{int:Please-translate}}
You are invited to voice your opinions in a [[:m:Requests for comment/The future of Abstract Wikipedia|request for comment about the future of Abstract Wikipedia]]. {{Int:Feedback-thanks-title}}
[[:m:User:Kowal2701|Kowal2701]] ([[:m:User talk:Kowal2701|talk]])  14:25, 24. јул 2026. (CEST)
&lt;/bdi&gt;
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:DreamRimmer@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery&amp;oldid=30513860 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Migration to Parsoid&lt;/span&gt; ==

&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;em&gt;[[m:Special:MyLanguage/Wikimedia Foundation/Product and Technology/Parsoid Read Views/Read View Announcement|Read this in another language]]&lt;/em&gt;

Hello everyone! I am glad to inform you that as the next step in the [[mw:Special:MyLanguage/Parsoid/Parser Unification|Parser Unification]] project, Parsoid will soon be turned on as the default article renderer on your wiki. We are gradually increasing the number of wikis using Parsoid, with the intention of making it the default wikitext parser for MediaWiki's next long-term support release. This will make our wikis more reliable and consistent for editors, readers, and tools to use, as well as making the development of future wikitext features easier.

If this disrupts your workflow, don’t worry! You can still opt out through a user preference or turn Parsoid off on the current page using the Tools submenu, as described in the [[mw:Special:MyLanguage/Help:Extension:ParserMigration|Extension:ParserMigration]] documentation.

There is [[mw:Special:MyLanguage/Parsoid/Parser Unification/Confidence Framework|more information about our roll-out strategy]] available, including the testing done before we turn on Parsoid for a new wiki.

To report bugs and issues, please look at our [[mw:Special:MyLanguage/Parsoid/Parser Unification/Known Issues|known issues]] documentation and if you found a new bug please create a phab ticket and tag the [[phab:project/view/5846|Content Transform Team in Phabricator]].
&lt;section end=&quot;announcement-content&quot; /&gt;
&lt;/div&gt;

[[mw:User:MSantos (WMF)|Content Transform Team]] 18:31, 3. август 2026. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:MSantos (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Global_message_delivery/Wikisource&amp;oldid=28221043 --&gt;

== &lt;span lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;Server switch - Your wiki will be read-only for a short time soon&lt;/span&gt; ==
&lt;div lang=&quot;en&quot; dir=&quot;ltr&quot;&gt;
&lt;section begin=&quot;server-switch&quot;/&gt;&lt;div class=&quot;plainlinks&quot;&gt;

[[:m:Special:MyLanguage/Tech/Server switch|Read this message in another language]] • [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special:Translate&amp;group=page-Tech%2FServer+switch&amp;language=&amp;action=page&amp;filter= {{int:please-translate}}]

The [[foundation:|Wikimedia Foundation]] will switch the traffic between its data centers. This will make sure that Wikipedia and the other Wikimedia wikis can stay online even after a disaster.

All traffic will switch on '''{{#time:j xg|2026-09-23|en}}'''. The switch will start at '''[https://zonestamp.toolforge.org/{{#time:U|2026-09-23T14:00|en}} {{#time:H:i e|2026-09-23T14:00}}]'''.

Unfortunately, because of some limitations in [[mw:Special:MyLanguage/Manual:What is MediaWiki?|MediaWiki]], all editing must stop while the switch is made. We apologize for this disruption, and we are working to minimize it in the future. 

A banner will be displayed on all wikis 30 minutes before this operation happens. This banner will remain visible until the end of the operation. 
You can contribute to the [https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Special%3ATranslate&amp;group=Centralnotice-tgroup-read_only_banner&amp;task=view&amp;language=&amp;filter=&amp;action=translate translation or proofreading] of this banner text.

'''You will be able to read, but not edit, all wikis for a short period of time.'''

* You will not be able to edit for up to an hour on {{#time:l j xg Y|2026-09-23|en}}.
* If you try to edit or save during these times, you will see an error message. We hope that no edits will be lost during these minutes, but we can't guarantee it. If you see the error message, then please wait until everything is back to normal. Then you should be able to save your edit. But, we recommend that you make a copy of your changes first, just in case.

''Other effects'':

* Background jobs will be slower and some may be dropped. Red links might not be updated as quickly as normal. If you create an article that is already linked somewhere else, the link will stay red longer than usual. Some long-running scripts will have to be stopped.
* We expect the code deployments to happen as any other week. However, some case-by-case code freezes could punctually happen if the operation require them afterwards.
* [[mw:Special:MyLanguage/GitLab|GitLab]] will be unavailable for about 90 minutes.

This project may be postponed if necessary. You can [[wikitech:Switch_Datacenter|read the schedule at wikitech.wikimedia.org]]. Any changes will be announced in the schedule. 

'''Please share this information with your community.'''&lt;/div&gt;&lt;section end=&quot;server-switch&quot;/&gt;
&lt;/div&gt;

[[m:user:Trizek (WMF)|Trizek (WMF)]] 14:58, 15. септембар 2026. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Trizek (WMF)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=Distribution_list/Non-Technical_Village_Pumps_distribution_list&amp;oldid=30513874 --&gt;

== Your feedback wanted: Remove ''(Language link added:) and similar'' edits from Special:RecentChanges ==
''(Apologies for posting in English. You can help by translating it)''

Hello, I’m Danny from [[:en:w:Wikimedia_Deutschland|Wikimedia Deutschland’s]] [[m:Wikidata_For_Wikimedia_Projects|Wikidata For Wikimedia Projects]] team.&lt;br/&gt;
We have been investigating and examining how Wikidata’s use in the [[Special:RecentChanges]] and [[Special:Watchlist]] pages can be made to be more useful, or less ‘noisy’ (fewer edits that have little value to the reader).

We are currently exploring to make a change in the volume and the type of Wikidata edits that appear in these pages, and '''we need your feedback''' to help us ensure this is a positive change for the Wikis and won’t disrupt your workflows.&lt;br/&gt;
Language links are also known as sitelinks or interlanguage links and describe when a Wikidata item is connected to a Wiki, adding it to the language dropdown tool for other connected Wikis.
[[File:Types of Lang Link changes.png|x350px|frame|A variety of &quot;Language Link&quot; edits as seen in the Recent Changes feed]]

The request for feedback is whether you support the removal of these language link edits from the Recent Changes and Watchlist feed, or would you oppose such a change and if so, why?
Please share you thoughts on the dedicated '''[[m:Talk:Wikidata_For_Wikimedia_Projects/Clearer_Wikidata_Edit_Summaries/Hide_Language_Link_edits|metawiki Talk page]]'''. 

Further information about this change: [[m:Wikidata_For_Wikimedia_Projects/Clearer_Wikidata_Edit_Summaries/Hide_Language_Link_edits|m:Wikidata_For_Wikimedia_Projects/Hide_Language_Link_edits]]

Thank you for any participation or feedback you give, -- [[m:User:Danny_Benjafield_(WMDE)|User:Danny Benjafield (WMDE)]] 14:18, 25. септембар 2026. (CEST)
&lt;!-- Пошиљалац поруке: Корисник:Danny Benjafield (WMDE)@metawiki; списак прималаца: https://meta.wikimedia.org/w/index.php?title=User:Danny_Benjafield_(WMDE)/MassMessage_test_list&amp;oldid=31080967 --&gt;</text>
      <sha1>sr5lpw3gbonmp4b0t92qh4xytrf40gx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Александар Беркман</title>
    <ns>100</ns>
    <id>1434</id>
    <revision>
      <id>146581</id>
      <parentid>146573</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T12:59:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146581</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="927" sha1="m0iejzm259onaewntucoo4v3tcjw8m0" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар
| презиме = Беркман
| иницијал_презимена = Б
| годинарођења = 1870
| годинасмрти = 1936
| опис = '''Александар Беркман''' био је руски писац и анархиста.
| слика = Alexander Berkman 2.png
| опис_слике =
| википедија = Александар Беркман
| вики_цитати = Александар Беркман
| остава = 
| остава_кат = Alexander Berkman
}}

== Дела ==
* [[Да ли је анархија могућа?]]
* [[Погрешна схватања анархизма]]
* [[Шта је то анархизам?]]

{{Википедија|Александар Беркман}}

{{DEFAULTSORT:Беркман,_Александар}}

[[Категорија:Књижевници]]
[[Категорија:Анархизам| ]]</text>
      <sha1>m0iejzm259onaewntucoo4v3tcjw8m0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146717</id>
      <parentid>146581</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T10:31:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Враћене измене корисника [[Special:Contributions/Coaorao|Coaorao]] ([[User talk:Coaorao|разговор]]) на последњу измену корисника [[User:نوفاك اتشمان|نوفاك اتشمان]]</comment>
      <origin>50495</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="315" sha1="kbofg95t8w8b85dysi2gebcnqec5hpf" xml:space="preserve">* [[Да ли је анархија могућа?]]
* [[Погрешна схватања анархизма]]
* [[Шта је то анархизам?]]

{{Википедија|Александар Беркман}}

{{DEFAULTSORT:Беркман, Александар}}
[[Категорија:Књижевници]]</text>
      <sha1>kbofg95t8w8b85dysi2gebcnqec5hpf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146718</id>
      <parentid>146717</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T10:32:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>грешка</comment>
      <origin>146718</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="927" sha1="m0iejzm259onaewntucoo4v3tcjw8m0" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар
| презиме = Беркман
| иницијал_презимена = Б
| годинарођења = 1870
| годинасмрти = 1936
| опис = '''Александар Беркман''' био је руски писац и анархиста.
| слика = Alexander Berkman 2.png
| опис_слике =
| википедија = Александар Беркман
| вики_цитати = Александар Беркман
| остава = 
| остава_кат = Alexander Berkman
}}

== Дела ==
* [[Да ли је анархија могућа?]]
* [[Погрешна схватања анархизма]]
* [[Шта је то анархизам?]]

{{Википедија|Александар Беркман}}

{{DEFAULTSORT:Беркман,_Александар}}

[[Категорија:Књижевници]]
[[Категорија:Анархизам| ]]</text>
      <sha1>m0iejzm259onaewntucoo4v3tcjw8m0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Ема Голдман</title>
    <ns>100</ns>
    <id>1438</id>
    <revision>
      <id>146575</id>
      <parentid>112013</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T12:01:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146575</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1190" sha1="8hvxbu60pd0tx3anbe66sctg23seeat" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ема
| презиме = Голдман
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 1869
| годинасмрти = 1940
| опис = '''Ема Голдман''' била је анархисткиња и социјални филозоф.
| слика = Portrait Emma Goldman.jpg
| опис_слике =
| википедија = Ема Голдман
| вики_цитати = Ема Голдман
| остава = 
| остава_кат = Emma Goldman
}}

== Дела ==
* [[Анархизам: За шта се стварно залаже]]
* [[Женско право гласа]]
* [[Љубав и брак]]
* [[Трагедија женске еманципације]]
* [[О продаји жена]]
* [[Љубомора: узроци и могући лек]]

== Спшољашње везе ==
*  [https://anarhisticka-biblioteka.net/category/author/emma-goldman Радови Еме Голдман], Анархистичка библиотека

{{DEFAULTSORT:Голдман,_Ема}}
[[Категорија:Ема Голдман| ]]
[[Категорија:Књижевници]]
[[Категорија:Анархизам| ]]</text>
      <sha1>8hvxbu60pd0tx3anbe66sctg23seeat</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Михаил Бакуњин</title>
    <ns>100</ns>
    <id>1640</id>
    <revision>
      <id>146574</id>
      <parentid>146498</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T11:59:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>146574</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1155" sha1="l4nkk45jc7qncj9dynt44q56v8kplis" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Михаил
| презиме = Бакуњин
| иницијал_презимена = Б
| годинарођења = 1814
| годинасмрти = 1876
| опис = '''Михаил Бакуњин''' био је руски револуционар, анархиста и политички ангажован писац.
| слика = Mikhail Bakunin (colorized).jpg
| опис_слике = Михаил Бакуњин
| википедија = Михаил Бакуњин
| вики_цитати = Михаил Бакуњин
| остава = 
| остава_кат = Mihail Bakunjin
}}

== Дела ==
* [[Париска комуна и појам државе]]
* [[Капиталистички систем]]
* [[Моћ квари и најбоље]]
* [[Шта је Ауторитет?]]

{{DEFAULTSORT:Бакуњин,_Михаил}}

[[Категорија:Анархизам| ]]

[[de:Michail Alexandrowitsch Bakunin]]
[[en:Author:Mikhail Bakunin]]
[[es:Mijaíl Bakunin]]
[[fr:Auteur:Michel Bakounine]]
[[pt:Autor:Mikhail Bakunin]]
[[ro:Autor:Mihail Bakunin]]
[[ru:Михаил Александрович Бакунин]]</text>
      <sha1>l4nkk45jc7qncj9dynt44q56v8kplis</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Анархизам</title>
    <ns>14</ns>
    <id>1641</id>
    <revision>
      <id>146576</id>
      <parentid>142999</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T12:03:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146576</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="86" sha1="4xam4tzfzll6uw9swxl5sndg2y28kqw" xml:space="preserve">{{Википедија|Анархизам}}

[[Категорија:Политика]]</text>
      <sha1>4xam4tzfzll6uw9swxl5sndg2y28kqw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Шта је Ауторитет?</title>
    <ns>0</ns>
    <id>9572</id>
    <revision>
      <id>146577</id>
      <parentid>146571</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T12:06:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146577</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18471" sha1="d631ykkl0evo6snxlhzcooycvlat6jj" xml:space="preserve">{{квалитет|250%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Шта је Ауторитет?
| одељак= 
| аутор= Михаил Бакуњин
| преводилац=
| белешке=
}}

Шта је то власт? Није ли то неумитна сила прироних закона који се испољавају нужним следом појава у свету природе и друштва? Заиста, против таквих закона побуна не само да је забрањена - она је чак неизводљива. Ми можемо погрешно да их схватимо или да их уопште не разумемо али морамо им се покорити; они чине базу и основни су услов нашег постојања; они нас окружују, прожимају нас, одређују наше кретање, мишљење и дела. Чак и онда када мислимо да им се не покоравамо, ми само показујемо њихову свемоћ.

Да, ми смо у потпуности робови тих закона. Али у таквом ропсву нема понижења, то у ствари и није ропсво. Ропство претпоставља господара законодавца који му командује, док ови закони нису изван нас, они нам припадају, одређују наше биће наше целокупно бивсовање, - физичко, интелектуално и морално: живимо, дишемо, понашамо се, мислимо; ми желимо само посредством тих закона. Без њих, ми и не постојимо, ми нисмо! Одакле нам онда снага и жеља да се боримо против њих? У човековом односу према природним законима постоји само једна слобода, а то је слобода препознавања и примене ових закона на све ширем пољу саображења са објектом колективне или појединачне еманципације односно очовечења коју човек следи. Ови закони, кад их једном препознамо, представљају ауторитет, који за већину људи, није више стваран. Неко мора бити буржоаски економиста да би негирао законитост којом два пута два јесу четири. Неко мора имати маште да поверује како ватра не сажиже или да вода не плави, осим ако не потражи уточиште у неком другом природном закону. Но ови отпори, или покушаји лудих маштарија несумњиво су изузеци. Могло би се рећи да већина људи у свом свакодневом животу скоро апсолутно признаје владавину здравог разума - односо, владавину збира природних закона који су опште познати.

Несрећа је у томе што велики број природних закона већ признатих од стране науке остаје непознат масама због предострожности постојећих влада, које, као што знамо, постоје само ради народног добра. Има ту још једна тешкоћа, наиме, да већина природних закона који су повезани са развојем људског друшва а који су потпуно нужни, непроменљиви, кобни јер владају светом природе, нису исправно препознати и постављени од саме науке.

Једном, када буду научно утемељени, када од науке захваљујући широком систему народног образовања и подучавању пређу у свест свих питање слободе биће сасвим решено. Најтврдоглавији ауторитети морају признати да тада неће бити потребе за политичким организовањем нити за управљањем или законодавством. Те три свари, без обзира јесу ли проистекле вољом владара, или гласањем на парламентарним изборима уз општу сагласност, које би се чак могле равнати према систему приодних закона (што никада није, нити це икада бити слуцај) увек су подједнако кобне и непријатељске за слободу маса, почевши од саме чињенице да масама намећу систем спољашњих и баш зато деспотских закона.

Слободу човек може достићи само ако се покорава природним законима зато што их је препознао као такве, а не зато сто су они њему наметнути нечијом спољашњом вољом, без обзира да ли Божанском или људском, колективном или појединачном.

Претпоставимо академију, састављену од најчувенијих представника науке; замислимо ову академију оптерећену системом правног и организационог регулисања једног друшва, инспирисану само чистом љубављу за истином, која не ствара ниста до закона у потпуном складу са последњим науцним открићима. Ја мислим да би такво закодавсво и таква организација били чудовишни и то из два разлога: прво, друштвене науке су увек и нужно несавршене, ако упоредимо оно до чега су дошле са оним што јос преостаје да буде откривено, за њих можемо рећи да су још у повоју, када бисмо покушали да човеков свакодневни зивот, друшвени и индивидуални, поставимо у строгу везу са последњим научним открићима. Осудили бисмо друштво и појединце да на Прокрустовој постељи мученички пате што би их на крају сасвим угушило јер живот је бескрајно сложенији од науке.

Други је разлог овај: друштво које би се подвргло правним законима донетим на академијама, не зато што само по себи разуме рационални карактер тих закона, корисно – у том случају постојање академије било би бескорисно – већ зато што су ови закони донети на академији наметнути друштву у име науке која их је донела без разумевања - такво би друшво било не друштво људи - већ животиња. Било би то друго издање оних изасланстава у Парагвају која су тако дуго била подвргнута влади Језуита. Такво би друштво сигурно, убрзо пало на најнижи степен идиотлука.

Постоји, међутим, и трећи разлог који би такву владавину учинио немогућном, наиме, да научна академија располаже врховном влашћу, како бих рекао, потуно, па чак и ако би била састављена од најумнијих људи, она би убрзо скончла у властитој неморалности и интелектуалном непоштењу. Чак и данас са оно неколико привилегија које им се признају, таква је судбина свих академија. Моћни научни ауторитети неизбезно постају шоње када постану академици, служено овлашћени стручњаци. Губе спонтаност, своју револуционарну смелост и ону енергију, узнемиравајућу и пустошну, толико карактеристичну за геније, а која је одувек била позвана да уништи старе, климаве светове и постави основе новим. Они неизбезно постају углађени, стичу практичну &quot;жицу&quot; и смисао за корисно, а губе у јачини своје мисли. Једном рецју, постају непоштени.

То је карактеристично за привилегије, за свако привилеговано место, да убија дух и срце у човека. Привилегован, било практично било економски, човек је у срцу и души изопачен. То је друштвена законитост без изузетка, применљива како на нације, тако на класе, корпорације и појединце. То је закон једнакости, врховни услов слободе и хуманости. Основни предмет ове расправе је да тачно покаже ову истину у свим видовима људског живота.

Научно тело коме је поверено да управља друштвом, убрзо би се распало, јер би се посветило не висе науци, већ нечем потпуно другом, а то би као и увек када су у питању државни органи било, опет, вечно заглупљивање тог друшва које му је поверено и у коме би, сходно овоме, све више расла потреба да једно такво тело води о њему рачуна.

Оно што се показује истинитим за научне академије, истинито је такође и за све бираче и законодавне скупштине, чак и за оне које су једногласно изабране. Кад је реч о овим другима оне могу да обнове својиу структуру, то је тачно, али то не спречава да се у року од неколико година образује тело састављено од политичара које је чињенично а не законски привилегвано и које посвећујући себе искључиво управљању јавним послвима земље на крају образује неку врсту политичке аристократије или олигархије. Доказ за то су Сједињене Америчке Државе и Швајцарска.

Следсвено томе, нисам за законе донете споља, нити сам за власт - једно, у ствари, постаје неодвојиво од другог - а обоје теже да поробе друштво и донесу понижавајуће законе.

Да ли то знаци да ја одричем сваку власт? Далеко од тога. По питању ципела обраћам се ауторитету обућара, а када се ради о кући, каналима и путевима консултујем архитекту или инжењера. За одређена знања тражим савет од стручњака из тих области. Али ја ни обућару, као ни архитекти или стручњаку не допуштам да ми намеће своју власт. Ја их слушам слободно, са свим могућим поштовањем њихове памети, карактера, њиховог знања, задржавајуци увек своје непобитно право да их критикујем и примам од њих онолико колико сам желим. Ја се не задовољавам обраћањем само једном ауторитету у некој, посебној, области - ја се распитујем код неколицине. Упоређујем њихова мишљења и опредељујем се за оно што ми највише одговара. Само, ја не признајем непогрешиве ауторитете, чак и по специјалним питањима; према томе, ма колико поверења имао у поштење и искреност ових стручњака не верујем у потпуности никоме. Такво би веровање било погубно за мене, за моју слободу чак и за успех мојих подухвата. То би ме одједном преворило у глупог роба, у инструмент што извршава туђе сугестије и туђу вољу.

Ако се до одређене границе и онолико колико сматрам неопходним повинујем ауторитету стручњака показујем своју спремност да слушам њихове савете или чак упутсва то је зато што ме нико, ни Бог ни човек не присиљавају на то. У супротном, ја бих са ужасавањем одбио њихове упуте и услуге и позвао ђавола да им узме мудрост. Сигуран сам да бих платио губитком слободе и само поштовања тај делић истине а уплео бих се у мноштво лажи које би ми они могли дати.

Повиновао сам се ауторитету одређених људи јер ми то намеће мој властити разум. Свестан сам сопсвене неспособности да схватим било коју већу људску истину у њеној свеобухватности и сложености. Ни највећа памет не би била способна да је спозна целу. Стога је за науку као и за индустрију неопходна подела и удрузивање рада. примам и дајем – то зивот достојан човека. Свако управља и сваким се управља. Не постоји утврђена и стална власт него сталне и узајамне промене привременог карактера, и изнад свега добовољне власти и подредивања.

Исти тај разлог, спутава ме да признам сталну, свеопшту власт, јер не постоји универзални човек, који би био способан да схвати богатсво детаља (без којих је научна примена у животу немогућа ) у свим наукама и областима друштвеног живота. Ако таква универзалност буде икада остварена код неког човека и ако он пожели да буде испред свих осталих, да постави своју власт изнад других, било би неопходно уклонити таквог човека из друштва, јер његова би власт неизбежно претворила све остале у робове и имбециле. Нисам уверен у то да би друштво требало да злоставља геније, као сто је то до сада увек било, но, исто тако, не мислим да би требало да им се допушта превише, а још мање да им се дају привилегије или искључива права, па ма о коме се радило. А све то из тројаког разлога: прво, често би се догађало да лудака грешком заменимо генијем, друго, јер би овакав систем привилегија чак и правог генија направио шарлатаном да би га затим срозао и обезврдио, и на крају, зато сто би то устоличило генија као господара над самим собом.

Извор: http://www.kontra-punkt.info/index.php?module=subjects&amp;func=viewpage&amp;pageid=11

https://kontra-punkt.info/lektira/sta-je-autoritet

[[Категорија:Анархизам]]</text>
      <sha1>d631ykkl0evo6snxlhzcooycvlat6jj</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146578</id>
      <parentid>146577</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T12:07:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146578</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18398" sha1="cgpcb8v5on8bc2ewomxobljcy0gngdw" xml:space="preserve">{{квалитет|250%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Шта је Ауторитет?
| одељак= 
| аутор= Михаил Бакуњин
| преводилац=
| белешке=
}}

Шта је то власт? Није ли то неумитна сила прироних закона који се испољавају нужним следом појава у свету природе и друштва? Заиста, против таквих закона побуна не само да је забрањена - она је чак неизводљива. Ми можемо погрешно да их схватимо или да их уопште не разумемо али морамо им се покорити; они чине базу и основни су услов нашег постојања; они нас окружују, прожимају нас, одређују наше кретање, мишљење и дела. Чак и онда када мислимо да им се не покоравамо, ми само показујемо њихову свемоћ.

Да, ми смо у потпуности робови тих закона. Али у таквом ропсву нема понижења, то у ствари и није ропсво. Ропство претпоставља господара законодавца који му командује, док ови закони нису изван нас, они нам припадају, одређују наше биће наше целокупно бивсовање, - физичко, интелектуално и морално: живимо, дишемо, понашамо се, мислимо; ми желимо само посредством тих закона. Без њих, ми и не постојимо, ми нисмо! Одакле нам онда снага и жеља да се боримо против њих? У човековом односу према природним законима постоји само једна слобода, а то је слобода препознавања и примене ових закона на све ширем пољу саображења са објектом колективне или појединачне еманципације односно очовечења коју човек следи. Ови закони, кад их једном препознамо, представљају ауторитет, који за већину људи, није више стваран. Неко мора бити буржоаски економиста да би негирао законитост којом два пута два јесу четири. Неко мора имати маште да поверује како ватра не сажиже или да вода не плави, осим ако не потражи уточиште у неком другом природном закону. Но ови отпори, или покушаји лудих маштарија несумњиво су изузеци. Могло би се рећи да већина људи у свом свакодневом животу скоро апсолутно признаје владавину здравог разума - односо, владавину збира природних закона који су опште познати.

Несрећа је у томе што велики број природних закона већ признатих од стране науке остаје непознат масама због предострожности постојећих влада, које, као што знамо, постоје само ради народног добра. Има ту још једна тешкоћа, наиме, да већина природних закона који су повезани са развојем људског друшва а који су потпуно нужни, непроменљиви, кобни јер владају светом природе, нису исправно препознати и постављени од саме науке.

Једном, када буду научно утемељени, када од науке захваљујући широком систему народног образовања и подучавању пређу у свест свих питање слободе биће сасвим решено. Најтврдоглавији ауторитети морају признати да тада неће бити потребе за политичким организовањем нити за управљањем или законодавством. Те три свари, без обзира јесу ли проистекле вољом владара, или гласањем на парламентарним изборима уз општу сагласност, које би се чак могле равнати према систему приодних закона (што никада није, нити це икада бити слуцај) увек су подједнако кобне и непријатељске за слободу маса, почевши од саме чињенице да масама намећу систем спољашњих и баш зато деспотских закона.

Слободу човек може достићи само ако се покорава природним законима зато што их је препознао као такве, а не зато сто су они њему наметнути нечијом спољашњом вољом, без обзира да ли Божанском или људском, колективном или појединачном.

Претпоставимо академију, састављену од најчувенијих представника науке; замислимо ову академију оптерећену системом правног и организационог регулисања једног друшва, инспирисану само чистом љубављу за истином, која не ствара ниста до закона у потпуном складу са последњим науцним открићима. Ја мислим да би такво закодавсво и таква организација били чудовишни и то из два разлога: прво, друштвене науке су увек и нужно несавршене, ако упоредимо оно до чега су дошле са оним што јос преостаје да буде откривено, за њих можемо рећи да су још у повоју, када бисмо покушали да човеков свакодневни зивот, друшвени и индивидуални, поставимо у строгу везу са последњим научним открићима. Осудили бисмо друштво и појединце да на Прокрустовој постељи мученички пате што би их на крају сасвим угушило јер живот је бескрајно сложенији од науке.

Други је разлог овај: друштво које би се подвргло правним законима донетим на академијама, не зато што само по себи разуме рационални карактер тих закона, корисно – у том случају постојање академије било би бескорисно – већ зато што су ови закони донети на академији наметнути друштву у име науке која их је донела без разумевања - такво би друшво било не друштво људи - већ животиња. Било би то друго издање оних изасланстава у Парагвају која су тако дуго била подвргнута влади Језуита. Такво би друштво сигурно, убрзо пало на најнижи степен идиотлука.

Постоји, међутим, и трећи разлог који би такву владавину учинио немогућном, наиме, да научна академија располаже врховном влашћу, како бих рекао, потуно, па чак и ако би била састављена од најумнијих људи, она би убрзо скончла у властитој неморалности и интелектуалном непоштењу. Чак и данас са оно неколико привилегија које им се признају, таква је судбина свих академија. Моћни научни ауторитети неизбезно постају шоње када постану академици, служено овлашћени стручњаци. Губе спонтаност, своју револуционарну смелост и ону енергију, узнемиравајућу и пустошну, толико карактеристичну за геније, а која је одувек била позвана да уништи старе, климаве светове и постави основе новим. Они неизбезно постају углађени, стичу практичну &quot;жицу&quot; и смисао за корисно, а губе у јачини своје мисли. Једном рецју, постају непоштени.

То је карактеристично за привилегије, за свако привилеговано место, да убија дух и срце у човека. Привилегован, било практично било економски, човек је у срцу и души изопачен. То је друштвена законитост без изузетка, применљива како на нације, тако на класе, корпорације и појединце. То је закон једнакости, врховни услов слободе и хуманости. Основни предмет ове расправе је да тачно покаже ову истину у свим видовима људског живота.

Научно тело коме је поверено да управља друштвом, убрзо би се распало, јер би се посветило не висе науци, већ нечем потпуно другом, а то би као и увек када су у питању државни органи било, опет, вечно заглупљивање тог друшва које му је поверено и у коме би, сходно овоме, све више расла потреба да једно такво тело води о њему рачуна.

Оно што се показује истинитим за научне академије, истинито је такође и за све бираче и законодавне скупштине, чак и за оне које су једногласно изабране. Кад је реч о овим другима оне могу да обнове својиу структуру, то је тачно, али то не спречава да се у року од неколико година образује тело састављено од политичара које је чињенично а не законски привилегвано и које посвећујући себе искључиво управљању јавним послвима земље на крају образује неку врсту политичке аристократије или олигархије. Доказ за то су Сједињене Америчке Државе и Швајцарска.

Следсвено томе, нисам за законе донете споља, нити сам за власт - једно, у ствари, постаје неодвојиво од другог - а обоје теже да поробе друштво и донесу понижавајуће законе.

Да ли то знаци да ја одричем сваку власт? Далеко од тога. По питању ципела обраћам се ауторитету обућара, а када се ради о кући, каналима и путевима консултујем архитекту или инжењера. За одређена знања тражим савет од стручњака из тих области. Али ја ни обућару, као ни архитекти или стручњаку не допуштам да ми намеће своју власт. Ја их слушам слободно, са свим могућим поштовањем њихове памети, карактера, њиховог знања, задржавајуци увек своје непобитно право да их критикујем и примам од њих онолико колико сам желим. Ја се не задовољавам обраћањем само једном ауторитету у некој, посебној, области - ја се распитујем код неколицине. Упоређујем њихова мишљења и опредељујем се за оно што ми највише одговара. Само, ја не признајем непогрешиве ауторитете, чак и по специјалним питањима; према томе, ма колико поверења имао у поштење и искреност ових стручњака не верујем у потпуности никоме. Такво би веровање било погубно за мене, за моју слободу чак и за успех мојих подухвата. То би ме одједном преворило у глупог роба, у инструмент што извршава туђе сугестије и туђу вољу.

Ако се до одређене границе и онолико колико сматрам неопходним повинујем ауторитету стручњака показујем своју спремност да слушам њихове савете или чак упутсва то је зато што ме нико, ни Бог ни човек не присиљавају на то. У супротном, ја бих са ужасавањем одбио њихове упуте и услуге и позвао ђавола да им узме мудрост. Сигуран сам да бих платио губитком слободе и само поштовања тај делић истине а уплео бих се у мноштво лажи које би ми они могли дати.

Повиновао сам се ауторитету одређених људи јер ми то намеће мој властити разум. Свестан сам сопсвене неспособности да схватим било коју већу људску истину у њеној свеобухватности и сложености. Ни највећа памет не би била способна да је спозна целу. Стога је за науку као и за индустрију неопходна подела и удрузивање рада. примам и дајем – то зивот достојан човека. Свако управља и сваким се управља. Не постоји утврђена и стална власт него сталне и узајамне промене привременог карактера, и изнад свега добовољне власти и подредивања.

Исти тај разлог, спутава ме да признам сталну, свеопшту власт, јер не постоји универзални човек, који би био способан да схвати богатсво детаља (без којих је научна примена у животу немогућа ) у свим наукама и областима друштвеног живота. Ако таква универзалност буде икада остварена код неког човека и ако он пожели да буде испред свих осталих, да постави своју власт изнад других, било би неопходно уклонити таквог човека из друштва, јер његова би власт неизбежно претворила све остале у робове и имбециле. Нисам уверен у то да би друштво требало да злоставља геније, као сто је то до сада увек било, но, исто тако, не мислим да би требало да им се допушта превише, а још мање да им се дају привилегије или искључива права, па ма о коме се радило. А све то из тројаког разлога: прво, често би се догађало да лудака грешком заменимо генијем, друго, јер би овакав систем привилегија чак и правог генија направио шарлатаном да би га затим срозао и обезврдио, и на крају, зато сто би то устоличило генија као господара над самим собом.

== Извор ==
* https://kontra-punkt.info/lektira/sta-je-autoritet

[[Категорија:Анархизам]]</text>
      <sha1>cgpcb8v5on8bc2ewomxobljcy0gngdw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Бранко Радичевић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>15525</id>
    <revision>
      <id>146598</id>
      <parentid>142745</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:40:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Упозорење */</comment>
      <origin>146598</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4278" sha1="2hp6e5f46tf9exztefabzhmaslt3jf5" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Бранко
| презиме = Радичевић
| иницијал_презимена = Р
| годинарођења = 1824
| годинасмрти = 1853
| опис = '''Бранко Радичевић''' је био најзначајнији песник српског романтизма.
| слика = Branko Radičević 2.jpg
| опис_слике =
| википедија = Бранко Радичевић 
| вики_цитати = Бранко Радичевић 
| остава = 
| остава_кат = Branko Radičević
}}

== Поезија ==
*I
**[[Мини Караџић (у споменицу)]]
**[[Ђачки растанак]]
**[[Пут]]
**[[Путу крај]]
**[[Девојка на студенцу]]
**[[Циц!]]
**[[Молитва (Бранко Радичевић)|Молитва]]
**[[Гусле моје]]
**[[Моје сунце]]
**[[Путник на уранку]]
**[[Путник и тица]]
**[[Ноћ па ноћ]]
**[[Туђин]]
**[[Ајдук]]
**[[Сретан пастир]]
**[[Драги]]
**[[Жеља (Бранко Радичевић)|Жеља]]
**[[Јадна драга]]
**[[Нека сунца]]
**[[Ране]]
**[[Слатка мисли!]]
**[[Јади изненада]]
**[[Клетва (Бранко Радичевић)|Клетва]]
**[[?]]
**[[Натписи (Бранко Радичевић)|Натписи]]
*II
**[[Гојко]]
**[[Хајдуков гроб]] 
Песме објављене изван збирки
*[[Јуриш, Србе!]]
Из заоставштине 
*Лирске песме
**[[Девојка драгом]]
**[[Сонети (Бранко Радичевић)|Сонети]]
**[[(О красна ти певања сјајна висо)]] 
**[[Српско момче]] 
**[[(Претпев из једног малог епоса)]]
**[[(Убица у незнању)]]
**[[Моје сунце]]
**[[(Дете и гуслар)]]
**[[Перивој]]
**[[Кад млидијах умрети]]
**[[Песма умрлом брату Стевану]]
**[[(Певам дању, певам ноћу)]]
**[[(Нуто јада за момице)]]
**[[(Писмо у стиховима)]]
**[[Петру Петровићу Његошу, Владици Црногорском]]
**[[Кајгана]]
**[[(Радост и жалост)]]
**[[(Укор)]]
**[[Ој Мораво, што би без Србиња]]
**[[(Берачице)]]
**[[Њени јади]]
**[[Два камена]]
**[[(Та напи се)]]
**[[Успомене старог јунака]]
**[[Болесникова тужба]]
**[[(Де су наши дивни цари?)]]
**[[(Ето нешто крај бела Будима)]]
*Поеме и епске песме
**[[Туга и опомена]]
**[[Стојан]]
**[[Безимена]]
**[[(1 песма)]]
**[[II песма]]
**[[III песма]]
**[[Утопљеница]]
**[[Освета (Бранко Радичевић)|Освета]]
**[[Урош]]	
**[[(Одломак)]]
Ђачке песме на немачком
*[[Ode seiner Exellenz]]
*[[Abchied vom Karlovitz]]
Друге редакције
*Песмe
*I
**[[Рибарчета сан]]
**[[Враголије]]
**[[Опроштај драгог и драгe]]
**[[Драги на путу]]
**[[Долазак драгога — 6/1. Ујутру]]
**[[Моја молитва (Бранко Радичевић)|Моја молитва]]
**[[Опроштај од Карловаца]]
**[[Милета]]
Из  заоставштине
*Лирске песме
**[[Убица без да зна]]
**[[(Кад Млидија умрети)]]
Преводи
*[[Де  станак  мој]]
Записи
*[[(1)(Јао књиго, ала си ми дивна)]]
*[[(2)(Ал' узаман, мио побратиме)]]

== Упозорење ==
'''Песме нису наведене по реду.''' 

{{википедија|Бранко Радичевић}}
{{оставакат|Branko Radičević}}

{{DEFAULTSORT:Радичевић,_Бранко}}
[[Категорија:Бранко Радичевић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>2hp6e5f46tf9exztefabzhmaslt3jf5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Бранко Радичевић</title>
    <ns>14</ns>
    <id>15528</id>
    <revision>
      <id>146596</id>
      <parentid>50515</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:39:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146596</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="219" sha1="da4mqorf0ofrc1ipuku8skzfhknr5gh" xml:space="preserve">{{DEFAULTSORT:Радичевић, Бранко}}
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]

[[uk:Категорія:Бранко Радичевич]]</text>
      <sha1>da4mqorf0ofrc1ipuku8skzfhknr5gh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146597</id>
      <parentid>146596</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:39:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146597</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="277" sha1="jstqhnci4scd0gq3enphtj4fzbbkv2a" xml:space="preserve">{{Википедија|Бранко Радичевић}}

{{DEFAULTSORT:Радичевић, Бранко}}
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]

[[uk:Категорія:Бранко Радичевич]]</text>
      <sha1>jstqhnci4scd0gq3enphtj4fzbbkv2a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Павле Поповић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>16573</id>
    <revision>
      <id>146582</id>
      <parentid>144340</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T13:09:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146582</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="911" sha1="ddsx52en80nbkd2u1pb6wmd3ya0jud6" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Павле
| презиме = Поповић
| иницијал_презимена = П
| годинарођења = 1868
| годинасмрти = 1939
| опис = '''Павле Поповић''' је био српски историчар књижевности, професор и академик.
| слика = Portrait of Pavle Popović (cropped).png
| опис_слике =
| википедија = Павле Поповић
| вики_цитати = Павле Поповић
| остава = 
| остава_кат = Pavle Popović
}}

== Дела ==
* [[О Горском вијенцу]] (1901)
* [[Дучићева задужбина]] (1902)
* [[Преглед Старе Књижевности]] (1907)
* [[Сећања на Алексу Шантића]] (1924)
*[[Година смрти Немањине]]

== Преводи ==
* [[Визија Карла XI]] (1903)</text>
      <sha1>ddsx52en80nbkd2u1pb6wmd3ya0jud6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Драга Димитријевић Дејановић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>52682</id>
    <revision>
      <id>146657</id>
      <parentid>142757</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T15:29:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* 1865. */</comment>
      <origin>146657</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2939" sha1="0eq7s1amltwh1bu9k5svox1cm9fp865" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Драга
| презиме = Димитријевић Дејановић
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1840
| годинасмрти = 1871
| опис = '''Драга Димитријевић Дејановић''' била је српска друштвено-културна активисткиња, учитељица, књижевница и публицисткиња.
| слика = Photo_of_Draga_Dimitrijević_Dejanović.jpg
| опис_слике =
| википедија = Драга Димитријевић Дејановић 
| вики_цитати = Драга Димитријевић Дејановић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Песме ==
=== 1862. ===
* [[Сестри (Драга Дејановић)|Сестри]]
* [[Српкиња сам]]
* [[Полумесецу]]
* [[Жена сам...]]
* [[Моја љубав (Драга Дејановић)|Моја љубав]]
* [[Нашто ми...]]
* [[Помозʼ, Боже!]] 
* [[Туга за мајком]]
* [[Некад беше]]

=== 1863. ===
* [[Ох жељо...]] 
* [[30. новембар]]
* [[Још да ми је...]]
* [[Мрзим...]]
* [[Туго!]]
* [[Утеха (Драга Дејановић)|Утеха]] 
* [[Оно око...]]
* [[Сузе (Драга Дејановић)|Сузе]]
* [[Очи твоје (Драга Дејановић)|Очи твоје]]
* [[Питај зору]]
* [[Моја душа]]
* [[Ја те љубим (Драга Дејановић)|Ја те љубим]]
* [[Бежʼ од мене!]] 
* [[Коса твоја]] 
* [[Јеси лʼ чула]]
* [[Дај ми, Боже...|Дај ми, Боже…]]

=== 1864. ===
* [[Не знам зна ли]]
* [[Питаш ме]]
* [[Жеље моје]] 
* [[Кажите ми...]] 
* [[Име твоје]] 
* [[Црне очи (Драга Дејановић)|Црне очи]]
* [[Моје цвеће]]
* [[Што се чудиш?]]

=== 1865. ===
* [[Над тобом]] 
* [[Србска вила (Драга Дејановић)|Србска вила]]
* [[Малом ђаволу]]
* [[Певај ми...]]

=== 1869. ===
* [[Јесам сретна?]] 
* [[Што ме гледаш?]] 
* [[Певала сам]]
* [[Јан Хус (Драга Дејановић)|Јан Хус]]
* [[За слободом]]

== Проза ==
* [[Зла срећа девојачка]] (1862)
* [[Сентомашка беседа у Новом Саду]] (1863)
* [[Несретна мати]] (1863)
* [[Две, три речи Српкињама]] (1871)
* [[Еманципација Српкиња]] (1871)
* [[Српским мајкама]] (1871)

[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>0eq7s1amltwh1bu9k5svox1cm9fp865</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>За слободом</title>
    <ns>0</ns>
    <id>52684</id>
    <revision>
      <id>146648</id>
      <parentid>142496</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:58:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146648</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1362" sha1="lw2fv0upzpfnsng1yqoovmffxcj55ae" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= За слободом
| одељак=
| аутор=Драга Димитријевић Дејановић
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Чарна горо, ал’ си пуна
Тијанога лада,
Пуна чара, бајна цвећа
Пуна рајског слада,
::::Тијанога лада!

Ал’ што кријеш у недрима
Твоје тихе душе,
Чувај, јер међ’ цвећем
То су беле руже,
::::Твоје тихе душе!

Кад нам паде наша слава
У Косову равном,
Нек у теби беле руже
Одену се славом,
::::У Косову равном!

Па ту славу нек донесу,
Нек пресаде ’вамо,
Нек у Српству замирише
Цвеће неговано
::::Кад пресаде ’вамо!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* Ракитић Слободан, ''Антологија поезије српског романтизма'', Београд: СКЗ, 2011, стр 370

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>lw2fv0upzpfnsng1yqoovmffxcj55ae</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Питаш ме</title>
    <ns>0</ns>
    <id>52685</id>
    <revision>
      <id>146633</id>
      <parentid>114855</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:55:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146633</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="993" sha1="2zr4f33s1ns4kdvukj2xw8prd3acaw0" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Питаш ме
| одељак=
| аутор=Драга Димитријевић Дејановић
| белешке=
}}

[[Слика:Photo_of_Draga_Dimitrijević_Dejanović.jpg|200 п|десно]]

&lt;poem&gt;
Питаш ме зашто ћутим,
Мој цвете убави,
А не знаш како горим
Од силне љубави.

Пламен ме диже горе,
У небо жића мог,
А небо моје — све је
Створено из лика твог!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* Ракитић Слободан, ''Антологија поезије српског романтизма'', Београд: СКЗ, 2011, стр 369

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>2zr4f33s1ns4kdvukj2xw8prd3acaw0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146716</id>
      <parentid>146633</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T10:27:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146716</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="915" sha1="g0zljcd7xmoxjsbeakgl9ieue59bcxp" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Питаш ме
| одељак=
| аутор=Драга Димитријевић Дејановић
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Питаш ме зашто ћутим,
Мој цвете убави,
А не знаш како горим
Од силне љубави.

Пламен ме диже горе,
У небо жића мог,
А небо моје — све је
Створено из лика твог!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* Ракитић Слободан, ''Антологија поезије српског романтизма'', Београд: СКЗ, 2011, стр 369

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>g0zljcd7xmoxjsbeakgl9ieue59bcxp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Што се чудиш?</title>
    <ns>0</ns>
    <id>52686</id>
    <revision>
      <id>146639</id>
      <parentid>142509</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:57:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146639</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1267" sha1="ptiuypvy7kvcjgz09y4rdoq1l8kzxkg" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Што се чудиш?
| одељак=
| аутор=Драга Димитријевић Дејановић
| година=1864
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Та што ми се чудиш, душо,
Што ме гони свијет цели?
Зар невидиш лице твоје,
Светло, кано данак бели?

Свет је пунан злобе кивне,
Па се буни, па се пита,
Па свуд тражи та два лепа
Твоја ока огњевита.

Још су и то ради, дане,
Да сазнаду име твоје,
Да сазнаду, ког то тако
Заволеше песме моје.

Па зато им ево велим:
Даном сам га увек звала;
Јер ми зора тек у теби,
У твом оку затрептала.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Даница'', 6. септембар 1864. Бр. 36. Година V, стр. 568.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>ptiuypvy7kvcjgz09y4rdoq1l8kzxkg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Не знам зна ли</title>
    <ns>0</ns>
    <id>52981</id>
    <revision>
      <id>146632</id>
      <parentid>140564</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:55:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146632</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1226" sha1="esr7386yjbtks1ucqrkatip73ucmxqw" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Не знам зна ли
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1864
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Једно момче црна ока,
Наусница мали,
Допало се срцу моме,
Ал’ он — не знам, зна ли!

Дође к мени, погледа ме,
Погледи му вали,
Раздроби се срце моје
Ал’ он — не знам, зна ли!

Радо би’ му рекла: душо!
Анђели те дали,
Да те љубим као живот!
Ал’ он — не знам, зна ли!

Ја уздишем дању, ноћу,
Туга да ме свали;
Ја га љубим из све душе —
Ал’ он — не знам, зна ли!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Даница'', 5. јануар 1864. Број 1. Година V, стр. 9–10.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>esr7386yjbtks1ucqrkatip73ucmxqw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Драга Димитријевић Дејановић</title>
    <ns>14</ns>
    <id>54147</id>
    <revision>
      <id>146604</id>
      <parentid>142982</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:43:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146604</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="192" sha1="bdh20dfntutixsnrmpwfzv95r9paixu" xml:space="preserve">{{Википедија|Драга Димитријевић Дејановић}}

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>bdh20dfntutixsnrmpwfzv95r9paixu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Омладински конгреси</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59956</id>
    <revision>
      <id>146663</id>
      <parentid>141372</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T16:28:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146663</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6116" sha1="5dp3kp2mnyf3mji94txkx10qy4au2x1" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= ОМЛАДИНСКИ КОНГРЕСИ
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1904
| белешке= ''(Напомена: још увек није до краја дигитализовано)''
}}

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Изгледа да, од шездесетих и седамдесетих година до данас, никада омладински рад није био живљи и није показао таквих стварних резултата. Свакако, прилике су ишле на руку, ранија поколења припремила су земљиште, преображај у духовима био је извршен, али младеж која је данас на ђачким клупама, има да забележи два своја значајна  успеха: прву изложбу југословенских уметника и први конгрес академске омладине југословенских земаља, две ствари на које пре десет година једва су и најсмелији помишљали. Наши млади су дали несумњив, опипљив доказ лењим „разочараним”, којих је толико у нас, да се може и даје радити.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Када су пре тридесет година два далековида млада човека, један Бугарин, Љубен Каравелов, и један Србин, Светозар Марковић, изнели плодну идеју заједничкога рада малих балканских народа и развијали велику замисао балканске конфедерације, ''позитивни'' људи су предусрели са подемехом њихове младићске ''утопије'' и ''фантазије''. Не давно, још пре осам година, када је једна мањина на београдској Великој Школи, прихватила те исте рационалне мисли, млади старци и професионалне патриоте анатемисали су то као „издају заветне мисли”, и као „отровни космополитизам”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Особина је великих истина да за њих нема препона, да оне лагано и стално освајају, противу целога света и у пркос свакоме, оне се упијају у духове, прожимају савести, док једнога дана не освоје чак и оне који су им били најпротивнији, од Савла начине Павла, постану обичне, просте, опште. Тако је и идеја балканскога савеза захватила не само омладину и интелигентне слојеве наше, она се прелила и у јавно мњење, прешла чак у схватања влада̄, постала једна жива сила коју ништа више не може зауставити. За цео паметан свет у нашим крајевима, сем реакционарне штампе која на своје нечисте задње мисли баца вео некога чистуначког и непомирљивог национализма, сем професионалних „патриота” који у компанијама експлоатишу патриотизам, сем неколико безазлених фантаста којима је тешко да се отргну снова који су љуљушкали њихову младост, цео мислени свет дошао је до закључка да за наше мале народе има свега два пута: „бити или не бити”, сложити се, сјединити се па живети и развијати се, или остати растрзан суровим, убилачким међусобним борбама, проводити дане у овој номиналној независности, и очекивати дан када ће се постати или руска губернија или аустријска провинција. За нас, овакве какви смо, има само један не само најбољи но једино могући пут: јединство. Стари Херодот, говорећи о балканским народима, рекао је ове пророчке речи&lt;ref&gt;Навод Г. Јована Ђаје, у његовој књижици: ''Савез Србије и Бугарске'', стр. 4.&lt;/ref&gt;: „Кад би се тај народ управљао једном вољом, и кад би задахнут био слогом, постао би непобедан, и како ја мислим, могао би бити најсилнији међу народима.” То је једини начин не само да напредујемо но и да опстанемо: сем ако се не очекује какав особити политички катаклизам, како чудо, српскога, бугарскога или хрватскога Бога, кога романтични песници тако одавно призивају.

==Фусноте==
&lt;references/&gt;
== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. септембар 1904. Књига тринаеста, број други, стр. 123-128.
{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевност]]</text>
      <sha1>5dp3kp2mnyf3mji94txkx10qy4au2x1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146665</id>
      <parentid>146663</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T16:37:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146665</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6116" sha1="q9eestp2q91re4vwkd4h302ovdcqrga" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Омладински конгреси
| одељак=
| аутор= Јован Скерлић
| година= 1904
| белешке= ''(Напомена: још увек није до краја дигитализовано)''
}}

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Изгледа да, од шездесетих и седамдесетих година до данас, никада омладински рад није био живљи и није показао таквих стварних резултата. Свакако, прилике су ишле на руку, ранија поколења припремила су земљиште, преображај у духовима био је извршен, али младеж која је данас на ђачким клупама, има да забележи два своја значајна  успеха: прву изложбу југословенских уметника и први конгрес академске омладине југословенских земаља, две ствари на које пре десет година једва су и најсмелији помишљали. Наши млади су дали несумњив, опипљив доказ лењим „разочараним”, којих је толико у нас, да се може и даје радити.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Када су пре тридесет година два далековида млада човека, један Бугарин, Љубен Каравелов, и један Србин, Светозар Марковић, изнели плодну идеју заједничкога рада малих балканских народа и развијали велику замисао балканске конфедерације, ''позитивни'' људи су предусрели са подемехом њихове младићске ''утопије'' и ''фантазије''. Не давно, још пре осам година, када је једна мањина на београдској Великој Школи, прихватила те исте рационалне мисли, млади старци и професионалне патриоте анатемисали су то као „издају заветне мисли”, и као „отровни космополитизам”.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Особина је великих истина да за њих нема препона, да оне лагано и стално освајају, противу целога света и у пркос свакоме, оне се упијају у духове, прожимају савести, док једнога дана не освоје чак и оне који су им били најпротивнији, од Савла начине Павла, постану обичне, просте, опште. Тако је и идеја балканскога савеза захватила не само омладину и интелигентне слојеве наше, она се прелила и у јавно мњење, прешла чак у схватања влада̄, постала једна жива сила коју ништа више не може зауставити. За цео паметан свет у нашим крајевима, сем реакционарне штампе која на своје нечисте задње мисли баца вео некога чистуначког и непомирљивог национализма, сем професионалних „патриота” који у компанијама експлоатишу патриотизам, сем неколико безазлених фантаста којима је тешко да се отргну снова који су љуљушкали њихову младост, цео мислени свет дошао је до закључка да за наше мале народе има свега два пута: „бити или не бити”, сложити се, сјединити се па живети и развијати се, или остати растрзан суровим, убилачким међусобним борбама, проводити дане у овој номиналној независности, и очекивати дан када ће се постати или руска губернија или аустријска провинција. За нас, овакве какви смо, има само један не само најбољи но једино могући пут: јединство. Стари Херодот, говорећи о балканским народима, рекао је ове пророчке речи&lt;ref&gt;Навод Г. Јована Ђаје, у његовој књижици: ''Савез Србије и Бугарске'', стр. 4.&lt;/ref&gt;: „Кад би се тај народ управљао једном вољом, и кад би задахнут био слогом, постао би непобедан, и како ја мислим, могао би бити најсилнији међу народима.” То је једини начин не само да напредујемо но и да опстанемо: сем ако се не очекује какав особити политички катаклизам, како чудо, српскога, бугарскога или хрватскога Бога, кога романтични песници тако одавно призивају.

==Фусноте==
&lt;references/&gt;
== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. септембар 1904. Књига тринаеста, број други, стр. 123-128.
{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}
[[Категорија:Српска књижевност]]</text>
      <sha1>q9eestp2q91re4vwkd4h302ovdcqrga</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Разговор с корисником:Galicijac</title>
    <ns>3</ns>
    <id>59969</id>
    <revision>
      <id>146664</id>
      <parentid>144535</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T16:32:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Питање */ нови одељак</comment>
      <origin>146664</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3024" sha1="849hnsmmn1xjqix4tsltb2d5jp0c751" xml:space="preserve">{{добродошлица}} --[[Корисник:نوفاك اتشمان|Новак]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 08:22, 30. април 2025. (CEST)

:Хвала лијепа! — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 11:23, 30. април 2025. (CEST)

== Савет ==

Поздрав, Galicijac.&lt;br /&gt;
Најпре Вам хвала на доприносима Викизворнику као што су приповетке Кочића, Домановића...&lt;br /&gt;
Имам два савета: текстови на Викизворнику ''морају'' да буду ''исти'' као у извору: зато сам Вам поништио измене на страници [[У 27 марту разум није учествовао]].&lt;br /&gt;
Такође, нема потребе да масовно додајете шаблон за Поезију на постојеће странице: јесте да то изгледа уредно, лепо ''на рачунарима'', али не и на мобилним телефонима. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 18:31, 23. јун 2026. (CEST)

:Поздрав.
:У Сабраним делима стоје тачке, али у реду, можда изворно не стоје.
:У реду, нећу више додавати шаблон за Поезију. Мада је за несметано читање довољно телефон окренути водоравно. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 19:37, 23. јун 2026. (CEST)
::Пожељније је користити ''примарне'' изворе, с обзиром на то да је ово Вики&lt;u&gt;извор&lt;/u&gt;ник, сачињавају га текстови који су први пут објављени (зато је врло вероватно да је правопис различит од данашњег). Сам чланак је такав у извору и може се пронаћи на интернету ([https://pretraziva.rs/pregled/srpski-narod/1943-03-27]).&lt;br /&gt;Још једном, захвалан сам Вам на доприносима и на марљивом раду.&lt;br /&gt;Поздрав :) [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 19:48, 23. јун 2026. (CEST)

== Питање ==
Поздрав, да ли намеравате да дигитализујете цело дело Девтсто петнаеста? Ако да, могу Вам помоћи у томе, ако желите... ~ [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 18:32, 25. септембар 2026. (CEST)</text>
      <sha1>849hnsmmn1xjqix4tsltb2d5jp0c751</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146666</id>
      <parentid>146664</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T16:42:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Питање */</comment>
      <origin>146666</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3027" sha1="30c94c80jydwt6ng071l66qslsnn3iq" xml:space="preserve">{{добродошлица}} --[[Корисник:نوفاك اتشمان|Новак]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 08:22, 30. април 2025. (CEST)

:Хвала лијепа! — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 11:23, 30. април 2025. (CEST)

== Савет ==

Поздрав, Galicijac.&lt;br /&gt;
Најпре Вам хвала на доприносима Викизворнику као што су приповетке Кочића, Домановића...&lt;br /&gt;
Имам два савета: текстови на Викизворнику ''морају'' да буду ''исти'' као у извору: зато сам Вам поништио измене на страници [[У 27 марту разум није учествовао]].&lt;br /&gt;
Такође, нема потребе да масовно додајете шаблон за Поезију на постојеће странице: јесте да то изгледа уредно, лепо ''на рачунарима'', али не и на мобилним телефонима. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 18:31, 23. јун 2026. (CEST)

:Поздрав.
:У Сабраним делима стоје тачке, али у реду, можда изворно не стоје.
:У реду, нећу више додавати шаблон за Поезију. Мада је за несметано читање довољно телефон окренути водоравно. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 19:37, 23. јун 2026. (CEST)
::Пожељније је користити ''примарне'' изворе, с обзиром на то да је ово Вики&lt;u&gt;извор&lt;/u&gt;ник, сачињавају га текстови који су први пут објављени (зато је врло вероватно да је правопис различит од данашњег). Сам чланак је такав у извору и може се пронаћи на интернету ([https://pretraziva.rs/pregled/srpski-narod/1943-03-27]).&lt;br /&gt;Још једном, захвалан сам Вам на доприносима и на марљивом раду.&lt;br /&gt;Поздрав :) [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 19:48, 23. јун 2026. (CEST)

== Питање ==
Поздрав, да ли намеравате да дигитализујете цело дело Девтсто петнаеста? Ако да, могу Вам помоћи у изради ако желите... ~ [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 18:32, 25. септембар 2026. (CEST)</text>
      <sha1>30c94c80jydwt6ng071l66qslsnn3iq</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146674</id>
      <parentid>146666</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T18:26:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>/* Питање */ одговор</comment>
      <origin>146674</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3509" sha1="a9aay5vcg0k5jkw0lopi4dpahhtonpl" xml:space="preserve">{{добродошлица}} --[[Корисник:نوفاك اتشمان|Новак]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 08:22, 30. април 2025. (CEST)

:Хвала лијепа! — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 11:23, 30. април 2025. (CEST)

== Савет ==

Поздрав, Galicijac.&lt;br /&gt;
Најпре Вам хвала на доприносима Викизворнику као што су приповетке Кочића, Домановића...&lt;br /&gt;
Имам два савета: текстови на Викизворнику ''морају'' да буду ''исти'' као у извору: зато сам Вам поништио измене на страници [[У 27 марту разум није учествовао]].&lt;br /&gt;
Такође, нема потребе да масовно додајете шаблон за Поезију на постојеће странице: јесте да то изгледа уредно, лепо ''на рачунарима'', али не и на мобилним телефонима. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 18:31, 23. јун 2026. (CEST)

:Поздрав.
:У Сабраним делима стоје тачке, али у реду, можда изворно не стоје.
:У реду, нећу више додавати шаблон за Поезију. Мада је за несметано читање довољно телефон окренути водоравно. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 19:37, 23. јун 2026. (CEST)
::Пожељније је користити ''примарне'' изворе, с обзиром на то да је ово Вики&lt;u&gt;извор&lt;/u&gt;ник, сачињавају га текстови који су први пут објављени (зато је врло вероватно да је правопис различит од данашњег). Сам чланак је такав у извору и може се пронаћи на интернету ([https://pretraziva.rs/pregled/srpski-narod/1943-03-27]).&lt;br /&gt;Још једном, захвалан сам Вам на доприносима и на марљивом раду.&lt;br /&gt;Поздрав :) [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 19:48, 23. јун 2026. (CEST)

== Питање ==
Поздрав, да ли намеравате да дигитализујете цело дело Девтсто петнаеста? Ако да, могу Вам помоћи у изради ако желите... ~ [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 18:32, 25. септембар 2026. (CEST)

:Да, намјеравам. Покушаћу сам, јавићу Вам ако ми затреба помоћ. Хвала у сваком случају.
:Можете ли Ви додати оне комитске пјесме из борби у Македонији које сте поменули недавно? — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 20:26, 25. септембар 2026. (CEST)</text>
      <sha1>a9aay5vcg0k5jkw0lopi4dpahhtonpl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146692</id>
      <parentid>146674</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T08:29:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Питање */ одговор</comment>
      <origin>146692</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3830" sha1="jlqm2gvi0j2nynfgdanx74x388k2qvw" xml:space="preserve">{{добродошлица}} --[[Корисник:نوفاك اتشمان|Новак]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 08:22, 30. април 2025. (CEST)

:Хвала лијепа! — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 11:23, 30. април 2025. (CEST)

== Савет ==

Поздрав, Galicijac.&lt;br /&gt;
Најпре Вам хвала на доприносима Викизворнику као што су приповетке Кочића, Домановића...&lt;br /&gt;
Имам два савета: текстови на Викизворнику ''морају'' да буду ''исти'' као у извору: зато сам Вам поништио измене на страници [[У 27 марту разум није учествовао]].&lt;br /&gt;
Такође, нема потребе да масовно додајете шаблон за Поезију на постојеће странице: јесте да то изгледа уредно, лепо ''на рачунарима'', али не и на мобилним телефонима. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 18:31, 23. јун 2026. (CEST)

:Поздрав.
:У Сабраним делима стоје тачке, али у реду, можда изворно не стоје.
:У реду, нећу више додавати шаблон за Поезију. Мада је за несметано читање довољно телефон окренути водоравно. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 19:37, 23. јун 2026. (CEST)
::Пожељније је користити ''примарне'' изворе, с обзиром на то да је ово Вики&lt;u&gt;извор&lt;/u&gt;ник, сачињавају га текстови који су први пут објављени (зато је врло вероватно да је правопис различит од данашњег). Сам чланак је такав у извору и може се пронаћи на интернету ([https://pretraziva.rs/pregled/srpski-narod/1943-03-27]).&lt;br /&gt;Још једном, захвалан сам Вам на доприносима и на марљивом раду.&lt;br /&gt;Поздрав :) [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 19:48, 23. јун 2026. (CEST)

== Питање ==
Поздрав, да ли намеравате да дигитализујете цело дело Девтсто петнаеста? Ако да, могу Вам помоћи у изради ако желите... ~ [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 18:32, 25. септембар 2026. (CEST)

:Да, намјеравам. Покушаћу сам, јавићу Вам ако ми затреба помоћ. Хвала у сваком случају.
:Можете ли Ви додати оне комитске пјесме из борби у Македонији које сте поменули недавно? — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 20:26, 25. септембар 2026. (CEST)
::У реду. И да, додаћу комитске песме, само не још... Хвала што сте ме подсетили, заборавио сам... [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 10:29, 26. септембар 2026. (CEST)</text>
      <sha1>jlqm2gvi0j2nynfgdanx74x388k2qvw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146697</id>
      <parentid>146692</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:15:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Питање */ одговор</comment>
      <origin>146697</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4301" sha1="0381olcq401zwiz2hawjryuqkoowno1" xml:space="preserve">{{добродошлица}} --[[Корисник:نوفاك اتشمان|Новак]] ([[Разговор с корисником:نوفاك اتشمان|разговор]]) 08:22, 30. април 2025. (CEST)

:Хвала лијепа! — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 11:23, 30. април 2025. (CEST)

== Савет ==

Поздрав, Galicijac.&lt;br /&gt;
Најпре Вам хвала на доприносима Викизворнику као што су приповетке Кочића, Домановића...&lt;br /&gt;
Имам два савета: текстови на Викизворнику ''морају'' да буду ''исти'' као у извору: зато сам Вам поништио измене на страници [[У 27 марту разум није учествовао]].&lt;br /&gt;
Такође, нема потребе да масовно додајете шаблон за Поезију на постојеће странице: јесте да то изгледа уредно, лепо ''на рачунарима'', али не и на мобилним телефонима. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 18:31, 23. јун 2026. (CEST)

:Поздрав.
:У Сабраним делима стоје тачке, али у реду, можда изворно не стоје.
:У реду, нећу више додавати шаблон за Поезију. Мада је за несметано читање довољно телефон окренути водоравно. — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 19:37, 23. јун 2026. (CEST)
::Пожељније је користити ''примарне'' изворе, с обзиром на то да је ово Вики&lt;u&gt;извор&lt;/u&gt;ник, сачињавају га текстови који су први пут објављени (зато је врло вероватно да је правопис различит од данашњег). Сам чланак је такав у извору и може се пронаћи на интернету ([https://pretraziva.rs/pregled/srpski-narod/1943-03-27]).&lt;br /&gt;Још једном, захвалан сам Вам на доприносима и на марљивом раду.&lt;br /&gt;Поздрав :) [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 19:48, 23. јун 2026. (CEST)

== Питање ==
Поздрав, да ли намеравате да дигитализујете цело дело Девтсто петнаеста? Ако да, могу Вам помоћи у изради ако желите... ~ [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 18:32, 25. септембар 2026. (CEST)

:Да, намјеравам. Покушаћу сам, јавићу Вам ако ми затреба помоћ. Хвала у сваком случају.
:Можете ли Ви додати оне комитске пјесме из борби у Македонији које сте поменули недавно? — [[Корисник:Galicijac|Galicijac]] ([[Разговор с корисником:Galicijac|разговор]]) 20:26, 25. септембар 2026. (CEST)
::У реду. И да, додаћу комитске песме, само не још... Хвала што сте ме подсетили, заборавио сам... [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 10:29, 26. септембар 2026. (CEST)
:::Направио сам категорију Комитске песме [[:Категорија:Комитске песме|1]], и налазе се у категорији Комитске народне песме [[:Категорија:Комитске народне песме|2]]. Додао сам две. [[Корисник:Coaorao|Coaorao]] ([[Разговор с корисником:Coaorao|разговор]]) 11:15, 26. септембар 2026. (CEST)</text>
      <sha1>0381olcq401zwiz2hawjryuqkoowno1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Српкиња сам</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60260</id>
    <revision>
      <id>146608</id>
      <parentid>143170</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:49:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146608</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1427" sha1="39w5bwgcdkyhiqrongqpbqnsv9e6g4o" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српкиња сам
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1862
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Српкиња је моја мати, 
Српског оца кћи сам ја, 
Србина ћу на бој звати, 
Некʼ му име славом сја!

За српство ми срце горе, 
За Србина живим, мрем —
Радо идем на злотворе —
Ја сам жена, али смем!

Сунце љуби своје зраке, 
Њима грије, њима сја, 
А србињске те јунаке —
Српкиња их љубитʼ зна.

А сад, када душман бесни, 
Борите се, браћо, сви! 
А са вама, соколови, 
Бориће се српска кћи.

Додијала братска мука, 
Српске мајке љути плач —
И у мене игра рука, 
Кʼо да сева у њој мач!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. март 1862. Број 8. Година III, стр. 128–129.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>39w5bwgcdkyhiqrongqpbqnsv9e6g4o</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146654</id>
      <parentid>146608</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T15:21:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>усклађено са извором</comment>
      <origin>146654</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1425" sha1="3y51rlmv1fazhxiyaixylqu96rp21sz" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српкиња сам
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1862
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Српкиња је моја мати, 
Српског оца кћи сам ја, 
Србина ћу на бој звати, 
Нек му име славом сја!

За српство ми срце горе, 
За Србина живим, мрем —
Радо идем на злотворе —
Ја сам жена, али смем!

Сунце љуби своје зраке, 
Њима грије, њима сја, 
А србињске те јунаке —
Српкиња их љубитʼ зна.

А сад, када душман бесни, 
Борите се, браћо, сви! 
А са вама, соколови, 
Бориће се српска кћи.

Додијала братска мука, 
Српске мајке љути плач —
И у мене игра рука, 
Кʼо да сева у њој мач!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. март 1862. Број 8. Година III, стр. 128–129.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>3y51rlmv1fazhxiyaixylqu96rp21sz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Певај ми...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60261</id>
    <revision>
      <id>146643</id>
      <parentid>141741</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:57:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146643</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1137" sha1="ictutxw43276wmw9ffp6uwufakfs6ex" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Певај ми…
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Певај ми, песмо, 
Још само мало, 
Док срце није 
Куцати стало!

Док ми још душа 
У небу шеће 
И док ми цвати
На земљи цвеће!

Певај ми тугу, 
Што срце мори, 
Певај ми љубав, 
Некʼ срце гори!

Јер само донде 
Живећеш ти, 
Док срце могне 
Љубећʼ горети.

Певај ми само љубав 
И њезин вај, 
Певај ми небо 
И његов сјај!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 10. август 1865. Број 22. Година VI, стр. 511–512.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>ictutxw43276wmw9ffp6uwufakfs6ex</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мрзим...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60262</id>
    <revision>
      <id>146617</id>
      <parentid>140669</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:51:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146617</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1312" sha1="c2w8fbq6ko7rqkfpd8vehbxeue6tsid" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Мрзим…
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Мрзим Турчина, 
Душмана мога, 
Ко самоћу пусту 
Гроба леденога.

Мрзим га, мрзим 
Из све снаге моје, 
У мрзости срце 
Сасвим сазрело је.

Па та мрзост љута 
Срцу даје снаге, 
Да покори своје 
Побеснеле враге.

Ох, мрзости љута! 
У тебека има 
За моје срдашце 
И нешто мелема.

Ти оружаш мишцу 
Слабу и нејаку, 
Ти утиреш сузу 
Замућеном оку.

Ти си тужној раји 
Вођа у поноћи, 
Ти јој снагу дајеш, 
До душмана доћи.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 24. фебруар 1863. Број 8. Година IV, стр. 119–120.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>c2w8fbq6ko7rqkfpd8vehbxeue6tsid</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Жена сам...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60263</id>
    <revision>
      <id>146610</id>
      <parentid>143708</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:49:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146610</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="910" sha1="o6f18ge8rmd17thhk54cfgrddm88wmz" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Жена сам…
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1862
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Жена сам, слаба жена, 
Алʼ тако јака сам — 
За Српство наше мило, 
За рају мрети знам! —

Оставʼ се, српска селе, 
Немила туђина, 
Па само љуби верно —
Та љуби Србина!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 31. мај 1862. Број 15. Година III, стр. 246.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>o6f18ge8rmd17thhk54cfgrddm88wmz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146661</id>
      <parentid>146610</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T15:34:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146661</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1080" sha1="icuzuxj8pr1oqcmka3rq7sfqpgwou11" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Жена сам…
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1862
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;'''Жена сам . . .'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Жена сам, слаба жена, 
Алʼ тако јака сам — 
За Српство наше мило, 
За рају мрети знам! —

Оставʼ се, српска селе, 
Немила туђина, 
Па само љуби верно —
Та љуби Србина!
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Даница'', 31. мај 1862. Број 15. Година III, стр. 246.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>icuzuxj8pr1oqcmka3rq7sfqpgwou11</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ох жељо...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60264</id>
    <revision>
      <id>146614</id>
      <parentid>140667</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:50:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146614</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1289" sha1="ocs6379u7kjtjq715i5alcvlvu34q4u" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Ох жељо…
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ох жељо, пуста жељо! 
Куда ме зовеш ти?
На онај крвни покољ 
Крвцу пролевати!

Ој жељо, жива жељо! 
Ти си ми цео свет, 
Од тебе нека душман 
Некʼ стрепи, трне клет!

Јер кад се жеље многе 
У једну салију, 
И Срби ʼрабра браћа 
Почну да војуjу:

Дрктаће црна земља, 
Дрктаће црни враг, 
Кад мили Србин ступи 
На бојни праг…

Па кад си, жељо моја, 
У жељи стврдла се, 
То некʼ ме крило твоје 
На разбој однесе.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 6. јануар 1863. Број 1. Година IV, стр. 7.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>ocs6379u7kjtjq715i5alcvlvu34q4u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Помозʼ, Боже!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60265</id>
    <revision>
      <id>146613</id>
      <parentid>140666</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:50:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146613</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1240" sha1="ofv5ee52fg4c5y5jqtt8kbr3tpctc5f" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Помозʼ, Боже!
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1862
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Иза оне чарне горе
Цвета дивно цвеће,
Сваке ране беле зоре
Мирис нам долеће.

Није цвеће, што мирише,
Него крвца, што се лије —
Мирисала — мирисаће,
Де год Србин Турке бије.

Хеј, ти горо мирисава! 
На теби се венац вије!
Српски врли соколова
У теби се крвца лије!

Љути бојак Србин бије 
Са душмани, са проклети —
Ох помози, Боже — Боже!
Само — само да сʼ освети!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. јул 1862. Број 20. Година III, стр. 325–326.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>ofv5ee52fg4c5y5jqtt8kbr3tpctc5f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сестри (Драга Дејановић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60266</id>
    <revision>
      <id>146607</id>
      <parentid>140661</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:48:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146607</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1083" sha1="eeqfzu318xyftkzvmfyno1f1mry1st3" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Сестри
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1862
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Када звезде небом плове 
И спусти се тавна ноћ, 
Мир нека ти блажи снове 
И буде ти на помоћ.

Када сунца зрак заблиста, 
Пробуди те из сна твог, 
Жељу твога срца чиста 
Нека чује вишњи Бог.

Када сунце небом плане 
И оживи цео свет, 
Весео данак некʼ ти сване 
И донесе среће цвет.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. јануар 1862. Број 2. Година III, стр. 24–25.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}

[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>eeqfzu318xyftkzvmfyno1f1mry1st3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Још да ми је...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60267</id>
    <revision>
      <id>146616</id>
      <parentid>140668</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:51:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146616</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1041" sha1="daxs5xnhbch5ycenj35vk3a1ktmx7yu" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Још да ми је…
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Још да ми је мишца јака, 
:Као срце што је, 
Та ишла би и ја тамо, 
:Да сʼ борим за своје.

Та ишла би — ни по часа 
:Не бʼ часила овде, 
Јер ме крвца теби вуче, 
:Теби, мили роде!

За крст часни, име Срба 
:Крвцу би пролила,
А за милу Србску мајку 
:Радо би умрла.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 20. јануар 1863. Број 3. Година IV, стр. 38.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>daxs5xnhbch5ycenj35vk3a1ktmx7yu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Моја љубав (Драга Дејановић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60268</id>
    <revision>
      <id>146611</id>
      <parentid>142582</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:49:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146611</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2181" sha1="bqt5favxsw0ffns5jpgyz89k7yup4wm" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Моја љубав
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1862
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
::I
Моја је љубав чиста, 
Ко зрака сунчана —
Не љубим друго ништа, 
До милог Србина.

Зар има већег блага, 
Зар веће љубави, 
Зар могу лепши бити 
Небески санови?

Зар има шта на свету, 
Зар лепши врлина, 
Што би ми драже било 
Од српског имена!

Свет је мени спомен 
Славни старина, 
Та он ми свакад вели, 
Да љубим Србина.

Српкиња може лʼ мислитʼ
На љубав какову, 
Када јој тужна браћа 
Гину у окову?…

::II
Цветан је свет и леп, 
А пун је љубави; 
Алʼ моја љубав лети 
По стари гробови.

Чиста ме љубав води 
На олтар светиње, 
Де ми се срце вољно 
Верношћу заклиње.

Кунем се живим Богом, 
Ко права Српкиња, 
Да су ми браћа свагда 
Од сунца милија. —

На гробу старе славе 
Ниче јуначан цвет —
Већма га — волем — већма,
Него вас бели свет.

На олтар старе славе, 
Ка гробу леденом, 
Чиста ме љубав води 
На руке брату мом.

На гробу српске славе 
Чује се мача звек —
Преда мном силно тече 
Душманске крвце тек.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 10. јун 1862. Број 16. Година III, стр. 256.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>bqt5favxsw0ffns5jpgyz89k7yup4wm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Жеље моје</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60269</id>
    <revision>
      <id>146634</id>
      <parentid>140565</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:56:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146634</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1781" sha1="bhz0hvg83iwdaj69c3dy07o9vlyujxt" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Жеље моје
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1864
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ох, што несам 
Љубичица мала, 
Ја биʼ сʼ баш на твојиʼ 
Груди расцветала!

Па када би зора 
Свету засијала, 
Ја биʼ само теби, 
Душо, мирисала.

Развила би’ 
Моје вите гране, 
Па би’ с’ лако свила, 
Мој мили драгане!

Не ко бршљан 
Око вије јеле, 
Нит’ ко ружа 
До те лице беле:

Већ ко она
Голубица сива, 
Што голубу своме 
На грлу почива.

Ил’ да могу 
Да се створим ʼтица,
Па да прнем небу 
Више ти звездица!

Ја би’ тамо 
Саградила дворе, 
Па би ваздан млада 
Становала горе.

Тек каткада, 
Кад би сви поспали, 
Ја би’ моја крила 
Лако разавила.

Слетила би доле —
Не мирисном цвету, 
Нити томе 
Пространоме свету:

Већем моме 
Убавоме злату, 
Да му бисер љубим 
По беломе врату.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Даница'', 26. јануар 1864. Број 4. Година V, стр. 49.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>bhz0hvg83iwdaj69c3dy07o9vlyujxt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Полумесецу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60272</id>
    <revision>
      <id>146609</id>
      <parentid>140663</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:49:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146609</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1964" sha1="hjbw071viidu787d4m1c4r52jbn6tgh" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Полумесецу 
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1862
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Полумесец већем бледи, 
Па му дршће блеђан лик, 
На Србина кивно гледи, 
Што јуначки диже клик.

Њему срце живо пуца, 
Што му Србин није роб, 
Дршће, што у Срба куца 
Срце смело — њему гроб.

У планини и у лугу 
Оштри Србин љуте ноже, 
Заклиње се верну другу, 
Да још Турке сећи може.

У гори се хајдук спрема, 
Да помогне своме роду: 
Када Турчин санан дрема, 
Негубимо, браћо, згоду!

Тако хајдук браћи збори, 
А на месец пружа прст: 
Доле шњиме! жеља гори, 
Да већ ступи часни крст.

Доста с’ владо, блед месече, 
И гњечио српски род! 
Сад у раје мачи звече, 
А освета скори ход.

За Србина што намену, 
То се теби даде сад, 
За вратом ти ђорда севну —
Казуј, Туре, куд ћеш сад?

Тужној раји скидај јарам, 
Време дошло, мораш мрети —
ʼВако Србин враћа зајам, 
Када браћу своју свети!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 10. мај 1862. Број 13. Година III, стр. 210–211.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>hjbw071viidu787d4m1c4r52jbn6tgh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Не партија, већ патрија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60295</id>
    <revision>
      <id>146719</id>
      <parentid>145901</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T10:36:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146719</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4857" sha1="1w34ncypyvwjmrnye0zijci7y1hfllu" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Не партија, већ патрија
| одељак=
| аутор= Велибор Јонић
| година= 1944
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Српски народ, иако мален, био је одувек богат у непријатељима. Отуда је његова историја тако бурна, отуда су његова страдања била тако велика. То је у многоме зависило од геополитичког положаја земаља које су Срби својим доласком на Балкан заузели. Кроз њих пролази главни друм који везује Исток са Западом, Европу са Азијом. Сви су завојевачи, природно, ударали тим путем. Вечита борба за опстанак очеличила је Србе и од њих створила ратнички народ. Ова борба, међутим, показала је да храброст и јунаштво нису довољни, па да Срби саграде и одрже своју државу. За то су још потребне политичка мудрост и слога. Кад код српских управљача ових није било, онда су Срби, крај све своје храбрости и јунаштва, губили и независност и слободу. То је и сам народ увидео, изрекавши ону тешку клетву: „Великаши, проклете им душе…”&lt;br /&gt;
{{gap}}Положај српског народа у односу на његове непријатеље ни данaс се није ни у чему изменио. Исто тако и узрок данашње несреће српског народа треба тражити у неслози „великаша” и одсуству мудрости код њих. Да су они били сложни и мудри, српски народ не би доживео данашњу несрећу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Криво је њихово проклето отимање о власт. Да њега није било, не би дошло ни до пуча, који је у крајњој линији значно отимање о власт и ништа друго. Све је остало лаж и обмана. Туђини су искористили властољубље наших људи и натуткали их да изврше атак на властиту државу и навале несрећу на сопствени народ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зато данас ми, Срби, морамо добро отворити очи шта радимо. Наставимо ли и даље са неслогом и жељом за влашћу, лако се може десити да нас нестане са лица земље. Наша заједничка несрећа треба бар да нас научи памети и уједини. Генерал Недић истакао је гесло: не партија, већ патрија, не део, већ целина. Зато је данас сваки онај ко хоће да дели српски народ његов смртни непријатељ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сви национални Срби имају данас заједничког непријатеља: комунизам. Вара се сваки онај ко мисли да тај непријатељ није опасан. Од њега ћемо се само тако одбранити, ако сви национални Срби буду представљали једну вољу и једну мисао. До тога јединства, међутим, неће моћи доћи, ако и даље наставимо са политизирањем. Све док рат траје за српски народ могућна је само једна једина политика: мир, ред и рад. Ко њих ма под којим видом и извором нарушава, тај је заклети непријатељ свог властитог народа.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Српски народ'', 19. фебруар 1944. Број 8. Година 4. Стр. 3.

{{ЈВ-аутор|Велибор Јонић|1946}}

[[Категорија:Велибор Јонић]]
[[Категорија:Други светски рат у Југославији]]
[[Категорија:Антикомунизам]]</text>
      <sha1>1w34ncypyvwjmrnye0zijci7y1hfllu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Јеси лʼ чула</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60364</id>
    <revision>
      <id>146630</id>
      <parentid>140868</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:55:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146630</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1083" sha1="20qvqwjmdewrbnrljghs8gnz6gwhq0s" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Јеси лʼ чула…
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Јеси лʼ чула, душо моја, 
Што ми неки људи веле:
Да не певам песме теби
И одселе, каʼ доселе.

Алʼ ја певам и певаћу 
Само теби — само тебе,
Јер у твојој лепој слици
Ја налазим увек себе.

Па макар ми замерили
Фарисеји наши стари,
Што ми срце тако жуди,
Што за тебе тако мари!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 13. октобар 1863. Број 41. Година IV, стр. 647.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>20qvqwjmdewrbnrljghs8gnz6gwhq0s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Зла срећа девојачка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60554</id>
    <revision>
      <id>146651</id>
      <parentid>145829</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T15:00:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146651</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6344" sha1="ttxvb6dt5kafpi6gv5mx5881nofhaqi" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Зла срећа девојачка
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1862
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Баци око на коју хоћеш страну, свуда ћеш наћи девојака и жена, које се туже на худу срећу своју. А шта им је срећа крива? Оне су се питале надеждама, којих испуњење није од њих зависило, него од среће; оне нису биле одгојене, да што озбиљно ''раде''; оне нису биле научене на то, да саме што ''привреде'', него да се ослоне на згодне околности, а где ових не беше, тамо очајаваше!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Како се обично покушава поправљање девојачка стања у тако званом „средњем сталежу”?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Сиромашнији родитељи не знају друга начина, како ће кћери живот осигурати, него да је ''удаду''. Али ево беде! Баш што су сиромашне, долазе девојке ове тим ређе до стања, на које их је сама природа одредила. А да је кћерка којом срећом била тако одгојена, да мужу може помагати у привређивању, многи те многи „мањи” човек радо би свога огњишта оснивао; овако пак мора се тога оставити, јер му се иначе никако не може.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А зашто да се женска тако „не воспита”, како би могла и сама својим радом што привредити? Зар она не може доћи у тако стање, да сама себе мора хранити? Зар она не треба да са својим другом кућу кући? Пак ако кад год остане удова, зар не треба да буде деци и отац и мајка? Зашто да не приправе женску и на то? Јер је на путу предрасуда и — комодитет!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Један родитељ вели, да је на синове већ толико потрошио, да за кћери своје не може ништа више дати; нека траже, вели, саме себи мужа. И тако мајка води их — на ''балове''! Али године пролазе, девојке се сите наиграше, а просиоца никако. Отац умре; невоља и сиротиња и несретна старост ту су! — Таке женске судбине наћи ћете стотинама!&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Други, поносит, стиди се научити своје кћери на посао, али не стиди се, несретник, изложити их срамоти, да касније мољакају и ''просе'' за подпоре и милостиње. —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али не може се одрећи, да су таким околностима много и ''сами мушкарци'' криви са својим предрасудама. Они неће, да им жене буду помоћнице; веле, да би онда у женских нестало онога, што их у поезију облачи, што их управо женскима чини. Тако што може се само голом фразом назвати, кад се погледа на худу срећу у толиких девојака. Неће поезија у женској природи пропасти од посла, него услед бриге за опстанак и од употребљавања онаких средства, која су недостојна женске. Сваки посао леп је, јер је с послом благослов. Уз посао иде увек задовољство и уважавање самога себе. Зашто дакле да се та срећа крати женскима?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не могу сви родитељи дати уз своје кћери богате миразе, али их могу бар тако одгојити, да не падну жртвом свакој невољи, чим њих не буде на свету. А како да се то учини? Одговор ће бити излишан. Средства и начини наћи ће се, само ко их озбиљно хоће и озбиљно тражи. Будућност девојачка биће обезбеђена, чим се родитељи по дужности и у љубави својој и за женску децу постарају као и за синове, чим им судбину не оставе голом случају, него је сами узму у своје старање.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Хеј, колико би невоље са света минуло, колико ли би се несреће предупредило, кад родитељи не би своје кћери одгајали за балове, него ''за озбиљни живот''!
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. јануара 1862. Број 2. Година III, стр. 28–29.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Есеји Драге Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>ttxvb6dt5kafpi6gv5mx5881nofhaqi</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Србска вила (Драга Дејановић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60578</id>
    <revision>
      <id>146641</id>
      <parentid>141742</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:57:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146641</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4953" sha1="qw2gmxdr0p346684rzaetsmajszs1gt" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српска вила
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ето зоре
Одозгоре,
Де на земљу гледи доле —
Мора да нас лепа нева
Из све душе своје воле:
Јер гле, како с’ слатко смеје,
Како своји бели крили
На нас благи мирис веје,
И к’о канда нешто збори,
Нешто шапће, нешто дршће,
А око јој пламом гори,
Мислиш, свијет сагореће.
Па је лако разавила
Та прозрачна бела крила,
А косу је распустила,
Па је њоме свијет цели,
Од истока до запада,
Опасала нежно млада.
На глави се венац свио,
Па јој љуби зрачну косу,
А ветрићи тији, лаки,
По свету му мирис носу.
Око врата бисер пао,
Па се нежно загледао,
Заглед’о се, задрхтао,
Па на земљу дробан пао.
Растужи се зора бела,
Ал’ не жали низ бисера,
Нити жали своја крила,
Што с’ у зраку растопила;
Већем жали сунце јарко,
Што је на те зорске груди
Санак снило, боравило,
Па и оно одлетило,
Одлетило небу, свету
И шареном горском цвету,
Одлетило белом дану,
Да би лепши, бељи био;
Да се не би што на њега
Вишњи боже ражалио.

Сунце теши зору белу,
Па јој нежно одговара
Са Авале горостасне,
Де је стало, да с’ одмара,
Да с’ нагледа земље красне:
„Посестримо зоро бела,
Немој бити невесела,
Већ разави крила лака,
Па се спусти с’ тог облака,
Хајде амо мекој трави,
Де се зумбул плави. —
Чудно чудо, сејо моја,
А на оте земске груди
Угледаће душа твоја:
Све по реду брат до брата,
Као челе око сата,
Ил’ к’о да би венац био,
Што с’ од бајног цвећа свио.
Седи старци туна стоје,
Што дубоку старост броје,
Сећајућ’ се прошли дана,
Славе име вође свога,
А са неба блажен слуша
Дух Милоша великога.
Срби славе по столећа
Ускрснутог бића свога,
Славе дела своји стари
И витешко светло име,
Што Србијом господари;
Груди су им пуне сласти,
Дршћу, плачу од милина,
Јер пред собом виде светла
Милошева сина,
Виде венац божјег дара,
Милог свога господара,
Де са њима мудро збори,
А срце му пуно среће
Племенито за род гори”.

Кад је чула дева лепа,
Де јој братац тако збори,
Затресла је своја крила,
Па с’ у часак створи вила,
А танани бели вео,
Што се на те алем-груди
Као благи мирис свео,
Раздер’о се, земљи пао,
Па на цветку као роса,
Као ветрић задрктао.
Јасне звезде затрепете,
И на земљу све полете,
Да поздраве данак бели,
Данак бели — свијет цели,
И у њему врле тиће,
Све потомке Немањиће.
Насмеја се бела вила,
Па рашири руке двије,
У једној се зелен венац,
А у другој барјак вије,
А на оте свете груди
Кроз танани зрачак бео
Српски грб је заблистао.

Не потраја време дуго,
Скупише се зрачне ћери,
Отворише свете двери,
Те на грудма српске виле
Српском роду запевале.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. јун 1865. Број 17. Година VI, стр. 390–391.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>qw2gmxdr0p346684rzaetsmajszs1gt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146655</id>
      <parentid>146641</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T15:28:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Исправљено као што је у извору</comment>
      <origin>146655</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4952" sha1="b52588qjt1fwllg4xadqtlfzplrv2lu" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српска вила
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ето зоре
Одозгоре,
Де на земљу гледи доле —
Мора да нас лепа нева
Из све душе своје воле:
Јер гле, како с’ слатко смеје,
Како своји бели крили
На нас благи мирис веје,
И к’о канда нешто збори,
Нешто шапће, нешто дршће,
А око јој пламом гори,
Мислиш, свијет сагореће.
Па је лако разавила
Та прозрачна бела крила,
А косу је распустила,
Па је њоме свијет цели,
Од истока до запада,
Опасала нежно млада.
На глави се венац свио,
Па јој љуби зрачну косу,
А ветрићи тији, лаки,
По свету му мирис носу.
Око врата бисер пао,
Па се нежно загледао,
Заглед’о се, задрхтао,
Па на земљу дробан пао.
Растужи се зора бела,
Ал’ не жали низ бисера,
Нити жали своја крила,
Што с’ у зраку растопила;
Већем жали сунце јарко,
Што је на те зорске груди
Санак снило, боравило,
Па и оно одлетило,
Одлетило небу, свету
И шареном горском цвету,
Одлетило белом дану,
Да би лепши, бељи био;
Да се неби што на њега
Вишњи боже ражалио.

Сунце теши зору белу,
Па јој нежно одговара
Са Авале горостасне,
Де је стало, да с’ одмара,
Да с’ нагледа земље красне:
„Посестримо зоро бела,
Немој бити невесела,
Већ разави крила лака,
Па се спусти с’ тог облака,
Хајде амо мекој трави,
Де се зумбул плави. —
Чудно чудо, сејо моја,
А на оте земске груди
Угледаће душа твоја:
Све по реду брат до брата,
Као челе око сата,
Ил’ к’о да би венац био,
Што с’ од бајног цвећа свио.
Седи старци туна стоје,
Што дубоку старост броје,
Сећајућ’ се прошли дана,
Славе име вође свога,
А са неба блажен слуша
Дух Милоша великога.
Срби славе по столећа
Ускрснутог бића свога,
Славе дела своји стари
И витешко светло име,
Што Србијом господари;
Груди су им пуне сласти,
Дршћу, плачу од милина,
Јер пред собом виде светла
Милошева сина,
Виде венац божјег дара,
Милог свога господара,
Де са њима мудро збори,
А срце му пуно среће
Племенито за род гори”.

Кад је чула дева лепа,
Де јој братац тако збори,
Затресла је своја крила,
Па с’ у часак створи вила,
А танани бели вео,
Што се на те алем-груди
Као благи мирис свео,
Раздер’о се, земљи пао,
Па на цветку као роса,
Као ветрић задрктао.
Јасне звезде затрепете,
И на земљу све полете,
Да поздраве данак бели,
Данак бели — свијет цели,
И у њему врле тиће,
Све потомке Немањиће.
Насмеја се бела вила,
Па рашири руке двије,
У једној се зелен венац,
А у другој барјак вије,
А на оте свете груди
Кроз танани зрачак бео
Српски грб је заблистао.

Не потраја време дуго,
Скупише се зрачне ћери,
Отворише свете двери,
Те на грудма србске виле
Србском роду запевале.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. јун 1865. Број 17. Година VI, стр. 390–391.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>b52588qjt1fwllg4xadqtlfzplrv2lu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146656</id>
      <parentid>146655</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T15:28:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146656</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4952" sha1="len13fp76vfhlac9jsivdyath599uku" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Србска вила
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ето зоре
Одозгоре,
Де на земљу гледи доле —
Мора да нас лепа нева
Из све душе своје воле:
Јер гле, како с’ слатко смеје,
Како своји бели крили
На нас благи мирис веје,
И к’о канда нешто збори,
Нешто шапће, нешто дршће,
А око јој пламом гори,
Мислиш, свијет сагореће.
Па је лако разавила
Та прозрачна бела крила,
А косу је распустила,
Па је њоме свијет цели,
Од истока до запада,
Опасала нежно млада.
На глави се венац свио,
Па јој љуби зрачну косу,
А ветрићи тији, лаки,
По свету му мирис носу.
Око врата бисер пао,
Па се нежно загледао,
Заглед’о се, задрхтао,
Па на земљу дробан пао.
Растужи се зора бела,
Ал’ не жали низ бисера,
Нити жали своја крила,
Што с’ у зраку растопила;
Већем жали сунце јарко,
Што је на те зорске груди
Санак снило, боравило,
Па и оно одлетило,
Одлетило небу, свету
И шареном горском цвету,
Одлетило белом дану,
Да би лепши, бељи био;
Да се неби што на њега
Вишњи боже ражалио.

Сунце теши зору белу,
Па јој нежно одговара
Са Авале горостасне,
Де је стало, да с’ одмара,
Да с’ нагледа земље красне:
„Посестримо зоро бела,
Немој бити невесела,
Већ разави крила лака,
Па се спусти с’ тог облака,
Хајде амо мекој трави,
Де се зумбул плави. —
Чудно чудо, сејо моја,
А на оте земске груди
Угледаће душа твоја:
Све по реду брат до брата,
Као челе око сата,
Ил’ к’о да би венац био,
Што с’ од бајног цвећа свио.
Седи старци туна стоје,
Што дубоку старост броје,
Сећајућ’ се прошли дана,
Славе име вође свога,
А са неба блажен слуша
Дух Милоша великога.
Срби славе по столећа
Ускрснутог бића свога,
Славе дела своји стари
И витешко светло име,
Што Србијом господари;
Груди су им пуне сласти,
Дршћу, плачу од милина,
Јер пред собом виде светла
Милошева сина,
Виде венац божјег дара,
Милог свога господара,
Де са њима мудро збори,
А срце му пуно среће
Племенито за род гори”.

Кад је чула дева лепа,
Де јој братац тако збори,
Затресла је своја крила,
Па с’ у часак створи вила,
А танани бели вео,
Што се на те алем-груди
Као благи мирис свео,
Раздер’о се, земљи пао,
Па на цветку као роса,
Као ветрић задрктао.
Јасне звезде затрепете,
И на земљу све полете,
Да поздраве данак бели,
Данак бели — свијет цели,
И у њему врле тиће,
Све потомке Немањиће.
Насмеја се бела вила,
Па рашири руке двије,
У једној се зелен венац,
А у другој барјак вије,
А на оте свете груди
Кроз танани зрачак бео
Српски грб је заблистао.

Не потраја време дуго,
Скупише се зрачне ћери,
Отворише свете двери,
Те на грудма србске виле
Србском роду запевале.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. јун 1865. Број 17. Година VI, стр. 390–391.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>len13fp76vfhlac9jsivdyath599uku</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146658</id>
      <parentid>146656</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T15:29:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Српска вила (Драга Дејановић)]] на [[Србска вила (Драга Дејановић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>146656</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4952" sha1="len13fp76vfhlac9jsivdyath599uku" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Србска вила
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ето зоре
Одозгоре,
Де на земљу гледи доле —
Мора да нас лепа нева
Из све душе своје воле:
Јер гле, како с’ слатко смеје,
Како своји бели крили
На нас благи мирис веје,
И к’о канда нешто збори,
Нешто шапће, нешто дршће,
А око јој пламом гори,
Мислиш, свијет сагореће.
Па је лако разавила
Та прозрачна бела крила,
А косу је распустила,
Па је њоме свијет цели,
Од истока до запада,
Опасала нежно млада.
На глави се венац свио,
Па јој љуби зрачну косу,
А ветрићи тији, лаки,
По свету му мирис носу.
Око врата бисер пао,
Па се нежно загледао,
Заглед’о се, задрхтао,
Па на земљу дробан пао.
Растужи се зора бела,
Ал’ не жали низ бисера,
Нити жали своја крила,
Што с’ у зраку растопила;
Већем жали сунце јарко,
Што је на те зорске груди
Санак снило, боравило,
Па и оно одлетило,
Одлетило небу, свету
И шареном горском цвету,
Одлетило белом дану,
Да би лепши, бељи био;
Да се неби што на њега
Вишњи боже ражалио.

Сунце теши зору белу,
Па јој нежно одговара
Са Авале горостасне,
Де је стало, да с’ одмара,
Да с’ нагледа земље красне:
„Посестримо зоро бела,
Немој бити невесела,
Већ разави крила лака,
Па се спусти с’ тог облака,
Хајде амо мекој трави,
Де се зумбул плави. —
Чудно чудо, сејо моја,
А на оте земске груди
Угледаће душа твоја:
Све по реду брат до брата,
Као челе око сата,
Ил’ к’о да би венац био,
Што с’ од бајног цвећа свио.
Седи старци туна стоје,
Што дубоку старост броје,
Сећајућ’ се прошли дана,
Славе име вође свога,
А са неба блажен слуша
Дух Милоша великога.
Срби славе по столећа
Ускрснутог бића свога,
Славе дела своји стари
И витешко светло име,
Што Србијом господари;
Груди су им пуне сласти,
Дршћу, плачу од милина,
Јер пред собом виде светла
Милошева сина,
Виде венац божјег дара,
Милог свога господара,
Де са њима мудро збори,
А срце му пуно среће
Племенито за род гори”.

Кад је чула дева лепа,
Де јој братац тако збори,
Затресла је своја крила,
Па с’ у часак створи вила,
А танани бели вео,
Што се на те алем-груди
Као благи мирис свео,
Раздер’о се, земљи пао,
Па на цветку као роса,
Као ветрић задрктао.
Јасне звезде затрепете,
И на земљу све полете,
Да поздраве данак бели,
Данак бели — свијет цели,
И у њему врле тиће,
Све потомке Немањиће.
Насмеја се бела вила,
Па рашири руке двије,
У једној се зелен венац,
А у другој барјак вије,
А на оте свете груди
Кроз танани зрачак бео
Српски грб је заблистао.

Не потраја време дуго,
Скупише се зрачне ћери,
Отворише свете двери,
Те на грудма србске виле
Србском роду запевале.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. јун 1865. Број 17. Година VI, стр. 390–391.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>len13fp76vfhlac9jsivdyath599uku</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146660</id>
      <parentid>146658</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T15:31:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146660</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5123" sha1="eda2gj8r4afta4ol0bb5vij6h0eib7e" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Србска вила
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1865
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;'''Србска вила.'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Ето зоре
Одозгоре,
Де на земљу гледи доле —
Мора да нас лепа нева
Из све душе своје воле:
Јер гле, како с’ слатко смеје,
Како своји бели крили
На нас благи мирис веје,
И к’о канда нешто збори,
Нешто шапће, нешто дршће,
А око јој пламом гори,
Мислиш, свијет сагореће.
Па је лако разавила
Та прозрачна бела крила,
А косу је распустила,
Па је њоме свијет цели,
Од истока до запада,
Опасала нежно млада.
На глави се венац свио,
Па јој љуби зрачну косу,
А ветрићи тији, лаки,
По свету му мирис носу.
Око врата бисер пао,
Па се нежно загледао,
Заглед’о се, задрхтао,
Па на земљу дробан пао.
Растужи се зора бела,
Ал’ не жали низ бисера,
Нити жали своја крила,
Што с’ у зраку растопила;
Већем жали сунце јарко,
Што је на те зорске груди
Санак снило, боравило,
Па и оно одлетило,
Одлетило небу, свету
И шареном горском цвету,
Одлетило белом дану,
Да би лепши, бељи био;
Да се неби што на њега
Вишњи боже ражалио.

Сунце теши зору белу,
Па јој нежно одговара
Са Авале горостасне,
Де је стало, да с’ одмара,
Да с’ нагледа земље красне:
„Посестримо зоро бела,
Немој бити невесела,
Већ разави крила лака,
Па се спусти с’ тог облака,
Хајде амо мекој трави,
Де се зумбул плави. —
Чудно чудо, сејо моја,
А на оте земске груди
Угледаће душа твоја:
Све по реду брат до брата,
Као челе око сата,
Ил’ к’о да би венац био,
Што с’ од бајног цвећа свио.
Седи старци туна стоје,
Што дубоку старост броје,
Сећајућ’ се прошли дана,
Славе име вође свога,
А са неба блажен слуша
Дух Милоша великога.
Срби славе по столећа
Ускрснутог бића свога,
Славе дела своји стари
И витешко светло име,
Што Србијом господари;
Груди су им пуне сласти,
Дршћу, плачу од милина,
Јер пред собом виде светла
Милошева сина,
Виде венац божјег дара,
Милог свога господара,
Де са њима мудро збори,
А срце му пуно среће
Племенито за род гори”.

Кад је чула дева лепа,
Де јој братац тако збори,
Затресла је своја крила,
Па с’ у часак створи вила,
А танани бели вео,
Што се на те алем-груди
Као благи мирис свео,
Раздер’о се, земљи пао,
Па на цветку као роса,
Као ветрић задрктао.
Јасне звезде затрепете,
И на земљу све полете,
Да поздраве данак бели,
Данак бели — свијет цели,
И у њему врле тиће,
Све потомке Немањиће.
Насмеја се бела вила,
Па рашири руке двије,
У једној се зелен венац,
А у другој барјак вије,
А на оте свете груди
Кроз танани зрачак бео
Српски грб је заблистао.

Не потраја време дуго,
Скупише се зрачне ћери,
Отворише свете двери,
Те на грудма србске виле
Србском роду запевале.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. јун 1865. Број 17. Година VI, стр. 390–391.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>eda2gj8r4afta4ol0bb5vij6h0eib7e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Малом ђаволу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60579</id>
    <revision>
      <id>146642</id>
      <parentid>141743</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:57:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146642</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="969" sha1="se3rlnaseghl7a5k0f9b9ac579wzssc" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Малом ђаволу
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ала су ти очи лепе,
Мали ђаволе,
Та ко може такав бити,
Да их не воле!

Уста су ти к’о пупољак,
Мала, румена,
А ведро ти чело љуби
Коса свилена.

Зато не би ништа хтела,
Да ми боже да,
Само уста да пољубим
Малог ђавола!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 1. јул 1865. Број 19. Година VI, стр. 437.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>se3rlnaseghl7a5k0f9b9ac579wzssc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Над тобом</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60580</id>
    <revision>
      <id>146640</id>
      <parentid>141744</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:57:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146640</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1293" sha1="hj03cl9plytxy8klxc1unbj8nbmfd1y" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Над тобом
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1865
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Жеља ми жеље вија
Једну за другом,
Ал’ опет све се купе
Ох, душо, над тобом!

Над твојом лепом главом
Свршују њихов лет,
Па ту се онда свију
У један китњаст сплет.

Ал’ није сплет од ружа,
Није од алема —
Жеље га бурне свише
Од самих песама.

У души што се нашле,
У срцу створиле,
Када су тебе, сунце,
Од бога просиле.

Када се плаво небо
У бајном оку твом
За један осмеј само
Сместило у срцу мом.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 30. април 1865. Број 12. Година VI, стр. 269–270.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>hj03cl9plytxy8klxc1unbj8nbmfd1y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Дај ми, Боже...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60584</id>
    <revision>
      <id>146631</id>
      <parentid>141756</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:55:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146631</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1094" sha1="kaa33ba0adzzw874a8if5vakdwdmqbf" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Дај ми, Боже…
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Дај ми, Боже,
:Соколова крила,
Ил’ бар реци,
:Да постанем вила.

Да пошетам
:По најлепшем дану,
У шареном, лепом,
:Цветном вилистану.

Сви цветови туди
:Шарени и мали,
Сви би мени радо
:Један стручак дали,

Да оплетем венац
:На српском олтару,
Те слободне земље
:Српском господару.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 10. новембар 1863. Број 45. Година IV, стр. 708.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>kaa33ba0adzzw874a8if5vakdwdmqbf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Коса твоја</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60585</id>
    <revision>
      <id>146629</id>
      <parentid>141757</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:55:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146629</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1100" sha1="52swpw5kbt49yyqvz9fesve8p4lnh1n" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Коса твоја
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ох, ал’ ти је коса твоја
Црна, као поноћ иста,
Па је сјајна, кано роса,
По цветићи кад заблиста.

Ал’ је црна коса твоја,
А мека је, кано свила,
Па се ’нако нежно, лако,
Око срца мог савила.

Та за један само прамен
Сав би свијет жртвовала,
Па ако т’ је и то мало —
Животом би куповала.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 29. септембар 1863. Број 39. Година IV, стр. 612.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>52swpw5kbt49yyqvz9fesve8p4lnh1n</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бежʼ од мене!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60586</id>
    <revision>
      <id>146626</id>
      <parentid>141759</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:53:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146626</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2967" sha1="518dnmy1iddb35bg4a4yu7ywe2r33ro" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Бежʼ од мене!
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Беж’ од мене
На далеко — белом свету,
Да ти живот не увене
У младости, у цвијету.
Ја сам сушта
Отровница љута,
Па ти могу живот отровати,
Па да плачеш,
Када други пева,
Да се смејеш,
Кад други запева,
Да немаш мира, ни станишта
Нити врела својега огњишта.

Беж’ од мене!
Несрећа је моја рана,
Па и свака капка крви
У мени је отрована.
Па ако ме дирнеш само —
Несрећа је прилепчива;
Она ће ти живот млади
Отров-устма да целива,
Она ће те уморити,
Она ће ти за живота
Ладан гробак ископати;
Па ћеш пасти —
Нестаћеш у том свету,
Кано росе на опалом цвету.

Беж’ од мене! —
Или стани — још једаред стани,
Те на моје груди још једаред пани,
Још једаред да ти љубим уста,
Да ми лакша буде
Помрчина пуста
Црна гроба, грозна самовања,
Тешке боље, тешка туговања;
Бели данак, а без сунца јарка,
Да ми лепши, да ми бељи буде,
Да ми лепа слика твоја —
Да ме прати свугде.
Ти си душа душе моје!
Без тебе би сунце ово
Изгубило зраке своје,
Без тебе би и то цвеће бајно —
Ох! свенуло, свенуло одавно!

Беж’ од мене!
Ја те морам прегорети;
Ал’ те никад, за целога века,
Нећу, веруј, преболети!
Навек ће ми душа моја,
Растопљена у том зраку,
Невиђена, нечувена,
Кано светлост белом данку,
Уза твоје лепо лице —
Навек бити приљубљена,
Па ће тако тијо, лако,
Кано зора на истоку,
Кано ружа на корену,
У мирису, у пламену,
Крадом бдити, па злато љубити.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 22. септембар 1863. Број 38. Година IV, стр. 593.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>518dnmy1iddb35bg4a4yu7ywe2r33ro</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ја те љубим (Драга Дејановић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60587</id>
    <revision>
      <id>146625</id>
      <parentid>141760</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:53:05Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146625</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3072" sha1="8opji9kuox0h05fjur4ptvlvzepdok4" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Ја те љубим
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ја те љубим
Од све душе ове моје;
Ја те љубим, ко што сунце
Љуби миле зраке своје.
Мог живота наде миле
Око твога лепог лика
Нежно су се обавиле,
Па их роје, па их пише
Твоје очи усијане,
Твоје усне замедљане,
Што се тако слатко смеше,
Те ми живот мој јађани
Тако мило, тако љупко,
Тако нежно љубе, теше,
Да у томе милом часу
Заборавим свијет цели.
Ти си зора, ти си сунце,
Ти си мени данак бели.
Заборавим и на себе,
И на цвеће и славуја,
Само за те, само с тебе
Дршће, плаче душа моја.

Ја те љубим,
Као душу, као живот.
Па како те љубим, лане,
Не мож’ срце да отрпи,
Да не јецне, не уздане,
Не мож’, не мож’ да одоле,
Не мож’ болно да преболе,
Већ да може —
Ох, допусти, силни Боже!
Да с’ не дваја од ти груди,
Док и њему зора бела
На истоку не заруди;
Па би онда, душо, тела,
Да ми никад за живота
Не забели зора бела,
Јер од она два алема,
Два камена, две звездице,
Душо моја! и од оне
Сјајне звезде преоднице,
Што је у твом лепом оку,
У осмејку, затрептала —
Још се зора никад није
Тако лепа, тако мила,
Белом дану породила.

Ја те љубим!
Твоја уста, шећерна и мала —
Ох, за њи би радо
По свијета дала;
Па и ово мало
Што имадем срца
Нестало га већ у свету,
У мирису, у цвијету
Твоји жарки пољубаца,
Те не живим већ у мени —
Нестало ме у тебика,
У мирису чара твоји.
На уснама ђул-руменим
Причешће ми свето стоји;
Па кад станем, душо, мрети,
У заносу слађаноме,
Без причешћа, немој дати
Души мојој умирати.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 25. август 1863. Број 34. Година IV, стр. 529.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>8opji9kuox0h05fjur4ptvlvzepdok4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сузе (Драга Дејановић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60592</id>
    <revision>
      <id>146621</id>
      <parentid>142533</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:52:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146621</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3825" sha1="gz9hhn9fun5m4p7vw40r0c2g8cyin0g" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Сузе
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
          '''I.'''
Де си, душо,
Ој убаво злато моје,
Санче дивни мога царовања,
Милог девовања!
Око моје тебе тражи —
Свуд’ те тражи.
Тебе нема!
Усред бела љупка дана
Поноћна је тама,
Јер ми нема сунца — ока твога,
Да позлати неба мога,
Да позлати лака крила
Зоринога чеда мила.

Ој, та зора
Кад би знала само,
Какво чедо моје срце љуби,
Не б’ сијала
На том небу тамо,
Већ би дошла, да ми чедо буди,
Да га љуби,
Да му падне на те меке груди,
Па би зора онда
Небо оставила,
А на грудма мога злата
Себи небо саградила,
Рајским цветом окитила,
Па од тога рајског цвета,
Од његова уздисаја
Минуо би санак пусти,
Моје злато — душа моја
Сетила б’ се једном мене,
Сетила б’ се — болно срце моје
Само за њом вене.

          '''II.'''
Ако једном
Зажели ти душа
Мога срца, топла загрљаја,
Мога лика, мога уздисаја,
Ти погледај у то
Плаво небо горе:
Ја сам себи тамо
Сазидала дворе
Све од самих болни уздисаја,
Све од самог тешког јада,
Од смрвљени моји нада,
И од они суза врели,
Што су болно срце моје
Немилосно сагореле;
Па у томе плавом двору
Душа моја измучена
Лежи болна на умору.

Видиш оне
Алемове звезде,
Преко плава двора
Што страшливо језде,
Као да се боје,
К’о да сузе роне,
Те нам тајно шаљу
Слабе зраке своје,
Па у томе зраку
Да нам тајну кажу,
Да нам рајска врата
Отворе у мраку.

То су, душо,
Моје очи мутне,
Исплакане, тебе чекајући —
Већ су усануте.
Тражећ’ тебе, душо,
Твога милог лика,
Одоше ми очи
На све стране света,
Де год има цвећа,
Де год ружа цвета;
Па се онда плавом небу дала,
А на врху мога двора
Јасно затрептала.

Зрак је мио —
Та у њем’ је алем-суза,
Па се топи, па се блиста
Суза она — она иста,
Што је онда затрептала,
Кад је тебе, душо моја,
Дивотнога сагледала,
Кад је прва речца твоја
Са усана кармин-боје
Уграбила, заробила
Ово болно срце моје;
Па сад немам срца више —
Бурне жеље, сузе вреле
У вечност га одпратише.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 30. јун 1863. Број 26. Година IV, стр. 401-402.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>gz9hhn9fun5m4p7vw40r0c2g8cyin0g</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>30. новембар</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60630</id>
    <revision>
      <id>146615</id>
      <parentid>142534</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:50:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146615</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3283" sha1="mel9y79zcxfvif11h3wbadvqgifbmpd" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= 30. новембар
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Зора млада родила се
Иза оне чарне горе,
Својим оком — сунцем јарким
Поздравила млоге дворе.
Беле дворе, србске станке,
Цркву свету и олтаре
Окитили србски синци
Са најлепшом китом цвећа:
Старом славом Немањића.

Двор до двора поносито
Чак до неба диже сʼ плава;
Србског тића крило вито,
Србско чедо туда спава.
На криоцу мајка мила
Нија своје суво злато,
Опија га старом славом,
Па му диже лака крила,
Да полети небу плавом.

Крсташ барјак — србска слава
На двору се сада вије,
А у двору србског рода
Племенито срце бије.
За род бије, сунце грије
Са јуначки свети груди,
Те србињску децу храбру
Грли, љуби, из сна буди.

Поранио србски соко,
Погледао небу горе;
Ал’ је зора већ одавна
Позлатила њему дворе.
Ћути зора… србски брале

Левом руком срце стеже,
А са десном пушке мале…
Пуче пушка — зора свану,
Јарко сунце небу плану.

Ова земља — слава стара
Угледала бела дана,
Јарка сунца — господара,
Милу слику божјег дара.
Дан је овај дан слободе:
Заблисташе оштре ђорде,
Самокопке пушке мале,
Од себе су ватру дале.

Завекнуо синџир тешки,
Раскину га срце смело;
Срце смело, дух витешки,
Србину је славу дало.
Све, што Србин ту имаде,
Светом крвљу купивʼо је,
Та све своје за род даде,
Све за име најсветије,
За јуначки образ свој.

Изгинуше србски тићи,
Вредни синци домовине,
Као врли Југовићи,
Сви за веру брат до брата,
Бранећʼ свето србског раја,
Бранећʼ цветак нашег краја,
Бранећʼ мајку, сеју, мило —
Сви су за то — сви помрли,
За крст часни крв пролили,
За јуначку брану своју.
     ''У Београду.''
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 13. јануар 1863. Број 2. Година IV, стр. 17.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>mel9y79zcxfvif11h3wbadvqgifbmpd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Питај зору</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60648</id>
    <revision>
      <id>146623</id>
      <parentid>142036</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:52:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146623</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="913" sha1="i7oau2tboc0mmgvgber65k771o4hv33" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Питај зору
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Љуби ли те душа моја,
За то питај зору сјајну:
Ја сам њојзи поверила
Страховиту ову тајну.

Каква ли је љубав моја,
Нек ти она прича саде,
Нек ти каже све по реду
Мога срца горке јаде…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 14. јула 1863. Број 28. Година IV, стр. 439.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>i7oau2tboc0mmgvgber65k771o4hv33</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Српским мајкама</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60713</id>
    <revision>
      <id>146649</id>
      <parentid>145827</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:59:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146649</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="63132" sha1="srndoe0mzeffe5k0mqsniw6fqrxd4l0" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Српским мајкама
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1871
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Кад погледимо, драге сестре моје, у све гране жића човечанског, морамо признати, да свуда мало, а много пута баш ни мало задовољства не налазимо. Колико нас год има, готово свака имамо своју бригу и жељу, њоме мислимо сретни бити; али кад ту жељу нашу постигнемо, онда тек видимо да се баш несмо њоме онако усрећили као што смо се надали. Она нас није задовољила, и жеља нам поново блуди за другим каквим задовољством, са којим исто то бива.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само кад се добро промислимо морамо признати да су жеље човечије безграничне. Што је човек више имућнији, све више тражи; кад је славан, желео би да је још славнији; кад је весео мало му је, желео би да је још веселији. Кажу људи да жеље човечије нико не може измерити.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Скупио сам злато и сребро, и царску богаштину са свију страна. Обогатио сам се и у мудрости сам напредовао више, него ма који пре мене. Све, што год ми је срце зажелело, укратио му несам; па шта сам увидео? — пита сам себе премудри Соломун, — увидео сам најпосле да је све ништа на овоме свету.” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја баш не знам је ли то тако, али то знам, и сви ми људи добро знамо, да је само једна срећа стална у животу човечијем, у којој ништа више човечије срце не жели но оно што има, што му је Бог дао, а то је стање материнско.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су бриге побочне честитој мајци, али брига за свој пород највећа је!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су радости малене проћу мајчине радости, коју она ужива у чеду своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Све су среће ништаве проћу оне среће коју честита мајка гледи у одојчету своме!&lt;br /&gt;
{{gap}}Доброј мајци све су наде малене проћу оне, коју она од свог детенцета очекује.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је свакој мајци од природе урођено, па ипак, драге сестре моје, тако смо назад пошле, да смо се и самој природи противнички одупрли!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо само у наш женски свет, видећемо готово половину нас које јединог детенцета несмо овом свету поклониле!&lt;br /&gt;
{{gap}}Захаријина Јелисавета, и Аврамова Сара срамотише се, не смедоше међу другарице од срамоте тешке што деце немају. Онда је то највећа срамота у њином народу била, за то се и молише Богу да им поклони милост да угледају пород свој, те да им се проклетство народа са главе скине. И Бог им даде милост, дарова им пород, а оне тиме стресоше са себе љагу срамоте и проклетства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Потомци њихови насљедише тај пробитачни обичај, па погледајмо им народ како се упиње из свих сила да остале народе надмаши.&lt;br /&gt;
{{gap}}Исто је то и код других народа, за то им и видимо пуне школе и улице ситне чиле дечице које ће за неколико година силан народ порасти, а ми ћемо се, овако опадајући изгубити у множини њиховој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је то и код нас Срба у старо доба било, док још није продрла проклета туђинска, западна цивилизација у све гране живота нашег. У старо наше доба, која жена није имала деце, тој је био грех ни у цркву ићи, а камо ли у весела друштва јер се осећала за незаслужну те светиње и људског саобраћења, а народ је држао као казну божију.&lt;br /&gt;
{{gap}}А како је то данас?&lt;br /&gt;
{{gap}}Стоји л’ нам на срцу напредак народа нашег?&lt;br /&gt;
{{gap}}Чува ли нас сад тај лепи и по народ врло пробитачан обичај, који је старе наше мајке чувао?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежимо л’ за тим да иза себе оставимо своје име и млађане чланове народу нашем? —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам се усудила, драге сестре, врло велико питање вам задати, али не бојте се, та ви добро знате да је већ крајње време да рачуна о томе свесној браћи дамо, већ је крајње време да се та питања реше, јер се са свим већ јавно опажа да много има женскиња које немају свога порода, коме је Бог ускратио ту радост, срећу и уживање, ал врло је опет мајушан број њин напрам оних које и не желе да имају, које стају на пут и самом природном уређењу, које су противне умножавању народа свога, а све због тога што мисле да ће себи какво добро тиме учинити, јер се безбрижније, ратније живети може, а не помишљају да тиме одузимају себи највеће матерње радости, уживања и наде; не ће да знају да тиме стају на пут умножавању народа свога, којег се назадак данашњим даном тако страшно осећа и опажа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да могу, сестре моје, у сва бих звона на ларму зазвонила; да могу, викнула бих да ме свако српско срце чује, да смо само ми женскиње узрок те нам се народ умањује.&lt;br /&gt;
{{gap}}Но за сад манућу се тога, него ћу се обратити само нашим мајкама, да им кажем како свесна мати осећа и ради у одгајивању свога одојчета. А ви сестре, које деце немате, чујте уколико су мајке вредније и врсније од вас, по народ наш! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако која сестра хоће своме роду да какво добро учини, ако хоће која да родољупкињом постане, верујте ми, ничим другим у толикој мери не ће то учинити, до ли само ако буде ваљаном српском мајком постала и ваљане чланове народу дала. — Једна ваљана мати, може се рећи, да је више добра учинила тиме што је ваљану децу народу предала, него ма која она што је Бог зна каква завештања цркви учинила.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су највећи дари божији, а тиме су и извори сваке радости и среће.&lt;br /&gt;
{{gap}}Деца су најчвршћа и најмилија свеза брачнога живота, па ако их још и поправљамо, онда с њима и народ поправљамо, јер стари се свет не може поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је ово истина није ми нужда доказивати, то је већ самим здравим и свесним разумом доказано, али и то је доказано да су само добра деца дар божији и извор сваке радости и среће, а та доброта и ваљаност дечија ни до кога другог не стоји до ли само до ваљане мајке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Узмите се на ум дакле, добре мајке, са вашег је срца тиче поникло, са вашег ће крила оно и полетети. У вашим су дакле рукама најтање жице његовог карактера, удешавајте их по вашој племенитој вољи док су за тај посао, јер после кад се те душевне жице многостручно између себе изпреплећу и оснаже, онда су сва средства тежа, па у колико су тежа у толико су опаснија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема те школе, нема тога васпиталишта које би толико на детиње изображење утицаја имало, колико једна мајка! — Па и кад дете веће постане уз њу већину дана проживи, те оне њене врлине или мане, чисто му се у душу пресаде, те буде једнако као шибица оној воћки са које је скинута. С тога и јест многи наученик, многи славан и чувен у свету муж са ваљаности своје, који је брижљиву и ваљану мајку имао, готово са свим једнак изврсном карактеру њеном.&lt;br /&gt;
{{gap}}Учени Швајцарац Изелин више је пута тврдио, да кад се човек свестрано упозна са историјом света и животописом славних и чувених људи, који су са своје ваљаности, правичности и узвишених племенитих осећања и дела прославили се; између десеторице лако се може наћи девет њих који су од своје мајке те врлине и ваљаности насљедили. Ако је то тако као што тај научник тврди онда се из тога лако закључити може да је човек тешко могао ваљан бити ако није поред себе имао ваљану мајку. То исто тврде и мудри философи па веле: „''Где се год један велики муж родио и свету указао, увек му се у присенку живота његовог племенита мајка нађе, која развитљиву клицу његове величине са брижљивом љубављу негује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја бих могла још више људи именовати који познаваху људска срца, као што је Песталоција и други; али на што? — Ко само ма и овлаш о васпитању размишљавати стане, мора ми допустити да је мајкама велика снага и моћ од природе дана, и да су управо оне једине које над моралним бићем овога века а и потоњих векова одсудна утицаја имају.&lt;br /&gt;
{{gap}}
Погледајмо само у некадашње српске догађаје по нашим народним песмама, тим јединим проповедницима нашег народног живота, које и у најсиромашнију колибицу допиру. Опоменимо се Јевросиме, мајке Краљевића Марка, њој се досадило прати крваве Маркове хаљине, па га у једној народној песми, светује:
&lt;poem&gt;
     О мој синко, Краљевићу Марко,
     Остави се, синко четовања, —
     Већ ти узми рало и волове,
     Па ти ори брда и долине,
     Те сиј’, синко, шеницу бјелицу,
     Те ти рани и мене и себе.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}На Марково је срце мајчин савет тако прионуо био, да се одмах латио оног посла којим је од ње понуђен, макар да свог века није у рукама имао рала и волова. Не знам колико имамо сад синова који би на племениту жељу мајчину радили онај посао који несу никад покушавали! Али неје ни чудо, синови су то насљедили од својих мајки. Но погледајмо узор сина Марка, он је знао да га мајка на добро сјетује, он јој је веровао „да зло добра донијети неће”, па је и послушао.&lt;br /&gt;
{{gap}}На другом месту у деоби српскога царства, кад чауши дођоше по њега да каже на коме је царство, народна песма вели:
&lt;poem&gt;
     Оде Марко у господске дворе,
     Па дозива Јевросиму мајку:
     Јевросима, моја мила мајко!
     Господа се јесу завадила —
     И они се отимљу о царство,
     Међу се се хоће да поморе,
     Злаћенима да пободу ножи,
     А незнаду на коме је царство,
     Мене зову на поље Косово,
     Да им кажем на коме је царство. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Тако је Марко јавно мајци догађај који се онда на Косову у оно доба међу српском госпоштином поденуо, али тиме неје јој хтео само јавити за случај, но је тиме и савета искао, јер је знао да ће му ваљана мајка племенито саветовати као и увек. Мајка му је била анђео хранилац као што су и друге честите и ваљане мајке поред својих ваљаних синова. Она му је била добар саветник у сваком подузећу, за то му и у овај мах рече:
&lt;poem&gt;
     Сине Марко једини у мајке!
     Не била ти моја храна клета,
     Не мој, сине, говорити криво
     Не по бабу ни по стричевима,
     Већ по правди бога истинога;
     Не мој, сине, изгубити душе;
     Боље ти је изгубити главу,
     Него своју огрјешити душу.
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Марко је послушан син ваљане своје мајке, јер је познавао ваљаност њезину. Неје се бојао рђава оца и славољубивих стричева, него се покоравао вољи мајчиној и правди Бога истинога. Племенита је мајка њиме владала као вихар усамљеном гранчицом. Савет јој је увек племенит био; а Марко, тај највећи јунак онога времена, он се владао по савету мајчином, по вољи једне немоћне жене! Њему неје зазор било у очи славољубиву оцу и рђавим стричевима рећи, да се за туђе не отимљу царство, јер:
&lt;poem&gt;
​     Књига каже на Урошу царство,
     Од оца је остануло сину,
     Дјетету је од кољена царство.
     Њему царство царе наручио
     На самрти кад је починуо. —
&lt;/poem&gt;
{{gap}}Ето, драге моје сестре, ту је народ хтео да обиљежи, да покаже свету једну мајку, која је своме сину добрим васпитањем светлила као сунце беломе дану. Ту се огледа ваљана српска мајка у мајци Краљевића Марка, а у Марку се огледа ваљан српски син коме ваљана мајка племенитим осећајима душу напаја, а он је готов свагда њеној се вољи покорити јер је уверен да на добро смера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на туђу историју, погледајмо на старе Грке и Римљане! Њихово златно доба, доба славе и величине, било је доба и најплеменитијих и најваљанијих женскиња.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо на велику француску револуцију! Зар би се уз њу догодиле све оне суровости да несу женскиње, као што је познато, у највећим гресима пливале, да несу мајке без икаквих племенитих осећања биле, да несу суровошћу и лакомисленошћу претерале биле све границе пристојности и изображења!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али доста је о том, овим сам само хтела да докажем ту велику моћ материнску над својом децом, јер је мајка баш оно средство којој најпре спада у део васпитање, њој првој спада у задатак да дете умно и телесно развије, то да утемељи и да оснажи. Она треба тој њеној задаћи да је и душом и телом одана, јер без њене брижљивости, не би могла никаква школа, никакво васпиталиште своје васпиталачке науке на добро употребити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добра је мајка у кући својој свештеница, већ из њезиних црта, из њезиних погледа биће јој чедо наравственошћу и ваљаношћу узвишено, само ако она у тим врлинама не оскудева.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад помислим на старо доба наше, кад погледим само на туђинске мајке; кад ми дођу пред очи оне, које са своје здраве свести и племените оданости живе једино за добро и срећу деце своје, онда бих се снуждила, онда би ме туга обузела, јер ако ћу право да кажем, морате са мном заједно признати да данашње наше мајке више маре за своја спољашња светила него за облагорођење душе и срца своје дечице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Опростите ми, драге сестре, ал’ морам вам казати истине ради, да нам данашње наше мајке више изгледају на какав сјајан и врло скупоцен украс, коме не знамо цељи; оне више изгледају на какву нову музику која сувише ларма ал’ врло слабо одушевљава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Толико ми имамо имућних наших па и сиромашнијих мајки, које предају своје детенце туђим рукама, да га туђа рука негује, да му туђинка улије у малено срдашце племенита осећања проћу вере и народности своје! — То је јавни доказ да је таквим нашим мајкама васпитање своје деце веома теретно и немило.&lt;br /&gt;
{{gap}}По столовима таких мајки може се видети најлепших и најскупоценијих украса од којих никакве хасне немају; код таких се мајки може видети на гомиле најновијих, пресних, туђинских романа и модских слика, а од какве васпиталачке научне књиге, која ће их поучити како ће своје одојче неговати, од тих нема ни гласа ни трага. Толики се новац троши по нашим кућама на оне ствари које само голом уживању служе; толико се троши на туђинске романе без ваљанога избора, који много, тако много шкоде нашим српкињама које своју дечицу имају; а наши школски листови, који поуке дају српским мајкама и осталим васпитаоцима нашег милог подмлатка, они пропадају, те баш ти исти којима су намењени силом хоћеју да им повичу: Бог да им душу прости! — И у томе се увиђа худо стање нашег васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика је то срамота за нас српкиње, а код тога нам је и грех који ће се са народном грдном штетом покајати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Добро се зна да ми доста имамо српкиња које умеју и више језика говорити и разумевати, па се држе с тиме да су изображене; али те сестре врло греше у рачуну, јер баш таке мајке су највише заборавиле за свој свети задатак и одредбу. Таке мајке које то мисле, а противно своме задатку чине, боље би било да се упусте у разговор и познавање срца и душе детиње, њима је то најнужније од свега осталог, од њих и простије мајке траже примера, због тога што се оне саме броје у изображену класу нашег народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Где год дођемо у друштво, где год се, сестре моје, састанемо, свугде ће мо чути разговор о томе: како је ова ил’ она лепо изгледала, како је друга лепо и много на балу играла, како је ​трећа лепо накићена и по најновијој моди очешљана, како је наместила очи и уста; а нико да се сети, да завири у срце и душу тим лепима, нико да запита шта се у њима скрива, је л’ голупче невино ил’ је гуја присојкиња. — Драге сестре! можда баш оној првој што је добро изгледала, можда баш и оној другој што је лепо и много на балу играла, а можда баш и оној трећој што је онако дивно искићена, по најновијој моди очешљана, и што је онако охоло очи наместила а уста на огледалу испеглала, можда баш њима на дому у колевци лелече малено одојче и гладно и жедно, а њу видите где се провађа и тера ћеф назови цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад се сетим оних сестара које само туђе обичаје пригрљавају, а својих се клоне; кад се сетим оних наших мајки које само на спољашњу сјајност своју пазе, а подмладак свој, од којег се надамо да ће нам народ подићи, туђим рукама предаје, онда ми је као да видим српкиње без осећања као какве мумије, онда ми је као да видим снагу народну где полако на мањак иде. Па тако мало по мало чини ми се да ће се збрисати са лице земље, — не дај Боже! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам може бити доста ''претерана'' у тим мојим мислима, може бити да више видим него што је баш у ствари; али свакако данашње стање и осећање наших мајки треба на боље окренути, ако хоћемо да нам се и срество на бољак окрене.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зар ви, сестре моје, мислите да ми женске мало можемо учинити у корист народну? — Промислите се само, ако смо ми рђаве ако немамо свести и осећања за народ и оно што је његово, онда ће мо за собом оставити млад свет, млади народ, који ће таки исти бити као што смо и ми, а онда не ће никакво чудо бити ако нам се цео народ претвори у туђ елеменат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Које тешке и крваве патње а које туђинштина изгнаше из наших женскиња оне врлине које су нам старе жене красиле, али опет не ћу тврдити за све, јер би то велика клевета била против оних сестара које свој матерински задатак врше по примеру наших старих мајки, и ако не баш подпуно у оној мери, а оно бар у толикој да се може народ од пропасти сачувати.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то се ја срдачно обраћам са поузданом надом на ваљане српске мајке, које право српско осећање једне добре мајке у срцима својима негују и хране, јер оне су заиста још у стању сачувати народ свој, оне су у стању и осталима мајкама, које су заборавиле позив свој, показати и примером светлити како се одхрањују, васпитавају и негују нови чланови народа нашег! —&lt;br /&gt;
{{gap}}Можда ће се наћи која мајка која ће ме оштро запитати: шта ће ми деца захвалити, и која ми је награда што се толико с дечурлијом патим? — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}То је грешно питање! — Та је мајка свака проклета, која тако запита! Она је сама узрок што нема захвалности од претрпела труда свога. А с чега то? Ни са чега другог но са њена рђава васпитања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што ваљана српска мајка за народ жртвује, што је, негујући своје одојче, многобројне неиспаване ноћи у труду претрпела, највећа јој је награда што је народу однеговала ваљана члана, а кадкад и врсна јунака. То је највећа наплата, срећа и уживање једној доброј мајци! — „Добре мајке одгајају столећа једно за другима, да никакве захвалности и наплате не траже за то што однеговаше народу толике стреле, сунца и славује”, вели један научник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Већ нам се жеље са свију страна побудише, да се један пут српске мајке из свога сна пробуде, да позбацају тешке окове проклете „етикеције” назови изображења, па да се на место тога пламен материнског одушевљења у њима подстакне и распали, јер је дело васпитања неописано велико, а по народ је наш тако нужно као кора хлеба. — Ако то неучинимо, скорим ће се на нами испунити она страшна реч Спаса нашега: „ваша деца биће вам судије ваше!” —&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! допустите ми, ја ћу о васпитању, и то о женском за сад само неколико узгредних речи прозборити, без којих се не би могли с нашим мајкама толико позабавити колико је у овај мах потребно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Српска мајка треба да је као бистри извор, који је бистар с тога, што се његовом току свака нечистоћа мора с пута уклањати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако исто треба она својим разумом и љубављу да уклања све мане из своје куће и породице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Њен животни елеменат је љубав, али не она болесна љубав коју многе данашње наше сестре у грудима својима негују, него љубав у свој својој узвишеној лепоти, љубав својој кући, љубав породу своме, роду и народном напретку. — Та љубав кад је савршена постаје у човеку божанствена, постаје религијом!&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав се исто тако лепо изразити може као и љубав детиња, матерња и сестринска, а и љубав према своме мужу. Али над свима тима врлинама уздиже се у свој својој дивној величини љубав своме народу. Она жена која нема љубави спроћу свога народа, та не може имати ни матерње, сестринске, нити супружне љубави. — У тој не влада љубав, него само голи нагон!&lt;br /&gt;
{{gap}}Морамо признати, сестре моје, да је код нас у данашње време тај део васпитања, изображења и достојанства женскога врло забатаљен.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мора нас срце заболети кад погледимо наше младе девојке, које су невине и безазлене као голубићи, како певајући везу по ђерђеву или седе за разбојем, а нема нико да им каже какву ће улогу оне у свету да заузму, не ће мајке да их приправе за будућност, да им кажу да на њиним грудима лежи будућност и срећа целога народа нашег.&lt;br /&gt;
{{gap}}Истина, да се женско васпитање мора обзирати најпре на кућевни живот, али промислимо се, кућа је само један мајушни део целог нашег народа, у њој утемељује срећу једна брижљива жена, морамо дакле онда и за народ побринути се као за сопствену нашу кућу; јер ако нам је народ пун зала, ако нам народ почне пропадати, није могуће да ће породице срећне моћи остати. Народ и породице тако једно од другог зависе да ако једно посрће, друго већ пада. 
&lt;br /&gt;
{{gap}}Чланови наших породица морају се мушки одупрети данашњем нападају светском, а у тим нашим породицама немају ли мајке најглавнију улогу?&lt;br /&gt;
{{gap}}Једна мајка која са својим срцем није у стању изван куће више што замислити и осећати, та је ропкиња, а ропкиња може однеговати само робове и незналице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у историју нашег народа, у њој се може видети, да мајка великога духа одхрањује таку и децу. Тај се пример може видети на мајци девет Југовића, мајци Краљевића Марка, царици Милици, мајци Петра Мрконића и других многих. — — —&lt;br /&gt;
{{gap}}Жена или мајка не може много да помаже народ са мачем, него са својим срцем, ал’ уз то мора ово срце бити пуно племените љубави и пожртвовања. Мајчино срце треба да мужа и сина чврсто за свој народ привеже, а и сама да верно чува дух свога народа. — На срцу женином, на грудма сестринским и из наручија мајчиног треба да муж, брат и син са достојанством и тврдом вољом прима снагу да може испунити сваку дужност спроћу народа свога. Али где ћемо ми наћи тих врлина код данашњих наших сестара, кад су им срца, у којима би требало да се нађе права врлина и човечност, јер народне потребе то данас изискују, кад су та срца често са свим празна од тих врлина, или баш ако нису празна, препуна су са које каквим пустим жељама, жељама за тренутним одирцима, цветићима и тракама. — Ми то, драге сестре, не видимо, не ћемо да оплачемо назадак народа нашег у који га саме водимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш народ нема довољно виших женских васпиталишта. Основна женска школа, то нам је сво срество да можемо бар нешто читати и писати научити, али наше мајке оне морају место вишег васпитања заузети, оне су свакако од саме природе позване да те дужности врше.&lt;br /&gt;
{{gap}}Наш женски свет обично мисли да за женско васпитање не треба се ни полак толико старати колико за мушко. Наше мајке држе да њине ћерке ништа друго не треба да знају до ли само шити, кувати, прати итд. а ако што више знају, то је одвише и није потребно. Та у толико прилика можемо чути где мајке за женско дете веле: „шта ће јој школа и толика наука, не ће моја ћерка попа ни адвокат бити.” То су обична питања наших неразумних сестара, које су раде и своје ћери неразумно однеговати и васпитати, али оне су грешне у своме неразумноме мишлењу. Женском детету треба знања као и мушком, јер макар да оно не ће попа ни адвокат бити опет девојче треба са знањем укрепити. Девојче ће временом постати мајка, мајка је свака васпитатељка своје породице, а васпиталачке науке у данашњој нужди за васпитање нашег народа превазилазе и богословске и правничке науке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! не припадају само синови нашем народу, него и кћери у толикој истој мери, јер као год што из незнатног зрнца од липе временом поникне дивно хладовито дрво, пуно мирисногa цвета, тако исто поникну из срца племените и мудре женскиње ваљани чланови који су срећа породици њеној, а благо и напредак народа нашег, од куда нам се слобода ближи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Човек, био муж или жена рођен је за земљу, за то треба да се за земаљско жиће добро приправимо, јер нам је у васпитању задатак да човека васпитамо за земаљског становника, тако, да може да живи поносно, трпељиво, који не треба ни у кога другога да се узда, него сам својом памећу и поштеном вештином да крчи себи пута кроз овај толиким страшним незгодама обрастели свет.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данас је тако време, и још ће горе настати у свету, па ко не умедне сам по њему ићи, тај ће до века посртати, па ма каквог вођу поред себе имао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Љубав к науци и знању, кад се у којој нашој женскињи појави, није фантазија као што многе наше сестре мисле и говоре, није сујета и безпослица, шта више она је баш противна фантазији, сујети и безпослици. Камо срећа по наш народ, да све наше жене свој ум упознају и оките са знањем којим ће себи, својој породици, па онда и целом народу помоћи и користити. Али кад би смо се и училе, не треба онда да ту науку коју учимо и знамо, на зло употребљујемо, не треба се за то учити да само у нашим друштвима сјајимо и треперимо, јер онда престаје та наука бити украсом наше женске душе. — То би могло пре приличити мушкима него нама. Ми треба да учимо за нашу децу, а не за свет, јер ако нашој деци наше знање пресадимо, с децом ћемо онда и наш народ поправити; а ако свету станемо без икакве потребне прилике и згоде нашу науку проповедати, онда ће нам се свет смејати, онда ће нас држати за фантасте, сујетне и беспослене, а што је најгоре, деца ће нам глупаци остати. — Ништа није ружније на свету него жена фантаста, сујетна и беспослена!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дакле, учимо се, драге сестре, па науком нашом и васпитањем помозимо нашим породицама, кући и народу, па ћемо се уверити да наука код женских никаква фантазија није, јер сво знање што једна женска себи прибере, даваће нарочито својој деци, а деца ће стари народ заменути и поправити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Таква наука постаје жени средство којом децу облагорођава а народ поправља.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад смо већ рекли, да је нашим женама, нашим мајкама наука најнужнија, јер су васпитатељке своје деце, онда морамо још и неколико васпиталачких мигова овде навести, са којима ће науку своју, код своје деце знати мајка на добро да употреби.&lt;br /&gt;
{{gap}}Помислимо, зар можемо коме другом захвалити, што смо поред толиких непогода, за толико пуних искушења, јадних и чемерних година, задржали своју веру и народност, до ли нашим старим мајкама! Али није ни чудо, јер онда је највећи ступ њиховог васпитања била истинита, топла и љупка побожност и љубав к народности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Побожна мајка, њен један љубаван поглед на небо, више улије у дете побожности, него ма каква дугачка придика, ма она како речита и научна била. Кад мајка код важнијих појава природних, као при излазку и залазку сунца, при грмљавини и громовима, или прам светле звездане ноћи детенцету на крилу показује величанство, тачност и љубав божију, онда му најздравији, најсвеснији темељ побожности у срце и душу полаже.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мајка родољупка, којој је срце испуњено народним поносом, она пријатељи дете своје са народним приповедкама, са народним песмама и обичајима у којима се тако дивно ваја племенити карактер народа нашег, она га из тија принаша вери и олтару народности своје, што ће у детенцету као млада биљчица дубоко корен захватити, и годинама ће тако напредовати, да кад се те врлине, та света и узвишена осећања у њему оснаже онда ће млади члан народа нашег принети роду плод трудова своје добре и ваљане мајке. То је света истина, из тога се види колико могу мајке веру и народност у народу утемељити.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пођимо даље!&lt;br /&gt;
{{gap}}Велика моћ мајчина утицаја, у колико је детету највеће благо за будући живот, у толико је исто кадкад опасна и шкодљива по његово васпитање. Ништа тако мајка не воли као свој пород, то је природна љубав њена, али тој љубави треба свака српска мајка да измери границе, јер зар је једна мајка из своје превелике љубави спроћу свога детета покора починила тиме, што је претерала границе, што је прешла мере своје љубави! — Па шта из таке љубави, која нема границе, произилази? Произилази највеће зло, јер је мајка своје детенце тиме у његовим осећајима збунила, душевно га убила, а телесно убогаљило. Разнежила га је и мекушцем направила, а од таке деце кад одрасту буду људи што но веле: „свежи, одреши”, млакоње и ленштине, који су целог века научили да се други с њима брине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Из те превелике мајчине љубави има доста сестара које непромишљају за добро и зло, него свашта својој деци допуштају. Што год зажеле то им се испунити мора, мајка га сувише љуби па му се сувише и улагује. Она се боји да ће се детету што рђаво догодити ако му што по вољи не учини. Ту онда не вреди мајчина наука, јер јој срце побеђује разум, а од таке деце постану разкошници, безобразници и самовоље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ако мајка много детету своме придикује о добру овога света, ако га сувише саветује за његова рђавија дела, онда дете обично постане највећим флегматиком, јер му је мајка са својим дугим придикама и непрестаним саветима отупила сва осећања. Дете чисто огугла, у њему изумру сва лепша осећања, а кад у детету осећања изумру, онда још док не одрасте, као за неком образином прикрива се у њему много зала, која се тек онда свету укажу кад дете човеком постане. Онда тек види и зачуди се човек како је из тако васпитаног детета хула и злочинац произишао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се врло често са оваким поступањима спроћу свог детета мајчино срце страшно вара, па кад се најпосле види страшан плод таког васпитања, онда се обично вели: „''то му је судбина донела да таки буде''”!&lt;br /&gt;
{{gap}}Многа мајка код наших породица нешто брза са варљивим наукама и спољашњим детињим понашем. Ту мора дете брже боље учити „комплименте”, клањати, руке љубити и „динерине” правити; а нико не ће да помисли да је то рано мајмунисање опасно за идући детињи живот, за развитак његова срца и душе. — Маните се тога мајке српске, јер то није дело него само форма, а ми треба нашу децу више делу да привикавамо него голим формама, јер ће их то начинити мајмунима који само глад, бол и жеђ осећају. — ''Жан Пол'', тај чувени васпиталац женскиња вели: „''Мајке! ви кварите љубав кад заповедате да вам се она спољашњим знацима показује.''”&lt;br /&gt;
{{gap}}Данашњим даном има и таких мајки које пре времена претоваравају наукама своју малушну децу, па шта тиме постигну? Ништа више него претоваривање неразумљивих израза на млађани ум малога детенцета, које га смете у своме природном развитку.&lt;br /&gt;
{{gap}}Многе мајке баш траже својој деци угодности таке које им кваре њихова невина срдашца. У данашње време видимо ми да и оно мало детенце у позориште доведу, у место да се у гратичијим забавља, у место да се природом весели и из ње што научи, мора сирото као уковано тамо у позоришту седети да слуша уздисаје и гледи тугу какве веште глумице у жалосној улози, а мајка не ће да помисли, да ће то у њеном детету, кћерци или синчићу у велики утисак учинити не ће да помисли, да ће тиме учинити да што пре корен сентименталности у срцу детињем захвати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми данас већ и за децу игранке држимо. Са одећом њиховом правимо их читавим пајацима, у место да их пустимо да им природа тело развије, а ми их још утежемо у пркос природи, те правимо од њих тесногруде и шкрофулозне богаљеве. Хоћемо силом да им удубимо у главу ону рђаву пословицу овога века, да „човека одећа човеком прави.”&lt;br /&gt;
{{gap}}Сирота деца, морају мирно и укочено у друштвима седети, по игранкама измереним корацима ходити. Ту се већ уче они понашању којим ће се моћи другима допасти, те у силу Бога автомацки облик добију, те изгледају као лутке на дроту, па кад који свестан брат ил’ сестра погледи, мора их тај њин изглед уверити да то никад будуће мајке народа свога не ће бити. Сирота деца! ту им се пази на сваки покрет који им тело скучава, а природни карактер убија, ал’ за то двојином више смеју које каквим посластицама се наслађивати, а не знају да их мајке тиме приправљају за тупе, без осећања прождрљивце.&lt;br /&gt;
{{gap}}Много се пута укажу на деци и зле наклоности.&lt;br /&gt;
{{gap}}У овом случају мајка треба да је смотрена, па полако да уклања те зле наваде детиње. — Али то се не може у један мах учинити, него даном приликом, јер иначе начинила би их пре времена „стармале.”&lt;br /&gt;
{{gap}}У томе наше мајке врло много греше кад оне своју децу пре времена својим повереницима чине, њима се на своју нужду жале и јадикују, с њима говоре о одношајима онаким који баш ни мало нису пристојни за малу децу па ма она како морална била. Од таке деце обично изилазе касније безобразне свезналице, сплеткаши и торокуше. Мати им је то сама рђавим васпитањем у млађана срца пресадила, које касније отровним плодом уроди. Наравно, касније и сама мајка види шта је тиме урадила, хтела би то зло истерати из детета па ма за које благо на свету, ал’ је онда са свим већ касно. —&lt;br /&gt;
{{gap}}Има ли што милије доброј мајци, има ли што год радосније него кад јој се чедо са својим отвореним срцем покаже?&lt;br /&gt;
{{gap}}Драга сестро! ако си мајка, па ако видиш твоје невино чедо у тој природној невиности, поучи се из тога, увери се да је тим Бог хтео да посведочи људску једнакост између себе!&lt;br /&gt;
{{gap}}Дете не зна ни за какву срдњу, оно није злопамтило, не страши се од људи, него се на брзо свакоме срдачно приљубљује. Оно је у своме природном дару чисто и не помрачено прама човечанству. Из тога се видети може, како је чист и узвишен створ човечији у својој невиности.&lt;br /&gt;
{{gap}}За то сестре, немојте кварити тај божанствени усев на срцу ваше деце, јер тиме мећете гусеницу на чио и здрав цветак тога усева, тиме ћете своју децу отровати, научиће те их људе по сталежима делити, а тиме ћете их начинити не задовољнима људма за целога века. — Тешко детету ако оно још сад људе разликовати научи пре него што оно само зна промислити, и пресудити, али још је жалосније ако га мајка научи презирати људе! Онда је крај његовој срећи, јер ће бити човек који мрзи људе — прави очајник. Ето, тој страшној несрећи узрок је неприродно мајчино васпитање.&lt;br /&gt;
{{gap}}Како је вредно ма чиме казнити те мајке које своју децу упућују да буду противници дивне природе, коју је сам Бог баш за љубав човечију тако дивно украсио, коју је Бог баш деци наменуо, да им се њоме срце и душа облагороди а тело укрепи!&lt;br /&gt;
{{gap}}Метите руку на срце, српске мајке, па упитајте саме себе, да ли сте што згрешиле кад сте тако поступајући с дететом својим, однеговале противника дивне природе божије! Па ако признајете ту вашу погрешку добро се промислите, па ћете видети кога сте тако негујући одхраниле, — онда ћете ви много више моћи осећати те јаде, него што бих вам овде казати могла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Драге сестре! Зар несте никад о томе промишљале, колико је блаженства, колико је среће у природи детињој?&lt;br /&gt;
{{gap}}Како је дивно видети, кад у тим малим, немоћним, бистрим очицама угледите толико истине, радости и чисти глас невина срца његова који још ни чим помрачен није!&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајмо у огледало детиње природе, па ћемо видети најчистију невиност, видећемо да му цео састав и телесни и душевни тражи помоћи од најближега човека; а ко му је најближи него мила мајка!&lt;br /&gt;
{{gap}}Али у један мах не може се овде ништа учинити. У један мах не може се ништа при овој задаћи. Овде се мора најлакшим путем поћи, јер то се не зна, можда ће се том приликом одкинути најглавнија жица његовог срца и душе у будућем изображењу? Не мој му дакле мајко насилно разоравати и одузимати његове илузије, јер оно се својим играчкама тако игра као са живим створовима, а то га баш провлачи и приправља за људе и светско саобраћење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ви сестре мислите да је све ово мала ствар по народни напредак, али се у томе страшно варате. — О васпитању наше деце, о побољшању српских мајки требало би да се много говори и поучава, наши књижевници треба да много о томе пишу јер смо у томе, са свим оскудни; а ја ћу вам сестре моје на послетку опет наспоменути: узмимо се добро на ум, јер је у рукама српских мајки будућност нашег целог народа, сво благо, срећа и опстанак. Наше мајке треба за собом да оставе већи, подмлађени народ који ће моћи данашњу нашу слабост и кукавичлук оправдати, који ће моћи данашњим туђинским искушењима јуначки на браник стати. По мом мњењу то је средство, и то је једно од најглавнијих, које би нас од данашњег назатка нашег сачувати могло.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
1871. ''Млада Србадија'', 31. март, 10. април. Бр. 6. и 7. Година II, стр. 85-89; 100-105.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Есеји Драге Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Феминизам]]
[[Категорија:Жене]]</text>
      <sha1>srndoe0mzeffe5k0mqsniw6fqrxd4l0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сентомашка беседа у Новом Саду</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60722</id>
    <revision>
      <id>146650</id>
      <parentid>145828</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T15:00:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146650</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8509" sha1="ad1ve3cwxz126h2ac68k8wufg3mhc36" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Сентомашка беседа у Новом Саду
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година= 1863
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}На сретеније дадоше нам врли наши Сентомашани у Новом Саду једну беседу у корист србском народном позоришту.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Лепа ова и племенита забава за цело ће остати сваком, који је на њој био, као златна успомена; беше то права србска забава.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Најпре је хор одпевао „Црногорку” од Ђ. Јакшића.&lt;br /&gt;
​{{gap}}''Г. Јован Николић Џавер'', наш врли Србобранац, одсвирао је један Листов комад са похвалном вештином.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Али с особитом похвалом ваља споменути онај ''сватовац'', што га је сентомашки ''гајдаш Марко Страјињин'' одсвирао. Као неком чаролијом опио је и занео слушаоце. Ко би рекао, да ова народна свирка може имати таке моћи; а она је кадра потрести у Србина срце већма, но ишта друго!&lt;br /&gt;
​{{gap}}Гајдаша су некоји „отменији” кругови све до скора презирали и готово се стидили своје лепе народне свирке, немислећи, да своје од себе отурујући сами себе понижавају. Хвала Богу, сада је мало боље. Свест народна почела се и онде будити, где је досада у мртвом сану била. Многа наша Србкиња оставила је туђу књигу, пак обгрлила своју народну, која је научи љубити своју народност и поносити се народним обичајима. Јесте, селе, обрати срце своје тужном оном пољу, пољу Косову, слушај тајне уздахе танких жица јавор-гусала, пак их урежи дубоко у то твоје срдашце; слушај их, разуми и запамти, да их после приповедиш чеду твом и унуку, да им још у колевци опијеш срца чистим родољубљем, да их научиш и покажеш им све народне врлине. Потруди се, србска селе, да ти чедо постане племенити цветак из србске градине; покажи се, да си вредна сеја врлих србских синова, да си вредна Србкињом се назвати. Љуби србство, љуби род свој, као што љубиш очи своје, живот свој.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Први пут усудисмо се данас увести народну ову свирку у беседе. Благо нама, кад се више свога нестидимо! Евала Србобранцима, што они тај корак пре свију учинише. —&lt;br /&gt;
​{{gap}}Мала ''Милица Николића Џаверова'', тај стручак бајне ружице, однегован србским слободним задахом, опојен чистом росом србскога неба, тај мили цветак из србске градине, тај мали небески анђелак, причала нам је лепу песму ''Стевана Владислава Каћанскога'' Сентомашанина: „Ој облаци,” и то са таким осећањем, да се свачије срце заиграти морало од веље радости, а суза се и нехотице подкрала из пламтећег ока; ту сузу истера превелика милина. Малена Србкиња, нежном анђелку равна, показа се на небу правога родољубља, па нас зове, да будемо прави Срби, праве Србкиње. Јеси л’ чула, јеси л’ запамтила тај позив, лепа Србкињо? Јеси л’ вид’ла ону чистоту на оном анђелском србском лику, како се блистала, као зрачак рађајуће се зоре? Ти си је видела, ту малу мирисаву ружицу, како лепа, како дивотна беше у оном заносу, како јој гореше бајни обрашчићи од силнога осећања. Мила моја сејо србска! Узми примера са тог малог анђелчета, љуби род свој, буди права Србкиња, буди готова увек све своје жртвовати за најсветије — за име србско! Та љубав, пуна племенитости, сравниће те небесном анђелу, сравниће те убавом мирисавом цветку. Ја се уздам, Србкињо, у тебе, као што се дан на светлост узда; помози, дај снаге србском соколу!&lt;br /&gt;
​{{gap}}Докле је Србина и имена његова, вечито ће се спомињати као златна успомена малена наша Србкиња Милица. Живила нам дуго, на дику и понос наш! Она ће нам увек бити дичан урес. Нека само остане заданута чистим родољубљем, нека свагда дише србским ваздухом. Живила наша мала Србкињица! —&lt;br /&gt;
​{{gap}}Капелмајстор народнога позоришта, ''г. Лифка'', осведочио је своје учешће, одсвиравши уз оркестар на флаути један прекрасан комад.&lt;br /&gt;
​{{gap}}''Г. Ђура Вукићевић'' изговорио нам је са обчинљивим изразом лепу песму Ђ. Јакшића „''Искушеника.''” Г. Вукићевић увек је био међу првима, где се тицало обште народне ствари. Ми сви велике наде имамо у њега. Живио!&lt;br /&gt;
​{{gap}}Гајдаш ''Марко Страјињин'' још нам једанпут изађе, да нам одсвира ''коло'' наше. Милина нам испуни срце, ноге заиграше, очи севнуше пламеном одушевљења и радости.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Беседа се завршила ''хором „Наша домовина”''.&lt;br /&gt;
​{{gap}}После беседе била је игранка, одпочета бачванским колом, а завршена сремачким колом.&lt;br /&gt;
​{{gap}}Шта знам још казати о нашим Србобранцима? Та они су већ толико пута образ осветлали, они су већ толико пута засведочили, како им срце бије за србство — та крв је највеће сведочанство! Небо и земља нема имена, којим би их ми морали називати — та они су срце наше! Живили!
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Даница'', 10. фебруара 1863. Бр. 6. Година IV, стр. 95-97. 

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Есеји Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>ad1ve3cwxz126h2ac68k8wufg3mhc36</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Очи твоје (Драга Дејановић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60724</id>
    <revision>
      <id>146622</id>
      <parentid>142494</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:52:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146622</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1070" sha1="pldh8rhiofstyq0356sv233bi1xvbqh" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Очи твоје
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Што је зора белом дану,
То су мени очи твоје;
Очи твоје, пламен живи,
Згореле су срце моје.

​Што је ружи мирис бајни,
То су мени очи твоје,
Као мирис, слађане су
Очи твоје алем-боје.

​Па да имам сто срдаца,
И у њима мушке силе —
Ох, ал’ твоје очи миле
Све би силе растопиле.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 7. јула 1863. Број 27. Година IV, стр. 422.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>pldh8rhiofstyq0356sv233bi1xvbqh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Црне очи (Драга Дејановић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60730</id>
    <revision>
      <id>146637</id>
      <parentid>142526</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:56:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146637</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="732" sha1="b0xafm1p2anqdzeumxyjftukptjgws5" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Црне очи
| одељак=
| аутор=Драга Димитријевић Дејановић
| година=1864
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Ала су ти црне очи,
Пуне ватре, пуне сјаја!
Та брат брату да их даје
За хиљаду уздисаја!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Даница'', 5. јул 1864. Бр. 27. Година V, стр. 422.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>b0xafm1p2anqdzeumxyjftukptjgws5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кажите ми...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60731</id>
    <revision>
      <id>146635</id>
      <parentid>142529</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:56:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146635</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="925" sha1="a979ygt2f11an70fge6nce8kbd3od38" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Кажите ми…
| одељак=
| аутор=Драга Димитријевић Дејановић
| година=1864
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Кажите ми, божји људи,
Светујте ме, шта да радим,
Расрђено моје злато
Како себи да повратим!

​Ох, ил’ каж’те, божји људи,
Ил’ светујте моје злато,
Поврат’те ми моју душу,
Оно злато умиљато!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Даница'', 17. мај 1864. Бр. 20. Година V, стр. 314.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>a979ygt2f11an70fge6nce8kbd3od38</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Име твоје</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60732</id>
    <revision>
      <id>146636</id>
      <parentid>142530</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:56:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146636</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="906" sha1="6mi6mri58i28kje5o74xaxnljckkfsj" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Име твоје
| одељак=
| аутор=Драга Димитријевић Дејановић
| година=1864
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Ох, да ми се нешто може,
Да раздвојим груди моје,
Место крви ту би нашла
Урезано име твоје.

​Ил’ да могу срце ово
На две поле раздробити,
Ти би у њем, душо, могла
Твоје име прочитати.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Даница'', 24. мај 1864. Бр. 21. Година V, стр. 328.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>6mi6mri58i28kje5o74xaxnljckkfsj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Моје цвеће</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60733</id>
    <revision>
      <id>146638</id>
      <parentid>142531</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:56:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146638</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1835" sha1="7jen3oeij09bzarswzbvropf2wmcyq1" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Моје цвеће
| одељак=
| аутор=Драга Димитријевић Дејановић
| година=1864
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Црни јаде!
Да л’ за тебе моје цвеће знаде?
Да л’ те знаде,
Да л’ те разумева,
Да л’ га когод сузама залева,
Кад је тако оборило главу
На зелену траву,
Па се дало,
К’о да је заспало,
​К’о да с’ више пробудити неће
Моје алем-цвеће?

​Па ако те по несрећи знаде,
Мој големи јаде,
Ти му кажи, нек ми једном дође,
Када мимо моји
Бели двора прође;
Нек се срдње мане
​Мој злаћани дане,
Нека очи од мене некреће
Моје алем-цвеће.

​Свакоме је цвеће процветало,
Мени моје давно је заспало,
Свак се кити, па мирисом дичи,
Ал’ ја нећу
За живота више!
​Сваком своје мило цвеће хита,
За ме моје
Неће ни да пита;
Свакоме ће цвеће мирисати,
Ја ћу само
Смети уздисати,
Кад погледим, да се с другом шеће
Моје алем-цвеће.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Даница'', 26. јул 1864. Бр. 30. Година V, стр. 470.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>7jen3oeij09bzarswzbvropf2wmcyq1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Моја душа</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60734</id>
    <revision>
      <id>146624</id>
      <parentid>142535</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:52:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146624</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2761" sha1="dnmgex9f10oqno4fct3gjag3y305v6y" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Моја душа
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
          '''I.'''
Последњи се зрачак губи,
Сунце залази,
То је часак, моја душа
Кад ми долази.

​Нека сунца, нека иде;
Сретнија сам ја
Усред глуве, црне ноћи,
Кад ми месец сја.

​На површју плава свода
Звезде трепере —
Дођи, душо, дођи мени,
Дробни бисере!

​Низаћу те у низове
Моје љубави,
Љубићу те, душо моја,
Цвете убави!

​Као цветак душа твоја
Љупко мирише —
Ох, за њоме срце ово
Ваздан уздише!

​Злато моје! Љубав нашу
Неће нико дознати;
Да те нико непреотме,
Ја ћу на то пазити.

          '''II.'''
​Плави небо, месец бледи,
Звезде нестају —
Разишле се, да по свету
Чудо причају.

​Моје душе нигде нема,
Већ је нестала;
Живити је срцу моме
Она престала.

​Једна ноћца, друга, трећа —
Прође стотина,
А за њима још некол’ко,
Па већ година!

​Моје злато, душо моја
У другим је рукама —
Срце моје предато је
Вечним мукама.

​Од мене је друга била
Много сретнија,
Ал’ и њојзи сунце среће
Више несија.

​Јер ено га, где већ оде
Гробу леденом,
Да у мраку тражи лека
Болном срцу свом.

​Сада видим, да је верно
Мене љубио,
Јер ено га, због мене се
Млађан убио!

          '''III.'''
​Таван гроб се отворио
Измеђ душе две,
Све се живо подигнуло,
Да их раставе.

​Кајању је касно било…
Измеђ њи се сурвале
Непролазне, страховите
И вечите провале…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 28. јул 1863. Број 30. Година IV, стр. 472.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>dnmgex9f10oqno4fct3gjag3y305v6y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Што ме гледаш?</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60735</id>
    <revision>
      <id>146645</id>
      <parentid>142539</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:58:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146645</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2591" sha1="i0z6fetv4mknl7c52xmugly3epxpfwy" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Што ме гледаш?
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1869
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Што ме гледаш јадну, стару,
Где пред тебе смерно стаје,
Где се вреле сузе краду
Низ старачко лице моје?
Што ме гледаш? — Суза ова
Пред тобом се сада проли,
А дркћућа бледа усна
За корицу хлеба моли!

​Не гледај ме! горке су ми
Ове муке што ме киње,
Да ме јади не утопе
У крваво море сиње,
Не гледај ме! но помози,
Дај ми црну кору хлеба,
А благослов нек те прати
Са висине плава неба! —

​Ја сам Босна, слава стара,
Помози ми, моја селе,
Турчин ми је са душмани
Оковао руке беле,
Деца су ми на бојишту
За слободу, за род пали,
А унучад душмани ми
У робове оковали. —

​Кад потече крви врело,
Где се мачи по њем даве,
А Марица са Неретвом
Кад понесу мртве главе,
Ја ћу поћи по разбоју,
Не да плачем сузу коју,
Већ из крви да их вадим
У ранама децу моју —

​Ал је дуго — дуго чекат’
Срце ће ми у чекању
Малаксати, обамрети
У окови, робовању;
Док ми једном час не дође,
Да угледам моје синке,
Без окова у слободи
Старе славе осветнике! —

​Што ме гледаш? Суза ова
Пред тобом се сада проли
А дркћућа бледа усна
За корицу хлеба моли! —
Што ме гледаш? — негледај ме!
Но ми пружи руку твоју,
Помози ми подигнути
Оковану децу моју!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Матица'', 31. август 1869. Број 24. Година IV, стр. 545.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>i0z6fetv4mknl7c52xmugly3epxpfwy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Јан Хус (Драга Дејановић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60736</id>
    <revision>
      <id>146646</id>
      <parentid>142540</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:58:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146646</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6707" sha1="1sn9lskdk0emghszqqdcmczi0snufzy" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Јан Хус
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1869
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
​{{gap}}'''I.'''
​С науке поља светога мужа,
Из света грла ори се глас:
Слобода браћо нама се ближи,
Устајмо за њу, то нам је спас! —
Устајмо слошке, стресимо ланце;
Доста си чамо, премили роде,
Окован тешком мантијом црном,
Без свести свете и без слободе!

​Устајмо слошке, та недајмо се!
Нек’ душман види, нек’ види свет;
Бог је са нама! са клетве тешке
Још чешки народ није проклет! —
Нек виде клети робови таме
Да за слободу умрети знате;
Чешком је сину живот умрети
Кад црни оци живот му крате?

​Христос је за вас на крсту умро.
Умрите и ви, ил’ славно жив’те,
Потоње време пита ће сужње:
Зар жив’те и сад да робујете?
Што сте у мраку и у незнању
Давно је знано, криви сте сами;
Слободан народ он само живи,
Робови чаме у црној тами!

​Тако нам рече па се подиже
Учитељ врли слободе свете,
А незна јадан шта му се спрема
Не види своје душмане клете: — —
Каква слобода ти јазичниче!
Доле са њиме, веж’те му руке
Тај хули бога и свету цркву,
Вуците врага на живе муке!

​Пењ’те га горе спалишту живом,
Палите дрва, крешите ватру,
Нека изгори пакленик клети,
Огњене муке нека га сатру!
Он ће у пак’о да каје грехе,
Нека га тамо нек’ трпи муке! —
Викнуше тако ти надри-свеци,
Наличја худа, проклете слуге.

​Ој боже свети! шта ти је грешан
Сиротан народ, да му се тако
Машкаре твоје неправо свете?
То народ тишти, то боли јако! —
Зар да смо довек душмана клети
Несретне слуге, проклети раби
Што народ јадни муком заради
Други ужива и други граби!…

​Гломача гори, ој боже свети!
Пламени вали небу се дали,
А сунце седа, жури се, скори,
Пламеном лице да му не згори.
​Гломача жива пуца и пламти,
На огањ вргли везана ''Јана'',
Ко анђео божиј’ у огњу гори,
На њему већ је тисућу рана!…

​​{{gap}}'''II.'''
​Сунце зађе, већ га неста,
Затрепташе звезде јасне,
Црни вео тавне ноћи
Сјај им хоће да угасне.

​Да угасне, да их нема! —
Лепушкате моме мале
Не би ли се ноћно-тајно
Слатким санком уљуљкале.

​Тишина је, гласа нема,
Све поспало листом туди,
Само тице по дрвећу
Жуде зору да заруди.

​Ал не чека ''Самблаг'' мудри
Што се хитно ноћу вије,
Глас слободе собом носи
До чекања њему није. —

​Из далеке земље греде
Ал’ уморан јоште није;
Да је мог’о прелетити,
Летио би, шта би прије! —

​И ево га! виче народ;
Помози му кад си стиг’о! —
Ал је доцне, доцне било,
''Хусов'' дух се небу диг’о!…

​Нема огња, нема жртве,
Народ тужан још ту стоји,
Па се крсти, па се клања
Сећао се греха своји. —

​Гломача је изгорела,
Пепео се ветром дао;
Собом пон’о свету мис’о,
Па на народ попадао. — — —

​​{{gap}}'''III.'''
​Ноћца је тија, блага и ведра,
Само што небо дршће и ћути,
У танком велу звездана сјаја
К’о канда нешто ужасно слути! —
Ал’ нема сјајна месеца горе
Да љуби талас силене Рајне,
Магла се над њом тијано спушта,
У њени недри да скрије тајне.

​Вали се дижу, модри и бели,
Прскају поља и небо плаво,
А слутња дршће, румени, бледи,
К’о да се ствара море крваво. — —
​Ал ето зоре! нестаде мрака,
А тама бежи са плава свода,
Иза сна народ трза се буди,
Душмана пита: камо слобода!

​И ето сунце диже се горе
Засину зраком на народ чио
Што би за своју свету слободу
Читаво море крви пролио.
А ''Јана Хуса'' тај свети пеп’о
У срцу живи народа мила,
Па ето стреса са себе ланце,
Развија снажна лавовска крила.

​И лете тићи у светој слози,
Мантију газе паклена врага,
Жеља им једна на срцу стоји,
Слободна да је земља им драга — —
​Ој боже страшни, велики, свети!
Помози браћи нашега рода,
Допусти да их озари сунце,
Нек’ је са њима света слобода!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Матица'', 20. новембар 1869. Број 32. Година IV, стр. 737.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>1sn9lskdk0emghszqqdcmczi0snufzy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Оно око...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60738</id>
    <revision>
      <id>146620</id>
      <parentid>142547</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:51:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146620</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1105" sha1="e0q0ywoy115c3i19e0brdwk008ghsw3" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Оно око…
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Оно око љупко, бајно,
Пуно миља опчинљива,
Што ми душу моћно, тајно,
Слатким санком успављива —

​Оно око кад се смеши,
Па се топи, па се блиста —
Од њег, рају, неси лепши,
Неси, веруј, неси ништа!

​Шта је зора, сунце шта је,
Овог света све врлине?
Друго сунце мени сјаје —
Мили зрачак рајевине!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 19. мај 1863. Број 20. Година IV, стр. 308.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>e0q0ywoy115c3i19e0brdwk008ghsw3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Јесам сретна?</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60741</id>
    <revision>
      <id>146644</id>
      <parentid>142558</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:58:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146644</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2608" sha1="cuen7lkmvqqppprbch5bd34s1zlnp72" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Јесам сретна?…
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1869
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Питате ме, божји људи
Јесам сретна, како ми је?
Ој како ћу да вам кажем
Веровати није — није!

​Запитајте сунце јарко
Како му је кад засија, —
Је ли сретан цветак мали
Кад поникне, кад проклија!

​Запитајте чедо мало
На криоцу мајчиноме,
Кад загрли мајку своју:
Како му је, маленоме!

​Је ли сретан сужањ тешки
Кад угледа бела дана,
Јарка сунца и месеца
У слободи угледана?

​Јели сретна тица мала
У слободи и у зраку;
Запитајте муњу хитру,
Како јој је у облаку?

​Зар је сретна тица мала
Без слободе чиста зрака;
А зар може муња бити
Без громова и облака! —

​Ај сретна сам — људи сретна
Као чедо, као тица мала,
Као муња што се тако
По облаку узвитлала!

​Још да ми је, боже свети!
Дотле живет на свијету
Да ми тићи на косову
Стару славу подигнеду!

​Аој, вило посестримо,
Зар ти није боној тешко,
Како душман гази рају,
Срце мучи, хај витешко?

​Зар не расту више, сејо,
По морачу мелем — траве,
Да ми видаш брата мога
Тешке муке и крваве?

​Ал погледај, сејо мила,
На ту гору и облаке,
У тој гори пуно расте
Мелем — биље за јунаке!

​Док поникне, док дорасте,
Донеће нам чиле тиће,
А са њима слава наша,
Свежим зраком полетиће!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Матица'', 10. јун 1869. Број 16. Година IV, стр. 364.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>cuen7lkmvqqppprbch5bd34s1zlnp72</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Певала сам</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60742</id>
    <revision>
      <id>146647</id>
      <parentid>142559</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:58:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146647</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2558" sha1="14adi61431ey66oh0b9m1tb3dim2aft" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Певала сам…
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1869
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
     '''I.'''
Певала сам маче, ноже,
Убојите џевердаре,
Димишћије крвопије,
Љуте топе и ханџаре.

​Певала сам песме своје,
Бојно цвеће, сјајну зору;
Певала сам јаде моје,
Јарко сунце на обзору.

​Певала сам горке ваје,
Кад ме они обхрваше,
Певала сам сузе вреле,
Кад ми срце утопише.

​Па о ружи, о славују,
О чарима овог света;
Певала сам дању ноћу,
Ој уздаха клета!

     '''II.'''
​Од свих суза што их проли
Да се слију све уједно
Потекло би сиње море —
Сиње море, али ледно!

​Уздасима, боже свети!
Нема броја ни имена,
Да се нешто сви сакупе,
Дунула би холујина!

​Па кад холуј морем пође,
Море би се запенило,
У сред буре те големе,
Срце би се скаменило! —

​Да се манем и оканем,
Далеко је сиње море:
Холујино збогом остај,
Ето мени лепше зоре!

​Нема суза, нема јада,
А уздаха ни од куда,
Свуда мири, све се смеје
Окићено свуда — свуда!

​Престале се сузе лити,
Нема туге, нема више,
Још и сад ми срце пева
Али никад не уздише.

​А и што би уздисало;
Та зар није мило злато
Што узаме ово седи?
Ово злато исплакато!

​То су руке, то су груди,
То су очи пуне чара;
Ох та то је моје злато,
Што се са мном разговара.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Матица'', 20. септембар 1869. Број 26. Година IV, стр. 595.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>14adi61431ey66oh0b9m1tb3dim2aft</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Туго!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60743</id>
    <revision>
      <id>146618</id>
      <parentid>142561</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:51:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146618</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1330" sha1="sfbkfih081h4n2bo9hgtbwqog7e2z5i" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Туго!
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Туго моја, туго!
Зар ти нема лека?
Та зар ћеш ме болну
Морити довека!

​Туго, тешка туго,
Горка чемерико!
Са тобом ми срце
Непомири нико!

​Срце ми се, туго,
Ојадило тешко,
Ал’ у тузи својој
Држи се витешко.

​Одкако се памтим,
Од мога постанка,
Нисам била срећна
Баш ни једног данка.

​Туга ме је горким
Млеком запајала,
А несрећа љута
У јад повијала.

​Туга ми је тешка
Скаменила груди,
Па и срце болно,
Да се непробуди…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 21. април 1863. Број 16. Година IV, стр. 244.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>sfbkfih081h4n2bo9hgtbwqog7e2z5i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Утеха (Драга Дејановић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60744</id>
    <revision>
      <id>146619</id>
      <parentid>142562</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:51:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146619</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1923" sha1="6805329841tu6avdw3b281n51g8yv9c" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Утеха
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1863
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Цветак мали, мирисави,
Бадава ме себи мами,
Бадава се на ме смеши —
Душа моја и срце ми
За њʼга више и нехаје.

​Шта ће мени цветак мали
Са мирисом, пуним сласти?
Већ ако ће, да ме жали,
Да ми теши живот млади,
Тужан, јадан, без радости.

​Ја неберем цвеће више,
Већ га само сузом квасим;
Неберем га; срце моје
Већ нејеца, неуздише,
Него пати јаде своје.

​Кад би нашла у цвијету,
У тој сласти од мириса,
Увијено моје злато —
Та пола би света зато,
Кад би, срећом, моја била,
Од све душе прегорила!

​Кад би цвеће мирисало,
Кано срце мога злата,
Ја би цвеће ваздан брала,
Цвеће брала, мирисала,
Те душицу мила цвета
На мом срцу пресадила. —

​Седај, сунце, мркни, данче!
Журно хајде, црна ноћи!
Та у недри тавни твоји
Мојој души, срцу моме,
Још утехе нешто стоји.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 5. мај 1863. Број 18. Година IV, стр. 281.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>6805329841tu6avdw3b281n51g8yv9c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Нашто ми...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60795</id>
    <revision>
      <id>146612</id>
      <parentid>143064</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:50:03Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146612</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2329" sha1="8t986g2qhgc601sny3mxk094t4uhm25" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Нашто ми…
| одељак=
| аутор= Драга Димитријевић Дејановић
| година=1862
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Нашто су ми нашто
          Ружице румене
Кад с њима немогу
          Дизати спомене.

​Кад ружицу бајну
          Само замиришем
Па ма преко воље
          Морам да уздишем.

​Нашто ми је цвеће
          Лепо разнобојно
Кад са њиме срце
          Није задовољно.

​Нашто ми је бајно
          Лаора шаптање
Кад у њему чујем
          Немоћно јецање.

​Нашто ми славујак
          Пред зору попева.
Кад у гласу своме
          Дршће и запева.

​А зашто ме ноћца
          Санком заварава
Кад од сана пуста
          Заболи ме глава.

​Па зашто ми зора
          Кроз прозоре вири
Кад ме зрака њена
          Немож да умири.

​Па зашто се небо
          Љупко осмејива
И сунчане зраке
          По свету пролива.

​Кад и сунце јарко
          Мрком је помркло
Па злаћене зраке
          У црно обукло.

​Нашто су ми нашто
          Све врлине света
Кад ме мучки мори
          Једна туга клета.

​Сместила се туга
          Насред срца мога,
А све зарад милог
          Брата рођенога,

​Зарад српске мајке,
          Што тужно запева,
Па гробак јединца
          Сузама залева.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 15. јул 1862. Број 20. Година I, стр. 156.

{{ЈВ-аутор|Драга Димитријевић Дејановић|1871}}
[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>8t986g2qhgc601sny3mxk094t4uhm25</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Писмо из Рима</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61433</id>
    <revision>
      <id>146705</id>
      <parentid>145624</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:50:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146705</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54452" sha1="cnsbcyvg8iumq612q1d3eoert89lbb3" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Рима
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1929
| белешке= &lt;center&gt;Види такође: [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']] (1930)&lt;/center&gt;
}}

Октобра 19**

{{gap}}Кад нам је двадесет година, ми на римским улицама мислимо на стотине генерација лепих римских жена које су прошле тим путевима. У тридесетој години, ми овде мислимо на старинске римске хероје и тражимо по путу Апији стопе далеких цезарских легија. У четрдесетој, мислимо на античке беседнике и мудраце. У педесетој, на мученике и светитеље. — Има наше срце једно своје доба Петронијуса и Лукулуса, друго Сципиона и Паулуса Емилиануса, треће Цицерона и Сенеке, четврто Светог Павла и Свете Цицилије. И градови имају увек по једно доба људског живота и људских страсти; једини је град Рим који има сва наша доба, и који даје свакој нашој страсти своје магије и своје истине; и када год се вратимо овамо, ми увек откривамо овде нова чудеса и нове лепоте. Рим није само вечит, него и вечно друкчији.

Јер ни на једној стопи наше земље није дуже боравила људска мисао, ни више оставила трага људска енергија. Римска држава није престајала у свету за непуне три хиљаде година: Када је свршила цезарска држава, она се претворила у духовно царство и папску државу. У Цариграду је једно време био златни престо римских царева, али је у Риму остала бронзана столица Светог Петра. Владара на Палатину брзо је заменио владар у Латерану и Ватикану. Од цезара који је био војник и првосвештеник, остао је владар и првосвештеник. Остала је у многом погледу и основа старе државне организације некадашњег царства: само место консулâ и проконсулâ у истим далеким провинцијама, стојали су сада владике и кардинали. То духовно царство и кад је губило своју снагу није губило свој континуитет. Никад се Хришћанство не би било раширило да није знало за путеве којим су и дотле ишли римски освајачи за освајање света; нити би се било одржало да није себи потчинило Рим. Беседници с форума, отишли су на предикаонице. Порез који се плаћао Богу и цезару, доцније се плаћао Богу и папи. Кад је Рим престао бити престоница целог античког света, постао је престоницом будуће опште вере; и умирући, стара држава се овековечила. Уједињење човечанства у једној држави није успело, и тад се пошло да се оно уједини у једној општој цркви. Паганизам није могао бити општа вера, јер је био основан на локалним божанствима; али што није могао бити Јупитер, то је могао Бог Хришћанства. Нове легије које су пошле одавде, нису носиле орлове него еванђеља; и путевима Апијом и Номентаном нису више ишле легије, него мисионери.

Атина је бивала и пролазила, али је Рим остао средиште света и магија великог дела људства које је најдубље веровало у Бога. Није само једном имао папа снагу некадашњих цезара. Јеретици, германски и француски краљеви, подела вере на више цркава, и година папства на више папа, ренесанса и реформа, све је прошло над овим градом, али главне његове основе никад нису попуцале. Разврати и уморства која су ишла из Латерана и Ватикана, чинили су да папа губи моћ и углед, али је свет побожни разликовао личност човека од личности свештеника, и свет је примао благослове Бонифација VII и Александра VI, и узимао причест из руке убица.

И данас ствари овде имају изглед свештених утвари; и све живи у голој усамљености своје историјске лепоте, јер је свака од њих један докуменат људске мисли и савести. Рим је највеће средиште, јер је овде рођена идеја о општој држави и затим основа о општој вери. Овде је постао римски законик о организацији живота: ослобођењу слуге од господара, сина од оца, жене од мужа, грађанина од цезара. Али је овде зачета и идеја о љубави још и пре хришћанског учења, јер римски филозофи нису били космичари него моралисти; и Епиктет, и Сенека, и Цицерон, и Марко Аурелије, говоре о моралу основаном на братству и једнакости међу људима. Идеја о човечанству и идеја о човечности постале су овде истовремено. Ниједан други антички народ није ишао да осваја да би ујединио, него да би покорио; само је римски народ имао смисао о великој заједници под истим законима. Он је пропао баш кад је постао општим царством, али се обновио постајући општом црквом. Римска држава и католичка црква живе у свима делима људског прогреса од времена кад су постале. За двадесет векова није се од њих могло одвојити ништа што би скренуло на беспуће ова два велика појма: римску правду и хришћанску љубав. Геније човечанства развијао се на њима кроз најразличније и најпротивуречније историјске периоде. Римска држава и хришћанска црква, то су два највећа схватања величине и хармоније.
Никад Рим није лепши него ноћу, и нигде ноћ није лепша него у Риму. Има улицâ и пијацâ које никад нисам видео друкче него ноћу, и којима никад нисам знао име ни правац. Такве су улице у Borgo Vecchio, и квартовима у којима живе мали људи, где се прозори погасе већ од првог мрака, и где је тишина дубока као ноћно море. Прелазио сам туда широке пијаце где у дубоком ћутању свог трулог камења стоје залеђене старе палате и манастири, и где нас ноћне утваре пресрећу као непријатељске страже, и прате до куће као разбојници. Овуда корачамо, а изгледа нам да тонемо; осећамо под ногама широке плоче, а изгледа нам да смо у барци која је изгубила своја весла. Свугде се испречиле сенке као непроходне шуме; а кад кроз мрак ударе сати с које цркве, нико се не би усудио да их броји. — У овим су тамним квартовима изумрли читави народи. Овом су стопом земљишта прошле и војске освајача, и сјајне процесије, и патроле инквизиције, и мученици и свеци, и најбучнији карневали, и најлепше жене, и највећи људи. А све стоји још на свом старом месту. Па ипак на сваком раскршћу, какав страх од смрти. Рим је вечан, а смрт је ипак на сваком кораку. Осећај да све овде умире, и трагичније него игде, никад нас не оставља, ни онде где нам све изгледа необориво и вечито. Рим је вечан, али као тамна палата смрти. Ова борба тих неумрлих ствари са смрћу, која се види на сваком месту, то је оно што се најдубље осети у тим ноћним лутањима по једном неизмерном беспућу лепоте и туге.

У римским пољима и римским вечерима први пут сам познао дубоки и неодољиви осећај самоће које наше време више нигде не даје. Једина земља самоће, то је још Италија са толиким празним обалама, и шумама куда још не пиште возови, са усамљеним малим градовима пуним цркава, са селима којима нико не зна име. У Француској су на најлепшим местима хотели, у Швајцарској санаторијуми, у Немачкој касарне, у Србији пивнице, у Белгији фабрике, у Русији цркве, у Турској гробља. Само је још у Италији могуће видети лепоту и тишину неподвајане и уједињене. Само се ту види лепота неоскврњена и тишина необешчашћена. Талијанска уметност је давала велика дела, јер су постојали уметници који су радили у градовима далеко од престонице, или живели у престоници далеко од људи. — Нико данас не зна колика је беда и унижење не смети остати сам са собом. Нико не зна колика је несрећа никад не чути у самоћи како тече наша сопствена крв кроз наше вене и слепоочнице, ни како се чују кораци наших сопствених мисли у тишини у којој се све прокаже. Ни колика је лепота чути говор воде и пупчање шуме у тишини; и гледати очи животиња у самоћи; и мотрити војске мрава на путу којим нико не пролази; и слепе мишеве у ваздуху у којем је све изумрло и угашено. Ко је био онај полубог који је поставио у самоћу пустиње Сфинкса са онако раширеним очима и онако отвореним ушима? Тај је дао највећу реч о лепоти и дубини самоће. Један стуб у античком римском пољу, чија једна половина стоји а друга лежи у трави, каква је то неодољива лепота смрти и славе. Има тишинâ којих се сећам више него најлепших речи.

Једни беже од људи у самоћу а други беже од самоће међу људе. Онај који навикне на самоћу, прекида са светом као што чедан прекида са порочним, или чист са нечистим. Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велики осећај, он се повлачи у самоћу шуме и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине. И када љубимо, најискреније љубимо у тишини осаме; за љубав је свет њен прогонилац, пљачкаш, убица. Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих самоћа. Данашњи салон сатире у заметку све велике љубави, и замењује их великим злочинима над собом и над другим. Велике љубави су рад немих и глухих сати као и велике идеје. Велика љубав је област која живи у пећини пустој и празној, и по шумама где не допире други глас него глас душе која се плоди слободно у неизмерне лепоте пожртвовања и вере у другог. Сујета се лечи само самоћом; самотник је једини господар самог себе.

Бог обитава пустињу и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришао божанству. Само малога човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највећи свет једног друштва. — Буда и Христос су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати. Глас из пустиње, глас јеврејских пророка, то је глас оних који су се окупали у тишини мртвих простора, и чули у себи глас неизмерне доброте и дубоке чистоте које владају само у самоћи. Они су затим ишли да објаве да су видели Бога, исток и запад свега. А то је зато што су у самоћи чули своју душу, еманацију божју, у пределу где се једино она чује, очишћена од свега, и као у ватри прекаљена. — Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку. Свети Бруно вапи: О beata solitudo! O sola solitudo!... Микеланђело је живео у пустињи, јер се одвајао од света. Његове су оне благе и сјајне речи: Не будите ме; говорите тихо... N o n m i r i s v e g l i a t e , p a r l a t e b a s s o... Петрарка није пристао да живи у блеску Ватикана, и цело његово дело носи велики печат идејног и трансцендентног живота једног самотника. Лаура је само у самоћи добила ону узвишену лепоту Богородице. Милтон је, слеп и одвојен од света, говорио другом у перо свој религиозни епос, и био индиферентен што за време док изговара своје свештене стихове по улицама његовог града бесни револуција. Мали и мирни тоскански градови и фламапски неми бургови дали су највеће уметнике. Париз и Лондон нису за велике песнике. Сви писци из тих данашњих Вавилона, у упоређењу на старе писце, имају на својим делима траг расејаности каква се има увек кад се говори с другим људима, а без оне благости и узвишене мирноће која се има кад се говори са самим собом. Пример Виктор Иго. Стални додир са светом, тумарање међу гомилама, раздражљивост његове сујете, нису дозволили да његова поезија добије онај религиозни осећај спокојства који има само узвишена усамљеност једне душе. Треба да се уметник и мислилац одвоји у пустињу, или се затвори у своју кућу као у тврђаву, и не силази међу свет друкче него што силазе они из тврђаве, у сухе дане, на реку, по воду.

Волео сам блага поподне на расејаним и пометеним путевима на старом Авентину, чије је шуме опевао Овид. Једно танко звоно, можда са Свете Сабине, прво осети конац дана, и одмах затим дигне на узбуну хиљаду других римских звонара. Једно за другим, као јата белих птица, дигну се у ваздух звуци са Свете Бибијане, затим са Свете Нереје и Ахилеје, и после са Светог Чезара, док најзад не забруји цео свештени град с краја до на крај, у безбројним металима, у једној какофонији свих тонова, док се све то не раствори у потмуло једнолично брујање и у прашину мелодије. То је кас кад се Рим растаје са једним окончаним даном или једним окончаним столећем. Звуци се помешају са целим морем шарене светлости. Са неколико невидљивих и прастарих звонара ударе стари маљеви и клатна, а звуци попадају по тамним крововима и поломе се по тротоарима. Светлост иде изнад града у лепршавим огњеним платнима. Ветрић се игра сјајем и мелодијом у ваздуху који је препун ватре и звука. То дугочасно брујање старог града из сваке његове пукотине и из сваке његове поре, то је извесно једна религиозна екстаза коју никакав град на свету није могао дати. Дуги и несравњиви четврт сата у вечерњем римском пољу, то је један од највећих догађаја људског срца.

Овде таквим сјајем отпочињу ноћи каквим би другде отпочело јутро. У другим старим хришћанским градовима падање мрака је језиво, као да ће се истог часа погасити све ватре овог света и затворити сви извори воде. По њиним улицама падне мрак који од ствари направи утваре и наказе. Али овде падање ноћи, то је провала светлости. Боје се претварају у ватрена влакна која се дуго исткивају и распродају, замршују и расплећу, и које од свега на земљи начине интриге сунца. Стари град изгледа тад да је изишао из својих темеља и да лебди у ваздуху кроз који протичу дубоке реке звука. Ово је ненадмашна слава у природи и празник у небу. Најзад, и кад Рим већ цео замркне, још по Авентину тумарају разбијене војске светлости. Оне нестану тек кад у даљини малакше и последње старо звоно, једно од оних која су сто пута позивала да се бежи од варвара; или сребрни гласић каквог малог звона које у тами утрне, као свећица.

Овај брег Авентино је у античко доба био најскромнији од седам римских брегова. У цезарско доба, брдо нишчих. Његова убога лепота нема повести; има једва мало легенде. За време Ромулуса, још овај брег није припадао његовој држави. Авентино је за римско краљевство први освојио благи краљ Нума, његов наследник, кад је победио два атира, Пикуса и Фаунуса, који су дотле владали овим брегом. А победио их је кад их је заробио пијане од његовог вина и меда што је лукави краљ био кришом усуо у изворе са којих су они пили воду; иначе никад не би победио друкче та два фауна са брзим ногама и опасним рошчићима. — Авентино је била велика покрајина самоће и дубоко царство тишине. А краљ Нума је био највећи самотник старог века, највећи љубавник самоће. Савршени мистик и најрелигиознији владар; најчуднија паганска персоналност и најизрађенији тип краља-мудраца. Можда само историјски мит, али ипак готова истина; и можда само фантастична фигура, али ипак изграђена физиономија. Ни сањалица ни меланхолик, него ћуталица и мислилац. Изабрао је Авентино, ту тврђаву тишине, за своју неспокојну и невеселу душу. Бежао је од људи које је волео и дружио се само са нимфом Егеријом, чија је шума била близу Авентина, и која је знала божанске тајне и говорила их краљу. — Једино самотничке стопе тог чудног владара остале су по античком Авентину, изабраном за побожна лутања. Стари век га је сматрао учеником Питагоре, јер је овај грчки мистик наредио био ћутање својим ученицима. Међутим Нума је живео више него за столеће пре мудраца грчког. Али ако није био његов ученик, значи само да је био питагорист пре Питагоре. — Свакако био је различан од свих других шефова народних и државних античког доба; дубљи него Тезеј и чуднији него Ликург. Од ратничког Ромулусовог града направио је град храмова; од добрих људи, свештенике; од војника, занатлије; од поштених жена, калуђерице. За преко четрдесет година његовог краљевања није било рата: јер је тај љубитељ тишине веровао да је мир мудрост живота. — За себе и своју самотничку душу освојио је од фауна овај Авентино са његовим каскадама маслинâ и водâ. Краљ Нума је основао у Риму храм богињи Тацити, што значи божанству Ћутања, богињи са затвореним уснама.
Али откуда тај чудни инстинкт за самоћу у то доба историје кад су још владале дубоке тишине по целој земљи? Откуд та љубав за изналажење тајне живота у доба кад је људство тек било почело и кад своју праву тајну није још ни имало? У лепом миту о Нуми има нечег савршено хришћанског. Овакав какав је, највише кроз Плутарха, дошао до нас, Нума је најхришћанскије лице паганског света, и по својој љубави за људе од којих се крио и по свом страху од тајне за којом је међутим неуморно трагао. Авентино није никад престајао да буде брдо меланхолије, јер је било брдо вере и самоће, које су, обадве, направљене од туге. Краљ Нума је још сјајна утвара коју сретате по самотним путевима римске кампање, једини који овде господари нашим самоћама, и чији је мит лепши од Августове повести.

Авентино је још само једном постао озарени брег. Ако је за цезарско доба био брдо нишчих, за папско доба је био пребивалиште неколицине светаца. Још овде у једној цркви стоји проповедаоница папе Григорија Великог, који је спасао Рим од куге и од варвара, и говорио овде благу хришћанску истину у њеној назаретској чистоти. Али је Авентино био највећи кад је био постао тврђавом угроженог хришћанства: кад је овде под једном наранџом сањао Свети Доминико, један од највећих политичара и војника вере, свој страшни сан Христовог осветника. Зато сам у своја пролетња и јесења лутања овуд већма мислио на ову огромну средњевековну фигуру, него на све што јој је овде претходило. Само је лепо оно што је страшно — рекао је песник.

Два највећа свеца из XIII века били су талијански мистик Свети Фрања из Асизе и шпански догматичар свети Доминико из кастиљанске Калеруеге. Ничег нису имали заједничког та два свеца и лична познаника, осим што је светац из Асизе онолико волео веру колико је светац из Шпаније мрзео безвернике. Талијански мистик је живео по шумама и пећинама свог Субазиа и на меланхоличном језеру Тразимене говорио да је Бог свугде: у срцима људи, у крилима птица, у снази зверова. Курјаци умиру од глади а птице од мрава, и све је уједињено у општој судбини, сва бића су везана међу собом, а сва уједно за Творца који је извор заједнице и љубави. Шпански светац, напротив, проповедао је по Шпанији и Француској покољ јеретика патарена који су деца сотонина. И, на шпански начин, одвајао је од Бога не само животиње него и људе који нису веровали као он. — Ученици свеца из Асизе вратили су талијанском католичанству нежност примитивне хришћанске цркве каква се од доба Григорија Великог није више познавала; а ученици свеца из Шпаније унели су у веру ригоризам и непомирљивост шпанског амвона, и упалили ломаче инквизиције. Свети Франческо је зверове звао браћом, а Свети Доминик је целе људске провинције препоручивао за пламен и џелате. У овој двојици светитеља су, јасније него игде, оличене разлике између ведрог католичанства талијанског и мрачног католичанства шпанског. Никад у Шпанији не би могао понићи проповедник као светац из Асизе, да се исти час не би обрнуо у мрачњака као што је био овај светац из Калеруеге. — Свети Доминико је био кључар и магнат цркве, а свети Франческо је њен песник и гладница. Један виче џелатима: „Побијте их све, а Бог ће после сам одвојити добре од рђавих.” Други благосиља рањаве и лечи губаве. Свети Франческо је био пророк и скрушени слуга олтара; а Свети Доминико је био теолог догматичар, црквени политичар, и, најзад, војник вере. Један је клицао љубав, а други поредак; један веру, а другу догму; један побожност, а други послушност. Доминиканци су били војска цркве против јеретика, и од почетка XIII века шефови папске инквизиције Санто Официо. И то све док нису дошле војске језуита да их смене у XV веку. Само је Шпанац Игнасио из Лојоле могао сменити Шпанца Доминика из Калеруеге. Доминиканци су били преки војници, а језуити били гипки дипломати. Савонарола и Томасо Кампанела су били доминиканци. — Али између Светог Франческа и Светог Доминика постојале су и разлике у погледу развитка саме вере: први је оличење једне благе верске идиле, а други је оличење свирепе верске политике.
Данте се дивио обојици на начин великог католичког песника. Светом Франческу се дивио, јер је дао вери своје детиње срце... N a c q u e a l m o n d o u n S o l e... А Светом Доминику се дивио, јер је истој вери дао своју гвоздену мишицу.

Нигде историјска визија није ни моћна ни сугестивна колико у Риму. Ми се овде осећамо савременици свих ствари овог града. Као да су јуче на наше очи ударили овде први четвртасти камен на Палатину двојица младе браће које је задојила вучица из римског поља. Као да смо својим очима видели све цезаре у цирку, све папе на амвону, све мученике на ломачи, све варваре на бесним коњима победилаца и рушилаца. И као да смо и сами ишли овуд гологлави у свима процесијама. Живот атинског света и источних народа истог доба, ми смо само разумели и запамтили; али живот овог града ми смо и сами проживели. Атина је узвишенија, али нам је Рим ближи.

Јер су стари римски људи још уз нас и са нама. Још идемо њиним путевима по свима старим континентима; и још прелазимо преко њиних мостова по нашим сопственим рекама; и још по нашим пољима лежи римски свет у гробљима која откопавамо; и још се дивимо њиховим аквадуцима и пијемо воду из њихових цистерна као из њиховог длана. Зато су нам блиски. И кад нисмо ми код њих у Риму, они су код нас и у нашој кући.

Чак и грчка мисао је прешла на велики део нас преко живота римског: преко њихових књига и њихових институција. За наш морални живот је стоицизам био једно од највећих упоришта. Стоицизам је стварно дошао к нама више из Рима него непосредно из Атине. Римски стоици су га и изградили. Код атинских стоика је врлина изгледала сујета, затварање у себе, привилегија елите; код римског грађанина је та иста доктрина постала грађанском свешћу, правним смислом, социјалним осећањем, науком о акцији, вером у дужност. Цицерон препоручује своме народу само филозофију која је практична мудрост за живот, као што је Волтер то исто препоручивао свом народу и свом времену. То је зато што су Платон у Риму а Декарт у Француској подједнако били одвели друштво у чисте апстракције које су без везе с људским животом. И филозофија, и историја, и књижевност, све је било у Риму у знаку стоицизма. У Риму су били подједнако искрени стоици и преубоги Епиктет као и пребогати Сенека. Нико није дубље стоички моралан него Тацит; ни стоички практичан као Папиниус или Гајус; ни стоички чисти, као Јувенал или Марко Аурелије, ни стоички храбри као Брутус или Катон. Стоицизам је овде стварно замењивао религију, и филозофи су били узели боговима њихова места.

Хришћански наук нам је дао идеју о љубави човечанској без обзира на расе и сталеже. Али стоицизам је дао безброј римских карактера који су постали школски узори за народ и песнички узори за све творевине духа. Римљани су били у своје доба највећи народ на свету, али и једини који су разумели величину света. Римски моралисти су говорили о човечанству, а римски законодавци су унели стоицизам у општу идеју о правди, и изграђивали законе за свет а не само за себе. Ни сами нисмо свесни колико у сваком од нас, у погледу идејном и моралном, има од римског карактера. Рим је био највећа школа о праву и дужности. — Рим је имао цареве какве није имала никад ниједна друга држава на земљи: Трајана, Антонија Побожног, Септима Севера, Марка Аурелија и Јовиана. Свет још вапи за таквим владарима. Примери Брутуса, Катона и Перса и данас су мерило за просвећено јунаштво, и за смисао о грађанској дужности. Чак и сами римски примери тирана, крволока и развратника били су највеће мере могућности. Све је овде било велико, и добро и зло; све је изражено у потпуности и у парадоксу.

Рим је био тло где се вечито живело за неку идеју. Ко ће порећи да пагански римски мудраци нису били инспирисани колико и хришћански Свети Оци? И ко ће порећи да пагански хероји нису умирали за своју идеју са истом мистичном егзалтацијом с којом су хришћански мученици умирали за своју фикцију! Стари Рим је имао своје карактере какве је дало и папско доба, и којим се поноси људство: Григорије Велики, Арнаулдо из Брешије, Свети Франческо, Савонарола. Стари Рим је живео у разврату и насиљу какве блага Атина није познавала; али те страшне мрље историје опрале су величине римских хероја. У хришћанско доба је папа Јован XII имао харем у свом Латерану и једног ђакона посветио у штали; у породици папе Александра VI трују једно друго. Али су овакве ужасе хришћанског света опрали својом крвљу хришћански мученици. S a n g u i s  m a r t y r u m. То је лепота на овом тлу вечитог прегорења и борбе за утопију.

Није свет знао за правду нити су људи знали за право док није постао римски грађанин. Нису народи престајали да се искорењују док нису дошле легије да донесу мир. Нису постојале ни европске народности док није цезар у оквиру римске државе формирао варварске масе. Наш идејни живот је везан за грчке филозофе, наш морални смисао за јеврејске пророке, а наша идеја о грађанској величини за римске карактере. Зато овде нико није странац. Сви смо пили на том извору, и сви смо прожети овом светлошћу. На сваком старом камену овог града има нешто написано од дубине свих људских колена и овде је запечаћено нешто од сопствене судбине свију нас.

Нема већег насиља над својим духом и душом него се поделити у Риму између две врсте емоција: оних које нам даје доба цезарско и оних из доба папског. Уосталом, све се овде наслонило једно на друго: старо цезарско купатило на какву цркву Средњег века; или црква Средњег века на какав данашњи енглески хотел. Била је вечита судбина Рима да једно обара кад треба да то подигне баш на истом месту, и често истим камењем, и на истим старим темељима. Није никад било суревњивости за прошлост. Старе базилике претваране су у хришћанске цркве, стари форуми у нове пијаце рибе и поврћа; стари храмови у народне саборнице; стари папски Квиринал у палату савојских краљева нове државе. Велика црква Арачели на Капитолу подигнута је на деловима храма Јупитеровог који је у цезарско доба имао кров од злата. У њу су донесени стубови ко зна све из којих паганских храмова, а један чак носи натпис да је из спаваће собе Августове. Тако и тридесет и шест јонских стубова од белог мрамора у цркви Свете Марије Мађоре узети су из храма Јунониног. У Латерану су четири позлаћена стуба донесена из храма са Капитола; Август их је излио од бронзаних кљунова египатских бродова после битке код Акцијума.

Нема тога нигде другде. У старој Теби је Рамесеум остао на свом месту усамљен у свом болу и својој лепоти, као и Амонов храм близу њега; и као Партенон у Атини и Света Софија у Цариграду. Али у Риму је Света Сабина подигнута на видовима храма Дианиног; Света Марија сопра Минерва над храмом Минерве; а света Марија Египатска је најпре храм који је сазидао још краљ Сервиус Тулиус. Све је помешано у слави и конфузно у односима. Према Марку Аурелију на бронзаном коњу на Капитолу, диже се високо под небом Гарибалди на железном коњу на Јаникулу. Недалеко од гроба Пија IX види се у једној палати споменик једног Зуава који је пао у борби против папског егоизма и за народну државу.

Поново је пробушен Палатин и нађене су, испод дворова старих цезара, куће старе господе, можда из времена Кориолана. Да се копало дубље, нашло би се и више. Била је и та вечна судбина овог града да ништа не умре од себе, и да се на свачем види насиље људске руке и свирепа воља за такмичењем. Овде је свако доба оставило своје трагове величине и бруке. Један од седам брегова на којима је саграђен Рим, требао је да отвори своју утробу да туда прође један тунел. Уз славну цркву на Капитолу, где има мрамора од Донатела и где је олтаре сликао чудни Пинтурикио, наслонио се накарадни споменик Уједињења, иронија данашњег уметничког генија ове земље. Нови банкарски Рим хоће све да затре: да своје дућане метне у старе палате, а своје банке да метне у старе цркве. Нигде се као у Риму не виде контрасти генерација и сукоби укуса овако јасно исписани на стварима.

Велика јата шева певају песму вечне младости над мрким камењем с обе стране пута Апије. Овде римски предео има над собом целу половину неба. Видик је безмеран. Римска поља се таласају у светлости која је веома помична, и која ниједној ствари не даје да остане равнодушна и закована за земљу. Бела црта овог широког пута иде одавде до мора, нестајући у даљини као сребрн глас.
Поред оваквих путева, најживљих и најосветљенијих, стари свет је дизао своја гробља. Стојали су овде господски мрамори са натписима пуним простачке поезије и кукавичког опраштања од живота. Мртви су овде били предстража живих. Они су овамо дошли да буду учесници љубави и сунца, јер је Апија била вена живота. Овде су били гробови Сенеке, Плинија Млађег и Луцилијуса; али је овде било и вечерње шеталиште старог Рима, као што је данас Пинчо. Златне носиљке куртизанки мешале су се са кочијама претора и сенатора. Сви народи истока и запада знали су за живот на овом путу. Овуда су се враћале легије са истока вукући за триумф краљеве Витаније и Азије; а Клеопатра се отровала да је не проведу овуд за триумф Октавијанов. — Мртви су то све знали кад су легали поред овог пута. Јер умрети, то није ништа; али бити заборављен, то је најсвирепија одмазда смрти над животом. Нико не зна колико је језив страх од заборава. Он прожима све највише сате и случајеве живота: љубав, херојство, геније. Он је својствен само онима који су знали сву цену живота. Људи ситних срећа немају тог страха; већма се боје смрти него заборава. Њих између живота и смрти води само путељак којим се пређе без ужаса, каткад и неопажено. Али људи великих судбина хоће да, потчинивши живот, потчине и смрт. Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други. Чемернијег страха и кобнијег парадокса нема од овог у целој човековој судбини.

Сад су овим путем тишине непроходне као шуме. Стари се записи бришу и губе своја слова на наше очи. Позлаћено камење маузолеја Цецилије Метеле блиста у овом јесењем пролећу. Један гроб, то је све што господари целим овим пределом. Један гроб, то је једино што се издиже изнад свега што овде живи. Све друго је нестало, али је гроб остао; гроб једне племићке са двора Августовог, из највећих дана царства. Сви други гробови су збрисани, и овде и свугде, али овај стоји усред овог видика, поред пута којим су пролазили сви рушиоци; он стоји непорушен, сјајан, непобеђен... а све је друго очајно тужно. Стари аквадуци расејани као каравани уклетих духова, распадају се од нашег погледа. Овде све друго пребива у дубоком очајању славе, и све живи у горкој љубави за умирањем.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. јун 1929. Књига -{XXVII}-, бр. 3. Стр. 161—172.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]
[[Категорија:Градови и химере]]</text>
      <sha1>cnsbcyvg8iumq612q1d3eoert89lbb3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Писмо из Египта</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61434</id>
    <revision>
      <id>146704</id>
      <parentid>145132</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:49:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146704</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="64399" sha1="fvf5cj45bup1d83pyd0mag0jhxac8qo" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Египта
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1940
| белешке=
}}

Каиро, 193...

{{gap}}Најпре небо почиње да све већма бледи и ишчезава, а велико море да постаје безбојно и плитко. Затим се наједном прокаже на видику једна дугачка жута црта. Ето, то је Африка. И затим једна бела ватра на том жутом видику. А то је Нил. Али ничег више на домаку тих светлих обала. Зато највише овде пренерази, у једном тренутку, та даља савршена празнина неба, земље и мора. И пренерази нас осећање: да је то троје сасвим довољно, макар и овако изгубљено у свеобимној пустоши. И да је све друго на свету споредно, чак и излишно.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Ово откриће Африке у светлости једног јутра, траје свега неколико избезумљених часака. За људе који нису некад открили Америку, а који ни сада не откривају сваки дан по један континент, овај проналазак Африке у пустом мору јесте велики празник срца. Већ сама помисао да за леђима остаје један свет, а да сад пред нама почиње други свет, јесте доживљај који омађијава. Тако исто и осећање да далеко иза нас остаде, прошле ноћи, такозвани стари свет, а да се пред нама појављује још старији и најстарији свет људски, претставља за нашу памет неупоредиво збивање. Не помињем и чудно осећање које човек има мислећи да далеко већ осташе за нашим леђима бели људи, а да сада улазимо међу људе црне, са њиховим наравима првог човека. Већ ово само изгледа нам обест маште и визионарски парадокс. Јер Африка, у памети човековој, као год и у фантазији детета, то није, пре свега, Египат, земља старе изванредне културе; или Капланд, данас земља дијаманата. Африка најпре значи Судан или Конго, земље црнаца и зверова.

Као и у нашем детињству, тако и данас кад на европској улици видимо црнца, чекамо да се иза њега види и палма, а затим и зачује лав. Наша чула увек и до краја остају детињаста; зато и сви први наши утисци увек су онакви, и по силини и по једноставности, какви су били првих наших година. Када се временом не би умешала у те утиске људска памет, затим и мудровање, и давала им своје облике и значења, ми бисмо до конца живота остали пред стварима у природи зачуђена и очарана деца.
Зар ми који смо пецали ситну рибу у каквом потоку нашег завичаја, или ловили ракове по нашим малим шкољевима, зар можемо сад без узбуђења помислити како нас у Африци чекају реке у којима живе коњи и крокодили. И зар ми који смо гледали мирне заласке сунца над нашим малим долинама, где зачас смркне, сада овде без извесног страха уђемо у пустињу, са њеним фатаморганама и самумима. Све је у Африци најпре неизмерно и стравично; све у обести сунца и у понорима дубоких ноћи. Најзад, Африка, то је од свега најчудније, најпримитивније, најудаљеније; ничег нема овде од свакодневног човечјег живота и размишљања. За једног Американца, видети први пут Европу, то је као доћи у посету свом деди и својој баби. За Азијата, каквог Кинеза или Индијанца, доћи у Европу, то је доћи код оних који су покрали све њихове стилове кућа, цркава, прозора, тканина. За Африканца, доћи у Европу, то је пре свега ужас од белог човека. Међутим, за Европљанина, ући у Африку, то је вратити се у доба препотопско, скоро предисконско. То је почети све изнова...

Африка, то првог дана изгледа не нови континент, него нова звезда; и то нова и незнана звезда која се стропоштала на усијано море, и запалила целу пучину. Међутим, сам Египат, у првом додиру, ничим нарочито не изненађује. Са равнице мора закрочимо у равницу земље, и то мирно, као да се тиме није ништа ни догодило. Египат изгледа земља без своје границе; где не улазимо на нека врата; где видимо неку земљу која нема, као све друге земље, свој почетак и свој свршетак. Већ са првим погледом, чини нам се да сте у Египту све одједном сагледали, обухватили, објаснили. Одиста, ова земља нема него свега два три предмета, који се, увек истоветни, понављају до на крај света. Нешто неизмерно једнолико и празно, то је прво човеково осећање у Египту.

Египат је земља о којој пуно знамо, али који стварно не постоји. И не постоји земља на којој нема ничег усправног, и која је само празна плоча с једног краја на други. Нигде наше око да се на нечем задржи, ни ухо да ишта ослухне. У Египту постоји само небо, али и оно увек празно, и увек непомично, и свагда једне исте боје. Ниоткуд да се подигне прамичак магле, ни да небески свод ветар помути и потресе. То је врло уочљива разлика између ових мирних простора и наше панонске равнице или руске степе. Ако овде у једно доба године са мора наиђу облаци, големи као планине, то је само на њиховом проласку са мора за Етиопију. Онамо ће се затим једног дана пролити у легендарне абисинске кише које ће трајати месецима. Али овде у Египту, неће ипак пасти ни кап росе, нити икад ветар залупити и један прозор.

Ово је земља где се ништа не догађа.
Ко није видео Египат, тај ипак има једно чуло мање. Има један живот људски док се није видео Египат, а други пошто се је видео. Истина, не може бити речи о лепоти Египта, али може о безмерности и величанствености једне небеске фатаморгане. Египат је једна стварност која лежи далеко изван неба и земље. За Египат не знате шта је, ни по чему су повучене његове границе; јер он у нашем духу није оставио ничег стварног ни одређеног за што би се ухватила наша мисао, и на чему би се задржала наша успомена. Стотину година у Египту, то би опет и увек био једино онај први дан, када смо са пустиње мора закрочили у пустињу ове земље. То је увек тај први дан који није никад замркнуо, али никад се ни обновио.
Зато се сунца и месечине преко целе године смењују овде без ичег другог и новог. Цела лепота Египта састоји се одиста само у двема величинама: у његовом сунцу и његовом Нилу. Али и ово двоје је ипак довољно да ову земљу учине најлепшом и најраскошнијом земљом на свету. Све је овде у фантомима огња који замењују и градове, и људе, и вегетацију. Нису узалуд стари Египћани направили сунце главним божанством свемира, да би га тако направили и јединим становником Египта.

{{Центар|II}}
Такво је било моје прво осећање на уласку у Египат, а такво је и данас после неколико година боравка у тој земљи. Осећање неизмерне празнине преда мном, иза мене, изнад моје главе. Али ипак све довољно и за срце и за мисао човечју. Једна крива и танка палма на сунцу, са њеном плавичастом сенком на жутом песку! Како је то понекад довољно да замени све остало. Довољно је да у пустињи опазите пред собом само нешто, макар и сићушно, што живи као и ви, па да осетите да је ту и све друго. А две палме у пустињи, то је већ прашума! У Египту се очи тако навикну на празнину, и на један непоремећени и мирни простор, да се наша чула опчине као музиком и бојом. Чак се чудимо да смо некад уопште и могли уживати у посматрањима са куле у Пизи, са Ајфеловог торња у Паризу, са Ђаникула у Риму... Имајући пред собом њихове небројне кровове и куле, толико свега нагомиланог и претрпаног, зар може и бити речи о каквом утиску хармоније, јединства, синтезе?

Међутим, на овим валовима песка који, на све стране, допиру право до неба, човек остане први пут лице у лице са свемиром, потпуније него и на океану. Океан је море и небо који су непрестано у покрету, а пустиња је свет који је умро и окаменио се. Две безмерности и две самоће, али потпуно различите. У пустињи се осети све друго на свету излишним и сићушним, чак и безбожним и нечистим. Спочетка је право херојство и отићи сам у пустињу, а временом одлази се онамо са радошћу, скоро са потребом. Страх је канда увек прво осећање човеково у додиру са сваком ствари. Ја верујем да је страх био и прво осећање човеково на земљи.

Осећање самоће је једно пијанство наших чула, које временом постаје што и свако пијанство. Самоћа и тишина као да човека врате себи, издвојивши га од свега оног што није никакав његов саставни део, значи од свега што је његово неорганско и његово недуховно. Нарочито од друштва, које је провалија у којој човек изгуби највећи део свог сопственог и себи најближег. Има људи који навикну на тишину осаме, да би за моменат напустио веру, одвојио се од отаџбине, развенчао се од жене. Хероји самоће, пустињаци, којих још има у овој земљи, изгледају одиста људи који не право никакво насиље над собом, ни који ишта губе прекидајући са људима и њиховим градовима. Простор и самоћа, то су често две утопије које временом постану право лудило чула.

Али поред свих непрестаних приказа на земљи, и хиљадама фантома огња на Нилу, Египат остаје пре свега земља смрти. То је смрт која стварно испуњава сваки део овог простора, и сваки тренутак пустињског времена. Смрт се овде на сваком кораку испречила између света и човека: смрт тиха, резигнирана, безмерна, осунчана. Зато су стари Египћани имали идеју о Смрти огромнију него икакву другу идеју. Човек би рекао да су идеју о Смрти уопште измислили Египћани. Таква идеја је постала затим обожавање сасвим природно: јер је смрт одиста једино што је ненадмашно, једино апсолутно, једино коначно, једино решено.

Да ли су Египћани имали страх од смрти, која је увек неразговетно и неприступачно али и битно осећање човеково? Или су имали страх од живота, који је исто тако, ако не и више, увек непосредно и присутно осећање у човеку? Свакако, за сваки други народ би ово било замршеније него што је то могло бити за становнике ове земље. Зато су Египћани смрт направили пролазном али и живот непостојећим. Као да је и на Нилу, као и у сваком великом духовном средишту, постојала његова Нирвана као почетак и крај свију решења. Живот је тако био за Египћане у промени и обнављању, значи у наизменичном падању и дизању, без ичег устаљеног и човечјег! Према томе, све велико и мало било је у свести овог народа на крају крајева сматрано подједнако таштим. Смрт је ходник између једног живота и другог живота, из једног облика у други, из једне лепоте и ужаса у другу лепоту и ужас. Међутим, ми данас верујемо да је, напротив, живот тај ходник, и то између две смрти — једне из које смо дошли и друге у коју ћемо стићи. И то ходник кратак, и тесан, и таман.

Али и поред вечите опсесије смрти, овде је и вера била дубока утопија човекова. Уосталом, та два осећања су увек и свугде била у људском уму и болу потпуно нераздвојна. Можда је овде једино из појма о смрти и поникао појам о божанству, што би претстављало највећи парадокс човекове мисли. Сунце је један египатски Бог, који оживљава али и прождире. То чудно и истовремено гледање Египћанина у Смрт и Сунце и Божанство, најзад изгледа као да је одиста све троје утопљено једно у друго. Човек има муке да их одвоји а не само да их до краја разликује једно од друго.

{{Центар|III}}
Иначе, пустињу је довољно видети свега једном у животу. Пирамиде су само најжалоснији споменици охолости и тираније и глупости, које најзад омрзнете. Сфинкс је толико нагрђен временом и ударцима људских рука, да његово ћутање није више запечаћена загонетка, него крик очајања свих пропалих ствари на земљи.
За Европљане, пресићене својим безбројним лепотама грчког и хришћанског света, данашњи Египат најпосле постане земљом самих парадокса и апсурда: најбогатије тло, а најсиромашнији народ! Најстарија култура и најнекултурније људство! Најбоља клима, а сви људи болесни! Земља са највише воде — пошто цео свет живи поред Нила — а најпрљавија чељад! Највише сунца, а највише прозеблих и ревматичних! Сви побожни, а сви зулумћари! И, најзад, свуда пустиња, а нигде самоће! Јер где год има пута, не можете се пробити од навале људи, бивола, кола, камила, магаради. Ова зелена трака, бачена на жуту пустињу, а што се зове Египтом, то је најужурбанија земља на свету. А све ово изгледа да траје одувек, и да траје вечито. Све у праисконској граји и збрци, у дрању људи, и крику животиња. Како су у Египту сви сељаци обучени у беле кошуље до земље, а тако исто све сељанке само у црне кошуље до земље, место сваке друге одеће, на ливадама ове приказе изгледају као некакви фантоми.

Али макар по пољу и биле читаве војске на послу, или на проласку, нигде нема египатског села на видику. Сви главни путеви воде увек у неком другом правцу, а никад поред људских насеља. Ако се и поред каквог јарка појави каква кућа сељачка, то је колиба округла, и од земље, као изврнуто звоно, са једним јединим отвором кроз који улазе људи, стока и светлост. То је египатски дом, а за домом палма, и за палмом биволица, — троје, које чине цео пејзаж египатски... Осим два или три велика града, који нас опомињу на Европу, чак на Енглеску, ничег другог великог по египатској земљи нема. Ово су насеља која опомињу на прве становнике ове земље. 
Посведневни рад робовски на памучним пољима, то је исти који се радио пре хиљадама година у истоветном и немењивом таворењу и беди.
Одиста, за оне који траже чар Истока у блеску предела, у лепоти жене, у обесној снази мушкараца, нема нигде већег разочарања него овде. Египатски сељак, фелах, откада се погурио још некад у фараонско доба, овако над сађењем памука, или разводећи прљаву воду по јарковима, никад се више није исправио ни дигао главу. У Египту је човек нешто најмање од свега што онде постоји.
Сама прошлост, макар и највећа, то је ипак и увек само једна провалија! Све славе и величине Египта већ су, уосталом, хиљадама година потопљене у овај врући песак; и требаће још пуно нових хиљада година да се тај мртвачки покров скине, и Египат фараонски поново покаже међу људима. Као први морепловци по морима, овде групе учених истраживача сада тумарају пољима, и копају посведневно, и посведневно налазе делиће тог света под земљом, који неће да се прокаже него најсрећнијим међу њима. Сваког часа може да се прокаже читав један нови континент људске мисли, под пијуком, и у шаци песка! То је оно што залуђује већма него икакав наш модерни проналазак. Египат је преспавао под земљом хиљаде година а тек наше столеће пошло је да га, као утопљени брод, извуче поново на сунце. За двадесет и пет последњих векова нико ни од најчувенијих Европљана није знао друго него оно што су нам оставили грчки намерници, Херодот нарочито. А наше доба је после Шамполиона открило свих тридесет династија о којима је говорио прастари Манетон. Проговорили су на јероглифе са обелиска, са папируса и са стубова, фараони као Кеопс и Рамзес II и Псаметик. По гробницама су нађени старинске песме о љубави, старински романи о авантурама, и стари свештени текстови поред најтачнијих докумената историјских. Ми данас говоримо са старим Египћанима њиховим језиком и уживљавамо се у њихов скоро свакодневни живот. За неколико десетина година, половина тајне Сфинксове изгледа већ одгонетнуто, или бар добро наслућено. Међутим, када можда Изис дигне цео свој вео, свет ће заблистати као стотином нових сунаца. Шта би тад урадила Европа, чије лепоте и чудеса знамо сви већ напамет, и које смо све забележили, класификовали, премерили, оценили.

Био сам једног дана са самим енглеским археологом мистер Картером у гробници младог фараона Тутанкамона, коју је он пре неколико година открио. Изгледало ми је да сам са Колумбом који ме води за руку да ми покаже Америку сутрадан пошто је пронашао. Овај човек срећне звезде први је открио саркофаг од злата и објавио фараона који непуне четири хиљаде година спаваше свој младићски сан у блеску који засењује као сунце, и чекаше свој повратак међу људе, обучен како није никад био ниједан владар ни Европе ни Азије. Човек, гледајући златарске и вајарске радове из његове гробнице, постане горд на своје људско порекло, и горд на ово сведочанство колико је људство живело одувек у трагању за лепотама и величинама. Ја сам истински одвећ мало био охол на своје европејство, стојећи поред мумије овог царског младића у Долини Краљева, или поред његове раскошне посмртне опреме изложене у Каиру. Зар је било могућно, питао сам се, да је изнад старе Атине било ишта љупкије и отменије, изнад старог Рима ишта поносније, изнад Краљевског Париза ишта раскошније? Међутим, ко није видео Египат у његовој фараонској магији, тај нема целу идеју о животу. И ко није на месту видео египатску уметност, тај није имао целу идеју о људском генију. Мојих десет година проживљених у Атини и у Египту, то је златни век моје мисли... Отад сам најдубље поверовао и да Бог постоји.
Прошлост је ове земље зато толико засењујућа да је немогућно поред фараона сетити се египатских кедива и султана; и поред Амона и Озириса, опомињати се на Алаха. Арапски језик овде окрвави наше ухо. Само пустиња и рушевине враћају дах путнику. И само велика бојишта смрти и живота, која су овде раширена, учине да је Европљанин на овом тлу у узбуђењу и у усхићењу које нигде другде није доживео. Зато Египат, то је једна Атлантида која није потонула у океан, него потонула у сунце и прашину.

{{Центар|IV}}
Каиро, иако највећа престоница у Африци, сасвим је споредна ствар у Египту. Чаробни град на Нилу, између две жуте пустиње, Либијске и Арабијске, то је звоно живота у једном пределу смрти. Али то је и половину Лондон а половину Самарканд, или Трапезунт, који Египту нити што одузима нити што додаје. Овде је сусрет Истока и Запада, значи онај апсурдум који увек у нашој памети и пред нашим очима направи збрку какву ништа друго није у стању направити. Постоји половина Каира са познатим муслиманским компонентама: џамијама, безистанима, текијама, чесмама, небројним широким гробљима... Али постоји и европска половина Каира која се састоји од енглеских компонената: клубова, тениса, дансинга, вискија, и затим презирања сваког ко није Енглез... Додајте још и да овде живи дваестина разних народа, и толико исто разних раса, са свима нијансама њихове епидерме. То су све укупно белосветске вране које се зову страним колонијама, настањеним овде нарочито откад је турски грош заменила енглеска лира. Нико од ових грађана ни паучинастим концем није, у погледу духовном, везан за ову славну земљу. Нити један за другог хају, нити једно другом жели добра. Најмање га желе египатском народу, од свију њих најбољем и најпаметнијем! Најмањи потрес, и сви би се разбегли, свако на своју страну. Ово је велики брод који иде добро док прво звоно не зазвони на узбуну и опасност од ватре.

Каиро данашњи није стога град као други градови, него једно случајно људско насеље. Стари Каиро, у којем је некад живео и умро философ јеврејски Маимонид, и у који је чак Наполеон ушао, налази се, запуштен и безначајан, на истој обали Нила, доле, где још Грци и Копти имају своје цркве и своја гробља.

Град, то ипак значи један расни менталитет, и једну националну културу, и један сопствени морал. Међутим овде је све друкче: Јевреји су овде народни новинари, Јермени су овде трговци, Талијани адвокати, Французи професори, Грци банкари, Енглези чиновници, Американци археолози, Швеђани судије, Нубијанци послужитељи, Суданци вратари пред кућама, Црногорци гавази по банкама. Овде постоји само господа и сиротиња, бегови и фукара, два сталежа која су једина у свакој муслиманској земљи. Међутим, Сиријанци се сматрају највећма домаћим и друштвеним. Египат још и данас даје слику Америке кад је тек почела бити насељавана.
Све сам у Египту затекао још у енглеским рукама. Египћани имају право да буду министрима, вернији енглеском Величанству него наследницима фараона. Египатска војска има право да носи пушке и гађа из топова, али без муниције. Египатско чиновништво бирају енглески шефови канцеларија и одељења. Египатско законодавство су израдили професори из Тулузе и Брисела са свима мерама опрезности да мешани судови сачувају странцима прву реч и најбољу заштиту. Египатска аристокрација је турског порекла, заостала од турског режима, чак врло поносна што није фараонског наслеђа него турског...
Све је овде помешано, збркано, збуњено. Египћани су муслиманске вере и говоре арапским језиком, што изгледа највећа иронија према њиховој сопственој и ненадмашној народној историји. Арапски наук је овде извршио најстрашније насиље, најпотпунији назадaк, најцрње ропство, најнижу културу, најгори јавни морал. Иста збрка и са другим овдашњим народима. Сиријанци су по раси Семити, по вери православни, по језику Французи, по моралу Левантинци, по оделу и кухињи Арапи, по држављанству Египћани! Французи у Египту, то су левантијски Французи из доба Франсоа I и Солимана Величанственог. Они су донели на Исток свој сјајни језик, своју поносну мушкост, своју славну школу, свој витешки авантуризам, али и своју глад за новцем, и своју осорност и осионост, са нешто разводњеним моралом, и компликованим начинима. Они су се мешали са свима султановим судоперама и азијским подеротинама. Левантијски Француз, то је данас човек којем се не зна ни поднебље, ни епидерма, ни култура, ни морал, ни идеал, него његова банка и његова парохија. У општој левантијској смеси, он је изгубио оно што је код Француза битно: либерализам и духовност. То је лимун наврнут на наранчу, који даје гребфрут. На Леванту, то је тип који изазива жаљење, као евнух макар постао и везиром. — Јевреји, то су овде свих седам племена Израиљевих, која имају и своје домаће бароне, и своје паше, и дворске даме. Талијани су овде народ са највише застава, кокарда, фанфара и револвера. Енглези, који настоје да се најмање виде, а нарочито најмање чују, извозе одавде највише египатску лиру као најсигурнији производ. Беч и Пешта шаљу овамо највише играчица и певачица, Праг своју менажерију, Турска своје пехливане, Швајцарци своје учитеље језика и гувернанте, наша Словеначка своје собарице, наша Србија своју стоку, а Грчка своје милионаре и своје славне коцкаре.
Ако овде нико никог не трпи, нико ником и не смета. Египат је једна вучица којој на свакој дојци сиса други народ; фелаху на селу остави само онолико колико други стигли да однесу. Господа египатска је задовољна што други за њих раде по канцеларијама, броје по банкама, мисле по факултетима, копају по античким развалинама, подижу куће, граде улице, засађују паркове... Срећни су што енглеска флота брани њине обале, и енглеска авијација носи њине богаташе преко мора на хладовину. Нико одиста није сигурније решио свој проблем. Фелах, међутим, живи згурен над памучним пољима, у кућама саграђеним од блата, музући свако своју биволицу; а немајући него једно годишње доба, и то лето без кише и јесен без магле, носећи само белу кошуљу и црну сукњу. Као можда пре десет хиљада година под првим својим фараонима. Фелах се и даље сам бори и са државом, и са Нилом, и са сунцем, и са нилским коњима и крокодилима, са скакавцима и шкорпијама, са гусеницама и црвима, и најзад са трахомом и сушицом. Египат би по томе изгледао најцрња лага на сунцу. Ништа на земљи нема одиста сићушније, скрушеније, незнатније, невидљивије него у египатском селу његов фелах.
Нема, одиста, ни веће лажи него што је такозвана чар Истока, коју су опевали европски романтици. Осим сунца ничег нисам нашао ни на азијским ни на афричким обалама, ни лепог ни паметног. Људи су најмудрији у Француској, најраденији у Немачкој, најштедљивији у Швајцарској, највеселији у Италији, најштедљивији у Швајцарској, најхрабрији у Србији. Колико су у Африци најлепше птице, толико су и у Европи најлепше жене; а права је срећа срести једну европску жену и на каквој источњачкој улици. На Истоку живе људи од неколико анегдота од хоџе Настрадина, и неколико сура из корана, које и не разумеју. Морални идеализам, истинска побожност, породична љубав, све је то дубоко одуховљено само у хришћанским земљама. А све је формалистичко и непримењено на овом нехришћанском Истоку. Нигде ни помисли о каквом идеалу или о каквој идеји. Херојство, то је овде само физички појам; лепота жене, то је такођер само једна физичка особина. Богатство, то је овде моћи живети не радећи, и нарочито не мислећи. Жене су дебеле и лене, послушне, махом ружне, и увек трудне. Муслиманске улице су овде пуне тих ружних жена, болесне деце са туберкулозом и трахомом. Ожене се и удају пре зрелости, још у најранијем детињству, и чекају. Жена је без маште, канда и без спола, а свакако без љубави за човека, који је одувек био њен главни непријатељ. А зато што не воли, она и не пева; ако ли и запева, изгледа да горко јадикује и чемерно запомаже.

Левант, то је одиста најсићушнија реч. У Египту се Левант осећа више него и у Смирни, и у Бејруту, и у Цариграду, пошто је он највише на раскрсници. Овде се сучељавају три континента; а египатска пристаништа су пуна само бродова са туђим заставама. Ово је стварно вечити каравансерај по духу и по судбини. Овде се такмиче све сујете и амбиције, сударају свачији интереси, измењују све епидемије.
О фараонском добу нико не зна ништа, о египатској уметности нико не разбија главу, а за египатску стару веру Египћани имају праву муслиманску одвратност. Ислам је овде све поравнио са земљом, као и другде где је дошао. Патриотизам египатски је ненационалан, пошто се ова мешавина народа, и она занемареност сељаштва, не може звати народом. Патриотизам је државни, везан за једну дугачку земљу којом нико од њих није прошао јер се овде уопште и не путује, и где свако памти само имена најближих градова и насеља. Египћанин је био пре стотину година војник који је тукао Турке терајући их до Коње близу Цариграда. Сада занемарује и успављује његов војнички дух Енглеска, а све друге европске силе сањају како да ову земљу покоре чим би се мало Енглеска помакла одавде. У међувремену, овај добри и питоми народ, народ толиких славних наслеђа, подноси све стране изелице и обогаћује све светске гладнице. Енглези ће овде оставити једини спомен просветитеља; али осим што су изградили два града и научили две генерације богаташа енглеском језику, ништа ни на њих неће сећати када оду одавде.

Изнад Каира стоји брег Мокатам. Чим дођете у овај град пожурите да се попнете на тај његов брег, одакле се види сав источњачки карактер ове престонице, њене урођеничке махале које се зову арапски, и његове огромне џамије које имају тип индијски, његове каравансераје који имају тип персијски. Кажу да је Мокатам једна висораван која се пружа све до Кине, у једној геолошкој формацији увек истоветној, састављеној од фосила у којима се и данас добро разазнају све травке, шкољке, црви и инсекти, чак и скелети мушица. Али је Мокатам важан због творца данашње династије Мохамед-Алије, који је дошао са Балкана, и узео власт пошто је у овој тврђави, после једног доброг ручка, масакрирао све дотадашње велможе египатске, мамелуке, све осим једног који се са ове тврђаве заједно са коњем бацио у варош. Овај борџијевски ручак Мохамед-Алије је најузбудљивији на овом брегу, где се и данас налази запуштен његов конак и његова џамија у којој је сахрањен. У најчуднијем и можда највеличанственијем оквиру, најјезивија повест једне круне. Одозгор се Каиро увек види у сумаглици која је само облак прашине што мења сваки час своје боје.
Са Мокатама изгледа да се види цео Египат. Али се свакако виде три велике пирамиде у Гизеху, на почетку либијске пустиње, а то је оно што надвишује и натпева све ово што се пред Мокатамом пружило до краја света.

Сви градови муслиманског истока, од мароканског Феза до индијског Делхи, улазе у овакав изванредан и запрепашћујући оквир. Али ипак без чара за срце и памет просвећеног европског човека. Ништа се особито већ десетинама векова није овде догодило: ни написало, ни извајало, ни насликало, ни изговорило. Каиро никад није био ни новим Мемфисом, ни новом Тебом, ни новим Саисом. Каиро нема своје историје, ни легенде, а најмање свога мита. Да нема Сфинкса и три пирамиде, не знам ко би ишао да га тражи.

Остаје и даље само фараонски Египат који испуњава посматрача својим чудесним величинама. Египат, то су и данас Мемфис и Теба, које више не постоје, и за које овдашњи свет не зна ништа. То је можда и птоломејска Александрија, али свакако не арапски и космополитски Каиро, са пустињским језиком и пустињском вером у земљи где су Бог и Светлост били некад једно исто биће. Ако је мудрост из Меке дошла овде да потисне мудрост Саиса Хелмополиса, то је само да иронија једне смрти буде потпунија.
Требаће друга вера да Египат опет преобрази, и друкча култура да га опет приближи општем духовном животу. За данас ово је велики каравансерај на туђем путу; значи, само по себи нешто непостојеће, и, поред све вечитости која је овде рођена, нешто тренутно и илузорно.

{{Центар|V}}
Мумија, то је оно што највећма живи у Египту. Код Сакаре и Мемфиса видех цело једно поље песка кроз који су се видели још недирнути саркофази мумија што су вириле на овај свет. Како овде нема никад ни магле ни кише ни ветра, те мумије мирују несметано под тим њиховим жутим и танким покровом од песка. Нико од Египћана не помишља да их поново затрпа, а нико од Европљана није још стигао овамо да их потпуно открије и врати на сунце. У Доњем Египту код Долине Краљица присуствовао сам откопавању мумија при једном брегу из небројних малих копаних пећина какве се виде и у Грчкој, у Делфима. Трагање за мумијама, то је лов какав се у нас не даје замислити. Кажу да су поред једне мумије недавно пронашли један папирус са непознатим строфама божанствене Сапфо, песникиње са Лезбоса. Код осталих су нађени сви свештени и књижевни документи. Код нових мумија ће се наћи нова изненађења. Мумије су зато још увек најговорљивији и најречитији остаци живота који нас везује за доба двадесет и девет династија фараонских; и оне су најрадосније наше наде и обећања да ће увек проговорити новим језиком о старим истинама о којима је тако мало остало написано. Зато је мумија у Египту као светитељске мошти у Европи, које чине добро људској мисли, и повећавају људски живот и срећу везивањем неба и земље.
Одлазим понекад са пријатељем, француским археологом, који овде замењује свог славног земљака Шамполиона, да у Доњем Египту присуствујем археолошким откопавањима под његовом управом. То је чувени Фукар. То је велики и прождрљиви читалац јероглифа; он одозго до доле прочита брзо натпис фараонски на обелиску, као какав наш отачствени гурман свој јеловник. Седели смо нас двојица сатима заједно под крошњом бујног сикомора у тебанском пољу, у житу; спавали смо под отвореним небом између два сфинкса код Карнака. Ови археолози живе једним животом какав европски банкар, бирократ или аристократ не могу ни замислити. Од фараона до египатског археолога нема ни корак у погледу царског осећања живота и величине међу другим људима.
Ископан је ономад на моје очи један антички троструки храм код Карнака: троструки, пошто је један његов део био фараонски, други птоломејски, а трећи цезарски. Овакве ствари су сензације какве у средњем веку никакав откривач светова није могао имати. Комад старог гранита или алабастра, на којима су јероглифи, а које за хиљаде година нико није пре нас прочитао, то је овде опојна музика која долази с ону страну света. Све бих друго, што сам раније проживео, дао за неколико дана проведених по оваквим рушевинама и гробљима. Одиста, ништа не живи тако силно као оно што је хиљаду пута умирало.

Код данашњег Каира, на месту где је био град и светилиште Хелиополис, постоји у пољу међу ливадама од свега бившег само један обелиск, исправљен на сунцу. Песак је покрио највеличанственије царство, најчуднија божанства, најсилније императоре, а обелиск и даље стоји. Овде је на овом пољу уништена највиша школа мудрости старог света где се мудровало пре Атине, и где су били на учењу и Солон и Платон. Ништа, на жалост, од те египатске мудрости није сачувано; а ни Херодот ни Платон нам не кажу ништа о тој мудрости о којој се толико говорило. Грци су чак оставили спомена о том да се Египћани нису ни пуно бавили науком.

Кажу да је Демокрит рекао да у геометрији није ништа ново научио од Египћана. А хришћански оци говорили су о египатској сујевери и магији, не помињући тригонометрију твораца пирамида. Према целом изгледу, колико су Грци страховали од теологије, толико су Египћани избегавали филозофију. Овде је вековима владала теократија, а фараон је био само играчка у рукама свештеника из Елеузиса.

Арапски наук је и овде све сравнио са земљом. Већ после једног јединог столећа арапске власти над Египтом, све што није порушено било је запуштено, и човек ове земље, најпре фараонски, а затим птоломејски и римљански, којег видите згрченог над радом у памучним пољима, постао је оно што је он данас. Само после једног јединог столећа након инвазије! Под ударцем исте руке која је угасила у Византији ex Oriente lux, и на Балкан донела свој инстинкат рушилачки међу Србе — који су по даровитости требали сменити онде античке Грке, — и у Египту је оборено паганско друштво које је некад на овој обали давало Плотина и Филона, Аристипа и Тодора из Киренајике, филозофе и песнике са којима свршава стара мудрост и лепота. Никад историја света није имала сличан пример исушивања свију извора људске мисли као у то доба превласти арапског наука над старом филозофијом.

Што већ овде не оборише први носиоци еванђеља, оборили су носиоци корана. Јер као да је било записано: за колико су се античке вере допуњавале, толико су се, напротив, нове вере све међусобно искључивале, чак се и међусобно рушиле. Египат, више него и сама Грчка, стоји зато као највеће разбојиште верског лудила и догматичарске обести. Разорене зидове и полупане главе старим статуама које видите око Рамесеума и по тебанском пољу, нису урадили војници, носиоци нове власти, него мисионари, носиоци нове вере. Овај обелиск у Хелиополису са јероглифима који и данас у сунцу певају величанство фараона Сезостриса I, и који је извесно бацао своју сенку и на Херодота, и на Платона који је овде учио тринаест година, затим на Александра, и на Цезара, и на Клеопатру, диже се усамљен на њиви, као жалосни белег на граници два најстрашнија раздобља и две најпротивуречније истине.
Овај Хелиополис који се звао Он, на египатском језику, налази се на противној обали од Мемфиса, на самом Нилу. Одавде је већ почињао Горњи Египат.

Нил је најлепша и најмирнија река на свету. Ништа величанственије не пролази по земљи него ова река увек зажарена од усијаног пустињског неба. На Нилу се очевидно догађају јутром и вечером исти фантоми светлости, као на океану. Нил изгледа, одиста, у човековој памети важнији него ишта друго под сунцем. Најлепши је Нил канда ниже код Мемфиса, фараонске престонице прве династије, данас зараслог у травурине и утонулог у густе палме. Ничег данас што опомиње на прошлост. Campus ubi fuit Memphis... Најпотпунија пропаст нечег људског на земљи. Само Нил, увек фараонски, и у хиљадама нових ватара, пролази као река самог времена, широк, нечујан, равнодушан. Као да све овде постоји само због њега. Постоје још и мумије, и бројеви. Бројеви столећа, то су овде као бела јата свештених ибиса, које нико не тамани ни узнемирује, и који чувају од инсеката засејана поља која је Нил оплодио. Бројеви свештени, хиљадама и стотинама давних година, разлећу се у небу и пролазе по земљи. То није у Египту једна мера умирања у суду, и под крупним руменим звездама, него једна мера рађања и вечног обнављања на Нилу и под влагом Нила. Хиљаде година живота, а ни један дан смрти! Хиљаде колена су умирала, а само је Нил живео...
Поред старог града Тебе тече Нил невеселији, али увек царски и величанствен; као да тече из једне славе у другу, и из једне бесмртности у другу бесмртност. Све друго је спрам њега делимично, сићушно, смртно, илузорно. Ни Мемфис ни Теба не изгледају рушени временом него анатемом... Нигде у Мемфису камена на камену, осим један огромни камени Рамзес II, у трави, где пасу биволице и магарци, а за који не знам зашто је овде заостао. У Мемфису је чаробно и пуно живота брујање Нила у грању палмових шума, као фанфаре издалека, а који иначе доле поред обале, на неколико корачаји, тече потпуно нечујан. Уосталом, ја сам увек овај Нил, који нигде не пушта гласа од себе, чуо свугде у Египту где год сам изнад себе имао макар једну палмину лепезу, или једну тамну гранчицу сикоморе. Значи да Нил истовремено тече и у ваздуху као музика, докле по земљи тече као светлост.

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1940. Књига -{LIX}-, Бр. 1. Стр. 1—17.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Есеји Јована Дучића]]
[[Категорија:Градови и химере]]</text>
      <sha1>fvf5cj45bup1d83pyd0mag0jhxac8qo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Градови и химере (1930)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61501</id>
    <revision>
      <id>146712</id>
      <parentid>146147</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:55:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146712</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1865" sha1="62oqjd07kuu2sq37l1b5349fd641eop" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Градови и химере (1930)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Градови и химере (1930)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1930)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Пријатељу&lt;br /&gt;Д-р. Кости Кумануди''

{{Википедија|Градови и химере}}
{{Викицитати|Градови и химере}}

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:1930.]]
[[Категорија:Српска проза]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Дела Јована Дучића]]
[[Категорија:Градови и химере (1930)| ]]</text>
      <sha1>62oqjd07kuu2sq37l1b5349fd641eop</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Градови и химере (1930)/Писмо из Италије</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61502</id>
    <revision>
      <id>146708</id>
      <parentid>145803</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:51:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146708</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="54935" sha1="3zuvcog834j9ow2annzrcajjcdaknx0" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
| [[Градови и химере (1930)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора]]
| Писмо из Италије
| [[Градови и химере (1930)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке]]
}}

&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Писмо из Италије &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{right|''Рим, октобра 19**''}}

{{gap}}Кад нам је двадесет година, ми на римским улицама мислимо на стотине генерација лепих римских жена које су прошле тим путима. У тридесетој години, ми овде мислимо на старинске римске хероје и тражимо по путу Апији стопе далеких цезарских легија. У четрдесетој, мислимо на античке беседнике и мудраце. У педесетој, на мученике и светитеље. — Има наше срце једно своје доба Петрониуса и Лукулуса, друго Сципиона и Помпеја, треће Цицерона и Сенеке, четврто светог Павла и Свете Цецилије… И градови имају увек по једно доба људског живота и људских страсти; једини је град Рим који има сва наша доба, и који даје свакој нашој страсти своје магије и своје истине; и када год се вратимо овамо, ми увек откривамо овде нова чудеса и нове лепоте. Рим није само вечит, него и вечно друкчији.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер ни на једној стопи наше земље није дуже боравила људска мисао, ни више оставила трага људска енергија. Римска држава није престајала у свету за непуне три хиљаде година: када је свршила цезарска држава, она се претворила у духовно царство и папску државу. У Цариграду је једно време био златни престо римских царева, али је у Риму остала бронзана столица Светог Петра. Владара на Палатину брзо је заменио владар у Латерану и Ватикану. Од цезара који је био војник и првосвештеник, остао је владар и првосвештеник. Остала је у многом погледу и основа старе државне организације некадашњег царства: само место консулâ и проконсулâ у истим далеким провинцијама, стојали су сада владике и кардинали. То духовно царство и кад је губило своју снагу није губило свој континуитет. — Никад се Хришћанство не би било раширило да није знало за путеве којим су и дотле ишли римски освајачи за освајање света; нити би се било одржало да није себи потчинило Рим. Беседници с форума, отишли су на предикаонице. Порез који се плаћао Богу и цезару, доцније се плаћао Богу и Папи. Кад је Рим престао бити престоница целог античког света, постао је престоницом будуће опште вере; и умирући, стара држава се овековечила. Уједињење човечанства у једној држави није успело, и тад се пошло да се оно уједини у једној општој цркви. Паганизам није могао бити општа вера, јер је био основан на локалним божанствима; али што није могао бити Јупитер, то је могао Бог Хришћанства. Нове легије које су пошле одавде, нису носиле орлове него еванђеља; и путевима Апијом и Номентаном нису више ишле легије, него мисионери.&lt;br /&gt;
{{gap}}Атина је бивала и пролазила, али је Рим остао средиште света и магија великог дела људства које је најдубље веровало у Бога. Није само једном имао папа снагу некадашњих цезара. Јеретици, германски и француски краљеви, подела вере на више цркава, и подела папства на више папа, ренесанса и реформа, све је прошло над овим градом, али главне његове основе никад нису попуцале. Разврати и уморства која су ишла из Латерана и Ватикана, чинили су да папа губи моћ и углед, али је свет побожни разликовао личност човека од личности свештеника, и свет је примао благослове Бонифација -{VII}- и Александра -{VI}-, и узимао причест из руке убица.&lt;br /&gt;
{{gap}}И данас ствари овде имају изглед свештених утвари; и све живи у голој усамљености своје историјске лепоте, јер је свака од њих један докуменат људске мисли и савести. Рим је највеће средиште, јер је овде рођена идеја о општој држави и затим основа о општој вери. Овде је постао римски законик о организацији живота: ослобођењу слуге од господара, сина од оца, жене од мужа, грађанина од цезара. Али је овде зачета и идеја о љубави још и пре хришћанског учења, јер римски филозофи нису били космичари него моралисти; и Епиктет, и Сенека, и Цицерон, и Марко Аурелије, говоре о моралу основаном на братству и једнакости међу људима. Идеја о човечанству и идеја о човечности постале су овде истовремено. Ниједан други антички народ није ишао да осваја да би ујединио, него да би покорио; само је римски народ имао смисао о великој заједници под истим законима. Он је пропао баш кад је постао општим царством, али се обновио постајући општом црквом. Римска држава и хришћанска црква живе у свима делима људског прогреса од времена кад су постале. За двадесет векова није се од њих могло одвојити ништа што би скренуло на беспуће ова два велика појма: римску правду и хришћанску љубав. Геније човечанства развијао се на њима кроз најразличније и најпротивуречније историјске периоде. Римска држава и хришћанска црква, то су два највећа схватања величине и хармоније.

{{gap}}Никад Рим није лепши него ноћу, и нигде ноћ није лепша него у Риму. Има улицâ и пијацâ које никад нисам видео друкче него ноћу, и којима никад нисам знао име ни правац. Такве су улице у -{Borgo Vecchio}-, и квартовима у којима живе мали људи, где се прозори погасе већ од првог мрака, и где је тишина дубока као ноћно море. Прелазио сам туда широке пијаце где у дубоком ћутању свог трулог камења стоје залеђене старе палате и манастири, и где нас ноћне утваре пресрећу као непријатељске страже, и прате до куће као разбојници. Овуда корачамо, а изгледа нам да тонемо; осећамо под ногама широке плоче, а изгледа нам да смо у барци која је изгубила своја весла. Свугде се испречиле сенке као непроходне шуме; а кад кроз мрак ударе сати с које цркве, нико се не би усудио да их броји. — У овим су тамним квартовима изумрли читави народи. Овом су стопом земљишта прошле и војске освајача, и сјајне процесије, и патроле инквизиције, и мученици и свеци, и најбучнији карневали, и најлепше жене, и највећи људи. А све стоји још на свом старом месту. Па ипак на сваком раскршћу, какав страх од смрти. Рим је вечан, а смрт је ипак на сваком кораку. Осећање да све овде умире, и трагичније него игде, никад нас не оставља, ни онде где нам све изгледа необориво и вечито. Рим је вечан, али као тамна палата смрти. Ова борба тих неумрлих ствари са смрћу, која се види на сваком месту, то је оно што се најдубље осети у тим ноћним лутањима по једном неизмерном беспућу лепоте и туге.&lt;br /&gt;
{{gap}}У римским пољима и римским вечерима први пут сам познао дубоко и неодољиво осећање самоће које наше време више нигде не даје. Једина земља самоће, то је још Италија, са толиким празним обалама, и шумама куда још не пиште возови, са усамљеним малим градовима пуним цркава, са селима којима нико не зна име. У Француској су на најлепшим местима хотели, у Швајцарској санаториуми, у Немачкој касарне, у Србији пивнице, у Белгији фабрике, у Русији цркве, у Турској гробља. Само је још у Италији могуће видети лепоту и тишину неподвајане и уједињене. Само се ту види лепота неоскрвњена и тишина необешчашћена. Талијанска уметност је давала велика дела, јер су постојали уметници који су радили у градовима далеко од престонице, или живели у престоници далеко од људи. — Нико данас не зна колика је беда и унижење не смети остати сâм са собом. Нико не зна колика је несрећа никад не чути у самоћи како тече наша сопствена крв кроз наше вене и слепоочнице, ни како се чују кораци наших сопствених мисли у тишини у којој се све прокаже. Ни колика је лепота чути говор воде и пупчање шуме у тишини; и гледати очи животиња у самоћи; и мотрити војске мрава на путу којим нико не пролази; и слепе мишеве у ваздуху у којем је све изумрло и угашено. Ко је био онај полубог који је поставио у самоћу пустиње Сфинкса са онако раширеним очима и онако отвореним ушима? Тај је дао највећу реч о лепоти и дубини самоће. Један стуб у античком римском пољу, чија једна половина стоји а друга лежи у трави, каква је то неодољива лепота смрти и славе! Има тишинâ којих се сећам више него најлепших речи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Једни беже од људи у самоћу а други беже од самоће међу људе. Онај који навикне на самоћу, прекида са светом као што чедан прекида са порочним, или чист за нечистим. Коме се год у духу настанила једна велика идеја или у срцу велико осећање, он се повлачи у самоћу шуме и поља, или у један угао собе, да ту сазру у њему највеће његове истине. И када љубимо, најискреније љубимо у тишини осаме; за љубав је свет њен прогонилац, пљачкаш, убица. Ако данас нема великих љубави, то је зато што нема великих самоћа. Данашњи салон сатире у заметку све велике љубави, и замењује их великим злочинима над собом и над другим. Велике љубави су рад немих и глухих сати као и велике идеје. Велика љубав је сабласт која живи у пећини пустој и празној, и по шумама где не допире други глас него глас душе која се плоди слободно у неизмерне лепоте пожртвовања и вере у другог. Сујета се лечи само самоћом; самотник је једини господар самог себе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Бог убитава пустињу и тамо га сви нађоше. Мржња не клија него по путевима хучних гомила и у хуци језика. У самоћи нема мржње: осамити се, то значи очистити се. Све у самоћи постаје узвишено, највише, најдубље. Ако је човек филозоф, он се предаје самоћи да би знао цену живота, виши смисао о свету, и да би пришао божанству. Само малога човека самоћа направи болесником, и она његову душу отрује сумњама и испуни страхом. Има света који се не сме обрнути сам у шуми, и који у страху од самоће залута на отвореном пољу. За самоћу треба бити снажан и духовитији него за највећи свет једног друштва. — Буда и Христос су отишли у пустињу да се разговоре с вечношћу, што значи да у самоћи пречисте себе, и затим се врате међу гомиле које треба обасјати. Глас из пустиње, глас јеврејских пророка, то је глас оних који су се окупали у тишини мртвих простора, и чули у себи глас неизмерне доброте и дубоке чистоте које владају само у самоћи. Они су затим ишли да објаве да су видели Бога, исток и запад свега. А то је зато што су у самоћи чули своју душу, еманацију божју, у пределу где се једино она чује, очишћена од свега, и као у ватри прекаљена. — Све велике творевине су дело самоће; све се велико родило у пустињаку. Свети Бруно вапи: -{O beata solitudo! O sola solitudo}-!… Микел-Анџело је живео у пустињи, јер се одвајао од света. Његове су оне благе и сјајне речи: Небудите (''-{sic}-'') ме; говорите тихо… -{Non mi risvegliate, parlate basso}-… Петрарка није пристао да живи у блеску Ватикана, и цело његово дело носи велики печат идејног и транцендентног живота једног самотника. Лаура је само у самоћи добила ону узвишену лепоту Богородице. Милтон је, слеп и одвојен од света, говорио другом у перо свој религиозни епос, и био индиференетан што за време док изговара своје свештене стихове, по улицама његовог града бесни револуција. Мали и мирни тоскански градови и фламански неми бургови дали су највеће уметнике. Париз и Лондон нису за велике песнике. Сви писци из тих данашњих Вавилона, у упоређењу на старе писце, имају на својим делима траг расејаности каква се има увек кад се говори с другим људима, а без оне благости и узвишене мирноће која се има кад се говори са самим собом. Пример Виктор Иго. Стални додир са светом, тумарање међу гомилама, раздражвљивост (''-{sic}-'') његове сујете, нису дозволили да његова поезија добије оно религиозно осећање спокојства који има само узвишена усамљеност једне душе. Треба да се уметник и мислилац одвоји у пустињу, или се затвори у своју кућу као у тврђаву, и не силази међу свет друкчије него што силазе они из тврђаве, у сухе дане, на реку, по воду.&lt;br /&gt;
{{gap}}Волео сам блага поподна на расејаним и пометеним путевима на старом Авентину, чије је шуме опевао Овид. Једно танко звоно, можда са Свете Сабине, прво осети конац дана, и одмах затим дигне на узбуну хиљаду других римских звонара. Једно за другим, као јата белих птица, дигну се у ваздух звуци са Свете Бибијане, затим са Свете Нереје и Ахилеје, и после са Светог Чезара, док најзад не забруји цео свештени град с краја до на крај, у безбројним металима, у једној какофонији свих тонова, и док се све то не раствори у потмуло једнолично брујање и у прашину мелодије. То је час кад се Рим растаје са једним окончаним даном или једним окончаним столећем. Звуци се помешају са целим морем шарене светлости. Са неколико невидљивих и прастарих звонара ударе стари маљеви и клатна, а звуци попадају по тамним крововима и поломе се по тротоарима. Светлост иде изнад града у лепршавим огњеним платнима. Ветрић се игра сјајем и мелодијом у ваздуху који је препун ватре и звука. То дугочасно брујање старог града из сваке његове пукотине и из сваке његове поре, то је извесно једна религиозно екстаза коју никакав град на свету није могао дати. Дуги и несравњиви четврт сата у вечерњем римском пољу, то је један од највећих догађаја људског срца.

{{gap}}Овде таквим сјајем отпочињу ноћи каквим би другде отпочело јутро. У другим старим хришћанским градовима падање мрака је језиво, као да ће се истог часа погасити све ватре овог света и затворити сви извори воде. По њиним улицама падне мрак који од ствари направи утваре и наказе. Али овде падање ноћи, то је провала светлости. Боје се претварају у ватрена влакна која се дуго исткивају и распредају, замршују и расплећу, и које од свега на земљи начине интриге сунца. Стари град изгледа тад да је изишао из својих темеља и да лебди у ваздуху кроз који протичу дубоке реке звука. Ово је ненадмашна слава у природи и празник у небу. Најзад, и кад Рим већ цео замркне, још по Авентину тумарају разбијене војске светлости. Оне нестану тек кад у даљини малакше и последње старо звоно, једно од оних која су сто пута позивала да се бежи од варвара; или сребрни гласић каквог малог звона које у тами утрне, као свећица.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај брег Авентино је у античко доба био најскромнији од седам римских брегова. У цесарско доба, брдо нишчих. Његова убога лепота нема повести; има једва мало легенде. За време Ромулуса, још овај брег није припадао његовој држави. Авентино је за римско краљевство први освојио благи краљ Нума, његов наследник, кад је победио два сатира, Пикуса и Фаунуса, који су дотле владали овим брегом. А победио их је кад их је заробио пијане од његовог вина и меда што је лукави краљ био кришом усуо у изворе са којих су они пили воду; иначе никад не би победио друкче та два фауна са брзим ногама и опасним рошчићима. — Авентино је била велика покрајина самоће и дубоко царство тишине. А краљ Нума је био највећи самотник старог века, и највећи љубавник самоће. Савршени мистик и најрелигиознији владар; најчуднија паганска персоналност и најизрађенији тип краља-мудраца. Можда само историјски мит, али ипак готова истина; и можда само фантастична фигура, али ипак изграђена физиономија. Ни сањалица ни меланхолик, него ћуталица и мислилац. Изабрао је Авентино, ту тврђаву тишине, за своју неспокојну и невеселу душу. Бежао је од људи које је волео и дружио се само са нимфом Егеријом, чија је шума била близу Авентина, и која је знала божанске тајне и говорила их краљу. — Једино самотничке стопе тог чудног владара остале су по античком Авентину, изабраном за побожна лутања. Стари век га је сматрао учеником Питагоре, јер је овај грчки мистик наредио био ћутање својим ученицима. Међутим Нума је живео више него за столеће пре мудраца грчког. Али ако није био његов ученик, значи само да је био питагорист пре Питагоре. — Свакако био је различан од свих других шефова народних и државних античког доба; дубљи него Тезеј и чуднији него Ликург. Од ратничког Ромулусовог града направио је град храмова; од добрих људи, свештенике; од војника, занатлије; од поштених жена, калуђерице. За преко четрдесет година његовог краљевања, није било рата: јер је тај љубитељ тишине веровао да је мир мудрост живота. — За себе и своју самотничку душу освојио је од фауна овај Авентино са његовим каскадама маслинâ и водâ. Краљ Нума је основао у Риму храм богињи Тацити, што значи божанству Ћутања, богињи са затвореним уснама.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али откуд тај чудни инстикт за самоћу у то доба историје кад су још владале дубоке тишине по целој земљи? Откуда та љубав за изналажење тајне живота у доба када је људство тек било почело, и кад своју праву тајну није још ни имало? У лепом миту о Нуми има нечег савршено хришћанског. Овакав какав је, највише кроз Плутарха, дошао до нас, Нума је најхришћанскије лице паганског света, и по својој љубави за људе од којих се крио, и по свом страху од тајне за којом је међутим неуморно трагао. Авентино није никад престајао да буде брдо меланхолије, јер је било брдо вере и самоће, које су, обадве, направљене од туге. Краљ Нума је још сјајна утвара коју сретате по самотним путима римске кампање, једини који овде господари нашим самоћама, и чији је мит лепши од Августове повести.&lt;br /&gt;
{{gap}}Авентино је још само једном постао озарени брег. Ако је за цезарско доба био брдо нишчих, за папско доба је био пребивалиште неколицине светаца. Још овде у једној цркви стоји проповедница папе Григорија Великог, који је спасао Рим од куге и од варвара, и говорио овде благу хришћанску истину у њеној назаретској чистоти. Али је Авентино био највећи кад је био постао тврђавом угроженог хришћанства: кад је овде под једном наранџом сањао Свети Доминико, један од највећих политичара и војника вере, свој страшни сан Христовог осветника. Зато сам у своја пролетња и јесења лутања овуд већма мислио на ову огромну средњевековну фигуру, него на све што јој је овде претходило. Само је лепо оно што је страшно — рекао је енглески песник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Два највећа свеца из -{XIII}--ог века били су талијански мистик Свети Фрања из Асизе и шпански догматичар свети Доминико из кастиљанске Калеруеге. Ничег нису имали заједничког та два свеца и лична познаника, осим што је светац из Асизе онолико волео веру колико је светац из Шпаније мрзео безвернике. Талијански мистик је живео по шумама и пећинама свог Субазиа и на мелачнхолином (''-{sic}-'') језеру Тразимене говорио да је Бог свугде: у срцима људи, у крилима птица, у снази зверова. Курјаци умиру од глади а птице од мраза, и све је уједињено у општој судбини, сва бића су везана међу собом, а сва уједно везано за Творца који је извор заједнице и љубави. Шпански светац, напротив, проповедао је по Шпанији и Француској покољ јеретика патарена који су деца сотонина. И, на шпански начин, одвајао је од Бога не само животиње него и људе који нису веровали као он. — Ученици свеца из Асизе вратили су талијанском католичанству нежност примитивне хришћанске цркве каква се од доба Григорија Великог није више познавала; а ученици свеца из Шпаније унели су у веру ригоризам и непомирљивост шпанског амвона, и упалили ломаче инквизиције. Свети Франческо је зверове звао браћом, а Свети Доминик је целе људске провинције препоручивао за пламен и џелате. У овој двојици светитеља су, јасније него игде, оличене разлике између ведрог католичанства талијанског и мрачног католичанства шпанског. Никад у Шпанији не би могао понићи проповедник као светац из Асизе, да се исти час не би обрнуо у мрачњака као што је био овај светац из Калеруеге. — Свети Доминико је био кључар и магнат цркве, а свети Франческо је њен песник и гладница. Један виче џелатима: «Побијте их све, а Бог ће после сâм одвојити добре од рђавих». Други благосиља рањаве и лечи губаве. Свети Франческо је био пророк и скрушени слуга олтара; а Свети Доминико је био теолог догматичар, црквени политичар, и, најзад, војник вере. Један је клицао љубав, а други поредак; један веру, а други догму; један побожност, а други послушност. Доминиканци су били војска цркве против јеретика, и од почетка -{XIII}- века шефови папске инквизиције Санто Официо. И то све док нису дошле војске језуита да их смене у -{XV}- веку. Само је Шпанац Игнасио из Лојоле могао сменити Шпанца Доминика из Калеруеге. Доминиканци су били преки војници, а језуити били гипки дипломати. Савонарола и Томасо Кампанела су били доминиканци. — Али између Светог Франческа и Светог Доминика постојале су и разлике у погледу развитка саме вере: први је оличење једне благе верске идиле, а други је оличење свирепе верске политике.&lt;br /&gt;
{{gap}}Данте се дивио обојици на начин великог католичког песника. Светом Франческу се дивио, јер је дао вери своје детиње срце… -{Naque al mondo un Sole}-… А Светом Доминику се дивио, јер је истој вери дао своју гвоздену мишицу.

{{gap}}Нигде историјска визија није ни моћна ни сугестивна колико у Риму. Ми се овде осећамо савременици свих ствари овог града. Као да су јуче на наше очи ударили овде први четвртасти камен на Палатину двојица младе браће које је задојила вучица из римског поља. Као да смо својим очима видели све цезаре у цирку, све папе на амвону, све мученике на ломачи, све варваре на бесним коњима победилаца и рушилаца. И као да смо и сами ишли овуд гологлави у свима процесијама. Живот атинског света и источних народа старог доба, ми смо само разумели и запамтили; али живот овог града ми смо и сами проживели. Атина је узвишенија, али нам је Рим ближи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер су стари римски људи још уз нас и са нама. Још идемо њиним путевима по свима старим континентима; и још прелазимо преко њиних мостова по нашим сопственим рекама; и још по нашим пољима лежи римски свет у гробљима која откопавамо; и још се дивимо њиховим аквадуцима и пијемо воду из њихових цистерна као из њиховог длана. Зато су нам блиски. И кад нисмо ми код њих у Риму, они су код нас и у нашој кући.&lt;br /&gt;
{{gap}}Чак и грчка мисао је прешла на велики део нас преко живота римског: преко њихових књига и њихових институција. За наш морални живот је стоицизам био једно од највећих упоришта. Стоицизам је стварно дошао к нама више из Рима него непосредно из Атине. Римски стоици су га и изградили. Код атинских стоика је врлина изгледала сујета, затварање у себе, привилегија елите; код римског грађанина је та иста доктрина постала грађанском свешћу, правим смислом, социалним осећањем, науком о акцији, вером у дужност. Цицерон препоручује своме народу само филозофију која је практична мудрост за живот, као што је Волтер то исто препоручивао свом народу и свом времену. То је зато што су Платон у Риму а Декарт у Француској подједнако били одвели друштво у чисте апстракције које су без везе с људским животом. И филозофија, и историја, и књижевност, све је било у Риму у знаку стоицизма. У Риму су били подједнако искрени стоици и преубоги Епиктет као и пребогати Сенека. Нико није дубље стоички моралан него Тацит; ни стоички практичан као Папиниус или Гајус; ни стоички чисти, као Јувенал или Марко Аурелије; ни стоички храбри као Брутус или Катон. Стоицизам је овде стварно замењивао религију, и филозофи су били узели боговима њихова места.&lt;br /&gt;
{{gap}}Хришћански наук нам је дао идеју о љубави човечанској без обзира на расе и сталеж. Али стоицизам је дао безброј римских карактера који су постали школски узори за народ и песнички узори за све творевине духа. Римљани су били у своје доба највећи народ на свету, али и једини који су разумевали величину света. Римски моралисти су говорили о човечанству, а римски законодавци су унели стоицизам у општу идеју о правди, и изграђивали законе за свет а не само за себе. Ни сами нисмо свесни колико у сваком од нас, у погледу идејном и моралном, има од римског карактера. Рим је био највећа школа о праву и дужности. — Рим је имао цареве какве није имала никад ниједна друга држава на земљи: Трајана, Антонија Побожног, Септима Севера, Марка Аурелија и Јовиана. Свет још вапи за таквим владарима. Примери Брутуса, Катона и Перса и данас су мерило за просвећено јунаштво, и за смисао о грађанској дужности. Чак и сами римски примери тирана, крволока и развратника, били су највеће мере могућности. Све је овде било велико, и добро и зло; све је изражено у потпуности и у парадоксу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рим је био тло где се вечито живело за неку идеју. Ко ће порећи да пагански римски мудраци нису били инспирисани колико и хришћански Свети Оци? И ко ће порећи да пагански хероји нису умирали за своју идеју са истом мистичном егзалтацијом с којом су хришћански мученици умирали за своју фикцију! Стари Рим је имао своје карактере и за папско доба, и којим се поноси људство: Григорије Велики, Арнаулдо из Брешије, Свети Франческо, Савонарола. — Стари Рим је живео у разврату и насиљу какве блага Атина није познавала; али те страшне мрље историје опрале су величине римских хероја. У хришћанско доба је папа Јован -{XII}- имао харем у свом Латерану и једног ђакона посветио у штали; у породици папе Александра -{VI}- трују једно друго. Али су овакве ужасе хришћанског света опрали својом крвљу хришћански мученици. '''''Sangrum mat'''y'''rium'''''. То је лепота на овом тлу вечитог прегорења и борбе за утопију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Није свет знао за правду нити су људи знали за право док није постао римски грађанин. Нису народи престајали да се искорењују док нису дошле легије да донесу мир. Нису постојале ни европске народности док није цезар у оквиру римске државе формирао варварске масе. Наш идејни живот је везан за грчке филозофе, наш морални смисао за јеврејске пророке, а наша идеја о грађанској величини за римске карактере. Зато овде нико није странац. Сви смо пили на том извору, и сви смо прожети овом светлошћу. На сваком старом камену овог града има нешто написано од дубине свих људских колена, и овде је запечаћено нешто од сопствене судбине свију нас.

{{gap}}Нема већег насиља над својим духом и душом него се поделити у Риму између две врсте емоција: оних које нам даје доба цезарско и оних из доба папског. У осталом, све се овде наслонило једно на друго: старо цезарско купатило на какву цркву Средњег века; или црква Средњег века на какав данашњи енглески хотел. Била је вечита судбина Рима да једно обара кад треба да нешто ново подигне, и он је то подизао увек баш на истом месту, и често истим камењем, и на истим старим темељима. Није никад било суревњивости за прошлост. Старе базилике претваране су у хришћанске цркве; стари форуми у нове пијаце рибе и поврћа; стари храмови у народне саборнице; стари папски Квиринал, у палату савојских краљева нове државе. Велика црква Арачели на Капитолу подигнута је на деловима храма Јупитеровог који је у цезарско доба имао кров од злата. У њу су донесени стубови ко зна све из којих паганских храмова, а један чак носи натпис да је из спаваће собе Августове. Тако и тридесет и шест јонских стубова од белог мрамора у цркви Свете Марије Мађоре, узети су из храма Јунониног. У Латерану су четири позлаћена стуба донесена из храма са Капитола; Август их је излио од бронзаних кљунова египатских бродова после битке код Акциума.&lt;br /&gt;
{{gap}}Нема тога нигде другде. У старој Теби је Рамесеум остао на свом месту усамљен у свом болу и својој лепоти, као и Амонов храм близу њега; и као Партенон у Атини и Света Софија у Цариграду. Али у Риму је Света Сабина подигнута на зидовима храма Дианиног; Света Марија сопра Минерва над храмом Минерве; а света Марија Египатска је био најпре храм који је сазидао још краљ Сервиус Тулиус. — Све је помешано у слави и конфузно у односима. Према Марку Аурелију на бронзаном коњу на Капитолу, диже се високо под небом Гарибалди на железном коњу на Јаникулу. Недалеко од гроба Пија -{IX}-, види се у једној палати споменик једног Зуава који је пао у борби против папског егоизма и за народну државу. Поново је пробушен Палатин и нађене су, испод дворова старих цезара, куће старе господе, можда из времена Кориолана. Да се копало дубље, нашло би се и више. Била је и та вечна судбина овог града да ништа не умре од себе, и да се на свачем види насиље људске руке и свирепа воља за такмичењем. Овде је свако доба оставило своје трагове величине и бруке. Један од седам брегова на којима је саграђен Рим, требао је да отвори своју утробу да туда прође један тунел. Уз славну цркву на Капитолу, где има мрамора од Донателиа и где је олтаре сликао чудни Пинтурикио, наслонио се накарадни споменик Уједињења, иронија данашњег уметничког генија ове земље. Нови банкарски Рим хоће све да затре: да своје дућане метне у старе палате, а своје банке да метне у старе цркве. Нигде се као у Риму не виде контрасти генерацијâ и сукоби укусâ овако јасно исписани на стварима.

{{gap}}Велика јата шева певају песму вечне светлости, над мрким камењем, с обе стране пута Апије. Овде римски предео има над собом целу половину неба. Видик је безмеран. Римска поља се таласају у светлости која је веома помична, и која ниједној ствари не даје да остане развнодушна (''-{sic}-'') и закована за земљу. Бела црта овог широког пута иде одавде до мора, нестајући у даљини као сребрн глас.&lt;br /&gt;
{{gap}}Поред оваквих путева, најживљих и најосветљенијих, стари свет је дизао своја гробља. Стојали су овде господски мрамори са натписима пуним простачке поезије и кукавичког опраштања од живота. Мртви су овде били предстража живих. Они су овамо дошли да буду учесници љубави и сунца, јер је Апија била вена живота. Овде су били гробови Сенеке, Плинија Млађег и Луцинијуса; али је овде било и вечерње шеталиште старог Рима, као што је данас Пинчо. Златне носиљке куртизанки мешале су се са кочијама претора и сенатора. Сви народи истока и запада знали су за живот на овом путу. Овуда су се враћале легије са истока вукући за триумф краљеве Витиније и Азије; а Клеопатра се отровала да је не проведу овуд за триумф Октавианов.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мртви су то све знали кад су легали поред овог пута. Јер умрети, то није ништа; али бити заборављен, то је најсвирепија одмазда смрти над животом. Нико не зна колико је језив страх од заборава. Он прожима све највише сате и случајеве живота: љубав, херојство, геније. Он је својствен само онима који су знали сву цену живота. Људи ситних срећа немају тог страха; већма се боје смрти него заборава. Њих између живота и смрти води само путељак којим се пређе без ужаса, каткад и неопажено. Али људи великих судбина хоће да, потчинивши живот, потчине и смрт. Има их који дадну животе за сами спомен међу људима: умре да би живео; заборави себе да га не забораве други. Чемернијег страха и кобнијег парадокса нема од овог у целој човековој судбини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сад су овим путем тишине непроходне као шуме. Стари се записи бришу и губе своја слова на наше очи. Позлаћено камење маузолеја Цецилије Метеле блиста у овом јесењем пролећу. Један гроб, то је све што господари целим овим пределом. Један гроб, то је једино што се издиже изнад свега што овде живи. Све друго је нестало, али је гроб остао; гроб једне племићке са двора Августовог, из највећих дана царства. Сви други гробови су збрисани, и овде и свугде, али овај стоји усред овог видика, поред пута којим су пролазили сви рушиоци; он стоји непорушен, сјајан, непобеђен… А све је друго очајно тужно. Стари аквадуци, расејани као каравани уклетих духова, распадају се од нашег погледа. Овде све пребива у дубоком очајању славе, и све живи у горкој љубави за умирањем.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}&lt;/center&gt;

[[Категорија:Градови и химере (1930)]]</text>
      <sha1>3zuvcog834j9ow2annzrcajjcdaknx0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Градови и химере (1930)/Писмо с Јонског Мора</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61505</id>
    <revision>
      <id>146707</id>
      <parentid>145616</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:50:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146707</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="112039" sha1="tatjr30p8ik439e32knhoemid1yjvmv" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Француске|Писмо из Француске]]
| Писмо с Јонског Мора
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије]]
}}


&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Писмо са Јонског Мора &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{right|''НА КРФУ, у јесен 19**''}}

{{gap}}Већ од поноћи је ветар ударао у десну страну брода, који је ишао низ невидљиву воду, колебајући се, и захуктано, као што су морали некада ићи, овим истим путем и у оваквим истим ноћима, фригијски бродови са два реда весала. Према ниском небу које је још сада имало боју камена, назирале су се далеко неке тамне масе по води. Јесу ли то острва поред којих је наш брод прошао док смо још спавали? Не, то су само обмане вида, небројни фантоми мора, уображене тврђаве по води и по ваздуху. Оне не престају да овде искрсавају од јутра до мрака, и то је највећа лепота ових сати по таласима. Тек сутра око подне видећемо зелени Крф, митско краљевство Алкинојуса. Значи, да је запад наоблачен и да ћемо сутра имати буру. Али ни по чему се није осећало да ће скоро сванути. Чуло се само велико срце брода како туче у морској дубини, и како се његови ударци разлежу у морској пустињи. Ветар, хладан и црн, звиждао је у конопима и разбијао се о катарке. Ја сам узалуд чекао да видим јутро када се запали море од сунца које ће овде напречац испливати из воде и крви. Али је по свему изгледало да се тек сада хвата вечерњи сумрак, или да смо упловили у предео у којем нема сванућа.

Моје су очи биле још пуне синоћњих звезда које су ме пратиле од талијанске обале ка Јонским Острвима. У овој пустоши изгледа да звезде силазе из својих усијаних сфера и мешају се са водом, остављајући за собом дуга ватрена влакна, као запаљену паучину, која се дуго лелуја, док се не дотакне воде и не угаси на таласима. У такве сјајне ноћи изгледа да брод плови високо између звезда, а не по површини воде. Он целим путем јуриша у пустош и у дубину свода, као сабласт која се не успиње снагом крила или својих једрила, него снагом воље и срца. Нигде се човек не усами толико колико на броду. Човек је на отвореном мору наједном одвојен од свега што је оставио на копну, и бар половину конаца се испрекида између њега и света. Пошто размести своје ствари у кабини, и обуче путничко одело, и набије на главу своју капу за ветар, изишавши на палубу одједном као да је решено нешто крупно, и да почиње нешто друго и ново. Почиње да не размишља више о стварима о којима је мало пре размишљао, него мисли на ствари далеке и противуречне; и престаје да држи у памети оне који су га испратили на брод, и осврће се по палуби да нађе какво ново познанство. — Небо је празно и море пусто. У том пределу индиферентне лепоте, љубави и мржње се губе у истој апатији. Остаје само њих двоје усамљено: душа и бесконачност. Нигде таквог случаја као на широкој морској пустињи, „у шуми широког мора“, као што каже стари Есхил. Оне се утапају једна у другу и изгуби се свака међа која их раздваја.

Још није нико изишао од јутрос на овај брод на коме већ почиње Левант, и на коме се јуче из једне талијанске луке укрцала нека шарена поворка за Исток и Египат. Путник којег запитате нешто талијански, одговара арапски или грчки. То су трговци из Бејрута или Дамаска који се зову Сиријанци, а који су Финичани, а то значи Семити, који примише грчку веру, и арапски језик. Затим добра кита Јевреја, Израелита, Жидова, са својим верним Сарама и мудрим Ракилама. И Египћани који носе муслимански фес а пију енглески виски... Чују се овде сви језици Леванта, у доста простачкој какофонији. — Са мном из Рима путује један немачки консул који иде за Сирију, и његова жена Холандкиња. Он је човек који сав живи за политику и Германију, а она за музику и авантуру. Њена два крупна сива ока вреде два велика града у Немачкој. Те су очи засењене и уморне од неке ватре, као да су много гледале у сунце, или као да је неко ту жену много љубио у очи. С њима двома путује и њихов млад рођак, неизбежни рођак свих лепих жена на овој земљи. Консул, холандкиња и рођак, то је вечни троугао, теза — антитеза — синтеза, и дефиниција свих дефиниција.

Та Холандкиња је жена за љубав, јер има маште. За љубав као и за религију треба пре свега имати имагинације. У религији су најпотпунији они који имају фантазије: они постају визионери, од којих су многи постали свеци и јунаци. У љубави су такви постали велики тумачи срца и рафинирани носиоци спола. Без велике маште нема велике љубави. Љубав која није поникла из фантазије, има тужну присебност у којој је све изморено, све предвиђено и све категорисано; она не зна за срећу изненађења ни за радост великих препада. Љубав без маште јесте себична, јер је субјекат увек мерило за објекат, и јер је цена одговорила мери, а пазар доброј процени. Жена без маште је плитка, празна и вулгарна, као човек који нема духа. Човек кад почне да љуби дубоко постаје одмах чедан и тражи да буде протектор: а најчеднија жена, кад почне да љуби, губи чедност и постаје раскалашна. За то ако нема много маште, она то не уме да заглади љупком игром хиљаду финих контраста: да се умногостручи; да се претвара из вука у јагње и из јагњета у вука; и да од своје страсти направи интригу која и најпаметнијег збуњује и најприсебнијег засењује. Прошло је време љубавне романтике; али док траје човека финог укуса и деликатне ћуди, трајаће потреба за љубавном мистиком. Велики љубавници су ретки на свету као и велики музичари. За једног уметника је потребна само једна врлина која се зове таленат; али за мајстора у љубави је нужна читава клавијатура крупних и ситних врлина. То су одлике које од једног уображеног осећања среће или несреће, изграде целу једну чаробну човекову судбину, велику као неку непроходну прашуму. Да се постане светац, треба једном умрети за своју дубоку веру; али да се буде велики љубавник, треба хиљаду пута умрети, и умирати за хиљаду вера и неверстава. На прсте се дају избројати велики јунаци и јунакиње љубави. Има у календару много више светаца него у историји великих љубавника. Света Катарина Александријска је била једина светитељка која је носила троструки ореол: бели, у знак чедности; зелени, у знак мудрости; и, најзад, црвени, у знак мучеништва. Велика љубавница треба да има такву троструку ореолу: сјај физичке лепоте, отров интриге, и чар суза. Ако ова Холандкиња не постигне суму среће љубавне, то ће бити само за то што је удата у Немачкој, као што не би постала алпиниста да је остала у Холандији.

Гледао сам синоћ витку и белу силуету ове жене на непрегледној води. Жена и море! Два елемента од којих је направљен овај свет. Када видите оваку жену да вам иде на сусрет, она изгледа лађа што долази из Индије, и носи товаре мириса, драгог камења и папагаја. Она свој спол држи високо као што је некад развијену заставу на сунцу Лепанта држао, у дан битке, у злату обучени шпански принц и победилац. Све је на њој изазивачко и убојито; све срачунато за напад и на бездушни отпор. По мишљењу ових жена, морал су измислили људи, а не жене; и они су морал измислили за друге, а не за себе; и морал су измислили несрећници и убоги; и морал је луксуз и раскош убогих. Ако су га измислили богаташи, они су га измислили за сиромахе; а ако су га измислили болесни, они су га измислили противу здравих. Да је Сократ био леп и богат, као Алкибијад, не би му било на памет пало да буде највећи моралист, него би био највећи љубавник. Сократ је дакле био моралист по невољи, рекла би ова госпођа. Кад је био суђен, изјавио је судијама да му је седамдесет година, да има троје деце, од којих је једно момче а друго двоје нејако у мајчином наручју! Према томе, Ксантипа је морала бити млада према мужу престарелом, мужу од незнатне фамилије; ружном, и великим сиромахом, који је друге учио бесплатно, и, најзад, који је био само мудрац. То су све разлози да жена злоставља мужа и остави име оштроконђе кроз векове, и ако Платон у «Федону» пише да је била добра. Јер младост има своје законе у крви а не у памети. За Грке је морал био део естетике, а не религије. Солон је био довео у Атину куртизанке са Лезбоса и Неукратиса, и храм Афродите Пандемос направљен је за паре које су оне донеле својим телом. Тек после персијских ратова, каже Аристотел, значи после своје пропасти, Грци су почели да се баве моралом... И тада морал није био ништа друго него наука о срећи. Никад ни доцније, Грци нису мислили о моралу другчије. Још је Хезиод рекао: «Није мудро бити одвећ мудар».

Она би вам додала: «Кад у женском друштву говорите о моралу, ви изгледате као да немате ништа боље да кажете, или да правите злочесте алузије на туђ рачун. Било је жена великих списатељица и великих научница, али ни једна није постала велики моралиста као ваш Сократ... Морал смета машти и срцу, и за то је опасан. За живот и љубав довољно је имати укуса и маште, маните крви и лудог новца. Срце је непотребно, јер оно исто тако слепо мрзи као што и слепо воли, и отвара поноре и онде где их нема. Душа је словенска ствар и њу треба оставити томе племену, заљубљеном у несрећу и сузе. Ми Холанђани већма гајимо лале и тулипане него душе словенског типа. У многим народима учи црква жену да је љубав грех; али нова Ева оставила је душу Богу а тело ђаволу. Грешна Госпођа Бовари и несрећна Ана Карењина, немају с нама ничег више заједничког! Нисмо још успеле да отмемо људима паре, али смо већ успеле да им отмемо њихову слободу и узмемо њихове навике. То је наш римски триумф!» — Ја сам сладко слушао ову младу жену која је овако цвркутала једино из каприца, да би изазвала само смех; и намерно овако лудовала ни сама не знајући да понекад и мудрује. Сва лепота једног дана на Отранту, била је тог јутра на малим уснама једне жене.

Жудно сам чекао да сване и да се види цела пучина. Одувек сам осећао неки тамни атавизам за велике воде. Никад нисам имао срца према апатичној лепоти поља, или грубој и студеној тишини брега, ни сâм не знајући зашто. Као да су моји предци били гусари и живели певајући по води и пљачкајући по копну! Још носим у памети све мале затоне по нашој дубровачкој обали куда сам тумарао дететом. Силазио сам на воду с првим зраком сунца, да се вратим кући тек кад ме отуд отера ноћ или олуја. Та самотна и слатка места некадашње херцеговачке обале, где сам из мора извлачио и ноге и руке окрвављене у лову на ракове, и где ме посведневно уједало сунце и пекла морска пржина. Мали затони у којима сам гледао све космичке битке светлости и мрака!... У очима пуно модрила неба и мора; у коси пуно соли; у души пуно ромерања борића и смреке... Цео ваздух мирише рузмарином и јасмином што се растапају у вечерњи зеленкасти сутон. Нигде на земљи онолика јата ласта колико вечером излети из дубровачких звонара. И звуци старих звона попадају по води и по крововима, као камење. — Море, то је само то дубровачко море!... И сунце, то је само оно сунце које обиђе цео космос али дође вечером да западне само овде пред Бониновом!... Треба слушати море дететом, успављивати се њиме у својој колевци, као дугом мајчином песмом. И будити се у вриску и плачу за време његових горких еквиноција. Ко није море познао на тај начин онда оно није страст која залуђује, него само лепота која задивљује. Оно тад нема власти над човеком, не мења његову душу, нити преиначује његове жеље и намере. Човек га тад слуша као песму, али не као хуку сопствене крви. Оно тад не зна да буде убилачко, нити да васкрсава; нити је узрок каквог великог порока, ни повод једне дубоке и фаталне енергије. Оно више није човеков дух и материја, него само једна сјајна велика вода у којој се разлио сав живот и распевало небо и земља. Нешто неизмерно велико и лепо, али нешто изван нас, с ону страну нас, нешто индиферентно у нашој судбини... Али море у детињству, то је откриће и сазнање нечег централног у животу од којег се више ништа не може одвојити кроз све наше среће и несреће на земљи. Море у детињству, то је прво учење о величини, чистоти и моћи. Треба знати све песме мора на памет, реч по реч, па разумети његов говор у свој разноликости од јутра до мрака. Јер је море пре свега музика па тек после вода и простор. Море није само вода, него је пре свега светлост. То је једина лепота која не зачуди него престрави. Само онај који је заплакао кад је први пут видео море, разумео је његово место у свемиру. Жалосно је слушати га а не разумети га. Јадни људи с копна! Ви сте можда спасени за небо, али сте за свагда изгубљени за море. А то је страшно.

Море отворено, очајна празнина, па ипак није монотонија ни досада. Како да се разуме тај парадокс вида и слуха! Од куд то да празно море има све варијације копна, копна с његовим светлим бреговима, смркнутим шумама, и узрујаним рекама? То је за то што овде влада вечити покрет; а покрет је довољан да све замени. Ја мислим да смо ми на ритам научили само по куцању нашег људског срца, и да живот не умемо замислити без покрета ни покрет без живота. Свод се овде креће; море се љуља у неизмерном простору; видик се помиче, и расте и скупља, непрестано; облаци пролећу као ужагрене масе, час понирући у пучину, а час бацајући из неба по води своје усијане сенке. По цео дан пале се и гасе по пучини велике ватре, и протичу потоци свих боја. Најзад, непрекидне илузије вида: час као да се указало у даљини неко острво, или у близини нека тамна шума, или на самој црти видика велика флота тамних и високих галија... На мору се живи од самих привиђења. Зато путник не осећа ни тренутак досаде какву осећа на обалама најлепших сребрних река, и у сенкама тамних шума, дубоких и меланхоличних, које изазивају бол, и где имамо страх да останемо сами са собом.

Има жена за које је љубав један део тоалете, као што има људи за које је љубав партија шаха или лов на лисице. И једни и други стрепе од компликација. Она ће вам рећи: «Заљубљеног човека, никад! Али љубавника, увек!...» Заљубљен човек је свиреп и себичан; он је аналитик, а жени изгледа несносан педант. Има разлике у љубави двају сполова: заљубљена жена све је нежнија што више воле, а човек је све свирепији што је више заљубљен. Има, одиста, данас једна нова Ева, жена наших времена, о којој говораше Холандкиња. Она је с цигаретом у зубима на улици, са гетрама на ногама и коњичким бичем у руци, с карминисаним уснама и модрим колутима около очију; која има свој апартман у хотелу; која се карта и љубака с непознатим људима, и присваја страсти бадаваџија и ноћника. Наследила је од оца и мајке колико и њена браћа, и већ сутрадан пошла за нама на улицу и у кабарет. То је жена с новим сензибилитетом и моралом; и нема више човека који би је одвео до отрова и до бацања под воз, као што су биле две поменуте прабабе из француског и руског романа. — Тип ове Холандкиње што са мном путује, то је жена која у љубав уноси сву истанчаност неке блазиране фантазије, и која од осећањâ прави интриге. За њу је љубав мрачна сплетка. Док је оваква жена само оргија наших чула, она је безопасна; али кад постане духовна потреба, она је страшило. Кад је једном мом пријатељу, који зна да чита судбину, пружила била руку да је прочита, он је дуго гледао у њен сребрни длан, и запитао је осмехнуто и збркано.» «Чију судбину да прочитам овде? Вашу или моју?...» Добри сентименталац после тога побегао је на Запад место да је прати на Исток. И ја сад имам неподељено задовољство да гледам истовремено ово топло море и ову духовиту жену, која води своја два мужа, поносна и глупа као два лабуда из Немачке бајке, правећи с њима шалу у коју је метла сав свој бесмисао о љубави и срећи. Кад је синоћ силазила са палубе у своју кабину да спава, завршила је разговор са својим рођаком, који је немачки царски гренадир, овим речима: «Примећујем, драги рођаче, да човек који се одвећ дружи с коњима постане најзад магарац...»

Ваздух се лагано почео да беласа; свод се протегао; цео простор се гибао узнемирено и напорно. Вода је имала боју старог сребра и пепела. Али се осећа да ће дан забелити а сунце се неће видети. Све је било неразговетно и нерешљиво у небу и на води. Лађа се гибала нежно као колевка. Море је урлало у точковима с напором који је изгледао да ће велика грађевина од једном малаксати, или се цела поломити. Кроз катарке је звиждао јужњак. Кров лађе су морнари давно опрали, али још није никог било на броду. Ја сам чекао њих троје да изиђу на уговорени састанак да видимо излазак сунца на Отранту. За бродом је јурио, протежући се све већма, један млечни талас. По некад је вода запљускивала све до на палубу, и цедила за тим у сребрним пенама са палубе у пучину. Јутро је свитало по целом великом мору и сијало у белој ватри. Јутро из Одисеје!... Еос са ружичастим прстима!...

Овакво буђење мора са свима бојама и гласовима изгледа да у овој пустоши има своје доживљаје, своје среће и несреће, као и буђење великог града. За то никад на води едно јутро није налик на друго. Често чујемо на празној пучини, којом овако широком и пустом дуго путујемо, како најједном зазвоне звона. Најпре ситна звона што певају као деца кад се прва пробуде, затим већа звона, и најзад она највећа у чијем тучу изгледа да је те ноћи спавала душа града. И тако звони дуго. Наличи на јутра у каквом старом хришћанском месту у које се живи за молитву и највише говори о смрти, и где је звоњење звона један екстатички моменат живота. По некад се на пучини зачује као да роси киша по каквом густом парку платанâ. Затим као да ветар пролази са жагором и невеселим звиждањем кроз ноћну шуму борова. Најзад се чује као да је далеко затутњило копно преко којег је прејурила нека невидљива коњица; а кроз ваздух прође танки глас трубе... Од куд сви ти гласови у овој пустињи неба и мора? Је ли то за то што наша мисао не може да се одвоји од себе ни за тренутак, и што увек носи цео свет собом? Зато нам се чини да море има све мелодије земље. Можда су због тих чудних илузија слуха антички људи населили празно морско дно боговима и женама, боговима који мрзе људе и утапају их у својим понорима, и нимфама које их маме својом песмом и голотињом. — Као све ствари које су гледане у самоћи, тако и море има душу онога ко му се диви.

Кад сам кренуо с места са којег сам цело време посматрао видик, изгубљен у светлости неба и воде, опазих у дну палубе моје сапутнике. Стајали су напоредо сви троје, — вечно Троје, који су можда овако исто неразлучно везани посматрали први освит јутра у хаосу. Ја им приђох с леђа. Глас госпођин је већ звучао у овом јутру као певушење валића у каквом затону, у сумрак освита. Има финих женских гласова што жуборкају као да та жена, док говори, држи у устима малко воде, која благо клопори.

— Ја волим псе због њихових детињих очију, али ми не говорите о њиховим устима, великим и увек мокрим. Мачке волим само због њихове отмености. Какво имају држање, став и покрет! Никад ни Клеопатра ни госпођа Рекамје нису умеле направити два корака које направи моја обична немачка мачка. Ако не волим довољно мачке, то је због њихових ружних очију, јединих очију које немају погледа. Била сам једном на једној изложби у Паризу. Треба видети француско лудило за мачке. Певају им модригале и пишу музичке комаде, и новинарске чланке, и званичне рапорте. А знате ли ма којег античког писца који је славио мачке? Зар нису мачке добиле своје име и славу само у афектираном и блазираном салону француском, XVII-ог и XVIII-ог века. Сад манијаци истражују како је мачка била од увек чар доброг друштва, и неделива од једне велике даме у једном великом веку. Поменуће вам стихове Менара и епитре Скаронове, и епитафе де ла Мота за мачку књегиње де Мен и сонет Бенсерада мачки госпође де Хулијер... Морбидна машта песника Бодлера покушала је у нашем веку да наметне обожавање за ту хладну, себичну и мизантропску животињу, дајући јој карактер нечег фаталног, а који је, стварно, само досадан и безличан. Само песници лудују за мачкама. Али они лудују за свачим. Песници су хипокрити као све сањалице; они природно лажу, јер ако не варају другог, варају сами себе, живећи више од уображења него од истине, више од узбуђења него уверења, више од својих нерава него од своје памети». — Заметно сам тако насред Отранта са госпођом прави бој због мачака које су једна велика срећа на земљи и велика лепота у природи. Бифон је мрзео мачке, а академик Монткриф је бранио ту фелу али више из ината Бифону него из љубави за своје мачке. — Мачку одиста већма воле људи него жене. То је зато што су жена и мачка одвећ сличне међу собом, по себичности и грамжљивости. Још антички писци су, говорећи о доброти човека према лукавству жене, рекли да је човек пас, а жена мачка. Пас с добродушним очима детета и сав срце; а мачка човекомрзац и изелица! — Жена и мачка инстинктивно мрзе човека, и живе с њим у истој кући само по навици и по невољи, са више досаде него трпељивости. Мачка воли кућу, а пас човека; мачка је охола, а пас је слуга. Али је мачка и отмена, искључива, довољна сама себи, и зна шта хоће. Она је без љубави, али је и без страха, и нарочито без удварања. Мачка је најгосподственија животиња; њено презирање човека изгледа једна историјска мудрост.

По свему се видело да госпођу није још занимао излазак сунца на Отранту, ни велико певање мора које је сада котрљало своје беле и усијане валове. То лепо море што путује са нама, путује и пева! На једној страни видика чинило се да ће сад изићи из воде велики сунчев колут који овде изгледа као глава Посејдона кад је извирио, како каже један латински песник, да гледа како Јунона разбија Енејеве бродове. Неколико плашљивих сунчаних зрака одби се одиста од пучине и растури по небу. Лепе очи госпођине добише боју и дубину ваздуха. Жене воле природу, као животиње, чежњиво и сполно.

Многи људи имају на мору мисао о смрти непрестано у памети. То је ваљда зато што неизмерност простора напомиње тужну ограничност живота. Али они који су дететом гледали топло подневно море када веје маестрал, летње бело и непомично море што сјаји већма него звездани свод, нису могли бити меланхолици на његовој обали. Њих баш море, већма него ишта друго, уверава у бескрајности лепоте пред којом све друго ишчезава. Ја мислим да се мисао о Богу зачела пред великом пучином или усред пустиње, јер се само тамо могла стећи идеја о неизмерном и вечном. Зато људима рођеним поред мора, пучина изазива само бесну љубав за живот. Не знам може ли се бити песимист на мору које се вечито креће и пева, као што се може бити очајан пред грубом и глухом непомичношћу брегова, и апатичним миром поља, и резигнираним фасадама великих градова. Треба ли мору да захвалим што никад нисам био скептик? Све велико што није било истином за мој дух, било је истином за моје срце. Тако је и Бог једна истина срца. За то га неће ни убити разум јер га он није ни саздао: а мисао о Богу нестаће међу људима само кад људско срце падне ниско. Вера, то је чиста сентименталност. Жене су велики чувари вере, јер су сентименталне, јер имају срца и маште, и то је једна страна њихове величине. Деца одржавају религију говорећи прве молитве и склапајући ручице свако вече пред симболом љубави и доброте, и изговарајући мајчине тихе речице, једну за другом, у оном узвишеном страху што долази од наслућивања, које је код њих јаче док су деца него кад постану људи. Ми религију примамо пре од мајке него ли од цркве или друштва. Поред оца и поред попа, сви би људи остали без вере.

Бог је у срцу и у илузији. Народи су у свом детињству својевољни мученици вере зато јер се тад више осећа него мисли. Бог је у срцу а море је његова пластика. Глас Божји на водама је дубљи и страшнији него на ма којем другом делу земље.

Како море које је светло и огњено може сећати неког на вечну таму загробног живота? И како оно које је у вечном покрету може евоцирати идеју о смрти, када је покрет једини израз живота? Како ова вечна музика и светлост може подсећати на апатију престанка? Откуд то горко осећање код неких људи и у којем се не разазнају толике противуречности? А ја сам их познавао толико који су, крај мора, имали часове највећег бола; поред мора им се јављала најсуровија слика њихове беде међу другима. Знам их који су бежали од мора као од неког кобног огледала у коме се човек не може огледнути а да се не ужасне од самог себе и своје судбине.

Ми смо узалуд чекали да сунце изиђе, али се оно није појавило. На одном делу хоризонта пламен је био захватио целу једну провинцију неба. То значи да се сунчев колут пробио тим путем, и затим се изгубио у сутону јутра. Насред ове топле воде један огромни облак је горео као жерава, и море се димило. Пролазили су таласи боје као наранџа, као пепео, као трава, као млеко, као чај! Доцније су се још два три огња запалила по води, и ништа више. Али се јутро ипак забелило као снег на целом Отранту. Брод је сад ишао право, сав осветљен, као у легенди. Секао је ужагрене валове, споро и без гибања, у поносном и дубоком предисању. Западни ветар је поновно ударао у позадину, али благо, као неко велико бело крило. Најзад се појавише на пучини румена јата галебова, која брзо насрнуше на брод, и затим кренуше с нама истим правцем; рушили су се стрмоглавце од врхова катарки до у воду, и од воде одлетали у небо, као пламенови. У даљини се засветлише неке планине. То је Албанија.

Затим ће доћи Епир који је отаџбина Ахила, и у којем је Ахилов син направио царство Молоса, али поред којих ће ова пловидба за многе сапутнике бити ипак један дан дубоке досаде. Албанија је сива и гола, а вероватно такав ће бити и Епир. Гомила камења у којем се легу змије и Арнаути. А некад су стари Грци овде били поставили пакао, Хадес, пре изградње свог политеизма. Међу овим кршевима и кроз непроходне кланце, текао је страшни Ахерон који је водио у подземни свет. Народ који данас овде живи јесте најнекултурнији део европског људства; он је одувек био на путу свих паликућа и рушилаца. Жубор реке Скумбе, која данас пресеца тај меланхолични предео, није веселији од жубора старог Ахерона. Земља крвне освете, земља без свог фолклора, своје музике, песме и приче, без и једне личности епске, или религиозне. Народ поносит али суров, без једног културног центра и без једног језика. Проклет је међу народима: јер хиљадама година живи поред најкултурнијих раса Хелина и Римљана, а није ништа сâм створио, нити икад ишта примио од других. Од Грчке га деле само долине и брегови, а од Италије скоро један мореуз, па је ипак остао најнепросвећенији део европски. А некад, још много пре Хомера, тамо је било и античко светилиште Додона, где су долазиле религиозне делегације Атине и Спарте, и затим амбасадори Крезуса из Лидије... «Зевсе, кличе Ахил, ти који бдиш над далеком Додоном, царством зима...» Данас тамо влада муслиманство, и чује се један ружан језик којим цела лингвистика савременог света не може да пронађе извор ни место у класификацији. А један тамошњи брег, у доба препелазгиско, звао се Томарос, и био је Олимп ондашњег грчког света: на њему је био постављен први престô Зевса, који је онда био још млади син Хроносов, и ту држао први гром у руци. Средиште неба и земље био је тада један арнаутски брег! Свемир се одиста променио, али на штету арнаутску.

Па ипак је све на овој води Отранта говорило јутрос сјајним речима грчке легенде. Истим овим путем кроз неколико хиљада година тумарала су небројна божанства која су освајала свет за свој култ, а небројни људи за своју сујету. И сви у истом неспокојству! Овамо је бура морска нанела из Црног Мора младог Јасона с ким је добегла Медеја, кћи краљевска, на лађи Аргусу. Најпре су пристали овде на Крф. Овуда је ишао за њима у потеру стари краљ из Колхиде, са Црног Мора, тражећи своју кћер Медеју, али најзад остао овде да насели ову обалу: да направи колоније по Епиру, и да на далматинској обали сазида град Полу, најстарије место нашег словенског приморја... Дуж целог овог пута стоје успомене као прашуме. И где не говори историја, туда кличе легенда. — Не заборавите да су у једно историско доба на нашим балканским пољима Римљани тукли своје највеће битке; оне су биле најкрвавије, јер су биле међусобне; и водили су их највећи људи, јер су оне решавале судбину државе. Битка између Цезара и Помпеја код Фарсале, и битка Октавијана против Брутуса код Филипија, две балканске битке које су биле пресудне за Рим који је онда значио космос... Али и трећа битка, исто тако пресудна, била је овде, битка код Акциума, између младог Августа и лепе Клеопатре. Скоро ће се на хоризонту појавити Превеза, где се налазио тај рт Акарнаније о који се разбила египатска држава и царство Птоломејâ.

Свако се данас пита: шта би било од света да је Цезар побеђен у Галији или да је Антоније победио код Акцијума. Али што јутрос лебди над овим топлим и сјајним водама, то је твоја силуета, лепа Клеопатро, побеђена царице од крви балканске, љубавнице какву свет није никад имао, и чији је грех љубавни коштао едно царство и једну разбијену царску флоту! Ave!.. Три велике жене, Клеопатра Египатска, и Теодора Византиска, и Катарина Руска, три велика државника и дипломате и три највеће љубавнице на земљи. Ave! Ave!... Ни једна није за собом оставила толико сјаја и магије, као кћи Птоломејева, исто толико својим генијем, колико и лудилом љубави. Познавала је све језике народâ који су живели око њене државе, док се други владари њенога доба, као просвећени персиски цареви, нису умели споразумевати ни са сопственим држављанима. Говорила је на њином језику са амбасадорима далеких Парта, Троглидита, Етиопљана, Јевреја, Сиријанаца и Римљана... Најинтересантнија фигура жене старог века. Њен први љубавни састанак са Антонијем, пловећи реком Киднусом у Силицији, на галијама окованим у злато и сребро, под порпурним једрима, у облацима запаљеног мириса, са дворском свитом у којој су египатске госпође обучене у нереиде и грације, а њени пажеви прерушени у аморе и сатире, — то је најлепша и најраскошнијиа слика античке историје. Било јој тада двадесет и седам година. У Риму је већ њен стари љубавник, Јулије Цезар, био поставио њену статуу у храму Богиње Плођења. И цело културно човечанство тог времена знало је на изуст све фаталне чари ове чудне жене на коју ни једна друга жена античке историје није била налик. Краљица и политичар, даје својој авантури такву литију какву ни једна Минерва није имала. Она одлази на љубавни састанак, али не само да задовољи своју обест, него да, на један начин, који је био источњачки, сачува истовремено и угрожено царство Птоломејâ. Плутарх није дао ни један бриљантнији портрет ни савршенију прозу него описујући ову жену, скоро и сâм заљубљен. А овде код Акцијума та највећа античка љубав пропала је у запаљеним бродовима. Остало је само то да су Клеопатра и Антоније остали највећи љубавници свих векова. У бедну сенку бацају они и хришћанску идилу Абелара и Хелојизе, и талијански водвиљ Ромеа и Јулије. Антоније, сјајни предак и вечно окруњени цар свих Дон Жуана! Ненадмашни пљачкаш и блудник, крволок и херој, завојевач целог Истока и убијца Цицеронов. Али и велики љубавник без примера, и за веки векова. Ave Caesar!

Све ове одлике карактера налазе се у збрци овог античког човека каквог ми не можемо данас ни замислити, чак и после Наполеона, који спада више у њихово друштво него у наше. Јулије Цезар био је развратник; али благог срца на наш начин; био је и велики генерал и писац, али рђав политичар и државник. Август је био свиреп разбојник али добар владар, и велики политичар. Нема начина да се тачно мисли о великим народима из далеке историје. Савременици их не разумеју или рђаво разумеју. Они их или претерано воле, или претерано мрзе. А доцнија су колена одвећ далеко, живе у другчем периоду историје, имају друге страсти, укусе и мерила; и гледајући кроз све то велике људе, они све виде нејасно или нетачно.

Свакако, није ипак толико важно што је Октавијан победио Антонија; јер да је било обрнуто, догодило би се само толико новог што би Клеопатра била царица света, а Антоније њен генерал. Али је Акцијум другчије важан: овде је коначно пропало фараонско царство које је у континуитету постојало хиљадама година, и које је већ три века било грчко. То царство је имало већ велике културне грчке центре на афричкој обали, отаџбине Теодора из Канопе, Аристипа философа и Калимакоса песника из Киринајике. И није престајало да чува велике депозите мудрости египатског Саиса и Хелиополиса; и имало је Александрију, која је била највеће средиште културе тога времена, и последња тврђава цивилизације хелинског света... На Акцијуму је утопљена коначно слобода највећег народа и најдубље религије старог века. Нил је од тад био сав у чаши Цезара! Ко зна какав би свет изгледао да је то грчко-египатско друштво било победоносно над простачким друштвом ондашње римске државе.

Међутим, моја пријатељица Холандкиња ме прекиде: «Пропао је Египат грчких Птоломеја, пропао и Антоније и египатска флота, али је остало царство Клеопатрино на овоме свету! Оно је веће и страшније, него што је било њено царство у Египту. И лепше, и духовније, и вечније!... Једна велика љубав вреди колико и велика царевина.»

Има на свету два Истока. Један је балкански, а други је будистички. Балкански Исток, каква беда у космосу! Нема своје цивилизације, ни свог морала, ни своје природе. Грчка има своје развалине, Турска има своје хришћанске покоље, Бугарска своје лажне статистике, а ми још и данас своје хајдуке. Кажу да је једна река направила Египат, а један друм да је направио Ниниву и Вавилон. Али су на Балкану римски путеви зарасли, и дуж њих нема ничег да се види. И оно што се поред њих саградило, морало је да буде брзо порушено. Турци су овде посејали само своја гробља и своје епидемије. За првих стотину година наметнутог муслиманства, сјајни Египат напречац је изгубио све трагове дубоке фараонске цивилизације, а његов грађанин је постао фелах; и изгубио трагове све грчко-римске културе која је остала после Птоломеја и Римљана, и постао некултуран, какав је и данас. Варвари су продрли у римску Галију, али нису разорили њену римску цивилизацију, него су је примили и постали Римљанима, оснивајући затим једну велику државу под именом Француске; а Турци су покорили Византију, не да приме њену културу, највећу тога времена, него да је коначно разоре. Они су то учинили и у Египту и у Србији која је природно била наследница византиског генија. Били су само велики војници. Данас је Балкан турска пустош. Треба да страни туристи дођу на Балкан тек после још стотину година. За толико времена Турци ће повешати један другог свиленим гајтанима, Грци ће отворити у својој престоници Цариграду највећу светску коцкарницу, Румуни одвести Дунав у Црно Море, Бугари научити српски језик, а ми пронаћи Америку...

На турском Истоку, све што вреди видети, то су њихова широка, запуштена и глуха гробља, зарасла у трње, и где влада најдубљи заборав и најглупљи мир на земљи. Ту се пали кандило каквом посвећеном човеку, о којем се не зна ништа. Није се посветио ни један Калиф, ни Султан, ни Велики Везир; нису се посвећивали ни факири ни мученици за њихову веру. Посвећивали су се одиста само људи ситне врсте. Вероватно највећи чудњаци и највећи аскети. Они су звани «добрим», место «светим», што је једино истински интересантно и велико. На Турском Истоку лудаке сматрају за полусветитеље, као и код нас у Европи, и снабдева их и храни побожна махала. Муслимани немају апостола своје цркве чију су веру проширили мачем и огњем; а хришћани су имали своје апостоле па ипак се служили и мачем и огњем. Ни једна се жена на Истоку није посветила. Нема на Истоку свете Цецилије што свира, ни свете Терезе која пише љубавне књиге. Вековима су људи један другом даривали жене, као персиске ћилимове или криве сабље, или их на пијаци куповали на килограм. Изгледа да су лепоту источњачке жене само измислили европски полигами и католички мисионери. Не може се говорити ни о лепоти градова на овом Истоку, са улицама на којима нигде не сретнете жену. Какав би изгледао Париз без жена на улици, и када би његовим булеварима шетали само трговачки торбари и јуриле само писмоноше. Или каква би изгледала Венецијанска пијаца пред Светим Марком кад би по њој шетали само Талијани и њихови голубови! — Најлепши град на свету, то није онај чије су пијаце и булевари најраскошнији, него онај град на чијој улици има највише лепих жена.

Планине албанске имале су од јутрос боју запаљеног опала. Оне су међутим пусте, стеновите као грчка или херцеговачка брда, са мало смрчеве горе. Некад су грчки филозофи и спартански хероји мислили да овамо долазе у загробни свет њихове душе на одмор и испаштање. Ако је за испаштање, овај ружни део балканске земље има за то сав изглед. — Има на свету предела пред којима се занесете и у највећем заносу кликнете: «Како је овде лепо умрети!» Пред таквим савршеним лепотама се, за чудо, и не помишља како би ту било лепо живети. Умрети у лепоти, то је врхунац живота на земљи!...

Половина нашег ужаса од смрти, долази од тога што је смрт ружна. Од увек се мртви сахрањују покривени цвећем, испраћени музиком, посипани мирисом и кађени измирном. Али је смрт ипак остала ружна. Међутим, умрети у лепом пределу, на великом сунцу, на сјајним рекама, или звучним морима, како тиме смрт добија други изглед! — Али Албанија, виђена с мора, изгледа одиста земља за заточење и за очајање, а не да се у њој умре или проживи један живот. Све је онде сиво: и стење, и свод изнад стења, и птица која туда пролети. Моја лепа сапутница Холанђанка, видећи ову убогу албанску обалу, рече ми: «Кад бих морала живети у Албанији, ја бих се најпре обесила у Холандији.»

Кад сам се обрнуо око себе по броду, цела палуба је већ била поплављена новим посматрачима. Ако у извесно доба године путујете по европским земљама, сретате толико путника као да је јуче свет откривен. Путовање је нова страст, и оно је дошло од досаде која влада у друштву човека с човеком. Сад су салони потиснули породицу и пријатељство. А друштво је прогутало личност. Друштво тражи нашу крв, зној, новац, памет; оно отима наше време и наше жене. Све је свачије. Учимо због друштва, богатимо се ради друштва, женимо се ради друштва. Људи се осећају срећни само кад су у друштву важни, и несрећни када у друштву нису довољно важни; нема среће за себе, ни куће за себе, ни жене за себе, ни деце за себе. Некад је све било царство домаћина који се звао господар, и жене која је имала само једног мужа. Жена из великог друштва има данас свој занат: монденство. Ништа га не може заменити. Све изгледа створено за ту аждају која се зове друштво, и која све уништава и све профанише. Жена постаје ничија и свачија, најмање њеног мужа. Ни добра жена, ни добра мајка, ни добар друг, ни сарадник човеков, ни јавна радница. То је гадан паун који вуче за собом из куће у кућу, и из салона у салон, своје наките, најчешће лажне, и своја одела, најчешће отета, и своју памет, најчешће ништавну, и своју душу пусту и насељену гарнизоном најбезизразнијих људи. Она пропада за паре или за речи. — Салонски човек иде у друштво да би нешто изгледао, као што интелектуалац, напротив, бежи од друштва да би тако стварао и владао. То су два човека који се више нигде не сретну заједно осим на степеницама, где се један пење кад се други спушта. У некадашњем салону су друштвени људи били чисти интелектуалци и творци; а данас су интелектуалци и салонски људи страни једни другим, чак и противници један другог. Нема данас ни великих љубави, јер су лежерна познанства прогутала дубока пријатељства. Страсти се стварају речима, и пажња се расејава на ситнице.

Није оволико путовање настало што је Русо измислио страст за природу, ни што је Стевенсон измислио железницу. Путује се из очајне досаде и још више из простачког снобизма. На овим грчким морима, као по швајцарским глечерима, или талијанским црквама, или француским замковима, сретам читаве војске путника, који не знају ни толико географије да запамте у којем су граду преноћили. Тај свет је права беда за праве путнике-епикурејце који запамте и сваки камен на који су се наслонили. Са норвешких фјордова иду ове ветрогоње на Капитол или развалине Троје, и оданде у египатску пустињу где сваки немачки туриста одведе своју жену да је фотографише пред Сфинксом, а где свеки Француз оде да види како га тридесет векова посматрају са врхова пирамида... Наша земља губи своју тајну; лепота се изгубила зато што је постала лепа за цео свет; равноправност је убила право; нема више ни једне среће која није постала свачијом срећом.

Крф се указао на таласима, тâман, њихајући се десно и лево, дижући се према своду, и затим понирући нагло у пучину. Наједном се то копно указа онде где га малочас није било.

Имају још два острва за која кажу да једно изгледа као окамењена финичанска лађа из старог грчког епоса. Путници на броду постадоше сад читав народ; из свију рупа поврве свет који дотле нико није видео. Беше их свакаквих. Моја сапутница Холанђанка, са своја два мужа, трчала је од једног до другог краја лађе, час гледајући на море које смо већ прешли и куд се сад вукао велики стуб црног дима, што је помрачавало пола неба; а час према тамно-зеленом масиву Крфа, куда су нас пратила читава јата галебова. Док су се те сребрне и поносне птице, увек гладне, с вриском у ваздуху, стрмоглаво бацале, од неба до мора, за једним залогајем хлеба што су им добацивали путници, Крф је невероватном брзином прилазио к нама. Цело је море светлило у белим ватрама, а насред воде сијала је сунчана локва, огромна. Ова лепа Холанђанка била је сва знесена први пут нечим другим него собом. Сва је дрхтала пред оволико догађаја у небу и по води. Очи су јој биле влажне као да су биле готове да проспу сузе, можда прве у животу.

Кад се пред једним величанственим призором у природи нађе Француз, он жели да поред себе има своју метресу; кад се нађе Рус или Србин, сваки од њих жели да око себе има још пет стотина својих људи да сваком кажу своје усхићење; а кад се ту нађе Немац он се свечано закуне да ће други пут доћи овде са својом женом и свом својом децом. Моја сапутница Холанђанка, која је сушта искреност, рече ми:

— Никад се не молим Богу да ми опрости погрешке. Не кајем се за грехове које сам учинила, него за оне које нисам учинила. Молим се Богу само да ме чува од комараца и кијавице. Али пред морем заборављам на побожност и осећам сву способност за грех. Зар није право речено да нас природа враћа инстиктима и прави порочним...»

Наша лађа је лагано ушла у затон Крфа и ту се укотвила. Бродови у Грчкој не прилазе обали, јер те обале нису утврђене, него се силази са брода у чамце и затим са чамаца, у наручју морнарâ Грка, спуштају на земљу. Зато већ при уласку у пристаниште, чамци се гусарски устреме и хиљаду гласова дигну се према броду. — Подне је... На једном је нестало свих сребрних јата галебова, без којих пут по мору увек изгледа тако невесео; само су се њих два три њихала још изнад глатке површине у луци... Негде је на острву звонило у сатовима. Острво је блистало у свим тоновима зеленила. Високе и танке куће дизале су се на бедемима до неба, а наш је брод изгледао изгубљен на тој ниској води. Лепа утврђења су из византијског и млетачког доба; куће су из времена енглеске окупације; фукара по обали је из времена грчког краљевства. Још ничег да наговести да смо већ у блаженом хомерском пределу и први пут на једном митском острву.

Све је овде легенда. Кад су синови Кроноса поделили свемир, Зевс је добио небо, Посејдон море, а Плутон загробни свет. Посејдон, азијско божанство, је од свих простора највећма волео грчко море, а од свих острва сматрао је Крф за најлепше. Зато је постао његовим првим краљем и родоначелником свих других његових владара. Али то није све. Једна нимфа, Керкира, направила је овде град и дала му своје име. Затим је владао њен син Наиситоис који му је подигао бедеме, и унук, Алкинојус, који му је дао најлепше вртова на свету. Људима је поделио куће а боговима храмове. Ви знате седмо певање Одисеје где Хомер опева лепоту тих вртова. То је најлепши, чак и први опис природе, који нам је остао од старих песника. Ово острво стари рапсод назива плодна Скерија. Ту је и љупки портрет краљеве кћери Наусике, у својој простоти један од најлепших портрета античких. Алкинојусови вртови то је данас равница Пезамили. Идући на поток, да пере домаће рубље, Наусике је срела Одисеја, који је после бродолома изишао го на обалу. Откинуо је грану маслине да покрије своју голотињу, и изађе пред девојку за коју није знао да је краљевске крви. Та простота хомерског друштва где краљице преду, а краљевске кћери перу рубље, и где краљ Итаке двадесет година оставља своје острво без владара, наличи можда само на лепоту српског епоса. — Краљевства у Грчкој су задужбине богова. С почетка је Зевс постављао краљеве и бранио је да доцније краљевство могне силазити с оца на сина. Сви се краљеви зову богодани, диогенес, зато што сви краљеви силазе од Зевса. Не знам да ли богоданост краљевâ, која има тако шаролику повест, има старијег теоретичара од овог дивног рапсода.

Али Крф не прелази из легенде у историју за дуго времена; у осталом, само је његова легенда сјајна, а историја је без поноса и без сваке лепоте. Тек кад су Коринћани, пловећи да населе острво Сицилију, упутили Керзикрата са његовим људима да населе љупку и плодну Скерију, тек тада Крф улази први пут у историју. Корфиоти су од увек били дефетисти и рђави грчки патриоти. Најгору слику о њима дао је Тукидид, а највећу су срамоту показали кад су помагали римскога рушиоца Мумијуса да разори сјајни Коринт одакле су се некад били сами доселили. — С мало се усхићења говорило у најлепше грчко доба о овом чудном острву. Знам само за опис Ксенофонов који је леп колико и Хомеров. Говори о његовим слатким водама као што је доцније Овид говорио о његовом слатком воћу... Али је остала и данас иста стара вегетација која засењује својом лепотом. Олеандри и алоји, лоза и кактуси, маслине и чемпреси, еукалиптици, мирта, ловор, — све дрвеће и цвеће још из вртова Алкинојусових!

Маслинове шуме падају овде у дугим сребрним каскадама. Није чудо што је то лепо дрво проглашено божанским. Без његових прастарих маслина ово острво не би имало ни своју лепоту, ни своју славу. Овде је најсавршенији антички пејзаж Теокритов и буколика Виргилова. Све је на овом острву мирно и прозрачно, и лако као сенка. Један грчки песник даје овде овај нежни епитаф својој драгој: «Лака ти била земља као лист маслине.»

Пошли смо да обилазимо ово острво које изгледа као фантастични брод пун цвећа и музике. Моја сапутница иде преда мном, као мисао. Једна стара легенда и једна млада жена, толико је среће довољно да би се населило цело ово острво новим илузијама! Она је била сва у белим чипкама, као у пени. Испод њених малих ногу певао је светли и усијани песак. По нози жене најбоље наслућујете целу њену архитектуру. Ова лепа холандска жена морала је направити много нереда у спокојној Германији, где је све у реду: над децом бдију анђели, а над женама официри.

Госпођа се дивила двама малим острвима на уласку у неко пристаниште. Једно је једва мало веће од морске корњаче; на њему има женски манастир у којем је доскора становала само једна калуђерица која се посветила. Друго је острво служило Беклину за његову емфатичну слику Острво Мртвих; и на сред њега има опет један убоги манастир. Ово је Илисово острво, где се херој спасао од бродолома. Оба острвца прекидају монотонију линије једне овакве масе на води; поред самог Крфа, изгледају као рефрени уз једну свечану песму, или сателити уз једну ватрену планету.

Тражили смо место где се Наусике играла лоптом; и цркву свете Епифаније где је некад био Херејон, храм богиње Хере; и најзад, ишли смо да видимо Ахилеон, дворац несрећне аустријске царице Јелисавете. Немачки консул се био спремио да нам изговори једну партију из Тукидида, и како су Корфиоти победили Коринћане; а млади немачки гренадир о томе како је некакав венецијански генерал разбио овде Турке и одбранио острво; и, затим, да је неки француски генерал одржао овде са својим гарнизоном опсаду од пуних шест година! Лепа наша сапутница није волела ерудицију јер јој је загорчала живот у Немачкој. Обожава Французе што ништа не знају, а о свачем говоре са подништавањем; и Талијане који почињу да звижде мелодију из Вердија пред каквим античким храмом, где би други говорили о грчком политеизму. — Она мисли да је код данашњих жена луксуз заменио укус, а код данашњих људи ерудиција заменила духовитост. Ужасава се људи свезналица али који никад нису у стању да кажу једну духовиту досетку. Док је њен млади рођак говорио о бојевима код Крфа, госпођа је слушала расејано, и гледала само његове велике и жарке очи као очи у двогодишњег јагуара. Очевидно, она је волела његову младост, а не њега: и његову униформу, а не његово херојство; и радије бројала његове беле зубе, или његова сјајна дугмета на оделу него његове идеје. Сећам се једног дана кад смо се пели на цркву Светог Петра у Риму да гледамо како се гаси дан над црним крововима вечнога града. Она ми тад говораше: «У Француза на сваких десет људи има по један таленат, а у Немаца на сваких десет људи има по један идиот. Мој лепи рођак има управо онолико памети колико му треба да седне кад је уморан, да попије чашу воде кад је жедан, и да не узме воз са Цариград, ако хоће да оде за Париз...»

Пут нас је повео преко пијаце која је код млетачке тврђаве. На пијаци се вежбала једна чета грчких војника, нешто збуњених и кржљавих, с пуно њих који су носили на носу тешке наочаре. Грчки официр носи своју сабљу међу два прста као мокар кишобран, као што и талијански војник носи своју пушку као виолину. Вежбе ове чете гледали су много деце и слушкиња. Први пут видимо војску старог краља Ђорђа. Она нам изгледа војска која ће послужити само за параде својим краљевима и за посмртне пратње својим генералима. Грци су мање војници него револуционари. Грчки народ има одвратност за хероизам и хероје, јер од Хомера до Марка Бацариса само је о њима говорио и певао, а сву своју земљу посејао толиким легендама и митима, да их се данас и сâм згражава. Сад је овај народ престарео, и од некадашњих филозофа постао је мала мудрица. Све његове страсти и љубави су старачке: добар обед, лака жена, миран сан, здрава монета.

Данас је врео дан. По улицама се растурише путници са нашег брода који остаје у луци свега до сутра у подне. Под Аркадама су седеле неке левенте, послужујући се сладоледом, и гледале су за женама шпијунским очима. Једна уска талијанска улица пела се између енглеских кућа. О вратима дућана висиле су гривне ораха, гривне сувих риба и гривне сувих смокава. На многим местима су пред дућанима продаване шкољке и каменице напоредо са грожђем и лубеницама. Све улице по градовима у приморју имају исти мирис: све миришу на рибе, тамјан, наранче и вино. — Овде пада у очи мушки тип с илирским профилом, с талијанским очима, с кратким турским ногама, и ружним грчким брковима. Ни један се део света није толико мешао, у погледу људства, као овај народ у вртовима Алкинојуса. Није било ни једне војске која је пролазила са истока на Запад или са Запада на Исток, да није овде оставила више своје крви него свог зноја. Немачки гренадир је заборавио да каже како је римски освајач и покорилац Грчке, Фламинијус, пре преласка на Балкан да победи Филипа, најпре извршио овде преглед својих трупа. И Мумијус, пре него што је отишао да разори Коринт. И да су, после пораза на Фарсали, велики генерали Помпејеви држали овде последњи савет, на коме су присуствовали и Цицерон и Катон; и да се овде после пораза склонила флота Помпејева. И да су овде концентрисали своје византијске трупе Велизар и његови генерали, као и Тотила своје варваре. И као што су венецијански Дуждеви овде имали своје гарнизоне, да су и Турци овде имали своје чардаке и хареме. И, најзад, све пустоши које су оставили овуд гусари сараценски и далматински, и авантуристи нормандски и каталански. Нисмо се ни сетили да су у оном пристаништу, где смо малочас бацили испушену цигарету, некадашњи највећи освајачи бацили котве својих галија. Одиста, овде се од једне историје не види цео један континент.

У малој грчкој катедрали, неколико студених сенки, које су лежале по старим плочама, освежиле су наше очи. Свети Спиридон, крфски владика, који је био члан првог Никејског Сабора, лежи згрчен у свом сребрном саркофагу. То је био један од највећих чудотвораца, јер је у XVII-ом веку спасао своје острво од куге, а у XVIII-ом од турске војске. Венецијанци су покушавали у више махова да свеца однесу, да их брани од куге и Турака, али се светац противио; однешена је само његова једна рука, која се и сад чува у Риму да одбрани Папу од Талијана. Крфска породица Вулгарис, по завету, даје увек једног мушког члана за свештеника и чувара свечевог. Ово ме сетило само на старе паганске породице атинске, породицу Еумолпидес која је наследством давала свештеника за Елеузис, или породицу Бузигес, која је давала свештенике да чувају паладијум на Акрополису. Не сећам се да ли има сличних примера у другим религијама, али их ево овде има и данас.

Из катедрале смо пошли колима да обиђемо острво. Лаки подневни ветрић дувао је из маслинове горе усијаним путем. Маслине су бацале своје румене сенке; поред пута су сагоревале огромне купине и пепељасте алоје. Овим путем су маслинова стабла велика, често по два и три савијена једно око другог, остављајући у средини стабла крупне прозоре, а у врховима правећи крупне рачве и крошње. На много места пландују стада бела као грудве снега, и све има изглед старе грчке приче.— Немачки консул је знао наизуст да маслинових стабала на овом острву има три милијона и осам стотина хиљада; и то пет хиљада и триста на сваки квадратни километар; што значи четрдесет и седам стабала маслине на сваког крфског становника! Госпођа из Холандије била је тим просто запрепашћена, и њене су руке охладиле. — Кроз шуме се виде сељанке како промичу у њиховом шареном оделу и са турбанима на глави, у којима кажу да имају и плетенице њихових баба и прабаба. Нигде не постоји сељанка лепотица него на Крфу и у нашим Конавлима. — За колима целим путем јуре километрима деца тражећи коју лепту, и бацајући се стрмоглаво на руке и са руку на ноге, без обзира на прашину и на жегу. Крф има још остатака од талијанштине; ако се то не види по музици, види се по просјачењу. У Италији је просјачење била религиозна установа за васпитање милосрђа. Било је једно доба у Италији кад су калуђери били славни разбојници по друму, а њихова паства просјаци по градовима.

Моја сапутница хтела је по сваку цену да обиђе Илисово Острво и неку кућу пустињакову која се тамо налази. Ја сам успео да је одвратим тек пошто јој обећах да ћу је сутра пре подне одвести у један други манастир где има једна чудотворна икона Богомајке и неколико чудотворних младих калуђера. Икона је заштитница жена које не успевају да имају плода; млади калуђери тако исто. Оне које дођу овамо у манастир, и понове све речи које им говоре ти млади калуђери, допадну се Богу и добију плода. Ни једно поклоњење икони, нити ниједна молитва тих калуђера, нису обмануле. Грчки манастири и грчке молитве славне су, нарочито у погледу потомства, на овом крају света. На свака два или три манастира има по један са иконом Богомајке Зачетнице. Госпођа Холандкиња се много чудила да Немци, који су измислили барут, нису пре тога измислили овакве иконе и овакве калуђере.

Када смо ушли у вртове Ахилеона, дворца несрећне царице и несрећне мајке, среле су нас у поворци, под ниским аркадама, мраморне бисте филозофа и песника који су били њено друштво у тој очајној самоћи, писаца које је она много волела, а можда и читала: од Хомера и Платона до Шекспира. На самој тераси, која је цела обучена у вреже ружа, лежи, у положају капитолског гладијатора, рањени мраморни Ахил, огромно и ружно дело каквог данског вајара. Ахил је окренут према Епиру где се родио, и који лебди данас у усијаним љубичастим маглама. Светло подневно море запљускује обале разбијајући се у сребрне пене. Негде доле на дну вртова има и кип песника Хајнеа, за којег су чули и сви Јевреји овог света.

— Родити се у Минхену, живети на Крфу, и погинути у Женеви, то вреди бити несрећном царицом целог живота — рече наша сапутница, корачајући поред нас у мирису чемпреса и борића у чијим се врховима чуо мали подневни ветар.

Али је имала право говорећи ми на повратку ка вароши: «Нема више смисла путовати по културним градовима Европе. Тамо већ жалостиво личе градови међу собом, као и људи који у њима живе. Нисам мајстор у уметности и немам смисла за појединости. Једва разликујем једну Мурилову Мадону од друге Мурилове Мадоне, или један прозор готске цркве од другог прозора готске цркве; као ни човек из Минхена од човека из Берлина. У основном, један европски музеј има за мене све што има и неки други европски музеј. Ко је дуго живео у Паризу тај нема више ништа ново да види у Европи. У Паризу само недостаје један Турчин с камилом и један Талијан с мајмуном. Париз иначе има све, и још више. После њега остају још само пустиња и фатаморгане за наше блазиране очи...»

Такво је једно мало чудо за блазиране очи и манастир Палео-Кастрица, овде, на једном обронку над морем, ограђен као тврђава, са његовим зидовима пуним бршљана, гуштера и птичјих јата. Манастир је мирисао на тамјан, олеандре и ђубре. Цркви су давале неку простачку раскош иконе са ружним лицима светаца, окованим дивљачки, као и у нас, у грубо сребро. Млади калуђери су нам послуживали смокве и кафу и дуван и вино. Имали су по свему изглед више разбојника него богомољаца. Смејали су се на оно што сами кажу, и чудили се оном што нису ни чули. Нема одиста ни једна друга црква свештеника који су оволико ван живота, овако зарасли у људождерске браде, и овако утонули у непремостиву глупост. Католички су калуђери научници који пишу дубоке књиге, и фабриканти који праве најбољи сир и најлепшу ракију. Они су учитељи морала и добрих манира, професори речитости, и мало треба да буду и учитељи играња. Доминиканци су дали велике политичаре црквене, и Саванаролу и Светог Тому Аквинског који је једна од највећих физиономија хришћанства; а Франњевци су дали Светог Бонавентуру, једног од најинтересантнијих мистика и филозофа. Истина, изгорели су на ватри Ђордана Бруна и осудили на смрт Галилеја, не признавајући њихову науку само зато што су имали своју науку. Ти свештеници прогоне модерни прогрес, али га знају, и често узимају у њему чак и велико учешће. Све чему уче католички свештеници то је живот на овом свету. Паклом плаше али га не тумаче. Код грчких калуђера се говори више о паклу него о Еванђељу. Не постоји учење него обред, ни живот него кајање. И то кајање за нешто што се није ни проживело ни разумело; кајање за грехе туђе више него за своје. Ови се калуђери не држе ни длаком за овај или други свет; живе у молитвама и међусобним тучама. Католички калуђери знају Хорацијеве стихове лепој Лидији, и Катулове лепој Клаудији, и Проперцијеве лепој Цинтији, и понављају их нежније него псалме Цара Давида. За ове грчке калуђере блажени загробни живот почиње онде где свршава њихова безмерна глупост овог света.

Други дан смо опет били на усамљеном мору, пловећи за Атину, где кроз Коринтски Залив стижемо тек сутра дан у вече. Море је било овај пут зелено као маховина. Ово је лепо море хомерског света, море највећег песника и чудотворца којег је дало античко људство. Је ли могуће да је Хомер био одиста савременик људи који су живели с њим заједно? Данте то одиста није био. А да је и Шекспир одиста био савременик оних које је сретао улицама свог Стратфора, зар ти људи не би нешто запамтили и забележили у животу највећег човека свог времена. Противно од онога што се рекло, треба утврдити да нема веће разлике него што је велики песник и друштво његовог доба. Песник је увек једно острво за себе; међу другим људима, он је увек само предходник и гласоноша другог доба. Откривени су гробови у Микени и изнесени златарски радови и оружја, чак и скелети оних које је Хомер опевао у свом Тројанском Епосу. Над тим златарским радовима и на форми оружја види се само египатски утицај. Али коме дугује Хомер своју ненадмашну уметност на којој се не види никакав предак и ничији утицај? Изгледа да је изграђен грчки језик до савршенства пре него што је издана и прва грчка књига! И постигнуто је савршенство хомерске метафоре пре него што је и постало било грчко друштво! У Хомера је све његово, без предака и без последника. И ако је што добио од других рапсода у наследство, морало је бити ситно према његовом епосу очевидно конструисаном као целина већ у самом свом зачетку. — Све је у уметности лакше створити него један језик песников. Хомер и Данте и Шекспир су зато не само писци великих дела него и највећих језика, а то је скоро божанска моћ и мисија међу људима. Зато је Хомер био и први и највећи песник свих векова и свих народа. На овим грчким морима, које је он први опевао, лебди одиста глас тог рапсода као глас Божји на водама.

Ружичасте магле лежале су над Левкадом и Светим Мауром кад је туда наишао наш брод. Крф је остао за нама у фантастичним одблесцима сунца, и у тамно-зеленом и чивитастом привиђењу нечега што је сад лебдело између неба и воде. Некад су ова два острва била исти континент, а доцније су их Коринћани одвојили вештачким прокопом. Једна магловита традиција каже да је овде скочила у море песникиња Сапфа зато што је није волео љубавник Пеан, што изгледа збрка и легенда, и ако је то забележио сâм песник Меандрос, а поновио учени Страбон. На овом месту је умрла и једна српска владарка нашег средњег века, деспотица жена Лазара Бранковића. У даљини се виде обале Акарнаније, на чијим је последњим ивицама, у Коринтском Заливу, стражарио некад Душанов војник, док је други истовремено чувао наше царство под Једренима, а трећи под далматинским Клисом!... Ја сам био срећан да у ову светлост Јонског Мора унесем успомену на сјајну повест о царству моје крви.

Брзо се, у жутилу опала, указа Кефалонија, одакле је Бајрон, највећи песник овог мора после Хомера, отишао у Мисолунги да умре за слободу славног грчког народа. И острво Занте на једном искрсну у сребрним копренама. То је оно острво које је у Мелпомени опевао Херодот као рапсод већма него што га је описао као историчар.

Успомене, то су они бели новци за црне дане. Како ће некад, много доцније, изгледати ово море у мојој успомени! Море виђено у овој младости, и по којем је с вала на вал, пловила моја усхићена душа, као гнездо алкиона. Колико ће бити нежна та далека визија кад остарим, и из очајања одем у Швајцарску, и да као пензионар учим виолину и историју религијâ, живећи са својим књигама, кошима и мачкама; и да у доколици и досади швајцарске земље измишљам какву нову веру или какву нову пушку...

Море је светлело и певало непрестано. Тамно-зелена Јонска Острва ницала су једна за другим, и сретала нас путем, као изгубљене старе галије.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Градови и химере (1930)]]</text>
      <sha1>tatjr30p8ik439e32knhoemid1yjvmv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Градови и химере (1930)/Прво писмо из Швајцарске</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61506</id>
    <revision>
      <id>146706</id>
      <parentid>145732</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:50:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146706</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="67247" sha1="jtxu2nkpbvrccp7mmv02udqbrnae27b" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
|
| Прво писмо из Швајцарске
| [[Градови и химере (1930)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске]]
}}


&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Прво писмо из Швајцарске. &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

{{right|''АЛПИ (Сен-Беатенберг) августа,19**''}}

{{gap}}Овде јутра освићу хитро и вечери закашњавају. Сати пролазе спори и неопажени; време се не даје мерити ничим, јер се овде ништа не догађа. Самоће и тишине алпијске су непроходније него либијске пустаре. Онамо светлост прави чудеса, и један исти предео постаје и нестаје сто пута дневно. Сунце зида градове по небу, тврђаве по облацима, химеричне вртове по земљи, и све је онамо живот и цветање. Овде сви сати пролазе или високо у небу или дубоко под земљом, не остављајући ничег ни у оку, ни у слуху, ни у успомени. Само док човек корача, ствари се крену и пролазе поред њега; задржи ли се на којој стрмени, све се окамени и све занеми. Кончић који веже људску душу за ову земљу, прекине се, и на том месту заболи, и падне кап крви.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тихи кристал глечерâ на Јунгфрау и на Блимлисалпима стоји у самом зениту као сребрн зид између два света. У разређеном ваздуху прође писак птице која се не види; зачује се меланхолично звоњење говеди из долина које се само наслућују. У долини се пружају ланци љубичастих и ваздушастих брегова који наличе на митолошка брда чије легенде више нико не памти. Све изгледа сјајно, али ефемерно, противуречно, ташто. Тамо је тунска равница обасјана зеленом светлошћу, и Тунско Језеро које, као душа, рефлектује сваког тренутка све што се догађа у небу. Све друго око мене је светло и огромно, али све непомично и равнодушно. Тај блиски и стални додир с великим и мирним стварима даје телу неку грубу материалност и живци се разилазе по њему као укочени конци од челика. Не волим алпијску лепоту. Ми утичемо на ствари мењајући њихове форме, али ствари мењају нас својим насилничким утиском. Чини ми се овде да данас већ не желим оно што сам јуче желео свом снагом. Свима мојим жељама видим сада границе, као овом хоризонту; сви моји снови свршавају недалеко од мене као овај путељак што понире у амбис; све моје намере стоје преда мном решене као модри зидови ових планина; ја се овде осећам везан за дрво или прикован за стену.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сваки низ ових брегова изгледа да је стао између нас и нечег бољег и нежнијег. Све је огромно и све хладно; и све је или веома тамно или веома светло. Ти контрасти тиште душу и спутавају мисао. Ако сиђем у долине које су овде тако дубоке, мени се чини да сам утонуо; ако сам на висини брегова, чини ми се да се више нећу умети да вратим кући. Ове невероватне импресије из Алпа избезуме првих дана човека с југа. Осећам да ће ме ове студене тамне ствари изменити из основе. Престаћу бити добар и нежан; омрзнућу музику и стихове; нећу се вратити некој жени коју сам волео, и поћи ћу за другом коју ћу пољубити без љубави. Нећу више умети да се дивим осим оном што је страшно; ни разумети лепоту у којој нема горчине; ни узбудити се за нечим у чему нема одрицања и бола.

{{gap}}Станујем у једном хотелу при брегу обученом у тамну шуму четинара кроз коју су се размилеле стазе и раштркале труле клупе. Ту живи са мном разнолик свет као на каквој транс-атлантичкој лађи. Једна млада Американка с болесним мужем, љубоморним као Полифем, који спава затворених очију али отворених ушију, или затворених ушију али отворених очију. Неколико Руса с титулама, и Француза с црвеним розетама у рупици капута. Неки Немци који међу собом говоре француски да би изгледали отменији и из бољег света. Један је од њих немачки професор, који — као сви немачки професори — пише трећи део ''Фауста''. Још неки стари ермит без народности, и један млади пар који се није ником представио. Једна млада руска генералица с младежом, чији се муж бије по Манџурији. Један наш политичар, партијски мудрац, типичан: сав начелан и сав неучтив; говори с охолошћу као да је први проговорио, и гледа на све сигурно као да је први прогледао; и суди као да је последњи који треба да пресуди; и пошто је с вама говорио четврт сата, изгледа да ће вам сутрадан послати рачун, као лекар или адвокат. Био је у својој земљи и министар, као што је магаре у Јудеји сматрано за пророка. — Затим, један господин с госпођом, и једна госпођа с господином. После један Бугарин с каљачама, и један социалист с баритоном. Најзад један Американац из Канаде, који се тужи да није више могуће путовати по европским земљама, јер су га у Француској држали за немачког шпијона, у Немачкој за француског, у Аустрији за руског, у Русији за свачијег, док није најзад у Италији затворен као шпијон Свете Столице.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рат у Манџурији држи цело друштво у грозници. Траже се брзојавне вести из Париза: извештаји о дисциплини, собраћајним средствима, врстама оружја. Чудна психологија људства које живи у бојовној ватри на хиљаде миља далеко од боја. Сад се кладе на једног генерала у Манџурији као пре неки дан на једног коња у Довиљу или Лоншану, или на једног бика у Ниму или Светом Себастијану.&lt;br /&gt;
{{gap}}Енглези су најчуднији свет по овим алпијским летњим насељима. Поред њих, нарочито поред Енглескиња с луткастим лицем и зачуђеним очима, сви се ми осећамо блазирани и стари. Они се свему чуде и свему смеју. Код Енглеза је смех и радост ствар васпитања и доброг тона; ми се смејемо људима и идејама, а они стварима. Непристојно је ћутати, неуљудно бити тужан, глупо бити замишљен. Енглези се смеју чим вас ослове, не зато што је нешто смешно, него да сусрет учине радосним; на смешно се и не знају да смеју. Спортови их чине да остају увек деца. Ових дана је неки поротни суд у Енглеској осудио на смрт једног пса што је ујео три човека, а варош је тражила касацију пресуде. Смех и радост су без сумње ствари једне више цивилизације и хуманости. Цивилизације, пошто је један научник тражио код дивљака у Перу жену која уме да се насмеје, али је није нашао; а хуманости, јер у Сједињеним Државама америчким пише по дућанима: Смејте се! — Један руски писац каже: треба се чувати човека од чијег осмеха његово лице поружња. Ово је истина. Рђави људи не умеју да се смеју. А од смеха лице постане лепше јер постане радосније. И одиста, ја ћу се овог лета дуго сећати по каламбурима и духовитим доскочицама неколицине Француза, али исто тако, и исто толико пријатно, по здравом и благородном смеху неколицине ових Енглеза који се ни са ким нису упознали целог лета. Енглез је рођени сепаратист. — Енглез се смеје, али је тужан; он је лепо обучен, али је несрећан; он је богат, али је циција; он је паметан, али је мутав; и добар, али индиферентан; и племенит, али несрдачан. Енглез сматра Енглеску, ако не засебном планетом, а оно извесно шестим континентом. Међутим себе сматра првим Европљанином, често пута с пуно разлога. Између једног Енглеза и једног Француза, и у њиховим личним односима, постоји дубоки Ламанш, који се даје пребродити и надлетети, али не даје исушити. Свашта сам на свету видео, али не видех Француза и Енглеза да су били интимни другови. — Највећа разлика међу људима се види по њиховом смеху. Енглези се смеју без повода, а Јапанци се смеју и у најжалоснијим случајевима. Значи да се смех не односи увек на оно што је одиста смешно.&lt;br /&gt;
{{gap}}Европски народи изгледају да имају своја доба живота различна једна од других: Словени су младићи од двадесет година; Немци су мудраци од тридесет; Талијани су комедијаши од четрдесет; Грци љубе и ратују као чиче од педесет; Енглези се чуде и смеју као деца од петнаест. — Треба народе учити да се смеју. Ничим се човек не може толико допасти колико лепим смехом. Жене се најрадије дају људима који умеју да их засмејавају, који све окрећу на смешно, — не зато што оне понижавају цену ствари, него што су рођене епикурејке, и што воле радост живота изнад свега у животу. Од тренутка откад један човек постане за њу појава која носи весеље, она му се сва напушта, као што таквим људима сва деца трче у сусрет и падају у наручја. Смех је знак здравља, али и знак прогреса једног друштва. Најбољи доказ да је смех ствар прогреса људског друштва јесте то што се човек не смеје кад је сâм, него само кад је у друштву, и што смех не постоји међу расама које нису још постале друштвом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али ако многи од нас изгледамо намргођени и заверенички мучаљиви поред Енглеза, исто тако поред Руса изгледамо увек недовољно добри и срдачни. Ја сам руско друштво познао само на страни. Французе сам волео увек свом памећу, али Русе свим срцем. Рус је простодушан као дете, али и компликован као дете. И кад је најкултурнији, он је међу другим неуравнотежен и нешто медвед. То су идеални јунаци и благородни лудаци. Кад се заљуби у Петрограду, оде да прокоцка своје имање у Монтекарлу, и убије се у Гуадарами… Нико није у исто време толико и дете, и човек, и жена: има детињу љубав да живи играјући се свачим на свету; има женски укус за емоције; има мушки бес и снагу да све покуша и увек све рискира. Љубопитство које иде дотле да окуша све, чак и злочин; неосећање вредности свог живота, ни цене своје личне среће. — Њихов тип добричине не постоји нигде другде на свету. Њихова фамилиарност у односима има разлога да буде можда за западњака сасвим несносна. Намећу своју интимност и причају своје породичне ствари. Не остављају ничије раме да га не потапшу. Кад вас не нађе код куће, пријатељ Рус вас чека изваљен на ваш диван или рчући на вашој постељи. Кад се најзад растанете за навек, он продужава још десет година да вам пише писма о свему што је негде видео и чуо, шаље поклоне, ретке књиге, илустроване новине. — Брани идеје које су одавна триумфовале, обара оне које су одавна сахрањене. Никад ведар идеолог него увек мутан утопист. Над сваким од њих изгледа да ледби нешто трагично: као да ће погинути у пожару каквог позоришта, или у судару возова, или се сасушити у неком казамату. Нико нема толико укуса за несрећу и поштовања за сузе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вечери овде имају лепоту која је неразумљива човеку са југа. Мрак се ухвати наједном. Мрак не пада овде само из неба, него извире из земље, покуља из понора, проспе се са грања. Рађање уштапа међу овим бреговима има перипетије читавог једног катаклизма. Све смркне и направи се страшним, као да мора да пропадне пола света да се под Јунгфрау роди нова звезда. Затим уштап изиђе на сасвим другом месту него на оном на којем сте га очекивали, крупан као аждаја. Брзо запали полу неба, и затим остане сам у целом космосу. Ничег другог што би се видело у овим провалијама. Све су ствари поцрнеле једна од друге. — Али док тај месец није изишао, и док је био мрак и по земљи и по небу, глечери Јунгфрау и Блимлисалпа стајали су дуго ватрени и наранчасти у самом зениту. Тако неколико вечерњих сунчаних зракова остане увек заборављено и разливено по ледењацима, и тај призор је можда најчудније и најлепше што има у епопеји алпијског сунца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Шуме под мојим прозорима су дању пуне јастребова. Ноћу се одатле на најмањи шум подигне граја престрављених птица које у безумној врисци и лепршању попадају куд које, или се растуре у небу, или, ослепљене мраком, оборе у какав понор. А одмах затим настане цинична и језива тишина црних алпијских шума, у које изгледа да су се згомилале све сенке овог света. — Не знам зашто и после једног дана често пута дионизијски веселог падне ноћ овако пуна горчине и тегобе. Песници су увек осећали ово насиље алпијске лепоте над душом човековом. Гете је три пута пролазио овуда. Први пут се дивио Алпима, али без уверења, или бар без усхићења, можда чак више престрављен него узбуђен. Други пут је као прави алпинист прошао цео овај бернски Оберланд, и из Женеве ишао на ледењаке у Шамони, по дубоком снегу и мећави, дивећи се више својој снази него алпијском чуду. Трећи пут је био на Сен Готхарду, али не ни као песник, ни као турист, него као минеролог, сав занесен геолошким сенсацијама. Гете је у природи био увек више природњак него песник. ,,Њега нису преиначили високи Алпи, него је он постао други човек тек када је видео стари Рим. — Шатобриан је из Алпа побегао разочаран. — У Шелиевим најлепшим песмама испеваним овој природи осећа се више инспирација са благих рељефа из околине Женеве где је живео, него Алпа куда је само пролазио. — Мицкијевић је овде испевао најтужније стихове своје љубави; нигде му није била печалнија успомена на једну љубљену жену него кад је почео да му се овде по глечарима привиђа њен прогонилачки фантом. — Од стотине песника који су видели Алпе, не знам никог који се у њих заљубио. Овде се живи одиста у страху од мрака, у борби душе с огромним и тешким предметима око себе, у јези од понора, у ужасу од студени на ледењацима, у очајању од магле, у избезумљењу од киша.

Међутим, има један песник који је у Алпе био истински заљубљен, и то какав велики песник: Жан-Жак Русо. Он није волео благе обале женевског језера где се родио, и ако каже да његово срце није никад престајало да их обилази. Он је волео ову природу високих Алпа, сву од самих контраста, поприште земљиних катастрофа, стравични предео у којем нема ничег спиритуалног ни хуманог. Русо је био једини у своме времену који је волео такозвану дивљу природу, усамљену, непорочну, неоскврњену, сакривену од обожавалаца — природу сукоба и вртоглавица. Римљани су волели природу и сваки богаташ је имао, као и цезар, по више летњиковаца. Али то, у основном, није била љубав за пејзаж него за агрикултуру. Они су у природи сами орали и копали, а не ишли да гледају залазак сунца или излазак месеца. Камилус и Цинцинатус су са орања ишли у сенат, а стари Брутус и стари Катон су се бавили воћарством. — У смислу XVIII-ог века идеја о природи била је сва сконцентрисана у лепоту геометријских вртова, као што су их сликали Вато и Патер. То су вртови који одговарају памети а не срцу: линија, поредак, закон, пропорција. Све измерено концем и срезано маказама. Воде у великим басенима, пребројане у литре и узапћене у камене оквире. Зелене катедрале и побусани салони. Нимфе и фауни усађени на свом месту математички прецизном. Версаљ и Шантији, Луј XIV и дука д'Омал, све господство интелектуализирано, и поноситост великог порекла: моћ која је изражена свугде линијама, тачкама и границама према целом свету. — Русо је објављујући лепоту дивље природе био проналазач новог света. Не из његовог урођеног укуса за противуречност и полемику, него одиста из осећања човека у основи примитивног и сенсуалног, Русо је то објавио снагом коју дотле није нико имао, и пробудио један интерес потпуно нов за светску литературу. Ствари у природи гледао је с оним усхићењем пре тога само писац Химне Сунцу, светац из Асизе; и само својевољни пустињак из Воклизе, Петрарка, у своме *De vita solitaria*, претходио је овој екстази писцу *Promenades d'un solitaire*. Русо је само кроз природу познао Бога, осетио љубав за жену, добио смисао за живот. Своју Нову Хелојизу доводи на женевско језеро, али на његов мрачни и дивљи део, код Вевеја, у предео који он сматра за најлепши део света. Не усхићује се ни раскошној околини Париза, ни сјајним лепотама Турене где је живео годинама, него језером Вевеја где је живео свега неколико дана. Хамлет је рекао да је лепо само оно што је страшно; то је рекао затим и Русо, јер је волео само ону природу од које га је хватао мрачан страх. Тако је овај велики мистик — толико упоређиван с Лутером и Калвином — био несумњиво творац данашње мисли, али и творац модерног сенсибилитета. Свој смисао за поредак у друштву носи можда из своје Женеве оног доба, али своје парадоксе о слободи, добио је из своје рано зачете френезије у природи. На страну његова апотеоза природног човека, и теорија о урођеној доброти, и мржња за цивилизацију; то је његова реакција против друштва оног доба које је умирало у собном ваздуху, у салонским конвенцијама, и у социалној неправди и хипокризији. Али његова дубока, искрена, безумна љубав за природу, неоспорно је спасла књижевност од сухог рационализма, и оставила осећање и слободу као извор најдубљих ствари у човеку. Она је дала доцнијим романтичарима читаву велику клавиатуру до тада непознатих унутрашњих вредности. Он је оборио француске друштвене традиције и обновио форме француске мисли. И створио је духовни космополитизам да су га Кант и Гете сматрали својим учитељем, а Бајрон и Валтер Скот својим инспиратором. Као Јулије Цезар, он је створио нове границе и ново царство.

Бог је Алпе створио у пијанству и лудилу; песник Русо их је објавио у једној еротичној екстази. Он је од овог предела, близу којег се родио, и од предела у којем је љубио једну жену, направио завичај пејзажа у књижевности. Он је на женевско језеро довео срце човеково онда кад је оно, исушено и измучено логиком и дијалектиком, дошло било на право беспуће.

Одавде, с једног окомка Сен-Беатенберга, види се у долинама сјајно огледало Тунског језера. Бродови бели и весели секу његову тешку воду од Туна до Интерлакена, али се на њему више ништа не догађа. — На једном крају је Интерлакен, швајцарски Монтекарло, летње место за светске пустолове, старе полигаме, талијанске кесароше, и Јевреје на свадбеном путу. У Интерлакену је увек више жена него људи; овде Сабињанке отимљу Римљане.

Одавде сам једног ведрог јутра кренуо да се пењем на Јунгфрау.

Између тамнозелених масива, једним тамним ходником, иде сребрн пут. Одозго са ледењака долази и један хладан и хучан поток и брзо промиче испод тог пута доле у неко језеро. Пут завршава у Лаутербруну, где чека једна од највећих сенсација које се могу имати на свету: велика падина Јунгфрау која скоро из зенита пада до земље, заслепљујући очи блеском свог сребра, док по земљи стоји просуто цвеће каквог флорентиског пролећа. Ту са једног високог брега руши се у село тежак стуб воде који се у паду сав раствори у водену прашину и ни кап његова не стигне до земље. Ту је на свом другом путовању заноћио Гете и опевао »дух вода« у једној славној песми. Четрдесет година доцније ту је заноћио и Бајрон, који тај исти дух вода помиње у своем *Манфреду*.

Са мном путује једна мала Пољкиња, пријатељица из заједничке клупе на женевском универзитету. Њу прати њена тетка, која пише књигу о привиђењима Свете Катарине из Сијене. Тетку прати један стари и отмени Женевљанин који се каже далеким рођаком Еразма, и који има манију да скупља старе новце, и то једног јединог римског императора, Флориана, о коме нико не зна ништа.

Ако не путујете сами, онда путујте само са женом коју волите. То је једини начин да се све уочи и све добија стоструку цену. Жена остаје увек дете, јер уме да се изненађује. Платон даје ову дефиницију: младост, то је моћи се чудити. — Ово даровито девојче прави целим путем рефлексије које би занимале и једног хришћанског филозофа као и каквог блазираног дендиа. Сваки дан изгледа импресионирана као да је тек тога јутра прогледала. Ништа још није записано на чистим страницама тог младог живота. Блажена душа која још није патила од болова непотребних; ни познала успеха којих се доцније гнуша; ни знала за осећања од којих се најзад црвени; ни за пријатељства којих се после кајемо. Није још ништа познала од свега што постоји. Али нема ничег што не погађа. Са безазленошћу њених шеснаест година помешао се већ коварни инстинкат вечне жене који има стотину очију, стотину ушију, стотину рука, и хоће све да види, све да чује, и свега да се маши. Све је лепо, све сјајно, све ново, све њено; али осећа да има још нешто недогледано, недочувено, неискушано. Њене сиве очи изгледају два мала северна језера пуна рибе, која непрестано светлуца по дну, игра се на површини, бацака у сунцу. За свим још нерешеним и загонетним трче та два широка млада ока, жбирски, разбојнички, с трагањем и мучењем. Њена су изненађења по стотину на дан, и сва напрасна и пуна жестине. Нема ствари која јој не натера млаз крви у телу и мисли. Ништа лепше од њених запиткивања за човека чија сва мудрост није у скептицизму и у *nihil admirare*.

Имао сам само још једног пријатеља који је имао ту драгоцену моћ изненађивања пред свачим. О путу око своје куће могао је испричати колико и Васко де Гама о путу око Африке. Има тих ретких људи који сав свој унутрашњи живот носе у оку. Њихове су очи увек отворене, њима гледају, слушају, осећају, пипају, траже, роне, буше; оне се никад не смирују, и у све се упијају као пијавице. Оне су жедне, гладне, неспокојне, крилате. Једним погледом такав човек опази све пред собом: и поље, и реку у пољу, и мост на реци, и зрачак на води, и ваздух, и муху која је у тај мах пролетела с десна на лево. Све то спази брзо, напречац, халапљиво. Такви људи прате очима сваки покрет до краја његове линије; знају све чега има, у граду, у цркви, у кући, на столу, на човеку. Тако поред обичне гомиле људске, у којој већина иду погурене главе и оборених очију, гледајући или изнад ствари или испод ствари, — ови други, на против, носе цео свет на својим зеницама, и умру тек пошто су све на овој земљи видели и пребројали.

Овај туризам који се види по Алпима, даје лажну илузију о томе да је људство најзад почело да осећа инстински за лепоту у природи. Међутим, истина је само да се у природу иде само лети, у дане беспосличења, за време прибирања нове снаге за обесна уживања у градском животу. Нико не зна да осети дубоко поље осуто цвећем, небо обливено светлошћу, шуме помрчале у сенкама. Нико не види колико једна стаза којом пролазимо сваки дан, изгледа друкчија сваки пут; и да никад једно јутро није слично другом. Нико више не уме пратити живот биљке од њене клице до последње сухе гране, ни одгојити животињу да би познао чар њеног детињства, бес њене младости, снагу њеног плођења. Предају своју земљу у закуп другом да је сами не обделавају у дивљењу и срећи која клија из сваке бразде и пада са сваке гране. Беже од најлепших догађаја на свету: од сунца, од кише, од ветра, од звезда, од магле. Има људи који су видели свега неколико залазака сунца, а још мање који су видели свитање и оргије сунчевог изласка. — Обожавају природу само деца и лудаци; само они говоре с биљкама по путу и с камењем у пољу. На супротној тачки од њих стоје још филозофи и песници, који се још детињски усхићују и лудачки диве свему ономе чему су други окренули леђа. Мржња оног мог пријатеља за тај свет била је крволочна онолико колико је његова љубав за природу била дивљачка. У једној безазленој пантеистичкој екстази узвикнуо ми је једном: »Кад сам видео једну ноћ на Крфу, осетио сам да више не волим своју жену!«

Пењање путем на Јунгфрау, узело је цело преподне.

Мала Пољкиња је имала у покрету главе нечег тичјег, а у кретању тела нечег мачјег; у целом животу физичком, ничег човјечјег. Пољкиње имају једну нарочиту чар коју неће достићи можда ни једна словенска жена. Оне имају сенсуалне покрете Шпањолке, духовиту кокетерију Францускиње, често срце и топлоту Рускиње, носталгију Скандинавке, наивност Енглескиње, и, што је извесно, ничег од Немице. Уз све то, носе нешто од трагичности своје расе: једно неспокојство да увек иду да виде шта је иза брега, да пређу с оне стране реке, да свугде где уђу отворе прозор, и завире под сваку завесу. Францускиња не уме да буде оволико приступачна тузи и сновима, нити је Рускиња икад овако чедно брбљива. Ни једна жена на свету није овако лакома на нове емоције, нити има онолико завођачког у своем гласу, у сваком погледу и свакој речи. Глас јој је млак и подмукао; стисак руке нежан али испитивачки; свако обећање ствар каприца и задње намере. За Рускињу је љубав херојство, а за Пољкињу је љубав интрига. Формула њена за фину љубав: малко перверсије у чедности, али много чедности у перверсији! Свугде пуно стила, укуса, рафинерије; јер жена која није лепа, она је смешна; ако није грациозна, она је вулгарна. Пољкињу омрзнете најзад зато што сте је и одвећ волели; затим је опет заволите, јер сте је пре тога срдачно мрзели, — али тако у бескрајност. — Она не напушта такав плен своје лудости и своје сплетке. Увек држи човека оним ефемерним у својим жељама и детињастим у својим страстима. Она је најженскија од свих жена, и то је најјаче оружје којим иду у бој на мушкост. — На једном путу за Јунгфрау овакви су жене драгоценост, јер су духовите. А духовита жена чини сталан притисак на човеков ум и таленат; никад у друштву духовите жене човек не пада у духовну леност ни телесну лабавост: зато он све боље види и лепше каже него у друштву човека. Он, поред ње, надмаши и већег од себе, чак и себе самог. Обично кажемо онолико колико знамо и како умемо; поред духовите жене кажемо више него што знамо и лепше него што умемо. Само је додир са женом направио француског човека најречитијим и најбодријим од свих људи. Напор да се допадне само духом, он је постигао у том врхунац сјаја; као што се Грк хоће да допадне парама, и у свакој земљи постане први банкар; или као што је лав хтео да се допадне лавици и дошао до своје гриве, а петлић до своје румене кресте.

Никад нећу заборавити ову малу женицу од духа која никад није заборавила да буде и жена од спола, и која је та два елемента својих седамнаест година утапала у једној грацији што беше савршенство оваквог једног алпијског дана. Никад нећу заборавити те веселе вечери на планини, под зеленим сводом, где смо слушали како целокупно небо швајцарских анђела пева за богате Енглезе у Гранденвалду. Али никад нећу више моћи видети сјајну алпијску ноћ а да се не сетим свих оних понора које сам тада видео у њеним широким очима, и ако се сада отвараху као два црна и влажна ноћна цвета.

Од Лаутербруна се пење до Шајдега једним електричним возом. А оданде, иде се пешице до ледењака. Дан је био јасан.

Небо је било нешто млечно, као приморски свод у месецу августу када се Велики Медвед спусти до крова кућа и пролази улицама. Поред нас у даљини лебди један пејзаж Сегантинија. Али непосредно око нас, почиње предео смрти, земља на којој умире и последња клица живота. Једва се зелени ретка трава, ситна као прашина, кроз коју вијуга једна бедна путања што води у ледењаке и у смрт. Пролазе широка и студена платна ветра.

Али оно што пренерази и скамени, то је тешка хука из глечара, хука отопљена снега што у мутним потоцима срља у амбизе који се отварају на сваком кораку. Од њих се пролама цео овај мртви предео. Али се ухо затим навикне и ужасни хук узме облик апсолутне монотоније, која најзад дадне утисак апсолутне тишине. Можда осећање тоталне самоће на овим висинама дадне ово осећање дубоког мира. Изгледало ми је све тихо у том пределу где је све било укочено, јер се овде живи само видом и сва друга чула остану у страви.

Лед ових глечара издалека сјаји као сребрно море; а овде горе је снег таман од прашинасте земље којим су га ветрови засули. Пред овим пределом вечитих катастрофа видик нема краја; један поглед изгледа довољан да обухвати целу нашу планету. Дубоко у долинама испод нас, све је у магли; потоци се обарају сад пред нама у поноре у које је ужас погледати. Моја сапутница, брбљива као ласта, полагано губи у гласу свој тучни акценат. Осећам у својој руци њену ручицу сву залеђену од страха. Њене очи које су се отварале пред свачим у широка сива огледала, тумарају сад расејано. Мала уста која изгледа да су отворена само да кажу да љубе, беху се скупила у мали румени грч, као у врућу кап крви. Жене пред великим догађајима у природи имају потребу да плачу.

На ледењацима нас је ухватио први сутон, а то нисмо ни осетили. Затим се небо није више разанавало. Све се било изгубило једно у другом, и повратак је задавао бриге. Душа се била преситила ових горких лепота, и ми смо позвали вође да нас брзо врате к земљи. Ледени зидови што су висили над провалијама, изгледало је да ће се порушити, ако мрак буде мало тежи, или ветар мало бржи. Страх је долазио од свега што се назирало. Ваљало се бојати да се магле из долина не подигну на путе по висинама и не одвоје нас од свега осталог. Срећом, вече се брзо рашчистило; неколико звезда изиђе из леда; свод се забеле. Месец ће изићи тек после поноћи.

Када смо после два сата силажења једним добрим путем, и без вођа, срели у мраку неког човека, рече нам да смо променили правац и да тај пут силази на Менлихен, где ћемо стићи баш кад буде изишао месец. Сасвим свеједно. У Менлихену има велики шале за преноћиште. То значи ипак провести ноћ на самом хрбату Јунгфрау, што значи једна прича за потомство: за страх оних који су се пели само на црквени торањ, или на дуд у своем дворишту.

Хиљаду слатких катастрофа на том силажењу и бројању корачаји по невидљивом путу, који изгледа да нигде не води него се обрће око себе. Машта отвара бездане и онде где их није било. Мала Пољкиња дрхти на мом длану као смрзло птиче; морам да је загревам својим дахом и својом крвљу. Она је благосиљала добру руску степу и афрички песак; о бродоломима код Добре Наде и Фалкланда говорила као о позоришној представи; и већ носила у џепу огртача једну пету своје ципелице! Остатак друштва ишао је за нама у ноћи или пропао у понорима.

Али, најзад, ноћ у Менлихену била је тиха и блага. Ваздух је био наједном топао, и као да је у њему било мириса јоргована из Женеве и љубичица из Парме. Сва су чула била попустила; њене престрављене сиве очи изгледале су жељне не да виде сунце него да угледају човека. Те пепељасте очи које гледају увек у даљину, замишљено и нешто напрегнуто, као да она гледа кроз маглу да прозре, или успомену да се нечег сети, изгледале су сада малаксале. Само се види како се у тим широким зеницама нешто пали, па гаси, па опет пали, и опет угаси, — лепи, мирни и учестани пламенови који говоре место крви и место речи. Кад се раздани, те ће очи бити налик на мирни морски затон, сав окружен црним чемпресима, у заветрини. — Али је она сад уморна и сурвана. Ови доживљаји, који су направљени од самих чудеса, превазилазе моћ њене упечатљивости. Осећао сам да је имала потребу да је узмем у наручје, и да је тешим, дуго и благо, и да се закунем да је више нећу овако мучити, него да ћемо провести живот само на веранди, и у варошким парковима, и гледати Алпе, заваљени у столице и са догледом у руци.

После уштапа који су те ноћи видели људи на ледењацима, бледог као сабласт, изишло је јутрос сунце, крваво као какво апокалиптичко страшило. Врхови Јунгфрау су се зажарили. Високи пламенови посуктали из земљине утробе, затим се одвојили од земље, па као огњено острво почели да лутају празним небом. Дан ипак неће још потпуно сванути. Борба између светлости и тмине нигде нема овај изглед очајне борбе у природи, овог хватања у коштац свих елемената и свих привиђења. Јер овде не изгледа да се рађа нов дан, него да се из хаоса издваја нов свет. Провала светлости у небу, кроз ове сенке теже од брегова, и ове тишине дубље од свих бездана, траје дуго. Затим, наједном, настаје брзо размицање румених глечера, њихово дизање све више, и протезање све даље. А цео овај покрет висина које изгубе све линије, претворе се у крупне огњене масе, које носи ветар десно и лево. То су свакодневне епопеје светлости ових Алпа који не задивљују него запрепашћују за цео живот. Рађање сунца на Јунгфрау, то је највећи догађај у космосу, и нешто што човекову судбину на земљи учини најбеднијим случајем међу свима стварима. Овде се не дају ни замислити среће и несреће, него само наизменичне мирне катастрофе и мирни триумфи огња и ноћи. Светлости и тмине изгледају једино што постоји, једини живот у времену, једино постојање и нестајање, обнављање и равијање. Све је у гашењу тих свеобимних огњева на Јунгфрау; ван тога ништа није стварност и бивање, него обмана и негација. Сунце, али ово огромно и крваво сунце из пустиње Јунгфрау, то је дефиниција космоса, обест и хармонија елемената, интрига и истина, прва и задња реч лепоте и ужаса. Питагористи су се бацали на земљу пред изласком сунца; то је чинио и Сократ, противник питагористâ.

Три дана доцније гледао сам са својих прозора са Сен-Беатенберга ове брегове на мирном подневном грејању. Изгледало ми је тад да је мој живот наједном пресечен на двоје: пре и после мог дана на глечерима Јунгфрау. Тај дан је био прво пренеражење свих мојих чула, можда почетак извесног нереда у свима мојим мислима. Моја дотадања слутња за невероватно, добила је сад своју потврду и горак печат. Све што сам дотле видео, било је сићушно, тескобно, делимично. Знао сам за лепоте радосне или трагичне, лепоте створене за човечје срце и мисао. Али нисам знао за лепоте којих се ужасавамо јер немају ништа са човеком, јер га оборе и смрве, и јер постоје само за себе; и која су свирепа решења среће или несреће самог космоса. По талијанским равницама или нашим брежуљцима, Бог изгледа музичар и лиричар; овде изгледа непријатељ, судија и убица: јер је овде на сваком кораку замка, бусија, и провалија. Свугде на другом месту нешто живи, дише, пева и цвета; онамо горе на висинама постоји само смрт и лудило.

Јутрос је овде на Сен-Беатенбергу једно благо сунце имало сав блесак прве љубави. Долине око мене изгледале су ми сада мирне и љупке као тихи пејзажи око Сијене или Асизе. Магле су лежале сребрне у понорима. Одоздо звоне недељна звона, можда из каквог сеоца на рубу језера где је пуно јабланова, и где по цео дан иде врева из пчелињака и голубињака. Ово треперење светлости у долинама траје цео један чаробни сат: то је лепа скаска о змајевима сунца који један другог прождиру. Јер магла се најзад у једном часу повуче, и као река улије у дубине земље, или отече у неке даље долине. Недељно јутро на оваквом брегу, то је празник који се не види на људима него на стварима. И оно што је најsitније на земљи, постане видљиво и сонорно, афирмација и снага, воља и песма.

Како се ипак грубо намеће разлика између ове природе и ових швајцарских људи. Мрачни Цвингли, у дане Реформе, када се купило по хришћанским земљама злато за катедралу Светог Петра, показао је поносно и пркосно на беле Алпе и бунтовно узвикнуо да је то једино место где човечанство треба да гледа лице Вечитога на његовом престолу од леда. Швајцарци су одиста остали да гледају лице Божје на његовом престолу од леда, и нису дали новац за божанске престоле од злата, али о тој својој контемплацији нису оставили речи ни у стиху, ни у слици, ни у музици. Никад ни у једном од ових ситних и срећних градова није се родила ни једна уметност, и на овим небеским јеерима није зачета ни једна легенда, ни једно предање. Из ове земље у којој Бог седи тако на престолу од леда, Швајцарци су ишли као најамници у туђе земље и ратовали за ђавола. Њихово је оружје светлило по ходницима и степеницима најодвратнијих краљева и папа; они су гинули по предсобљима чувајући прагове за којима су чињена насиља и вршен блуд. За време Шарла VIII, били су у служби отмичара најхрабрији војници; за време Франсоа I били су најкукавнији — и својом паником проузроковали, код Павије, највећи пораз у француској историји, и одвођење француског краља у мадридску тамницу. Историја швајцарског народа у то доба била је само горка прича о витештву које се продавало за новац. Нечег тако најамничког и служитељског има и данас у његовој судбини. Швајцарска је фатално постала друмска гостионица и једна прикривена мржња за странца избија из сваког додира с њима. Странац није овде ни противник, ни савезник; ни једномишљеник ни разномишљеник; он је муштерија и кирајџија. Никакви осећаји не постоје у том сусрету, него измене хладних речи, недељних рачуна, добро проверене монете. Све је овде срачунато и узакоњено само с обзиром на ситну срећу малог човека, тако да кад одавде гледате на историју, изгледа вам да су велики подвизи само лудачке авантуре, и велике намере само манита пустоловства. За целу епопеју довољна је прича о Телу, једној јабуци и једној стрели.

Срећом, све добро швајцарско није у песмама. Јер Бог, изабравши ову лепу земљу за свој престо, није хтео да људска срећа овде буде у књигама. Швајцарска је остварила идеал највећег унутрашњег спокојства, и тај њен мир, то је њена слава. На сваком углу жандарм, на сваком ћошку фењер, у сваком кварту један пастор, у свакој улици по једна бабица, у свакој породици традиција о једном посланику кантоналном или саветнику муниципалном! Закони на хартији, то су они који ратују против законâ у крви и инстинкту. Да су имали генија, такви би генији ову земљу разорили; овако су ови мали људи успели да направе велике ствари: изградили широке путеве, засадили сјајне вртове, дигли високе палате. Овде је срећа у половиности, осредњости, свакидашњости, ослобођењу од свега што је крупно, расно, духовно, свега што је и стваралачко и рушилачко у људском инстинкту. Једини геније којег је родила ова земља, био је Русо, најпре протеран и уцењен, затим признат и слављен. Да је Русо овде остао, њега би изгорели на гломачи као некад Мигела де Сервет, који је оставио науци закон о циркулацији људске крви. Јер ова земља није никад присвајала за себе амбицију каквог крупног духовног средишта. Кажу да су овде Русо и Волтер били под утицајем средине, и да је француска револуција зачета у Женеви. Међутим француска револуција је дело јакобинизма који је највећи контраст са женевским пуританством и калвинизмом. И када је у Паризу донесена Шарта о Правима Човека, још се у Женеви пушила гломача вештице госпође де Шадроне. — У Швајцарској је идеја о животу увек била уска, сујетна, себична и плашљива. У Реформи, ова се земља обележила само мрачном искључивошћу и верским цинизмом; у цркву је унела што више страха од славе и поезије, и што више неповерења и мржње за човека. Лутер је био песник и витез; Калвин је изгледао апсанџија и исповедник зликоваца. Овде Реформа није дошла као реакција на раскош и разврат Папâ, и као потреба за ослобођењем људске савести, него као реакција на талијански духовни хеленизам и на раскош и блесак у којем је човечанство дотле замишљало свог Бога.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Градови и химере (1930)]]</text>
      <sha1>jtxu2nkpbvrccp7mmv02udqbrnae27b</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Не ли те је жалба...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61532</id>
    <revision>
      <id>146694</id>
      <parentid>145787</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:10:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146694</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1117" sha1="d48bxed310u8uvqc54wq5by02kzdn5p" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Не ли те је жалба за твоја та кућа,
Војводо бре, Бабунски бре?
Моја ми је кућа Бабуна планина,
Дружина бре, комите бре?

Не ли те је жалба за твоја та љуба,
Војводо бре, Бабунски бре!
Моја ми је љуба пушка манлихерка,
Дружина бре, комите бре!

Не ли те је жалба за твоја та сестра,
Војводо бре, Бабунски бре?
Моја ми је сестра оштра на сабља,
Дружина бре, комите бре!

Не ли те је жалба за твоји те деца,
Војводо бре, Бабунски бре?
Моји су ми деца ситни патрони,
Дружина бре, комите бре!

''Забележио и хармонизовао&lt;br /&gt;ВЛАД. Р. ЂОРЂЕВИЋ''
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Споменица Јована С. Бабунског'', 1922(?), страна 3-4.

[[Категорија:Комитске песме]]</text>
      <sha1>d48bxed310u8uvqc54wq5by02kzdn5p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Дан Немачке револуције</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61606</id>
    <revision>
      <id>146714</id>
      <parentid>146404</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T10:23:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146714</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8147" sha1="5pdowz2xb6qgnn1vyvg7xbn5jy6tcyc" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Дан Немачке револуције
| одељак=
| аутор= Јозеф Гебелс
| година=
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}У подне смо седели у Кајзерхофу и чекали. Вођа је био код претседника Рајха. Неописиво узбуђење заустављало нам дах. Између Кајзерхофа и канцеларије Рајха стајала је маса света, ћутала и чекала.&lt;br /&gt;
{{gap}}Шта ће се догодити? Срца су нам се кидала у сумњи и надању, срећи и малодушности. Сувише смо често били разочарани, да би могли неограничено да верујемо у чуда.&lt;br /&gt;
{{gap}}Шеф штаба стоји увек и без прекида на прозору. Посматра излажење из канцеларије Рајха. Тамо мора изаћи Вођа. На лицу ће му се видети, да ли је успео.&lt;br /&gt;
{{gap}}Мучни часови ишчекивања. Напослетку једна кола заокрећу иза угла. Масе кличу и поздрављају. Изгледа да слуте претстојеће велике промене, или мисле да су већ наступиле.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа долази!&lt;br /&gt;
{{gap}}Неколико минута доцније он је у нашој соби. Ништа не говори, али су му очи влажне.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се далеко дошло!&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа је наименован канцеларом. Он је већ положио заклетву у руке претседника Рајха. Велика је одлука пала. Немачка се налази пред својим историским преокретом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми смо сви занемели од узбуђења. Свако стеже Вођи руку, и изгледа, да се наш завет верности наново склапа. Просто је невероватно како је Вођа једноставан у својој величини и како је велики у својој скромности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Напољу урнебесно кличу масе пред Кајзерхофом. Хитлерово наименовање постало је, у међувремену, свима познато. Од хиљаде постале су десет хиљада. Бескрајна река људи слива се у Вилхелмштрасе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми полазимо одмах поново на посао. Рајхстаг је распуштен. То нас је стајало много напора, да приволимо наше колеге у влади. Избори ће се одржати кроз четири недеље. Влада ће се још данас једном прокламацијом обратити немачком народу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одлазим у канцеларију берлинске жупе. И тамо, у свечаној тишини објављујем нов ток догађаја. Сви су потресени и дубоко узбуђени. У овој дворани, у којој смо доживели многа живчана искушења, влада велика тишина — као у цркви.&lt;br /&gt;
{{gap}}Први део борбе за власт лежи иза нас, морамо даље радити да би власт задржали.&lt;br /&gt;
{{gap}}У Кајзерхофу Вођа већ разговара са новим министром војске. Рад владе започиње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Следећи дан пролази као сан. Све изгледа као да је из бајке. Лагано се спушта ноћ на престоницу Рајха.&lt;br /&gt;
{{gap}}Око 7 сати Берлин личи на ускомешани мравињак.&lt;br /&gt;
{{gap}}Почиње бакљада. Бескрајно, без краја, од 7 сати увече до 4 сата изјутра, масе марширају поред канцеларије Рајха. СА- и СС-формације, Хитлерова омладина, грађани, жене, оцеви са децом, чије су ручице испружене према прозору Вође. Влада неописива радост. Неколико метара даље од канцеларије Рајха, стоји на свом прозору претседник Рајха, Хинденбург, усправни лик јунака, достојанствен и окружен мистичним чаром. Штапом удара у под, по такту војних маршева. Стотине и стотине хиљада пролазе равномерним кораком испод прозора.&lt;br /&gt;
{{gap}}То је подизање нације!&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачка се пробудила!&lt;br /&gt;
{{gap}}У спонтаном одушевљењу народ се изјаснио за револуцију Немаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Не да се описати, шта се одиграва у нашим срцима. Могло би се и плакати и смејати се.&lt;br /&gt;
{{gap}}Придолазе све нове масе. Ликују и кличу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пред канцеларијом Рајха на Вилхелмсплацу, седе стотине омладинаца на дрвећу и манифестују у хору Вођи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Његов га народ слави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Први пут, радио преноси једну манифестацију немачког народа. Први пут говоримо преко свих немачких радио-станица. Могу да кажем, да смо бескрајно срећни, а да желимо даље да радимо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Када се дуго после поноћи, поворка приближила своме крају, још је увек десетина хиљада људи стајало пред Канцеларијом Рајха и певала песму Хорста Весела. Кратко говорим масама и завршавам са »Хајл« Хинденбургу и Вођи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Трг се празни. Затварамо прозоре. Око нас је велика тишина. Вођа ми ставља руке на рамена, не рекавши ни једну реч.&lt;br /&gt;
{{gap}}Око три сата враћам се кући.&lt;br /&gt;
{{gap}}Штурмфирер Хан из Шарлотенбурга доноси ми страшну вест: Наш друг Ханс Мајковски, који је синоћ уздигнутог чела марширао пред Вођом, убијен је од комунистичких убица. Заједно са њиме погинуо је и полициски наредник Зауриц.&lt;br /&gt;
{{gap}}У пенушаву чашу радости пада кап отрова. Сада ћемо коначно обрачунати. За месец-два успоставили смо мир и ред у Немачкој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Настао је нови Рајх. Био је крвљу освећен. Четрнаестогодишњи рад крунисан је победом. Ми смо постигли циљ. Немачка револуција почиње.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Српски народ'', 30. јануар 1943. Број 4. Година друга.

{{ЈВ-аутор|Јозеф Гебелс|1945}}</text>
      <sha1>5pdowz2xb6qgnn1vyvg7xbn5jy6tcyc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Изјава Гебелса представницима штампе 21. септемра 1939.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61611</id>
    <revision>
      <id>146715</id>
      <parentid>146416</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T10:24:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146715</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6066" sha1="cjnbrvxxedx1ybfpck5v0vpg5el4dxm" xml:space="preserve">&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Берлин, 21 септембра. — Агенција ДНБ јавља:&lt;br /&gt;
{{gap}}Министар за пропаганду Рајха г. др. Гебелс дао је данас претставницима штампе изјају [''-{sic}-''] у вези са разним вестима које су раширене по иностранству. Г. др. Гебелс говорио је у првом реду поводом вести према којој би Немачки Рајх имао намеру да повреди неутралност Белгије и Холандије. С тим у вези помиње се вест „Јунајтед Преса” у којој се каже да је британско-француски генералштаб донео одлуку да дуж белгијске границе подигне одбранбене објекте како би се спречила могућност немачке инвазије кроз Белгију.&lt;br /&gt;
{{gap}}У вези с тим г. др. Гебелс је изјавио:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Категорички могу да демантујем ове вести. Немачка влада није имала и нема намеру, нити ће имати у будућности намеру да повреди ма на који начин неутралност Белгије и Холандије”.

{{Центар|''Ахен није евакуисан''}}

После тога г. др. Гебелс је изјавио да је спреман да новинарима пружи потребне одговоре и објашњења и по другим питањима, која би му била постављена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Претставници стране штампе упутили су министру г. др. Гебелсу разна питања, на која је г. др. Гебелс дао следећи одговор:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Само се по себи разуме да Немачка не намерава да повреди ни неутралност Луксембурга, ни ма које друге неутралне земље.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Енглеске вести о тобожњем евакуисању Рајнске области, од Ахена до Сарбрикена, због очекиваног француског напада, такође не одговарају истини. Ни Ахен, ни ма који други град Рајнске области нису евакуисани”.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пошто је г. др. Гебелс одговорио на сва питања која су му била постављена, он је, по својој личној иницијативи, демантовао још један низ других нетачних вести, између осталих и вест америчког новинара г. Никербокера, према којој су водеће личности национал-социјализма склонили свој новац по иностраним банкама.

{{Центар|''О енглеској пропаганди''}}

Г. др. Гебелс је рекао на крају:&lt;br /&gt;
{{gap}}„У иностранству се чешће појављују вести у којима се каже да треба очекивати врло озбиљне заплете у Чешко-моравском протекторату и да се такви заплети већ данас могу констатовати. У могућности сам да ове вести демантујем, као измишљене од почетка до краја. Положај у Протекторату је веома миран и што се нас тиче потпуно задовољавајући.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Што се мене тиче, са великим сам задовољством у страној штампи прочитао да сам већ умро, или да сам дао оставку, или да су између чланова немачке владе и мене искрсле несугласице у погледу ратних циљева. Све су то тако смешне, глупе и наивне измишљотине, да на њих уопште не треба ни одговорити. Једино ми остаје да констатујем да енглеска пропаганда данас плива отприлике у истим водама као и године 1914—1918. Можете себи претпоставити да са извесним задовољством посматрам покушаје енглеске владе да преко министарства за пропаганду, које они називају министарство за информације преплаве свет лажним вестима о Немачкој. Ови детињасти покушаји, сасвим природно, не могу нас узнемиравати. Немам никаквог разлога да вести, које се односе на мене, исправљам. Немам разлога да дајем деманти о себи, није потребно да се легитимишем. Могао бих рећи само то да смо ми и на пољу пропаганде отпочели са Енглеском успешну борбу и постигли успехе сличне успесима наше војске у Пољској”.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Види још ==
* [[Јозеф Гебелс]]

== Извор ==
''Политика'', 22. септембар 1939. Бр. 6345. Година -{XIX}-, стр. 3.

{{ЈВ-аутор|Јозеф Гебелс|1945}}</text>
      <sha1>cjnbrvxxedx1ybfpck5v0vpg5el4dxm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Нови Сад</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61619</id>
    <revision>
      <id>146600</id>
      <parentid>146445</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:41:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146600</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1309" sha1="na7svmo46sqir0pgcpqolsowveosatq" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Нови Сад
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1919
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
     Јесен мирна, проткана
Зрацима пролећа минула, снива...
Горе кестени: из пурпурна ткива
Цветови бели се смеју са грана.

     Блиставе воде мирне;
Старе алеје у сјају даљина;
И варош што нагло на прагу долина
Расте, и спушта се реку да дирне.

     Часови к вечери журе;
Као пред капијом вечитог сјаја
Диже се варош на крили’ смираја;
Топе се круте и сиве контуре.

     Магла у сунцу изгара;
Пламти; а златни још слухте кестени
Где куца у овој младој јесени
Срце једнога пролећа стара.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 279-280.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}

[[Категорија:Аница Савић Ребац]]</text>
      <sha1>na7svmo46sqir0pgcpqolsowveosatq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Аница Савић Ребац</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61620</id>
    <revision>
      <id>146599</id>
      <parentid>146507</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:41:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Књижевни прикази и белешке */</comment>
      <origin>146599</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1062" sha1="5l4nkhulv5ejt7bro2a6mdhimqsg4cs" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Аница
| презиме = Савић Ребац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1953
| опис = '''Аница Савић Ребац'''  била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду.
| слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Аница Савић Ребац
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Нови Сад]] (1904)
* [[Maris Stella]] (1922)
* [[Тосканска елегија]] (1922)

== Проза ==
=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Песник Царских Сонета]] (1924)

[[Категорија:Аница Савић Ребац| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>5l4nkhulv5ejt7bro2a6mdhimqsg4cs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Крај револуције</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61626</id>
    <revision>
      <id>146586</id>
      <parentid>146533</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:30:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146586</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1407" sha1="191hzbxddrwcpby3rdkvqzeij0ebcpf" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Крај револуције
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1919
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''КРАЈ РЕВОЛУЦИЈЕ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Он глад носи, као камен
У жилавој, мркој руци.
И погледом мрачним стреља
Је л’ догор’о стари пламен
Небесних непријатеља,
Јесу л’ први већ тренуци...
     Он глад носи као птиче,
     У свом меком загрљају —
     Вечито је он приправан.
     Сунца су на издисају,
     И очајно небо кличе,
     И настаје сумрак таван.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Москва.''

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 260-261.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Српска авангардна поезија]]</text>
      <sha1>191hzbxddrwcpby3rdkvqzeij0ebcpf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146591</id>
      <parentid>146586</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:35:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146591</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1481" sha1="6nxprwdzu8ghub2bze0s0fj194ojl89" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Крај револуције
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1919
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''КРАЈ РЕВОЛУЦИЈЕ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Он глад носи, као камен
У жилавој, мркој руци.
И погледом мрачним стреља
Је л’ догор’о стари пламен
Небесних непријатеља,
Јесу л’ први већ тренуци...
     Он глад носи као птиче,
     У свом меком загрљају —
     Вечито је он приправан.
     Сунца су на издисају,
     И очајно небо кличе,
     И настаје сумрак таван.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Москва.''

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 260-261.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]
[[Категорија:Песме Станислава Винавера]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Српска авангардна поезија]]</text>
      <sha1>6nxprwdzu8ghub2bze0s0fj194ojl89</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Финале (Винавер)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61627</id>
    <revision>
      <id>146585</id>
      <parentid>146535</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:30:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146585</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1095" sha1="niz9cpc7xud04bj3cky0aublhqdvtsp" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Финале
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1919
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''ФИНАЛЕ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
После свију болних снова,
И злокобних светлуцања,
Првим својим благословом,
Првом речју свог муцања,
Првом, мутном мишљу новом
Благосиљам свет духова.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Москва.''

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 261.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Српска авангардна поезија]]</text>
      <sha1>niz9cpc7xud04bj3cky0aublhqdvtsp</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146590</id>
      <parentid>146585</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:35:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146590</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1169" sha1="rl9jy6nifp56idelyoq8twxt5qjul5a" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Финале
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1919
| белешке=
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''ФИНАЛЕ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
После свију болних снова,
И злокобних светлуцања,
Првим својим благословом,
Првом речју свог муцања,
Првом, мутном мишљу новом
Благосиљам свет духова.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Москва.''

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 261.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]
[[Категорија:Песме Станислава Винавера]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Српска авангардна поезија]]</text>
      <sha1>rl9jy6nifp56idelyoq8twxt5qjul5a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Река (Винавер)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61628</id>
    <revision>
      <id>146584</id>
      <parentid>146534</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:29:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146584</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1342" sha1="tgj7uwne0zi9gy94y4abu9z187gliv2" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Река
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1919
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''РЕКА'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Све што држи, што окива,
Све што веже, и спречава,
Све се испред свега пречи.
Где су дивне, старе речи...
Без покрета ми смо живи,
Ми не мамо знака права.

     Пониремо, кроз видове
У дубока земље недра
Као неке црне воде.
Хоће л’ доћи снаге нове
И кроз мирне, древне своде,
Хоће л’ тећи река ведра?...
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Москва.''

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 261.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Српска авангардна поезија]]</text>
      <sha1>tgj7uwne0zi9gy94y4abu9z187gliv2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146589</id>
      <parentid>146584</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:34:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146589</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1416" sha1="mjbhef39twra9b72y8yk04h1j4hy39j" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Река
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1919
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''РЕКА'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Све што држи, што окива,
Све што веже, и спречава,
Све се испред свега пречи.
Где су дивне, старе речи...
Без покрета ми смо живи,
Ми не мамо знака права.

     Пониремо, кроз видове
У дубока земље недра
Као неке црне воде.
Хоће л’ доћи снаге нове
И кроз мирне, древне своде,
Хоће л’ тећи река ведра?...
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Москва.''

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 261.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]
[[Категорија:Песме Станислава Винавера]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Српска авангардна поезија]]</text>
      <sha1>mjbhef39twra9b72y8yk04h1j4hy39j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Maris Stella</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61629</id>
    <revision>
      <id>146601</id>
      <parentid>146477</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:42:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146601</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4162" sha1="fsimub1wtov9ngolh9tdbr0tunmzkdh" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Maris Stella
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1922
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
-{MARIS STELLA}-.
                                УРОШУ ПРЕДИЋУ.
Смарагдни тихи дан из срца океана
Сам још у сумраку сја кроз улице венецианске;
А у дну зелена бескраја где увире бледа лагуна,
У нов смирај сунца се купи бакар и пурпур једрила,
И гори као мак кроз поља мајска.
Прелива се, лебди град као визија, као звезда:
Небесне неме лепоте кап коју чежњом бескрајном
Привукоше кругови морски са небесних вечних колута,
Стан где окружена свагда песмом најслађе тишине
Сијаш из тајне дубоке,
Ти што се радујеш, блага,
Топлом, руменом одсеву воска, и мирису саћа,
Као Деметра мајка побожним светим пчелама.
Да, као златно саће, препуно меда мирисна,
Трепте мозаици храма у вечној лепоти цветној,
Звездан расипљу сјај тајанствен, и пуне апсиде
Зрацима спорим, несталниме, и топлом, позлаћеном тамом.
Али доброта се твоја окреће онамо где дишу
Маглени, светло сиви, далеки рубови мора;
Слушаш, кроз ваздух без крета, најудаљеније буре,
Што брује к’о морски одјеци у сплету вијугаве шкољке
Тихо над мраморним кутом драгоцена трга, и кејом,
Где се, к’о небесна тамјана дим, сад дижу око твога лика
Позни облаци вечерњи, са бојом јоргована.
И град се већ губи полако у сене и зрачне одјеке,
Лелуја се преда мном тама.
Но шумна ме не плаши ноћ дубока, ни необуздани
Ветар што сеје беле цветове пене по мору:
Сад знам да у свакоме трену
Лебдиш над мрачним кутом душе где молитве снују,
К’о звезда у дну видика над водама препуним тајне;
Знам: кад се прену у бури, и лет им са вихором расте,
Као албатросу, рониш и ти тад из истих дубина:
Левкотеа с велом спасења; знам: кад се стиша даљина,
Чека дар борбе и буре, Наусикаа вечних обала;
Привучена душењом чежњом са сферних далеких колута
Блиста усамљена кап небесне неме доброте.

&lt;nowiki&gt;*&lt;/nowiki&gt;

Спасе што ничеш из беде! Светлости што ничеш из таме!
О, чуј сад и мене! — Ја ништа,
Ништа пред тобом немам до колена оба свијена,
И молитву срца у грчу.
Ја вере немам ни као горушичино зрно;
Ја вере и не желим! Но моја те колена моле,
Моли те грч мога срца:
Отлони црну буру, једина звездо мора!
Смилуј се, мајко света, грозници мојих мисли.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1922. ''Српски књижевни гласник'', књига шеста, стр. 106-107.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}

[[Категорија:Аница Савић Ребац]]</text>
      <sha1>fsimub1wtov9ngolh9tdbr0tunmzkdh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Спасење</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61630</id>
    <revision>
      <id>146583</id>
      <parentid>146536</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:27:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146583</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1876" sha1="2ij7vsigebipy63avlncm6vtfzhto8m" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Спасење
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1922
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+3&quot;&gt;'''спасење'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

''&lt;poem&gt;
Најзад су саграђене палате.
На њима се сунчају сад
Не они, којих рад
Лукови се извише у звук
Звукови се умудрише у лук.
Не.
Већ неке звездане ћивтице
Зване „васељенске ћивтице”.

Али за кога је, чак и ту
Соната -{opus}- 111
Чија је пригушеност злата
У злату палата?
Да — за ћивтице.

Јер кад зазвони
Зашуми звон
Очајних заноса
Луд,
Горчином мислених наноса
Ни од куд, од свукуд,
И кад сви спомени језовити
Полете стреловити
У хаос видовити —

Да,
Тада се ове ћивтице
Као људи духовити
Одмарају у маглено-леном.
          Па се теше, па се смеше
          Па се лече, слатко трују
          Исцељују, својим пленом —
          Бетовеном…
&lt;/poem&gt;''
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Путеви'', фебруар 1922. Бр 2. Стр. 25.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Српска авангардна поезија]]</text>
      <sha1>2ij7vsigebipy63avlncm6vtfzhto8m</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146588</id>
      <parentid>146583</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:34:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146588</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1950" sha1="rkj7inv06prmqyrw9pxr5kxgt39wwbs" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Спасење
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1922
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+3&quot;&gt;'''спасење'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

''&lt;poem&gt;
Најзад су саграђене палате.
На њима се сунчају сад
Не они, којих рад
Лукови се извише у звук
Звукови се умудрише у лук.
Не.
Већ неке звездане ћивтице
Зване „васељенске ћивтице”.

Али за кога је, чак и ту
Соната -{opus}- 111
Чија је пригушеност злата
У злату палата?
Да — за ћивтице.

Јер кад зазвони
Зашуми звон
Очајних заноса
Луд,
Горчином мислених наноса
Ни од куд, од свукуд,
И кад сви спомени језовити
Полете стреловити
У хаос видовити —

Да,
Тада се ове ћивтице
Као људи духовити
Одмарају у маглено-леном.
          Па се теше, па се смеше
          Па се лече, слатко трују
          Исцељују, својим пленом —
          Бетовеном…
&lt;/poem&gt;''
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Путеви'', фебруар 1922. Бр 2. Стр. 25.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]
[[Категорија:Песме Станислава Винавера]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Српска авангардна поезија]]</text>
      <sha1>rkj7inv06prmqyrw9pxr5kxgt39wwbs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песник Царских Сонета</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61633</id>
    <revision>
      <id>146603</id>
      <parentid>146480</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:42:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146603</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="9353" sha1="du87fqemqc69p86cqcg2ejnm0z8k9zp" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Песник Царских Сонета
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1924
| белешке=Види још: [[Јован Дучић]]
}}

Песник Царских Сонета
Дучић је необично интересантан песнички феномен, репрезентативан за уметника у кога су све особине расе, све тенденције духа транспоноване у сферу чисто естетичких вредности. Чудесно је како он цео свој унутарњи живот транспонује у сферу лепоте, како се у њу без остатка уливају струје његових најдубљих осећања, еротских и космичких. Његова је поезија ради тога једнострана, а ипак се мора признати да је «пуна сунца као чаша вина». И саме етичке особине наше расе транспоноване су у њој у естетичке, и зато нема у њој празнине. Та поезија која говори једино и искључиво језиком лепоте, којој је лепота свеосећање и уместо религије, — она је најбољи одговор онима који говоре о празној формалној лепоти. Празна формална лепота уопште не постоји, то није лепота; уметничког значаја има једино транспоновање душевних садржаја у сферу сензуалне лепоте. А ретко где је то транспоновање извршено тако интегрално као у Дучића. Просрани домен његове душе може ради тога некима изгледати узак, али величина његовог дела потиче из те сталне, непромењиве централне тенденције његове душе.

У првом реду његова космичка еротика. Већ и сам његов љубаван доживљај је такове врсте да је погодан да одмах постане уметничким. Дучић не доживљава своје осећање много непосредно, али их доживљава одмах као песме, — а то је свакако особина велика уметника. У његовој се души, изгледа, сместа поклапа срдачни доживљај са уметничким, осећај са сликом. А то је могуће стога што Дучић није песник јединствене велике страсти која испуњава цео живот, но оног много компликованијег осећања које се раздроби у многе љубави а ипак остаје једно, — према Шелејевом стиху:

-{Love is like understanding that growsbright&lt;br /&gt;Gazing on many things.}-

Дучић је песник тих привидно пролазних, у ствари врло дубоких осећања. Њихово је трајање у правој дубини наше душе, у меморији. Као што без меморије нема интелектуалног живота, тако нема ни сентименталног. Што је богатија сентиментална меморија, богатији је и љубавни живот. Љубавни песник Дучић је песник меморије љубави. Он будно чува сва блага која је икада примио, он не губи из вида вијугави хоризонт своје душе, перспективе својих давних љубави.

Од прошлости је душа начињена и зато нема пролазности. Ја не знам песника који је болније и слађе опевао посмртни живот старе љубави у новој, и отисак вечности у пролазности љубави, но што је то учинио Дучић у ''Мирној песми'' и у ''Тренуцима.'' То је замишљена слатка мудрост срца које додуше не гори највишим пламеном али ни не зна за нагла гашења, које је неисцрпно баш због свог сталног и благог трошења.

Но иако је Дучићева еротика непрекидно таласање осећања, она не улази у космос као јединствен сан. То бива једино тада кад се из љубавне меморије рађа стално само једна иста љубав. Кад јединствен сан и занос потпуне преданости улазе у космос, они га формирају према својој слици. Они су створили најграндниознију космичку еротику Дантеову. Данте као уметник привлачи и претвара цео свет у своју личност (Гундолф): исто тако претвара читави космос у своју љубав. У Дучића је то посве друкчије. Иако је еротика меморије, његова еротика није еротика сна, но најрафинованијег живота, где се чак и чула етеризирају. Она је додуше део његовог «сна о бескрајном», његовог свеосећања, али не као љубавни сан но као естетски доживљај; она улази у космос већ транспонована у сферу лепоте. Значај његове космичке еротике је естетски, не сентименталан ни трансценденталан. Лепота је за њега спона између љубави и бескраја. Јер као и љубав, осећа он и космос кроз медијум лепоте. Његов је космос видљиви космос, простор, естетски доживљај, највише потенцирање чулне лепоте: слика у његовој уметничкој експресији. Његов «сан о бескрајном» је управо сан о бескрају лепоте. Зато витез у песми За звездама пролази мимо острво љубави у тежњи за новом, бескрајном лепотом. Љубав која није захватила бескрај душе није захватила ни бескрај лепоте. Чисто сентиментално изражено је то у стиховима:

Срећа коју имам уништава сада
Бесконачну другу срећу коју желим.

Као чисто естетски доживљај у космосу опевана је љубав на пр. у песми ''Очи'', где се фигуре колутају у бескрајној спирали, као сферни кругови, као људски поглед.

Но како Дучићева еротика не захвата космос као јединствен сан, она и није вршак његове космиске лирике. Тај су вршак песме ''Сутон, Номади, Крила,'' јединствене стога што изражавају најбезграничнији осећај, чежњу за бескрајем, у границама једне чудне пластике израза. Ту говоре само централна врела његове инспирације, сан о бескрају и опијеност лепотом. Сам његов израз достиже вршак пластике и сензуално кондензоване лепоте. Стихова као што је овај:

Убрисаћу с уста мучну кап горчине…

ја сам налазила само још у енглеског песника Китса. Пројицирајући у космос своје чисто естетичко мерило и сензуалну пластику своје експресије, Дучић је ступио међу проналазаче нових лепота.

Аница Савић—Ребац.

== Види још ==
* [[Јован Дучић]]

== Извор ==
''Време'', 26. април 1924. Стр. 24.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}

[[Категорија:Аница Савић Ребац]]</text>
      <sha1>du87fqemqc69p86cqcg2ejnm0z8k9zp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тосканска елегија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61634</id>
    <revision>
      <id>146602</id>
      <parentid>146508</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:42:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146602</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4299" sha1="1hlzvweisl28locpdpmyknk78g8hgo5" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Тосканска елегија
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1922
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
ТОСКАНСКА ЕЛЕГИЈА.

У СПОМЕН ШЕЛИА.

У јуну, жетва липâ и љиљанâ,
Уз тихе звуке сунчаних српова,
Разлива се из поља и вртова
У врели смирај овог златног дана,
И плави, задњим струјама сунчаним,
Прозрачни мрак по улицама саним,
Где још мирише душа снова старих,
Док све у прошлост увире утварну,
У недоглед, онамо где у жарну
Дну вечери ципреса низ стражари
     У оклопу бакарну.

Ал овде где се с густих старих круна
Мирисни златни мед у праху слива,
Вечерњи сан у хладу липа снива
Претопла срећа фјорентинског јуна.
Већ спава дô где теку вали журни
Ко сребрн млаз у положеној урни,
И само блиста тамо, преко пута,
Над кулама и кубетима Града,
Тераса где дуж белих балистрада
Ко злато сјају леје цвећа жута,
     И гасну изненада.

Лелујају се већ сени љубавне,
Тосканским слатким сутоном се крећу,
У мрачне мину вртове где срећу
Шапат и дах и шушањ среће давне.
Но прво као једва видна сена,
Ко тиха бледа мисао скривена,
Жалост сахрањена у огњу дневну,
Па јаснији, ко из далека мòла
Мелодије сласти јасан акорд бола,
Кроз задње копрене сунчане севну
Месец из ореола.

И мисао на Њега који беше
Лепотâ свију негда душа пламна
Обузима сав понор неба тамна,
И срећни Град у ком се баште смеше
Ко љиљан откинут у дољи лежи.
Но моја туга несавладна бежи,
На реку пада с месечним сузама,
И с валима што кроз даљине јече,
Крај хумки где ципресе мале клече,
Кроз брда где се тешка свила тама
     С јецањем к мору тече.

Арно и Серкијо, две болне реке!
Са жала пешчана, далека, сива,
Где шума стабла горостасних слива
Мирисне своје дуге игле меке,
У море ви најгорче увирете,
И као недогледне струне сете
Јецате кроз дубоки понор мрачни;
Месечних река плач дубину буди,
И шум тајанствен заспао у студи,
Потонулих песама бесконачни
     Дрхтај кроз море блуди.

Из отворена ноћна неба роне
Трептања неизречна у дубину
И сребрне месечне магле плину,
Најдаљи стиже сјај из васионе:
По расцветаним стазама Бескраја
Његова душа силази из сјаја
У тешку чежњиву дубину жедну,
И море у блистању непрегледну
Сад пева као тисућ виолина;
Таласи звонки путују етиром,
У звуцима небеса дрхћу широм,
Музика душе његове једина
     Трепери још Свемиром.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. октобар 1922. Књига -{VII}-, бр. 3. Стр. 181.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}

[[Категорија:Аница Савић Ребац]]</text>
      <sha1>1hlzvweisl28locpdpmyknk78g8hgo5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Дон Кихот (Винавер)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61635</id>
    <revision>
      <id>146587</id>
      <parentid>146532</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:33:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146587</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3770" sha1="rq84cnx5yuou6qqhg0uul8dp9gwyv5e" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Дон Кихот
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1909
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;ДОН КИХОТ.&lt;/font&gt;&lt;ref&gt;Један ћифта написао је ову песмицу, а други један његов музикалан пријатељ измислио је арију, те се тако сад ова песма на свима ћифтинским поселима пева.&lt;/ref&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Знате је, што да вам причам…
     Ко њу не зна?
Колико је лица смехом она искривила;
Ко не познаје ту смешну причу!
     Смејте се!
Човечанство је хтео да поправи!
Не ваља му човечанство, не ваља свет!
Он би га ваљда могао бољег створити!
          Он!…
     Хтео је правде.
     Као да правде у свету нема!…
Није бољег занимања имао већ је вечито
     викао о врлини!
К’о да ми немамо врлине.
     Он ће да је поправи!
     Он, да он!…
И нико се није нашао други већ он!
Немамо поштења, свет часности нема!
     Он ће му је дати!
И он се само нађе док ћуте паметни људи!
Љубави, чисте љубави је хтео,
А каква је наша љубав?
     Није хтео ропства.
А зар ми нисло слободни?
Та слободни смо, гуши нас већ та прекомерна.
                                                       слобода!
И он се једини нађе да нам о томе прича!
Бранио је „нејач и слабе”.
Као да код нас и има баш таквих несрећника!
У овом праведном, добром свету,
У овом истинољубивом свету,
У овом веселом свету.
Па зар ми нисмо праведни, добри, поштени?
Ко нам каже до нисмо?…
     Он!?!!
А од куд нешто зна та луда?…
     Та настрана будала…
     Што се меша?
Што не гледа своја посла?..
У овом преведеном свету…
У овом истинољубивом свету…
     У овом добром свету…
Што се нађе, од куд се нађе једино он,
     Он!…
Да ремети општу хармонију
     Да напада нас поштене
     Добре, праведне људе..
     Ко га позва?
Смејте му се, смејте се лудом човеку,
     Исмејте занесењака,
Нека вам се искриви лице, па се
Затресте од дивљег смеха
     Вичите гласно, сложно,
     Вичите:
     Дон Кихот! Дон Кихот!
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Напомене ==
{{референце}}

== Извор ==
1909. ''Српски књижевни гласник'', стр. 895.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Српска авангардна поезија]]</text>
      <sha1>rq84cnx5yuou6qqhg0uul8dp9gwyv5e</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146592</id>
      <parentid>146587</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:35:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146592</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3844" sha1="m2dgxplwe7w97wtg39b3gd21ye3pgen" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Дон Кихот
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1909
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;ДОН КИХОТ.&lt;/font&gt;&lt;ref&gt;Један ћифта написао је ову песмицу, а други један његов музикалан пријатељ измислио је арију, те се тако сад ова песма на свима ћифтинским поселима пева.&lt;/ref&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Знате је, што да вам причам…
     Ко њу не зна?
Колико је лица смехом она искривила;
Ко не познаје ту смешну причу!
     Смејте се!
Човечанство је хтео да поправи!
Не ваља му човечанство, не ваља свет!
Он би га ваљда могао бољег створити!
          Он!…
     Хтео је правде.
     Као да правде у свету нема!…
Није бољег занимања имао већ је вечито
     викао о врлини!
К’о да ми немамо врлине.
     Он ће да је поправи!
     Он, да он!…
И нико се није нашао други већ он!
Немамо поштења, свет часности нема!
     Он ће му је дати!
И он се само нађе док ћуте паметни људи!
Љубави, чисте љубави је хтео,
А каква је наша љубав?
     Није хтео ропства.
А зар ми нисло слободни?
Та слободни смо, гуши нас већ та прекомерна.
                                                       слобода!
И он се једини нађе да нам о томе прича!
Бранио је „нејач и слабе”.
Као да код нас и има баш таквих несрећника!
У овом праведном, добром свету,
У овом истинољубивом свету,
У овом веселом свету.
Па зар ми нисмо праведни, добри, поштени?
Ко нам каже до нисмо?…
     Он!?!!
А од куд нешто зна та луда?…
     Та настрана будала…
     Што се меша?
Што не гледа своја посла?..
У овом преведеном свету…
У овом истинољубивом свету…
     У овом добром свету…
Што се нађе, од куд се нађе једино он,
     Он!…
Да ремети општу хармонију
     Да напада нас поштене
     Добре, праведне људе..
     Ко га позва?
Смејте му се, смејте се лудом човеку,
     Исмејте занесењака,
Нека вам се искриви лице, па се
Затресте од дивљег смеха
     Вичите гласно, сложно,
     Вичите:
     Дон Кихот! Дон Кихот!
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Напомене ==
{{референце}}

== Извор ==
1909. ''Српски књижевни гласник'', стр. 895.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]
[[Категорија:Песме Станислава Винавера]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Српска авангардна поезија]]</text>
      <sha1>m2dgxplwe7w97wtg39b3gd21ye3pgen</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>.ДАНТЕ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61638</id>
    <revision>
      <id>146580</id>
      <parentid>146544</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T12:55:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146580</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5495" sha1="5b2cuodohdk7fab0v9xp1cfy7e44b7l" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= .ДАНТЕ
| одељак=
| аутор= Станислав Винавер
| година= 1922
| белешке=''(Напомена: текст није проверен и усклађен са извором)''
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;'''.ДАНТЕ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;center&gt;'''ДУХ СУПТИЛНОСТИ!&lt;br /&gt;СРЕДЊИ ЈЕ ВЕК КРАТКО ТРАЈАО!&lt;br /&gt;ЗАМКА ЗА ВАРОШИ!&lt;br /&gt;ВЕЛИКИ ЗЛОЧИНАЦ!&lt;br /&gt;СПАС ОД ОСВЕТЕ!'''&lt;/center&gt;

{{gap}}Торњеви Светога Марка, катедрале Штрасбурга, Ремса, цветају над пустињама људских мравињака и над љубичастим морима музике, планино - вода и чекања.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер то је ипак све.&lt;br /&gt;
{{gap}}Дух зрикаваца, зеленог и мудрог Почетинарја, тек никлих поветараца, старих виолина, Андерсена на кинеском паравану, флаута од магле и Вагнера, тражи кроз све суптилније складове: за себе, од себе, оштри и звучно извијени у паукову нит, метални конац остварења, — ''да све, што је икад прошло кроз живот прође и кроз иглене уши последњега смисла.''&lt;br /&gt;
{{gap}}Све ће да процвета, све ће танким да концем прозвучи и прође. Све постаје вапај суптилности, али вапај Ноћи и кроз Ноћ за Ноћ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је мало трајао Средњи Век, Век мрачнога зрења, Век сазревања у утроби хаоса.&lt;br /&gt;
{{gap}}И усред светлости данас, светлости, мора да падне опет он — ''да ли сад Нови Средњи Век или само непроницави мрак помрачења'' — да би се изједначио рђаво остварени ритам плима ноћи и дана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако се мало ствари згуснуло, суштина, ноћно; из историје која лебди над нама и не остварује нам се над нама.&lt;br /&gt;
{{gap}}У нашем Средњем Веку, краткотрајном и горком, ми смо само једну једину, малену ноћну струју, тако мален тамно сребрн поток „греха и откупљења“, који је из висина случајно се наднео као ореол, успели једно да удахнемо, болно њим да се опијемо, да га упијемо у још неосмислене новодозвучене старовавилонске сумраке симбола од сто спратова, и неречено таласаве брежуљке и смејуљке усплахирених обруча градова, и сетних села који не свићу у планини и певању петлова.&lt;br /&gt;
{{gap}}А на супрот овој тежњи, тежњи, одласка, очајних суптилности:
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;poem&gt;
Груба, бунтовна чежња
Али чежња дана и по дану
И с тога ипак не груба
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

&lt;center&gt;Ч  Е  Ж  Њ  А:&lt;/center&gt;

&lt;div style=&quot;width:22em; margin-left:auto;&quot;&gt;&lt;poem&gt;Пијаних барова,
вртећих аеродрома,
модрих кафана
(од столова тешких)
грдних воденица нација
(са жрвњима гробова)&lt;/poem&gt;&lt;/div&gt;

{{gap}}покушава да исплете ''ЗАМКУ'', и зароби неслућене голубе вароши, и поведе их као тице Историје, у поводу.&lt;br /&gt;
{{gap}}И крила њихова, крила Нове Историје, искити алемима Шелејевих призива, и шарама Стравинскове Музике.&lt;br /&gt;
{{gap}}Призива: за добра пута.
Музике: од урока.&lt;br /&gt;
{{gap}}Урока: од земаљске прошлости. — Да не падне, да не би пала осветничка Ноћ.&lt;br /&gt;
{{gap}}Осветничка: Јер је Волшебник звезданих мађија, Данте, некада, у сред ноћи, и у времену ноћи дочарао пре времена, плахим пркосом стихова што друкчије звоне, дочарао за аветске ведрине на поноћном небу, подбулу сабласт дана, дана пре његова рођења, пре његове вечности.

&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;'''Станислав Винавер'''&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Путеви'', фебруар 1922. Бр 2. Стр. 25.

{{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}}

[[Категорија:Станислав Винавер]]</text>
      <sha1>5b2cuodohdk7fab0v9xp1cfy7e44b7l</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Песме Станислава Винавера</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61641</id>
    <revision>
      <id>146593</id>
      <timestamp>2026-09-25T14:36:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Српска уметничка поезија]]</comment>
      <origin>146593</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="71" sha1="fd48lwiji9jteayjwynuna5o0x2guiw" xml:space="preserve">[[Категорија:Српска уметничка поезија]]</text>
      <sha1>fd48lwiji9jteayjwynuna5o0x2guiw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146594</id>
      <parentid>146593</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:36:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146594</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="143" sha1="71ya1w4jn6vj2i3e5kjsww5xjftxow6" xml:space="preserve">[[Категорија:Дела Станислава Винавера]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]</text>
      <sha1>71ya1w4jn6vj2i3e5kjsww5xjftxow6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Дела Станислава Винавера</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61642</id>
    <revision>
      <id>146595</id>
      <timestamp>2026-09-25T14:37:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Станислав Винавер]]</comment>
      <origin>146595</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="58" sha1="qghv1bulkq08mc81ti1izfahj8qxxtp" xml:space="preserve">[[Категорија:Станислав Винавер]]</text>
      <sha1>qghv1bulkq08mc81ti1izfahj8qxxtp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Аница Савић Ребац</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61643</id>
    <revision>
      <id>146605</id>
      <timestamp>2026-09-25T14:44:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Википедија|Аница Савић Ребац}}  [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]]</comment>
      <origin>146605</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="170" sha1="3uafkkrzt99aspvx1gyevedqtmh8glr" xml:space="preserve">{{Википедија|Аница Савић Ребац}}

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>3uafkkrzt99aspvx1gyevedqtmh8glr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146606</id>
      <parentid>146605</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T14:45:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146606</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="221" sha1="fir435b5qk1wt4o1gtfpyr3dndj4xrf" xml:space="preserve">{{Википедија|Аница Савић Ребац}}

{{DEFAULTSORT:Савић Ребац, Аница}}

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>fir435b5qk1wt4o1gtfpyr3dndj4xrf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Песме Драге Димитријевић Дејановић</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61644</id>
    <revision>
      <id>146627</id>
      <timestamp>2026-09-25T14:53:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Дела Драге Димитријевић Дејановић]] [[Категорија:Српска уметничка поезија]]</comment>
      <origin>146627</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="160" sha1="114zohvcwr94i9mytk0eb6g2y1o2ahk" xml:space="preserve">[[Категорија:Дела Драге Димитријевић Дејановић]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]</text>
      <sha1>114zohvcwr94i9mytk0eb6g2y1o2ahk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Дела Драге Димитријевић Дејановић</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61645</id>
    <revision>
      <id>146628</id>
      <timestamp>2026-09-25T14:54:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</comment>
      <origin>146628</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="79" sha1="5s9wjhpg3rs01tfhqo91b1wqz51kecp" xml:space="preserve">[[Категорија:Драга Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>5s9wjhpg3rs01tfhqo91b1wqz51kecp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Есеји Драге Димитријевић Дејановић</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61646</id>
    <revision>
      <id>146652</id>
      <timestamp>2026-09-25T15:00:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Дела Драге Димитријевић Дејановић]]</comment>
      <origin>146652</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="88" sha1="hn468qvziw0h24y0wjicd7yczgod54y" xml:space="preserve">[[Категорија:Дела Драге Димитријевић Дејановић]]</text>
      <sha1>hn468qvziw0h24y0wjicd7yczgod54y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Деветсто петнаеста</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61647</id>
    <revision>
      <id>146653</id>
      <timestamp>2026-09-25T15:16:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>146653</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4021" sha1="9uaq32hfku608tm1wbvv2dy8g3d3zjt" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|
|
| Садржај:
| [[Деветсто петнаеста/Уводни део|Уводни део]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Деветсто петнаеста/Уводни део|Уводни део]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Последњи септембарски дани|Последњи септембарски дани]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/''Vives les Al...!''|''Vives les Al...!'']]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Лађа тоне|Лађа тоне]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Један избеглички воз|Један избеглички воз]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Скопље пада|Скопље пада]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Збег|Збег]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Последња нада|Последња нада]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Једна борба|Једна борба]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Крај мангала|Крај мангала]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Топлички бегунци|Топлички бегунци]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Бајка|Бајка]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Под лавином|Под лавином]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Стари краљ|Стари краљ]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Кроз Косово|Кроз Косово]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Сликарева трагедија|Сликарева трагедија]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Прича о Бојку Маломе|Прича о Бојку Маломе]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Четрдесет хиљада мученика|Четрдесет хиљада мученика]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Роман једног девојчета|Роман једног девојчета]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Госпа у црнини|Госпа у црнини]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Београд|Београд]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Пуста кућа|Пуста кућа]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/„Бацајте сами у огањ децу!“|„Бацајте сами у огањ децу!“]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Мајка|Мајка]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/„Онамо, ’намо!...“|„Онамо, ’намо!...“]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Слом|Слом]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Историјска ноћ|Историјска ноћ]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Деца без отаџбине|Деца без отаџбине]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Србија у планинама|Србија у планинама]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Историја једног заробљеника|Историја једног заробљеника]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Ко је она?|Ко је она?]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Мост уздисаја|Мост уздисаја]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Пећ|Пећ]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Ропац|Ропац]]&lt;br&gt;
[[Деветсто петнаеста/Поговор|Поговор]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>9uaq32hfku608tm1wbvv2dy8g3d3zjt</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Српска вила (Драга Дејановић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61648</id>
    <redirect title="Србска вила (Драга Дејановић)" />
    <revision>
      <id>146659</id>
      <timestamp>2026-09-25T15:29:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Српска вила (Драга Дејановић)]] на [[Србска вила (Драга Дејановић)]]: Правилан назив</comment>
      <origin>146659</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="77" sha1="bb8s1thki4l2b6vx39uy458nypgnzxj" xml:space="preserve">#Преусмери [[Србска вила (Драга Дејановић)]]</text>
      <sha1>bb8s1thki4l2b6vx39uy458nypgnzxj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Деветсто петнаеста/Уводни део</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61649</id>
    <revision>
      <id>146662</id>
      <timestamp>2026-09-25T15:37:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>146662</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="40129" sha1="dmv60whxddm52nt7ellrdsgqjn4aljs" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|  
| [[Деветсто петнаеста|Садржај]]
| Уводни део
| [[Деветсто петнаеста/Последњи септембарски дани|Последњи септембарски дани]]
}}


... И после дугих патња, дугог тумарања и страдања по снежним албанским планинама, кроз које смо лутали не знајући ни пута ни стазе и које смо сејали гробовима наших драгих; изморени, изломљени, изгладнели, прозебли и оголели, почесмо из разних кланаца избијати, са разних се страна прибирати и са разних висова слазити ка обалама које сунце греје.

На тим пустим обалама проводићемо беле ноћи и црне дане, чежњиво погледајући да нам Европа добаци мрве хлеба или да се на зеленоме хоризонту појаве бродови, на којима ће се вити застава која означава спас онога, што је преостало од читавог једног народа.

Са остатком своје породице, уједињене тугом за гробовима који су остали за нама, газио сам тегобне и беспутне стазе, пео се на Проклетију и Ругово, на Комове и Суторман, док нисам сагледао жудно очекиване те обале и крај њих питомо месташце Уцињ. Тамо ћемо, тамо потражити сунца, тамо одмора, тамо хлеба. Заклонито је, мирно је, далеко је од оних великих путева којима тутњи непогода — тамо ће нас можда мимоићи даље невоље.

Ту, међу добрим људима, савили смо гнездо; ту заждили ватру на огњишту, ту се први пут огрејали, ту насркали сунчана зрака. Ту сам отворио ја и први лист ове књиге туге и болова и записао прве речи на њему. Веровао сам и наставићу ту, исписаћу све листове, исказаћу сву тугу своју и све болове наше. Веровао сам, јер сам мислио да смо на хучноме и бурноме мору, нашли већ једно тихо и мирно острвце где ћемо се спокојно одати одмору и тузи, али — у тренутку кад смо се томе веровању подали, загрокташе топови отуд са Румије и митраљези са Можуре и уверише нас да нема више мирна кутка на српској земљи.

Гаси ватру, несретниче, што ти је варљива нада уждила и пођи даље у незнано, у недогледно, у бескрајње море болова!...

Па ипак хвала Уцињу! Пет дана одмора и мира, колико нам је могло дати, дуги су били као век човечији а благи као први пролетњи дан, после толиких непроспаваних ноћи и брижних, заморних дана.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
У маломе луку, који измеђ две горице чини уцињски залив, на песковитој обали његовој, начетиле су се беле кућице новога кроја а иза њих, у дубини кланца, којим се на Уцињ слази са Можуре, пружа се збијена гомила старих турских кућа, измеђ којих пролази друм и око којега се прибрала чаршија. Две горице, које се износе из мора и чине као неки оквир панорами овога питомога гнезда, разнолике су природе, као да собом означавају два доба: суморну прошлост и питому садашњост. Она с југа, и ако на каменом подножју, покривена је тамним зеленилом чемпресове шуме и уздиже се весело, као ведра, власима богата и раскошно искићена девојачка главица. Она са северозапада, и ако у тако блиском суседству, пуста је и гола. Сам тврди камен, поникао из мора и узнео се и испрсио камене груди, готов увек да прими тешке ударце разбеснелога мора и да им одоле. На томе камену лежи и сада пуста и жртва варош. То је старо Dulcigno, о чије су се кршеве разбијале млетачке галије; са чијих је бедема сипана киша стрела на оружане бродове, који су долазили са незнаних мора и далеких страна да пљачкају и освајају питоме јадранске обале; и одакле је Зетом господарио Ђорђе Балшић, чији гроб и сад лежи међу старим зидинама овога древнога града.

Читав низ некадањих млетачких палата и турских пашаларских конака, поплочане улице и тргови, храмови и дворнице, суднице и тамнице, лагуми и канали, цистерне и пропусти, куле незнаних западњачких витеза и пространи арови осионих источњачких бегова. Све то лежи пусто и глуво; леже мртва једно крај другога два доба историје. Изгледа ти као ископана стара варош, коју је била претрпала лавина догађаја, бурних на његовим обалама као и на целоме копну балканскоме. Кад одиш пустим улицама старога Dulcigna, одјекује ти под ногама шупљина средњевековних лагума а тај одјек прихватају пусти камени двори и у њиховим се дупљама буди јејина, која преспављује дан и престрављено удара крилима о зидине.

Па ипак није Dulcigno тако мртво. Има по гдекоја душа у њему, пуши се по гдегде дим кроз разлупани кров. Сиротиња уцињска, она сиротиња без крова и огњишта, увукла се овде и онде у какав кутић пустог двора, изабрала себи једну од многобројних одаја, затисла камене прозоре сеном, крпама и блатом; излепила хартију и парчад на ђубрету нађенога стакла на маломе отвору, кроз који ће јој сунце допирати и ту проводи дане са совама и буљинама, које се легу и шестаре по осталим празним просторима пустих двораца.

Прве бесане ноћи, када сам о поноћи пошао прозору да бацим поглед на узнемирено море, чије су беле пене испреплетане са месечином, изгледале као просуто драго камење, бацио сам поглед и горе на старо Дулцињо, коме је месечина дала чар тајанствене и чаробне вароши из оних заносних, старих прича, које су опчињавале наше детињство. Чаробност слике ме је занела и без мало сваке ноћи — а тако их је мало било — што их проведох на овој питомој обали, дизао сам се о поноћи или још и доцније, у дубокој ноћи, и гледао чаробну мртву варош. Ако је месечина изостала, дебели мрак, кроз који су се нејасно оцртавале силуете напуштених двораца, давао је мртвој вароши неку дубоку мистичну драж, што ме је закивало по читаве сате за место, са којега сам слику посматрао. Такве једне ноћи, када су се непрегледни редови војске морских валова ломили један за другим о снажна плећа, која су носила на себи мртву варош; кроз дубоки мрак запазио сам на једном од двораца светиљку, која је, као утрнула жеравица, једва продирала кроз прљаво стаклено окно улепљено хартијом.

Шта ће та светиљка у дубокој ноћи? Зар је сиротиња тако раскошна? Или се то неко Богу моли или неко светлошћу одгања страх од хуке, коју таласи разносе кроз лагуме и шупље подруме мртве вароши?
Распитао сам се и чуо чудну причу, једну од оних вечитих прича, које се кроз сва доба понављају и у књизи и у животу; Једну од оних прича, које казују толико пута већ казану истину, да је материно срце једнако у сва доба и у свих народа.
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
У једноме кутку, једнога од пустих двораца старога Уциња, станује и тетка Стана, самохрана старица, коју су сиротиња и самотиња пре времена преломили. Некада, то је било пре много година, живела је она са мужем у Салчу, селу више Уциња. Ту, на сред друма, у некој зађевици, убише јој Турци Крајињани мужа и она оста сама са дететом на руци. Повукла се у село и живела је ту, колико се могло и како се могло са оно нешто гроша, што јој остаде иза мужевљеве смрти а затим сасвим оголи и осироти.

Кад се ослободи Уцињ и маче отуд турска сила, слеже она у варош, не би ли ту нашла зараде те да утоли своју беду. И помагала се а помагали јој и добри људи. Дали јој те се сместила горе у пустоме Уцињу, где и данас седи, нашли јој и мало рада те је подржали колико да прихрани дете и да га метне на ноге. Кад из детета израсте момчић, даде га тета Стане доле, у чаршију, не били јој олакшао терет и бригу. Дете право, здраво и хитро као млад јелен, те тета Стане са поуздањем чека, где је оволико, још коју годиницу, када ће његова млада плећа понети бригу те она одморити своје трудне кости мало. Није далеко још, и његова ће рука оснажити, његове ће се уснице огарити маљама прве младости а његово око заменити младићским жаром израз детиње благости. Није далеко то доба и она га већ види и види како је њен Новица снажнији но други, израслији но други, лепши но други. Бог је добар, те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом, па ако још Новица буде имао мало среће, зна она, зна тета Стане, на чија ће врата закуцати. Доћи ће и њено пролеће и доћи ће њено лето, доста је она зима и јесени претурила преко главе. Извућиће се и она једнога дана из хладних зидина пустих и камених двораца, где је друговала са совама и јејинама и спустиће се доле, на питоме уцињске обале, где сунце тако топло греје.

А што и не би сањала то, кад ето Новица већ пристао, стао већ у службу рибара уцињских, те залази са њима по богатоме заливу и отискује се даље, на море, те лови и продаје рибу. И како који лов, он све већу пару одваја и доноси мајци. А сретна мајка, облије најпре пару сузом, па је тутка под суву сламу на којој спава и чува је као што се чувају капи свете водице, јер ће Новица, кад набере довољно, саградити себи чун, купити мреже и алате и почети посао сам на своју руку. И то ће бити доба које сања мајка, доба када ће он на своја млада плећа понети бригу, те она одморити своје трудне кости. Имаће тада ко и Новицу погледати и њој помоћи; није се материном погледу могло сакрити да доле, у дну Уциња, испод Бијеле Горе, где се већ варош губи, иза капије једне од оних сиротињских кућица, вире два светла ока кад год Новица туда прође. Зна то мајка, није се њој поткрала тако драга појава, која тако лепо допуњава материнске снове. Све ће бити, све што је мајка у дуге, брижне ноћи замишљала, све што је мајка и будна сањала, све што је привиђала.

А како који дан даље, све ближе и ближе тој јави, коју је сан обећавао, све више и више расте материно срце а ведри се бригом наборано чело. Новица већ има свој чун, своје мреже и своје алате, Новица већ није више у служби.

Свако рано јутро, док још Уцињ спије, отискује се он на своме чунићу на широко море а мајка га испраћа благословом и дуго прати погледом, док се чунић не изгуби међу немирне таласиће. Затим се она враћа у одају, припаљује кандило под иконом и шапће молитве Богу за сретан повратак, за богат лов и добру срећу Новичину, која се с дана на дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све више се и више узноси. Кад Новица, с вечери, враћајући се из лова, сече чуном својим мирно огледало морско, он из далека још догледа своју мајку на обали, она га радосним сузама дочекује, помаже му да изнесене лов и да разапне мреже, залаже га топлом вареником, пресвлачи га сувом преобуком и припаљује понова кандило, благодарећи Богу што јој је молбу услишао.

Тако пролазе дани и гомила се сиротињска уштеђевина под сламом, на којој мајка спије и гомила се нада у срцу материнском.

А једнога дана, отиснуо се Новица као и досад на широко море и мајка га испратила благословом и пратила погледом док му чунић није замакао међу ситне вале несташнога мора, које се у рану зору, као дете при буђењу играло весело. С вечери је сишла на обалу да га сачека, али је море било узнемирено као и материна душа. Неодољиви мистрал, који је долазио од некуд са далеких страна, загрлио се са злим дусима што почивају у морској дубини и бесну су игру зачели, претећи и небу и земљи. Обала је дрхтала под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом. На далеком хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.

Мајка је чекала...

Ноћ је раније пала, као да је злим дусима сметала светлост дана, те зарана угасили сунце или га застрли покровом својих страсти и једа. И небо је ниско пало а његови мрки облаци се загрлише са валима који су се све бешње узносили.

Мајка је чекала...

На Уциње је пао већ дубок сан, капци се спустили на прозоре, мандали су притисли врата а светиљке се погасиле. Све се склонило од непогоде под кров, једва отуд, далеко из махале, што допире арлук пса пред затвореним вратима. Све је заспало тешким сном.

Мајка је чекала...

Као на мору, тако се и у њеној души подигла бесна бура и ломила је ударцима својих валова мршави грудни кош тужне мајке. Њу су засипали таласи и квасили јој топла материнска недра, на која је жудно очекивала да притисне свог јединца; њу су засипали таласи и квасили јој брижно лице те се мешали са материнским сузама али...

Она је чекала...

Бивало је и други пут да Новицу ухвати ноћ на мору и она га је чекала и дочекивала. Ако би време било мутно и туробно, она би на прозору своје избе палила светиљку. Тај прозор пустога млетачкога двора гледао је далеко на море и отуд, из даљине, се догледао. Новица је знао да ту светиљку жеже његова мајка да му пут покаже и управљао је чун свој ка њој, знајући да тако поуздано плови обали својој, кући својој, загрљају материном. И ноћас ће мајка да припали светиљку, јер ко зна не лута ли Новица по мутноме и бурноме мору тражећи пута.

Како је те ноћи припалила светиљку и све до беле зоре чекала сина, тако од тад, ево већ седамнаест година, старица сваку ноћ пали светиљку и чека га. Он ће доћи, он само не може да нађе пута по немирноме мору а, чим спази светиљку коју материна брига жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном свога чуна валове који му ометају пут и доспеће он, приспеће, доћи ће...

Седамнаест пуних година верује она у његов долазак, седамнаест пуних година храни она ту веру из онога неизмернога извора љубави која почива само у материнској души; седамнаест пуних година бди она сваке ноћи и чека. Ветрић када би шушнуо, јејина када би лупила крилима, вал када би ударио у стену или ма какав шушањ, који би јој допро до уха, њој би се чинило да чује весло и она би грчевито стезала светиљку и, заклањујући је коштуњавом шаком, кроз коју је продирала румена светлост, нагињала би се на прозор и напињала очи, не би ли у далекој тами, на помраченоме обзорју, спазила ма какву црну тачкицу. Кад би је нада обманула, она би се опет враћала на своје место, остављала би жижак на прозор и настављала плести а уморна јој глава падала на груди. Жижак је догоревао а догоревала је и њена истрајност. И кад су обоје малаксавали, настајала би ноћ, у којој је она сањала Новицу. Сањала га је; враћа се у чуну окићеном белим ружама; чула би га у сну како пева, отуд са ширине морске, и у песми прижељкује матерински загрљај. Кад би се чун приближио обали, беле би се руже претвориле у белу пену таласића, који су несташно играли под чуновим кљуном. Када је кљун дотакао обалу, он је хитро искакао и грлио брижну мајку, затим турао руку у недра и вадио отуд чаробни, драгоцени прстен, са драгим каменом, који је уловио у мрежи. Загрљени мајка и син, светлећи тамне стазе, којима се измеђ стена и камена пење са обале у пусту и мртву варош, зраком који се из драгога камена са прстена расипа, пењу се лагано, корак по корак, своме убогоме двору, разговарајући о великим и раскошним дворовима у којима ће они од сутра живети, благодарећи и Богу што их је о данашњем лову тако богато обдарио.

И друге снове сањала је љубав материнска у бескрајним ноћима бдења, истрајнога надања и непоколебљиве вере. Једном тако, уснила је, као бели голуб долетео на кућни праг, па гуче. Она му изнела на длан пшенице а голуб јој стао на руку и пробира, па се затим с руке пење на раме и шири крила те се тиче образа материног и као милује га један пут, два пут, три пут па затим одлете мору на пучину. Други пут опет, румена девојка у бело одевена, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, дошла јој је пуних недара румена корала, који је набрала на дну морскоме. Певала је неку чудну песму, сличну оној коју мистрал пева кад се заигра са морским таласима и посипала је коралима стазу од старичине куће па све доле до обале, до онога места где је Новичин чун увек пристајао.

Сви ти снови казивали су једно и исто самохраној старици, подхрањивали су јој и даље веру, храбрили су је и даље у истрајности. Ни једнога тренутка није се она подала тузи. Где би жалила живо дете! Никада она у цркви није припалила свећу за мртве, већ само за живе. Свако вече она намешта Новичину постељу, свако вече она греје топлу варенику, кад стигне да се заложи; свако вече на његовој постељи стоји сува преобука, кад стигне, засут морским валима са којима се толико борио, да му одмах сувотом окрепи тело. Кад стигну велики Божји празници, она мете кућу и спрема да буде све у реду кад он дође. Слази доле у свештеника и зајми мало бела брашна, те на уљу пржи приганице, јер он то воли. Умесиће их, испржити и неће дотаћи; оставиће их у скрињу, где стоје већ приганице зелене и поплеснивиле, што их је годинама месила и остављала ту.

Њена је вера није одвојила ни од оних снова које је некада будна сањала, и које је као сунчане зраке уплитала у срећу свога детета и своју. Она и даље гледа за њега девојку, те да види радост материнску чим се Новица врати. Њу ништа не буни што се Вукова Милица — чији поглед некад мајци није измакао — удала и децу изродила; дорасле су друге девојке, што су тад деца била, па је међ њима она нашла себи снаху. Кад су се и оне разудале, дорасле су оне које су биле одојчад кад се син од мајке одвојио, и међ њима је она нашла себи радост и одмену. За њу није постојало време, Новица за њу живи у оним годинама у којима се растао од ње. Може се све око ње мењати, он се не мења, као што се не мења ни њена вера и нада у његов повратак.

И ако жижак њенога живота већ догорева, тули се и малаксава, онај жижак, који она сваке ноћи пали на прозору да јој сину каже пут, гори увек подједнаком светлошћу вере и наде.

— Он ће доћи! — постало је њено вјерују, прве речи њене молитве, потка њених снова, смисао њена живота, срж њене снаге, леку болести, поткрепљење у данима брига, утеха у данима невоље.

— Он ће доћи! — биће јој последње речи на самртничкој постељи и, души јој неће се боље угодити, нити материнској љубави лепши споменик подићи до ако се сахрани на догледу мора, како би свећица на њеноме гробу у ноћи казивала пут сину и под светлошћу те свећице могле и у ноћи читати речи исписане на крстачи:

— „Он ће доћи!“
&lt;center&gt;***&lt;/center&gt;
Чему ли је слична ова прича? Шта је то у њој што изазива бол у мојој родитељској души; шта ли што у њој разгрће пепео у који се претвориле моје прегореле наде и тражи под њим, тамо дубоко у души, последњу жишку која догорева, покушавајући да из ње распири топао жар и пламен?

Да ли је одиста вера јача од туге а нада снажнија од бола?

И на мојим је рукама никло јединче и ја сам га, грбећи се и посрћући под теретом живота, прехрањивао и хранио, крепио и бранио, неговао и подизао, док га нисам спустио на ноге. И ја сам имао својих нада и ја сам имао својих снова. И ја сам свога јединца са благословом испраћао и сачекавао га на обали живота, кад би се отиснуо на море. И ја сам пун наде, пун вере, очекивао сретан дан када ће мој јединац саградити свој чунић и поћи својим путем, својом стазом, секући напором младе снаге гломазне животне валове. Догледао сам и ја већ како се тај дан све више помаља, све јасније указује, као сунце кад с ране зоре расте из мора и све се више и више узноси. Очекивао сам и ја да ће доћи моје пролеће и моје лето, јер сам доста зима и доста јесени претурио преко главе. Веровао сам и ја да је Бог добар те хоће да огреје зраком оне које је покосио мразом. Све сам веровао да ће бити, све што је моје очинско срце у дуге, брижне ноћи замишљало, све што сам будан сањао, све што сам привиђао.

А једнога дана, отиснуо се и мој јединац на широку пучину и ја га испратио са благословом.

С вечера сишао сам на обалу да га сачекам али је море било узнемирено као и душа моја. Неодољива бура која је долазила однекуд са далеких страна, загрљена са злим дусима моје Отаџбине, зачела је бесну игру претећи и небу и земљи. Обале су наше дрхтале под ударцима валова а небо се мрчило зловољом и бесом. На далекоме хоризонту буктао је румени пламен као да се небо упалило.

Ја сам га чекао...

Тешка ноћ је пала на моју Отаџбину, као да је злим дусима сметала светлост дана те су и сунце угасили или га застрли покровом својих страсти и једа, како ни један једини зрачак не би допро да нас загреје. Небо је ниско пало и његови мрки облаци загрлили се са бесним валима, који су се све више узносили и све више плавили наше китњасте горе и наше питоме доље.

Ја сам га чекао...

На Отаџбину је моју већ пала тешка невоља, крваве су реке почеле натапати наша плодна поља, крваве су сузе потекле из очију мајака, крвавим је знаком почео да се бележи праг свачије куће. Пође народ у горе и планине да се склања испред непогоде а у напуштеним селима зазвонише звона наопако оглашујући задњи час.

Ја сам га чекао...

Равна тој бесној бури, која се завитлала над мојом Отаџбином, ломила се и у мојим родитељским грудима тешка бура бриге и болова. Засипали су ме крвави таласи и квасили ми топла родитељска недра на која сам жудно очекивао да загрлим свог јединца; засипали су ме крвави таласи и мешали се са мојим родитељским сузама.

Ја сам га чекао...

Чекао сам га и чекам га још! Чекаћу га све док се са мојим животом не угаси и светиљка коју сам уждио у души својој. Он ће доћи, он само не може да нађе пута по узбурканоме мору, али чим спази светиљку коју родитељска вера жеже, кренуће он нашим обалама, пресећи ће он кљуном чуна свога валове који му ометају пут и доспеће, приспеће, доћи ће...

Сањао сам и сањам увек још како плови његов чунић окићен белим ружама; сањам како му блиста у недрима чаробном светлошћу драги камен, који је он из мора крви изнео; сањам белога голуба који ми слази на длан и узлази на раме и сањам девојку у бело одевену, расплетене косе, искићене зеленим кукуреком и модрим сасама, пуних недара румена корала којим посипа стазе којима ће он доћи.

Он ће доћи, он је жив, он није погинуо! Он је младост а младост не умире, јер из чега би нико живот нов? Младост је било, мишић, осећање, мисао свога доба; она мисао која је за велико дело ослобођења понела читаве планине страдања и пролила мора крви, све од орашачкога састанка па до ових крвавих дана. Младост је она мисао која се не угиба под теретом страдања, која се не гаси у мраку силе, која не изчезава под ударима насиља; она мисао која не умире, која увек живи, која надживљава све што је трошно, све што је малодушно, све што је кратковремено; она мисао, која бачена и у гроб, разбија песницом гробну плочу и васкрсава. Мисао је то што гине на нашим бојним пољима за слободу; мисао је то, што пред нашим шанчевима зида брда мртвих витеза; мисао је то што топлом крвљу роси наша поља и наше горе.

Ту мисао нисмо кадри понети ми, изнемогли животом, профанисани обзирима, омлитавели малодушношћу. Младост, младост неоскрнављена, чиста и невина, поносна и усправљена — њен је израз, њен је синоним. И зато је младост вечита, као што је и мисао вечита и зато младост не умире, као што ни мисао не умире и зато ти ниси умро, ти живиш, ти ћеш доћи!...

Зато се у мојој души и не гаси светиљка, већ је ужижем и даље, ужижем је и дан и ноћ вером и надом, и чекам те, јер ти ћеш доћи!

Ја те чекам... ти ћеш доћи!

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>dmv60whxddm52nt7ellrdsgqjn4aljs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Писмо из Палестине</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61650</id>
    <revision>
      <id>146667</id>
      <timestamp>2026-09-25T16:46:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Аутор:Јован Дучић|Јован Дучић]] | [[Писмо из Палестине]] | 1938. | | Садржај | }} &lt;Center&gt; [[Писмо из Палестине/I|-{I}-]]&lt;br&gt; [[Писмо из Палестине/II|-{II}-]]&lt;br&gt; [[Писмо из Палестине/III|-{III}-]]&lt;br&gt; [[Писмо из Палестине/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt; [[Писмо из Палестине/V|-{V}-]] &lt;/Cente…</comment>
      <origin>146667</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="582" sha1="cloqb5u70syf987s8htrr86swiix5yx" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Јован Дучић|Јован Дучић]]
| [[Писмо из Палестине]]
| 1938.
|
| Садржај
|
}}
&lt;Center&gt;
[[Писмо из Палестине/I|-{I}-]]&lt;br&gt;
[[Писмо из Палестине/II|-{II}-]]&lt;br&gt;
[[Писмо из Палестине/III|-{III}-]]&lt;br&gt;
[[Писмо из Палестине/IV|-{IV}-]]&lt;br&gt;
[[Писмо из Палестине/V|-{V}-]]
&lt;/Center&gt;
&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}&lt;/center&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>cloqb5u70syf987s8htrr86swiix5yx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146668</id>
      <parentid>146667</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T16:55:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146668</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18676" sha1="brb1he6xpv0d3bwxicao2dswezb7bd6" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Палестине
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1938
| белешке=
}}

ПИСМО ИЗ ПАЛЕСТИНЕ

Јерусалим, маја 193..

Идем већ неколико дана овим прашњавим путевима којима су ходили апостоли и евангелисти. По долинама хватам у прегршт воду са истих извора са којих су пили и библијски пророци и светитељи новог завета. Међу маслинама се беле, као стада оваца, ситна села која још носе своја имена из времена Соломонова. То су куће четвртасте и без крова које изгледају утонуле у траву, а у којима је некад можда заноћио Христос... Све још стоји непокретно на свом вечном месту. Сваку ствар је овде озарила мирноћа и усхићење, и травчицу и камичак, и брдо под небом, и врућу сенку под дрветом. У пољу бацају свој хлад чемпреси и платани које су можда посадили побожни крстоношки краљеви или источњачки освајачи. Тишина тла нигде није тако дубока као у палестинским крајевима. Ни једна ствар неће да се прокаже, и ни један гласић да се ода. Све је овде алузија, символ и опомена. Свака се ствар дубоко загледала једна у другу.

Све је овде вечито и све је овде свето. Мит о Богу је најлепша али и најчуднија и најсвирепија човекова творевина: једина у којој човек сам себе одриче, преносећи све своје на извор који је ван њега, и на вољу која је изнад њега! Има ли ишта мање схватљиво и приступачно здравом разуму? А тај мит небески је, међутим, овде у сваком удаху ваздуха и у свакој капи из неба. Две хиљаде година су плачне очи целог просвећеног света гледале овамо из свих крајева, и веровало се да су све среће и несреће пореклом из ове земље. Дом Божји је био утврђен на Сиону откад је престао да буде усађен на Олимпу. Човек је први пут нашао своју утеху откад се обрнуо на беспућу између две најлепше своје утопије: многобожачке легенде и хришћанске вере, и у чистоти једне рибарске и пастирске параболе нашао најзад решење своје судбине и своје место под сунцем.

Путеви по Светој Земљи су без путника. Од јутрос до вечерас, од Јерусалима до Генезаретског језера, не сећам се да сам иког срео. Бели облаци, велики као планине, пролазили су мирно са севера на југ, бацајући дебеле и модре сенке које су се котрљале по светлој цести, по каменим пољима, по шумарцима згрчених маслина.

Само, требало је овамо доћи као крстоносац или као поклоник. Јер ко би умео заправо рећи колико одговара стварности и суштини све оно што сам ових дана овуда видео очима човека свог времена и свога постанка. Шта смо ми данас према онима који су некад долазили овамо да за ово свето место гладују или погину! Савремени човек има такођер своје истине, али оне немају више никакве везе с овом земљом. Све је већ о хришћанству речено, протумачено, решено, и нико нема шта ново да дода за љубав Христа и у корист вере. Нестао је дубоки човек средњег века. Шта, дакле, може данас видети овде његов потомак кроз своје сухо и празно срце, којем је, уосталом, све већ постало страним, и оно што је било хришћанско, и оно што је било паганско. Човек средњег века је живео само за веру и за рат; а најчешће су и вера и рат постојали само за љубав и узношење личности самога Христа. За њега се две хиљаде година све на свету искликало, испевало, измудровало. Он је најчаробнија личност коју је икад саздао човечји дух у каквој вери или у каквом епосу. Хришћанство, то је, пре свега, личност Христова. И хришћанска догма, и хришћански морал и хришћанско тумачење, цео наук, схваћа дух људски само кроз личност Христа, који је то све омогућио, посведочио, уобличио.

Тако је једна легенда постала целом једном црквом. Први херој и први мученик свог учења изражени су једном причом какву никакав други творац међу толиким религијама није имао. Сама личност овог пророка осветљава својим блеском, али и заслепљује као сунце. Такав случај није ни са Зороастром, ни Мојсијем, ни Будом, ни Мухамедом... Људи су вековима ишли за његовом личношћу и примером пре него за његовом науком. Зато се овде у Палестини живи од самих привиђења. Христос стоји овде као сјајно дрво на брду, као чиста вода у долини, као мирна светлост на пустињи. Обучен у бело као у Капернауму, кад му је млада Марија Магдалина прала мирисима нарда уморне ноге, и брисала их својом косом; или обучен у скерлетну хаљину као кад је осуђен из Пилатове суднице пошао на губилиште. Такав он свугде овде постоји за машту и срце човеково. Једини од свих твораца разних вера, Христос је имао своју Палестину, свој Јерусалим, свој Назарет, своју Јудејску пустињу, своју реку Јордан, и најзад своје језеро Генезаретско, који сви укупно тако ненадмашно украшују његов неодољиви божанствени роман... Али зато у Палестини нико други и не обитава него једини Христос! Цео овај сунчани оквир, свака стазица, свака сенчица, све је из њега саткано. Све је и створено за самог њега. Огромни Стари Завет има такођер хиљадама изванредних личности, једну крупнију од друге: цареве, краљеве, пророке, судије, хероје и страдалнике, домаће и стране освајаче, али сви ишчезавају пред величинама и лепотама Христове личности. Има у Старом Завету и догађаја који својим чудесима превазилазе све што је људска историја забележила и људска памет запамтила по трагичности и дубини, а све ишчезава пред тихом и чистом легендом сина Маријиног. Нико и ништа од свега тога не засени хероја који је у овој земљи имао и своје бојиште, и своје губилиште, и своје победе, хероја јачег од свих цезара, убедљивијег од свих философа, праведнијег од свих законодаваца.
Синоћ сам, долазећи из Назарета, заноћио на Генезаретском језеру. Са прозора сам дуго слушао шуштање воде и ветра. Као да је шкропила тиха киша по црној води. Ову ноћ не могу упоредити ни с чим што сам дотле доживео. Ноћивао сам у египатској стовратној Теби, годинама познавао светле ноћи Атине, годинама самовао у дубоким ноћима Рима, и дуго бдио у језивим ноћима Либијске пустиње. Али на овом Генезаретском језеру за једну једину ноћ доживео сам ненадмашне случајеве. Осетих и маштом, и срцем и духом целу легенду мученика са Голготе. Као да су и ваздух и вода и сада пуни његових речи, изговорених рибарима из Капернаума: Симону Петру, доцније тако значајном за хришћанство, и у чијој је кући у Капернауму учитељ становао; и његовом брату Андрији, ученику Јована Крститеља, и затим Јакову сину Забедејеву, и брату му Јовану, и мајци им Саломи, и Марији из Магдале, која га је пратила до Голготе, и Томи, и Матеју, и Филипу, и проклетом Јуди из Кериота, његовим ученицима и проповедницима, и статистима његове божанствене драме... У плавој помрчини, преко језера, лежи село Капернаум, куд је био избегао Христос из ироничног свог Назарета, да овде развије највећу своју акцију. На западу су светлуцале неке ретке ватре: то је Магдала, село Марије Магдалине, чија је дубоко човечанска личност унела у легенду Христову чар без којег би та легенда била непотпуна.

Малочас прођох кроз Кану Галилејску, која је сва у смоковом лишћу, поред беле цесте пуне прашине и сунца. Видех место где је први мученик своје цркве претворио воду у вино, а затим видех доцније место где је камење претворио у беле хлебове. Ја сам у те митове најпре поверовао кроз њихову поезију, као што би савршенији од мене најпре поверовао кроз своју веру. Остали ће најпре поверовати кроз љубав. Срећом, дакле, што ће вечито бити на земљи поезије и љубави, од којих је и вера саздана. Тако ћемо увек моћи поверовати да у светим рукама вода постане вином а камен хлебом. Јер ко није у стању да верује у невероватно и у немогућно, он није створен за веру ни за акцију, и он је проклет. Човек је увек ишао за чудима више него за истинама; и он зна само за велике истине које су душевне, пошто и нема других великих истина него душевних. — Пророци су проповедали хришћанску веру народу који је веровао само у чудеса а не у речи. Само су Христова чудеса омађијала народ, који је затим поверовао у обећани свет; и само је Христово васкресење учинило да се поверовало како ће сви људи најзад васкрснути. Ова Кана Галилејска, са женама на старом бунару око којег беле своје платно, са децом која чувају јагањце што су се тек јутрос ојагњили, са јатима голубова који су се као пламенови превртали у сунцу, и са црним тракама ласта које су врискале гладне и алапљиве у јутарњем ваздуху! Кана изгледа и сама као нека мирна хришћанска парабола. Изгледа као село где људство никад није умирало, и где никад ни ветар ни суша нису затрли људску муку и творевину. Одиста, ништа не измени карактер и изглед граду или пределу као каква верска легенда која је за њега везана. Кад бисмо мислили и да је Партенон био кућа Аспазије, а не светилиште богиње Атене, нико се овом храму не би дивио осим архитекти; али је оданде протерано једно божанство, и негде даље убијено, а та лепота драматичности постаје неодољивом пре него идеја да је ово најлепши храм античког света. Човек пре реагира душевно на ствари добра и зла, него естетички на ствари лепог и ружног. Човек је на сваком месту најпре душа па онда дух; и човек мисли увек са напором воље, а осећа спонтано и слободно.
Ишле су овим путем Палестине небројене војске крсташа, на десетине и стотине хиљада. И то војника обучених у злато и челик, жена и деце и стараца и свештеника и блудница, сви певајући песму о Христу, личности чаробној колико и светој. Рушили су путем туђе градове, и палили села, и убијали, али су њихове очи биле упрте у небо, и они су безумно веровали у највишу веру љубави и милосрђа. И сви су певали песму о Христу! И сви су га звали и вапили за њим. — Пејзаж палестински је одиста пејзаж Новог Завета, по мирноћи ствари и ваздуха. Кад овде што дође до нашег уха, долази као шапат неких речи које не разумемо али потресно осетимо: и вода која негде зажуберка, и шума кроз коју се провуче ветрић који је дунуо са мора или из пустиње. Небо је неизмерно изнад Ханаана, туробно изнад Самарије, и цело запаљено изнад Галилеје, која је сва избраздана у широким црним ораницама, и осветљена као у снежним усевима. Ако је ико овамо дошао безбожан, вратио се кући побожан; а у његовом срцу и машти ништа више није могло заменити Христа или надмудрити Соломона. Све што се роди на једном тлу носи боју и атмосферу тла на којем се родило: у Грчкој, идеја о лепоти; у Египту, идеја о смрти; у Палестини, идеја о Богу. И то о Богу хришћанском, који суди али и прашта, убија али и васкрсава, који је строг али и нежан, и који пуно грми али мало обара.

&lt;Center&gt;
-{II}-&lt;br&gt;
-{III}-&lt;br&gt;
-{IV}-&lt;br&gt;
-{V}-
&lt;/Center&gt;
&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}&lt;/center&gt;

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>brb1he6xpv0d3bwxicao2dswezb7bd6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146669</id>
      <parentid>146668</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T16:55:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146669</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18678" sha1="az2l1maakyysrhb2f2tnreyw22c61p3" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Палестине
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1938
| белешке=
}}

ПИСМО ИЗ ПАЛЕСТИНЕ

Јерусалим, маја 193..

Идем већ неколико дана овим прашњавим путевима којима су ходили апостоли и евангелисти. По долинама хватам у прегршт воду са истих извора са којих су пили и библијски пророци и светитељи новог завета. Међу маслинама се беле, као стада оваца, ситна села која још носе своја имена из времена Соломонова. То су куће четвртасте и без крова које изгледају утонуле у траву, а у којима је некад можда заноћио Христос... Све још стоји непокретно на свом вечном месту. Сваку ствар је овде озарила мирноћа и усхићење, и травчицу и камичак, и брдо под небом, и врућу сенку под дрветом. У пољу бацају свој хлад чемпреси и платани које су можда посадили побожни крстоношки краљеви или источњачки освајачи. Тишина тла нигде није тако дубока као у палестинским крајевима. Ни једна ствар неће да се прокаже, и ни један гласић да се ода. Све је овде алузија, символ и опомена. Свака се ствар дубоко загледала једна у другу.

Све је овде вечито и све је овде свето. Мит о Богу је најлепша али и најчуднија и најсвирепија човекова творевина: једина у којој човек сам себе одриче, преносећи све своје на извор који је ван њега, и на вољу која је изнад њега! Има ли ишта мање схватљиво и приступачно здравом разуму? А тај мит небески је, међутим, овде у сваком удаху ваздуха и у свакој капи из неба. Две хиљаде година су плачне очи целог просвећеног света гледале овамо из свих крајева, и веровало се да су све среће и несреће пореклом из ове земље. Дом Божји је био утврђен на Сиону откад је престао да буде усађен на Олимпу. Човек је први пут нашао своју утеху откад се обрнуо на беспућу између две најлепше своје утопије: многобожачке легенде и хришћанске вере, и у чистоти једне рибарске и пастирске параболе нашао најзад решење своје судбине и своје место под сунцем.

Путеви по Светој Земљи су без путника. Од јутрос до вечерас, од Јерусалима до Генезаретског језера, не сећам се да сам иког срео. Бели облаци, велики као планине, пролазили су мирно са севера на југ, бацајући дебеле и модре сенке које су се котрљале по светлој цести, по каменим пољима, по шумарцима згрчених маслина.

Само, требало је овамо доћи као крстоносац или као поклоник. Јер ко би умео заправо рећи колико одговара стварности и суштини све оно што сам ових дана овуда видео очима човека свог времена и свога постанка. Шта смо ми данас према онима који су некад долазили овамо да за ово свето место гладују или погину! Савремени човек има такођер своје истине, али оне немају више никакве везе с овом земљом. Све је већ о хришћанству речено, протумачено, решено, и нико нема шта ново да дода за љубав Христа и у корист вере. Нестао је дубоки човек средњег века. Шта, дакле, може данас видети овде његов потомак кроз своје сухо и празно срце, којем је, уосталом, све већ постало страним, и оно што је било хришћанско, и оно што је било паганско. Човек средњег века је живео само за веру и за рат; а најчешће су и вера и рат постојали само за љубав и узношење личности самога Христа. За њега се две хиљаде година све на свету искликало, испевало, измудровало. Он је најчаробнија личност коју је икад саздао човечји дух у каквој вери или у каквом епосу. Хришћанство, то је, пре свега, личност Христова. И хришћанска догма, и хришћански морал и хришћанско тумачење, цео наук, схваћа дух људски само кроз личност Христа, који је то све омогућио, посведочио, уобличио.

Тако је једна легенда постала целом једном црквом. Први херој и први мученик свог учења изражени су једном причом какву никакав други творац међу толиким религијама није имао. Сама личност овог пророка осветљава својим блеском, али и заслепљује као сунце. Такав случај није ни са Зороастром, ни Мојсијем, ни Будом, ни Мухамедом... Људи су вековима ишли за његовом личношћу и примером пре него за његовом науком. Зато се овде у Палестини живи од самих привиђења. Христос стоји овде као сјајно дрво на брду, као чиста вода у долини, као мирна светлост на пустињи. Обучен у бело као у Капернауму, кад му је млада Марија Магдалина прала мирисима нарда уморне ноге, и брисала их својом косом; или обучен у скерлетну хаљину као кад је осуђен из Пилатове суднице пошао на губилиште. Такав он свугде овде постоји за машту и срце човеково. Једини од свих твораца разних вера, Христос је имао своју Палестину, свој Јерусалим, свој Назарет, своју Јудејску пустињу, своју реку Јордан, и најзад своје језеро Генезаретско, који сви укупно тако ненадмашно украшују његов неодољиви божанствени роман... Али зато у Палестини нико други и не обитава него једини Христос! Цео овај сунчани оквир, свака стазица, свака сенчица, све је из њега саткано. Све је и створено за самог њега. Огромни Стари Завет има такођер хиљадама изванредних личности, једну крупнију од друге: цареве, краљеве, пророке, судије, хероје и страдалнике, домаће и стране освајаче, али сви ишчезавају пред величинама и лепотама Христове личности. Има у Старом Завету и догађаја који својим чудесима превазилазе све што је људска историја забележила и људска памет запамтила по трагичности и дубини, а све ишчезава пред тихом и чистом легендом сина Маријиног. Нико и ништа од свега тога не засени хероја који је у овој земљи имао и своје бојиште, и своје губилиште, и своје победе, хероја јачег од свих цезара, убедљивијег од свих философа, праведнијег од свих законодаваца.
Синоћ сам, долазећи из Назарета, заноћио на Генезаретском језеру. Са прозора сам дуго слушао шуштање воде и ветра. Као да је шкропила тиха киша по црној води. Ову ноћ не могу упоредити ни с чим што сам дотле доживео. Ноћивао сам у египатској стовратној Теби, годинама познавао светле ноћи Атине, годинама самовао у дубоким ноћима Рима, и дуго бдио у језивим ноћима Либијске пустиње. Али на овом Генезаретском језеру за једну једину ноћ доживео сам ненадмашне случајеве. Осетих и маштом, и срцем и духом целу легенду мученика са Голготе. Као да су и ваздух и вода и сада пуни његових речи, изговорених рибарима из Капернаума: Симону Петру, доцније тако значајном за хришћанство, и у чијој је кући у Капернауму учитељ становао; и његовом брату Андрији, ученику Јована Крститеља, и затим Јакову сину Забедејеву, и брату му Јовану, и мајци им Саломи, и Марији из Магдале, која га је пратила до Голготе, и Томи, и Матеју, и Филипу, и проклетом Јуди из Кериота, његовим ученицима и проповедницима, и статистима његове божанствене драме... У плавој помрчини, преко језера, лежи село Капернаум, куд је био избегао Христос из ироничног свог Назарета, да овде развије највећу своју акцију. На западу су светлуцале неке ретке ватре: то је Магдала, село Марије Магдалине, чија је дубоко човечанска личност унела у легенду Христову чар без којег би та легенда била непотпуна.

Малочас прођох кроз Кану Галилејску, која је сва у смоковом лишћу, поред беле цесте пуне прашине и сунца. Видех место где је први мученик своје цркве претворио воду у вино, а затим видех доцније место где је камење претворио у беле хлебове. Ја сам у те митове најпре поверовао кроз њихову поезију, као што би савршенији од мене најпре поверовао кроз своју веру. Остали ће најпре поверовати кроз љубав. Срећом, дакле, што ће вечито бити на земљи поезије и љубави, од којих је и вера саздана. Тако ћемо увек моћи поверовати да у светим рукама вода постане вином а камен хлебом. Јер ко није у стању да верује у невероватно и у немогућно, он није створен за веру ни за акцију, и он је проклет. Човек је увек ишао за чудима више него за истинама; и он зна само за велике истине које су душевне, пошто и нема других великих истина него душевних. — Пророци су проповедали хришћанску веру народу који је веровао само у чудеса а не у речи. Само су Христова чудеса омађијала народ, који је затим поверовао у обећани свет; и само је Христово васкресење учинило да се поверовало како ће сви људи најзад васкрснути. Ова Кана Галилејска, са женама на старом бунару око којег беле своје платно, са децом која чувају јагањце што су се тек јутрос ојагњили, са јатима голубова који су се као пламенови превртали у сунцу, и са црним тракама ласта које су врискале гладне и алапљиве у јутарњем ваздуху! Кана изгледа и сама као нека мирна хришћанска парабола. Изгледа као село где људство никад није умирало, и где никад ни ветар ни суша нису затрли људску муку и творевину. Одиста, ништа не измени карактер и изглед граду или пределу као каква верска легенда која је за њега везана. Кад бисмо мислили и да је Партенон био кућа Аспазије, а не светилиште богиње Атене, нико се овом храму не би дивио осим архитекти; али је оданде протерано једно божанство, и негде даље убијено, а та лепота драматичности постаје неодољивом пре него идеја да је ово најлепши храм античког света. Човек пре реагира душевно на ствари добра и зла, него естетички на ствари лепог и ружног. Човек је на сваком месту најпре душа па онда дух; и човек мисли увек са напором воље, а осећа спонтано и слободно.
Ишле су овим путем Палестине небројене војске крсташа, на десетине и стотине хиљада. И то војника обучених у злато и челик, жена и деце и стараца и свештеника и блудница, сви певајући песму о Христу, личности чаробној колико и светој. Рушили су путем туђе градове, и палили села, и убијали, али су њихове очи биле упрте у небо, и они су безумно веровали у највишу веру љубави и милосрђа. И сви су певали песму о Христу! И сви су га звали и вапили за њим. — Пејзаж палестински је одиста пејзаж Новог Завета, по мирноћи ствари и ваздуха. Кад овде што дође до нашег уха, долази као шапат неких речи које не разумемо али потресно осетимо: и вода која негде зажуберка, и шума кроз коју се провуче ветрић који је дунуо са мора или из пустиње. Небо је неизмерно изнад Ханаана, туробно изнад Самарије, и цело запаљено изнад Галилеје, која је сва избраздана у широким црним ораницама, и осветљена као у снежним усевима. Ако је ико овамо дошао безбожан, вратио се кући побожан; а у његовом срцу и машти ништа више није могло заменити Христа или надмудрити Соломона. Све што се роди на једном тлу носи боју и атмосферу тла на којем се родило: у Грчкој, идеја о лепоти; у Египту, идеја о смрти; у Палестини, идеја о Богу. И то о Богу хришћанском, који суди али и прашта, убија али и васкрсава, који је строг али и нежан, и који пуно грми али мало обара.

&lt;Center&gt;
-{II}-&lt;br&gt;
-{III}-&lt;br&gt;
-{IV}-&lt;br&gt;
-{V}-
&lt;/Center&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>az2l1maakyysrhb2f2tnreyw22c61p3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146670</id>
      <parentid>146669</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T17:00:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146670</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18848" sha1="5ivjgmq8srrxo71pjjylr5o3fs8lmkl" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Палестине
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1938
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;ПИСМО ИЗ ПАЛЕСТИНЕ&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;Јерусалим, маја 193..&lt;/div&gt;

Идем већ неколико дана овим прашњавим путевима којима су ходили апостоли и евангелисти. По долинама хватам у прегршт воду са истих извора са којих су пили и библијски пророци и светитељи новог завета. Међу маслинама се беле, као стада оваца, ситна села која још носе своја имена из времена Соломонова. То су куће четвртасте и без крова које изгледају утонуле у траву, а у којима је некад можда заноћио Христос... Све још стоји непокретно на свом вечном месту. Сваку ствар је овде озарила мирноћа и усхићење, и травчицу и камичак, и брдо под небом, и врућу сенку под дрветом. У пољу бацају свој хлад чемпреси и платани које су можда посадили побожни крстоношки краљеви или источњачки освајачи. Тишина тла нигде није тако дубока као у палестинским крајевима. Ни једна ствар неће да се прокаже, и ни један гласић да се ода. Све је овде алузија, символ и опомена. Свака се ствар дубоко загледала једна у другу.

Све је овде вечито и све је овде свето. Мит о Богу је најлепша али и најчуднија и најсвирепија човекова творевина: једина у којој човек сам себе одриче, преносећи све своје на извор који је ван њега, и на вољу која је изнад њега! Има ли ишта мање схватљиво и приступачно здравом разуму? А тај мит небески је, међутим, овде у сваком удаху ваздуха и у свакој капи из неба. Две хиљаде година су плачне очи целог просвећеног света гледале овамо из свих крајева, и веровало се да су све среће и несреће пореклом из ове земље. Дом Божји је био утврђен на Сиону откад је престао да буде усађен на Олимпу. Човек је први пут нашао своју утеху откад се обрнуо на беспућу између две најлепше своје утопије: многобожачке легенде и хришћанске вере, и у чистоти једне рибарске и пастирске параболе нашао најзад решење своје судбине и своје место под сунцем.

Путеви по Светој Земљи су без путника. Од јутрос до вечерас, од Јерусалима до Генезаретског језера, не сећам се да сам иког срео. Бели облаци, велики као планине, пролазили су мирно са севера на југ, бацајући дебеле и модре сенке које су се котрљале по светлој цести, по каменим пољима, по шумарцима згрчених маслина.

Само, требало је овамо доћи као крстоносац или као поклоник. Јер ко би умео заправо рећи колико одговара стварности и суштини све оно што сам ових дана овуда видео очима човека свог времена и свога постанка. Шта смо ми данас према онима који су некад долазили овамо да за ово свето место гладују или погину! Савремени човек има такођер своје истине, али оне немају више никакве везе с овом земљом. Све је већ о хришћанству речено, протумачено, решено, и нико нема шта ново да дода за љубав Христа и у корист вере. Нестао је дубоки човек средњег века. Шта, дакле, може данас видети овде његов потомак кроз своје сухо и празно срце, којем је, уосталом, све већ постало страним, и оно што је било хришћанско, и оно што је било паганско. Човек средњег века је живео само за веру и за рат; а најчешће су и вера и рат постојали само за љубав и узношење личности самога Христа. За њега се две хиљаде година све на свету искликало, испевало, измудровало. Он је најчаробнија личност коју је икад саздао човечји дух у каквој вери или у каквом епосу. Хришћанство, то је, пре свега, личност Христова. И хришћанска догма, и хришћански морал и хришћанско тумачење, цео наук, схваћа дух људски само кроз личност Христа, који је то све омогућио, посведочио, уобличио.

Тако је једна легенда постала целом једном црквом. Први херој и први мученик свог учења изражени су једном причом какву никакав други творац међу толиким религијама није имао. Сама личност овог пророка осветљава својим блеском, али и заслепљује као сунце. Такав случај није ни са Зороастром, ни Мојсијем, ни Будом, ни Мухамедом... Људи су вековима ишли за његовом личношћу и примером пре него за његовом науком. Зато се овде у Палестини живи од самих привиђења. Христос стоји овде као сјајно дрво на брду, као чиста вода у долини, као мирна светлост на пустињи. Обучен у бело као у Капернауму, кад му је млада Марија Магдалина прала мирисима нарда уморне ноге, и брисала их својом косом; или обучен у скерлетну хаљину као кад је осуђен из Пилатове суднице пошао на губилиште. Такав он свугде овде постоји за машту и срце човеково. Једини од свих твораца разних вера, Христос је имао своју Палестину, свој Јерусалим, свој Назарет, своју Јудејску пустињу, своју реку Јордан, и најзад своје језеро Генезаретско, који сви укупно тако ненадмашно украшују његов неодољиви божанствени роман... Али зато у Палестини нико други и не обитава него једини Христос! Цео овај сунчани оквир, свака стазица, свака сенчица, све је из њега саткано. Све је и створено за самог њега. Огромни Стари Завет има такођер хиљадама изванредних личности, једну крупнију од друге: цареве, краљеве, пророке, судије, хероје и страдалнике, домаће и стране освајаче, али сви ишчезавају пред величинама и лепотама Христове личности. Има у Старом Завету и догађаја који својим чудесима превазилазе све што је људска историја забележила и људска памет запамтила по трагичности и дубини, а све ишчезава пред тихом и чистом легендом сина Маријиног. Нико и ништа од свега тога не засени хероја који је у овој земљи имао и своје бојиште, и своје губилиште, и своје победе, хероја јачег од свих цезара, убедљивијег од свих философа, праведнијег од свих законодаваца.
Синоћ сам, долазећи из Назарета, заноћио на Генезаретском језеру. Са прозора сам дуго слушао шуштање воде и ветра. Као да је шкропила тиха киша по црној води. Ову ноћ не могу упоредити ни с чим што сам дотле доживео. Ноћивао сам у египатској стовратној Теби, годинама познавао светле ноћи Атине, годинама самовао у дубоким ноћима Рима, и дуго бдио у језивим ноћима Либијске пустиње. Али на овом Генезаретском језеру за једну једину ноћ доживео сам ненадмашне случајеве. Осетих и маштом, и срцем и духом целу легенду мученика са Голготе. Као да су и ваздух и вода и сада пуни његових речи, изговорених рибарима из Капернаума: Симону Петру, доцније тако значајном за хришћанство, и у чијој је кући у Капернауму учитељ становао; и његовом брату Андрији, ученику Јована Крститеља, и затим Јакову сину Забедејеву, и брату му Јовану, и мајци им Саломи, и Марији из Магдале, која га је пратила до Голготе, и Томи, и Матеју, и Филипу, и проклетом Јуди из Кериота, његовим ученицима и проповедницима, и статистима његове божанствене драме... У плавој помрчини, преко језера, лежи село Капернаум, куд је био избегао Христос из ироничног свог Назарета, да овде развије највећу своју акцију. На западу су светлуцале неке ретке ватре: то је Магдала, село Марије Магдалине, чија је дубоко човечанска личност унела у легенду Христову чар без којег би та легенда била непотпуна.

Малочас прођох кроз Кану Галилејску, која је сва у смоковом лишћу, поред беле цесте пуне прашине и сунца. Видех место где је први мученик своје цркве претворио воду у вино, а затим видех доцније место где је камење претворио у беле хлебове. Ја сам у те митове најпре поверовао кроз њихову поезију, као што би савршенији од мене најпре поверовао кроз своју веру. Остали ће најпре поверовати кроз љубав. Срећом, дакле, што ће вечито бити на земљи поезије и љубави, од којих је и вера саздана. Тако ћемо увек моћи поверовати да у светим рукама вода постане вином а камен хлебом. Јер ко није у стању да верује у невероватно и у немогућно, он није створен за веру ни за акцију, и он је проклет. Човек је увек ишао за чудима више него за истинама; и он зна само за велике истине које су душевне, пошто и нема других великих истина него душевних. — Пророци су проповедали хришћанску веру народу који је веровао само у чудеса а не у речи. Само су Христова чудеса омађијала народ, који је затим поверовао у обећани свет; и само је Христово васкресење учинило да се поверовало како ће сви људи најзад васкрснути. Ова Кана Галилејска, са женама на старом бунару око којег беле своје платно, са децом која чувају јагањце што су се тек јутрос ојагњили, са јатима голубова који су се као пламенови превртали у сунцу, и са црним тракама ласта које су врискале гладне и алапљиве у јутарњем ваздуху! Кана изгледа и сама као нека мирна хришћанска парабола. Изгледа као село где људство никад није умирало, и где никад ни ветар ни суша нису затрли људску муку и творевину. Одиста, ништа не измени карактер и изглед граду или пределу као каква верска легенда која је за њега везана. Кад бисмо мислили и да је Партенон био кућа Аспазије, а не светилиште богиње Атене, нико се овом храму не би дивио осим архитекти; али је оданде протерано једно божанство, и негде даље убијено, а та лепота драматичности постаје неодољивом пре него идеја да је ово најлепши храм античког света. Човек пре реагира душевно на ствари добра и зла, него естетички на ствари лепог и ружног. Човек је на сваком месту најпре душа па онда дух; и човек мисли увек са напором воље, а осећа спонтано и слободно.
Ишле су овим путем Палестине небројене војске крсташа, на десетине и стотине хиљада. И то војника обучених у злато и челик, жена и деце и стараца и свештеника и блудница, сви певајући песму о Христу, личности чаробној колико и светој. Рушили су путем туђе градове, и палили села, и убијали, али су њихове очи биле упрте у небо, и они су безумно веровали у највишу веру љубави и милосрђа. И сви су певали песму о Христу! И сви су га звали и вапили за њим. — Пејзаж палестински је одиста пејзаж Новог Завета, по мирноћи ствари и ваздуха. Кад овде што дође до нашег уха, долази као шапат неких речи које не разумемо али потресно осетимо: и вода која негде зажуберка, и шума кроз коју се провуче ветрић који је дунуо са мора или из пустиње. Небо је неизмерно изнад Ханаана, туробно изнад Самарије, и цело запаљено изнад Галилеје, која је сва избраздана у широким црним ораницама, и осветљена као у снежним усевима. Ако је ико овамо дошао безбожан, вратио се кући побожан; а у његовом срцу и машти ништа више није могло заменити Христа или надмудрити Соломона. Све што се роди на једном тлу носи боју и атмосферу тла на којем се родило: у Грчкој, идеја о лепоти; у Египту, идеја о смрти; у Палестини, идеја о Богу. И то о Богу хришћанском, који суди али и прашта, убија али и васкрсава, који је строг али и нежан, и који пуно грми али мало обара.
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

&lt;Center&gt;
-{II}-&lt;br&gt;
-{III}-&lt;br&gt;
-{IV}-&lt;br&gt;
-{V}-
&lt;/Center&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>5ivjgmq8srrxo71pjjylr5o3fs8lmkl</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146671</id>
      <parentid>146670</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T17:07:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Проверена прва три пасуса</comment>
      <origin>146671</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18893" sha1="bb4cxcn7p4iccv183f2yd8pk80vdmji" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Палестине
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1938
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;ПИСМО ИЗ ПАЛЕСТИНЕ&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;Јерусалим, маја 193..&lt;/div&gt;

{{gap}}Идем већ неколико дана овим прашњивим путевима којима су ходили апостоли и евангелисти. По долинама хватам у прегршт воду са истих извора са којих су пили и библијски пророци и светитељи новог завета. Међу маслинама се беле, као стада оваца, ситна села која још носе своја имена из времена Соломонова. То су куће четвртасте и без крова које изгледају утонуле у траву, а у којима је некад можда заноћио Христос… Све још стоји непокретно на свом вечном месту. Сваку ствар је овде озарила мирноћа и усхићење, и травчицу и камичак, и брдо под небом, и врућу сенку под дрветом. У пољу бацају свој хлад чемпреси и платани које су можда посадили побожни крстоношки краљеви или источњачки освајачи. Тишина тла нигде није тако дубока као у палестинским крајевима. Ни једна ствар неће да се прокаже, и ни један гласић да се ода. Све је овде алузија, символ и опомена. Свака се ствар дубоко загледала једна у другу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је овде вечито и све је овде свето. Мит о Богу је најлепша али и најчуднија и најсвирепија човекова творевина: једина у којој човек сам себе одриче, преносећи све своје на извор који је ван њега, и на вољу која је изнад њега! Има ли ишта мање схватљиво и приступачно здравом разуму? А тај мит небески је, међутим, овде у сваком удаху ваздуха и у свакој капи из неба. Две хиљаде година су плачне очи целог просвећеног света гледале овамо из свих крајева, и веровало се да су све среће и несреће пореклом из ове земље. Дом Божји је био утврђен на Сиону откад је престао да буде усађен на Олимпу. Човек је први пут нашао своју утеху откад се обрнуо на беспућу између две најлепше своје утопије: многобожачке легенде и хришћанске вере, и у чистоти једне рибарске и пастирске параболе нашао најзад решење своје судбине и своје место под сунцем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Путеви по Светој Земљи су без путника. Од јутрос до вечерас, од Јерусалима до Генезаретског језера, не сећам се да сам иког срео. Бели облаци, велики као планине, пролазили су мирно са севера на југ, бацајући дебеле и модре сенке које су се котрљале по светлој цести, по каменим пољима, по шумарцима згрчених маслина.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Само, требало је овамо доћи као крстоносац или као поклоник. Јер ко би умео заправо рећи колико одговара стварности и суштини све оно што сам ових дана овуда видео очима човека свог времена и свога постанка. Шта смо ми данас према онима који су некад долазили овамо да за ово свето место гладују или погину! Савремени човек има такођер своје истине, али оне немају више никакве везе с овом земљом. Све је већ о хришћанству речено, протумачено, решено, и нико нема шта ново да дода за љубав Христа и у корист вере. Нестао је дубоки човек средњег века. Шта, дакле, може данас видети овде његов потомак кроз своје сухо и празно срце, којем је, уосталом, све већ постало страним, и оно што је било хришћанско, и оно што је било паганско. Човек средњег века је живео само за веру и за рат; а најчешће су и вера и рат постојали само за љубав и узношење личности самога Христа. За њега се две хиљаде година све на свету искликало, испевало, измудровало. Он је најчаробнија личност коју је икад саздао човечји дух у каквој вери или у каквом епосу. Хришћанство, то је, пре свега, личност Христова. И хришћанска догма, и хришћански морал и хришћанско тумачење, цео наук, схваћа дух људски само кроз личност Христа, који је то све омогућио, посведочио, уобличио.

Тако је једна легенда постала целом једном црквом. Први херој и први мученик свог учења изражени су једном причом какву никакав други творац међу толиким религијама није имао. Сама личност овог пророка осветљава својим блеском, али и заслепљује као сунце. Такав случај није ни са Зороастром, ни Мојсијем, ни Будом, ни Мухамедом... Људи су вековима ишли за његовом личношћу и примером пре него за његовом науком. Зато се овде у Палестини живи од самих привиђења. Христос стоји овде као сјајно дрво на брду, као чиста вода у долини, као мирна светлост на пустињи. Обучен у бело као у Капернауму, кад му је млада Марија Магдалина прала мирисима нарда уморне ноге, и брисала их својом косом; или обучен у скерлетну хаљину као кад је осуђен из Пилатове суднице пошао на губилиште. Такав он свугде овде постоји за машту и срце човеково. Једини од свих твораца разних вера, Христос је имао своју Палестину, свој Јерусалим, свој Назарет, своју Јудејску пустињу, своју реку Јордан, и најзад своје језеро Генезаретско, који сви укупно тако ненадмашно украшују његов неодољиви божанствени роман... Али зато у Палестини нико други и не обитава него једини Христос! Цео овај сунчани оквир, свака стазица, свака сенчица, све је из њега саткано. Све је и створено за самог њега. Огромни Стари Завет има такођер хиљадама изванредних личности, једну крупнију од друге: цареве, краљеве, пророке, судије, хероје и страдалнике, домаће и стране освајаче, али сви ишчезавају пред величинама и лепотама Христове личности. Има у Старом Завету и догађаја који својим чудесима превазилазе све што је људска историја забележила и људска памет запамтила по трагичности и дубини, а све ишчезава пред тихом и чистом легендом сина Маријиног. Нико и ништа од свега тога не засени хероја који је у овој земљи имао и своје бојиште, и своје губилиште, и своје победе, хероја јачег од свих цезара, убедљивијег од свих философа, праведнијег од свих законодаваца.
Синоћ сам, долазећи из Назарета, заноћио на Генезаретском језеру. Са прозора сам дуго слушао шуштање воде и ветра. Као да је шкропила тиха киша по црној води. Ову ноћ не могу упоредити ни с чим што сам дотле доживео. Ноћивао сам у египатској стовратној Теби, годинама познавао светле ноћи Атине, годинама самовао у дубоким ноћима Рима, и дуго бдио у језивим ноћима Либијске пустиње. Али на овом Генезаретском језеру за једну једину ноћ доживео сам ненадмашне случајеве. Осетих и маштом, и срцем и духом целу легенду мученика са Голготе. Као да су и ваздух и вода и сада пуни његових речи, изговорених рибарима из Капернаума: Симону Петру, доцније тако значајном за хришћанство, и у чијој је кући у Капернауму учитељ становао; и његовом брату Андрији, ученику Јована Крститеља, и затим Јакову сину Забедејеву, и брату му Јовану, и мајци им Саломи, и Марији из Магдале, која га је пратила до Голготе, и Томи, и Матеју, и Филипу, и проклетом Јуди из Кериота, његовим ученицима и проповедницима, и статистима његове божанствене драме... У плавој помрчини, преко језера, лежи село Капернаум, куд је био избегао Христос из ироничног свог Назарета, да овде развије највећу своју акцију. На западу су светлуцале неке ретке ватре: то је Магдала, село Марије Магдалине, чија је дубоко човечанска личност унела у легенду Христову чар без којег би та легенда била непотпуна.

Малочас прођох кроз Кану Галилејску, која је сва у смоковом лишћу, поред беле цесте пуне прашине и сунца. Видех место где је први мученик своје цркве претворио воду у вино, а затим видех доцније место где је камење претворио у беле хлебове. Ја сам у те митове најпре поверовао кроз њихову поезију, као што би савршенији од мене најпре поверовао кроз своју веру. Остали ће најпре поверовати кроз љубав. Срећом, дакле, што ће вечито бити на земљи поезије и љубави, од којих је и вера саздана. Тако ћемо увек моћи поверовати да у светим рукама вода постане вином а камен хлебом. Јер ко није у стању да верује у невероватно и у немогућно, он није створен за веру ни за акцију, и он је проклет. Човек је увек ишао за чудима више него за истинама; и он зна само за велике истине које су душевне, пошто и нема других великих истина него душевних. — Пророци су проповедали хришћанску веру народу који је веровао само у чудеса а не у речи. Само су Христова чудеса омађијала народ, који је затим поверовао у обећани свет; и само је Христово васкресење учинило да се поверовало како ће сви људи најзад васкрснути. Ова Кана Галилејска, са женама на старом бунару око којег беле своје платно, са децом која чувају јагањце што су се тек јутрос ојагњили, са јатима голубова који су се као пламенови превртали у сунцу, и са црним тракама ласта које су врискале гладне и алапљиве у јутарњем ваздуху! Кана изгледа и сама као нека мирна хришћанска парабола. Изгледа као село где људство никад није умирало, и где никад ни ветар ни суша нису затрли људску муку и творевину. Одиста, ништа не измени карактер и изглед граду или пределу као каква верска легенда која је за њега везана. Кад бисмо мислили и да је Партенон био кућа Аспазије, а не светилиште богиње Атене, нико се овом храму не би дивио осим архитекти; али је оданде протерано једно божанство, и негде даље убијено, а та лепота драматичности постаје неодољивом пре него идеја да је ово најлепши храм античког света. Човек пре реагира душевно на ствари добра и зла, него естетички на ствари лепог и ружног. Човек је на сваком месту најпре душа па онда дух; и човек мисли увек са напором воље, а осећа спонтано и слободно.
Ишле су овим путем Палестине небројене војске крсташа, на десетине и стотине хиљада. И то војника обучених у злато и челик, жена и деце и стараца и свештеника и блудница, сви певајући песму о Христу, личности чаробној колико и светој. Рушили су путем туђе градове, и палили села, и убијали, али су њихове очи биле упрте у небо, и они су безумно веровали у највишу веру љубави и милосрђа. И сви су певали песму о Христу! И сви су га звали и вапили за њим. — Пејзаж палестински је одиста пејзаж Новог Завета, по мирноћи ствари и ваздуха. Кад овде што дође до нашег уха, долази као шапат неких речи које не разумемо али потресно осетимо: и вода која негде зажуберка, и шума кроз коју се провуче ветрић који је дунуо са мора или из пустиње. Небо је неизмерно изнад Ханаана, туробно изнад Самарије, и цело запаљено изнад Галилеје, која је сва избраздана у широким црним ораницама, и осветљена као у снежним усевима. Ако је ико овамо дошао безбожан, вратио се кући побожан; а у његовом срцу и машти ништа више није могло заменити Христа или надмудрити Соломона. Све што се роди на једном тлу носи боју и атмосферу тла на којем се родило: у Грчкој, идеја о лепоти; у Египту, идеја о смрти; у Палестини, идеја о Богу. И то о Богу хришћанском, који суди али и прашта, убија али и васкрсава, који је строг али и нежан, и који пуно грми али мало обара.
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

&lt;Center&gt;
-{II}-&lt;br&gt;
-{III}-&lt;br&gt;
-{IV}-&lt;br&gt;
-{V}-
&lt;/Center&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>bb4cxcn7p4iccv183f2yd8pk80vdmji</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146672</id>
      <parentid>146671</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T17:24:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>146672</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18905" sha1="59mr1a6iiv8lnh5hthbi8hbbtens4ap" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Палестине
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1938
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;ПИСМО ИЗ ПАЛЕСТИНЕ&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;Јерусалим, маја 193..&lt;/div&gt;

{{gap}}Идем већ неколико дана овим прашњивим путевима којима су ходили апостоли и евангелисти. По долинама хватам у прегршт воду са истих извора са којих су пили и библијски пророци и светитељи новог завета. Међу маслинама се беле, као стада оваца, ситна села која још носе своја имена из времена Соломонова. То су куће четвртасте и без крова које изгледају утонуле у траву, а у којима је некад можда заноћио Христос… Све још стоји непокретно на свом вечном месту. Сваку ствар је овде озарила мирноћа и усхићење, и травчицу и камичак, и брдо под небом, и врућу сенку под дрветом. У пољу бацају свој хлад чемпреси и платани које су можда посадили побожни крстоношки краљеви или источњачки освајачи. Тишина тла нигде није тако дубока као у палестинским крајевима. Ни једна ствар неће да се прокаже, и ни један гласић да се ода. Све је овде алузија, символ и опомена. Свака се ствар дубоко загледала једна у другу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је овде вечито и све је овде свето. Мит о Богу је најлепша али и најчуднија и најсвирепија човекова творевина: једина у којој човек сам себе одриче, преносећи све своје на извор који је ван њега, и на вољу која је изнад њега! Има ли ишта мање схватљиво и приступачно здравом разуму? А тај мит небески је, међутим, овде у сваком удаху ваздуха и у свакој капи из неба. Две хиљаде година су плачне очи целог просвећеног света гледале овамо из свих крајева, и веровало се да су све среће и несреће пореклом из ове земље. Дом Божји је био утврђен на Сиону откад је престао да буде усађен на Олимпу. Човек је први пут нашао своју утеху откад се обрнуо на беспућу између две најлепше своје утопије: многобожачке легенде и хришћанске вере, и у чистоти једне рибарске и пастирске параболе нашао најзад решење своје судбине и своје место под сунцем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Путеви по Светој Земљи су без путника. Од јутрос до вечерас, од Јерусалима до Генезаретског језера, не сећам се да сам иког срео. Бели облаци, велики као планине, пролазили су мирно са севера на југ, бацајући дебеле и модре сенке које су се котрљале по светлој цести, по каменим пољима, по шумарцима згрчених маслина.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само, требало је овамо доћи као крстоносац или као поклоник. Јер ко би умео заправо рећи колико одговара стварности и суштини све оно што сам ових дана овуда видео очима човека свог времена и свога постанка. Шта смо ми данас према онима који су некад долазили овамо да за ово свето место гладују или погину! Савремени човек има такођер своје истине, али оне немају више никакве везе с овом земљом. Све је већ о хришћанству речено, протумачено, решено, и нико нема шта ново да дода за љубав Христа и у корист вере. Нестао је дубоки човек средњег века. Шта, дакле, може данас видети овде његов потомак кроз своје сухо и празно срце, којем је, уосталом, све већ постало страним, и оно што је било хришћанско, и оно што је било паганско. Човек средњег века је живео само за веру и за рат; а најчешће су и вера и рат постојали само за љубав и узношење личности самога Христа. За њега се две хиљаде година све на свету искликало, испевало, измудровало. Он је најчаробнија личност коју је икад саздао човечји дух у каквој вери или у каквом епосу. Хришћанство, то је, пре свега, личност Христова. И хришћанска догма, и хришћански морал и хришћанско тумачење, цео наук, схваћа дух људски само кроз личност Христа, који је то све омогућио, посведочио, уобличио.&lt;br /&gt;
{{gap}}Тако је једна легенда постала целом једном црквом. Први херој и први мученик свог учења изражени су једном причом какву никакав други творац међу толиким религијама није имао. Сама личност овог пророка осветљава својим блеском, али и заслепљује као сунце. Такав случај није ни са Зороастром, ни Мојсијем, ни Будом, ни Мухамедом... Људи су вековима ишли за његовом личношћу и примером пре него за његовом науком. Зато се овде у Палестини живи од самих привиђења. Христос стоји овде као сјајно дрво на брду, као чиста вода у долини, као мирна светлост на пустињи. Обучен у бело као у Капернауму, кад му је млада Марија Магдалина прала мирисима нарда уморне ноге, и брисала их својом косом; или обучен у скерлетну хаљину као кад је осуђен из Пилатове суднице пошао на губилиште. Такав он свугде овде постоји за машту и срце човеково. Једини од свих твораца разних вера, Христос је имао своју Палестину, свој Јерусалим, свој Назарет, своју Јудејску пустињу, своју реку Јордан, и најзад своје језеро Генезаретско, који сви укупно тако ненадмашно украшују његов неодољиви божанствени роман... Али зато у Палестини нико други и не обитава него једини Христос! Цео овај сунчани оквир, свака стазица, свака сенчица, све је из њега саткано. Све је и створено за самог њега. Огромни Стари Завет има такођер хиљадама изванредних личности, једну крупнију од друге: цареве, краљеве, пророке, судије, хероје и страдалнике, домаће и стране освајаче, али сви ишчезавају пред величинама и лепотама Христове личности. Има у Старом Завету и догађаја који својим чудесима превазилазе све што је људска историја забележила и људска памет запамтила по трагичности и дубини, а све ишчезава пред тихом и чистом легендом сина Маријиног. Нико и ништа од свега тога не засени хероја који је у овој земљи имао и своје бојиште, и своје губилиште, и своје победе, хероја јачег од свих цезара, убедљивијег од свих философа, праведнијег од свих законодаваца.

Синоћ сам, долазећи из Назарета, заноћио на Генезаретском језеру. Са прозора сам дуго слушао шуштање воде и ветра. Као да је шкропила тиха киша по црној води. Ову ноћ не могу упоредити ни с чим што сам дотле доживео. Ноћивао сам у египатској стовратној Теби, годинама познавао светле ноћи Атине, годинама самовао у дубоким ноћима Рима, и дуго бдио у језивим ноћима Либијске пустиње. Али на овом Генезаретском језеру за једну једину ноћ доживео сам ненадмашне случајеве. Осетих и маштом, и срцем и духом целу легенду мученика са Голготе. Као да су и ваздух и вода и сада пуни његових речи, изговорених рибарима из Капернаума: Симону Петру, доцније тако значајном за хришћанство, и у чијој је кући у Капернауму учитељ становао; и његовом брату Андрији, ученику Јована Крститеља, и затим Јакову сину Забедејеву, и брату му Јовану, и мајци им Саломи, и Марији из Магдале, која га је пратила до Голготе, и Томи, и Матеју, и Филипу, и проклетом Јуди из Кериота, његовим ученицима и проповедницима, и статистима његове божанствене драме... У плавој помрчини, преко језера, лежи село Капернаум, куд је био избегао Христос из ироничног свог Назарета, да овде развије највећу своју акцију. На западу су светлуцале неке ретке ватре: то је Магдала, село Марије Магдалине, чија је дубоко човечанска личност унела у легенду Христову чар без којег би та легенда била непотпуна.

Малочас прођох кроз Кану Галилејску, која је сва у смоковом лишћу, поред беле цесте пуне прашине и сунца. Видех место где је први мученик своје цркве претворио воду у вино, а затим видех доцније место где је камење претворио у беле хлебове. Ја сам у те митове најпре поверовао кроз њихову поезију, као што би савршенији од мене најпре поверовао кроз своју веру. Остали ће најпре поверовати кроз љубав. Срећом, дакле, што ће вечито бити на земљи поезије и љубави, од којих је и вера саздана. Тако ћемо увек моћи поверовати да у светим рукама вода постане вином а камен хлебом. Јер ко није у стању да верује у невероватно и у немогућно, он није створен за веру ни за акцију, и он је проклет. Човек је увек ишао за чудима више него за истинама; и он зна само за велике истине које су душевне, пошто и нема других великих истина него душевних. — Пророци су проповедали хришћанску веру народу који је веровао само у чудеса а не у речи. Само су Христова чудеса омађијала народ, који је затим поверовао у обећани свет; и само је Христово васкресење учинило да се поверовало како ће сви људи најзад васкрснути. Ова Кана Галилејска, са женама на старом бунару око којег беле своје платно, са децом која чувају јагањце што су се тек јутрос ојагњили, са јатима голубова који су се као пламенови превртали у сунцу, и са црним тракама ласта које су врискале гладне и алапљиве у јутарњем ваздуху! Кана изгледа и сама као нека мирна хришћанска парабола. Изгледа као село где људство никад није умирало, и где никад ни ветар ни суша нису затрли људску муку и творевину. Одиста, ништа не измени карактер и изглед граду или пределу као каква верска легенда која је за њега везана. Кад бисмо мислили и да је Партенон био кућа Аспазије, а не светилиште богиње Атене, нико се овом храму не би дивио осим архитекти; али је оданде протерано једно божанство, и негде даље убијено, а та лепота драматичности постаје неодољивом пре него идеја да је ово најлепши храм античког света. Човек пре реагира душевно на ствари добра и зла, него естетички на ствари лепог и ружног. Човек је на сваком месту најпре душа па онда дух; и човек мисли увек са напором воље, а осећа спонтано и слободно.

Ишле су овим путем Палестине небројене војске крсташа, на десетине и стотине хиљада. И то војника обучених у злато и челик, жена и деце и стараца и свештеника и блудница, сви певајући песму о Христу, личности чаробној колико и светој. Рушили су путем туђе градове, и палили села, и убијали, али су њихове очи биле упрте у небо, и они су безумно веровали у највишу веру љубави и милосрђа. И сви су певали песму о Христу! И сви су га звали и вапили за њим. — Пејзаж палестински је одиста пејзаж Новог Завета, по мирноћи ствари и ваздуха. Кад овде што дође до нашег уха, долази као шапат неких речи које не разумемо али потресно осетимо: и вода која негде зажуберка, и шума кроз коју се провуче ветрић који је дунуо са мора или из пустиње. Небо је неизмерно изнад Ханаана, туробно изнад Самарије, и цело запаљено изнад Галилеје, која је сва избраздана у широким црним ораницама, и осветљена као у снежним усевима. Ако је ико овамо дошао безбожан, вратио се кући побожан; а у његовом срцу и машти ништа више није могло заменити Христа или надмудрити Соломона. Све што се роди на једном тлу носи боју и атмосферу тла на којем се родило: у Грчкој, идеја о лепоти; у Египту, идеја о смрти; у Палестини, идеја о Богу. И то о Богу хришћанском, који суди али и прашта, убија али и васкрсава, који је строг али и нежан, и који пуно грми али мало обара.
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

&lt;Center&gt;
-{II}-&lt;br&gt;
-{III}-&lt;br&gt;
-{IV}-&lt;br&gt;
-{V}-
&lt;/Center&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>59mr1a6iiv8lnh5hthbi8hbbtens4ap</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146673</id>
      <parentid>146672</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T17:26:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>146673</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18907" sha1="p2u25wzzf1uovonq4wdqj1xyuaasqf4" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Палестине
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1938
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;ПИСМО ИЗ ПАЛЕСТИНЕ&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;Јерусалим, маја 193..&lt;/div&gt;

{{gap}}Идем већ неколико дана овим прашњивим путевима којима су ходили апостоли и евангелисти. По долинама хватам у прегршт воду са истих извора са којих су пили и библијски пророци и светитељи новог завета. Међу маслинама се беле, као стада оваца, ситна села која још носе своја имена из времена Соломонова. То су куће четвртасте и без крова које изгледају утонуле у траву, а у којима је некад можда заноћио Христос… Све још стоји непокретно на свом вечном месту. Сваку ствар је овде озарила мирноћа и усхићење, и травчицу и камичак, и брдо под небом, и врућу сенку под дрветом. У пољу бацају свој хлад чемпреси и платани које су можда посадили побожни крстоношки краљеви или источњачки освајачи. Тишина тла нигде није тако дубока као у палестинским крајевима. Ни једна ствар неће да се прокаже, и ни један гласић да се ода. Све је овде алузија, символ и опомена. Свака се ствар дубоко загледала једна у другу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је овде вечито и све је овде свето. Мит о Богу је најлепша али и најчуднија и најсвирепија човекова творевина: једина у којој човек сам себе одриче, преносећи све своје на извор који је ван њега, и на вољу која је изнад њега! Има ли ишта мање схватљиво и приступачно здравом разуму? А тај мит небески је, међутим, овде у сваком удаху ваздуха и у свакој капи из неба. Две хиљаде година су плачне очи целог просвећеног света гледале овамо из свих крајева, и веровало се да су све среће и несреће пореклом из ове земље. Дом Божји је био утврђен на Сиону откад је престао да буде усађен на Олимпу. Човек је први пут нашао своју утеху откад се обрнуо на беспућу између две најлепше своје утопије: многобожачке легенде и хришћанске вере, и у чистоти једне рибарске и пастирске параболе нашао најзад решење своје судбине и своје место под сунцем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Путеви по Светој Земљи су без путника. Од јутрос до вечерас, од Јерусалима до Генезаретског језера, не сећам се да сам иког срео. Бели облаци, велики као планине, пролазили су мирно са севера на југ, бацајући дебеле и модре сенке које су се котрљале по светлој цести, по каменим пољима, по шумарцима згрчених маслина.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само, требало је овамо доћи као крстоносац или као поклоник. Јер ко би умео заправо рећи колико одговара стварности и суштини све оно што сам ових дана овуда видео очима човека свог времена и свога постанка. Шта смо ми данас према онима који су некад долазили овамо да за ово свето место гладују или погину! Савремени човек има такођер своје истине, али оне немају више никакве везе с овом земљом. Све је већ о хришћанству речено, протумачено, решено, и нико нема шта ново да дода за љубав Христа и у корист вере. Нестао је дубоки човек средњег века. Шта, дакле, може данас видети овде његов потомак кроз своје сухо и празно срце, којем је, уосталом, све већ постало страним, и оно што је било хришћанско, и оно што је било паганско. Човек средњег века је живео само за веру и за рат; а најчешће су и вера и рат постојали само за љубав и узношење личности самога Христа. За њега се две хиљаде година све на свету искликало, испевало, измудровало. Он је најчаробнија личност коју је икад саздао човечји дух у каквој вери или у каквом епосу. Хришћанство, то је, пре свега, личност Христова. И хришћанска догма, и хришћански морал и хришћанско тумачење, цео наук, схваћа дух људски само кроз личност Христа, који је то све омогућио, посведочио, уобличио.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Тако је једна легенда постала целом једном црквом. Први херој и први мученик свог учења изражени су једном причом какву никакав други творац међу толиким религијама није имао. Сама личност овог пророка осветљава својим блеском, али и заслепљује као сунце. Такав случај није ни са Зороастром, ни Мојсијем, ни Будом, ни Мухамедом... Људи су вековима ишли за његовом личношћу и примером пре него за његовом науком. Зато се овде у Палестини живи од самих привиђења. Христос стоји овде као сјајно дрво на брду, као чиста вода у долини, као мирна светлост на пустињи. Обучен у бело као у Капернауму, кад му је млада Марија Магдалина прала мирисима нарда уморне ноге, и брисала их својом косом; или обучен у скерлетну хаљину као кад је осуђен из Пилатове суднице пошао на губилиште. Такав он свугде овде постоји за машту и срце човеково. Једини од свих твораца разних вера, Христос је имао своју Палестину, свој Јерусалим, свој Назарет, своју Јудејску пустињу, своју реку Јордан, и најзад своје језеро Генезаретско, који сви укупно тако ненадмашно украшују његов неодољиви божанствени роман... Али зато у Палестини нико други и не обитава него једини Христос! Цео овај сунчани оквир, свака стазица, свака сенчица, све је из њега саткано. Све је и створено за самог њега. Огромни Стари Завет има такођер хиљадама изванредних личности, једну крупнију од друге: цареве, краљеве, пророке, судије, хероје и страдалнике, домаће и стране освајаче, али сви ишчезавају пред величинама и лепотама Христове личности. Има у Старом Завету и догађаја који својим чудесима превазилазе све што је људска историја забележила и људска памет запамтила по трагичности и дубини, а све ишчезава пред тихом и чистом легендом сина Маријиног. Нико и ништа од свега тога не засени хероја који је у овој земљи имао и своје бојиште, и своје губилиште, и своје победе, хероја јачег од свих цезара, убедљивијег од свих философа, праведнијег од свих законодаваца.

Синоћ сам, долазећи из Назарета, заноћио на Генезаретском језеру. Са прозора сам дуго слушао шуштање воде и ветра. Као да је шкропила тиха киша по црној води. Ову ноћ не могу упоредити ни с чим што сам дотле доживео. Ноћивао сам у египатској стовратној Теби, годинама познавао светле ноћи Атине, годинама самовао у дубоким ноћима Рима, и дуго бдио у језивим ноћима Либијске пустиње. Али на овом Генезаретском језеру за једну једину ноћ доживео сам ненадмашне случајеве. Осетих и маштом, и срцем и духом целу легенду мученика са Голготе. Као да су и ваздух и вода и сада пуни његових речи, изговорених рибарима из Капернаума: Симону Петру, доцније тако значајном за хришћанство, и у чијој је кући у Капернауму учитељ становао; и његовом брату Андрији, ученику Јована Крститеља, и затим Јакову сину Забедејеву, и брату му Јовану, и мајци им Саломи, и Марији из Магдале, која га је пратила до Голготе, и Томи, и Матеју, и Филипу, и проклетом Јуди из Кериота, његовим ученицима и проповедницима, и статистима његове божанствене драме... У плавој помрчини, преко језера, лежи село Капернаум, куд је био избегао Христос из ироничног свог Назарета, да овде развије највећу своју акцију. На западу су светлуцале неке ретке ватре: то је Магдала, село Марије Магдалине, чија је дубоко човечанска личност унела у легенду Христову чар без којег би та легенда била непотпуна.

Малочас прођох кроз Кану Галилејску, која је сва у смоковом лишћу, поред беле цесте пуне прашине и сунца. Видех место где је први мученик своје цркве претворио воду у вино, а затим видех доцније место где је камење претворио у беле хлебове. Ја сам у те митове најпре поверовао кроз њихову поезију, као што би савршенији од мене најпре поверовао кроз своју веру. Остали ће најпре поверовати кроз љубав. Срећом, дакле, што ће вечито бити на земљи поезије и љубави, од којих је и вера саздана. Тако ћемо увек моћи поверовати да у светим рукама вода постане вином а камен хлебом. Јер ко није у стању да верује у невероватно и у немогућно, он није створен за веру ни за акцију, и он је проклет. Човек је увек ишао за чудима више него за истинама; и он зна само за велике истине које су душевне, пошто и нема других великих истина него душевних. — Пророци су проповедали хришћанску веру народу који је веровао само у чудеса а не у речи. Само су Христова чудеса омађијала народ, који је затим поверовао у обећани свет; и само је Христово васкресење учинило да се поверовало како ће сви људи најзад васкрснути. Ова Кана Галилејска, са женама на старом бунару око којег беле своје платно, са децом која чувају јагањце што су се тек јутрос ојагњили, са јатима голубова који су се као пламенови превртали у сунцу, и са црним тракама ласта које су врискале гладне и алапљиве у јутарњем ваздуху! Кана изгледа и сама као нека мирна хришћанска парабола. Изгледа као село где људство никад није умирало, и где никад ни ветар ни суша нису затрли људску муку и творевину. Одиста, ништа не измени карактер и изглед граду или пределу као каква верска легенда која је за њега везана. Кад бисмо мислили и да је Партенон био кућа Аспазије, а не светилиште богиње Атене, нико се овом храму не би дивио осим архитекти; али је оданде протерано једно божанство, и негде даље убијено, а та лепота драматичности постаје неодољивом пре него идеја да је ово најлепши храм античког света. Човек пре реагира душевно на ствари добра и зла, него естетички на ствари лепог и ружног. Човек је на сваком месту најпре душа па онда дух; и човек мисли увек са напором воље, а осећа спонтано и слободно.

Ишле су овим путем Палестине небројене војске крсташа, на десетине и стотине хиљада. И то војника обучених у злато и челик, жена и деце и стараца и свештеника и блудница, сви певајући песму о Христу, личности чаробној колико и светој. Рушили су путем туђе градове, и палили села, и убијали, али су њихове очи биле упрте у небо, и они су безумно веровали у највишу веру љубави и милосрђа. И сви су певали песму о Христу! И сви су га звали и вапили за њим. — Пејзаж палестински је одиста пејзаж Новог Завета, по мирноћи ствари и ваздуха. Кад овде што дође до нашег уха, долази као шапат неких речи које не разумемо али потресно осетимо: и вода која негде зажуберка, и шума кроз коју се провуче ветрић који је дунуо са мора или из пустиње. Небо је неизмерно изнад Ханаана, туробно изнад Самарије, и цело запаљено изнад Галилеје, која је сва избраздана у широким црним ораницама, и осветљена као у снежним усевима. Ако је ико овамо дошао безбожан, вратио се кући побожан; а у његовом срцу и машти ништа више није могло заменити Христа или надмудрити Соломона. Све што се роди на једном тлу носи боју и атмосферу тла на којем се родило: у Грчкој, идеја о лепоти; у Египту, идеја о смрти; у Палестини, идеја о Богу. И то о Богу хришћанском, који суди али и прашта, убија али и васкрсава, који је строг али и нежан, и који пуно грми али мало обара.
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

&lt;Center&gt;
-{II}-&lt;br&gt;
-{III}-&lt;br&gt;
-{IV}-&lt;br&gt;
-{V}-
&lt;/Center&gt;

== Извор ==

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>p2u25wzzf1uovonq4wdqj1xyuaasqf4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146698</id>
      <parentid>146673</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:25:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146698</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="19029" sha1="npkjlyzda61391ly4q681oqrsbmwf2l" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Палестине
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1938
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;ПИСМО ИЗ ПАЛЕСТИНЕ&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;Јерусалим, маја 193..&lt;/div&gt;

{{gap}}Идем већ неколико дана овим прашњивим путевима којима су ходили апостоли и евангелисти. По долинама хватам у прегршт воду са истих извора са којих су пили и библијски пророци и светитељи новог завета. Међу маслинама се беле, као стада оваца, ситна села која још носе своја имена из времена Соломонова. То су куће четвртасте и без крова које изгледају утонуле у траву, а у којима је некад можда заноћио Христос… Све још стоји непокретно на свом вечном месту. Сваку ствар је овде озарила мирноћа и усхићење, и травчицу и камичак, и брдо под небом, и врућу сенку под дрветом. У пољу бацају свој хлад чемпреси и платани које су можда посадили побожни крстоношки краљеви или источњачки освајачи. Тишина тла нигде није тако дубока као у палестинским крајевима. Ни једна ствар неће да се прокаже, и ни један гласић да се ода. Све је овде алузија, символ и опомена. Свака се ствар дубоко загледала једна у другу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је овде вечито и све је овде свето. Мит о Богу је најлепша али и најчуднија и најсвирепија човекова творевина: једина у којој човек сам себе одриче, преносећи све своје на извор који је ван њега, и на вољу која је изнад њега! Има ли ишта мање схватљиво и приступачно здравом разуму? А тај мит небески је, међутим, овде у сваком удаху ваздуха и у свакој капи из неба. Две хиљаде година су плачне очи целог просвећеног света гледале овамо из свих крајева, и веровало се да су све среће и несреће пореклом из ове земље. Дом Божји је био утврђен на Сиону откад је престао да буде усађен на Олимпу. Човек је први пут нашао своју утеху откад се обрнуо на беспућу између две најлепше своје утопије: многобожачке легенде и хришћанске вере, и у чистоти једне рибарске и пастирске параболе нашао најзад решење своје судбине и своје место под сунцем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Путеви по Светој Земљи су без путника. Од јутрос до вечерас, од Јерусалима до Генезаретског језера, не сећам се да сам иког срео. Бели облаци, велики као планине, пролазили су мирно са севера на југ, бацајући дебеле и модре сенке које су се котрљале по светлој цести, по каменим пољима, по шумарцима згрчених маслина.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само, требало је овамо доћи као крстоносац или као поклоник. Јер ко би умео заправо рећи колико одговара стварности и суштини све оно што сам ових дана овуда видео очима човека свог времена и свога постанка. Шта смо ми данас према онима који су некад долазили овамо да за ово свето место гладују или погину! Савремени човек има такођер своје истине, али оне немају више никакве везе с овом земљом. Све је већ о хришћанству речено, протумачено, решено, и нико нема шта ново да дода за љубав Христа и у корист вере. Нестао је дубоки човек средњег века. Шта, дакле, може данас видети овде његов потомак кроз своје сухо и празно срце, којем је, уосталом, све већ постало страним, и оно што је било хришћанско, и оно што је било паганско. Човек средњег века је живео само за веру и за рат; а најчешће су и вера и рат постојали само за љубав и узношење личности самога Христа. За њега се две хиљаде година све на свету искликало, испевало, измудровало. Он је најчаробнија личност коју је икад саздао човечји дух у каквој вери или у каквом епосу. Хришћанство, то је, пре свега, личност Христова. И хришћанска догма, и хришћански морал и хришћанско тумачење, цео наук, схваћа дух људски само кроз личност Христа, који је то све омогућио, посведочио, уобличио.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Тако је једна легенда постала целом једном црквом. Први херој и први мученик свог учења изражени су једном причом какву никакав други творац међу толиким религијама није имао. Сама личност овог пророка осветљава својим блеском, али и заслепљује као сунце. Такав случај није ни са Зороастром, ни Мојсијем, ни Будом, ни Мухамедом... Људи су вековима ишли за његовом личношћу и примером пре него за његовом науком. Зато се овде у Палестини живи од самих привиђења. Христос стоји овде као сјајно дрво на брду, као чиста вода у долини, као мирна светлост на пустињи. Обучен у бело као у Капернауму, кад му је млада Марија Магдалина прала мирисима нарда уморне ноге, и брисала их својом косом; или обучен у скерлетну хаљину као кад је осуђен из Пилатове суднице пошао на губилиште. Такав он свугде овде постоји за машту и срце човеково. Једини од свих твораца разних вера, Христос је имао своју Палестину, свој Јерусалим, свој Назарет, своју Јудејску пустињу, своју реку Јордан, и најзад своје језеро Генезаретско, који сви укупно тако ненадмашно украшују његов неодољиви божанствени роман... Али зато у Палестини нико други и не обитава него једини Христос! Цео овај сунчани оквир, свака стазица, свака сенчица, све је из њега саткано. Све је и створено за самог њега. Огромни Стари Завет има такођер хиљадама изванредних личности, једну крупнију од друге: цареве, краљеве, пророке, судије, хероје и страдалнике, домаће и стране освајаче, али сви ишчезавају пред величинама и лепотама Христове личности. Има у Старом Завету и догађаја који својим чудесима превазилазе све што је људска историја забележила и људска памет запамтила по трагичности и дубини, а све ишчезава пред тихом и чистом легендом сина Маријиног. Нико и ништа од свега тога не засени хероја који је у овој земљи имао и своје бојиште, и своје губилиште, и своје победе, хероја јачег од свих цезара, убедљивијег од свих философа, праведнијег од свих законодаваца.

Синоћ сам, долазећи из Назарета, заноћио на Генезаретском језеру. Са прозора сам дуго слушао шуштање воде и ветра. Као да је шкропила тиха киша по црној води. Ову ноћ не могу упоредити ни с чим што сам дотле доживео. Ноћивао сам у египатској стовратној Теби, годинама познавао светле ноћи Атине, годинама самовао у дубоким ноћима Рима, и дуго бдио у језивим ноћима Либијске пустиње. Али на овом Генезаретском језеру за једну једину ноћ доживео сам ненадмашне случајеве. Осетих и маштом, и срцем и духом целу легенду мученика са Голготе. Као да су и ваздух и вода и сада пуни његових речи, изговорених рибарима из Капернаума: Симону Петру, доцније тако значајном за хришћанство, и у чијој је кући у Капернауму учитељ становао; и његовом брату Андрији, ученику Јована Крститеља, и затим Јакову сину Забедејеву, и брату му Јовану, и мајци им Саломи, и Марији из Магдале, која га је пратила до Голготе, и Томи, и Матеју, и Филипу, и проклетом Јуди из Кериота, његовим ученицима и проповедницима, и статистима његове божанствене драме... У плавој помрчини, преко језера, лежи село Капернаум, куд је био избегао Христос из ироничног свог Назарета, да овде развије највећу своју акцију. На западу су светлуцале неке ретке ватре: то је Магдала, село Марије Магдалине, чија је дубоко човечанска личност унела у легенду Христову чар без којег би та легенда била непотпуна.

Малочас прођох кроз Кану Галилејску, која је сва у смоковом лишћу, поред беле цесте пуне прашине и сунца. Видех место где је први мученик своје цркве претворио воду у вино, а затим видех доцније место где је камење претворио у беле хлебове. Ја сам у те митове најпре поверовао кроз њихову поезију, као што би савршенији од мене најпре поверовао кроз своју веру. Остали ће најпре поверовати кроз љубав. Срећом, дакле, што ће вечито бити на земљи поезије и љубави, од којих је и вера саздана. Тако ћемо увек моћи поверовати да у светим рукама вода постане вином а камен хлебом. Јер ко није у стању да верује у невероватно и у немогућно, он није створен за веру ни за акцију, и он је проклет. Човек је увек ишао за чудима више него за истинама; и он зна само за велике истине које су душевне, пошто и нема других великих истина него душевних. — Пророци су проповедали хришћанску веру народу који је веровао само у чудеса а не у речи. Само су Христова чудеса омађијала народ, који је затим поверовао у обећани свет; и само је Христово васкресење учинило да се поверовало како ће сви људи најзад васкрснути. Ова Кана Галилејска, са женама на старом бунару око којег беле своје платно, са децом која чувају јагањце што су се тек јутрос ојагњили, са јатима голубова који су се као пламенови превртали у сунцу, и са црним тракама ласта које су врискале гладне и алапљиве у јутарњем ваздуху! Кана изгледа и сама као нека мирна хришћанска парабола. Изгледа као село где људство никад није умирало, и где никад ни ветар ни суша нису затрли људску муку и творевину. Одиста, ништа не измени карактер и изглед граду или пределу као каква верска легенда која је за њега везана. Кад бисмо мислили и да је Партенон био кућа Аспазије, а не светилиште богиње Атене, нико се овом храму не би дивио осим архитекти; али је оданде протерано једно божанство, и негде даље убијено, а та лепота драматичности постаје неодољивом пре него идеја да је ово најлепши храм античког света. Човек пре реагира душевно на ствари добра и зла, него естетички на ствари лепог и ружног. Човек је на сваком месту најпре душа па онда дух; и човек мисли увек са напором воље, а осећа спонтано и слободно.

Ишле су овим путем Палестине небројене војске крсташа, на десетине и стотине хиљада. И то војника обучених у злато и челик, жена и деце и стараца и свештеника и блудница, сви певајући песму о Христу, личности чаробној колико и светој. Рушили су путем туђе градове, и палили села, и убијали, али су њихове очи биле упрте у небо, и они су безумно веровали у највишу веру љубави и милосрђа. И сви су певали песму о Христу! И сви су га звали и вапили за њим. — Пејзаж палестински је одиста пејзаж Новог Завета, по мирноћи ствари и ваздуха. Кад овде што дође до нашег уха, долази као шапат неких речи које не разумемо али потресно осетимо: и вода која негде зажуберка, и шума кроз коју се провуче ветрић који је дунуо са мора или из пустиње. Небо је неизмерно изнад Ханаана, туробно изнад Самарије, и цело запаљено изнад Галилеје, која је сва избраздана у широким црним ораницама, и осветљена као у снежним усевима. Ако је ико овамо дошао безбожан, вратио се кући побожан; а у његовом срцу и машти ништа више није могло заменити Христа или надмудрити Соломона. Све што се роди на једном тлу носи боју и атмосферу тла на којем се родило: у Грчкој, идеја о лепоти; у Египту, идеја о смрти; у Палестини, идеја о Богу. И то о Богу хришћанском, који суди али и прашта, убија али и васкрсава, који је строг али и нежан, и који пуно грми али мало обара.
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

&lt;Center&gt;
-{II}-&lt;br&gt;
-{III}-&lt;br&gt;
-{IV}-&lt;br&gt;
-{V}-
&lt;/Center&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. мај 1938. Нова серија -{LIV}-, бр. 2, стр. 81-86.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>npkjlyzda61391ly4q681oqrsbmwf2l</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146699</id>
      <parentid>146698</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:30:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146699</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="41207" sha1="rzmu7qsxv2bh9wbeyuqqol2y6gag4p0" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Палестине
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1938
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;ПИСМО ИЗ ПАЛЕСТИНЕ&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;Јерусалим, маја 193..&lt;/div&gt;

{{gap}}Идем већ неколико дана овим прашњивим путевима којима су ходили апостоли и евангелисти. По долинама хватам у прегршт воду са истих извора са којих су пили и библијски пророци и светитељи новог завета. Међу маслинама се беле, као стада оваца, ситна села која још носе своја имена из времена Соломонова. То су куће четвртасте и без крова које изгледају утонуле у траву, а у којима је некад можда заноћио Христос… Све још стоји непокретно на свом вечном месту. Сваку ствар је овде озарила мирноћа и усхићење, и травчицу и камичак, и брдо под небом, и врућу сенку под дрветом. У пољу бацају свој хлад чемпреси и платани које су можда посадили побожни крстоношки краљеви или источњачки освајачи. Тишина тла нигде није тако дубока као у палестинским крајевима. Ни једна ствар неће да се прокаже, и ни један гласић да се ода. Све је овде алузија, символ и опомена. Свака се ствар дубоко загледала једна у другу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је овде вечито и све је овде свето. Мит о Богу је најлепша али и најчуднија и најсвирепија човекова творевина: једина у којој човек сам себе одриче, преносећи све своје на извор који је ван њега, и на вољу која је изнад њега! Има ли ишта мање схватљиво и приступачно здравом разуму? А тај мит небески је, међутим, овде у сваком удаху ваздуха и у свакој капи из неба. Две хиљаде година су плачне очи целог просвећеног света гледале овамо из свих крајева, и веровало се да су све среће и несреће пореклом из ове земље. Дом Божји је био утврђен на Сиону откад је престао да буде усађен на Олимпу. Човек је први пут нашао своју утеху откад се обрнуо на беспућу између две најлепше своје утопије: многобожачке легенде и хришћанске вере, и у чистоти једне рибарске и пастирске параболе нашао најзад решење своје судбине и своје место под сунцем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Путеви по Светој Земљи су без путника. Од јутрос до вечерас, од Јерусалима до Генезаретског језера, не сећам се да сам иког срео. Бели облаци, велики као планине, пролазили су мирно са севера на југ, бацајући дебеле и модре сенке које су се котрљале по светлој цести, по каменим пољима, по шумарцима згрчених маслина.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само, требало је овамо доћи као крстоносац или као поклоник. Јер ко би умео заправо рећи колико одговара стварности и суштини све оно што сам ових дана овуда видео очима човека свог времена и свога постанка. Шта смо ми данас према онима који су некад долазили овамо да за ово свето место гладују или погину! Савремени човек има такођер своје истине, али оне немају више никакве везе с овом земљом. Све је већ о хришћанству речено, протумачено, решено, и нико нема шта ново да дода за љубав Христа и у корист вере. Нестао је дубоки човек средњег века. Шта, дакле, може данас видети овде његов потомак кроз своје сухо и празно срце, којем је, уосталом, све већ постало страним, и оно што је било хришћанско, и оно што је било паганско. Човек средњег века је живео само за веру и за рат; а најчешће су и вера и рат постојали само за љубав и узношење личности самога Христа. За њега се две хиљаде година све на свету искликало, испевало, измудровало. Он је најчаробнија личност коју је икад саздао човечји дух у каквој вери или у каквом епосу. Хришћанство, то је, пре свега, личност Христова. И хришћанска догма, и хришћански морал и хришћанско тумачење, цео наук, схваћа дух људски само кроз личност Христа, који је то све омогућио, посведочио, уобличио.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Тако је једна легенда постала целом једном црквом. Први херој и први мученик свог учења изражени су једном причом какву никакав други творац међу толиким религијама није имао. Сама личност овог пророка осветљава својим блеском, али и заслепљује као сунце. Такав случај није ни са Зороастром, ни Мојсијем, ни Будом, ни Мухамедом... Људи су вековима ишли за његовом личношћу и примером пре него за његовом науком. Зато се овде у Палестини живи од самих привиђења. Христос стоји овде као сјајно дрво на брду, као чиста вода у долини, као мирна светлост на пустињи. Обучен у бело као у Капернауму, кад му је млада Марија Магдалина прала мирисима нарда уморне ноге, и брисала их својом косом; или обучен у скерлетну хаљину као кад је осуђен из Пилатове суднице пошао на губилиште. Такав он свугде овде постоји за машту и срце човеково. Једини од свих твораца разних вера, Христос је имао своју Палестину, свој Јерусалим, свој Назарет, своју Јудејску пустињу, своју реку Јордан, и најзад своје језеро Генезаретско, који сви укупно тако ненадмашно украшују његов неодољиви божанствени роман... Али зато у Палестини нико други и не обитава него једини Христос! Цео овај сунчани оквир, свака стазица, свака сенчица, све је из њега саткано. Све је и створено за самог њега. Огромни Стари Завет има такођер хиљадама изванредних личности, једну крупнију од друге: цареве, краљеве, пророке, судије, хероје и страдалнике, домаће и стране освајаче, али сви ишчезавају пред величинама и лепотама Христове личности. Има у Старом Завету и догађаја који својим чудесима превазилазе све што је људска историја забележила и људска памет запамтила по трагичности и дубини, а све ишчезава пред тихом и чистом легендом сина Маријиног. Нико и ништа од свега тога не засени хероја који је у овој земљи имао и своје бојиште, и своје губилиште, и своје победе, хероја јачег од свих цезара, убедљивијег од свих философа, праведнијег од свих законодаваца.

Синоћ сам, долазећи из Назарета, заноћио на Генезаретском језеру. Са прозора сам дуго слушао шуштање воде и ветра. Као да је шкропила тиха киша по црној води. Ову ноћ не могу упоредити ни с чим што сам дотле доживео. Ноћивао сам у египатској стовратној Теби, годинама познавао светле ноћи Атине, годинама самовао у дубоким ноћима Рима, и дуго бдио у језивим ноћима Либијске пустиње. Али на овом Генезаретском језеру за једну једину ноћ доживео сам ненадмашне случајеве. Осетих и маштом, и срцем и духом целу легенду мученика са Голготе. Као да су и ваздух и вода и сада пуни његових речи, изговорених рибарима из Капернаума: Симону Петру, доцније тако значајном за хришћанство, и у чијој је кући у Капернауму учитељ становао; и његовом брату Андрији, ученику Јована Крститеља, и затим Јакову сину Забедејеву, и брату му Јовану, и мајци им Саломи, и Марији из Магдале, која га је пратила до Голготе, и Томи, и Матеју, и Филипу, и проклетом Јуди из Кериота, његовим ученицима и проповедницима, и статистима његове божанствене драме... У плавој помрчини, преко језера, лежи село Капернаум, куд је био избегао Христос из ироничног свог Назарета, да овде развије највећу своју акцију. На западу су светлуцале неке ретке ватре: то је Магдала, село Марије Магдалине, чија је дубоко човечанска личност унела у легенду Христову чар без којег би та легенда била непотпуна.

Малочас прођох кроз Кану Галилејску, која је сва у смоковом лишћу, поред беле цесте пуне прашине и сунца. Видех место где је први мученик своје цркве претворио воду у вино, а затим видех доцније место где је камење претворио у беле хлебове. Ја сам у те митове најпре поверовао кроз њихову поезију, као што би савршенији од мене најпре поверовао кроз своју веру. Остали ће најпре поверовати кроз љубав. Срећом, дакле, што ће вечито бити на земљи поезије и љубави, од којих је и вера саздана. Тако ћемо увек моћи поверовати да у светим рукама вода постане вином а камен хлебом. Јер ко није у стању да верује у невероватно и у немогућно, он није створен за веру ни за акцију, и он је проклет. Човек је увек ишао за чудима више него за истинама; и он зна само за велике истине које су душевне, пошто и нема других великих истина него душевних. — Пророци су проповедали хришћанску веру народу који је веровао само у чудеса а не у речи. Само су Христова чудеса омађијала народ, који је затим поверовао у обећани свет; и само је Христово васкресење учинило да се поверовало како ће сви људи најзад васкрснути. Ова Кана Галилејска, са женама на старом бунару око којег беле своје платно, са децом која чувају јагањце што су се тек јутрос ојагњили, са јатима голубова који су се као пламенови превртали у сунцу, и са црним тракама ласта које су врискале гладне и алапљиве у јутарњем ваздуху! Кана изгледа и сама као нека мирна хришћанска парабола. Изгледа као село где људство никад није умирало, и где никад ни ветар ни суша нису затрли људску муку и творевину. Одиста, ништа не измени карактер и изглед граду или пределу као каква верска легенда која је за њега везана. Кад бисмо мислили и да је Партенон био кућа Аспазије, а не светилиште богиње Атене, нико се овом храму не би дивио осим архитекти; али је оданде протерано једно божанство, и негде даље убијено, а та лепота драматичности постаје неодољивом пре него идеја да је ово најлепши храм античког света. Човек пре реагира душевно на ствари добра и зла, него естетички на ствари лепог и ружног. Човек је на сваком месту најпре душа па онда дух; и човек мисли увек са напором воље, а осећа спонтано и слободно.

Ишле су овим путем Палестине небројене војске крсташа, на десетине и стотине хиљада. И то војника обучених у злато и челик, жена и деце и стараца и свештеника и блудница, сви певајући песму о Христу, личности чаробној колико и светој. Рушили су путем туђе градове, и палили села, и убијали, али су њихове очи биле упрте у небо, и они су безумно веровали у највишу веру љубави и милосрђа. И сви су певали песму о Христу! И сви су га звали и вапили за њим. — Пејзаж палестински је одиста пејзаж Новог Завета, по мирноћи ствари и ваздуха. Кад овде што дође до нашег уха, долази као шапат неких речи које не разумемо али потресно осетимо: и вода која негде зажуберка, и шума кроз коју се провуче ветрић који је дунуо са мора или из пустиње. Небо је неизмерно изнад Ханаана, туробно изнад Самарије, и цело запаљено изнад Галилеје, која је сва избраздана у широким црним ораницама, и осветљена као у снежним усевима. Ако је ико овамо дошао безбожан, вратио се кући побожан; а у његовом срцу и машти ништа више није могло заменити Христа или надмудрити Соломона. Све што се роди на једном тлу носи боју и атмосферу тла на којем се родило: у Грчкој, идеја о лепоти; у Египту, идеја о смрти; у Палестини, идеја о Богу. И то о Богу хришћанском, који суди али и прашта, убија али и васкрсава, који је строг али и нежан, и који пуно грми али мало обара.

{{Центер|'''-{II}-'''}}

У Јерусалиму сам отсео у једном хотелу који је безбожно наслоњен скоро на сами Храм Христовог Гроба. Са мог прозора према истоку гледам Маслинову Гору, од које ме дели само неколико старих јерусалимских кућа. Испод Маслинове Горе, где скоро нема више ни горе ни маслина, налази се Гетсимански врт у којем је млади Христос сањао о вечном царству, мислио о спасењу људи, и говорио о доброти и милосрђу, а где је најзад ухваћен и одведен да буде распет. Неколико голих литица сјаје још на пролетњем сунцу; то су оне на којима је извесно Учитељ седео говорећи ученицима. Затим белуцају неколико стазица између ловора, рузмарина, маслина, сикомора. Три четири чемпреса бацају овде сенке модре и широке, као читаве комаде неба.. Тишина је у овом вртићу као у каквој прашуми.

Лепота хришћанске легенде лежи у њеној чистоти и наивности, две лепоте које су, уосталом, недељиве. Наивност је несумњиво привилегија изузетних духова, који ако нису генији да постану великим творцима, онда постају великим несрећницима и благим светитељима, али никад ситним логичарима и одвратним мудрицама. Како се малим језиком и са мало речи говорило о највећим и најдубљим стварима! Кад је Мохамед навршио четрдесет година, отишао је са слугама у планину Хара и настанио се у пећини, осетивши како је дошло време да затим објави свој наук. А кад је дошао к њему архангел Гаврило, рече му: „Читај!” А Мохамед одговори: „Не умем читати”. Тад му архангел рече: „Бог је дао човеку да се служи пером, а у његову душу унео науку”. Али Мохамед одговори: „Не знам читати”. А Гаврило му на ово рече: „О Мохамеде, ти си божји апостол, а ја сам Гаврило...” Овим је ето завршио своје посланство један изасланик небески.

И Јевреји, кад су слушали прву проповед Исусову у јерусалимској синагоги, чудили су се говорећи: „Како овај зна књиге а није учио...” Тада им одговори Христос: „Моја наука није моја него онога који ме је послао. Ко хоће његову вољу творити, разумеће је ли ово наука од Бога или ја сâм од себе говорим. Који говори од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит, и нема у њему неправде...” Сличним смиреним језиком говори и Сократ у Платоновим дијалозима. Али нико ипак није надмашио Христа, ни у простоти идеје, ни у чистоти израза. Сократ је био мудрац и говорио као логичар, а Христос је био пророк и говорио као посланик небески. То су две разне личности и два разна језика. Један се обраћао уму а други срцу.
Али Христа нико, ни сам Сократ, није надмашио у снази и жестини његових реплика. Верујем да уопште Христове реплике претстављају јединствен пример у беседништву целог света. Треба знати да су Јевреји који су слушали Спаситеља били уопште народ мрзовољан, загрижљив, злурад и језичан, да и не говоримо о њиховом фанатизму и искључивости. Јевреји су били увек највећи скептици на свету. Није то скептицизам човека који не верује себи, као што је скептицизам старих Грка, него који не верује ником него себи, а ово је чисто дух јеврејски. Затим, ни један беседник на земљи није као Исус био различнији од својих слушалаца. Зато сам Христос не штеди ни сарказам, ни иронију, ни крајње подништавање слушалаца у његовој цркви... Они му, међутим, одговарају насртљиво, простачки. Нарочито су беснели на његове мисли замотане у метафоре и изражене у алузијама. Због тих метафора су Јевреји долазили ван себе, и у више махова покушали да га каменују или разтргну. „Ја сам још мало времена с вама, па идем оном који ме посла...” Нико међу Јеврејима није разумео ко га је послао. Затим додаје: „Тражићете ме и нећете ме наћи; а где сам ја, ви не можете доћи...” А Јевреји се питају: шта значе те речи, и куд ће отићи? Неки слушајући све ово што не разумеваху, говораху: „Никад ниједан човек није тако говорио као овај...” Али овакви су слушаоци били најређи. Исус им говораше даље: „Ја сам видело свету. Ко иде за мном, неће ходити по тами него ће имати видела живота...” Он непрестано узвикује: „Ја сам видело... Ја сам виноград... Ја сам хлеб живота... Ја сам врата...” А Јевреји, бачени овим мистичним изражавањем у право беснило, дижу песнице према њему, називајући га хвалисавцем који сам себе велича и чије сведочанство није истинито, — значи варалицом и шарлатаном. Христос им одговара: „Ако ја сведочим сам за себе, истинито је моје сведочанство: јер знам откуда дођох и куд идем...” Кад им је затим додао Христос: „За мене сведочи отац који ме посла...” тад тек Јевреји дигоше узбуну, и викаху: „Где је отац твој?” А Исус одговори: „Нити мене знате, ни оца мојега; кад бисте знали мене, знали бисте и оца мојега...” Опет Јевреји вичу разјарени: „Ко си ти?” А Исус одговара: „Почетак, како вам кажем...”

И тако цело време кроз књиге свих евангелиста. Христос баца Јеврејима у лице: „Куд ја идем, ви не можете доћи...” Тада Јевреји рекоше: „Да се неће сам убити говорећи: куд ја идем ви не можете доћи?” А он им узвраћа: „Ви сте од нижих, а ја сам од виших; ви сте од овога света, ја нисам од овог света...” Јевреји стоје бесни али помућени. Најзад му вичу: „Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин и да је ђаво у теби...” И сваком приликом настаје распра међу Јеврејима. Христос им узвраћа: „Ваш је отац ђаво; и сласти оца својега хоћете да чините: он је крвник људски од почетка...” А истичући непрестано своју божанску мисију, Исус каже: „Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се...” А многи од њих међу собом говораху, не разумевајући ничег од свих ових његових сјајних метафора: „У њему је ђаво и полудео је; шта га слушате...” А нажавши једном Христа како у Јерусалиму иде по тријему Соломонову, Јевреји га опколише и питаху га: „Докле ћеш мучити душе наше?... Исус каже: „Ја и отац једно смо...” А Јевреји раздражени на ово узеше камење да га убију. А он наставља: „Ја сам син Божји: „Тада они гледаху да га ухвате; али им Исус овај пут измаче преко Јордана.
Цело еванђеље, нарочито Јованово, у овим је сукобима и свађама. Поменимо и да је у међувремену Христос чинио и чудеса: најпре претворио у Кани воду у вино, затим на Брду Блаженства претворио камење у хлебове, и затим излечио човека слепа од рођења... Али ни чудеса нису Јевреје уверила о том да је он пророк и син Божји, и Христос и месија, који је од вавилонског ропства очекиван. Излечени слепац је тврдио за Исуса да је пророк. Али Јевреји позваше слепчеве родитеље да провере да ли је слепац био одиста слеп, а не да ли је Исус пророк.
А овако како се Исус односио према Јеврејима у синагоги и на пијаци Јерусалима, често се тако односио и према својим ученицима, које је волео али који су били Јевреји. У Капернауму у Галилеји, бежећи често из Јудеје где га хтедоше убити, он је посумњао и у уверење својих ученика према његовом науку. Једном рече: „Имају неки међу вама који не верују...” И затим рече: „Због тога вам кажем да нико не може доћи к мени ако му не буде дато од оца мојега”. После овог, многи ученици отидоше натраг и не иђаху више с њим!... Тада се обрати дванаесторици које је био нарочито изабрао за ученике, питајући их да неће и они отићи. Они се брањаху. А Исус им одговори: „Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, а један је од вас ђаво”. Казао је унапред Јуди из Кериота да ће га издати, а Симону Петру из Капернаума да ће га се одрећи пре него петао запева. А уверавао је ученике да и они не познају оног који га је послао, и да ће га сви напустити, и разбећи се свако на своју страну... Догађало се да неки од његових ученика одиста питаху, као и свадљивци из синагоге: „Шта је то што нам каже”. Чак кад се јавио Исус ученицима по други пут после своје смрти, на Тиверијадском језеру, питаше Симона Петра, који га се већ одрицао у Јерусалиму: „Симоне Јонин, љубиш ли ме?” Симон Петар одговара да га љуби. Али Христос три пута пита. А Петар најзад поста жалостан што му рече и трећом: љубиш ли ме?...”

Овде је, мислим, највећа трагедија божанственог мученика са Голготе. Нико га очивидно није разумео! Његов бол полазећи на губилиште био је зато, по мом мишљењу, највећи бол који се икада видео између неба и земље. Према свима својим еванђелистима, из реченица какве су оне горње, излази да је Христос умро с уверењем да није успео, да је његово дело пропало, да ништа од њега неће остати на овом свету, а на овом свету то је онда и онамо значило међу Јеврејима. На једном месту тај истински Син Божји баца у небо овај најгорчији и најболнији узвик који се могао рећи: „Оче праведни, свет тебе не позна, а ја те познах”. С таквим осећањем је отишао с овог света.

Али је погрешна идеја да је Христос био јагње, својевољни паћеник, сиромашак који се прави мањи од сваког. Такав је био светац из Асизе али не проповедник из Галилеје. А ова два карактера не треба мешати. Христос се у свима еванђелима види солдат своје цркве, борац у сталном налету, пркосу, изазивању, ударању где кога стигне. „Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нијесам дошао да донесем мир него мач”, каже у Матеју. Он у јерусалимској синагози истерива фарисеје и изудара трговце који су мењали паре и продавали голубове, и испреврта њихове тезге и ћепенке. Наилазећи на непрестане замке фарисеја, садукеја и свештеника јеврејских да га кушају и ухвате у речи: да ли треба плаћати данак који тражи ћесар Август, да ли има васкресенија о којем је говорио Мојсеј, и које су заповести највеће у закону о којима говори синагога. Христос баца у лице овим људима да су разбојници и лопуже, и слепе будале, како пише у Матеју. Лечећи чак узете и слепце говори им: „Роде неверни и покварени, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети?...” Он се обраћа самом Јерусалиму речима: „Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи...” Прети да ће се Јерусалим порушити, ако њега не признају као посланика Божјег, и да ће тај град и његов храм пасти да ни камен на камену неће остати”. Он прети и другим градовима у којима је направио највећа чудеса и они се нису покајали: „Тешко теби Хоразине! Тешко теби Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидони била чудеса која су била у вама, давно би се у пепелу покајали. Најзад прети и Капернауму, где је највише нашао љубави али и највише мржње: „И ти Капернауме! Који се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана”. Он у Матеју чак и својим ученицима говори: „заиста вам кажем да ће цариници и блуднице пре вас ући у царство Божје”. Његово мишљење о јеврејском народу је ужасно као о раси бестидној и нечистој која оскрнави, обешчасти, укаља и сурва све што није у њеном укусу или интересу... Кад је из мртвих дигао Лазара у Витанији, Јевреји су хтели да га убију. Кад је узетог оздравио, слепцу вратио вид и жену дванаест година болесну дигао из постеље, Јевреји се саветоваху на који начин да га Богубе. Чак Јевреји његовог родног места Назарета хтедоше да га баце са неке стене у провалију. Кад је излечио бесног, они рекоше: „Овај не изгони ђавола друкче него помоћу Веелзевула, кнеза ђаволскога”. Кад је пред своју погибију у Гетсиманском врту ишао да се моли Богу да му отклони чашу која га чека, каже ученицима да стражаре, али кад се сваки пут вратио нађе их да спавају, што им оштро приговара. Кад су дошли војници да га вежу и воде на суђење, сви су се ученици разбегли... А на суђењу је Петар учествовао да, мирно и непознат, присуствује парници... Христос је херој а не сладуњави светац и сиромашак; то је јунак који се бије на месту, осветник који прети смрћу и разорењем. Ово се јасно види из свих еванђеља. „Небо и земља проћи ће, али моје речи неће проћи”, каже у једном моменту херојског поноса, и вере у своје божанско порекло.
Али је Христовој речи била ипак одређена победа већа него ичем другом што је изговорено међу људима.

Његови ученици после његове смрти, озарени примером првог мученика своје цркве, одлазе на све крајеве света: свети Тома проповеда у Индији, свети Симон у Персији и Месопотамији, свети Марко у Александрији, свети Павле у Атини на Ареопагу и по Илирији, свети Јаков у Шпанији, свети Вартоломеј у Јерменији, свети Андрија у Ахаји, свети Јуда у Либији, свети Матеј у Етиопији, свети Филип у северној Азији. Доцније су од едва двадесет и седам малих грчких рукописа сређени документи Новог Завета. То су четири еванђеља, двадесет и једно писмо о делима апостола, заједно са Откровењем која је свети Јован као изгнаник у Патмос написао у својој дубокој старости. Истина Христова је била неизмерно шира него маколики оквир и ма какво слово.

&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

&lt;Center&gt;
-{III}-&lt;br&gt;
-{IV}-&lt;br&gt;
-{V}-
&lt;/Center&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. мај 1938. Нова серија -{LIV}-, бр. 2, стр. 81-86.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>rzmu7qsxv2bh9wbeyuqqol2y6gag4p0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146700</id>
      <parentid>146699</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:33:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146700</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="51650" sha1="tq0mqgwmshsppaegjjk7m1gk9xpvclu" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Палестине
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1938
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;ПИСМО ИЗ ПАЛЕСТИНЕ&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;Јерусалим, маја 193..&lt;/div&gt;

{{gap}}Идем већ неколико дана овим прашњивим путевима којима су ходили апостоли и евангелисти. По долинама хватам у прегршт воду са истих извора са којих су пили и библијски пророци и светитељи новог завета. Међу маслинама се беле, као стада оваца, ситна села која још носе своја имена из времена Соломонова. То су куће четвртасте и без крова које изгледају утонуле у траву, а у којима је некад можда заноћио Христос… Све још стоји непокретно на свом вечном месту. Сваку ствар је овде озарила мирноћа и усхићење, и травчицу и камичак, и брдо под небом, и врућу сенку под дрветом. У пољу бацају свој хлад чемпреси и платани које су можда посадили побожни крстоношки краљеви или источњачки освајачи. Тишина тла нигде није тако дубока као у палестинским крајевима. Ни једна ствар неће да се прокаже, и ни један гласић да се ода. Све је овде алузија, символ и опомена. Свака се ствар дубоко загледала једна у другу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је овде вечито и све је овде свето. Мит о Богу је најлепша али и најчуднија и најсвирепија човекова творевина: једина у којој човек сам себе одриче, преносећи све своје на извор који је ван њега, и на вољу која је изнад њега! Има ли ишта мање схватљиво и приступачно здравом разуму? А тај мит небески је, међутим, овде у сваком удаху ваздуха и у свакој капи из неба. Две хиљаде година су плачне очи целог просвећеног света гледале овамо из свих крајева, и веровало се да су све среће и несреће пореклом из ове земље. Дом Божји је био утврђен на Сиону откад је престао да буде усађен на Олимпу. Човек је први пут нашао своју утеху откад се обрнуо на беспућу између две најлепше своје утопије: многобожачке легенде и хришћанске вере, и у чистоти једне рибарске и пастирске параболе нашао најзад решење своје судбине и своје место под сунцем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Путеви по Светој Земљи су без путника. Од јутрос до вечерас, од Јерусалима до Генезаретског језера, не сећам се да сам иког срео. Бели облаци, велики као планине, пролазили су мирно са севера на југ, бацајући дебеле и модре сенке које су се котрљале по светлој цести, по каменим пољима, по шумарцима згрчених маслина.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само, требало је овамо доћи као крстоносац или као поклоник. Јер ко би умео заправо рећи колико одговара стварности и суштини све оно што сам ових дана овуда видео очима човека свог времена и свога постанка. Шта смо ми данас према онима који су некад долазили овамо да за ово свето место гладују или погину! Савремени човек има такођер своје истине, али оне немају више никакве везе с овом земљом. Све је већ о хришћанству речено, протумачено, решено, и нико нема шта ново да дода за љубав Христа и у корист вере. Нестао је дубоки човек средњег века. Шта, дакле, може данас видети овде његов потомак кроз своје сухо и празно срце, којем је, уосталом, све већ постало страним, и оно што је било хришћанско, и оно што је било паганско. Човек средњег века је живео само за веру и за рат; а најчешће су и вера и рат постојали само за љубав и узношење личности самога Христа. За њега се две хиљаде година све на свету искликало, испевало, измудровало. Он је најчаробнија личност коју је икад саздао човечји дух у каквој вери или у каквом епосу. Хришћанство, то је, пре свега, личност Христова. И хришћанска догма, и хришћански морал и хришћанско тумачење, цео наук, схваћа дух људски само кроз личност Христа, који је то све омогућио, посведочио, уобличио.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Тако је једна легенда постала целом једном црквом. Први херој и први мученик свог учења изражени су једном причом какву никакав други творац међу толиким религијама није имао. Сама личност овог пророка осветљава својим блеском, али и заслепљује као сунце. Такав случај није ни са Зороастром, ни Мојсијем, ни Будом, ни Мухамедом... Људи су вековима ишли за његовом личношћу и примером пре него за његовом науком. Зато се овде у Палестини живи од самих привиђења. Христос стоји овде као сјајно дрво на брду, као чиста вода у долини, као мирна светлост на пустињи. Обучен у бело као у Капернауму, кад му је млада Марија Магдалина прала мирисима нарда уморне ноге, и брисала их својом косом; или обучен у скерлетну хаљину као кад је осуђен из Пилатове суднице пошао на губилиште. Такав он свугде овде постоји за машту и срце човеково. Једини од свих твораца разних вера, Христос је имао своју Палестину, свој Јерусалим, свој Назарет, своју Јудејску пустињу, своју реку Јордан, и најзад своје језеро Генезаретско, који сви укупно тако ненадмашно украшују његов неодољиви божанствени роман... Али зато у Палестини нико други и не обитава него једини Христос! Цео овај сунчани оквир, свака стазица, свака сенчица, све је из њега саткано. Све је и створено за самог њега. Огромни Стари Завет има такођер хиљадама изванредних личности, једну крупнију од друге: цареве, краљеве, пророке, судије, хероје и страдалнике, домаће и стране освајаче, али сви ишчезавају пред величинама и лепотама Христове личности. Има у Старом Завету и догађаја који својим чудесима превазилазе све што је људска историја забележила и људска памет запамтила по трагичности и дубини, а све ишчезава пред тихом и чистом легендом сина Маријиног. Нико и ништа од свега тога не засени хероја који је у овој земљи имао и своје бојиште, и своје губилиште, и своје победе, хероја јачег од свих цезара, убедљивијег од свих философа, праведнијег од свих законодаваца.

Синоћ сам, долазећи из Назарета, заноћио на Генезаретском језеру. Са прозора сам дуго слушао шуштање воде и ветра. Као да је шкропила тиха киша по црној води. Ову ноћ не могу упоредити ни с чим што сам дотле доживео. Ноћивао сам у египатској стовратној Теби, годинама познавао светле ноћи Атине, годинама самовао у дубоким ноћима Рима, и дуго бдио у језивим ноћима Либијске пустиње. Али на овом Генезаретском језеру за једну једину ноћ доживео сам ненадмашне случајеве. Осетих и маштом, и срцем и духом целу легенду мученика са Голготе. Као да су и ваздух и вода и сада пуни његових речи, изговорених рибарима из Капернаума: Симону Петру, доцније тако значајном за хришћанство, и у чијој је кући у Капернауму учитељ становао; и његовом брату Андрији, ученику Јована Крститеља, и затим Јакову сину Забедејеву, и брату му Јовану, и мајци им Саломи, и Марији из Магдале, која га је пратила до Голготе, и Томи, и Матеју, и Филипу, и проклетом Јуди из Кериота, његовим ученицима и проповедницима, и статистима његове божанствене драме... У плавој помрчини, преко језера, лежи село Капернаум, куд је био избегао Христос из ироничног свог Назарета, да овде развије највећу своју акцију. На западу су светлуцале неке ретке ватре: то је Магдала, село Марије Магдалине, чија је дубоко човечанска личност унела у легенду Христову чар без којег би та легенда била непотпуна.

Малочас прођох кроз Кану Галилејску, која је сва у смоковом лишћу, поред беле цесте пуне прашине и сунца. Видех место где је први мученик своје цркве претворио воду у вино, а затим видех доцније место где је камење претворио у беле хлебове. Ја сам у те митове најпре поверовао кроз њихову поезију, као што би савршенији од мене најпре поверовао кроз своју веру. Остали ће најпре поверовати кроз љубав. Срећом, дакле, што ће вечито бити на земљи поезије и љубави, од којих је и вера саздана. Тако ћемо увек моћи поверовати да у светим рукама вода постане вином а камен хлебом. Јер ко није у стању да верује у невероватно и у немогућно, он није створен за веру ни за акцију, и он је проклет. Човек је увек ишао за чудима више него за истинама; и он зна само за велике истине које су душевне, пошто и нема других великих истина него душевних. — Пророци су проповедали хришћанску веру народу који је веровао само у чудеса а не у речи. Само су Христова чудеса омађијала народ, који је затим поверовао у обећани свет; и само је Христово васкресење учинило да се поверовало како ће сви људи најзад васкрснути. Ова Кана Галилејска, са женама на старом бунару око којег беле своје платно, са децом која чувају јагањце што су се тек јутрос ојагњили, са јатима голубова који су се као пламенови превртали у сунцу, и са црним тракама ласта које су врискале гладне и алапљиве у јутарњем ваздуху! Кана изгледа и сама као нека мирна хришћанска парабола. Изгледа као село где људство никад није умирало, и где никад ни ветар ни суша нису затрли људску муку и творевину. Одиста, ништа не измени карактер и изглед граду или пределу као каква верска легенда која је за њега везана. Кад бисмо мислили и да је Партенон био кућа Аспазије, а не светилиште богиње Атене, нико се овом храму не би дивио осим архитекти; али је оданде протерано једно божанство, и негде даље убијено, а та лепота драматичности постаје неодољивом пре него идеја да је ово најлепши храм античког света. Човек пре реагира душевно на ствари добра и зла, него естетички на ствари лепог и ружног. Човек је на сваком месту најпре душа па онда дух; и човек мисли увек са напором воље, а осећа спонтано и слободно.

Ишле су овим путем Палестине небројене војске крсташа, на десетине и стотине хиљада. И то војника обучених у злато и челик, жена и деце и стараца и свештеника и блудница, сви певајући песму о Христу, личности чаробној колико и светој. Рушили су путем туђе градове, и палили села, и убијали, али су њихове очи биле упрте у небо, и они су безумно веровали у највишу веру љубави и милосрђа. И сви су певали песму о Христу! И сви су га звали и вапили за њим. — Пејзаж палестински је одиста пејзаж Новог Завета, по мирноћи ствари и ваздуха. Кад овде што дође до нашег уха, долази као шапат неких речи које не разумемо али потресно осетимо: и вода која негде зажуберка, и шума кроз коју се провуче ветрић који је дунуо са мора или из пустиње. Небо је неизмерно изнад Ханаана, туробно изнад Самарије, и цело запаљено изнад Галилеје, која је сва избраздана у широким црним ораницама, и осветљена као у снежним усевима. Ако је ико овамо дошао безбожан, вратио се кући побожан; а у његовом срцу и машти ништа више није могло заменити Христа или надмудрити Соломона. Све што се роди на једном тлу носи боју и атмосферу тла на којем се родило: у Грчкој, идеја о лепоти; у Египту, идеја о смрти; у Палестини, идеја о Богу. И то о Богу хришћанском, који суди али и прашта, убија али и васкрсава, који је строг али и нежан, и који пуно грми али мало обара.

{{Центер|'''-{II}-'''}}

У Јерусалиму сам отсео у једном хотелу који је безбожно наслоњен скоро на сами Храм Христовог Гроба. Са мог прозора према истоку гледам Маслинову Гору, од које ме дели само неколико старих јерусалимских кућа. Испод Маслинове Горе, где скоро нема више ни горе ни маслина, налази се Гетсимански врт у којем је млади Христос сањао о вечном царству, мислио о спасењу људи, и говорио о доброти и милосрђу, а где је најзад ухваћен и одведен да буде распет. Неколико голих литица сјаје још на пролетњем сунцу; то су оне на којима је извесно Учитељ седео говорећи ученицима. Затим белуцају неколико стазица између ловора, рузмарина, маслина, сикомора. Три четири чемпреса бацају овде сенке модре и широке, као читаве комаде неба.. Тишина је у овом вртићу као у каквој прашуми.

Лепота хришћанске легенде лежи у њеној чистоти и наивности, две лепоте које су, уосталом, недељиве. Наивност је несумњиво привилегија изузетних духова, који ако нису генији да постану великим творцима, онда постају великим несрећницима и благим светитељима, али никад ситним логичарима и одвратним мудрицама. Како се малим језиком и са мало речи говорило о највећим и најдубљим стварима! Кад је Мохамед навршио четрдесет година, отишао је са слугама у планину Хара и настанио се у пећини, осетивши како је дошло време да затим објави свој наук. А кад је дошао к њему архангел Гаврило, рече му: „Читај!” А Мохамед одговори: „Не умем читати”. Тад му архангел рече: „Бог је дао човеку да се служи пером, а у његову душу унео науку”. Али Мохамед одговори: „Не знам читати”. А Гаврило му на ово рече: „О Мохамеде, ти си божји апостол, а ја сам Гаврило...” Овим је ето завршио своје посланство један изасланик небески.

И Јевреји, кад су слушали прву проповед Исусову у јерусалимској синагоги, чудили су се говорећи: „Како овај зна књиге а није учио...” Тада им одговори Христос: „Моја наука није моја него онога који ме је послао. Ко хоће његову вољу творити, разумеће је ли ово наука од Бога или ја сâм од себе говорим. Који говори од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит, и нема у њему неправде...” Сличним смиреним језиком говори и Сократ у Платоновим дијалозима. Али нико ипак није надмашио Христа, ни у простоти идеје, ни у чистоти израза. Сократ је био мудрац и говорио као логичар, а Христос је био пророк и говорио као посланик небески. То су две разне личности и два разна језика. Један се обраћао уму а други срцу.
Али Христа нико, ни сам Сократ, није надмашио у снази и жестини његових реплика. Верујем да уопште Христове реплике претстављају јединствен пример у беседништву целог света. Треба знати да су Јевреји који су слушали Спаситеља били уопште народ мрзовољан, загрижљив, злурад и језичан, да и не говоримо о њиховом фанатизму и искључивости. Јевреји су били увек највећи скептици на свету. Није то скептицизам човека који не верује себи, као што је скептицизам старих Грка, него који не верује ником него себи, а ово је чисто дух јеврејски. Затим, ни један беседник на земљи није као Исус био различнији од својих слушалаца. Зато сам Христос не штеди ни сарказам, ни иронију, ни крајње подништавање слушалаца у његовој цркви... Они му, међутим, одговарају насртљиво, простачки. Нарочито су беснели на његове мисли замотане у метафоре и изражене у алузијама. Због тих метафора су Јевреји долазили ван себе, и у више махова покушали да га каменују или разтргну. „Ја сам још мало времена с вама, па идем оном који ме посла...” Нико међу Јеврејима није разумео ко га је послао. Затим додаје: „Тражићете ме и нећете ме наћи; а где сам ја, ви не можете доћи...” А Јевреји се питају: шта значе те речи, и куд ће отићи? Неки слушајући све ово што не разумеваху, говораху: „Никад ниједан човек није тако говорио као овај...” Али овакви су слушаоци били најређи. Исус им говораше даље: „Ја сам видело свету. Ко иде за мном, неће ходити по тами него ће имати видела живота...” Он непрестано узвикује: „Ја сам видело... Ја сам виноград... Ја сам хлеб живота... Ја сам врата...” А Јевреји, бачени овим мистичним изражавањем у право беснило, дижу песнице према њему, називајући га хвалисавцем који сам себе велича и чије сведочанство није истинито, — значи варалицом и шарлатаном. Христос им одговара: „Ако ја сведочим сам за себе, истинито је моје сведочанство: јер знам откуда дођох и куд идем...” Кад им је затим додао Христос: „За мене сведочи отац који ме посла...” тад тек Јевреји дигоше узбуну, и викаху: „Где је отац твој?” А Исус одговори: „Нити мене знате, ни оца мојега; кад бисте знали мене, знали бисте и оца мојега...” Опет Јевреји вичу разјарени: „Ко си ти?” А Исус одговара: „Почетак, како вам кажем...”

И тако цело време кроз књиге свих евангелиста. Христос баца Јеврејима у лице: „Куд ја идем, ви не можете доћи...” Тада Јевреји рекоше: „Да се неће сам убити говорећи: куд ја идем ви не можете доћи?” А он им узвраћа: „Ви сте од нижих, а ја сам од виших; ви сте од овога света, ја нисам од овог света...” Јевреји стоје бесни али помућени. Најзад му вичу: „Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин и да је ђаво у теби...” И сваком приликом настаје распра међу Јеврејима. Христос им узвраћа: „Ваш је отац ђаво; и сласти оца својега хоћете да чините: он је крвник људски од почетка...” А истичући непрестано своју божанску мисију, Исус каже: „Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се...” А многи од њих међу собом говораху, не разумевајући ничег од свих ових његових сјајних метафора: „У њему је ђаво и полудео је; шта га слушате...” А нажавши једном Христа како у Јерусалиму иде по тријему Соломонову, Јевреји га опколише и питаху га: „Докле ћеш мучити душе наше?... Исус каже: „Ја и отац једно смо...” А Јевреји раздражени на ово узеше камење да га убију. А он наставља: „Ја сам син Божји: „Тада они гледаху да га ухвате; али им Исус овај пут измаче преко Јордана.
Цело еванђеље, нарочито Јованово, у овим је сукобима и свађама. Поменимо и да је у међувремену Христос чинио и чудеса: најпре претворио у Кани воду у вино, затим на Брду Блаженства претворио камење у хлебове, и затим излечио човека слепа од рођења... Али ни чудеса нису Јевреје уверила о том да је он пророк и син Божји, и Христос и месија, који је од вавилонског ропства очекиван. Излечени слепац је тврдио за Исуса да је пророк. Али Јевреји позваше слепчеве родитеље да провере да ли је слепац био одиста слеп, а не да ли је Исус пророк.
А овако како се Исус односио према Јеврејима у синагоги и на пијаци Јерусалима, често се тако односио и према својим ученицима, које је волео али који су били Јевреји. У Капернауму у Галилеји, бежећи често из Јудеје где га хтедоше убити, он је посумњао и у уверење својих ученика према његовом науку. Једном рече: „Имају неки међу вама који не верују...” И затим рече: „Због тога вам кажем да нико не може доћи к мени ако му не буде дато од оца мојега”. После овог, многи ученици отидоше натраг и не иђаху више с њим!... Тада се обрати дванаесторици које је био нарочито изабрао за ученике, питајући их да неће и они отићи. Они се брањаху. А Исус им одговори: „Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, а један је од вас ђаво”. Казао је унапред Јуди из Кериота да ће га издати, а Симону Петру из Капернаума да ће га се одрећи пре него петао запева. А уверавао је ученике да и они не познају оног који га је послао, и да ће га сви напустити, и разбећи се свако на своју страну... Догађало се да неки од његових ученика одиста питаху, као и свадљивци из синагоге: „Шта је то што нам каже”. Чак кад се јавио Исус ученицима по други пут после своје смрти, на Тиверијадском језеру, питаше Симона Петра, који га се већ одрицао у Јерусалиму: „Симоне Јонин, љубиш ли ме?” Симон Петар одговара да га љуби. Али Христос три пута пита. А Петар најзад поста жалостан што му рече и трећом: љубиш ли ме?...”

Овде је, мислим, највећа трагедија божанственог мученика са Голготе. Нико га очивидно није разумео! Његов бол полазећи на губилиште био је зато, по мом мишљењу, највећи бол који се икада видео између неба и земље. Према свима својим еванђелистима, из реченица какве су оне горње, излази да је Христос умро с уверењем да није успео, да је његово дело пропало, да ништа од њега неће остати на овом свету, а на овом свету то је онда и онамо значило међу Јеврејима. На једном месту тај истински Син Божји баца у небо овај најгорчији и најболнији узвик који се могао рећи: „Оче праведни, свет тебе не позна, а ја те познах”. С таквим осећањем је отишао с овог света.

Али је погрешна идеја да је Христос био јагње, својевољни паћеник, сиромашак који се прави мањи од сваког. Такав је био светац из Асизе али не проповедник из Галилеје. А ова два карактера не треба мешати. Христос се у свима еванђелима види солдат своје цркве, борац у сталном налету, пркосу, изазивању, ударању где кога стигне. „Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нијесам дошао да донесем мир него мач”, каже у Матеју. Он у јерусалимској синагози истерива фарисеје и изудара трговце који су мењали паре и продавали голубове, и испреврта њихове тезге и ћепенке. Наилазећи на непрестане замке фарисеја, садукеја и свештеника јеврејских да га кушају и ухвате у речи: да ли треба плаћати данак који тражи ћесар Август, да ли има васкресенија о којем је говорио Мојсеј, и које су заповести највеће у закону о којима говори синагога. Христос баца у лице овим људима да су разбојници и лопуже, и слепе будале, како пише у Матеју. Лечећи чак узете и слепце говори им: „Роде неверни и покварени, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети?...” Он се обраћа самом Јерусалиму речима: „Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи...” Прети да ће се Јерусалим порушити, ако њега не признају као посланика Божјег, и да ће тај град и његов храм пасти да ни камен на камену неће остати”. Он прети и другим градовима у којима је направио највећа чудеса и они се нису покајали: „Тешко теби Хоразине! Тешко теби Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидони била чудеса која су била у вама, давно би се у пепелу покајали. Најзад прети и Капернауму, где је највише нашао љубави али и највише мржње: „И ти Капернауме! Који се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана”. Он у Матеју чак и својим ученицима говори: „заиста вам кажем да ће цариници и блуднице пре вас ући у царство Божје”. Његово мишљење о јеврејском народу је ужасно као о раси бестидној и нечистој која оскрнави, обешчасти, укаља и сурва све што није у њеном укусу или интересу... Кад је из мртвих дигао Лазара у Витанији, Јевреји су хтели да га убију. Кад је узетог оздравио, слепцу вратио вид и жену дванаест година болесну дигао из постеље, Јевреји се саветоваху на који начин да га Богубе. Чак Јевреји његовог родног места Назарета хтедоше да га баце са неке стене у провалију. Кад је излечио бесног, они рекоше: „Овај не изгони ђавола друкче него помоћу Веелзевула, кнеза ђаволскога”. Кад је пред своју погибију у Гетсиманском врту ишао да се моли Богу да му отклони чашу која га чека, каже ученицима да стражаре, али кад се сваки пут вратио нађе их да спавају, што им оштро приговара. Кад су дошли војници да га вежу и воде на суђење, сви су се ученици разбегли... А на суђењу је Петар учествовао да, мирно и непознат, присуствује парници... Христос је херој а не сладуњави светац и сиромашак; то је јунак који се бије на месту, осветник који прети смрћу и разорењем. Ово се јасно види из свих еванђеља. „Небо и земља проћи ће, али моје речи неће проћи”, каже у једном моменту херојског поноса, и вере у своје божанско порекло.
Али је Христовој речи била ипак одређена победа већа него ичем другом што је изговорено међу људима.

Његови ученици после његове смрти, озарени примером првог мученика своје цркве, одлазе на све крајеве света: свети Тома проповеда у Индији, свети Симон у Персији и Месопотамији, свети Марко у Александрији, свети Павле у Атини на Ареопагу и по Илирији, свети Јаков у Шпанији, свети Вартоломеј у Јерменији, свети Андрија у Ахаји, свети Јуда у Либији, свети Матеј у Етиопији, свети Филип у северној Азији. Доцније су од едва двадесет и седам малих грчких рукописа сређени документи Новог Завета. То су четири еванђеља, двадесет и једно писмо о делима апостола, заједно са Откровењем која је свети Јован као изгнаник у Патмос написао у својој дубокој старости. Истина Христова је била неизмерно шира него маколики оквир и ма какво слово.

{{Центар|'''-{III}-'''}}

Данас је недеља и остао сам код куће.

У мом хотелу налазим једно моје друштво које сам сусретао на путовању по Доњем Египту. Ни научници, ни мудраци, ни песници, ни паметни људи, него туристи. Један пар богатих Швеђана, заљубљених у живот, који су бежали из Цариграда од колере, из Русије од полиције, из Напуља од лопова, из Грчке од стеница, из Немачке од проблема. Они се крећу по хемисфери земље лагано, враћајући се кући само сваке треће године. Са њима је и њихов син и млада снаха, чији брак изгледа хришћанска идила: да их је сликао Ботичели, направио би их са два бела крина у рукама. Снаха је сва ружичаста и са очима зеленим као трава, али кад вечером пође да се повуче у своју собу, приђе мужу који игра бриц, и пољуби га као што се пољуби христово распеће. Она ме уверава да никад није никог мрзела, а он ми тврди да није никог у животу волео; а на тој основи су ово двоје направили срећан живот на земљи. Не могу да се начуде да има глупака који истовремено и мрзе и воле, а ипак не погину под таквим теретом. Он је у својој земљи претседник друштва за заштиту животиња, а заветовао се у Јерусалиму да кад се буде други пут родио, постаће ветеринар да би животиње лечио бесплатно. Ово двоје манијака, иначе пуних духа, били су у празним вечерима на тераси хотела понеки пут једино друштво које је вредело срести и чути. Имали су своје маније које су биле срдачније и лепше него врлине. Ако немате среће да општите са генијима, желим вам да општите са лудацима.

Ова је породица Швеђана била и на Балкану, који је за њих земља без религије и без философије, и где не само људи не верују у Бога него не верују ни у духове. По градовима терају лопове а по селима вампире; али и лопови и вампири живе онамо слободније него и политички противници и мислиоци. Од свих Балканаца ипак највећма воле Србе, што су добри и трпељиви, и што сваку тиранију трпе по пет векова. И то тиранију увек горих од себе. Међутим, нешто су ипак осетили о нама ови добри људи са севера: осећају да кад би Срби имали лепих манира колико имају витешких врлина, то би био први народ на свету. Истина, у нас искрен човек већма загорчи живот другом човеку својом истином него најгорелији хипокрит својим лажима. Нека вас Бог сачува од оног што вам Србин може да каже у очи, Бугарин на ухо, Талијан у новинама, а Грк у рачуну.

Људи са европског севера никад се не могу да надиве јужњачком сунцу и начуде јужњачким људима. За њих је Француз шарлатан, Талијан комедијаш, Енглез егоист, Рус тиранин, Грк интригант, Шпањолац разбојник, Балканац простак, Турчин дивљак. А ове добре Швеђане нарочито занима овде један мој пријатељ јужноамерички дипломат, љубавник и добро дете. Узима удела у свачијој срећи и у свачијем браку! Слаткоречив интригант и паметан лакрдијаш: значи човек светски. Он први скида шешир, љуби жене и у рукавицу, и крсти се кад прође поред цркве: значи увек коректан не само према људима него и према Богу. Никад ништа није читао, нити што зна, а о свачем уме да говори, и то лепо, и са уверењем. Наличи на оног Талијана који се двадесет пута тукао на двобоју препирући се да је Ариосто већи од Таса, а на самрти изјавио да није читао ни једног ни другог.

Упознао сам овде и неког Енглеза који путује само по Азији, и који четврт века није читао новине. Он не зна за Југославију. — „Југославија?... пита се он преда мном. Је ли то енглески доминион, или колонија или протекторат?...” Он је извесно заборавио и да у Риму пребива римски Папа а не англикански владика. Каже да тридесет година носи собом немачку граматику, а не може да научи немачки језик. Сматра Немце не за генијалне него за ограничене, пошто Немац мора сваку именицу да напише велеким словом да би свих осталих седамдесет милиона Немаца знали да је то немачка именица. Овај Енглез ипак све записивује што види, а некад ће објавити све што буде записао. Рекао сам му да греши. Најбоље је описивати своја путовања као Французи, који нигде не путују него седе код куће, али који зато напишу најлепше путописе. Један је од њих написао ремек дело о путу око своје собе, а то је био Гзавије де Местр. Ни други Французи не путују много даље. Не верујем ни да је Морис Барес био у Толеду, иако га је он открио; као што ни Бифон није био у Америци, чију је природу први протумачио; или као што ни Шатобријан није био на Мисисипи, чије је водопаде описао у свом бесмртном опису.

Нигде човек не упозна људе као на путовањима. Нису више данас туристи само научници као у осамнаестом веку, или песници као у деветнаестом столећу. Данас путују сви снобови, очајници, распикуће, стари и млади, учени и неуки, свако коме је предуго време код куће, или коме је досадило са сопственом женом. Али по старим храмовима по истоку, по палестинским светим местима, по грчким рушевинама, најређе ћете наћи Србина. Он путује само кад је експерт и владин делегат. Иначе ако путује за свој рачун, он оде у Париз, и онамо седи у кавани, или се сунча на песку у Ници. За такве Србе је Југославија држава на Балкану, са главним градом Паризом, а главном плажом Ницом. Ако путују Бугари, онда путују у двоје: зато што један зна да пише а други зна да чита, али ни један не зна обадвоје.

Лако ћете увек познати сваког од ових туриста из које је земље, било по том како су весели или по том како су тужни. Кад је Француз весео он прави духовите реплике и развратне бутаде; кад је Рус весео, он пијанчи; кад је Талијан весео, он пева своје најтужније песме; а кад је Мађар весео, он разбија огледало. Чак при уласку једног човека на врата салона свака се раса помало ода. Кад уђе Талијан, сви други покушавају да буду насмејани; кад уђе Немац да нико не буде насмејан; кад уђе Енглез свако се намешта да лепо седи, да не држи незгодно руке или цигарету, и да не говори широко, а нарочито да не говори дубоко. Свако на свету мудрује на исти начин, али свако лудује на своју руку.
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

&lt;Center&gt;
-{IV}-&lt;br&gt;
-{V}-
&lt;/Center&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. мај 1938. Нова серија -{LIV}-, бр. 2, стр. 81-86.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>tq0mqgwmshsppaegjjk7m1gk9xpvclu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146701</id>
      <parentid>146700</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:39:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146701</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="80156" sha1="pa9831vry0zrs00yeewvx3btnsjnknr" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Палестине
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1938
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;ПИСМО ИЗ ПАЛЕСТИНЕ&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;Јерусалим, маја 193..&lt;/div&gt;

{{gap}}Идем већ неколико дана овим прашњивим путевима којима су ходили апостоли и евангелисти. По долинама хватам у прегршт воду са истих извора са којих су пили и библијски пророци и светитељи новог завета. Међу маслинама се беле, као стада оваца, ситна села која још носе своја имена из времена Соломонова. То су куће четвртасте и без крова које изгледају утонуле у траву, а у којима је некад можда заноћио Христос… Све још стоји непокретно на свом вечном месту. Сваку ствар је овде озарила мирноћа и усхићење, и травчицу и камичак, и брдо под небом, и врућу сенку под дрветом. У пољу бацају свој хлад чемпреси и платани које су можда посадили побожни крстоношки краљеви или источњачки освајачи. Тишина тла нигде није тако дубока као у палестинским крајевима. Ни једна ствар неће да се прокаже, и ни један гласић да се ода. Све је овде алузија, символ и опомена. Свака се ствар дубоко загледала једна у другу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је овде вечито и све је овде свето. Мит о Богу је најлепша али и најчуднија и најсвирепија човекова творевина: једина у којој човек сам себе одриче, преносећи све своје на извор који је ван њега, и на вољу која је изнад њега! Има ли ишта мање схватљиво и приступачно здравом разуму? А тај мит небески је, међутим, овде у сваком удаху ваздуха и у свакој капи из неба. Две хиљаде година су плачне очи целог просвећеног света гледале овамо из свих крајева, и веровало се да су све среће и несреће пореклом из ове земље. Дом Божји је био утврђен на Сиону откад је престао да буде усађен на Олимпу. Човек је први пут нашао своју утеху откад се обрнуо на беспућу између две најлепше своје утопије: многобожачке легенде и хришћанске вере, и у чистоти једне рибарске и пастирске параболе нашао најзад решење своје судбине и своје место под сунцем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Путеви по Светој Земљи су без путника. Од јутрос до вечерас, од Јерусалима до Генезаретског језера, не сећам се да сам иког срео. Бели облаци, велики као планине, пролазили су мирно са севера на југ, бацајући дебеле и модре сенке које су се котрљале по светлој цести, по каменим пољима, по шумарцима згрчених маслина.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само, требало је овамо доћи као крстоносац или као поклоник. Јер ко би умео заправо рећи колико одговара стварности и суштини све оно што сам ових дана овуда видео очима човека свог времена и свога постанка. Шта смо ми данас према онима који су некад долазили овамо да за ово свето место гладују или погину! Савремени човек има такођер своје истине, али оне немају више никакве везе с овом земљом. Све је већ о хришћанству речено, протумачено, решено, и нико нема шта ново да дода за љубав Христа и у корист вере. Нестао је дубоки човек средњег века. Шта, дакле, може данас видети овде његов потомак кроз своје сухо и празно срце, којем је, уосталом, све већ постало страним, и оно што је било хришћанско, и оно што је било паганско. Човек средњег века је живео само за веру и за рат; а најчешће су и вера и рат постојали само за љубав и узношење личности самога Христа. За њега се две хиљаде година све на свету искликало, испевало, измудровало. Он је најчаробнија личност коју је икад саздао човечји дух у каквој вери или у каквом епосу. Хришћанство, то је, пре свега, личност Христова. И хришћанска догма, и хришћански морал и хришћанско тумачење, цео наук, схваћа дух људски само кроз личност Христа, који је то све омогућио, посведочио, уобличио.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Тако је једна легенда постала целом једном црквом. Први херој и први мученик свог учења изражени су једном причом какву никакав други творац међу толиким религијама није имао. Сама личност овог пророка осветљава својим блеском, али и заслепљује као сунце. Такав случај није ни са Зороастром, ни Мојсијем, ни Будом, ни Мухамедом... Људи су вековима ишли за његовом личношћу и примером пре него за његовом науком. Зато се овде у Палестини живи од самих привиђења. Христос стоји овде као сјајно дрво на брду, као чиста вода у долини, као мирна светлост на пустињи. Обучен у бело као у Капернауму, кад му је млада Марија Магдалина прала мирисима нарда уморне ноге, и брисала их својом косом; или обучен у скерлетну хаљину као кад је осуђен из Пилатове суднице пошао на губилиште. Такав он свугде овде постоји за машту и срце човеково. Једини од свих твораца разних вера, Христос је имао своју Палестину, свој Јерусалим, свој Назарет, своју Јудејску пустињу, своју реку Јордан, и најзад своје језеро Генезаретско, који сви укупно тако ненадмашно украшују његов неодољиви божанствени роман... Али зато у Палестини нико други и не обитава него једини Христос! Цео овај сунчани оквир, свака стазица, свака сенчица, све је из њега саткано. Све је и створено за самог њега. Огромни Стари Завет има такођер хиљадама изванредних личности, једну крупнију од друге: цареве, краљеве, пророке, судије, хероје и страдалнике, домаће и стране освајаче, али сви ишчезавају пред величинама и лепотама Христове личности. Има у Старом Завету и догађаја који својим чудесима превазилазе све што је људска историја забележила и људска памет запамтила по трагичности и дубини, а све ишчезава пред тихом и чистом легендом сина Маријиног. Нико и ништа од свега тога не засени хероја који је у овој земљи имао и своје бојиште, и своје губилиште, и своје победе, хероја јачег од свих цезара, убедљивијег од свих философа, праведнијег од свих законодаваца.

Синоћ сам, долазећи из Назарета, заноћио на Генезаретском језеру. Са прозора сам дуго слушао шуштање воде и ветра. Као да је шкропила тиха киша по црној води. Ову ноћ не могу упоредити ни с чим што сам дотле доживео. Ноћивао сам у египатској стовратној Теби, годинама познавао светле ноћи Атине, годинама самовао у дубоким ноћима Рима, и дуго бдио у језивим ноћима Либијске пустиње. Али на овом Генезаретском језеру за једну једину ноћ доживео сам ненадмашне случајеве. Осетих и маштом, и срцем и духом целу легенду мученика са Голготе. Као да су и ваздух и вода и сада пуни његових речи, изговорених рибарима из Капернаума: Симону Петру, доцније тако значајном за хришћанство, и у чијој је кући у Капернауму учитељ становао; и његовом брату Андрији, ученику Јована Крститеља, и затим Јакову сину Забедејеву, и брату му Јовану, и мајци им Саломи, и Марији из Магдале, која га је пратила до Голготе, и Томи, и Матеју, и Филипу, и проклетом Јуди из Кериота, његовим ученицима и проповедницима, и статистима његове божанствене драме... У плавој помрчини, преко језера, лежи село Капернаум, куд је био избегао Христос из ироничног свог Назарета, да овде развије највећу своју акцију. На западу су светлуцале неке ретке ватре: то је Магдала, село Марије Магдалине, чија је дубоко човечанска личност унела у легенду Христову чар без којег би та легенда била непотпуна.

Малочас прођох кроз Кану Галилејску, која је сва у смоковом лишћу, поред беле цесте пуне прашине и сунца. Видех место где је први мученик своје цркве претворио воду у вино, а затим видех доцније место где је камење претворио у беле хлебове. Ја сам у те митове најпре поверовао кроз њихову поезију, као што би савршенији од мене најпре поверовао кроз своју веру. Остали ће најпре поверовати кроз љубав. Срећом, дакле, што ће вечито бити на земљи поезије и љубави, од којих је и вера саздана. Тако ћемо увек моћи поверовати да у светим рукама вода постане вином а камен хлебом. Јер ко није у стању да верује у невероватно и у немогућно, он није створен за веру ни за акцију, и он је проклет. Човек је увек ишао за чудима више него за истинама; и он зна само за велике истине које су душевне, пошто и нема других великих истина него душевних. — Пророци су проповедали хришћанску веру народу који је веровао само у чудеса а не у речи. Само су Христова чудеса омађијала народ, који је затим поверовао у обећани свет; и само је Христово васкресење учинило да се поверовало како ће сви људи најзад васкрснути. Ова Кана Галилејска, са женама на старом бунару око којег беле своје платно, са децом која чувају јагањце што су се тек јутрос ојагњили, са јатима голубова који су се као пламенови превртали у сунцу, и са црним тракама ласта које су врискале гладне и алапљиве у јутарњем ваздуху! Кана изгледа и сама као нека мирна хришћанска парабола. Изгледа као село где људство никад није умирало, и где никад ни ветар ни суша нису затрли људску муку и творевину. Одиста, ништа не измени карактер и изглед граду или пределу као каква верска легенда која је за њега везана. Кад бисмо мислили и да је Партенон био кућа Аспазије, а не светилиште богиње Атене, нико се овом храму не би дивио осим архитекти; али је оданде протерано једно божанство, и негде даље убијено, а та лепота драматичности постаје неодољивом пре него идеја да је ово најлепши храм античког света. Човек пре реагира душевно на ствари добра и зла, него естетички на ствари лепог и ружног. Човек је на сваком месту најпре душа па онда дух; и човек мисли увек са напором воље, а осећа спонтано и слободно.

Ишле су овим путем Палестине небројене војске крсташа, на десетине и стотине хиљада. И то војника обучених у злато и челик, жена и деце и стараца и свештеника и блудница, сви певајући песму о Христу, личности чаробној колико и светој. Рушили су путем туђе градове, и палили села, и убијали, али су њихове очи биле упрте у небо, и они су безумно веровали у највишу веру љубави и милосрђа. И сви су певали песму о Христу! И сви су га звали и вапили за њим. — Пејзаж палестински је одиста пејзаж Новог Завета, по мирноћи ствари и ваздуха. Кад овде што дође до нашег уха, долази као шапат неких речи које не разумемо али потресно осетимо: и вода која негде зажуберка, и шума кроз коју се провуче ветрић који је дунуо са мора или из пустиње. Небо је неизмерно изнад Ханаана, туробно изнад Самарије, и цело запаљено изнад Галилеје, која је сва избраздана у широким црним ораницама, и осветљена као у снежним усевима. Ако је ико овамо дошао безбожан, вратио се кући побожан; а у његовом срцу и машти ништа више није могло заменити Христа или надмудрити Соломона. Све што се роди на једном тлу носи боју и атмосферу тла на којем се родило: у Грчкој, идеја о лепоти; у Египту, идеја о смрти; у Палестини, идеја о Богу. И то о Богу хришћанском, који суди али и прашта, убија али и васкрсава, који је строг али и нежан, и који пуно грми али мало обара.

{{Центер|'''-{II}-'''}}

У Јерусалиму сам отсео у једном хотелу који је безбожно наслоњен скоро на сами Храм Христовог Гроба. Са мог прозора према истоку гледам Маслинову Гору, од које ме дели само неколико старих јерусалимских кућа. Испод Маслинове Горе, где скоро нема више ни горе ни маслина, налази се Гетсимански врт у којем је млади Христос сањао о вечном царству, мислио о спасењу људи, и говорио о доброти и милосрђу, а где је најзад ухваћен и одведен да буде распет. Неколико голих литица сјаје још на пролетњем сунцу; то су оне на којима је извесно Учитељ седео говорећи ученицима. Затим белуцају неколико стазица између ловора, рузмарина, маслина, сикомора. Три четири чемпреса бацају овде сенке модре и широке, као читаве комаде неба.. Тишина је у овом вртићу као у каквој прашуми.

Лепота хришћанске легенде лежи у њеној чистоти и наивности, две лепоте које су, уосталом, недељиве. Наивност је несумњиво привилегија изузетних духова, који ако нису генији да постану великим творцима, онда постају великим несрећницима и благим светитељима, али никад ситним логичарима и одвратним мудрицама. Како се малим језиком и са мало речи говорило о највећим и најдубљим стварима! Кад је Мохамед навршио четрдесет година, отишао је са слугама у планину Хара и настанио се у пећини, осетивши како је дошло време да затим објави свој наук. А кад је дошао к њему архангел Гаврило, рече му: „Читај!” А Мохамед одговори: „Не умем читати”. Тад му архангел рече: „Бог је дао човеку да се служи пером, а у његову душу унео науку”. Али Мохамед одговори: „Не знам читати”. А Гаврило му на ово рече: „О Мохамеде, ти си божји апостол, а ја сам Гаврило...” Овим је ето завршио своје посланство један изасланик небески.

И Јевреји, кад су слушали прву проповед Исусову у јерусалимској синагоги, чудили су се говорећи: „Како овај зна књиге а није учио...” Тада им одговори Христос: „Моја наука није моја него онога који ме је послао. Ко хоће његову вољу творити, разумеће је ли ово наука од Бога или ја сâм од себе говорим. Који говори од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит, и нема у њему неправде...” Сличним смиреним језиком говори и Сократ у Платоновим дијалозима. Али нико ипак није надмашио Христа, ни у простоти идеје, ни у чистоти израза. Сократ је био мудрац и говорио као логичар, а Христос је био пророк и говорио као посланик небески. То су две разне личности и два разна језика. Један се обраћао уму а други срцу.
Али Христа нико, ни сам Сократ, није надмашио у снази и жестини његових реплика. Верујем да уопште Христове реплике претстављају јединствен пример у беседништву целог света. Треба знати да су Јевреји који су слушали Спаситеља били уопште народ мрзовољан, загрижљив, злурад и језичан, да и не говоримо о њиховом фанатизму и искључивости. Јевреји су били увек највећи скептици на свету. Није то скептицизам човека који не верује себи, као што је скептицизам старих Грка, него који не верује ником него себи, а ово је чисто дух јеврејски. Затим, ни један беседник на земљи није као Исус био различнији од својих слушалаца. Зато сам Христос не штеди ни сарказам, ни иронију, ни крајње подништавање слушалаца у његовој цркви... Они му, међутим, одговарају насртљиво, простачки. Нарочито су беснели на његове мисли замотане у метафоре и изражене у алузијама. Због тих метафора су Јевреји долазили ван себе, и у више махова покушали да га каменују или разтргну. „Ја сам још мало времена с вама, па идем оном који ме посла...” Нико међу Јеврејима није разумео ко га је послао. Затим додаје: „Тражићете ме и нећете ме наћи; а где сам ја, ви не можете доћи...” А Јевреји се питају: шта значе те речи, и куд ће отићи? Неки слушајући све ово што не разумеваху, говораху: „Никад ниједан човек није тако говорио као овај...” Али овакви су слушаоци били најређи. Исус им говораше даље: „Ја сам видело свету. Ко иде за мном, неће ходити по тами него ће имати видела живота...” Он непрестано узвикује: „Ја сам видело... Ја сам виноград... Ја сам хлеб живота... Ја сам врата...” А Јевреји, бачени овим мистичним изражавањем у право беснило, дижу песнице према њему, називајући га хвалисавцем који сам себе велича и чије сведочанство није истинито, — значи варалицом и шарлатаном. Христос им одговара: „Ако ја сведочим сам за себе, истинито је моје сведочанство: јер знам откуда дођох и куд идем...” Кад им је затим додао Христос: „За мене сведочи отац који ме посла...” тад тек Јевреји дигоше узбуну, и викаху: „Где је отац твој?” А Исус одговори: „Нити мене знате, ни оца мојега; кад бисте знали мене, знали бисте и оца мојега...” Опет Јевреји вичу разјарени: „Ко си ти?” А Исус одговара: „Почетак, како вам кажем...”

И тако цело време кроз књиге свих евангелиста. Христос баца Јеврејима у лице: „Куд ја идем, ви не можете доћи...” Тада Јевреји рекоше: „Да се неће сам убити говорећи: куд ја идем ви не можете доћи?” А он им узвраћа: „Ви сте од нижих, а ја сам од виших; ви сте од овога света, ја нисам од овог света...” Јевреји стоје бесни али помућени. Најзад му вичу: „Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин и да је ђаво у теби...” И сваком приликом настаје распра међу Јеврејима. Христос им узвраћа: „Ваш је отац ђаво; и сласти оца својега хоћете да чините: он је крвник људски од почетка...” А истичући непрестано своју божанску мисију, Исус каже: „Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се...” А многи од њих међу собом говораху, не разумевајући ничег од свих ових његових сјајних метафора: „У њему је ђаво и полудео је; шта га слушате...” А нажавши једном Христа како у Јерусалиму иде по тријему Соломонову, Јевреји га опколише и питаху га: „Докле ћеш мучити душе наше?... Исус каже: „Ја и отац једно смо...” А Јевреји раздражени на ово узеше камење да га убију. А он наставља: „Ја сам син Божји: „Тада они гледаху да га ухвате; али им Исус овај пут измаче преко Јордана.
Цело еванђеље, нарочито Јованово, у овим је сукобима и свађама. Поменимо и да је у међувремену Христос чинио и чудеса: најпре претворио у Кани воду у вино, затим на Брду Блаженства претворио камење у хлебове, и затим излечио човека слепа од рођења... Али ни чудеса нису Јевреје уверила о том да је он пророк и син Божји, и Христос и месија, који је од вавилонског ропства очекиван. Излечени слепац је тврдио за Исуса да је пророк. Али Јевреји позваше слепчеве родитеље да провере да ли је слепац био одиста слеп, а не да ли је Исус пророк.
А овако како се Исус односио према Јеврејима у синагоги и на пијаци Јерусалима, често се тако односио и према својим ученицима, које је волео али који су били Јевреји. У Капернауму у Галилеји, бежећи често из Јудеје где га хтедоше убити, он је посумњао и у уверење својих ученика према његовом науку. Једном рече: „Имају неки међу вама који не верују...” И затим рече: „Због тога вам кажем да нико не може доћи к мени ако му не буде дато од оца мојега”. После овог, многи ученици отидоше натраг и не иђаху више с њим!... Тада се обрати дванаесторици које је био нарочито изабрао за ученике, питајући их да неће и они отићи. Они се брањаху. А Исус им одговори: „Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, а један је од вас ђаво”. Казао је унапред Јуди из Кериота да ће га издати, а Симону Петру из Капернаума да ће га се одрећи пре него петао запева. А уверавао је ученике да и они не познају оног који га је послао, и да ће га сви напустити, и разбећи се свако на своју страну... Догађало се да неки од његових ученика одиста питаху, као и свадљивци из синагоге: „Шта је то што нам каже”. Чак кад се јавио Исус ученицима по други пут после своје смрти, на Тиверијадском језеру, питаше Симона Петра, који га се већ одрицао у Јерусалиму: „Симоне Јонин, љубиш ли ме?” Симон Петар одговара да га љуби. Али Христос три пута пита. А Петар најзад поста жалостан што му рече и трећом: љубиш ли ме?...”

Овде је, мислим, највећа трагедија божанственог мученика са Голготе. Нико га очивидно није разумео! Његов бол полазећи на губилиште био је зато, по мом мишљењу, највећи бол који се икада видео између неба и земље. Према свима својим еванђелистима, из реченица какве су оне горње, излази да је Христос умро с уверењем да није успео, да је његово дело пропало, да ништа од њега неће остати на овом свету, а на овом свету то је онда и онамо значило међу Јеврејима. На једном месту тај истински Син Божји баца у небо овај најгорчији и најболнији узвик који се могао рећи: „Оче праведни, свет тебе не позна, а ја те познах”. С таквим осећањем је отишао с овог света.

Али је погрешна идеја да је Христос био јагње, својевољни паћеник, сиромашак који се прави мањи од сваког. Такав је био светац из Асизе али не проповедник из Галилеје. А ова два карактера не треба мешати. Христос се у свима еванђелима види солдат своје цркве, борац у сталном налету, пркосу, изазивању, ударању где кога стигне. „Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нијесам дошао да донесем мир него мач”, каже у Матеју. Он у јерусалимској синагози истерива фарисеје и изудара трговце који су мењали паре и продавали голубове, и испреврта њихове тезге и ћепенке. Наилазећи на непрестане замке фарисеја, садукеја и свештеника јеврејских да га кушају и ухвате у речи: да ли треба плаћати данак који тражи ћесар Август, да ли има васкресенија о којем је говорио Мојсеј, и које су заповести највеће у закону о којима говори синагога. Христос баца у лице овим људима да су разбојници и лопуже, и слепе будале, како пише у Матеју. Лечећи чак узете и слепце говори им: „Роде неверни и покварени, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети?...” Он се обраћа самом Јерусалиму речима: „Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи...” Прети да ће се Јерусалим порушити, ако њега не признају као посланика Божјег, и да ће тај град и његов храм пасти да ни камен на камену неће остати”. Он прети и другим градовима у којима је направио највећа чудеса и они се нису покајали: „Тешко теби Хоразине! Тешко теби Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидони била чудеса која су била у вама, давно би се у пепелу покајали. Најзад прети и Капернауму, где је највише нашао љубави али и највише мржње: „И ти Капернауме! Који се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана”. Он у Матеју чак и својим ученицима говори: „заиста вам кажем да ће цариници и блуднице пре вас ући у царство Божје”. Његово мишљење о јеврејском народу је ужасно као о раси бестидној и нечистој која оскрнави, обешчасти, укаља и сурва све што није у њеном укусу или интересу... Кад је из мртвих дигао Лазара у Витанији, Јевреји су хтели да га убију. Кад је узетог оздравио, слепцу вратио вид и жену дванаест година болесну дигао из постеље, Јевреји се саветоваху на који начин да га Богубе. Чак Јевреји његовог родног места Назарета хтедоше да га баце са неке стене у провалију. Кад је излечио бесног, они рекоше: „Овај не изгони ђавола друкче него помоћу Веелзевула, кнеза ђаволскога”. Кад је пред своју погибију у Гетсиманском врту ишао да се моли Богу да му отклони чашу која га чека, каже ученицима да стражаре, али кад се сваки пут вратио нађе их да спавају, што им оштро приговара. Кад су дошли војници да га вежу и воде на суђење, сви су се ученици разбегли... А на суђењу је Петар учествовао да, мирно и непознат, присуствује парници... Христос је херој а не сладуњави светац и сиромашак; то је јунак који се бије на месту, осветник који прети смрћу и разорењем. Ово се јасно види из свих еванђеља. „Небо и земља проћи ће, али моје речи неће проћи”, каже у једном моменту херојског поноса, и вере у своје божанско порекло.
Али је Христовој речи била ипак одређена победа већа него ичем другом што је изговорено међу људима.

Његови ученици после његове смрти, озарени примером првог мученика своје цркве, одлазе на све крајеве света: свети Тома проповеда у Индији, свети Симон у Персији и Месопотамији, свети Марко у Александрији, свети Павле у Атини на Ареопагу и по Илирији, свети Јаков у Шпанији, свети Вартоломеј у Јерменији, свети Андрија у Ахаји, свети Јуда у Либији, свети Матеј у Етиопији, свети Филип у северној Азији. Доцније су од едва двадесет и седам малих грчких рукописа сређени документи Новог Завета. То су четири еванђеља, двадесет и једно писмо о делима апостола, заједно са Откровењем која је свети Јован као изгнаник у Патмос написао у својој дубокој старости. Истина Христова је била неизмерно шира него маколики оквир и ма какво слово.

{{Центар|'''-{III}-'''}}

Данас је недеља и остао сам код куће.

У мом хотелу налазим једно моје друштво које сам сусретао на путовању по Доњем Египту. Ни научници, ни мудраци, ни песници, ни паметни људи, него туристи. Један пар богатих Швеђана, заљубљених у живот, који су бежали из Цариграда од колере, из Русије од полиције, из Напуља од лопова, из Грчке од стеница, из Немачке од проблема. Они се крећу по хемисфери земље лагано, враћајући се кући само сваке треће године. Са њима је и њихов син и млада снаха, чији брак изгледа хришћанска идила: да их је сликао Ботичели, направио би их са два бела крина у рукама. Снаха је сва ружичаста и са очима зеленим као трава, али кад вечером пође да се повуче у своју собу, приђе мужу који игра бриц, и пољуби га као што се пољуби христово распеће. Она ме уверава да никад није никог мрзела, а он ми тврди да није никог у животу волео; а на тој основи су ово двоје направили срећан живот на земљи. Не могу да се начуде да има глупака који истовремено и мрзе и воле, а ипак не погину под таквим теретом. Он је у својој земљи претседник друштва за заштиту животиња, а заветовао се у Јерусалиму да кад се буде други пут родио, постаће ветеринар да би животиње лечио бесплатно. Ово двоје манијака, иначе пуних духа, били су у празним вечерима на тераси хотела понеки пут једино друштво које је вредело срести и чути. Имали су своје маније које су биле срдачније и лепше него врлине. Ако немате среће да општите са генијима, желим вам да општите са лудацима.

Ова је породица Швеђана била и на Балкану, који је за њих земља без религије и без философије, и где не само људи не верују у Бога него не верују ни у духове. По градовима терају лопове а по селима вампире; али и лопови и вампири живе онамо слободније него и политички противници и мислиоци. Од свих Балканаца ипак највећма воле Србе, што су добри и трпељиви, и што сваку тиранију трпе по пет векова. И то тиранију увек горих од себе. Међутим, нешто су ипак осетили о нама ови добри људи са севера: осећају да кад би Срби имали лепих манира колико имају витешких врлина, то би био први народ на свету. Истина, у нас искрен човек већма загорчи живот другом човеку својом истином него најгорелији хипокрит својим лажима. Нека вас Бог сачува од оног што вам Србин може да каже у очи, Бугарин на ухо, Талијан у новинама, а Грк у рачуну.

Људи са европског севера никад се не могу да надиве јужњачком сунцу и начуде јужњачким људима. За њих је Француз шарлатан, Талијан комедијаш, Енглез егоист, Рус тиранин, Грк интригант, Шпањолац разбојник, Балканац простак, Турчин дивљак. А ове добре Швеђане нарочито занима овде један мој пријатељ јужноамерички дипломат, љубавник и добро дете. Узима удела у свачијој срећи и у свачијем браку! Слаткоречив интригант и паметан лакрдијаш: значи човек светски. Он први скида шешир, љуби жене и у рукавицу, и крсти се кад прође поред цркве: значи увек коректан не само према људима него и према Богу. Никад ништа није читао, нити што зна, а о свачем уме да говори, и то лепо, и са уверењем. Наличи на оног Талијана који се двадесет пута тукао на двобоју препирући се да је Ариосто већи од Таса, а на самрти изјавио да није читао ни једног ни другог.

Упознао сам овде и неког Енглеза који путује само по Азији, и који четврт века није читао новине. Он не зна за Југославију. — „Југославија?... пита се он преда мном. Је ли то енглески доминион, или колонија или протекторат?...” Он је извесно заборавио и да у Риму пребива римски Папа а не англикански владика. Каже да тридесет година носи собом немачку граматику, а не може да научи немачки језик. Сматра Немце не за генијалне него за ограничене, пошто Немац мора сваку именицу да напише велеким словом да би свих осталих седамдесет милиона Немаца знали да је то немачка именица. Овај Енглез ипак све записивује што види, а некад ће објавити све што буде записао. Рекао сам му да греши. Најбоље је описивати своја путовања као Французи, који нигде не путују него седе код куће, али који зато напишу најлепше путописе. Један је од њих написао ремек дело о путу око своје собе, а то је био Гзавије де Местр. Ни други Французи не путују много даље. Не верујем ни да је Морис Барес био у Толеду, иако га је он открио; као што ни Бифон није био у Америци, чију је природу први протумачио; или као што ни Шатобријан није био на Мисисипи, чије је водопаде описао у свом бесмртном опису.

Нигде човек не упозна људе као на путовањима. Нису више данас туристи само научници као у осамнаестом веку, или песници као у деветнаестом столећу. Данас путују сви снобови, очајници, распикуће, стари и млади, учени и неуки, свако коме је предуго време код куће, или коме је досадило са сопственом женом. Али по старим храмовима по истоку, по палестинским светим местима, по грчким рушевинама, најређе ћете наћи Србина. Он путује само кад је експерт и владин делегат. Иначе ако путује за свој рачун, он оде у Париз, и онамо седи у кавани, или се сунча на песку у Ници. За такве Србе је Југославија држава на Балкану, са главним градом Паризом, а главном плажом Ницом. Ако путују Бугари, онда путују у двоје: зато што један зна да пише а други зна да чита, али ни један не зна обадвоје.

Лако ћете увек познати сваког од ових туриста из које је земље, било по том како су весели или по том како су тужни. Кад је Француз весео он прави духовите реплике и развратне бутаде; кад је Рус весео, он пијанчи; кад је Талијан весео, он пева своје најтужније песме; а кад је Мађар весео, он разбија огледало. Чак при уласку једног човека на врата салона свака се раса помало ода. Кад уђе Талијан, сви други покушавају да буду насмејани; кад уђе Немац да нико не буде насмејан; кад уђе Енглез свако се намешта да лепо седи, да не држи незгодно руке или цигарету, и да не говори широко, а нарочито да не говори дубоко. Свако на свету мудрује на исти начин, али свако лудује на своју руку.

{{Центер|'''-{IV}-'''}}

Пошао сам улицом каменитом, кривом и тескобном да обиђем Јерусалим; она носи име цара Давида.

С обе стране кућице чији сводови прелазе преко улице, и дућани на којима се местимице види готски стил грађевина крсташких. Људство овде ради занате јер се чује чекић, и тргује на глас и са галамом, и торбари нападајући пролазнике, и проси јадикујући. Пуно пољских Јевреја у нечистим црним дугим капутима, у дубоким проваљеним шеширима, са масним дугачким витицама у золувима, и који ћуте, или у групицама шапућу на угловима. Раснији типови свакако него они који су после Титусовог разорења Јерусалима заостали овде у Палестини да се мешају са многобројним инвазијама, и нарочито са Арапима, који данас господаре бројем, храброшћу и безобзирношћу. Онако су расно наглашени типови како су Јевреје сликали хришћански сликари, Рафаело или Лука Сињорели. Имају стварно унезверене очи људи који су гледали у толика страдања и унижења, нарочито унижења. Ни овде их не чека ништа боље. Истина, Јерусалим, боље Јерушалаим, значи Привиђење Мира на језику првих његових твораца; а, међутим, био је најмање град мира, рушен и окрвављен већма од свих градова на земљи. Основан још две хиљаде година пре Христа, он ни за ове друге две хиљаде година није престајао бити предметом отимачине, сујете и скрнављења. Пророк Исаија прича како је Јехова, у своје време, за цара Набукодоносора рекао: „Он неће никад ући у град, нити ће у њега убацити ниједну стрелу... Ја ћу бранити тврђаву и спашћу је за мене и за Давида, слугу мога...” И одиста кад је ангел Јеховин дошао, за једну једину ноћ заклао је сто осамдесет хиљада асирских војника, који су сутрадан пребројани на сунцу... Али узалуд. Јехова је остарео, а људско зло се сваким даном подмлађује! Сви народи из свих крајева света дођоше затим да овде руше и убијају. Чак и сви пророци Израиља бацаху се каменом на овај град као легло сваког зла. Пророк Софоније му прориче да ће пропасти због његових порока, и неправде, и непријатељства према истини. А и за ове две хиљаде хришћанских година овај несрећни јеврејски народ носи на себи одијум целог људства. И Мојсије је двадесет година остао у синајској пустињи да би изумрло поколење које је он, заражено сваким злом, повео био из Египта да доведе у Ханаан, за који се такође пише да је био тако исто поприште свих порока: неморала у породици, оргија свештеника, свештене проституције, приношења људских жртава божанству. Хиљадама година, одиста у овом небу виси, као црни громовни облак, анатема која није никад промашила ни ове људе ни ове ствари. Откад човек постоји, он је овде живео у борби са својим Богом.

Давид је овај град заузео; фараон Сесак га је освојио; Набукодоносор га је опљачкао, а у вавилонско ропство одвео овај народ у којем је био и пророк Данило; Александар Маћедонски, ученик Аристотелов, овде је, међутим, занесен причама старих пророка, спустио мач, и чак принео жртву у храму Соломоновом, кад што ће се у Египту затим направити свештеником Амона. Римљани, који су највише на свету сазидали, пошто су пре тога најпре највише порушили, оборили су најзад све до ископа у овом граду Христа, за којег још нису знали да постоји ни да ће бити осветник и највећи њихов победилац. Крстоносци су такођер овде рушили и зидали. Рушиоци као и градитељи имају увек своје разлоге, своје планове и своје мишице; а човек се пита, у наше доба можда већма него икад, да ли са више сладострасти рушиоци руше или градитељи подижу. На Акрополису ме некад уверавао један интелектуалац, из једне земље која је у вековном сукобу са Грчком, да ће Акрополис остати читав само док онамо не дођу војници из његове земље; а то је рекао са једним заборавом као да не би такво рушење погодило никог осим археологе, вође и фотографе који се онуда виђају. Одговорих му уплашено да он за мене изгледа Набукодоносор; а он је био очаран овим поређењем.

Пророк Мохамед је такођер долазио у Јерусалим, али не да га обори него верски зароби. Његов наследник Омар је подигао овде на самом месту храма Соломоновог данашњу огромну осмоуглу џамију са куполом под којом се налази велика гола литица на коју је Аврам био дошао да принесе на жртву Исака. Откад је први освајач, цар Давид, овде поставио свој олтар, на истом месту су стално рушени и поново подизани храмови Соломонови, грађене и рушене цркве хришћанске и грађене и обнављане џамије. Стао сам јутрос пред Омаров храм који је себе поставио за средиште у земљи Старог и Новог Завета, на овој литици некад сматраној средиштем света. У њему се показује Мохамедова стопа у камену и чува длака из браде. Са арапским светом који окружује данас Јерусалим, неоспорно тај храм Мохамедов остаје као господарећи. Требали би нови крсташки ратови па да ишта измене од ове стварности.
Побожна архитектура овог муслиманског храма је хармонична колико и једноставна. Раскош је требало да се изрази у декорацијама. Али ја признајем да не осећам лепоту арапског стила, ни у Алхамбри а камо ли овде: свагда ми је тај стил изгледао сићушан, тесногруд, немужеван, неархитектонски, ствар женских везиља, ствар орнаментике а не архитектуре. За храмове свако има своје осећање, а и ја имам своје. У египатском Карнаку осетио сам бога Амона, зато што је тај храм направљен великим као што је био и бог безмерне пустиње и бескрајног Нила. У овом Омаровом храму сам такођер осетио Бога у смислу Мохамедовом, који је био Бог једног великог војсковође, завојевача и законодавца, више него Бог мистика и светитеља. Али у ватиканском Светом Петру и шпанском Ескоријалу, који такођер изгледају зидани за Бога освајачâ и војсковођâ (што стварно и јесу), нисам осетио благо божанство хришћанско.

Ма колико Бог био један, идеја о њему је била свагда друкча откад све постоји. Јевреји се горде да су били први једнобошци, ма да би и први обожавалац ватре, и први обожавалац парчета дрвета или каквог камена, тако исто имао право да се зове једнобошцем: јер је Бог у његовом духу био један кад га је већ замишљао у једном предмету, што значи да су анимисти и фетишисти били једнобошци много пре Мојсија. Хришћанско божанство је најпре замишљано страшним и осветљивим као Јехова, али и спаситељем и родитељем, што није био Јехова. И зато су мале српске немањићске цркве најтачније давале идеју о правом хришћанском храму. Биле су унутра у фрескама и сјајним олтарима све у блеску, као смерна молитва, речена у најлепше пробраним речима, али молитва дубока колико и кратка. Српске су цркве биле смерније од византијских. Византија, то је био сукоб и сливање две расе: грчке и латинске; и три културе: грчке, латинске, азијске; према томе, нешто изванредно сложено какво се нигде можда пре није видело. И српско православље је било сложено из славенске душевности и византијске духовности, нешто слично, и нешто које — да не беше Турака — требаше да унесе у културу Европе елеменат који му нигде до сад није нашао примера.

Најлепши храм на земљи за мене је храм у Ангкору у Индокини, недавно реконструисан у Паризу. Ништа свечаније и небескије! Чини ми се да су уопште храмови на азијском истоку по архитектури одиста једини религиозни: а то зато што нису били нимало политички. Париска Богородичина Црква изгледа велики политички и државни споменик. Уопште, велики европски храмови су дизани да претставе величину једног владара и једног режима, а не да служе за молитву и да прославе божанство. Откад је постало хришћанство, оно не престаје политизирати, било за рачун папе или за рачун краљева и тирана, пошто је црква свагда служила монархији већма него монархија цркви. Макар што се ово претстављало друкче! И стари грчки храмови су служили политици; јер су грчки олтари и жртвеници били по домовима грађана, а државни олтари по акрополисима. И једни од других независни. Падали су или се дизали олтари према политичким срећама и несрећама: јер божанство које није помогло победу, губило је свој олтар... Само на далеком Истоку су мирни Индијанци певали увек богове независно од политичких победа и пораза. Они немају других него легендарних краљева, ни хероја него само мудраце, и него само свештене књиге. И не постоји историја народа него историја богова. А како нема политике у вери, нема је ни у архитектури. Зато стојите пред изгледом храма Ангкора као пред небеском приказом, а не као пред делом људских руку. Овај антички храм изгледа као ледена палата. Према традицији, зидан је по наредби бога Индре, а градио га је божански грађевинар Брах Биснукор за боравак Будагозе на повратку са Цејлона. Али ако су у овој цркви становали и краљеви, то је само као гости бога Индре.

Силазио сам улицом цара Давида која најпре изломи ноге, изубија душу и замори очи. Двадесет и девет пута је рушен Јерусалим. Шта коме припада од овог камења?...

Наједном се нађох пред чувеним Зидом Плача.

То је огромни бедем, за три човека у висину, са крупним камењем насумице поређаним, очивидно римским, ваљда из времена краља Херода, али су темељи, сасвим вероватно делом зидине храма Соломоновог, једног од седам чудеса светских по величини и сјају. Како је био дан плача, пред њим су, челом наслоњени, ридали и цвилели и плакали многобројни Јевреји, скупљени са свих страна света за ову тужну пригоду. О њиховом јаду не може бити сумње. Лице и бркови и браде и кошуље су биле поливене сузама колике никад нисам видео. Кукање се чуло већ поиздаље. Несрећни народ! Увек сам ценио врлине и заслуге Јевреја али им никад нисам праштао што су били не највећи мученици, него највећи робови; који су се дали не само мучити и сагоревати, него и пљувати и шамарати, што је још горе; пристајући да станују у туђим предграђима, као колерични; и да буду протеривани а да никад сами први не напусте земљу својих свирепих прогонитеља; и да никад не дигоше ни један устанак; нити запалише ни један кварта града, нити убише каквог цезара или папу! Да су на њиховом месту били Срби... Један млад Јеврејин са црвеном брадом и модрим очима нарочито се много чуо и обливао сузама. Запитах га одакле је. „Из Забуђа, у руској Пољској... или у пољској Русији...” одговори збуњено, не знајући коме говори. Питах га да ли овде плаче за себе или за кога другог. А он ми рече да га је одиста послао овамо један јеврејски богаташ из Пољске да плаче за њега... Ја сам био истински потресен овим чудним призором. Сетих се нашег српског плача за Косовом и за царством славних Немањића. Осетио сам зато, боље него остали Европљани, сузе ових невољних синова Израиља. Али сам се и питао: где ли ће наћи свој довољно велик Зид Плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оним што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Титуса, рушитеља Јерусалима.

Најзад се нађох пред Пилатовом палатом где је суђен Христос.
Нарочито сам обилазио град да бих пао на ово место како би се затим одавде пео истим путем којим се Спаситељ попео на Голготу да буде распет. Ништа није узбудљивије него та судница где се још чува балкон са којег је Пилат говорио Јеврејима како не види за какву кривицу треба судити Исуса сина Маријиног, а одоздо му довикивали Јевреји: „Распни!...” Не знам, — а не знају ни други више од мене, — да ли је ова палата одиста из оног времена. Свакако, колико није толико и јесте. Видео сам по свету доста и старијих и очуванијих античких грађевина него што је ова. Човек који гледа верским очима, вероватно види даље него неверник; а он би се дао пре распети него не поверовати у трагичну истинитост ових светих места.
Пошао сам за светим стопама према Голготи.

Храм Светог Гроба нема са лица ничег што би кога задржало да га посматра. Али ко пређе његов праг, тај је прожман као копљем осећањем да је под кровом где се извршила смртна казна над творцем новог човечанства, којег су људи признали за Сина Божјег и свог Спаситеља, што он, после тога одиста и јесте. Са десне стране у цркви на осамнаест степеница висине, нека литица: то је Голгота! Идући дубље у цркву, на једном месту, у огњу свећа и кандила, једна капелица: то је гроб Христов, узак и низак, са кога је Анђео некад одвалио плочу, и где је Марија Магдалина у рано јутро нашла гроб празан после васкрсења свог учитеља... Какав је ово доживљај срца и ума! Мало дубље, гроб Јосифа из Ариматеје, лепог села Ариматеје, које сам јуче, долазећи из Синајске пустиње за Јерусалим, у сами освит нашао под истим мелодичним именом, целог увученог у сјајном зеленилу које је пламтело од раног сунца... Једини од ученика Христових који је овде легао, пошто је најпре успео да спасе тело мученика, окупа га у нарду и завије у бело платно, и положи овде у гроб. Ништа нежније на свету! То је било после помрачења сунца и после страшних катаклизма којим је небо одговорило земљи за злочин над сином Божјим. Плиније сам уверава да је онај земљотрес из Августовог доба, о коме и Свето писмо тврди да је био у дане смрти Христове, био највећи који је запамтио свет до његовог времена: дванаест важних азијских градова пало је том приликом у прах и пепео.
Што у овој цркви Гроба Христовог задивљује, то није њена архитектура ни орнаментика, него атмосфера којој ништа на земљи није равно. Пред овим гробом су столећа за столећима падале челом на мраморну плочу Христова гроба војске хаџија и крстоносаца. И веровали у хришћанску истину само зато што је тај гроб био празан! Од свих чудеса Христових, васкрсење је највеће. И свети Петар сматра да је васкрсење једино уверило свет о божанском пореклу Христовом. Свети Павле пише: „А ако се Христос проповиједа да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсенија мртвијех, то ни Христос не уста. А ако Христос не уста, узалуд дакле проповиједање наше, и узалуд и вера ваша...” А мало даље каже: „Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста...” Васкрсење, дакле, то је основица целог наука.

Ове слатке речи у преводу нашег Вука, јесу из посланице Коринћанима, која је, како кажу и Ренан и Кристијан Бауер, поред оне Римљанима и оне Галатима, једина аутентична проза Светог Павла, док је сва друга сумњива или просто апокрифна. Васкрсење, дакле, то је средишна тачка божанског сведочења у хришћанској истини. Одиста, стојећи на овом месту које је од таквог ненадмашног значаја, ја сам био без очију за ишта друго што је постојало или се догађало око мене... Како су ми данас сићушне изгледале египатске мистерије Изиса, или оне грчке у Елеузису, иако су њима присуствовали највећи мудраци античког света. Ситне према овима које се светкују око овог малог гроба, једва шездесет сантиметара високог, али где је усредсређена душа свих континената који данас верују и који очекују одавде своје спасење.

„А први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не беше расвануло, и видје да је камен одваљен од гроба...” Нема хришћанина, веровао он или не веровао, да му нису свагда на уму ове речи изванредно блиставе, и ова визија очаравајућа и величином и нежношћу. Неки би скептик запитао: је ли могуће било на овом месту града Јерусалима замислити једно губилиште? Скоро у средишту једног од увек најнасељенијег његовог кварта?... Зашто не! У Фиренци су за целог цветања Ренесансе славни Медичи вешали своје непријатеље за ноге о прозор на Барцелу, у срцу града, на фасади палате сењерије, чијој се монументалној лепоти и данас дивимо. А Лаоренцо Величанствени тражио је од Леонарда да Винчи да му их наслика у том положају... Шпански краљеви су ложили ломаче за спаљивање људи баш на главним својим пијацама Мадрида и Авиле. А ти краљеви су свечано са целим двором присуствовали том спаљивању... Зар није ово, дакле, нарочито могуће било овде, у једном народу који је био најфанатичнији и најсвирепији од свих народа античког света! — Све се могућности, одиста, у Христовој легенди лако овде на месту провере и документују. Немогуће је, дакле, ни за тренутак изневерити своје усхићење и своју љубав за највећу легенду што је људско срце истокало и позлатило. Ничег нема да је оповргне ни да је доведе у сумњу.
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

&lt;Center&gt;
-{V}-
&lt;/Center&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. мај 1938. Нова серија -{LIV}-, бр. 2, стр. 81-86.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>pa9831vry0zrs00yeewvx3btnsjnknr</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146702</id>
      <parentid>146701</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:44:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146702</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="98747" sha1="onxyfcihz4j60iysqd8wvq4kox497nm" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Палестине
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1938
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;ПИСМО ИЗ ПАЛЕСТИНЕ&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;Јерусалим, маја 193..&lt;/div&gt;

{{gap}}Идем већ неколико дана овим прашњивим путевима којима су ходили апостоли и евангелисти. По долинама хватам у прегршт воду са истих извора са којих су пили и библијски пророци и светитељи новог завета. Међу маслинама се беле, као стада оваца, ситна села која још носе своја имена из времена Соломонова. То су куће четвртасте и без крова које изгледају утонуле у траву, а у којима је некад можда заноћио Христос… Све још стоји непокретно на свом вечном месту. Сваку ствар је овде озарила мирноћа и усхићење, и травчицу и камичак, и брдо под небом, и врућу сенку под дрветом. У пољу бацају свој хлад чемпреси и платани које су можда посадили побожни крстоношки краљеви или источњачки освајачи. Тишина тла нигде није тако дубока као у палестинским крајевима. Ни једна ствар неће да се прокаже, и ни један гласић да се ода. Све је овде алузија, символ и опомена. Свака се ствар дубоко загледала једна у другу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је овде вечито и све је овде свето. Мит о Богу је најлепша али и најчуднија и најсвирепија човекова творевина: једина у којој човек сам себе одриче, преносећи све своје на извор који је ван њега, и на вољу која је изнад њега! Има ли ишта мање схватљиво и приступачно здравом разуму? А тај мит небески је, међутим, овде у сваком удаху ваздуха и у свакој капи из неба. Две хиљаде година су плачне очи целог просвећеног света гледале овамо из свих крајева, и веровало се да су све среће и несреће пореклом из ове земље. Дом Божји је био утврђен на Сиону откад је престао да буде усађен на Олимпу. Човек је први пут нашао своју утеху откад се обрнуо на беспућу између две најлепше своје утопије: многобожачке легенде и хришћанске вере, и у чистоти једне рибарске и пастирске параболе нашао најзад решење своје судбине и своје место под сунцем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Путеви по Светој Земљи су без путника. Од јутрос до вечерас, од Јерусалима до Генезаретског језера, не сећам се да сам иког срео. Бели облаци, велики као планине, пролазили су мирно са севера на југ, бацајући дебеле и модре сенке које су се котрљале по светлој цести, по каменим пољима, по шумарцима згрчених маслина.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само, требало је овамо доћи као крстоносац или као поклоник. Јер ко би умео заправо рећи колико одговара стварности и суштини све оно што сам ових дана овуда видео очима човека свог времена и свога постанка. Шта смо ми данас према онима који су некад долазили овамо да за ово свето место гладују или погину! Савремени човек има такођер своје истине, али оне немају више никакве везе с овом земљом. Све је већ о хришћанству речено, протумачено, решено, и нико нема шта ново да дода за љубав Христа и у корист вере. Нестао је дубоки човек средњег века. Шта, дакле, може данас видети овде његов потомак кроз своје сухо и празно срце, којем је, уосталом, све већ постало страним, и оно што је било хришћанско, и оно што је било паганско. Човек средњег века је живео само за веру и за рат; а најчешће су и вера и рат постојали само за љубав и узношење личности самога Христа. За њега се две хиљаде година све на свету искликало, испевало, измудровало. Он је најчаробнија личност коју је икад саздао човечји дух у каквој вери или у каквом епосу. Хришћанство, то је, пре свега, личност Христова. И хришћанска догма, и хришћански морал и хришћанско тумачење, цео наук, схваћа дух људски само кроз личност Христа, који је то све омогућио, посведочио, уобличио.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Тако је једна легенда постала целом једном црквом. Први херој и први мученик свог учења изражени су једном причом какву никакав други творац међу толиким религијама није имао. Сама личност овог пророка осветљава својим блеском, али и заслепљује као сунце. Такав случај није ни са Зороастром, ни Мојсијем, ни Будом, ни Мухамедом... Људи су вековима ишли за његовом личношћу и примером пре него за његовом науком. Зато се овде у Палестини живи од самих привиђења. Христос стоји овде као сјајно дрво на брду, као чиста вода у долини, као мирна светлост на пустињи. Обучен у бело као у Капернауму, кад му је млада Марија Магдалина прала мирисима нарда уморне ноге, и брисала их својом косом; или обучен у скерлетну хаљину као кад је осуђен из Пилатове суднице пошао на губилиште. Такав он свугде овде постоји за машту и срце човеково. Једини од свих твораца разних вера, Христос је имао своју Палестину, свој Јерусалим, свој Назарет, своју Јудејску пустињу, своју реку Јордан, и најзад своје језеро Генезаретско, који сви укупно тако ненадмашно украшују његов неодољиви божанствени роман... Али зато у Палестини нико други и не обитава него једини Христос! Цео овај сунчани оквир, свака стазица, свака сенчица, све је из њега саткано. Све је и створено за самог њега. Огромни Стари Завет има такођер хиљадама изванредних личности, једну крупнију од друге: цареве, краљеве, пророке, судије, хероје и страдалнике, домаће и стране освајаче, али сви ишчезавају пред величинама и лепотама Христове личности. Има у Старом Завету и догађаја који својим чудесима превазилазе све што је људска историја забележила и људска памет запамтила по трагичности и дубини, а све ишчезава пред тихом и чистом легендом сина Маријиног. Нико и ништа од свега тога не засени хероја који је у овој земљи имао и своје бојиште, и своје губилиште, и своје победе, хероја јачег од свих цезара, убедљивијег од свих философа, праведнијег од свих законодаваца.

Синоћ сам, долазећи из Назарета, заноћио на Генезаретском језеру. Са прозора сам дуго слушао шуштање воде и ветра. Као да је шкропила тиха киша по црној води. Ову ноћ не могу упоредити ни с чим што сам дотле доживео. Ноћивао сам у египатској стовратној Теби, годинама познавао светле ноћи Атине, годинама самовао у дубоким ноћима Рима, и дуго бдио у језивим ноћима Либијске пустиње. Али на овом Генезаретском језеру за једну једину ноћ доживео сам ненадмашне случајеве. Осетих и маштом, и срцем и духом целу легенду мученика са Голготе. Као да су и ваздух и вода и сада пуни његових речи, изговорених рибарима из Капернаума: Симону Петру, доцније тако значајном за хришћанство, и у чијој је кући у Капернауму учитељ становао; и његовом брату Андрији, ученику Јована Крститеља, и затим Јакову сину Забедејеву, и брату му Јовану, и мајци им Саломи, и Марији из Магдале, која га је пратила до Голготе, и Томи, и Матеју, и Филипу, и проклетом Јуди из Кериота, његовим ученицима и проповедницима, и статистима његове божанствене драме... У плавој помрчини, преко језера, лежи село Капернаум, куд је био избегао Христос из ироничног свог Назарета, да овде развије највећу своју акцију. На западу су светлуцале неке ретке ватре: то је Магдала, село Марије Магдалине, чија је дубоко човечанска личност унела у легенду Христову чар без којег би та легенда била непотпуна.

Малочас прођох кроз Кану Галилејску, која је сва у смоковом лишћу, поред беле цесте пуне прашине и сунца. Видех место где је први мученик своје цркве претворио воду у вино, а затим видех доцније место где је камење претворио у беле хлебове. Ја сам у те митове најпре поверовао кроз њихову поезију, као што би савршенији од мене најпре поверовао кроз своју веру. Остали ће најпре поверовати кроз љубав. Срећом, дакле, што ће вечито бити на земљи поезије и љубави, од којих је и вера саздана. Тако ћемо увек моћи поверовати да у светим рукама вода постане вином а камен хлебом. Јер ко није у стању да верује у невероватно и у немогућно, он није створен за веру ни за акцију, и он је проклет. Човек је увек ишао за чудима више него за истинама; и он зна само за велике истине које су душевне, пошто и нема других великих истина него душевних. — Пророци су проповедали хришћанску веру народу који је веровао само у чудеса а не у речи. Само су Христова чудеса омађијала народ, који је затим поверовао у обећани свет; и само је Христово васкресење учинило да се поверовало како ће сви људи најзад васкрснути. Ова Кана Галилејска, са женама на старом бунару око којег беле своје платно, са децом која чувају јагањце што су се тек јутрос ојагњили, са јатима голубова који су се као пламенови превртали у сунцу, и са црним тракама ласта које су врискале гладне и алапљиве у јутарњем ваздуху! Кана изгледа и сама као нека мирна хришћанска парабола. Изгледа као село где људство никад није умирало, и где никад ни ветар ни суша нису затрли људску муку и творевину. Одиста, ништа не измени карактер и изглед граду или пределу као каква верска легенда која је за њега везана. Кад бисмо мислили и да је Партенон био кућа Аспазије, а не светилиште богиње Атене, нико се овом храму не би дивио осим архитекти; али је оданде протерано једно божанство, и негде даље убијено, а та лепота драматичности постаје неодољивом пре него идеја да је ово најлепши храм античког света. Човек пре реагира душевно на ствари добра и зла, него естетички на ствари лепог и ружног. Човек је на сваком месту најпре душа па онда дух; и човек мисли увек са напором воље, а осећа спонтано и слободно.

Ишле су овим путем Палестине небројене војске крсташа, на десетине и стотине хиљада. И то војника обучених у злато и челик, жена и деце и стараца и свештеника и блудница, сви певајући песму о Христу, личности чаробној колико и светој. Рушили су путем туђе градове, и палили села, и убијали, али су њихове очи биле упрте у небо, и они су безумно веровали у највишу веру љубави и милосрђа. И сви су певали песму о Христу! И сви су га звали и вапили за њим. — Пејзаж палестински је одиста пејзаж Новог Завета, по мирноћи ствари и ваздуха. Кад овде што дође до нашег уха, долази као шапат неких речи које не разумемо али потресно осетимо: и вода која негде зажуберка, и шума кроз коју се провуче ветрић који је дунуо са мора или из пустиње. Небо је неизмерно изнад Ханаана, туробно изнад Самарије, и цело запаљено изнад Галилеје, која је сва избраздана у широким црним ораницама, и осветљена као у снежним усевима. Ако је ико овамо дошао безбожан, вратио се кући побожан; а у његовом срцу и машти ништа више није могло заменити Христа или надмудрити Соломона. Све што се роди на једном тлу носи боју и атмосферу тла на којем се родило: у Грчкој, идеја о лепоти; у Египту, идеја о смрти; у Палестини, идеја о Богу. И то о Богу хришћанском, који суди али и прашта, убија али и васкрсава, који је строг али и нежан, и који пуно грми али мало обара.

{{Центер|'''-{II}-'''}}

У Јерусалиму сам отсео у једном хотелу који је безбожно наслоњен скоро на сами Храм Христовог Гроба. Са мог прозора према истоку гледам Маслинову Гору, од које ме дели само неколико старих јерусалимских кућа. Испод Маслинове Горе, где скоро нема више ни горе ни маслина, налази се Гетсимански врт у којем је млади Христос сањао о вечном царству, мислио о спасењу људи, и говорио о доброти и милосрђу, а где је најзад ухваћен и одведен да буде распет. Неколико голих литица сјаје још на пролетњем сунцу; то су оне на којима је извесно Учитељ седео говорећи ученицима. Затим белуцају неколико стазица између ловора, рузмарина, маслина, сикомора. Три четири чемпреса бацају овде сенке модре и широке, као читаве комаде неба.. Тишина је у овом вртићу као у каквој прашуми.

Лепота хришћанске легенде лежи у њеној чистоти и наивности, две лепоте које су, уосталом, недељиве. Наивност је несумњиво привилегија изузетних духова, који ако нису генији да постану великим творцима, онда постају великим несрећницима и благим светитељима, али никад ситним логичарима и одвратним мудрицама. Како се малим језиком и са мало речи говорило о највећим и најдубљим стварима! Кад је Мохамед навршио четрдесет година, отишао је са слугама у планину Хара и настанио се у пећини, осетивши како је дошло време да затим објави свој наук. А кад је дошао к њему архангел Гаврило, рече му: „Читај!” А Мохамед одговори: „Не умем читати”. Тад му архангел рече: „Бог је дао човеку да се служи пером, а у његову душу унео науку”. Али Мохамед одговори: „Не знам читати”. А Гаврило му на ово рече: „О Мохамеде, ти си божји апостол, а ја сам Гаврило...” Овим је ето завршио своје посланство један изасланик небески.

И Јевреји, кад су слушали прву проповед Исусову у јерусалимској синагоги, чудили су се говорећи: „Како овај зна књиге а није учио...” Тада им одговори Христос: „Моја наука није моја него онога који ме је послао. Ко хоће његову вољу творити, разумеће је ли ово наука од Бога или ја сâм од себе говорим. Који говори од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит, и нема у њему неправде...” Сличним смиреним језиком говори и Сократ у Платоновим дијалозима. Али нико ипак није надмашио Христа, ни у простоти идеје, ни у чистоти израза. Сократ је био мудрац и говорио као логичар, а Христос је био пророк и говорио као посланик небески. То су две разне личности и два разна језика. Један се обраћао уму а други срцу.
Али Христа нико, ни сам Сократ, није надмашио у снази и жестини његових реплика. Верујем да уопште Христове реплике претстављају јединствен пример у беседништву целог света. Треба знати да су Јевреји који су слушали Спаситеља били уопште народ мрзовољан, загрижљив, злурад и језичан, да и не говоримо о њиховом фанатизму и искључивости. Јевреји су били увек највећи скептици на свету. Није то скептицизам човека који не верује себи, као што је скептицизам старих Грка, него који не верује ником него себи, а ово је чисто дух јеврејски. Затим, ни један беседник на земљи није као Исус био различнији од својих слушалаца. Зато сам Христос не штеди ни сарказам, ни иронију, ни крајње подништавање слушалаца у његовој цркви... Они му, међутим, одговарају насртљиво, простачки. Нарочито су беснели на његове мисли замотане у метафоре и изражене у алузијама. Због тих метафора су Јевреји долазили ван себе, и у више махова покушали да га каменују или разтргну. „Ја сам још мало времена с вама, па идем оном који ме посла...” Нико међу Јеврејима није разумео ко га је послао. Затим додаје: „Тражићете ме и нећете ме наћи; а где сам ја, ви не можете доћи...” А Јевреји се питају: шта значе те речи, и куд ће отићи? Неки слушајући све ово што не разумеваху, говораху: „Никад ниједан човек није тако говорио као овај...” Али овакви су слушаоци били најређи. Исус им говораше даље: „Ја сам видело свету. Ко иде за мном, неће ходити по тами него ће имати видела живота...” Он непрестано узвикује: „Ја сам видело... Ја сам виноград... Ја сам хлеб живота... Ја сам врата...” А Јевреји, бачени овим мистичним изражавањем у право беснило, дижу песнице према њему, називајући га хвалисавцем који сам себе велича и чије сведочанство није истинито, — значи варалицом и шарлатаном. Христос им одговара: „Ако ја сведочим сам за себе, истинито је моје сведочанство: јер знам откуда дођох и куд идем...” Кад им је затим додао Христос: „За мене сведочи отац који ме посла...” тад тек Јевреји дигоше узбуну, и викаху: „Где је отац твој?” А Исус одговори: „Нити мене знате, ни оца мојега; кад бисте знали мене, знали бисте и оца мојега...” Опет Јевреји вичу разјарени: „Ко си ти?” А Исус одговара: „Почетак, како вам кажем...”

И тако цело време кроз књиге свих евангелиста. Христос баца Јеврејима у лице: „Куд ја идем, ви не можете доћи...” Тада Јевреји рекоше: „Да се неће сам убити говорећи: куд ја идем ви не можете доћи?” А он им узвраћа: „Ви сте од нижих, а ја сам од виших; ви сте од овога света, ја нисам од овог света...” Јевреји стоје бесни али помућени. Најзад му вичу: „Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин и да је ђаво у теби...” И сваком приликом настаје распра међу Јеврејима. Христос им узвраћа: „Ваш је отац ђаво; и сласти оца својега хоћете да чините: он је крвник људски од почетка...” А истичући непрестано своју божанску мисију, Исус каже: „Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се...” А многи од њих међу собом говораху, не разумевајући ничег од свих ових његових сјајних метафора: „У њему је ђаво и полудео је; шта га слушате...” А нажавши једном Христа како у Јерусалиму иде по тријему Соломонову, Јевреји га опколише и питаху га: „Докле ћеш мучити душе наше?... Исус каже: „Ја и отац једно смо...” А Јевреји раздражени на ово узеше камење да га убију. А он наставља: „Ја сам син Божји: „Тада они гледаху да га ухвате; али им Исус овај пут измаче преко Јордана.
Цело еванђеље, нарочито Јованово, у овим је сукобима и свађама. Поменимо и да је у међувремену Христос чинио и чудеса: најпре претворио у Кани воду у вино, затим на Брду Блаженства претворио камење у хлебове, и затим излечио човека слепа од рођења... Али ни чудеса нису Јевреје уверила о том да је он пророк и син Божји, и Христос и месија, који је од вавилонског ропства очекиван. Излечени слепац је тврдио за Исуса да је пророк. Али Јевреји позваше слепчеве родитеље да провере да ли је слепац био одиста слеп, а не да ли је Исус пророк.
А овако како се Исус односио према Јеврејима у синагоги и на пијаци Јерусалима, често се тако односио и према својим ученицима, које је волео али који су били Јевреји. У Капернауму у Галилеји, бежећи често из Јудеје где га хтедоше убити, он је посумњао и у уверење својих ученика према његовом науку. Једном рече: „Имају неки међу вама који не верују...” И затим рече: „Због тога вам кажем да нико не може доћи к мени ако му не буде дато од оца мојега”. После овог, многи ученици отидоше натраг и не иђаху више с њим!... Тада се обрати дванаесторици које је био нарочито изабрао за ученике, питајући их да неће и они отићи. Они се брањаху. А Исус им одговори: „Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, а један је од вас ђаво”. Казао је унапред Јуди из Кериота да ће га издати, а Симону Петру из Капернаума да ће га се одрећи пре него петао запева. А уверавао је ученике да и они не познају оног који га је послао, и да ће га сви напустити, и разбећи се свако на своју страну... Догађало се да неки од његових ученика одиста питаху, као и свадљивци из синагоге: „Шта је то што нам каже”. Чак кад се јавио Исус ученицима по други пут после своје смрти, на Тиверијадском језеру, питаше Симона Петра, који га се већ одрицао у Јерусалиму: „Симоне Јонин, љубиш ли ме?” Симон Петар одговара да га љуби. Али Христос три пута пита. А Петар најзад поста жалостан што му рече и трећом: љубиш ли ме?...”

Овде је, мислим, највећа трагедија божанственог мученика са Голготе. Нико га очивидно није разумео! Његов бол полазећи на губилиште био је зато, по мом мишљењу, највећи бол који се икада видео између неба и земље. Према свима својим еванђелистима, из реченица какве су оне горње, излази да је Христос умро с уверењем да није успео, да је његово дело пропало, да ништа од њега неће остати на овом свету, а на овом свету то је онда и онамо значило међу Јеврејима. На једном месту тај истински Син Божји баца у небо овај најгорчији и најболнији узвик који се могао рећи: „Оче праведни, свет тебе не позна, а ја те познах”. С таквим осећањем је отишао с овог света.

Али је погрешна идеја да је Христос био јагње, својевољни паћеник, сиромашак који се прави мањи од сваког. Такав је био светац из Асизе али не проповедник из Галилеје. А ова два карактера не треба мешати. Христос се у свима еванђелима види солдат своје цркве, борац у сталном налету, пркосу, изазивању, ударању где кога стигне. „Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нијесам дошао да донесем мир него мач”, каже у Матеју. Он у јерусалимској синагози истерива фарисеје и изудара трговце који су мењали паре и продавали голубове, и испреврта њихове тезге и ћепенке. Наилазећи на непрестане замке фарисеја, садукеја и свештеника јеврејских да га кушају и ухвате у речи: да ли треба плаћати данак који тражи ћесар Август, да ли има васкресенија о којем је говорио Мојсеј, и које су заповести највеће у закону о којима говори синагога. Христос баца у лице овим људима да су разбојници и лопуже, и слепе будале, како пише у Матеју. Лечећи чак узете и слепце говори им: „Роде неверни и покварени, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети?...” Он се обраћа самом Јерусалиму речима: „Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи...” Прети да ће се Јерусалим порушити, ако њега не признају као посланика Божјег, и да ће тај град и његов храм пасти да ни камен на камену неће остати”. Он прети и другим градовима у којима је направио највећа чудеса и они се нису покајали: „Тешко теби Хоразине! Тешко теби Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидони била чудеса која су била у вама, давно би се у пепелу покајали. Најзад прети и Капернауму, где је највише нашао љубави али и највише мржње: „И ти Капернауме! Који се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана”. Он у Матеју чак и својим ученицима говори: „заиста вам кажем да ће цариници и блуднице пре вас ући у царство Божје”. Његово мишљење о јеврејском народу је ужасно као о раси бестидној и нечистој која оскрнави, обешчасти, укаља и сурва све што није у њеном укусу или интересу... Кад је из мртвих дигао Лазара у Витанији, Јевреји су хтели да га убију. Кад је узетог оздравио, слепцу вратио вид и жену дванаест година болесну дигао из постеље, Јевреји се саветоваху на који начин да га Богубе. Чак Јевреји његовог родног места Назарета хтедоше да га баце са неке стене у провалију. Кад је излечио бесног, они рекоше: „Овај не изгони ђавола друкче него помоћу Веелзевула, кнеза ђаволскога”. Кад је пред своју погибију у Гетсиманском врту ишао да се моли Богу да му отклони чашу која га чека, каже ученицима да стражаре, али кад се сваки пут вратио нађе их да спавају, што им оштро приговара. Кад су дошли војници да га вежу и воде на суђење, сви су се ученици разбегли... А на суђењу је Петар учествовао да, мирно и непознат, присуствује парници... Христос је херој а не сладуњави светац и сиромашак; то је јунак који се бије на месту, осветник који прети смрћу и разорењем. Ово се јасно види из свих еванђеља. „Небо и земља проћи ће, али моје речи неће проћи”, каже у једном моменту херојског поноса, и вере у своје божанско порекло.
Али је Христовој речи била ипак одређена победа већа него ичем другом што је изговорено међу људима.

Његови ученици после његове смрти, озарени примером првог мученика своје цркве, одлазе на све крајеве света: свети Тома проповеда у Индији, свети Симон у Персији и Месопотамији, свети Марко у Александрији, свети Павле у Атини на Ареопагу и по Илирији, свети Јаков у Шпанији, свети Вартоломеј у Јерменији, свети Андрија у Ахаји, свети Јуда у Либији, свети Матеј у Етиопији, свети Филип у северној Азији. Доцније су од едва двадесет и седам малих грчких рукописа сређени документи Новог Завета. То су четири еванђеља, двадесет и једно писмо о делима апостола, заједно са Откровењем која је свети Јован као изгнаник у Патмос написао у својој дубокој старости. Истина Христова је била неизмерно шира него маколики оквир и ма какво слово.

{{Центар|'''-{III}-'''}}

Данас је недеља и остао сам код куће.

У мом хотелу налазим једно моје друштво које сам сусретао на путовању по Доњем Египту. Ни научници, ни мудраци, ни песници, ни паметни људи, него туристи. Један пар богатих Швеђана, заљубљених у живот, који су бежали из Цариграда од колере, из Русије од полиције, из Напуља од лопова, из Грчке од стеница, из Немачке од проблема. Они се крећу по хемисфери земље лагано, враћајући се кући само сваке треће године. Са њима је и њихов син и млада снаха, чији брак изгледа хришћанска идила: да их је сликао Ботичели, направио би их са два бела крина у рукама. Снаха је сва ружичаста и са очима зеленим као трава, али кад вечером пође да се повуче у своју собу, приђе мужу који игра бриц, и пољуби га као што се пољуби христово распеће. Она ме уверава да никад није никог мрзела, а он ми тврди да није никог у животу волео; а на тој основи су ово двоје направили срећан живот на земљи. Не могу да се начуде да има глупака који истовремено и мрзе и воле, а ипак не погину под таквим теретом. Он је у својој земљи претседник друштва за заштиту животиња, а заветовао се у Јерусалиму да кад се буде други пут родио, постаће ветеринар да би животиње лечио бесплатно. Ово двоје манијака, иначе пуних духа, били су у празним вечерима на тераси хотела понеки пут једино друштво које је вредело срести и чути. Имали су своје маније које су биле срдачније и лепше него врлине. Ако немате среће да општите са генијима, желим вам да општите са лудацима.

Ова је породица Швеђана била и на Балкану, који је за њих земља без религије и без философије, и где не само људи не верују у Бога него не верују ни у духове. По градовима терају лопове а по селима вампире; али и лопови и вампири живе онамо слободније него и политички противници и мислиоци. Од свих Балканаца ипак највећма воле Србе, што су добри и трпељиви, и што сваку тиранију трпе по пет векова. И то тиранију увек горих од себе. Међутим, нешто су ипак осетили о нама ови добри људи са севера: осећају да кад би Срби имали лепих манира колико имају витешких врлина, то би био први народ на свету. Истина, у нас искрен човек већма загорчи живот другом човеку својом истином него најгорелији хипокрит својим лажима. Нека вас Бог сачува од оног што вам Србин може да каже у очи, Бугарин на ухо, Талијан у новинама, а Грк у рачуну.

Људи са европског севера никад се не могу да надиве јужњачком сунцу и начуде јужњачким људима. За њих је Француз шарлатан, Талијан комедијаш, Енглез егоист, Рус тиранин, Грк интригант, Шпањолац разбојник, Балканац простак, Турчин дивљак. А ове добре Швеђане нарочито занима овде један мој пријатељ јужноамерички дипломат, љубавник и добро дете. Узима удела у свачијој срећи и у свачијем браку! Слаткоречив интригант и паметан лакрдијаш: значи човек светски. Он први скида шешир, љуби жене и у рукавицу, и крсти се кад прође поред цркве: значи увек коректан не само према људима него и према Богу. Никад ништа није читао, нити што зна, а о свачем уме да говори, и то лепо, и са уверењем. Наличи на оног Талијана који се двадесет пута тукао на двобоју препирући се да је Ариосто већи од Таса, а на самрти изјавио да није читао ни једног ни другог.

Упознао сам овде и неког Енглеза који путује само по Азији, и који четврт века није читао новине. Он не зна за Југославију. — „Југославија?... пита се он преда мном. Је ли то енглески доминион, или колонија или протекторат?...” Он је извесно заборавио и да у Риму пребива римски Папа а не англикански владика. Каже да тридесет година носи собом немачку граматику, а не може да научи немачки језик. Сматра Немце не за генијалне него за ограничене, пошто Немац мора сваку именицу да напише велеким словом да би свих осталих седамдесет милиона Немаца знали да је то немачка именица. Овај Енглез ипак све записивује што види, а некад ће објавити све што буде записао. Рекао сам му да греши. Најбоље је описивати своја путовања као Французи, који нигде не путују него седе код куће, али који зато напишу најлепше путописе. Један је од њих написао ремек дело о путу око своје собе, а то је био Гзавије де Местр. Ни други Французи не путују много даље. Не верујем ни да је Морис Барес био у Толеду, иако га је он открио; као што ни Бифон није био у Америци, чију је природу први протумачио; или као што ни Шатобријан није био на Мисисипи, чије је водопаде описао у свом бесмртном опису.

Нигде човек не упозна људе као на путовањима. Нису више данас туристи само научници као у осамнаестом веку, или песници као у деветнаестом столећу. Данас путују сви снобови, очајници, распикуће, стари и млади, учени и неуки, свако коме је предуго време код куће, или коме је досадило са сопственом женом. Али по старим храмовима по истоку, по палестинским светим местима, по грчким рушевинама, најређе ћете наћи Србина. Он путује само кад је експерт и владин делегат. Иначе ако путује за свој рачун, он оде у Париз, и онамо седи у кавани, или се сунча на песку у Ници. За такве Србе је Југославија држава на Балкану, са главним градом Паризом, а главном плажом Ницом. Ако путују Бугари, онда путују у двоје: зато што један зна да пише а други зна да чита, али ни један не зна обадвоје.

Лако ћете увек познати сваког од ових туриста из које је земље, било по том како су весели или по том како су тужни. Кад је Француз весео он прави духовите реплике и развратне бутаде; кад је Рус весео, он пијанчи; кад је Талијан весео, он пева своје најтужније песме; а кад је Мађар весео, он разбија огледало. Чак при уласку једног човека на врата салона свака се раса помало ода. Кад уђе Талијан, сви други покушавају да буду насмејани; кад уђе Немац да нико не буде насмејан; кад уђе Енглез свако се намешта да лепо седи, да не држи незгодно руке или цигарету, и да не говори широко, а нарочито да не говори дубоко. Свако на свету мудрује на исти начин, али свако лудује на своју руку.

{{Центер|'''-{IV}-'''}}

Пошао сам улицом каменитом, кривом и тескобном да обиђем Јерусалим; она носи име цара Давида.

С обе стране кућице чији сводови прелазе преко улице, и дућани на којима се местимице види готски стил грађевина крсташких. Људство овде ради занате јер се чује чекић, и тргује на глас и са галамом, и торбари нападајући пролазнике, и проси јадикујући. Пуно пољских Јевреја у нечистим црним дугим капутима, у дубоким проваљеним шеширима, са масним дугачким витицама у золувима, и који ћуте, или у групицама шапућу на угловима. Раснији типови свакако него они који су после Титусовог разорења Јерусалима заостали овде у Палестини да се мешају са многобројним инвазијама, и нарочито са Арапима, који данас господаре бројем, храброшћу и безобзирношћу. Онако су расно наглашени типови како су Јевреје сликали хришћански сликари, Рафаело или Лука Сињорели. Имају стварно унезверене очи људи који су гледали у толика страдања и унижења, нарочито унижења. Ни овде их не чека ништа боље. Истина, Јерусалим, боље Јерушалаим, значи Привиђење Мира на језику првих његових твораца; а, међутим, био је најмање град мира, рушен и окрвављен већма од свих градова на земљи. Основан још две хиљаде година пре Христа, он ни за ове друге две хиљаде година није престајао бити предметом отимачине, сујете и скрнављења. Пророк Исаија прича како је Јехова, у своје време, за цара Набукодоносора рекао: „Он неће никад ући у град, нити ће у њега убацити ниједну стрелу... Ја ћу бранити тврђаву и спашћу је за мене и за Давида, слугу мога...” И одиста кад је ангел Јеховин дошао, за једну једину ноћ заклао је сто осамдесет хиљада асирских војника, који су сутрадан пребројани на сунцу... Али узалуд. Јехова је остарео, а људско зло се сваким даном подмлађује! Сви народи из свих крајева света дођоше затим да овде руше и убијају. Чак и сви пророци Израиља бацаху се каменом на овај град као легло сваког зла. Пророк Софоније му прориче да ће пропасти због његових порока, и неправде, и непријатељства према истини. А и за ове две хиљаде хришћанских година овај несрећни јеврејски народ носи на себи одијум целог људства. И Мојсије је двадесет година остао у синајској пустињи да би изумрло поколење које је он, заражено сваким злом, повео био из Египта да доведе у Ханаан, за који се такође пише да је био тако исто поприште свих порока: неморала у породици, оргија свештеника, свештене проституције, приношења људских жртава божанству. Хиљадама година, одиста у овом небу виси, као црни громовни облак, анатема која није никад промашила ни ове људе ни ове ствари. Откад човек постоји, он је овде живео у борби са својим Богом.

Давид је овај град заузео; фараон Сесак га је освојио; Набукодоносор га је опљачкао, а у вавилонско ропство одвео овај народ у којем је био и пророк Данило; Александар Маћедонски, ученик Аристотелов, овде је, међутим, занесен причама старих пророка, спустио мач, и чак принео жртву у храму Соломоновом, кад што ће се у Египту затим направити свештеником Амона. Римљани, који су највише на свету сазидали, пошто су пре тога најпре највише порушили, оборили су најзад све до ископа у овом граду Христа, за којег још нису знали да постоји ни да ће бити осветник и највећи њихов победилац. Крстоносци су такођер овде рушили и зидали. Рушиоци као и градитељи имају увек своје разлоге, своје планове и своје мишице; а човек се пита, у наше доба можда већма него икад, да ли са више сладострасти рушиоци руше или градитељи подижу. На Акрополису ме некад уверавао један интелектуалац, из једне земље која је у вековном сукобу са Грчком, да ће Акрополис остати читав само док онамо не дођу војници из његове земље; а то је рекао са једним заборавом као да не би такво рушење погодило никог осим археологе, вође и фотографе који се онуда виђају. Одговорих му уплашено да он за мене изгледа Набукодоносор; а он је био очаран овим поређењем.

Пророк Мохамед је такођер долазио у Јерусалим, али не да га обори него верски зароби. Његов наследник Омар је подигао овде на самом месту храма Соломоновог данашњу огромну осмоуглу џамију са куполом под којом се налази велика гола литица на коју је Аврам био дошао да принесе на жртву Исака. Откад је први освајач, цар Давид, овде поставио свој олтар, на истом месту су стално рушени и поново подизани храмови Соломонови, грађене и рушене цркве хришћанске и грађене и обнављане џамије. Стао сам јутрос пред Омаров храм који је себе поставио за средиште у земљи Старог и Новог Завета, на овој литици некад сматраној средиштем света. У њему се показује Мохамедова стопа у камену и чува длака из браде. Са арапским светом који окружује данас Јерусалим, неоспорно тај храм Мохамедов остаје као господарећи. Требали би нови крсташки ратови па да ишта измене од ове стварности.
Побожна архитектура овог муслиманског храма је хармонична колико и једноставна. Раскош је требало да се изрази у декорацијама. Али ја признајем да не осећам лепоту арапског стила, ни у Алхамбри а камо ли овде: свагда ми је тај стил изгледао сићушан, тесногруд, немужеван, неархитектонски, ствар женских везиља, ствар орнаментике а не архитектуре. За храмове свако има своје осећање, а и ја имам своје. У египатском Карнаку осетио сам бога Амона, зато што је тај храм направљен великим као што је био и бог безмерне пустиње и бескрајног Нила. У овом Омаровом храму сам такођер осетио Бога у смислу Мохамедовом, који је био Бог једног великог војсковође, завојевача и законодавца, више него Бог мистика и светитеља. Али у ватиканском Светом Петру и шпанском Ескоријалу, који такођер изгледају зидани за Бога освајачâ и војсковођâ (што стварно и јесу), нисам осетио благо божанство хришћанско.

Ма колико Бог био један, идеја о њему је била свагда друкча откад све постоји. Јевреји се горде да су били први једнобошци, ма да би и први обожавалац ватре, и први обожавалац парчета дрвета или каквог камена, тако исто имао право да се зове једнобошцем: јер је Бог у његовом духу био један кад га је већ замишљао у једном предмету, што значи да су анимисти и фетишисти били једнобошци много пре Мојсија. Хришћанско божанство је најпре замишљано страшним и осветљивим као Јехова, али и спаситељем и родитељем, што није био Јехова. И зато су мале српске немањићске цркве најтачније давале идеју о правом хришћанском храму. Биле су унутра у фрескама и сјајним олтарима све у блеску, као смерна молитва, речена у најлепше пробраним речима, али молитва дубока колико и кратка. Српске су цркве биле смерније од византијских. Византија, то је био сукоб и сливање две расе: грчке и латинске; и три културе: грчке, латинске, азијске; према томе, нешто изванредно сложено какво се нигде можда пре није видело. И српско православље је било сложено из славенске душевности и византијске духовности, нешто слично, и нешто које — да не беше Турака — требаше да унесе у културу Европе елеменат који му нигде до сад није нашао примера.

Најлепши храм на земљи за мене је храм у Ангкору у Индокини, недавно реконструисан у Паризу. Ништа свечаније и небескије! Чини ми се да су уопште храмови на азијском истоку по архитектури одиста једини религиозни: а то зато што нису били нимало политички. Париска Богородичина Црква изгледа велики политички и државни споменик. Уопште, велики европски храмови су дизани да претставе величину једног владара и једног режима, а не да служе за молитву и да прославе божанство. Откад је постало хришћанство, оно не престаје политизирати, било за рачун папе или за рачун краљева и тирана, пошто је црква свагда служила монархији већма него монархија цркви. Макар што се ово претстављало друкче! И стари грчки храмови су служили политици; јер су грчки олтари и жртвеници били по домовима грађана, а државни олтари по акрополисима. И једни од других независни. Падали су или се дизали олтари према политичким срећама и несрећама: јер божанство које није помогло победу, губило је свој олтар... Само на далеком Истоку су мирни Индијанци певали увек богове независно од политичких победа и пораза. Они немају других него легендарних краљева, ни хероја него само мудраце, и него само свештене књиге. И не постоји историја народа него историја богова. А како нема политике у вери, нема је ни у архитектури. Зато стојите пред изгледом храма Ангкора као пред небеском приказом, а не као пред делом људских руку. Овај антички храм изгледа као ледена палата. Према традицији, зидан је по наредби бога Индре, а градио га је божански грађевинар Брах Биснукор за боравак Будагозе на повратку са Цејлона. Али ако су у овој цркви становали и краљеви, то је само као гости бога Индре.

Силазио сам улицом цара Давида која најпре изломи ноге, изубија душу и замори очи. Двадесет и девет пута је рушен Јерусалим. Шта коме припада од овог камења?...

Наједном се нађох пред чувеним Зидом Плача.

То је огромни бедем, за три човека у висину, са крупним камењем насумице поређаним, очивидно римским, ваљда из времена краља Херода, али су темељи, сасвим вероватно делом зидине храма Соломоновог, једног од седам чудеса светских по величини и сјају. Како је био дан плача, пред њим су, челом наслоњени, ридали и цвилели и плакали многобројни Јевреји, скупљени са свих страна света за ову тужну пригоду. О њиховом јаду не може бити сумње. Лице и бркови и браде и кошуље су биле поливене сузама колике никад нисам видео. Кукање се чуло већ поиздаље. Несрећни народ! Увек сам ценио врлине и заслуге Јевреја али им никад нисам праштао што су били не највећи мученици, него највећи робови; који су се дали не само мучити и сагоревати, него и пљувати и шамарати, што је још горе; пристајући да станују у туђим предграђима, као колерични; и да буду протеривани а да никад сами први не напусте земљу својих свирепих прогонитеља; и да никад не дигоше ни један устанак; нити запалише ни један кварта града, нити убише каквог цезара или папу! Да су на њиховом месту били Срби... Један млад Јеврејин са црвеном брадом и модрим очима нарочито се много чуо и обливао сузама. Запитах га одакле је. „Из Забуђа, у руској Пољској... или у пољској Русији...” одговори збуњено, не знајући коме говори. Питах га да ли овде плаче за себе или за кога другог. А он ми рече да га је одиста послао овамо један јеврејски богаташ из Пољске да плаче за њега... Ја сам био истински потресен овим чудним призором. Сетих се нашег српског плача за Косовом и за царством славних Немањића. Осетио сам зато, боље него остали Европљани, сузе ових невољних синова Израиља. Али сам се и питао: где ли ће наћи свој довољно велик Зид Плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оним што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Титуса, рушитеља Јерусалима.

Најзад се нађох пред Пилатовом палатом где је суђен Христос.
Нарочито сам обилазио град да бих пао на ово место како би се затим одавде пео истим путем којим се Спаситељ попео на Голготу да буде распет. Ништа није узбудљивије него та судница где се још чува балкон са којег је Пилат говорио Јеврејима како не види за какву кривицу треба судити Исуса сина Маријиног, а одоздо му довикивали Јевреји: „Распни!...” Не знам, — а не знају ни други више од мене, — да ли је ова палата одиста из оног времена. Свакако, колико није толико и јесте. Видео сам по свету доста и старијих и очуванијих античких грађевина него што је ова. Човек који гледа верским очима, вероватно види даље него неверник; а он би се дао пре распети него не поверовати у трагичну истинитост ових светих места.
Пошао сам за светим стопама према Голготи.

Храм Светог Гроба нема са лица ничег што би кога задржало да га посматра. Али ко пређе његов праг, тај је прожман као копљем осећањем да је под кровом где се извршила смртна казна над творцем новог човечанства, којег су људи признали за Сина Божјег и свог Спаситеља, што он, после тога одиста и јесте. Са десне стране у цркви на осамнаест степеница висине, нека литица: то је Голгота! Идући дубље у цркву, на једном месту, у огњу свећа и кандила, једна капелица: то је гроб Христов, узак и низак, са кога је Анђео некад одвалио плочу, и где је Марија Магдалина у рано јутро нашла гроб празан после васкрсења свог учитеља... Какав је ово доживљај срца и ума! Мало дубље, гроб Јосифа из Ариматеје, лепог села Ариматеје, које сам јуче, долазећи из Синајске пустиње за Јерусалим, у сами освит нашао под истим мелодичним именом, целог увученог у сјајном зеленилу које је пламтело од раног сунца... Једини од ученика Христових који је овде легао, пошто је најпре успео да спасе тело мученика, окупа га у нарду и завије у бело платно, и положи овде у гроб. Ништа нежније на свету! То је било после помрачења сунца и после страшних катаклизма којим је небо одговорило земљи за злочин над сином Божјим. Плиније сам уверава да је онај земљотрес из Августовог доба, о коме и Свето писмо тврди да је био у дане смрти Христове, био највећи који је запамтио свет до његовог времена: дванаест важних азијских градова пало је том приликом у прах и пепео.
Што у овој цркви Гроба Христовог задивљује, то није њена архитектура ни орнаментика, него атмосфера којој ништа на земљи није равно. Пред овим гробом су столећа за столећима падале челом на мраморну плочу Христова гроба војске хаџија и крстоносаца. И веровали у хришћанску истину само зато што је тај гроб био празан! Од свих чудеса Христових, васкрсење је највеће. И свети Петар сматра да је васкрсење једино уверило свет о божанском пореклу Христовом. Свети Павле пише: „А ако се Христос проповиједа да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсенија мртвијех, то ни Христос не уста. А ако Христос не уста, узалуд дакле проповиједање наше, и узалуд и вера ваша...” А мало даље каже: „Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста...” Васкрсење, дакле, то је основица целог наука.

Ове слатке речи у преводу нашег Вука, јесу из посланице Коринћанима, која је, како кажу и Ренан и Кристијан Бауер, поред оне Римљанима и оне Галатима, једина аутентична проза Светог Павла, док је сва друга сумњива или просто апокрифна. Васкрсење, дакле, то је средишна тачка божанског сведочења у хришћанској истини. Одиста, стојећи на овом месту које је од таквог ненадмашног значаја, ја сам био без очију за ишта друго што је постојало или се догађало око мене... Како су ми данас сићушне изгледале египатске мистерије Изиса, или оне грчке у Елеузису, иако су њима присуствовали највећи мудраци античког света. Ситне према овима које се светкују око овог малог гроба, једва шездесет сантиметара високог, али где је усредсређена душа свих континената који данас верују и који очекују одавде своје спасење.

„А први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не беше расвануло, и видје да је камен одваљен од гроба...” Нема хришћанина, веровао он или не веровао, да му нису свагда на уму ове речи изванредно блиставе, и ова визија очаравајућа и величином и нежношћу. Неки би скептик запитао: је ли могуће било на овом месту града Јерусалима замислити једно губилиште? Скоро у средишту једног од увек најнасељенијег његовог кварта?... Зашто не! У Фиренци су за целог цветања Ренесансе славни Медичи вешали своје непријатеље за ноге о прозор на Барцелу, у срцу града, на фасади палате сењерије, чијој се монументалној лепоти и данас дивимо. А Лаоренцо Величанствени тражио је од Леонарда да Винчи да му их наслика у том положају... Шпански краљеви су ложили ломаче за спаљивање људи баш на главним својим пијацама Мадрида и Авиле. А ти краљеви су свечано са целим двором присуствовали том спаљивању... Зар није ово, дакле, нарочито могуће било овде, у једном народу који је био најфанатичнији и најсвирепији од свих народа античког света! — Све се могућности, одиста, у Христовој легенди лако овде на месту провере и документују. Немогуће је, дакле, ни за тренутак изневерити своје усхићење и своју љубав за највећу легенду што је људско срце истокало и позлатило. Ничег нема да је оповргне ни да је доведе у сумњу.

{{Центар|'''-{V}-'''}}

Једног раног јутра пошао сам за пустињу Јудејску. Путем сам мислио да је мој српски народ, по самој својој изградњи духа и идеала, највећи хришћанин међу народима. Пре свега, он је највећма од всех обожавао херојство и мучеништво — један идеал грчки, а други идеал аријски, а обоје олично у Христу. Он је ово двоје и опевао са подједнаким заносом и дивљењем у своја два епоса. Његови краљеви и цареви су у европској историји међу онима који су највише сазидали хришћанских задужбина. Две хиљаде, што до данас сачуваних цркава, што храмова у развалинама, налази се на српском тлу тако дубоко оданом Христу! Двадесет хиљада фрески из кичице немањићских сјајних сликара, налази се и данас очувано по српским богомољама наше старе царевине и старог господства... Где овако нешто слично постоји још игде око нас, источно или западно?... Немањићи су потрошили све своје „куле гроша и дуката” да узвисе име Господње, и да украсе славу хероја, и да узнесу мученика са Голготе. Српски Свети Сава, велики печат наше историје, јесте, по чистоти и непорочности његове личности, и по лепоти и обимности мисије, и по државничкој продорности и стварању, једна од највећих фигура европског XIII века, богатог у мистицима, века светог Бонавентуре и Дантеа. Зато сам поред Христа, мислио често овуда и на овог његовог изванредног светитеља. Он ме је пратио целим путем. Био је можда први од всех Срба који је овуд прошао својом краљевском ногом. Све што данас овде блиста на сунцу вечности, огледало се у плавим немањићским очима, очима мудраца и писца, политичара и светитеља, без којег вероватно наша херојска нација или не би данас уопште постојала, или бар не са њеним данашњим овако изразито расним одликама. Ни један народ није имао заслужнијег човека. А потпуније, отменије, чистије и поноситије личности мислиоца и мистика, не налазим нигде другде. Наша средњевековна житија, која су потекла из пера краљева и првосвештеника, и која се читају и данас са толико радости и користи, доказују дубоко хришћанство српско средњег века. А она су сва писана по угледу на светитељево ремек дело. Та житија су понос наше укупне националне културе. Одиста, изгледа да је све што се стварало у нашем сјајном средњем веку, било урађено у знаку овог изванредног духа и творца, и верски и политички и културно. Зато, омађијан његовим споменом, нисам се овуд одвајао од његове личности као изванредног светитеља којег сам стављао одмах после Христа.

Смисао и укус за величину коју су носили Немањићи у својој крви, дошли су и овамо до Палестине. Милош у Латинима је набројао неверницима сјајне српске задужбине поред река и планина у нашим земљама. Али је био изоставио да помене како је и у Палестини у то доба постојала, и то пре всех других словенских цркава, једна дивна задужбина краља Милутина: манастир светих Архангела, и то у самој средини Јерусалима, наслоњен на патријаршију. По забелешкама поклоника, пише један научник, тај манастир је био пример у богатству књига латинских, грчких и словенских. Затим са много зграда за поклонике осталих словенских земаља, Руса и Бугара, који још нису имали овде своје манастире; и са пуно ћелија за калуђере. Према истом извору, шеф руске мисије у Палестини, Порфирије Успенски, назива ову српску задужбину: „најлепши манастир Светог Града...” И сам цар Душан, као доцније и син му цар Урош, наменили су овом манастиру и сав доходак који су примили продавши Дубровнику своје полуострво Пељешац и Стон, ову малу српску престоницу побочне линије династије Немањића, синова Мирослава брата Немањиног. Овакву побожну везу са Палестином није у то време имао ниједан други словенски народ. Добро је ово подвући као крупни докуменат за моралну историју српског народа.
За хришћанство смо ми Срби тукли и највеће битке које је икад Балкан дотле видео. Ми смо водили два потпуна крсташка рата, можда најимпозантнија, и то само о свом трошку и својој крви. На Марици код Черномена је изгинула цела наша јужна војска, коју цене на осамдесет хиљада, а на њеном челу је погинуо и њен краљ Вукашин! На Косову је изгинула затим и наша северна војска, коју цене на шездесет хиљада, а на њеном челу је погинуо други српски владар, Лазар!... Нема у историји света сличних примера да на челу својих војски, са мачем у руци, овако погину и сами њихови краљеви. У свему смо увек били тотални и апсолутни. Битка Косовска је тако исто беспримеран случај по томе што су у њој погинули истовремено и српски и турски цар! Нешто, одиста, никад невиђено. Додајте томе и оно што је најважније: на Марици и на Косову се нису биле две војске и две амбиције. Напротив: у та два крсташка рата су се бориле Европа против Азије, сила против насиља, култура против варварства, хришћанство против нехришћанства... То су биле истовремено две идејне битке које спадају у културну историју Европе. А идејне у толико више што је Балкан, који се туде бранио, био у та два времена средиште цивилизације. -{Ex Oriente lux}-! Бугарска је пала под Турке без своје Марице и свога Косова. Срби су, међутим, у тим двема биткама извршили историјски подвиг на Истоку, какав су само Франци извршили код Поатјеа у VIII веку, и Пољаци у XVI веку код Беча, на Западу. Поменимо ово са највећом гордошћу. Срби и Турци су у једном тренутку били једини претенденти на Цариград; а Турци су зато морали оборити Србију пре него што сами пођу на Цариград. Срби, уосталом, нису чекали да буду нападнути, него су сами први изишли пред непријатеља хришћанства, до на Марицу. Ондашњи Запад је тада добро знао величину побожног српског оружја. Није чудо што је Флорентијска република честитала једном српском владару прву вест да је на Косову побеђен непријатељ еванђеља, и благословила мишицу српског властелина Обилића што је убио Антихриста... Најзад, додајмо овде да наша улога у повести просвећеног хришћанства бележи још једну завидну славу: да је последњи цар Византије, који је као архангел погинуо бранећи хришћанске зидове цариградске, Константин X Драгаш, био по мајци Србин, син једне Српкиње из династије Дејановића...
Осећање хришћанског идеала који су имали Срби, види се и по том што су, по примеру Светог Саве, скоро сви српски архиепископи били из редова највише властеле. Затим скоро сви владари који су били ктитори задужбина, били су од народа награђени проглашењем за хришћанске светитеље. Срби су тако исто својим мученицима дали венац светитеља хришћанских. Ово нико други од Словена није радио. У средњем веку је Српство и хришћанство било дакле исти појам. Као докуменат за моралну садржину српског народа ови случајеви су несравњива и ненадмашна сведочанства.

Зато се нисам одвајао у Палестини од блажене успомене Светог Саве.
У његовом малом књижевном ремек-делу, житију свог оца Немање, творца и ујединитеља наше старе државе, тај мистик записује ове слатке речи: „Продаде све што имађаше да купи бисер драгоценог Христа”. Одиста, Немањићи су сазидали и Хилендар и мраморне Дечане, које нема нико око нас! Срби су затим дали и два величанствена епоса који када би нестали, ничег више не би други балкански народи и хришћански Словени могли показати као писмени докуменат о хришћанској трагедији тих векова! Срби су, дакле, били мач и слово Христово на овој страни Европе. Све је ово укупно величанствена афирмација Србина у његовом значењу европског грађанина и Христовог војника.

Са оваквим историјским наслеђем хришћанства, ми смо живели и војевали и трпели. Православље су израђивали грчки оци који су у њега унели ведрину грчке мудрости и животну радост старе хелинске идеје о односима неба и земље; а светосавље је у њега унело чистоту односа између верника и држављанина, између националне државе и државне нације, и најзад између општег и личног; а обоје заједно је дало Србину да остане у духовном животу ослобођен од странаца. И са Богом насамо! Требало је неизмерно мудрости и хришћанске силе Светом Сави да између Цариграда и Рима, који су подједнако притискивали, пробије пут за спасење моралног интегритета и духовног јединства свом народу. У једном доцнијем моменту је, по наредби из Рима, шест година вођен у Босни против „шизматика” крсташки рат до истребљења! Српски народ је имао против себе две најстрашније монархије, једну са истока и другу са запада, отоманску и аустријску; и две најискључивије религије, муслиманску и римску. Али је грађевина Светог Саве остала ипак и даље моћна. Није чудо, дакле, што Срби који су на Балкану пали последњи, поново су се дигли први.
Силазећи са велике висине на којој се налази Јерусалим, доле ка Јудејској пустињи, сунце ме је данас срело пред Јерихоном.

Ја се овде опет сетих једне странице из кристалног житија Симеуна Мироточивог. Свети Сава пише за свог оца да је био „диван и страшан, као владалац оним који владају и као господар оним који господаре...” И помиње: „Кад би јутро и започе црквено појање, намах се осветли лице блаженом старцу; и подигав руке к небу рече: „Хвалите Бога ва светих јего, хвалите јего и на утвержденији сила јего...”” На ово му Свети Сава каже ове своје речи пуне еванђеоског меда: „Оче, кога виде кад тако говориш?” Према том опису, Немања је по сопственој жељи сахрањен тако да је положен на голу земљу и са хладним каменом под главом... Тај творац једне државе и једне династије! Тај чести победилац Византије! Тај силни владар орођен са императором Алексијем, царем Истока...

После Јерихона ће пут да иде све жутим и усијаним песком пуним трња. Данас ћу потражити Христа онде где је, осим у Галилеји, највећма био у својој земљи. Кроз ову језиву покрајину смрти, све стазицом ка најславнијој реци која је икад протекла овим светом, ка Јордану, и ка месту Витавари. Овуда је вапио глас Јоанана пустињака који је објављивао месију и Христа и најзад крстио код Витаваре Исуса сина Маријиног, творца новог човека. Видећу место на једној литици где је Христос постио и молио четрдесет дана; и преко пута едно брдо међу Моабским бреговима одакле је Мојсеј гледао на Ханаан у који му није било суђено да икад уђе. Провешћу овуд од јутра до дубоко у ноћ по странпутицама и беспућима. Опраћу очи и лице у Јордану, на чијим разбијеним огледима плови мученички лик Христов. И купаћу се у Мртвом Мору, под којим лежи пет старозаветних градова, међ којима и Содома и Гомора...
А вратићу се најзад натраг као онај блажени из еванђеља: чије су очи виделе чудеса.

&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;'''ЈОВАН ДУЧИЋ'''&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. мај 1938. Нова серија -{LIV}-, бр. 2, стр. 81-86.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]</text>
      <sha1>onxyfcihz4j60iysqd8wvq4kox497nm</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146703</id>
      <parentid>146702</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:48:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146703</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="98941" sha1="cqepxx1y70s7opkujycweu6g48nhwwx" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Писмо из Палестине
| одељак=
| аутор= Јован Дучић
| година=1938
| белешке=
}}

&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;ПИСМО ИЗ ПАЛЕСТИНЕ&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;


&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;Јерусалим, маја 193..&lt;/div&gt;

{{gap}}Идем већ неколико дана овим прашњивим путевима којима су ходили апостоли и евангелисти. По долинама хватам у прегршт воду са истих извора са којих су пили и библијски пророци и светитељи новог завета. Међу маслинама се беле, као стада оваца, ситна села која још носе своја имена из времена Соломонова. То су куће четвртасте и без крова које изгледају утонуле у траву, а у којима је некад можда заноћио Христос… Све још стоји непокретно на свом вечном месту. Сваку ствар је овде озарила мирноћа и усхићење, и травчицу и камичак, и брдо под небом, и врућу сенку под дрветом. У пољу бацају свој хлад чемпреси и платани које су можда посадили побожни крстоношки краљеви или источњачки освајачи. Тишина тла нигде није тако дубока као у палестинским крајевима. Ни једна ствар неће да се прокаже, и ни један гласић да се ода. Све је овде алузија, символ и опомена. Свака се ствар дубоко загледала једна у другу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Све је овде вечито и све је овде свето. Мит о Богу је најлепша али и најчуднија и најсвирепија човекова творевина: једина у којој човек сам себе одриче, преносећи све своје на извор који је ван њега, и на вољу која је изнад њега! Има ли ишта мање схватљиво и приступачно здравом разуму? А тај мит небески је, међутим, овде у сваком удаху ваздуха и у свакој капи из неба. Две хиљаде година су плачне очи целог просвећеног света гледале овамо из свих крајева, и веровало се да су све среће и несреће пореклом из ове земље. Дом Божји је био утврђен на Сиону откад је престао да буде усађен на Олимпу. Човек је први пут нашао своју утеху откад се обрнуо на беспућу између две најлепше своје утопије: многобожачке легенде и хришћанске вере, и у чистоти једне рибарске и пастирске параболе нашао најзад решење своје судбине и своје место под сунцем.&lt;br /&gt;
{{gap}}Путеви по Светој Земљи су без путника. Од јутрос до вечерас, од Јерусалима до Генезаретског језера, не сећам се да сам иког срео. Бели облаци, велики као планине, пролазили су мирно са севера на југ, бацајући дебеле и модре сенке које су се котрљале по светлој цести, по каменим пољима, по шумарцима згрчених маслина.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само, требало је овамо доћи као крстоносац или као поклоник. Јер ко би умео заправо рећи колико одговара стварности и суштини све оно што сам ових дана овуда видео очима човека свог времена и свога постанка. Шта смо ми данас према онима који су некад долазили овамо да за ово свето место гладују или погину! Савремени човек има такођер своје истине, али оне немају више никакве везе с овом земљом. Све је већ о хришћанству речено, протумачено, решено, и нико нема шта ново да дода за љубав Христа и у корист вере. Нестао је дубоки човек средњег века. Шта, дакле, може данас видети овде његов потомак кроз своје сухо и празно срце, којем је, уосталом, све већ постало страним, и оно што је било хришћанско, и оно што је било паганско. Човек средњег века је живео само за веру и за рат; а најчешће су и вера и рат постојали само за љубав и узношење личности самога Христа. За њега се две хиљаде година све на свету искликало, испевало, измудровало. Он је најчаробнија личност коју је икад саздао човечји дух у каквој вери или у каквом епосу. Хришћанство, то је, пре свега, личност Христова. И хришћанска догма, и хришћански морал и хришћанско тумачење, цео наук, схваћа дух људски само кроз личност Христа, који је то све омогућио, посведочио, уобличио.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Тако је једна легенда постала целом једном црквом. Први херој и први мученик свог учења изражени су једном причом какву никакав други творац међу толиким религијама није имао. Сама личност овог пророка осветљава својим блеском, али и заслепљује као сунце. Такав случај није ни са Зороастром, ни Мојсијем, ни Будом, ни Мухамедом... Људи су вековима ишли за његовом личношћу и примером пре него за његовом науком. Зато се овде у Палестини живи од самих привиђења. Христос стоји овде као сјајно дрво на брду, као чиста вода у долини, као мирна светлост на пустињи. Обучен у бело као у Капернауму, кад му је млада Марија Магдалина прала мирисима нарда уморне ноге, и брисала их својом косом; или обучен у скерлетну хаљину као кад је осуђен из Пилатове суднице пошао на губилиште. Такав он свугде овде постоји за машту и срце човеково. Једини од свих твораца разних вера, Христос је имао своју Палестину, свој Јерусалим, свој Назарет, своју Јудејску пустињу, своју реку Јордан, и најзад своје језеро Генезаретско, који сви укупно тако ненадмашно украшују његов неодољиви божанствени роман... Али зато у Палестини нико други и не обитава него једини Христос! Цео овај сунчани оквир, свака стазица, свака сенчица, све је из њега саткано. Све је и створено за самог њега. Огромни Стари Завет има такођер хиљадама изванредних личности, једну крупнију од друге: цареве, краљеве, пророке, судије, хероје и страдалнике, домаће и стране освајаче, али сви ишчезавају пред величинама и лепотама Христове личности. Има у Старом Завету и догађаја који својим чудесима превазилазе све што је људска историја забележила и људска памет запамтила по трагичности и дубини, а све ишчезава пред тихом и чистом легендом сина Маријиног. Нико и ништа од свега тога не засени хероја који је у овој земљи имао и своје бојиште, и своје губилиште, и своје победе, хероја јачег од свих цезара, убедљивијег од свих философа, праведнијег од свих законодаваца.

Синоћ сам, долазећи из Назарета, заноћио на Генезаретском језеру. Са прозора сам дуго слушао шуштање воде и ветра. Као да је шкропила тиха киша по црној води. Ову ноћ не могу упоредити ни с чим што сам дотле доживео. Ноћивао сам у египатској стовратној Теби, годинама познавао светле ноћи Атине, годинама самовао у дубоким ноћима Рима, и дуго бдио у језивим ноћима Либијске пустиње. Али на овом Генезаретском језеру за једну једину ноћ доживео сам ненадмашне случајеве. Осетих и маштом, и срцем и духом целу легенду мученика са Голготе. Као да су и ваздух и вода и сада пуни његових речи, изговорених рибарима из Капернаума: Симону Петру, доцније тако значајном за хришћанство, и у чијој је кући у Капернауму учитељ становао; и његовом брату Андрији, ученику Јована Крститеља, и затим Јакову сину Забедејеву, и брату му Јовану, и мајци им Саломи, и Марији из Магдале, која га је пратила до Голготе, и Томи, и Матеју, и Филипу, и проклетом Јуди из Кериота, његовим ученицима и проповедницима, и статистима његове божанствене драме... У плавој помрчини, преко језера, лежи село Капернаум, куд је био избегао Христос из ироничног свог Назарета, да овде развије највећу своју акцију. На западу су светлуцале неке ретке ватре: то је Магдала, село Марије Магдалине, чија је дубоко човечанска личност унела у легенду Христову чар без којег би та легенда била непотпуна.

Малочас прођох кроз Кану Галилејску, која је сва у смоковом лишћу, поред беле цесте пуне прашине и сунца. Видех место где је први мученик своје цркве претворио воду у вино, а затим видех доцније место где је камење претворио у беле хлебове. Ја сам у те митове најпре поверовао кроз њихову поезију, као што би савршенији од мене најпре поверовао кроз своју веру. Остали ће најпре поверовати кроз љубав. Срећом, дакле, што ће вечито бити на земљи поезије и љубави, од којих је и вера саздана. Тако ћемо увек моћи поверовати да у светим рукама вода постане вином а камен хлебом. Јер ко није у стању да верује у невероватно и у немогућно, он није створен за веру ни за акцију, и он је проклет. Човек је увек ишао за чудима више него за истинама; и он зна само за велике истине које су душевне, пошто и нема других великих истина него душевних. — Пророци су проповедали хришћанску веру народу који је веровао само у чудеса а не у речи. Само су Христова чудеса омађијала народ, који је затим поверовао у обећани свет; и само је Христово васкресење учинило да се поверовало како ће сви људи најзад васкрснути. Ова Кана Галилејска, са женама на старом бунару око којег беле своје платно, са децом која чувају јагањце што су се тек јутрос ојагњили, са јатима голубова који су се као пламенови превртали у сунцу, и са црним тракама ласта које су врискале гладне и алапљиве у јутарњем ваздуху! Кана изгледа и сама као нека мирна хришћанска парабола. Изгледа као село где људство никад није умирало, и где никад ни ветар ни суша нису затрли људску муку и творевину. Одиста, ништа не измени карактер и изглед граду или пределу као каква верска легенда која је за њега везана. Кад бисмо мислили и да је Партенон био кућа Аспазије, а не светилиште богиње Атене, нико се овом храму не би дивио осим архитекти; али је оданде протерано једно божанство, и негде даље убијено, а та лепота драматичности постаје неодољивом пре него идеја да је ово најлепши храм античког света. Човек пре реагира душевно на ствари добра и зла, него естетички на ствари лепог и ружног. Човек је на сваком месту најпре душа па онда дух; и човек мисли увек са напором воље, а осећа спонтано и слободно.

Ишле су овим путем Палестине небројене војске крсташа, на десетине и стотине хиљада. И то војника обучених у злато и челик, жена и деце и стараца и свештеника и блудница, сви певајући песму о Христу, личности чаробној колико и светој. Рушили су путем туђе градове, и палили села, и убијали, али су њихове очи биле упрте у небо, и они су безумно веровали у највишу веру љубави и милосрђа. И сви су певали песму о Христу! И сви су га звали и вапили за њим. — Пејзаж палестински је одиста пејзаж Новог Завета, по мирноћи ствари и ваздуха. Кад овде што дође до нашег уха, долази као шапат неких речи које не разумемо али потресно осетимо: и вода која негде зажуберка, и шума кроз коју се провуче ветрић који је дунуо са мора или из пустиње. Небо је неизмерно изнад Ханаана, туробно изнад Самарије, и цело запаљено изнад Галилеје, која је сва избраздана у широким црним ораницама, и осветљена као у снежним усевима. Ако је ико овамо дошао безбожан, вратио се кући побожан; а у његовом срцу и машти ништа више није могло заменити Христа или надмудрити Соломона. Све што се роди на једном тлу носи боју и атмосферу тла на којем се родило: у Грчкој, идеја о лепоти; у Египту, идеја о смрти; у Палестини, идеја о Богу. И то о Богу хришћанском, који суди али и прашта, убија али и васкрсава, који је строг али и нежан, и који пуно грми али мало обара.

{{Центер|'''-{II}-'''}}

У Јерусалиму сам отсео у једном хотелу који је безбожно наслоњен скоро на сами Храм Христовог Гроба. Са мог прозора према истоку гледам Маслинову Гору, од које ме дели само неколико старих јерусалимских кућа. Испод Маслинове Горе, где скоро нема више ни горе ни маслина, налази се Гетсимански врт у којем је млади Христос сањао о вечном царству, мислио о спасењу људи, и говорио о доброти и милосрђу, а где је најзад ухваћен и одведен да буде распет. Неколико голих литица сјаје још на пролетњем сунцу; то су оне на којима је извесно Учитељ седео говорећи ученицима. Затим белуцају неколико стазица између ловора, рузмарина, маслина, сикомора. Три четири чемпреса бацају овде сенке модре и широке, као читаве комаде неба.. Тишина је у овом вртићу као у каквој прашуми.

Лепота хришћанске легенде лежи у њеној чистоти и наивности, две лепоте које су, уосталом, недељиве. Наивност је несумњиво привилегија изузетних духова, који ако нису генији да постану великим творцима, онда постају великим несрећницима и благим светитељима, али никад ситним логичарима и одвратним мудрицама. Како се малим језиком и са мало речи говорило о највећим и најдубљим стварима! Кад је Мохамед навршио четрдесет година, отишао је са слугама у планину Хара и настанио се у пећини, осетивши како је дошло време да затим објави свој наук. А кад је дошао к њему архангел Гаврило, рече му: „Читај!” А Мохамед одговори: „Не умем читати”. Тад му архангел рече: „Бог је дао човеку да се служи пером, а у његову душу унео науку”. Али Мохамед одговори: „Не знам читати”. А Гаврило му на ово рече: „О Мохамеде, ти си божји апостол, а ја сам Гаврило...” Овим је ето завршио своје посланство један изасланик небески.

И Јевреји, кад су слушали прву проповед Исусову у јерусалимској синагоги, чудили су се говорећи: „Како овај зна књиге а није учио...” Тада им одговори Христос: „Моја наука није моја него онога који ме је послао. Ко хоће његову вољу творити, разумеће је ли ово наука од Бога или ја сâм од себе говорим. Који говори од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит, и нема у њему неправде...” Сличним смиреним језиком говори и Сократ у Платоновим дијалозима. Али нико ипак није надмашио Христа, ни у простоти идеје, ни у чистоти израза. Сократ је био мудрац и говорио као логичар, а Христос је био пророк и говорио као посланик небески. То су две разне личности и два разна језика. Један се обраћао уму а други срцу.
Али Христа нико, ни сам Сократ, није надмашио у снази и жестини његових реплика. Верујем да уопште Христове реплике претстављају јединствен пример у беседништву целог света. Треба знати да су Јевреји који су слушали Спаситеља били уопште народ мрзовољан, загрижљив, злурад и језичан, да и не говоримо о њиховом фанатизму и искључивости. Јевреји су били увек највећи скептици на свету. Није то скептицизам човека који не верује себи, као што је скептицизам старих Грка, него који не верује ником него себи, а ово је чисто дух јеврејски. Затим, ни један беседник на земљи није као Исус био различнији од својих слушалаца. Зато сам Христос не штеди ни сарказам, ни иронију, ни крајње подништавање слушалаца у његовој цркви... Они му, међутим, одговарају насртљиво, простачки. Нарочито су беснели на његове мисли замотане у метафоре и изражене у алузијама. Због тих метафора су Јевреји долазили ван себе, и у више махова покушали да га каменују или разтргну. „Ја сам још мало времена с вама, па идем оном који ме посла...” Нико међу Јеврејима није разумео ко га је послао. Затим додаје: „Тражићете ме и нећете ме наћи; а где сам ја, ви не можете доћи...” А Јевреји се питају: шта значе те речи, и куд ће отићи? Неки слушајући све ово што не разумеваху, говораху: „Никад ниједан човек није тако говорио као овај...” Али овакви су слушаоци били најређи. Исус им говораше даље: „Ја сам видело свету. Ко иде за мном, неће ходити по тами него ће имати видела живота...” Он непрестано узвикује: „Ја сам видело... Ја сам виноград... Ја сам хлеб живота... Ја сам врата...” А Јевреји, бачени овим мистичним изражавањем у право беснило, дижу песнице према њему, називајући га хвалисавцем који сам себе велича и чије сведочанство није истинито, — значи варалицом и шарлатаном. Христос им одговара: „Ако ја сведочим сам за себе, истинито је моје сведочанство: јер знам откуда дођох и куд идем...” Кад им је затим додао Христос: „За мене сведочи отац који ме посла...” тад тек Јевреји дигоше узбуну, и викаху: „Где је отац твој?” А Исус одговори: „Нити мене знате, ни оца мојега; кад бисте знали мене, знали бисте и оца мојега...” Опет Јевреји вичу разјарени: „Ко си ти?” А Исус одговара: „Почетак, како вам кажем...”

И тако цело време кроз књиге свих евангелиста. Христос баца Јеврејима у лице: „Куд ја идем, ви не можете доћи...” Тада Јевреји рекоше: „Да се неће сам убити говорећи: куд ја идем ви не можете доћи?” А он им узвраћа: „Ви сте од нижих, а ја сам од виших; ви сте од овога света, ја нисам од овог света...” Јевреји стоје бесни али помућени. Најзад му вичу: „Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин и да је ђаво у теби...” И сваком приликом настаје распра међу Јеврејима. Христос им узвраћа: „Ваш је отац ђаво; и сласти оца својега хоћете да чините: он је крвник људски од почетка...” А истичући непрестано своју божанску мисију, Исус каже: „Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се...” А многи од њих међу собом говораху, не разумевајући ничег од свих ових његових сјајних метафора: „У њему је ђаво и полудео је; шта га слушате...” А нажавши једном Христа како у Јерусалиму иде по тријему Соломонову, Јевреји га опколише и питаху га: „Докле ћеш мучити душе наше?... Исус каже: „Ја и отац једно смо...” А Јевреји раздражени на ово узеше камење да га убију. А он наставља: „Ја сам син Божји: „Тада они гледаху да га ухвате; али им Исус овај пут измаче преко Јордана.
Цело еванђеље, нарочито Јованово, у овим је сукобима и свађама. Поменимо и да је у међувремену Христос чинио и чудеса: најпре претворио у Кани воду у вино, затим на Брду Блаженства претворио камење у хлебове, и затим излечио човека слепа од рођења... Али ни чудеса нису Јевреје уверила о том да је он пророк и син Божји, и Христос и месија, који је од вавилонског ропства очекиван. Излечени слепац је тврдио за Исуса да је пророк. Али Јевреји позваше слепчеве родитеље да провере да ли је слепац био одиста слеп, а не да ли је Исус пророк.
А овако како се Исус односио према Јеврејима у синагоги и на пијаци Јерусалима, често се тако односио и према својим ученицима, које је волео али који су били Јевреји. У Капернауму у Галилеји, бежећи често из Јудеје где га хтедоше убити, он је посумњао и у уверење својих ученика према његовом науку. Једном рече: „Имају неки међу вама који не верују...” И затим рече: „Због тога вам кажем да нико не може доћи к мени ако му не буде дато од оца мојега”. После овог, многи ученици отидоше натраг и не иђаху више с њим!... Тада се обрати дванаесторици које је био нарочито изабрао за ученике, питајући их да неће и они отићи. Они се брањаху. А Исус им одговори: „Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, а један је од вас ђаво”. Казао је унапред Јуди из Кериота да ће га издати, а Симону Петру из Капернаума да ће га се одрећи пре него петао запева. А уверавао је ученике да и они не познају оног који га је послао, и да ће га сви напустити, и разбећи се свако на своју страну... Догађало се да неки од његових ученика одиста питаху, као и свадљивци из синагоге: „Шта је то што нам каже”. Чак кад се јавио Исус ученицима по други пут после своје смрти, на Тиверијадском језеру, питаше Симона Петра, који га се већ одрицао у Јерусалиму: „Симоне Јонин, љубиш ли ме?” Симон Петар одговара да га љуби. Али Христос три пута пита. А Петар најзад поста жалостан што му рече и трећом: љубиш ли ме?...”

Овде је, мислим, највећа трагедија божанственог мученика са Голготе. Нико га очивидно није разумео! Његов бол полазећи на губилиште био је зато, по мом мишљењу, највећи бол који се икада видео између неба и земље. Према свима својим еванђелистима, из реченица какве су оне горње, излази да је Христос умро с уверењем да није успео, да је његово дело пропало, да ништа од њега неће остати на овом свету, а на овом свету то је онда и онамо значило међу Јеврејима. На једном месту тај истински Син Божји баца у небо овај најгорчији и најболнији узвик који се могао рећи: „Оче праведни, свет тебе не позна, а ја те познах”. С таквим осећањем је отишао с овог света.

Али је погрешна идеја да је Христос био јагње, својевољни паћеник, сиромашак који се прави мањи од сваког. Такав је био светац из Асизе али не проповедник из Галилеје. А ова два карактера не треба мешати. Христос се у свима еванђелима види солдат своје цркве, борац у сталном налету, пркосу, изазивању, ударању где кога стигне. „Не мислите да сам ја дошао да донесем мир на земљу; нијесам дошао да донесем мир него мач”, каже у Матеју. Он у јерусалимској синагози истерива фарисеје и изудара трговце који су мењали паре и продавали голубове, и испреврта њихове тезге и ћепенке. Наилазећи на непрестане замке фарисеја, садукеја и свештеника јеврејских да га кушају и ухвате у речи: да ли треба плаћати данак који тражи ћесар Август, да ли има васкресенија о којем је говорио Мојсеј, и које су заповести највеће у закону о којима говори синагога. Христос баца у лице овим људима да су разбојници и лопуже, и слепе будале, како пише у Матеју. Лечећи чак узете и слепце говори им: „Роде неверни и покварени, докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети?...” Он се обраћа самом Јерусалиму речима: „Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи...” Прети да ће се Јерусалим порушити, ако њега не признају као посланика Божјег, и да ће тај град и његов храм пасти да ни камен на камену неће остати”. Он прети и другим градовима у којима је направио највећа чудеса и они се нису покајали: „Тешко теби Хоразине! Тешко теби Витсаидо! Јер да су у Тиру и Сидони била чудеса која су била у вама, давно би се у пепелу покајали. Најзад прети и Капернауму, где је највише нашао љубави али и највише мржње: „И ти Капернауме! Који се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана”. Он у Матеју чак и својим ученицима говори: „заиста вам кажем да ће цариници и блуднице пре вас ући у царство Божје”. Његово мишљење о јеврејском народу је ужасно као о раси бестидној и нечистој која оскрнави, обешчасти, укаља и сурва све што није у њеном укусу или интересу... Кад је из мртвих дигао Лазара у Витанији, Јевреји су хтели да га убију. Кад је узетог оздравио, слепцу вратио вид и жену дванаест година болесну дигао из постеље, Јевреји се саветоваху на који начин да га Богубе. Чак Јевреји његовог родног места Назарета хтедоше да га баце са неке стене у провалију. Кад је излечио бесног, они рекоше: „Овај не изгони ђавола друкче него помоћу Веелзевула, кнеза ђаволскога”. Кад је пред своју погибију у Гетсиманском врту ишао да се моли Богу да му отклони чашу која га чека, каже ученицима да стражаре, али кад се сваки пут вратио нађе их да спавају, што им оштро приговара. Кад су дошли војници да га вежу и воде на суђење, сви су се ученици разбегли... А на суђењу је Петар учествовао да, мирно и непознат, присуствује парници... Христос је херој а не сладуњави светац и сиромашак; то је јунак који се бије на месту, осветник који прети смрћу и разорењем. Ово се јасно види из свих еванђеља. „Небо и земља проћи ће, али моје речи неће проћи”, каже у једном моменту херојског поноса, и вере у своје божанско порекло.
Али је Христовој речи била ипак одређена победа већа него ичем другом што је изговорено међу људима.

Његови ученици после његове смрти, озарени примером првог мученика своје цркве, одлазе на све крајеве света: свети Тома проповеда у Индији, свети Симон у Персији и Месопотамији, свети Марко у Александрији, свети Павле у Атини на Ареопагу и по Илирији, свети Јаков у Шпанији, свети Вартоломеј у Јерменији, свети Андрија у Ахаји, свети Јуда у Либији, свети Матеј у Етиопији, свети Филип у северној Азији. Доцније су од едва двадесет и седам малих грчких рукописа сређени документи Новог Завета. То су четири еванђеља, двадесет и једно писмо о делима апостола, заједно са Откровењем која је свети Јован као изгнаник у Патмос написао у својој дубокој старости. Истина Христова је била неизмерно шира него маколики оквир и ма какво слово.

{{Центар|'''-{III}-'''}}

Данас је недеља и остао сам код куће.

У мом хотелу налазим једно моје друштво које сам сусретао на путовању по Доњем Египту. Ни научници, ни мудраци, ни песници, ни паметни људи, него туристи. Један пар богатих Швеђана, заљубљених у живот, који су бежали из Цариграда од колере, из Русије од полиције, из Напуља од лопова, из Грчке од стеница, из Немачке од проблема. Они се крећу по хемисфери земље лагано, враћајући се кући само сваке треће године. Са њима је и њихов син и млада снаха, чији брак изгледа хришћанска идила: да их је сликао Ботичели, направио би их са два бела крина у рукама. Снаха је сва ружичаста и са очима зеленим као трава, али кад вечером пође да се повуче у своју собу, приђе мужу који игра бриц, и пољуби га као што се пољуби христово распеће. Она ме уверава да никад није никог мрзела, а он ми тврди да није никог у животу волео; а на тој основи су ово двоје направили срећан живот на земљи. Не могу да се начуде да има глупака који истовремено и мрзе и воле, а ипак не погину под таквим теретом. Он је у својој земљи претседник друштва за заштиту животиња, а заветовао се у Јерусалиму да кад се буде други пут родио, постаће ветеринар да би животиње лечио бесплатно. Ово двоје манијака, иначе пуних духа, били су у празним вечерима на тераси хотела понеки пут једино друштво које је вредело срести и чути. Имали су своје маније које су биле срдачније и лепше него врлине. Ако немате среће да општите са генијима, желим вам да општите са лудацима.

Ова је породица Швеђана била и на Балкану, који је за њих земља без религије и без философије, и где не само људи не верују у Бога него не верују ни у духове. По градовима терају лопове а по селима вампире; али и лопови и вампири живе онамо слободније него и политички противници и мислиоци. Од свих Балканаца ипак највећма воле Србе, што су добри и трпељиви, и што сваку тиранију трпе по пет векова. И то тиранију увек горих од себе. Међутим, нешто су ипак осетили о нама ови добри људи са севера: осећају да кад би Срби имали лепих манира колико имају витешких врлина, то би био први народ на свету. Истина, у нас искрен човек већма загорчи живот другом човеку својом истином него најгорелији хипокрит својим лажима. Нека вас Бог сачува од оног што вам Србин може да каже у очи, Бугарин на ухо, Талијан у новинама, а Грк у рачуну.

Људи са европског севера никад се не могу да надиве јужњачком сунцу и начуде јужњачким људима. За њих је Француз шарлатан, Талијан комедијаш, Енглез егоист, Рус тиранин, Грк интригант, Шпањолац разбојник, Балканац простак, Турчин дивљак. А ове добре Швеђане нарочито занима овде један мој пријатељ јужноамерички дипломат, љубавник и добро дете. Узима удела у свачијој срећи и у свачијем браку! Слаткоречив интригант и паметан лакрдијаш: значи човек светски. Он први скида шешир, љуби жене и у рукавицу, и крсти се кад прође поред цркве: значи увек коректан не само према људима него и према Богу. Никад ништа није читао, нити што зна, а о свачем уме да говори, и то лепо, и са уверењем. Наличи на оног Талијана који се двадесет пута тукао на двобоју препирући се да је Ариосто већи од Таса, а на самрти изјавио да није читао ни једног ни другог.

Упознао сам овде и неког Енглеза који путује само по Азији, и који четврт века није читао новине. Он не зна за Југославију. — „Југославија?... пита се он преда мном. Је ли то енглески доминион, или колонија или протекторат?...” Он је извесно заборавио и да у Риму пребива римски Папа а не англикански владика. Каже да тридесет година носи собом немачку граматику, а не може да научи немачки језик. Сматра Немце не за генијалне него за ограничене, пошто Немац мора сваку именицу да напише велеким словом да би свих осталих седамдесет милиона Немаца знали да је то немачка именица. Овај Енглез ипак све записивује што види, а некад ће објавити све што буде записао. Рекао сам му да греши. Најбоље је описивати своја путовања као Французи, који нигде не путују него седе код куће, али који зато напишу најлепше путописе. Један је од њих написао ремек дело о путу око своје собе, а то је био Гзавије де Местр. Ни други Французи не путују много даље. Не верујем ни да је Морис Барес био у Толеду, иако га је он открио; као што ни Бифон није био у Америци, чију је природу први протумачио; или као што ни Шатобријан није био на Мисисипи, чије је водопаде описао у свом бесмртном опису.

Нигде човек не упозна људе као на путовањима. Нису више данас туристи само научници као у осамнаестом веку, или песници као у деветнаестом столећу. Данас путују сви снобови, очајници, распикуће, стари и млади, учени и неуки, свако коме је предуго време код куће, или коме је досадило са сопственом женом. Али по старим храмовима по истоку, по палестинским светим местима, по грчким рушевинама, најређе ћете наћи Србина. Он путује само кад је експерт и владин делегат. Иначе ако путује за свој рачун, он оде у Париз, и онамо седи у кавани, или се сунча на песку у Ници. За такве Србе је Југославија држава на Балкану, са главним градом Паризом, а главном плажом Ницом. Ако путују Бугари, онда путују у двоје: зато што један зна да пише а други зна да чита, али ни један не зна обадвоје.

Лако ћете увек познати сваког од ових туриста из које је земље, било по том како су весели или по том како су тужни. Кад је Француз весео он прави духовите реплике и развратне бутаде; кад је Рус весео, он пијанчи; кад је Талијан весео, он пева своје најтужније песме; а кад је Мађар весео, он разбија огледало. Чак при уласку једног човека на врата салона свака се раса помало ода. Кад уђе Талијан, сви други покушавају да буду насмејани; кад уђе Немац да нико не буде насмејан; кад уђе Енглез свако се намешта да лепо седи, да не држи незгодно руке или цигарету, и да не говори широко, а нарочито да не говори дубоко. Свако на свету мудрује на исти начин, али свако лудује на своју руку.

{{Центер|'''-{IV}-'''}}

Пошао сам улицом каменитом, кривом и тескобном да обиђем Јерусалим; она носи име цара Давида.

С обе стране кућице чији сводови прелазе преко улице, и дућани на којима се местимице види готски стил грађевина крсташких. Људство овде ради занате јер се чује чекић, и тргује на глас и са галамом, и торбари нападајући пролазнике, и проси јадикујући. Пуно пољских Јевреја у нечистим црним дугим капутима, у дубоким проваљеним шеширима, са масним дугачким витицама у золувима, и који ћуте, или у групицама шапућу на угловима. Раснији типови свакако него они који су после Титусовог разорења Јерусалима заостали овде у Палестини да се мешају са многобројним инвазијама, и нарочито са Арапима, који данас господаре бројем, храброшћу и безобзирношћу. Онако су расно наглашени типови како су Јевреје сликали хришћански сликари, Рафаело или Лука Сињорели. Имају стварно унезверене очи људи који су гледали у толика страдања и унижења, нарочито унижења. Ни овде их не чека ништа боље. Истина, Јерусалим, боље Јерушалаим, значи Привиђење Мира на језику првих његових твораца; а, међутим, био је најмање град мира, рушен и окрвављен већма од свих градова на земљи. Основан још две хиљаде година пре Христа, он ни за ове друге две хиљаде година није престајао бити предметом отимачине, сујете и скрнављења. Пророк Исаија прича како је Јехова, у своје време, за цара Набукодоносора рекао: „Он неће никад ући у град, нити ће у њега убацити ниједну стрелу... Ја ћу бранити тврђаву и спашћу је за мене и за Давида, слугу мога...” И одиста кад је ангел Јеховин дошао, за једну једину ноћ заклао је сто осамдесет хиљада асирских војника, који су сутрадан пребројани на сунцу... Али узалуд. Јехова је остарео, а људско зло се сваким даном подмлађује! Сви народи из свих крајева света дођоше затим да овде руше и убијају. Чак и сви пророци Израиља бацаху се каменом на овај град као легло сваког зла. Пророк Софоније му прориче да ће пропасти због његових порока, и неправде, и непријатељства према истини. А и за ове две хиљаде хришћанских година овај несрећни јеврејски народ носи на себи одијум целог људства. И Мојсије је двадесет година остао у синајској пустињи да би изумрло поколење које је он, заражено сваким злом, повео био из Египта да доведе у Ханаан, за који се такође пише да је био тако исто поприште свих порока: неморала у породици, оргија свештеника, свештене проституције, приношења људских жртава божанству. Хиљадама година, одиста у овом небу виси, као црни громовни облак, анатема која није никад промашила ни ове људе ни ове ствари. Откад човек постоји, он је овде живео у борби са својим Богом.

Давид је овај град заузео; фараон Сесак га је освојио; Набукодоносор га је опљачкао, а у вавилонско ропство одвео овај народ у којем је био и пророк Данило; Александар Маћедонски, ученик Аристотелов, овде је, међутим, занесен причама старих пророка, спустио мач, и чак принео жртву у храму Соломоновом, кад што ће се у Египту затим направити свештеником Амона. Римљани, који су највише на свету сазидали, пошто су пре тога најпре највише порушили, оборили су најзад све до ископа у овом граду Христа, за којег још нису знали да постоји ни да ће бити осветник и највећи њихов победилац. Крстоносци су такођер овде рушили и зидали. Рушиоци као и градитељи имају увек своје разлоге, своје планове и своје мишице; а човек се пита, у наше доба можда већма него икад, да ли са више сладострасти рушиоци руше или градитељи подижу. На Акрополису ме некад уверавао један интелектуалац, из једне земље која је у вековном сукобу са Грчком, да ће Акрополис остати читав само док онамо не дођу војници из његове земље; а то је рекао са једним заборавом као да не би такво рушење погодило никог осим археологе, вође и фотографе који се онуда виђају. Одговорих му уплашено да он за мене изгледа Набукодоносор; а он је био очаран овим поређењем.

Пророк Мохамед је такођер долазио у Јерусалим, али не да га обори него верски зароби. Његов наследник Омар је подигао овде на самом месту храма Соломоновог данашњу огромну осмоуглу џамију са куполом под којом се налази велика гола литица на коју је Аврам био дошао да принесе на жртву Исака. Откад је први освајач, цар Давид, овде поставио свој олтар, на истом месту су стално рушени и поново подизани храмови Соломонови, грађене и рушене цркве хришћанске и грађене и обнављане џамије. Стао сам јутрос пред Омаров храм који је себе поставио за средиште у земљи Старог и Новог Завета, на овој литици некад сматраној средиштем света. У њему се показује Мохамедова стопа у камену и чува длака из браде. Са арапским светом који окружује данас Јерусалим, неоспорно тај храм Мохамедов остаје као господарећи. Требали би нови крсташки ратови па да ишта измене од ове стварности.
Побожна архитектура овог муслиманског храма је хармонична колико и једноставна. Раскош је требало да се изрази у декорацијама. Али ја признајем да не осећам лепоту арапског стила, ни у Алхамбри а камо ли овде: свагда ми је тај стил изгледао сићушан, тесногруд, немужеван, неархитектонски, ствар женских везиља, ствар орнаментике а не архитектуре. За храмове свако има своје осећање, а и ја имам своје. У египатском Карнаку осетио сам бога Амона, зато што је тај храм направљен великим као што је био и бог безмерне пустиње и бескрајног Нила. У овом Омаровом храму сам такођер осетио Бога у смислу Мохамедовом, који је био Бог једног великог војсковође, завојевача и законодавца, више него Бог мистика и светитеља. Али у ватиканском Светом Петру и шпанском Ескоријалу, који такођер изгледају зидани за Бога освајачâ и војсковођâ (што стварно и јесу), нисам осетио благо божанство хришћанско.

Ма колико Бог био један, идеја о њему је била свагда друкча откад све постоји. Јевреји се горде да су били први једнобошци, ма да би и први обожавалац ватре, и први обожавалац парчета дрвета или каквог камена, тако исто имао право да се зове једнобошцем: јер је Бог у његовом духу био један кад га је већ замишљао у једном предмету, што значи да су анимисти и фетишисти били једнобошци много пре Мојсија. Хришћанско божанство је најпре замишљано страшним и осветљивим као Јехова, али и спаситељем и родитељем, што није био Јехова. И зато су мале српске немањићске цркве најтачније давале идеју о правом хришћанском храму. Биле су унутра у фрескама и сјајним олтарима све у блеску, као смерна молитва, речена у најлепше пробраним речима, али молитва дубока колико и кратка. Српске су цркве биле смерније од византијских. Византија, то је био сукоб и сливање две расе: грчке и латинске; и три културе: грчке, латинске, азијске; према томе, нешто изванредно сложено какво се нигде можда пре није видело. И српско православље је било сложено из славенске душевности и византијске духовности, нешто слично, и нешто које — да не беше Турака — требаше да унесе у културу Европе елеменат који му нигде до сад није нашао примера.

Најлепши храм на земљи за мене је храм у Ангкору у Индокини, недавно реконструисан у Паризу. Ништа свечаније и небескије! Чини ми се да су уопште храмови на азијском истоку по архитектури одиста једини религиозни: а то зато што нису били нимало политички. Париска Богородичина Црква изгледа велики политички и државни споменик. Уопште, велики европски храмови су дизани да претставе величину једног владара и једног режима, а не да служе за молитву и да прославе божанство. Откад је постало хришћанство, оно не престаје политизирати, било за рачун папе или за рачун краљева и тирана, пошто је црква свагда служила монархији већма него монархија цркви. Макар што се ово претстављало друкче! И стари грчки храмови су служили политици; јер су грчки олтари и жртвеници били по домовима грађана, а државни олтари по акрополисима. И једни од других независни. Падали су или се дизали олтари према политичким срећама и несрећама: јер божанство које није помогло победу, губило је свој олтар... Само на далеком Истоку су мирни Индијанци певали увек богове независно од политичких победа и пораза. Они немају других него легендарних краљева, ни хероја него само мудраце, и него само свештене књиге. И не постоји историја народа него историја богова. А како нема политике у вери, нема је ни у архитектури. Зато стојите пред изгледом храма Ангкора као пред небеском приказом, а не као пред делом људских руку. Овај антички храм изгледа као ледена палата. Према традицији, зидан је по наредби бога Индре, а градио га је божански грађевинар Брах Биснукор за боравак Будагозе на повратку са Цејлона. Али ако су у овој цркви становали и краљеви, то је само као гости бога Индре.

Силазио сам улицом цара Давида која најпре изломи ноге, изубија душу и замори очи. Двадесет и девет пута је рушен Јерусалим. Шта коме припада од овог камења?...

Наједном се нађох пред чувеним Зидом Плача.

То је огромни бедем, за три човека у висину, са крупним камењем насумице поређаним, очивидно римским, ваљда из времена краља Херода, али су темељи, сасвим вероватно делом зидине храма Соломоновог, једног од седам чудеса светских по величини и сјају. Како је био дан плача, пред њим су, челом наслоњени, ридали и цвилели и плакали многобројни Јевреји, скупљени са свих страна света за ову тужну пригоду. О њиховом јаду не може бити сумње. Лице и бркови и браде и кошуље су биле поливене сузама колике никад нисам видео. Кукање се чуло већ поиздаље. Несрећни народ! Увек сам ценио врлине и заслуге Јевреја али им никад нисам праштао што су били не највећи мученици, него највећи робови; који су се дали не само мучити и сагоревати, него и пљувати и шамарати, што је још горе; пристајући да станују у туђим предграђима, као колерични; и да буду протеривани а да никад сами први не напусте земљу својих свирепих прогонитеља; и да никад не дигоше ни један устанак; нити запалише ни један кварта града, нити убише каквог цезара или папу! Да су на њиховом месту били Срби... Један млад Јеврејин са црвеном брадом и модрим очима нарочито се много чуо и обливао сузама. Запитах га одакле је. „Из Забуђа, у руској Пољској... или у пољској Русији...” одговори збуњено, не знајући коме говори. Питах га да ли овде плаче за себе или за кога другог. А он ми рече да га је одиста послао овамо један јеврејски богаташ из Пољске да плаче за њега... Ја сам био истински потресен овим чудним призором. Сетих се нашег српског плача за Косовом и за царством славних Немањића. Осетио сам зато, боље него остали Европљани, сузе ових невољних синова Израиља. Али сам се и питао: где ли ће наћи свој довољно велик Зид Плача моја православна браћа Руси да се исплачу за оним што су им у земљи и у душама, потпуно недужним, порушили војници Карла Маркса, мало страшнији него легионари цара Титуса, рушитеља Јерусалима.

Најзад се нађох пред Пилатовом палатом где је суђен Христос.
Нарочито сам обилазио град да бих пао на ово место како би се затим одавде пео истим путем којим се Спаситељ попео на Голготу да буде распет. Ништа није узбудљивије него та судница где се још чува балкон са којег је Пилат говорио Јеврејима како не види за какву кривицу треба судити Исуса сина Маријиног, а одоздо му довикивали Јевреји: „Распни!...” Не знам, — а не знају ни други више од мене, — да ли је ова палата одиста из оног времена. Свакако, колико није толико и јесте. Видео сам по свету доста и старијих и очуванијих античких грађевина него што је ова. Човек који гледа верским очима, вероватно види даље него неверник; а он би се дао пре распети него не поверовати у трагичну истинитост ових светих места.
Пошао сам за светим стопама према Голготи.

Храм Светог Гроба нема са лица ничег што би кога задржало да га посматра. Али ко пређе његов праг, тај је прожман као копљем осећањем да је под кровом где се извршила смртна казна над творцем новог човечанства, којег су људи признали за Сина Божјег и свог Спаситеља, што он, после тога одиста и јесте. Са десне стране у цркви на осамнаест степеница висине, нека литица: то је Голгота! Идући дубље у цркву, на једном месту, у огњу свећа и кандила, једна капелица: то је гроб Христов, узак и низак, са кога је Анђео некад одвалио плочу, и где је Марија Магдалина у рано јутро нашла гроб празан после васкрсења свог учитеља... Какав је ово доживљај срца и ума! Мало дубље, гроб Јосифа из Ариматеје, лепог села Ариматеје, које сам јуче, долазећи из Синајске пустиње за Јерусалим, у сами освит нашао под истим мелодичним именом, целог увученог у сјајном зеленилу које је пламтело од раног сунца... Једини од ученика Христових који је овде легао, пошто је најпре успео да спасе тело мученика, окупа га у нарду и завије у бело платно, и положи овде у гроб. Ништа нежније на свету! То је било после помрачења сунца и после страшних катаклизма којим је небо одговорило земљи за злочин над сином Божјим. Плиније сам уверава да је онај земљотрес из Августовог доба, о коме и Свето писмо тврди да је био у дане смрти Христове, био највећи који је запамтио свет до његовог времена: дванаест важних азијских градова пало је том приликом у прах и пепео.
Што у овој цркви Гроба Христовог задивљује, то није њена архитектура ни орнаментика, него атмосфера којој ништа на земљи није равно. Пред овим гробом су столећа за столећима падале челом на мраморну плочу Христова гроба војске хаџија и крстоносаца. И веровали у хришћанску истину само зато што је тај гроб био празан! Од свих чудеса Христових, васкрсење је највеће. И свети Петар сматра да је васкрсење једино уверило свет о божанском пореклу Христовом. Свети Павле пише: „А ако се Христос проповиједа да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсенија мртвијех, то ни Христос не уста. А ако Христос не уста, узалуд дакле проповиједање наше, и узалуд и вера ваша...” А мало даље каже: „Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста...” Васкрсење, дакле, то је основица целог наука.

Ове слатке речи у преводу нашег Вука, јесу из посланице Коринћанима, која је, како кажу и Ренан и Кристијан Бауер, поред оне Римљанима и оне Галатима, једина аутентична проза Светог Павла, док је сва друга сумњива или просто апокрифна. Васкрсење, дакле, то је средишна тачка божанског сведочења у хришћанској истини. Одиста, стојећи на овом месту које је од таквог ненадмашног значаја, ја сам био без очију за ишта друго што је постојало или се догађало око мене... Како су ми данас сићушне изгледале египатске мистерије Изиса, или оне грчке у Елеузису, иако су њима присуствовали највећи мудраци античког света. Ситне према овима које се светкују око овог малог гроба, једва шездесет сантиметара високог, али где је усредсређена душа свих континената који данас верују и који очекују одавде своје спасење.

„А први дан недеље дође Марија Магдалина на гроб рано, још док се не беше расвануло, и видје да је камен одваљен од гроба...” Нема хришћанина, веровао он или не веровао, да му нису свагда на уму ове речи изванредно блиставе, и ова визија очаравајућа и величином и нежношћу. Неки би скептик запитао: је ли могуће било на овом месту града Јерусалима замислити једно губилиште? Скоро у средишту једног од увек најнасељенијег његовог кварта?... Зашто не! У Фиренци су за целог цветања Ренесансе славни Медичи вешали своје непријатеље за ноге о прозор на Барцелу, у срцу града, на фасади палате сењерије, чијој се монументалној лепоти и данас дивимо. А Лаоренцо Величанствени тражио је од Леонарда да Винчи да му их наслика у том положају... Шпански краљеви су ложили ломаче за спаљивање људи баш на главним својим пијацама Мадрида и Авиле. А ти краљеви су свечано са целим двором присуствовали том спаљивању... Зар није ово, дакле, нарочито могуће било овде, у једном народу који је био најфанатичнији и најсвирепији од свих народа античког света! — Све се могућности, одиста, у Христовој легенди лако овде на месту провере и документују. Немогуће је, дакле, ни за тренутак изневерити своје усхићење и своју љубав за највећу легенду што је људско срце истокало и позлатило. Ничег нема да је оповргне ни да је доведе у сумњу.

{{Центар|'''-{V}-'''}}

Једног раног јутра пошао сам за пустињу Јудејску. Путем сам мислио да је мој српски народ, по самој својој изградњи духа и идеала, највећи хришћанин међу народима. Пре свега, он је највећма од всех обожавао херојство и мучеништво — један идеал грчки, а други идеал аријски, а обоје олично у Христу. Он је ово двоје и опевао са подједнаким заносом и дивљењем у своја два епоса. Његови краљеви и цареви су у европској историји међу онима који су највише сазидали хришћанских задужбина. Две хиљаде, што до данас сачуваних цркава, што храмова у развалинама, налази се на српском тлу тако дубоко оданом Христу! Двадесет хиљада фрески из кичице немањићских сјајних сликара, налази се и данас очувано по српским богомољама наше старе царевине и старог господства... Где овако нешто слично постоји још игде око нас, источно или западно?... Немањићи су потрошили све своје „куле гроша и дуката” да узвисе име Господње, и да украсе славу хероја, и да узнесу мученика са Голготе. Српски Свети Сава, велики печат наше историје, јесте, по чистоти и непорочности његове личности, и по лепоти и обимности мисије, и по државничкој продорности и стварању, једна од највећих фигура европског XIII века, богатог у мистицима, века светог Бонавентуре и Дантеа. Зато сам поред Христа, мислио често овуда и на овог његовог изванредног светитеља. Он ме је пратио целим путем. Био је можда први од всех Срба који је овуд прошао својом краљевском ногом. Све што данас овде блиста на сунцу вечности, огледало се у плавим немањићским очима, очима мудраца и писца, политичара и светитеља, без којег вероватно наша херојска нација или не би данас уопште постојала, или бар не са њеним данашњим овако изразито расним одликама. Ни један народ није имао заслужнијег човека. А потпуније, отменије, чистије и поноситије личности мислиоца и мистика, не налазим нигде другде. Наша средњевековна житија, која су потекла из пера краљева и првосвештеника, и која се читају и данас са толико радости и користи, доказују дубоко хришћанство српско средњег века. А она су сва писана по угледу на светитељево ремек дело. Та житија су понос наше укупне националне културе. Одиста, изгледа да је све што се стварало у нашем сјајном средњем веку, било урађено у знаку овог изванредног духа и творца, и верски и политички и културно. Зато, омађијан његовим споменом, нисам се овуд одвајао од његове личности као изванредног светитеља којег сам стављао одмах после Христа.

Смисао и укус за величину коју су носили Немањићи у својој крви, дошли су и овамо до Палестине. Милош у Латинима је набројао неверницима сјајне српске задужбине поред река и планина у нашим земљама. Али је био изоставио да помене како је и у Палестини у то доба постојала, и то пре всех других словенских цркава, једна дивна задужбина краља Милутина: манастир светих Архангела, и то у самој средини Јерусалима, наслоњен на патријаршију. По забелешкама поклоника, пише један научник, тај манастир је био пример у богатству књига латинских, грчких и словенских. Затим са много зграда за поклонике осталих словенских земаља, Руса и Бугара, који још нису имали овде своје манастире; и са пуно ћелија за калуђере. Према истом извору, шеф руске мисије у Палестини, Порфирије Успенски, назива ову српску задужбину: „најлепши манастир Светог Града...” И сам цар Душан, као доцније и син му цар Урош, наменили су овом манастиру и сав доходак који су примили продавши Дубровнику своје полуострво Пељешац и Стон, ову малу српску престоницу побочне линије династије Немањића, синова Мирослава брата Немањиног. Овакву побожну везу са Палестином није у то време имао ниједан други словенски народ. Добро је ово подвући као крупни докуменат за моралну историју српског народа.
За хришћанство смо ми Срби тукли и највеће битке које је икад Балкан дотле видео. Ми смо водили два потпуна крсташка рата, можда најимпозантнија, и то само о свом трошку и својој крви. На Марици код Черномена је изгинула цела наша јужна војска, коју цене на осамдесет хиљада, а на њеном челу је погинуо и њен краљ Вукашин! На Косову је изгинула затим и наша северна војска, коју цене на шездесет хиљада, а на њеном челу је погинуо други српски владар, Лазар!... Нема у историји света сличних примера да на челу својих војски, са мачем у руци, овако погину и сами њихови краљеви. У свему смо увек били тотални и апсолутни. Битка Косовска је тако исто беспримеран случај по томе што су у њој погинули истовремено и српски и турски цар! Нешто, одиста, никад невиђено. Додајте томе и оно што је најважније: на Марици и на Косову се нису биле две војске и две амбиције. Напротив: у та два крсташка рата су се бориле Европа против Азије, сила против насиља, култура против варварства, хришћанство против нехришћанства... То су биле истовремено две идејне битке које спадају у културну историју Европе. А идејне у толико више што је Балкан, који се туде бранио, био у та два времена средиште цивилизације. -{Ex Oriente lux}-! Бугарска је пала под Турке без своје Марице и свога Косова. Срби су, међутим, у тим двема биткама извршили историјски подвиг на Истоку, какав су само Франци извршили код Поатјеа у VIII веку, и Пољаци у XVI веку код Беча, на Западу. Поменимо ово са највећом гордошћу. Срби и Турци су у једном тренутку били једини претенденти на Цариград; а Турци су зато морали оборити Србију пре него што сами пођу на Цариград. Срби, уосталом, нису чекали да буду нападнути, него су сами први изишли пред непријатеља хришћанства, до на Марицу. Ондашњи Запад је тада добро знао величину побожног српског оружја. Није чудо што је Флорентијска република честитала једном српском владару прву вест да је на Косову побеђен непријатељ еванђеља, и благословила мишицу српског властелина Обилића што је убио Антихриста... Најзад, додајмо овде да наша улога у повести просвећеног хришћанства бележи још једну завидну славу: да је последњи цар Византије, који је као архангел погинуо бранећи хришћанске зидове цариградске, Константин X Драгаш, био по мајци Србин, син једне Српкиње из династије Дејановића...
Осећање хришћанског идеала који су имали Срби, види се и по том што су, по примеру Светог Саве, скоро сви српски архиепископи били из редова највише властеле. Затим скоро сви владари који су били ктитори задужбина, били су од народа награђени проглашењем за хришћанске светитеље. Срби су тако исто својим мученицима дали венац светитеља хришћанских. Ово нико други од Словена није радио. У средњем веку је Српство и хришћанство било дакле исти појам. Као докуменат за моралну садржину српског народа ови случајеви су несравњива и ненадмашна сведочанства.

Зато се нисам одвајао у Палестини од блажене успомене Светог Саве.
У његовом малом књижевном ремек-делу, житију свог оца Немање, творца и ујединитеља наше старе државе, тај мистик записује ове слатке речи: „Продаде све што имађаше да купи бисер драгоценог Христа”. Одиста, Немањићи су сазидали и Хилендар и мраморне Дечане, које нема нико око нас! Срби су затим дали и два величанствена епоса који када би нестали, ничег више не би други балкански народи и хришћански Словени могли показати као писмени докуменат о хришћанској трагедији тих векова! Срби су, дакле, били мач и слово Христово на овој страни Европе. Све је ово укупно величанствена афирмација Србина у његовом значењу европског грађанина и Христовог војника.

Са оваквим историјским наслеђем хришћанства, ми смо живели и војевали и трпели. Православље су израђивали грчки оци који су у њега унели ведрину грчке мудрости и животну радост старе хелинске идеје о односима неба и земље; а светосавље је у њега унело чистоту односа између верника и држављанина, између националне државе и државне нације, и најзад између општег и личног; а обоје заједно је дало Србину да остане у духовном животу ослобођен од странаца. И са Богом насамо! Требало је неизмерно мудрости и хришћанске силе Светом Сави да између Цариграда и Рима, који су подједнако притискивали, пробије пут за спасење моралног интегритета и духовног јединства свом народу. У једном доцнијем моменту је, по наредби из Рима, шест година вођен у Босни против „шизматика” крсташки рат до истребљења! Српски народ је имао против себе две најстрашније монархије, једну са истока и другу са запада, отоманску и аустријску; и две најискључивије религије, муслиманску и римску. Али је грађевина Светог Саве остала ипак и даље моћна. Није чудо, дакле, што Срби који су на Балкану пали последњи, поново су се дигли први.
Силазећи са велике висине на којој се налази Јерусалим, доле ка Јудејској пустињи, сунце ме је данас срело пред Јерихоном.

Ја се овде опет сетих једне странице из кристалног житија Симеуна Мироточивог. Свети Сава пише за свог оца да је био „диван и страшан, као владалац оним који владају и као господар оним који господаре...” И помиње: „Кад би јутро и започе црквено појање, намах се осветли лице блаженом старцу; и подигав руке к небу рече: „Хвалите Бога ва светих јего, хвалите јего и на утвержденији сила јего...”” На ово му Свети Сава каже ове своје речи пуне еванђеоског меда: „Оче, кога виде кад тако говориш?” Према том опису, Немања је по сопственој жељи сахрањен тако да је положен на голу земљу и са хладним каменом под главом... Тај творац једне државе и једне династије! Тај чести победилац Византије! Тај силни владар орођен са императором Алексијем, царем Истока...

После Јерихона ће пут да иде све жутим и усијаним песком пуним трња. Данас ћу потражити Христа онде где је, осим у Галилеји, највећма био у својој земљи. Кроз ову језиву покрајину смрти, све стазицом ка најславнијој реци која је икад протекла овим светом, ка Јордану, и ка месту Витавари. Овуда је вапио глас Јоанана пустињака који је објављивао месију и Христа и најзад крстио код Витаваре Исуса сина Маријиног, творца новог човека. Видећу место на једној литици где је Христос постио и молио четрдесет дана; и преко пута едно брдо међу Моабским бреговима одакле је Мојсеј гледао на Ханаан у који му није било суђено да икад уђе. Провешћу овуд од јутра до дубоко у ноћ по странпутицама и беспућима. Опраћу очи и лице у Јордану, на чијим разбијеним огледима плови мученички лик Христов. И купаћу се у Мртвом Мору, под којим лежи пет старозаветних градова, међ којима и Содома и Гомора...
А вратићу се најзад натраг као онај блажени из еванђеља: чије су очи виделе чудеса.

&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;'''ЈОВАН ДУЧИЋ'''&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. мај 1938. Нова серија -{LIV}-, бр. 2, стр. 81-86.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Градови и химере]]
[[Категорија:Религија]]
[[Категорија:Хришћанство]]
[[Категорија:Православље]]</text>
      <sha1>cqepxx1y70s7opkujycweu6g48nhwwx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Деветсто петнаеста/Поговор</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61651</id>
    <revision>
      <id>146675</id>
      <timestamp>2026-09-25T18:36:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>146675</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3328" sha1="59apunkdzfz3b3olsnaxzujmc9nw3mv" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|  
| [[Деветсто петнаеста/Ропац|Ропац]]
| Поговор
|
}}


Странци су писали врло много о великој трагедији српскога народа деветсто петнаесте године, ми смо тек врло мало те ће ова књига бити први већи напис о томе догађају. У описима је странаца више посматрања и саучешћа, у нашима мора бити више осећања и бола. Ми смо подносили, они су само посматрали. Ако су, којим удесом, и поделили тешку судбину одступања са нама, они су поднели само физичке али не и душевне тегобе. У томе би имала и бити разлика између књига које су они написали и оних које ми будемо писали, те и ове коју подносим читаоцима.

Ма да је ова књига доста опсежна, ја нисам ни помишљао њоме обухватити целокупну трагедију деветсто петнаесте године. Бележио сам, опажао и саосећао само у појавама које су се збивале око мене или допрле до мене јер, учасник и сам у великој невољи, нисам ни могао даље догледати. Моја књига завршава у Пећи, јер се ту завршава и трагедија народа. Одатле даље настају трагедије појединаца, од којих свака за се заслужује по једну оволику књигу.

Ја ову књигу не сматрам као готово дело о великоме догађају, те се чак и побојавам да није нешто претенциозан наслов који сам јој дао. На томе делу, које ће се несумњиво једнога дана јавити, било као историја, било као прича или еп, мораће и време и много руку сарађивати и ја, нудећи овим само део грађе, могу бити задовољан ако кадгод будем сматран сарадником на томе великоме делу, које ће изложити све оне надчовечанске напоре и све велике патње српскога народа.

Марта 1920 год.,&lt;/br&gt;
БЕОГРАД.
&lt;p style=&quot;text-align:right;&quot;&gt; ПИСАЦ.&lt;/p&gt;

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>59apunkdzfz3b3olsnaxzujmc9nw3mv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Деветсто петнаеста/Последњи септембарски дани</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61652</id>
    <revision>
      <id>146676</id>
      <timestamp>2026-09-25T18:51:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>146676</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="62352" sha1="1pvhekqcuvmvfe0rmg8dlzr757764n9" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|  
| [[Деветсто петнаеста/Уводни део|Уводни део]]
| Последњи септембарски дани
|[[Деветсто петнаеста/''Vives les Al...!''|''Vives les Al...!'']]
}}


Завршиле су се ратне ферије, које су биле настале после крвавих испита на Руднику и Церу. Страховита неман уништења преспавала је једну дугу ноћ, те нам дала маха да данемо, да умијемо лица и оперемо руке од крви, да покопамо мртве и ожалимо покопане. Сад се опет пробудила и помамно дигла главу; затресло јој се тело набрекло страшћу и одмором и из раздражених ноздрва сукнули су црвени пламенови који пале и сагоревају. Из крваве румени, којом је већ четири стотине дана упаљено небо, тамо где оно на северу наше Отаџбине грли видик, засиктале су муње и проломило се небо тешком грмљавином. Обале Саве и Дунава задрхтале су под непогодом том; густи облаци дима покрили су простране банатске и сремске равни и кроз тај дим бљунула је ватра из тешких челичних цеви те као пламени усов засула наше градове и села, наше горе и поља, наше винограде и њиве, што се нижу крај зелених обала ових великих река. Смрт је потегла снажно косом, коју је неколико месеца превлачила брусом, и почела да реже дебеле откосе. Задрхтала је утроба мајчина која је донела и набрало се чело очево које је збринуло а деца њихова, тамо на крвавим обалама, понесена младошћу, која сем материнске још друге љубави није окусила, почела су страсно да грле смрт као прву своју љубавницу, да је грле и да — падају.

Румена се крв измеша са мутним валима Саве и Дунава те некад цветне и плодне обале њихове, уродише чудним јесењим плодом — лешинама. Гаврани, који су на Овчем Пољу, Косову, Морави и Колубари пробирали зрна на пожњевеним њивама, осетише далеко отуд воњу крви и кренуше јатима северним обалама, гачући и причајући успут међу собом језовите приче о томе, како су испијали очи јунацима на Куманову и Облакову, на Брегалници и на Церу. Далеко, у доњој махали градској, већ залелека једна мајка; на једној сиротињској кућици, горе иза града, извеша се црна заставица а у моме суседству, пред кућом из које је скоро пошао регрут, заурлука пас. Зла коб је зашла од врата до врата да посећује некад мирне и срећне домове и болом да бележи трагове својих стопа.

Нешто тешко, суморно и загушљиво као оморина, промиче кроз ваздух, разређује га и крати нам дах. Као да и тице ниско лете, као да и дим са кућа полеже по крововима, као да се већ и наше поуздање угиба и повија на ниже. Пресекосмо реч коју смо заустили и оборисмо брижно главе које смо, све од Рудника и Цера, високо носили.

А борбе су тек почеле и они што се боре и гину, тек ће се борити и гинути. Непријатељ је већ пребродио Саву и Дунав и ту, на нашим обалама, срео се први пут очи у очи и прса у прса, војник са мазурских језера, са Немира, Лијежа и Анвера, са војником са Куманова и Облакова, са Брегалнице и Цера. Срели су се и одмерили се! И — чудновато, из тога сусрета никло је у наших поуздање. Мој син, који ће четири дана затим, у једном крвавом сукобу погинути, записује под 26. септембром у свој дневник, који је сачуван и донет мени: „Доживели смо историјску част да се први пут, од кад као народ постојимо, сретнемо на бојишту са пруском војском која је, окићена победама, дошла са далеких фронтова. Сусрет је тај испао на штету Виљемове победоносне војске. Док је ту војску удаљавала од нас страховита артиљеријска ватра, стрепили смо да иза те ватре наступа исто тако страховита војска. Ови, што смо их срели, нису војска из немачких новинарских легенда, нису ни војска која је Хинденбургу стекла маршалску палицу а своме императору славу првога војника новога века. Ово су слаба и недорасла деца и изнурени, кржљави људи. Куд је и камо Поћорекова војска била и угледнија и поузданија. Победићемо их! Сусрет са њима донео нам је непоколебљиво поуздање, а то је поуздање већ половина наше победе!“

Овај запис не казује само осећање једнога младића, занесена славом смрти за Отаџбину, то је било опште осећање наше војске. Наши су се ратом прекаљени позивци, са родитељским сажалењем осмехнули када су сагледали ове кржљаве младиће и говорили су међу собом: „Шамарима ћемо их тући!“

Када је код Рама први заробљеник Немац, пао у руке нашима, били су према њему чак и нежни. Поднаредник, који се ноћу вратио из патроле и довео га, подвикнуо је онима што су се после дневне борбе одмарали крај ватре и закрчили сва места: „Ајде, бре, диг’те се кој, нек се огреје ово дете!“ Кад је село мећу њих грешно дете дрхтало је не толико од зиме, која још не беше озбиљно припретила, колико од страха, верујући да се сад налази мећу дивљацима и да је можда то баш та ватра на којој ће га пећи. Немачке су старешине нарочито сугерирале такве бајке својој недораслој војсци, бојећи се да ће се иначе ови непоуздани дечаци листом предавати, кад се погледају очи у очи са опробаним ратницима српским, чију вредност и храброст нису ни сами Немци потцењивали.

— Питајте га, море, хоће ли да пуши? — вели поднаредник онима око ватре.

Један га запита српски, други га запита влашки, уверен чим је неко туђин да му треба туђим језиком говорити па ће он то разумети. А кад ни једно ни друго питање није разумео, трећи му показа дуван и понуди. Дечко ману главом одбијајући и погледа бојажљиво по препланулим лицима око ватре.

— Да му дам, поднаредниче, парче хлеба? пита један проседи позивац. — Биће да је гладан?

— Дај му!

— Море да га огрнем овим мојим шињелом — вели други. — Биће пре да је прозебао, а ја сам се разгрејао. Није научило то да га бије киша цео дан.

Дадоше му и хлеба и огрнуше га и дете се мало раскрави и ослободи те проседи позивац узе да ми говори:

— Што су те, бре, послали овамо на кланицу; ниси ти за тај посао. Боље да си ти остао код куће, био би од помоћи мајци и кући, а да је твој отац дошао овамо. С њим знаш и подноси нам да се бијемо, а што с тобом? Је л’ ти жив отац?

— Море, не разуме те ништа! — смеје му се други.

— Разуме, што да не разуме. Ако и не зна шта му кажем он види да ме га је жао.

— Што ја да га жалим, кад га не жали његов цар?

— Ех, што! Дете је, није криво! — резонује позивац. — Бога ми, велим, сутра кад почне борба и да их не убијамо него овако, да их заробимо што више, да их нахранимо и огрејемо па да их пустимо.

— Да нам је каква велика рибарска мрежа па да их ловимо ко рибице! — додаје други.

— Море, немојте баш тако. Нису ту само деца, има ту и људи!

— Има, ама види какви су. Они су на Церу били бољи, били су бар војници.

О онима на Церу и друга се прича причала у нашим логорима. Казивало се, како су Аустријанци при сусрету са Немцима, на српској граници, рекли овима: „Изволте, сад је на вас ред!“

Ето, такви су се разговори водили тамо на фронту, тако је поуздање владало тамо. И то поуздање отуда, поче да се шири полако и постепено и овамо у позадину. Нико отуд није слао поруке, ни гласника, нико није писао, нико није јављао што, па се ипак то поуздање ширило непознатим путевима и допирало до нас те нас поче да обузима неки нови осећај, да се буди у нама оно што је претрнуло и почесмо наново да верујемо и дишемо пуним дахом, који смо дотле уздржавали. Као после грмљавине, која је претила огњем и од које су задрхтале горе и планине, што престрављени дану душом кад лине киша и небо се умири; тако смо и ми сад већ пратили крваве борбе са неком вером, осећајући чак и извесну нелагодност што смо за тренутак оборили главе. А вести, које су стизале са бојишта, само су још подржавале то поуздање у нама. У сукобима, који су настали на нашим обалама, Немци су, незаштићени више својом артиљеријом, која је остала с оне стране Дунава, а изложени нашим бајонетима, скупо и крваво плаћали сваку стопу земље и, да није било злокобнога првога октобра и мучкога ножа у слабину, ко зна не би ли се старозаветска бајка и по други пут поновила на српскоме тлу, те не би ли Голијати једном увидели да је жеља за слободом малих јача од насиља великих.

Поуздање, које су нам вести са бојишта потхрањивале, почело је бивати тако снажно, да смо чак превиђали или бар потцењивали појаву густих облака који су се почели збирати на истоку наше Отаџбине. Бугари су објавили мобилизацију и нама догађај није био непознат, али смо прелазили преко њега и потискивали смо упорно свако песимистичко тумачење те појаве. Они међу нама, који су имали каквих веза са страним консулима — а ови су често одлазили у Ниш ка својим посланицима ради обавештења — изгледа да су били још мирнији у том погледу.

Сву пажњу обратили смо на вести са бојишта и те су се вести просто гутале. Те вести казивале су да се на фронту наши јуначки држе, да немачки прелаз преко Дунава почиње бивати њихов пораз и да у Нишу са поуздањем гледају у ситуацију или бар такво поуздање јавно исказују. Новине су се нестрпељиво очекивале и грозничаво грабиле; телефон, и онај у команди и онај у начелству и онај у централи, допуњавали су оно што новине нису стигле да забележе. Свет се на улицама, на ћошковима и пред дућанима, окупљао око оних, који гласно читају крупним и масним словима штампане телеграме с бојишта а у кафанама, око оних, који су телефоном сазнавали новије вести.

У скопљанским кафанама код „Зрињскога“ и код „Слободе“ образовали су се читави клубови за прибирање и саопштавање вести. Столови, на подне и с вечери препуни и сваки нови гост који наиђе доноси и нову вест. Тамо код „Слободе“ радозналци се јатомице збирају око железничких чиновника. Ови доносе вести које су на тастеру чули од свога нишкога колеге и оне које путници са возова проносе дуж пруге. Они често пута сазнају вести пре но што их и надлежне власти приме. Код „Зрињскога“ свраћају официри из команде трупа, који су закопчани и мало казују или хоће да потврде или демантују већ распростру вест; долазе војни цензори и чиновници из телеграфске централе и саопштавају шта је тај и тај телеграфиста из Ниша, јутрос рано при предаји дежурства, казао тастером поверљиво своме скопљанском колеги а на основи депеша које је ноћас откуцао; долазе најзад и сарадници- „Српскога југа“ ,и казују свој разговор који су још малочас „пре три четврти сата“ водили на телефону са нишким пресбиром и о последњој депеши коју је мало час начелник по коњанику послао у штампарију, те ће се због ње и излазак листа да задржи нешто.

Сва та саопштења новости прате граја, објашњења, доказивања, обавештења. Онај тамо допуњава вести неким својим приватним сазнањима, овај овамо не верује док не види „црно на беломе“. Оптимиста се одушевљава, песимиста би хтео а нема храбрости да му се придружи. Одушевљени наручује пиво „за све“; хладни и размишљени узео мастиљаву писаљку, умочио је у пену од пива и црта по беломе кафанскоме чаршаву положаје, што кафеџија попреко гледа али гута за љубав повољних вести које су и њега раздрагале.

— Макензен нек абдицира на своју војничку славу! — узвикује онај што је наручио пиво „за све“.

— Још сад смо у равници — објашњава онај што немилостиво шара кафеџијин чаршав. — Недовољно смо заштићени а огроман фронт, од Вишеграда до Кладова. Ми морамо нешто мало одступити да би се дочепали нових, виших положаја. Заузећемо фронт од прилике овде, ево овако... — и ту говорник повлачи грдну дебелу мастиљаву линију, која се разлива по чаршаву и добија облик плаве маљаве гусенице.

— То је врло дугачак фронт! — примећује кафеџија, одмеравајући мрзовољно дужину мастиљаве линије која ни прањем не може ишчезнути.

— Да, још морамо одступити, да их увучемо што дубље у планине! — пристаје онај кафански стратег, па живо додаје: — И, онда, одлучна би битка била можда овде негде, у долини Мораве.

— Код Багрдана! — додаје трећи са поуздањем, јер тај Багрдан, вероватно из школских задатака ђака наше Војне Академије, прешао је некако и у светину и држао је у заблуди неколико генерација, све до овог рата, да је он поуздана заштита моравске долине и целе јужне Србије.

— То значи Београд опет да се напусти? — пита песимиста, који мало учествује у разговору, јер га при свакој његовој примедби сви жучно нападају.

— Београд? — збуни се цртач гусеница. — Не мора да се напусти, ја мислим не мора да се напусти.

— Па не можемо, држати Београд ако ћемо на Багрдану да их чекамо! — додаје суво и скоро пакосно песимиста.

— Па најзад и да се напусти! Зашто да се не напусти! — узвикује охрабрен одушевљени стратег.

Песимиста прогунђа нешто кроз зубе а одушевљени узе да брани своје гледиште.

— Први пут кад је пао, верујте заплакао сам и сам, као да ми је неко најрођенији погинуо. Али онда је било друго. Видели смо колико смо погрешили што смо га и толико бранили, јер нам је напуштање његово затим донело победу.

— Ипак бих ја волео... — покушава да каже своје мишљење песимиста али га одушевљени одмах преплавља масом речи и не даје му да изговори реченицу до краја.

— Најзад, не морамо ни напуштати Београд. Можда не мора ни доћи до битке на Багрдану, можда ћемо их раније скрхати. Пре смо Београд бранили сами, бранили су га жандарми и трећепозивци, није ни брањен у ствари, напуштен је по наредби, евакуисан је. Сад је сасвим друго; на Београду су енглески и француски топови а по Дунаву и Сави плове мине које су посејали руски минери. Нек изволе сад!

Ово казивање поче допуњавати једна скорашња добеглица, беогрђанин, и разговор се најпре задржа на питању о одбрани Београда, затим опет сиђе у Мораву и закачи се и по други пут за Багрдан.

— То је тврђава, природна тврђава! — довикује један обвезник чиновничког реда који је радио у војној станици.

Одушевљени таман поново умочи писаљку у пену од пива а песимиста, без икакве везе са предметом разговора, избаци као бомбу:

— А Бугари?

Доктор, који није био песимист али се није олако ни одушевљавао, додаде полугласно, више себи:

— Да, и њих треба узети у рачун!

Одушевљени плану.

— Ни мало, ни у какав рачун!

— Па и они мобилишу! — додаде доктор мирно.

— За свој рачун или, ако хоћете, за наш рачун, за рачун савезника!

— Дај Боже! — окуражи се песимиста осећајући да је у доктору добио потпору.

— Пре свега не мобилишу само Бугари већ и Грци а несумњиво је и Румунија на опрези и тек што није стигао телеграм да и она мобилише. Ако Бугарска мобилише против нас, Грчка је уговорно обавезна да нас брани а тако исто и Румунија, која не би дозволила поремећај стања на Балкану, које је створио Букурешки уговор. Према томе, ето вам ситуације у коју би запала Бугарска ако би нас напала. Али она то неће! Да је смела, не би она пропустила онако згодну прилику прошле године, када су Аустријанци заузели Западну Србију. А кад је ту прилику пропустила па тек сад мобилише, значи да не мобилише против нас. То је јасно као дан! — заврши победоносно одушевљени.

И сад се разви жива препирка по томе питању. Упадоше у разговор и они који дотле нису уопште учествовали у разговорима; узвикивали су и они који су до сад мирно и хладнокрвно говорили и уопште, разговор пређе у живу и нервозну полемику. Један је наводио неки Радославовљев говор; други, чланак неког француског листа, трећи је на полеђини кутије од цигарета исписивао бројеве балканских војсака; четврти је цитирао српско-грчки уговор; пети је наводио свој разговор са руским консулом који је „поуздано знао“ да ће Бугари ударити на Турке. Сваки нов аргуменат убачен у разговор, као ново дрво бачено у ватру, разгоревао је пламен и разговор се све више развијао, све више пео и све шири број учесника обухватао.

То тако за једним столом а за другим води реч један господин ретке, проседе косе, светлих и округлих очију и висока сува врата, уз који се при говору јабучица пење и слази као лоптица од живе у барометру. Чим попне гласом и лоптица пожури горе под вилицу а чим спусти и лоптица се нагло спушта у своје лежиште, у крагну. Он је избеглица из Београда и врло често одлази некаквим својим послом у Ниш, те се отуд увек враћа пун комбинација поцрпених из разговора са „тим и тим“. А разуме се, „тај и тај“ је увек важна личност или бар неко који је могао да има везе са важним личностима. Он зато говори само у крупним потезима и само о крупним стварима.

— Ово је читав план, клопка, у коју су упали Немци. Наша је улога да њих а са њима и Аустријанце, увучемо што дубље у земљу а једна снажна руска офанзива на Карпатима и једновремена талијанска на Изонцу, има да им пресече одступницу или бар да их натера на једно вратоломно одступање, при коме ће евакуисати Срем, Банат и Бачку. Дотле ће се и Румунија определити и, са нама заједно, кренути једним широким фронтом на север и ту ће се, у маџарским равницама повести највећа и најодлучнија битка овога рата, битка којој ће бити задаћа да скрха дефинитивно Аустрију и тим сломом нагна Немачку на тражење мира.

— Ама, зашто баш нас изабраше да код нас уђе непријатељ што дубље у земљу? — гунђа песимиста овога стола јер, по правилу у оваквим приликама, сваки сто има свога песимисту.

— Тако! Нас, него кога ће? — одговори набусито господин са јабучицом.

— Ја бих волео... — хоће опет нешто да примети песимиста, један господин сув као босиљак за иконом који дугим и танким прстом скида пену с пива и треска је о земљу као берберин сапуницу.

— Не пита се ту шта ти волеш а шта ја. Наш је положај такав! — узвикује узбуђено проседи господин и јабучица му се пење под вилицу. — Је л’ знаш да играш шаха?

— Знам! — одговара песимиста.

— Е, видиш, на ово поље мораш повући фигуру па да направиш мат, на то и ни на које друго. Е, сад нека дође неко па нека каже: „Ама ја не бих волео на то поље!“ Шта ће да му кажеш ако си прави шахиста? Рећи ћеш му да је будала, је ли? Не зависи то, брате, од тога шта ти волиш, него с овог поља може да се направи мат, па то ти је. Разумеш ли сад!?

Суви господин смагну својим уским раменима па се замисли и тек додаде:

— Па добро, мат са те стране. А шта ћемо ако Бугари...

Није ни дорекао а у проседог се господина јабучица нагло попе под вилице и он чисто суну на човека уских рамена.

— Где сте ви то читали, ко вам је то казао?

— Па мобилишу.

— Нека мобилишу, па шта?

— Кажем само...

— Кажете, да, ал’ не треба тако ништа на памет говорити. Ништа, разумете ли? — окрете проседи господин на „ви“, као што то обично бива у полемици кад пређе у љутњу.

Песимиста не одговори ништа.

— Најзад, добро — настави ватрено проседи — допуштам нека и Бугари ударе на нас, што апсолутно неће бити; али, за вашу љубав, ето допуштам. Па шта онда?

— Па не би било згодио! — гунђа песимиста.

— Говорите на памет јер не знате — и он се уздржа — Ето, натераћете ме још да вам кажем ствари које се не казују, које су поверљиве.

— Ако су поверљиве не морате ми их казати.

— Не морам! Знам ја да не морам, ал ето изазивате човека. Најзад, ви то нећете ваљда разгласити?

— Боже сачувај!

— Дакле упамтите, ово што вам кажем ствар је потпуно поверљива. Савезничка је војска на путу за Балкан, ако већ није...

— За Балкан?!

— Да, господине мој! — исправи се победоносно проседи и пргави господин.

— А зашто? — пита песимиста искрено изненађен овом новошћу.

— Да нам са придружи при савезничкој офанзиви на северу.

И самоме песимисти се озари лице на глас о доласку савезничке војске а проседоме, који га је победоносно гледао, умиреноме утиском који је та његова изјава учинила, барометарска се лоптица спусти дубоко у своје лежиште. После дугога ћутања и уживања у утиску који је произвео, проседи господин пркосно узвикну:

— Но, шта велите сад о вашим Бугарима?

Човек уских рамена не одговори ништа.

— Изволте, изволте правити сад комбинације, ако можете!

Такви су се од прилике разговорили водили у кафанама тих дана, а тако исто и у кафаницама, где се збирају они што не читају новине али су чули по где што од овог и од оног.

Ту се говори о томе шта је казао „наредник из дивизије“ и „жандар из начелства“ и обележавају се ствари крупним потезима и са мало речи.

— Хоће Макензен да потражи онај царски орден што га је Поћорек изгубио у Ваљеву!

— Чекај само док и Влауца удари у дахире да видиш како ће да игра швапски медвед!

— Баћушка ће њему с леђа, море, па ће да рипа у Дунав к’о жаба!

Како у кафанама и кафаницама, тако и на улици. На простору где се камени мост укопао у десну обалу Вардара, срели се чиновници који су изашли из канцеларија са онима, који се пуни пунцати новости враћају из кафана и ту се образују гомилице у којима увек по један говори а сви остали слушају. Тако исто и доле, код дивизије, где избија гвоздени мост, тако и горе, код општине. С леве стране каменога моста, горе у чаршији, по оној туђарској традицији из доба ћепенака, збирају се комшије у тога и тога. Прво распитују о курсу наполеона навикнути да по томе курсу оцењују и ситуацију а затим слушају новости са фронта, допуњујући их гласовима које је ко од њих побрао у некој канцеларији где је послом био или од некога чиновника који се у дућан увратио. У кафаници одмах под мостом, у дну чаршије, где се редовно збира грчка колонијица скопљанска, читају се новине које су стигле из Солуна и одушевљено се говори о грчкој мобилизацији и тумачи се позив грчким поданицима, који је овдашњи грчки консул објавио.

И ма да се свет тако са свих страна и из свих могућих извора обавештава и сазнаје новости, ипак жеђ за вестима све више расте. Свакоме који је сазнао што, мало је то и увек верује да постоји још што, што он није сазнао. Оне, за које се мислило да су обавештенији, јер имају везе или начина да што више сазнаду, пресретају, задржавају и опкољавају гомилице и цеде их питањима док им све не кажу. А људи се на пролазу већ и здраве речима: „Има ли што?“

Сваки извор вести има и свој сат, своје време и према томе времену и месту где је извор, крећу се и окупљају гомиле. Ујутру, између 8 и 9 часова, на јутреној кафи, коју ће телеграфиста који је дежурао ноћас, увратити да пије, чуће се вести што их је он сазнао ноћас на дежурању, било из депеша које су дошле или прошле кроз станицу, било из свог тастерског разговора са нишким колегом. И ту, где знају радозналци да тај телеграфиста пије јутарњу кафу, окупиће се измађ 8 и 9 часова. Измеђ 9 и 10 часова разговараће начелник са Нишом на телефону и ви лепо видите како у то доба гомила тегли ка начелству, очекујући ко ће отуд изаћи. Око 11 часова излази лист „Српски Југ“ и онда се он граби и чита од врха до дна. Око 12 на подне, пошто је дотле прошао и нишки воз, скупљају се људи у кафане да преруче што су чули, да допуне оним што нису они чули и да прокоментаришу поједине вести. Тако побране са разних извора, сређене, допуњене и прокоментарисане вести, расипају се затим по кућама, одакле их жене односе у комшилук; одатле се преносе у чаршију, где се брзо и хитро разносе од ћепенка до ћепенка.

Али како који дан ближе крају септембра, поче се ипак вестима из Бугарске поклањати све већа пажња, једнака готово као и вестима са бојишта. Све оно што би новине казале или што би се и иначе чуло, не би ником било довољно нити би га могло потпуно умирити, јер према покрету бугарских трупа ка нашој граници, било је све јасније да се та моблизација нас тиче. Од како је ту сумњу и Ниш званично нагласио, двојином је порасла жеђ за новостима и крај свих досадањих извора, свет је почео гомилама да сачекава нишки воз са којега су путници доносили многе вести. На свакоме готово том возу био је међу путницима по који необичнији, обавештенији, који је умео казивати и оно што новине не кажу, и око њега би се обично окупљале те гомилице. Тако је данас на возу један београђанин, који бега из престонице и иде право за Солун не задржавајући се нигде, донео пуно вести из Београда.

Он је кренуо 23. у ноћи. То је она страшна ноћ која је решила судбину Београда. Он је причао језовите ствари о бомбардовању које је, тога дана, трајало од подне па све до осам часова увече а затим је прекинуто или бар била је јача пауза, за време које се он склонио из Београда. Да ли је те ноћи или сутра дан настављена борба, он није знао рећи. Ма да је то бомбардовање, које је он преживео, учинило тежак утисак и унело панику у грађанство престонице, он је ипак кренуо из Београда са уверењем да непријатељ неће успети да пређе. Тврдио је да су положаји наши на Бановом Брду и Новом Гробљу тако јаки и тако одбрамбено добри, да ће моћи спречити сваки прелазак. Једино је жалио што ће Београд ужасно страдати, ако се бомбардовање настави у овакој мери. Кад је он кренуо с вечери, већ је догледао на Дорћолу пламен и дим од запаљених кућа. У Ниш није ни слазио али се врло дуго бавио на станици и ту је чуо да мобилишу и Грчка и Румунија, што има да буде одговор на бугарску мобилизацију. На нишкој станици чуо је и потврду вести да се савезници већ искрцавају у Солуну.

То искрцавање савезника на југу било је утеха на другоме тасу теразија којима је на првоме била брига са прибирања бугарских трупа на истоку. С тога смо се од сад подједнако интересовали и оним што се дешава у Солуну, па почесмо поред нишкога, дочекивати и солунске возове. И путници са ових, потврдили су нам да се савезници одиста искрцавају.

— Ама јесте ли ви то својим очима видели? — пита једнога путника онај песимиста уских рамена.

— Видо, разуме се! У среду 23. овог месеца, био сам баш на кеју, кад уједанпут залупаше добоши и засвираше трубе. Светина очас испуни тротоаре и закрчи улице. Отуда је марширао један зуавски пук, прође кроз варош крај нас и оде на Зејтинлик. Кажу, ови су дошли са Дарданела а сад се чекају пукови који иду право из Француске.

Овако одлучна потврда вести ободри нас и онај тас на теразијама на коме је утеха, претеже.

— Доста је Румунија само да понови свој марш из 1913 године на Софију! — већ понова оживљују у кафани објашњења, која су била последњи дан два као мало уступила места бризи.

— И Грчка сад представља добру снагу. Она, са новим областима, може да избаци на границу најмање 350.000 војника!

— То би значило да би Бугарска морала на три фронта да се бије. Па то је већ имала једанпут и то је одвело у Букурешт.

— Ал’ не заборавите да ми овом приликом не можемо дати онај отпор који смо дали на Брегалници! — додаје опет песимиста.

— Зашто да не? Ми сад имамо пет дивизија више но што смо их имали тринаесте а и Грци, могу сад да приме веће снаге на себе, но онда, удвостручили су војску!

— И још нешто! Не заборавите да ће Бугари сад имати четири фронта а не три као пре.

— Како четири?

— Па зар неће Руси, у случају да нас Бугари нападну, искрцати за двадесет и четири сата војску на Варни и Бургасу?

— И пет, и пет фронтова, господо; јер ће Енглези тако исто искрцати на Дедеагачу. Имају већ на Дарданелским бродовима сувоземну војску а ни Египат није далеко. Промислиће се, добро ће се промислити Бугари.

Сутра дан је прошао возом много значајнији путник. Био је то млади дипломата из Министарства Спољних Послова, који је, увијен у бунду, и ако то температура није захтевала, увлачио главу у ужасно високу крагну и смешкао се само толико, колико је било довољно да му се виде два златна зуба. И ако чиновник административног одељења и ако је кренуо у Солун вероватно да се раније нађе ван граница отаџбине, над којом су се завитлали тешки облаци, ипак је он, испрекиданим реченицама, недовршеним одговорима, имитујући у колико је то могуће Пашића, покушавао своме путу у Солун да да чар тајанствености. Он је забринуто и одмереним корацима шетао испред вагона, изазивајући утисак човека који је тек дигао главу са високих дипломатских послова и брига. Али, он је долазио с места, с извора, где је могао ма и у ходнику, ако не у канцеларији, чути штогод више но што ми знамо и то му је обезбедило наше поверење.

— Што се Бугара тиче... да... може се рећи... управо да, они мобилишу. То за сад — према извесним сазнањима — још не значи рат! — рећи ће дипломата из административног одељења упитан о бугарској мобилизацији, шетајући одмереним кораком по станичном перону и праћен гомилицом жедних обавештења са извора.

— Да, али они мобилишу према нама, према нашој граници?

— То је истина... у осталом, да... сам факт се не може спорити, само — мобилизација не значи увек и рат. Бугари имају извесне претенсије... и упорно их постављају као услов за своју неутралност и ово је, како да се изразим, ultima ratio њихових претенсија или, што би рекли французи argument armée. Другим речима, једна политичка мобилизација. — Да, тако нешто... маневар који треба да подвуче бугарске захтеве и... управо, да увери савезнике у оправданост тих захтева... да, тако нешто...

— А ако им се не испуне захтеви?

— Измеђ одбијања захтева и рата има још нечега... Да, пре оружја дипломатија још има реч. Савезничке дипломате из Софије уверавају да Бугарска апсолутно не мисли напасти Србију. У осталом Кнез Трубецкој у Нишу, па и сам Сер Чарлс Де Грас и Господин Боп — и млади дипломата изређа још неколико нишких дипломатских имена, уверен да то даје нарочиту драж његовим речима — имају не само уверења, него и доказе о доброј намери Бугарске.

— Ал’ ако се дипломатија превари? —Додаје онај кафански песимиста који ни овде, на станичном перону, не може да се уздржи а да не умали један леп утисак једне тако чисто дипломатске изјаве.

Усне младога дипломате тихо заиграше и на њима се изваја благ осмех сажаљења према једном обичном паланачком типу уских рамена, који је покушао да посумња у снагу дипломатије.

— Један израђен дипломата као што је Кнез Трубецкој — узе он тоном учитеља који хоће ауторитативном благошћу да покара непажљивог ученика — може се преварити у каквој политичкој прогнози... да, то би се могло допустити, али, не може се преварити у фактима која познаје. У осталом, ни савезници неће изостати у извршењу једне контра-демонстрације, која има да одговори бугарској демонстрацији. За дан или два стиже у Ниш савезничка војска из Солуна...

—У Ниш? — гракнусмо сви.

— Да — учини дипломата из административног одељења, осећајући сву величину утиска који је учинило његово саопштење — Да! Господин Боп је у том погледу учинио већ званично саопштење Влади. 3а сад долази један линијски француски пук а затим ће остали енглеско-француски пукови... Пук ће бити упућен на источну границу, што има да значи да би Бугари, прелазећи границу, срели не само Србију већ и њене савезнике.

— Ама савезници долазе?— прекину га песимиста и сад први пут и његове очи добише сјај који даје човеку вера и поуздање.

Још није воз ни кренуо са станице а већ се кроз варош просула, као освежавајућа дажда после запаре, вест да савезници стижу у Србију. Она је најпре обухватила прву, непосредну околину станице, па је после као поплава, као пожар, нагло хватала и распростирала се све даље, до најудаљенијих уџерица на крају вароши. О томе се најпре шаптало и дошаптавало, затим се гласно говорило и најзад се клицало и узвикивало.

У људи је настало неко расположење да се грле, да стискају један другом руку, да се ведра чела и уздигнуте главе здраве.

— Савезници долазе!

— Долазе војници с Марне!

— Знате ли шта значи то? Значи да нам је Европа најзад поверовала и да нам је одиста прави савезник!

— Само кад би их стигло доста, онако мало озбиљнији број!

— Не, не, довољан је и један батаљон. Један батаљон Француза и један Енглеза.

— Шта би нам то помогло?

— Много, много би помогло!

— Помогло би њима, да им умири савезничку савест, али нама...

— Доста је кад вам кажем један батаљон! — тврди одлучно онај одушевљени са кафанскога стола, који ће извесно и данас наручити пиво „за све“. — Нека бугарска пушка на нашем фронту убије једног Француза и једнога Енглеза, па то је доста. У Европи не придају никакву цену балканскоме месу. Можемо ми гинути овде колико хоћемо, њих ће то тешко ганути а како су кратковиди могли би и онда чак, кад Бугарска огласи рат нама, да сачувају један део оправдања за њен поступак. Нека га огласи дакле и њима, ал не теоријски, него нека пуца у њих. Видећете како ће тада променити мишљење. Ето та нам помоћ од Европе треба!

Поједини, којима није било довољно само толико вести, колико се са нишкога воза просуло у чаршију, одјурили су у начелство да чују потврђује ли и допуњава ли те вести и начелников телефон. И тај телефон је потврђивао, да је Влада одиста добила саопштење францускога посланика, по коме француске трупе већ сутра пролазе кроз Скопље. И друге смо детаље сазнали кроз начелников телефон: сазнали смо да трупама које долазе у Србију командује ђенерал Бају, да ће француска база бити у Скопљу а да ће трупе ићи право у Ниш, како би биле на домаку свима фронтовима.

Отуд се још јављало: да се Ниш кити српским и савезничким заставама, да се спрема свечан дочек и да је неописано расположење у Нишу.

Мало доцније и телефониста са централе јави да је разговарао са својим лесковачким колегом и овај му на апарату реко да је у Лесковцу такође велико узбуђење, да се чине силне припреме, станица се кити и спрема се част и напојница храбрим савезницима. Заклаће се, вели, во и изнети вино бурадима, купују се разнобојна платна те шију савезничке заставе, школска деца журно уче Марсељезу да је отпевају на станици а девојке збирају цвеће да оките у борбама већ прослављене француске ратнике.

И као да си чаробним штапићем пробудио читав један бригом успавани град, оживе све и појави се на улици озарена лица, као оно новембарских дана прошле године, када је прва реченица телеграма, који је стигао са бојишта, гласила: „Аустријанци у паници и нереду одступају“. Гомилице на сваких педесет метара и пред сваким дућанским вратима, кафане пуне људи и дима и само чујеш жагор и зузук као оно из кутије коју деца напуне похватаним мувама. Из дима видиш само како се узноси у песницу стегнута рука, чији притежалац извесно доказује тежину бугарскога положаја; или чујеш лупање у сто, вероватно онога што поручује „за све“. Ни за једним столом нема више ни једнога песимисте, нико више не врти брижно главом, нико ни у шта не сумња. Из општега жагора, чују се само испрекидане реченице или по где која реч, или узвик или куцање пивских чаша.

— Па добро! — надвикује остале глас одушевљенога — Зар ми нећемо учинити ништа за дочек савезника?

— Па општина спрема ваљда нешто.

— Не верујем, јер воз ће овуда проћи ноћу и неће се задржавати.

— Све једно, нека је и ноћу, нека је и у саму зору, морамо их поздравити. Морамо то!

И одмах се донесе одлука да се станица искити савезничким заставама. На станици је скопској један гвоздени мост, који премошћује колосеке, те чини сам собом тријумфалну капију кроз коју ће воз проћи. Тај мост и стубови који га носе, окитиће се зеленилом а горе по наслону моста, разапеће се бело платно по коме ће се великим црвеним словима исписати речи добродошлице. Ваља све те предлоге изнети председнику општине и он ће их примити и остварити.

Није се имало кад одлагати, морало се хитно спремати. Већ по подне отишли су општински стражари у планину по зимзелено грање а позоришни сликар разапео је на патос бело платно и отпочео по њему црвеним, крупним словима, да исписује поздравни усклик савезницима.

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>1pvhekqcuvmvfe0rmg8dlzr757764n9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Деветсто петнаеста/''Vives les Al...!''</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61653</id>
    <revision>
      <id>146677</id>
      <timestamp>2026-09-25T19:05:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>146677</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="53601" sha1="anqn77licstlh80wrwu0cjatiyjp2rr" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|  
| [[Деветсто петнаеста/Последњи септембарски дани|Последњи септембарски дани]]
| ''Vives les Al...!''
|[[Деветсто петнаеста/Лађа тоне|Лађа тоне]]
}}


Дарданелска експедиција, при којој су се енглеске лађе ломиле о утврђења која су сами Енглези подизали, а републиканска се француска војска крваво тукла за победу рускога империјализма, остаће увек један тежак историјски прекор неувиђавности споразумних сила, од којега је Лорд Киченер свој део одговорности избегао једном војничком смрћу. Када се буде неуспех ове експедиције крунисао губитком целога Балкана, који је могао корисно послужити општем ослободилачком циљу, да би се добио Цариград, који би имао користити једном посебном, освајачком циљу, споразумне ће силе, поред многих и ранијих и доцнијих, стећи још једну поуку из овога великога и крвавога рата, а та је: да је само Виљем пруски знао поуздано којим се путем иде у Цариград.

Док је Европа са напрегнутим интересовањем пратила ток дарданелске експедиције, дотле су вести са тога бојишта држале Балкан у грозничавој узбуђености. У успеху дарданелске експедиције Турци су видели крај свога господарства у Европи; Грци, пораз својих историјских снова о обнови Византије; Бугари, слом својих амбиција о хегемонији на Балкану а Срби, једини излаз из тешкога положаја у коме су се нашли последњих септембарских дана. Међу тим, баш тих дана вести са Дарданела биле су све блеђе и блеђе док нису сасвим усануле. Прва вест о дарданелској војсци, после неколико дана мучнога ћутања, била је: да се један зуавски пук, у повратку са Дарданела, искрцао у Солуну.

— Да се први француски пук који је пошао на Дарданеле искрцао у Солуну, цела би ствар данас друкчије изгледала! — узвикнуо је, на глас о томе, један наш виши официр, огорчени противник дарданелске експедиције, који је увек, кадгод се расправљало о томе, упорно тврдио да се Цариград заузима само са сува, као што су то сви досадањи завојевачи његови, почев од крсташа па до Турака, чинили.

Човек, заузет бригом о сопственој опасности, нема моћи да види један шири интерес који је ван његове урођене себичности. Ни ми нисмо трагично схватили неуспех дарданелске експедиције, јер нам је он довео један зуавски пук на фронт а вероватно за њим довешће нам и остале. Наше је расположење имало тога момента карактер злурадога задовољства, од прилике онаквога какво се јавља код трговца кад његов сусед и конкурент банкротира. Али, док је воз који је јуче отишао у Солун, носећи собом онога дипломату административног оделења, донео нам пријатне вести о искрцавању савезника, који ће доћи на наш фронт, дотле је воз који је истога дана стигао из Солуна и укрстио се са овим у Струмици, донео нам непријатну вест, да је грчки Краљ Константин отерао са власти Венизелоса и састав кабинета поверио једноме прононсираноме германофилу. Та вест на мах унесе пометњу у наше расположење. Скопљански Грци, који су од 15. септембра, када је објављена грчка мобилизација као одговор на бугарску, ишли чаршијом уздигнуте главе, оборише на мах погледе и почеше нас избегавати предосећајући срамни значај ове промене.

Ми нисмо још ни стигли да се запитамо: шта има та промена да значи, а почеше нас са разних страна претрпавати коментари, званични и незванични, новинарски и усмени, разнолики и противуречни али који су нам, на крају крајева, ипак предочили горку истину — да смо издани.

За пола месеца Септембра одиграли су се на Балкану догађаји који представљају историју од неколико томова. Чим је очигледан био неуспех дарданелске експедиције, Бугарска је осетила да су јој слободна леђа и одлучила се да изађе из резерве, разуме се, користећи се кратковидношћу дипломатије споразумних сила не ипак, све до последњега часа, отворено. Она 10. Септембра објављује мобилизацију и објашњава дипломатији тај чин извесним захтевима које поставља као цену за своју неутралност. Кад Споразум на рачун Србије, пристаје на ту цену, Бугарска упућује мобилисану војску на српску границу а уверава споразумну дипломатију да јој је намера ударити на Турску. Као одговор на овај бугарски акт, Грчка, држећи се савезнога уговора са Србијом, оглашава и сама 15. септембра мобилизацију. Краљ Константин притворно потписује тај декрет, уверен да ће, имајући војску у рукама, моћи лакше да натури грчкоме народу политику која му се наређује из Берлина али га Венизелос претиче дозволом да се у Солун искрцају савезничке трупе. Како би тај корак Венизелосов могао одговарати грчким али не и пруским интересима, Константин — који ће мало доцније улогу немачкога агента заменити још одвратнијом улогом шпијуна и издајника своје земље — приступа државном удару, одстрањујући Венизелоса са власти и растурајући парламенат. По рецепту, који је добио из Берлина, о значају међународних уговора, он српско-грчки уговор о савезу оглашава за неважећи и, како се у томе тумачењу размимоилази са својим премијером, он овога отпушта.

Тиме је на Балкану, на један мах, створена нова и очајна ситуација. Та је ситуација последњих септембарских дана овако изгледала: На Дарданелима пропала савезничка акција; на Сави и Дунаву нагомилана немачка и аустроугарска војска, спремна да изврши напад на Србију; Бугарска мобилисане своје пукове шаље на српску границу; споразумне силе шаљу војску у Солун да помогну Србији; Константин грчки издаје Србију и на један мах се иза леђа споразумне војске, која треба да крене у Србију, налази место савезничке грчке, једна војска којој је врховни командант крунисани пруски агенат.

— Ми смо у клопци! — узвикнуо је очајно виши официр коме сам често, у оваквим приликама, одлазио да чујем мишљење једнога спремнога и разборитога војничкога старешине.

Када смо такве разговоре водили, увек смо се издвајали и избегавали жива места, где човек ових дана не може проговорити а да му се не придружи читава гомила радозналих пролазника, која мисли да један виши официр и један уредник новина, морају један другоме просипати читаве товаре новости. Пошли би оном алејом која десном обалом Вардара води ван вароши, тамо где је велика болница и подофицирска школа. Ту је тихо, ту нас не би нико узнемиравао. Минуо би крај нас какав прљави скопљански пајтон, носећи по ког официра који код куће болује а иде у болницу на превијање, или кога лекара који жури на дужност, или можда какву госпођу којој је данас ред дежурства у болници. Протутњио би по кој аутомобил и једва по који пешак, али у главном, на тој алеји је било тихо и могли смо, сем обичних поздрава ових пролазника, неузнемирено разговарати о великим и заједничким бригама.

Јесен оголела дрва и сасула модро лишће у јарак крај друма, кише умесиле у тесто дебели слој прашине, која обично покрива тле овога друма, а сасушена трава покошених ливада прострла се лево и десно, као огромни, прљави, жути ћилимови. Још само китњасти ред високих јабланова, који недалеко од пута первазе варошки јаз, што својим тамним зеленилом освежавају нешто мало мртву јесен.

— Ми смо у клопци! — узвикнуо је потпуковник, пошто сам му изложио све догађаје који су се одиграли за неколико дана на Балкану.

— То значи, ви не сумњате више да ће нас и Бугарска напасти?

— То је више но извесно. Напашће нас подмукло, као звер.

— А ако, по савету споразумне дипломатије откинемо комад меса са свога тела и бацимо јој у чељуст?

— И тада ће нас напасти! — одговори официр одлучно.

— Можете ли ми бар рећи, јесмо ли колико толико спремни на тој страни? — и ја погледах пут истока, тамо где се узносе средоречки висови.

— Спремни? — учини потпуковник и тешка брига осенчи му још више суво и коштуњаво лице.

— Мислим, јесмо ли бар толико спремни да дочекамо прву навалу, дотле ће ваљда...

— Шта ће дотле? упита он и застаде.

Ја се збуних, јер одиста нисам могао ни сам у том тренутку наћи шта ће дотле бити. На Грке се није могло више рачунати да привуку на себе један део бугарске војске; на савезнике се није могло рачунати после ситуације која би им остала за леђима ако би кренули нама у помоћ; на нашу војску са севера није се могло рачунати, јер је она већ понела велики напад Немаца и Аустријанаца.

— На истоку — настави потпуковник, пошто је узалуд очекивао мој одговор — имамо две слабе дивизије са батаљонима од по 600 пушака, обе на Осогову; једну према Кривој Паланци а другу на правцу Царево Село. То нам је централна снага према Бугарима. Имамо још два крилна одреда, један на Власини а други према Струмици. То је све што имамо овде, на јужноме фронту.

— А горе?

— И горе то исто. Једна дивизија код Зајечара и друга код Књажевца, на Нишави две дивизије и горе на Неготину један одред. Ето, то је све!

— А Бугари?

— Ја не знам сасвим тачно! — отеже потпуковник досећајући се — Знам да се овде на нашем фронту концентришу за сад балканска, рилска и маћедонска дивизија, али како ће им бити одрешене руке према Грчкој, Бугари ће моћи да баце на нас два пута и по веће снаге од наших.

— То значи?... — заустих ја забринуто.

— То значи да тринаесту годину не можемо поновити. Кад би се имали понети само са Бугарима, ја бих био безбрижан.

— А овако?

— Овако, рекао сам вам, у клопци смо.

— И мислите да нам нема спаса?

Потпуковник заћута за час па нагло додаде:

— Било би га! Управо, могло га је бити.

— Могло је? — мене озари нека потајна нада, верујући ваљда да оно што је могло, може још увек бити.

— Једна очајна али брза и одлучна мера коју је, то сам чуо поверљиво, Врховна Команда и предлагала као једини излаз из ситуације.

— А то је?

— Један политички и војнички препад, ма и по цену ослабљена севернога фронта, ма и по цену напуштања Београда и једног дела Северне Србије: један нагао и снажан напад на Бугарску пре но што би она завршила мобилизацију.

— А шта би се постигло тим?

— Врло много! За пет дана наша би војска била у Софији, Бугари би били нагло избачени из редова непријатеља споразума; Турској би био пресечен пут за снабдевање муницијом и другим потребама и свака веза са Немачком, Румунија би била силом прилика нагнана да уђе у наш фронт, Константину грчком био би стављен шах-мат а Аустро-немачка офанзива на Србију уједан мах би се нашла пред једним фактом са којега би била готово безциљна. Ето шта би се добило.

— А је ли извесно да би се и успело у томе?

— Извесно, али неуспех не би нам ништа више отежао ситуацију од садање.

— А ви велите, Врховна је Команда и предложила то?

— Да!

— Па?

— Чујем да је Влада била одлучно противна.

— А то значи, да је дипломатија споразума била противна.

— Извесно.

— Или боље рећи, то значи, да дипломатија споразума још и овог тренутка верује Бугарској.

— Да!... — учини потпуковник и замисли се дубоко, те ћутећи настависмо шетњу. На један мах он застаде, па настави своју мисао гласно:

— Ја никад о дипломатији нисам имао високо мишљење, али сам веровао, да је њено расуђивање о догађајима бар два три степена изнад нуле. Овај ће рат бар донети и тај добар резултат, што ће открити, да је дипломатија једна излишна и скроз некорисна установа. Од почетка рата није ништа предвидела и сад још не уме ништа да предвиди. А ствари су тако просте и тако јасне и вероватно зато баш што су јасне, дипломатија их мање види.

— На жалост! — потврдих ја — Али, дозволите ми, да се вратим на малопређашњу вашу напомену. Говорили смо о ономе војничкоме препаду, који велите да је предлагала Врховна Команда, а Влада га није усвојила. Мислите ли да би за тако шта већ било доцкан?

— Извесно! Бугари су већ мобилисани, њихове су дивизије век на граници.

— И онда, шта можемо, има ли каквог начина да изађемо из ове ситуације?

Потпуковник не одговори ништа на ово питање, те ја покушах, да му га у другом облику поставим.

— Шта мислите, којим ће се редом развијати сад догађаји?

— Велика офанзива на северу већ је отпочела, непријатељ је већ на појединим местима успео да пребаци мања одељења преко река. Према последњим извештајима, који су ми познати, и код Београда су већ пребачене непријатељске трупе, код Остружнице и доле, на дунавском кеју, испод кланице. Чим падне Београд, догађаји ће почети нагло и брзо да се нижу.

— А ви мислите Београд мора пасти?

— Мора! — одговори потпуковник одлучно. — На Београду је двадесет и четири немачких и двадесет аустријских батаљона.

— А наших?

— Наших двадесет батаљона, али десет трећег позива.

— А зашто ви везујете за пад Београда догађаје који ће настати?

— Јер то је почетак успеха офанзиве са севера, који ти догађаји има да прихвате.

Ућутали смо обоје и наставили без речи шетњу кроз оголели ред дрва, кроз који је неколико косих линија вечерње светлости суморно сенчило наша забринута лица. О јесени и сама природа изгледа забринута те пристаје уз наше расположење, допуњавајући га својом мутном и тамном бојом. Потпуковник се био дубоко замислио и у два три маха прелете преко његових усана горак и болећив осмех. Једном заусти да нешто рече па се трже и уздржа, али тешко уздахну.

Колико је у томе тренутку било бола у души овога честитога војника, разумео сам мало дана затим, када првога дана по паду Скопља чусмо, да је у Феризовићу извршио самоубиство потпуковник Душан Глишић. То је био официр, са којим сам оних тешких и последњих дана србијиних, чешће заједнички бринуо, шетајући оном оголелом алејом која води у подофицирску школу или пустим парком, који се иза те школе диже.

Био је болестан и болест му је увек наметала мрзовољу. Чини ми се, у животу га је држала још само дужност и оданост ослободилачкој идеји, којом је био запојен и ради које му је и један брат пао на Куманову. То је био кончић, који га је везивао за живот. Кад се све срушило, њему је слом изгледао страшнији и црњи но сваком другом. Напустио је Скопље необично потресен. Откинуо се онај кончић и он није имао разлога да и даље живи. Убио се на првој станици, на којој је сишао, кад је кренуо из Скопља. Није хтео даље.

Већ сутра дан, после овог нашег разговора, стигла нам је поражавајућа вест, да је Београд пао и ја сам у тој вести догледао онај почетак догађаја, које је потпуковник предвиђао. Допрле су до нас и појединости о крвавим уличним борбама, које су се 24-ог водиле на Дорћолу и о пакленој борби на Ади Циганлији.

Ту вест, о паду Београда, потврди ми један официр из команде трупа, додајући, да је у Београд први ушао двеста четрнаести пешадијски летећи пук, који се борио и на Ипру, код Араса и пред Варшавом.

И низ догађаја, низ несретних последица кратковидости дипломатске, који се завршио сломом Србије, отпоче да се ређа. Сваки је дан носио свој догађај а сваки је догађај наговештавао велику трагедију српскога народа.

За пад Београда сазнали смо 26. септембра а сутра дан већ знали смо и то, да ни један савезнички војник неће кренути из Солуна у помоћ Србији. Чекао их је окићен Ниш, чекао их Лесковац, чекала их Ђевђелија, чекала Струмица и Велес, чекало их је Скопље; чекао их је цео српски народ и нико није хтео да верује немиломе гласу да неће доћи, те су се и даље лепршале заставе истакнуте у част њиховога доласка. Јуче, 26. септембра, још се упорно тврдило из Ниша да савезници долазе, али данас већ, веровали су у то само они који нису могли праву истину знати или су је упорно негирали.

А јуче је одиста и кренула била савезничка војска у помоћ Србији. Још од ране зоре настао је био у Солуну покрет француских трупа на железничкој станици.

У 10 часова пре подне, већ је био укрцан у вагоне један батаљон 176-ог француског пука. А нови су батаљони кретали ка железничкој станици, јер по распореду за покрет, сваких два сата требао је да крене по један воз, од којих први, овај што је већ укрцан, у 11 часова пре подне. Око укрцанога воза је било већ пуно живота, војници су још једнако излетали те точили воду са станичне чешме или преко ограде додавали чутурице да им се напуне вином и пазаривали поморанџе, алве, симите, воће, од оне масе солунских продаваца која се обично начети на огради солунске станице и са ужасном оријенталском дреком, намеће купцима свој еспап. Пред једним вагоном прве класе, који је био празан и затворен, стајала је гомилица француских официра водећи живе разговоре у очекивању ђенерала који ће се у исти воз укрцати и повести војску Србији у помоћ.

Пет минута пре 11 часова, стиже на аутомобилу ђенерал Бају са својим штабом, у коме се већ налазио и један српски млађи официр, стављен на службу ђенералу. Чим је трубни знак објавио да ђенерал иде, на станици је настао живљи покрет, официри су се разлетели и пресекли сваки даљи излазак војника из вагона, свако се нашао на своме месту а командант батаљона поздравио је ђенерала и рапортирао му, да је батаљон потпуно укрцан и воз спреман за полазак. Ђенерал се задржа пред возом да изда наредбе командантима пукова за даље укрцавање а затим се поздрави и пође у вагон.

Да је тога тренутка, као што је било утврђено, кренуо воз, Србија би видела француске заставе. Да ли би се војска, која би већ једном била на српскоме земљишту и вратила затим, то је друго питање, али би Србија сагледала француске заставе; телеграми би забрујали дуж фронтова да је француска помоћ већ на српскоме земљишту и уморан четворогодишњи борац српски, који је на северу запливао већ у дубоку крв, дигао би главу и охоло пошао у нову смрт. Ти телеграми би стигли и у непријатељске редове, стигли би и у Софију и несумњиво би се они тамо у бугарској престоници још једном размислили пре но што би извели први октобар.

Али — то није први случај у историји, да мали и незнатни узроци измене читав ток догађаја.

Ђенерал Бају се поздравио и пошао да уђе у свој вагон а официр, командант воза и два три железничка чиновника полетеше вагону да отворе пред ђенералом врата. Али врата, или зарђала или набрекла, нису се могла отворити. Покуша један, покуша други чиновник, покуша и сам официр, врата се нису могла отворити. То исто и са вратима на предњој страни купеа. Један подофицир, железничар, саже се под вагон, узе један камен и поче њиме лупати кваку, али она не попусти; други један ускочи у вагон кроз прозор и узе покушавати изнутра, али ни он није могао успети. Дотрчао је и чиновник из станице и загледао врата са свих страна па послао да се зове један бравар из суседства али бравара није било у радионици.

Ђенерал је нервозно и очевидно љут пушио цигарету за цигаретом а командант воза је покушавао на неки начин да му се правда али га ђенерал није ни слушао. Велика казаљка на станичноме часовнику нагло је одмицала и војници, који су већ одавно сатерани у вагоне, почеше понова да се размрдавају и, ван погледа својих старешина, заобилазним путевима, иза разних вагона, да долазе у везу са продавцима иза станичне ограде.

И као што то обично у таквим приликама бива, да се људи најзад сете онога од чега треба почети, шеф станице нареди да се оде у жељезничку радионицу и отуд зовне мајстор. То је разуме се продужило чекање и ђенерал који је већ неколико пута нервозно погледао у сат, поче и гласно да се љути. Задоцњење је већ испунило три четврти сата. И ко зна колико би се то одоцнење још продужило да се отуд, путем који води из вароши, не зачу силно бректање једнога мотоцикла, који је јашио француски војник. Мотоциклиста нагло улети у станицу, сјаха справу, упути се ђенералу и предаде му једно писмо у великој, белој коверти. Ђенерал, који је са војском својом сад већ требао да буде близу српске границе, отвори писмо, прочита га брзо па се врати погледом и прочита га још једном идући од речи до речи.

То је била наредба која је обустављала покрет воза и наређивала ђенералу да искрца већ утоварену војску и врати је у логор. То је била наредба која је обустављала помоћ Србији. Ту је наредбу и њено извршење Софија знала већ после четврт сата. Ниш је није одмах сазнао и чекао је воз са савезничким трупама.

Да није било оне покварене браве на вагонским вратима, та би наредба стигла ђенерала можда у Ђевђелији а Софија би из Солуна била извештена да је први контигенат савезничких трупа кренуо у Србију и то би имало свога утиска.

О томе смо догађају сазнали 27. септембра а, дан за овим, већ стижу нове неповољне вести, са севернога фронта: Смедерево пало и непријатељ пребацио велике снаге код Рама те означио своју намеру да главну акцију управи долином Мораве.

Сутра дан, то је било 29. септембра, напали су Бугари нашу границу у близини Кадибогаза. Софијске дипломате, које су по свом наименовању заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да и нама и својим владама објасне да су то нередовне трупе учиниле и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.

Сутра дан, 30. септембра, Бугари су напали наше граничне положаје према Књажевцу и софијске дипломате, које су по наименовању заступале интересе споразумних сила, пожуриле су да нама и својим владама објасне да су и то нередовне трупе и да тај акт нема никакве везе са држањем Бугарске.

Најзад, последње септембарске ноћи, у очи првога октобра, Бугарска је напала Србију на целоме фронту. Први октобар донео нам је ту вест која, ма да је међ нама изазвала узбуђење, никога ипак није изненадила, јер смо тај напад већ од дана бугарске мобилизације очекивали. Овај акт је изненадио само дипломате споразумних сила и оне у Софији и оне у Нишу, и то у толикој мери, да је један од нишких дипломата, коме су факта разорила његово „дубоко уверење“ узвикнуо једноме нашем државнику:

— То је којешта од вас, то нема смисла —

— Шта?

— То, што су вас напали Бугари!

Други један, његов колега, још је и на дан првога октобра, када су бугарска пушка и топ пламтели дужином целога фронта, тврдио да би се ствар још дала поправити, јер Бугари „у ствари немају намеру да нападну Србију“.

Један руски консул, који се затим није хтео испред Бугара ни да уклони, већ је са највећим поверењем остао у Србији, рекао је на дан првога октобра једноме нашем вишем чиновнику:

— Шта ћете сад?

— Србија пропада, Господине Консуле, и ја мислим да би овом приликом био једини спас када би Руси искрцали војску у Варни и Бургасу.

— А... само то не може бити — одговорио је консул — јер руски војник не би никада пристао да пуца на свога брата Бугарина.

— Али тај руски брат пуца на свога српскога брата...

— То су ваше балканске ствари! У осталом ја мислим, да... ја мислим... — и г. консул није ни довршио реченицу, јер у ствари није ништа ни мислио, што је сасвим и одговарало служби у којој је.

Кажу — ако је тачно — да су још јуче, на дванаест часова пре но што ће Бугарска загазити у рат противу Србије и Споразума — један споразумни дипломата софијски и његов друг нишки, одлучно тврдили да Бугарска и не мисли напасти Србију, о чему су они добили најдубљега уверења непосредно од бугарске владе.

Ето, на основу обавештења те и такве дипломатије о приликама на Балкану, опредељивале су се споразумне силе у својим поступцима и држању; из обавештења те и такве дипломатије никао је први октобар и цео балкански слом, који ће затим дуго и дуго бити једна гломазна брига и терет целоме Споразуму.

Ми смртни, који смо догађаје — који су у осталом били тако јасни — пратили чистим погледом и здравим разумом, дочекали смо први октобар са расположењем којим човек дочекује недаћу, за коју унапред зна да га не може мимоићи. Тај мучки ударац с бока нити је био први у нашој новој историји, нити је био неочекиван од таква суседа као што је Бугарин. Ми смо тај ударац очекивали још новембра месеца прошле године када је Поћорек преплавио западни део старих српских граница. Три стотине валандовских гробова, дебео је ожиљак на нашем телу, од врха тога братскога ножа и крвава опомена да се ни једнога дана не подајемо заблудама које су искључиво дипломатији дозвољене.

Ми се а нисмо подавали и дочекали смо први октобар као нешто са чиме смо одавна већ измирени, али то не значи да смо га и мирне душе дочекали. На против, почели смо се збуњено освртати на све стране, као дављеник који очајно погледа по узнемиреној пучини, не би ли догледао какав појас за спасавање. И, навикнути множином догађаја и брига, које смо последњих година превалили преко глава, да и у најтежој ситуацији нађемо себи утехе ма и у немогућим претпоставкама, почели смо и овом приликом да их тражимо.

Када нас је од јутрос пробудила вест, да су нас ноћас о поноћи Бугари напали дужином целога фронта, мислили смо још увек, биће то какав локални напад, као онај неки дан код Кадибогаза и онај други код Књажевца. Али смо ипак, са извесним немиром у души, похитали сви начелству, да чујемо шта о томе власт зна и шта каже нишки телефон. Чаршија је већ била узбуђена и трговци су нас, са дућанских врата, питали погледом а ми смо одговарали слегањем рамена. У тесној улици начелства групице узбуђена света, код начелника пуна канцеларија и ходник. Обавештене да напад није локалан већ целим фронтом и, да се од ноћас можемо сматрати да смо у рату са Бугарском, гомилице су почеле пред подне да куљају из начелства и оног сокачића, у најживљем разговору да се крећу улицом Краља Петра где су све више и више расле онима који су им придолазили. Сваку од тих гомилица, задржавали су сад трговци, који су сишли са својих дућанских врата и пресретали свакога, не би ли што више сазнали. Поједине од ових група што крећу улицом, иду оборене главе и забринута лица, друге живо коментаришу догађај, а треће полемишу и надвикују се. Улица ври неким тихим узбуђењем, као оно кад са дна суда већ почиње да избија кључ.

— А Румунија? — узвикује професор, у гомилици која је застала пред једним дућаном и толико новим присталицама нарасла, да су пролазници морали слазити са тротоара на улицу да би је обишли.

— Румунија ћути! — одговара му мрзовољно једна београдска избеглица, коју већ од неколико дана мори тешка брига о имању које је остало у освојеноме Београду.

— Ћути, ал не сме и даље ћутати! Она је присвојила себи част, да се последњи уговор о балканском миру назове букурешким уговором, то значи и дужност, да буде чувар неповредности тога уговора.

— Море, је л’ само Немац на престолу, он већ онда зна како Виљем тумачи међународне уговоре! — упада трговац пред чијом се радњом води разговор.

— Па јест, оно и Константин грчки је протумачио по томе рецепту уговор! — додаје пензионар за којега се уопште знало, још од почетка рата, да све ствари гледа кроз веома мутне наочари.

У другој гомилици, која живо промиче улицом, чујеш глас једног мобилисаног адвоката.

— Ја вам опет кажем, Русија ће нам у последњем тренутку прискочити. Шта је то њој да из Одесе пребаци војску у Варну, ништа, шала!

— Ал ја бих волео — чеше се за врат учитељ — кад би нама Русија прискочила у помоћ у првоме тренутку, а не у последњем.

Трећа се група окупила око једнога фијакера, којим је, не знам ко, хитао из начелства. Јер, светина је у таквим приликама, кад је жедна вести, прави тиранин; она зауставља човека који жури најхитнијим послом; она зауставља кола, којима је неко пошао да би стигао пре но пешке; она би кадра била да заустави железнички воз, само да задовољи своју жеђ за вестима. Разуме се да светина у таквом случају предузима сва потребна обезбеђења да кола не крену даље док она не исцрпе из њих све вести, онако од прилике, као што вам при улазу у варош трошарински чиновници прегледају кола да виде носите ли шта што подлеже трошарини. Један ће се обесити о фењер од фијакера, други метнути ногу на степеник за пењање, трећи наслонити руку на кош и, тако обезбеђени, почеће да вам претресају кола, да виде нема ли што под седиштем, у кошу, у џепу пролазниковом, нема ли која вест која подлеже трошарини светине. То све бива и с тога што светина увек верује да онај који жури колима, мора знати штогод више но онај који иде пешке.

— Па добро. Је ли то редовна бугарска војска ударила? — пита онај што је ногу попео на степеник за пењање.

— Па не могу ваљда комите ударити од Видина до Дојрана, разуме се редовна војска! — одговара нестрпљиво светини заробљеник с фијакера.

— А савезници из Солуна? — пита онај што се ухватио за фењер.

— Остају у Солуну! — одговора онај што је пожурио колима да би стигао пре но пешке.

— Зар не мисле ни у овоме случају да промене одлуку? — пита онај за леђима што се држи за кош.

— Не верујем! — одговара човек с фијакера, погледајући нестрпљиво на сат.

Све те гомилице, које су искуљале из уличице где је начелство, сливају се затим у поједине кафане, где су већ стигле на продају и новине које су изашле пред само подне и које се отимају од продаваца. У кафану су придошли и чиновници, који су раније напустили канцеларије и трговци, који су мало раније напустили радње и избегличке госпође, које немају стрпљења да код куће сачекају мужеве. И све то ври и кључа као у мравињаку. Око столова се начетило по два реда столица и све погло главе и жагор једноставно испуњава простор, а облак дуванскога дима повија се над забринутом гомилом.

Кад ме је већ загушила и брига и дим, дигао сам се и кренуо кући.

Напоље још сипи несносна јесењска киша и мочар покрио житким блатом улице. Влага ти чисто продире у душу, као да би мрзовоља природе хтела да се уједини са мрзовољом нашом.

Улицама видиш овамо и тамо по двоје и троје, сабрани под кишобраном или под кровом, разговарају; жене извирују на капијама очекујући мужеве, који ће им потврдити вести које су у комшилуку сазнале, а домаћин уморан бригом коју му је донео данашњи дан, ено га жури да је подели са својом породицом.

Кроз ваздух, разређен влагом, одјекује потмуло камени мост на Вардару и чује се одмерени пљасак опанака по лапавици. То, поврнуте јаке на прокислу шињелу, оборене пушчане цеви са које се слива киша, маршира тромо неки одред трећепозиваца, тамо — ка граници.

Ушао сам у кућу и боно се насмешио. У једноме углу, у мојој канцеларији, лежи згужвано платно, које је требало да буде разапето на тријумфалној капији, при доласку савезничке војске. На њему је исписан крупним црвеним словима, недовршен поздрав савезницима: „''Vives les Al...!''“.

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>anqn77licstlh80wrwu0cjatiyjp2rr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Деветсто петнаеста/Лађа тоне</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61654</id>
    <revision>
      <id>146678</id>
      <timestamp>2026-09-25T19:16:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>146678</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="44809" sha1="h1ny6l4giv7inqny2noto817v13r37p" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|  
| [[Деветсто петнаеста/''Vives les Al...!''|''Vives les Al...!'']]
| Лађа тоне
|[[Деветсто петнаеста/ Један избеглички воз|Један избеглички воз]]
}}


Пре но што ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да би се завршили најстрашнијим историјским поломом, пламеном који ће обухватити целу земаљску лопту, — као знамење, као предзнак великим светским катастрофама, десио се један догађај који је узбудио цео свет. Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“. Здрав, снажан, поносан, он је поуздано разбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу. На њему неколико хиљада путника, који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине. По броју становништва, које је на њему, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору. Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разонођења, штампарије па чак и новине које излазе на броду. И усред најпоузданије пловидбе, „Титаник“ наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне. Тоне, за неколико минута на дно мора читава једна мала држава.

Овако удаљеноме од догађаја које смо преживели, удаљеноме од патња које смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаника“. И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађаја, здрава, снажна и поносна. У њој живот буја, снага се народна одупире поуздано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу. И, усред најпоузданије пловидбе, Србија наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне. Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и читав један народ.

Ми, који смо се дочепали обала талијанских, корсиканских, афричких и сунчаних обала француских, нисмо друго до бродоломници са тога великога брода.

Има чак и појединих детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сличност са катастрофом србијином чине још ближом и одређенијом. Описи велике поморске катастрофе казују, да се у моменту судара, који се најпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море отићи. Тако је нешто било и у овој позадини, у Скопљу. Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.

У Скопљу се, пред катастрофу, зацарила била сезона концерата. Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за други. Осећајући обавезу да купује карте за те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!

Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку. У општини се, све до последњег часа, живо радило на регулационим плановима по којима би на обалама Вардара никла нова и препорођена варош; хитно се зидала зграда народног позоришта како би већ половином октобра могле отпочети представе у новој згради; „Друштво за проучавање ослобођених српских области“ држало је седнице на којима су се пројектовале нове научне екскурзије; у гимназијску зграду збирани су и преношени са разних страна археолошки предмети за будући народни музеј, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, петролеја, како би за времена спремио зимницу сиротињи која је избегла из горњих крајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.

Све се радило живо, предано, радило се до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег. Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода већ првога октобра. Потрес је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на један мах све се узневерило, све застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударца.

То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења. То се разочарење јасно исписивало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежини положаја, очекујући један од другога утехе. Говорило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких карата.

Око једнога кафанскога стола, где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румуније, о искрцавању руске војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме пророчанству.

— Можда и друкче гласи то пророчанство, — вели један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца или три године!

— Не каже пророчанство — вели други — да ће цела Србија бити преплављена, већ само један део њен, на пр. Мачва и Морава.

— Не значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађи човек — Ухватили сте то креманско пророчанство па га растежете као армонику, како вам кад треба. Лањске године, кад су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило се пророчанство. Па шта сад, зар изнова?

О креманскоме пророчанству није пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку. Говорило се у опште много о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом. Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад настаје царство судбине и случаја, добијају маха и заражавају светину. Кад се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање несреће и слутње, онда та веровања у предсказања постају права зараза и страст.

Тих дана, измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:

— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ. Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу. Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго. Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу. Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима. Краљ ће краљевати без круне. Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три краља државе и три краља животе. Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!

Свештеник неки говорио је својој околини и о неком пророку Исајији из XV. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.

— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?

— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.

— А не може се сазнати?

— Не може се добити телефонска веза.

И одиста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, телефонска веза са Нишем није се могла добити. Или је нишка централа била преокупирана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима. Ниш јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајством грчким, неодлучношћу савезника и једновременом офанзивом Аустрије, Немачке и Бугарске. Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекивали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што. Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење. У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због опасности која је претила возу услед упада Бугара код Предејана. Воз је чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио његов пролазак.

— Верујте, после овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.

— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске возове.

— Зашто мислите?

— Јер то што је претило код Предејана, још више прети код Струмице!

Путник погледа попреко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.

Иначе, путници на возу били су врло престрављени и мало су говорили или су можда мало знали. По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу. Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити воз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку, да крену овим путем.

У возу није било редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу. Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце. Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.

Тај први избеглички воз од бугарскога напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.

— Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији. И за нас нема ничега речитијега од бегства народних посланика. Сад већ знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле која је сачекала воз.

— Не верујем! — правда их други — иначе, зашто би само два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?

— Влада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици... у осталом, можда су ова двојица чланови какве комисије или иду ради какве лиферације држави?

— Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску. Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим возом?

— Зашто?

— Јер... лађа тоне!

Враћајући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они који нису били на станици, да чују што ново. Те су групе разговарале о утисцима које је сваки појединац понео са овога воза. Могло се говорити само о утисцима који су нам давали општу слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо. Чаршија је скопљанска у томе тренутку можда више знала но ми. Она је из целога пространога догађаја, који се развијао на границама Србије, са нарочитом грозничавом радозналошћу пратила оне вести које су се тицале непосредне судбине Скопља. Чаршија је са источнога фронта била обавештена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећуткивала или их ни сама није знала. Сваки покрет непријатеља на тој страни, сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњив начин, неким подземним путевима, допирао је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског прага до другог.

Прилазећи једној од група, која се враћала са станице, један омален господин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:

— Не требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку. Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.

Са Нишем се никако није могла добити телефонска веза али је кумановски телефон јављао неповољне вести. Крива Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене. Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес.

Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо. И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву истину. Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.

— Крива Паланка пала, то значи Куманову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.

— Крива Паланка и није никакав положај. Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин. Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се храбре.

Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.

Предвече, као да је било нечега освежавајућег у атмосфери. Наишле су од некуд, непознатим путевима и из непознатих извора, мало повољније вести, као оно кад после несноснога и загушљивога летњег дана, испуњеног оморином, дуне предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу. По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе. Осим тога Енглеска, Француска и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.

Кафане које су на подне биле разређене, испунише се предвече и посетиоци њихови, које си данас сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављали и живо разговарали.

— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за успављивање.

— Какав морфијум? — буни се господин који му је саопштио све те повољне вести.

— Па — учини лекар скептички — болеснику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у болести.

— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опасношћу?

— А шта вас уверава да нисмо?

— Уверава ме, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чуле.

— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност била близу, Команда би Трупа извесно већ наредила евакуацију болница и магацина. Ја знам за магацине поуздано да до овога часа није наређена њихова евакуација. Ви, докторе, знате за болнице, је ли наређено што?

— Није! — одговори доктор.

— Ето видите! — прихвати онај победнички.

— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.

— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља. Евакуација се наређује на неколико дана пре опасности, бар два и три дана. И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.

Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада мало ведрије расположење, преко којега мало час пређе таман облак докторова сумњичења.

За другим столом тако исто.

За једним столом у средини, један виши чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом креће у Солун. Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану. Победилац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.

— Па молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?

— Нисам! — одговара чиновник.

— Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопља.

— А зар не може све то бити изненада?

— Изненада? — Та идите молим вас. Не заборавите да је у магацинима силна државна имовина, не заборавите да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени испред освете непријатељеве и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и начина да неколико дана раније предвиди опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним рањеницима.

— Тако је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје дефинитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.

Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни да излију читаве реке воде. Водна планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређена маса. Варош као застрта тамним покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, оних јабланова који о пролећу, као перјанице поноситих витезова, ките Царско Скопље.
Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши и крха. Са железничке станице пронесе се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона који маневришу.

Осветљени прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.

Када је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са синоћних повољних вести успавало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се нешто, што је требало да остане тајна, скривена густим велом поноћи.

Том страном Вардара, обалом која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, кретала су лагано троја пространа војничка кола са воловском запрегом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване грађане. Нити су волујари међ собом разговарали, нити је било уобичајених узвика и издирања на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао. Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разговора. Кола су застала пред једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једна шалона и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор. Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линије, назирала; а на доњем се спрату отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе. Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењкове. Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на истоку. Тако су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно становништво не узнемири.

У тој је кући становао ђенерал, командант трупа нових области, оних трупа, које бране нашу источну границу од Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.

Ма колико да су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава. И у околини ђенералове куће почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати. Најпре на једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним прозорима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише се капиџици, иза којих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљанаца.

Нико ии речи не говори, свако немо, престрављено, преплашено гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види крај овога посла. Када се натоварена кола испред ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима појавише се на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво.

— Ђенерал бега? — шапће један престрављено.

— Не бега он! Зар командант ових трупа па да бега? Него уклања породицу и покућство.

— Зар први он?

— Е није него последњи!

— Па још није издао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! — примећује један који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и магацина најпреча брига у случају опасности.

— Чекај прво да надлежни евакуишу себе!

— Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.

— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са једнога полуотшкринутога прозора некакав пискав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као совин врисак.

И док ова гомилица престрављено шапће у дубокој тами под широком стрејом једне кућице, придружују јој се све нова и нова забринута лица. Кроз капиџике који везују авлије или преко ниских плотова и зидова, који их растављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа. Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.

Чим је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу. Пријатељ је јурио пријатељу да се посаветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују. Једни су јурили у начелство, други у општину, трећи у команду. Нико више није питао за вести, никога више оне нису интересовале. Место питања о Русији и Румунији, место питања о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно једино питање:

— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?

Да узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу. Многи дућани већ тога дана нису отварани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ притисла светина тражећи пасоше.

Ту, пред начелством, срели су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали. Ту су се развили живи разговори, објашњења, распитивања, међусобна саветовања па чак и препирке. Једни су се вајкали, други храбрили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек. У једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава један Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у Солун.

— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос. Да чекам наредбу за магацине и болнице, није него још нешто. Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.

У другој гомилици узвикује један:

— Зашто у иностранство код толике Србије?

— Зато — одговара му други — што ту толику Србију брани ђенерал који своју породицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађана.

И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:

— Нећу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из иностранства, нећу да чујем ничије савете. Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком. Ето ти!

Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.

Пред подне већ почеше скопљански пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну. Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба. По подне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.

Варош је зарана, још с вечера опустила. Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.

То је било суморно вече. Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количинама. Била је то последња ноћ коју су провели под својим кровом они несретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, годинама...

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>h1ny6l4giv7inqny2noto817v13r37p</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146679</id>
      <parentid>146678</parentid>
      <timestamp>2026-09-25T19:18:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Обрисао сувишно празно место у вези ка идућем поглављу.</comment>
      <origin>146679</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="44808" sha1="fuba7dt4ys47e6vvj48dikjvq0lknz7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|  
| [[Деветсто петнаеста/''Vives les Al...!''|''Vives les Al...!'']]
| Лађа тоне
|[[Деветсто петнаеста/Један избеглички воз|Један избеглички воз]]
}}


Пре но што ће 1912. године букнути балкански рат, иза кога ће се једно за другим низати крвави догађаји, да би се завршили најстрашнијим историјским поломом, пламеном који ће обухватити целу земаљску лопту, — као знамење, као предзнак великим светским катастрофама, десио се један догађај који је узбудио цео свет. Пошто се дуго и дуго градио, отиснуо се први пут на пучину до тада највећи светски брод „Титаник“. Здрав, снажан, поносан, он је поуздано разбијао морске вале који су се ломили о његове бокове, секао их је и пловио своме циљу. На њему неколико хиљада путника, који су му се са поуздањем поверили да их превезе преко пучине. По броју становништва, које је на њему, он преставља скоро једну малу варош а по уређењу и читаву једну државу која плови по мору. Ту су радње и трговине, ту касине и клубови, забаве, разонођења, штампарије па чак и новине које излазе на броду. И усред најпоузданије пловидбе, „Титаник“ наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекиван ударац с бока и — тоне. Тоне, за неколико минута на дно мора читава једна мала држава.

Овако удаљеноме од догађаја које смо преживели, удаљеноме од патња које смо поднели, мени тадања Србија и њена судбина све више личи на судбину „Титаника“. И она се дуго и дуго градила — све од орашачког устанка па до сада и отисла се једнога дана на пучину светских догађаја, здрава, снажна и поносна. У њој живот буја, снага се народна одупире поуздано валима који ударају о њене бокове и она сече пучину и плови своме циљу. И, усред најпоузданије пловидбе, Србија наилази на подводни ледени брег, добија снажан и неочекивани ударац с бока и — тоне. Тоне за неколико дана на дно мора читава једна држава и читав један народ.

Ми, који смо се дочепали обала талијанских, корсиканских, афричких и сунчаних обала француских, нисмо друго до бродоломници са тога великога брода.

Има чак и појединих детаља у катастрофи „Титаника“ који ову сличност са катастрофом србијином чине још ближом и одређенијом. Описи велике поморске катастрофе казују, да се у моменту судара, који се најпре само на једноме крају огромне лађе осетио, на другоме њеноме крају развијао пун живот и, док је кљун лађе већ тонуо, овамо у позадини њеној још је свирао оркестар и не слутећи да ће се малочас све угасити, све под море отићи. Тако је нешто било и у овој позадини, у Скопљу. Док је кљун лађе већ тонуо, овамо је још свирао оркестар и не слутећи да ће нас за мало све прелити морски вали.

У Скопљу се, пред катастрофу, зацарила била сезона концерата. Још један није био ни свршен а већ се образовао одбор и припремао програм за други. Осећајући обавезу да купује карте за те добротворне концерте, и ако их никад није посећивао, један је трговац чак, и не знајући да ће у томе часу говорити пророчанским језиком, рекао: „Ама шта сте окупили са тим концертима, не ваља то, богами, не слути на добро“!

Но сем концерта и иначе је живот у Скопљу био у пуном јеку. У општини се, све до последњег часа, живо радило на регулационим плановима по којима би на обалама Вардара никла нова и препорођена варош; хитно се зидала зграда народног позоришта како би већ половином октобра могле отпочети представе у новој згради; „Друштво за проучавање ослобођених српских области“ држало је седнице на којима су се пројектовале нове научне екскурзије; у гимназијску зграду збирани су и преношени са разних страна археолошки предмети за будући народни музеј, који се имао основати у Скопљу; месни одбор живо је запео да још с јесени навуче довољно дрва, брашна, шећера, петролеја, како би за времена спремио зимницу сиротињи која је избегла из горњих крајева Србије и овде нашла заштиту; Коло Сестара радило је вредно и марљиво а организирало се и друштво за заштиту напуштене деце.

Све се радило живо, предано, радило се до последњега часа и не слутећи да је предњи део брода наишао већ на подводни ледени брег. Па ипак, и ако задњи део његов још није тонуо, потрес од удара осетио се целим телом брода већ првога октобра. Потрес је био тако снажан, да се затресла цела трупина и на један мах све се узневерило, све застало и сав живот намах обамро, као оно кад сви човечији органи утрну од снажнога ударца.

То је било јуче а данас, другога октобра, већ смо више знали но јуче, те ако је јучерањи дан био можда последњи дан вере, данашњи је већ био први дан разочарења. То се разочарење јасно исписивало на лицима оних који су се збирали у кафане да заједнички брину бригу о тежини положаја, очекујући један од другога утехе. Говорило се са много мање поуздања но јуче и прекјуче, јер и највеће оптимисте осећале су да пред њима лежи једним дахом порушена кула коју су дотле зидали од грчких, румунских и савезничких карата.

Око једнога кафанскога стола, где се још јуче врло живо расправљало о бочном нападу Румуније, о искрцавању руске војске у Варни, о операцијама Грчке са југа, данас се већ говорило о креманскоме пророчанству.

— Можда и друкче гласи то пророчанство, — вели један дежмекасти господин — али сам ја чуо тако: да ће једна страна сила преплавити земљу и да ће Србија робовати или три недеље, или три месеца или три године!

— Не каже пророчанство — вели други — да ће цела Србија бити преплављена, већ само један део њен, на пр. Мачва и Морава.

— Не значи то, брате ништа! — буни се један непознат млађи човек — Ухватили сте то креманско пророчанство па га растежете као армонику, како вам кад треба. Лањске године, кад су Аустријанци допрли до Милановца па отерани, рекло се: ето, испунило се пророчанство. Па шта сад, зар изнова?

О креманскоме пророчанству није пала реч само ту за столом, говорило се о њему тих дана на све стране и у сваком кутку. Говорило се у опште много о пророчанствима, гледало се у карте, у дланове, у плећке и разговарало се са асталчетом. Та веровања увек за време ратова, а нарочито за време катастрофа, кад настаје царство судбине и случаја, добијају маха и заражавају светину. Кад се увуче још у, бригом заморене душе, предосећање несреће и слутње, онда та веровања у предсказања постају права зараза и страст.

Тих дана, измеђ осталих, говорило се нарочито и о пророчанству неке старе Туркиње, која је некој нашој госпођи рекла:

— Много се ружно види за вашу државу и за ваш народ. Пао велики црн облак па све покрио и легао мрак на земљу. Кроз тај мрак нико не уме да нађе пут нити да види свој град и своју кућу те ће по мраку да се погубе људи и жене и деца и много ће да плачу једно за друго. Црн хлеб ће да замени белу погачу а тврда земља меку постељу. Деца ће умирати а неће се друга рађати; биће више удовица него девојака и мајке ће плакати на туђим гробовима. Краљ ће краљевати без круне. Ноћ ће дуго трајати, врло дуго и неће сванути све док три краља не изгубе круне, три краља државе и три краља животе. Тада тек јавиће се сунце из мора и свануће дан!

Свештеник неки говорио је својој околини и о неком пророку Исајији из XV. века, који је пророковао да ће се два змаја сукобити на Овчем Пољу, један са запада а други са истока, и да ће овај са запада најпре много тегоба имати али ће најзад смрвити змаја са истока.

— Ја у све то не верујем! — тврдио ми је познаник који ми је ова пророчанства препричао — а Ви?

— Ја бих више волео да знам шта у овоме тренутку мисле наши пророци у Нишу, но шта мисли пророк Исајија и та Туркиња.

— А не може се сазнати?

— Не може се добити телефонска веза.

И одиста, од јутрос, крај свих напора који су чињени, телефонска веза са Нишем није се могла добити. Или је нишка централа била преокупирана или се негде на путу између Ниша и Скопља дешавало нешто врло важно, тек до везе се није могло доћи, а сви смо осећали да би овога тренутка готово важније било сазнати шта се дешава у Нишу но на фронтовима. Ниш јасније но ми види нову ситуацију пред коју смо стављени издајством грчким, неодлучношћу савезника и једновременом офанзивом Аустрије, Немачке и Бугарске. Кад се то већ није могло кроз телефон докучити, очекивали смо са нестрпљењем нишки воз па да од путника сазнамо што. Али је и нишки воз имао једно очајно задоцнење. У место јутрос, он је стигао тек око три сата по подне и прва вест коју смо са њега чули, била је: да је ово превелико задоцнење због опасности која је претила возу услед упада Бугара код Предејана. Воз је чекао дуге сате на разним станицама док се обезбедио његов пролазак.

— Верујте, после овога воза ја мислим да ни један више неће кренути из Ниша за Солун! — тврдио је један путник.

— Само питање је, хоћете ли и ви стићи у Солун? — рећи ће један од оних скопљанаца, који већ од недељу дана на овамо редовно дочекује и испраћа све нишке и солунске возове.

— Зашто мислите?

— Јер то што је претило код Предејана, још више прети код Струмице!

Путник погледа попреко саговорника и одмаче од њега, као да је он тај који ће код Струмице извршити атентат на воз, па пође затим да саопшти путницима у купеу да на путу до Солуна има још једно Предејане.

Иначе, путници на возу били су врло престрављени и мало су говорили или су можда мало знали. По њима, једно је било поуздано а то је, да је у Нишу ситуација сматрана много тежом но у Скопљу. Од њих смо још сазнали да су сва државна надлештва спремна да крену из Ниша у Битољ; од њих смо сазнали и да су за собом оставили спреман нарочити воз којим су требали да крену за Битољ и страни посланици, ако после опасности у којој је овај воз био — о чему је јављено Нишу — не одустану у последњем тренутку, да крену овим путем.

У возу није било редовних путника, све су то већ били бегунци за Солун, и у томе својству, није им ни потребно било ма шта говорити; они су сами собом и својим путовањем казивали и сувише јасно какво је стање у Нишу. Иначе, што се мора признати, на возу је било мало људи бегунаца а врло много жена и деце. Вагони и фургони су били пуни и препуни дењкова и куфера.

Тај први избеглички воз од бугарскога напада, учинио је на нас само у толико тежак утисак што су њиме прошла за Солун и два народна посланика.

— Они су се свакојако решили на то, пошто су се тачно обавестили о ситуацији. И за нас нема ничега речитијега од бегства народних посланика. Сад већ знамо јасно ситуацију! — гунђа један из гомиле која је сачекала воз.

— Не верујем! — правда их други — иначе, зашто би само два посланика побегло, зашто не би и остали, зашто не и влада?

— Влада не може у Солун, на туђу територију а остали посланици... у осталом, можда су ова двојица чланови какве комисије или иду ради какве лиферације држави?

— Какве лиферације, молим вас, сем ако су кадри да нам лиферују савезничку војску. Него, хоћете ли ја да вам кажем зашто ови посланици бегају са женама, првим возом?

— Зашто?

— Јер... лађа тоне!

Враћајући се са станице, пошто је воз кренуо за Солун, свет је ишао у групама којима су се придруживали они који нису били на станици, да чују што ново. Те су групе разговарале о утисцима које је сваки појединац понео са овога воза. Могло се говорити само о утисцима који су нам давали општу слику ситуације, јер смо се са воза вратили тако исто оскудни вестима као што смо били кад смо пошли да га дочекамо. Чаршија је скопљанска у томе тренутку можда више знала но ми. Она је из целога пространога догађаја, који се развијао на границама Србије, са нарочитом грозничавом радозналошћу пратила оне вести које су се тицале непосредне судбине Скопља. Чаршија је са источнога фронта била обавештена чак и о оним детаљима које је власт можда нарочито прећуткивала или их ни сама није знала. Сваки покрет непријатеља на тој страни, сваки његов успех или неуспех, на неки необјашњив начин, неким подземним путевима, допирао је до скопљанске чаршије и шапатом се разносио од ћепенка до ћепенка и од једног дућанског прага до другог.

Прилазећи једној од група, која се враћала са станице, један омален господин не хтеде ни да саслуша вести које је она носила са воза:

— Не требају ми никакве вести, ја већ знам, ситуацију — вели он — Од два сата по подне па до сад лутам од дућана до дућана па не могу да разменим једну банку. Трговци сакрили сребро а то знам већ шта значи.

Са Нишем се никако није могла добити телефонска веза али је кумановски телефон јављао неповољне вести. Крива Паланка је пала и Бугари напредују ка Страцину; у Врањи се дешавају неки догађаји о којима су вести врло нејасне и неодређене. Неко додаде још да је у чаршији чуо да је и Царево Село пало, да се борбе воде пред Кочанима, али да се ни ова варош неће моћи да одржи и да чиновничке породице већ напуштају Штип и одлазе у Велес.

Те вести нас готово поразише и, док смо до сад били само забринути, сад већ почесмо и да страхујемо. И у чаршији и по махалама се ускомеша и узавре и свако потрча где је знао и умео да се подробније распита не би ли сазнао праву истину. Па и у томе часу било их је који су умели да се теше.

— Крива Паланка пала, то значи Куманову нема спаса! — веле они који су већ подлегли бризи.

— Крива Паланка и није никакав положај. Наш је интерес да је напустимо и да доведемо непријатеља на Страцин. Ту ћемо га тући! — веле они други који би још хтели да се храбре.

Тако је у узбуђењу прошао цео тај дан.

Предвече, као да је било нечега освежавајућег у атмосфери. Наишле су од некуд, непознатим путевима и из непознатих извора, мало повољније вести, као оно кад после несноснога и загушљивога летњег дана, испуњеног оморином, дуне предвече свеж ветрић те расхлади чела и разгали душу. По тим вестима, наши се одлично држе на Страцину и велика им помоћ стиже са севера и из гарнизона са албанске границе. Осим тога Енглеска, Француска и Русија објавиле су рат Бугарској и већ су се Французи на југу ангажовали у борби; Енглези бомбардују Дедеагач а Руси Варну.

Кафане које су на подне биле разређене, испунише се предвече и посетиоци њихови, које си данас сретао улицама забринуте, ведро су се поздрављали и живо разговарали.

— То би све било врло повољно — вели за столом код „Зрињског“ један лекар коме су све те вести саопштили — само ако то није морфијум за успављивање.

— Какав морфијум? — буни се господин који му је саопштио све те повољне вести.

— Па — учини лекар скептички — болеснику, који цео дан тешко пати, ми лекари обично предвече дамо једну дозу морфијума ради умирења живаца и ради сна који обично окрепљава у болести.

— Али за Бога, докторе — буни се и даље онај што је запојио целу кафану најлепшим надама — кад све то не би било тако, онда би значило да смо ми, који се налазимо у Скопљу, пред непосредном опасношћу?

— А шта вас уверава да нисмо?

— Уверава ме, уверава ме... — запе онај не могући у моменту да нађе какав поузданији аргуменат сем вести које су се чуле и за које нико није умео да потврди одакле су и како чуле.

— Ево вам један доказ! — умеша се трећи да спасе ситуацију — Када би опасност била близу, Команда би Трупа извесно већ наредила евакуацију болница и магацина. Ја знам за магацине поуздано да до овога часа није наређена њихова евакуација. Ви, докторе, знате за болнице, је ли наређено што?

— Није! — одговори доктор.

— Ето видите! — прихвати онај победнички.

— Ал то не значи да не може бити већ сутра наређено! — додаде доктор.

— Па и нека буде — брани се онај — ал онда то не значи да је сутра већ последњи дан Скопља. Евакуација се наређује на неколико дана пре опасности, бар два и три дана. И догод ја нечујем да је издато такво наређење ја ћу безбрижно спавати.

Тај разлог некако све убеди и за столом опет завлада мало ведрије расположење, преко којега мало час пређе таман облак докторова сумњичења.

За другим столом тако исто.

За једним столом у средини, један виши чиновник случајно се изрекао да сутра с породицом креће у Солун. Сви су га жучно напали тако да су им се речи разлегале кроз целу кафану. Победилац са онога првога стола приђе и тамо да се нађе у помоћи онима који су чиновнику објашњавали да је свака опасност, ако би је и било, још врло далеко.

— Па молим вас лепо — узе реч победилац са провога стола — јесте ли чули да је издата наредба да се евакуишу болнице и магацини?

— Нисам! — одговара чиновник.

— Нећете ни чути, неће се ни издати така наредба а, када би се и издала, ви би после те наредбе још увек имали и сувише времена да се склоните из Скопља.

— А зар не може све то бити изненада?

— Изненада? — Та идите молим вас. Не заборавите да је у магацинима силна државна имовина, не заборавите да у болницама лежи маса оних који су крвљу откупили то право да буду за времена уклоњени испред освете непријатељеве и, не заборавите да Команда Трупа има и средстава и начина да неколико дана раније предвиди опасност а дужност да води бригу о државној имовини и о државним рањеницима.

— Тако је! — повикаше сви и онај виши чиновник одустаје дефинитивно од намере да се још сад уклони из Скопља а остали се разиђоше кућама са уверењем да се ова ноћ може спокојно проспавати.

Ноћ је пала мутна и тамна; кишни су се облаци били густо сабрали, спремни да излију читаве реке воде. Водна планина, која се у ведрим ноћима тако јасно оцртава над Скопљем, догледа се ноћас као тамна неодређена маса. Варош као застрта тамним покровом изнад којега се једва назиру у ваздуху врхови минарета и јабланова, оних јабланова који о пролећу, као перјанице поноситих витезова, ките Царско Скопље.
Кафане већ пусте, улице мртве и хука Вардарева, који носи кишама нанету воду са Дервена и Жедна, пролама се кроз ноћну тишину па ти изгледа као да се негде далеко нешто непрекидно руши и крха. Са железничке станице пронесе се по гдекад писак локомотиве и тресак вагона који маневришу.

Осветљени прозори овде и онде по вароши гасе се један по један и настаје тама и неремећен мир.

Када је те ноћи превалила поноћ измеђ 3. и 4. октобра и спокојство са синоћних повољних вести успавало грађанство, те га обгрлио тврд и безбрижан сан, на десној страни Вардара дешавало се нешто, што је требало да остане тајна, скривена густим велом поноћи.

Том страном Вардара, обалом која се од ослобођења Скопља зове Кеј Војводе Путника, кретала су лагано троја пространа војничка кола са воловском запрегом; кретала су лагано, да не би њихово крчање и шкрипање узнемирило успаване грађане. Нити су волујари међ собом разговарали, нити је било уобичајених узвика и издирања на волове, које је свако од њих водио за узицу и тихо кретао за једним вођом, који је далеко пред колима ишао. Око кола је ишло још четири до пет војника, опет тихо и без разговора. Кола су застала пред једном двоспратном кућом и када е вођа тихо ударио алком у врата, на горњем се спрату куће отшкринула једна шалона и једна се глава промолила и одмах се повукла а шалона за њом заклопила прозор. Мало за тим и на горњем се спрату осветлише собе светлошћу, која се кроз шалоне, као танке и светле паралелне линије, назирала; а на доњем се спрату отвори двокрилна капија, лагано, тихо, без шкрипања и лупе. Затим се војници успеше у кућу и почеше отуд скидати ствари: сандуке, кофере, дењкове. Све је то ишло тихо, пажљиво, шапћући, без уобичајене ларме у таквим приликама, па још кад се ствари морају скидати низ тако стрме степене, какве су у обичају по кућама на истоку. Тако су исто снесене ствари товарене у кола, водећи очигледно рачуна, да се околно становништво не узнемири.

У тој је кући становао ђенерал, командант трупа нових области, оних трупа, које бране нашу источну границу од Козјака до Валандова и од којих зависи судбина Скопља.

Ма колико да су војници, који су товарили, тај посао пажљиво и тихо радили, ипак се није могло избећи да се кроз тишину ноћи, која је владала, не осети да се ту нешто дешава. И у околини ђенералове куће почеше становници да се буде из сна, за који су синоћ веровали да га до зоре неће прекидати. Најпре на једној кућици па на другој, почеше на неосветљеним прозорима да се помичу завесе, затим овде и онде отшкринуше се лагано прозори и најзад, отворише се капиџици, иза којих почеше да извирују чупаве главе из сна разбуђених скопљанаца.

Нико ии речи не говори, свако немо, престрављено, преплашено гледа како се товаре кола и упорно чека на капиџику да види крај овога посла. Када се натоварена кола испред ђенералове куће кретоше и капија се на кући опет затвори а светлосне линије на шалонама утрнуше; они што су вирили на капиџицима појавише се на улици и почеше, онако необучени, да се збирају у гомилице и шушкају поверљиво.

— Ђенерал бега? — шапће један престрављено.

— Не бега он! Зар командант ових трупа па да бега? Него уклања породицу и покућство.

— Зар први он?

— Е није него последњи!

— Па још није издао ни наредбу за евакуацију болница и магацина! — примећује један који је синоћ био код „Зрињског“ и вратио се отуд кући убеђен да је евакуација болница и магацина најпреча брига у случају опасности.

— Чекај прво да надлежни евакуишу себе!

— Кад ђенерал даје сигнал за пожар, онда значи да кров већ гори.

— Лађа тоне... лађа тоне! — узвикну са једнога полуотшкринутога прозора некакав пискав глас, вероватно онај који је ту реч бацио и данас по подне на станици и тај пискави глас продре кроз поноћну таму као совин врисак.

И док ова гомилица престрављено шапће у дубокој тами под широком стрејом једне кућице, придружују јој се све нова и нова забринута лица. Кроз капиџике који везују авлије или преко ниских плотова и зидова, који их растављају, вест је почела да се шири дуж целе махале и почеше да се буде по кућама и они који у тврдоме сну нису ни чули до сад ништа. Почеше сад већ и поједини прозори да се осветљавају, почеше људи и да се облаче не могући понова да заспе, узнемирени овом новом бригом и, кад је зора сванула, цео је већ један кварт знао за новост и узбуђење, које је услед те новости у њему настало, пође да се шири дуж целога Скопља.

Чим је мало јасније свануло, те се отворили капиџици и кафанице, цело је Скопље било на ногама и у грозничавом расположењу. Пријатељ је јурио пријатељу да се посаветује; жене, нарочито оне које су биле без мужева, потрчале су у родбину и у познаника да се пропитују. Једни су јурили у начелство, други у општину, трећи у команду. Нико више није питао за вести, никога више оне нису интересовале. Место питања о Русији и Румунији, место питања о борби која се води на Страцину, на уснама свих се јављало једно једино питање:

— Је л’ истина да је ђенерал већ ноћас испратио своје ствари?

Да узбуђење још више појача, просу се кроз варош и вест да ђенерал сутра ујутру првим возом шаље и породицу. Многи дућани већ тога дана нису отварани, многи који су имали кола већ су их натоварили и кренули пут Тетова, а око десет часова пре подне начелство је већ притисла светина тражећи пасоше.

Ту, пред начелством, срели су се они који су још синоћ веровали да неће никад доћи потреба да се напушта Скопље и они који у то, и поред свих повољних вести, нису веровали. Ту су се развили живи разговори, објашњења, распитивања, међусобна саветовања па чак и препирке. Једни су се вајкали, други храбрили, једни веровали а други без вере и без одлуке ишли од гомиле, до гомиле да се распитују, да чују што, па да се одлуче тек. У једном углу, у тесној авлији начелства, објашњава један Скопљанац којим се путем може из Тетова сићи у Битољ; у другој гомили разговара се о томе да ли се у Приштини могу наћи станови; у трећој гомили вајка се онај виши чиновник што је јутрос требао да отпутује у Солун.

— Ама кад ја слушам другог, па не одох јутрос. Да чекам наредбу за магацине и болнице, није него још нешто. Свако ће се прво сетити себе па онда магацина и болница.

У другој гомилици узвикује један:

— Зашто у иностранство код толике Србије?

— Зато — одговара му други — што ту толику Србију брани ђенерал који своју породицу шаље у иностранство и то пре свих осталих грађана.

И у трећој групи брани се један што иде у Солун, па вели:

— Нећу да чујем коминике о борбама, нећу да чујем телеграме из иностранства, нећу да чујем ничије савете. Јуче је прошла Народна Банка за Солун и ја идем за Народном Банком. Ето ти!

Што је више дан растао, расла је и ова гомила пред начелством а расло је и узбуђење у вароши.

Пред подне већ почеше скопљански пајтони (фијакери) пуни ствари и жена с децом да слазе на жељезничку станицу и ако никакав воз у то доба није ишао ни на коју страну. Чекаће га ту на станици, чекаће вечерас, чекаће ноћас, чекаће и сутра ако треба. По подне је већ цело Скопље било спаковано, спремно за пут ма где, ма на коју страну.

Варош је зарана, још с вечера опустила. Све се повукло у куће да тамо, у кругу своје породице, брине тешку бригу и одлучи се што ће и како ће.

То је било суморно вече. Киша је зарана почела да топи земљу да се затим, преко ноћи, излије у великим количинама. Била је то последња ноћ коју су провели под својим кровом они несретници, који ће сутра у зору кренути у свет и не видети више свога крова данима, месецима, годинама...

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>fuba7dt4ys47e6vvj48dikjvq0lknz7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Деветсто петнаеста/Један избеглички воз</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61655</id>
    <revision>
      <id>146680</id>
      <timestamp>2026-09-25T19:25:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>146680</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="45769" sha1="osqrsixnj1tjr1rzi6so010zhrtztmy" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|  
| [[Деветсто петнаеста/Лађа тоне|Лађа тоне]]
| Један избеглички воз
|[[Деветсто петнаеста/Скопље пада|Скопље пада]]
}}


Тек што је превалила поноћ између 4. и 5. октобра, поче се будити град над којим је још почивала суморна и тешка ноћ. Овамо и онамо, један за другим, почињу на кућама да се осветљавају прозори сиромашном светлошћу петролејске лампе и на прозорима, застртим провидним завесама, да промичу ужурбане сенке.

То су отац и мајка, који већ целу ноћ нису очи свели, избудили дечицу те се сад журно спремају; спремају се да напусте своју кућу и своје огњиште; спремају се да бегају. Сањива и неиспавана деца, узневерена лица, извлаче се из топлих постеља, где су под нежним материним бдењем сањала кућу од колача, реку од млека и планину од шећера. Она су несвесна тога да је то била последња мирна ноћ у њиховом невином животу и да сад већ улазе, да ступају у један догађај који ће у доцнијем животу са леденом језом препричавати, почињући увек причу са: „Ја сам преживео то!“ Њих слатки сан, од којега не могу да се растану те још на ногама дремају, зове да се опет врате под покривач, али их родитељи сурово дрмусају, буде их и казују им чудне речи:

— Ајде, ајде, да путујемо, да идемо!

— А куда ћемо, тата?

А тата и не одговарајући, расејано лута погледом по својој скромној собици где је тако мирно, тако тихо промицао његов и његове породице живот; погледа у икону пред којом је мајка дечја још синоћ упалила жижак, те му се заврти суза у очима и он окреће главу да је не спази жена, да је не спазе деца.

А деца, сад већ пробуђена, упорно настављају питања.

— Куда ћемо путовати, тата?

— Куда...? — одговори он гласом који му дрхће у грлу — далеко... много далеко...

— Ајде, облачи ти децу, а ја да покупим мало ове прње! — прекида мајка разговор и он се свесрдно даје на посао. Неумешно, незграпно навлачи деци хаљинице, али се тиме бар забавља, не гледа по кући, не мисли на кућу, коју су он и жена двадесет година кућили и коју ће сад за један сат растурити и разорити.

— Да л’ да понесем и коју кошуљу? — пита жена.

— Понеси... немој.., где ћемо их?

— А покривач за децу?

— Понеси... немој...

— Па шта да понесем?

— Не знам... кад бих могао све, све, ал не може. Ко зна где ћемо... ко зна нећемо ли морати носити ствари на леђима а водимо децу!...

— Ја не знам, ја не умем да одвојим.

А и он не уме да је саветује, изгледа му свака ствар драга. И онај стари капут његов што виси на јексеру иза врата, који је правио преклане о слави, и дечија колица у углу иза фуруне, у којима су му сва деца редом уљуљкивана у прве снове и она стара кутија на орману, у којој су дечије играчке и оне старе књиге, које је он дугих зимских ноћи прелиставао и она икона на зиду, пред којом су се он и жена топло молили Богу, кад им је старије дете лежало од запалења, пред којом је мајка дечја свако вече пред легање учила децу крстити се и казивати „Оче наш!“ и пред којом је он сваке године секао славски колач. Све, све му је драго и столица и слика на зиду и лампа на столу и шамлица под столом; свака ситница и свака стварчица. Свака је стечена, свака купљена, свака има своју историју и своју прошлост. Треба се од сваке те стварчице растати као од нечега свога, нечега драгога и милога. Треба се растати од куће коју те стварчице све заједнички сачињавају.

— Пожури... треба пожурити!... — шапће он, желећи да се све то што пре сврши, да што пре пође, да што пре напусти кућу у којој га је нешто већ почело гушити, онако као што родбина крај постеље онога што умире, од тренутка кад је већ извесно да мора умрети, жели да то што пре буде, да се самртник не мучи.

— Пожури... треба пожурити!

— Ево, ево, само још ово ћебе или... нека остане. Јесу ли готова деца? Чекај да угасимо кандило!

— Угаси!

— Хоћемо ли закључати кућу?

— Закључати? Шта то вреди? Ал ако, закључај, дај ми! Хоћу да понесем кључ, хоћу да га носим са собом!

— А Фиделица?

— Фиделица? — учини он и сети се малога, љупкога кученцета, које је пре шест месеца измолио од једног пријатеља и којему се деца толико обрадовала. Фиделица је била друг дечји и пријатељ куће; навикли су се били на њу сви толико да је постала члан породице о коме су сви заједнички водили бригу. Ујутру је ускакала у дечји креветац и играла са њима, затим је пратила мајку на пијацу, у подне је пред вратима дочекивала оца кад се враћао кући а увече их је, све окупљене, подједнако забављала прилазећи од једнога ка другоме и, играјући са сваким свесрдно.

— Фиделица? — понови он — Не знам, мора остати!

— Фиделица! — заврискаше деца која не би хтела да се растану од свога друга.

А верно кученце, које се, предосећајући трагедију од јутрос окуњено повукло под кревет, у одговор на дечје изјаве љубави поче тужно да арлуче.

— Да, мора остати — одговара он суво а и њему стеже жалост грло — Је ли остало тамо у кујни што од синоћне вечере? Узми један тањир па скупи све што има од хране, па јој метни овде, пред врата. Ако може бар два три дана да се исхрани!... Тако, ту!... Е, ајде сад, прекрсти децу!

Товаре се, полазе, он закључава врата па пошто је још једном бацио поглед по својој милој собици, поглед којим се родитељ растаје од детета пре но што ће ово покрити заклопац од мртвачкога сандука, полази...

Још је два сата до зоре али ће и зора тешко успети да унесе светлости у мутну, јесењу ноћ. Киша је целу ноћ лила као из кабла а у то доба нешто попустила, те се кроз зраке бледе светлости, колико је ова продирала на улицу кроз осветљене прозоре, сагледале ситне иглице кише која косо промиче.

Улицом већ промичу нејасне и тамне сенке, осветљујући прљаву калдрму и барице бедном светлошћу фењерчића, која још више заклања њихову силуету. Пред овим или оним вратима стоје кола са упаљеним фењером а коњи, покривени мокрим ћебадма, фрчу незадовољно и бије им из ноздрва бела маглица.

Избудио се град и данас ће очајно хитати да се спасава, јер поред панике коју је догађај од прошле ноћи изазвао, јуче на подне се просуо глас да данас иду последњи возови у правцу Солуна и Косова, да ће се затим обуставити цео саобраћај да би се могла хитно пребацити француска војска на северо-источни фронт. С друге стране опет, шапутало се да су Бугари већ пресекли жељезничку пругу код Врање и тек што нису успели то исто да учине и код Струмице, те свет почео још од синоћ и целу ноћ да хита ка железничкој станици. Веровало се, биће можда ноћас каквих ванредних возова али и иначе, треба бити што раније на станици, јер ће навала бити ужасна па се треба борити за места у возу.

И кад су дубоку ноћ пробили први наговештаји зоре, толико бар да се камен могао разликовати од баре, улице које воде ка станици на једанпут оживеше и почеше се све јасније назирати жалосне слике које је дотле крила ноћ. Улицом јуре кола претоварена дењцима и сандуцима, јуре смртоносним трком, не би ли стигла до поласка воза бар пет шест пута да оду до станице и да се врате. Са њихових точкова далеко прска каљава вода по лицима пролазника и по кућним зидовима а са њихових бокова жмири слаба светлост фењерчића блатом попрсканих и улепљених. Странама улица, покушавајући да се користе стрејама, иду тешким одом погрбљени носачи, носећи читаве товаре на леђима а за њима журе људи, жене, деца, носећи свако по неки свежањ, кутију или бошчу у руци. Промичу читаве породице забринута лица и све носе свој тежак товар бриге и бола и уз то нешто имања, колико је могло стати у оној кутији, кеси или бошчи коју је свако грчевито стегао узасе. За брижним оцевима и мајкама вуку се неиспавана, неумивена и на брзу руку обучена деца, коју су родитељи још за дубоке ноћи извукли из постеља. Спале им чарапице преко ципела, капа им натучена преко ушију, навучено им по два и три капутића једно на друго, обавијени им шалови и мараме око врата и деца грешна, не знајући шта их је снашло, вуку се плачући за родитељима који ни сами не знају шта ће их снаћи.

Нико никог не здрави успут, нико никог не запиткује, сви су заузети подједнаком бригом и подједнаким болом, сви имају исти циљ, сви исту себичну тежњу да један пре другога стигне, да један пре другога заузме место.

Ноћ се све више разређује и мутна светлост мочарнога јесењега дана осваја. Светиљке на прозорима кућа, које су домаћини већ напустили, погашене су; догорева још само по где који општински фењер са којега цуре млазеви кише. Под мутном дневном светлошћу која се тек развија, на станици се железничкој издваја из полумрака и све јасније обележава бедна и жалосна слика. На станичном перону лежи читав логор породица које још од синоћ и ноћас чекају ту. Усред воде, која је поплавила угибе и удолице, диже се гомила ствари и покућства, сандука и куфера, дењкова и бошча, корапа и џакова. То све набацано, све претрпано, као да је за време пожара извлачено и бацано на улицу. У тим гомилама, као у рововима, шћућуриле се кукавне породице прокисле до коже, деца покривена преко главе старим џаковима, мајка са одојчетом на грудима увијена у ћебе и старица огрнута јорганом под којим дрхће. Са сваког парчета њиховог одела цури киша, хаљине им се улепиле за тело а блато их засуло до колена те изгледају као бродоломници које су мало час спасли и извукли из мора на обалу.

Тако ова гомилица овде, тако и она тамо, тако и трећа и четврта, а све нове и нове придолазе од ране зоре и већ се гуши перон од навале бегунаца. Воз још није на станици и железнички чиновници, који неколико дана и неколико ноћи нису ради одмора наслонили главу ни на свој канцеларијски сто, промичу лево и десно, прескачући ствари и свет, који је већ притиснуо сваку стопу на перону.

— Склони се, макни, овде није слободно! — виче гомили станични жандарм али тоном који казује да виче само из навике и сам уверен да га нико неће послушати.

Бегунци који придолазе, са муком се пробијају кроз гомиле које су још синоћ поселе станицу и, где мало простора нађу, спуштају ствари и око њих се прибирају, распитујући оне који су раније ту, да л’ знају што поузданије о возу.

А оне гомилице које се прибрале под каквом стрејом, дрветом или под којим другим заклоном, воде живе разговоре. Једна се жена вајка да јој је муж отишао службеним послом у Ниш и сад, услед прекида возова, остао тамо а она не зна без њега на коју ће страну с децом; друга казује како је стару мајку оставила у једну турску кућу; добар, вели, неки турчин, дао јој је реч да ће се бринути о њој као о својој рођеној мајци; трећа се жали како јој је сестра остала, болно јој дете, па остала а у кући нема до за један дан хране.

Људи сакупљени у групе, објашњавају се о ажији српских новчаница у Солуну, о акцији Француза на јужноме фронту, о путу који преко Тетова води на Кичево и Битољ, о томе како би власт требала да се постара за мало реда при евакуацији и препричавају разне новости кроз које још и у овоме очајноме часу провејава вера.

— Шта ћете у Солун, по Богу брате, само да трошите новац? — узвикује у једној гомилици професор чији се горњи капут усукао од кише а под набијеном суром шајкачом на очи изгледа као цивилни жандарм.

— Зато, што ми је ту, под носем! — одговара му дежмекасти лиферант који грчевито стеже под мишком куферче, вероватно пуно новца на који је он већ израчунао ажију на солунској пијаци.

— Па до Приштине, брате, нема ни неколико корака а ова опасност не може да траје дуго. Дан, два, па...

— Како дан два? — прекида га неповерљиво лиферант.

— Тако! — тврди убеђено професор — Скопље неће ни пасти. Водиће се борбе пред самим Скопљем, ено онде, видиш онде, — и професор показа на газибабску узвишицу која пресеца скопско поље са северне стране, иза које избија кумановски друм — онде и ни корака даље. Треба се склонити само док та опасност прође.

— Ех, да је тако, не би се ја ни склањао! — маше главом лиферант подвлачећи сумњу у професорове речи.

— Треба се склонити, треба због породице. Али, привремено; тако, до Приштине, да се човек може одмах вратити кући.

— Дај Боже! — врти и даље главом лиферант.

У том, на један мах узавре гомила жагором и наста жив покрет на све стране, као кад мравињак згазиш ногом, те потисну и раздвоји ова два говорника. Као море кад у један мах зањиха своје воде, тако светина поче да се љуља и њиха, нагињући унапред, као једна и једноставна маса. Они који су седели на земљи дигоше се, они који су били у задњим редовима навреше да се пробију; настаде плач деце, псовка жена и свађа људи. Настаде гажење, гурање, прескакање, све би хтело да се пробије у прве редове до шина, јер ено га оздо иде воз који ће примити и понети све ове несретне бегунце.

А кад воз стаде испред ове масе, настаде очајна и страшна гужва. Видиш само једну црну масу како се повија, видиш уздигнуте песнице које прете, видиш децу изнету изнад глава да их не би гомила погушила и видиш људе, пењу се и на точкове и на кровове вагона и на ланце којима су вагони везани међу собом и чујеш само дреку и узвике: „Не гази се!“ „Чекај, де си наврео!“ „Пролази, пролази!“ „Не гурај!“ „Јаој по Богу угушисте ме!“ и разне друге узвике и преклињања и јауке.

А професор са суром шајкачом још лови свога саговорника лиферанта, хтео би да му објасни како је сасвим излишно ићи у Солун.

— Остави ти мене! — отреса га се онај, јер крајње је време да дочепа место у возу.

Испустивши њега, професор прилази оном вишем чиновнику, кога је светина и иначе пре два дана омела те није отишао у Солун и поче њему објашњавати како у Солун не треба ни ићи, довољно је склонити се до Приштине. По професоровом плану, за који он тврди да је из поузданога извора, моравска дивизија са тимочког фронта хитно ће кренути и од Врање, по цену највећих жртава, пробити у прешевско-кумановски басен те напасти непријатеља с бока. Французи се хитно концентришу код Криволака и Грацкога, станице испод Велеса, како би оздо, брегалничком долином, затворили скопску равницу и осујетили дејство бугарске војске која напредује јужним делом Овчега Поља, преко Штипа, са задаћом да пресече нашу везу са Французима и потпомогне непријатељску акцију на Пчињи. Трупе нових области, које се нагло довлаче са албанске границе, имале би задаћу да онемогуће сваку везу бугарске војске која оперише од Ћустендила и Криве Паланке и оне војске која је у Овче Поље избила преко Царевог Села. То би учинило да бугарска војска промени правац надирања ка Страцину, да не би изгубила везу са овчепољским фронтом, те место Страцина и Куманова, она би се вероватно спустила на југ, преко Црнога Врха и Злетова. Тада би се негде испод Скопља, вероватно на Пчињи, све до њенога утока, развила велика и одлучна борба са нашим фронтом окренутим истоку, на коме би Моравска Дивизија чинила лево, Французи десно крило а трупе нових области центар.

И док је професор то објашњавао са пуно убеђења, забадо штап у раскаљужену земљу од кише да објасни положаје, забадо прстом у станични зид показујући где би се која војска налазила; дотле се виши чиновник иронично смешио показујући очима на вагоне на које је свет нагрнуо али у које се, пре свих осталих, баш виши официри команде трупа нових области и дивизије, они што треба да држе центар у будућој великој борби, очајно боре да утуре своје породице.

И одиста, тамо пред вагонима настала је већ била очајна, дивља и одвратна слика. Док су бедне, прокисле и промрзле породице, које су целе ноћи прележале на станици не би ли добиле ред да уђу у вагоне, тискале се да своје стечено право постигну; док су незаштићене жене и мала деца врискала у оној гужви и гомили, док су рањеници и болесници кисли молећи да их пусте у вагон, дотле су официри — они што треба да држе центар у будућој великој борби — још од поноћи извели војнике са пушкама у руци и заузели вагоне још док ови нису били ни дотерани на станицу. Војници су, разуме се, држећи се тачно наредаба, грубо гурали и одбијали сваког ко би само пришао вагону који су њихове старешине резервисале за своје госпође и свастике, за њихове тетке и стрине, за рођаке и пријатељице. Све те госпође међутим, нити су се будиле рано, нити су се журиле узбуђено, знајући да је њихово место обезбеђено и да бесправна гомила бегунаца, болесника и несретних породица које су целе ноћи кисле на станици, морају ћутати пред силом.

Видео сам једну грубу и ружну слику. Прилази вагону једна госпа у дубокој црнини, носећи тугу као једино имање које је спасла. Њој је тек јуче стигао глас да јој је на северном фронту погинуо син. Она нема снаге да се гура, снагу јој је бол испио, она прилази мирно, скромно, погружено вагону, уверена ваљда да ће јој саучешће отворити пут. Можда би тако и било да канцеларијски официр, који је командовао вагоном као неким утврђеним и поседнутим положајем, није сматрао свакога ко се томе вагону приближи за непријатеља. Војник је грубо одгурнуо несретну матер а официр то одобравао погледом који је јасно казивао:

— Шта си ти, ко си ти? Мати? Нама не требају мајке, требају нам само деца њихова, да гину тамо. Родили сте и то је све што сте могли учинити и сад још можете плакати. То вам нико не брани!

Поступак војника или управо његова старешине, изазва у гомили света одвратност и гунђање али то није ништа омело старешину да према другој породици буде грубљи, према трећој још грубљи.

За то време стизале су и улазиле у тај обезбеђени вагон, привилегисане госпође, свеже и тоалетиране, јер су безбрижно провеле ноћ у топлој соби. Један ће посилни лупати на врата кад буде време да се буде, донети свеже воде за умивање, очистити ципеле и однети ствари на станицу; други ће им војник силом оружја задржати место у вагону на које они што су без оружја немају право. Госпође стижу са својим пријатељицама, са својим служавкама и са служавкиним пријатељицама и све то улази мирно у вагон, улази и седа на обезбеђена места а све остало и даље дрежди пред вагонима на киши.

Узбуђен овом грубошћу, сиђе из истога вагона један американац, коме извесно није ни било намењено место тамо али којега је официр пропустио не знајући коју ли ће страну државу увредити ако и према њему поступи онако, како поступа према мајкама чија су деца на положајима. Не говорећи ни речи, не обзирући се ни на кога, овај странац прође кроз гомилу и приближи се оној госпи у црнини. Он је кроз вагонски прозор видео шта је било, он је опазио да је на лицу оне жене оцртан дубок неки бол и у његовој се племенитој души пробудио осећај саучешћа, тако својствен образованоме човеку. Он не рече ни реч жени, он јој само пружи руку, поведе је кроз гомилу и уведе је у вагон, при чему су га пратили благодарни погледи целе гомиле која се мало час гнушала.

Тако је било код једнога вагона, код другога је било друкче а код трећега друкче. Тамо су опет друге власти поселе бусију. Ако и продреш у вагон, ти затечеш пред вратима свакога купеа по једнога жандарма који грубо узвикује: „Овамо не може. Овде је архива!“ или „Овде је благајна та и та!“ или „Овде су новчане књиге!“ Ако сачекаш мало у вагонском ходнику видећеш како, уз мали свежањ неких аката, које дотични господин носи у руци, улазе у купе као новчане књиге опет разне даме, жене, и њине пријатељице. Има ту обезбеђених купеа где ће господа моћи на тенане и ручати и попити по чашу вина, што су они брижљиво и спремили, па ће моћи и проспавати после ручка а, ако буде време дуго, одиграти и по коју партију клабријаса или што друго мање наивно.

Дотле ће гомила, која нема на разположењу ни војника ни жандара, гомила оних међу којима има и српских рањеника, мрзнути и киснути цео боговетни дан на отвореним вагонима. А ти су отворени вагони изгледали као тешки товари беде и невоље. На тим су вагонима нагомилани дењкови, сандуци, шпорети, чункови, столице са изврнутим ногама у поље, бошче, куфери, корпе и већ све могуће ствари и свих могућих облика. Све то сручено и бачено без реда једно на друго, представља читаво брдо на вагону. Измеђ свих тих ствари вире главе дечје, покриле се сукњама преко главе жене, по где ко раширио кишобран а по где ко набио себи сто на главу да га штити од кише. Једни стоје, пошто су нашли једва толико места да могу увући ноге измеђ ствари, други полегли по дењковима, трећи седе на стварима или на ивици вагона са обешеним ногама напоље.

На истим шинама била су једновремено два воза и оба тако натоварена. Ови су се возови сучељавали и кад буду кренули, они ће поћи разним правцима, један доле Солуну а други горе, Приштини. Последњи вагон првога и последњи вагон другога воза, додиривали су се тако да се у ствари није ни знало који су то вагони код којих се деле две тако различне судбине. Они у колима која слазе у Солун, после неколико сати путовања, избећи ће и мраз и глад и патње; они у колима која иду у Митровицу, полазе на тежак пут страдања и искушења. Они ће месецима патити и злопатити, они ће месецима лутати по снежним планинама, гоњени, убивани, без крова и без хлеба, без заштите и без потпоре. Док ће се они први грејати на сунцу, на топлим морским обалама, ови ће умирати од глади и студи на снежним планинама; док ће они већ на првоме кораку, и ако и сами оптерећени бригом, наћи себи мира, дотле ће ови други под теретом брига потуцати се дуго и дуго кроз невоље и опасности.

И шта је то што у овоме тренутку, пре но што возови крену, сем једнога метра растојања између два вагона, двоји те две судбине? Шта је то што је оне тамо определило да пођу једним возом а ове овамо другим? Да ли би се могло претпоставити да су они тамо опасност боље уочили или су малодушнији, потегли далеко испред опасности? Да ли би се могло претпоставити да су се ови овамо руководили вером и надом те не хтели напуштати своје рођено тле или себичношћу, са које нису хтели да се удаље сувише далеко од својих имања и своје куће? Биће ипак ни једно ни друго, изгледа да је случај био немилостиви судија у опредељивању судбине. Овај је сео у овај вагон зато што је ту нашао место; онај је сео у онај вагон зато што је тамо затекао познанике с којима му је лакше путовати и на путу се помоћи међу собом. Нити је онај први питао где ће га тај вагон одвести, нити овај други. Било их је и који су свесно променили намеру, несвесни у томе тренутку да мењају и судбину своју. Онај виши чиновник, кога су прекјуче омели те није јуче отишао у Солун, данас је био и спреман и решен да пође и у последњем тренутку, попустио је под убедљивим разлозима професора у сурој шајкачи и сео је на митровачки воз. Када сам га, много доцније, срео у планини, где спава на ледини крај једне сиромашне ватре, тешко ми се вајкао:

— Ама лепо сам ја пошао за својом памећу, ал тако, кад ја хоћу да слушам стратегијски план! И то од кога, од професора! Већ сам био метнуо ногу на степеник солунске жељезнице — и камо да сам се попео, куд би ми данас био крај — ал он ме окупио, те ова дивизија иде одовуд, те лево крило иде одонуд, те на Овчем Пољу ће се тући одлучна битка. Е, па дедер сад, не уби га! И бар да ми је да га сретнем где год да ми објасни ако зна какав нови план; да ми каже, по том плану, где могу добити хлеба, где преноћишта. Само то да ми каже!

Тако и једна жена, сиротица, са двоје деце на рукама, била се већ сместила у последњи вагон воза који ће поћи у Митровицу и за време, док су још возови стајали, повела разговор са познаницом, која седи на једноме дењку у последњем вагону воза који ће кренути у Солун.

— Немаш чим да покријеш децу? — пита жена са солунског воза.

— Немам. Не знам шта ми би, пошла сам као без главе. Синоћ нисам ни мислила да бегам а јутрос окупише комшике, а ја, нит понесо што, нит затвори кућу, него тако... узех децу па ајде! — одговара жена са митровичког воза.

— Па како ћеш? Видиш како сипи киша, искиснуће деца до голе душе.

— Кад би имала што? — вајка се мајка па погледа око себе — Кад би имала... кад би ми ти дала то поњавче?

— И мени је, боме, то сва сиротиња што сам је понела. Знаш како је... није да жалим.

— А ваљда ће и престати киша, испадала се ноћас! — теши се мајка погледајући очајно у мутно небо.

— Па и неће, видиш како је мутно, цео дан ће тако. Него... што не пређеш овамо. Ево има овде мало места па да заједно погледамо децу.

— Па не знам, овде сам прво нашла места. А готово и нема где, згрчила се деца измеђ ствари.

— Пређи, овде има повише места, а ту је и поњавче, па ћемо заједно.

— Па да пређем!

И диже се жена са митровичког воза па, не слазећи са вагона, додаде оној са солунског воза најпре једну бошчу, па онда једно па друго дете а затим и сама узе прескакати ограду вагонску и, прихватајући опружене руке своје пријатељице, прелазити преко оних ланаца и гвоздених табла што одбијају сударе вагона.

Тога часа и том одлуком, која је потекла само потребом да поњавицом заштити децу од кише, ова мајка им је у ствари, несвесно, спасла живот. Место на топле обале где ју је одвео вагон у који је сад ускочила, вагон у коме је била одвео би је у албанске планине где би деци својој ископала гроб.

Још мало нереда, још мало гурања и још мало ларме и два воза скоро једновремено кретоше, један на север а други на југ и одведоше бегунце да их предаду у загрљај двема разноликим судбинама.

Био је већ увелико свануо дан кад сам се по одласку ових возова, враћао у варош. Свет је још једнако куљао ка станици а фијакери се утркивали пуни ствари. Киша је још непрестано промицала.

Скопље је имало тужан и суморан изглед и осећала се нека тешка, загушљива тишина у њему. И ако већ дан, радње затворене, кафане пусте, на напуштеним кућама затворена врата а на прозорима спуштене завесе. Из по гдекоје само куће чује се тужно арлукање пса, којега су избегли заборавили у затвореној соби, и који арлуче своју последњу, злослуту песму...

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>osqrsixnj1tjr1rzi6so010zhrtztmy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Деветсто петнаеста/Скопље пада</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61656</id>
    <revision>
      <id>146681</id>
      <timestamp>2026-09-25T19:34:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>146681</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="41624" sha1="53xpdtoe8t5b4urjgtekgxb4zykjis6" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|  
| [[Деветсто петнаеста/Један избеглички воз|Један избеглички воз]]
| Скопље пада
|[[Деветсто петнаеста/Збег|Збег]]
}}


Дуги низ кола стоји од јутрос пред свима надлештвима. Волови, ослобођени јарма мирно преживају а жандарми и државни служитељи хитно товаре сандуке у којима су архиве и новчане књиге. Из дворишта и ходника надлештава, где се још једнако пакује, чује се лупа чекића који закива сандуке и осорне наредбе старешина и псовке жандарма. На тим зградама, у којима су надлештва, пуше се оџаци густим, црним димом. То се од јутрос рано у пећима спаљују поверљива акта и део архива који се неће понети.

Нико од јутрос више и не крије озбиљност ситуације. Већ два дана воде се очајне борбе на Страцину и гласови, који отуда стижу, предвиђају напуштање и тога положаја. Из Скопља је послат тамо и последњи војник а сад се већ збира и варошка жандармерија да се пошље у бојне редове.

Када сам тога јутра са два пријатеља отишао начелнику, да се још једном распитамо о ситуацији пре но што одлучимо шта ћемо, затекли смо га бледа и узбуђена са телефонском слушалицом у руци.

— Шта треба радити? — запитали смо га.

— Треба ићи, уклонити се! — одговори начелник који је тога тренутка прекинуо разговор са Кумановом.

— Зар... — заустисмо сва тројица, да запитамо још нешто.

— Наши чине последње напоре, али — прекиде нас начелник још увек узбуђен и под утиском неповољних вести које му је телефон казао — Куманово је већ евакуисано и власти га напуштају. Ево, сад је стигла наредба и сву варошку жандармерију, све до последњега човека да испратимо на фронт. Од овога тренутка власти су већ немоћне ма што да изврше и ма што да спрече. Зато, крећите. Немате шта више да чекате.

— Напоље се понова говори о доласку Француза?

— Дај Боже нека дођу, лако ћемо се вратити.

— Дакле и власти ће да напуштају?

— Од тренутка кад постану немоћне. У осталом, немају ни власти шта више да чекају; да се збрину још о овом заосталом становништву, да помогну евакуацију у колико могу, да спасу архиве, па да крећу.

— Кад?

— Разуме се, у последњем тренутку. То може бити још и сутра. Све зависи од ситуације на бојишту!

Одлазак жандармерије из вароши задао нам је нарочиту бригу. Ситуација је била озбиљнија но што се могло и мислити. Нижи турски и арнаутски елеменат, онај из забачених кућерака и уџерица на периферији Скопља, који је разуздан за време Турака, навикао да буде повлађиван при пљачкању и отимању, и заштићаван од власти при вршењу насиља, остао је од ослобођења без икакве зараде а раду се није умео ни хтео прилагодити. Тај је елеменат, разуме се, жалио за „старим добрим временом“ и како је многобројан, могао је у тренутку расула и безвлашћа, које је претило да се зацари у Скопљу, појавити се из својих јазбина као звер за време глади. Та је могућност имала у толико више услова, што је до скора у Скопљу био некакав турски консул, који је сматрао за своју родољубиву дужност да распаљује нижу масу мухамеданску противу српскога режима и обећава му како ће му Бугари, једини пријатељи Турака на Балкану, донети праву слободу. Тај је занешењак чак покушавао да на земљишту Српске Краљевине образује разбојничке банде, рекрутоване из мухамеданских беспослених фанатика и бугарских комитаџија које би тога ради бугарска влада упућивала у Маћедонију. Ухваћен на томе послу, он је протеран од српских власти још пре но што је Србија била у непријатељству са Турском. Тако пустоловска радња овога занешењака код трезвенијих и угледнијих муслимана није могла наћи одобравања ни одзива али код онога елемента, који једино у нераду може себи наћи услова за живот, врло вероватно.

Све те околности, у моменту када пада Страцин а нагло се бега из Куманова, биле су и сувише довољне да нас забрину. Већ вечерашње вече и ноћ, кад оде жандармерија из Скопља, биће вече и ноћ безвлашћа или са властима које нису моћне ништа извести, ништа спречити. Међутим толико је већ кућа које су домаћини напустили и које нико не чува.

Таква ситуација морала је забринути и власти и већ пред подне, сазван је хитан збор у начелству ради саветовања. Било нас је око педесетак, сви забринута лица, сви суморна погледа. Ћутећи смо се здравили међу собом, ћутећи смо заузимали места у малим одајама начелниковим, по којима се убрзо поче да креће густ облак дима, јер се уопште ових дана у много већој количини и много нервозније пушило.

Из тога дима издиже се најпре висока и коштуњава фигура инспектора полиције:

— Господо! — поче он — Ја и господин начелник, сматрали смо за дужност, да вас у овако једном озбиљном часу, позовемо на договор.

Његов је глас задрхтао и у нама свима задрхта нешто у души, вероватно кад помену „озбиљан час“ који смо сви осећали али који је осећај свако у себи угушивао. Сви смо тај час већ предосећали, сви смо га очигледно догледали, сви смо знали да је ту, па ипак је свак у себи овог тренутка помислио: „Дакле ево га, онај озбиљан час је ту, пред нама је!“ Исто као код самртника, кад сви знамо да ће умрети, сви смо измирени с тим и чинимо чак и припреме за његову сахрану, па ипак кад онај, који га је чувао, изађе из његове собе и рекне: „Издише, свршава!“ — а нас то жацне и ужасне нас.

На збору је био и сам дивизијар, који је допунио говор инспекторов изјавом, да је и последњи војник послат на фронт те да се на војну власт не може тако исто рачунати као и на цивилну. Збор, који је првобитно требао да решава питање о евакуацији становништва, забрину се искључиво бригом о ситуацији у вароши, о одржању реда и чувању имовине све до онога тренутка док непријатељ не уђе у варош.

— Дајте оружје нама грађанима, ми ћемо чувати варош! — рече неко и управи те речи дивизијару.

— Даћу вам! — одговори овај и сав даљи разговор обрну се на питање о начину како да се из грађана организује чување реда и поретка у вароши.

Паде предлог да се организује грађанска гарда и дивизијар обећа две стотине пушака и потребан број муниције и изабра се одбор од пет лица коме се повери организација те гарде.

Очас се просу глас о томе и поче пред начелством да се збира младеж којој је импоновала опасност и старији грађани, коју су умели да процене значај те опасности. Донете су пушке и раздељене, одређене четице и именоване им старешине; варош подељена на квартове и свакој четици додељен по један; показано појединима, који су тад први пут узели пушку у руке како се пуни и како пуца, одређена свима четицама једна централа где ће увраћати с времена на време и издате све остале наредбе о дужностима које су се дале предвидети.

Кад је ноћ већ пала, две стотине младића и деце под оружјем, крстарило је кроз варош и бдило на напуштеном имовином и над поспалим становништвом. Пред поноћ, обесио сам и сам пушку о раме и, праћен неколицином оружаних младића, пошао сам да, у име одбора који је управљао овом организацијом, обиђем страже. Обхрван великим болом који ме је баш тих дана задесио, ишао сам лагано, мирно, ногу пред ногу, осветљавајући цигаретом калдрму да бих могао мимоићи силне баре и каљуге што их је киша, која још лије, разлила по сокацима.

Ноћ густа, као да је засводила оне тесне уличице те изгледа ти да пролазиш кроз неке подземне лагуме. И бат корака и реч одјекује као кроз празнину неку и изазива ти студену нелагодност у души. Ишли смо ћутећки, док се гомилици нашој не придружи и пође у корак уз мене једна тамна фигура под сурим шињелом и са пушком о рамену. Када примети моју обазривост, слика ми приђе и шану:

— Ја сам, господине, Новица!

Био је то општински ноћни стражар Новица, који је ту службу добио као награду и признање за некадање четовање у Маћедонији. Стари четник, којега сам ја познавао из доба његових јуначких подвига, када се крвавило по горама и планинама македонским, остао је још под пушком у Скопљу, јер га саката од силних рана које је некада стекао, нико није у војску звао, ни у моменту кад је на фронт потерано све што пушку може понети.

Понудио сам га цигаретом, примио је благодарно и пратио ме ћутећи као да би да ме не узнемири у мојим тешким мислима. Једва, кад је већ допушио цигарету, што рече забринуто и шапћући:

— Шта је ово, господине?

— Ето, видиш,Новице! — одговорих му исто тако.

— Видим! — учини он и зањиха главом, па онда поћута дуже као размишљајући, те настави — Ама лепо рекох ја: није свршено, а они мени: свршено је, Новице. Веле: нема више пушке, нема планине, него гледај да савијеш главу под кров. Остави пушку па гледај да уђеш у ред ка и сви други. Нађи, веле, себи кров, ожени се, одомаћи се, јер треба да се одмориш, треба да се понегујеш.

— И послушао си их?

— Послушао дабоме! Пушку предао властима, добио службицу, оженио се...

— Па ако, Новице, ти си твоје учинио!

— Јесам! Ал, видиш да није све готово... Видиш да се опет мора у планину... Само, онда је било друго, имао сам само себе а сад... фамилија... имам и сина.

— Па знаш како је. Ја не верујем ал, ако баш дође до чега, склони се! Тамо где пођемо ми, пођи и ти с дететом. Склони се за време...

— Нећу да се склањам. Крв ме везује за ову земљу. Нисам се склањао испред турских батаљона и топова толике године.

— Ал ако дође непријатељ?

— Доћи ће, ал што ће, шта може? Освојиће вароши и села и поља. Планину не може, тамо ћу ја!

Нисам му одговорио и он је ућутао. Ишли смо и даље лагано а кроз глуву ноћ, која је лежала на мртвој вароши, чуо се из неког далеког сокака одмерен бат патроле. То оружана деца из грађанске гарде бдију над успаваним грађанима.

Сутрашња зора доводи у Скопље нове бегунце из Куманова који доносе и вест да је Страцин пао и да су наши одступили ка Младоме Нагоричану. И ови нови бегунци журе ка железничкој станици која је још увек преплављена светом. Јутрос је отишао један препун воз до Приштине и рекоше биће до подне још један до Феризовића. Пред подне стиже станици наредба да спреми нарочити воз у који ће се сместити команда трупа и шеф станице комбинова воз из једног ресторан вагона, који ће служити за канцеларије те команде и једног вагона прве класе. Све остале неборачке команде добиле су наређење да се селе у Приштину и Митровицу. Већ је и пошта затворила своје канцеларије и још само телеграф куцаће до последњега часа али и то неће дуго трајати.

Тог дана по подне већ је команда трупа управу над Скопљем поверила Војној Станици и управник Војне Станице, стари београдски полицајац, предузе одмах све мере за одржање реда, користећи се грађанском гардом као својим органом.

По подне стиже глас да је пало и Младо Нагоричане и да су власти напустиле Куманово и запалиле магацине са храном. Пад је Куманова неминован још за који сат. Команда Трупа већ пред вече напушта своје канцеларије у вароши и сели се у воз на железничкој станици.

Јутрос, седмога октобра, отишао је последњи воз пут Косова и тај су у качаничкоме кланцу напали Арнаути пушчаном паљбом из заседе. Воз се морао зауставити и неколико младих људи са једним полицијским писаром на челу, сишли су и прихватили борбу да би одбранили несретне избегличке породице које су, на отвореним вагонима, биле изложене пушчаној паљби арнаутских разбојника. Полицијски је писар у у тој борби јуначки погинуо али је успео да са неколико младића разјури разбојнике и ослободи жене и децу крваве погибије. После читавога сата борбе, воз је кренуо ка Феризовићу носећи собом тело честитога младога писара и четири везана разбојника које су младићи живе похватали.

Многи бегунци, који тим последњим возом нису стигли или успели поћи, кренули су пешке друмом који води кроз качанички кланац ка Косову а многи су туда и колима кренули. И те су бегунце дочекивали Арнаути пушкама из заседе, те ту већ падају прве жртве несретних избеглица које ће се затим множити и низати дуго и дуго по знаним и незнаним кланцима и дубравама, које је овај несретни народ засејао својим гробовима.
Гласови о нападима у качаничкоме кланцу допрли су и овамо у Скопље, те оно што је још заостало у њему забринуто се пита: где ће и како ће? Остао је још једини слободан пут ка Тетову и све што је заостало у Скопљу, крете тим путем.

Са кумановских положаја већ стижу вести да су Бугари одмах по заузећу вароши кренули даље, ка Скопљу. Српска се војска повукла до оних положаја, до којих је, по освојењу Куманова допрла пре три године, октобра месеца и где је Скопље изаслало депутацију која је Престолонаследнику Александру понудила предају града.

Скопље већ броји последње дане слободе. Кад буде онај воз са железничке станице, из којега се сад руководе борбе, кренуо — на скопљанскоме се граду неће више вити српска тробојка и Скопље ће почети свој први дан новога робовања. Али, тај воз још не креће и ако пред њим стоји машина која је стално под паром да би наредбу о покрету могла одмах извршити.

У томе возу, у коме ће се пуних месец дана затим решавати судбина читавог једнога народа и одигравати најочајнији део његове историје, пре но што је кренуо из Скопља имала је да се деси једна врло важна и задоцнела промена. Пред само вече, седмога октобра, дојурио је смртоносном брзином један аутомобил косовским друмом, који избија из качаничкога кланца и донео је собом ђенерала Петра Бојовића ослободиоца Скопља. Ђенерал Поповић смењен је и кренуо је одмах за осталим избеглицама у Призрен. Ова је смена и сувише доцкан дошла да би ма шта изменила у судбини Скопља, која је сад већ одређена и неизмењива и која ће се сутра или прекосутра преломити.

Зору осмога октобра пробудила је пуцњава са фронта, који је сад већ био само неколико километара изнад Скопља, те се по где кад чула паљба која је допирала отуд, где су данас патроле водиле местимичну борбу. Пред капијицама и капиџицима престрављене жене сабиле се у гомиле и немо ћутећи, погледају се и ослухују. И пролазници застају, ослухују па одлазе даље, не говорећи ни речи.

У кући, где болесник лежи, наступа један тренутак кад сви они који су сакупљени, почну да иду на прсте, да шапћу међу собом или да ћутећки и споразумевајући се погледом врше послове. То је онај тренутак, после последњег лекарског прегледа, кад овај место сваког одговора забринутој породици, само слеже раменима и немо одлази из куће.

Данас и сутра до подне колико је још било слободно Скопље, личило је на те дане. Тишина, пуста, нема, суморна, загушљива тишина. Све радње закатанчене и спуштени на њих дебели капци, само што пред вече још трговци хитно преносе из дућана еспап својим кућама. Кафане пусте и затворене, само још по где која турска, горе у махали, али нико ни у њу не увраћа. Све се повукло у куће. На улици нема промета, нема покрета, нема живота; не говори се гласно, не зауставља пријатељ пријатеља да га упита о новостима, већ пролази немо, један мимо другог, измењујући место поздрава погледе и наставља сваки даље пут за својом бригом. На свакој другој кући спуштене завесе и затворена врата; има читавих уличица пустих и празних, једва ако из по где које куће ко изађе или уђе или какав пас што упорно дрежди и арлуче пред својим затвореним вратима верујући да ће се газда вратити.

Кроз мртве и забачене улице чује се само бат коњске копите, која креше о камен у калдрми и разлеже се из пусте улице. То какав коњаник јури с положаја да донесе вест команди у возу или од ње одлази на положаје да однесе наредбе. На застртим прозорима задрхће мало завеса и крене се у страну, те отуд једно око гвирне на улицу да види из чије ли је војске тај пролазник. У дну улице тамо, жена са дечицом, обазирући се на све стране, преноси свој иметак, ћилим, јоргане и сандучић, да склони код добрих људи, код Турака. Кроз улице пролазе још и мале групе оружаних људи, разнога изгледа, разнолика одела; бледи и недорасли младићи, који су преко зимскога капута опасали фишеклију и људи препланула лица, у гунчету и чакширама. Од јутрос је стигао из Велеса и Војвода Бабунски са својим људима, те да би се што поузданије одржала безбедност у вароши, он је узео десну а грађанска гарда леву обалу Вардара, где ови младићи патролирајући кроз варош, одржавају везу са нашом војском код села Маџарева.

Праћен једним господином, кроз пусте улице промиче на маломе коњићу чудан један јахач. То је бледа, мршава дама, дубоких и паметних очију, то је племенита енглескиња Леди Пеџет, која се решила да остане у Скопљу, те прибрала све заостале рањенике у своју болницу а сад узјахала коња и пролази кроз забачене периферијске улице не би ли својим присуством охрабрила онај сиромашни свет, који није имао начина ни могућности да избегне судбину која га очекује.

Живота још има само на двема крајњим тачкама вароши, југозападно под Водном и североисточно на Гази-Баби. Тамо где води кумановски пут, на Гази-Баби изнад Скопља, од ране зоре војници и заробљеници живо утврђују положаје, са којих ће српска војска покушати још једном и последњи пут да брани Скопље. Овде, испод Водна, на железничкој станици, још увек увраћају избеглице и жудно погледају и распитују хоће ли ма где, ма кад, ма у ком правцу поћи какав воз и ако рођеним очима виде да на шинама нема више ни вагона ни машина, сем два вагона у којима је Команда Трупа.

Ту, око тих вагона и пред њима, пуно је виших и нижих официра у ратној опреми. Они сваки час улазе и излазе из вагона, шетају испред њих или, у малим гомилицама, воде тихе и поверљиве разговоре. Час би по где ко од њих хитно изашао из вагона, призвао посилнога, који је држао коња, бацио се коњу у седло и одјурио у варош; други опет, на блатњавоме и прокисломе коњу, из чијих се мокрих слабина пуши зној, дојурио вероватно отуд са положаја, закачио дизгине за станичну ограду и хитно одјурио вагону у коме је Команда.

Кад је наступила ноћ, главница наше војске повукла се са положаја, на којима се налазила јуче на свршетку дана, те заузела нове на Гази-Баби, над самим Скопљем. То је била ноћ између осмога и деветога октобра а у зору деветога, становништво је скопљанско већ догледало наше трупе на Гази-Баби и сад је већ јасно знало да је ово последњи дан борбе и да је већ одлучена судбина Скопља.

Киша је лила ту целу ноћ и од јутрос још није престала. Небом се журно гоне прљави поцепани облаци; на врховима Водна прибрало се бело маглино перје, од којега ветар откида прамен по прамен и носа га сивом пучином. Вардар нарастао блатњавом водом, коју су снеле кише, те шуми и дере преливајући обале. Већ неки тежак, загушљив ваздух, легао над Скопљем и прожима ти душу. Већ се осећа студен загрљај судбине, као оно језа што предходи грозници. Грађанство се потпуно повукло у своје куће и замандаљило врата изнутра а застрло завесе и спустило капке на прозоре. А отуд, из дубине, из пустих периферијских улица, већ почињу да се појављују, усијаних очију као у гладне звери, мрачни типови који су дотле бегали од сунца, које никада ниси срео на улици, ни на пијаци, ни пред вратима својих кућа. Најпре један и двојица, као у казану који почиње врити што са дна где лежи талог избијају први мехурићи на више, док се сав талог не ускомеша и почне кључ избацивати прљаву пену на површину. Видиш гомилу овде, гомилу онде, гледају, блену, не знајући ни шта се све дешава у доњем делу вароши али, гоњени животињским инстинктом јављају се, помаљају се, прибирају се, удружују се да заједнички, у јатима, слете тамо одкуд долази мирис крви, као оно дивљи гаврани што се прибирају и удружују још док рањеник није ни издануо да заједнички слете на лешину.

И онда, осетиш неки подземњи тутањ, као пред буру; завитла се ваздухом арлук као кад ноћу у планини арлуче чопор вукова слазећи у дољу, и тада појури улицом бујица и дере као прљав поток који после плаховите кише ваља муљ. Гомила без вође, вођена само својим животињским инстиктом, ваља се усијаних очију из којих пламти дивљачки нагон. Она јури незнано куда, њој се придружују нови, мрачни типови из споредних улица, не знајући зашто, те гомила расте и буја и дере да сиђе доле, у долину, доле, одакле се осећа мирис крви.

Гомила се уставља пред дебелим вратима војних магацина, који нису више чувани, и одбија се одатле као морски талас о стену, да опет понови удар. Најзад гомила леже сва, врата стењу, попуштају, пуцају и дивљачки арлук поздравља близину плена. Још један напор, још један притисак масе и врата се крхају. Маса се заљуља и посрне унапред, први падају и маса их гази и надире. Урлање гомиле, која је већ сагледала плен очима и пружила му руке, надвишује бони крик оних који су прегажени. Магацин друге резервне болнице опљачкан је!

Облаци се разгонили, сунце је грануло и поздравио га је најпре један па два а затим читав хор топова и плотуни пешачке паљбе. Борба је отпочела у само подне. Бугари навалили збијеним колонама, наши се боре, гину, падају и — боре се. Гранате већ прелећу варош и падају највише овамо, код железничке станице, где је Команда Трупа. Становници скривени иза замандаљених врата и застртих прозора, слушају а не виде, и премиру од страха.

Борба траје сат, сат и по, два, а сунце све светлије сија и небо се све више ведри. Око два сата по подне, са наших положаја грунуше убрзано неколико очајничких плотуна па затим све умуче. Наши су добили наређење да напусте положаје и да се повлаче у правцу качаничкога кланца и оно су били последњи, почасни плотуни, избачени у одбрану Скопља.

На скопљанскоме граду сиђе низ мотку тробојна застава која се ту успела 13. октобра 1912 године.

Настаде одступање праћено местимичним борбама, разређеном пушчаном паљбом. Затим затишје, које одједном пресече страховита експлозија и грмљавина. То је одлетео у ваздух магацин на станици; наши су га, напуштајући варош, упалили. Сви остали магацини робе и војнога материјала били су смештени по џамијама и њих наше власти нису хтеле рушити да не би вређале верску осетљивост својих поданика Турака. Сви су ти магацини, пуни пунцати робе, пали непријатељу у руке. Од три стотине вагона материјала, једва се у последњем тренутку изнело и спасло око тридесет вагона.

Повлачење се врши кроз варош, одржавајући увек везу са бугарским предходницама. Главни део наше снаге већ се пребацио на десну страну Вардара и заузео падине и повијарце Водне планине који се спуштају до саме вароши. Одатле ће штитити одељења која се још повлаче.

Бугари већ наступају отуд, од Маџарева и улазе у горњи крај вароши, дохватају се затим вардареве обале и заузимају гвоздени мост, који од ослобођења носи име ђенерала Бојовића. Наши још одступају каменим мостом и, да би омели одступање, Бугари са гвозденога моста сипају паљбу на камени мост а наши је прихватају да би обезбедили пролаз последњих који су још заостали. То је био крвави поздрав браће Срба и Бугара на Вардару.

У два и по сата по подне, деветога октобра, већ није било ни једног српског војника у Скопљу.

Команда Трупа, чим је наредила повлачење са Гази-Бабе, кренула је и сама. Последња машина са командом, кренула је лагано пут качаничкога кланца. Ђенерал је са вагонских прозора посматрао покрет на Гази-Бабском положају.

Када је воз пролазио крај железничког машинског депоа, неко обрати ђенералу пажњу на једну заосталу и прокислу тробојку на тој згради. Та је тробојка била извешана у част доласка савезничких трупа.

Ђенерал погледа и боно му се развукоше усне.

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>53xpdtoe8t5b4urjgtekgxb4zykjis6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Деветсто петнаеста/Збег</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61657</id>
    <revision>
      <id>146682</id>
      <timestamp>2026-09-25T19:50:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>146682</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="48547" sha1="2z9lza97dhdtcuobiwehkpvvcveelwv" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|  
| [[Деветсто петнаеста/Скопље пада|Скопље пада]]
| Збег
|[[Деветсто петнаеста/Последња нада|Последња нада]]
}}


Док су се бегунци раније само једним делом склањали у Приштину и Митровицу, од тренутка када се пресече железничка пруга за Солун, потеже све да се сручује на Косово. Из Ниша, који је дотле био највећи збег вароши из северне Србије; из Крушевца, који је био други и Скопља, које је било трећи збег по величини, потеже све у Приштину, Митровицу и Феризовић. За Нишем, Крушевцем и Скопљем пођоше слазити на Косово и сва околна места са Мораве и Ибра; Чачак, Краљево, Алексинац, Врање и Лесковац, те загустише друмови који са севера, истока и запада воде на Косово.

Мале и тесне косовске вароши, Митровица, Приштина и Феризовић, нису могле примити толику светину. Било је нешто пустих турских кућа, било је и српских кућа које су широм отвориле врата онима, који су их пре три године спасли Косовскога ропства; али је све то било недовољно. Светина је куљала, куљала из разних долина и кланаца, слазила са планина и придолазила друмовима, те као поплава бујала и испуњавала тесне улице ових вароши, тако да је загустило те се није ни улицом могло више проћи. Да се суд прелије, наиђоше још и бегунци из Гилана и моравских села, наиђоше разне команде без војске и војске без команда, наиђоше огромне масе регрута и читави батаљони заробљеника. Стењала је земља, крцале су улице, гушиле су се масе и гомиле.

У Приштини, где слази пут најкраћи за оне који бегају из Крушевца, Ниша, Прокупља, Врање и Куршумлије, загустило тако да је било момената када се морала главна улица затварати војском и жандармеријом, да би се кроз њу могао обезбедити пролаз онима који су настављали пут даље за Липљан и Призрен. Прве гомиле које су дошле и нашле су склоништа али нови, који су наилазили, очајно су већ молили за мало крова, само крова, без постеље, без ватре, без хране. Начелник је раздао кључеве празних турских кућа и, по пространим њиховим одајама и ходницима, начинили су се читави логори. Спавало се на голоме патосу, али је бар било крова те штитило од кише и било је зидова те су бранили од ветра и ако је кроз полупане прозоре старих и напуштених конака он нештедимице дувао.

И док су ови задовољни били што су и толико нашли, наилазили су нови и нови и све нови бегунци. Као талас за таласом узнемиренога мора кад засипа обалу, обале овога збега засипале су једна за другом нове масе бегунаца.

Места већ није било ни по кућама, ни по механама, ни по магацинима. Спавало се већ где се стигло; на дућанском ћепенку и под њим, у колима и под колима, по празним дућанима, шталама, шупама, таванима, док се најзад, последњих дана, није почело да спава и по улицама. Где год је турска кућа испружила мало стреје, те обезбедила пола метра или нешто више сувоте на земљи, полегали би војници, регрути и бегунци, прислањајући леђа уз кућни зид како би целим телом својим на сувоти спавали а оставили места пролазнику.

И то све у доба кад дуге јесење кише лију нештедимице и кад, безкрајних и мутних јесењих ноћи, реже као нож оштар косовски ветар.

По улицама кроз које гамиже сав тај свет, права блатна језера која, кад се прелази са једне на другу страну улице, треба пребродити. Свет улопан, на оделу и мушкињу и женскињу по више слојева блата, које збира већ неколико дана по приштинским улицама, обућа влажна и неочишћена, лица неумивена, косе неочешљане. Па ипак тај свет чека нешто и распитује нешто и нада се нечему. Збира се у брижне гомилице које се међусобно обавештавају и теше. Једна је гомилица тамо пред џамијом, друга пред капијом начелства, трећа у дворишту начелства, четврта под стрејом једнога дућана, пета на ћепенку турске кафанице, шеста на сред улице, седма опет на сред улице, тако и осма, тако и девета, тако и све остале редом. Све шапћу, све говоре једно исто, једна се иста вест преноси из групе у групу, ту се објашњењима прерађује и опет враћа у групу из које је потекла а одатле иде даље, кроз дућане и кроз кафанице, одлази у куће и плави целу варош. Говори се једновремено о свему, и о великим бригама и о оним малим, личним невољама, и о Румунији и њеноме држању и о цени пројинога брашна и о помоћи коју нам Русија шаље и о томе, како је нестало дувана, нестало шећера и нестало соли. Кад нема никаквих већих и поузданијих вести, светина прати и најмањи покрет и тумачи: један ордонанс је хитно дојурио из Гилана, два пуковника из Врховне Команде стигла су и иду за Призрен; од јутрос се никако не одзива на телефону начелник из Гилана. И свака таква појава и сваки покрет даје материјала широким претпоставкама и разноликим надама или слутњама.

Гомилице се у разговорима не задржавају дуго на једном предмету. Најмања нова појава, коју би неко запазио, скреће и одводи одмах разговор на другу ствар. Не воде те разговоре чак ни иста лица; један је почео па се одвојио и пришао другој гомилици а наставља неко који није ни био ту, но тек доцније пришао. Има и гомилица које су се сабрале и ћуте. Стоји пет шест људи у круг, не знајући ни сами шта их је сабрало; стоје и ћуте, упорно ћуте и само погледима прате појаве и погледима размењују мисли. Има их опет који иду од гомилице до гомилице да би чули што, као просјак кад залази на врата да испроси што. Они прилазе једној групи, јер им се чини да се ту нешто живо разговара. Затичући ту обичан разговор, они меркају одатле остале групе па где виде да неки господин млатара рукама, мисле тамо се говори о нечем важном и прилазе новој гомилици, где се опет разочаравају. И тако се крећу од гомилице до гомилице, од ране зоре до мркла мрака, да се увече уморни и необавештени повуку под кров и да сутра наставе исти посао.

Пред подне, кад би се већи део повлачио у кафанице и куће да једе, гомилице једва ако би омањиле, јер велика већина на улици, на ногама и једе. Парче хлеба, до којега се на велике јаде дошло и ма што уз то, што се могло купити од пиљара, од бакала или са касапскога пања. Овде гомилица развила на туђем ћепенку мараму са јелом и руча, онде по неко усамљен, ослоњен на зид, на дирек општинскога фењера, ломи рукама хлеб који држи под мишком и штрпка тврди сир из жуте бакалске хартије. А тај исти је, само неколико дана раније, са белом сервијетом на коленима, немарно прелетао очима јеловник, враћао порције што му је дато мршаво месо и три пут враћао келнера да му донесе хлеб са меком горњом кором. Један сео на камен, други на празан сандук пред дућаном, трећи на земљу. Једна београдска породица, која се виђа о премијерама у позоришту, у чијим салонима господаре Шопен, Григ и Чајковски, која отказује службу девојци што је слаткише за жур купила у тој и тој радњи, где никад нису довољно свежи — очајно је и сатима дреждала пред ћепенком једне ћевабџинице, не би ли дошла на ред да купи неколико козјих ћевапчета, које ће из једних старих новина, на сред приштинске улице, јести прстима.

Ватре, на којима се по где што готови, горе по двориштима и по улицама. Више начелства, крај Бајазитове џамије, зауставила се кола извесне команде и под тим колима и постеља за спавање и кујна и канцеларија. Под колима прострто сено за спавање, крај кола под шаторским крилом сандук за писање, а недалеко на ватри ври лонац из којега ће особље команде мало час јести. Тако и на другим местима, тако и по појединим авлијама, школској, црквеној, ханској и где год су могла кола ући и где год је могла светина наврети.

Други опет, с парчетом меса, залазе од ватре до ватре, иду чак и у логоре ван вароши, и моле да баце месо на жар; трећи, најсрећнији, јели су по кафаницама приштинским, које су првих седам и осам дана још и покушале да снабдевају избеглице храном, па кад настаде оскудица хлеба и навала гомиле, која поче већ отимати јела, и оне спустише капке на прозоре те увећаше број гладних.

Када се на подне пребрине та тешка брига за јелом, извлаче се опет сви из кућа, из авлија, ханова и разних кутака, где су се били склонили да се прихвате и збирају се наново у гомиле, оне гомиле које стоје од јутра до мрака на улици очекујући нешто, а ни саме не знајући шта.

Највећи је број тих брижних гомилица пред заједничком зградом начелства и дивизије. Ту најпре може канути каква вест или бар пасти мрвица са стола, а толико је довољно онима, чија је душа бригом изгладнела. Отуда из зграде изаћи ће какав господин, који је био код начелника или други какав, који је био код дивизијара и брижне ће их гомилице одмах опколити. Вести те обично нису повољне, ма да им власти и војне и цивилне хоће на силу Вога да даду утешну форму. Са истока јављају да Бугари слазе са венца Црне Горе у Мораву и да су једним ноћним препадом ушли у качанички кланац и варошицу Качаник, с друге стране, са севера и североистока, јављају да се борбе воде на Јанковој Клисури и да Бугари напредују ка Лебану. Да би, као горак лек, обвили их благим обвојем, јављали су нам напоредо са овима и утешне вести: Французи у великим масама надиру ка Велесу, Румунија је објавила рат Бугарској, руски цар је лично телеграфисао престолонаследнику да велика војска од 500.000 одабраних руских бораца, под командом једнога искуснога и опробанога ђенерала, прелази Дунав првих новембарских дана.

Кад се наслушаш тих вести, ти пођеш кући да твојима који брижно седе под каквим сиротињским кровом, прикријеш вести које долазе с фронта а саопштиш крупне и утешне вести о Французима, Русима и Румунима. Напушташ главну улицу, испред начелства, напушташ онај жагор и хуку гомиле људи, кола и аутомобила и залазиш у споредне, тихе улице, одакле јасно чујеш топовску грмљаву са Црне Горе и Качаника. Враћаш се у гомилу, која очајно и упорно и даље дрежди пред начелством, и с њом и даље капаш тако по цео дан не знајући више ни шта да мислиш ни чему да верујеш, већ предајеш се гомили и с њом очекујеш нешто не знајући ни сам шта.

Те гомиле се с времена на време распу да пропусте каква кола или аутомобил и опет се приберу да протумаче пролазак тих кола, ако ма шта запазе, што би им дало повода за то.

— Видите ли ви људи да је на овим колима некаква архива?

— Па шта? Нити је прва нити последња.

— Знам, ал овај наредник што седи на колима изгледа ми нешто познат. Ово ће Бог и душа бити архива Врховне Команде.

— Не може бити. Врховна је Команда на Рашкој, то знам поуздано.

— Знам и ја, ал ако је ово њена архива, ево и Команде за њом.

— Па?

— Па то би значило да горе баш сасвим не ваља.

Или, ако у колима није архива, онда је нека породица, која такође даје повода нагађањима и тумачењима.

— Познајем их, то је породица начелника те и те армије.

— Видиш не остају овде, одоше право у Призрен.

— А он, као начелник армије, извесно зна како стоје ствари.

— А где је његова армија?

— Горе. То ме је баш и страх, ако је тамо загустило, па се они сруче и закрче друмове. Боље да ми измичемо раније.

С времена на време, гомила се немо раставља и пропушта без коментара по једна кола која лаганим ходом излазе из авлије начелства. На тим колима, на боку крај кочијаша, седи жандарм са пушком а са стране јаше два и позади још два оружана жандарма. У колима, на доњем седишту, још један жандарм, а на горњем свештеник и крај њега несретник бледа лица као воштаница и суманута, укочена погледа, којим он тупо, блесаво и без израза гледа последњи пут у свет. Њега су извели из тамнице прекога војнога суда, који га је, због бегства са фронта, осудио на смрт. Он се борио, храбро се борио, пуне четири године. Борио се на Куманову и на Битољу, борио се на Једрену и на Брегалници, борио се на Дебру и на Жировници, борио се на Церу и на Раму, на Руднику и на Тимоку. И, кад је видео да се све расипа, све оно зашта је толика крв заложена; кад је видео да му је пропала кућа, пропало село, пропала држава, он је малаксао, он је изгубио сву снагу исцрпла му се душа. Нашли су се још другови коју су му малодушност подржавали, који су му болове дражили и, он је једнога дана учинио тежак грех према отаџбини, напустио је пушку и кренуо своме селу.

Пред судом он се не брани, ал одговара без поуздања и без храбрости.

— Јеси ли бегао? — пита га председник.

— Јесам! — одговара суво и звера по судници и тражи очима хоће ли међу судијама ма у чијем погледу срести саучешће.

— Јеси ли знао да се бегство испод заставе казни смрћу?

— Знао сам!

— Па зашто си бегао?

Он ћути, упорно ћути и гледа тупо и немо а две му се крупне сузе врте у очима. Поносни војник са Куманова и Цера, са Брегалнице и Рама, штедио је до сад те две сузе, кад се после дугих и крвавих бораба врати једнога дана, да их на прагу своме, да их у загрљају своје домаћице и своје дечице, пролије а ево их сад пролива овде пред признањем своје срамоте. Није то жалост за животом која је те сузе изазвала, војник са Куманова и Цера давно је прегорео свој живот; није то ни осећање туге за својом кућом и породицом, од којих ће га малочас кратка пресуда прекога суда за увек одвојити. Њима ће он, породици својој, посветити своју последњу, најкраћу ноћ у животу, ноћ која му остаје од пресуде до извршења. Осећање је то срамоте које изазива војникове сузе, осећање оне најтеже срамоте пред самим собом.

И ено га, од јутрос, несретника, воде на стрељање. Свет се немо расклања пред тужним погребом тим. Приштевци са болом у души окрећу главу да не виде онога војника, којега су пре три године тако жудно погледали, кад је слазио са Копаоника носећи им слободу; Арнаути, чијој је сили дохакао тај исти војник, притворно обарају поглед, осећајући дубоко у души задовољство што се пред њиховим очима наноси срам српскоме војнику.

Киша ромиња, облаци се журно ваљају а спровод лагано слази главном улицом, дохвата се косовскога друма и избија тамо, више винограда приштинских, у близини оних светлих гробова где су покопане кости оних, који су пре три године Косово осветили. Тамо чека већ ископана рака; тамо ће планути жандарске пушке и сручити тело у гроб, који се ниже у реду оних, који су јуче стрељани и иза којега ће доћи они који ће сутра бити стрељани.

Зашто тамо? Зашто на догледу оних који су пре пет векова пали ту; зашто тамо где гробове кити крвави косовски божур; зашто тамо одакле се догледа дим на Качаничкоме фронту, где се и даље боре они, којима ни једнога тренутка није поклецнула душа и који са вером гину? Зашто не под срамним Голечом иза којега је Вук замакао?

Па и ако овај спровод прати увек нема тишина и саучешће гомиле кроз коју промиче, кад он замакне у дубину тесне приштинске чаршије, те се гомилице, које је спровод просеко као оно чамац воду, нанова зберу и образују, почињу ове казивати своје утиске о немилој појави.

— Ја не знам само, зашто се с тим парадира и то овде, на Косову! — буни се један бивши народни посланик, човек разборитих очију и широких плећа — Ако је крив, стрељај га. Одведи га рано у зору, док још цео свет спава, па стрељај!

— Потребно је овако ради примера — правда поступак један омален полицијски чиновник, чији округ већ не постоји више.

— Какав пример? Коме пример? Јел’ нама, грађанима? Ако је војсци, онда води га тамо, на фронт, па га стрељај! — узвикује узбуђено бивши народни посланик.

— Тако мора бити и нема шта ту да се протествује! — додаје полицијски чиновник.

— Не протествујем ја против тога што стрељају бегунце уопште, него што их овако стрељају, овде...

— И што их тако олако стрељају — додаје један учитељ, који сад тек упада у разговор.

— Како олако? — обрта му се полицијски чиновник.

— У редовним приликама је и најмања ситница олакшавна околност, те не знам узбуђење, те изазивање и шта ја знам шта још. А овде?...

— Не може друкче, ово је ратни суд! — осећа се позван полицијски чиновник да брани и даље ствар — Хоћеш ваљда да војник побегне па да после каже: био сам узбуђен и то да му буде олакшавна околност?

— Нећу то, брате! — пада у ватру учитељ — Али хоћу да му Куманово буде једна олакшавна околност, па хоћу да му Битољ буде друга олакшавна околност, па онда хоћу да му Једрене, Брегалница, Цер, Елбасан... све, све то да му буду олакшавне околности. Јуче су видиш спровели овако једнога а на левој му страни блузе црн кончић, о који је раније висила медаља за храброст.

— Нема ту разлике, пријатељу! Бегство је бегство, па побегао јунак или побегла кукавица. Можда кад побегне јунак, то је још и већа кривица, јер зарази страхом остале.

— Признајем ја то! — брани се учитељ — ал не признајем да је једно исто побећи из кукавичлука или побећи из других мотива.

— Каквих других мотива?

— Каквих? Можда жудње за кућом, можда тренутне малодушности, можда уверења да је све пропало, да нема више спаса, да не постоји више оно ради чега се војник бори и онда, тежње, да се бар спасе своја кућа, да се спасу своја деца. Распитајте се код надлежних, па ћете се уверити...

— О чему ћу се уверити?

— Уверићете се да бегства није било догод се српска војска борила с уверењем, да ће макар један делић Отаџбине моћи сачувати и да су бегства настала тек од момента, кад се то уверење потпуно изгубило. Питајте, па ће вам и саме судије рећи, да бегства из кукавичлука нема и ови што их воде на стрељање нису кукавице. Ако су и бегунци, нису кукавице!

— Зато их ја овако са парадом не би ни спроводио! — додаје бивши народни посланик.

— Нису кукавице! — понови још једном учитељ.

— Ако вас то теши! — слеже раменима полицијски чиновник.

— Теши ме! У овој несрећи и то ме теши!

Такви или слични, или другачији разговори, водили су се и код осталих гомилица, крај којих је прошао војник, кога воде на стрељање. Ја бих се у таквим приликама обично склањао гдегод, да не видим ни те жалосне појаве, о којима се води реч, да не слушам ни те разговоре, који их пропраћају. Улазио бих у кафаницу, одмах ниже начелства, где су од ране зоре па до мркла мрака увек поседнути столови, те је тешко место добити. Али, и ту у кафани, жагор као да си упао у кошницу узнемирених пчела. Дим од дувана ниско пао по столовима те као прљав облак обавио лица и фигуре људске, а тежак задах, задах ракије, дувана, људског испарења и никад не провејане кафане, у којој се маса света гуши од јутра до мрака. Ту официр, који је малочас стигао однекуд и одмара се те да настави пут. На њему чизме улопане блатом, сабља улубљена а чело наквашено прљавим знојем. До њега избеглица, који већ данима седи ту, у тој кафани, можда за тим истим столом, не би ли сазнао што, а предвече одлази не знајући ништа. Ту и мештанин, који се не познаје с људима, али све прати погледом, не би ли са туђих лица могао што прочитати. Ту седе један крај другога они, који се никад у животу нису срели и никад више неће срести. И сви они разговарају, препиру се, јадају, исповедају и распитују се и не питајући једно друго за име. Невоља људе изједначава и здружује их; у невољи отпадају обзири, заборавља се на положаје, у невољи се човек обраћа човеку. Срећа је то, која разорава наук Божји и отуђује ближњега од ближњега а невоља их зближује. Зато је ваљда Бог и доделио тако мало среће свету, да би човек остао ближи себи и Њему.

За столовима се говори гласно и шапуће, говори се узбуђено и са оштрим гестима и говори мирно и разборито. Врева се час пење до праве дреке, час се утишава па постаје као неко зујање и мрморење. По где кад само, кад са којега стола падне гласније каква новост, сви остали столови ућуте и обрате пажњу тамо. Бива да по гдекоји разговор, који је почео за једним столом, обухвата постепено и све остале те се у њему учествује са разних столова и постаје општи. Кад није то, већ кад свако за се разговара, укрштају се речи и реченице те она општа врева и они делови реченица, који ти допиру до уха, изгледају бесмислени, безразложни и без везе.

— Сто хиљада војника кад ти кажем!

— Пензионисан је 1910. године!

— Ама шта ћеш тамо, ево га Дебар!

— Ђенерал Ратко Димитријев.

— Боље самар него седло!

— Два и по динара кило.

— Тај је пут искварен!

— Умрла му је жена прошле године.

— Ама шта ти рачунаш на Румунију?

За столом, крај којега сам ја стајао, не могући да добијем место, говорило се о самоубиству потпуковника Душана Глишића.

— То је прво самоубиство, а биће их још. Биће их!

— И има их већ! — додаје један адвокат са другога стола.

— Зар већ?

— Сад баш идем из начелства; стигла депеша из Куршумлије: Милутин Ускоковић, књижевник, скочио у Косачицу и удавио се.

— Ух, грешник! — учини један из угла.

— Бог нека га прости! — додаде други.

— Море добро је учинио. Прекратио муке! — додаје трећи, а четврти пита:

— Је ли случајно пао у реку или намерно?

— Намерно, самоубиство — одговара адвокат, који је донео вест, — Оставио је и писмо за собом.

— Их, болан, а видо сам га јуче или прекјуче, овде на улици! — добаци неко с врата крај којих је стајао ослоњен.

То ме подсети да сам га и ја видо прекјуче.

Још у Скопљу, последња два три дана пред пад, били смо заједно на седници грађана, који су у начелству брижно претресали питање о начину, како да се евакуише становништво. Примио се и за члана одбора Грађанске Гарде, која је образована да у моменту расула одржи колико је могуће ред и обезбеди евакуисање. На Ускоковићу, увек и раније склоном мрачним мислима и очајним одлукама, које опредељују и јунаке његових романа, већ тада се опажао тежак утисак догађаја, који смо преживљавали. Они су га били тешко притисли и поколебали у њему и последње остатке отпорне снаге, те је већ тад његов поглед изражавао неку престрављеност и непоуздање. Добегао је са нама у Приштину и онај јад, оно расуло, онај слом, она страшна слика коју је давала Приштина тих дана, само је још више могла помрачити му већ замагљену душу. Срео сам га ту, где се и сви остали сретају, испред начелства, пред оном џамијом на почетку чаршије. Био је студен дан а он у једном лаком капутићу.

— Шта је ово, шта је ово? — дочекао ме је узвиком једва изговарајући својим мутним, промуклим гласом речи кроз стиснуте вилице, које као да је грч стегао.

— Шта је ово? — поновио је опет.

— Ето то, што видите!

— Па добро, хоће ли бити краја овоме? — пита он даље са неким уверењем, да му ја доиста могу одговорити на то питање.

— Па ево, ово је крај!

— Које?

— Ово што видите!

— Ама зар крај? — запита он зачуђено и окрете се лево и десно те погледа око себе.

— Па зар вам ова слика, ово расуло и пометња, ова безнадежна лица и очајни погледи, ова киша и стално мутно небо, ово блато и оскудица, ова стрељања и ова пуцњава, која се чује са Качаника и Црне Горе, зар вам све то не казује, да је ово крај?

— Дакле, чују се топови са Качаника? — упита он узбуђено.

— Чују се!

— А отуд, из Куршумлије? — и он показа главом тамо, у правцу рудникових огранака.

— Отуда се не чују.

— Онда ја идем тамо. Ја хоћу мира; разуме ли та Европа једанпут да ја хоћу мира!

И окрете се без збогом те пође негде. Нисам ни знао тада да је он у ствари кренуо тога тренутка у Куршумлију. Онако, у оном лаком капутићу, без опреме, без ичега, кренуо је лабским друмом којим су већ били загушили бегунци, који су отуд бегали ка Приштини. Стигао је у Куршумлију у тренутку када су се и тамо чули топови и његова већ узнемирена душа није ни ту могла наћи мира. Нигде, нигде га не би могао наћи више, јер у томе тренутку већ није више било ни једнога кутка Србије, до којега није допирао глас топова. Отаџбина није могла више понудити мирно и безбедно прибежиште једноме сиромаху књижевнику своме, Ускоковић није имао више моралне снаге да се одупире тежини догађаја; душа му се зањихала, изгубила тежиште, посрнула и — подлегла.

Написао је једну цедуљицу у којој је горко пребацивао Отаџбини што га је напустила, отишао је на обале бујне и од силне кише надошле Косачице и скочио је у мутне и блатњаве вале те топличке речице, нашавши у смрти мира.

— О људи Божји, шта би човеку! — ишчуђава се неко, који је сад тек наишао у кафану и чуо да се Ускоковић удавио.

— Није могао да издржи! — одговара неко са петог, шестог стола — Не може свако да поднесе ово. Треба ту срце од камена и живци од гвожђа па да се не свисне.

— Ето, и Велимир Рајић тако... — добаци неко са дна кафане.

— Који Велимир Рајић?

— Онај, млади песник!

— Па шта је с њим?

— И он?

— Уби се зар?

— Не, није се убио али и не умре, него свисну, просто свисну човек.

— Ама од чега?

— Ко зна, од бола ваљда, од муке!

Сиромах Рајић! Слаб и иначе, и свој рођени живот је једва носио а наишао овај слом те му наваљао на душу тешке болове. Он није жалио, он се није јадао ни вајкао, он је јаукнуо при свакој недаћи које су почеле сналазити нашу Отаџбину. А несрећа се низала за несрећом, слом за сломом и јаук за јауком и — он је пресвиснуо. Биће му је било бол, сав живот његов био је један тежак бол, био је песник болова, ево је и умро као жртва болова!

Док сам ја у углу, не пратећи даљи разговор, који се био расплинуо по целој кафани, размишљао о Глишићу, Ускоковићу и Рајићу, приђе ми један просед човечић и прекиде ми размишљање.

— Ама, господине, ено тамо крај плота, иза начелства, умире један глумац.

— Глумац? — изненадих се ја.

— Он каже да је глумац.

Пођох одмах тамо где ми је рекао а чух за собом како неко у кафани отпоче нов разговор.

— Ето, ето, почели смо већ и крај плотова да умиремо!...

Извесно се тај разговор наставио кад сам ја напустио кафану.

Тамо, иза начелства, крај плота, лежао је на земљи, одупирући клонулу главу о зид, човек бедна изгледа. Лица обешена и подбула, сувих напрслих усана, очију исколачених. Прљав, необријан, раскопчан, несретник се тресао целим телом и јечао је тешко, боно, самртнички.

То је био Миодраг Бековић, члан Краљевског Позоришта из Београда.

Познао ме је али није имао снаге да говори. Једва се прибрао да ми каже само неколико речи:

— Молим... кола... болницу... да не умрем овде... као пас!...

Замолио сам људе те ми помогоше да нађемо кола. Док су ова стигла, стајао сам крај беднога Бековића, који је тешко јечао и тресао се у грозници.

Крај мене је лежао у блату лепотом заносни принц Карл Хајнц, крај мене је лежао у блату нежни идеалиста Арман Дивал, лежао је у блату поносни ритер Дон Енрик од Паласиоса. Лежао је бедно, лежао крај плота као напуштен пас и болно јечао. Потсетио ме је тога тренутка, не знам зашто, на његовог Гришу, када је попио отров из Марушине чаше и, причињавало ми се, као да шапће оне исте Гришине речи: „Све гори у мени. Дах ми нестаје... Пали као огањ!... Смрт!... Смрт!“

И почеше у сећању да ми се нижу све његове роле. Сетих се најпре Манелика, онога иланинца са зверском снагом, онога што вели: „Срце ми је довољно. Оружје ми не треба!“ Онога што убија Себастијана, узима Марту у наручје и узвикује гомили: „Склоните се! Склоните се! Ја убих вука! Убих вука!“

И та млада снага ево је лежи сад испијена у блату.

Сетих се и Енрика толедскога ритера, када у последњем смртоносном пољупцу посише отров са усана Маваркиних и пада поносно крај ње.

И тај понос, несавитљиви понос, ево га сад у блату.

И опет ми допиру до ушију Гришине речи: „Све гори у мени. Дах ми нестаје... Пали као огањ!... Смрт! Смрт!...“

Или још пре, јавља ми си као Леарт, скочио је већ у гроб, и отуд из гроба узвикује:

&lt;center&gt;''Загрнте прахом живот, над и смрт&lt;br&gt;Док из равнице не израсте брег&lt;br&gt;Над Пелијем, над главом небесном&lt;br&gt; Олимпа плавог!...''&lt;/center&gt;
Однели су га у болницу. Тамо је затим и умро.

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>2z9lza97dhdtcuobiwehkpvvcveelwv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Деветсто петнаеста/Последња нада</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61658</id>
    <revision>
      <id>146683</id>
      <timestamp>2026-09-25T20:13:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>146683</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="31224" sha1="3mcyq3ie195b8kocdcf1isntk17ulbm" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|  
| [[Деветсто петнаеста/Збег|Збег]]
| Последња нада
|[[Деветсто петнаеста/Једна борба|Једна борба]]
}}


Већ је ноћ у велико пала а Моравска Дивизија није још стигла. Коначари су још јутрос приспели, предвече су стигли још неки официри на коњима — вероватно особље из штаба — и свет је дуго стајао пред вратима и одлазио до оне чистине иза начелства, испред Бајазитове џамије, одакле се догледа лабски друм те погледао хоће ли догледати силазак војске тим друмом. Многи су излази у сусрет све до изнад Приштине, не би ли дочекали дивизију која ће спасити Косово, која ће нам обезбедити бар овај крај Србије, и — многи су веровали — која ће нам и Скопље повратити.

На фронту, који се развио на десној обали Биначке Мораве, а на западним падинама Карадаговим, Бугари продиру кланцима Прешовским и Качаничким и старом царском џадом, која преко планинскога венца води из Кумановске равнице у Мораву. Њихову навалу са очајном храброшћу задржавају брегалничка и вардарска дивизија, али Бугари, ослобођени на другим странама, шаљу све нове и нове снаге на овај фронт и борба с дана на дан постаје све очајнија и све крвавија. Знајући да је ово последња одлучна борба коју део расуте српске војске може дати: Бугари би да присвоје себи јефтину славу да су они задали дефинитиван ударац српској држави, када су већ на досадањим фронтовима према српској војсци, подељеној према њима, Аустријанцима и Немцима, односили војнички нестечене а ипак врло скупо плаћене победе.

Затворени у косовској котлини, без саобраћаја са светом, без саобраћаја са осталим деловима отаџбине, везани једино телефонским жицама које од зоре до зоре зврје измеђ Митровице, Куршумлије, Гилана и Феризовића — ми нисмо знали шта се на другим странама дешава. Веровали смо и уверавали су нас, да се истовремено са овом борбом на Гиланској Морави, воде овако исто очајне борбе и на Вардару, где Французи од Криволака напредују ка обалама Треске, одакле ће се дохватити Шарових падина те пружити руку нашем десном крилу. Тако би био постављен снажан зид са десне стране Мораве и Вардара, који би целу Нову Србију, са те стране сачувао нетакнуту и, евентуално, омогућио правилно одступање, ако би до тога морало доћи.

Тако смо мислили, тако смо веровали, тако су нас лажно и обавештавали, заваравајући нас, уљушкавајући нас, не дајући нам да будно и трезвено видимо стварност која се тако нагло, тако стрмоглаво развијала.

С тога је долазак Моравске Дивизије, пред којом су ишли гласови о њеним славним борбама са Бугарима на источноме фронту — за нас имао већи и шири значај но што је у ствари он могао имати. Ми смо у тако јаком и одличном појачању фронта, који нас је бранио, гледали спас свега што је почело да се руши. Догледали смо чак и даље: видели смо и ослобођено Скопље и васпостављену везу са Солуном и пуне возове хране, која стиже у ове крајеве, где је авет глади и оскудица већ почела да помаља своје оштре зубе.

С тога смо ми излазили чак на друм да дочекамо ту дивизију, с тога смо се прибирали на пољаници, пред Бајазитовом џамијом, и жудно погледали тамо на лабски пут: зато су жене и деца, до пред сам мрак стајали пред вратима, на улицама кроз које ће војска проћи и тек кад је пала мркла ноћ, повукли се у куће.

Кућа у којој сам ја становао, ван пута је којим ће војска проћи, с тога сам доцкан у ноћ кренуо са фењерчетом у руци, не би ли где могао свратити и сачекати Моравску Дивизију. Желео сам је видети својим очима да би сам себе охрабрио, да би новим надама освежио душу већ преплављену слутњама онако, као што се болесник освежава надом кад сагледа лекара.

Над Приштином је легла већ дубока тама, мутне и кишне јесење ноћи. По кућама се погасиле светиљке а улице опустеле и онемиле. Једва ако се још чује лупа каквога капка на прозору који домаћин, гасећи светиљку, спушта и притврђује или бат корака којега задоцнелога грешника, који ни до овога доба још није нашао где ће склонити главу те лута кроз мрачне улице и лупа се о ћепенке и саплиће о камене прагове.

Кроз ту таму једва се, као светлост усамљенога кандила на гробљу, назире тамо један бледи зрак. То је кафана у коју се преко дана збирају избеглице а преко ноћи је поседну војници, регрути, нове придошлице и све то полеже по столовима и испод столова, тако да пре личи на магацин истоваренога еспапа но на простор у коме људи спавају. Мислио сам ту да свратим, да сачекам долазак Моравске Дивизије али, где би кад се не може ни проћи до прескачући преко попадалих и уморних тела.

Отворио сам врата на кафани и намах ме задахну млаз топле јаре од људскога зноја, земље и влажних опанака. По поду су тврдим сном спавали и жене и људи. Лица им се нису разазнавала, само је таму испуњавало тешко дисање, ркање и густ, загушљив ваздух. Са таванице је висила усекнута, прљава, петролејска лампа, која је једва могла допринети да се разазнаду контуре тела те да их човек пролазећи не би погазио.

У једном углу кафане, крај самога прозора, седео је у мрачној сенци, на једној столици, официр поврнуте јаке на шињелу и натучене капе на очи. Нисам му могао сагледати лице али кад виде да се ја обзирем на све стране, не би ли нашао какав кут где би се могао склонити, он ми рече:

— Ево овде, ако хоћете да седнете! — и показа један поваљен џак крај зида.

Прескочих неколицину, помажући се светлошћу мога фењера и седох на џак. Светлост из фењера осветли црно и опаљено лице официрево и лимену војничку чутурицу, коју је држао на колену, и с времена на време се подкрепљавао. Два врло жива и светла ока севала су под сенком сунцобрана од капе коју је он дубоко на чело набио а на лицу му се огледао тежак умор који је сад већ био опште обележје свега живота, свега што среташ и што се креће око тебе.

— Немате ваљда где да ноћите? — запита ме кад сам сео.

— Имам, него изашао сам да поседим мало. Хтео би да сачекам Моравску Дивизију. Треба већ да стигне.

— Да, чуо сам, стићи ће! — одговори официр немарно, не придајућим томе велики значај.

— Ми се у њу надамо, много се надамо, то нам је последња нада! — настављам ја разговор.

Официр се горко насмеја, узе гутљај ракије па спусти чутурицу на колено и додаде готово више себи:

— И као свака нада и ова стиже доцкан!

— Мислите доцкан? — прихватих ја.

— Не мислим — одговори официр одлучно — него знам, видим. Нема ту шта више да се мисли!

— А ми смо све полагали у ту Моравску Дивизију. Ако она стигне... овамо се наши добро боре, добро се држе, те кад им стигне таква помоћ као што је Моравска Дивизија... можда ипак неће бити доцкан? — покушавам ја да измамим на силу утешан одговор.

— Та... — узе да отеже официр — у ствари неће бити доцкан да помогне повлачењу призренским путем. То толико може Моравска Дивизија али да уопште помогне, да спасе ситуацију, доцкан је, врло доцкан.

— Дакле само толико? — запитах разочарано.

— Само толико! — одговори официр — Призренски је пут једини који нам је остао за одступање. Ту ће се сручити цела Србија. Бугари су већ у Качанику, њима не треба него још једна добра борба и ево их у Феризовићу и Штимњи, на устима Црнољевског Кланца. А кад то буде, тада смо затворени као у мишоловци; сви, сви смо затворени и војска и народ и Краљ и влада и цела држава. Ето то може отклонити Моравска Дивизија.

— А ја сам мислио...

— Да, видим! Овде се полаже много наде на њен долазак али... толико може, да задржи Бугаре док сви ви измакнете.

— Мислио сам да из Приштине нећу морати даље.

— Мислио сам, и ја, господине, и веровао сам, дуго сам веровао...

— А сад не верујете више?

— Ни у шта! — одсече он одлучно и наже опет чутурицу, коју је држао увек на колену.

— Ипак има вести које би могле бити утешне! — покушавам ја да и себе и њега обманем.

— О Русима, о Французима, о Румунима, је л’ те? — окрете се он на својој столици целим лицем према мени.

— Да!

— Ох, господине мој, кад би ви знали од кад нас наши званични сервирају тим лажним вестима. Ви их бар чујете на улици, па вам не мора бити ни криво кад се уверите да су лажне али се оне нама званично сервирају. Ево, видите... — он завуче руку у унутрашњи џеп од шињела и извуче отуд неке хартије те разви један угужван хектографски исписан табак — Видите, је ли ово нумера?

Он ми указа прстом на леви врх табака и ја принесох фењерић који је стајао на земљи измеђ мојих ногу.

— То је само једна наредба, а имам их више — настави он — Лаже се, господине, лаже се званично. Или нас лажу или и њих лажу. И док је то чињено тамо, док смо се борили, хајде, још разумем. Требало је одржати морал у војсци, добро, хајд лажи је. Али сад, што ће нам то још и сад? Зар није боље казати овоме свету: склањај се за времена, него после да све то загуши!

Под столом се протеже један спавач и гурну ногом сто те га ми придржасмо а онај се оздо промешкољи лево и десно док не нађе место. У тами, тамо у другом углу кафане, јаукну неко у сну и опет се умири.

— А мислите да је све то лаж? — покушах ја да наставим разговор.

— А зар није? Погледајте молим вас — и он диже мој фењерчић те га принесе оној хартији што ју је још држао у руци — видите, то носи датум, 28. октобар, је л’ те? То је нова, сасвим нова лаж. Где би нам био крај кад би све било истина што ту пише. Не види се а дао бих вам да прочитате. Седамдесет хиљада Француза и Енглеза, према овом извештају, било је већ у Солуну до 20 октобра, а од ових већи део већ на нашем земљишту. Овде пише да нешто у Солуну, али већи број у Србији, има 110.000 савезничких војника и то са одличном оружном спремом. Наглашава се нарочито да свака чета има два митраљеза а сваки батаљон по једну батерију. Па онда крећу из Марсеља још две енглеске и једна француска дивизија а одмах затим још три дивизије француске. Па онда, тешка француска артиљерија на путу је за Солун а Руси се делом већ искрцавају у Варни а делом иду преко Добруџе и то пет корпуса Руса и знатна артиљерија. Сем тога, руске трупе добиле су дозволу и за прелазак преко Румуније. Ето видите, све то пише ту и све се то нама званично и поверљиво саопштава. А место свега тога, што је овде набројано, довољно би било двоје: да се Руси одиста искрцају у Варни и да Французи, са половином снаге о којој се овде прича да је већ на српском земљишту, пођу само Вардаром на више, па би видели како би се ситуација очас изменила.

Официр је све то говорио јетко и дигнутим гласом гужвајући ону наредбу у снажној шаци.

— А шта је то што вас уверава да се то одиста и не дешава? — покушах ја да га умирим.

— Шта ме уверава? — учини он и погледа ме попреко, као што би учитељ погледао ђака који не зна лекцију — Уверава ме то, господине, што Бугари у овоме тренутку појачавају новим јединицама овај фронт на Гилану. Кад Французи марширају оздо Вардаром а Руси искрцавају у Варни, онда се не одвајају тако лако снаге за појачање овога фронта. Је ли вам то јасно?

— Јесте, на жалост! — одговорих ја, осећајући како ми овај непознати официр чупа из душе последње остатке наде, које сам ја везивао за долазак Моравске Дивизије.

Ућутасмо за тим. Он натеже чутурицу и јасно се чуло клокотање њено. Затим опет мир, те само чујеш тешко дисање успаване гомиле.

— А ви сте овде на пролазу? — прекинух тишину.

— Нисам, на пролазу сам кроз Митровицу. Па... дојурио сам, мајка ми је била у Прокупљу. Чуо сам да је избегла, па како су прокупачки бегунци овуда прошли, рекох да је нађем. У јутру рано морам натраг да ми не би измакла команда.

— А јесте ли нашли мајку?

— Нисам, ко ће је наћи у овоме кијамету од народа. Рекох да јој се само јавим, нисмо се видели скоро годину дана и... ко зна хоћемо ли се кадгод видети?

— Смем ли знати одакле одступате?

— А што да не смете знати? — изненади се официр.

— Шта знам — узех да се правдам — ко велим да није поверљиво.

— Ама чега још и сад има поверљивог! — узвикну он и насмеја се готово гласно али ипак горко — Поверљиве су акције које непријатељ не сме знати да их не би осујетио или предухитрио! А каква је ово акција? Повлачење, повлачење без реда, без плана, без намере, без циља; повлачење које цео свет гледа и које управо заједнички врши и и војска и народ. Чега има ту поверљивог? Шта је то што се ту да сакрити или што би се могло сакрити? — И он учини руком један гест као да би хтео рећи: отишло је све до ђавола, па шта има да се крије више!

— Одакле се повлачите?

— Са Чачка, кроз клисуру.

— Јесте ли имали борбе при повлачењу?

— Имали смо, на Чачку нарочито. То је ваљда и била последња већа борба. Овамо ко зна хоће ли их и бити?

— Зар је Чачак непријатељ борбом освојио?

— Не, али смо га ми освојили.

— Ми?

— Па да, ми! Ко хоће да зна како смо одступали и како је у опште српска војска одступала а непријатељ напредовао, тај треба да се распита о борби на Чачку.

— Значи, велики сте пораз нанели непријатељу у тој борби?

— И то, али није само то. Борбу на Чачку требало би забележити по томе, што је то борба растурених јединица, малих, усамљених јединица, од којих свака својим путем одступа а пред појавом непријатеља све се то збира, образује војску и туче непријатеља организованог и снажног.

— Па што не забележите то?

— Ја?... Не умем! Није ми до тога а и не умем. Све сам видео, све сам чуо, свуда сам био, али не умем да забележим.

— Би ли бар мени испричали?

— Хоћу! — одговори он са највећом готовошћу — Хоћу, па ако сте писмени запишите то, вредно је записати.

Ја ућутах, очекујући да почне причу о борби на Чачку. Он окваси понова грло и поуми да почне, али напрегну слух и обрати пажњу на другу страну.

— Чујте! — рече — Ево их стижу!

— Ко?

— Моравци!

Прескачући преко гомиле спавача, помажући се фењером, пођох одмах довикујући с врата:

— Само да их видим. Вратићу се, сачувајте ми место.

Напоље ме освежи ваздух, јер ме је била већ заморила она тешка и загушљива запара у кафани. Ноћ је била густа и мрачна и јасно се чуо бат гомиле из даљине. Пођох тамо у сусрет.

Приштина, која је до саме вечери нестрпљиво очекивала долазак војске, предала се била дубокоме сну који јој је успавао и све наде. Али, као да су сви ипак спавали на једно ухо а другим ослухивали, јер бат гомиле на мах пробуди целу варош те на кућама се отворише са великом лупом, нагло и готово једновремено прозори и појавише се гомиле чупавих глава оних који су мало пре без наде полегали. На свима се прозорима појавише светиљке, лампе и свеће, које голе руке почеше да износе ван прозора како би бациле светлост на мрачну улицу те осветлиле пут војсци која нам последњу наду доноси. То је била једна врста импровизиране илуминације којом је, као чаробним штапићем из сна пробуђена варош, поздрављала оне од којих је очекивала свој спас.

— Нисам тврдо ни заспао! — говорио ми је сутра дан један пријатељ — Узнемиравало ме то што синоћ није стигла дивизија. Почео сам да сумњам да и то није једно од многобројних обећања и многобројних наших надања. И када ме је најзад савладао сан, мени се чини да сам још увек једним ухом ослухивао: хоће ли доћи?

Бледа светлост петролејских лампи и свећа, са којих је ветар пламен повијао, бацао је неку тајанствену, непоуздану светлост кроз мрачну улицу којом је војска, уморна дугим и напорним маршем, испрскана дебелим блатом и оквашена студеном кишом, полако и тромо промицала. Бат цокула и мљаскање опанака по блату, разорио је мртву тишину која је до мало час владала, те кроз тесне и мрачне улице одјекивало је као кроз пусте лагуме. Војници и ако заморени, дизали су главе и погледали на прозоре, одакле су им светиљке осветљавале препланула лица а гомиле очију и осмеха, који нада исписује на уснама, поздрављала их.

— Но хвала Богу, сад ћу мирније спавати! — рече један, који је светиљком у руци и огрнут ћебетом, под којим је дотле спавао, посматрао пред вратима, крај којих сам и ја стао, пролазак дивизије.

— Па јест — одговорих тек колико да одговорим.

— Како да није! — настави он — Познајем ја Моравце! За три дана ћемо се вратити у Скопље.

Ма да, после разговора који сам мало час водио са оним официром, разочаран у велику задаћу коју смо дотле сви приписивали Моравској Дивизији, осетио сам у томе тренутку потребу да не разочаравам друге. То је осећање онога који тешкоме болеснику, за којега су већ и лекари изгубили поуздање, неће да каже праву истину и залагује га новим надама. Можда би се тако дали правдати и они лажни комуникеи у којима нам се причало о савезничкој помоћи, о Русији, о Румунији и др.

Кад већ прођоше дуги и бескрајни редови, поче једна по једна светиљка да се увлачи, један по један прозор да се затвара а мало за тим и да се гаси. И опет завлада улицом дубока тама мочарне јесење ноћи и све понова заспа тврдим сном који вера и поуздање носи.

Ја се вратих у ону механу. Још једном ме задахну топла и смрдљива јара, која ме је у овоме часу гушила као да сам сишао у какву дубоку костурницу.

Официр је седео непомично на своме месту.

— Стигли? — упита ме.

— Стигли! — одговорих и посадих се на џак где ми је он сачувао место а фењерић оставих међ ноге на под.

Официр тад поче да ми казује о борби на Чачку. Казивао је много и ја, вероватно, нисам упамтио све. Ипак сам сутра дан забележио датуме и поједина места. Из тих мојих бележака и из памћења, колико сам га сачувао, ја данас препричавам то казивање, препричавам га својим речима. Официрево казивање је било можда природније и једноставније, али сам ја само целину сачувао у сећању и казујем је онако како сам је сачувао.

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>3mcyq3ie195b8kocdcf1isntk17ulbm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Деветсто петнаеста/Једна борба</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61659</id>
    <revision>
      <id>146684</id>
      <timestamp>2026-09-25T20:52:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>146684</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="79567" sha1="g3jlcqyeyizd1nfxij2tdq3eudu9pba" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|  
| [[Деветсто петнаеста/Последња нада|Последња нада]]
| Једна борба
|[[Деветсто петнаеста/Крај мангала|Крај мангала]]
}}


У Гучу, на Бјелици, под Јелицом планином, стиже 17. октобра с вечери једна батерија, пред којом је јахао официр снажних плећа и препланула лица а оштрих и тврдих црта као од бронзе саливених. Дан се већ био увелико гасио, дућани и радње ове мале варошице биле су већ затворене и свако се повукао у своју кућу. Кад гломазни топовски точкови затандркаше мртвом чаршијом, узнемири се забачена паланка и наста узбуђење међу њене грађане. Батерија прође и изби на други крај варошице, официр заустави на једној чистини поворку, нареди вољно и све остало за одмориште те сјаха с коња и предаде га посилном.

Одмах настаде у батерији жив покрет момчади која поскака са седишта и предузе све да припреми за одмор. Једни пођоше по сено и дрва, други узеше да стоварују каре, трећи да побијају коље за које ће везати стоку а четврти пођоше до реке по воду, те да оперу топовске точкове и поскидају са њих дебело блато које су понели са друма од Ариља одакле су јутрос кренули. Уморни волови који вуку ову батерију, ослобођени јарма, узеше да дахћу очекујући да им се положи храна. А официр, пошто је још неке наредбе издао, крете натраг у варошицу да потражи телеграф.

То је била свега једна пољска позицијска батерија Дринске Дивизије која стиже отуд са Дрине, са Суве Горе. Када је 27. септембра непријатељ, после вишедневне борбе прешао Дрину, батерија је ова добила наредбу да се одмах повуче на Добрун–Вардиште, одакле је преко Шаргана стигла у Ужице. Непријатељ је тада већ дубоко био ушао у Србију те се морало и даље одступати, од Ужица на Пожегу па у Ариље а одатле на Гучу.

Официр оборене главе а забачене капе изнад чела лагано корача некалдрмисаном, оцедитом улицом варошице, не обзирући се на радознале погледе преплашених становника до којих, преко високе Јелице, једва да допре из Чачка каква вест о ситуацији у земљи, те које долазак једне батерије са Дрине чак овамо у срце Шумадије, испуњава тешком бригом и слутњом.

Полицијски писар, који се придружио капетану и коначару, један улопан и неизбријан срески тип, покушао је уступ и да постави по где које питање али је капетан само одмахнуо руком не одговарајући му. Писар, видећи да на питања не добија одговоре, узе непитан сам да прича шта зна, шта је чуо, шта је допрло до Гуче.

— Овамо не ваља. Званично ништа немамо, ал’ тако кажу. Веле непријатељ је кренуо из Ваљева, слази преко Трбушана и Љубића. Слали смо коњаника а разговарали смо и преко телеграфа са Чачком. Имам и једно писмо од мога колеге, послао ми по мом коњанику, вели: ми евакуишемо. То још пре три дана а отад не знам како је. Немамо никаквих вести!

Капетан нерасположен да се упусти у разговор, саслушао је све ове вести које, ма колико биле и непоуздане, ипак дају нешто података да се ситуација може бар наслућивати. Он је, размишљајући о добивеним вестима одбио онај један проценат који војници увек приписују страху, због којега цивилаши преувеличавају вести и изашло му је од прилике да се борбе воде вероватно негде око Ваљева, рецимо, на положајима изнад Ваљева. Највише још што би се могло дозволити, ако су Аустријанци једновремено сишли и Колубаром и Јадром преко Осечине, било би то да је и Ваљево пало. Према томе капетан је срачунао да ће у Гучи завршити своје одступање и ту сачекати наредбе које ће гласити да са батеријом крене на тај нови фронт.

Преплављен тим мислима и не слушајући даља казивања писарева, који је тапкао за њим по блату, капетан се уврати у среску зграду, из чијег је зида истицао читав сноп жица који је прихватао један дирек побијен испред зграде. У телеграфској станици затече он телеграфискињу која је беспослена читала неки стари број београдских новина. Он нареди да потражи везу и распита се где се налази Команда Ужичке војске. Седе затим и написа телеграм којим извештава команданта да се налази у Гучи и остави потпоручика да чека везу и испошље телеграм а он оде да потражи мало одмора.

Прихватио се у кафани где му је спремљен конак па се затим повукао у собу и убрзо уморан легао. Била је већ прошла поноћ кад на капетанова врата неко закуца најпре тихо а затим јаче. Био је то потпоручик који је довео собом једног ордонанса. Капетан још довољно неодморен и неиспаван седе на кревет и припали свећу у ниском лименом свећњаку. Ордонанс, који са потпоручиком уђе у собу, предаде му једну малу коверту, коју капетан хитно отвори и принесе лист хартије свећи. Прелети га једанпут и двапут па, не говорећи ни речи, подписа завој и врати га ордонансу који салутира и оде. Капетан се диже са постеље и рече потпоручику који је остао у соби:

— Идите одмах избудите људство.

— Покрет? — учини потпоручик изненађен јер он још није био ни легао да се одмори.

— Покрет! — одговори капетан суво.

— Хитан? — пита даље потпоручик.

— Одмах, још ноћас!

— На коју страну?

— Видећемо, казаћу!

— Стока је преморена! — усуди се да примети потпоручик.

— Знам! Учините као што сам вам наредио! — одговори капетан и окрете се буновном и дремовном посилном, који је упао у собу, те му нареди да поскида с чизама колико толико синоћне блато и спреми остали пртљаг.

Потпоручик салутира и оде а мало после, док се капетан још навлачио и опремао, писну трубни знак тамо крај реке и просече ноћну тишину која је лежала над паланчицом.

Кад је већ навукао и шињел и опасао револвер, он узе још једном наредбу која је лежала на сточићу, да је понова прочита. Наредба је била од Команданта Ужичке војске, у њој му се наређује да одмах крене за Чачак и да гледа да се пробије кроз варош, иначе му је батерија изгубљена јер је Чачак пред падом.

— Ипак, она синоћна обавештења писарева нису била нетачна! — сину кроз главу капетану, стрпа наредбу у џеп од шињела и натуче капу на незачешљану главу па пође кроз ноћ телеграфу да потражи Чачак те да распита каква је ситуација тамо, не би ли сазнао није ли већ доцкан кренути на ту страну.

Телеграфискиња, која је спавала на кревету за дежурне, диже се и поче ударати у апарат тражећи Чачак, али се отуд нико не одазва.

— Не одзива се? — упита капетан нестрпљиво.

— Од синоћ се, господине, не одзива. Звала сам неколико пута. Мора да су наши већ напустили телеграф и непријатељ ваљда...

— Биће да се воде борбе па је линија заузета! — пресече је капетан, не желећи јој дозволити да каже оно што је и сам у томе тренутку помислио и што му је новом и тешком бригом осенчило чело.

Он пође нагло из телеграфа и упути се тамо где је батерија била већ сва на ногама и у покрету, спремајући се за полазак. За мало и он узјаха коња а момци седоше на своја седишта.

За ноћи батерија је прешла драгачевску равницу, од Гуче до Јелице, а са зором се већ пела уз Јелицу, те кад освоји дан она се поче спуштати ка Чачку. Претпостављајући да непријатељ мора бити негде у близини, капетан, јашући далеко испред батерије, учетворостручи пажњу. Он још од ране зоре посла у извидницу једнога поднаредника са два војника који далеко измакоше и требали су се већ вратити. Под њим се развила серпентинска џада која обавија као змија Јелицу те је далеко под собом могао сагледати делове друма, што му је олакшавало да са извесним поуздањем креће напред, прибојавајући се ипак изненађења на превојима, у толико пре што на овоме стрмоме путу не би могао са батеријом оперисати, нити би је на ускоме друму могао кренути за повратак, нити би је преморена стока могла узнети натраг на Јелицу са које се спушта.

Једнога тренутка заустави капетан батерију и изјаха напред до једнога завоја са којега се далеко догледа повијена пантљика јеличкога друма и, тамо под Јелицом, Чачак који броји последње сате своје слободе. Далеко под собом спази капетан на догледу извесно кретање. Њега текну нешто, али кад понова загледа познаде по броју људи да се то његова извидница враћа те јој похита у сусрет. Поднаредник који је слазио чак до Чачка, рапортира капетану, да су јуче још Чачак напустиле све наше власти и да су обе ћуприје на Морави бачене у ваздух. Непријатељ још није ушао али се зна да слази с Љубића и укопава се с оне стране Мораве. Варош је спремна за предају и очекује се улазак непријатеља свакога часа. Опасност је велика за батерију да настави пут за Чачак јер може непријатеља затећи већ у вароши.

Саслушавши овај рапорт, капетан се за тренутак размисли па ободе коња и хитно се врати батерији те издаде наређење да се журно креће ка Чачку не би ли се уграбило проћи кроз варош пре но што би непријатељ ушао и заробио батерију. И ма да је стока већ била потпуно клонула од силнога умора, пут који је био стрм и под ногом, олакша те батерија живље крете.

Било је десет и по часова пре подне 18. октобра, на сам дан Светога Луке, када ова батерија наиђе иваничким сокаком на чачанску калдрму и капетан на коњу пред њом. У вароши тишина, мртвило. Из кућерака са застртим прозорима провирују преплашене очи становника који су се већ предали судбини те су још ради само да виде како изгледа та њихова судбина. Са по где које капије извирује женско чељаде, људи су се извесно повукли у куће јер нису ради у првим тренутцима уласка непријатељске војске појављивати се. На једној кућици већ виси бели барјачић а пред кућом остарија жена престрављено погледа непријатеља кога очекује. Загледа добро и кад у војницима позна своје, српске војнике, она се преобрази изненађењем и осети се срамна те грчевито здера бели барјакчић с мотке и утрча у кућу, одакле мало час искуљаше читаве гомиле жена и деце радознало и са усхићењем посматрајући српску војску коју нису очекивали. Мало даље, опет пред вратима једне кућице, жена спазила српску војску и српског официра па стидно сакрила за леђима бело барјаче и сикирче којим га је требала да прикуца на капији. Капетан спази, боно га текну и узвикну јој с коња:

— Зар није, сестро, рано да дижеш тај срамни барјак?

Она постиђено баци барјак и сикирче и побеже у кућу.

То све на уласку у варош, међу првим кућама. Кад батерија уђе мало дубље, сагледа капетан тек праву слику једне вароши у агонији.

Чачак је тада крцао од избеглица и све то престрављено и забринуто, сабрано у гомилице, стајало је пред дућанима, пред кућама, помирено са судбином, шапћући међ собом са извесним узбуђењем изазваним непознавањем опасности која се приближује. Што дубље средини вароши беле заставе све чешће, нарочито на угледнијим кућама. На општини такође бела застава и под овом сабрао се нарочити одбор грађана који је образован да изврши предају вароши. Као нарочиту значку лојалности и готовости на предају, сваки је од ових одборника носио још омотану, на левоме рукаву, и једну белу врпцу.

Светина на улици и пред општином, заједно са овим белим одбором, очекујући са извесним неодређеним страхом, слутњом и немилим предосећањем улазак непријатељске војске, који има да означи почетак робовања, са нескривеним изненађењем предусрете српског официра са батеријом. На лицима свих било је исписано питање: „Откуд ти?“. Што је капетан ближе прилазио белој општинској застави и престрављеној гомили, сабраној под њом, изненађење се ово претвараше у праву запрепашћеност. Измирено већ са предајом, измирено већ са робовањем, становништво је готово са негодовањем пресретало од некуд залуталу српску батерију, која ће навући борбу и са њом гнев непријатељев, смрт и разор вароши.

Капетан је осетио то негодовање у погледу светине и одбора и у души му то изазва бону одвратност и плануше му образи срџбом. Он напусти батерију те ова настави пут калдрмом а притера коња пред општинску зграду.

— Шта је то? — грмну капетан с коња сакупљеним одборницима са белом траком око рукава.

Нико му ни речи не одговори.

— Ко обеси ту срамну заставу? — грмну капетан и потера коња у саму гомилу.

Одборници се згледаше међу собом и председник њихов приђе капетану љубазно:

— Ми, господине капетане, очекујемо непријатеља сваки час...

— Скидај то! — прекиде га капетан — Зар не видиш да су оно тамо српски војници, зар не видиш да сам ја српски официр; зар ти хоћеш да ја српску војску, макар и у одступању, проводим под белим заставама?

— Молим лепо! — узе председник белога одбора опет реч да се објасни — Ми смо напуштени и ми имамо право да се сами опредељујемо према даљој својој судбини.

— Опредељујте се кад више ни једног српског војника не буде у вароши. Док сам ја овде још нисте робови; имате кад то да будете. Наређујем да се бела застава скине!

— Ја мислим...

Он не изговори реч, јер капетан плану и спусти руку на револвер и пригушеним гласом цикну:

— Скидај или...!

Бела застава паде са општинске куће, поскидаше се и са осталих кућа улицом којом ће посљедња српска батерија проћи. Капетан ободе коња и похита за батеријом.

Али, малочашњи случај није био и последњи који је капетановој узбуђеној души нанео бол при напуштању већ изгубљене и злој судбини остављене вароши. Маса света, међу њима највише избеглица из других места, а међу овима велики број појединаца и читавих породица које су га познавале, опкаљале су га, заустављале му коња и сузним очима и узбуђеним гласом, који је дрхтао и грцао, засипале га питањима: Одакле иде; иде ли још војске; има ли какве наде?

Капетан хтеде да не одговори или бар да прикрије истину али гомила из његовог устезања и снебивања познаде истину и то га нагна да јој је призна.

— Ово је последња наша батерија. Измичем журно да не будем пресечен — али, да би их и утешио он додаде — ипак, чим ухватим тамо положаје, зауставићу се!

Место утехе, та изјава капетанова изазва још већи страх код светине.

— Не тамо, не над Чачком. Идите даље, што даље капетане. Бомбардоваће нас, уништиће нас!

Капетан им обећава и његов коњ раскрчује гомилу те полази путем ван Чачка, којим његова батерија већ измиче. Али на крају су тамо, ван вароши, још и касарне, које су претворене у болнице, претоварене рањеницима који су се начетили на прозоре и измилили испред болнице па довикују отуд:

— Одакле, господине капетане? Куда, господине капетане? Је ли далеко непријатељ, господине капетане? Хоћете ли примити борбу, господине капетане?

Капетан одмахује руком и окреће главу да не види ово несретно будуће робље међу којима има можда и његових другова, и удара мамузу у слабине коњу не би ли што пре стигао батерију која је већ измакла друмом.

Испред трнавске механе више Чачка изађе водник пред капетана и саопшти му да је стока толико малаксала, да већ посрће и пада. Месец дана та стока, неисхрањена, без одмора, тегли од Дрине до Чачка. Капетан нареди да се ту, код трнавске механе, изнад самог Чачка, остане на одмор али пред подне већ он доби извештај да се непријатељ брзим маршем спушта ка Чачку и нареди брзо кретање јер ту, на трнавској механи и кад би могао са цигло једном батеријом да прими борбу, не би то учинио ради вароши и онога света, који га је молио и коме је дао реч да ће избећи борбу изнад саме вароши.

Ма да је друм био закрчен бегунцима и старцима из трећег позива, који су се распрштали још испред Чачка, код села Трбушана, ипак се пред батеријом свуда отварао пут и она је лагано измицала ка селу Јежевици. Посматрајући старце из трећега позива како гегуцају каљавим друмом, капетан поуми у једноме тренутку да их прибере око своје батерије, за случај да буде принуђен примити борбу али, видећи их онако изнурене и немоћне, одустаде од те намере у толико пре, што код села Јежевице натрапа од некуд један полуескадрон коњице трећег позива, са резервним капетаном као командиром. Капетан одмах стави овај полуескадрон под своју команду и истури га испред непријатеља.

У само подне, патроле овога ескадрона јавише капетану да је непријатељ ушао у Чачак и креће даље да гони његову батерију. У исто време стиже капетану и глас да се негде на друму, идући Краљеву, налази још једна батерија дебанжова и један вод крупових топова којим командује један доцент Универзитета, резервни капетан. Капетан разасла коњанике поручујући овима да застану где су и да се постарају добити везу са њим а сам одмах крете ка селу Слатини, сад већ са намером да се ту задржи па да у име Божје и борбу прими, осећајући се сад већ колико толико јачи или бар не више усамљен.

Да би се могао за борбу припремити, капетан нареди патролама да по друмовима почну збирати растурену пешадију па чак и оне трећепозивце које је мало час запостављао; и настаде да се одмах веже телефоном са Краљевом, не би ли ма с ким, ма с којом командом, добио везе.

Мало час и телефон зазврча. Капетан је тражио Краљево да пита где се налази Штаб Прве Армије. Телефон му донесе вест да се штаб Прве Армије налази у Витановцу и он запрепашћено испусти слушалицу.

— Дакле на левој обали Мораве? То значи да војвода Мишић ни појма нема да је непријатељ изманеврисао клисуру Овчара и Каблара и да је заузео Чачак. Тражи хитно Армијски Штаб! — дрекну он на подофицира телефонисту.

Телефон је очајно зврчао, телефониста је чинио све могуће покушаје и напоре, али је до те везе немогуће било доћи. Свакога часа јављале су се ненадлежне команде, војне станице или су се укрштали разни гласови, разна брујања и телефониста је уморан прекидао везу, да мучан посао изнова почне. Капетан је нестрпељиво ходао, пушећи грчевито и нервозно цигарету за цигаретом и псујући и телефон и онога ко га је измислио.

После читавога сата напора, телефониста клонуло испусти слушалицу на колено.

— Не може се добити веза, господине капетане!

— Тражи! — дрекну овај — Мораш добити, по цену живота је мораш добити!

Нов сат напора, укрштања разних гласова, јављања ненадлежних команда и, најзад, капетан чу где телефониста неколико пута понови:

— Је л’ то Штаб? Ало, је л’ то Штаб Прве Армије?

— Је ли? — учини капетан и у једном скоку нађе се крај телефона те зграби слушалицу.

— Ало! Ало! — наслони капетан слушалицу на уста и на уво. — Ало! Је л’ то Штаб Прве Армије? Овде командир пољске батерије Дринске Дивизије. Капетан... Ало, јест! Молим саопштите господину начелнику штаба, да се, са једном пољском позицијском батеријом Дринске Дивизије, налазим на Слатини, више Чачка; да се у мојој околини и у вези самном налазе — и капетан настави цео рапорт о двема батеријама, о ескадрону коњице, о расутој пешадији, за коју је издао наредбу, да се прибере и заврши овим: — Ја сам јутрос у десет и по часова прошао кроз Чачак и уставио се овде; непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио пут замном...

— Како, како, поновите! — дрекну глас из Армије.

Капетан понови:

— Непријатељ је ушао у Чачак у само подне и наставио...

— То је немогуће! — пресече му реч глас из Армије.

— То је могуће и тако је! — одговори капетан.

— Останите на телефону! — наређује глас и прекида говор.

Јасно је било, да је глас о паду Чачка морао изазвати запрепашћење у Армији, која се још налазила на левој обали Мораве. Мало час, јави се на телефону сам начелник Штаба и капетан понови вест о паду Чачка.

— Ама, јеси ли ти луд, знаш ли шта говориш? — зграњава се на телефону начелник.

— Нисам луд, господине пуковниче, говорим вам само оно, што поуздано знам и што је тачно и молим вас лепо, да о томе одмах обавестите господина војводу и издате ми потребна наређења.

— Останите на телефону, зваћу самога војводу.

Одиста, мало час, јави се сам војвода Мишић.

— Је ли тачна вест, капетане, да је Чачак од подне у непријатељским рукама? — запита војвода, који је капетана лично познавао и знао га из бораба, које су се 1914. године водиле код Прибоја у Санџаку, на Црноме Врху, на Гласинцу, код Побратца и пред Сарајевом. Када му капетан поузданим гласом понови све, што је раније рекао, војвода му нареди да понови рапорт о стању ствари и о снагама којима располаже, а кад то изврши, зазвони кроз телефонску слушалицу војводин одлучан глас:

— У моје име стави под команду све, што ти до руку дође. Остани ту где си и, ни стопу даље! Прими борбу и употреби све, да непријатеља задржиш. Само преко тебе мртвога сме непријатељ даље!

— Учинићу као што наређујете, господине војводо! — одговори капетан. — Али се бојим, нећу моћи задржати непријатеља; недовољне су ми снаге којима располажем а нарочито немам пешадије!

— Држи се како знаш и умеш! — одговори војвода — ако си ти онај стари, одржаћеш се. Шаљем ти у помоћ најбољи пук пешадије а послаћу ако треба и целу дивизију. Само, непријатељ ни стопе даље, разумеш ли?

— Разумем, господине војводо!

Кад се одвоји од телефона, капетан се живо даде на посао. Прегледа најпре околину села, изабра положај код слатинског гробља и нареди, да се ту пласирају топови; прибране делове пешадије истури напред пут Трнаве, према непријатељу, и посла ордонансе са потребним наредбама и саопштењима круповој и дебанжовој батерији.

Мало затим стиже и коњаник оздо из Трнаве и саопшти капетану, да је коњица већ у контакту са непријатељем, ту око трнавске механе, и да се ту зауставило непријатељско наступање, јер је ноћ већ настала.

Наста ноћ мрачна и облачна. Војници наложише ватре у заклонима, како се не би открили непријатељу, а капетан се повуче у слатинску школу, коју је одредио за свој штаб и у коју су се прибрали и болесници.

Тек што се забринути капетан посади, да се одмори, премишљајући о сутрашњем тешкоме дану и борби која му предстоји а дојури један подофицир и рапортира му, да се друмом чује брзи ход коњице.

— Којим друмом? — скочи капетан.

— Из Краљева.

Капетан се умири али ипак пође напоље јер, ма да отуд не може доћи непријатељ, ко зна да не буде какве заблуде.

Друмом је стизала наша коњица, као што је капетан и предвиђао. То је одељене које је лично војвода Мишић упутио, да се увери о стању ствари и, како вођа одељења у рапорту изјави, да се у невољи нађе. Капетан задржа ово одељење да преноћи у селу те да у јутру начини распоред са њиме.

Сутра освану деветнаести октобар суморан и влажан. Небо хладно и мрачно као чело злочинчево. Из мочара испарава влага и чисто натапа душу зловољом. Не мили ти дан, не мили ти ни живот. Бива да се у борби таквих дана са већим самоодрицањем иде у смрт но иначе.

Патроле јављају да је већ са првим сванућем, доле код Трнавске механе, отпочело чаркање. Плане овде или онде пушка са непријатељске стране а одговара јој наша. Кад дан мало више освоји, поче и чешћа чарка те глас пушчане праске допире чак до слатинских положаја.

Капетан узјаха коња и пође предњим, истуреним деловима своје малобројне војске, да осмотри непријатеља и да учини потребне измене у распореду а охрабри оне, којима је намењено да приме први судар са непријатељем. За капетаном крете и оно одељење коњице, што је синоћ у мрак стигло.

На Јежевици с једне и с друге стране друма полегли по земљи старци из трећег позива и оно војника, што су их патроле јуче прибрале; полегли по јаругама, по кукурузу или похватали заклонита места и бусије, зид, дрво и камен, и мирно и одмерено одговарају на пушчане поздраве са непријатељске стране. Ни непријатељ још није био отворио живу ватру, желећи вероватно најпре да одмери снагу нашу или очекујући придолазак својих трупа. Командир истурених одељења изађе капетану на рапорт и саопшти му бројно стање прикупљене пешадије као и синоћне и јутрошње кретање непријатеља. Капетан нареди да се војници, расути по њивама, приберу што тешње и да најогорченије бране друм, којим ће непријатељ наступати. Нареди још и чешћу паљбу, како би непријатељ добио утисак да је овде већи број војске.

— Из Армије имамо наредбу да изгинемо сви! — додаде мирно капетан на завршетку својих наредаба. — Разумете ли?

— Разумем! — одговори млади резервни официр и затресе му се рука, коју је дигао да салутира.

Ма да их је, приликом овога разговора, поздравило неколико пушчаних зрна, која им прохујаше око глава и капетан и млади официр остадоше равнодушни, навикнути већ на такве поздраве. По свршеним наредбама капетан крете међу војнике.

— Можеш ли, стари? — довикује чичици који је полегао иза једнога бусена.

— Морам, господине! — одговара чича.

— А умеш ли да гађаш?

— Знаш како је, господине. Прислоним пушку уз образ па на једно око зажмурим а на ово друго не видим; ал’ опет, зрно оде тамо међу њих, па ако погоди кога добро а ако не погоди, толико му чини.

Другог чичицу нађе капетан у једној јаружици. Развио на земљу прљав пешкирић па једе сир и хлеб и пуца. Поједе залогај па узме пушку и испали је.

— Ручаш, чича?

— Па да се прихватим, господине. Од ране зоре нисам окусио.

— Ако, ако, прихвати се.

— А знаш како је, не ваља с празним трбухом ни на онај свет отићи.

— Само чувај пушку! — вели капетан.

— Хоћу, господине, и она мене чува! — додаје чича.

На капетановим уснама развуче се благ али и болан осмех. Њему падоше на памет синоћне речи војводине: „Ако си ти онај стари, одржаћеш се!“ С чим ће се и с ким одржати? — питао се капетан сам у себи — зар са овим доброћудним чичицама, чији животи не доприносе успеху већ само пењу број жртава? Тешило га је оно нешто мало војника колико их је сагледао и мало младих Црногораца, које је он собом чак са Дрине повео. Али је, према извештајима које је већ имао о снази непријатељевој, увиђао како је све то не само недовољно но управо бедно.

Капетан застаде мало на месту обузет тим мислима па се на један мах трже и ободе коња да пође даље али у томе спази друмом из Слатине ордонанса који је журио к њему. Капетан притеже дизгине и коњ остаде у месту. Ордонанс му јави да су у Слатину стигли неки официри који га траже.

— Из штаба ваљда? — поуми капетан и ободе сад понова коња те се у два три свока дохвати друма па се галопом упути Слатини. Из далека с друма још, догледа он пред слатинском механом једну гомилицу официра и коња које су сеизи водали друмом. Кад се приближи мало гомили, познаде он међу официрима уочљиву фигуру команданта седмога пука првог позива. Кад приђе још ближе, виде да се није преварио и јасно виде пуковниково црном машћу обојено лице, његове пуне црне бркове и топао осмех очију. Он нагло сјаха и готово притрча гомили из које му је пуковник већ пружио пријатељски руку.

— Шта је овде? — предусрете га пуковник.

Капетан укратко и брзо изговори свој рапорт о јучерањем и данашњем дану, о величини својих трупа и о ситуацији на Јежевици, одакле је овога тренутка стигао, не кријући ни своју бригу за исход борбе.

— Не брини! — утеши га пуковник — Стиже ти помоћ!

— Ко? — запита капетан готово усхићено и ако је већ по присуству пуковникову и његових официра слутио.

— Ми, Седми пук првога позива.

— Цео пук? — понови капетан сав срећан јер му стиже читав пук најбоље војске.

— Цео! — одговори пуковник показујући на друм којим су се већ догледали предњи редови челнога батаљона.

Са капетанова лица ишчезе домалочашња брига и очи му засветлише задовољством и поуздањем.

Пуковник узе команду у своје руке и ту, пред слатинском механом, отпоче одмах саветовање. Знајући да собом води један одморан и прекаљен пук, пуковник одмах нареди да се не чека, напад непријатељев већ да се он и то што пре нападне. Он изврши одмах распоред и издаде све потребне наредбе. Челни батаљон, који је већ дотле стигао, одређен је одмах у предходницу а капетанова батерија, која је била постављена код слатинскога гробља, у састав предходнице. Пред подне стигли су већи остали батаљони и одмах им издате потребне наредбе.

Кад је превалило подне, предходница са батеријом крете ка Јежевици у сусрет непријатељу и чим му стиже на доглед, измеђ Слатине и Јежевице, отпоче пушкарање. Пушкарање ово није више било оно старачко пушкарање уз залогај хлеба, паљба је била у самом почетку већ жива и оштра.

Борба почиње.

— Биће меса! — вели пуковник своме ађутанту, посматрајући развијање предходнице и предосећајући озбиљност борбе.

Дугим ратничким животом развио се у наших ратника један инстикт, једно предосећање. Као што морнар по лепоме и сунчаноме дану, кад никакав покрет у атмосфери не прети променом, предосећа буру; тако и ратник, после првих пушчаних поздрава са непријатељем предосећа хоће ли бити борбе или ће се остати на обичноме пушкарању.

Пушчана ватра све јача и гушћа. Већ први рањеници падају и повлаче се ка Слатини. Топови још ћуте, јер су на друму у маршевом поретку, очекујући наредбу да се развију. Непријатељ већ осећа да према њему није синоћна војска а београђани да је ова, у низу њихових славних бораба, можда последња. Њихов их је понос водио у ову борбу са нарочитим разположењем да даду мушки отпор те натерају непријатеља да заплаче над својом победом.

И борба поче да расте, да се пење и да бива све огорченија, те предњи наши почеше да потискују предње непријатељске делове а за њима се и батерија помиче све до првих јежевачких кућа. Нови положаји које би заузимали наши, били су посејани безбројним лешинама наших стараца. Читава их је чета синоћ изгинула. Та чета, из ужичке војске, упућена је била доцкан синоћ са јелице капетану у помоћ али, рђаво вођена, залутала је у непријатељске редове те их ови скоро све побили а мали остатак заробили. На новим положајима борба настаје још огорченија јер непријатељ као да се, потиснут, сад дочепао бољих позиција но што их је мало пре имао а батерија још ћути прикована на друму у маршевој колони, немајући ни лево ни десно простора да се развије. Паљба већ густа као киша и читави млазеви танади засипају батерију. Осећа се да се непријатељ дочепао бољега положаја од наших.

— Ово бије из близа? — узвикује капетан.

— Из близа, господине капетане! — одговара поднаредник са предњег топа.

— Ама одакле, по богу, где се скрио?

Узеше сви да осматрају по правцу и по звуку. Капетан запази први како са звонаре јежевичке цркве лије киша танади. Он нареди да се челни топ скине, намести и, не говорећи ни речи да је пронашао заседу, он темпира топ на сто метара пред устима и распали на звонару а зрна се расуше као картеч. Један метак, други и трећи је већ био довољан да непријатељска заседа на јежевичкој цркви ућути.

Топовски метци у тако непосредној близини пешадије, учинише да се борба на један мах освежи. Пешаци дигоше главе и нарастоше им срца, те викну неко међ њима: „Брже, људи, ево нас стигоше топови!“

Сви поскочише вољни за јуриш, очекујући нетренимице команду и осврћући се за собом одакле би им ова имала доћи. Али пуковник обустави даљу борбу, јер је ноћ већ била пала, па се не може знати где се може наићи на непријатеља а нарочито што су се борбе водиле преко самих шљивака те ко зна где се све по врзинама може скрити непријатељ.

Прекидајући борбу, пуковник наређује да свако остане на своме месту, да задржи свој положај како би, чим зора сване, могли наставити борбу. И тако је готово цео фронт ту ноћ провео на мртвој стражи а одмах, непосредно иза мртве страже, на двеста до триста метара пред непријатељем, шест топова положених цеви, спремљених за картечку ватру, стоје мирно и непомично, као гвоздена стража која бди над уморним пешацима.

Ватре се нису смеле ложити али се мало и спавало. Све је било на опрезу, тим пре што је изгледало као да има некога покрета код непријатеља.

Пуковник са својим штабом заноћио је у Јежевици, у сеоској школи, где је велики део ноћи провео у разговору о сутрашњем дану, придремао мало обучен и оружан и још далеко пре зоре кренуо на положаје.

Са првом зором планула је и прва пушка и она откри да непријатељ није остао на положајима на којима је био кад се синоћ борба завршила. Он се повукао на јежевичку косу и то је био онај ноћашњи покрет непријатељев, који су наше страже запазиле. Наши су отпоздравили непријатељев пушчани поздрав али, према наредби пуковниковој, са извесном уздржљивошћу, све док дан мало не освоји. Чим се раздани, наши осуше учестану и снажну ватру, тако да је непријатељ брзо отеран и са те косе, коју заузе батерија и построји се у једном шљивику близу друма. По истој коси, лево од друма идући Чачку, постројавају се одмах и остали топови, два пољска брзометна, који су дошли са седмим пуком, шест пољских дебанжових и два крупова. Тако се јежевичком косом поставила батерија која је сад већ бројала шеснаест топова.

На тај начин, наши су већ били спремни да приме и већу борбу која се одиста од тога часа и развија.

Као да се и непријатељ на новоме положају више прибрао, јер наша пешадија потискујући га, сад већ наилази на јачи отпор. Митраљези грокћу са свих страна и сеју смрт а пушчана ватра се укршта и пламти цео фронт. Развија се смртоносна борба. Сад већ и топови улазе у дејство, те се разлеже грмљавина од које задрхта Чачак и преплашено становништво у њему. Да би сузбио дејство наше артиљерије, непријатељ извлачи два тешка, великог калибра топа, код барутнога магацина, више Чачка и, вешто скривен, туче отуд нашу артиљерију. После неколико хитаца, непријатељски топови нађоше мету и тачном ватром засуше два наша брзометна топа тако, да ови намах заћуташе да не би били уништени.

Пуковник, командант седмога пука, који се налазио међу својим пешацима, пожури ка топовима који су заћутали. Он узе и сам, са командиром брзометне батерије, да осматра одакле их то туку непријатељски вешто скривени топови.

— Са оне косе, али су тако скривени да не могу да их нађем! — вели капетан, командир брзометних.

— Морамо их наћи, иначе ће нас покосити! — одговара пуковник а у том груну, недалеко на десном крилу, где су пољски топови.

— Бог и душа, онај их је нашао! — узвикну пуковник и крену тамо ка пољацима. У том застења кроз ваздух и тресну а земља, коју диже тешко разорно зрно и дим који се разви из експлозије, зави пуковника и његове пратиоце. Капетан пољске батерије, који је био на своме левоме крилу, претрну и потрча месту где је мислио да прихвати мртвога пуковника али се дотле, из разређеног дима, помоли пуковникова симпатична фигура.

— Спасавајте се, овамо, брже овамо! — виче капетан.

Али пуковник, смешећи се, мирно остаје на месту, истреса руком земљу која му је запала око врата и обзире се око себе:

— Добро је, вели, сви смо на броју!

Затим приђе пољској батерији.

— Нађе ли их? — пита капетана.

— Ено их код барутног магацина!

— Удри!

И капетан проконтролиса најпре још једном топове, па распали једно за другим. Затреска тамо граната, диже се земља у вис и — непријатељска батерија ућута, ни једним се метком више не одазва.

— Умуче! — кликну капетан.

— Пролајаће он опет! — одговара пуковник, уверен да је нађени непријатељ спустио своје батерије са виса, на коме је био, да потражи нов положај и пожури пешадији да са њоме искористи ову артиљеријску паузу.

Поштеђена артиљеријске ватре, за време док је непријатељ тражио нове положаје а, осокољена пуковниковим присуством, пешадија груну јаче напред, потисну снажно непријатеља и заузе Трнавску механу и положаје око ње. У том се понова јави грмљавином непријатељски топ. Нађе нашу пољску батерију и убаци у њу неколико тешких зрна.

— Одакле бије? — виче капетан да би надвикао тресак.

— Не знам, господине капетане! — одговара водник.

— Гледај, пази!

Сви обратише пажњу на ону страну одакле ватра бљује.

— Ено, рикну! — и сви спазише како суну ватра.

— Ено их, тамо су! — кликну капетан.

Водник узе брзо да удешава топ да би ућуткао непријатеља.

— Шта ћеш? — пита га капетан.

— Да бијем! — одговара водник.

— Чекај, не жури!

— Сатреће нас.

— Чекај, не смемо га тући!

Капетан се предомишљао. Непријатељ је спустио батерију с виса код барутнога магацина и поставио је код касарне. Касарне су претворене у болнице и препуне су наших рањеника. То су они несретници што су се јуче, када је капетан излазио са батеријом из Чачка, начетили били на касарнске прозоре и очајно посматрали одступање последње српске батерије и боно узвикивали: „Има ли какве наде?“

Тући непријатељску батерију, која се иза болнице сакрила, значило би изложити ватри из српских топова српске рањенике. Ко је тај који би хтео и смео тај злочин повући на своју душу? Ко је тај коме не би душа заиграла а рука задрхтала при помисли да палећи топ шаље зрно које ће покосити читаве чете рањених бораца и другова својих?

А непријатељска батерија бије, бије сад бешње но ма кад до сад, јер се осећа заклоњена, јер зна да јој српски топови не смеју, тамо где је, бацити своје ватрене отпоздраве. Непријатељска зрна једно за другим падају међу наше и косе а наши трпе и ћуте и — размишљају.

Најзад капетан плану.

— Удрите, па шта Бог да! Али, чекај, на сваки топ официр, сам официр да контролише и да нишани. Животом плаћа ко удари у болницу. Четворе очи отварајте!

Сам капетан полеже по једноме топу, одмери, нанишани и... пуче. Опали и други и трећи. Ни један метак не очеша зидове болничке и сваки нађе батерију непријатељску. Ућута на један мах непријатељ, нађен и изненађен овако дрским гађањем.

— Браво! — кликну капетан похваљујући и ободравајући своје официре и војнике.

Одмах настаде живља и пешачка борба. Пуковник зашао лично кроз редове бораца и храбри их и упућује:

— Живље, живље! Ено ћемо доживети и ту бруку да артиљерија прави јуриш а ми да трчимо за њом. Дижи главу, дижи, не бије свако зрно. Ајде, ајде, децо, нек осети непријатељ с ким има посла!

Непријатељ, који је испред Чачка, код Трбушана, имао ону олаку борбу са трећепозивцима, није се никад надао оваквом отпору. То се изненађење јасно опажало у непријатељским редовима у којима се, при свакоме налету наше пешадије, осећала малодушност.

— Шваба мислио да јефтино узме Чачак. Треба да плати, је ли, момче? — довикује пуковник једноме рањенику који гегуца друмом натраг ка Слатини.

— Платио је, вала, господине пуковниче. Чекај док се преброје па ће видети.

— Мислиш изгинуло их доста? — наставља пуковник.

— Таман толико колико да се покају што су натрчали на нас — одговара ребрећи се београђанин.

— И право је, момче, они су дошли да отимају туђе, ми бранимо своје!

У том часу непријатељ поче да се колеба и пуковник то запази па пожури опет предњим редовима, који су стопу по стопу напредовали, сејући пред собом смрт. Непријатељ узмиче, остављајућ за собом своје мртве и рањене. Што даље наши напредују све више мртвих и рањених. Крај друма, у јарцима, по шљивацима, по врзинама. Мртви покрили својим плавим шињелима поља и удолице па изгледа као да су раскинута парчад облака попадала на земљу; рањени се вуку по земљи као глисте, запомажући и лелечући да се дочепају друма, надајући се да ће ту бити лакше нађени те однети на превијалиште и у болнице. Међу мртвима и наши трећепозивци, они несретници што су тако скупо искупили своју старост и невештину. Пуковник пролази крај мртвих и рањених, немајући времена да се обзире на њихово запомагање и жури ка првим редовима, са којима затим чини нов притисак на непријатеља, тако да га већ сатерује у Чачак.

У том, непријатељска батерија понова загрокта из близине. Сви се згледаше. Одакле то сад? Сви нетримице почеше посматрати и пратити сваки метак, не би ли опазили где је непријатељ сад поставио топове. А ти топови све јачом ватром засипају наше положаје.

— Туче из вароши! — дрекну капетан.

— Јесте, ено га тамо негде, око цркве.

Сви клонуше пред овим сазнањем. Ко сме да туче у варош, у српску варош, пуну народа и пуну избегле сиротиње, међу коју се непријатељ кукавички завукао. Мора се ћутати, мора се трпети, мора се скрштених руку стајати и као мртва мета чекати ударце. А кад би само и са тога места била одагната непријатељска батерија, ми би још вечерас ушли у Чачак, ослободили га и ослободили би страха и трепета хиљадама мајака које стрепе за децу своју и хиљадама деце која вриште од страха на крилима мајака својих. Беле заставе, које сад већ извесно ките цео Чачак, попадале би још једном пред српском војском а непријатељ, пребачен преко Мораве, зауставио би своје надирање и за дуго би се предомишљао пре но што би пошао још једном да прелази ту реку.

Премишљајући о томе, стојећи међу својим топовима непомично, и ако изложен непријатељској непрекидној ватри, капетану се оно зујање картеча чинило као зврјање телефона и чинило му се као да чује глас војводин отуд из Витановаца: „Да, да, то сам од тебе очекивао; ти си онај стари!“

Он одједном прену, окрете се око себе и виде мртву и нему батерију своју, виде забринуте другове своје и војнике своје и виде пустош који разорно зрно непријатељско још једнако чини.

— Кад бих могао бар само један метак да бацим, тај један метак донео би ослобођење Чачка, тај један метак ослободио би и читаву армију која је одсечена с оне стране Мораве, која мора бити заробљена ако ми овде не успемо! — размишљао је капетан у себи и та је мисао почела све више и више да га обухвата и да осваја.

— И ако погине ко од наших тамо, погинуће их пет, шест и десет а спашће се двадесет хиљада робова у Чачку, спашће се армија, штаб, част српске војске и... ко зна какав све обрт може настати, ко зна не би ли се још могла поновити прошлогодишња церска историја са Поћореком и још једном славом покрити српска војска и вали те славе заљуљати велике европске фронтове и повести војске одлучним и пресудним биткама.

Капетану не измаче у мислима ни околност да је наредбу за ову борбу издао војвода Мишић, онај исти који је прошле године издао наредбу за наступање; да ће победу ову, ако се данас извојује, прихватити сам војвода Мишић и из ње развити велики један историјски чин, који је њему његова срећна звезда наменила да још једном понови.

И све то можда, зависи од једног јединог топовског метка. Од једнога метка одиста, јер пешадија је већ на ивицама вароши, а артиљерија је непријатељска већ три пут до сад узмакла чим је првим зрном била нађена, те би сад то поновила, а чим би то било, пешадија би налетила на Чачак, непријатељ, код којега се већ осећа велика поколебаност, био би пребачен преко Мораве и ствари би неминовно узеле ток који је капетан, поплављен непријатељском ватром, замишљао.

— И све то можда зависи од једног јединог топовског метка! — шаптао је капетан у себи.

— А жртве, ако их буде? — тргао би се у том размишљању, али се понова охрабрио. — Опростиће жртве пред величином успеха!

Капетан опет диже главу те погледа око себе. Непријатељско је зрно сипало огањ и косило. Капетан срете погледом младога водника, који је иза свога топа стојао и немо гледао смрт око себе.

— Господине потпоручниче! — изусти капетан гласом у коме није било онога његовога свагдашњега поуздања.

— Заповедајте, господине капетане! — одазва се млади потпоручник.

— Ви лично нанишаните, разумете ли, ви лично... добро промерите...

— Разумем, господине капетане! — одговори млади потпоручник и очевидно му се бледило разли лицем а усна грчевито задрхта.

Младић приђе топу и узе оком тражити непријатељску батерију.

Он поче окретати ручицу, завртањ, поче подешавати, нишанити и најзад, још блеђи но раније, приђе капетану.

— Готово је, господине капетане!

— Да проконтролишем! — и капетан приђе топу те се увери да је одлично наперен тамо одакле бљује непријатељска ватра. Он одмаче од топа и, пре но што би изрекао судбоносну наредбу, њему још једном задрхта срце. У једноме магновењу прелетеше му пред очима све добре и зле последице о којима је већ до сад размишљао. Ал’ најзад стеже срце и наредба паде:

— Пали!

Млади потпоручник узе нешто да се маје око топа и не изврши наредбу.

Капетан га изненађено погледа.

— Шта је?

Потпоручник приђе блед капетану и речи му задрхташе у грлу:

— Господине капетане! Топ је наперен, нишан утврђен и ја бих вас молио наредите да ко други опали.

— Зашто? — запита капетан невојнички, готово благим гласом, осећајући и сам тежину ситуације.

— Тамо, баш у близини цркве, налазе се као избеглице моја мајка и две сестре — одговори потпоручник потресеним гласом. — Немам снаге да их својом руком убијем...

Капетану се на један мах замути поглед. Њему изађоше пред очи његова дечица, која се налазе као избеглице недалеко одавде, у Краљеву и која, и не знајући да је он овде а слушајући тресак његових топова, који у Краљеву јасно одјекује, извесно сад дршћу и стрепе.

Капетан се сети да он одиста, ни по цену највећега успеха, не сме српским топом разнети тело ни једног српског невиног детета ни одузети живот ма једној српској мајци. И он клону савладан једним тешким болом и једном боном резигнацијом.

Топ оста наперен али не опали.

Те ноћи стиже наредба да се — због успеха непријатељева на другој страни — не наставља борба већ да се војска повуче. Целе ноћи је лила киша а у мочарну зору почело је повлачење. Непријатељ, који је поуздано рачунао да сутрашњега дана мора напустити Чачак, дану душом и пође да побере и покопа своје мртве који су покрили друмове и положаје.

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>g3jlcqyeyizd1nfxij2tdq3eudu9pba</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Деветсто петнаеста/Крај мангала</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61660</id>
    <revision>
      <id>146685</id>
      <timestamp>2026-09-25T21:28:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>146685</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="40580" sha1="ig06tfhh1fduf7gswdxtl5x35ly8u2u" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|  
| [[Деветсто петнаеста/Једна борба|Једна борба]]
| Крај мангала
|[[Деветсто петнаеста/Топлички бегунци|Топлички бегунци]]
}}


Ноћ је морала великим делом промаћи, вероватно је било близо поноћи, када сам са мојим скоро догорелим фењерчетом пошао кући. Помрчина је била тако дебела, тако масивна, да ми је изгледало као да је просецам телом, онако као пливач воду. Сиромашна светлост из фењерчета није била кадра допрети зрацима ни за пун метар предамном, те сам морао врло обазриво ступати, јер је до моје куће ваљало пребродити силно блато, баре и пролоке; ваљало је још проћи крај многих кола, под којима су спавали уморни војници и бегунци а крај којих је ватру угасила киша која још једнако сипи. Средином је улице немогуће било ићи а странама још горе, јер су крај кућа, под стрејама, спавале избеглице а нарочито регрути, који су се тих дана такође скрхали у Приштину, не знајући ни ко је надлежан да им да хлеб, ни ко да их упути где би преноћили.

Па ипак, та густа и тамна ноћ, није била тако глува. Чуло се, одовуд или отуд, како неко промиче или се негде далеко чула потмула лупа у врата и нејасни гласови. То извесно грешне избеглице још лутају тражећи крова, очајно лупајући на сваку капију редом и преклињући да их пусте ма где, у кровињару, у обор, у кокошињак, ма где, само да се могу склонити од кише.

Мал’ тако и сам не нагазих на неке грешнике, који се на један мах створише испред мене, као сенке које су тога тренутка изникле из земље. Заустависмо се, кад смо већ били прса у прса и, дижући фењер изнад главе, једва сам успео да их назрем. Била су два грађанина који су такође зашли од куће до куће и преклињали да им се уступи мало сувоте. Веле, доцкан су синоћ стигли, ноћ већ пала, све затворено, све погашено а не познају варош, нити знају кога би припитали.

На доњем спрату једне арнаутске куће, у којој сам ја са породицом нашао склониште, била је једна празна приземна одаја без патоса и без прозора. Њу ми није газда уступио али, у оваквој невољи, неће ни он ваљда замерити што сам је отворио и присвојио. Понудим оним грешницима ту собу, у којој се неће моћи ни загрејати, ни чиме покрити, нити што под главу подметнути али биће бар под кровом.

— Преседећемо ноћ — веле — само да смо у сувоти.

Повео сам их и успут су ми казивали своје невоље. Путују из Крушевца, на једним малим таљигама у којима је коњ већ после првог дана пута посрнуо. Ишли су пешке, благодарни што им је коњ и оно мало хране и ствари могао повући те да их не носе на раменима и да не гладују успут. Спавали су по друмовима, сеоским кошевима, под стрејама и увлачили се у пластове сена али, теше се, јер било их је који су и горе пролазили.

— Препатили сте, шта ћете, сви смо препатили. Сутра само потражите где год стан па се одморите.

— Да тражимо стан? — изненади се један од њих.

— Код мене није за становање, водим вас само да се склоните од кише.

— Доста и хвала, а сутра... Па сутра ћемо ваљда даље?

— Даље? Где би даље? Овде ћемо у Приштини сачекати крај.

— Мислите нећемо морати Приштину напуштати?

Ја заустих да га са поуздањем, које сам до малочас имао, уверим да ћемо овде остати, али ми падоше на памет речи онога официра у механи и не одговорих ништа.

— Мислите нећемо Приштину напуштати? — запита још једном мој ноћни познаник.

— Мислим! — процедих ја непоуздано кроз зубе.

— Дај Боже! — додаде он.

Пред мојом кућом затекли смо још једну гомилицу која удара алком у врата и чека хоће ли ко отворити да замоли за преноћиште. Понудио сам и њима што сам и двојици која су ме пратила и тако сам их петоро увео у ону бедну собицу. Били су сви благодарни. О, како се у таквим приликама јефтино да стећи благодарност!

Могао сам учинити и нешто више за ове моје госте но што сам им обећао. Затекао сам горе код мене, у оџаклији, лепо разгорео жар, те сам напунио мангал како би се прокисли и прозебли разгрејали мало. Могао сам и од своје свеће одвојити половину, те да виде бар где би стали и где би сели.

При тој слабој светлости сагледао сам тек мало боље своје госте. Била су два угледна наша учитеља које сам по имену ја већ по одавно познавао, један младић од двадесетак година у војничком оделу са поднаредничким звездицама на раменима и два дечка у сурој народној ношњи, са уским чакширама и плавим шајкачама на глави. То су били ђаци наше ратарске школе, који су као регрути дошли пред комисију на преглед. Младоме поднареднику покривала је шајкача непрописно дугу косу а десна му рањена рука висила је у завоју.

Поседало се око мангала да се пробдије ноћ, док су се дечаци из ратарске школе, чим су се мало загрејали, прострли по земљи, без покривача и узглавља и предали се сну, који одликује младост као доба које се мири са сваком бригом и невољом. Учитељи, ма и преморени, бојали су се лећи, јер су били толико прозебли да су сну претпостављали бдење крај мангала. Млади поднаредник такође није хтео лећи јер, вели, рана и бол који му је донела, навукла му је несаницу те не може задремати догод га умор потпуно не савлада.

Сео сам и ја крај њих. Осећао сам да ми је дуга, предуга ноћ, те да је бар ту крај мангала, са овим добрим људима скратим.

Мрачна и ниска турска собица са почађалом таваницом са које, као покидана једрила, виси паучина и лелуја се од јаре из мангала и од ветра који продире кроз разлупане прозоре; са дубоким долапом у зиду, на коме су капци спали те висе о једном јексеру; са рупом у дну зида, коју су пацови разрили — све то осветљено полусветлошћу свеће и оним светлим руменилом које разгорео жар из мангала распростире око себе. Све то изгледа тако тајанствено, као место састанка нечастивих. Поседали на земљу око мангала, са прекрштеним ногама пред собом, нагнути унапред, осветљена лица руменилом из мангала, пушили смо цигару за цигаром и прелазили с предмета на предмет у разговорима бескрајним, као што је јесења ноћ бескрајна.

Учитељи су понова причали о својим и туђим невољама на путу, о злу времену, о оскудици која је збег пратила, о тешким тренутцима при напуштању које вароши. Млади поднаредник над је казивао о великим борбама на Дунаву, у којима је он рањен, о сили немачке артиљерије и о нечувеним напорима српскога војника. Ђаци ратарске школе спавали су тврдо, детињским сном.

Разговор скрете затим на борбе које се воде на овоме фронту, измеђ’ Качаника и Гилана.

— Гледам вечерас — вели виши, коштуњави учитељ, светлих очију, које се у полумраку просто осећају и крупне гласине, која извире из дубине груди — Гледам, сироти људи, са колико вере и колико поуздања дочекују војску која је стигла у помоћ.

— Како да не, читава једна дивизија и то добра дивизија! — тврдим ја.

— Па јесте, али... — учини учитељ и стресе у мангал малим прстом пепео са цигарете, коју је држао измеђ кажипрста и великог.

— Ви као да не верујете у њену помоћ? — запитах и у томе часу поче у мени понова да се буди онај мучан осећај разочарења, који се био нешто мало утајио.

— Може помоћи, зашто не! Ја не знам каква је ситуација на овоме фронту, па не могу ни да вам кажем ништа, али... — затеже опет гласом који казује сумњу. — Право да вам кажем, ми који долазимо озго, из старих граница Србије, не верујемо више ни у шта.

Млади поднаредник климну главом одобравајући, као да би и он пристао уз такво мишљење а онај други учитељ, омален, мршава лица извученог из самих правих линија и очију упалих дубоко у дупљу — пристаде уз ово тврђење свога друга и речју.

— Требало је видети што смо ми видели — додаде он — па онда имати храбрости да се верује ма у шта!

— Шта сте могли више видети но што ћете и овде сутра видети. Одступање народа и војске, бегство породица, невољу, јад.

— Нећемо ми то видети ни сутра ни прекосутра овде. То ћемо видети, или управо, ви ћете видети тек кад падне Приштина — забобоња опет она гласина.

— Видео сам, кад је падало Скопље!

— Не! — пресече он одлучно.

Изненади ме ово упорство. Зашто сад не, кад је мало пре било да. Погледах га у очи и спазих две светле жеравице на мрку му лицу тамно бакарне боје, коју је његовом и иначе препланулом лицу давала румена светлост жара из мангала.

— Не! — понови учитељ још једном — Јер, ви сте Скопље напуштали са вером да је то привремено, да ћете се за који дан вратити, да ће стићи наша војска, која се на северу бори и, да ће стићи Французи, који се на југу боре те да ће ослободити Скопље. Је л’ те?

— То јесте!

— Али чекајте да видите како је бона слика када се напушта варош без те вере.

— То је истина! — признадох ја убеђен — Али, шта је то што је вас опредељивало да напуштате вароши без вере, онда када је велики део Србије био још слободан, када сте и ви тако исто као и ми били заваравани да савезничка помоћ стиже, када смо још имали и довољно муниције и хране и доста очувану војску да може борбу примити?

— Шта је то, питате? Вас су тешиле билетени и варљиве вести, које су надлежни радо пуштали, или и сами варани или у намери да заварају и охрабре народ и не дозволе да клоне дух у војсци. Ви сте тим вестима и могли поверовати, јер нисте имали начина да их проверите, али ми...

— Зар сте ви имали начина?

— Кад гледате, господине мој, својим очима како бега Краљ, бега Врховна Команда, бега Влада, бега Народна Скупштина, ви онда ваљда нећете веровати неким хектографисаним табачићима, у којима се прича како Французи са југа снажно надиру а Руси прелазе Дунав. Ви треба да видите како је то страшна слика, кад и војску и народ напусти уверење да се може што спасти те кад, својим очима гледате слом државе, својим очима гледате како се све крха и руши а светина се гуши и стење под рушевинама; кад својим очима гледате како све пада, како се сурвава и претрпава домове, и људе, претрпава градове и села, претрпава њиве и поља, претрпава све, све...

Ону половину свеће, коју смо били прилепили на ивици мангала, пождрао је пре времена пламен, који се од промаје кроз отворени прозор повијао и богато је китио белим цветом. Свећа се разлила и утулила и утајала се она немирна светлост од разигранога пламена, која је до мало час прелетала преко лица и предмета а завладала једноставна, мирна и мистична румена полусветлост, која је још већом тајанственошћу опчињавала слику око мангала. Поноћни ветрић, који је кроз разбијена окна сад нешто живље дунуо, као да је у мрачној соби пробудио задах паучине, црвоточине и подрумске влаге која је притискала груди.

Учитељ, који је ућутао био, осећајући ваљда и сам утисак својих речи, опет живо настави:

— Ја никад у животу нисам видео вулкан који бљује лавину и претрпава насеља која су, верујући мртвом брду, дрзнула да му населе подножја. Читао сам описе и знам, колико ми се на глави коса дизала, знам како сам сањао тешке снове, после такве лектире. Мени, у овоме часу, слика нашега слома потпуно личи на такву једну катастрофу. Личи ми по величини несреће, по пометености, журби, по забуни, по овоме што су сви погубили главе и по томе, ако хоћете, што непријатељ не улази у земљу да је освоји већ са крвожедном жудњом да све уништи, да све разори, да све спали, да све затре, да сав живот сагоре и угаси онако као лавина када се проспе из усијане планине.

Да ли онај његов дубоки глас, који је бобоњао кроз празну и ниску одају; да ли онај тајанствени полумрак, који су облаци од дима из цигарета још више загустили и кроз који смо се једва догледали, те је његов глас звонио као глас некога духа који се јавља из полутаме; да ли можда онај поуздани тон којим је учитељ речи изговарао — тек, његове су речи на мене чиниле тежак утисак од којега сам узалуд хтео да се отргнем. Нешто ми је притискало душу те покушавао сам да се буним и поричем снагу утиска али без довољно самопоуздања и снаге.

— Ама, где сте ви то побрали тако мрачне утиске?

— Где?! — узвикну учитељ. — Свуд, свуд; на сваком кораку, на свакој жељезничкој станици, у сваком селу, у свакој вароши. Требали сте бити у Ђунису да видите како се ништи читава једна историја; требали сте бити у Крушевцу да видите како се руши читава једна држава. Гледао сам својим очима старога Краља на крушевачкој станици како му лију сузе из очију а, недалеко од њега, пред његовим очима, пљачку, грабеж, растурање државне имовине. Лупају се и ломе немилостиво вагони, грабе се џакови са храном, разбијају се врата на магацинима. А краљ, који тога тренутка напушта Крушевац и креће на Косово, гледа и плаче. Паде ми не памет, у томе тренутку, некадањи Лазарев полазак из Крушевца на Косово. Величанствене поворке златом искићених витезова, који полазе да изгину на Косову и, пред њима владар који је изабрао царство небеско. И после пет стотина година, један српски краљ са истога места полази на Косово, али за њим тужне поворке несретнога народа и војска без вере и без снаге. Отресао сам се упоређења ових двеју појава, које чак и немају довољно сличности за упоређење, па ми се оно ипак и на силу наметало и изазивало ми тежак бол...

Тај бол као да нам учитељ тога тренутка удахну свима у душу. Његов друг, учитељ, заусти да каже нешто, па му реч заигра у грлу и недорече је већ само ману руком. Млади поднаредник зањиха главом а мени изађе пред очи, као нека мађијска слика, величанствена поворка златом искићених витезова који полазе да изгину на Косову и пред њима владар који је изабрао царство небеско. Та слика била је жива, ја је нисам само осећао, ја сам је видео. Кроз облаке дима од дувана пробијали су се оштри врхови бојних копаља, лелујали су се заједно са дуванским димом алај-барјаци и промицали сјајни шлемови искићени златним челенкама. Мрка лица косовских јунака под шлемом, оцртавала су се у ономе руменилу од жара, које се проткивало кроз модри дим. Ја сам чуо алакање јунака, чуо сам топот коња и почеше у памети да ми се намећу речи народне песме: и почех да их шапћем сам себи:
&lt;center&gt;''Коњ до коња, јунак до јунака&lt;br&gt;Бојна копља као гора чарна,&lt;br&gt;Сија оклоп и блиста оружје.&lt;br&gt;Милина је оком погледати&lt;br&gt;Бојне коње и бојне јунаке.&lt;br&gt;Развише се ките и барјаци&lt;br&gt;Као сури по небу облаци.&lt;br&gt;Цар појаха голема лабуда&lt;br&gt;Пред царем је млади барјактаре&lt;br&gt;Соко живи Бошко Југовићу&lt;br&gt;Иза Бошка стари Југ-Богдане&lt;br&gt;Око Југа синци Југовићи&lt;br&gt;Дивна браћа и дивни јунаци,&lt;br&gt;Појахали коње од мегдана,&lt;br&gt;Не би реко на коњима јашу&lt;br&gt;Већ их носе наљућене виле.&lt;br&gt;Око цара слуге и војводе&lt;br&gt;С десне стране Страхинићу Бане&lt;br&gt;А са леве слуга Видосаве&lt;br&gt;Иза цара три војводе бојне&lt;br&gt;Славни јунак Обилић Милошу&lt;br&gt;И уз њега верни побратими&lt;br&gt;С једне стране Косанчић Иване&lt;br&gt;А са друге Топлица Милане&lt;br&gt;За њима су војводе остале...&lt;br&gt;_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _''&lt;/center&gt;
Утонуо у ту слику, ја сам ућутао и нико од осталих није реметио тишину која је настала, као да су сви били под истом сугестијом. Студена поноћна промаја понова дуну кроз шупљине и дим се залелуја по мрачноме простору, разорише се и расуше фигуре и облици који су се до мало час вили над нама, поломише се копља, развејаше се заставе, расточише се оклопи и река дима суну на разбијене прозоре и понесе собом поломљене и расуте све слике које нам мало час загреваше машту. Студени дах промаје, расхлади ми и чело и опали мразом лице те се пробудих и пробудисмо се сви. Учитељ узе својом путничком батином да разгрће оне остатке жара у мангалу и сви се скуписмо нешто ближе ватри.

— Поменусте и Ђунис мало час? — прекидох ја први тишину, обраћајући се питањем учитељу.

— Поменуо сам! — рече и ућута, па мало затим сам настави. — Од како знам за себе, ту сам први пут заплакао. Верујте ми, горко сам заплакао.

Веровао сам му, јер му је глас задрхтао у грлу.

— На Ђуниској станици заостали су од некуд вагони у којима је био натоварен наш војни музеј из Београда. Тај музеј је сва наша нова историја, историја наше стогодишње борбе, јер целога овога века што је за нама ми нисмо ни стигли што друго да радимо до да се боримо. Кад су већ и власти напустиле Ђунис, кад је већ непријатељ заузео обе Мораве, светина у Ђунису разбија те вагоне мислећи да ће у њима наћи штогод што би јој могло користити или, ваљда, што непријатељу не треба да падне у руке. Требало је видети ону страшну и тужну слику. Разочарана светина узе да баца оне светиње, од којих је свака један део историје; узе да их баца и гази, разносећи их уз дивљу дреку и церекање. Кад су из разбијених сандука покуљале оне „спрдње“, светина удари у кикот и тај ми је кикот продро као усијано гвожђе кроз душу и, верујте, још ме бриди бол, још ме пече. Био је то онај крти смех лудака који се цери кад спази икону. Изгледало ми је као кад се човек усред пламена у кући која гори, смеје смехом онога коме је величина трагедије замаглила душу и разум. Добош, којим је архимандрит Мелентије дозивао негда народ на револуцију дочепао је један старац из последње одбране и начинио себи столицу од њега; заставе, оне славне заставе, које су у рату за ослобођење водиле српску војску на Јавор и на Шуматовац, лежале су у блату под вагонима или су њихове голе мотке бацане на ватру: деца су натицала на главу калпаке наших првих војника и јахала на копљима; цигани су навлачили старинске мундире оне славне жандармерије која је 1862. године изгинула бранећи Београд од Турака, а за њима је светина арлукала и смејала се. Пушке, које је буковички прота благословио на Орашцу, и које су се прославиле на Мишару и Љубићу; пиштољи, који су некада почивали у кубурлијама славних војвода или им китили силаве, и онај пиштољ који је на Чегру прославио смрт Синђелићеву, и она пушка која је из руке малога Книћанина оборила Ћаја-пашу — све, све је то лежало по потоцима и по блату, по друму и по јендецима, све растурено, све побацано, све погажено. Изгледало ми је као да је неки зао дух пошао пред непријатељском војском, као кобна извидница, са задаћом да брише нашу историју, како би непријатељ наступао на рашчишћено земљиште са којега су покидана и почупана, сва прошлост, све успомене и све традиције.

Учитељ заврши, па пошто се нешто одмори, обрати ми се:

— Реците сад сами, не би ли се заплакали и ви да сте били на моме месту, да сте све то својим рођеним очима видели?

Ја нисам одговорио на то питање а осећао сам да би и у овоме тренутку, кад ми учитељ казује, могао још горко заплакати да ми већ тешки догађаји, који су се провлачили кроз моју душу, нису пресушили сузе.

— И кад помислим — настави учитељ искрено потресен — да су тако исто или још горе, јер су пале у руке непријатељу, пропале и све друге наше тековине. Оно што смо за ових сто година, одвајајући од своје сиротиње, одвајајући од својих уста, прибирали и текли, не би ли и ми могли стати у ред цивилизованих народа; наши музеји, библиотеке, кабинети, збирке, документи и рукописи у којима лежи наша необјављена и неиспитана историја. Све, све је то пропало или ће пропасти, јер непријатељ који иде за нама, сажиже као усијана лавина и пали, руши, уништава.

— Све, све ће пропасти! — Додадох и ја придружујући му се искреноме болу.

— Косово је било војничка пропаст, то није била пропаст народа — настави учитељ. — Несретне, тринаесте, била је тежа пропаст али, шта је имало тада да пропадне кад ништа нисмо ни имали. Народ се склонио у збегове а сила, која је преплавила земљу, прегазила је поља и ливаде. О првоме пролећу трава је опет озеленила а народ је сишао из збегова. Данашња је пропаст тежа и страшнија; руше нам све, руше државу и руше јој темеље, затиру установе и уништавају благо народно које смо сто година прибирали и текли. Кад се вратимо биће све пусто и почећемо све испочетка. Али, тад неће бити довољно само да нам о пролећу озелени трава и народ се врати из збегова...

Настаде мукла тишина, слична оној крај самртника кад му се већ упали свећа, кад свако зазире да шушне, кад свако уздржи и дах да не ремети свечаност тишине и не профанише пијетет тренутка. Чуо се само жар како се распада у пепео, миш који гризе дрво у долапу, дах оне деце што су спавала и крчање у грудима учитељевим. Мало затим и допре с поља кроз разбијене прозоре неки чудан, нејасан звук. Сви подигосмо главе и напрегосмо слух.

— Чекајте! — прекидох ја тишину. — Причекајте мало! Ви већ говорите посмртно слово а чујете ли, слушајте!

Морало је већ бити далеко иза поноћи, морало је бити ближе зори, јер кроз ноћну тишину јасно су допирали топовски јеци. То је одмах после поноћи отпочела борба на Биначкој Морави, која је имала да сузбије бугарски дрзак ноћни препад.

— Чујете ли? — понових ја охрабрен овим звуцима, који очас збрисаше у мени оно мутно и тешко расположење, изазвано учитељевим казивањима. — Чујете ли; то још српски топови говоре и до год они не занеме, ја ћу веровати у биће Србијино.

— Ја ћу веровати и после, кад и ти топови занеме! — одговори учитељ и сам нешто охрабрен. — Вероваћу, јер сам убеђен, да народ, који се овако мушки бори сто година за слободу, не може пропасти. Али... моја вера не може ни мало умањити бол, који ми садашњост задаје!

Поуздање, које су топовски звуци у нама пробудили, само је за часак блеснуло, као једна тренутна појава, као један покушај да се приберемо и охрабримо. Слушали смо још мало топовске звуке, али без речи. Уморио нас је био разговор, уморио нас је заједнички бол, који ови звуци нису ипак могли из душа нам да одагнају; уморила нас је дуга ноћ, коју смо превалили и примакли се зори. Попушили смо ћутећи још по једну цигарету. Млади се поднаредник измакао од мангала и наслонио леђима уза зид, оборио главу на груди и почео да дрема а и учитељи почеше погледати око себе, не би ли се могли где наслонити, да се ма колико толико одморе.

Ја се дигох лагано, не узнемирујући никога и пођох на горњи спрат, где је моја одаја била. Када сам се успео, са отворенога доксата догледало се далеко, далеко кроз ноћ, која је већ почела да се провиди. У дубини тамо, иза планина, руменило се небо, претећи опасним ветром. Изгледало је као да гори планина, као да се усијала те пламти и букће.
Та ме слика задржа на доксату, са којега су се још јасније чули топовски пуцњи отуда са Карадага и све то потсети ме на оно учитељево упоређење са усијаном планином, која бљује лавину. То упоређење поче да расте, да се допуњава и да ми се намеће. Ено, ено, планине се већ жаре и горе, бљују већ пламен и ено се усијана лавина ваља кроз наша поља и доље; ваља се, тутњи, пали, ништи и сагорева живот, који је до мало час ту био.

И ближи се већ! Осећам загушљив ваздух, који претходи усијаним валима; осећам већ по телу топлоту, која унапред пржи; осећам како ме засипа топао пепео лаве; засипа мене, засипа моје драге и миле, моје блиске; засипа мој дом и онај дом до мога и даље; засипа градове и поља, засипа села, горе и планине! Све, све засипа и плави. И мало још, још мало само дана, бићемо сви, биће цела Србија под лавином!...

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>ig06tfhh1fduf7gswdxtl5x35ly8u2u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Деветсто петнаеста/Топлички бегунци</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61661</id>
    <revision>
      <id>146686</id>
      <timestamp>2026-09-25T21:36:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>146686</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="36715" sha1="l3nis045jecma5fn3txni2ejerj8wqd" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|  
| [[Деветсто петнаеста/Крај мангала|Крај мангала]]
| Топлички бегунци
|[[Деветсто петнаеста/Бајка|Бајка]]
}}


Неко рече: „Ајде да видимо, ево стижу топлички бегунци!“ и оста тако име оној дугој и непрекидној змијурини што се друмом више Приштине лагано повијала са повијараца који одвајају Лабове обале од Косовске равнице. И раније су тим путем из Куршумлије слазили бегунци овамо у Косово, али је једнога тренутка изгледало као да оркан неће протутњати преко целе Србије и, ако где буде парче слободице, биће је ту негде измеђ Јастребца и Копаоника. Верујући у то, многи који су се спасли из Скопља и других источних страна, напуштали су и Приштину, па бегали у подножје Копаоника, у Куршумлију, Брус и Александровац, тако да су се тим друмом често размимоилазили бегунци, једни који из Топлице бегају на Косово и други који са Косова бегају у Топлицу.

И начелник округа косовскога, када једнога јутра доби неповољне вести са гиланскога фронта, зазвони у телефон и затражи начелника округа топличкога. Хтео га је замолити да се побрине о његовој породици коју мисли уклонити из Приштине и послати је тамо. Али још није ни почео говор а начелник топлички искористи везу коју му је овај дао, и поче:

— Слушај, колега, хтео сам те умолити за једну услугу. Шаљем своју породицу тамо, у Приштину, па...

— Како? — учини начелник косовски на телефону и промени се у лицу — А ја сам те за то звао на телефон; хтео сам те умолити... да... мислио сам да ја пошљем своју породицу тамо...

— Не шаљи овамо!

— Не шаљи ни ти овамо!

Таква је пометња настала од прилике оних судбоносних дана а мало затим били смо већ на чисто да Топлица већ није више безбедан збег. Стигоше гласови да је пао Чачак, пало Краљево и да Аустријанци слазе Ибром и Расином а Бугари напредују Топлицом ка Прокупљу и Јабланицом ка Лебанима. И, сад тек загусти друм који Лабом слази из Куршумлије. Њим пође све што из Ниша и Лесковца није могло раније железницом; њим крену све што се из Крушевца поче спуштати на југ. Њим пођоше и канцеларије и команде и управе које су се дотле задржавале по местима која су, само пре неколико дана, изгледала још да су ван домашаја непријатељске поплаве.

То није била обична гомила бегунаца што се спуштала лабским друмом у Косово, био је то читав покрет, била је то у пуном смислу речи сеоба народа. Када су прва кола из овога покрета наилазила на приштевску калдрму, последња још нису била изашла из Прокупља, тако да је од Приштине до Прокупља то била једна бескрајна поворка кола која је непрекидно милила друмом три дана и три ноћи. То је била једна непрекинута и непробојна колона где су коњи задњих кола утурили главе у шараге предњих кола и пешак или коњаник, који се налазио с једне стране, није могао све од Прокупља па до Приштине прећи на другу страну друма.

А друм раскаљан, излокан, преливен дебелим слојем житкога блата, где ређега те се разлило као блатно језеро а где гушћега те се хвата за точкове од кола, за опанак и обућу. Убрљали се људи, убрљала се стока, убрљала се кола и једва се све то извлачи и једва креће.

И ако је заједничка невоља све изједначила ипак је у тој, блатом убрљаној и бригом и теретом путовања умореној гомили, пуно разноликости. Тешка црна мунициона кола која води трећепозивац а вуку снажни и рогати државни волови па онда, путничка кола са арњевима и уморним коњићима, чије сапи брекћу као мехови а блато им искитило трбух те висе гроздићи о длаке; па онда, аутомобил, мали, црн, лакован, са четири седишта, навикнут да вози од Теразија до Топчидера; за њим велики, товаран аутомобил модре боје, са мотором који брекће и стење као раздражена животиња и оједеним гумама на точковима. Па онда, мала сељачка кола са мршавим вочићима који изгледају као срндаћи и разглављеним точковима које је обмотало блато слојем дебљим од самих наплата, па двоколице, које вуче коњић ознојених ребара и усанулих кукова, за овима фијакер са београдске калдрме на коме још висе, као крпчићи на просјачким чакширама, остаци гуме око точкова и на коме је по где и где сачувао лак свој сјај а плиш своју некадању боју, али га гледаш са сажаљењем, као пропалу лепотицу на којој се још по где што одржало. За овим таљиге са једним бедним коњем, једне од оних таљига на којима се преносе дрва и еспап са жељезничке станице, па онда опет фијакер, од оних који су осамдесетих година још и изгледали нешто на београдским улицама а од тога доба служе за пренос поште измеђ двеју вароши у унутрашњости; па онда, шпедитерска кола, велика, пространа, читава кућа на точковима а вуку их три уморна коњића раскрвављених груди, који су их са великим напрезањем извукли из ових блата кроз која се прошло; за овима опет пар малих вочића вуку нешто што се и не може назвати колима, то су два точка и високи ступци са стране; за њима поштанске чезе, па сакаџијске двоколице са којих је скинуто и бачено буре да се зажени товаром, па болничка амбулантна кола, па лака штајерска кола са платненим кровом... и редом тако све врсте кола, све што има точкове и што може да вуче запрега. И све то натоварено и претоварено сеном, брашном, покућанством, децом, женама и старцима. И уз то још, око кола и измеђ њих, пешачи маса света, попрскана блатом по грудима, по коси, по лицу и убрљана до колена и до појаса. Кроз гомиле пешака тискају се још и мали коњићи осамарени и натоварени, који још поврх товара носе и по где које дете; па онда магарци, па кравица коју вуче мајка да би исхранила децу, па овца коју је грешни домаћин потерао да се негде у планини њоме израни зимус и сав блатом улопан, повијена репа пас, који је кренуо у збег за кућом и чељадима.

И сва та гомила и сва та тужна и невољна поворка иде, мили, пузи, гамиже тако у непрекидној линији, три дана и три ноћи, од Прокупља до Приштине. Ни један фотографски снимак не би био кадар да да ову слику, јер где би један снимак обухватио сву невољу која од Прокупља до Приштине тек чини једну целину. Никад ни уметникова кичица не би била кадра ставити је на платно, јер не само што би му промакли многи детаљи већ би му недостајало и боја да наслика сву ову невољу.

А гомиле оних који су јуче и прекјуче добегли, загушиле уске приштевске улице, начетиле се испред кућа, заштићене од кише широким турским стрејама и прате нове добеглице у којима сретају своје познанике, пријатеље и рођаке. Они што придолазе, пре но што се здраве, питају: „Има ли се где преноћити?“, а ови што их дочекују одмахују главом као да би рекли; „И ми смо на улици а где ћете ви?“ У тим гомилицама под стрејама има их који са саучешћем прате тужну поворку, има обичних радозналаца који су у своје време тако исто посматрали београдске параде, има забринутих, који у поворци траже неће ли срести своју породицу од које су их прилике раставиле, има и пакосника који завиде онима који су боље прошли од њих, јер су се дочепали кола и снабдели храном, а има и равнодушних, који су већ на првом кораку у невољи изгубили и вољу и снагу и сад већ равнодушно посматрају туђу невољу. И све те разнолике своје осећаје, гомила гласно казује, она скоро прави један реви поворке који крај ње пролази и свака кола пропраћа својим примедбама, често оправданим а гдекад можда и претераним. По где која кола и оне на њима пропрати гласно саучешће гомиле а по где која пролазе као кроз шибу и они на њима обарају главе обасути горким примедбама гомиле.

— Гле, гле овај шта је натоварио на кола. Тај као да је добио премештај са сеобеним трошком па иде на нову службу!

— Пази овај, повуко целу зимницу!

— Ови опет као да су у бању пошли!

— Гледај молим те шта вуку државна мунициона кола а муниција извесно остављена непријатељу!

— А рањеници иду пешке! — додаје неко чак из пете гомиле.

И одиста, та су кола, што су се спустила из Топлице у Косово, повукла све што се могло повући, а што ће се после у Призрену остављати а на даљим путовањима и бацати. Изгледа као да се још увек веровало да се не бега даље, већ се само склања из вароши у варош док прође олуј, па ће се опет свако вратити на своје огњиште.

Ево од прилике приближнога снимка једне групе кола која ће у току од пет минута проћи крај гомиле уз коју сам се ја прибио.

Аутомобил, простран и леп, са угодним седиштима. У аутомобилу млада београдска госпођа и њена госпођица сестра са високим рајерима на шеширима који се повијају под таваницом аутомобила. На предњем седишту, као и на спољњем крај шофера, два три мања кожна кофера са месинганим и никленим оковом и пет шест кутија од шешира; на крову аутомобилском велики платнени кофери са никленим катанцима. То су даме које су се решиле да напусте београдски корзо тек кад су непријатељске бомбе почеле да падају измеђ кућа и тада су се задржале у нишкоме парку где је такође „било доста живо“. Сад су пошле даље, са уверењем да ће и на приштинском корзу „ипак бити мало живота“. Оне су несвесне свега што се догађа, оне у свему виде само један dérangement и праве тако лице као да су, нас који као просјаци стојимо под стрејом, готове да запитају: „Будите, молим вас, љубазни, реците нам кој од бољих хотела где има и купатила!“ Овим дамама је рат донео нову врсту забаве и нове теме за разговор. Оне су покушале да буду и болничарске и направиле су биле себи болничарске костиме са крстом на грудима и сликале су се у тим костимима и дочекале су прве рањенике и окитиле их цвећем и послужиле су топлим чајем рањенога младог капетана и спроводиле су кроз „своју“ собу једнога страног дописника и... даље се није могло: „Треба имати необично снажне живце да се то издржи!“ И, пошто су утврдиле да такве живце немају, оне су се радије придружиле одборима за приређивање концерата и кермеса у корист рањеника. Њина је савест била мирна да су се на свој начин одужиле „овој земљи“ и зато су, кад је требало бегати из Ниша прошле све могуће канцеларије доказујући како њима „ова земља“ треба да се одужи тиме што ће им се дати један аутомобил. И оне су га добиле; ако их је одбио командант, ађутант је био љубазнији; ако их је одбио министар, секретар је био љубазнији. И оне су кренуле са опремом потребном за корзо а разочараће се тек кад сиђу с аутомобила у блато и кад вечерас, и то ако буду успеле да се догурају до ћевапџијине тезге, буду на сред улице, држећи старе новине место тањира, вечерале козје ћевапчиће и проју. Ако их вечерас то мимоиђе сутра неће.

Други аутомобил опет државни али мало боље натоварен. Међу стварима и корпе и кофери и бошче и кутије. У аутомобилу три женске, изгледа све три познате гомили: једна продавачица дувана о којој се у Београду говорило да је испод руке продавала и транспарентне карте за играње са содомским сликама; па онда једна глумица неког путничког друштва, која је од првог балканског рата напустила глуму сматрајући ваљда себе за обвезника и никако се, ни у међуратном времену, није демобилисала и најзад, једна распуштеница која је хтела да иде у комите и обукла се већ била у комитско одело и сликала се већ наслоњена на пушку, али је нису хтели да приме те је и даље остала распуштеница.

Кад овај аутомобил прође, гомила под стрејом поче са свих страна да се запитује која ли је од њих трију задужила државу те је држава према њима тако љубазна да им уступа аутомобил који је могао много корисније бити употребљен.

Затим долази фијакер, опет државни или бар реквириран, јер је војник на боку. У фијакеру мало ствари али много света. На горњем седишту млада госпођа и њена госпођа мајка; на доњем седишту слушкиња и слушкињин швалер. Млада госпођа држи на крилу своје куче а слушкиња своје куче; стара госпођа кавез са канаринком. Нико их из гомиле не познаје и пролазе без примедбе, сем што, их прати гласан смех оних којима није до смеха. За овим иду мале таљиге са једном граном место четвртога точка, који је ко зна где остао. Таљиге вуче покисао и блатњав коњић мало већи од козе а мршав ко глад, те она покисла кожа на њему изгледа као разапета на костима. За њ’ су везане рукунице искрпљеним амовима а нити има дизгине ни оглавника. Ноге му дрхћу, велике дупље над очима и оне две угибле испод слабина брекћу и разапета му се кожа испарава од влаге којом га је посула киша и зној. У колима троје дечице, само им главице вире из влажних ћебади и мајка која ће за који дан у каквом јарку на путу родити и четвртог брата онима што вире из ћебади а Србији и четвртог војника који ће, тамо у будућности, заменити оне што су поподали на бојишту. За таљиге везана коза која храни дечицу успут и коју је толико обујмило блато да једва отвара улепљене очи.

При пролазу ових таљига у гомили тих шапат сажаљења и према мајци и према деци и према стоци. Један само глас додаје: „Овима би севап било наћи крова да заноће!“

За таљигама, у реду једно за другим, седморо државних муниционих кола са коњском запрегом. Сем седам коморџија који терају коње, кола још спроводе осам војника, осам бораца, и један наредник. У најмању руку требало би да је каса какве дивизијске области или интендантуре, али није то, већ је то кућа, у правом смислу речи кућа госпође потпуковнице чије име рече неко из гомиле али га ја не забележих. Сама госпођа потпуковница седи у последњим, седмим колима и око ње су ситније ствари и кофери а у предњим колима: кревети, астали, кујнски рафови, столице, умиваоници, шпорет, чунци, сандук са празним флашама, једна столица за љуљање, буре с киселим купусом, два три метра сечених дрва, седам или осам џакова државнога брашна, вероватно упљачканога из каквог државнога магацина, колица за дете, саксије с цвећем и буре са лијандером.

— Ово треба каменовати! — гунђа гомила.

— Напуштене државне касе, архиве, музеји а возе се бурад са лијандерима! — гунђа даље гомила.

— Изгинуло све што је могло понети пушку; оно што је остало да нас заштити да можемо изнети главе, пребраја се на прсте; ко напусти фронт стреља се а осам бораца и један наредник одваја се са фронта да прате госпођу потпуковницу и да чувају њено буре с купусом! — и даље гунђа гомила.

— Рањеници гегају пешке и боси по планинама а државна кола возе чак и сечена дрва госпођи потпуковници! — гунђа и даље гомила.

— Муниција се оставља непријатељу, храна се оставља непријатељу а возе се лијандери, чункови и столице за љуљање! — гунђа и даље гомила.

Гунђа гомила а потпуковничина кућа и пратња пролази и прска блато с точкова по гомили. А за низом ових кола опет један државни аутомобил и у њему читава колекција баба. Пет баба од којих најмлађој не може бити мање од шесет година а најстарија је вероватно преживела још које бегство у ранијој историји српскога народа. Бабе се увалиле у душеке, претрпале се јастуцима, завиле се шаловима и очајно гледају овамо у гомилу као да би хтеле запитати: „Кажте нам искрено, је л’ довољно безбедно у Приштини, ако није да одмах наставимо пут?“

— Ко сабра ове бабе? — пита се гомила.

— Ето и за њих се држава постара да се спасу? — додаје опет гомила.

— Па ко ће ослободити поробљену Србију, ако неће ове бабе? — додаје опет гомила и ори се крти смех, онај којим се смеју невољни.

За аутомобилом мала воловска кола без лотра већ само две даске везале два пара точкова. Кола вуку један сићушан коњић и једна мршава кравица запрегнута као и коњ, а води их старац чија су деца остала тамо у рововима а он би да спасе мезимче своје, последњу наду и потпору куће своје. По даскама, на колима, прострто мало влажна сена а по њему једна покисла шарена поњавица. На задњем крају кола, ослоњена леђима на стубац, опуштене једне ноге која јој се скоро вуче по блату а повијене друге под собом, седи забринута старица; њој на колену лежи глава седамнаестогодишњег дечка чије је опружено тело под оном поњавицом. Мајка му руком превлачи усијано чело и милује покислу косу; по његовим воштано бледим образима трепери прозрачно болесничко руменило а из дубоко утонулих очију, угашена погледа, као да се већ назире смрт. У гомили крај којих ова кола пролазе израз саучешћа и протеста:

— Ето, о њему неће нико да се брине а он је сутрашњи војник! — вели један из гомиле.

— Треба збацити оне бабе из аутомобила па метнути овог јадника! — додаје други.

За овим тужним колима иде леп и елегантан фијакер са никлованом рудом, никлованим фењерима и никлованим амовима на коњима. У фијакеру мало и пријатно друштво, један полицијски писар на доњем седишту а на горњем Мица Зуавка и Мица Сенегалка. Тако, бар рече један из гомиле, који нам је у мало речи гласно испричао историју ових двеју Мица. Прва од њих је ћерка неког бившег музиканта и у првим данима своје младости кретала се само у музичком свету, подразумевајући ту на првом месту Краљеву Гарду. Од тога доба она носи име Мица Бандиска. Она друга има тамно порекло и необјашњиво име: Мица Проминцла. Нико не зна ни ко је ни одакле је, ни чија је; појавила се једнога дана на београдској калдрми носећи собом и прошлост и будућност. Те две Мице када су из новина поуздано сазнале да нам стиже у помоћ француска колонијална војска, кренуле су из Београда у сусрет савезницима. На путу од Београда до Ниша размишљале су о свему и свачему и нашле су да Французи неће моћи да изговарају њихова мало чудновата и за изговор доста тврда имена и тражећи нова, тежиле су да тиме изразе извесну пажњу према савезницима. Отуда су и постала имена Мица Зуавка и Мица Сенегалка.

У гомили, место обичнога гунђања, наста одвратност и гађење када се из ових биографија сазнаде какво је то красно друштво на фијакеру. Да ту одвратност још више појача приђе гомили једна угледна госпођа београдска, жена једнога лекара.

— И видите — рече она гомили — то су моја кола, реквирирали су нам их за државне потребе а ја са децом идем пешке из Лесковца!...

Затим нам госпођа, очију пуних суза, исприча своје тегобе и невоље на путу. Заноћила је са децом на друму, у сред планине, негде иза Лебана. Дечица — повела их је двоје и стару мајку — прибрала су се промрзла око, ватрице коју им је мајка наложила и она их је тешила и храбрила и ако је и сама осећала студен у души, нашав се први пут у животу на друму, у планини, под ведрим небом. И кад је дечицу хтео да прихвати сан који би им разгонио страх из душе, појављују се из мрака два светла ока, те деца радознало се буде и прибирају уз мајку. Та два светла ока су два фењера на фијакеру који вози Мицу Зуавку и Мицу Сенегалку. Деца познадоше коње и кликнуше:

— Гле, мама, наш Гвозден!

— Гле наша Гривна!

— Наша кола, тата послао кола — кликћу деца — Тата послао, нећемо више ићи пешке!

А мајка их умирује да би поднели разочарење.

— Наша кола, децо, али се ми не можемо возити њима. Ми и даље морамо пешке.

— А зашто кад су наша кола? — гракћу зачуђена деца.

— Наша кола морају да возе српске рањенике. Српски се војници боре за нас па не могу рањени ићи пешке, а ми можемо. Је л’ те, децо? — теши их мајка.

У томе пролазе крај њих кола са Мицом Зуавком и Мицом Сенегалком и ори се из њих развратни смех. Мајка обара очи пред децом срамећи се лажи којом их је мислила утешити.

Ту причу, коју нам госпођа живо и узбуђено прича, слуша и један рањени поручик који је опустио штаке те се наслонио на зид и посматра пролазак топличких бегунаца. Он је дотле мирно и скромно стојао иза наших редова наслоњен на зид и није учествовао у гунђању гомиле и био је миран као да није ни слушао примедбе које су се сипале као из рукава за сваким колима. Али кад наиђе фијакер и кад госпођа заврши своју причу речима: „Српски се војници боре за нас, па не могу рањени пешке ићи!“ поручник плану на један мах. Крв му су попе у образе, наслони се на штаке и гурну лактовима гомилу испред себе па изађе напред:

— Српски се војници боре за нас па не могу рањени пешке ићи! — понови он узбуђено. — А погледајте, госпођо, погледајте! Ова је нога пребијена и ја сам на овим штакама из Куршумлије пешке прешао преко планина а ето ко се вози на колима!

— Срамота! — гракну у глас гомила.

— И срамота и неваљалство! — додаде узбуђено рањени поручик и ишчупа са груди Обилићеву медаљу за храброст и баци је под точкове фијакера ради којега се и подигла бура негодовања.

— Не треба ми! Не треба ми! Нека овај орден носи Мица Зуавка и Мица Сенегалка, ја ћу за Србију умети погинути и без тога ордена!

Гомила занеме на један мах пред овим чином и наста мртва тишина. Поворка се бегунаца и даље кретала и пролазила мимо нас, газећи под собом Обилићеву медаљу за храброст, која је све дубље у блато тонула...

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>l3nis045jecma5fn3txni2ejerj8wqd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Деветсто петнаеста/Бајка</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61662</id>
    <revision>
      <id>146687</id>
      <timestamp>2026-09-25T21:45:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>146687</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="40965" sha1="riy834mfbc22io24f2056jqx55gsfg3" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|  
| [[Деветсто петнаеста/Топлички бегунци|Топлички бегунци]]
| Бајка
|[[Деветсто петнаеста/Под лавином|Под лавином]]
}}


Легао сам те вечери уморан, тешко уморан. На прозорима није било завесе и кад сам дунуо у свећу, која је осветљавала собу, споља је продирала нека бледа, водњикава светлост која је на мрачноме зиду пројектовала рупу прозорску измрежану танким линијама харемских мушебака. Кроз ту мрежу једва се догледало небо мрачно, ниско и густо као тесто.

Под утиском догађаја, слика и појава које су ова три дана минуле крај мене, лежећи несан под ћебетом, подлегао сам навали читавога роја неодређених мисли. То су биле и мисли и сећања и представе и опажања и све се то колутало, преплетало, тискало и мешало без реда, без смисла, без јасне контуре и облика. И ако је давно већ умуко тандрк кочија, стењање и шкрипа воловских кола, тутањ и бректање аутомобила и галама светине, мени су ти звуци, измешани и збркани, брујали у ушима а уличне слике, разнолике бојом и богате бедом, још увек пролетале крај очију као дуги, бескрајни кинематографски филм.

Цигарета, која је до мало час сјактала у помрчини ко усамљена звездица на мрачном небу, угасила ми се међ прстима и почео ме хватати неки полусан који ме није одвајао од стварнога па ипак ми натурао непознате, тамне, нејасне преставе. И ако још будан и свестан да је то сан, ја нисам имао снаге да му се отмем већ сам му се подавао без отпора и он ме је одводио све даље и даље, одводио ме је у далеко детињство, тамо чак докле једва допиру моја прва и нејасна сећања, тамо где је све ружичасто, све насмејано, све невино. И, како је то годило премореној ми души и раскрвављеном срцу! Као после силне буре на пучини где се крхао и ломио, кад чамац уђе у тихе воде и пристане уз зелене обале чаробнога острва где цветају мирте и оранџе, где нежни лептири деле цвећу најстрасније пољупце, сишући им њиме жиће; где птице плавих и зелених пераја певају песму зоре а воде, слазећи са камена, звоне као харфе, страсну вечерњу романсу разблудној ноћи огрнутој прозрачним велом посутом звездама...

У рано-зимско вече, крај разбуктале ватре у камину, ваљала су се дечица по широкоме и дебеломе ћилиму простртоме по поду а баба Вилка, сретна међу унучићима, седела је на једној троножној столичици, подстицала ватру у камину и причала дуге, топле и заносне приче које зимска ноћ и љубав, којим их стара мајка казује својим унучићима, допуњавају својим бојама; приче које се дубоко режу у душу детињу као ковано рало у меку смоницу коју је пролеће овлажило.

Ја, најмлађе унуче тада, седео сам на престолу, на крилу старе мајке. Остали се окупили око ње, седећи на поду подвијених ногу и наслоњених главица на њена колена. Сви пажљиво упрли погледе у њене усне, како не би ни једну реч испустили. А та реч тече са њених усана топла и блага као она полусветлост којом је од пламена из камина осветљена соба а која тако јасно осветљава паметну и изразиту фигуру баба Вилке, старе српске угледне госпе.

Причала нам је о змији младожењи, о пепељузи, о чардаку ни на небу ни на земљи, о ветру и ветровој мајци и још читав низ таквих заносних бајака, које су нас опчињавале све док нам се детињи мозак није почео морити и очи склапати, те је тада једно по једно, награђујући га пољупцем, односила у постељу и прекрстила га пре но што се од постеље одвојила.

Враћајући ме таквом једном вечеру, које је — претрпано догађајима који су се низали кроз половину века — лежало заборављено и забачено у моме памћењу, полусан ми га поче износити пред очи у свој одређености својој. Оно се поче понављати у моме памћењу са свима детаљима, свеже као најскорије сећање.

Те вечери причала нам је баба Вилка о своме најранијем детињству. На то смо је изазвали оном гомилом питања којом деца тако раскошно засипају старије:

— Јеси ли и ти, нано, била кадгод дете?

— Јесам, рано!

— Овако као ми?

— Јес, тако!

— А је л’ том давно било?

— Давно, врло давно, има скоро шесет година.

— Шесет? — понављамо сви у глас као изненађени и ако нико од нас није појмио колико је то, сем најстаријега који, да би показао разумевање у цифрама, узе на прсте да одброји шесет.

— А јеси овако исто играла као ми? — настављамо немилостиво засипати питањима.

— Тако, дабоме, али — и стара мајка уздану — и патила сам. Није онда нама било све тако потаман; топла вечера, топла постеља, него... бивало је кад смо и гладовали и мркли а не знали хоћемо ли сванути.

— А зашто?

— Тако, бојали смо се.

— А од чега вас је био страх?

— Од Турака.

—-Од Турака? — гракнусмо сви изненађени и ако нико од нас није јасно појмио шта су то Турци.

— А шта су то Турци? — запитаћемо ми остали, сем најстаријега који је знао неку народну песму у којој се Турци помињу и веровао да му је то довољно знање.

— Шта су Турци? — учини нана, па додаде — Турци су сила, децо!

— Па шта су они радили?

— Зло су радили! — заниха нана главом — А треба да вам кажем шта су радили те да памтите. Даће Бог порашћете, проживећете и остарићете а онога зла што ми видесмо ви нећете видети. Прошла су та времена, поменуло се не повратило се!

Ми све речи нанине нисмо тада разумели али их ја сад чујем понова и сад тек разумем, као што сад слушам понова и целу нанину причу која ниче из пробуђенога сећања.

— Мени је било седам и по, највише осам година те једва памтим што ћу ви казивати, али ми је мајка доцније, кад сам одрасла, препричавала оно што сам доживела, те отуд знам све како је било и што је било. Било је и других зала и других невоља али најцрња беше када наиђе страшна година. Борили се наши, борили па изнемогли. Нико да помогне, нико да одмени, нико да прихвати те где ће сами противу толике силе. И подлегоше, те наиђе страшна година и завитла се као најљућа непогода и начини по земљи пустош каква се не памти од потопа Господњег. Они што су се борили и што су нас бранили или изгибоше или се одметнуше у планину или избегоше у туђину. Оста нејач без хранитеља а сила пође да плави земљу и да сеје невољу и зло. Зацика нејач, заплакаше мајке а домаћини оборише главе под тешком бригом. Наше село на друму и туда ће сила проћи. Турци су мало залазили ван друмова и зато су увек више патила она села која су им била на путу.

Рекох, домаћини се забринули што ће и како ће, јер гласови озго из Јасенице, све црњи и гори. Скупише се једног дана, по вечерњу, у цркви, те да се саветују. Нису се смели сакупљати на другом месту, овако, ако би Турци наишли рекли би: скупили се да се Богу моле. Попа је чак задржао на себи и епитрахиљ како би их уверио да служи Богу. Притворише врата на цркви и почеше се кришом договарати. Један ће рећи ово, други оно а неки Радојица, добар газда и домаћин, у зао час рече: „Да се истурчимо, то нам је једина помоћ!“ Тек то рече а поче да пршти кандило пред иконом светога Јована Крститеља. Прште два три пут па се угаси а онога Радојицу тај час спопаде нека језа и узе га трести грозница, те занеможе и једва оде до куће. Шест недеља је патио од тешке болести и сваки дан му свештеник читао молитве и сваки дан слао у цркву зејтин те горело пред иконом Светога Јована Крститеља од јутра до мрака. Једва се човек диже на ноге, ваљда му помогла молитва и покајање.

Они други, што осташе у цркви, кад Радојицу одведоше кући, доконаше да село пође у збег. Да остану у селу старци, бабе и нејака дечица те да куће не остану пусте а младе жене, девојке и мушка дечица мало одраслија, да крену у збег. Рекоше још да понесе колико ко може на леђа понети хране: брашна, сува меса, сира и сланине, те да се исхрани збег док сила не протутњи друмом. Још рекоше да ником, ни женама ни деци, не говоре што су доконали, како се не би чуло и рашчуло те да од некуд Турци не погоне збег. Него нек чељад легне да спије не слутећи а домаћини да бдију, пад кад о поноћи попа удари три пут у црквено клепало то да буде знак да домаћини избуде робље, да се потовари па да сви крену цркви одакле ће са свештеником у планину.

Тако је и било. Полегали смо сви и спавали тврдим сном, кад дубоко у ноћ узе нас бабо будити: „Ајде, вели, устајте!“ Избудили смо се преплашени и узневерени, мислили смо Турци наишли, али бабо нам рече: „Ајте, спремајте се и потоварите да се склоните из села!“ Тад разумеде нана шта ће бити, јер бивало је и други пут тако, те нас узе све опремати и збирати по кући, што се може понети. Дотле је бабо сипао из вреће брашно у торбе, одвајао у заструг сир из качице, скидао из димњака сува ребра и преламао их да могу у торбу наићи и како је који посао свршио а он одмах одређивао: „Ово ћеш ти понети, а ово ти!“

Кад смо се тако опремили и натоварили а нана нас све прекрсти па изиђосмо из куће у густи мрак. Није се ни стаза честито видела до колико што видиш испред себе да се нешто беласа. Бабо је ишао напред и он је носио највећи товар а ми сви за њим. Нико речи да проговори, него тако идемо оборене главе и гледамо предасе. Успут сретамо и друге, тако исто натоварене, те се једно другом придружујемо онако ћутећи, и не здрависмо се.

Пред црквом је било скоро све село и још је придолазило са свих страна. У цркви су горела кандила а попа је једнако нешто улазио у цркву и излазио па се шапатом договарао са старијима. Најзад, попа опет изађе и рече: „Ајде у име Божје!“ па пође напред а ми сви, жене и деца и по где који човек, пођосмо за њим. Прођосмо још једном крај наше куће и ту се бабо опрости од нас а његов терет узе нешто нана а нешто ми поделисмо, па он уђе у кућу а ми продужисмо. Ударисмо најпре низ поток те пресекосмо друм, па онда преко неких ливада те се дохватисмо планине. Кад смо већ замакли мало у шуму, попа и још неки људи, који су напред ишли, припалише воштане свећице а и по где ко међ нама, јер је у шуми био још гушћи мрак те смо једва одили. Ишли смо дуго, врло дуго, ко зна колико, сат, два, три ваљда... Изнад нас небо поче да се прозире али је у шуми још био мрак и оне свећице што су се кретале овамо и онамо изгледале су као свитци који пливају кроз ноћ. Пут је био мучан и тегобан, једнако смо се пели а они терети боме нам свима отежали те смо посустали под њима.

Кад би већ пред зору а ми сврнусмо са стазе којом смо се пели те ударисмо у шуму по безпућу. То је био још тежи пут, кроз коров и травуљину, под којом су лежала поваљена стабла и покрхано грање али, хвала Богу, није дуго трајао. Изађосмо убрзо на једну малу чистину затворену са три стране густом шумом а са четврте голом, високом стеном. На стени су зјала уста големе пећине у коју би се могле читаве војске склонити. Ту, у тој пећини, склонићемо се од Турака и ту ћемо пробавити читавих шест недеља.

Одмах смо се дали на посао. Једне су жене чистиле пећину, друге збирале лишће и шумицу која ће нам служити за постеље а треће су на оној малој чистини, испред пећине, налагале ватре те да се деца згреју јер умор, неспавање и рана зора у планини па се дечица најежила и прибрала уз мајке.

Свако је себи изабрао у пећини по један кутак, помео, простро лишће, стоварио ствари те удесио нежељену кућицу. Кад је све било у реду, свештеник нас још поучи. Рече нам да не залазимо у шуму, да не разговарамо на сав глас, да ватре ложимо на заклонитим местима како се не би ни од куда догледале и, рече још, да ће нас сваке ноћи по неко од домаћина обилазити те по њему да поручимо ако што требамо. Кад нам из села јаве да су наишли Турци да не ложимо ватре никако на чистини и да се повучемо дубље у пећину. Рече нам још да ће нас он сваке недеље походити те да нам одслужи службу Божју, па нас онда благослови и пође натраг у село и са њим она два домаћина што су нас били допратили.

Нас дечицу мајке метнуле да проспавамо мало, јер смо сви били поспани а оне узеше да спреме јело и тако у послу прође тај први дан. Тако прође и други и трећи и још неколико дана за тим. А свакога од тих дана, с вечери, доходио нам је по један домаћин из села те смо се окупљали око њега да чујемо шта је и како је тамо доле и шта се чује о Турцима. А што Турци ближе селу, све црњи гласови се чују те леденим срцем чекамо кад ће наићи на наше село.

Једнога дана не дође нико с вечери из села те се ми забринусмо. Паде и ноћ и полегасмо а нико из села још не дође. Баш био ред на неког Лазара па се његова жена и ћер највише забринуле и шта све не претурисмо преко главе. Тек после поноћи стиже Лазар те избуди само старије а нас децу и младину оставише да спавамо. Сабрале се жене око Лазара а он им казује. Вели, Турци пали у село па није смео раније да се искраде јер наредили да нико не мрдне из села. Све домаћице претрнуле и навалиле питањима, свака о својима и о својој кући. А Лазар им редом свима одговара.

— Наиђоше, вели, као олуј. Испред њих пишти зурла и удара гоч а они мећу пушке и шенлуче, па предвојише се, једни одоше у друга села а једно стотинак их оста код нас. Наредише одмах да се искупимо пред црквом и запретише да ће све село у прах и пепео, домаћине на колац а чељад на јатагане ако се у селу нађе макар један човек који се борио противу Турака и ако се нађе која пушка. Него, веле, ако има кога таквог рсуза, боље да га каже село па само њему да суде и ако има у кога пушке боље да је сам донесе јер сакрити је не може. Па онда наредише да им се отворе све куће да изберу себи конаке. У моју кућу, вели Лазар, не улеже хвала Богу нико, а да је ко ушао не бих могао доћи ноћас. Морао бих остати да га дворим.

— А како нас мимоиђе? — пита га брижно жена.

— Наиђоше па питају има ли женске чељади да их дворе. А ја рекох, сам сам, удовац сам и без деце, дворим сам себе па ћу умети и вас подворити. Они ме се окануше па одоше даље

— А како су на другом месту?

— Тако, једу и пију. Истребиће све ако подуже остану. Наредили да им се испеку беле погаче, да им се кољу кокоши, да им се источи најбоља ракија. Ако кажеш да немаш камџијом ти одговарају, па мораш да нађеш. Па онда траже да им се даду нове чарапе за преобуку, да им се оперу ноге, да им се истрљају и подлажу коњи у аровима... ето то, за вечерас, колико док нисам измакао а сутра, видећемо какво ће нам јутро сванути.

И Лазар нам рече да не ложимо никако ватре напоље на чистини, може се узнети дим више шуме те они запазити, и посаветова нас као и попа, да се повучемо дубље у пећину.

Ту ноћ нису ни легале жене више него остале са Лазаром у разговору све до пред зору а ми деца кад смо се избудили Лазар већ није више био у пећини. Кренуо да га прва зора затече у кући, како Турци не би посумњали да је измицао из села.

Тог дана само се о Турцима говорило међ нама и сви су старији били врло забринути. Повукли смо се дубоко у пећину те, кад је пало вече, нас је децу обузео велики страх. Нешто што се цео дан само о Турцима говорило а нешто и она густа тама у дубини пећине. Изгледало је као у гробници или у дубокој мрачној тамници осветљеној воштаним свећицама које су мајке припалиле док нас децу нахране и опреме на спавање. Далеко тамо догледала су се уста пећине као прозорско окно а овамо у дубини, још много дубље од места где смо спремили преноћиште, горела је мала ватра, ако би ко хтео да пригреје што. И сад ме као језа обузме кад се сетим те ноћи у дубини пећине. После смо већ навикли, јер смо још многе и многе ноћи тако провели.

Ни те ноћи ни сутра дан, ни с вечери ни преко ноћи, не дође нико из села и то нас још више забрину а тек трећи дан по Лазару, дође ноћу бабо. Био је његов ред.

Причао нам је све шта је и како је било и зашто нико није могао доћи јуче на ноћ. Било зло и невоља у селу. Турци убили Марка Пајевића, добра домаћина и оца двоје дечице која са сестром му била међ нама, те ударише у врисак и лелек кад чуше. Вели, тражили му Турци бела брашна, он реко да нема више а ага, који је одсео у њега, нареди једноме да му претресе мутвак. Овај учини то па нађе тамо две скривене пушке. Агу спопаде прави бес кад виде пушке. Зовну кнеза и попа па рече: „Рекох ли ја вама ако има у селу рђавих људи кажите их сами, ако га не кажете а ја га нађем, ником главе на рамену остати неће а село ћу све у пламен и пепео. Па шта је ово сад?“ Поп се сави сиромах па му вели: „Господару и ага, Бог па ти! Што смо ти рекли истину смо рекли, ето и сам тај Марко добар је човек и честита раја. Нити је он кадгод потезао на дахијске људе, већ су ту једну ноћ, пре но што ћете ви наићи, испред вас бегали неки људи који су се тукли са дахијским људима, заноћили у Марка, па ваљда скрили пушке своје а ни њему нису казали!“ „Је л’ истина, попе, тако или друкчије?“ „Истина је, ага, ево и сама Марка пред тобом па нека каже?“ „Добро, вели, попе, та ти је реч спасла село али није и Маркову главу. Права раја не сме ни на ноћиште примити људе који под пушком оде. Ајде, водите га!“ нареди ага те грешна Марка поведоше и пред кућом га убише а главу му ено натакли на плот да је сваки види кад прође. Због те несреће нареди ага да се све куће претресу. Не нађоше, хвала Богу, нигде ништа али покупише све брашно, сир, пасуљ, и суво месо, све што се нађе по кућама. Однеше уз то још и све чарапе, кошуље и сву преобуку. Зато сад, вели бабо, припазите и штедите храну јер то вам је што сте понели, село вам нема од куд нову донети.

После нам је причао и даље, како је сутрадан опет ага звао кнеза и попа, па вели: „Зашто вам је село пусто, у селу нема до само баба и деце; где су вам жене, где девојке?“ Кнез запе па вели: „Ту је село, то што видиш, ага!“ А он: „Не лажи, р’сузе, где је село било без младих жена и девојака, него сте их скрили!“ А онда поп: „Ага, научио сам се пред Богом истину да казујем, па нећу друкче ни пред Господаром. Имало је у нас и младих жена и девојака али су избегле!“ „А где су избегле, попе?“ — „Избегле у ова села испред нас, имамо сви тамо зналце и пријатеље, па са њима кренуле даље, уз Мораву!“ — „А зашто да бегају?“ — „Право да ти кажем ага, да смо знали да ће нам овако честит ага доћи, не би их ни корака пустили али пре наилазили другачи па се чељад преплашила!“ — „Е, кад је тако, попе, а ви идите па их зовите!“ — „Пошли би, ага, кад би знали где су али и нас све ето брига мори што не знамо где нам је робље!“ — „Слушај, попе, вели опет ага, превијаш ми се и увијаш свакојако, видим да увијаш, ама тешко твојој бради ако лажеш. Потражићу ја где сте ви сакрили жене и девојке па ако их нађем...!“ — „Вала, ага, ево главе ако не говорим истину!“

Причао нам је и друге ствари бабо, па нам даде још по где који савет и оде.

Ето тако смо у невољи и јаду провели још пет недеља јер Турци осташе у селу дуго, врло дуго. Пролазили су нам дани и ноћи све у страху и очекивању. Хвала Богу, у селу није било других зала до оно што убише Марка Пајевића, али зло је било овамо у збегу. Понестало хране те настаде велика мука и невоља. Сваки дан смо мање јели али и то мало па понестало и настаде велика оскудица а Турци још не мичу из села. Дође већ и до тога да се није имало шта јести па пођосмо копати неко корење по планини те се њиме прихрањивати. Поразболеваше се многи од те хране те сирота Јела, неког Андрије Андрића и иначе слаба, од те хране сасвим занеможе. Обузе је тешка ватруштина и три четири дана није знала за себе док једне вечери не издану жена, ту крај деце своје. Три дана држали смо је мртву у пећини док једне ноћи не дође попа да је опоје. Сахранили смо је ту, на оној чистини испред пећине а после, кад макнуше Турци из села, скиде је Андрија доле у гробље.

Попа нам је том приликом одслужио и службу у пећини. И сад ми пред очима та служба и молитва Богу. Попа ставио епитрахиљ па отворио Јеванђеље а ми сви припалили свећице па ти она пећина изгледа као црква под земљом. Кад запева попа „Слава теби Боже наш!“ а оно глас му звони по пећини и изгледа ти као да уз гусле поје. Још нам је попа казао и неколико топлих речи. Реко нам је, да морамо трпети, да је то за образ наш и за веру нашу и за живот деце наше; казивао нам је, како је Син Господњи страдао ал’ је веровао, када је и на крсту био разапет. Доћи ће, каже, и наш васкрс, али га морамо трпљењем откупити.

Свима нам је лакше било после ове службе и молитве Богу и ако је глад, како који дан, све тежа била. После два три дана разболе се девојчица неке Стане Дамњанове, па се разболе и стари чича Раденко. Таман дошла душа под грло свима а оно донеше једне ноћи наши из села три вреће пројина брашна. Веле, било у Јелисија неког, па кад су преметали Турци а то било одвојено па не запазили, те он дао сад да се исхрани народ. Одмах положисмо ватре, те узавре вода, па кувај оно пројино брашно те да се гладни исхране и загреју стомаке. Ти људи што донеше пројино брашно, причали су нам још, да су Турци прекјуче убили једно чобанче у пољу. Веле, потерали му овце а оно рекло нешто ружно те они пушком па у чело. Рекоше нам још, изгледа да се спремају да макну из села, уверили се веле да нема рђавих људи, појели све што се може појести па сад нема ни за њих ни за сиротињу хране те канда мисле да падну у које друго село, да и њега обрсте. Дај Боже само нека макну, помислили смо, те да можемо слегнути у село и опет видети своју кућицу, па ма и даље гладовали.

И истина, није потрајало дуго а дође човек ноћу, као оно пре, те нам јави радосну вест: Турци сутра мичу из села. Али, вели, поздравио попа и кнез и остали домаћини, да ми останемо и даље где смо и како смо, нек прође бар два три дана, док се добро не уверимо, да су далеко отишли и да се неће истим путем вратити.

Тако је и било. Остали смо још два три дана па онда дође последњи дан наших мука и спусти се последња ноћ. Опет смо се ноћу вратили као што смо и отишли, само смо сад лакше ходили. Слазили смо с планине а нисмо се пели као пре, торбе су нам биле празне и готово никакве терете нисмо имали а срце нас је вукло својој кући те нам је пут био лак.

Хвала Богу, село смо затекли доста добро. Нико више сем грешнога Марка и онога чобанчета није пострадао, али су домаћини и старешине многе муке видели и потеглили да се одрже и подрже. Стока сва поклана, храна сва поједена, преобука сва однета али, опет, кућа ту и све кућне потребе ту. Нашло се и хране мало, што су домаћини посакривали па не смели после због Турака да износе, довела се и стока, што је била скривена по планинама, те полако опет поче живот као што је и био, само увек на опрезу, да од некуд не наиђу Турци.

Ето, тако смо ми мучно живели — заврши баба Вилка своју причу — и такве смо муке подносили некада.

Нас децу, која смо слушала ову причу, подиђе нека језа. Она пећина, оне свећице, па служба у пећини, па глад и умирање од глади, оно корење, па погибија чобанчетова; све, све нам је то изгледало као бајка, онако исто као змија младожења или као чардак ни на небу ни на земљи; нешто невероватно, нешто што се препричава с колена на колено, али што нико не доживљује и нико доживио није и нико доживети неће.

Боже мој, мислили смо тада, зар је могло бити једно доба, кад су људи тако и толико патили? Боже, мислили смо тада, како су биле тешке патње наших старих и како је скупо плаћено ово мало слободице наше?

Хвала Богу, те су та времена прошла, мислили смо тада!

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>riy834mfbc22io24f2056jqx55gsfg3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Деветсто петнаеста/Под лавином</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61663</id>
    <revision>
      <id>146688</id>
      <timestamp>2026-09-25T21:53:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>146688</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="28918" sha1="kch9pzmvnbj8hi6canlq5cmtwev4u80" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|  
| [[Деветсто петнаеста/Бајка|Бајка]]
| Под лавином
|[[Деветсто петнаеста/Стари краљ|Стари краљ]]
}}


Од јутрос сам био на приштинском гробљу да одржим помен моме јединцу. Црква пуста и празна те свештеникова молитва Богу, за покој душе покојникове, одјекује као звоно под сводовима. Па ипак је то био свечан, врло свечан помен. Цркву је испуњавала туга и била је пунија но о поменима о којима учтивост збира у цркву читав збор равнодушних.

Излазећи, после помена, да припалим свећу на гробу ког војника, који је пао за Отаџбину, у дубини цркве, иза задњих стубова, спазих једну црну појаву. Нисмо дакле били сами, ја и моја породица, било је још некога који је дошао да подели са нама бол.

То је била она госпа у црнини коју сам запазио на скопској станици, када је увређеној пришао један странац да јој обезбеди место у возу. Бледа, воштана лица и великих, изразитих очију, она је стајала у једноме склонитоме куту, иза великога стуба. Један сноп косих зракова, који је продирао кроз горњи прозор, разредио је нешто мало таму која у том делу цркве влада, те се њена фигура јасно оцртавала. На њеноме мраморноме лицу није било израза, па ипак се мени у томе тренутку, кад сам јој срео поглед, учинило да она тронуто участвује у нашем болу и да га чак присваја. Климно сам благодарно главом пролазећи крај ње.

Приштинска црква узноси се на једноме пропланку уз који се пузају и куће приштинске а под којим се простире равни део вароши. Око цркве је гробље са којега се догледа далеко широм Косова. Међ гробовима су и многи гробови оних војника који су 1912 године сишли на Косово и, залажући младе животе своје, васкрсли слободу тамо где је она пре пет векова тужно сахрањена. Међу тим гробовима изабрао сам један који ћемо прелити и на коме ћемо упалити свећу. И тамо у селу, крај Мораве, где лежи гроб мога јединца, има родитеља који су погубили децу далеко од села, далеко од родитељске куће. Кад они тамо зађу по гробљишту да помену своје дете и не нађу му гроба, сетиће се да у њиховом селу има један гроб који родитељска суза није оквасила и припалиће му свећицу и помолиће се на том гробу за покој душе својега детета.

Док смо ми преливали гроб непознатога војника и госпа у црнини изашла је из цркве, носећи у руци читав снопић свећица. Она је зашла од гроба до гроба, где год српски војник лежи, припаљујући свећице и целивајући са пуно искренога бола мале војничке крстаче. Изгледала ми је у томе тренутку као госпа из народних песама која обилази гробове по разбојишту славе и посматрао сам је дуго и дуго.

Када је завршила, те се широм гробља залелујаше пламичци као попадале звездице, она се наслони на ограду једнога гроба и поглед јој поче блудити тамо, преко Косова, тамо доле ка Шару, где се од јутрос опет воде крваве борбе и одакле се потмула грмљавина топова јасно чује са овога пропланка на коме влада тишина која припада гробљу.

А тамо под Шаром и Карадагом на фронту Гилане—Качаник, као да се крхало нешто. Потмула грмљавина и тутањ, у колико је допирао до нас, изгледао је час као кркљање самртника а час као крхање крова који ће се срушити и пасти на главе становника куће. Само, да л се то тек сад крха кров или ово већ пуцају темељи и љуљају се стубови на којима се држала зграда?

А крхало се одиста и пуцали су темељи и љуљали су се већ последњи стубови! Први глас који сам чуо кад сам слегао доле у приштинску чаршију био је, да је Врховна Команда већ прелетела Косово и отишла пут Призрена.

Кад се једном откинула од Крагујевца, Врховна Команда није се скрасила нигде дуже времена. Покушавала је да се устави у Крушевцу, Краљеву, на Рашкој, у Митровици, па кад је и ову морала напустити, пустила се низ Косово и сишла у последњи део слободне Србије.

Гомилице света, на тесноме простору пред начелством, које су до сада тумачиле сваки долазак обичних кола и аутомобила; којима је била довољна и најобичнија ситна појава па да из ње испредају дуге и стоструке комбинације, онемиле су од изненађења и бриге на глас да је Врховна Команда већ напустила Косово. Стоје сабране и даље и ћуте забринуто. Људи се питају међу собом погледима, али нико већ нема храбрости да ма како тумачи ствар, јер је сваком јасно да су сва тумачења излишна, да глас о повлачењу Врховне Команде у Призрен сам собом тумачи и каже све.

— Па добро, је л’ то ко видо својим очима, или је то само онако, глас? — пита у једној гомилици војни лекар, навикнут да поуздано сазна сваку појаву пре но што утврди стање болести.

— Ко је могао видети? — одговара задригли кафеџија који је пре годину дана у ово доба јавно обећао да цео свој подрум да као напојницу кад падне Сарајево. — Они су из Митровице друмом у Липљан а тај друм не пролази овуда кроз варош.

— Аутомобилима?

— Јесте!

— Ама, људи, — узе доктор да умирује узнемирене — немојте тако! Ја не верујем да је Врховна Команда напустила Косово док је Влада још на Рашкој а Краљ у Прокупљу. То никако не верујем.

— Па ти не веруј, ја ти кажем шта сам чуо! — додаје један суви и болешљиви господин, изгледа више препао но сви остали а који је ту вест и просуо кроз варош.

— Знаш, кад Врховна Команда оде у Призрен, сат и по од границе, онда је то последња реч о ситуацији! — умирује опет доктор.

— Па последња, дабоме! — упада пргаво болесни господин.

— Отићи ћу баш у дивизију да се распитам! — вели доктор — Ја некако још не верујем.

— Отиди бога ти! Отишао је и господин Јанковић у начелство. Ајде, сачекаћемо вас!

И док се господин Јанковић бавио у начелству а доктор у дивизији глас о проласку Врховне Команде прелетао је дуж главне улице од ћепенка до ћепенка, од дућана до дућана и од кафане до кафане. Па и даље још: зашао је кроз све махале, кроз све уличице и сокачиће, ушао је на све капије и капиџике и уједан пут се крете свет са дењчићима и бошчама у руци и са товарима на леђима и све се то сручи на тесни простор пред начелством да, приправно за бегство, са стварима крај себе, дрежди ту и чека потврду вести. Те гомилице почеше да расту прибирајући се са разних страна и већ за један сат, то је био читав логор очајних. Ту су били људи који су раније избегавали из Београда, из Ниша, из Скопља, па знају колика је то невоља ако се човек за времена не уклони; ту су биле жене које нису знале где су им мужеви, те немају кога ни да их поведе ни да их усаветује. Ту су биле мајке које немају начина ни себе да умире а треба децу своју да утеше и охрабре. Све то спустило ствари крај зида од ограде начелства, савило се крај ствари својих и брижно пита: шта је, и хоће из очију да прочита одговор и савет.

Поједине породице, које су се већ до Приштине напатиле и не питају и не чекају одговора: нису раде да истину сазнаду сувише доцкан; не верују више ни у чији савет и крећу.

Један велики војни аутомобил који довлачи са станице од некуд евакуисан материјал, враћа се празан на станицу и прима породице да их донде одведе. Тамо ће возом до Феризовића а оданде како Бог да. И у том се аутомобилу, кад год ће понова поћи на станицу, већ гуше жене и деца међ дењковима, бошчама и куферима.

И та галама, врисак, молбе, преклињање, гурање, тискање, праштање оних који одлазе, све то надвишава гласове топова који су се јутрос рано, док се није ова светина слегла, чули јасно и одавде из чаршије.

А док је овде, на овоме крају Приштине завладала паника и пометња, на другоме су се сасвим мирно вршили трговачки послови. Изнад вароши, тамо где лабски друм слази у њу, развио се вашар богатији но што су за време Краља Милутина били приштински сајмови, на које су се слегали Дубровчани и Венедичани и трговци с далеких источних страна. Продавао се крушевачки плен.

По влажној трави са једне и друге стране друма, место вашарских черги и шатри, разастрли су војници своје шињеле и шаторска крила и по њима сложили еспап који им је за продају. Свет гамиже измеђ ових импровизираних дућана а највише Турци мештани, који ће остати да сачекају непријатеља. Они су испунили друм и иду од једног до другог дућана и пазаре. Ту су погађања, ту цењкања, јер се купује на мање и на више. И чега ти ту нема на оним шињелима и шаторским крилима: женске ципеле, шећер, рубље, рукавице, чоколаде, пудер, чарапе, подвезице, кафа, четке, ћебад, огледала па чак и корсети. Поједини артикли и држе се још на цени али други иду у бесцење. Женски корзети продавали су се најпре по 0.40 динара — затим по 0.20 динара комад; женске рукавице на шест дугмета један динар; вунено рубље и мушке чарапе су одмах плануле али женске су се држале на цени, јер су их Турци много куповали. Појединим стварима је чак и расла цена; тако на пример јегерке су продаване у први мах по динар, затим по динар и по и најзад по два динара комад. Чоколада, кафа и шећер имали су сталну и пристојну цену.

Један мој пријатељ који је и сам пошао да на томе пазару купи штогод топло за под кошуљу, вели како је осећао тешку срамоту на души и вратио се а није хтео ништа да узме. Зауставио се, вели, пред једним шињелом на коме је лежала гомила женских корзета, подвезица, дугмад за кошуље, рукавице, огледалца и неколико кутија пудера.

— Тако ти Бога, војниче — рекох, вели, ја продавцу — продај то и узми паре ал’ немој никоме казивати да су то ствари из официрске задруге.

— А што? — буни се војник. — Нисмо их пљачкали па да ме је срамота; нисмо разбијали и отимали. Непријатељ улази у варош а наши викнуше: носи, боље ти него непријатељ. Па понео и ја. А не знам шта би да нисам понео кад морам ево четири динара да платим хлеб.

— Ама јесте, тако је! — вели му мој пријатељ. — Не замерам ја теби, но те молим не казуј Турцима да су то ствари из официрске задруге. Смејаће нам се кад виде женске ципеле, рукавице, пудер и корзете.

— Нисам их ја набављао за официрску задругу! — учини војник, слеже раменима, чучну крај свога шињела и настави посао.

Дотле, овамо доле, изашао је из начелства господин Јанковић, онај господин Јанковић који је пре једнога сата ушао да се распита је ли истинит глас о проласку Врховне Команде. Изашао је блед и узбуђен и гомилица која га је нестрпљиво очекивала, опколи га очас.

— Евакуише се! — прошапта он у одговор на педесет питања која су се ускрстила са свих страна.

— Ко? — пита радознало гомила.

— Начелство. Каса је већ затворена и спакована.

— А дивизија?

— И они кују сандуке.

— А је ли истина за Врховну Команду?

— Отишла је за Призрен!

— А Влада?

— Стигла у Митровицу.

— А како је на фронту?

— То не знам. Начелник још није добио телефонску везу са Гиланом и Феризовићем, сад је баш тражи.

Гомила пође да се растура. После ових гласова свако је већ у себи донео одлуку и пошао је кући да се са својима посаветује о кретању. Зађоше људи у махале и забачене уличице да покушају наћи кола, коње, волове или ма шта чиме би се могли користити, јер железница до Феризовића није могла бити од велике користи, кад се зна да је у Феризовићу још много теже збринути подвозна средства за даље путовање.

Два и три ближа пријатеља, који су из очију господин Јанковићевих прочитали да он ипак није све казао, остали су и даље крај њега и повукли се заједно ту у близини у једно дућанче, које је раније служило као адвокатска канцеларија а сада као свратилиште, врста клуба забринутих избеглица који су се ту свако јутро скупљали да један од другога чују вести, да се разговоре, да се утеше. Ушавши, господин је Јанковић затворио за собом врата која су иначе од јутра до вечера стајала широм отворена, те се улазило и излазило као у кафану.

— Шта је? — питају шапатом пријатељи.

— Телефон са Гиланом пресечен и власти напустиле варош.

— То значи?

— И Качаник пао?

— Који Качаник?

— Заузели су и железничку станицу.

— А?!! А команда трупа још је у Феризовићу?

— Не, повукла се већ у Липљан.

— Па то данас сутра може још да нам буде пресечен и пут за Призрен?

— Треба што пре кретати.

— Неки од јутрос пођоше натраг у Куршумлију.

— Вратиће се! — вели господин Јанковић.

— Зашто?

— Немци су већ у Јанковој Клисури а, канда је и Прокупље пало. Тако се бар шапће.

— Па то се кљеште стежу са свих страна?

— Са свих страна!

— И не треба ни часа часити?

— Ко може одмах, сутра најдаље, преко сутра ће бити доцкан.

Отворисмо врата и пођосмо свак на своју страну и не праштајући се и ако смо били уверени да се више нећемо састајати.

И ако не знајући све детаље о ситуацији, светина је напоље имала јасно осећање о опасности. Улицу је већ закрчио дуги низ воловских кола која су евакуисала болницу. Пред начелством су се товарили сандуци на многобројна воловска кола. Народ са товаром на леђима извирао је из разних улица, уличица и капија. Испунише се и закрчише се улице, затворише се дућани и кафане, измешаше се кола, људи, стока и настаде општи покрет и тумарање, тискање и гурање кроз тесне приштинске улице.

У том још прође кроз гомилу шапатом од уста до уста:

— Стигао Краљ! Стигао Краљ!

Свет се још више узневери и помете. Од куд Краљ сад и шта ће овде у Приштину? Зашто није са Врховном Командом отишао у Призрен, или са Владом остао у Митровици? Да ли то нешто нарочито значи, што је Краљ у овако једном критичном моменту, стигао у Приштину? Гомила из сваке појаве на свој начин извлачи конзеквенце и тумачења, везујући их увек за своју бригу, за оно на шта је у овоме тренутку најпрече мислити, за себе. Сви су знали, то је већ са ранијих фронтова допрло било, да је Стари Краљ упоран био, да није одступао и није хтео да се повлачи до у крајњој нужди, кад су га просто натерали. И долазак Краљев у Приштину протумачила је гомила као крајњу нужду, као последњи час; те место да их охрабри, та их је вест још више застрашила. И сад већ ништа више није могло вратити веру у светину те река, која је била набујала и надрла, проби и последње бране. Погубише храброст и најупорније оптимисте, попустише и они који су до мало час веровали званичним извештајима, те крену набујала река народа и поче се ваљати, тискати, обарати и ломити све пред собом.

Покушах још једном да се приберем, покушах још једном да се отргнем од утицаја масе, која повуче човека за собом као речна матица лаки чамац и не да му да плови својим правцем; покушах још једном да заварам сам себе. И, као год оно у Скопљу, пре но што ћу га напустити, тако и овде, одох до начелника и, као год онај тамо, тако и овај, рече ми кратко и одлучно:

— Крећи! Крећи што пре!

Мало доцније, кад је подне добро превалило, почела је да промиче оштра и студена киша. Небо се од једном навуче и замрачи дан, ветар окрете у помамну олују и затресе кровове на кућама; поче ломити голе гране са дрвећа и завитла снег и кишу у ковитлац.

Ваљало је кренути, напустити кров и ући у ту мећаву, у олујину, у снег, у кишу, ући у загрљај једнога беснога часа природиног и предати му се на милост и немилост. Било их је који су се решили, опремили и кренули а кад су изашли из куће, преплашили се од ове страховите непогоде која их чека у пољу. Застали су на праг кућни да се определе, да изберу измеђ беса природиног и беса непријатељевог. Природа је била тога часа тако узбуђена, тако узрујана, да је представљала већу опасност од непријатеља којега још не познајемо. И они су се вратили у кућу и остали да сачекају непријатеља.

Ми смо кренули, кренули смо у онај вртлог кише и снега, у страховиту мећаву, у бесну олујину која је помамно витлала тога часа Косовом; ушли смо у загрљај једнога беснога часа природиног и предали му се на милост и немилост.

И мећава нас загрли, обави нас својом студеном руком и поче нас носити. Поче нас засипавати и претрпавати и више ни корака не можеш учинити по својој вољи, нити ићи за својим очима. Иде се жмурећки, насумце, пада се, посрће се, враћа се одакле си пошао и опет полази. Не знаш куда, нити видиш пута ни предмете који су пред тобом, не видиш ни друга који је крај тебе. Чујеш само око себе како нешто тутњи, бучи, цичи и брекће и осећаш како те нешто засипа, једнако засипа.

Је ли то лавина која се слила са усијаних планина те ваља долином и плави, ждере, сагорева, уништава и уништено засипа и затрпава? Је ли допрла до нас, јесмо ли већ под лавином?...

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>kch9pzmvnbj8hi6canlq5cmtwev4u80</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Деветсто петнаеста/Стари краљ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61664</id>
    <revision>
      <id>146689</id>
      <timestamp>2026-09-25T22:11:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>146689</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="52003" sha1="4dtfqzbrgn6wrxsupltzccn6oep6ind" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|  
| [[Деветсто петнаеста/Под лавином|Под лавином]]
| Стари краљ
|[[Деветсто петнаеста/Кроз Косово|Кроз Косово]]
}}


— Стигао Краљ, стигао Краљ! — прође од уста до уста шапат, од једне гомилице избеглица до друге, од једнога ћепенка до другога, од прага до прага и од куће до куће. Пође шапат најпре отуд, из чаршије, где пред начелством сабране гомилице избеглица дрежде од ране зоре па до мрклога мрака, па се као бујан поток разли кроз све улице и све уличице приштинске, све до последње уџерице на врху гиланскога друма.

Али то није био онај усклик радости, којим су ослобођени приштевци пре три године, када је Краљ ослободилац први пут слазио у Приштину, раздрагана лица узвикивали један другоме: „Стигао Краљ!“ Тада су на цркви приштинској звучно звонила звона, те им се јек целим Косовом проносио; куће су биле искићене тробојним заставама, народ се збирао у гомиле, уздигнуте главе, ведар, весео, свечано одевен а озго, са газиместанске узвишице, грували су топови поздрављајући долазак првога српскога Краља у Милутинову престоницу, после пет стотина и толико година.

Данас, на цркви звоне звона наопако, место тробојница припремају се у потаји беле заставе да се њима оките куће приштинске а народ, окупио се у гомиле, као и пре оно, али сад оборене главе, поцепан, измучен и умрљан блатом. И данас при доласку Краљеву грувају топови али отуд са Качаника и Гилана, одакле непријатељ слази да још једном окрвави Косово.

Уморан годинама и болешћу, сломљен бригом и теретом четворогодишњега рата, седамдесетогодишњи старац предао је сину бригу управљања Отаџбином али је сву љубав за њу задржао и даље себи. Носећи ту љубав са собом, он се за време операција на северу повукао у један кутић Отаџбине, где је никла традиција о Карађорђу, где је она читав један век одгајана, где је он обновио подижући јој скупоцен храм, пантеон династије чији оснивалац почиње народну револуцију а трећи у колену прима на себе големи подвиг оснивања заједничке државе свих јужних словена. Ту, у скромној свештеничкој кућици крај Опленачке цркве; ту, крај гробова свога оца и свога деде, стари је Краљ проводио брижне дане, пратећи будном пажњом ток, сваку промену и покрет, сваки успех и неуспех на фронтовима, молећи се крај гробова Богу да заштити његов мученички народ, који се бори за слободу своју и за човечанску правду.

Из тих тихих молитава, једнога дана, тргла је старога Краља потмула грмљавина, која је долазила са севера, отуда где је Космај већ увио главу облацима од барутнога дима. А када се та грмљавина почела оглашавати и отуда од Младеновца, околина Краљева, која је дотле тешећи га покушавала увек ублажавати утисак тежине ситуације, морала је најзад прићи му и скрушено, речју која дрхће у грлу, рећи:

— Време је, Господару!

— Чему време? — сену Краљев поглед под седим обрвама, као кад засјакти жеравица под белим пухором.

— Топола није више безбедна!

Краљ као да пречу или не хтеде чути ове речи, наже се понова над картом разастртом по столу и држећи у левој руци, која је дрхтала, билетен Врховне Команде, настави да прати линију која је бележила положаје наших трупа на Моравском правцу. По тој линији, наши су држали Водице, североисточно од Бољевца, затим Мало Црнуће, Врановац, Липар, Дивљачко Брдо и Врбовац, а то значи, да су били већ пребачени на десну обалу Раље. Краљ је знао да се на томе фронту борило четрдесет и четири наша према осамдесет и једном немачком батаљону, као што је знао да и Топола није више безбедна.

— Непријатељ је близу и напредује, Господару!

— Онда, идите што пре, децо! — одговори Краљ и диже главу.

Сви се збунише и почеше размењивати погледе. Да ли Краљ још не увиђа или неће да увиди озбиљност ситуације; да ли се можда тамо у души његовој не крије каква заостала нада, или вара себе вером, коју он никад није губио и која га је и на Руднику 1914 године тако сјајно послужила? Сви су они, који се тога часа налажаху око Краља и без споразумевања међу собом, осетили дужност да не дозволе старцу, да једној сумњивој вери стави на милост и немилост судбину носиоца круне и углед Краљевине и, ађутант Тодоровић одважи се да ту задаћу прими на себе.

Он приђе корак ближе Краљу.

— Господару! Нити ми можемо поћи без Краља, нити примити на себе одговорност пред народом и пред историјом ако дозволимо да један Краљ буде заробљен.

— Зашто заробљен? — прекиде га Краљ.

— Зато што непријатељ нагло напредује моравском долином а и озго са Сопота, а ми овде све до Багрдана немамо могућности да му дамо отпора. А заробљење једнога Краља учинило би да у војсци, која треба да задржи непријатеља, клоне дух и више него то, то би заробљење значило капитулацију.

Краљ обрати пажњу на ове речи те то даде ађутанту још више маха и настави:

— Ви, Величанство, извесно не мислите на капитулацију у моменту кад се Ваша војска, и поред овако силне навале, тако одлично бори и има у себи још моралне снаге да издржи до доласка савезничке помоћи.

Краљ понова погледа свога ађутанта, али тај поглед ни мало није казивао да је он убеђен његовим разлозима. На против, после подужега ћутања он одлучно, готово тврдоглаво, рече:

— Ја нећу капитулирати... ја нећу бити заробљен!

— Онда Вас преклињем, Величанство, одлучите се да кренемо што пре! — завапи ађутант.

— Ја остајем овде! — додаде Краљ још одлучније.

Сви се преплашено погледаше, не могући да разуму старца. И ађутант и сви остали из околине Краљеве покушаше још једном да га убеде, износећи свако од њих нове разлоге, али он остаде при своме и на крају додаде:

— Оставите ме крај гроба мога оца и деда, да умрем овде пред црквеним вратима. Кад непријатељ стигне нека затече пусту земљу и леш једнога старога Краља!

Краљ то није рекао као фразу, он је ове речи исказао тоном, којим се изговара одлука. Његова околина, која га познаје, знала је врло добро, да се после тих речи не може више говорити с њим о тој ствари и сви забринуто одступише. Ађутант одмах пође телефону и затражи хитну везу са Врховном Командом у Крагујевцу, молећи да се саопшти Престолонаследнику Краљева намера. Изменише се и телефонски разговори измеђ Ниша и Крагујевца и најзад Престолонаследник, да би га сломио да напусти Тополу, изјави жељу да Стари Краљ дође у Крагујевац.

— Па добро, куда ћемо? — пита он ађутанта кад је, притиснут разлозима и наваљивањима са свих страна, дао најзад пристанак да напусти Тополу.

— Ако је по вољи у Ниш, Величанство, тамо је Краљевска Влада.

— Нећу тамо, водите ме војсци!

— Његово Височанство Престолонаследник телефонира из Крагујевца да би желео тамо да дођете, тамо је Врховна Команда.

— Добро, ићи ћемо у Крагујевац!

У Крагујевцу, чим се најпре видео са сином наследником, пошао је одмах да посети тада већ болеснога војводу Путника а одатле отишао је право у Врховну Команду да се обавести о целокупној ситуацији на фронтовима. Ту је сазнао да ни величанствено пожртвовање српске војске ни њени надчовечански напори, нису кадри више зауставити бујицу, која је већ преплавила северни део Србије; ту је сазнао још и горку истину да се ни Крагујевац не може одржати. Чете су непријатељске у своме надирању нарочито журиле да освоје стару престоницу, седиште Врховне Команде, и непријатељски су аероплани већ учестали ватром, коју су сипали на Крагујевац. Врховна се Команда осећала необезбеђена од изненађења те је већ била приправна да напусти ову варош.

Краљ је сам затражио да га поведу у Ниш, како би се нашао у близини источнога фронта. А чим је стигао тамо, захтевао је да пође на фронт. Морало му се учинити и кренуо је одах пут Књажевца, где су се водиле борбе. Али није стигао донде. Кад се попео на Тресибабу видео је са ње већ Бугаре у Књажевцу и борбе, које су се у самој вароши водиле. Вратио се са једним болом више и сутра дан је одмах похитао Врањи, јер је чуо да је она у опасности. Стигао је аутомобилом до Владичинога Хана, узјахао је одатле коња и пошао преко положаја ка Врањи. Али, Врања је већ била пала и непријатељ је надирао ка Лесковцу, који је још био окићен заставама у част доласка савезника. Вратио се и одатле са једним болом више и сад је већ сломљен дозволио да га одведу у Рибарску Бању, где ће у миру моћи да преболе нова разочарења.

Али, он већ нигде више није могао наћи мира, он га није хтео; он је још увек веровао да може помоћи и трчао је са бојишта на бојиште, где год је чуо да има борбе и да има опасности. Није се у Рибарској Бањи одморио ни дан два а сазна да је једна колона Аустро-Немаца изманевровала багрдански теснац и иде од Пожаревца правцем на Ћуприју. Одмах је напустио бању и, преко Ћуприје и Јагодине, отишао на Багрдан. У борбама пред Ћупријом и Јагодином био је једнако на положајима а ноћивао је у вагонима на ћупријској станици, коју су засипали непријатељи бомбама са аероплана. Најзад, морао се повући у Параћин а одатле у Крушевац.

Слика коју је тада Крушевац представљао брисала је из душе Краљеве и последње остатке вере. Ту се сручила готово цела Србија и ту је први пут запазио на лицима брижних грађана да су ови већ изгубили веру у државу и њену моћ. Ту су се јавили и први знаци расула и безвлашћа. И као кад испод велике грађевине ишчупаш из темеља основни камен, што се ова заљуља и хоће да падне, тако је и отаџбина наша — то се у Крушевцу већ јасно видело — изгубила основни камен у темељу — веру грађана у државу и њену моћ — заљуљала се, посрнула и свако је већ са страхом у души очекивао тренутак да се сурва и претрпа собом све што је под њом.

— Нећу овде да останем, нећу — узвикивао је Краљ — овде су сви преплашени. Водите ме војсци, тамо ми је лакше, тамо још верују!

И морало се кренути. Пошло се оним другим и мучним путем кроз Јанкову Клисуру, којим се избија тамо на Преполац. Друм је тај загушио избеглицама и Краљ је, пролазећи кроз њихове редове, саучествовао у болу својих бедних грађана, који су напустили домове и имања и кренули у планине. Краљу је немило и тешко било што се он вози на аутомобилу, а народ гази дубока блата; како би он волео, кад би их могао све повести, кад би могао свима помоћи. Њему је чак причинило задовољство, кад се аутомобил, који га је возио, заглибио у блато и услед напора да се извуче, мотор му онеспособио. Он је одмах пристао да иде пешке.

— Ићи ћемо; кад могу жене и деца, могу и ја!

Али је старац прецењивао своју снагу подајући се вољи. Није могао поћи за народом, заклецала су му колена, и загушио га тешки, старачки кашаљ. Настала је брига како ће даље, али је та брига мало трајала.

— Могли би, Величанство, на она кола!

Друмом је пролазила гомила војничких кола, муниционих, санитетских и профијантских, која су наши вочићи са напором извлачили из дубоких пролока искваренога друма. Ађутант заустави једне муниционе каре, које су вукли четири мала и мршава вола. Крај вочића су ишли трећепозивци са одељаним гранама, којима су опомињали вочиће када би ови уморни застали или ударили у страну.

— Војници! — рече ађутант трећепозивцима — Зауставите мало, чекајте да повезете свога Краља.

— Краља?! — учинише они престрављено и дохватише невојнички да скину шајкачу гледајући уморена старца, који је крај друма повијен стајао ослањајући се на једну батину.

— Јесте, јесте, Краља! — одговорио им је крунисани старац, као да би хтео овим добрим људима да потврди речи ађутантове.

— Биће ти незгодно, Господару, тврдо је на кари! — узе да се извињава вођа волова.

— Је л’ теби незгодно, је л’ теби тврдо кад седнеш на каре? — пита Краљ.

— Ја, друго, ја, ја...

— Што друго, исто је. Кад можеш ти, могу и ја. Оди, помози ми да се попнем!

— Чекај да подметнем што! — рече трећепозивац и скиде ћебе којим се био обавио, сави га два три пут и положи на даску, на којој ће Краљ сести.

Ађутант на својим снажним плећима сам изнесе Краља на кару и водци кренуше вочиће, те кара с Краљем уђе у масу, која је прекрилила друм. Стари војници би познали свога Краља и склањали би се с друма, а маса младих регрута, који су носили муницију из Крушевца, ишла је крај његове каре и не знајући ко је.

— Како, децо, можете ли? — пита их Краљ с кола.

— Можемо, чича, можемо! — одговарају регрути, чија се младост још није уморила и клонула.

А она два трећепозивца, што воде вочиће, исправили се чисто и иду крај каре некако друкче, војнички, испрсавајући се и као да би гомили, крај које пролазе, хтели рећи: „Виш ти шта нам Бог даде у овој невољи, да ми чувамо и носимо Краља!“ Они инстиктивно осећају да им је судбина доделила замашно учешће у догађају, који ће доцније бити најизразитија слика српске трагедије и инспирисати највеће духове овога света да јој своје перо и своје кичице посвете.

Они себе чак сматрају као сапутнике Краљеве па се и брину о њему, те ће где кад успут нежно, рођачки:

— Је л’ можеш да седиш, Господару?

Или ће га опоменути:

— Пази, Господару, овде изривен друм!

Они се чак јављају и онима крај којих пролазе, а који скидају капу Краљу а према стоци коју терају, нарочито су нежни:

— ’Ајде, воко, ’ајде! Потегли мало да изнесемо овде узбрдо. ’Ајде, благо мени!

— Слаб ти тај левак — вели му Краљ.

— Шта ћеш, Господару, пати и он као што сви патимо.

Пут је дуг, заморан, не иде се него мили. Пешаци још и измичу а ред кола се сваки час уставља, стоји дуго у месту, јер је чело колоне застало, па, опет креће. На једном таком месту, где су се уставиле каре, појави се ратни сликар са фотографским апаратом и упери овај на Краља.

Краљ се боно насмеши и призва ближе себи ађутанта:

— Сећаш ли се — вели му — оне Наполеонове слике при повратку из Москве?

— Сећам се, Величанство!

— Е, ето сад историји још једна таква слика! — додаде Краљ показујући на сликара који је свој посао завршио.

Кад каре стигоше у Блаце наиђе нова невоља. Појави се командир, под чијом је командом колона којој припадају ове каре, и саопшти да он има наредбу да се са својом колоном заустави ту, у Блацу, те да каре које возе Краља не могу даље ићи. Саопштавајући то, командир је, разуме се, очекивао да ће Краљ наредити да каре пођу даље, чиме би он био оправдан. Али Краљ не употреби своју Краљевску власт, јер стари војник не хтеде да се прекрши наредба. Он сиђе с каре додајући:

— Е кад је наредба, мора се слушати!

И наставља даље пут пешке, сад већ и сам убеђен да неће моћи издржати. Ађутант се забрину и поче да осматра лево и десно, хоће ли наћи кога, ко би повезао Краља. И наиђоше једне бедне таљиге код којих се није знало шта је бедније да ли кола, да ли коњи или кочијаш. Кола су, види се, била кадгод боља кола, али сад би само могла служити за изношење ђубрета, коњи су представљали животињске скелете преко којих је разапета кожа, амови на њима крпе и узице а кочијаш јадан и подрпан сиромашак. Та су кола одвезла српскога Краља у Немањину Белу Цркву, данашњу Куршумлију.

Из Куршумлије опет није хтео даље. Ту је разабрао да се у правцу Ниш-Прокупље воде борбе и захтевао је опет да га тамо воде. И није се имало где, одвели су га у Прокупље одакле је изашао на фронт Друге Армије, Степе Степановића, да види Лесковац како пада. Ту је, на положајима, пробавио цео дан и, тек када се већ чула грмљавина на Мраморским положајима код Ниша, напустио је Прокупље само неколико сати пре но што ће непријатељ у њ ући.

Затим се из Куршумлије спустио преко Преполца и стигао у Приштину.

Одсео је у доњем Делу вароши, тамо где слази вучитрнски пут, у кући где је некада био српски консулат те се на њој пуне двадесет и две године вила српска тробојка још пре ослобођења Приштине од Турака. Са горњега спрата те куће, из собе у којој је Краљ одсео, догледа се преко кровова ниских турских кућица које јој суседују, тамо где се простире Широко Поље и даље још где Шар и Карадаг, као две џиновске мишице, обухватају у своје наручје тужно Косово. И ако његове старачке очи нису биле кадре догледати оно што је он желео да види, он је ипак дуго и дуго забринуто стајао на прозору и упињао поглед тражећи да види бар онај дим који је пао већ на воде Моравине и на воде Ситничине.

— Тамо се решава судбина мога јаднога народа! — шаптао би боно Краљ и одвајао би се од прозора не могући да догледа место где се тај велики и кобан чин догађа.

То није био више онај Краљ, који је још пре годину дана, када је требало повести одлучну борбу и отерати непријатеља из земље, могао сићи у војничке ровове и собом прихватити пушку; то није био више онај Краљ од прошле године, чија је појава у војсци на беломе коњу, оваплоћавала у народноме веровању онога „човека из народа“ који ће, по једноме пророчанству, сузбити поплаву непријатељеву и спасти Србију. То је сад већ био сломљен, изнемогао старац, без вере у добру судбину свога народа. Када би се одвојио од прозора, са којега је узалуд покушавао да догледа бојиште, завалио би се у столицу, оборио би главу на груди и тешко замислио. Тада би у кући завладао дубок мир и тишина, јер нико није хтео ни шумом да узнемири сломљенога Краља; нико од оних, који су појмили величину болова који у овоме часу раздиру душу једнога несретнога Краља. Али дечица домаћинова, која то још нису умела осећати, чувши да се под њиховим кровом налази један Краљ, пореметила су свечану тишину и ударила у грчевит плач:

— Хоћемо да видимо Краља!

До старца су допрле те речи дечје и он се тргао из својих болова, дигао се и отворио сам врата:

— Пустите децу к мени! — рекао је и позвао малишане.

Његовоме бледоме, светитељском лицу; његовоме бономе, уморноме погледу и његовоме старачкоме, тихом и благом гласу, одиста је приликовало да у том часу рече богочовекове речи: „Пустите децу к мени!“

Узео их је на колено, помиловао их по косици и тешке две сузе завртеле су му се у очима. Да ли је у томе часу осетио да је то, што је сад на његовим коленима, оно поколење на које ће пасти сва тежина зле судбине или сви благодати добре судбине ових догађаја који се сад дешавају; или је осетио да је то оно поколење, које ће донети суд о томе да ли је ово епска легенда, што се сад дешава или је злочин, тежак и крвав злочин?

У Краљевим се очима појавише сузе а у грлу задрхта реч:

— Гледајте ме, децо, добро ме гледајте! Последњи пут видите свога Краља!

Сузе у очима старчевим помутиле су дечју радост да виде изближе Краља. Сретно детињство мисли да Краљ никад не плаче, да је Краљ увек срећан. Разочарана дечица запиташе га:

— А куда ћеш ти?

— Ја? Тамо... где су отишли толики моји војници...

Сцена је била врло потресна, сви старији и сама домаћица, мајка дечја, немо су је пратили и кријући једно од другога погледе, које је мутила суза у свачијем оку.

— А ми онда нећемо имати Краља? — наставише деца слатким језиком наивности да задиру дубоко у рану која је жегла Краљеву душу.

— Имаћете, имаћете! — прихвати Краљ — Имаћете младога Краља који ће да вас воле и кога ћете и ви волети.

— Па где је он? — настављају деца.

— Тамо, ено видиш, тамо далеко, иза оних планина, тамо где се људи туку пушкама и топовима, тамо је он са својим војницима.

Деца ућуташе, ућута и Краљ. Настаде тишина коју најзад прекиде домаћица позивајући децу к себи. Краљ их није више задржавао, деца су се с мајком тихо и нечујно извукла и, кад се осети само са својима, Краљ им се окрете:

— Оставите ме, хоћу да сам сам!

Сви га напустише и пређоше у друге одаје где су водили тихе и дуге разговоре. Краљ је неколико сати пробавио сам у соби, нити је за то време кога звао к себи, нити га је ко год узнемиравао. Да ли је то био одмор, који је Краљ хтео себи или се одао новим размишљањима после боног сусрета с децом што га је било необично потресло? Ађутант је два три пут прилазио на прстима вратима од собе Краљеве и наслањао уво да чује што; али је у соби била мртва тишина и није хтео узнемиравати га.

До Краља нису допирали да га узнемире они крици, надвикивања и жагор гомиле бегунаца, која је савијала из чаршије у једну ранију бочну улицу и тискала се да избије на друм који води ка Липљану. Њу ће он срести кад буде и сам кренуо, тамо на пољима косовским, расуту, уморену страхом и погрбљену под теретом бриге, како гази полако кроз Косовске мочари. Проћи ће он кроз тај тужни шпалир избеглога народа, поздрављен саучешћем које ће и он тако дубоко осећати према својима несретним поданицима. Сретао их је и до сада, на путу до Приштине, здравио се и до сада са њима, али је до сада и сам веровао у нешто, па је покушавао том својом вером да утеши и друге. Како ће сада кад више ни Он не верује?

Да ли се Он можда, усамљен у својој одаји, не бави тим мислима или се преда њ’ појавила она авет, Усуд, која се све јасније помаља из мрачнога облака што је пао над Србијом и покрио наша поља и наше горе густом маглом, чија се фигура све јасније издваја из стоструко испреплетанога клупчета догађаја и стаје пред седога Краља, злокобно се кезећи и шапћући пискавим гласом:

— Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?

Кад год се старац, у овим брижним данима, враћао на помисао о судбини, које се толико бојао да га не прати, њему би се старачко чело осуло хладним капљама зноја и покривао би очи руком, не би ли одагнао навалу мисли које би га као раздражени рој осица спопао и мучио дуго и дуго.

— Да ли је по једна катастрофа српскога народа одиста везана за име Карађорђевића и увек у моменту кад ови понесу, на својој снази и своме имену, борбу тога народа за слободу? — шаптао је старац сам себи, залазећи мислима у прошлост када је један сјајан покрет српскога народа, неприхваћен од народа који су слободу већ умели да цене, крваво угушен једном непријатељском поплавом, као ово сад.

Њему паде на памет онај детињасти страх, који га је увек обузимао од 1913 године. То је била стогодишњица пропасти српске под Карађорђем и стари је Краљ, пун неке необјашњиве слутње, зазирао од те године као од неке црне немани. Када је у београдскоме двору примао честитања о наступању 1913 године, стари је Краљ био суморан и цела та година било је доба тешких слутња старчевих. Он је са стрепњом и забринутошћу пратио развој лондонске конференције и, када је она донела прекид преговора и нову акцију на Једрену, стари је Краљ суморно завртео главом. Није се ни тренутка противио да се према Бугарима испуни једна, ма и неуговорена али ипак савезничка дужност, када су после Куманова послате српске трупе на Једрене, али је још тада брижно занихао главом:

— Каква судбина! Срби ће се опет борити на Марици! — и са страхом се опоменуо оне велике српске катастрофе на тој најкрвавијој реци из српске прошлости. И кад је та борба на Марици настављена и у 1913 години, он је са извесном зебњом пратио развој њен.

И несретни 16. јуни, када је бугарски владалац примио на себе да оружаном руком разори савез балканских народа, пао је у 1913 годину. Колико брижних ноћи и колико суморних брига почеше да море старога Краља. Он се није бојао самога рата са Бугарима, веровао је он у своју војску, као што је знао да остали балкански савезници неће поћи путем Бугара; али се бојао догађаја, слутио је да иза бугарскога злочинства мора бити нечега подло смишљенога што Бугарској даје подвига за дрскост а Србији прети злом судбином.

Бојао се тринаесте године и са детињом радошћу дочекао је букурешки мир. А кад је та година истекла, он је 1914 дочекао лака и ведра срца и не слутећи да је то година која ће донети догађаје које је прошла година, можда нехотице, промашила.

И ево тих догађаја, ево те историјске катастрофе, која је за име Карађорђево везана, ево прославе стогодишњице пропасти српскога народа и ево опет његовога вође на путу бегства.

— И они ми саветују да бегам, да се склоним. Сто година историјске неправде носи на своме имену мој дед зато да би се историја поновила, да би и његов унук тако исто напустио Отаџбину у моменту њене пропасти. И они ме саветују да бегам и износе ми неодољиве разлоге. Тако су исто можда саветовали и износили му неодољиве разлоге и мога деду пре сто година а историја је прешла преко тих савета и забележила је само чин!

И, док он у такве мисли тоне и понире, Усуд, онај неодољиви и свирепи Усуд, исправља се опет испред очију старчевих, као неман полаже своју мртвачки студену а гломазну руку на његово слабо раме, које се под том тежином угиба и злобно се кезећи шапће пискавим гласом:

— Мислио си, зар, избећи судбину која лежи на твоме имену?

Савладан већ тешким мислима, Краљ се једнога тренутка стресе целим телом, осећајући да му кроз студену старачку крв проструја топла грозница. Он се узбуђено диже са свога места, приђе вратима и нагло их отвори узвикујући пригушеним гласом:

— Пуковниче!

Ађутант потече вратима и затече Краља на ногама, узбуђена и грозницом успламтелих очију. Он појми да је Краљ понова у тешкој моралној кризи и, како још није био закорачио праг да уђе у собу, окрете се за собом и погледом позва и остале из свите. Окупише се сви око Краља.

Краљ прошета један пут два пут, поклецујући коленима и не обзирући се на своју свиту. Најзад, седе за сто на коме је лежала распростра ђенералштабна секција Косова Поља, загледа у њу па за тим диже главу.

— Одите овамо, одите ближе! — рече, пошто их је промерио погледом.

Сви се окупише око стола Краљевог.

— Видите — рече Краљ показујући врхом писаљке на карти — Наш се фронт сад простире ево овако, од Качаника па правцем како иде Биначка Морава, од југозапада ка североистоку... је л тако?

— Тако је, Величанство!

— Наш фронт је окренут леђима Косову — наставља Краљ — међутим Немци слазе озго, Ибром и Лабом и залазе нам с леђа, те ће мо се данас или сутра наћи измеђ две ватре. Шта треба да радимо ми?

Нико не одговори, јер Краљ то питање беше готово сам себи поставио.

— Наше лево крило треба да се повуче овамо ка Ситници, да тако постављен фронт може прихватити и бранити се како од напада Бугара тако и од напада Немаца.

— Једва се и ово одржава... — заусти ађутант да каже, али га Краљ пресече:

— Не можемо победити, али се можемо борити. Могли би развити фронт овако, видиш, са десне стране Ситнице, да затворимо Ибарски кланац, којим се слази у Пећ, Дренички, којим се слази у Ђаковицу и Црнољевски, којим се слази у Призрен. Ми би се наслонили на Чичавицу, Голеш и Језерске планине, а између непријатеља и нас била би Ситница.

Краљ погледа по свима и у том тренутку засјактише му очи нарочитим сјајем. Он се диже младићском гипкошћу и узнесе главу па јасним, одлучним гласом додаде:

— На Ситници треба примити одлучну битку, нека се на њој још једном реши судбина Србије... Зар не?

Краљ поћута мало и додаде затим јасним и свечаним гласом:

— Ја ћу се лично ставити на чело моје војске и ту ћемо на Ситници сви изгинути!

Сви ућуташе под утиском ове Краљеве изјаве. Сви су били уверени у немогућност њенога извођења, сматрали су је само као израз једнога тренутка расположења Краљева, али су се дивили старчевој јачини и свежини духа, која као да се беше повратила у сломљено тело.

Краљ настави:

— Хоћу ту, на Ситници, да погинем. Живот Србијин је и мој живот; кад она умире, што ја да живим. Хоћу ту, у последњој, у одлучној борби да погинем. Немојте ме саветовати, немојте ме одговарати, немојте ме спречавати, то је моја последња и непоколебљива одлука!

Краљ је то рекао тоном, на који није желео поговора... Његово се чело у том тренутку разведрило, очи засијале живом светлошћу, глас добио неко поуздање и он се у том часу осећао задовољан, као човек који је нашао солуцију, нашао срећан излаз из сплета брига, невоља и неприлика.

За време тишине, коју је ова појава изазвала, он се био поново занео, поведен мишљу да погине на Ситници. Та га је мисао морала одвести у царство снова, у царство бајака, јер на његовим се уснама појави развучени осмех задовољства, осећајући ваљда да је у том тренутку победио ону неодољиву неман, која му је стално шаптала у ухо својим пискавим гласом; „Мислио си зар избећи судбину која лежи на твоме имену?“

Погинути на Косову, где су се некада две круне у крв утопиле; пасти са својим војницима и својом крвљу обојити Ситницу, те да још једном потече мутна и крвава, изгледало је Краљу као леп историјски сан, који историја не нуди сваком владаоцу. Он је ето њен, историјин изабраник, а смрт је тако мала цена за част коју му тиме историја указује. Сме ли се он те части одрећи?

А историја је још милостивија према њему, но што то на први поглед изгледа. Понудила му је прилику да крвавим мастилом исправи у њој оно место од пре сто година, које је његовом неукаљаном имену толико неправде нанело. Он ће смрћу својом показати, да Карађорђевићи не остављају свој народ у данима очајања и невоље и да бегство првога, који је то име носио, није значило напуштање народа и народне револуције.

Занета тим мислима, Краља понова одведе поглед ка прозору, са којега се догледало широко Косово и у дну његовоме мрке масе Шара и Црне Горе. Његов се поглед нарочито заустави на блиском Ветернику, преко којега прелази пут за Грачаницу. Нов низ мисли, који га поведе тим путем, озари му лице неком благом, светитељском светлошћу и он се окрете ађутанту па рече:

— Наредите све што треба, хоћу сутра да се причестим у Грачаници!

Краљ је одлучио, он је изабрао Царство Небеско!

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>4dtfqzbrgn6wrxsupltzccn6oep6ind</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Деветсто петнаеста/Кроз Косово</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61665</id>
    <revision>
      <id>146690</id>
      <timestamp>2026-09-25T22:23:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>146690</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="44104" sha1="f1jetfbomuejr0hlf8yb4lckncxns2a" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|  
| [[Деветсто петнаеста/Стари краљ|Стари краљ]]
| Кроз Косово
|[[Деветсто петнаеста/Сликарева трагедија|Сликарева трагедија]]
}}


Када смо пре месец дана кренули из Скопља на Косово, полазили смо с уверењем да се само привремено уклањамо испред непријатеља. Сад већ крећемо са горким уверењем да нас овај друм, којим смо се упутили, води ван Отаџбине. Да ли са тежине тога осећања или са оне зле непогоде у коју смо кренули — тек први тај корак на путу бегства учинио нам се очајно тежак. Томе су се још придружиле и велике неприлике и тешкоће које је требало савладати да би се само из вароши изашло. Пет стотина метара, колико нам је требало од наше куће до изласка из вароши, одакле ћемо се затим косовским друмом упутити, путовали смо пуна два и по сата. Изгледало је као да се кроз ону гужву и сплет људи, стоке и кола, што је закрчио улице, никад пробити не може. Мицало се корак но корак, стопу по стопу. Кола, људи и стока, све натоварено и претоварено све се испреплетало, све се утисло једно у друго, све се пробија, надире гуши, крха и судара. А све то обавија густ снег и страховита мећава и онај сутон којим је непогода помрачила пре времена дан. Из те гужве само чујеш надвикивања, дозивања, узвике и свађу. Као потоци за време провале облака, из бочних улица надиру све нове и нове масе људи, кола, натоварених коња и друге стоке и то све утиче у ову главну реку те мрси још више страховити сплет. Кола која су надрла из бочне улице ушла су међу кола која су ишла другим правцем и сад се не могу да окрену; двоја гломазна воловска кола утисла се међу собом точковима те нити једна могу кренути напред ни друга натраг да би се могла расплести; коњска кола испела се на тротоар, да би прошла, па најашила на клупу укопану у земљу; друга се овамо закачила арњевима за дућански капак; товарни коњ тамо пао и товар му се сручио у блато. А напред негде, тамо на ћуприји, при излазу из приштинске чаршије, загушило и не одушује.

Прође по пола сата очајнога дреждања и чекања у месту, па тек осетиш неки покрет пред собом и промислиш: Боже, помози! А већ после десет петнаест корака опет све застаје, опет се све загушује, опет настаје заморно и очајно дреждање коме нема краја.

А снег и киша засипају и ветар бесно дува те шиба лице и завејава очи, уши, груди. И бадава ти дижеш јаку на шињелу да се заштитиш, киша продире, засипа ти врат те ти влажи тело; засипа ти рукаве те ти кваси руке; бадава узносиш руку те се заклањаш, мећава ти запљускује очи, засипа их, завејава их. И ма колика вика и дрека да је око тебе, снег и ветар угушују гласове, не схваћаш ни с које ти стране допиру, не чујеш, не разумеш и не видиш суседа, који виче да се склониш, не разумеш и не видиш ни онога за тобом који те преклиње да му се макнеш с пута, ни онога пред тобом који се издире да га не потискујеш.

Тек је три часа по подне а већ се смркава под оном непогодом и, кад се једва једном одушило те смо кренули и избили на друм, већ нас је недалеко од Приштине, на ветерниковој коси, ухватио први сумрак. Бојећи се непогоде у ноћи, која је на косовској ширини много страшнија и сматрајући да су најтежи део пута — излазак из вароши — пребродили, многи су остајали крај друма где су нашли мало заклона, решени да ту крај ватре проведу ноћ. На то их је определило што су ту ван вароши затекли логоре војске која сутра креће а и околност, што их ни у Липљану, маленоме селу, где се скрхала толика војска и народ, не чека другаче преноћиште до на друму.

Ми смо кретали кроз ноћ даље јер се већ и непогода утишала и овладала ведра ноћ па треба грабити.

Са Ветерника, на који смо се косом успели, бацили смо још један поглед за нама на Приштину, која је утонула у таму. Чим је с вечери непогода стала, небо се почело нагло ведрити и задрхтала је звезда на њему а стегао мраз. У тој ведрини оцртава се мрачна силуета вароши у којој сад већ спава све што није имало решености још да креће и што је остало решено да се преда. Ту силуету овамо и онамо осула је по која бледа и слаба светиљка која трне као свитац у мрачној шуми. По пољу, испред Приштине, расуле се ватре у логорима војске и избеглица, као да су звезде попадале са неба а дим, који се из њих пење, разастире испод наших ногу провидан сиви облак, који лежи над целим приштинским пољем.

Друм се пред нама протеже без краја и кроз прозрачну таму догледају се у дубини масе мрких планина чији снежни врхови беласају кроз ноћ обасјани месечином. Друмом се крећу пред нама и за нама тамне, нејасне слике, као сени. Нико не збори, све ћути и само се кроз ноћну тишину чује како шкрипе воловска кола или забобоњају кочије преко какве колебљиве и трошне дрвене ћуприје. Мраз све више стеже, хладноћа просто реже а блато, које је покрило друм, после оне силне кише, замрзло се и покрило танком стакленом скрамицом те крца под кораком и остаје за тобом као ножем изрезан отисак стопале на њему. И воде, које су легле од кише, с једне и друге стране друма, замрзле те се под месечевим зрацима сјакте залеђена и снегом покривена бескрајна стаклена поља.

Кроз ведрину догледа се на све стране. Тамо далеко у дубини, с десне стране друма, опет мала група светиљака и дим из којега се узносе као минарета три четири јаблана. То ваљда село у ноћи или опет каква група бегунаца, не могући од мраза да креће, застала да се огреје и окрепи за даље напоре. Лево, у долини, коју су осенчили пропланци, међу које се скрила, оцртава се тамна тачка са истуреним врхом. То је Грачаница, она знаменита косовска Грачаница пред којом су негда збор зборила господа хришћанска и која је прихватила тело Лазарево после косовске катастрофе. То је та Грачаница у којој је Краљ Петар Карађорђевић, када је изабрао царство небеско, пожелео да се причести пре но што погине.

У дебелој сенци ноћи дубоким сном спава храм божји и са њим и сва прошлост и све традиције наше, којих је он чувар и које смо залуд будили из некадањег дугог и предугог сна.

Поглед на тамну и нејасну силуету Грачанице и нехотично повлачи за собом безброј мисли које враћају човека у далеку прошлост, прошлост којој је позорница био баш овај део земље Србијине, на коме се и данас завршава један део њене историје.

Одиста је то чудна игра судбине! На једном парчету земље од неколико часова дужине и ширине, одиграва се читава историја једнога народа, која траје преко једанаест векова. Као што је оно у Светој Земљи свака стопа, сваки извор, свако смоково дрво, један део историје божјега сина и успомена на његова дела и страдања, тако овде на Косову, свака стопа земље, сваки камен и свака водица, део је историје Српскога Народа. Цело то драго парче земље је један храм, пантеон, где леже погребена велика и светла дела прошлости, као и муке и страдања једнога народа. Па где је Усуд историјски и могао на другом месту доделити да се заврши ова велика трагедија коју сад преживљујемо, до на Косову?

Ево овде, крај Липљана, коме смо се ми сад упутили, била је она знаменита борба 1012 у којој краљ српски Војислав, сишав са Рашке побеђује Византинце и победом том означава правац експанзије младе и бујне српске државе. Тамо, под Митровицом, код Пантина, Немања 1169 разбија своју браћу, представнике феудалнога господарства, и ствара једноставну и снажну српску државу која слази у косовску и скопску равницу. Ту на месту којим сад одимо, развија се најславније доба српске историје — Милутиново доба. Ено, тамо у Пауновом Пољу, које догледамо с друма, лежи Сврчин, двор Милутинов, где се у XIII. и XIV. веку решавала судбина балканскога полуострва, где су доходили знаменити поклисари Истока и Запада, где се доцније и сам император Кантакузен бавио на двору српскога краља, Милутинова унука, молећи за помоћ српску. У дубини тамо, ено га Неродимље и Петрич град, где се дешава трагедија Дечанскова а ено је у долини испред Неродимља и она Главица где је народ пренео и трагедију нејакога Уроша. На Косову, измеђ Приштине и Вучитрна, измеђ Лаба и Ситнице, тамо где цветају косовски божури, пропада и српско, царство, гине Лазар и Обилић и цвет српских јунака и руши се она величанствена зграда која се простирала од јадранскога до јегејскога мора и престављала снажнога наследника трулој византијској империји.

Када је 1878 године војска малене Србије, која је пошла да ослобађа поробљену браћу, сишла са Мораве у Косовску равницу и закуцала на врата Господњега храма цркве Грачанице, да се у њој помоли, широм целога српства кликнуло се: „Осана!“ и у души се српској тад пробудио нови сан који је затим хладна, немилостива и себична дипломација, дипломација насиља, разорила. И тек 1912 године, када је српска војска, сада снажнија и духом и снагом, сишла с Копаоника, на њеним се победничким заставама могадоше исписати речи: „За Косово — Куманово!“ и српска се застава залепршати на чаробним обалама охридскога и дојранскога језера, на Марковом Прилипу и Душановом Призрену, на Скадру браће Мрњавчевића и Владимировом Елбасану и на обалама нашега, сињега мора.

И данас, ето, на том истом Косову, воде се последње крваве борбе, пре но што ће још једном пропасти српска држава и српска круна утонути у крви.

Тишина, којом је ноћ обгрлила Косово, подржава те и одводи све даље у тим мислима и ти корачаш полако, тромо, корачаш путем судбине која ће једнога дана опет бити део српске прошлости, део српске историје. Из заноса те буди потмули тутањ оздо, из дубине Косовске равнице, који у први мах изгледа као далеки, врло далеки пуцањ топова; затим се звук јасније изражава и изгледа ти као блага грмљавина, која далеко негде ромори небом. Мало затим још, па озго из Горњег Косова, из дубоке таме, јављају се два жмирава светла ока, која бивају све јаснија и јаснија. И тутањ је све гласнији и сад се јавља равницом змијаста фигура воза који усамљен у равници јури из Митровице у Липљан. Из димњака му се расипа звезда репатица а златна роса пада на поља и у тренутку изчезава.

У возу су извесно бегунци из Митровице, из које се данас као и из Приштине, почело нагло бегати пут Призрена.

Друмом, пред нама, догледају се неке ватре али то још није Липљан где ћемо доцкан у ноћ стићи, то је малено косовско село Чаглавица кроз које пролази друм. Многи који су нашли ту заклона од зла времена, задржали су се и ту ће преноћити и многи међ нама, који наилазимо, придружују им се. Око села је било нешто оголелих дрва и сикира их је пообарала те големе ватре букћу по двориштима сеоским и пламен се износи изнад блатних зидова којима су та дворишта ограђена. Село утонуло у дим од ватара и ноћну таму, те се куће и не виде већ само неке нејасне и тамне гомиле. Натоварена кола остала су на друму а стока уведена негде под заклоне; гомиле се бегунаца и војника сабрале, греју се и воде живе разговоре. Придолазе им нови који увраћају с друма, они им праве места крај ватре или их упућују где могу дрва набавити те ужећи себи нову ватру.

Ми настављамо даље, сад већ проређени и грабимо у ноћ. Далеко отуд, кад смо већ измакли из села, чује се јасно кроз мирну ноћ топот коња као кад тица ноћница удара крилима. Мало затим и две неразговетне а постепено све јасније тачке указују се на друму и мало затим две сенке које журе у сусрет нама. Копите њихових коња равномерно ударају о тврдо тло замрзнутога друма а њихове фигуре све више расту и све се јасније обележавају. То су два коњаника који зауставише нагло коње испред наше групе.

— Је л’ то Грачаница, те ватре тамо што се виде? — пита један од њих.

— Није, то је Чаглавица.

— А има л’ пута отуд за Грачаницу?

— Има, припитај тамо у селу!

Они ободоше коње и хитро одоше даље а ми настависмо пут нагађајући ко ли су и што ли журе овако ноћу у Грачаницу.

Тишину, која нас је стално пратила, од једном проломи врисак пред нама. Коњ, који је вукао једна кола испред нас, ударио је у страну и мал није сунуо с колима у шанац. У колима је мајка с дечицом и отац, који је водио коња, притегао је снажно руком дизгине те уставио га. Приђосмо сви да видимо шта је и да помогнемо човеку. На друму је лежао мртав човек и коњ је још једнако стригао ушима и дрхтао целим телом. Заклонисмо му шакама очи, подупресмо кола, која су точковима већ одронила ивицу друма и, кад кола већ измакоше, ми се сви искуписмо око мртва човека.

Борбе се воде доста далеко одавде, довде још не допире ни пушчано тане ни топ; откуд овде мртав човек? Али то и није војник, већ Арнаутин из косовских села. Лежао је грудима по земљи како је ничке пао; једну је руку био савио под собом а другу опружио више главе и стегао грчевито песницу. Крв, која се разлила по друму из ране на слепоочњачи, још се познавала, није ју испрала ни она силна киша, што значи да је скоро, после непогоде погинуо, можда и вечерас тек. Зашто ли је погинуо и ко га је убио?

— Мени се чини, људи, као да сам чуо неко пушкарање — рече неко из гомилице која се окупила око лешине.

— Кад од прилике? — питају га.

— Не знам, с вечери.

— Је л’ пре Чаглавице или после?

— Тек смо изашли из села.

Један се саже и опипа лешину.

— Сасвим хладна. Мора имати више него један сат како је погинуо?

— Биће рабаџије у свађи да су се побили. И данас у Приштини, дај Боже да није било каквога убиства, тамо у улици где смо загушили. Видео сам очима да су људи потезали револверима једно на друго.

— Знаш како је у оваквим приликама, човеку досади живот па га да буд зашто!

Кретосмо даље измирени мишљу да је несретник погинуо у свађи, али нисмо прошли ни педесет метара и слика се понови. С друге стране друма, половином тела у шанцу, лежао је други мртвац и, док смо се ми око њега забављали, понављајући своја отојичашња размишљања, неко од оних што су измакли не хотећи да се задржавају, узвикну „Ево га и трећи!“ Мало час наиђосмо и на четвртог.

— Ово већ не може бити због свађе, ово је...

— Ја ћу вам казати шта је ово — рећи ће онај што је код прве лешине испитивао тело и утврдио време кад се од прилике убиство могло десити. — Ово су све Арнаути из околних села; они нису изгинули пре оне мећаве већ после, јер ево локве крви на земљи нису испране. Значи изгинули су када је пао мрак пре сат и по или два. И ништа друго неће бити него су ови, чим је пала ноћ, напали на наше бегунце ради пљачке, наши су били оружани и — ето!

Свима би јасно да је одиста тако морало бити. Онај што рече малочас да је чуо пушкарање потврди то сад понова.

— Кажем ја — вели — да сам чуо!

— Ал’ ти кажеш скоро си чуо?

— Скоро? — учини он — Шта знам ја шта је скоро а шта није скоро. Нити знам ја који је сат ни који је дан а да ме запиташ не знам ни годину. Знам само кад је дан да је дан а кад је ноћ да је ноћ. Чуо сам пушкарање кад је већ био мрак, ето то ти је...

То потврди још више претпоставку да је морало бити напада на бегунце и сви се забринусмо.

— Морамо се узети у памет! — рећи ће неко.

— Дабоме! — додаје онај што је поставио претпоставку да су ови изгинули напали бегунце ради пљачке — Не ваља овако како идемо. Поостајали многи успут, нарочито овамо у Чаглавици, па смо се сад проредили друмом и свако иде за свој рачун. Ено, гле како они тамо измакли, не би их могао ни довикати.

— Треба да се приберемо, да идемо у групи! — јавља се неки брижан глас из гомиле.

— Има ли ко оружја? — запита непознати, који нам сад већ постаде вођа, који ће нас водити даље кроз ноћ и кроз опасност.

Јавише се неколицина с пушкама и револверима.

— Напуните и откочите пушке, а ви који имате роволвере држите отворене футроле. Вас двојица с пушкама пођите напред а ви остали овамо али не збијени у групу, тако може лако да нас гађа из заседе, него се растурите, разредите се, даље једно од другог али тако да се не погубимо, да се догледамо. Ови задњи нек се осврну чешће за собом.

— Ако нападну, они ће изненада, из заседе — рећи ће неко.

— Зато пазите. Поље је равно ал’ опет; кад наиђе какав повећи џбун, какво обаљено дрво, дубљи шанац или какав пласт сена, нарочито пласт сена, а ви одмах пушке на руке.

У бојном поретку, са тешким осећањем страха, кренули смо даље не говорећи више један са другим ни речи.

Тамо доле, где се мало час воз изгубио и где друм ишчезава пред погледом, издижу се неколико дрвета која се на ведром небу јасно оцртавају а над земљом лебди танак слој светлости као оно кад у великој даљини горе ритови. Кажу то је Липљан али је још врло дуго поћи до њега. Друм је тако бескрајан а мраз све више стеже те се једва корача.

Још мало напора и стрпљења и указаше се већ пред нама пламенови са ватара и силуете кућа које као да се из сред пламена уздижу. Већ допире до нас потмули мрмор и жагор, као оно рој кад се из далека гласи, наилазимо већ на прве ватре, на усамљене куће, на гомиле кола с леве и десне стране друма и сад се већ јасно чује врева и жагор и виде се сенке људи који се крећу овамо и онамо и чује се пуцкарање ватре и гласови који се довикују и надвикују.

Улазимо дубље у село, у све гушћу вреву и гомилу. И ако је поноћ још је све на ногама. Онде се скрхала кола, онде се друга испречила, коњ који се одрешио луња сам по друму, задоцнели аутомобил заглављен у блату стење и брекће као животиња у процепу али му се пут не отвара нити му ко прилази да га из блата извуче.

Ватре лево и десно; на пламену прошци из сеоских плотова, сандуци, бурад и точкови од полупаних кола. Крећу се војници кроз мрак и носе на глави сено, које су почупали ко зна из чијег пласта; други носе од некуд воду, трећи промрзли лутају од ватре до ватре не би ли нашли мало места да се огреју али су све ватре тако притиснуте, тако поседнуте да им не можеш прићи.

Око ватре седи уморан војник и прозебао бегунац, седи брижна мајка, која је стегла дете међ колена, седи сломљен старац, седи испијен болесник увијен у ћебе, седи рањеник који је сам кренуо из болнице и ако му је рана још недолечена. Све ћути и предало се бризи својој и нагло се унапред, не би ли што ближе било пламену који обнавља живот мразом угрожен. Једни суше опанке натопљене кроз мочари и блато које су данас прегазили, други греју на пламену тврду кору хлеба не би ли мало омекшала, трећи уносе руке у пламен те их пеку не би ли им прорадили прсти који су се укочили. Дим се повија час лево час десно, те се људи бране шаком коју надносе на лице, јер их штипа за очи и смета им да се греју. У разговору, ако и кажу коју реч, избија маглица из уста, јер мраз све јаче стеже.

Крај једне ватре, међу војницима, под непоузданом светлошћу пламена, који се повија час тамо а час овамо, опазио сам и оно бледо воштано лице и очи пуне топлога израза оне госпе у црнини, коју сам први пут запазио на скопљанској железничкој станици а други пут на приштинскоме гробљу када је обилазила гробове и палила свеће изгинулима у рату. Војници око ње, који су јој начинили места крај своје ватре, водили су живе разговоре, који су се укрштали са свих страна, а она је наслоњених лактова на колена и главе на руке, гледала у пламен који је буктао и повијао се.

Ми не знамо где да се уставимо. Идемо тако од ватре до ватре, са једне стране друма на другу и свуд је подједнако блато и свуд подједнака зима. А на преноћиште већ не можемо ни мислити. Што је било крова и места под кровом, испунило се гомилом људи који су се тискали и гушили по одајама, по ходницима, по шупама, по дрвљаницима и под стрејама. Ко је набавио или нашао где год дрва, заложио је ватру на сред друма, на сред пута и ту ће крај ње пробдити ноћ али је велика гомила оних који не могу наћи чиме ће и ватру наложити. Људи су најзад почели да се приљубљују, да се више њих загрле, да се увијају као змијска клупчад на сред улице, не би ли један од другога позајмили топлоте. Било их је који су легли са стоком, прислонили леђа уз воловска леђа те тако пробдили ноћ. Та ноћ у Липљану била је најхладнија ноћ оне оштре зиме која нас је у изгнанству пратила.

Тешко је било прићи чијој ватри, људи су били себични, знајући колико их је труда стало док су стекли ово мало ватре и нису пуштали к њој. Они су с великом муком набављали сандуке, плотове, точкове, кола, железничке прагове и врата с пустих кућа и полагали их на ватру, те нису трпели готоване који би хтели да се греју а да не уложе труда. Кренуо сам у мрак и почео лутати по туђим двориштима, по непознатим стазама, не би ли ма где нашао какав диречић, грану, или проштац из туђег плота или клупу пред кућом или празан сандук пред дућаном, не би ли што приложио ватри те да стечем права да се огрејем.

Лутам по мраку и упадам у баре, саплићем се о камење и лупам о зидине којима су ограђена дворишта, али нигде ни парчета дрвета. Наишао сам тако лутајући и на железничке шине, мора да сам зашао у станични реон. Да ли ћу ту бар, међ железничким вагонима, наћи какво парче даске, који иструлели шлипер или какав празан сандучић?

Охрабрен том надом зашао сам међу вагоне док ме не пресече глас стражарев: „Стој, ко иде?“

Претрнуо сам жив и пођох као злочинац, кријући се иза вагона, да се повлачим газећи пажљиво по земљи како ни најдаљим шумом, не би одао стражару где сам. Умирио сам се тек када сад спазио зидове зграде у којој је станица и пожурио тамо. У чекаоници и у свима просторијама мале и скромне зграде станичне, згрувала се маса света те се просто гуши и дахом својим греје. Једни поседали по земљи, други на стварима, трећи дремају, прислоњени уза зид. Са таванице чкиљи лампа и бледом светлошћу осветљава уморна и брижна лица гомиле а дим дувански обавио је као густи облак.

Срећом, пред станицом сам срео једног пријатеља из Скопља. Био је то један од оних ваљаних младића који ми се одушевљено ставио на расположење и свесрдно помагао при образовању грађанске гарде, која је примила на себе да у последњим критичним тренуцима бди над Скопљем и безбедношћу скопских грађана. Како се повукао са Командом Трупа, тако је и даље остао на служби, коју је ревносно вршио. И у овоме часу, пред станицом, он је имао да учини нека службена саопштења шефу станице. Обратих се њему да ми помогне и пожалих му се како мал нисам настрадао лутајући међ вагонима.

— А, тамо? — учини он — Зар сте чак тамо залазили?

— Зар ја знам, где сам залазио у мраку?

— Тамо је вагон Врховне Команде.

— Врховне Команде? — изненадих се ја. — Зар Врховна Команда није у Призрену?

— Да, она права, а ова наша.

— Која наша? — запитах га, не могући још никако да га разумем.

— Па командант трупа нових области и ђенерали, који су на овоме фронту. Ово је сад једини фронт на коме се боримо, да би се са других могло одступити. Шта ту има Врховна Команда? Једина њена наредба и једини њен савет може бити: „Држите се колико можете!“

— А зар су ту и ђенерали са фронта?

— Ту су.

— Који?

— Рашић и Гојковић.

— А зашто?

— Држе седницу. Био је после подне и Краљ у том вагону, имали су дуго посла са њим, једва су успели да га натерају да иде у Призрен па они остали и даље да решавају.

— Шта ли решавају?

— Шта? — учини познаник и узнесе рамена — Решавају извесно да се не могу више држати.

— Зар?

— Не може! — додаде он одлучно. — Сутра ће се и Феризовић напустити.

— То значи прекосутра биће затворен пут за Призрен?

— Или бар угрожен.

— Ама да ли...? — отегох ја питање, које је требало да искаже сумњу. Још ми се тамо, на дну душе, у дубоком неком куту, задржао један делић вере и он се сад бунио и немоћан хтео би да се одупре овој бујици неповољних вести.

Млади пријатељ мој осврте се пажљиво око себе да види слуша ли ко и ако смо били сами самцити у мраку пред станицом, па се онда наже ближе мени и узе ми шаптати:

— Ноћас Команда Трупа иде у Грачаницу!

— Кад ноћас?

— Сад, кроз који час, док сврше седницу.

Прође ми у томе часу крај очију слика оне двојице коњаника које смо синоћ срели испред Чаглавице и који су хитно журили распитујући за пут у Грачаницу.

— А где је тај вагон, где се држи седница?

— Ено га тамо, на шинама. — И он ме изведе неколико корака напред до места са којега се догледа усамљен један салонски вагон осветљених прозора.

— То је последњи савет шефова српске војске! — рекох више шапћући.

— Последњи! — додаде мој млади пријатељ.

— Косовска вечера! — прошаптах ја боно сам себи.

Мало час се ћутећи растадосмо. Он се изгуби у мраку а ја се вратих тамо, где је светлост са ватара обасјавала мале, двоспратне, блатом олепљене кућице, које су се начетиле око станице. Једини осветљен прозор те ноћи био је на канцеларији начелника станице на горњем спрату једне од тих кућица. Гледао сам са жудњом у тај прозор, тамо у соби мора да је топло, али је начелник већ прибрао масу људи, који су му испунили све просторије малене канцеларије, те за мене тамо не би било места. Ту, под тим осветљеним прозором, одстојаћу целу ову ужасну, ову студену ноћ, на којој ће и стока од мраза липсавати.

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>f1jetfbomuejr0hlf8yb4lckncxns2a</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Деветсто петнаеста/Сликарева трагедија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61666</id>
    <revision>
      <id>146691</id>
      <timestamp>2026-09-25T22:33:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>146691</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="43991" sha1="fgqwapoqj4pqbgqvnqk010bl8pm4khk" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Деветсто петнаеста]]
|  
| [[Деветсто петнаеста/Кроз Косово|Кроз Косово]]
| Сликарева трагедија
|[[Деветсто петнаеста/Прича о Бојку Маломе|Прича о Бојку Маломе]]
}}


Прва зора. Мраз мало попустио, у зраку као да лебди светао дан. Ватре се на све стране погасиле, још само врео пепео покрива земљу и по која догорела гламња се пуши. Људи се дижу из гомиле, излазе из разних кућа, капија, дућана, магацина, увијени у ћебад, обамрли од зиме, модра лица и поднадулих, неиспаваних очију.

Дижу се и они са калдрме. Оно што си ноћас крај ватре видео као гужву од које су волови стукнули, била је гомила људи која се испреплетала као клупче змија, те се сад расплиће. Издвајају се из те гомиле најпре главе, па ноге и руке а затим се појављује човек, један, два, три, четири и пет, и на земљи нема више оног клупчета.

Крећу се већ људи овамо и онамо, прибирају се у групе на сред улице и воде разговоре о ноћашњем страховитом мразу. Други се надвикују, трећи дозивају. Удара секира у дрво, оправљају се нека кола, пролазе војници водећи коње да их напоје, износе из капија ствари и товаре на кола; дере се један из гомиле тражи ћебе које му је неко ноћас свуко с леђа; лута други и распитује за коња, који му се ноћас одрешио и отумарао; вајка се трећи да му је во црко од мраза, те како ће сад даље са товарним колима а са једним волом; јада се домаћин који се диго јутрос и видео разграђену авлију а нигде ни једнога прошца од ограде; издире се један наредник да се макну кола која су се испречила на сред друма; свађају се неки око једне кофе, која је испала из туђих кола. И што зора више осваја, жагор све више расте.

Најзад крећемо не би ли се, промрзли ноћас, под сунцем које већ почиње да зрачи, загрејали покретом. Пред нама се простире широка косовска пољана, кроз коју беласа Ситница, коју ћемо мало час прећи преко камене ћуприје коју је Јашар-паша изградио каменом из цркава косовских. У даљини се сад већ јасно истичу Црна Гора и Шар, последња заштита српска. На подножјима њиховим води се борба.

На падинама Шаровим, под које нас води пут, избија с времена на време прамен белога дима, коме сунце одмах опервази ивицу и, док се тај облачић још колута у зраку, до нас допире глас топа. Мало доцније и сунце ће се са Овчија Поља испети преко Шара и обасјати ове праменове пуном светлошћу, те ће китити небо као разнобојни лампиони о веселим светковинама.

Занет тим знамењима, која су китила небо над нама, ја се нисам још био обазрео ни пред собом ни за собом да сагледам ону тужну поворку, која се лагано кретала и гмизала по друму.

Када смо, јуче у сумрак, кренули из Приштине а кроз ноћ наставили пут, сва се ова туга и бол није ни дала оком схватити. Ноћ нас је била застрла својим црним покровом и промицали смо један крај другога као сенке, не сагледавши једно другоме ни лица, ни погледа, ни сузе у очима. Тек данас, под оштрим зрацима студенога зимског сунца, ми се видимо и догледамо сву величину невоље, коју наша поворка изгнаника представља.

Данас се људи већ и зближују једно другоме, разговарају се, теше се и не питајући једно друго ни за име. Исповедају се, исповедају се горко и искрено, као што би се човек своме најрођенијем исповедио. И мени је пришао један млади рањеник, десне руке у завоју. Пришао ми је као знанац, као познаник.

— Ви ме се не сећате? — вели и доноси леву руку до шајкаче поздрављајући ме.

— Не, боме, али се немојте чудити. Људи данас тако промичу један крај другога, тако се у тренутку сретну и ако се дотле нису никад видели, да се опет у тренутку растану и можда опет никад не виде. Ако смо се ових дана срели....?

— Да, ових дана! — прекиде ми младић реч — Оно вече код вас, у Приштини; примили сте нас на преноћиште.

Сетих се да је то онај млади поднаредник који је са мном и са учитељима пробдио крај мангала целу једну ноћ све док га умор није савладао.

— Сећам се! — рекох.

— Ето — настави поднаредник — морали сте и то мало крова у Приштини да напустите.

— Морао сам! — слегох ја раменима.

— Како сте провели ноћас у Липљану?

— Тако, на мразу, на друму.

— И ја. Била је ужасна цича.

— Чудим се да смо је преживели. А и ви, може вам зима погоршати рану.

— Ах! — учини он, одмахујући главом. — Нема шта више да се погорша. Одсечена ми је рука.

— Одсечена?

— Да, цела шака, до чланка. Па сад, и ако прозебе, могу је сећи и даље, немам шта да жалим.

— Ех, ипак... — заустих ја да га тешим.

— Ја од ње немам више користи па била дуга до чланка, као сад, или до лакта или само вирила из рамена!

— И то баш десна?

— Десна! — потврди он болно.

— Штета! А шта сте по занимању?

— Сликар! — одговори и тужно махну главу па додаде више себи. — То јест, био сам сликар...!

— Сликар? — понових ја, не умејући у тренутку да нађем реч утехе коју је овоме младићу требало рећи.

— Био! — понови он још једном и настависмо ћутећки да корачамо један крај другога. Најзад да прекинем ћутање, које је младићу дало прилике да настави мислити о својој трагедији, ја га упитах:

— Шта сте свршили?

— Како свршио? — пробуди се он из својих мисли не разумевајући моје питање.

— Питам, јесте ли свршили коју сликарску школу?

— А, да! — учини он. — Да, свршио сам. Свршио сам нашу сликарску школу. Био сам и на страни, на академији.

— Дуго?

— Био сам две године у Прагу, државни питомац. Мислио сам прећи сад у Минхен али ето, дође рат и... откиде ми руку.

— Имали сте извесно успеха?

— Мислим, верујем, на изложбама сам успевао, то ми је донело стипендију. Професори у Прагу су ме храбрили, обећавали ми велику будућност, био сам љубимац њихов.

— А рекосте, излагали сте?

— Да, на мањим, школским изложбама.

— Радове с природе или композиције?

— Студије, снимке, портрете. Сад сам тек био почео један већи рад, једну композицију... остала је тамо, у Прагу.

— Сиже?

— Обнова, буђење, пролеће. Небо пуно зрака под којима бљешти још неотопљен снег на врховима планина. Кроз зрак пролеће птица носећи у кљуну сламчицу да свије ново гнездо. Вода набујала, земља отворила плућа и испарава, бубица протеже крила, буди се гуштер који је спавао под каменом и диже зелену главицу да срче зрак; гране у млада дрвета, које су се биле повиле под теретом снега, исправљају се, кора пуца на дрвету; наилази сок и обнавља живот. У младе жене шире се зенице страшћу; дојке јој брекћу од млека, мишић јој на руци нарастао, грудни јој се кош узнео; наилази сок и обнавља живот...! — Све је то млади уметник изговорио брзо, са пуно заноса и топлоте и, гледајући пред собом укочена погледа, као да гледа у своју слику, као да је она ту, пред њим, као да погледом иде по затегнутом платну и прелази с предмета на предмет и казује га.

— Лепа мисао! — рекох. — А, недовршена?

— Да, — учини млади сликар боно — недовршена...

Затим ућута да у себи савлада тежак бол, па опет диже главу, погледа ме и додаде:

— Као што је недовршен и живот мој...!

Нисам му умео ништа више рећи, он није могао мени ништа више рећи. Њега је овај последњи уздах извесно одвео у његову тако скору и тако кратку, али ипак пуну снова и наде, прошлост. Вратио се тамо, почетку своме и зачетку дара свога — сиротињи. Сетио се дугих напора и снажне, младићске воље којима је савлађивао; сетио се првих успеха својих и оних првих задовољстава младе, сањалачке душе. Опоменуо се снова, бескрајних и безбројних снова о будућности својој и амбиције, која је као млада, жилава, несаломљива стабљика никла из душе му и упорно се усправљала под ветровима и олујинама. Она му је била проткала младост чаробним сновима, она га је снажном и чврстом руком водила у живот, она му је подржавала и снагу и вољу и обећавала победу. Све, све је то он у овом часу можда прелазио мислима и подајући им се, корачао оборене главе не обзирући се око себе. А гомила изгнаних, гомила бедних и невољних, промицала је крај њега и ишла својим путем страдања.

Да прекинем дуго ћутање ја га упитах у којој је јединици служио.

— У ђачкој чети, — вели — после у воду.

— То је штета, у воду може свако бити. Зар вас нису могли поштедети, дати вам какво згодније место?

— А где би онда они који су сад на тим згоднијим местима? — упита он боно насменувши се.

— Не мислим ја да избегнете службу, али бар да будете сачувани. Надлежни су на то могли да мисле.

— Ах, господине! — кликну он боно и плану живим младићским жаром. — Зар ви мислите да у овој земљи има кога који мисли о свему о чему би ипак неко требао да мисли? Оскудица тих људи који би мислили о свему, разочарава ме често пред помишљу да смо потегли да градимо велику државу. Питам се увек, има ли међ нама људи који ће прихватити ту велику државу?

— Има их вероватно! — прекидох ја брзи ток младићевих мисли.

— Има их? — учини он и погледа ме чудновато, као да би се хтео уверити, верујем ли ја одиста у то што тврдим. — Верујете ли ви одиста да у нас има и Гарибалдија и Мацинија, и Кавура и Гамбета? А без њих, можемо ли понети, јесмо ли дорасли да понесемо једну овако огромну задаћу? Не прави се једно велико доба у историји без људи који воде догађаје, без људи који мисле о свему. Зар не видите да ми зидамо државу с крова и, кад будемо с кровом готови, ми ћемо тек опазити да немамо темеље на којима ће се тај кров држати.

— Мислите? Темељи смо ми, који смо кадри кров саградити.

— Ко ми? Ви који пролазите или ми који наступамо?

— Па — свакојако ви који наступате!

— А где смо ми? Је ли ко водио рачуна о нама? Они што су се завукли по канцеларијама послали су нас да изгинемо. Пет генерација омладине сатрвено је, а што је остало живо, не ваља више ни Богу ни људима.

— А како би друкче, да л’ старији да ратују а омладина...

— А не, не, не! — прекиде ме нервозно младић — Не идем ја тако далеко, не мислим ја тако наопако. Оно што мене буни, то је оскудица сваке добре воље код надлежних да воде рачуна о ономе о чему није смело да се не води рачуна. Видите, у нас треба да прођу по две и три деценије па да се појави један сликарски таленат и, — извините што овако нескромно мислим о себи — морало би се водити рачуна о томе да будућој великој држави нису потребни толико генерали и државни саветници већ много више културни раденици. Не замишља се ваљда једна држава само географски велика већ и културно велика, дорасла и достојна европскога друштва?

— Ко би забога, у овако великим догађајима, који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, могао да се сети свих тих обзира?

— Ко? — учини он, па похита да претече мој одговор. — Онај ко хоће да прими на себе задаћу оснивања такве државе и крај њега онај, који се у овако великим догађајима: који се тако нагло развијају, који се ваљају, који нас претрпавају, сетио других обзира, сетио да склони своје рођаке и рођаке својих пријатеља. Хоћете ли дозволити да вам кажем један пример, који ће вам одговорити на питање, ко је тај који је требао мислити на све и кога нису смели омести догађаји?

Ја сам ћутао, али је он живо, као отворена књига, казивао своје мисли које је морао дуго прибирати у себи, чекајући прилику да им да одушке.

— Још пре више од пола века, 1855 године, руски цар Никола I, запазио је да један млад војник, који се бори на Севастопољу, пише неке стварчице са пуно талента. Наредио је одмах да се тај младић уклони из севастопољске борбе и упути на коју другу безопаснију службу. Никола први сачувао је тиме будућој Русији великога Толстоја.

— Мислите ли зар, да је то Никола први запазио?

— Рецимо његова околина — додаде нагло младић, спреман на ову примедбу. — Али је он тај који је умео изабрати себи околину и то је његова заслуга.

— А ја ћу вам, видите, казати један обратан пример, који је садањи, није од пре шесет година и дешава се у једном народу који је показао више но ма који, да уме ценити културне раденике. То су Французи. Запитајте кога, који познаје прилике у њих, па ћете чути да у њиховим бојним редовима гину и књижевници и песници и уметници.

— Тај ми пример ништа не казује — одврати младић јогунасто — или бар ништа што противуречи мојим наводима. Ви ми наводите земљу која у свакој генерацији има три хиљаде књижевника, пет хиљада сликара и десет хиљада глумаца. Ја не познајем ту земљу, али ево на памет тврдим да и у њој, и поред овога огромнога броја талената, према јачима и истакнутијима ипак мора бити обзира. Али ја вам говорим о земљи у којој се за тридесет година роди један сликар, један песник, један уметник, говорим вам о нама.

— Е кад говорите о нама, онда морате узети у обзир да велики подвиг ослобођења и уједињења, тражи и велике и скупоцене жртве; да нас је мало и да морамо сви, сви изгинути и сатрти се у служби тој идеји а тек далека, будућа поколења, могу из наше катастрофе поцрпсти један мир благословен културом и напретком.

Млади се поднаредник трже као да сам му тог тренутка повредио чиме рану на руци, погледа ме па плану и узе сипати бујицу речи праћених живим гестом оне здраве руке и гневом који му је пламтео из очију.

— Сви, сви, сви, да сви! То сте добро рекли. Сви, сви, сви! Тако сам и ја мислио, тако мислим и сад. Ви ми чините неправду ако мислите да ме је жао ове руке, који губитак за мене значи најтежу трагедију. Не жалим је, верујте; не бих жалио ни обе руке, ни оба ока, не бих жалио ни живот. Јер, ви не можете претпоставити да ја, у овим годинама, нисам у овај рат пошао са одушевљењем да се жртвујем великој идеји, којом је цела наша генерација задојена. О, да ви знате како смо ми радо гинули и да знате како смо завидели ономе међ нама, којега су пронели на носилима тешко рањена или износили са бојишта мртва.

— И шта вас је разочарало?

— Све. Зар није довољно да вас разочара ово на пример: Ја сликар, неуки поднаредник, водим вод у борбу, на штету свих оних несретних људи који су ми поверени а млад потпоручник, који се за то спремао, коме је то каријера, који је свој живот посветио војничком занату и на њему хоће да зида себи будућност, седи у канцеларији какве више команде и преписује акта или куца на машини за писање, као девојка. И зашто то? Зато што има оца пуковника у каквој вишој команди или, што има оца који је пријатељ са тим пуковником.

— Ви сте, младићу, узели за пример некакав изузетан случај. Ја знам на против, да су наши млади официри гинули храбро и падали као снопље.

— Част и слава им! — рече поднаредник и диже шајкачу с главе. — Гледао сам их како падају, ти часни младићи, опијени славом оружја и љубављу према Отаџбини. Ја бих њиховој светлој успомени чинио горку неправду, ако би ви пример који сам вам навео хтели да прострете и на све њих.

— Па што га онда наводите?

— Нисам мислио да останем при њему — узе да се брани поднаредник. — Навео сам га само као узгредан пример, а има и других, јачих, општијих, који су ме морали разочарати, који су ме морали огорчити, који су морали учинити да своју несрећу теже поднесем но што би иначе.

— Онда, наведите такве примере.

— Ви мало пре поменусте Француску, као земљу која не штеди своје људе. Па добро, дозволите ми да се и ја на њу позовем. Распитајте се, па ћете чути, колико је генералских синова у француској погинуло, а где смо ми, где је крај рату, колико ће их још тек погинути. А распитајте код нас где су генералски и пуковнички синови, јесте ли чули да је ко погинуо или да је рањен? Ако су већ у војсци они су по канцеларијама а ако су дорасли до војске, њих комисије ослобађају. И то да је бар синове, већ и шураке и друге рођаке.

— Ја знам један пример...

— Ето, видите — прекиде ме поднаредник — и ви се сад позивате на један, изузетан, пример.

— Па ми и немамо више него шест ђенерала.

— И две чете пуковника и сто шесет и четири народних посланика.

— Пребацујете и њима. Ја знам два народна посланика чији су синови јуначки погинули и знам...

— У сваком реду има светлих изузетака и ја им одајем поштовање. Можда има и у београдској главној чаршији изузетака и, кад их сазнам, ја ћу им одати признање. Али дотле, прођите мислима кроз ту чаршију, читајте фирме и питајте где су им деца била у овоме рату?

— Па то ви оптужујете цео свет?

— Не, не оптужујем сељака, који је закрвавио сва поља и горе наше, озго од Саве и Дунава па доле до Вардара, од Дрине па до Тимока и Брегалнице; не оптужујем оног честитог, оног неканцеларијског официра нашег, који је и сам гинуо и деца му крај њега гинула; не оптужујем чиновника, не оптужујем професора, ни учитеља који је јуначки и са пожртвовањем гинуо. Оптужујем оне који су требали да нам даду пример а они су на против учинили да се разочарамо.

— Видите, млади човече, ја не кажем да ви у свему немате право али, мислим да у полемику — јер ми смо готово из разговора прешли у полемику — мислим дакле, да у полемику уносите много жучи. Ја вас разумем, јер разумем ваш бол. Тане, које вас је погодило, није размрскало вашу руку, оно је размрскало вашу будућност, ваш таленат, вашу амбицију, све, све ваше. Ви не можете без бола и без огорчења говорити о свему овоме што смо разговарали. Ја то разумем и, ако хоћете, чак пристајем уз вас у осуди ружних појава, као и у томе да је требало водити извесне обзире али, ви морате помишљати да има појава које изгледају могуће а у ствари су немогуће. Ја на пример знам да је у Врховној Команди било доста добре воље да се од омладине спасе што може.

— Је л’ ви то кажете да би ме умирили или из уверења? То значи ви и не знате шта је све спасавано?

— Не знам одиста. Знам да сам чинио и ја један покушај али нисам успео.

— Разуме се да нисте успели, за то што сте српски књижевник. Да сте били београдски кафеџија ви би успели.

— Како?

— Значи да ви многе ствари не знате. Распитајте се мало; распитајте се па ћете чути, да су београдске кафеџије писари у штабовима армија и у вишим командама, да су београдски бакали писари у Министарству Војном а ђаци, омладина, која је имала да понесе велику државу, служе као месо за топове. Говорите ми о доброј вољи Врховне Команде а ја говорим о доброј вољи појединаца из Врховне Команде. Зар ви не видите да су код нас, у оваквим приликама, животи људи у рукама каквог полуобразованог човека, кога нико не контролише. Такав човек налази да је Србији потребнији један кафеџија и бакалин, јер је он њему потребан, но будући јаван раденик.

— Ама чекајте мало! Кад сам казао да је у Врховној Команди било добре воље, ја нисам мислио онако, на неку добру вољу у теорији, јер знам да је Врховна Команда издавала и извесне наредбе командама трупа да се ђаци поштеде колико је могуће.

— Може бити, и такве наредбе могу једнога дана врло лепо послужити као докуменат, који ће потврдити да се и на то мислило. Али, да ли се Врховна Команда постарала да њене наредбе имају извесног ауторитета и да важе нешто. Било је команданата који се од обичног, некултурног човека, разликују само по томе што имају звезде на еполетама. Такви су се команданти гејачки кезили на ове наредбе Врховне Команде и додавали: „Хоће госпочићи да се извуку!“ и на против, после те наредбе, чија је вредност зависила од њиховога нахођења, ђаци су слати у прве редове.

— А ја знам команданте који су очински применили ту наредбу.

— Било их је, признајем да их је било али, ја нисам био срећан да будем под командом таквога једнога културнога човека.

Ућутао сам, не толико побеђен његовим разлозима колико заморен дугим разговором. Нисам се, уморена духа и тела, осећао кадар да водим дуге разговоре. Нисам осећао ни да је време у овоме тренутку тим и таквим разговорима и наставио сам пут ћутећи.

Млади сликар ишао је крај мене такође ћутећи. Осетио је да ми је довољно било и да ми је довољно казао; осетио је да је одлио мало горчине из душе па му је ваљда сад било и лакше. Ипак, у једноме тренутку, он се побоја да цео овај разговор не остави код мене рђав утисак, па диже главу и додаде:

— Ја не бих желео да ви рђаво разумете моје разочарење. Оно је само бол ал’ није и одрицање. Ни једнога тренутка ја нисам дошао на мисао да не треба да вршим дужност своју, зато што је други не врше. Не, господине! И, ако дође до тога да где год у овоме рату обновимо борбе, мени је довољна и ова једна рука да вршим своју дужност као српски војник. И, ја вас уверавам да ћу је вршити и да нећу тражити да ме поштеде!

Опет ућутасмо и оборене главе настависмо пут не обраћајући пажњу на гомилу која се ваљала друмом и која је промицала крај нас. Обратисмо пажњу тек кад цео покрет загусти на једноме месту. Окупише се људи око нечега, згомилаше се и загушише друм, те се цео покрет заустави. Десило се ваљда што, пао коњ или се можда скрхала кола. Пришли смо и ми гомили да видимо шта је.

Једна батерија, која је мало час трком прошла крај нас журећи ка фронту и пред којом се гомила што је закрчила друм журно размицала, крхајући се у шанчеве лево и десно, застала је од једном. Један коњ у запрези малаксао је и пао.

— Дреши штранге, испрежи! — наређује командир батерије.

Војници, који су хитро сјахали, узеше да ослобађају малаксалог коња који је посрнуо и још се држао на предњим ногама али опуштене главе. Кад га ослободише штранга, коњ посрте и паде на ребра а главу положи на земљу. Ноге му почеше дрхтати од умора, очи се застаклише, читава мрежа жила искочи му по кожи, слабине почеше убрзано да се надимају а из ноздрва пара очас овлажи читав круг земље око његове главе.

Војници доведоше резервног коња који је био везан за кару и упрегоше га на место овога који је пао и који ће сад остати на друму да чека своју лагану смрт. Он је јуначки подносио све тегобе овога великога рата; грудима је својим узносио топове на тешке положаје, извлачио их је из дубоких блата, кисао је, зебао је, гладовао је и стајао је дигнуте главе у сред борбе, када су око њега праскали шрапнели и падали војници. Поднео је све, све, и ево је сад малаксао, издала га снага и, пао је. Оставиће га ту, на путу, и нико више о њему неће водити рачуна, нико га погледати, нико главе окренути, сем што ће гаврани слетати на његова ребра и, не чекајући да испусти душу, почети да кљују месо са њега жива јоште.

Упрегли су већ резервног коња на његово место, топовска је послуга већ у седлима и командир снажним гласом командује:

— Марш! Марш!

Коњ полумртав слуша, чује ту команду на коју је свикао, он мисли да се она још увек и њега тиче, зна да она значи покрет и у њему се мртвоме буди још једном осећање војничке дужности и, са напорима једнога самртника,; дршћући, он се диже, диже се на предње ноге. Његове угашене очи још једном добијају сјај, груди му дршћу грчем од напора, ноздрве се понова шире — он би хтео напред. Он се упиње, покушава да устане, да пође, да полети, да одговори својој дужности, да се одазове команди, али — батерија је његова већ далеко косом измакла а он, немоћан, сломљен, остављен, опет пада и зароњава главу у блато, гаси му се поглед и слабине опет убрзано крећу и усне дахћу.

Застали смо крај те дирљиве слике а кад измаче батерија, те се отвори пут и маса крену хтедох и ја, али ме млади сликар ухвати за рукав и задржа да заостанем. Погледах га а њему сузе оросиле очи. Зар толико га коснула судбина овога коња?

— Хајде, да крећемо! — рекох, пошто сам застао један тренут посматрајући га.

— Јесте ли приметили мало час покрет животиње када је чула команду?

— Јесам!

Он не одговори неколико тренутака па онда ми се од једном окрете и са пуно бола и горчине рече:

— Да имам руку насликао бих ту сцену.

— Одиста! — потврдих ја.

— Насликао бих је, јер то је моја судбина.

— Не видим — заустих да поречем.

— То је моја судбина! — понови он још један пут — Одговорио дужности у рату сад сам ево напуштен, остављен, бачен крај друма. Нико се неће више на мене осврнути, нико ни запитати за мене. Кад свану нови дани, кад сви легну на велики и светао посао, кад чујем позив богиње уметности: „На посао, на рад!“ ја ћу полумртав поверовати да се тај позив и мене тиче, напрегнућу се, дићи се, кренути и кад осетим да сам бедник, да сам одбачен, да сам напуштен, посрнућу, пашћу опет крај онога великога друма којим ће будућност кретати и предаћу се лаганој смрти, на коју сам осуђен. А они од мојих другова, који су били срећнији, проћи ће крај мене и отићи, отићи ће тамо у живот, у борбу...!

Ни речи му нисам одговорио. Дубоко, врло дубоко су ме коснуле његове речи. Кренули смо ћутећи и избегавајући да нам се погледи сретну.

Увелико је превалило зимско студено сунце када у дну Косова угледасмо малено село Штимњу. Око села се већ уздиже дим са ватара и видиш како гмиже рој војске и народа који је село већ притиснуо. Над селом се узноси, на једној узвишици и догледа све до широкога косовскога поља, бела црквица коју су подигле дарежљиве руке београдских госпођа, али која још није пропојала. Суђено јој је ваљда било да проплаче пре но што пропоје!

{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [https://distantreading.github.io/ELTeC/srp/SRP19201.html Деветсто петнаеста: Трагедија једног народа]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Деветсто петнаеста]]</text>
      <sha1>fgqwapoqj4pqbgqvnqk010bl8pm4khk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>От кога је зора зазорила...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61667</id>
    <revision>
      <id>146693</id>
      <timestamp>2026-09-26T09:07:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: '''VI. Народне песме из Доњег Повардарја'''&lt;br /&gt; — Забележене у казама ђевђелијској и дојранској —   '''1. Откога је зора зазорила...'''  &lt;poem&gt; От кога је зора зазорила, Одʼ тога је војска поврвела, Се бели ''Србијани'' Сабјите му сјајатʼ Како јасни звезди, Пушките му бле…</comment>
      <origin>146693</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="578" sha1="62n5cdfs6ilitr6s635j6k2t2wkidkp" xml:space="preserve">'''VI. Народне песме из Доњег Повардарја'''&lt;br /&gt;
— Забележене у казама ђевђелијској и дојранској — 

'''1. Откога је зора зазорила...'''

&lt;poem&gt;
От кога је зора зазорила,
Одʼ тога је војска поврвела,
Се бели ''Србијани''
Сабјите му сјајатʼ
Како јасни звезди,
Пушките му блескат
Како месечина,
Ја барјаци
Ка темни облаци.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==</text>
      <sha1>62n5cdfs6ilitr6s635j6k2t2wkidkp</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146695</id>
      <parentid>146693</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:10:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>146695</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="632" sha1="c7q8j0vq40f7a0qrawg53bwr32awhlw" xml:space="preserve">'''VI. Народне песме из Доњег Повардарја'''&lt;br /&gt;
— Забележене у казама ђевђелијској и дојранској — 

'''1. Откога је зора зазорила...'''

&lt;poem&gt;
От кога је зора зазорила,
Одʼ тога је војска поврвела,
Се бели ''Србијани''
Сабјите му сјајатʼ
Како јасни звезди,
Пушките му блескат
Како месечина,
Ја барјаци
Ка темни облаци.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==

[[Категорија:Комитске песме]]</text>
      <sha1>c7q8j0vq40f7a0qrawg53bwr32awhlw</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Комитске песме</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61668</id>
    <revision>
      <id>146696</id>
      <timestamp>2026-09-26T09:12:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Комитске народне песме]]</comment>
      <origin>146696</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="67" sha1="k7iq33v7191a6tnnx2jgznf2fnslvad" xml:space="preserve">[[Категорија:Комитске народне песме]]</text>
      <sha1>k7iq33v7191a6tnnx2jgznf2fnslvad</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Градови и химере</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61669</id>
    <revision>
      <id>146709</id>
      <timestamp>2026-09-26T09:51:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146709</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="59" sha1="rdih7bo3a21qcleur4yvdlzpaaa5ry2" xml:space="preserve">[[Категорија:Дела Јована Дучића]]</text>
      <sha1>rdih7bo3a21qcleur4yvdlzpaaa5ry2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>146711</id>
      <parentid>146709</parentid>
      <timestamp>2026-09-26T09:52:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>146711</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="116" sha1="499n9z5w5tb49pudewe6n4qhighieip" xml:space="preserve">{{Википедија|Градови и химере}}

[[Категорија:Дела Јована Дучића]]</text>
      <sha1>499n9z5w5tb49pudewe6n4qhighieip</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Градови и химере (1930)</title>
    <ns>14</ns>
    <id>61670</id>
    <revision>
      <id>146710</id>
      <timestamp>2026-09-26T09:52:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: [[Категорија:Градови и химере]]</comment>
      <origin>146710</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="55" sha1="9t0bzpcz60zqk7debz27enqkoapyigz" xml:space="preserve">[[Категорија:Градови и химере]]</text>
      <sha1>9t0bzpcz60zqk7debz27enqkoapyigz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Плаве легенде/Прича о јаком</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61671</id>
    <revision>
      <id>146713</id>
      <timestamp>2026-09-26T10:06:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Плаве легенде (1930) |  | | Прича о јаком | }}  {{Центар|ПРИЧА О ЈАКОМ}}  На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство, и био је  тужан, а…</comment>
      <origin>146713</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2210" sha1="9wiecrdhc8iz9wpod3m9j9bgtrburkw" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Плаве легенде (1930)
| 
|
| Прича о јаком
|
}}

{{Центар|ПРИЧА О ЈАКОМ}}

На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство, и био је 
тужан, а јаки је мислио на слободу, и био је ведар. Јаки је хтео неколико пута да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало. 

Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда, где је доскора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио и младе крао; и одакле је рушио стене, да у понорима чује њихову смрт; и где је живео силан, разуздан и шуман, као водопад.

Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан, крвав, поноћни месец. 

Њега је Природа дочекала са осмехом, са радошћу, са раширеним рукама, са благословом. Јер она не зна за правду него за силу.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>9wiecrdhc8iz9wpod3m9j9bgtrburkw</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>