Викизворник:Аутори-Б

Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.21 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају Викизворник:Аутори-Б 4 1320 146797 139105 2026-09-27T16:23:16Z Coaorao 19106 /* */ 146797 wikitext text/x-wiki [[Слика:Cyrillic letter Be (Serbian) - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]] ;[[Аутор:Гавро Бабић|Бабић, Гавро]] (1950) ;[[Аутор:Михаил Бакуњин|Бакуњин, Михаил]] (1814-1876) ;[[Аутор:Матија Бан|Бан, Матија]] ;[[Аутор:Есад Беј|Беј, Есад]] (1905-1942) ;[[Аутор:Александар Беркман|Беркман, Александар]] (1870-1936) ;[[Аутор:Јелица Беловић Бернаджиковска|Бернаджиковска, Јелица Беловић]] ;[[Аутор:Стеван Бешевић|Бешевић, Стеван]] ;[[Аутор:Јарослав Бидло|Бидло, Јарослав]] (1868-1945) ;[[Аутор:Адолф Бланки|Бланки, Адолф]] (1798-1854) ;[[Аутор:Саво Бобаљевић|Бобаљевић, Саво]] (1530–1585) ;[[Аутор:Валтазар Богишић|Богишић, Валтазар]] ;[[Аутор:Григорије Божовић|Божовић, Григорије]] ;[[Аутор:Милутин Бојић‎|Бојић‎, Милутин]] ;[[Аутор:Никола Боројевић|Боројевић, Никола]] ;[[Аутор:Јован Бошковић|Бошковић, Јован‎]] ;[[Аутор:Благоје Бранчић|Бранчић, Благоје]] ;[[Аутор:Драгомир Брзак|Брзак, Драгомир]] (1851–1904) ;[[Аутор:Вера Бугарска-Чонић|Бугарска-Чонић, Вера]] ;[[Аутор:Иван Бунић Вучић|Вучић, Иван Бунић]] ;[[Аутор:Михо Бунић Бабулинов|Бабулинов, Михо Бунић]] ;[[Аутор:Марин Бурешић|Бурешић, Марин]] {{Ауторски индекс}} [[da:Wikisource:Forfattere-B]] [[en:Wikisource:Authors-B]] [[id:Wikisource:Pengarang-B]] [[pt:Autor:B]] [[vi:Wikisource:Tác gia/B]] [[zh:Wikisource:作者/B]] sd9a2jowjcfgu90jk42rw9i3ql8ds9i 146798 146797 2026-09-27T16:25:31Z Coaorao 19106 /* */ 146798 wikitext text/x-wiki [[Слика:Cyrillic letter Be (Serbian) - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]] ;[[Аутор:Гавро Бабић|Бабић, Гавро]] (1950) ;[[Аутор:Михаил Бакуњин|Бакуњин, Михаил]] (1814-1876) ;[[Аутор:Матија Бан|Бан, Матија]] ;[[Аутор:Есад Беј|Беј, Есад]] (1905-1942) ;[[Аутор:Александар Беркман|Беркман, Александар]] (1870-1936) ;[[Аутор:Јелица Беловић Бернаджиковска|Бернаджиковска, Јелица Беловић]] ;[[Аутор:Стеван Бешевић|Бешевић, Стеван]] ;[[Аутор:Јарослав Бидло|Бидло, Јарослав]] (1868-1945) ;[[Аутор:Адолф Бланки|Бланки, Адолф]] (1798-1854) ;[[Аутор:Саво Бобаљевић|Бобаљевић, Саво]] (1530–1585) ;[[Аутор:Валтазар Богишић|Богишић, Валтазар]] (1834–1908) ;[[Аутор:Григорије Божовић|Божовић, Григорије]] ;[[Аутор:Милутин Бојић‎|Бојић‎, Милутин]] ;[[Аутор:Никола Боројевић|Боројевић, Никола]] ;[[Аутор:Јован Бошковић|Бошковић, Јован‎]] ;[[Аутор:Благоје Бранчић|Бранчић, Благоје]] ;[[Аутор:Драгомир Брзак|Брзак, Драгомир]] (1851–1904) ;[[Аутор:Вера Бугарска-Чонић|Бугарска-Чонић, Вера]] ;[[Аутор:Иван Бунић Вучић|Вучић, Иван Бунић]] ;[[Аутор:Михо Бунић Бабулинов|Бабулинов, Михо Бунић]] ;[[Аутор:Марин Бурешић|Бурешић, Марин]] {{Ауторски индекс}} [[da:Wikisource:Forfattere-B]] [[en:Wikisource:Authors-B]] [[id:Wikisource:Pengarang-B]] [[pt:Autor:B]] [[vi:Wikisource:Tác gia/B]] [[zh:Wikisource:作者/B]] icq4xoeb43pa8v23om5piz6iinyfy38 146799 146798 2026-09-27T16:27:50Z Coaorao 19106 /* */ 146799 wikitext text/x-wiki [[Слика:Cyrillic letter Be (Serbian) - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]] ;[[Аутор:Гавро Бабић|Бабић, Гавро]] (1950) ;[[Аутор:Михаил Бакуњин|Бакуњин, Михаил]] (1814-1876) ;[[Аутор:Матија Бан|Бан, Матија]] ;[[Аутор:Есад Беј|Беј, Есад]] (1905-1942) ;[[Аутор:Александар Беркман|Беркман, Александар]] (1870-1936) ;[[Аутор:Јелица Беловић Бернаджиковска|Бернаджиковска, Јелица Беловић]] (1870–1946) ;[[Аутор:Стеван Бешевић|Бешевић, Стеван]] ;[[Аутор:Јарослав Бидло|Бидло, Јарослав]] (1868-1945) ;[[Аутор:Адолф Бланки|Бланки, Адолф]] (1798-1854) ;[[Аутор:Саво Бобаљевић|Бобаљевић, Саво]] (1530–1585) ;[[Аутор:Валтазар Богишић|Богишић, Валтазар]] (1834–1908) ;[[Аутор:Григорије Божовић|Божовић, Григорије]] ;[[Аутор:Милутин Бојић‎|Бојић‎, Милутин]] ;[[Аутор:Никола Боројевић|Боројевић, Никола]] ;[[Аутор:Јован Бошковић|Бошковић, Јован‎]] ;[[Аутор:Благоје Бранчић|Бранчић, Благоје]] ;[[Аутор:Драгомир Брзак|Брзак, Драгомир]] (1851–1904) ;[[Аутор:Вера Бугарска-Чонић|Бугарска-Чонић, Вера]] ;[[Аутор:Иван Бунић Вучић|Вучић, Иван Бунић]] ;[[Аутор:Михо Бунић Бабулинов|Бабулинов, Михо Бунић]] ;[[Аутор:Марин Бурешић|Бурешић, Марин]] {{Ауторски индекс}} [[da:Wikisource:Forfattere-B]] [[en:Wikisource:Authors-B]] [[id:Wikisource:Pengarang-B]] [[pt:Autor:B]] [[vi:Wikisource:Tác gia/B]] [[zh:Wikisource:作者/B]] i0knipugcxorh4meisty2fp4kxdawzv 146800 146799 2026-09-27T16:32:22Z Coaorao 19106 /* */ 146800 wikitext text/x-wiki [[Слика:Cyrillic letter Be (Serbian) - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]] ;[[Аутор:Гавро Бабић|Бабић, Гавро]] (1950) ;[[Аутор:Михаил Бакуњин|Бакуњин, Михаил]] (1814-1876) ;[[Аутор:Матија Бан|Бан, Матија]] ;[[Аутор:Есад Беј|Беј, Есад]] (1905-1942) ;[[Аутор:Александар Беркман|Беркман, Александар]] (1870-1936) ;[[Аутор:Јелица Беловић Бернаджиковска|Бернаджиковска, Јелица Беловић]] (1870–1946) ;[[Аутор:Стеван Бешевић|Бешевић, Стеван]] ;[[Аутор:Јарослав Бидло|Бидло, Јарослав]] (1868-1945) ;[[Аутор:Адолф Бланки|Бланки, Адолф]] (1798-1854) ;[[Аутор:Саво Бобаљевић|Бобаљевић, Саво]] (1530–1585) ;[[Аутор:Валтазар Богишић|Богишић, Валтазар]] (1834–1908) ;[[Аутор:Григорије Божовић|Божовић, Григорије]] ;[[Аутор:Милутин Бојић‎|Бојић‎, Милутин]] ;[[Аутор:Никола Боројевић|Боројевић, Никола]] ;[[Аутор:Јован Бошковић|Бошковић, Јован‎]] ;[[Аутор:Благоје Бранчић|Бранчић, Благоје]] (1860–1915) ;[[Аутор:Драгомир Брзак|Брзак, Драгомир]] (1851–1904) ;[[Аутор:Вера Бугарска-Чонић|Бугарска-Чонић, Вера]] ;[[Аутор:Иван Бунић Вучић|Вучић, Иван Бунић]] ;[[Аутор:Михо Бунић Бабулинов|Бабулинов, Михо Бунић]] ;[[Аутор:Марин Бурешић|Бурешић, Марин]] {{Ауторски индекс}} [[da:Wikisource:Forfattere-B]] [[en:Wikisource:Authors-B]] [[id:Wikisource:Pengarang-B]] [[pt:Autor:B]] [[vi:Wikisource:Tác gia/B]] [[zh:Wikisource:作者/B]] tn80mpn399u1iukwk0jprf4mh1mv7rz 146801 146800 2026-09-27T16:34:02Z Coaorao 19106 /* */ 146801 wikitext text/x-wiki [[Слика:Cyrillic letter Be (Serbian) - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]] ;[[Аутор:Гавро Бабић|Бабић, Гавро]] (1950) ;[[Аутор:Михаил Бакуњин|Бакуњин, Михаил]] (1814-1876) ;[[Аутор:Матија Бан|Бан, Матија]] (1818–1903) ;[[Аутор:Есад Беј|Беј, Есад]] (1905-1942) ;[[Аутор:Александар Беркман|Беркман, Александар]] (1870-1936) ;[[Аутор:Јелица Беловић Бернаджиковска|Бернаджиковска, Јелица Беловић]] (1870–1946) ;[[Аутор:Стеван Бешевић|Бешевић, Стеван]] ;[[Аутор:Јарослав Бидло|Бидло, Јарослав]] (1868-1945) ;[[Аутор:Адолф Бланки|Бланки, Адолф]] (1798-1854) ;[[Аутор:Саво Бобаљевић|Бобаљевић, Саво]] (1530–1585) ;[[Аутор:Валтазар Богишић|Богишић, Валтазар]] (1834–1908) ;[[Аутор:Григорије Божовић|Божовић, Григорије]] ;[[Аутор:Милутин Бојић‎|Бојић‎, Милутин]] ;[[Аутор:Никола Боројевић|Боројевић, Никола]] ;[[Аутор:Јован Бошковић|Бошковић, Јован‎]] ;[[Аутор:Благоје Бранчић|Бранчић, Благоје]] (1860–1915) ;[[Аутор:Драгомир Брзак|Брзак, Драгомир]] (1851–1904) ;[[Аутор:Вера Бугарска-Чонић|Бугарска-Чонић, Вера]] ;[[Аутор:Иван Бунић Вучић|Вучић, Иван Бунић]] ;[[Аутор:Михо Бунић Бабулинов|Бабулинов, Михо Бунић]] ;[[Аутор:Марин Бурешић|Бурешић, Марин]] {{Ауторски индекс}} [[da:Wikisource:Forfattere-B]] [[en:Wikisource:Authors-B]] [[id:Wikisource:Pengarang-B]] [[pt:Autor:B]] [[vi:Wikisource:Tác gia/B]] [[zh:Wikisource:作者/B]] eng4vlx8hq609d44dxll02zir1m0gdo 146802 146801 2026-09-27T16:35:14Z Coaorao 19106 /* */ 146802 wikitext text/x-wiki [[Слика:Cyrillic letter Be (Serbian) - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]] ;[[Аутор:Гавро Бабић|Бабић, Гавро]] (1950) ;[[Аутор:Михаил Бакуњин|Бакуњин, Михаил]] (1814-1876) ;[[Аутор:Матија Бан|Бан, Матија]] (1818–1903) ;[[Аутор:Есад Беј|Беј, Есад]] (1905-1942) ;[[Аутор:Александар Беркман|Беркман, Александар]] (1870-1936) ;[[Аутор:Јелица Беловић Бернаджиковска|Бернаджиковска, Јелица Беловић]] (1870–1946) ;[[Аутор:Стеван Бешевић|Бешевић, Стеван]] ;[[Аутор:Јарослав Бидло|Бидло, Јарослав]] (1868-1945) ;[[Аутор:Адолф Бланки|Бланки, Адолф]] (1798-1854) ;[[Аутор:Саво Бобаљевић|Бобаљевић, Саво]] (1530–1585) ;[[Аутор:Валтазар Богишић|Богишић, Валтазар]] (1834–1908) ;[[Аутор:Григорије Божовић|Божовић, Григорије]] ;[[Аутор:Милутин Бојић‎|Бојић‎, Милутин]] (1892–1917) ;[[Аутор:Никола Боројевић|Боројевић, Никола]] ;[[Аутор:Јован Бошковић|Бошковић, Јован‎]] ;[[Аутор:Благоје Бранчић|Бранчић, Благоје]] (1860–1915) ;[[Аутор:Драгомир Брзак|Брзак, Драгомир]] (1851–1904) ;[[Аутор:Вера Бугарска-Чонић|Бугарска-Чонић, Вера]] ;[[Аутор:Иван Бунић Вучић|Вучић, Иван Бунић]] ;[[Аутор:Михо Бунић Бабулинов|Бабулинов, Михо Бунић]] ;[[Аутор:Марин Бурешић|Бурешић, Марин]] {{Ауторски индекс}} [[da:Wikisource:Forfattere-B]] [[en:Wikisource:Authors-B]] [[id:Wikisource:Pengarang-B]] [[pt:Autor:B]] [[vi:Wikisource:Tác gia/B]] [[zh:Wikisource:作者/B]] k7gu2h8mto941x2jwlvy66862tqqsnm 146803 146802 2026-09-27T16:36:37Z Coaorao 19106 /* */ 146803 wikitext text/x-wiki [[Слика:Cyrillic letter Be (Serbian) - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]] ;[[Аутор:Гавро Бабић|Бабић, Гавро]] (1950) ;[[Аутор:Михаил Бакуњин|Бакуњин, Михаил]] (1814-1876) ;[[Аутор:Матија Бан|Бан, Матија]] (1818–1903) ;[[Аутор:Есад Беј|Беј, Есад]] (1905-1942) ;[[Аутор:Александар Беркман|Беркман, Александар]] (1870-1936) ;[[Аутор:Јелица Беловић Бернаджиковска|Бернаджиковска, Јелица Беловић]] (1870–1946) ;[[Аутор:Стеван Бешевић|Бешевић, Стеван]] ;[[Аутор:Јарослав Бидло|Бидло, Јарослав]] (1868-1945) ;[[Аутор:Адолф Бланки|Бланки, Адолф]] (1798-1854) ;[[Аутор:Саво Бобаљевић|Бобаљевић, Саво]] (1530–1585) ;[[Аутор:Валтазар Богишић|Богишић, Валтазар]] (1834–1908) ;[[Аутор:Григорије Божовић|Божовић, Григорије]] ;[[Аутор:Милутин Бојић‎|Бојић‎, Милутин]] (1892–1917) ;[[Аутор:Никола Боројевић|Боројевић, Никола]] (1796–1872) ;[[Аутор:Јован Бошковић|Бошковић, Јован‎]] ;[[Аутор:Благоје Бранчић|Бранчић, Благоје]] (1860–1915) ;[[Аутор:Драгомир Брзак|Брзак, Драгомир]] (1851–1904) ;[[Аутор:Вера Бугарска-Чонић|Бугарска-Чонић, Вера]] ;[[Аутор:Иван Бунић Вучић|Вучић, Иван Бунић]] ;[[Аутор:Михо Бунић Бабулинов|Бабулинов, Михо Бунић]] ;[[Аутор:Марин Бурешић|Бурешић, Марин]] {{Ауторски индекс}} [[da:Wikisource:Forfattere-B]] [[en:Wikisource:Authors-B]] [[id:Wikisource:Pengarang-B]] [[pt:Autor:B]] [[vi:Wikisource:Tác gia/B]] [[zh:Wikisource:作者/B]] k3elt0bahiyqvhp28y7yligvdbg0vty 146809 146803 2026-09-27T16:43:15Z Coaorao 19106 /* */ 146809 wikitext text/x-wiki [[Слика:Cyrillic letter Be (Serbian) - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]] ;[[Аутор:Гавро Бабић|Бабић, Гавро]] (1950) ;[[Аутор:Михаил Бакуњин|Бакуњин, Михаил]] (1814-1876) ;[[Аутор:Матија Бан|Бан, Матија]] (1818–1903) ;[[Аутор:Есад Беј|Беј, Есад]] (1905-1942) ;[[Аутор:Александар Беркман|Беркман, Александар]] (1870-1936) ;[[Аутор:Јелица Беловић Бернаджиковска|Бернаджиковска, Јелица Беловић]] (1870–1946) ;[[Аутор:Стеван Бешевић|Бешевић, Стеван]] ;[[Аутор:Јарослав Бидло|Бидло, Јарослав]] (1868-1945) ;[[Аутор:Адолф Бланки|Бланки, Адолф]] (1798-1854) ;[[Аутор:Саво Бобаљевић|Бобаљевић, Саво]] (1530–1585) ;[[Аутор:Валтазар Богишић|Богишић, Валтазар]] (1834–1908) ;[[Аутор:Григорије Божовић|Божовић, Григорије]] ;[[Аутор:Милутин Бојић‎|Бојић‎, Милутин]] (1892–1917) ;[[Аутор:Никола Боројевић|Боројевић, Никола]] (1796–1872) ;[[Аутор:Јован Бошковић|Бошковић, Јован‎]] (1834–1893) ;[[Аутор:Благоје Бранчић|Бранчић, Благоје]] (1860–1915) ;[[Аутор:Драгомир Брзак|Брзак, Драгомир]] (1851–1904) ;[[Аутор:Вера Бугарска-Чонић|Бугарска-Чонић, Вера]] ;[[Аутор:Иван Бунић Вучић|Вучић, Иван Бунић]] ;[[Аутор:Михо Бунић Бабулинов|Бабулинов, Михо Бунић]] ;[[Аутор:Марин Бурешић|Бурешић, Марин]] {{Ауторски индекс}} [[da:Wikisource:Forfattere-B]] [[en:Wikisource:Authors-B]] [[id:Wikisource:Pengarang-B]] [[pt:Autor:B]] [[vi:Wikisource:Tác gia/B]] [[zh:Wikisource:作者/B]] 3dvmzdluepn24e41wxjworupsnyf20b 146810 146809 2026-09-27T16:46:16Z Coaorao 19106 /* */ 146810 wikitext text/x-wiki [[Слика:Cyrillic letter Be (Serbian) - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]] * [[Аутор:Гавро Бабић|Бабић, Гавро]] (1950) * [[Аутор:Михаил Бакуњин|Бакуњин, Михаил]] (1814-1876) * [[Аутор:Матија Бан|Бан, Матија]] (1818–1903) * [[Аутор:Есад Беј|Беј, Есад]] (1905-1942) * [[Аутор:Александар Беркман|Беркман, Александар]] (1870-1936) * [[Аутор:Јелица Беловић Бернаджиковска|Бернаджиковска, Јелица Беловић]] (1870–1946) * [[Аутор:Стеван Бешевић|Бешевић, Стеван]] (1868–1942) * [[Аутор:Јарослав Бидло|Бидло, Јарослав]] (1868-1945) * [[Аутор:Адолф Бланки|Бланки, Адолф]] (1798-1854) * [[Аутор:Саво Бобаљевић|Бобаљевић, Саво]] (1530–1585) * [[Аутор:Валтазар Богишић|Богишић, Валтазар]] (1834–1908) * [[Аутор:Григорије Божовић|Божовић, Григорије]] (1880–1945) * [[Аутор:Милутин Бојић‎|Бојић‎, Милутин]] (1892–1917) * [[Аутор:Никола Боројевић|Боројевић, Никола]] (1796–1872) * [[Аутор:Јован Бошковић|Бошковић, Јован‎]] (1834–1893) * [[Аутор:Благоје Бранчић|Бранчић, Благоје]] (1860–1915) * [[Аутор:Драгомир Брзак|Брзак, Драгомир]] (1851–1904) * [[Аутор:Вера Бугарска-Чонић|Бугарска-Чонић, Вера]] * [[Аутор:Иван Бунић Вучић|Вучић, Иван Бунић]] * [[Аутор:Михо Бунић Бабулинов|Бабулинов, Михо Бунић]] * [[Аутор:Марин Бурешић|Бурешић, Марин]] {{Ауторски индекс}} [[da:Wikisource:Forfattere-B]] [[en:Wikisource:Authors-B]] [[id:Wikisource:Pengarang-B]] [[pt:Autor:B]] [[vi:Wikisource:Tác gia/B]] [[zh:Wikisource:作者/B]] 25s7r8oyhalten38v9en852ozsiu4co Марко Краљевић и кћи краља Арапскога 0 10116 146793 60051 2026-09-27T14:13:47Z Coaorao 19106 146793 wikitext text/x-wiki Пита мајка Краљевића Марка: „Ја мој синко, Краљевићу Марко! „Што ти градиш млоге задужбине? „Ил' си тешко Богу згријешио, „Ил' си лудо благо задобио?" Вели њојзи од Прилипа Марко: „Ој Бога ми, моја стара мајко! „Једном бијах у земљи Арапској, „Па ураних на воду чатрњу, „Да напојим мојега Шарина; „Кад ја дођох на воду чатрњу, „Ал' на води дванаест Арапа; „Ја шћадијах, мати, преко реда „Да напојим мојега Шарина, „Не даде ми дванаест Арапа; „Мати моја, извадисмо кавгу: „Ја потегох тешку топузину. „Те ударих црна Арапина, „Ја једнога, мене једанаест, „Ја двојицу, мене десетина, „Ја тројицу, мене деветина, „Ја четири, а мене осмина, „Ја петину, а мене седмина, „Ја шестину, а мене шестина; „Шестина је мене надвладала, „Свезаше ми руке наопако, Одведоше краљу Арапскоме, „Краљ ме баци на дно у тавницу, „Ја тавновах за седам година, „Нит' ја знадох, кад ми љето дође, „Нит ја знадох, кад ми зима дође, „Осим једно, моја стара мајко: „Зими би се грудале ђевојке, „Пробаце ми по груду снијега, „По том знадем, да је дошла зима; „Љети баце стручак босиока, „По том знадем, да је љето, мајко. „А кад наста осма годиница, „Тавница ми није додијала, „Додија ми Арапка ђевојка, „Мила ћерца Краља Арапскога, „Долазећи јутром и вечером; „Виче мене на тавнички пенџер: „„Не трун', јадан, у тавници, Марко! „„Већ дај мене твоју вјеру тврду, „„Да ћеш мене узет' за љубовцу, „„Да избавим тебе из тавнице, „„Добра твога из подрума Шарца, „„Покупићу жутијех дуката, „„Болан Марко, колико ти драго."" „Кад се, мати, виђех на невољи, „Скинух капу, метнух на кољено, „Па се кунем капи на кољену: „„Тврда вјера! оставит' те не ћу, „„Тврда вјера! преварит' те не ћу; „„И сунце је вјером преврнуло, „„Те не грије зими к'о и љети, „„А ја вјером преврнути не ћу."" „То промисли Арапка ђевојка, „Промислила, да се кунем њојзи: „Једно вече бјеше омркнуло, „Отвори ми од тавнице врата, „Изведе ме из тавнице, мајко, „Доведе ми помамна Шарина, „И још себе бољег од Шарина, „На обадва бисаге дуката, „Донесе ми сабљу оковану; „Отале се доватисмо коња „И одосмо кроз земљу Арапску. „Каде јутро бјеше освануло, „И ја сједох, мати, отпочиват „А уза ме Аралка ђевојка, „Загрли ме црнијем рукама, „Кад погледах, моја стара мајко, „Она црна, а бијели зуби, „То се мене мучно учинило, „Ја потегох сабљу оковану, „Ударих је по свилену пасу, „Кроз њу сабља, мати, пролећела; „Приватих се мојега Шарина, „Још Арапци глава проговара: „„Богом брате, Краљевићу Марко! „„Немој, болан, мене оставити!"" „Ту сам, мати, Богу згријешио, „А велико благо задобио, „Те ја градим млоге задужбине." [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] [[ru:Арапская царевна (Михайлов)]] d9xw8qxwh5fnh6njbenkoyup273cz4m 146794 146793 2026-09-27T14:21:45Z Coaorao 19106 Уређено и текст је сада као у извору 146794 wikitext text/x-wiki Пита мајка Краљевића Марка: „Ја мој синко, Краљевићу Марко! „Што ти градиш млоге задужбине? „Ил’ си тешко Богу згријешио, „Ил’ си лудо благо задобио?” Вели њојзи од Прилипа Марко: „Ој Бога ми, моја стара мајко! „Једном бијах у земљи Арапској, „Па ураних на воду чатрњу, „Да напојим мојега Шарина; „Кад ја дођох на воду чатрњу, „Ал’ на води дванаест Арапа; „Ја шћадијах, мати, преко реда „Да напојим мојега Шарина, „Не даде ми дванаест Арапа; „Мати моја, извадисмо кавгу: „Ја потегох тешку топузину, „Те ударих црна Арапина, „Ја једнога, мене једанаест, „Ја двојицу, мене десетина, „Ја тројицу, мене деветина, „Ја четири, а мене осмина, „Ја петину, а мене седмина, „Ја шестину, а мене шестина; „Шестина је мене надвладала, „Свезаше ми руке наопако, „Одведоше краљу Арапскоме, „Краљ ме баци на дно у тавницу, „Ја тавновах за седам година, „Нит’ ја знадох, кад ми љето дође, „Нит’ ја знадох, кад ми зима дође, „Осим једно, моја стара мајко: „Зими би се грудале ђевојке, „Пробаце ми по груду снијега, „По том знадем, да је дошла зима; „Љети баце стручак босиока, „По том знадем, да је љето, мајко. „А кад наста осма годиница, „Тавница ми није додијала, „Додија ми Арапка ђевојка, „Мила ћерца краља Арапскога, „Долазећи јутром и вечером; „Виче мене на тавнички пенџер: „„Не трун’, јадан, у тавници, Марко! „„Већ дај мене твоју вјеру тврду, „„Да ћеш мене узет’ за љубовцу, „„Да избавим тебе из тавнице, „„Добра твога из подрума Шарца, „„Накупићу жутијех дуката, „„Болан Марко, колико ти драго.”” „Кад се, мати, виђех на невољи, „Скинух капу, метнух на кољено, „Па се кунем капи на кољену: „„Тврда вјера! оставит’ те не ћу, „„Тврда вјера! преварит’ те не ћу; „„И сунце је вјером преврнуло, „„Те не грије зими к’о и љети, „„А ја вјером преврнути не ћу.”” „То промисли Арапка ђевојка, „Промислила, да се кунем њојзи: „Једно вече бјеше омркнуло, „Отвори ми од тавнице врата, „Изведе ме из тавнице, мајко, „Доведе ми помамна Шарина, „И још себе бољег од Шарина, „На обадва бисаге дуката, „Донесе ми сабљу оковану; „Отале се доватисмо коња „И одосмо кроз земљу Арапску. „Каде јутро бјеше освануло, „И ја сједох, мати, отпочиват’ „А уза ме Арапка ђевојка, „Загрли ме црнијем рукама, „Кад погледах, моја стара мајко, „Она црна, а бијели зуби, „То се мене мучно учинило, „Ја потегох сабљу оковану, „Ударих је по свилену пасу, „Кроз њу сабља, мати, пролећела; „Приватих се мојега Шарина, „Још Арапци глава проговара: „„Богом брате, Краљевићу Марко! „„Немој, болан, мене оставити!”” „Ту сам, мати, Богу згријешио, „А велико благо задобио, „Те ја градим млоге задужбине.” [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] [[ru:Арапская царевна (Михайлов)]] im24zz6tnvnklth65jsghwo5stfduib 146795 146794 2026-09-27T14:22:17Z Coaorao 19106 146795 wikitext text/x-wiki Пита мајка Краљевића Марка: „Ја мој синко, Краљевићу Марко! „Што ти градиш млоге задужбине? „Ил’ си тешко Богу згријешио, „Ил’ си лудо благо задобио?” Вели њојзи од Прилипа Марко: „Ој Бога ми, моја стара мајко! „Једном бијах у земљи Арапској, „Па ураних на воду чатрњу, „Да напојим мојега Шарина; „Кад ја дођох на воду чатрњу, „Ал’ на води дванаест Арапа; „Ја шћадијах, мати, преко реда „Да напојим мојега Шарина, „Не даде ми дванаест Арапа; „Мати моја, извадисмо кавгу: „Ја потегох тешку топузину, „Те ударих црна Арапина, „Ја једнога, мене једанаест, „Ја двојицу, мене десетина, „Ја тројицу, мене деветина, „Ја четири, а мене осмина, „Ја петину, а мене седмина, „Ја шестину, а мене шестина; „Шестина је мене надвладала, „Свезаше ми руке наопако, „Одведоше краљу Арапскоме, „Краљ ме баци на дно у тавницу, „Ја тавновах за седам година, „Нит’ ја знадох, кад ми љето дође, „Нит’ ја знадох, кад ми зима дође, „Осим једно, моја стара мајко: „Зими би се грудале ђевојке, „Пробаце ми по груду снијега, „По том знадем, да је дошла зима; „Љети баце стручак босиока, „По том знадем, да је љето, мајко. „А кад наста осма годиница, „Тавница ми није додијала, „Додија ми Арапка ђевојка, „Мила ћерца краља Арапскога, „Долазећи јутром и вечером; „Виче мене на тавнички пенџер: „„Не трун’, јадан, у тавници, Марко! „„Већ дај мене твоју вјеру тврду, „„Да ћеш мене узет’ за љубовцу, „„Да избавим тебе из тавнице, „„Добра твога из подрума Шарца, „„Накупићу жутијех дуката, „„Болан Марко, колико ти драго.”” „Кад се, мати, виђех на невољи, „Скинух капу, метнух на кољено, „Па се кунем капи на кољену: „„Тврда вјера! оставит’ те не ћу, „„Тврда вјера! преварит’ те не ћу; „„И сунце је вјером преврнуло, „„Те не грије зими к’о и љети, „„А ја вјером преврнути не ћу.”” „То промисли Арапка ђевојка, „Промислила, да се кунем њојзи: „Једно вече бјеше омркнуло, „Отвори ми од тавнице врата, „Изведе ме из тавнице, мајко, „Доведе ми помамна Шарина, „И још себе бољег од Шарина, „На обадва бисаге дуката, „Донесе ми сабљу оковану; „Отале се доватисмо коња „И одосмо кроз земљу Арапску. „Каде јутро бјеше освануло, „И ја сједох, мати, отпочиват’ „А уза ме Арапка ђевојка, „Загрли ме црнијем рукама, „Кад погледах, моја стара мајко, „Она црна, а бијели зуби, „То се мене мучно учинило, „Ја потегох сабљу оковану, „Ударих је по свилену пасу, „Кроз њу сабља, мати, пролећела; „Приватих се мојега Шарина, „Још Арапци глава проговара: „„Богом брате, Краљевићу Марко! „„Немој, болан, мене оставити!”” „Ту сам, мати, Богу згријешио, „А велико благо задобио, „Те ја градим млоге задужбине.” {{Википедија|Марко Краљевић и кћи краља арапскога}} [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] [[ru:Арапская царевна (Михайлов)]] lr1c3ydy4d0mtvi38t4fkhs9a14og9n 146796 146795 2026-09-27T14:31:48Z Coaorao 19106 146796 wikitext text/x-wiki <poem> Пита мајка Краљевића Марка: „Ја мој синко, Краљевићу Марко! „Што ти градиш млоге задужбине? „Ил’ си тешко Богу згријешио, „Ил’ си лудо<ref>„лудо благо задобио” значи: без муке и ''без памети'', само срећом, а много блага.</ref> благо задобио?” Вели њојзи од Прилипа Марко: „Ој Бога ми, моја стара мајко! „Једном бијах у земљи Арапској, „Па ураних на воду чатрњу, „Да напојим мојега Шарина; „Кад ја дођох на воду чатрњу, „Ал’ на води дванаест Арапа; „Ја шћадијах, мати, преко реда „Да напојим мојега Шарина, „Не даде ми дванаест Арапа; „Мати моја, извадисмо кавгу: „Ја потегох тешку топузину, „Те ударих црна Арапина, „Ја једнога, мене једанаест, „Ја двојицу, мене десетина, „Ја тројицу, мене деветина, „Ја четири, а мене осмина, „Ја петину, а мене седмина, „Ја шестину, а мене шестина; „Шестина је мене надвладала, „Свезаше ми руке наопако, „Одведоше краљу Арапскоме, „Краљ ме баци на дно у тавницу, „Ја тавновах за седам година, „Нит’ ја знадох, кад ми љето дође, „Нит’ ја знадох, кад ми зима дође, „Осим једно, моја стара мајко: „Зими би се грудале ђевојке, „Пробаце ми по груду снијега, „По том знадем, да је дошла зима; „Љети баце стручак босиока, „По том знадем, да је љето, мајко. „А кад наста осма годиница, „Тавница ми није додијала, „Додија ми Арапка ђевојка, „Мила ћерца краља Арапскога, „Долазећи јутром и вечером; „Виче мене на тавнички пенџер: „„Не трун’, јадан, у тавници, Марко! „„Већ дај мене твоју вјеру тврду, „„Да ћеш мене узет’ за љубовцу, „„Да избавим тебе из тавнице, „„Добра твога из подрума Шарца, „„Накупићу жутијех дуката, „„Болан Марко, колико ти драго.”” „Кад се, мати, виђех на невољи, „Скинух капу, метнух на кољено, „Па се кунем капи на кољену: „„Тврда вјера! оставит’ те не ћу, „„Тврда вјера! преварит’ те не ћу; „„И сунце је вјером преврнуло, „„Те не грије зими к’о и љети, „„А ја вјером преврнути не ћу.”” „То промисли Арапка ђевојка, „Промислила, да се кунем њојзи: „Једно вече бјеше омркнуло, „Отвори ми од тавнице врата, „Изведе ме из тавнице, мајко, „Доведе ми помамна Шарина, „И још себе бољег од Шарина, „На обадва бисаге дуката, „Донесе ми сабљу оковану; „Отале се доватисмо коња „И одосмо кроз земљу Арапску. „Каде јутро бјеше освануло, „И ја сједох, мати, отпочиват’ „А уза ме Арапка ђевојка, „Загрли ме црнијем рукама, „Кад погледах, моја стара мајко, „Она црна, а бијели зуби, „То се мене мучно учинило, „Ја потегох сабљу оковану, „Ударих је по свилену пасу, „Кроз њу сабља, мати, пролећела; „Приватих се мојега Шарина, „Још Арапци глава проговара: „„Богом брате, Краљевићу Марко! „„Немој, болан, мене оставити!”” „Ту сам, мати, Богу згријешио, „А велико благо задобио, „Те ја градим млоге задужбине.” </poem> {{Википедија|Марко Краљевић и кћи краља арапскога}} == Напомене == {{референце}} == Извор == ''Српске народне пјесме'', скупио их и на свијет издао Вук Стеф. Караџић. Књига друга, у којој су пјесме јуначке најстарије. У Бечу. У штампарији Јерменскога манастира 1845. Стр. 376-379. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] [[ru:Арапская царевна (Михайлов)]] 1m7pm6tvegr5juy9tq1lep5flaxeji7 Марко Краљевић и брат му Андријаш 0 11410 146811 142523 2026-09-27T16:59:08Z Coaorao 19106 146811 wikitext text/x-wiki <poem> Два ми ста сиромаха дуго вриме друговала, Липо ти ста друговала и липо се драговала, Липо плинце дилила и липо се раздиљала, И раздилив се, опет сазивала. — Већ ми нигда заробише три јуначке добре коње, Два сиромаха. Тере ста два коњица много липо раздилила, О третјега не могоше јунаци се погодити, Негли су се разгнивала и много се сапсовала. Оно то ми не биху, дружино, два сиромаха, Да једно ми бише витез Марко Краљевићу, Витез Марко Краљевићу и брајен му Андријашу, Млади витези. Туј си Марко потрже свитлу сабљу позлаћену, И удари Андријаша брајена у срдашце. Он ми рањен приону за његову десну руку, Тере кнезу Марку потихора бесиђаше: „Једа ми те могу, мили брате, умолити, Немој то ми вадити сабљице из срдашца, Мили брајене, Док ти не наручам до дви и до три бесидице. Када дођеш, кнеже Марко, к нашој мајци јуначкој, Нимој то јој, ја те молим, крива дила учинити, И мој дил ћеш подати, кнеже Марко, нашој мајци, За што си га нигда веће од мене не дочека. Ако ли те буде мила мајка упрашати, Витеже Марко: „Што ми ти је синко сабљица сва крвава?” Немој то јој, мили брате, истину казовати, Ни нају мајку никако зловољити, Да реци то овако нашој мајци јуначкој: „Сусрете ме, мила мајко, један тихи јеленчац, Који ми се не хти са друмка уклонити, Јуначка мајко, Ни он мени, мила мајко, ни ја њему, И туј ставши потргох моју сабљу јуначку, И ударих тихога јеленка у срдашце. И када ја погледаʼ онога тиха јеленка, Гди се хтише на друмку с душицом раздилити, Тихога јеленка, И да би ми на поврате, не бих ти га загубио.” И када те јошће буде наја мајка упрашати: „Да гди ти је, кнеже Марко, твој брајен Андријашу?” Не реци ми нашој мајци истине по ништоре: Остао је, реци, јунак, мила мајко, у тујој земљи, Из које се не може од милиња одилити, Андријашу. Онде ми је обљубио једну гиздаву девојку. И откле је јунак туј девојку обљубио, Никад веће није пошал са мноме војевати, И са мноме није веће ни плинца раздилио: Она т’ му је дала много боља непознана, И онога винца, јунаку, од забитја, Гиздава девојка, Ли у скори му се хоћеш мила мајко надијати.” А кад на те нападу гусари у црној гори Немој то се прид њими, мили брате, припаднути Да из гласа прокликни брајена Андрејаша, Буд’ да ме ћеш заман, брате, при потреби кликовати. Када ми те зачују моје име кликујући, Клети гусари, Тај час ће се од тебе јунаци разбигнути, Како су се ваздакрат разбиговали, Када су те зачули моје име кликовати. А нека да ти види твоја љубина дружина, Којиме си твога брата без кривине загубио!” Весел буди, господару, и весела ти дружина, Наш господару! Ова писан да буде твој милости на поштење! </poem> {{Википедија|Марко Краљевић и брат му Андријаш}} == Напомена == Порекло: Забележио хварски хуманиста Петар Хекторовић 1555/56. од рибара са Хвара Паскоја Дебеље и објавио у делу: ''Ribanje i ribarsko prigovaranje'', Venecija 1568. == Извор == ''Народне пјесме из старијих, највише приморских записа'', сабрао и на свјет издао Валтазар Богишић, бр. 6, Београд 1878. [[Категорија:Српске епске народне песме]] [[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]] [[Категорија:Збирка песама Валтезара Богишића]] [[hr:Marko Kraljević i brat mu Andrijaš]] b4m7oliwtyawkrt52fekk0vulf0cawd Аутор:Јован Бошковић 100 15750 146804 120061 2026-09-27T16:40:49Z Coaorao 19106 /* */ 146804 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован Бошковић | презиме = Бошковић | иницијал_презимена = Б | годинарођења = 1834 | годинасмрти = 1892 | опис = '''Јован Бошковић''' био је српски професор, филолог и политичар. | слика = Jovan Bošković.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Бошковић | вики_цитати = Јован Бошковић Бернаджиковска | остава = | остава_кат = Jovan Bošković }} == Дела == *[[О српском језику]] (1888) [[Категорија:Српски књижевници]] d0shbge1up95fx3p8v9wabhkputqxjc 146805 146804 2026-09-27T16:40:57Z Coaorao 19106 /* Дела */ 146805 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован Бошковић | презиме = Бошковић | иницијал_презимена = Б | годинарођења = 1834 | годинасмрти = 1892 | опис = '''Јован Бошковић''' био је српски професор, филолог и политичар. | слика = Jovan Bošković.jpg | опис_слике = | википедија = Јован Бошковић | вики_цитати = Јован Бошковић Бернаджиковска | остава = | остава_кат = Jovan Bošković }} == Дела == * [[О српском језику]] (1888) [[Категорија:Српски књижевници]] s4uov8jjh2lxf9v102134adlqku7odx 146806 146805 2026-09-27T16:41:15Z Coaorao 19106 /* */ 146806 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован Бошковић | презиме = Бошковић | иницијал_презимена = Б | годинарођења = 1834 | годинасмрти = 1892 | опис = '''Јован Бошковић''' био је српски професор, филолог и политичар. | слика = Jovan Bošković.jpg | опис_слике = Јован Бошковић | википедија = Јован Бошковић | вики_цитати = Јован Бошковић Бернаджиковска | остава = | остава_кат = Jovan Bošković }} == Дела == * [[О српском језику]] (1888) [[Категорија:Српски књижевници]] 1w93d2u5nlwv3m6bjzjolj24fkzskku 146807 146806 2026-09-27T16:41:40Z Coaorao 19106 /* */ 146807 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован Бошковић | презиме = Бошковић | иницијал_презимена = Б | годинарођења = 1834 | годинасмрти = 1892 | опис = '''Јован Бошковић''' био је српски професор, филолог и политичар. | слика = Jovan Bošković.jpg | опис_слике = Јован Бошковић | википедија = Јован Бошковић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Jovan Bošković }} == Дела == * [[О српском језику]] (1888) [[Категорија:Српски књижевници]] 8oclof4b2rleuqqu9tigzkujo4nmxtl 146808 146807 2026-09-27T16:41:55Z Coaorao 19106 /* */ 146808 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Јован Бошковић | презиме = Бошковић | иницијал_презимена = Б | годинарођења = 1834 | годинасмрти = 1893 | опис = '''Јован Бошковић''' био је српски професор, филолог и политичар. | слика = Jovan Bošković.jpg | опис_слике = Јован Бошковић | википедија = Јован Бошковић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Jovan Bošković }} == Дела == * [[О српском језику]] (1888) [[Категорија:Српски књижевници]] 75g3xbgqfvd130te2l5w68023s1urv0 Писма из Загреба 0 60958 146792 143594 2026-09-27T12:14:22Z Coaorao 19106 146792 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Скерлић]] | Писма из Загреба (1899) | | | Садржај | }} <Center> [[Писма из Загреба/I|-{I}-]] [[Писма из Загреба/II|-{II}-]] </Center> <center>{{ЈВ-аутор|Јован Скерлић|1914}}</center> [[Категорија:Јован Скерлић]] me6w0e4sylevfnq2zkkcypwj918285v Плаве легенде/Пролетња песма 0 61704 146787 2026-09-27T12:04:35Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Плаве легенде]] (1930) | | [[Плаве легенде/Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]] | Пролетња песма | [[Плаве легенде/Вечерње песме|Вечерње песме]] }} {{Центар|ПРОЛЕТЊА ПЕСМА}} {{gap}}Широко гробље на обали, код вар… 146787 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Плаве легенде]] (1930) | | [[Плаве легенде/Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]] | Пролетња песма | [[Плаве легенде/Вечерње песме|Вечерње песме]] }} {{Центар|ПРОЛЕТЊА ПЕСМА}} {{gap}}Широко гробље на обали, код вароши, било је тај дан пуно сунца, мириса и боја. Гробови су зазеленели подмлађени и беху весели. Море је шумило са страшћу у грању црних чемпреса који беху узнемирени. Из великог љубичастог неба пада нека топла сенсуална влага. Мрамор по хумкама богатих светлио је у радосном сребру. Бусење по гробовима убогих блистало је у јутарњим смарагдима. На бледом лицу покоје мирне статуе застале беху последње сузе. Све дрхти, осећа, дише, и пружа руке према сунцу. Гробови као да имају срце, неко велико тамно срце, које удара нестрпљиво, заљубљено. Колико живота, младости и снаге тај дан међу гробовима! Изгледа то као празник гробова. Наслушкује се неки шум и назире покрет. Осећа се дах, и по мирним стазама под мокрим цвећем, провејава чежња. Чује се ритам. Све прожима нека мирна и болна радост, узнемирено, пожудно. До мишица у влажној јами, један млади радник копа нов наручени гроб и уз ритам мотике певуши једну љубавну песму. Недалеко од њега у један грм паде јато црних косова. Изнад њега у великом сунцу пролети бело јато голубова. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} itq6ob4ldp92787msyk89f7lrkj0249 Плаве легенде/Вечерње песме 0 61705 146788 2026-09-27T12:06:55Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Плаве легенде]] (1930) | | [[Плаве легенде/Пролетња песма|Пролетња песма]] | Вечерње песме | [[Плаве легенде/Човек|Човек]] }} {{Центар|ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ}} {{gap}}Отуривши своје огромно камено рало, исправи се Адам. При црвен… 146788 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Плаве легенде]] (1930) | | [[Плаве легенде/Пролетња песма|Пролетња песма]] | Вечерње песме | [[Плаве легенде/Човек|Човек]] }} {{Центар|ВЕЧЕРЊЕ ПЕСМЕ}} {{gap}}Отуривши своје огромно камено рало, исправи се Адам. При црвеном вечерњем сунцу које је залазило, паде по земљи његов тешки и дуги сен, као сен крупнога јаблана у модром пшеничном пољу. Из великих одваљених груда и широких бразда дизао се мирис младе и страсне Земље. Из вечерњег свода падала је ситна пурпурна прашина и крвавила ораницу. Адам баци свој мрачни и брижни поглед по видокругу који је био у пламену и диму. Свуд је владала мртва самоћа и свирепа тишина. Ева је за то време седила у сенци топола поред једног зеленог извора. Њене су косе падале по сочној трави, и њен је слух био опијен ритмом воде из врела, који је био пун пожуде. Она гледаше Адама, са чијих је широких кошчаних груди и мишића бризгао врео и круппан зној. Из његовог огромног мрког тела дизала се танка плавичаста магла, као са мокре стене. Био је млад, бујан, огроман. И, налик на необуздани ритам из извора, у њеним прсима диже се и узбурка дуг и таман шум крви. И, као сиви лист тополе, Ева задрхта. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} 6siuzbehpeyk6w2nw7miwbbqq6ixjgj Плаве легенде/Сунце 0 61706 146789 2026-09-27T12:09:13Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Плаве легенде]] (1930) | | [[Плаве легенде/Човек|Човек]] | Сунце | [[Плаве легенде/Острво папагаја|Острво папагаја]] }} {{Центар|СУНЦЕ}} {{gap}}Родио се на Јонском Мору, на обалама пуним сунца, тамних вртова и бледих стат… 146789 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Плаве легенде]] (1930) | | [[Плаве легенде/Човек|Човек]] | Сунце | [[Плаве легенде/Острво папагаја|Острво папагаја]] }} {{Центар|СУНЦЕ}} {{gap}}Родио се на Јонском Мору, на обалама пуним сунца, тамних вртова и бледих статуа, и, као галеб, купао се у азуру, светлости и мирису вечито загрејаних вода. Мајка га је често носила по студеним сенкама дрвећа чије је лишће имало мирис сна. Несрећни песник! Дететом је отишао у крај где је небо бледо и смрзло, на коме гори бело и хладно сунце, и по чијим обалама плачу ветрови. И једна мисао, као рана, опомињала га је на његову сунчану јонску обалу, тамне вртове и бледе статуу. И заједно с таласима и ветровима, он је плакао горко и неутешно на жаловима меланхоличног туђег мора. Тако много година. И кад су његове косе, плаве као увело лишће, постале беле; када су његове страсне и велике очи, некада зелене као лимуново лишће, постале мутне; и када је у својим венама осетио јесен која више нема свог пролећа, он се вратио на своје сунчане обале Јонског Мора. Све је тамо било као и пре. Али он није више био онај исти. И није могао да позна те сунчане обале родног краја. Болно, он затвори очи и погледа у себе. И гле, тамо он виде све онако као што је било некад; непрегледне обале са дрвећем и сенкама, које су ишле до краја света; и бледе статуу у којима је узрујано струјила бела крв страшћу и заносом; и једно огромно сунце које је изгледало веће него свемир. Оно је давало просторе своду, сјај и облике стварима, јасноћу и чистоту мислима, и позлаћивало све куда је пало. То је било сунце које се не рађа на истоку света, Сунце Младости, које излази и залази на границама које су шире од свију просторâ, сунце које је давало дубину небеском своду, боју пределу, трептање звездама, лепоту страсти и коби у очима жене; и које је сада светлило још само дубоко у вечерњем сутону једне душе. Јер ствари имају онакав изглед какав им даде наша душа. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} 07e8zemtssnwkmka9cirxu8t6t0d4gf Плаве легенде/Острво папагаја 0 61707 146790 2026-09-27T12:11:22Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Плаве легенде]] (1930) | | [[Плаве легенде/Сунце|Сунце]] | Острво папагаја | [[Плаве легенде/Рука|Рука]] }} {{Центар|ОСТРВО ПАПАГАЈА}} {{gap}}Острво без људи, у пределу мора куда бродови никад нису прошли. На том острву си… 146790 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Плаве легенде]] (1930) | | [[Плаве легенде/Сунце|Сунце]] | Острво папагаја | [[Плаве легенде/Рука|Рука]] }} {{Центар|ОСТРВО ПАПАГАЈА}} {{gap}}Острво без људи, у пределу мора куда бродови никад нису прошли. На том острву сијају шуме као широки пламенови у небу. То је од неизбројних јата папагаја са ватреним бојама чије махање крилима даје острву изглед страшног пожара. Под ноћ, та јата стоје непомично по грању и земљи, и гледају својим хладним очима запаљени хоризонт на чијој црти залазе и излазе мирна и равнодушна сунца. Бродолом је избацио на то острво само њих двоје заљубљених. Ови су били прво човечанство и први краљевски пар тог новог света. На острву је она постала његова жена, давши му своје тело и душу. Али човек рече: Жена има душу, тело и прошлост. Дај ми и прошлост! Али човек није могао никад сазнати њену истину, јер између њих и старе постојбине беше сад непроходно море. Његове сумње почеше расти сваким даном. На свима раскрсницама мртвог острва ређаху се фантоми њене прошлости. Брзо их се испунише све шуме као војскама, и све воде као алетињама, и цело острво поста за њих тесно као тврђава. Тада он поче да их гони, дан и ноћ, по пољанама и горама, својим краљевским мачем и својим дугим копљем дивљачког борца. Обарао их је у гомилама низ стрмени; натеривао у воду где их је давио; затварао у пећине где их је зазиђивао; и падао је преморен, лицем земљи, крвавих рука, и са иступљеним оружјем. Сунца су залазила пред хладним зеницама папагаја од чијег су жарког перја све шуме изгледале као у пожару. Али први човек и први краљ острва полудео је од страха. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} 7lcxr8ckhxo4kkoh5yz323yqrbqkhk0 Плаве легенде/Огледала 0 61708 146791 2026-09-27T12:13:14Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Плаве легенде]] (1930) | | [[Плаве легенде/Рука|Рука]] | Огледала | [[Плаве легенде/Отров|Отров]] }} {{Центар|ОГЛЕДАЛА}} Хтела је да види своју велику лепоту, али није било огледала на свету. Тад рече своме драгом: Отво… 146791 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | [[Плаве легенде]] (1930) | | [[Плаве легенде/Рука|Рука]] | Огледала | [[Плаве легенде/Отров|Отров]] }} {{Центар|ОГЛЕДАЛА}} Хтела је да види своју велику лепоту, али није било огледала на свету. Тад рече своме драгом: Отвори ми твоје велике зенице да видим своју лепоту. Велике зенице човека који љуби отворише своја сјајна огледала. Жене извади из своје косе цвеће и чиоде, огрну се власима као сенком, и заклика од радости. И поче да игра као пламен, као зраци, као сенке, као жито, као таласи, као змије, као мачке, као ноћне сабласти. И у тој радосној и дивљој игри, она разби огледала. А када је разбила та огледала, није више знала каква је, је ли лепа или је одвратна. Јер је у помрчању тих огледала нестала и она сама. {{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}} 3wc0flhijvc9hw8wzw1yrxnez9u1sn7