Викизворник:Аутори-Б

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.22</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-Б</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1320</id>
    <revision>
      <id>147100</id>
      <parentid>146810</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:37:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147100</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2245" sha1="m62mk9e8q2csrp1i3anjiaer7wf3lt3" xml:space="preserve">[[Слика:Cyrillic letter Be (Serbian) - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]]

* [[Аутор:Гавро Бабић|Бабић, Гавро]] (1950)
* [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон|Лорд Бајрон]] (1788—1824)
* [[Аутор:Михаил Бакуњин|Бакуњин, Михаил]] (1814-1876)
* [[Аутор:Матија Бан|Бан, Матија]] (1818–1903)
* [[Аутор:Есад Беј|Беј, Есад]] (1905-1942)
* [[Аутор:Александар Беркман|Беркман, Александар]] (1870-1936)
* [[Аутор:Јелица Беловић Бернаджиковска|Бернаджиковска, Јелица Беловић]] (1870–1946)
* [[Аутор:Стеван Бешевић|Бешевић, Стеван]] (1868–1942)
* [[Аутор:Јарослав Бидло|Бидло, Јарослав]] (1868-1945)
* [[Аутор:Адолф Бланки|Бланки, Адолф]] (1798-1854)
* [[Аутор:Саво Бобаљевић|Бобаљевић, Саво]] (1530–1585)
* [[Аутор:Валтазар Богишић|Богишић, Валтазар]] (1834–1908)
* [[Аутор:Григорије Божовић|Божовић, Григорије]] (1880–1945)
* [[Аутор:Милутин Бојић‎|Бојић‎, Милутин]] (1892–1917)
* [[Аутор:Никола Боројевић|Боројевић, Никола]] (1796–1872)
* [[Аутор:Јован Бошковић|Бошковић, Јован‎]] (1834–1893)
* [[Аутор:Благоје Бранчић|Бранчић, Благоје]] (1860–1915)
* [[Аутор:Драгомир Брзак|Брзак, Драгомир]] (1851–1904)
* [[Аутор:Вера Бугарска-Чонић|Бугарска-Чонић, Вера]]
* [[Аутор:Иван Бунић Вучић|Вучић, Иван Бунић]]
* [[Аутор:Михо Бунић Бабулинов|Бабулинов, Михо Бунић]]
* [[Аутор:Марин Бурешић|Бурешић, Марин]]

{{Ауторски индекс}}

[[da:Wikisource:Forfattere-B]]
[[en:Wikisource:Authors-B]]
[[id:Wikisource:Pengarang-B]]
[[pt:Autor:B]]
[[vi:Wikisource:Tác gia/B]]
[[zh:Wikisource:作者/B]]</text>
      <sha1>m62mk9e8q2csrp1i3anjiaer7wf3lt3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147105</id>
      <parentid>147100</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:40:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147105</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2333" sha1="rp6gd9fqr6gndl564eml0jx8ghs4aya" xml:space="preserve">[[Слика:Cyrillic letter Be (Serbian) - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]]

* [[Аутор:Гавро Бабић|Бабић, Гавро]] (1950)
* [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон|Лорд Бајрон]] (1788—1824)
* [[Аутор:Војислав Бакић|Бакић, Војислав]] (1847—1929)
* [[Аутор:Михаил Бакуњин|Бакуњин, Михаил]] (1814-1876)
* [[Аутор:Матија Бан|Бан, Матија]] (1818–1903)
* [[Аутор:Есад Беј|Беј, Есад]] (1905-1942)
* [[Аутор:Александар Беркман|Беркман, Александар]] (1870-1936)
* [[Аутор:Јелица Беловић Бернаджиковска|Бернаджиковска, Јелица Беловић]] (1870–1946)
* [[Аутор:Стеван Бешевић|Бешевић, Стеван]] (1868–1942)
* [[Аутор:Јарослав Бидло|Бидло, Јарослав]] (1868-1945)
* [[Аутор:Адолф Бланки|Бланки, Адолф]] (1798-1854)
* [[Аутор:Саво Бобаљевић|Бобаљевић, Саво]] (1530–1585)
* [[Аутор:Валтазар Богишић|Богишић, Валтазар]] (1834–1908)
* [[Аутор:Григорије Божовић|Божовић, Григорије]] (1880–1945)
* [[Аутор:Милутин Бојић‎|Бојић‎, Милутин]] (1892–1917)
* [[Аутор:Никола Боројевић|Боројевић, Никола]] (1796–1872)
* [[Аутор:Јован Бошковић|Бошковић, Јован‎]] (1834–1893)
* [[Аутор:Благоје Бранчић|Бранчић, Благоје]] (1860–1915)
* [[Аутор:Драгомир Брзак|Брзак, Драгомир]] (1851–1904)
* [[Аутор:Вера Бугарска-Чонић|Бугарска-Чонић, Вера]]
* [[Аутор:Иван Бунић Вучић|Вучић, Иван Бунић]]
* [[Аутор:Михо Бунић Бабулинов|Бабулинов, Михо Бунић]]
* [[Аутор:Марин Бурешић|Бурешић, Марин]]

{{Ауторски индекс}}

[[da:Wikisource:Forfattere-B]]
[[en:Wikisource:Authors-B]]
[[id:Wikisource:Pengarang-B]]
[[pt:Autor:B]]
[[vi:Wikisource:Tác gia/B]]
[[zh:Wikisource:作者/B]]</text>
      <sha1>rp6gd9fqr6gndl564eml0jx8ghs4aya</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-Р</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1324</id>
    <revision>
      <id>147116</id>
      <parentid>146859</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T09:23:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147116</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="680" sha1="inm6tfdbdrfduahr5x2vhi6jhtbq75q" xml:space="preserve">* [[Аутор:Бранко Радичевић|Радичевић, Бранко‎]]
* [[Аутор:Слободан Радошевић‎|Радошевић, Слободан]]
* [[Велимир Рајић|Рајић, Велимир]]
* [[Аутор:Милан Ракић|Ракић, Милан]]
* [[Аутор:Светолик Ранковић|Ранковић, Светолик]]
* [[Аутор:Данте Габријел Росети|Росети, Данте Габријел]] 
* [[Аутор:Еразмо Ротердамски|Ротердамски, Еразмо]]
* [[Аутор:Арчибалд Рајс|Рајс, Арчибалд]]

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>inm6tfdbdrfduahr5x2vhi6jhtbq75q</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147118</id>
      <parentid>147116</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T09:28:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147118</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="693" sha1="75gqvbpebm9tna9y6ml3h6stlt4uod1" xml:space="preserve">* [[Аутор:Бранко Радичевић|Радичевић, Бранко‎]]
* [[Аутор:Слободан Радошевић‎|Радошевић, Слободан]]
* [[Велимир Рајић|Рајић, Велимир]]
* [[Аутор:Милан Ракић|Ракић, Милан]]
* [[Аутор:Светолик Ранковић|Ранковић, Светолик]]
* [[Аутор:Данте Габријел Росети|Росети, Данте Габријел]] (1828—1882)
* [[Аутор:Еразмо Ротердамски|Ротердамски, Еразмо]]
* [[Аутор:Арчибалд Рајс|Рајс, Арчибалд]]

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>75gqvbpebm9tna9y6ml3h6stlt4uod1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Марко Краљевић и Муса кесеџија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1363</id>
    <revision>
      <id>147148</id>
      <parentid>142339</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T11:46:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147148</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15199" sha1="0mqm0ka6wv6luc5g3lxna6yv8n47pl6" xml:space="preserve">
Вино пије Муса Арбанаса &lt;br&gt;
у Стамболу у крчми бијелој.&lt;br&gt;
Кад се Муса накитио вина,&lt;br&gt;
онда поче пијан бесједити:&lt;br&gt;
,,Ево има девет годиница&lt;br&gt;
како дворим цара у Стамболу,&lt;br&gt;
ни издворих коња ни оружја,&lt;br&gt;
ни доламе нове ни половне;&lt;br&gt;
ал' тако ми моје вјере тврде,&lt;br&gt;
одврћ ћу се у равно приморје,&lt;br&gt;
затворићу скеле око мора&lt;br&gt;
и друмове около приморја,&lt;br&gt;
начинићу кулу у приморју,&lt;br&gt;
око куле гвоздене ченгеле,&lt;br&gt;
вјешаћу му хоџе и хаџије&quot;.&lt;br&gt;
Што гођ Туре пјано говорило,&lt;br&gt;
то тријезно бјеше учинило:&lt;br&gt;
одврже се у приморје равно,&lt;br&gt;
позатвара скеле око мора&lt;br&gt;
и друмове около приморја,&lt;br&gt;
куд пролази царевина благо,&lt;br&gt;
на годину по триста товара,&lt;br&gt;
све је Муса себе уставио;&lt;br&gt;
у приморју кулу начинио,&lt;br&gt;
око куле гвоздене ченгеле,&lt;br&gt;
вјеша цару хоџе и хаџије.&lt;br&gt;
Када цару тужбе додијаше,&lt;br&gt;
посла на њег' Ћуприлић-везира&lt;br&gt;
и са њиме три хиљаде војске.&lt;br&gt;
Кад дођоше у равно приморје&lt;br&gt;
све поломи Муса по приморју&lt;br&gt;
и ухвати Ћуприлић-везира,&lt;br&gt;
савеза му руке наопако,&lt;br&gt;
а свеза му ноге испод коња,&lt;br&gt;
па га посла цару у Стамбола.&lt;br&gt;
Стаде царе мејданџије тражит,&lt;br&gt;
обећава небројено благо&lt;br&gt;
тко погуби Мусу Кесеџију.&lt;br&gt;
Како који тамо одлазаше,&lt;br&gt;
већ Стамболу он не долазаше.&lt;br&gt;
То се царе љуто забринуо;&lt;br&gt;
ал' му вели хоџа Ћуприлићу:&lt;br&gt;
,,Господине, царе од Стамбола,&lt;br&gt;
да је сада Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
згубио би Мусу Кесеџију&quot;.&lt;br&gt;
Погледа га царе попријеко,&lt;br&gt;
па он проли сузе од очију:&lt;br&gt;
,,Прођи ме се, хоџа Ћуприлићу!&lt;br&gt;
Јер помињеш Краљевића Марка?&lt;br&gt;
И кости су њему иструнуле;&lt;br&gt;
има пуно три године дана&lt;br&gt;
како сам га врго у тавницу,&lt;br&gt;
нијесам је више отворио&quot;.&lt;br&gt;
Вели њему хоџа Ћуприлићу:&lt;br&gt;
„На милости, царе господине!&lt;br&gt;
Шта би дао ономе јунаку&lt;br&gt;
који би ти жива казо Марка?&quot;&lt;br&gt;
Вели њему царе господине:&lt;br&gt;
„Дао бих му на Босни везирство&lt;br&gt;
без промјене за девет година&lt;br&gt;
да не тражим паре ни динара&quot;.&lt;br&gt;
Скочи хоџа на ноге лагане,&lt;br&gt;
те отвори на тавници врата,&lt;br&gt;
и изведе Краљевића Марка,&lt;br&gt;
изведе га пред цара честитог:&lt;br&gt;
коса му је до земљице црне,&lt;br&gt;
полу стере, полом се покрива;&lt;br&gt;
нокти су му орати би мого;&lt;br&gt;
убила га мемла од камена,&lt;br&gt;
поцрнио као камен сињи.&lt;br&gt;
Вели царе Краљевићу Марку:&lt;br&gt;
,,Јеси л' ђегод у животу, Марко?&quot;&lt;br&gt;
„Јесам, царе, али у рђаву&quot;.&lt;br&gt;
Сједе царе казивати Марку&lt;br&gt;
шта је њему Муса починио;&lt;br&gt;
па он пита Краљевића Марка:&lt;br&gt;
„Можеш ли се, Марко, поуздати&lt;br&gt;
да отидеш у приморје равно,&lt;br&gt;
да погубиш Мусу Кесеџију?&lt;br&gt;
Даћу блага колико ти драго&quot;.&lt;br&gt;
Вели њему Краљевићу Марко:&lt;br&gt;
„Аја, богме, царе господине!&lt;br&gt;
Убила ме мемла од камена,&lt;br&gt;
ја не могу ни очима гледат,&lt;br&gt;
камол' с Мусом мејдан дијелити!&lt;br&gt;
Намјести ме ђегод у механу,&lt;br&gt;
примакни ми вина и ракије,&lt;br&gt;
и дебела меса овнујскога,&lt;br&gt;
и бешкота хљеба бијелога;&lt;br&gt;
да посједим неколико дана,&lt;br&gt;
казаћу ти кад сам за мејдана&quot;.&lt;br&gt;
Цар добави три бербера млада:&lt;br&gt;
један мије, други Марка брије,&lt;br&gt;
а трећи му нокте сарезује;&lt;br&gt;
намјести га у нову механу;&lt;br&gt;
примаче му вина и ракије,&lt;br&gt;
и дебела меса овнујскога,&lt;br&gt;
и бешкота хљеба бијелога.&lt;br&gt;
Сједе Марко три месеца дана,&lt;br&gt;
док је живот мало повратио.&lt;br&gt;
Пита царе Краљевића Марка:&lt;br&gt;
„Можеш ли се веће поуздати?&lt;br&gt;
Досади ми љута сиротиња&lt;br&gt;
све тужећи на Мусу проклетог&quot;.&lt;br&gt;
Вели Марко цару честитоме:&lt;br&gt;
,,Донеси ми суве дреновине&lt;br&gt;
са тавана од девет година,&lt;br&gt;
да огледам може ли што бити&quot;.&lt;br&gt;
Донеше му суву дреновину,&lt;br&gt;
стеже Марко у десницу руку,&lt;br&gt;
прште дрво надвоје, натроје;&lt;br&gt;
ал' из њега вода не удари:&lt;br&gt;
„Богме, царе, јоште није време&quot;.&lt;br&gt;
Тако стаде јоште мјесец дана,&lt;br&gt;
док се Марко мало поначини.&lt;br&gt;
Када виђе да је за мејдана,&lt;br&gt;
онда иште суву дреновину.&lt;br&gt;
Донесоше дреновину Марку:&lt;br&gt;
кад је стеже у десницу руку,&lt;br&gt;
прште пуста надвоје, натроје,&lt;br&gt;
и дв'је капље воде искочише.&lt;br&gt;
Тада Марко цару проговара:&lt;br&gt;
„Прилика је, царе, од мејдана&quot;.&lt;br&gt;
Па он оде Новаку ковачу:&lt;br&gt;
,,Куј ми сабљу, Новаче ковачу,&lt;br&gt;
какву ниси прије саковао!&quot;&lt;br&gt;
Даде њему тридесет дуката,&lt;br&gt;
па он оде у нову механу,&lt;br&gt;
пије вино три-четири дана,&lt;br&gt;
пак пошета опет до Новака:&lt;br&gt;
,,Јеси л', Ново, сабљу саковао?&quot;&lt;br&gt;
Изнесе му сабљу саковану.&lt;br&gt;
Вели њему Краљевићу Марко:&lt;br&gt;
,,Је ли добра, Новаче ковачу?&quot;&lt;br&gt;
Новак Марку тихо говорио:&lt;br&gt;
„Ето сабље, а ето наковња,&lt;br&gt;
ти огледај сабљу каква ти је&quot;.&lt;br&gt;
Ману сабљом по наковњу Марко,&lt;br&gt;
наковња је пола пресјекао,&lt;br&gt;
па он пита Новака ковача:&lt;br&gt;
„Ој, бога ти, Новаче ковачу,&lt;br&gt;
јеси л' икад бољу саковао?&quot;&lt;br&gt;
Вели њему Новаче ковачу:&lt;br&gt;
„Ој, бога ми, Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
јесам једну бољу саковао,&lt;br&gt;
бољу сабљу, а бољем јунаку:&lt;br&gt;
кад с' одврже Муса у приморје,&lt;br&gt;
што сам њему сабљу саковао,&lt;br&gt;
кад удари њоме по наковњу,&lt;br&gt;
ни трупина здрава на остаде&quot;.&lt;br&gt;
Ражљути се Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
па говори Новаку ковачу:&lt;br&gt;
„Пружи руку, Новаче ковачу!&lt;br&gt;
Пружи руку, да ти сабљу платим&quot;&lt;br&gt;
Превари се, уједе га гуја,&lt;br&gt;
превари се, пружи десну руку,&lt;br&gt;
ману сабљом Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
одс'јече му руку до рамена:&lt;br&gt;
,,Ето сада, Новаче ковачу,&lt;br&gt;
да не кујеш ни боље ни горе;&lt;br&gt;
а нај теби стотину дуката,&lt;br&gt;
те се храни за живота твога&quot;.&lt;br&gt;
Даде њему стотину дуката,&lt;br&gt;
пак посједе Шарца од мејдана,&lt;br&gt;
оде право у приморје равно,&lt;br&gt;
све се скита, а за Мусу пита.&lt;br&gt;
Једно јутро бјеше поранио&lt;br&gt;
уз клисуру тврда Качаника,&lt;br&gt;
ал' ето ти Мусе Кесеџије,&lt;br&gt;
на вранчићу ноге прекрстио,&lt;br&gt;
топузину баца у облаке,&lt;br&gt;
дочекује у бијеле руке.&lt;br&gt;
Кад се један другом прикучише,&lt;br&gt;
рече Марко Муси Кесеџији:&lt;br&gt;
„Дели-Муса, уклон' ми се с пута,&lt;br&gt;
Ал' говори Муса Арбанаса:&lt;br&gt;
,,Прођи, Марко, не замећи кавге,&lt;br&gt;
ил' одјаши да пијемо вино;&lt;br&gt;
а ја ти се уклонити нећу,&lt;br&gt;
ако т' и јест родила краљица&lt;br&gt;
на чардаку на меку душеку,&lt;br&gt;
у чисту те свилу завијала,&lt;br&gt;
а злаћаном жицом повијала,&lt;br&gt;
отхранила медом и шећером;&lt;br&gt;
а мене је љута Арнаутка&lt;br&gt;
код оваца на плочи студеној,&lt;br&gt;
у црну ме струку завијала,&lt;br&gt;
а купином лозом повијала,&lt;br&gt;
отхранила скробом овсенијем;&lt;br&gt;
и још ме је често заклињала &lt;br&gt;
да се ником не уклањам с пута&quot;.&lt;br&gt;
Кад то зачу од Прилипа Марко,&lt;br&gt;
он тад пушћа своје бојно копље&lt;br&gt;
своме Шарцу између ушију,&lt;br&gt;
дели Муси у прси јуначке.&lt;br&gt;
На топуз га Муса дочекао,&lt;br&gt;
преко себе копље претурио,&lt;br&gt;
пак потеже своје бојно копље&lt;br&gt;
да удари Краљевића Марка.&lt;br&gt;
На топуз га Марко дочекао,&lt;br&gt;
пребио га на три половине.&lt;br&gt;
Потегоше сабље оковане,&lt;br&gt;
један другом јуриш учинише:&lt;br&gt;
ману сабљом Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
дели Муса буздован подбаци,&lt;br&gt;
преби му је у три половине,&lt;br&gt;
пак потеже своју сабљу нагло,&lt;br&gt;
да удари Марка Краљевића,&lt;br&gt;
ал' подбаци топузину Марко,&lt;br&gt;
и изби му сабљу из балчака.&lt;br&gt;
Потегоше перне буздоване,&lt;br&gt;
стадоше се њима ударати;&lt;br&gt;
буздован'ма пера обломише,&lt;br&gt;
бацише их у зелену траву,&lt;br&gt;
од добријех коња одскочише,&lt;br&gt;
шчепаше се у кости јуначке&lt;br&gt;
и погнаше по зеленој трави.&lt;br&gt;
Намјери се јунак на јунака,&lt;br&gt;
дели-Муса на Краљевић Марка;&lt;br&gt;
нити може да обори Марка,&lt;br&gt;
нит' се даде Муса оборити.&lt;br&gt;
Носише се љетни дан до подне:&lt;br&gt;
Мусу б'јела пјена попанула,&lt;br&gt;
Краљевића б'јела и крвава.&lt;br&gt;
Проговара Муса Кесеџија:&lt;br&gt;
„Мани, Марко, јали да оманем!''&lt;br&gt;
Омахује Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
ал' не може ништа да учини.&lt;br&gt;
Тад оману Муса Кесеџија,&lt;br&gt;
уд'ри Марка у зелену траву,&lt;br&gt;
пак му сједе на прси јуначке.&lt;br&gt;
Ал' процвиље Краљевићу Марко:&lt;br&gt;
„Ђе си данас, посестримо вило?&lt;br&gt;
Ђе си данас? Ниђе те не било!&lt;br&gt;
Еда си се криво заклињала,&lt;br&gt;
ђе год мене до невоље буде,&lt;br&gt;
да ћеш мене бити у невољи?&quot;&lt;br&gt;
Јави му се из облака вила:&lt;br&gt;
„Зашто брате, Краљевићу Марко!&lt;br&gt;
Јесам ли ти, болан, говорила&lt;br&gt;
да не чиниш у неђељу кавге?&lt;br&gt;
Срамота је двома на једнога;&lt;br&gt;
ђе су тебе гује из потаје?&quot;&lt;br&gt;
Гледну Муса брду и облаку,&lt;br&gt;
откуд оно вила проговара;&lt;br&gt;
маче Марко ноже из потаје,&lt;br&gt;
те распори Мусу Кесеџију&lt;br&gt;
од учкура до бијела грла.&lt;br&gt;
Мртав Муса притиснуо Марка,&lt;br&gt;
и једва се ископао Марко.&lt;br&gt;
А кад стаде Марко преметати,&lt;br&gt;
ал' у Муси три срца јуначка,&lt;br&gt;
троја ребра једна по другијем;&lt;br&gt;
једно му се срце уморило,&lt;br&gt;
а друго се јако разиграло,&lt;br&gt;
на трећему љута гуја спава.&lt;br&gt;
Када се је гуја пробудила,&lt;br&gt;
мртав Муса по ледини скаче,&lt;br&gt;
још је Марку гуја говорила:&lt;br&gt;
„Моли бога, Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
ђе се нисам пробудила била&lt;br&gt;
док је Муса у животу био,&lt;br&gt;
од тебе би триста јада било&quot;.&lt;br&gt;
Кад то виђе Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
проли сузе низ бијело лице:&lt;br&gt;
,,Јаох мене до бога милога,&lt;br&gt;
ђе погубих од себе бољега!&quot;&lt;br&gt;
Па он Муси одсијече главу,&lt;br&gt;
и баци је Шарцу у зобницу,&lt;br&gt;
однесе је бијелу Стамболу.&lt;br&gt;
Кад је баци пред цара честитог,&lt;br&gt;
цар је од стра' на ноге скочио;&lt;br&gt;
вели њему Краљевићу Марко:&lt;br&gt;
„Не бој ми се, царе господаре!&lt;br&gt;
Како би га жива дочекао,&lt;br&gt;
кад од мртве главе поиграваш?&quot;&lt;br&gt;
Цар му даде три товара блага.&lt;br&gt;
Оде Марко бијелу Прилипу,&lt;br&gt;
оста Муса уврх Качаника.&lt;br&gt;

{{Википедија|Марко Краљевић и Муса Кесеџија}}

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]

[[en:Marko Kraljević and Musa the Outlaw]]</text>
      <sha1>0mqm0ka6wv6luc5g3lxna6yv8n47pl6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Марко Краљевић укида свадбарину</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1365</id>
    <revision>
      <id>147149</id>
      <parentid>138319</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T11:49:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147149</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="14424" sha1="arg1pnn5mk6f66xikczgyw6dgb7xru4" xml:space="preserve">Поранио Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
поранио низ Косово равно.&lt;br&gt;
Кад је био на води Сервани,&lt;br&gt;
сукоби га Косовка девојка,&lt;br&gt;
божју помоћ назива јој Марко:&lt;br&gt;
„Божја помоћ, Косовко девојко!&quot;&lt;br&gt;
Девојка се до земље поклања:&lt;br&gt;
„Здраво да си, делијо незнана!''&lt;br&gt;
Ал' јој Марко поче беседити:&lt;br&gt;
„Драга сестро, Косовко девојко,&lt;br&gt;
лепа ти си, секо, млађа била!&lt;br&gt;
Красна ти си стаса и узраста,&lt;br&gt;
руменила, господска погледа!&lt;br&gt;
Ал' те, секо, коса покварила;&lt;br&gt;
јер си тако, секо, оседила?&lt;br&gt;
С ког си млада срећу изгубила?&lt;br&gt;
Ил' са себе, ил' са своје мајке,&lt;br&gt;
или са свог стара родитеља?&quot;&lt;br&gt;
Проли сузе Косовка девојка,&lt;br&gt;
па говори Краљевићу Марку:&lt;br&gt;
„Драги брато, делијо незнана,&lt;br&gt;
с себе срећу изгубила нисам,&lt;br&gt;
ни са себе, ни са своје мајке,&lt;br&gt;
ни са свога стара родитеља;&lt;br&gt;
већ сам јадна срећу изгубила:&lt;br&gt;
ево има девет годин' дана&lt;br&gt;
како дође Арап прекоморац,&lt;br&gt;
па од цара Косово закупи,&lt;br&gt;
и наметну зулум на Косово:&lt;br&gt;
Косово га и поји и храни.&lt;br&gt;
Па је други зулум наметнуо:&lt;br&gt;
ко с' удаје, тридесет дуката;&lt;br&gt;
ко се жени, тридест и четири.&lt;br&gt;
Који има те толико даде,&lt;br&gt;
тај се јунак може оженити&lt;br&gt;
и девојка млада удомити;&lt;br&gt;
а у мене браћа сиромашна,&lt;br&gt;
нема блага да Арапу даду,&lt;br&gt;
у томе сам јадна заостала,&lt;br&gt;
те се нисам млада удомила;&lt;br&gt;
са тога сам срећу изгубила.&lt;br&gt;
Па још за то не бих ни жалила,&lt;br&gt;
што нам с' не да младим удавати&lt;br&gt;
и јунаком младим оженити;&lt;br&gt;
него ево и веће невоље,&lt;br&gt;
још је већи зулум наметнуо:&lt;br&gt;
на ноћ иште младу и девојку,&lt;br&gt;
па девојку Арапине љуби,&lt;br&gt;
а невесту слуге Арапове.&lt;br&gt;
Обреди се све Косово редом:&lt;br&gt;
даваше му младе и девојке,&lt;br&gt;
ево мени тужној реда дође&lt;br&gt;
да довече одем Арапину,&lt;br&gt;
да му ноћас, јадна, будем љуба,&lt;br&gt;
па ја мислим и размишљам:&lt;br&gt;
мили боже, што ћу и како ћу?&lt;br&gt;
Ил' ћу јадна у воду скочити,&lt;br&gt;
или ћу се млада обесити?&lt;br&gt;
Волим, брате, изгубити главу&lt;br&gt;
нег' љубити свој земљи душмана&quot;&lt;br&gt;
Ал' беседи Краљевићу Марко:&lt;br&gt;
„Драга сестро, Косовко девојко,&lt;br&gt;
не шали се, у воду не скачи,&lt;br&gt;
немој себи смрти учинити,&lt;br&gt;
немој, секо, душе огрешити!&lt;br&gt;
Већ ми кажи Арапове дворе,&lt;br&gt;
,гди су двори Арапина црна?&lt;br&gt;
Имам речи беседити с њиме&quot;.&lt;br&gt;
Девојка му поче беседити:&lt;br&gt;
„Драги брато, незнана делијо,&lt;br&gt;
а што питаш Арапове дворе?&lt;br&gt;
Што их питаш? Остали му пусти!&lt;br&gt;
Може да си нашао девојку,&lt;br&gt;
пак му идеш, носиш свадбарину;&lt;br&gt;
а можда си јединац у мајке,&lt;br&gt;
па ћеш, брате, тамо погинути,&lt;br&gt;
па што ће ти самохрана мајка?&quot;&lt;br&gt;
Марко с' маши руком у џепове,&lt;br&gt;
те извади тридесет дуката.&lt;br&gt;
па их даје Косовки девојки:&lt;br&gt;
„На, ти, секо, тридесет дуката,&lt;br&gt;
пак ти иди своме белом двору,&lt;br&gt;
пак се храни док ти с' срећа јави;&lt;br&gt;
само кажи Арапове дворе,&lt;br&gt;
ја ћу платит свадбарину за те.&lt;br&gt;
Зашто би ме Арап погубио,&lt;br&gt;
кад ја имам, сестро, доста блага,&lt;br&gt;
мого б' платит све Косово равно,&lt;br&gt;
камол' не бих за се свадбарину?&quot;&lt;br&gt;
Девојка му поче беседити:&lt;br&gt;
„Нису двори, већ шатори пусти.&lt;br&gt;
Погледајде доле низ Косово:&lt;br&gt;
гди се онај свилен барјак вије,&lt;br&gt;
онде ј' шатор црног Арапина,&lt;br&gt;
око њега зелена авлија,&lt;br&gt;
сва авлија главам' накићена:&lt;br&gt;
ево нема још недеља дана&lt;br&gt;
како ј' проклет Арап исекао&lt;br&gt;
седамдесет и седам јунака,&lt;br&gt;
Косоваца тужних ђувегија.&lt;br&gt;
Арап има четрдесет слугу,&lt;br&gt;
што чувају стражу око њега&quot;&lt;br&gt;
А кад Марко саслушао речи,&lt;br&gt;
крену Шарца, оде низ Косово,&lt;br&gt;
добра Шарца врло расрдио,&lt;br&gt;
из копита жива ватра сева,&lt;br&gt;
из ноздрва модар пламен лиже.&lt;br&gt;
Срдит Марко језди низ Косово,&lt;br&gt;
рони сузе низ јуначко лице,&lt;br&gt;
а кроз сузе гњевно проговара:&lt;br&gt;
„Ој давори, ти Косово равно!&lt;br&gt;
Што си данас дочекало, тужно,&lt;br&gt;
после нашег кнеза честитога,&lt;br&gt;
да Арапи сад по теби суде!&lt;br&gt;
Ја срамоте поднети не могу,&lt;br&gt;
ни жалости велике трпити,&lt;br&gt;
да Арапи таки зулум чине&lt;br&gt;
и да љубе младе и девојке&lt;br&gt;
Данас ћу вас, браћо, осветити,&lt;br&gt;
осветити, или погинути&quot;.&lt;br&gt;
Оде Марко право пред шаторе,&lt;br&gt;
угледа га Арапова стража,&lt;br&gt;
па казује црну Арапину:&lt;br&gt;
„Господине, Арап-прекоморче,&lt;br&gt;
чудан јунак језди низ Косово&lt;br&gt;
на витезу коњу шареноме,&lt;br&gt;
добра коња врло расрдио,&lt;br&gt;
из копита жива ватра сева,&lt;br&gt;
из ноздрва модар пламен лиже;&lt;br&gt;
хоће јунак на нас у.дарити&quot;.&lt;br&gt;
Ал' беседи Арапине црни:&lt;br&gt;
„Децо моја, четрдесет слугу,&lt;br&gt;
не сме јунак на нас ударити,&lt;br&gt;
ваљада је нашао девојку,&lt;br&gt;
па нам иде, носи свадбарину,&lt;br&gt;
жао му је што ће дати благо,&lt;br&gt;
са тога се врло расрдио;&lt;br&gt;
већ изид'те пред нашу авлију,&lt;br&gt;
па јунака дочекајте лепо,&lt;br&gt;
пред њиме се смерно поклоните,&lt;br&gt;
под њим добра коња прихватите,&lt;br&gt;
примите му коња и оружје,&lt;br&gt;
пустите га мени под шаторе:&lt;br&gt;
нећу блага, узећу му главу,&lt;br&gt;
да добијем коња према себи&quot;.&lt;br&gt;
Испадоше Арапове слуге&lt;br&gt;
да под Марком добра коња приме,&lt;br&gt;
а кад близу угледаше Марка,&lt;br&gt;
не смедоше пред Марка изићи;&lt;br&gt;
беже слуге под шатор Арапу,&lt;br&gt;
па се крију за Арапа слуге,&lt;br&gt;
покривају сабље јапунџети,&lt;br&gt;
да им Марко не види сабаља.&lt;br&gt;
И сам Марко у авлију уђе;&lt;br&gt;
пред шатором одседнуо Шарца,&lt;br&gt;
своме Шарцу тако беседио:&lt;br&gt;
„Ходај, Шаро, и сам по авлији,&lt;br&gt;
а ја идем под шатор Арапу,&lt;br&gt;
находи се шатору на врати,&lt;br&gt;
ако б' мени до невоље било&quot;.&lt;br&gt;
Пак се Марко под шатора шеће:&lt;br&gt;
Арап седи, пије вино хладно,&lt;br&gt;
служи му га млада и девојка.&lt;br&gt;
Божју помоћ називао Марко:&lt;br&gt;
„Божја помоћ, драги господине!&quot;&lt;br&gt;
Арап њему лепше одговара:&lt;br&gt;
„Здрав, јуначе, делијо незнана!&lt;br&gt;
Ход', јуначе, да пијемо вина,&lt;br&gt;
па ми кажи што си ми дошао&quot;.&lt;br&gt;
Ал&quot; беседи Краљевићу Марко:&lt;br&gt;
„Немам каде с тобом пити вина,&lt;br&gt;
а добро сам до тебе дошао,&lt;br&gt;
врло добро, боље бит не може:&lt;br&gt;
ја испросих лепоту девојку,&lt;br&gt;
осташе ми на друму сватови,&lt;br&gt;
дошао сам, доно свадбарину,&lt;br&gt;
да дам благо, да водим девојку,&lt;br&gt;
да ми нико на пута не стане;&lt;br&gt;
кажи мени што је свадбарине?&quot;&lt;br&gt;
Арап лепо Марку проговара:&lt;br&gt;
,,Та ти за то и одавно знадеш:&lt;br&gt;
ко с' удаје, тридесет дуката;&lt;br&gt;
ко се жени, тридест и четири;&lt;br&gt;
ти се видиш јунак од мејдана,&lt;br&gt;
није квара да стотину дадеш!&quot;&lt;br&gt;
Марко с' маши руком у џепове,&lt;br&gt;
пред Арапа три дуката баци:&lt;br&gt;
„Веруј мени, више немам блага,&lt;br&gt;
већ кад би ме хтео причекати&lt;br&gt;
док се вратим с лепотом девојком,&lt;br&gt;
тамо ће ме даривати лепо,&lt;br&gt;
све ћу теби поклонити даре,&lt;br&gt;
теби даре, а мени девојка&quot;.&lt;br&gt;
Цикну Арап као змија љута:&lt;br&gt;
„У мен', кујо, вересије нема!&lt;br&gt;
Не даш блага, са мном се подсмеваш!''&lt;br&gt;
Па потрже тешка буздована,&lt;br&gt;
те удара Краљевића Марка,&lt;br&gt;
удари га три-четири пута.&lt;br&gt;
Насмеја се Краљевићу Марко:&lt;br&gt;
„О јуначе, Арапине црни,&lt;br&gt;
ил' се шалиш, ил' од збиље бијеш?&quot;&lt;br&gt;
Цичи Арап као змија љута:&lt;br&gt;
„Не шалим се, већ од збиље бијем&quot;.&lt;br&gt;
Али Марко поче беседити:&lt;br&gt;
„А ја мислим да се шалиш, тужан;&lt;br&gt;
а кад, море, ти од збиље бијеш,&lt;br&gt;
и ја имам нешто буздована,&lt;br&gt;
да те куцнем три-четири пута;&lt;br&gt;
колико си мене ударио,&lt;br&gt;
толико ћу тебе ударити,&lt;br&gt;
па ћем' онда на поље изићи&lt;br&gt;
и изнова мејдан започети&quot;.&lt;br&gt;
Трже Марко буздована свога,&lt;br&gt;
пак удари Арапина црна.&lt;br&gt;
Како га је лако ударио,&lt;br&gt;
искиде му из рамена главу!&lt;br&gt;
Насмеја се Краљевићу Марко:&lt;br&gt;
„Боже мили, на свем теби хвала,&lt;br&gt;
кад брж' оде са јунака глава!&lt;br&gt;
Канда није на њему ни била!&quot;&lt;br&gt;
Трже Марко сабљу од појаса,&lt;br&gt;
пак зареди Арапове слуге,&lt;br&gt;
исече му четрдесет слугу,&lt;br&gt;
а четири не хте погубити,&lt;br&gt;
већ их Марко остави за правду,&lt;br&gt;
кој' ће сваком право казивати&lt;br&gt;
како ј' било Арапу и Марку.&lt;br&gt;
Све с авлије поскидао главе,&lt;br&gt;
па је главе сахранио лепо,&lt;br&gt;
да ј' не кљују орли и гаврани,&lt;br&gt;
па авлију пусту накитио,&lt;br&gt;
накити је арапским главама.&lt;br&gt;
Арапово благо покупио;&lt;br&gt;
а четири слуге Арапове,&lt;br&gt;
које није хтео погубити,&lt;br&gt;
оправи их по Косову Марко,&lt;br&gt;
оправи их на четири стране,&lt;br&gt;
те телале по Косову слуге:&lt;br&gt;
„Гди девојка има за удају,&lt;br&gt;
нека тражи себи господара,&lt;br&gt;
нек с' удаје док је за младости;&lt;br&gt;
а гди јунак има за женидбу,&lt;br&gt;
нек се жени, нека љубу тражи;&lt;br&gt;
одсад више нема свадбарине,&lt;br&gt;
Марко за све свадбарину плати&quot;.&lt;br&gt;
Све повика мало и велико:&lt;br&gt;
,,Бог да живи Краљевића Марка,&lt;br&gt;
који земљу од зла избавио,&lt;br&gt;
који сатре земљи зулумћара;&lt;br&gt;
проста м' била и душа и тело!&quot;&lt;br&gt;

{{Википедија|Марко Краљевић укида свадбарину}}
== Извор ==
* Краљевић Марко у народним пјесмама, с тумачењем мање познатих ријечи и реченица, уредио Иван Филиповић, пето издање с 21 сликом, рисао Вјенц. Андерле, Тисак и наклада књижаре Ст. Кугли, Загреб, Илица 30, стр. 88-92.

[[Категорија:Иван Филиповић: Краљевић Марко у народним пјесмама]]
[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Црни Арапин]]</text>
      <sha1>arg1pnn5mk6f66xikczgyw6dgb7xru4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Смрт Марка Краљевића (ВУК 2)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1366</id>
    <revision>
      <id>147054</id>
      <parentid>147053</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T15:42:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Ова страница је повезана са Вуковом другом књигом јуначких песама; тако је било на почетку</comment>
      <origin>147054</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8779" sha1="8gbkdvxud11ty6ag8e8d1wievro2fo7" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Поранио Краљевићу Марко
У неђељу прије јарког сунца,
Покрај мора Урвином планином.
Када Марко био уз Урвину,
Поче њему Шарац посртати,
Посртати и сузе ронити.
То је Марку врло мучно било,
Па је Марко Шарцу говорио:
„Даворʼ, Шаро, даворʼ, добро моје!
Ево има сто и шесет љета
Како сам се с тобом састануо,
Још ми нигда посрнуо ниси;
А данас ми поче посртати,
Посртати и сузе ронити:
Нека Бог зна, добро бити неће!
Хоће једном бити према глави,
Јали мојој, јали према твојој!”
То је Марко у ријечи био,
Кличе вила с Урвине планине,
Те дозива Краљевића Марка:
„Побратиме, Краљевићу Марко,
Знадеш, брате, што ти коњ посрће?
Жали Шарац тебе господара,
Јер ћете се брзо растанути.”
Али Марко вили проговара:
„Бʼјела вило, грло те бољело!
Како бих се са Шарцем растао,
Кад сам прошʼо земљу и градове,
И обишʼо исток до запада,
Та од Шарца бољег коња нема,
Нитʼ нада мном бољега јунака!
Не мислим се са Шарцем растати
Док је моје на рамену главе.”
Алʼ му бʼјела одговара вила:
„Побратиме, Краљевићу Марко,
Тебе нитко Шарца отетʼ неће,
Нитʼ ти можеш умријети, Марко,
Од јунака, ни од оштре сабље,
Од топуза, ни од бојна копља,
Ти сʼ не бојиш на земљи јунака;
Већ ћеш, болан, умријети, Марко,
Ја од Бога, од старог крвника!
Ако лʼ ми се вјеровати нећеш,
Када будеш вису на планину,
Погледаћеш с десна на лијево,
Опазићеш двије танке јеле,
Сву су гору врхом надвисиле,
Зеленијем листом зачиниле,
Међу њима бунар вода има:
Онђе хоћеш Шарца окренути,
С коња сјаши, за јелу га свежи,
Наднеси се над бунар над воду,
Ту ћеш своје огледати лице,
Па ћеш виђетʼ кад ћеш умријети.”
То је Марко послушао виле:
Кад је био вису на планину,
Погледао с десна на лијево,
Опазио двије танке јеле,
Сву су гору врхом надвисиле,
Зеленијем листом зачиниле:
Онђе Марко окренуо Шарца,
С њега сјао, за јелу га свезʼо;
Наднесе се над бунар над воду,
Над водом је лице огледао;
А кад Марко лице огледао,
Виђе Марко кад ће умријети;
Сузе проли, па је говорио
„Лажив свʼјете, мој лијепи цвʼјете!
Лʼјеп ти беше, ја за мало года,
Та за мало, три стотинʼ година!
Земан дође да свʼјетом промʼјеним.”
Па повади Краљевићу Марко,
Па повади сабљу од појаса,
И он дође до коња Шарина,
Сабљом Шарцу осијече главу,
Да му Шарац Турком не допадне,
Да Турцима не чини измета,
Да не носи воде ни ђугума.
А кад Марко посијече Шарца,
Шарца коња свога укопао,
Боље Шарца негʼ брата Андрију;
Бритку сабљу преби на четверо,
Да му сабља Турком не допадне,
Да се турци њоме не поносе
Што је њима остало од Марка,
Да хришћанлук Марка не прокуне.
А кад Марко бритку преби сабљу,
Бојно копље сломи на седмеро,
Па га баци у јелове гране;
Узе Марко перна буздована,
Узе њега у десницу руку,
Па га баци с Урвине планине
А у сиње у дебело море,
Па топузу Марко бесједио:
„Кад мој топуз из мора изишʼо,
Онда ʼваки ђетић постануо!”
Када Марко сактиса оружје,
Онда трже дивит од појаса,
А из џепа књиге без јазије;
Књигу пише Краљевићу Марко:
„Ко гођ дође Урвином планином
Међу јеле студену бунару,
Те затече онђе дели-Марка,
Нек знаде да је мртав Марко!
Код Марка су три ћемера блага,
Каква блага, све жута дуката!
Један ћу ми ћемер халалити
Што ће моје тʼјело укопати;
Други ћемер нек се цркве красе;
Трећи ћемер кљасту и слијепу:
Нек слијепи по свијету ходе,
Нек пјевају и спомињу Марка!”
Када Марко књигу накитио,
Књигу врже на јелову грану,
Откуда је с пута на погледу;
Златан дивит у бунар бацио;
Скиде Марко зелену доламу,
Прострије је под јелом по трави,
Прекрсти се, сједе на доламу,
Самур-калпак на очи намаче,
Доље леже, горе не устаде.
Мртав Марко крај бунара био
Од данʼ до данʼ неђељицу дана:
Ко гођ проће друмом широкијем,
Те опази Краљевића Марка,
Сватко мисли ту спава Марко,
Око њега далеко облази,
Јер се боји да га не пробуди.
Ђе је срећа, ту је и несрећа,
Ђе несреће, ти у среће има:
А сва добра сређа изнијела
Игумана Светогорца Васа,
Од бијеле цркве Вилиндара,
Са својијем ђаком Исаијом.
Кад игуман опазио Марка,
На ђакона, десном руком маше:
„Лакше, синко, да га не пробудиш!
Јер је Марко иза сна зловољан,
Па нас може оба погубити.”
Гледећ' кале како Марко спава,
Више Марка књигу опазио,
Према себе књигу проучио:
Књига каже да је мртав Марко!
Онда кале коња одсједнуо,
Па прихвати за делију Марка,
Алʼ се Марко давно преставио.
Проли сузе проигуман Васо,
Јер је њему врло жао Марка;
Отпаса му три ћемера блага,
Отпасује себи припасује.
Мисли мисли проигуман Васо
Ђе би мртва сахранио Марка;
Мисли мисли, све на једно смисли
Мртва Марка на свог коња врже,
Па га снесе мору на галију,
С мртвим Марком сједе на галију,
Одвезе га право Светој Гори,
Изнесе га под Вилиндар цркву,
Унесе га у Вилиндар цркву,
Чати Марку што самртну треба;
На земљи му тʼјело опојао,
Насред бʼјеле цркве Вилиндара;
Онђе старац укопао Марка,
Биљеге му никакве не врже,
Да се Марку за гроб не разнаде,
Да се њему душмани не свете.
&lt;/poem&gt;

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Смрт Марка Краљевића]]

[[pl:Śmierć Marka królewica]]</text>
      <sha1>8gbkdvxud11ty6ag8e8d1wievro2fo7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147055</id>
      <parentid>147054</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T15:43:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147055</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8912" sha1="krqajj7sz4ducyvijdlwfhew2reu6k4" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Поранио Краљевићу Марко
У неђељу прије јарког сунца,
Покрај мора Урвином планином.
Када Марко био уз Урвину,
Поче њему Шарац посртати,
Посртати и сузе ронити.
То је Марку врло мучно било,
Па је Марко Шарцу говорио:
„Даворʼ, Шаро, даворʼ, добро моје!
Ево има сто и шесет љета
Како сам се с тобом састануо,
Још ми нигда посрнуо ниси;
А данас ми поче посртати,
Посртати и сузе ронити:
Нека Бог зна, добро бити неће!
Хоће једном бити према глави,
Јали мојој, јали према твојој!”
То је Марко у ријечи био,
Кличе вила с Урвине планине,
Те дозива Краљевића Марка:
„Побратиме, Краљевићу Марко,
Знадеш, брате, што ти коњ посрће?
Жали Шарац тебе господара,
Јер ћете се брзо растанути.”
Али Марко вили проговара:
„Бʼјела вило, грло те бољело!
Како бих се са Шарцем растао,
Кад сам прошʼо земљу и градове,
И обишʼо исток до запада,
Та од Шарца бољег коња нема,
Нитʼ нада мном бољега јунака!
Не мислим се са Шарцем растати
Док је моје на рамену главе.”
Алʼ му бʼјела одговара вила:
„Побратиме, Краљевићу Марко,
Тебе нитко Шарца отетʼ неће,
Нитʼ ти можеш умријети, Марко,
Од јунака, ни од оштре сабље,
Од топуза, ни од бојна копља,
Ти сʼ не бојиш на земљи јунака;
Већ ћеш, болан, умријети, Марко,
Ја од Бога, од старог крвника!
Ако лʼ ми се вјеровати нећеш,
Када будеш вису на планину,
Погледаћеш с десна на лијево,
Опазићеш двије танке јеле,
Сву су гору врхом надвисиле,
Зеленијем листом зачиниле,
Међу њима бунар вода има:
Онђе хоћеш Шарца окренути,
С коња сјаши, за јелу га свежи,
Наднеси се над бунар над воду,
Ту ћеш своје огледати лице,
Па ћеш виђетʼ кад ћеш умријети.”
То је Марко послушао виле:
Кад је био вису на планину,
Погледао с десна на лијево,
Опазио двије танке јеле,
Сву су гору врхом надвисиле,
Зеленијем листом зачиниле:
Онђе Марко окренуо Шарца,
С њега сјао, за јелу га свезʼо;
Наднесе се над бунар над воду,
Над водом је лице огледао;
А кад Марко лице огледао,
Виђе Марко кад ће умријети;
Сузе проли, па је говорио
„Лажив свʼјете, мој лијепи цвʼјете!
Лʼјеп ти беше, ја за мало года,
Та за мало, три стотинʼ година!
Земан дође да свʼјетом промʼјеним.”
Па повади Краљевићу Марко,
Па повади сабљу од појаса,
И он дође до коња Шарина,
Сабљом Шарцу осијече главу,
Да му Шарац Турком не допадне,
Да Турцима не чини измета,
Да не носи воде ни ђугума.
А кад Марко посијече Шарца,
Шарца коња свога укопао,
Боље Шарца негʼ брата Андрију;
Бритку сабљу преби на четверо,
Да му сабља Турком не допадне,
Да се турци њоме не поносе
Што је њима остало од Марка,
Да хришћанлук Марка не прокуне.
А кад Марко бритку преби сабљу,
Бојно копље сломи на седмеро,
Па га баци у јелове гране;
Узе Марко перна буздована,
Узе њега у десницу руку,
Па га баци с Урвине планине
А у сиње у дебело море,
Па топузу Марко бесједио:
„Кад мој топуз из мора изишʼо,
Онда ʼваки ђетић постануо!”
Када Марко сактиса оружје,
Онда трже дивит од појаса,
А из џепа књиге без јазије;
Књигу пише Краљевићу Марко:
„Ко гођ дође Урвином планином
Међу јеле студену бунару,
Те затече онђе дели-Марка,
Нек знаде да је мртав Марко!
Код Марка су три ћемера блага,
Каква блага, све жута дуката!
Један ћу ми ћемер халалити
Што ће моје тʼјело укопати;
Други ћемер нек се цркве красе;
Трећи ћемер кљасту и слијепу:
Нек слијепи по свијету ходе,
Нек пјевају и спомињу Марка!”
Када Марко књигу накитио,
Књигу врже на јелову грану,
Откуда је с пута на погледу;
Златан дивит у бунар бацио;
Скиде Марко зелену доламу,
Прострије је под јелом по трави,
Прекрсти се, сједе на доламу,
Самур-калпак на очи намаче,
Доље леже, горе не устаде.
Мртав Марко крај бунара био
Од данʼ до данʼ неђељицу дана:
Ко гођ проће друмом широкијем,
Те опази Краљевића Марка,
Сватко мисли ту спава Марко,
Око њега далеко облази,
Јер се боји да га не пробуди.
Ђе је срећа, ту је и несрећа,
Ђе несреће, ти у среће има:
А сва добра сређа изнијела
Игумана Светогорца Васа,
Од бијеле цркве Вилиндара,
Са својијем ђаком Исаијом.
Кад игуман опазио Марка,
На ђакона, десном руком маше:
„Лакше, синко, да га не пробудиш!
Јер је Марко иза сна зловољан,
Па нас може оба погубити.”
Гледећ' кале како Марко спава,
Више Марка књигу опазио,
Према себе књигу проучио:
Књига каже да је мртав Марко!
Онда кале коња одсједнуо,
Па прихвати за делију Марка,
Алʼ се Марко давно преставио.
Проли сузе проигуман Васо,
Јер је њему врло жао Марка;
Отпаса му три ћемера блага,
Отпасује себи припасује.
Мисли мисли проигуман Васо
Ђе би мртва сахранио Марка;
Мисли мисли, све на једно смисли
Мртва Марка на свог коња врже,
Па га снесе мору на галију,
С мртвим Марком сједе на галију,
Одвезе га право Светој Гори,
Изнесе га под Вилиндар цркву,
Унесе га у Вилиндар цркву,
Чати Марку што самртну треба;
На земљи му тʼјело опојао,
Насред бʼјеле цркве Вилиндара;
Онђе старац укопао Марка,
Биљеге му никакве не врже,
Да се Марку за гроб не разнаде,
Да се њему душмани не свете.
&lt;/poem&gt;

{{Википедија|Смрт Марка Краљевића}}

== Види још ==
* [[Смрт Марка Краљевића]]

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Смрт Марка Краљевића]]

[[pl:Śmierć Marka królewica]]</text>
      <sha1>krqajj7sz4ducyvijdlwfhew2reu6k4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147056</id>
      <parentid>147055</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T15:46:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147056</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8912" sha1="m8mhsv3nlnzyjg9wzm8kxampp6d63wb" xml:space="preserve">&lt;poem&gt;
Поранио Краљевићу Марко
У неђељу прије јарког сунца,
Покрај мора Урвином планином.
Када Марко био уз Урвину,
Поче њему Шарац посртати,
Посртати и сузе ронити.
То је Марку врло мучно било,
Па је Марко Шарцу говорио:
„Даворʼ, Шаро, даворʼ, добро моје!
Ево има сто и шесет љета
Како сам се с тобом састануо,
Још ми нигда посрнуо ниси;
А данас ми поче посртати,
Посртати и сузе ронити:
Нека Бог зна, добро бити неће!
Хоће једном бити према глави,
Јали мојој, јали према твојој!”
То је Марко у ријечи био,
Кличе вила с Урвине планине,
Те дозива Краљевића Марка:
„Побратиме, Краљевићу Марко,
Знадеш, брате, што ти коњ посрће?
Жали Шарац тебе господара,
Јер ћете се брзо растанути.”
Али Марко вили проговара:
„Бʼјела вило, грло те бољело!
Како бих се са Шарцем растао,
Кад сам прошʼо земљу и градове,
И обишʼо исток до запада,
Та од Шарца бољег коња нема,
Нитʼ нада мном бољега јунака!
Не мислим се са Шарцем растати
Док је моје на рамену главе.”
Алʼ му бʼјела одговара вила:
„Побратиме, Краљевићу Марко,
Тебе нитко Шарца отетʼ неће,
Нитʼ ти можеш умријети, Марко,
Од јунака, ни од оштре сабље,
Од топуза, ни од бојна копља,
Ти сʼ не бојиш на земљи јунака;
Већ ћеш, болан, умријети, Марко,
Ја од Бога, од старог крвника!
Ако лʼ ми се вјеровати нећеш,
Када будеш вису на планину,
Погледаћеш с десна на лијево,
Опазићеш двије танке јеле,
Сву су гору врхом надвисиле,
Зеленијем листом зачиниле,
Међу њима бунар вода има:
Онђе хоћеш Шарца окренути,
С коња сјаши, за јелу га свежи,
Наднеси се над бунар над воду,
Ту ћеш своје огледати лице,
Па ћеш виђетʼ кад ћеш умријети.”
То је Марко послушао виле:
Кад је био вису на планину,
Погледао с десна на лијево,
Опазио двије танке јеле,
Сву су гору врхом надвисиле,
Зеленијем листом зачиниле:
Онђе Марко окренуо Шарца,
С њега сјао, за јелу га свезʼо;
Наднесе се над бунар над воду,
Над водом је лице огледао;
А кад Марко лице огледао,
Виђе Марко кад ће умријети;
Сузе проли, па је говорио
„Лажив свʼјете, мој лијепи цвʼјете!
Лʼјеп ти беше, ја за мало года,
Та за мало, три стотинʼ година!
Земан дође да свʼјетом промʼјеним.”
Па повади Краљевићу Марко,
Па повади сабљу од појаса,
И он дође до коња Шарина,
Сабљом Шарцу осијече главу,
Да му Шарац Турком не допадне,
Да Турцима не чини измета,
Да не носи воде ни ђугума.
А кад Марко посијече Шарца,
Шарца коња свога укопао,
Боље Шарца негʼ брата Андрију;
Бритку сабљу преби на четверо,
Да му сабља Турком не допадне,
Да се турци њоме не поносе
Што је њима остало од Марка,
Да хришћанлук Марка не прокуне.
А кад Марко бритку преби сабљу,
Бојно копље сломи на седмеро,
Па га баци у јелове гране;
Узе Марко перна буздована,
Узе њега у десницу руку,
Па га баци с Урвине планине
А у сиње у дебело море,
Па топузу Марко бесједио:
„Кад мој топуз из мора изишʼо,
Онда ʼваки ђетић постануо!”
Када Марко сактиса оружје,
Онда трже дивит од појаса,
А из џепа књиге без јазије;
Књигу пише Краљевићу Марко:
„Ко гођ дође Урвином планином
Међу јеле студену бунару,
Те затече онђе дели-Марка,
Нек знаде да је мртав Марко!
Код Марка су три ћемера блага,
Каква блага, све жута дуката!
Један ћу ми ћемер халалити
Што ће моје тʼјело укопати;
Други ћемер нек се цркве красе;
Трећи ћемер кљасту и слијепу:
Нек слијепи по свијету ходе,
Нек пјевају и спомињу Марка!”
Када Марко књигу накитио,
Књигу врже на јелову грану,
Откуда је с пута на погледу;
Златан дивит у бунар бацио;
Скиде Марко зелену доламу,
Прострије је под јелом по трави,
Прекрсти се, сједе на доламу,
Самур-калпак на очи намаче,
Доље леже, горе не устаде.
Мртав Марко крај бунара био
Од данʼ до данʼ неђељицу дана:
Ко гођ проће друмом широкијем,
Те опази Краљевића Марка,
Сватко мисли ту спава Марко,
Око њега далеко облази,
Јер се боји да га не пробуди.
Ђе је срећа, ту је и несрећа,
Ђе несреће, ти у среће има:
А сва добра сређа изнијела
Игумана Светогорца Васа,
Од бијеле цркве Вилиндара,
Са својијем ђаком Исаијом.
Кад игуман опазио Марка,
На ђакона, десном руком маше:
„Лакше, синко, да га не пробудиш!
Јер је Марко иза сна зловољан,
Па нас може оба погубити.”
Гледећ' кале како Марко спава,
Више Марка књигу опазио,
Према себе књигу проучио:
Књига каже да је мртав Марко!
Онда кале коња одсједнуо,
Па прихвати за делију Марка,
Алʼ се Марко давно преставио.
Проли сузе проигуман Васо,
Јер је њему врло жао Марка;
Отпаса му три ћемера блага,
Отпасује себи припасује.
Мисли мисли проигуман Васо
Ђе би мртва сахранио Марка;
Мисли мисли, све на једно смисли
Мртва Марка на свог коња врже,
Па га снесе мору на галију,
С мртвим Марком сједе на галију,
Одвезе га право Светој Гори,
Изнесе га под Вилиндар цркву,
Унесе га у Вилиндар цркву,
Чати Марку што самртну треба;
На земљи му тʼјело опојао,
Насред бʼјеле цркве Вилиндара;
Онђе старац укопао Марка,
Биљеге му никакве не врже,
Да се Марку за гроб не разнаде,
Да се њему душмани не свете.
&lt;/poem&gt;

== Види још ==
* [[Смрт Марка Краљевића]]

{{Википедија|Смрт Марка Краљевића}}

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Смрт Марка Краљевића]]

[[pl:Śmierć Marka królewica]]</text>
      <sha1>m8mhsv3nlnzyjg9wzm8kxampp6d63wb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-С</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1781</id>
    <revision>
      <id>147067</id>
      <parentid>146835</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T15:58:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147067</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1074" sha1="eftda59xsilhfhcwxaeejcd7le5sxp9" xml:space="preserve">* [[Аутор:Свети Сава‎|Свети Сава]]
* [[Аутор:Живојин Симић|Симић, Живојин]]
* [[Аутор:Јован Скерлић|Скерлић, Јован]]
* [[Аутор:Павле Соларић‎|Соларић, Павле‎]]
* [[Аутор:Душан Срезојевић‎|Срезојевић, Душан]]
* [[Аутор:Борисав Станковић‎|Станковић‎, Борисав]]
* [[Аутор:Стеван Сремац‎|Сремац, Стеван]]
* [[Аутор:Васа Стајић|Стајић, Васа]]
* [[Аутор:Ђорђе Станојевић|Станојевић, Ђорђе]]
* [[Аутор:Станоје Станојевић|Станојевић, Станоје]] (1874—1937)
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња|Стојадиновић, Милица Српкиња]]
* [[Аутор:Шарл Сењобос|Сењобос, Шарл]]
* [[Аутор:Јован Суботић‎|Суботић, Јован‎]]

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>eftda59xsilhfhcwxaeejcd7le5sxp9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147073</id>
      <parentid>147067</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T17:01:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147073</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1173" sha1="a2yo4e8jdm3fpeqnder48su0ncr4htu" xml:space="preserve">* [[Аутор:Свети Сава‎|Свети Сава]]
* [[Аутор:Аница Савић Ребац|Савић, Ребац Аница]] (1892—1953) 
* [[Аутор:Живојин Симић|Симић, Живојин]]
* [[Аутор:Јован Скерлић|Скерлић, Јован]]
* [[Аутор:Павле Соларић‎|Соларић, Павле‎]]
* [[Аутор:Душан Срезојевић‎|Срезојевић, Душан]]
* [[Аутор:Борисав Станковић‎|Станковић‎, Борисав]]
* [[Аутор:Стеван Сремац‎|Сремац, Стеван]]
* [[Аутор:Васа Стајић|Стајић, Васа]]
* [[Аутор:Ђорђе Станојевић|Станојевић, Ђорђе]]
* [[Аутор:Станоје Станојевић|Станојевић, Станоје]] (1874—1937)
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња|Стојадиновић, Милица Српкиња]]
* [[Аутор:Шарл Сењобос|Сењобос, Шарл]]
* [[Аутор:Јован Суботић‎|Суботић, Јован‎]]

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>a2yo4e8jdm3fpeqnder48su0ncr4htu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147076</id>
      <parentid>147073</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T17:17:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147076</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1187" sha1="mmc9t9nls1z7urjmt2b6etul6e74yus" xml:space="preserve">* [[Аутор:Свети Сава‎|Свети Сава]]
* [[Аутор:Аница Савић Ребац|Савић, Ребац Аница]] (1892—1953) 
* [[Аутор:Живојин Симић|Симић, Живојин]]
* [[Аутор:Јован Скерлић|Скерлић, Јован]]
* [[Аутор:Павле Соларић‎|Соларић, Павле‎]]
* [[Аутор:Душан Срезојевић‎|Срезојевић, Душан]]
* [[Аутор:Борисав Станковић‎|Станковић‎, Борисав]]
* [[Аутор:Стеван Сремац‎|Сремац, Стеван]]
* [[Аутор:Васа Стајић|Стајић, Васа]]
* [[Аутор:Ђорђе Станојевић|Станојевић, Ђорђе]] (1858—1921)
* [[Аутор:Станоје Станојевић|Станојевић, Станоје]] (1874—1937)
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња|Стојадиновић, Милица Српкиња]]
* [[Аутор:Шарл Сењобос|Сењобос, Шарл]]
* [[Аутор:Јован Суботић‎|Суботић, Јован‎]]

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>mmc9t9nls1z7urjmt2b6etul6e74yus</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147088</id>
      <parentid>147076</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:12:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147088</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1389" sha1="37orywriokyxxqxpvxdiugez23di5lu" xml:space="preserve">* [[Аутор:Свети Сава‎|Свети Сава]]
* [[Аутор:Аница Савић Ребац|Савић, Ребац Аница]] (1892—1953) 
* [[Аутор:Живојин Симић|Симић, Живојин]]
* [[Аутор:Јован Скерлић|Скерлић, Јован]] (1877—1914)
* [[Аутор:Павле Соларић‎|Соларић, Павле‎]]
* [[Аутор:Душан Срезојевић‎|Срезојевић, Душан]] (1886—1916)
* [[Аутор:Борисав Станковић‎|Станковић‎, Борисав]] (1876—1927)
* [[Аутор:Стеван Сремац‎|Сремац, Стеван]] (1855—1906)
* [[Аутор:Васа Стајић|Стајић, Васа]] (1878—1947)
* [[Аутор:Драгиша Станојевић|Станојевић, Драгиша]] (1844—1918)
* [[Аутор:Ђорђе Станојевић|Станојевић, Ђорђе]] (1858—1921)
* [[Аутор:Станоје Станојевић|Станојевић, Станоје]] (1874—1937)
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња|Стојадиновић Српкиња, Милица]] (1828—1878)
* [[Аутор:Шарл Сењобос|Сењобос, Шарл]]
* [[Аутор:Јован Суботић‎|Суботић, Јован‎]] (1817—1886)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>37orywriokyxxqxpvxdiugez23di5lu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-М</title>
    <ns>4</ns>
    <id>2164</id>
    <revision>
      <id>147087</id>
      <parentid>147024</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:05:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147087</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1397" sha1="d1lvple62flq0v6thsbks8lx77kulbc" xml:space="preserve">* [[Аутор:Даница Марковић|Марковић, Даница]] (1879—1932)
* [[Аутор:Светозар Марковић|Марковић, Светозар]] (1846—1875)
* [[Аутор:Симо Матавуљ|Матавуљ, Симо]] (1852—1908)
* [[Аутор:Никодим Милаш|Милаш, Никодим]] (1845—1915)
* [[Аутор:Џон Стјуарт Мил|Мил, Џон Стјуарт]] (1806—1873)
* [[Аутор:Милена Миладиновић|Миладиновић, Милена]] (1868–1928)
* [[Аутор:Танасије Миленковић|Миленковић, Танасије]] (1852—1918)
* [[Аутор:Светозар Милетић|Милетић, Светозар]] (1826—1901)
* [[Аутор:Марко Миљанов‎|Миљанов, Марко]] (1833—1901)
* [[Аутор:Павле Миљуков|Миљуков, Павле]]
* [[Аутор:Милорад Митровић|Митровић, Милорад]] (1867—1907)
* [[Аутор:Шишко Менчетић|Менчетић, Шишко]] (1457—1527)
* [[Аутор:Проспер Мериме‎|Мериме, Проспер]] (1803—1870)
* [[Аутор:Ги де Мопасан|Мопасан, Ги де‎]] (1850—1893)
* [[Аутор:Бенито Мусолини|Мусолини, Бенито]] (1883—1943)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>d1lvple62flq0v6thsbks8lx77kulbc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147131</id>
      <parentid>147087</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T10:05:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147131</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1493" sha1="p9mqdjzgpx88qtm6rqooqt8l6x0mj9r" xml:space="preserve">* [[Аутор:Даница Марковић|Марковић, Даница]] (1879—1932)
* [[Аутор:Светозар Марковић|Марковић, Светозар]] (1846—1875)
* [[Аутор:Симо Матавуљ|Матавуљ, Симо]] (1852—1908)
* [[Аутор:Шишко Менчетић|Менчетић, Шишко]] (1457—1527)
* [[Аутор:Проспер Мериме‎|Мериме, Проспер]] (1803—1870)
* [[Аутор:Никодим Милаш|Милаш, Никодим]] (1845—1915)
* [[Аутор:Џон Стјуарт Мил|Мил, Џон Стјуарт]] (1806—1873)
* [[Аутор:Милена Миладиновић|Миладиновић, Милена]] (1868–1928)
* [[Аутор:Танасије Миленковић|Миленковић, Танасије]] (1852—1918)
* [[Аутор:Светозар Милетић|Милетић, Светозар]] (1826—1901)
* [[Аутор:Марко Миљанов‎|Миљанов, Марко]] (1833—1901)
* [[Аутор:Павле Миљуков|Миљуков, Павле]]
* [[Аутор:Милорад Митровић|Митровић, Милорад]] (1867—1907)
* [[Аутор:Ранко Младеновић|Младеновић, Ранко]] (1892—1943)
* [[Аутор:Ги де Мопасан|Мопасан, Ги де‎]] (1850—1893)
* [[Аутор:Бенито Мусолини|Мусолини, Бенито]] (1883—1943)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>p9mqdjzgpx88qtm6rqooqt8l6x0mj9r</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Станоје Станојевић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>10213</id>
    <revision>
      <id>147065</id>
      <parentid>65334</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T15:58:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147065</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1390" sha1="8iyhq3dq1w56lrw4r41ziacscig7qh0" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Станоје
| презиме = Станојевић
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1937
| опис = '''Станоје Станојевић''' био је српски историчар, универзитетски професор, енциклопедиста и академик.
| слика = Станоје Станојевић.jpg
| опис_слике =
| википедија = Станоје Станојевић
| вики_цитати = Станоје Станојевић 
| остава = 
| остава_кат = Stanoje Stanojević
}}

== Дела ==
* [[Историја српскога народа (С. Станојевић)|Историја српскога народа]]
* [[Историја Срба, Хрвата и Словенаца]]
* [[Краљ Драгутин (С. Станојевић)|Краљ Драгутин]]
* [[Свети Сава (Станоје Станојевић)|Свети Сава]]
* [[Сви српски владари (С. Станојевић)|Сви српски владари]]
* [[Народна енциклопедија|Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка]]

{{DEFAULTSORT:Станојевић,_Станоје}}

[[Категорија:Српски историчари]]</text>
      <sha1>8iyhq3dq1w56lrw4r41ziacscig7qh0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147066</id>
      <parentid>147065</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T15:58:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147066</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1354" sha1="443c4ne8hh8nsjmcr2ubmv43v63on0q" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Станоје
| презиме = Станојевић
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1874
| годинасмрти = 1937
| опис = '''Станоје Станојевић''' био је српски историчар, универзитетски професор, енциклопедиста и академик.
| слика = Станоје Станојевић.jpg
| опис_слике =
| википедија = Станоје Станојевић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Stanoje Stanojević
}}

== Дела ==
* [[Историја српскога народа (С. Станојевић)|Историја српскога народа]]
* [[Историја Срба, Хрвата и Словенаца]]
* [[Краљ Драгутин (С. Станојевић)|Краљ Драгутин]]
* [[Свети Сава (Станоје Станојевић)|Свети Сава]]
* [[Сви српски владари (С. Станојевић)|Сви српски владари]]
* [[Народна енциклопедија|Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка]]

{{DEFAULTSORT:Станојевић,_Станоје}}

[[Категорија:Српски историчари]]</text>
      <sha1>443c4ne8hh8nsjmcr2ubmv43v63on0q</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-Н</title>
    <ns>4</ns>
    <id>10356</id>
    <revision>
      <id>147085</id>
      <parentid>146909</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:04:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147085</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1032" sha1="rxyb2kwi7xtt1trsgqyy5c78hluo6o1" xml:space="preserve">* [[Аутор:Владимир Назор|Назор, Владимир]] (1876—1949)
* [[Аутор:Петер Нансен|Нансен, Петер]] (1861—1918)
* [[Аутор:Момчило Настасијевић‎|Настасијевић‎, Момчило]] (1894—1938)
* [[Аутор:Љубомир Ненадовић|Ненадовић, Љубомир]] (1826—1895)
* [[Аутор:Милан Недић|Недић, Милан]] (1877—1946)
* [[Аутор:Љубомир Недић|Недић, Љубомир]] (1858—1902)
* [[Аутор:Ада Негри|Негри, Ада]] (1870—1945)
* [[Аутор:Матија Ненадовић|Ненадовић, Матија]] (1777—1854)
* [[Аутор:Атанасије Николић|Николић, Атанасије]] (1803—1882)
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Новаковић, Стојан]] (1842—1915)
* [[Аутор:Бранислав Нушић|Нушић, Бранислав]] (1864—1938)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>rxyb2kwi7xtt1trsgqyy5c78hluo6o1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147094</id>
      <parentid>147085</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:29:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147094</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1032" sha1="jr1d5cu8qx6npnrrmm67yyk2lzzi2p9" xml:space="preserve">* [[Аутор:Владимир Назор|Назор, Владимир]] (1876—1949)
* [[Аутор:Петер Нансен|Нансен, Петер]] (1861—1918)
* [[Аутор:Момчило Настасијевић‎|Настасијевић‎, Момчило]] (1894—1938)
* [[Аутор:Милан Недић|Недић, Милан]] (1877—1946)
* [[Аутор:Љубомир Недић|Недић, Љубомир]] (1858—1902)
* [[Аутор:Ада Негри|Негри, Ада]] (1870—1945)
* [[Аутор:Љубомир Ненадовић|Ненадовић, Љубомир]] (1826—1895)
* [[Аутор:Матија Ненадовић|Ненадовић, Матија]] (1777—1854)
* [[Аутор:Атанасије Николић|Николић, Атанасије]] (1803—1882)
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Новаковић, Стојан]] (1842—1915)
* [[Аутор:Бранислав Нушић|Нушић, Бранислав]] (1864—1938)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>jr1d5cu8qx6npnrrmm67yyk2lzzi2p9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147096</id>
      <parentid>147094</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:31:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147096</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1104" sha1="cf1uer1t8l7091c52ptrxbxck1owdz5" xml:space="preserve">* [[Аутор:Владимир Назор|Назор, Владимир]] (1876—1949)
* [[Аутор:Петер Нансен|Нансен, Петер]] (1861—1918)
* [[Аутор:Момчило Настасијевић‎|Настасијевић‎, Момчило]] (1894—1938)
* [[Аутор:Милан Недић|Недић, Милан]] (1877—1946)
* [[Аутор:Љубомир Недић|Недић, Љубомир]] (1858—1902)
* [[Аутор:Ада Негри|Негри, Ада]] (1870—1945)
* [[Аутор:Јан Неруда|Неруда, Јан]] (1834—1891)
* [[Аутор:Љубомир Ненадовић|Ненадовић, Љубомир]] (1826—1895)
* [[Аутор:Матија Ненадовић|Ненадовић, Матија]] (1777—1854)
* [[Аутор:Атанасије Николић|Николић, Атанасије]] (1803—1882)
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Новаковић, Стојан]] (1842—1915)
* [[Аутор:Бранислав Нушић|Нушић, Бранислав]] (1864—1938)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>cf1uer1t8l7091c52ptrxbxck1owdz5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147097</id>
      <parentid>147096</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:32:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147097</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1104" sha1="4lfzhbwiz52x89w1nh0ivvev2xudcot" xml:space="preserve">* [[Аутор:Владимир Назор|Назор, Владимир]] (1876—1949)
* [[Аутор:Петер Нансен|Нансен, Петер]] (1861—1918)
* [[Аутор:Момчило Настасијевић‎|Настасијевић‎, Момчило]] (1894—1938)
* [[Аутор:Милан Недић|Недић, Милан]] (1877—1946)
* [[Аутор:Љубомир Недић|Недић, Љубомир]] (1858—1902)
* [[Аутор:Ада Негри|Негри, Ада]] (1870—1945)
* [[Аутор:Љубомир Ненадовић|Ненадовић, Љубомир]] (1826—1895)
* [[Аутор:Матија Ненадовић|Ненадовић, Матија]] (1777—1854)
* [[Аутор:Јан Неруда|Неруда, Јан]] (1834—1891)
* [[Аутор:Атанасије Николић|Николић, Атанасије]] (1803—1882)
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Новаковић, Стојан]] (1842—1915)
* [[Аутор:Бранислав Нушић|Нушић, Бранислав]] (1864—1938)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>4lfzhbwiz52x89w1nh0ivvev2xudcot</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Борисав Станковић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>13179</id>
    <revision>
      <id>147089</id>
      <parentid>146875</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:13:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147089</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7763" sha1="1y8v42mmm5tn4e9to2ilc427ftgm5i8" xml:space="preserve">{{аутор
 | име              = Борисав
 | презиме          = Станковић
 | иницијал_презимена = С
 | годинарођења     = 1876
 | годинасмрти      = 1927
 | опис             = био је српски приповедач, романсијер, драматичар. Његово стваралаштво углавном се сврстава у реализам, али има особине које нагињу ка натурализму. Новија критика сврстава га у зачетнике модерне српске књижевности. Његови романи и приповетке осликавају живот људи са југа Србије. Припада групи приповедача који су се појавили на прелазу у 20. век, Иви Ћипику, Петру Кочићу, Милутину Ускоковићу и другима.
 | слика            =Borisav Stankovic Serbian Literature Great Men Stamps.jpg
 | опис_слике       =Борисав Станковић, поштанска маркица.
 | википедија       =Борисав Станковић
 | вики_цитати      =Борисав Станковић
 | остава           =Borisav Stankovic
 | остава_кат       =
}}

== Дела ==
=== Књиге ===
* [[Мајка на гробу свога јединца]], први објављени рад, песма. „Голуб“, 1. XI 1894.

=== Песме ===
* [[Почуј песму]]

=== Приповетке ===
* [[Из старог јеванђеља]]
** [[Ђурђевдан (Борисав Станковић)|Ђурђевдан]]
** [[Прва суза]]&lt;br&gt;
** [[У ноћи (Борислав Станковић)|У ноћи]]
** [[Станоја]]
** [[Увела ружа (из дневника)|Увела ружа (из дневника)]]&lt;br&gt;
** [[Увела ружа (прва верзија)|Увела ружа (прва верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Увела ружа]]&lt;br&gt;
* [[Божји људи]]
** [[Божји људи/I Задужница|-{I}- Задушница]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/II Манасије|-{II}- Манасије]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/III Љубав и наза|-{III}- Љубав и Наза]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/IV Таја|-{IV}- Таја]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/V Митка|-{V}- Митка]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/VI Бекче|-{VI}- Бекче]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/VII|-{VII}-]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/VIII Биљарица|-{VIII}- Биљарица]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/IX Парапута|-{IX}- Парапута]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/X Јован|-{X}- Јован]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/XI Менко|-{XI}- Менко]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/XII Цопа|-{XII}- Цопа]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/XIII Станко „чисто брашно“|-{XIII}- Станко „чисто брашно“]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/XIV Ч'а Михајло|-{XIV}- Ч'а Михајло]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/XV Масе|-{XV}- Масе]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/XVI Марко|-{XVI}- Марко]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/XVII|-{XVII}-]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/XVIII Луди Стеван|-{XVIII}- Луди Стеван]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/XIX Деда Веса|-{XIX}- Деда Веса]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/XX|-{XX}-]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи/XXI|-{XXI}-]]&lt;br&gt;
* [[Божји људи (верзија)]]
** [[Божји људи (верзија)/I Задужница (верзија)|-{I}- Задушница (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/II Манасије (верзија)|-{II}- Манасије (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/III Љубав и Наза (верзија)|-{III}- Љубав и Наза (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/IV Таја (верзија)|-{IV}- Таја (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/V Митка (верзија)|-{V}- Митка (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/VI Бекче (верзија)|-{VI}- Бекче (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/VII (верзија)|-{VII}- (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/VIII Биљарица (верзија)|-{VIII}- Биљарица (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/IX Парапута (верзија)|-{IX}- Парапута (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/X Јован (верзија)|-{X}- Јован (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/XI Менко (верзија)|-{XI}- Менко (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/XII Цопа (верзија)|-{XII}- Цопа (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/XIII Станко „чисто брашно“ (верзија)|-{XIII}- Станко „чисто брашно“ (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/XIV Ч'а Михајло (верзија)|-{XIV}- Ч'а Михајло (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/XV Масе (верзија)|-{XV}- Масе (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/XVI Марко (верзија)|-{XVI}- Марко (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/XVII (верзија)|-{XVII}- (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/XVIII Луди Стеван (верзија)|-{XVIII}- Луди Стеван (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/XIX Деда Веса (верзија)|-{XIX}- Деда Веса (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/XX (верзија)|-{XX}- (верзија)]]&lt;br&gt;
** [[Божји људи (верзија)/XXI (верзија)|-{XXI}- (верзија)]]&lt;br&gt;
* [[Стари дани]]
** [[У виноградима]] 
** [[Нушка]] 
** [[Наш Божић]]
** [[Стари дани]]
** [[Они]]
** [[Покојникова жена]]
* [[Моји знанаци]]
** [[Јовча (приповетка)|Јовча (приповетка)]]
** [[Ч'а Петар]] 
** [[Чок]]
** [[Чок (верзија)]] 
** [[Вечити пољубац]] 
** [[Тетка Злата]]
** [[Тетка Злата (верзија)]]  
** [[Мој земљак]] 
** [[Јово-то]] 
** [[Госпо'н Таса]] 
** [[Моји земљаци]]
** [[Мојим знанцима]]
* [[Из мога краја]]
** [[Наза]] 
** [[Наза (верзија)]] 
** [[Риста бојаџија]]
** [[Риста кријумчар]]
** [[Један поремећен дан]]
** [[Стеван Чукља]] 
** [[Стари Василије]]
** [[Баба Стана]]
** [[У суду]]
** [[Тајни болови]] 
** [[Гугутка]]
** [[На онај свет]]
** [[Први поздрав]]
** [[Стојанке, бела Врањанке]]
** ''[[(Кучко, Мицо!)]]''
** [[Луди Риста]]
** [[Његова Белка]] 
** [[Црвени крст]]
** [[Наступ]] 
** [[Печал]] 

=== Драме ===
* [[Коштана]]
* [[Ташана]] 
* [[Јовча]] 
* [[Нечиста крв - покушај драматизације]]

=== Романи ===
* [[Нечиста крв]]
* [[Газда Младен]]
* [[Певци]]


[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Борисав Станковић| ]]</text>
      <sha1>1y8v42mmm5tn4e9to2ilc427ftgm5i8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Ђорђе Станојевић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>15695</id>
    <revision>
      <id>147074</id>
      <parentid>72108</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T17:15:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147074</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="828" sha1="3ufcpsuwazz4nopq2ckmrdyoctmouml" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ђорђе
| презиме = Станојевић
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1858
| годинасмрти = 1921
| опис = '''Ђорђе Станојевић''' био је српски физичар, професор Велике школе, професор и ректор Београдског универзитета.
| слика = Đorđe Stanojević by Borivoje Radenković, University of Belgrade.jpg
| опис_слике =
| википедија = Ђорђе Станојевић
| вики_цитати = Ђорђе Станојевић 
| остава = 
| остава_кат = Đorđe Stanojević
}}

==Библиографија==
*[[Из науке о светлости]] (1895)
[[Категорија:Српски научници]]</text>
      <sha1>3ufcpsuwazz4nopq2ckmrdyoctmouml</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147075</id>
      <parentid>147074</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T17:15:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>147075</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="814" sha1="boj1qqq0s462c9ryxe8uy9dzzus93oe" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ђорђе
| презиме = Станојевић
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1858
| годинасмрти = 1921
| опис = '''Ђорђе Станојевић''' био је српски физичар, професор Велике школе, професор и ректор Београдског универзитета.
| слика = Đorđe Stanojević by Borivoje Radenković, University of Belgrade.jpg
| опис_слике =
| википедија = Ђорђе Станојевић
| вики_цитати = Ђорђе Станојевић 
| остава = 
| остава_кат = Đorđe Stanojević
}}

== Дела ==
* [[Из науке о светлости]] (1895)

[[Категорија:Српски научници]]</text>
      <sha1>boj1qqq0s462c9ryxe8uy9dzzus93oe</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Душан Срезојевић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>16866</id>
    <revision>
      <id>147091</id>
      <parentid>39707</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:21:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147091</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2448" sha1="5iq361wv9yvqi4xnyz7skk0pvqn55g1" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Душан
| презиме = Срезојевић
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1886
| годинасмрти = 1916
| опис = '''Душан Срезојевић''' био је српски авангардни песник, приповедач и полемичар.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Душан Срезојевић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат =
}}

=== Поезија ===
=== Златни даси ===

==== Песме које туку ====
* [[Мојој лири]]
* [[Позив]]
* [[Место уводног чланка]]
* [[Переат!]]
* [[Гладијатори]]
* [[Пролетерова песма]]
* [[Носталгија (Душан Срезојевић)|Носталгија]]

==== Пупољак један зрачан као нада ====
* [[Пролетња симфонија]]
* [[Буђење илузија]]
* [[Пролећни ритми]]
* [[Плави сонет]]
* [[Сенке (Душан Срезојевић)|Сенке]]
* [[Покој (Душан Срезојевић)|Покој]]
* [[У сјају]]

==== Виновница рâна ====
* [[Љубавни мотив]]
* [[Чари појединости]]
* [[Опроштај (Душан Срезојевић)|Опроштај]]
* [[У пролазу]]
* [[Жудња]]
* [[Цвеће љубави]]
* [[Сањарија]]
* [[Младо пролеће]]

==== Универзална загонетка ствари ====
* [[Унутрашњи дијалог]]
* [[Безимена песма]]
* [[Последњи самртник]]
* [[Немир (Душан Срезојевић)|Немир]]

==== Супстанца бола ====
* [[Песми коју никад нећу написати]]
* [[Туга (Душан Срезојевић)|Туга]]
* [[Часови слабости]]

=== Прозни фрагменти ===
* [[Врбица]]
* [[Глад]]

=== Душан Срезојевић, живот и рад ===
* [[Душан Срезојевић, живот и рад]]

=== Библиографија ===
* [[Библиографија]]

{{википедија|Душан Срезојевић}}

{{DEFAULTSORT:Срезојевић,_Душан}}

[[Категорија:Душан Срезојевић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>5iq361wv9yvqi4xnyz7skk0pvqn55g1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147092</id>
      <parentid>147091</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:22:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147092</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2270" sha1="tswmlwgb5dtzo9nsoffnhgppe3l1sjf" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Душан
| презиме = Срезојевић
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1886
| годинасмрти = 1916
| опис = '''Душан Срезојевић''' био је српски авангардни песник, приповедач и полемичар.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Душан Срезојевић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Поезија ==
=== Златни даси ===
==== Песме које туку ====
* [[Мојој лири]]
* [[Позив]]
* [[Место уводног чланка]]
* [[Переат!]]
* [[Гладијатори]]
* [[Пролетерова песма]]
* [[Носталгија (Душан Срезојевић)|Носталгија]]

==== Пупољак један зрачан као нада ====
* [[Пролетња симфонија]]
* [[Буђење илузија]]
* [[Пролећни ритми]]
* [[Плави сонет]]
* [[Сенке (Душан Срезојевић)|Сенке]]
* [[Покој (Душан Срезојевић)|Покој]]
* [[У сјају]]

==== Виновница рâна ====
* [[Љубавни мотив]]
* [[Чари појединости]]
* [[Опроштај (Душан Срезојевић)|Опроштај]]
* [[У пролазу]]
* [[Жудња]]
* [[Цвеће љубави]]
* [[Сањарија]]
* [[Младо пролеће]]

==== Универзална загонетка ствари ====
* [[Унутрашњи дијалог]]
* [[Безимена песма]]
* [[Последњи самртник]]
* [[Немир (Душан Срезојевић)|Немир]]

==== Супстанца бола ====
* [[Песми коју никад нећу написати]]
* [[Туга (Душан Срезојевић)|Туга]]
* [[Часови слабости]]

== Проза ==
=== Прозни фрагменти ===
* [[Врбица]]
* [[Глад]]

{{википедија|Душан Срезојевић}}

{{DEFAULTSORT:Срезојевић,_Душан}}

[[Категорија:Душан Срезојевић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>tswmlwgb5dtzo9nsoffnhgppe3l1sjf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Стеван Сремац</title>
    <ns>100</ns>
    <id>17038</id>
    <revision>
      <id>147090</id>
      <parentid>39214</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:15:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147090</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1598" sha1="qnr5kbv8cb2mvvwmi0o1qlx01d6e02q" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Стеван
| презиме = Сремац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1855
| годинасмрти = 1906
| опис = '''Стеван Сремац''' био је српски писац епохе реализма и академик.
| слика = Stevan Sremac.jpg
| опис_слике =
| википедија = Стеван Сремац
| вики_цитати = Стеван Сремац 
| остава = 
| остава_кат = Stevan Sremac
}}

== Дела ==
=== Романи ===
* [[Ивкова слава]] 
* [[Поп Ћира и поп Спира]] 
* [[Зона Замфирова]] 

=== Приповетке === 
* [[Лимунација на селу]]
* [[Вукадин|Вукадин]]
* [[Чича Јордан]]
* [[Кир Герас]]
* [[Ибиш-ага]]
* [[Нова година]]
* [[Аца Грозница]]
* [[Идејал]]
* [[Дим и дим]]
* [[Мица и Микица]]
* [[Јунак дана]]
* [[Нацкова женидба]]
* [[Поштарев испит]]

* [[Божићна печеница]]
* [[Максим]]
* [[Бури и Енглези]]
* [[Смрт цара Лазара]]
* [[Краљ Драгутин]]
* [[Велики жупан Часлав]]
* [[Растко]]
* [[Велики жупан Властимир]]
* [[Мутимир и браћа му]]
* [[Велики жупан Захарија]]

{{DEFAULTSORT:Сремац,_Стеван}}

[[Категорија:Стеван Сремац| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>qnr5kbv8cb2mvvwmi0o1qlx01d6e02q</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Матија Бан</title>
    <ns>100</ns>
    <id>22614</id>
    <revision>
      <id>147069</id>
      <parentid>127862</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T16:40:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147069</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8652" sha1="qco47hej5obcy1gj58si9bkx9kfuxvy" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Матија
| презиме = Бан
| иницијал_презимена = Б
| годинарођења = 1818
| годинасмрти = 1903
| опис = '''Матија Бан''' био је српски професор, политичар, књижевник, дипломата и академик.
| слика = Srbin Matija Ban (1818-1903) - Galerija Matice srpske.jpg
| опис_слике =
| википедија = Матија Бан
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Matija Ban
}}

===Драме===

* [[Мејрима]] 
* [[Милијенко и Добрила]] 
* [[Смрт кнеза Доброслава]] 
* [[Смрт Уроша Петога]]
* [[Краљ Вукашин (Матија Бан)|Краљ Вукашин]] 
* [[Цар Лазар]]
* [[Таковски устанак]] 
* [[Ускрс српске државе]]
* [[Марта Посадница]] 
* [[Кобна тајна]] 
* [[Ванда]] 
* [[Јан Хус (Матија Бан)|Јан Хус]] 
* [[Маројица Кабога]] 
* [[Кнез Никола Зрињски]]

=== Песме ===

'''I Љубавне пјесме или Дјева''' 

* [[Посвета (Матија Бан)|Посвета]]
* [[Прво виђење]]
* [[Живот за пољубац]] 
* [[Двије супарнице]] 
* [[Појав на прозору]] 
* [[В'јетрицу]]
* [[Савјет (Матија Бан)|Савјет]]  
* [[Љуби ме!]]  
* [[Дјевојка и вјетриц]]  
* [[Најљепши јој храм]] 
* [[Сукоб на велики петак у цркви]]
* [[Сва је природа љубав]] 
* [[Да јој се што више допаднем]]
* [[Први поклон]]
* [[Засједа]]
* [[Писмо (Матија Бан)|Писмо]]
* [[Све је у природи слави]] 
* [[Шала]] 
* [[Цвијећу]]
* [[Мрежа]]
* [[Сузбијена завист]] 
* [[Слика]] 
* [[Мој имендањи поклон]]
* [[Маричин поклон]] 
* [[Извињење]] 
* [[О Новој години 1889.]] 
* [[Немогућност]]
* [[Извор мојих пјесама]] 
* [[Један блажaн час]] 
* [[Моје гусле]]
* [[Анка болује]] 
* [[Анка умрла]]
* [[Дјевојка и љубичице]] 
* [[Кад је најљепша]] 
* [[Први немир]] 
* [[Матери]] 
* [[Забуна]] 
* [[Утјеха (Матија Бан)|Утјеха]] 
* [[Стрепња]] 
* [[Молба потоку]] 
* [[Залудно тражење]]
* [[Посланик жалости]] 
* [[Над повраћеним пјесмама]]
* [[Бездан]]
* [[На што живот без љубави?]]
* [[Бол на врхунцу]]
* [[Смрт била би срећа]]
* [[Једина жеља]] 
* [[Срце, не дух]] 
* [[Одлазак из Дубровника]] 
* [[Заклетва (Матија Бан)|Заклетва]] 
* [[Без ње све је ништа]] 
* [[Одговор пријатељу]]
* [[Пјесников дух у љувави]]
* [[Напомињање]]
* [[Она се удала?]]
* [[Некад и сад!]]
* [[Незахвална!]]
* [[Позив у сватове]]
* [[Удаљеној утјеха]]
* [[Двије земље, два чуства]] 
* [[Збогом Истоку]]
* [[Спомињеш ли се?]]
* [[Повратак у Дубровник]] 
* [[Оироштај с пароброда]]
* [[Други повратак]]
* [[На мјесту некадашњег састанка]]
* [[Дванаеста годишњица]]
* [[По другом опроштају]]
* [[Растанак с младошћу]]
* [[О првој представи Милијенка и Добриле]]
* [[Заноси, први, други, трећи]] 

'''II Туге и радости домаће''' 

* [[Милијенку успаваном на мом крилу]]
* [[Три сузе над умрлим Милијенком]]
* [[На гробу срна ми Љубомира]] 
* [[О прстеновању кћери ми Полексије]] 
* [[О смрти брата ми Ђура]]
* [[О смрти матере ми Кате]]
* [[Плач за умрлом Славком]]
* [[Шала са сестром Франом]]
* [[Свому зету Стевану Тодоровићу]] 
* [[Мојој жени Маргарити, шала]]
* [[Мојој сестричини Клотилди]]
* [[Мојој сестричини Ерсилији]] 
* [[Заборавној прији Катици Ђорђевићки]] 
* [[Унуку Милошу Тодоровићу]]
* [[Малим пријицама Јелени и Љубимки]] 
* [[Прији Полексији Вујатовићки, шала]] 
* [[Сестри Франи на дан јој рођења]]
* [[Ријечи моје прије Марте]] 
* [[Годишница сестрине смрти]]  

'''III Народ, родољубиве пјесме'''

* [[О смрти Ђура Милутиновића]]
* [[При изливу Дунава и Саве]]
* [[Матери српској]]
* [[Вилина кита]] 
* [[Угарским Словенима]] 
* [[Призрену]] 
* [[Хрватима]]
* [[Вјера, не сумња]] 
* [[Карађорђу]] 
* [[Козак у рату 1812 године]] 
* [[Загребачки 29 Јуна 1846]] 
* [[О кнежевом повратку из Турске]] 
* [[Пјесниково пророштво]] 
* [[Владици Црногорском]]
* [[Годишница Загребачког 29 Јуна]]
* [[Дубровачка народна пјесма]] 
* [[Генералу Книћанину]]
* [[Наполеоновој лози]]
* [[Подизање сноменика Карађорђу]]
* [[О парастосу за пале јунаке у ратовима српско турским]]
* [[Установитељу нар. војске Кн. Михаилу]] 
* [[О смрти Кнеза Михаила]]
* [[Под Ћеле-Кулом]]
* [[Домовима српска]]
* [[Даворија, пјесма за Маћедонце]]
* [[Рујевички споменик]]
* [[Русији Њемачким духом управљаној]]

'''IV Цвијеће и коприва'''

* [[Милици Хаџићевој]]
* [[Књнжевному и Кокошјему Крадљивцу]] 
* [[Пјеснику Златијства]]
* [[О рођењу Кнежевића Андрије]]
* [[Вилин прстен]] 
* [[Сујетна госпа]]
* [[Бискупима на бечко-црквеном сабору]]
* [[Опроштај с уредником просвјетних Новина и Будилника]] 
* [[Надрипасцу]] 
* [[Страначка борба око дуката]]
* [[Своме пријатељу Кости Николајевићу]]
* [[Кн. Михаилу установитељу нар. Позоришта]]
* [[Милки Гргуровој кад је први пут одиграла Мејриму]]
* [[Тоши Јовановићу и Милки Гргуровој]]
* [[Глиши]]
* [[Алекси Бачванскому]]
* [[Умро Див-глумац]]
* [[Одговор на шалу М. Максимовића]]
* [[Гробни надпис Даници Христићки]]
* [[Митрополиту Михајилу приликом освећења Рујевичког споменика]]
* [[О сватби Кардучијеве кћери]]
* [[За Биогр. пјевачку дружину приликом њене 30 годишње прославе]]
* [[Жалосна попјевка над Медом Пуцићем]]
* [[Медак грди]]
* [[Китица Сретену Поповићу]]
* [[Благослов кумчету Винку Пјеротићу]] 

'''V Баладе''' 
 
* [[Lа Тradita]]
* [[Јанко и Јелка]]
* [[Невјера кажњена]]
* [[Утјешена дјевојка]]
* [[Српска љуба]] 
* [[Пјесникова љубав]]
* [[Брат и сестра (Матија Бан)|Брат и сестра]]

'''VI Епски спјеви''' 

* [[Прометеј (Матија Бан)|Прометеј]] 
* [[Лазар Новски војвода]] 
* [[Завршна пјесма: Узори мог живота]]

     
[[Категорија:Матија Бан| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>qco47hej5obcy1gj58si9bkx9kfuxvy</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147070</id>
      <parentid>147069</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T16:42:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147070</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8674" sha1="gdix9wyisgcf6v9yzkn8h5iwl8nxwi6" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Матија
| презиме = Бан
| иницијал_презимена = Б
| годинарођења = 1818
| годинасмрти = 1903
| опис = '''Матија Бан''' био је српски професор, политичар, књижевник, дипломата и академик.
| слика = Srbin Matija Ban (1818-1903) - Galerija Matice srpske.jpg
| опис_слике =
| википедија = Матија Бан
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Matija Ban
}}

== Дела ==
=== Драме ===
* [[Мејрима]] 
* [[Милијенко и Добрила]] 
* [[Смрт кнеза Доброслава]] 
* [[Смрт Уроша Петога]]
* [[Краљ Вукашин (Матија Бан)|Краљ Вукашин]] 
* [[Цар Лазар]]
* [[Таковски устанак]] 
* [[Ускрс српске државе]]
* [[Марта Посадница]] 
* [[Кобна тајна]] 
* [[Ванда]] 
* [[Јан Хус (Матија Бан)|Јан Хус]] 
* [[Маројица Кабога]] 
* [[Кнез Никола Зрињски]]

=== Песме ===
==== I Љубавне пјесме или Дјева ====
* [[Посвета (Матија Бан)|Посвета]]
* [[Прво виђење]]
* [[Живот за пољубац]] 
* [[Двије супарнице]] 
* [[Појав на прозору]] 
* [[В'јетрицу]]
* [[Савјет (Матија Бан)|Савјет]]  
* [[Љуби ме!]]  
* [[Дјевојка и вјетриц]]  
* [[Најљепши јој храм]] 
* [[Сукоб на велики петак у цркви]]
* [[Сва је природа љубав]] 
* [[Да јој се што више допаднем]]
* [[Први поклон]]
* [[Засједа]]
* [[Писмо (Матија Бан)|Писмо]]
* [[Све је у природи слави]] 
* [[Шала]] 
* [[Цвијећу]]
* [[Мрежа]]
* [[Сузбијена завист]] 
* [[Слика]] 
* [[Мој имендањи поклон]]
* [[Маричин поклон]] 
* [[Извињење]] 
* [[О Новој години 1889.]] 
* [[Немогућност]]
* [[Извор мојих пјесама]] 
* [[Један блажaн час]] 
* [[Моје гусле]]
* [[Анка болује]] 
* [[Анка умрла]]
* [[Дјевојка и љубичице]] 
* [[Кад је најљепша]] 
* [[Први немир]] 
* [[Матери]] 
* [[Забуна]] 
* [[Утјеха (Матија Бан)|Утјеха]] 
* [[Стрепња]] 
* [[Молба потоку]] 
* [[Залудно тражење]]
* [[Посланик жалости]] 
* [[Над повраћеним пјесмама]]
* [[Бездан]]
* [[На што живот без љубави?]]
* [[Бол на врхунцу]]
* [[Смрт била би срећа]]
* [[Једина жеља]] 
* [[Срце, не дух]] 
* [[Одлазак из Дубровника]] 
* [[Заклетва (Матија Бан)|Заклетва]] 
* [[Без ње све је ништа]] 
* [[Одговор пријатељу]]
* [[Пјесников дух у љувави]]
* [[Напомињање]]
* [[Она се удала?]]
* [[Некад и сад!]]
* [[Незахвална!]]
* [[Позив у сватове]]
* [[Удаљеној утјеха]]
* [[Двије земље, два чуства]] 
* [[Збогом Истоку]]
* [[Спомињеш ли се?]]
* [[Повратак у Дубровник]] 
* [[Оироштај с пароброда]]
* [[Други повратак]]
* [[На мјесту некадашњег састанка]]
* [[Дванаеста годишњица]]
* [[По другом опроштају]]
* [[Растанак с младошћу]]
* [[О првој представи Милијенка и Добриле]]
* [[Заноси, први, други, трећи]] 

==== II Туге и радости домаће ====
* [[Милијенку успаваном на мом крилу]]
* [[Три сузе над умрлим Милијенком]]
* [[На гробу срна ми Љубомира]] 
* [[О прстеновању кћери ми Полексије]] 
* [[О смрти брата ми Ђура]]
* [[О смрти матере ми Кате]]
* [[Плач за умрлом Славком]]
* [[Шала са сестром Франом]]
* [[Свому зету Стевану Тодоровићу]] 
* [[Мојој жени Маргарити, шала]]
* [[Мојој сестричини Клотилди]]
* [[Мојој сестричини Ерсилији]] 
* [[Заборавној прији Катици Ђорђевићки]] 
* [[Унуку Милошу Тодоровићу]]
* [[Малим пријицама Јелени и Љубимки]] 
* [[Прији Полексији Вујатовићки, шала]] 
* [[Сестри Франи на дан јој рођења]]
* [[Ријечи моје прије Марте]] 
* [[Годишница сестрине смрти]]  

==== III Народ, родољубиве пјесме ====
* [[О смрти Ђура Милутиновића]]
* [[При изливу Дунава и Саве]]
* [[Матери српској]]
* [[Вилина кита]] 
* [[Угарским Словенима]] 
* [[Призрену]] 
* [[Хрватима]]
* [[Вјера, не сумња]] 
* [[Карађорђу]] 
* [[Козак у рату 1812 године]] 
* [[Загребачки 29 Јуна 1846]] 
* [[О кнежевом повратку из Турске]] 
* [[Пјесниково пророштво]] 
* [[Владици Црногорском]]
* [[Годишница Загребачког 29 Јуна]]
* [[Дубровачка народна пјесма]] 
* [[Генералу Книћанину]]
* [[Наполеоновој лози]]
* [[Подизање сноменика Карађорђу]]
* [[О парастосу за пале јунаке у ратовима српско турским]]
* [[Установитељу нар. војске Кн. Михаилу]] 
* [[О смрти Кнеза Михаила]]
* [[Под Ћеле-Кулом]]
* [[Домовима српска]]
* [[Даворија, пјесма за Маћедонце]]
* [[Рујевички споменик]]
* [[Русији Њемачким духом управљаној]]

==== IV Цвијеће и коприва ====
* [[Милици Хаџићевој]]
* [[Књнжевному и Кокошјему Крадљивцу]] 
* [[Пјеснику Златијства]]
* [[О рођењу Кнежевића Андрије]]
* [[Вилин прстен]] 
* [[Сујетна госпа]]
* [[Бискупима на бечко-црквеном сабору]]
* [[Опроштај с уредником просвјетних Новина и Будилника]] 
* [[Надрипасцу]] 
* [[Страначка борба око дуката]]
* [[Своме пријатељу Кости Николајевићу]]
* [[Кн. Михаилу установитељу нар. Позоришта]]
* [[Милки Гргуровој кад је први пут одиграла Мејриму]]
* [[Тоши Јовановићу и Милки Гргуровој]]
* [[Глиши]]
* [[Алекси Бачванскому]]
* [[Умро Див-глумац]]
* [[Одговор на шалу М. Максимовића]]
* [[Гробни надпис Даници Христићки]]
* [[Митрополиту Михајилу приликом освећења Рујевичког споменика]]
* [[О сватби Кардучијеве кћери]]
* [[За Биогр. пјевачку дружину приликом њене 30 годишње прославе]]
* [[Жалосна попјевка над Медом Пуцићем]]
* [[Медак грди]]
* [[Китица Сретену Поповићу]]
* [[Благослов кумчету Винку Пјеротићу]] 

==== V Баладе ====
* [[Lа Тradita]]
* [[Јанко и Јелка]]
* [[Невјера кажњена]]
* [[Утјешена дјевојка]]
* [[Српска љуба]] 
* [[Пјесникова љубав]]
* [[Брат и сестра (Матија Бан)|Брат и сестра]]

==== VI Епски спјеви ====
* [[Прометеј (Матија Бан)|Прометеј]] 
* [[Лазар Новски војвода]] 
* [[Завршна пјесма: Узори мог живота]]

[[Категорија:Матија Бан| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>gdix9wyisgcf6v9yzkn8h5iwl8nxwi6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Смрт Маркова</title>
    <ns>0</ns>
    <id>28169</id>
    <revision>
      <id>147064</id>
      <parentid>94162</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T15:52:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147064</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5602" sha1="ky840w87xl9tcigvhmp1av35zfxqc5u" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;'''Смрт Маркова'''&lt;/center&gt;
0001    Гором греди Краљевића Марко 
0002    на Шарчићу коњу великоме, 
0003    оде му се Шарац потицати, 
0004    низ образе сузе просипати, 
0005    Краљевић му бесједио Марко: 
0006    &quot;Дура Шаро, дура добро моје! 
0007    Од како сам тебе набавио, 
0008    ево данас сто и шест годинах, 
0009    нијеси се нигда спотакао, 
0010    и низ образ сузе просипао, 
0011    то ли ћемо оба погинути, 
0012    ја ли оба, ја л’ један, Шарине.&quot; 
0013    А вила га са горе кликала: 
0014    &quot;О делијо, Краљевићу Марко! 
0015    Ћерај коња на врг од планине, 
0016    на Урвину широку планину, 
0017    надклони се на бунар на воду, 
0018    па ћеш виђет ђе ћеш умријети.&quot; 
0019    А Краљевић наћера Шарчину 
0020    на Урвину широку планину, 
0021    надклони се на бунар на воду, 
0022    а кад виђе да ће умријети, 
0023    тада Краљић Марко проговара: 
0024    &quot;О свијету, лаживи цвијету! 
0025    Живљег триста и седам годинах, 
0026    данас ми је умријети жао, 
0027    ка и јуче да сам настануо.&quot; 
0028    Па дебела посјече Шарина, 
0029    затури га под буково шушље; 
0030    сломи копје на двоје на троје 
0031    па га тури у бунар у воду, 
0032    баци топуз с Урвине планине, 
0033    дотури га у воду Дунаво, 
0034    свуче Марко зелену доламу, 
0035    прострије је на земљицу црну, 
0036    на њу Марко боловат отиде, 
0037    па довати дивит и артије 
0038    те написа лист књиге бијеле 
0039    и тури је друму на средину, 
0040    а зађеде у јелову грану, 
0041    њом се Краљић поздравио Марко, 
0042    побратиму старцу патријару 
0043    од бијеле Вилендара цркве, 
0044    још у књизи бесједио Марко: 
0045    &quot;Носите ме цркви Филендару, 
0046    закопајте под патос од цркве, 
0047    не чин’те ми гроба ни мрамора, 
0048    нек се боје по крајини Турци 
0049    и од мртва Марка Краљевога.&quot; 
0050    Још остави три ћемера блага: 
0051    један ћемер ко га онђе нађе, 
0052    други ћемер ко ће носит Марка, 
0053    трећи ћемер за опијевање. 
0054    Пак се Краљић преставио Марко, 
0055    лежи мртав за неђељу данах. 
0056    Ко год Марка мртца наођаше, 
0057    свак мњаваше да Марко спаваше, 
0058    нико к њему наљест не смијаше, 
0059    но свраћаше с пута покрај пута 
0060    е ће сана пробуди Марка 
0061    па му Марко изгубити главу; 
0062    док ево ти црна калуђера 
0063    из бијеле Вилендара цркве, 
0064    јоште ш њиме Мијаила ђака, 
0065    кад ли мртва сагледаше Марка, 
0066    од Марка се мртва препадоше, 
0067    свак мњаваше да Марко спаваше, 
0068    покрај пута свраћат отидоше, 
0069    угледаше бијелу хартију 
0070    у јеловој зађенуту грани. 
0071    Кад калуђер књигу проучио, 
0072    ал’ се Марко бјеше преставио, 
0073    па дебела одјаха ђогина, 
0074    Краљевића мртва товарио, 
0075    оћера га Вилендари цркви, 
0076    закопа га под партос од цркве, 
0077    не чини му гроба ни мрамора, 
0078    нек се боје по крајини Турци 
0079    и од мртва Марка Краљевића, 
0080    а узе му три ћемера блага, 
0081    узео је што је заслужио 
0082    кад је Марка мртва послужио.}} 

== Види још ==
* [[Смрт Марка Краљевића]]

{{Википедија|Смрт Марка Краљевића}}
== Извор ==
Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Смрт Марка Краљевића]]</text>
      <sha1>ky840w87xl9tcigvhmp1av35zfxqc5u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Смрт Марка Краљевића (ВУК 6)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>28257</id>
    <revision>
      <id>147058</id>
      <parentid>94158</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T15:48:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147058</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13808" sha1="97oit7q08kxet5yq6riyksqzzqhj18y" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;'''Смрт Марка Краљевића'''&lt;/center&gt;
0001    Вук завија у зелену лугу, 
0002    Вран заграја у јелове гране, 
0003    По авазу па се састанули, 
0004    Но беседи гавран тица црна: 
0005    ”А ти вуче, од горе ајдуче! 
0006    ”Нијеси ли штогођ задобио, 
0007    ”Да се гладни меса напитамо? ” 
0008    А вук врану тиом беседио: 
0009    ”А Бога ми, вране, мој јаране! 
0010    ”Ја нијесам ништа задобио, 
0011    ”Нисам ниђе меса учинио; 
0012    ”Него, вране, мој стари јаране! 
0013    ”Ајде лети кроз јелове гране 
0014    ”И ти њуши кроз лужине крвцу, 
0015    ”А ја одох зеленијем лугом 
0016    ”Неће ли нам срећа донијети 
0017    ”Да ми каква чквара учинимо, 
0018    ”И гладни се меса напитамо. ” 
0019    Вран полеће кроз јелове гране, 
0020    А вук пође лугом зеленијем, 
0021    Граје вране, вије мрки вуче, 
0022    Док вук крвцу по травици нађе, 
0023    Па дозива врана тицу црну: 
0024    ”А ти вране, мој стари јаране! 
0025    ”Ев’ овуда по травици крвца, 
0026    ”Не могу је знати ни познати. ” 
0027    А вран вуку тиом беседио: 
0028    ”А ти вуче, по гори ајдуче! 
0029    ”Ласно ти је крвцу познавати: 
0030    ”Ак’ удара ђетељином травом, 
0031    ”То је вуче, од љељена крвца; 
0032    ”Ак’ удара јечмом и сијеном, 
0033    ”То је, вуче, од парипа крвца; 
0034    ”Ак’ удара вином и дуваном, 
0035    ”То је, вуче, од јунака крвца. ” 
0036    А кад чуо мрка звјерка вуче, 
0037    Узе црну познавати крвцу: 
0038    Не мирише ђетељином травом, 
0039    Ни мирише јечмом ни сијеном. 
0040    Но мирише вином и дуваном, 
0041    Па кажује црној тици врану: 
0042    ”Тицо вране, мој стари јаране 
0043    ”А ово је од јунака крвца; 
0044    ”Него лети од јелове гране, 
0045    ”А ја одох за јунаком трагом. ” 
0046    Вран полеће гором кроз планину, 
0047    Док обњуши рањена јунака 
0048    У великој каменој пећини, 
0049    Па улеће у пећину вране, 
0050    А ту нађе рањена јунака, 
0051    Па га поче заштипиват’ вране 
0052    Са дно ноге таман до врх главе 
0053    Да му пије двије очи црне, 
0054    А рањен му јунак проговара: 
0055    ”Од’ отоле, тицо злослутницо! 
0056    ”Богом ти се кунем праведнијем: 
0057    ”Ако т’ удрим по очима руком 
0058    ”Обје ће ти скочит’ на пећину, 
0059    ”Доста ми је и мојијех рана. ” 
0060    А кад чуо црна тица вране, 
0061    Па излеће пред пећину студну, 
0062    Па заграја што га грло дава: 
0063    ”Ђе си вуче, мој стари хајдуче? 
0064    ”Ево ође коња и јунака, 
0065    ”Јунака су ране притиснуле 
0066    ”Него ходи да једемо меса. ” 
0067    У то доба пред пећину вуче 
0068    И ту коња и јунака нађе, 
0069    Јадан рањен по пећини јечи, 
0070    А поче га заштипиват’ вуче 
0071    Са дно нога таман до врх главе, 
0072    А рањен му јунак проговара: 
0073    ”Ајд’ отоле, горанине вуче! 
0074    ”Кунем ти се Богом јединијем, 
0075    ”Ако узмем сабљу оковану 
0076    ”Пресјећу те на пећину жива: 
0077    ”Доста ми је и мојијех рана. ” 
0078    А кад јаде разумио вуче, 
0079    Он иједак пред пећину пође, 
0080    Тадар рањен јунак бесједио: 
0081    ”Богом брате, црна тицо вране! 
0082    ”Би ли добро мене послушао, 
0083    ”Ради здравља и твојијех крила 
0084    ”Да понесеш једну књигу малу 
0085    ”У Косово пребијелој цркви, 
0086    ”Да је предаш калуђеру Саву, 
0087    ”Добро ћу те напитати меса? ” 
0088    Вран бијаше, за Бога хајаше, 
0089    Па с јунаком ријеч бесједио: 
0090    ”Хоћу богме, рањена делијо, 
0091    ”Но су моја ослабила крила, 
0092    ”Е сам богме добро огладнио, 
0093    ”Но ми ну дај ситу јести меса, 
0094    ”Па ћу твоју књигу однијети; 
0095    ”Јунаци се у невољу глају. ” 
0096    А кад чула рањена делија, 
0097    На бојно се копље послонио, 
0098    А бисаге своје доватио, 
0099    Даде врану ситу јести меса, 
0100    А довати дивит и хартију, 
0101    Ситну књигу по кољену пише, 
0102    Одасла је пољу Косовоме 
0103    А на руке калуђеру Саву: 
0104    ”Игумане, ја те Богом кумим! 
0105    ”Да си брже у Голеш планину 
0106    ”У студену камену пећину 
0107    ”Нет’ ли мене застанути жива, 
0108    ”И донеси самртно причешће, 
0109    ”И да моје гроховање кажем. ” 
0110    Сави књигу, па је даде врану: 
0111    ”Хајде с Богом, моја тицо црна! 
0112    ”А кад сјутра у Косово дођеш, 
0113    ”Ту ће бити многа Србадија 
0114    ”Код бијеле у Косово цркве, 
0115    ”Виђеће те Срби и војводе, 
0116    ”Запињаће стреле за тетиве, 
0117    ”Стријељаће тебе под облаке, 
0118    ”А ти бјежи у облаке, вране, 
0119    ”А све гледај пред бијелу цркву, 
0120    ”Док изађе из олтара Саво, 
0121    ”Спучи крила док долетиш, вране, 
0122    ”Баци књигу игуману Саву, 
0123    ”Па ти бјежи опет у планину 
0124    ”Док прелетиш све Косово равно. ” 
0125    Вран довати књигу под криоце, 
0126    Па полеће сентом и свијетом, 
0127    Док дољеће у косово цркви, 
0128    Па заграја изнад биле цркве, 
0129    Но га зачу многа Србадија, 
0130    Па међу се ријеч бесидили: 
0131    ”Поглај врана, отпала му крила! 
0132    ”Какве носи у Косово гласе! ” 
0133    Па запеше стрелу за тетиву, 
0134    Стријељају у облаке врана, 
0135    Вран се вије изнад Косовога, 
0136    А све гледа пред бијелу цркву, 
0137    Док изађе калуђере Саво, 
0138    Кад га виђе црна тица вране, 
0139    Спучи своја око себе крила, 
0140    Ево ти га пред бијелу цркву, 
0141    Саву књигу на рамена баци, 
0142    Он побјеже преко Косовога. 
0143    Кад калуђер књигу проучио, 
0144    Грозне сузе низ образе пушта, 
0145    Сву је књигу сузам поквасио; 
0146    Питају га Срби од Косова: 
0147    ”Духовниче, калуђере Саво! 
0148    ”Окле књига жалостива дође? 
0149    ”Она ватром изгорјела живом! 
0150    ”Зар је књига тебе од мејдана? ” 
0151    Тада Саво ријеч проговара: 
0152    ”Прођ’те ме се, моја браћо драга! 
0153    ”Књига нам ја свијем жалостива: 
0154    ”Није наша књига од мејдана, 
0155    ”Но ми књига од Краљића дође 
0156    ”Из Голеша зелене планине, 
0157    ”Од јаднога Краљевића Марка, 
0158    ”Ево нам је, браћо, погинуо, 
0159    ”Но нас моли и Богом нас куми, 
0160    ”Да идемо да га приватимо, 
0161    ”Да његово т’јело укопамо: 
0162    ”Куку нама, моја браћо драга, 
0163    ”За јаднијем Краљевићем Марком 
0164    ”Што нам царство од Турака брани, 
0165    ”Ево има стотину година 
0166    ”Од како је Лазар погинуо 
0167    ”И остали Срби сваколики 
0168    ”А брани га Марко на срамоту, 
0169    ”Сад нам неста Марка и Шарина 
0170    ”Свој Крајини очи извадише, 
0171    ”А Србији крила саломише! ” 
0172    Па отоле на ноге скочише, 
0173    И отиде дванаест Србова, 
0174    А пред њима Саво калуђере, 
0175    И понесе вина причеснога, 
0176    Па одоше преко Косовога, 
0177    Док дођоше у Голеш планину. 
0178    Траже Марка три бијела данка, 
0179    Док нађоше у пећину Марка, 
0180    Дозивље га игумане Саво: 
0181    ”Јадан синко, сабљо Краљић-Марко! 
0182    ”Ђе погибе, куку твојој мајци? ” 
0183    А Марко му смртан бесидио: 
0184    ”Прођи ме се, Саво дуовниче! 
0185    ”Ниђе бијах, а ниђе погибох; 
0186    ”Но ну дај ми вина причеснога, 
0187    ”Е хоћу ти саде умријети, 
0188    ”И опрости моје греховање, 
0189    ”Ви војводе, моја браћо драга! 
0190    ”Чувајте се добро од Турака. ” 
0191    Па га Саво причестио вином. 
0192    Кад се Краљић причестио Марко, 
0193    Цигле своје рече три ријечи: 
0194    ”Носите ме у Косово цркви, 
0195    ”И опрости моје греховање, 
0196    ”Узми Шарца, калуђере Саво, 
0197    ”Спомен души Краљевића Марка. ” 
0198    То изрече и умрије Марко, 
0199    Уби њега са града ђевојка. 
0200    Ту војводе лице нагрдише, 
0201    А калуђер сву очупа браду, 
0202    Па на Шарца положише Марка, 
0203    Однијеше у Косово цркви, 
0204    Те Краљића погребоше Марка, 
0205    Баш за олтар од бијеле цркве, 
0206    Опоја му гроба и мрамора, 
0207    И Краљићу прекадише дивно. 
0208    Теке јадна намирише Марка, 
0209    Докле трипут зарзао Шарац, 
0210    И он црче за Краљићем Марком, 
0211    И напоље закопаше Шарца, 
0212    Побише му мрамора камена 
0213    Ка’ његову господару Марку, 
0214    По том Турци притискоше царство. 
0215    Ил’ је било или није било, 
0216    Људи веле да је од истине. 
0217    А сад, мили, помози нам, Боже. 
0218    ?? 
0220    ?? 
0222    ?? 
0224    ?? }} 

== Види још ==
* [[Смрт Марка Краљевића]]

{{Википедија|Смрт Марка Краљевића}}

== Извор ==
Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Смрт Марка Краљевића]]</text>
      <sha1>97oit7q08kxet5yq6riyksqzzqhj18y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Смрт Марка Краљевића (МХ)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>28530</id>
    <revision>
      <id>147060</id>
      <parentid>94160</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T15:50:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147060</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8145" sha1="dwl92s8elpyzby2t0f4d9woxkedj6fc" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;'''&lt;big&gt;Смрт Марка Краљевића&lt;/big&gt;'''&lt;/center&gt;{{стих|5}}
0001    Коња кује Краљевићу Марко, 
0002    Коња кује, стару мајку куне: 
0003    ”Бор те убио, стара моја мајко! 
0004    Што м’ не роди брата ол сестрицу? 
0005    Братац би ми коња потковао, 
0006    Сестрица би ногу подржала 
0007    И мога би коња напојила.” 
0008    Ма му стара мајка говорила: 
0009    ”Не кун’, Марко, мој једини синко! 
0010    Ја сам теби брата породила, 
0011    Брата твога, дијете Милоша, 
0012    А и твоје рођене сестрице, 
0013    Анђелију, твоју селу драгу. 
0014    Али су их Турци заробили, 
0015    Твоју секу од седам година, 
0016    Твога брата од дв’је годинице. 
0017    Сад их кажу, моје д’јете драго! 
0018    Тамо неђе у гори зеленој.” 
0019    Кад од мајке тога чуо Марко, 
0020    Па је својој мајци говорио: 
0021    ”О старице, мила моја мајко! 
0022    Ум’јеси ми лаку брашеницу, 
0023    Пурсати ми претила ђогина, 
0024    Справљај мени, што је за јунака, 
0025    Па ћу искат брата рођенога, 
0026    Брата мога и сестру рођену. 
0027    Оћу поћи, ако не ћу доћи.” 
0028    Ма га моли стара своје мајка: 
0029    ”Остави се, ако Бога знадеш! 
0030    Не ид’, Марко, мој једини синко! 
0031    Ти ћеш поћи, ма ми не ћеш доћи.” 
0032    Ма је стару умолио мајку, 
0033    Да ће поћи, ак’ и не ће доћи. 
0034    Стара мајка тога не сцијаше, 
0035    Не сцијаше, с мање не могаше, 
0036    Умијеси лаку брашеницу. 
0037    Пурсати му претила ђогина, 
0038    Справља мајка, што је за јунака. 
0039    И ставља му један вардак вина, 
0040    Па му мајка благосове дава: 
0041    ”Ајде с Богом, мој једини синко! 
0042    У путу ти добра срећа била, 
0043    А несрећа свој пут одмицала. 
0044    Душмани ти под ногама стали 
0045    Како коњу чавли и поткови.” 
0046    Отоле је Марко одлазио, 
0047    Па он пође пут горе зелене. 
0048    Кад је дошо у гору зелену, 
0049    Тад је Марко запјевао танко 
0050    И зазивље свог рођеног брата, 
0051    Брата свога и сестру рођену: 
0052    ”О мој брате, дијете Милошу! 
0053    Сејо моја, Анђелија млада! 
0054    Ак’ сте дјегод у гори зеленој, 
0055    Каж’те ми се, Бох вас не убио! 
0056    Ево вама брата рођенога, 
0057    Вашег брата Краљевића Марка.” 
0058    Како пјева Краљевићу Марко, 
0059    Сва се гора разлијеже гласом, 
0060    Ал не чује сека Анђелија, 
0061    Јер далеко тврди санак спава. 
0062    Ал га чује Милош из горице, 
0063    А не позна рода и племена, 
0064    Нег све мисли пријевара да је, 
0065    Па се не да лако преварити. 
0066    Он узимље свога чевердала, 
0067    Па га пење и ватру му дава, 
0068    Те погоди Краљевића Марка 
0069    У зло мјесто, у чело бијело. 
0070    Мртав Марко низ ђогина паде. 
0071    Кад то видје дијете Милошу, 
0072    Оде видјет голема јунака. 
0073    Још га Милош у животу нађе, 
0074    Па га пита, ко је и откле је, 
0075    А Марко му по истини каже. 
0076    Ту је Милош упознао Марка. 
0077    Кад познаде свог рођеног брата, 
0078    Удари се шаком у чеоце: 
0079    ”Ајмех мени, што сам урадио?” 
0080    Па је своме брату говорио: 
0081    ”О мој брате, Краљевићу Марко! 
0082    Врло т’ су те врази донијели, 
0083    А у гору на ме нанијели. 
0084    Јесу ли ти ране од видања?” 
0085    АЛ му вели Краљевићу Марко: 
0086    ”О мој брате, дијете Милошу! 
0087    Нијесу ми ране од видања, 
0088    Нег су мене ране од умрћа. 
0089    Умријет ћу, оздравити не ћу. 
0090    Нег мој брате, дијете Милошу! 
0091    Нађи, брате, секу Анђелију. 
0092    Па ти ајде к старој нашој мајци.” 
0093    Кад је брате брата разумио, 
0094    Оде наћи секу Анђелију. 
0095    Ода сна је секу пробудио 
0096    И к својему брату доводио, 
0097    Па се сека с братом опростила, 
0098    Д’јете Милош и с Анђом и с Марком. 
0099    Оба брата сеји говорила: 
0100    ”Ајде, сејо, двору бијеломе, 
0101    Б’јелу двору наше старе мајке, 
0102    Нека си јој старој разговором.” 
0103    Милош узе ножа позлаћена, 
0104    Сама себе у срце удрио, 
0105    ;ртав брате покрај брата паде. 
0106    Кад видјела сестра Анђелија, 
0107    Рони јадна сузе од очију, 
0108    Па узимље братино оружје, 
0109    Њим у земљи јаму ископала, 
0110    Своју браћу у њу покопала. 
0111    Па ми оде двору бијеломе 
0112    Старој својој на трагове мајци. 
0113    Кад је била двору на погледе, 
0114    Своја ми је угледала мајка, 
0115    Па је стара шћеру познавала, 
0116    Супроћ њој је стара ишетала. 
0117    Руке шире, у лица се љубе, 
0118    Питају се за своје здрављице. 
0119    Стара пита за два сина своја, 
0120    А њој шћери по истини каже, 
0121    А да су јој оба погинула. 
0122    Кад то чује остарјела мајка, 
0123    Покукала како кукавица, 
0124    А завила како ластавица 
0125    И овако мајка говорила: 
0126    ”Овако се свакоме догађа, 
0127    Ко не слуша своје старјешине.”}} 

== Види још ==
* [[Смрт Марка Краљевића]]

{{Википедија|Смрт Марка Краљевића}}

== Извор ==
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Смрт Марка Краљевића]]</text>
      <sha1>dwl92s8elpyzby2t0f4d9woxkedj6fc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Смрт Марка Краљевића (мало друкчије)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>28531</id>
    <revision>
      <id>147061</id>
      <parentid>94159</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T15:50:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147061</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3421" sha1="aqo3zk6c4of8cw0ah2lxnxunsrcgoxa" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;'''&lt;big&gt;Смрт Марка Краљевића ''(мало друкчије)''&lt;/big&gt;'''&lt;/center&gt;{{стих|5}}
0001    Гором иде Краљевићу Марко, 
0002    Гором иде и гору проклиње: 
0003    ”О проклета горицо зелена! 
0004    Да ти немаш бунар воде ладне, 
0005    Да би вранца напојио коња, 
0006    Коња вранца и себе јунака.” 
0007    Из горе му нико проговара: 
0008    ”Не кун’ гору, Краљевићу Марко! 
0009    Не кун’ гору, ни ти гора крива, 
0010    Нег ти ајде мало понапрво, 
0011    Па ћеш наћи бунар воде ладне, 
0012    Ти ћеш врана напојити коња, 
0013    Коња врана и себе јунака.” 
0014    Кад је Марко ричи разумио, 
0015    Па он иде мало понапрво, 
0016    Па налази Дунај воде ладне, 
0017    Па је Марко коња напојио, 
0018    Коња врана и себе јунака. 
0019    Кад се Марко воде напојио, 
0020    У Дунају воду замутио, 
0021    Око воде руже поломио, 
0022    Пак је меће у Дунај у воду. 
0023    Мисли Марко, да нико не види, 
0024    Ал све гледа планинкиња вила. 
0025    Па је Марко коња узјашио 
0026    И он иђе горицом зеленом. 
0027    Кад је вила њега опазила, 
0028    Говори му планинкиња вила: 
0029    ”Стани, курбо, Краљевићу Марко! 
0030    Нека твоју ја одсичем главу, 
0031    Кад си мени ружу поломио, 
0032    У Дунају воду замутио.” 
0033    За то Марко хаје и не хаје, 
0034    Већ горицом тихим гласом пива. 
0035    Јопет му је вила бесидила: 
0036    ”Стани, курбо, Краљевићу Марко! 
0037    Нека твоју ја одсичем главу.” 
0038    За то Марко хаје и не хаје, 
0039    Већ он иђе горицом зеленом. 
0040    Ту је мало постануло вриме, 
0041    Тешко Марка заболила глава. 
0042    Трећим му је путем бесидила: 
0043    ”Стани, курбо, Краљевићу Марко! 
0044    Нека твоју ја одсичем главу, 
0045    Не ћеш доћи билем двору своме.” 
0046    Још је вила у том ричи била, 
0047    Мртав Марко под коњица паде 
0048    И умире, покојна му душа!}} 

== Види још ==
* [[Смрт Марка Краљевића]]

{{Википедија|Смрт Марка Краљевића}}

== Извор ==
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/2. Junačke pjesme, knjiga druga, uredio Dr Stjepan Bosanac, Zagreb, 1897.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Смрт Марка Краљевића]]</text>
      <sha1>aqo3zk6c4of8cw0ah2lxnxunsrcgoxa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Марко Краљевић у пећини</title>
    <ns>0</ns>
    <id>32455</id>
    <revision>
      <id>147062</id>
      <parentid>145714</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T15:50:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147062</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3140" sha1="j8bndxqm1iztppj6trnspl8ln2vhnke" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Марко Краљевић у пећини&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Коси Туре зелену ливаду 
У Кунару високој планини,
По имену Џидовина Мео.
Како Туре бјеше поитало,
Па разман’о косом подалеко.	{{стих|5}}
А кад дође време да с’ одмара,
Леже Туре у сијено меко,
Како легло тако и заспало.
Кад у санку чудан сан виђело,
Да то није за њега ливада,	{{стих|10}}
Већ бијаше вилинска пећина,
У пећини бјеше човјечина,
Страховита као облачина,
На њему је сура међедина 
И на глави капа вучетина, {{стих|15}}
Колко хрче пећина разл’јеже.
Преко крила држи ћемерлију,
Из кора му полијеће сама,
К’о да жели боја и мегдана,
Мушке крвце и душманских рана.	{{стих|20}}
Виђе Туре да је накасало 
На јунака Краљевића Марка 
И у себе бјеше помишљало,
Да већ неће виђет’ бјела данка.
Тако Туре очи претурило, {{стих|25}}
Док угледа и друго стравило,
Марковога шарца од мегдана,
Где он гризе зуб’ма маховину.
А пред Марком вила Равијојла, 
У руке јој гусли јаворове, {{стих|30}}
Саме гуде, саме ударају,
Те пјевају славу Србинову; 
Марко пије леђенином вино,
Служи му га вила Равијојла,
Са леђеном од дванајест ока. {{стих|35}}
Рече ријеч Краљевићу Марко: 
„Ајде збогом Џидована Мео, 
Поздрави ми браћу Србадију,
Нек потуре несретно оружје,
С којим своје куће ископаше,— {{стих|40}}
Док ја јунак међу Србе дођем,
Са мојијем шарцем од мегдана,
Тада ће се опет дићи раја.&quot;
&lt;center&gt;[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]&lt;/center&gt;}}

== Види још ==
* [[Смрт Марка Краљевића]]

{{Википедија|Смрт Марка Краљевића}}

== Референце ==
{{reflist}}

== Извор ==
Српске народне пјесме из збирке Новице Шаулића; Графички институт &quot;Народна мисао&quot;, Београд - 1929., Књига I - свеска I, стр. 166-167.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Збирка песама Шаулић 1929]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Смрт Марка Краљевића]]</text>
      <sha1>j8bndxqm1iztppj6trnspl8ln2vhnke</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147063</id>
      <parentid>147062</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T15:51:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147063</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3102" sha1="50h8bwzm6c68f0zlk4fp37uky8e4hq0" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Марко Краљевић у пећини&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Коси Туре зелену ливаду 
У Кунару високој планини,
По имену Џидовина Мео.
Како Туре бјеше поитало,
Па разман’о косом подалеко.	{{стих|5}}
А кад дође време да с’ одмара,
Леже Туре у сијено меко,
Како легло тако и заспало.
Кад у санку чудан сан виђело,
Да то није за њега ливада,	{{стих|10}}
Већ бијаше вилинска пећина,
У пећини бјеше човјечина,
Страховита као облачина,
На њему је сура међедина 
И на глави капа вучетина, {{стих|15}}
Колко хрче пећина разл’јеже.
Преко крила држи ћемерлију,
Из кора му полијеће сама,
К’о да жели боја и мегдана,
Мушке крвце и душманских рана.	{{стих|20}}
Виђе Туре да је накасало 
На јунака Краљевића Марка 
И у себе бјеше помишљало,
Да већ неће виђет’ бјела данка.
Тако Туре очи претурило, {{стих|25}}
Док угледа и друго стравило,
Марковога шарца од мегдана,
Где он гризе зуб’ма маховину.
А пред Марком вила Равијојла, 
У руке јој гусли јаворове, {{стих|30}}
Саме гуде, саме ударају,
Те пјевају славу Србинову; 
Марко пије леђенином вино,
Служи му га вила Равијојла,
Са леђеном од дванајест ока. {{стих|35}}
Рече ријеч Краљевићу Марко: 
„Ајде збогом Џидована Мео, 
Поздрави ми браћу Србадију,
Нек потуре несретно оружје,
С којим своје куће ископаше,— {{стих|40}}
Док ја јунак међу Србе дођем,
Са мојијем шарцем од мегдана,
Тада ће се опет дићи раја.&quot;
&lt;center&gt;[[Slika:Murat Sipan vinjeta.jpg]]&lt;/center&gt;}}

== Види још ==
* [[Смрт Марка Краљевића]]

{{Википедија|Смрт Марка Краљевића}}

== Извор ==
Српске народне пјесме из збирке Новице Шаулића; Графички институт &quot;Народна мисао&quot;, Београд - 1929., Књига I - свеска I, стр. 166-167.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Збирка песама Шаулић 1929]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Смрт Марка Краљевића]]</text>
      <sha1>50h8bwzm6c68f0zlk4fp37uky8e4hq0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Смрт Краљевића Марка (Филиповић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>45756</id>
    <revision>
      <id>147059</id>
      <parentid>145712</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T15:49:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147059</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="11875" sha1="eqlw3thatr40tz3o3wbbq4p6y5j6nhe" xml:space="preserve">{{Поезија|
&lt;center&gt;{{ font color | red | '''&lt;big&gt;Смрт Краљевића Марка&lt;/big&gt;''' }}&lt;/center&gt;
Поранио Краљевићу Марко 
У недјељу прије јарког сунца, 
Покрај мора Урвином планином.
Када Марко био уз Урвину,
Поче њему Шарац посртати, {{стих|5}}
Посртати и сузе ронити.
То је Марку врло мучно било,
Па је Марко Шарцу говорио:
»Давор, Шаро, давор, добро моје!
Пво има сто и шесет љета, {{стих|10}}
Како сам се с тобом састануо,
Још ми никад посртао ниси,
А данас ми поче посртати,
Посртати и сузе ронити;
Нека Бог зна, добро бити не ће, {{стих|15}}
Хоће једном бити према глави,
Јали мојој, јали према твојој.«
То је Марко у ријечи био, 
Кличе вила с Урвине планине,
Те дозива Краљевића Марка: {{стих|20}}
»Побратиме, Краљевићу Марко!
Знадеш, брате, што ти коњ посрче?
Жали Шарац тебе господара.
Јер ћете се брзо растанути.«
Али Марко вили проговара: {{стих|25}}
»Бијела вило, грло те бољело!
Како бих се са Шарцем растао,
Кад сам прошо земљу и градове,
И обишо исток до запада,
Та од Шарца бољег коња нема, {{стих|30}}
Нит’ нада мном бољега јунака?
Не мислим се са Шарцем растат.
Док је моје на рамену главе,«
Ал’ му бијела одговара вила: 
»Побратиме, Краљевићу Марко! {{стих|35}}
Теби нитко Шарца отет не ће.
Нит’ ти можеш умријети, Марко,
Од јунака ни од оштре сабље.
Од топуза ни од бојна копља.
Ти с' не бојиш на земљи јунака, {{стих|40}}
Већ ћеш, болан, умријети. Марко,
Ја од Бога од старог крвника.
Ако л’ ми се вјеровати не ћеш.
Када будеш вису на планини,
Погледат ћеш здесна налијево, {{стих|45}}
Опазит ћеш двије танке јеле,
Сву су гору врхом надвисиле,
Зеленијем листом зачиниле,
Међу њима бунар воде има.
Ондје хоћеш Шарца окренути, {{стих|50}}
С коња сјаши, за јелу га свежи.
Наднеси се над бунар над воду,
Ти ћеш своје огледати лице,
Пак ћеш видјет, кад ћеш умријети.«
Погледао здесна на лијево, {{стих|55}}
Опазио двије танке јеле,
То је Марко послушао вилу.
Кад је био вису на планини,
Сву су гору врхом надвисиле,
Зеленијем листом зачиниле. {{стих|60}}
Ондје Марко окренуо Шарца,
С њега сјаха, за јелу га свезо.
Наднесе се над бунар над воду,
Над водом је лице огледао;
А кад Марко лице огледао, {{стих|65}}
Вијде Марко, кад ће умријети,
Сузе проли, па је говорио:
»Лажив свијете, мој лијепи цвијете,
Лијеп ти бјеше, ја за мало ходах,
Та за мало, три стотин’ година! {{стих|70}}
Земан дође, да свијетом промијеним.« 
Па повади Краљевићу Марко,
Па повади сабљу од појаса,
И он дође до коња Шарина,
Сабљом Шарцу одсијече главу, {{стих|75}}
Да му Шарац Турком не допадне,
Да Турцима не чини измета,
Да не носи воде ни ђугума.
А кад Марко посијече Шарца,
Шарца коња свога укопао, {{стих|80}}
Боље Шарца нег’ брата Андрију,
Бритку сабљу преби на четверо,
Да му сабија Турком не допадне,
Да се Турци њоме не поносе, 
Што је њима остало од Марка, {{стих|85}}
Да хришћанлук Марка не прокуне.
А кад Марко бритку преби сабљу.
Бојно копље сломи на седмеро,
Па га баци у јелове гране.
Узе Марко перна буздована, {{стих|90}}
Узе Марко у десницу руку,
Па га баци с Урвине планине,
А у сиње у дебело море,
Па топузу Марко бесједио:
»Кад мој топуз из мора изишо, {{стих|95}}
Онда ваки дјетић постануо!«
Када Марко сактиса оружје,
Онда трже дивит од појаса,
А из џепа књиге без јазије,
Књигу пише Краљевићу Марко: {{стих|100}}
»Когод дође Урвином планином
Међу јеле студену бунару,
Те затече ондје дели-Марка,
Нека знаде, да је мртав Марко;
Код Марка су три ћемера блага {{стих|105}}
Каква блага? Све жута дуката!
Један ћу му ћемер халалити.
Што ће моје тијело укопати;
Други ћемер, нек’ се цркве красе; 
Тррећи ћемер кљасту и слијепу, {{стих|110}}
Нек’ слијепи по свијету ходе,
Нек пјевају и спомињу Марка.«
Како Марко књигу накитио,
Књигу врже на јелову грану,
Откуда је с пута на погледу: {{стих|115}}
Златан дивит у бунар бацио;
Скиде Марко зелену доламу,
Прострије је под јелом по трави,
Прекрсти се, сједе на доламу,
Самур-калпак на очи намаче, {{стих|120}}
Доље леже, горе не устаде.
Мртав Марко крај бунара био,
Од дан’ до дан недјељицу дана.
Когод прође друмом широкијем,
Те опази Краљевића Марка, {{стих|125}}
Свако мисли, да ту спава Марко,
Око њега далеко облази.
Јер се боји, да га не пробуди.
Гдје је срећа, ту је и несрећа,
Гдје несрећа, ту и среће има; {{стих|130}}
А сва добра срећа изнијела
лгумана Светогорца Васа 
Од бијеле цркве Вилиндара,
Са својијем ђаком Исајијом.
Кад игуман опазио Марка, {{стих|135}}
На ђакона десном руком маше:
»Лакше, синко, да га не пробудиш.
Јер је Марко иза сна зловољан,
Па нас може оба погубити.«
Гледећ кале, како Марко спава. {{стих|140}}
Висе Марка књигу опазио,
Према себи књигу проучио,
Књига пише, да је мртав Марко.
Онда кале коња одсједнуо,
Па прихвати за делију Марка, {{стих|145}}
АИ’ се Марко давно преставио.
Проли сузе проигуман Васо,
Јер је њему врло жао Марка;
Отпаса му три ћемера блага,
Отпасује себи припасује. {{стих|150}}
Мисли, мисли проигуман Васо,
Гдје би мртва сахранио Марка,
Мисли мисли, све на једну смисли:
Мртва Марка на свог коња врже,
Па га снесе мору на галију, {{стих|155}}
С мртвим Марком сједе на галију,
Одвезе га право Светој гори,
Извезе у Вилиндар-цркву,
Унесе га у Вилиндар-цркву,
Чати Марку, што самртну треба. {{стих|160}}
На земљи му тијело опојао,
Насред бијеле цркве Вилиндара,
Ондје старац укопао Марка,
Биљеге му никакве не врже,
Да се Марку за гроб не сазнаде, {{стих|165}}
Да се њему душмани не свете.&lt;ref&gt;О смрти Марка Краљевића наш народ различито пјева и прича. Овдје увршћујемо једну пјесму о његовој смрти, али има јоште једна пјесма, по којој је Краљевић Марко у битци стао бјегати, те са својим Шарцем наишао у неку мочвару, па када је скупа са својим вјерним Шарцем почео у глиб пропадати, стаде он Божју помоћ сазивати. Бог му се смиловао, те га скупа са његовим Шарцем прими у небо. По другом народном причању није Марко умро, него спава у Урвини планини. Када је наиме прва изумљена пушка у Маркове руке.доспјела, узе је Марко и метнуо длан лијеве руке под цијев испали је. Видјевши се рањен рече: »Јао мени, сада може највећа кукавица убити најбољега јунака!«То рекавши уђе у пећину, свуче са себе доламу, разастре је по поду, па затакнувши своју сабљу у пећину привеза свога Шарца и леже на доламу. Тако се Марко у пећини скупа са својим Шарцем окамени те још и данас спава.
Народ мисли и вјерује, да ће се Марко пробудити, тер народне душмане напокон уништити.&lt;/ref&gt;}} 

== Види још ==
* [[Смрт Марка Краљевића]]

{{Википедија|Смрт Марка Краљевића}}

== Референце ==
{{reflist}}

== Извор ==
Краљевић Марко у народним пјесмама, с тумачењем мање познатих ријечи и реченица, уредио Иван Филиповић, пето издање с 21 сликом, рисао Вјенц. Андерле, Тисак и наклада књижаре Ст. Кугли, Загреб, Илица 30, стр. 110-113.

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Иван Филиповић: Краљевић Марко у народним пјесмама]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]
[[Категорија:Смрт Марка Краљевића]]</text>
      <sha1>eqlw3thatr40tz3o3wbbq4p6y5j6nhe</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Светислав Стефановић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>48589</id>
    <revision>
      <id>147121</id>
      <parentid>142743</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T09:37:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147121</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1746" sha1="cflofz2sreuyg3d0gqfsgmp1mntqqmt" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Светислав
| презиме = Стефановић
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1877
| годинасмрти = 1844
| опис = '''Светислав Стефановић''' био је песник, критичар, преводилац, есејист, драмски писац, лекар и апологета фашизма и расизма у међуратној Југославији.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Светислав Стефановић 
| вики_цитати = Светислав Стефановић
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Дела ==
* [[Кад умре бол]]
* [[Коб (Светислав Стефановић)|Коб]]
* [[Кроз Вардарску клисуру]]
* [[Месечина (Светислав Стефановић)|Месечина]]
* [[Музичке визије]]
* [[Осећање бескрајности]]
* [[Повратак (Светислав Стефановић)|Повратак]]
* [[Пред крај лета]]
* [[Пред уништење]]
* [[Пролеће (Светислав Стефановић)|Пролеће]]
* [[Сан Вука Мандушића]]
* [[Свети бол]]
* [[Свитање]]
* [[Смех (Светислав Стефановић)|Смех]]
* [[Срећа усамљености]]
* [[Тријумф Венере]]
* [[Ћутање]]
* [[Утеха]]
* [[Утехе]]

{{DEFAULTSORT:Стефановић, Светислав}}
[[Категорија:Светислав Стефановић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>cflofz2sreuyg3d0gqfsgmp1mntqqmt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147122</id>
      <parentid>147121</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T09:37:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147122</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1718" sha1="b221k7m7bh5ws4rvjxep96ri0wkml6d" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Светислав
| презиме = Стефановић
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1877
| годинасмрти = 1844
| опис = '''Светислав Стефановић''' био је песник, критичар, преводилац, есејист, драмски писац, лекар и апологета фашизма и расизма у међуратној Југославији.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Светислав Стефановић (лекар)
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Дела ==
* [[Кад умре бол]]
* [[Коб (Светислав Стефановић)|Коб]]
* [[Кроз Вардарску клисуру]]
* [[Месечина (Светислав Стефановић)|Месечина]]
* [[Музичке визије]]
* [[Осећање бескрајности]]
* [[Повратак (Светислав Стефановић)|Повратак]]
* [[Пред крај лета]]
* [[Пред уништење]]
* [[Пролеће (Светислав Стефановић)|Пролеће]]
* [[Сан Вука Мандушића]]
* [[Свети бол]]
* [[Свитање]]
* [[Смех (Светислав Стефановић)|Смех]]
* [[Срећа усамљености]]
* [[Тријумф Венере]]
* [[Ћутање]]
* [[Утеха]]
* [[Утехе]]

{{DEFAULTSORT:Стефановић, Светислав}}
[[Категорија:Светислав Стефановић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>b221k7m7bh5ws4rvjxep96ri0wkml6d</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147123</id>
      <parentid>147122</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T09:37:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>147123</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1719" sha1="a3egyemszbxj901olqz8dji2hln5f9x" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Светислав
| презиме = Стефановић
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1877
| годинасмрти = 1844
| опис = '''Светислав Стефановић''' био је песник, критичар, преводилац, есејист, драмски писац, лекар и апологета фашизма и расизма у међуратној Југославији.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Светислав Стефановић (лекар)
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Дела ==
* [[Кад умре бол]]
* [[Коб (Светислав Стефановић)|Коб]]
* [[Кроз Вардарску клисуру]]
* [[Месечина (Светислав Стефановић)|Месечина]]
* [[Музичке визије]]
* [[Осећање бескрајности]]
* [[Повратак (Светислав Стефановић)|Повратак]]
* [[Пред крај лета]]
* [[Пред уништење]]
* [[Пролеће (Светислав Стефановић)|Пролеће]]
* [[Сан Вука Мандушића]]
* [[Свети бол]]
* [[Свитање]]
* [[Смех (Светислав Стефановић)|Смех]]
* [[Срећа усамљености]]
* [[Тријумф Венере]]
* [[Ћутање]]
* [[Утеха]]
* [[Утехе]]

{{DEFAULTSORT:Стефановић,_Светислав}}

[[Категорија:Светислав Стефановић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>a3egyemszbxj901olqz8dji2hln5f9x</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147124</id>
      <parentid>147123</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T09:38:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>147124</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1788" sha1="0hmukhyuc4cv9pgmyry22dfc8blwqaw" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Светислав
| презиме = Стефановић
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1877
| годинасмрти = 1844
| опис = '''Светислав Стефановић''' био је песник, критичар, преводилац, есејист, драмски писац, лекар и апологета фашизма и расизма у међуратној Југославији.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Светислав Стефановић (лекар)
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Дела ==
=== Песме ===
* [[Кад умре бол]]
* [[Коб (Светислав Стефановић)|Коб]]
* [[Кроз Вардарску клисуру]]
* [[Месечина (Светислав Стефановић)|Месечина]]
* [[Музичке визије]]
* [[Осећање бескрајности]]
* [[Повратак (Светислав Стефановић)|Повратак]]
* [[Пред крај лета]]
* [[Пред уништење]]
* [[Пролеће (Светислав Стефановић)|Пролеће]]
* [[Сан Вука Мандушића]]
* [[Свети бол]]
* [[Свитање]]
* [[Смех (Светислав Стефановић)|Смех]]
* [[Срећа усамљености]]
* [[Тријумф Венере]]
* [[Ћутање]]
* [[Утеха]]
* [[Утехе]]

=== Преводи ===
* [[Вид љубави]]

{{DEFAULTSORT:Стефановић,_Светислав}}

[[Категорија:Светислав Стефановић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>0hmukhyuc4cv9pgmyry22dfc8blwqaw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147129</id>
      <parentid>147124</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T10:02:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводи */</comment>
      <origin>147129</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1943" sha1="f2f5lekxmfdmj1zk86xcqff50x62n2p" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Светислав
| презиме = Стефановић
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1877
| годинасмрти = 1844
| опис = '''Светислав Стефановић''' био је песник, критичар, преводилац, есејист, драмски писац, лекар и апологета фашизма и расизма у међуратној Југославији.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Светислав Стефановић (лекар)
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Дела ==
=== Песме ===
* [[Кад умре бол]]
* [[Коб (Светислав Стефановић)|Коб]]
* [[Кроз Вардарску клисуру]]
* [[Месечина (Светислав Стефановић)|Месечина]]
* [[Музичке визије]]
* [[Осећање бескрајности]]
* [[Повратак (Светислав Стефановић)|Повратак]]
* [[Пред крај лета]]
* [[Пред уништење]]
* [[Пролеће (Светислав Стефановић)|Пролеће]]
* [[Сан Вука Мандушића]]
* [[Свети бол]]
* [[Свитање]]
* [[Смех (Светислав Стефановић)|Смех]]
* [[Срећа усамљености]]
* [[Тријумф Венере]]
* [[Ћутање]]
* [[Утеха]]
* [[Утехе]]

=== Преводи ===
* ''[[Вид љубави]]'' (1928), од [[Аутор:Данте Габријел Росети|Росетија]]
* ''[[На врху брега]]'' (1928), од Росетија

{{DEFAULTSORT:Стефановић,_Светислав}}

[[Категорија:Светислав Стефановић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>f2f5lekxmfdmj1zk86xcqff50x62n2p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Је ли потребно женскињу исто образовање као и мушкињу?</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54268</id>
    <revision>
      <id>147102</id>
      <parentid>143315</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:38:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147102</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17251" sha1="5yffnhmugoy9o1qe5x5n2qu9ody4mbf" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Је ли потребно женскињу исто образовање као и мушкињу?
| одељак= 
| аутор= Војислав Бакић
| преводилац= 
| година=1896
| белешке=
}}
У новије време ово се питање много претреса, не само на страни, него и код нас. Пређе се мислило, да женскињу није потребна толика мера образовања, као мушкињу; а сад се тежи за тим, да се женска омладина образује у истој мери, као мушка омладина. С тога се женскиње не задовољава оним образовањем, које му даје основна школа, па ни оним, које даје обична виша девојачка школа, него у најновије време, тражи женске гимнасије и приступ девојкама у велике школе (универзитете), па пошто сврше те школе, онда — разуме се — да се приме и у државну службу за коју су се спремале.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ну сад се пита: да ли су ти и таки захтеви оправдани, а нарочито, да ли је то основано на ''природи'' женскога пола, и да ли би то било ''корисно'' за породицу, за народ и за човечанство?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежња женскиња за вишим, научним образовањем свакојако је оправдана; али природа је одредила границу, до које оно може ићи, а то тако, да је круг умнога рада, особито научнога, за женскиње мањи, него за мушкиње. Природа је поставила знатне ''разлике'' између једнога и другога пола. Те су разлике од чести у телесној организацији и у физиолошким радњама, а од чести у духовним особинама. С обзиром на те разлике, могло би се рећи да је природа ставила у задатак мушкињу нарочито старање за одржавање ''индивидуалнога'' (личнога) живота, а женскињу да се брину више за одржавање ''породичнога'' живота. Према томе као да су и ''нагони'' развијени, и то код мушкиња више нагон за ''одржавање самога себе'' (нагон самоодржања), т. ј. нагон храњења и нагон одбране; а код женскиња више нагон ''социјални'' (нагон удруживања), и то нарочито нагон љубавни (или полни) и нагон родитељски (матерински).&lt;br /&gt;
{{gap}}На том се оснива природна ''подела рада'' између оба пола; отуда произлази и потреба ''друкчијег образовања женскиња''. И телесне и духовне особине, кома се женскиње одликује и разликује од мушкиња, упућују женскиње на ''кућу'' и ''породицу''. Ту је средиште за њихов рад и ту оне врше природне задатке свога живота као ''домаћице'' и ''жене'' као ''матере'' и ''васпитачице'' своје деце. Кућа би пропала, кад је не би чувала вредна домаћица и кад она сама не би водила домаћу економију. Муж би био суров, кад не би љубљена жена питомила његову нарав. А деца би се покварила у којекаквим друштвима, кад их не би васпитавала нежна мати. — Тако дакле ваљане жене обезбеђују породицама материјални опстанак, ублажавају људске страсти, и подижу младе нараштаје; а тим потпомажу свој народ и своју државу и одужују свој дуг човечанству. Па зар има већих дужности од ових, и зар има узвишенијих задатака од ових!?&lt;br /&gt;
{{gap}}Може нека високо образована жена пожелети славу услед рада на научном и уметничком пољу и бесамртност генијалних заслужних људи. Ну пре свега не треба заборавити да је то реткост и код мушких, или управо — то је изузетак, а није правило; па таких изузетака може бити и код женских. После, сваки човек, који после себе остави здраве и снажне, ваљане и спремне ''потомке'', живи и даље у својој породици и у свом народу. Најпосле, за рад на научном пољу захтева се много спреме, и та спрема траје тако дуго, да је девојка не може добити у редовним приликама па и ако је изузетно добије, она се не може бавити наукама у довољној мери поред других важнијих дужности, које настају после удадбе, не узимљући у рачун и друге сметње у животу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овде треба имати на уму и то, да се женска деца ''брже развијају'', умно и телесно и ''пре'' долазе до ''зрелости'', него мушка деца. Женско дете од 6 година развијено је обично толико исто, као мушко од 7 година, девојчица од 12 година као дечак од 14 година; и девојка од 18. година као младић од 21. године. Из тога излази ово двоје: 1. да девојке имају ''мање времена'' за своје развијање, и да, према томе, морају раније прећи на практичне (домаће) послове; а то значи, да оне треба раније да доврше своје школовање; 2. да женска деца ''не треба'' да уче школе ''заједно'' с мушком децом.&lt;br /&gt;
{{gap}}По правилу не би требало да девојка учи школу после своје навршене 16. године. Зато време она се може образовати толико, колико јој је потребно за доцнији живот у образованој породици, а сад настаје ''практично'' спремање у већој мери. Ако ли пак продужи школовање до 20. и преко 20. године, онда ће заостати у ономе, што јој је за живот најпотребније; па и ако се уда после тога, сумњиво је, да ли ће бити срећна у својој породици. — Тако је од прилике скоро решено питање о вишем образовању женскиња у немачкој царевини. А ваљда ми Срби нећемо у том погледу предњачити образованијим народима?&lt;br /&gt;
{{gap}}Само они људи, којима су непозната новија физиолошка и психолошка истраживања, могу тврдити, да су женска деца способна за науке тако исто, ако и мушка, и да она могу заједно учити школе. Кад је науком утврђено, да је женски мозак мањи (лакши) него мушки и кад је искуством доказано, да ученице теже уче апстрактне науке и у опште оне науке, где има много заплетених комбинација и доказа, него ученици, — онда ту ништа не помаже, кад се неко заноси уображеном ''једнакошћу'' женскога и мушкога пола. Ни људске расе нису једнаке, нижа раса има мањи мозак и слабију умну моћ. Па ни способности мушке деце исте народности нису једнаке, него су у свакога детета друкчије.&lt;br /&gt;
{{gap}}Заједничко образовање изједначава донекле те способности. Опште образовање женскиња у многом се слаже с општим образовањем мушкиња; али ипак остаје и овде знатна разлика, јер у женском духу превлађују ''осећања'', особито ''естетичка, религијска'' и ''морална''. С тога и настава у женској школи може поуздано да успева само онда, кад се први предавањима буде у ученица осећања и интереси. — Нека се помисли само, какав би био ''лепи пол'' без неговања осећања ''лепоте, побожности'' и ''доброте''; а какви би били људи, кад на њих не би утицале те врлине женскиња. Да ли би то било корисно, кад би се те женске способности оставиле без нарочите неге, т. ј. кад би се женско васпитање потпуно изједначило с мушким? Шта би се постигло таквим мушкобанастим васпитањем? Ко воли мушкобану? Таква девојка стече неке мушке особине, које су од сумњиве вредности за њу (н. пр. јачу телесну снагу и већу слободу при кретању у друштву); али изгуби неке важне женске особине, које се не могу ничим надокнадити (н. пр. нежност и љупкост, смерност и стидљивост).&lt;br /&gt;
{{gap}}Интересно је посматрати „учене” жене како и оне много полажу на укусно одело, на пријатност израза и на спољну лепоту; ретко ће се наћи, да која од њих сасвим одсече своју лепу косу, него ће се пре видети „шишке” и у њих, — јер тако је сад ''мода''. Може се рећи, да оне то раде више по неком нагону ''допадања'', који роизлази из љубавнога нагона, као што то бива и код виших животиња (н. пр. од птица). — Жудња за науком није код њих тако јака, да би оне њој за љубав жртвовале све угодности светске, па међу њима и брачни живот. Кад бисмо запитали ма коју студенткињу велике школе, да ли би она прекинула своје школовање, кад би се нашла врло добра прилика за њену удадбу, она би — истину говорећи — извесно одговорила, да би то радо учинила (бар једна је то отворено признала у такој прилици). И из овога се види јасно, шта девојка више цени, да ли научни рад и славу на књижевном пољу, или пак ''срећан породичан живот''.&lt;br /&gt;
{{gap}}Па најпосле, шта бисмо ми и добили тим кад бисмо наше кћери спремали само за државну службу. Добили бисмо, поред мушкога још и ''женски умни пролетаријат'', те место какве користи имали бисмо и очевидне штете у ''моралном'' погледу. Породични живот не би тим ништа добио, него би само изгубио. Довољно је, да се овде подсети само на то, какав углед у народу имају учитељице, и да се запита, зашто се школоване жене више одају страстима него обичне жене, и зашто има сразмерно више верности и оданости породичне код ових последњих.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ну томе нити су криве школе ни науке него је томе узрок — ''недоученост''. Прави је научник моралан и карактеран; али колико има правих научника? Учење наука захтева врло много труда и траје готово половину века човековога. Така напрезања за толико време шкоде женскињу још више него мушкињу; јер њима су, због друкчије телесне организације још потребнија телесна кретања и физички радови. С тога су за њих подесније обичне ''вештине'' него науке, и оне, према совјим духовним особинама, пре могу тражити неко савршенство у ''уметностима'', него у научним истраживањима. Ту је широко поље за представљање и издржавање разноврсних осећања и узбуђења. Али је за њих много важније обделавање педагошкога поља, а нарочито ''васпитавање мале деце'', које је готово искључиво предато ''самим матерама'', што је сасвим природно, јер њима је ''урођена највећа љубав према својој деци''.&lt;br /&gt;
{{gap}}На послетку, да поменемо и то питање, ко треба да ''предаје науке'' у вишим женским заводима, да ли наставници или наставнице. То се питање решава самим тим, ко има јачу умну снагу, већу способност и бољу спрему за научни и наставнички рад. Пошто нема сумње, да су ''мушки'' у овом погледу надмоћнији, то не може бити сумње ни при решавању онога питања. Школски надзорници опазили су одавна, да учитељице полажу у школи већу важност на памћење него на логично мишљење; па и то иде у прилог ономе мишљењу, да науке у вишим девојачким школама треба да предају наставници, а вештине — наставнице.&lt;br /&gt;
{{gap}}''У Београду.'' -{VIII}-. 1895.
Др. В. Бакић

== Извор ==
* 1896. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година 11, број 1. стр. 8-10.

{{ЈВ-аутор|Војислав Бакић|1929}}

[[Категорија:Војислав Бакић]]
[[Категорија:Феминизам]]
[[Категорија:Педагогија]]
[[Категорија:Женска права]]</text>
      <sha1>5yffnhmugoy9o1qe5x5n2qu9ody4mbf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147103</id>
      <parentid>147102</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:39:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147103</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17285" sha1="si46sdf5mwwj99zqdom8b3a1lec9rkk" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Је ли потребно женскињу исто образовање као и мушкињу?
| одељак= 
| аутор= Војислав Бакић
| преводилац= 
| година=1896
| белешке=
}}
У новије време ово се питање много претреса, не само на страни, него и код нас. Пређе се мислило, да женскињу није потребна толика мера образовања, као мушкињу; а сад се тежи за тим, да се женска омладина образује у истој мери, као мушка омладина. С тога се женскиње не задовољава оним образовањем, које му даје основна школа, па ни оним, које даје обична виша девојачка школа, него у најновије време, тражи женске гимнасије и приступ девојкама у велике школе (универзитете), па пошто сврше те школе, онда — разуме се — да се приме и у државну службу за коју су се спремале.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ну сад се пита: да ли су ти и таки захтеви оправдани, а нарочито, да ли је то основано на ''природи'' женскога пола, и да ли би то било ''корисно'' за породицу, за народ и за човечанство?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежња женскиња за вишим, научним образовањем свакојако је оправдана; али природа је одредила границу, до које оно може ићи, а то тако, да је круг умнога рада, особито научнога, за женскиње мањи, него за мушкиње. Природа је поставила знатне ''разлике'' између једнога и другога пола. Те су разлике од чести у телесној организацији и у физиолошким радњама, а од чести у духовним особинама. С обзиром на те разлике, могло би се рећи да је природа ставила у задатак мушкињу нарочито старање за одржавање ''индивидуалнога'' (личнога) живота, а женскињу да се брину више за одржавање ''породичнога'' живота. Према томе као да су и ''нагони'' развијени, и то код мушкиња више нагон за ''одржавање самога себе'' (нагон самоодржања), т. ј. нагон храњења и нагон одбране; а код женскиња више нагон ''социјални'' (нагон удруживања), и то нарочито нагон љубавни (или полни) и нагон родитељски (матерински).&lt;br /&gt;
{{gap}}На том се оснива природна ''подела рада'' између оба пола; отуда произлази и потреба ''друкчијег образовања женскиња''. И телесне и духовне особине, кома се женскиње одликује и разликује од мушкиња, упућују женскиње на ''кућу'' и ''породицу''. Ту је средиште за њихов рад и ту оне врше природне задатке свога живота као ''домаћице'' и ''жене'' као ''матере'' и ''васпитачице'' своје деце. Кућа би пропала, кад је не би чувала вредна домаћица и кад она сама не би водила домаћу економију. Муж би био суров, кад не би љубљена жена питомила његову нарав. А деца би се покварила у којекаквим друштвима, кад их не би васпитавала нежна мати. — Тако дакле ваљане жене обезбеђују породицама материјални опстанак, ублажавају људске страсти, и подижу младе нараштаје; а тим потпомажу свој народ и своју државу и одужују свој дуг човечанству. Па зар има већих дужности од ових, и зар има узвишенијих задатака од ових!?&lt;br /&gt;
{{gap}}Може нека високо образована жена пожелети славу услед рада на научном и уметничком пољу и бесамртност генијалних заслужних људи. Ну пре свега не треба заборавити да је то реткост и код мушких, или управо — то је изузетак, а није правило; па таких изузетака може бити и код женских. После, сваки човек, који после себе остави здраве и снажне, ваљане и спремне ''потомке'', живи и даље у својој породици и у свом народу. Најпосле, за рад на научном пољу захтева се много спреме, и та спрема траје тако дуго, да је девојка не може добити у редовним приликама па и ако је изузетно добије, она се не може бавити наукама у довољној мери поред других важнијих дужности, које настају после удадбе, не узимљући у рачун и друге сметње у животу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овде треба имати на уму и то, да се женска деца ''брже развијају'', умно и телесно и ''пре'' долазе до ''зрелости'', него мушка деца. Женско дете од 6 година развијено је обично толико исто, као мушко од 7 година, девојчица од 12 година као дечак од 14 година; и девојка од 18. година као младић од 21. године. Из тога излази ово двоје: 1. да девојке имају ''мање времена'' за своје развијање, и да, према томе, морају раније прећи на практичне (домаће) послове; а то значи, да оне треба раније да доврше своје школовање; 2. да женска деца ''не треба'' да уче школе ''заједно'' с мушком децом.&lt;br /&gt;
{{gap}}По правилу не би требало да девојка учи школу после своје навршене 16. године. Зато време она се може образовати толико, колико јој је потребно за доцнији живот у образованој породици, а сад настаје ''практично'' спремање у већој мери. Ако ли пак продужи школовање до 20. и преко 20. године, онда ће заостати у ономе, што јој је за живот најпотребније; па и ако се уда после тога, сумњиво је, да ли ће бити срећна у својој породици. — Тако је од прилике скоро решено питање о вишем образовању женскиња у немачкој царевини. А ваљда ми Срби нећемо у том погледу предњачити образованијим народима?&lt;br /&gt;
{{gap}}Само они људи, којима су непозната новија физиолошка и психолошка истраживања, могу тврдити, да су женска деца способна за науке тако исто, ако и мушка, и да она могу заједно учити школе. Кад је науком утврђено, да је женски мозак мањи (лакши) него мушки и кад је искуством доказано, да ученице теже уче апстрактне науке и у опште оне науке, где има много заплетених комбинација и доказа, него ученици, — онда ту ништа не помаже, кад се неко заноси уображеном ''једнакошћу'' женскога и мушкога пола. Ни људске расе нису једнаке, нижа раса има мањи мозак и слабију умну моћ. Па ни способности мушке деце исте народности нису једнаке, него су у свакога детета друкчије.&lt;br /&gt;
{{gap}}Заједничко образовање изједначава донекле те способности. Опште образовање женскиња у многом се слаже с општим образовањем мушкиња; али ипак остаје и овде знатна разлика, јер у женском духу превлађују ''осећања'', особито ''естетичка, религијска'' и ''морална''. С тога и настава у женској школи може поуздано да успева само онда, кад се први предавањима буде у ученица осећања и интереси. — Нека се помисли само, какав би био ''лепи пол'' без неговања осећања ''лепоте, побожности'' и ''доброте''; а какви би били људи, кад на њих не би утицале те врлине женскиња. Да ли би то било корисно, кад би се те женске способности оставиле без нарочите неге, т. ј. кад би се женско васпитање потпуно изједначило с мушким? Шта би се постигло таквим мушкобанастим васпитањем? Ко воли мушкобану? Таква девојка стече неке мушке особине, које су од сумњиве вредности за њу (н. пр. јачу телесну снагу и већу слободу при кретању у друштву); али изгуби неке важне женске особине, које се не могу ничим надокнадити (н. пр. нежност и љупкост, смерност и стидљивост).&lt;br /&gt;
{{gap}}Интересно је посматрати „учене” жене како и оне много полажу на укусно одело, на пријатност израза и на спољну лепоту; ретко ће се наћи, да која од њих сасвим одсече своју лепу косу, него ће се пре видети „шишке” и у њих, — јер тако је сад ''мода''. Може се рећи, да оне то раде више по неком нагону ''допадања'', који роизлази из љубавнога нагона, као што то бива и код виших животиња (н. пр. од птица). — Жудња за науком није код њих тако јака, да би оне њој за љубав жртвовале све угодности светске, па међу њима и брачни живот. Кад бисмо запитали ма коју студенткињу велике школе, да ли би она прекинула своје школовање, кад би се нашла врло добра прилика за њену удадбу, она би — истину говорећи — извесно одговорила, да би то радо учинила (бар једна је то отворено признала у такој прилици). И из овога се види јасно, шта девојка више цени, да ли научни рад и славу на књижевном пољу, или пак ''срећан породичан живот''.&lt;br /&gt;
{{gap}}Па најпосле, шта бисмо ми и добили тим кад бисмо наше кћери спремали само за државну службу. Добили бисмо, поред мушкога још и ''женски умни пролетаријат'', те место какве користи имали бисмо и очевидне штете у ''моралном'' погледу. Породични живот не би тим ништа добио, него би само изгубио. Довољно је, да се овде подсети само на то, какав углед у народу имају учитељице, и да се запита, зашто се школоване жене више одају страстима него обичне жене, и зашто има сразмерно више верности и оданости породичне код ових последњих.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ну томе нити су криве школе ни науке него је томе узрок — ''недоученост''. Прави је научник моралан и карактеран; али колико има правих научника? Учење наука захтева врло много труда и траје готово половину века човековога. Така напрезања за толико време шкоде женскињу још више него мушкињу; јер њима су, због друкчије телесне организације још потребнија телесна кретања и физички радови. С тога су за њих подесније обичне ''вештине'' него науке, и оне, према совјим духовним особинама, пре могу тражити неко савршенство у ''уметностима'', него у научним истраживањима. Ту је широко поље за представљање и издржавање разноврсних осећања и узбуђења. Али је за њих много важније обделавање педагошкога поља, а нарочито ''васпитавање мале деце'', које је готово искључиво предато ''самим матерама'', што је сасвим природно, јер њима је ''урођена највећа љубав према својој деци''.&lt;br /&gt;
{{gap}}На послетку, да поменемо и то питање, ко треба да ''предаје науке'' у вишим женским заводима, да ли наставници или наставнице. То се питање решава самим тим, ко има јачу умну снагу, већу способност и бољу спрему за научни и наставнички рад. Пошто нема сумње, да су ''мушки'' у овом погледу надмоћнији, то не може бити сумње ни при решавању онога питања. Школски надзорници опазили су одавна, да учитељице полажу у школи већу важност на памћење него на логично мишљење; па и то иде у прилог ономе мишљењу, да науке у вишим девојачким школама треба да предају наставници, а вештине — наставнице.&lt;br /&gt;
{{gap}}''У Београду.'' -{VIII}-. 1895.
Др. В. Бакић

== Извор ==
* 1896. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година 11, број 1. стр. 8-10.

{{ЈВ-аутор|Војислав Бакић|1929}}

[[Категорија:Војислав Бакић]]
[[Категорија:Педагогија]]
[[Категорија:Жена]]
[[Категорија:Женска права]]
[[Категорија:Феминизам]]</text>
      <sha1>si46sdf5mwwj99zqdom8b3a1lec9rkk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147104</id>
      <parentid>147103</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:39:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147104</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17285" sha1="2regq4uv81yok2z4cjr9mjtna8aoj3l" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Је ли потребно женскињу исто образовање као и мушкињу?
| одељак= 
| аутор= Војислав Бакић
| преводилац= 
| година=1896
| белешке=
}}
У новије време ово се питање много претреса, не само на страни, него и код нас. Пређе се мислило, да женскињу није потребна толика мера образовања, као мушкињу; а сад се тежи за тим, да се женска омладина образује у истој мери, као мушка омладина. С тога се женскиње не задовољава оним образовањем, које му даје основна школа, па ни оним, које даје обична виша девојачка школа, него у најновије време, тражи женске гимнасије и приступ девојкама у велике школе (универзитете), па пошто сврше те школе, онда — разуме се — да се приме и у државну службу за коју су се спремале.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ну сад се пита: да ли су ти и таки захтеви оправдани, а нарочито, да ли је то основано на ''природи'' женскога пола, и да ли би то било ''корисно'' за породицу, за народ и за човечанство?&lt;br /&gt;
{{gap}}Тежња женскиња за вишим, научним образовањем свакојако је оправдана; али природа је одредила границу, до које оно може ићи, а то тако, да је круг умнога рада, особито научнога, за женскиње мањи, него за мушкиње. Природа је поставила знатне ''разлике'' између једнога и другога пола. Те су разлике од чести у телесној организацији и у физиолошким радњама, а од чести у духовним особинама. С обзиром на те разлике, могло би се рећи да је природа ставила у задатак мушкињу нарочито старање за одржавање ''индивидуалнога'' (личнога) живота, а женскињу да се брину више за одржавање ''породичнога'' живота. Према томе као да су и ''нагони'' развијени, и то код мушкиња више нагон за ''одржавање самога себе'' (нагон самоодржања), т. ј. нагон храњења и нагон одбране; а код женскиња више нагон ''социјални'' (нагон удруживања), и то нарочито нагон љубавни (или полни) и нагон родитељски (матерински).&lt;br /&gt;
{{gap}}На том се оснива природна ''подела рада'' између оба пола; отуда произлази и потреба ''друкчијег образовања женскиња''. И телесне и духовне особине, кома се женскиње одликује и разликује од мушкиња, упућују женскиње на ''кућу'' и ''породицу''. Ту је средиште за њихов рад и ту оне врше природне задатке свога живота као ''домаћице'' и ''жене'' као ''матере'' и ''васпитачице'' своје деце. Кућа би пропала, кад је не би чувала вредна домаћица и кад она сама не би водила домаћу економију. Муж би био суров, кад не би љубљена жена питомила његову нарав. А деца би се покварила у којекаквим друштвима, кад их не би васпитавала нежна мати. — Тако дакле ваљане жене обезбеђују породицама материјални опстанак, ублажавају људске страсти, и подижу младе нараштаје; а тим потпомажу свој народ и своју државу и одужују свој дуг човечанству. Па зар има већих дужности од ових, и зар има узвишенијих задатака од ових!?&lt;br /&gt;
{{gap}}Може нека високо образована жена пожелети славу услед рада на научном и уметничком пољу и бесамртност генијалних заслужних људи. Ну пре свега не треба заборавити да је то реткост и код мушких, или управо — то је изузетак, а није правило; па таких изузетака може бити и код женских. После, сваки човек, који после себе остави здраве и снажне, ваљане и спремне ''потомке'', живи и даље у својој породици и у свом народу. Најпосле, за рад на научном пољу захтева се много спреме, и та спрема траје тако дуго, да је девојка не може добити у редовним приликама па и ако је изузетно добије, она се не може бавити наукама у довољној мери поред других важнијих дужности, које настају после удадбе, не узимљући у рачун и друге сметње у животу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овде треба имати на уму и то, да се женска деца ''брже развијају'', умно и телесно и ''пре'' долазе до ''зрелости'', него мушка деца. Женско дете од 6 година развијено је обично толико исто, као мушко од 7 година, девојчица од 12 година као дечак од 14 година; и девојка од 18. година као младић од 21. године. Из тога излази ово двоје: 1. да девојке имају ''мање времена'' за своје развијање, и да, према томе, морају раније прећи на практичне (домаће) послове; а то значи, да оне треба раније да доврше своје школовање; 2. да женска деца ''не треба'' да уче школе ''заједно'' с мушком децом.&lt;br /&gt;
{{gap}}По правилу не би требало да девојка учи школу после своје навршене 16. године. Зато време она се може образовати толико, колико јој је потребно за доцнији живот у образованој породици, а сад настаје ''практично'' спремање у већој мери. Ако ли пак продужи школовање до 20. и преко 20. године, онда ће заостати у ономе, што јој је за живот најпотребније; па и ако се уда после тога, сумњиво је, да ли ће бити срећна у својој породици. — Тако је од прилике скоро решено питање о вишем образовању женскиња у немачкој царевини. А ваљда ми Срби нећемо у том погледу предњачити образованијим народима?&lt;br /&gt;
{{gap}}Само они људи, којима су непозната новија физиолошка и психолошка истраживања, могу тврдити, да су женска деца способна за науке тако исто, ако и мушка, и да она могу заједно учити школе. Кад је науком утврђено, да је женски мозак мањи (лакши) него мушки и кад је искуством доказано, да ученице теже уче апстрактне науке и у опште оне науке, где има много заплетених комбинација и доказа, него ученици, — онда ту ништа не помаже, кад се неко заноси уображеном ''једнакошћу'' женскога и мушкога пола. Ни људске расе нису једнаке, нижа раса има мањи мозак и слабију умну моћ. Па ни способности мушке деце исте народности нису једнаке, него су у свакога детета друкчије.&lt;br /&gt;
{{gap}}Заједничко образовање изједначава донекле те способности. Опште образовање женскиња у многом се слаже с општим образовањем мушкиња; али ипак остаје и овде знатна разлика, јер у женском духу превлађују ''осећања'', особито ''естетичка, религијска'' и ''морална''. С тога и настава у женској школи може поуздано да успева само онда, кад се први предавањима буде у ученица осећања и интереси. — Нека се помисли само, какав би био ''лепи пол'' без неговања осећања ''лепоте, побожности'' и ''доброте''; а какви би били људи, кад на њих не би утицале те врлине женскиња. Да ли би то било корисно, кад би се те женске способности оставиле без нарочите неге, т. ј. кад би се женско васпитање потпуно изједначило с мушким? Шта би се постигло таквим мушкобанастим васпитањем? Ко воли мушкобану? Таква девојка стече неке мушке особине, које су од сумњиве вредности за њу (н. пр. јачу телесну снагу и већу слободу при кретању у друштву); али изгуби неке важне женске особине, које се не могу ничим надокнадити (н. пр. нежност и љупкост, смерност и стидљивост).&lt;br /&gt;
{{gap}}Интересно је посматрати „учене” жене како и оне много полажу на укусно одело, на пријатност израза и на спољну лепоту; ретко ће се наћи, да која од њих сасвим одсече своју лепу косу, него ће се пре видети „шишке” и у њих, — јер тако је сад ''мода''. Може се рећи, да оне то раде више по неком нагону ''допадања'', који роизлази из љубавнога нагона, као што то бива и код виших животиња (н. пр. од птица). — Жудња за науком није код њих тако јака, да би оне њој за љубав жртвовале све угодности светске, па међу њима и брачни живот. Кад бисмо запитали ма коју студенткињу велике школе, да ли би она прекинула своје школовање, кад би се нашла врло добра прилика за њену удадбу, она би — истину говорећи — извесно одговорила, да би то радо учинила (бар једна је то отворено признала у такој прилици). И из овога се види јасно, шта девојка више цени, да ли научни рад и славу на књижевном пољу, или пак ''срећан породичан живот''.&lt;br /&gt;
{{gap}}Па најпосле, шта бисмо ми и добили тим кад бисмо наше кћери спремали само за државну службу. Добили бисмо, поред мушкога још и ''женски умни пролетаријат'', те место какве користи имали бисмо и очевидне штете у ''моралном'' погледу. Породични живот не би тим ништа добио, него би само изгубио. Довољно је, да се овде подсети само на то, какав углед у народу имају учитељице, и да се запита, зашто се школоване жене више одају страстима него обичне жене, и зашто има сразмерно више верности и оданости породичне код ових последњих.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ну томе нити су криве школе ни науке него је томе узрок — ''недоученост''. Прави је научник моралан и карактеран; али колико има правих научника? Учење наука захтева врло много труда и траје готово половину века човековога. Така напрезања за толико време шкоде женскињу још више него мушкињу; јер њима су, због друкчије телесне организације још потребнија телесна кретања и физички радови. С тога су за њих подесније обичне ''вештине'' него науке, и оне, према совјим духовним особинама, пре могу тражити неко савршенство у ''уметностима'', него у научним истраживањима. Ту је широко поље за представљање и издржавање разноврсних осећања и узбуђења. Али је за њих много важније обделавање педагошкога поља, а нарочито ''васпитавање мале деце'', које је готово искључиво предато ''самим матерама'', што је сасвим природно, јер њима је ''урођена највећа љубав према својој деци''.&lt;br /&gt;
{{gap}}На послетку, да поменемо и то питање, ко треба да ''предаје науке'' у вишим женским заводима, да ли наставници или наставнице. То се питање решава самим тим, ко има јачу умну снагу, већу способност и бољу спрему за научни и наставнички рад. Пошто нема сумње, да су ''мушки'' у овом погледу надмоћнији, то не може бити сумње ни при решавању онога питања. Школски надзорници опазили су одавна, да учитељице полажу у школи већу важност на памћење него на логично мишљење; па и то иде у прилог ономе мишљењу, да науке у вишим девојачким школама треба да предају наставници, а вештине — наставнице.&lt;br /&gt;
{{gap}}''У Београду.'' -{VIII}-. 1895.
Др. В. Бакић

== Извор ==
* 1896. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година 11, број 1. стр. 8-10.

{{ЈВ-аутор|Војислав Бакић|1929}}

[[Категорија:Војислав Бакић]]
[[Категорија:Педагогија]]
[[Категорија:Жене]]
[[Категорија:Женска права]]
[[Категорија:Феминизам]]</text>
      <sha1>2regq4uv81yok2z4cjr9mjtna8aoj3l</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Џорџ Гордон Бајрон</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54392</id>
    <revision>
      <id>147098</id>
      <parentid>121674</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:37:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Аутор:Лорд Бајрон]] на [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон]]: Правилан назив</comment>
      <origin>121674</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="997" sha1="mrg1nj1yhinjgukt4d0ydeml5qmehum" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Лорд Џорџ Гордон
| презиме = Бајрон
| иницијал_презимена = Б
| годинарођења = 1788
| годинасмрти = 1824
| опис = '''Џорџ Гордон Бајрон''', познат и као '''Лорд Бајрон''', био је енглески племић, песник, политичар и и водећа личност у романтизму.
| слика = Lord Byron.jpg
| опис_слике =
| википедија = Џорџ Гордон Бајрон
| вики_цитати = Џорџ Гордон Бајрон
| остава = George Gordon Byron
| остава_кат = George Gordon Byron
}}
== Дела ==
* [[Свршио си пут живота!]]

== Преводиоци на српски језик ==
* [[Аутор:Ристо Ј. Одавић|Ристо Ј. Одавић]]

[[Категорија:Лорд Бајрон]]
[[Категорија:Енглески књижевници]]</text>
      <sha1>mrg1nj1yhinjgukt4d0ydeml5qmehum</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147101</id>
      <parentid>147098</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:37:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводиоци */</comment>
      <origin>147101</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="968" sha1="9fue59oocrqyush4zdujeeuqu0sbm4k" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Лорд Џорџ Гордон
| презиме = Бајрон
| иницијал_презимена = Б
| годинарођења = 1788
| годинасмрти = 1824
| опис = '''Џорџ Гордон Бајрон''', познат и као '''Лорд Бајрон''', био је енглески племић, песник, политичар и и водећа личност у романтизму.
| слика = Lord Byron.jpg
| опис_слике =
| википедија = Џорџ Гордон Бајрон
| вики_цитати = Џорџ Гордон Бајрон
| остава = George Gordon Byron
| остава_кат = George Gordon Byron
}}
== Дела ==
* [[Свршио си пут живота!]]

== Преводиоци ==
* [[Аутор:Ристо Ј. Одавић|Ристо Ј. Одавић]]

[[Категорија:Лорд Бајрон]]
[[Категорија:Енглески књижевници]]</text>
      <sha1>9fue59oocrqyush4zdujeeuqu0sbm4k</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Ада Негри</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54614</id>
    <revision>
      <id>147086</id>
      <parentid>142233</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:04:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводиоци */</comment>
      <origin>147086</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="805" sha1="stri233q37oare53oi320efhh76kric" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ада 
| презиме = Негри
| иницијал_презимена = Н
| годинарођења = 1870
| годинасмрти = 1945
| опис = '''Ада Негри''' (1870–1945) била је италијанска књижевница.
| слика = Ada Negri.png
| опис_слике =
| википедија = Ада Негри
| остава = 
| остава_кат = Ada Negri
}}

== Дела ==
* [[Без имена]]
* [[Мртви пољубац]]
* [[Не враћај се...]]
* [[Не сметај ми!]]
* [[Судбина]]

== Преводиоци ==
* [[Аутор:Драгиша Станојевић|Драгиша Станојевић]]
* [[Алекса Шантић]]

[[Категорија:Италијански књижевници]]</text>
      <sha1>stri233q37oare53oi320efhh76kric</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Драгиша Станојевић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54616</id>
    <revision>
      <id>147084</id>
      <parentid>122364</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:03:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводи */</comment>
      <origin>147084</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="782" sha1="5pg7aov98ch3wjd8jc7eubip8xhxnrn" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Драгиша 
| презиме = Станојевић
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1844
| годинасмрти = 1918
| опис = '''Драгиша Станојевић''' (1844–1918) био је српски политичар, правник и књижевник.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија = Драгиша Станојевић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Дела ==

=== Преводи ===
* [[Без имена]]
* [[Не сметај ми!]]
* [[Судбина]]

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Драгиша Станојевић]]
[[Категорија:Српски преводиоци]]</text>
      <sha1>5pg7aov98ch3wjd8jc7eubip8xhxnrn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јан Неруда</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54645</id>
    <revision>
      <id>147095</id>
      <parentid>137310</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:30:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводиоци */</comment>
      <origin>147095</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1081" sha1="a8sb4gaq9uh4f2vagjbiii5wr0glw2g" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јан
| презиме = Неруда
| иницијал_презимена = Н
| годинарођења = 1834
| годинасмрти = 1891
| опис = '''Јан Неруда''' (1834–1891) био је чешки књижевник и новинар.
| слика = Jan Neruda – Jan Vilímek – České album.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јан Неруда
| остава = Jan Neruda
| остава_кат = Jan Neruda
}}
== Дела ==
=== Песме ===
* [[Прост мотив]]
* [[Из космичких песама]]

=== Приповетке/Новеле ===
* [[Лоретска звона]]

== Преводиоци ==
* [[Аутор:Никола Манојловић-Рајко|Никола Манојловић-Рајко]]
* [[Аутор:Дамјан Ђ. Омчикус|Дамјан Ђ. Омчикус]]
* [[Аутор:Јован Јовановић Змај|Јован Јовановић Змај]]

[[Категорија:Јан Неруда]]
[[Категорија:Чешки књижевници]]</text>
      <sha1>a8sb4gaq9uh4f2vagjbiii5wr0glw2g</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Милосав Јелић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>55101</id>
    <revision>
      <id>147141</id>
      <parentid>143836</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T11:07:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>147141</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1007" sha1="ij6nrqx4pb0t0cjckmi43asju0u2g7u" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Милосав 
| презиме = Јелић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења = 1883
| годинасмрти = 1947
| опис = '''Милосав Јелић''' (1883 – 1947) био је српски књижевник и журналиста.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија = Милосав Јелић
| остава =
| остава_кат =
}}

== Дела ==
* [[Купање жена]]
* [[Страст]] 
* [[Клеопатра]] 
* [[Кујунџића мајка]]
* [[На Дрину]]
* [[Са забаве]]
* [[У рано јутро...]]
* [[Жанета]]
* [[Вечерњи мотиви]]
* [[Никад више]]
* [[Обична сатира]]
* [[Расуо се бисер...]]
* [[С афричких обала: Андре]]

[[Категорија:Милосав Јелић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>ij6nrqx4pb0t0cjckmi43asju0u2g7u</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147147</id>
      <parentid>147141</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T11:19:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>147147</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1075" sha1="g6lywazmluuat48wh86gtxo25f9b4cg" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Милосав 
| презиме = Јелић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења = 1883
| годинасмрти = 1947
| опис = '''Милосав Јелић''' (1883 – 1947) био је српски књижевник и журналиста.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија = Милосав Јелић
| остава =
| остава_кат =
}}

== Дела ==
* [[На Дрину]]
* [[Кујунџића мајка]]
* [[Купање жена]]
* [[Жанета]] (1904)
* [[Вечерњи мотиви]] (1904)
* [[Страст]] (1906)
* [[Клеопатра]] (1906)
* [[Са забаве]] (1906)
* [[У рано јутро...]] (1906)
* [[Обична сатира]] (1906)
* [[Расуо се бисер...]] (1906)
* [[Никад више]] (1907)
* [[С афричких обала: Андре]] (1930)

[[Категорија:Милосав Јелић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>g6lywazmluuat48wh86gtxo25f9b4cg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Исповест у овој строфи</title>
    <ns>0</ns>
    <id>55102</id>
    <revision>
      <id>147110</id>
      <parentid>124150</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T09:01:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147110</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1127" sha1="p683hrpadkacrj2rktr4uj5ryjx3bqz" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Исповест у овој строфи
| одељак=
| аутор= Ранко Младеновић
| преводилац = 
| година=
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Ноћ струји
И љуби твоје косе нежне.

А пахуље снежне
Ко̂ бели славуји
Кроз даљине свете,
Безнадежне,
Немо некуд лете…

— Снови су ми опет
Непобедне чете!

Идем са неба и Бога да скинем!

И ја морам с њима
Ноћас да погинем,

Драго моје дете!…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 1, стр. 51.

{{ЈВ-аутор|Ранко Младеновић|1943}}

[[Категорија:Ранко Младеновић]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Српска авангардна поезија]]</text>
      <sha1>p683hrpadkacrj2rktr4uj5ryjx3bqz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147111</id>
      <parentid>147110</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T09:01:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147111</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1106" sha1="ijldfh9o3olc1xnf7ps6deatla3axa6" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Исповест у овој строфи
| одељак=
| аутор= Ранко Младеновић
| година= 1928
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Ноћ струји
И љуби твоје косе нежне.

А пахуље снежне
Ко̂ бели славуји
Кроз даљине свете,
Безнадежне,
Немо некуд лете…

— Снови су ми опет
Непобедне чете!

Идем са неба и Бога да скинем!

И ја морам с њима
Ноћас да погинем,

Драго моје дете!…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 1, стр. 51.

{{ЈВ-аутор|Ранко Младеновић|1943}}

[[Категорија:Ранко Младеновић]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Српска авангардна поезија]]</text>
      <sha1>ijldfh9o3olc1xnf7ps6deatla3axa6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Ранко Младеновић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>55104</id>
    <revision>
      <id>147109</id>
      <parentid>124314</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:56:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147109</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="842" sha1="99rsz05coxteawtsq9mihup9z4cu43a" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ранко 
| презиме = Младеновић
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Ранко Младеновић''' био је српски авангардни песник, драмски писац, књижевни и позоришни критичар и новинар.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија = Ранко Младеновић
| остава =
| остава_кат =
}}

== Дела ==
* [[Вечерњи пркос]]
* [[Исповест у овој строфи]]
* [[Освета (Ранко Младеновић)|Освета]]
* [[Последице]]

[[Категорија:Ранко Младеновић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>99rsz05coxteawtsq9mihup9z4cu43a</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147132</id>
      <parentid>147109</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T10:09:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>147132</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="872" sha1="5amck9iw7mlf875002wwukgtdx15zz8" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ранко 
| презиме = Младеновић
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Ранко Младеновић''' био је српски авангардни песник, драмски писац, књижевни и позоришни критичар и новинар.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија = Ранко Младеновић
| остава =
| остава_кат =
}}

== Дела ==
* [[Вечерњи пркос]]
* [[Исповест у овој строфи]]
* [[Освета (Ранко Младеновић)|Освета]]
* [[Последице]]
* [[Ноћни аманет]]

[[Категорија:Ранко Младеновић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>5amck9iw7mlf875002wwukgtdx15zz8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147134</id>
      <parentid>147132</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T10:50:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>147134</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="893" sha1="76nc6thkyt6vzv4f02mm0zqrsxnv7yj" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ранко 
| презиме = Младеновић
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Ранко Младеновић''' био је српски авангардни песник, драмски писац, књижевни и позоришни критичар и новинар.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија = Ранко Младеновић
| остава =
| остава_кат =
}}

== Дела ==
* [[Вечерњи пркос]] (1928)
* [[Исповест у овој строфи]] (1928)
* [[Освета (Ранко Младеновић)|Освета]]
* [[Последице]]
* [[Ноћни аманет]] (1929)

[[Категорија:Ранко Младеновић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>76nc6thkyt6vzv4f02mm0zqrsxnv7yj</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147136</id>
      <parentid>147134</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T10:52:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>147136</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="900" sha1="0v5fvycnesx0gdrhwta89of6vuc7wwx" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ранко 
| презиме = Младеновић
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Ранко Младеновић''' био је српски авангардни песник, драмски писац, књижевни и позоришни критичар и новинар.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија = Ранко Младеновић
| остава =
| остава_кат =
}}

== Дела ==
* [[Вечерњи пркос]] (1928)
* [[Исповест у овој строфи]] (1928)
* [[Освета (Ранко Младеновић)|Освета]] (1928)
* [[Последице]]
* [[Ноћни аманет]] (1929)

[[Категорија:Ранко Младеновић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>0v5fvycnesx0gdrhwta89of6vuc7wwx</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147139</id>
      <parentid>147136</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T10:56:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>147139</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="907" sha1="7nletulbvi34x75qwxks4vmqurqzoyz" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ранко 
| презиме = Младеновић
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Ранко Младеновић''' био је српски авангардни песник, драмски писац, књижевни и позоришни критичар и новинар.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија = Ранко Младеновић
| остава =
| остава_кат =
}}

== Дела ==
* [[Вечерњи пркос]] (1928)
* [[Исповест у овој строфи]] (1928)
* [[Освета (Ранко Младеновић)|Освета]] (1928)
* [[Последице]] (1928)
* [[Ноћни аманет]] (1929)

[[Категорија:Ранко Младеновић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>7nletulbvi34x75qwxks4vmqurqzoyz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Освета (Ранко Младеновић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>55120</id>
    <revision>
      <id>147112</id>
      <parentid>124189</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T09:06:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147112</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="952" sha1="odoynvh8pstlvfw5uk8otakpqbyoruz" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Освета
| одељак=
| аутор= Ранко Младеновић
| преводилац = 
| година=
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
У манастиру
Мојих снова,
Ко̂ молитва је ноћ дубока.
У чудном миру
Осаме тмурне
Кандила висе
Као две урне
Лепе и свете од порока.

Унутра нико не уђе замном.
Само у ноћи
У углу тамном,
Када засветле моја два ока,
Док на њих сенке
Мукло слазе:

С иконе свеци језике плазе…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 2, стр. 122.

{{ЈВ-аутор|Ранко Младеновић|1943}}
[[Категорија:Ранко Младеновић]]</text>
      <sha1>odoynvh8pstlvfw5uk8otakpqbyoruz</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147113</id>
      <parentid>147112</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T09:06:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147113</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1152" sha1="cnhzwb80ugaqfhdyxocofy18g2o2jez" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Освета
| одељак=
| аутор= Ранко Младеновић
| преводилац = 
| година=
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
У манастиру
Мојих снова,
Ко̂ молитва је ноћ дубока.
У чудном миру
Осаме тмурне
Кандила висе
Као две урне
Лепе и свете од порока.

Унутра нико не уђе замном.
Само у ноћи
У углу тамном,
Када засветле моја два ока,
Док на њих сенке
Мукло слазе:

С иконе свеци језике плазе…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 2, стр. 122.

{{ЈВ-аутор|Ранко Младеновић|1943}}

[[Категорија:Ранко Младеновић]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Српска авангардна поезија]]</text>
      <sha1>cnhzwb80ugaqfhdyxocofy18g2o2jez</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147135</id>
      <parentid>147113</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T10:52:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147135</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1131" sha1="ijmfa0ljdyexhv3qoqugfmyh5l7hce5" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Освета
| одељак=
| аутор= Ранко Младеновић
| година= 1928
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
У манастиру
Мојих снова,
Ко̂ молитва је ноћ дубока.
У чудном миру
Осаме тмурне
Кандила висе
Као две урне
Лепе и свете од порока.

Унутра нико не уђе замном.
Само у ноћи
У углу тамном,
Када засветле моја два ока,
Док на њих сенке
Мукло слазе:

С иконе свеци језике плазе…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 2, стр. 122.

{{ЈВ-аутор|Ранко Младеновић|1943}}

[[Категорија:Ранко Младеновић]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Српска авангардна поезија]]</text>
      <sha1>ijmfa0ljdyexhv3qoqugfmyh5l7hce5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бињиш бола</title>
    <ns>0</ns>
    <id>55124</id>
    <revision>
      <id>147114</id>
      <parentid>124197</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T09:12:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Исправљено</comment>
      <origin>147114</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3048" sha1="sdm80wozoie8ow3pk33e1pte6x53irj" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Бињиш бола
| одељак=
| аутор= Алфред Розенцвајг
| преводилац = 
| година=
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Да ли памтиш, душо, ретке оне чари
суза̂ што су лопиле
у часовима устрепталих бдења,
те млазевима горких усхићења
пла̏виле и топиле
све тегобе јаве, цео мутљаг ствари?

То су биле наше свечаности тајне,
чудне сатурналије,
кад празноваху патње и све туге
уз присне звуке утуљене фуге,
што их из провалије
срца слаху тихе харфе уздисајне…

Док очајања чилог гораху чираци
у дубини зенице,
прекаљујући печали самоће,
са себе ти си стресала злоће,
сурове каменице
које на те дању сручише „земљаци”.

Па, док су око тебе поноћна пространства
носталгије ницала,
и росила те седефима сете,
овидовљена жаром слутње свете,
ти си се дотицала
врхунаца цветних смртног величанства…

Све јаде своје сажев побожно, испољив
муке своје пламене
у јецајима смирене екстазе,
у благе ти си улазила фазе
зреле, зрачне намене,
у мистичких тамнина сјај о! неодољив…

Да л’ у твојој свести има каква трага
светлим надахнућима
што све лепоте црпаху из плача?
Ти, душо, никад ниси била јача
но у тим прегнућима,
настраним и нежним, пуним болних снага!

Некад тако своја, слободна свих веза,
ти си тада чистијом
суштином била цела проникнута,
у себе упив посвећења љута
с бујном Евхаристијом
суза̂, зачињених миром слатких језа…

Да ли памтиш, душо? Ти, што сад се кињиш
у штурости депресије,
где веје мраз, и мрак, и мук заливен,
и сваки плам је пепелом заптивен —
прибери се! Отреси је!
Обуци жарког бола стари блистав бињиш!
&lt;/poem&gt;

:'''Ненад Митров'''
== Извор ==
1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 2, стр. 126-127.

{{ЈВ-аутор|Алфред Розенцвајг|1941}}
[[Категорија:Алфред Розенцвајг]]</text>
      <sha1>sdm80wozoie8ow3pk33e1pte6x53irj</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147115</id>
      <parentid>147114</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T09:12:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147115</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3028" sha1="n5uzmqfu1fla60evbyjx6ctdjgmnbti" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Бињиш бола
| одељак=
| аутор= Алфред Розенцвајг
| година= 1928
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Да ли памтиш, душо, ретке оне чари
суза̂ што су лопиле
у часовима устрепталих бдења,
те млазевима горких усхићења
пла̏виле и топиле
све тегобе јаве, цео мутљаг ствари?

То су биле наше свечаности тајне,
чудне сатурналије,
кад празноваху патње и све туге
уз присне звуке утуљене фуге,
што их из провалије
срца слаху тихе харфе уздисајне…

Док очајања чилог гораху чираци
у дубини зенице,
прекаљујући печали самоће,
са себе ти си стресала злоће,
сурове каменице
које на те дању сручише „земљаци”.

Па, док су око тебе поноћна пространства
носталгије ницала,
и росила те седефима сете,
овидовљена жаром слутње свете,
ти си се дотицала
врхунаца цветних смртног величанства…

Све јаде своје сажев побожно, испољив
муке своје пламене
у јецајима смирене екстазе,
у благе ти си улазила фазе
зреле, зрачне намене,
у мистичких тамнина сјај о! неодољив…

Да л’ у твојој свести има каква трага
светлим надахнућима
што све лепоте црпаху из плача?
Ти, душо, никад ниси била јача
но у тим прегнућима,
настраним и нежним, пуним болних снага!

Некад тако своја, слободна свих веза,
ти си тада чистијом
суштином била цела проникнута,
у себе упив посвећења љута
с бујном Евхаристијом
суза̂, зачињених миром слатких језа…

Да ли памтиш, душо? Ти, што сад се кињиш
у штурости депресије,
где веје мраз, и мрак, и мук заливен,
и сваки плам је пепелом заптивен —
прибери се! Отреси је!
Обуци жарког бола стари блистав бињиш!
&lt;/poem&gt;

:'''Ненад Митров'''

== Извор ==
1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 2, стр. 126-127.

{{ЈВ-аутор|Алфред Розенцвајг|1941}}
[[Категорија:Алфред Розенцвајг]]</text>
      <sha1>n5uzmqfu1fla60evbyjx6ctdjgmnbti</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Алфред Розенцвајг</title>
    <ns>100</ns>
    <id>55126</id>
    <revision>
      <id>147106</id>
      <parentid>124244</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:44:26Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147106</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="728" sha1="tq7qn82o5jtxrwhsa7v47hzimkl5utm" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Алфред 
| презиме = Розенцвајг
| иницијал_презимена = Р
| годинарођења = 1896
| годинасмрти = 1941
| опис = '''Алфред Розенцвајг''', који је писао под псеудонимом '''Ненад Митров''', био је српски песник јевејског порекла.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија = Алфред Розенцвајг
| остава =
| остава_кат =
}}

== Дела ==
* [[Бињиш бола]]
* [[Емпедокле]]

[[Категорија:Алфред Розенцвајг]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>tq7qn82o5jtxrwhsa7v47hzimkl5utm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Последице</title>
    <ns>0</ns>
    <id>55149</id>
    <revision>
      <id>147137</id>
      <parentid>124243</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T10:55:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147137</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1271" sha1="0boj326kcrfvdunsdhctclrj3e4uvv7" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Последице
| одељак=
| аутор= Ранко Младеновић
| година= 1928
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Звездане траке
На видику ничу,
И од грознице вечерње румене.
Музику чудну осећам код сваке:
То Божје вене
Некуда протичу…

Ко пахуље млечне
Звезде се већ мичу,
И сурвају се у етар и звуке.

А ја сам, ево, раширио руке
Преко свих брда
И даљине вечне!
И док се понор над бескрајем буди,
Месец је заспо̂
На нечије груди…

А када сутра опет широм сване,
И прну први зраци
Као птице,
Чим све обасја зора пуна неге,
На моје лице:

Пренеће сунце све своје пеге…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 3, стр. 207–208.

{{ЈВ-аутор|Ранко Младеновић|1943}}
[[Категорија:Ранко Младеновић]]</text>
      <sha1>0boj326kcrfvdunsdhctclrj3e4uvv7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147138</id>
      <parentid>147137</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T10:55:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147138</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1471" sha1="lcn4rm6w137zwypns82w4faukpohnw0" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Последице
| одељак=
| аутор= Ранко Младеновић
| година= 1928
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Звездане траке
На видику ничу,
И од грознице вечерње румене.
Музику чудну осећам код сваке:
То Божје вене
Некуда протичу…

Ко пахуље млечне
Звезде се већ мичу,
И сурвају се у етар и звуке.

А ја сам, ево, раширио руке
Преко свих брда
И даљине вечне!
И док се понор над бескрајем буди,
Месец је заспо̂
На нечије груди…

А када сутра опет широм сване,
И прну први зраци
Као птице,
Чим све обасја зора пуна неге,
На моје лице:

Пренеће сунце све своје пеге…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 3, стр. 207–208.

{{ЈВ-аутор|Ранко Младеновић|1943}}

[[Категорија:Ранко Младеновић]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Српска авангардна поезија]]</text>
      <sha1>lcn4rm6w137zwypns82w4faukpohnw0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Вечерњи пркос</title>
    <ns>0</ns>
    <id>55194</id>
    <revision>
      <id>147107</id>
      <parentid>124315</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:52:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147107</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1216" sha1="9vv3l44m2i1xn1m9fslixp4yo74r141" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Вечерњи пркос
| одељак=
| аутор= Ранко Младеновић 
| година=1928
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Угушило нам вече дане,
И сада, ево, шетају гране
Крај окна мога.
И сутон има обрве сане,
Мргодне, мукле
Као две ране…

А ја осећам тамног Бога
Кроз опијене бескраје мирне,
Како сав згрчен
Од ума свога,
Хоће сам себе да додирне.

И прстима се далеко маше
Да нам на сату
Младости наше
Сказаљку сломи —

О, ал’ то ми
Нећемо никад, никада дати!
Ни кад све стане и не дише!…
И у загрљај ћемо се звати:

И кад нас нигде нема више!…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 4, стр. 282.

{{ЈВ-аутор|Ранко Младеновић|1943}}
[[Категорија:Ранко Младеновић]]</text>
      <sha1>9vv3l44m2i1xn1m9fslixp4yo74r141</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147108</id>
      <parentid>147107</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:54:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147108</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1416" sha1="glzewknns8qy2n6w5y9y7qsnaz4debm" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Вечерњи пркос
| одељак=
| аутор= Ранко Младеновић 
| година=1928
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Угушило нам вече дане,
И сада, ево, шетају гране
Крај окна мога.
И сутон има обрве сане,
Мргодне, мукле
Као две ране…

А ја осећам тамног Бога
Кроз опијене бескраје мирне,
Како сав згрчен
Од ума свога,
Хоће сам себе да додирне.

И прстима се далеко маше
Да нам на сату
Младости наше
Сказаљку сломи —

О, ал’ то ми
Нећемо никад, никада дати!
Ни кад све стане и не дише!…
И у загрљај ћемо се звати:

И кад нас нигде нема више!…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад. Година 1, књ. 1, свеска 4, стр. 282.

{{ЈВ-аутор|Ранко Младеновић|1943}}

[[Категорија:Ранко Младеновић]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Српска авангардна поезија]]</text>
      <sha1>glzewknns8qy2n6w5y9y7qsnaz4debm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>147068</id>
      <parentid>146746</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T16:09:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Главно */</comment>
      <origin>147068</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="75004" sha1="f6fnnsihtjp43mugiem8cyxd1omief8" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;'''''„Млого тео, млого започео…”'''''&lt;/span&gt; ~ &lt;small&gt;[[Бранко Радичевић]]&lt;/small&gt;&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моје корисничке странице на '''[[w:Корисник:Coaorao| Википедији]]''' и '''[[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]'''

{{quote|&lt;small&gt;'''„​Ах, антимонисти српски и хрватски, какав грех мичете себи на душу! Један исти народ, једнак и по језику, једнак и по потчињености, једнак и по беди, једнак и по незнању, поделили сте у два крвничка табора! Песница им за вратом, колено туђинско им на грудима, народни живот систематски се трује, бесправност народна скоро потпуна, а они се свађају око Звонимира и Душана! Упропашћен и српски и хрватски сељак оставља земљу коју му је дед крвљу а он знојем натапао, и за крухом емигрирају чак у Бразилију; у дубинама народним мрак, незнање, неписменост, а они се препиру о српској и хрватској „култури”! Спорта ради и шпекулације ради, политичари се препиру ко је коме „покрао” језик, а народ, муж загорски и паор сремски, вапије за лебом само на једном језику којим можда још неће дуго говорити!”''' — [[q:Јован Скерлић|Скерлић]], ''[[s:Писма из Загреба|Писма из Загреба]]'' (1899), II&lt;/small&gt;}}

{{quote|&lt;small&gt;'''„Много сам кајô, много грешио&lt;br /&gt;И хладном смрћу себе тешио…”''' — [[q:Ђура Јакшић|Ђура Јакшић]]&lt;/small&gt;}}

{{quote|&lt;small&gt;'''„Некад су наше пешчане плаже биле једно од оних чистих места природе где је се најјасније, кроз буре и бонаце, плиме и осеке, уочавао ритам таласа Реда. Данас таласи мора, враћају, избацују на плаже, људско ђубриште, делове хибридног амбијента човека, коме нема места у Реду.”''' — [[q:Драгош Калајић|Калајић]]&lt;/small&gt;}}

{{quote|&lt;small&gt;'''„Ко зна када би Месец могао пасти на Земљу и када би цела ова планета могла нестати у пламену и пепелу. Без обзира на то, наша мисија мора бити извршавање дужности до самог краја.”''' — Анонимно&lt;/small&gt;}}

{{quote|&lt;small&gt;'''„У људима је смртно само оно што је у њима људско, а вечно живи само оно што је у њима лавовско.”''' — [[q:Јован Дучић|Дучић]]&lt;/small&gt;}}

== О доприносима на Викизворнику ==
* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века, које пронађем на интернету),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…
* На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|администратор]] од 8. маја 2026.

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]]

* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]
* [[Лутања]]
* [[Три приповијетке]] (уредити)

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]]

{{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}}
''проверити и уредити''&lt;br /&gt;
- [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] - [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]](VI,X,XI,XII) - [[Споменик Војиславу]]

* Непотребно? [[Српска проза]]([[Српско народно прозно стваралаштво]], [[Српска уметничка проза]])
* Уредити: [[Аутор:Жан Баптист Поклен Молијер]]

Draga Gavrilović

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]


----
Аутор:Мирко Цветковић
Аутор:Јован Златоусти

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - преводилачки рад:[https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/55058/rad11.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.
* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]
[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
==Човек и пас==(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.)

==Црна песма==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.)

==Прича о јаком==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.)

==Вечерње==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Равнодушност==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.)

==Љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Дело==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.)

==Прехисторијска љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.)

==Човек==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.)
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић

== Нацрт_Градови и химере (1930) ==

&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Градови и химере (1930)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Пријатељу&lt;br /&gt;Д-р. Кости Кумануди''&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>f6fnnsihtjp43mugiem8cyxd1omief8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Са забаве</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60229</id>
    <revision>
      <id>147143</id>
      <parentid>140425</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T11:16:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147143</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1611" sha1="mbsht8lirjri57qrdkh5cjtxnwd5j7g" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Са забаве
| одељак=
| аутор= Милосав Јелић
| година= 1906
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
С машнама у коси и у плавој свили
Ви сте лепши него што сте икад били.
Измеђ’ елегантних играчица вити’,
Међу раним цвећем у пролећних дана,
Госпођо, ја мислим… „Доста комплимана!”
— Не, ја желим увек само искрен бити.

Дражесни сте као сетна, бледа Психа,
За вас је лепота Хајнеова стиха:
Мај, исток и вече и Ганг и пагоде, —
Ту, где је до ритма тако много стало,
Још и вас додати, ах то није мало,
Замишљену, лепу, лотос поврх воде.

Ја бих ветрић био с Хималајских гора
И у тихо вече крај широког мора
Љубио вам страстно сетне очи, косе…
Или ко Силвестра младог Пјера Лоти
У вечитом сунцу, цвећу и топлоти
Нема не нестане… као капи росе.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. април 1906. Књига XVI, Број 7. Стр. 515.
{{ЈВ-аутор|Милосав Јелић|1947}}
[[Категорија:Милосав Јелић]]</text>
      <sha1>mbsht8lirjri57qrdkh5cjtxnwd5j7g</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Жанета</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60485</id>
    <revision>
      <id>147144</id>
      <parentid>141384</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T11:17:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147144</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1459" sha1="9tc23uyms2z7rx4934mqji55o3pcg21" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Жанета
| одељак=
| аутор= Милосав Јелић
| година= 1904
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
О, нежни цвете с обала Гароне,
Не дршћи од наше студи и од росе,
На твоје лице сикстинске мадоне,
На дражесну ногу, на груди, на косе

То јутро пада. Тужна повест твоја 
О минулој срећи силно ме потреса,
О драгом, што је пао посред боја
На југу, где шуми чемпрес до чемпреса.

И када око и витице бујне
Примакнеш ми страсно и пољубиш јаче,
Заструји ветар кроз пољане рујне
Сетно. Ја знам тада да ''он'' крај нас плаче.

Волимо прошлост! Али док дан сјајни
Трепери нам љупко врх њива, врх цвећа,
Нека се у нас усхит диже тајни
За славу живота, младости, пролећа.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. новембар 1904. Књига XVIII, Број 5. Стр. 339.
{{ЈВ-аутор|Милосав Јелић|1947}}
[[Категорија:Милосав Јелић]]</text>
      <sha1>9tc23uyms2z7rx4934mqji55o3pcg21</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Вечерњи мотиви</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60486</id>
    <revision>
      <id>147145</id>
      <parentid>141385</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T11:17:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147145</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1500" sha1="hiltm4hricpypc0untjbifzqjswuw3g" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Вечерњи мотиви
| одељак=
| аутор= Милосав Јелић
| година= 1904
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Вечито шумори сребрнасто лисје
У старих јагњеда. Тужно, тихо, јаче…
Да л’ то сетна вила кроз плаветно висје
И долине срећу изгубљену плаче?

Или је то песма Вечности и света,
Песма Судбе — силне Хармоније ствари,
Кроз векове многе вољена и клета,
Док су пред њом пали круне и олтари?

Да ли је то песма Времена и људи,
Што колена диже, што ће живот стрти,
Кад угасне пламен у пламених груди,
Кад одјекне тихо задњи акорд Смрти?

Ја разумем тајне и заносне звуке
Пролазности Среће и прошлих времена
И подижем главу и прекрштам руке…
О, заносна песмо тужнога рефрена!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. новембар 1904. Књига XVIII, Број 5. Стр. 340.
{{ЈВ-аутор|Милосав Јелић|1947}}
[[Категорија:Милосав Јелић]]</text>
      <sha1>hiltm4hricpypc0untjbifzqjswuw3g</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Никад више</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60550</id>
    <revision>
      <id>147146</id>
      <parentid>141587</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T11:17:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147146</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1700" sha1="qgzdk1f4uyly51jb43cdjs2ndhlbzwy" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Никад више
| одељак=
| аутор= Милосав Јелић
| година= 1907
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Охола као султанија с мора,
Заносна ока и образа снежна,
Била си љупка, дражесна и нежна,
К’о цвет у хладу мрколисних гора.

Суморног вечно у твом меком крилу
Прошлост ме рана јоште једном звала
Да видимо дивну, проснивану вилу,
И пола чудна и двор од кристала.

Ах, златни, златни прохујали дани,
Још чујем како спомени вам туже…
Ах, наде, што сте повеле к’о руже
У тмурну јесен кад закруже врани!

Прошли нас брзо и занос и вера,
К’о лист под ветром низ пусту алеју,
И дошле сузе — бисер до бисера —
Тужне к’о прича у старом минеју.

Да ми је само она нада ведра,
И летња поља, пуна љупке боје,
И тихо сунце кроз завесе твоје,
И дрхтај топли твога милог недра.

Да ли ћеш доћи опет, срећо, када?
Никада, никада!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Дело'', фебруар 1907. Књига 42. Број 2. Стр. 146.
{{ЈВ-аутор|Милосав Јелић|1947}}
[[Категорија:Милосав Јелић]]</text>
      <sha1>qgzdk1f4uyly51jb43cdjs2ndhlbzwy</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Херцеговац и Марко Краљевић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61490</id>
    <revision>
      <id>147057</id>
      <parentid>145686</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T15:47:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147057</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4225" sha1="hybt9p0ihkc2ca3ox9hnmmu3in6gcuu" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}
{{gap}}Ћерао херцеговац вино из приморја крсноме имену о Ђурђеву дневи, па кад дошао у једну велику планину те се зове Нурин, срете на путу некаква чоека толико велика колико данашња четири, сиједе браде до ниже паса, а бркове пребацио про рамена те му висе низ леђа, па му назове: помоз Бог јуначе! и упита га: од које си крајине и шта то гониш? Одговори му херцеговац: из фочанске нахије, носим вина за крсно име:&lt;br /&gt;
{{gap}}Марко. А колико је ту вина?&lt;br /&gt;
{{gap}}Херц. Осамдесет ока.&lt;br /&gt;
{{gap}}Марко. А имаш ли колико званица о крсноме имену?&lt;br /&gt;
{{gap}}Херц. Имам што је Бог дао десетпетнаест осим намјерника.&lt;br /&gt;
{{gap}}Марко. А имаш ли још вина у кући, осим то што носиш?&lt;br /&gt;
{{gap}}Херц. Бог ме ми више и не треба; овђен има вина и за 50 људи.&lt;br /&gt;
{{gap}}Марко уздахне, па рече: куку први људи; леле људски изроде! Ако овако потраје, доћи ће земан да једно јаје четири чоека носе у носиља. Дедер Херцеговче! растовари један мијех вина за моје паре да ти наздравим, и да се од жеље напијем, јер и ја сам некад славио Ђурђев дан крсно име. Херцеговцу се не мога бит’ на ино, него растовари и пружи му један мијех, а Марко га загрли и метну грло у прождирало, те окапи у један душак, па рече Херцеговцу: ти с једним мијехом вина не можеш дома, него ми дај и други мијех да ти поштено платим и вино и ћирију. Херцеговац се сад већма препане, не знајући ко је и хоће ли опет други мијех попити, даде му и другу страну; а Марко опет као прије све до капи, па му извади 4 дуката говорећи: ево купи за себе друго вино и оставај на здравље. — Стан’ мало јуначе, кумим те небом и земљом! кажи ми се, али си божје створење, али си горски џин? — Закуни ми се, рече му Марко, да ме не ћеш никоме повиђети, пак ћу ти се онда казати. Херцеговац му се закуне, а Марко: ја сам Марко Краљевић, свијет мисли да сам ја умрьо; али сам се ја сакрио у једну горску вилину пећину од како је пушка на свијет изишла, па све чекам згоду да на мојега шарина узјашем, и моју под мохуром ћорду извадим, да саберем све Србље под један барјак и да пред њима јуришим на турке кликујући: јуриш браћо! за вјеру и за часни крст! да истријебимо душмана.

== Види још ==
* [[Смрт Марка Краљевића]]

{{Википедија|Смрт Марка Краљевића}}

== Извор ==
[[Аутор:Вук Врчевић|Врчевић, В.]] 1868. Српске народне приповијетке &lt;small&gt;понајвише кратке и шаљиве&lt;/small&gt;. Биоград: Српско учено друштво. стр. 106-107.

[[Категорија:Српске народне приповетке]]</text>
      <sha1>hybt9p0ihkc2ca3ox9hnmmu3in6gcuu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Аница Савић Ребац</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61620</id>
    <revision>
      <id>147071</id>
      <parentid>146747</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T16:49:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>147071</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1274" sha1="bavbq19g8nigbmiswyt6oadrq79vezx" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Аница
| презиме = Савић Ребац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1953
| опис = '''Аница Савић Ребац'''  била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду.
| слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Аница Савић Ребац
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Нови Сад]] (1904)
* [[* (Ходимо двоје по снегу)]] (1920)
* [[Maris Stella]] (1922)
* [[Тосканска елегија]] (1922)

== Проза ==
* [[Милица Стојадиновић Српкиња (Аница Савић Ребац)|Милица Стојадиновић Српкиња]] (1926)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Песник Царских Сонета]] (1924)

[[Категорија:Аница Савић Ребац| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>bavbq19g8nigbmiswyt6oadrq79vezx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Градови и химере (1930)/Прво писмо из Грчке</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61716</id>
    <revision>
      <id>147077</id>
      <parentid>147033</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T17:38:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Проверен остатак</comment>
      <origin>147077</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="61279" sha1="hu3vymkvwqpdtvsb5wy49gnh0dor7hf" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије]]
| Прво писмо из Грчке
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније]]
}}

&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Прво писмо из Грчке. &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{right|''ДЕЛФИ, априла 19**''}}

{{gap}}Подне ме је срело изненада, као што вас сретне човек који наједном искрсне из шуме. То је било на великом путу пред самом Херонејом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пут је био румен од јучерашњих киша, а у даљини је био сав крвав. Парнас облачни и громовни држи у зениту своје две сунчане куле. По падинама његовим котрљају се облаци од олова и леда, и прете новим кишама и тучама. Хеликон, по којем је Хезиод пасао своје свилене овце, стоји као кристална палата ни на небу ни на земљи. Виде се издалека у једној страни мршава беотијска стада, ситна као пужеви, растурена по трави која је избила те ноћи. Нигде никог. У небу је нагло пролазио један висок облак пун ватре, и брзо се изгубио на југу. Ласте, које су тако грлате у оваквој немој пустоши, бацају из себе хиљаде звучних и сјајних конаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном се појави на једној падини, увек окренут далекој тачци видика, стари херонејски Лав, са слепим зеницама, сâм и замрзао у свом тамном граниту. Зури пред мртвим пределом, и слепим очима више слуша него што гледа. Он није леп него страшан. У његовом ставу има више пркоса него бола. Као да хоће да каже: у људима је смртно само оно што је у њима људско, а вечно живи само оно што је у њима лавовско… Ова архаичка наказа не изазива дивљење него страх; и више прети него што оплакује. Као да на овом страшном бојишту није било ни победиоца ни побеђених. Јер једни који су одавде однели све трофеје, оставили су овде све ловоре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај је херонејски гранитни Лав можда најжалоснији белег који се налази на једном раскршћу историје. Јер ово поље, једно од највећих у грчкој земљи, некад славно са својих ружа и љиљана, и својих ириса и асфодела, постало је најзад гробницом грчке слободе, грчке државне независности, и најзад ненадмашне грчке културе старог века. Овде је Атину и Тебу победио македонски краљ Филип у један дан који је био најтрагичнији дан људске повести. Видео сам много предела на свету где су решаване велике судбине. Ни једно од тих бојишта није језивије од ове сунчане равнице, недалеко од Хеликона, и у самом подножју Парнаса. Каква коб и каква иронија: с ону страну једне тамне планине, стајао је тај дан индиферентно на свом престолу Аполон, с громом у руци, у својим Делфима… Атињани су своје мртве однели одавде у Атину где им је Демостен, велики пророк те коби, и сâм војник и борац код Херонеје, одржао чемерни посмртни говор. А Тебанци су своје хероје сахранили овде, на месту пораза, у једну заједничку раку, и на њу поставили овог страшног гранитног Лава као језиву реч: да је често довољан један дан и један кобан човек да погаси сва светила људска на земљи. Филип је овде победио саму Минерву која је још од хомерског доба чувала на Акрополису народ који је био највеће чудо људског соја. Победа на Херонеји је равна победи тмине над сунцем. Веће и дубље гробнице није било на земљи, него што је ова где још стоји црни гранитни Лав, сада толико усамљен у овом пољу и на овом свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип је победио, али кога? Атињане што су победили персијске цареве који су владали највећим царством на земљи, небројним покрајинама од Кавказа до у средину Африке. Ученик трогодишњи Аристотелов, краљевић Александар, као младић у шеснаестој години, био је лично победилац Тебанаца. У једном налету сломио је некадашње чете Епаминонде које су имале хегемонију у једно време над целом грчком отаџбином; и потукао целу тебанску легију коју дотле нико није победио. Млади краљевић се овде напио из чаше у којој је слава била помешана с људском крвљу, и од које се нико није отрезнио! Атина и Теба, први и најјачи отпор македонске најезде, лежали су овде на херонејском пољу у заједничкој локви крви.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип и Александар су били, одиста, највећи рушиоци у историји. Први је разорио независност Грчке која је била најкултурније друштво на свету; а други је разорио Персију која је до тог доба била највећа организација на земљи. Истина, у Грчкој је већ било расуло и растројство у целом животу, и чекао се само први ударац. А у сатрапској Персији је био толики раздор међу великашима, да се чекао само први непријатељ. А после овог великог разорења, два победиоца су се изгубили у једној епопеји у којој има више блеска него поноса, и више чуда него лепота.&lt;br /&gt;
{{gap}}Први пут су код Херонеје Атињани и Тебанци били овако везали своју судбину. Никад међу њима није било везе срца ни духа. Атињани су увек презирали људе из ове Беотије. Најпре зато што су за време персијске најезде били Тебанци на страни грчког непријатеља; и док се Ескил борио на Саламини, Пиндар је у Теби препоручивао неутралност… Али су људе из Беотије мрзели Атињани највећма због њихове грубости и ситног духовног живота. Међутим, овде је Аскра дала великог Хезиода, Теба је имала Пиндара којег је цео грчки свет сматрао божанственим, а доцније је Херонеја родила Плутарха који је грчке врлине истакао као моралне вредности равне римским. Истина, учешће овог народа у грчкој мисли било је свега у томе. Теба је имала још само једног историчара Анаксиса и једног сликара Аристида, али су обојица били брзо заборављени. Ни Пиндар није рођен у самој Теби. — Али није тебанска величина била у стварима идеја. Било је овде врлина какве нису ни Атињани имали. Атињани су били филозофи, Спартанци су били солдати, а Тебанци су били витезови. Епаминонда је био велики војсковођа али и велики мудрац-питагорист. Као војсковођа био је идеал свих генерала до доба Јулија Цезара. Али као морална личност, он то остаје и данас, и никому није раван међу великим војницима античког грчког света. Оличење патриоте у највећем смислу, нешто невиђено у хелинском народу. Као господар Тебе, он је био други Марко Аурелије, филозоф и владар, значи идеал свих векова. Његов друг Пелопидас вратио је Теби демократију коју су јој оборили Спартанци, а Епаминонда је вратио слободу свима грчким државама, уништивши спартанску хегемонију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Теба је одиста имала само једно кратко доба блеска и славе. Цела историја у два листа и у два велика имена. Ни већих политичких идеја, ни иначе друкчег патриотизма него локалног, ни културе друкче него пролазне. Али кад се узме да је овај град био увек зависан од других грчких држава, необорива и огромна слава било је доба Епаминонде које вреди целе једне културе. Корнелиус Непос је добро рекао: «Ово је доказ да један човек може да вреди више него једна држава». Епаминонда је командовао највећим бројем четâ које је икад грчки народ извео на бојиште. Али за атинске филозофе то није било довољно. Они се нису дивили оружју. И Тројански рат је опевао Хомер већма као један љубавни роман него војнички успех. У свакој слави може бити још нечег туђег и случајног, и само велики писци и уметници могу имати славу која је чиста и недељива. Зато су и за своју победу на Акрополису подигли Атињани храмове боговима а не споменике грчком оружју.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је у Теби још нешто достојно обожавања: њихова тебанска легија, свештена чета коју је инспирисао Зевс а помагао Херкул. Ти су војници били заклети хероју Јолаису да ће умирати само на његов начин: с раном добивеном само у груди. Били су као неки калуђери-војници, везани божанским концем један за другог. У Теби је постојао култ пријатељства какав је другде постојао само у књигама Платона, Аристотела, Емпедокла или Теогниса из Мегаре. Сјајни Епаминонда и Пелопидас борили су се у биткама састављених штитова. Епаминонда је био питагорист, а Питагора је од пријатељства био направио свештену доктрину. Кажу да су у Теби правили празнике пријатељства, као на Родосу празнике Сунцу, или у Елеузису празнике Земљи, а у Атини празнике Мудрости! — Само епско српско побратимство било је слично тебанском. Са Милошем Обилићем отишли су Милан Топлица и Иван Косанчић да умру не више као војводе него само као побратими… У завету тебанских побратима била је највећа реч частољубља која се видела међу људима. Софокле каже: «Теба са седам капија је једино место где смртни људи рађају богове.» Једино овај песник атински оставља овакво ретко мишљење о Тебанцима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Много сам пута пролазио кроз стару Тебу, која је недалеко од овог поља. Некад град са седам врата, са зидовима чији су каменови слагани уз звуке лире Амфиона да би били хармонични. Историја овог града је малена, али је његова легенда лепша и од атинске, и од легенде ма којег другог града! Предвођен једном кравом коју су му богови дали за вођу, први краљ Кадмос је застао онде где је она легла уморна и ту подигао Тебу. Ту је убио и аждају на неком извору, као што је Аполон убио змаја-жену на извору Касталије, која и сад тече у Делфима. Посејавши зубе од тог звера по пољу, поникоше оружани гиганти који исти час поубијаше један другог. Остадоше само петорица који изродише Тебанце, међу којима и претке несрећног краља Едипа… Какав раскош визије и речитости! Зар није оваква легенда виша од једног града? Грчки народ није оставио ни педаљ земље без његове легенде. Према таквом случају цео други свет изгледа без љубави за земљу и без везе са божанством. Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди. Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. Историја без легенде је убога, и кад је највећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Синоћ, ходећи по старом камењу Тебе, гледао сам залазак сунца над овим градом по стотину пута рушеном до темеља. У пољу се дижу брегови који имају облике ноћних привиђења. Они су горели према вечерњем сунцу као упаљени шатори. По пољу и по брдима била је борба између светлости и мрака, где су пламенови један другог прождирали, као гиганти из поменуте легенде. Сваки грчки град има своје посебно сунце и месечину; али Теба има осветљење које не наличи ни на какво друго на земљи. Месечина у Теби, то је једна слава овог града. Кад се Кадмос женио кћерком бога Ареса и богиње Афродите, божанском Хармонијом, која је грчки народ научила музици, певале су овде на свадби музе са Хеликона своје нежне контилене, а богови донели свадбене дарове за невесту: пеплос који је везла Минерва, и ђердан који је исковао Хефаистос. И кћи ове краљице, лепа Семеле, родила је овде бога Бахуса.&lt;br /&gt;
{{gap}}Па ипак има нечег невеселог у овом пределу где се родио бог радости. Најтрагичније мотиве старе трагедије узели су атински песници одавде. Језива анатема пала је овде на злосрећну лозу Едипову. И зато кад у Теби падне помрчина, изгледа да на небу није остало више ни једно небеско тело да засија у овом простору. А кад најзад одете из Тебе, изгледа вам да нико тамо неће остати да преноћи ту мртву и глуху ноћ. Дан и ноћ су у Теби највећи апсурдуми белог и црног који постоје на свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сатима сам остао код Херонеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Безмерно је ово поље од падина Парнаса до некадањег језера Копаиса. Језеро је сад исушено; ја сам био у последњој генерацији која се огледнула у његовим водама. — Беотијски април има сјај и мирноћу атинске јесени. Док је Хеликон сав у сребру, врхови су Парнаса румени као врхови Етне. Небо је светло али студено. Планине су овде пуне магле и грмљавине; то је алпијски крај бачен на исток. По херонејском пољу и од румених облака пада црна сенка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип је после свршене битке ишао овим пољем посрћући пијан од вина и славе. Најкрволочнија сујета једног човека била је остварена. Теба је била побеђена, а његов син ће је доцније разорити и изгорети. Тебанску легију је Филип нашао целу у једној локви крви; сваки херој је имао рану само на грудима. Кажу да се варварски краљ заплакао од дивљења. Македонске фаланге су овде победиле, али су се вратиле односећи у очима страх од мртвих.&lt;br /&gt;
{{gap}}Они су пали, али не као смртни људи него као млада божанства; и не од оружја него од анатеме. У овој Беотији све је било неизмерно трагично, јер је било велико: и Теба са својим зидовима које су рушиле све војске старог и средњег века, и Херонеја који је најсвирепији спомен на слободу и на отаџбину. — Из сваког џбуна на Херонеји певали су хиљаду ситних гласова, и јата шева, сва румена, у сврдлу узлетала у сунце. У Теби су синоћ цела јата дивљих патака, на путу за север, бацала свој крик у неми ваздух античке вечери. Над Едиповим градом лепршају светла платна неба у распусној светлости; било је пуно птичјих гласова ту где се извршила највећа освета божанског над човечанским. Нема, међутим, нигде овакво сунце које учини да се сви ти ужаси тако лако забораве, и да људске судбине изгледају тако ништавне пред догађајима у природи и у лепоти једног априлског дана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Победе у античком свету не изгледају да су биле сразмерне броју војника који су се борили међу собом. Чак ни по релативном броју губитака. Изгледа скоро смешно кад читамо Херодота и Плутарха и Цезара, а наиђемо на бројеве жртава у једном боју пресудном, у најважнијим биткама старог века. Херодот каже да су Грци на Маратону изгубили стотину деведесет и два војника, али да су ипак поразили Даријуса, и однели победу Европе над Азијом… Плутарх каже да је Александар у битци на Гранику изгубио свега сто и двадесет војника, у битци на Исису пет стотина, а у страшној битци на Арбалесу хиљаду и пет стотина, и да је тиме Персија, најјача држава на земљи, била коначно сатрвена и заузета… Јулије Цезар пише сам у својим коментарима да је у великој битци на Фарсали у Тесалији изгубио свега две стотине људи, у што се не може сумњати; а у тој битци је решена судбина Рима и републике… Ни у битци овде код Херонеје губитци нису били велики, кад су Атињани могли све своје мртве однети собом у Атину да их сахране на Керамикону, гробљу атинском. За Тебанце се зна да су у гробницу, над којом су поставили свог гранитног Лава, закопали својих хиљаду бораца. А овде је решена судбина једне расе, а не само једног режима или државе…&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај мали број губитака не долази отуд што су антички генерали били гори или бољи него данашњи. Читајући Ксенофона јасно се види како је тај философ био у Азији истовремено и одличан стратег, и да су и друге војсковође биле веште у свима родовима оружја. Није недостајало ни крволоштво хришћанских народа; напротив, антички рат је био немилосрдан: рушени су градови, продавани грађани као робови, а сва имања постајала својином непријатеља. Али су ови случајеви великих бојева са малим бројем жртава разумљиви чисто психолошки. Побеђивало се у свима горњим биткама не снагом нападача него моралним стањем противника. И Персија на Арбалесу, и Грчка на Херонеји биле су побеђене пре прве капи крви, својом сопственом слабошћу и расулом у држави; и на Фарсали је Помпеј побеђен само генијем Цезара. Краљ Лидије, богати Крезуз, како прича Ксенофон, бранио је своју утврђену Сузу не може бити лабавије, јер је свој пораз сматрао сигурнијим него сваки отпор. — Тада су војске водили философи. Они су знали за средства која су изван моћи оружја. У животу се побеђује на два начина: или својом снагом, или слабошћу противника.&lt;br /&gt;
{{gap}}Грчка раса је била увек изванредно савитљива и брза на опоравак. Она је свагда црпела своју снагу у нарочитим и чисто расним средствима за живот; можда најмање у оружју. Црпела је у културној надмоћи, несравњивој присебности, у ведрини која је долазила од њеног неба и њене вере, чак и у свом лукавству које је било увек бодро пред замкама и сплеткама непријатеља. Осим тога, Атина је имала увек свог једног великог човека за један свој велики тренутак. Сви ови огромни расни оклопи попуцали су само кад се јавио Филип, како га је већ навестио био Демостен. Борба није више била између једнаких ни једнако решљивих. Да су на Херонеји победили Атињани, растројена Атина би можда поново изишла из победе подмлађена, јер је велика победа увек једна нова младост. Али изгубивши ову битку, у њеној судбини се јавља сада Филип опаснији од Ксеркса. Демостен је говорио: «Није довољно Филипу да Атину потчини, него да је уништи». А после пораза, није више било лека за једно морално пропало друштво. Пелопонески рат је почео, а македонска најезда продужила атинску пропаст; римска окупација ће најзад доћи као природна последица. Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.&lt;br &gt;
{{gap}}У грчким градовима има сад две врсте грађана: бојажљиви апостоли за отпор и борбу, али и дрски партизани македонски. Није се више бирало између атинске демокрације и спартанске аристокрације, него између олигархије македонске или, кратко македонских гувернера и гарнизона… Један велики атински беседник, Фокијон, славан генерал, ућуткује Демостена на Пниксу: «Или победимо, ако смо јачи; или слушајмо, ако смо слабији.» Ништа се више не оставља на историјску правду, на геније расе, на срећу случаја, на достојанство државе. Вера у себе постаје опасност за отаџбину! На каменој трибуни на Пниксу, генијални Демостен позива на борбу, а продани Ескинес на покорност; а једна иста пометена и бестидна гомила кличе и једном и другом. Било је све свршено. Кратко затим, свештени савез хелински, амфиктионске скупштине, губе национални карактер од кад краљ и странац добија у њима право гласа; затим грчка војска престаје бити национална од кад Филип, њен победилац, добија титулу грчког генералисима против Персије. Стварно, тиме Филип постаје суверен целе Грчке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ето зашто мрачни Лав код Херонеје, пред којим нико и не застане, значи један белег који чува највећи спомен људског очајања. Дотле је Палас-Атена ишла као грчка богиња, а одатле иде као македонска куртизанка.

{{gap}}Седео сам данас дуго у сенци овог поноситог гранитног Лава. Та је сенка била модра, течна, лелујава, радосна. Парнас се све већма дизао у свод, колико сам га диже гледао. Преврћу се у ваздуху ласте, пијане од првог сунца. Небо се очистило и подигло још хиљаду копаља више. Светлост се претворила у блиставо ткиво; сјаји у тишини сваки камичак и травка. Брегови који су пре били далеки, одједном приђоше близу. По њима заблиста нешто бело и помично: села, или снегови, или стада. Иде по земљи поветарац сјајан и топао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што највећма помете мисао на оваквим старим бојиштима, то је оваква савршена равнодушност ствари у природи, према трагичности ствари у људском животу. Сва некадашња бојишта имају нечег благог у својој горчини. Нигде није мирније него на овим страшним местима. Сва су гробља тужна само док их време не поравња, и док не зазелене у једном општем сјајном бусу; а после тога немају више ничег заједничког с људима. За наше очи не остаје ту више ничег. Али за слух остаје још све. Гласови избијају испод сваког камена, и из сваког грма, и нанесе их сваки ветрић који мине. Све је за увек остало у ваздуху. Покличи неких људи који ћуте; трубе неких који и немају даха; у дрхтају листа падне нека реч и обнови се нечији глас. То је једно насељење и град који не постоји друкче него у шуштању ваздуха. Као да се очима само гледа, а само слухом живи. Мени се чини да нисам овде ништа видео, али да сам све чуо. Музика овог страшног и немог предела остаће ми у памћењу као сопствени доживљај. Чини ми се да би једну за другом могао поновити сваку од тих фраза које су до мене долазиле из једне опште летаргије камења. Наше су импресије неодољиве кад се облаче у слике, али су свемоћне кад се облаче у звуке. Јер све је музика; и само оно што није музичко, мртво је за навек.

{{gap}}Оно што ме највећма засењује у старој историји, то су карактери, и можда нарочито карактери античких генерала, који су највећим делом били истовремено филозофи, песници, беседници, државници. Рат је био без механике, војска без касарне. Место на стручност, рачунало се на геније расе и на лични таленат војсковође. Памет се није делила; мудрац је био најмудрији за све ствари људске памети. Храброст је сматрана за продукт уверења и дужност частољубља. Поверење државе везивано је за једно и иначе значајно име; људски животи предавани су онима који су били не само већи него и виши. Антички карактер је био интегралан. Солон је био трговац, песник, законодавац и војник. Аристид и Кимон били су велики беседници и војници. Периклес је био олимпијски беседник, али и генерал, адмирал и државник. Тукидид је био шеф аристократске странке и војсковођа. Ксенофон је био писац, моралист, историчар и велики капетан. Софоклес је добио за команданта на флоти против Самоса после успеха његове ''Антигоне'' у театру. Фокијон, беседник, једини којег се бојао Демостен, био је славан генерал. Епаминонда је био филозоф питагорист, али и генерал чија слава засењује цео антички свет све до Јулија Цезара. Филип је био лични пријатељ Платона, а Александар ученик Аристотела. — Тако је било и у Риму. Генерали из великог европског рата изгледају скромни подофицири према овој великој фаланги из старе повести. Велике војсковође које нам је описао Плутарх, и беседници-генерали из пелопонеског рата које нам је оставио Тукидид, изражавају силније своја столећа него и сами догађаји. Они постају све већи и сугестивнији колико наш савремени човек постаје све више непотпун. У осталом, ни рат није више авантура као за Александра и Деметријуса; ни лични подвиг против тираније, као за Пелопида, ни, као за Цезара, једна основа за организацију новог света. Рат се више не везује за карактере ни идеје; ни за амбиције и сујете; ни за маније и лудила појединих визионера. С временом он губи све идеалне стране старих утакмица у расној врлини и личној храбрости; и постајући усавршен, постаје одвратан. После скоро сваког античког великог рата настала је већа цивилизација; после сваког новог рата и за побеђене и за победиоце настаје од данас само периода помрачења и пораз цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Александар остаје несумњиво личност која у старом веку највећма засењује. Дете, а већ херој са Херонеје; син једног великог краља, ученик једног великог филозофа, плавокос и плавоок, ванредно лепог стаса, најбољи коњаник у војсци, без личних порока, искрени љубитељ науке, и један од ретких краљева који су у исто време били и господа; и исто тако речит с генералима и војницима, као са атинским првим ораторима који му долазе у мисије. Младић од двадесет година иде са тридесет хиљада војника, и без новаца, да покори најјачу државу на свету. И покорава је, и оснива једно фантастично царство на једном другом континенту. Увек зна шта ће да ради чак и кад не зна куд иде: јер је веровао на Индусу да је нашао извор Нила који оданде силази у Арабију и иде у Египат. Као доцније за Цезаром и Наполеоном, војници иду за њим омађијани и заслепљени, до Хифаса, и бију се целим путем с народима којима не знају ни право име. То је без сумње све огромно. Али никад нисам разумео зашто многи писци иду, кад говоре о Александру, из дивљења у обожавање. Сенека га мрзи, али га један Монтескје обожава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер ако је Александар однео до Хималаја грчко оружје, он је онамо закопао најлепшу грчку младеж. Ако је свугде побеђивао варваре, утрошио је за те победе најлепшу елиту грчких градова, једино што се било родило после ужасног пелопонеског рата, војнике који су са њиме читали Хомера и Пиндара. Ако су онамо у Азији ницале грчке победе као свечаности, отаџбина је грчка остајала за њима поражена и у помрчини. Ако је Грчкој вратио стара средишта јонске културе, отаџбину песника ''Илиаде'' и филозофа Хераклита, он је погасио све ватре живота у граду Есхилеса, Софоклеса и Фидијаса. Ако су после њега постали онамо нови културни центри у Пергаму, Смирни и Александрији, то је зато да смрт Атине буде бржа и потпунија. Ако је велики освајач везао грчким концем три континента, Европу, Азију и Африку, он је ипак умањио Грчку, везујући најпре Палас Атену за своја триумфална кола. Ако је за навек поразио Персију, опасну, али која је иначе била у распадању на сатрапије, он је оставио онамо за собом династије својих генерала које нису постале мање опасне за Грчку него Ксерксови наследници. Он се давио по Индусу и ломио по Бактријани да му се, као што је сâм желео, диве мудраци у Атини, али је само његова смрт прослављена у Атини као коначни триумф и знак ослобођења. Отишла је грчка култура до Хифаса и Гангеса, али је ипак грчка цивилизација мање хеленизирала Азију него што је она поазијатила Грчку, шаљући тек овај пут дефинитивну инвазију својих варварских култова и дивљих нарави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је и ујединио све грчке државе под својом влашћу, то јединство не би опстало, као што није опстала ни његова азијска држава, јер за државно јединство Грци никад нису имали ни природне склоности ни историјске услове. Да је остварио опште човечанско царство, оно би било само један историјски парадокс; јер такву мисију не извршује ни један способан краљ који побеђује, чак ни једна висока култура, него један Буда или један Христос који омађија истином већом него што је једна политика или једна цивилизација. Најзад да се и вратио у Европу, он се не би вратио као грчки војник, него грчки господар; ни као грчки државник, него као азијски сатрап. Већ у Египту, у разговору са филозофом Псамоном, стекао је уверење да је божанског порекла, и примио поздрав свештеника Амоновог као син божји. По природи прек и насилан, у Азији је добио навике да убија својом руком људе око себе. Филозоф и херој, он се не устеже да разори напредни Тир, као што је пре тога у Грчкој разорио демократску Тебу, и као што ће доцније сагорети царски Персополис. Пун великодушности за заробљену Даријусову мајку и жену, и Даријусову кћерку којом се најзад оженио, он ипак распиње на крст две хиљаде персијских заробљеника дуж морске обале.&lt;br /&gt;
{{gap}}Атина није познавала политичких убистава. Људе који су се опили влашћу и срљали у тиранију, уклањала је из земље острахизмом, који је био мера само за часне грађане, којима затим ни имања нису била конфискована. Зато Атина никад не би разумела једног мрачног азијског тирана, који је већ био огрезао у разврату и био мајстор у злочину. Атина је најбоље своје људе протеривала, не ни зато што су били најбољи, но што су били најјачи; а најјачи су увек најопаснији. Александар је још из македонске Пеле тражио да му противници Атињани пошаљу главе десеторице својих најсјајнијих патриота-говорника, међу којима Демостена, Фокијона, Хиперида и Ескинеса. Он је презрео Аристотела, свога учитеља. Он је, по примеру своје мајке Олимпије, мучио у кавезу филозофа Калистена, што му није ласкао. Носио је собом ''Илијаду'', не из дивљења према Хомеру, него из љубоморе према Ахилу. Јадао се што нема песника да га опева. Егоист, он хоће за себе не само сву силу него и филозофију: прекорава Аристотела чак из Азије зашто је публиковао један део метафизике у чије је тајне учитељ био посветио само њега. Помагао је уметност коју није осећао, и то помажући Лизипоса који је само њега вајао, и Апелеса који је само њега сликао… Води собом у Азију целу гомилу филозофа, Анаксарка из Абдере, Пирона из Елиса, и Калистена из Атине, да се доцније врати у Атину грчка филозофија трула од скептицизма, сва омађијана утицајем индијских аскета. — Цела Александрова мисија то је један блистав роман, једна величанствена авантура, али и биографија једне мегаломаније; хроника једног херојског карактера, али и бајка о једној сујети којој ништа на свету није остало слично. Њега је више водила војничка амбиција, него владарска идеја; више авантура него идеал. Нису такви људи створени за срећу света, него свет створен за такве људе и њихове маније. Онај који све победи, најзад све унизи. На месту где је закопан у Азији његов коњ Буцефал, он је подигао град Буцефалију; на другом месту где је закопан његов пас Перитас, он је сазидао град Перитас. Свугде је зидао Александрије, али нигде није зидао Атине.

{{gap}}Мало више од Херонеје стоје висока и тамна врата Парнаса кроз која се улази у његове студене и фантастичне тамнице. Ваздух се овде наједном зацрне од мрачних четинара. У каменом гротлу закотрља се један мутан поток. У висини остане да виси само уско парче неба, безбојно и сетно. Високи масиви са снегом у врховима и са тмином у подножјима, срљају брзо у небо, једно за другим. Ни зрачак сунца да залута у ове хладне котлине. Са четинарâ цури црна вода; низ раскисле падине руше се жути слапови. Ако се отисне која стена, она се сручи у понор нечујно, јер овде ни један глас нема свога одјека. Све се разбије о нешто црно и хладно што не даје гласа од себе. Парнас није сунчано брдо, него планина пуна тмине. Под самим хрбатима брегова помоли се које село, које прође у висини и замине за брег, лагано и лено, као у небу пачје јато. За једно време душа се осећа притиснута овим огромним и студеним стварима, и тело пробијено влагом као ножевима. Поремете се све импресије и измучи мисао. Једино живо и радосно, то су орлови. Већ од почетка они облећу сваки врхунац, надлећу сваки пут, и спуштају се до мојих кола, као голубице, па се враћају, не препознавши човека. Вода изливена по друму, котрља песак и вуче црвену земљу. Далеко је одавде сјајни пејзаж Атике, вечито провидан и лелујав, сав спиритуалан, нереалан, обмана вида, митолошка илузија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онамо су ниске шуме од јасно зелених борића и сребрних маслина. Сенке се вешају од гране до гране, плавичасте и толико танке да једва падају до земље. Сви жбунови сјају пуни љубичастог вреска. Ваздух носи смолу и благи мирис тимаре. Ако која гранчица затрепери, то је да замирише. Ако се кроз крошњу стабла отвори прозорчић, то је да се укаже мали морски затон, типски мотив античког пејзажа: једно модро огледалце, један румен облачић, једно сребрно једро… Цврчци певају да лето никад неће проћи. Ако из даљине што затутњи, то се негде у долини играју деца кентаури. Ако у шумарку зазвижди, то је Пан, којем се виде јареће ноге на некој светлој стени, или му стрше уши иза неког звучног грма. Тако траје до у предвече, кад се цео тај предео истопи у светлост, и раствори у ваздух, и изгуби испред очију, као обмана. Све је још тамо сјани старински мит, архаички панô, античка буколика.

{{gap}}А у овим затвореним и тамним собама Парнаса, данас је кишовити и студени април породио једног минотаура који је својим дахом окаменио целу ову палату очајања. Као да су сунце однеле непријатељи, и затим затворили планину леденим сантама. Долине Парнаса су радосне у повести о боговима, али ништа нема суморније у причи о људима. Кроз ове исте јазбине прошли су, као небројне поворке шакала и хијена, сви народи паликућа, пљачкаша, убица, и гробара. Народи обучени у зверске коже, и други у злато и челик; народи босоноги и голоруки, и други на коњима лепим као из апотеозе. Сви језици, све сујете, сва крволоштва, сва божанства. Народи бели и црни; хорде које не знају куда иду; војске чији се војници не разумеју у језицима међу собом. Сва оружја од камене секире до златног штита и кациге… Персијске војске, којима нису грчке реке имале довољно воде за пиће. И Спартанци кад су ишли да руше Тебу, и Тебанци кад су ишли да руше Спарту! И македонске фаланге, којима нису довољно изгледале дуге њихове сарисе, копља од шест метара. И галске хорде, које су дошле само да се огреју на пожару грчких градова. И римске легије које су увек завладале једном земљом тек пошто су у њој претвориле све у прах и пепео. И словенска племена, која су тумарала овуда као деца, идући за сунцем, и остављајући за собом само своја блага имена рекама и планинама. И турске армије, које су разбијале главе боговима и обарале стубове храмовима кад им је требало да пале креч. И франачки пустолови, који су доносили овамо своју жеђ за пљачку и љубав за насиље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Цело човечанство се кретало у бој против овог народа који је први прогледао пред лепотом и први се усхитио пред слободом. Па ипак он је и даље оставио да на овим истим кристалним врховима остану његова божанства и музе; и да занавек стражаре на раскршћу између светлости и мрака, вере и сујевере, слободе и тираније. Тако ови масиви стоје као сведоци о фаталности историје: да увек један руши оно што други сазида; да је мир увек само једна кратка интервала између убистава међу народима; да се диже и ствара само у ситним почивкама између обарањâ; да велики зидају само у времену које отму од малих који све разиђују; и да су људи по инстинкту противници прогреса и непријатељи поретка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај пут од Брала до Амфисе, пун је трзаја и приказа. После мрачних и влажних увала, пут се пење у висине. Наједном, видици почињу да се брзо измењују. Небо постаје све дубље и шире; светлост све чистија и ваздух лакши; обимне висоравни почињу да се протежу у недоглед. Искрсавају нови брегови, једни блиски који се сунчају, други далеко по којима сипа киша или снег. Али на крају свега, као каква блистава одгонетка, откри се пода мном једна блага библијска долина. Сва је у сунцу, покривена сивим и густим шумама маслина што иду у крупним каскадама из предела у предео. Цео се ваздух поче да растаче у боје; избијају села од црвене земље; излећу сјајна јата дивљих голубова. Осећа се у дисању близина мора. А оно што се види у самом дну ових маслинових таласа, то је стара Амфиса. Сто пута рушена и поново дизана, лежи под једним травним брегом на којем стоје румене франачке тврђаве, зарђале од небројних сунаца, и пуне птичјих јата. — Хиљаде година су пролазиле кроз светлост ове долине, индиферентно, као да се нису дотицале земље; а стара Амфиса стоји непрестано на свом месту. За хиљаде година кроз њу су пролазиле са грчког севера на грчки југ паганске хаџије у Делфе, где је било светилиште, и где је Аполон прорицао грчке судбине. Ишли су онамо у оном страху од неизвесности, који је, откад људи постоје, био увек већи него страх од смрти. Затим су се враћали опет овуда, носећи собом неколико замршених речи божанствених, које су биле загонетније него и сама судбина. Хиљаде година у животу најмудријег народа играле су овакве пророчке изреке већу улогу него и саме хомирске и орфичке химне, или епиграми мудрости исписани на храму светилишта. Хексаметри у којима је говорио Аполон, били су невешти, и незграпнији од ичег што је остало од старе речитости. Аполон је био бог песништва, али то није довољно: он није био песник.

[радови у току]
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}&lt;/center&gt;

[[Категорија:Градови и химере]]
[[Категорија:Градови и химере (1930)]]</text>
      <sha1>hu3vymkvwqpdtvsb5wy49gnh0dor7hf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147078</id>
      <parentid>147077</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T17:40:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Додато још текста</comment>
      <origin>147078</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="91430" sha1="b8b62ytbad6nistzhf939ihow4o5l59" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије]]
| Прво писмо из Грчке
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније]]
}}

&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Прво писмо из Грчке. &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{right|''ДЕЛФИ, априла 19**''}}

{{gap}}Подне ме је срело изненада, као што вас сретне човек који наједном искрсне из шуме. То је било на великом путу пред самом Херонејом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пут је био румен од јучерашњих киша, а у даљини је био сав крвав. Парнас облачни и громовни држи у зениту своје две сунчане куле. По падинама његовим котрљају се облаци од олова и леда, и прете новим кишама и тучама. Хеликон, по којем је Хезиод пасао своје свилене овце, стоји као кристална палата ни на небу ни на земљи. Виде се издалека у једној страни мршава беотијска стада, ситна као пужеви, растурена по трави која је избила те ноћи. Нигде никог. У небу је нагло пролазио један висок облак пун ватре, и брзо се изгубио на југу. Ласте, које су тако грлате у оваквој немој пустоши, бацају из себе хиљаде звучних и сјајних конаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном се појави на једној падини, увек окренут далекој тачци видика, стари херонејски Лав, са слепим зеницама, сâм и замрзао у свом тамном граниту. Зури пред мртвим пределом, и слепим очима више слуша него што гледа. Он није леп него страшан. У његовом ставу има више пркоса него бола. Као да хоће да каже: у људима је смртно само оно што је у њима људско, а вечно живи само оно што је у њима лавовско… Ова архаичка наказа не изазива дивљење него страх; и више прети него што оплакује. Као да на овом страшном бојишту није било ни победиоца ни побеђених. Јер једни који су одавде однели све трофеје, оставили су овде све ловоре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај је херонејски гранитни Лав можда најжалоснији белег који се налази на једном раскршћу историје. Јер ово поље, једно од највећих у грчкој земљи, некад славно са својих ружа и љиљана, и својих ириса и асфодела, постало је најзад гробницом грчке слободе, грчке државне независности, и најзад ненадмашне грчке културе старог века. Овде је Атину и Тебу победио македонски краљ Филип у један дан који је био најтрагичнији дан људске повести. Видео сам много предела на свету где су решаване велике судбине. Ни једно од тих бојишта није језивије од ове сунчане равнице, недалеко од Хеликона, и у самом подножју Парнаса. Каква коб и каква иронија: с ону страну једне тамне планине, стајао је тај дан индиферентно на свом престолу Аполон, с громом у руци, у својим Делфима… Атињани су своје мртве однели одавде у Атину где им је Демостен, велики пророк те коби, и сâм војник и борац код Херонеје, одржао чемерни посмртни говор. А Тебанци су своје хероје сахранили овде, на месту пораза, у једну заједничку раку, и на њу поставили овог страшног гранитног Лава као језиву реч: да је често довољан један дан и један кобан човек да погаси сва светила људска на земљи. Филип је овде победио саму Минерву која је још од хомерског доба чувала на Акрополису народ који је био највеће чудо људског соја. Победа на Херонеји је равна победи тмине над сунцем. Веће и дубље гробнице није било на земљи, него што је ова где још стоји црни гранитни Лав, сада толико усамљен у овом пољу и на овом свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип је победио, али кога? Атињане што су победили персијске цареве који су владали највећим царством на земљи, небројним покрајинама од Кавказа до у средину Африке. Ученик трогодишњи Аристотелов, краљевић Александар, као младић у шеснаестој години, био је лично победилац Тебанаца. У једном налету сломио је некадашње чете Епаминонде које су имале хегемонију у једно време над целом грчком отаџбином; и потукао целу тебанску легију коју дотле нико није победио. Млади краљевић се овде напио из чаше у којој је слава била помешана с људском крвљу, и од које се нико није отрезнио! Атина и Теба, први и најјачи отпор македонске најезде, лежали су овде на херонејском пољу у заједничкој локви крви.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип и Александар су били, одиста, највећи рушиоци у историји. Први је разорио независност Грчке која је била најкултурније друштво на свету; а други је разорио Персију која је до тог доба била највећа организација на земљи. Истина, у Грчкој је већ било расуло и растројство у целом животу, и чекао се само први ударац. А у сатрапској Персији је био толики раздор међу великашима, да се чекао само први непријатељ. А после овог великог разорења, два победиоца су се изгубили у једној епопеји у којој има више блеска него поноса, и више чуда него лепота.&lt;br /&gt;
{{gap}}Први пут су код Херонеје Атињани и Тебанци били овако везали своју судбину. Никад међу њима није било везе срца ни духа. Атињани су увек презирали људе из ове Беотије. Најпре зато што су за време персијске најезде били Тебанци на страни грчког непријатеља; и док се Ескил борио на Саламини, Пиндар је у Теби препоручивао неутралност… Али су људе из Беотије мрзели Атињани највећма због њихове грубости и ситног духовног живота. Међутим, овде је Аскра дала великог Хезиода, Теба је имала Пиндара којег је цео грчки свет сматрао божанственим, а доцније је Херонеја родила Плутарха који је грчке врлине истакао као моралне вредности равне римским. Истина, учешће овог народа у грчкој мисли било је свега у томе. Теба је имала још само једног историчара Анаксиса и једног сликара Аристида, али су обојица били брзо заборављени. Ни Пиндар није рођен у самој Теби. — Али није тебанска величина била у стварима идеја. Било је овде врлина какве нису ни Атињани имали. Атињани су били филозофи, Спартанци су били солдати, а Тебанци су били витезови. Епаминонда је био велики војсковођа али и велики мудрац-питагорист. Као војсковођа био је идеал свих генерала до доба Јулија Цезара. Али као морална личност, он то остаје и данас, и никому није раван међу великим војницима античког грчког света. Оличење патриоте у највећем смислу, нешто невиђено у хелинском народу. Као господар Тебе, он је био други Марко Аурелије, филозоф и владар, значи идеал свих векова. Његов друг Пелопидас вратио је Теби демократију коју су јој оборили Спартанци, а Епаминонда је вратио слободу свима грчким државама, уништивши спартанску хегемонију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Теба је одиста имала само једно кратко доба блеска и славе. Цела историја у два листа и у два велика имена. Ни већих политичких идеја, ни иначе друкчег патриотизма него локалног, ни културе друкче него пролазне. Али кад се узме да је овај град био увек зависан од других грчких држава, необорива и огромна слава било је доба Епаминонде које вреди целе једне културе. Корнелиус Непос је добро рекао: «Ово је доказ да један човек може да вреди више него једна држава». Епаминонда је командовао највећим бројем четâ које је икад грчки народ извео на бојиште. Али за атинске филозофе то није било довољно. Они се нису дивили оружју. И Тројански рат је опевао Хомер већма као један љубавни роман него војнички успех. У свакој слави може бити још нечег туђег и случајног, и само велики писци и уметници могу имати славу која је чиста и недељива. Зато су и за своју победу на Акрополису подигли Атињани храмове боговима а не споменике грчком оружју.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је у Теби још нешто достојно обожавања: њихова тебанска легија, свештена чета коју је инспирисао Зевс а помагао Херкул. Ти су војници били заклети хероју Јолаису да ће умирати само на његов начин: с раном добивеном само у груди. Били су као неки калуђери-војници, везани божанским концем један за другог. У Теби је постојао култ пријатељства какав је другде постојао само у књигама Платона, Аристотела, Емпедокла или Теогниса из Мегаре. Сјајни Епаминонда и Пелопидас борили су се у биткама састављених штитова. Епаминонда је био питагорист, а Питагора је од пријатељства био направио свештену доктрину. Кажу да су у Теби правили празнике пријатељства, као на Родосу празнике Сунцу, или у Елеузису празнике Земљи, а у Атини празнике Мудрости! — Само епско српско побратимство било је слично тебанском. Са Милошем Обилићем отишли су Милан Топлица и Иван Косанчић да умру не више као војводе него само као побратими… У завету тебанских побратима била је највећа реч частољубља која се видела међу људима. Софокле каже: «Теба са седам капија је једино место где смртни људи рађају богове.» Једино овај песник атински оставља овакво ретко мишљење о Тебанцима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Много сам пута пролазио кроз стару Тебу, која је недалеко од овог поља. Некад град са седам врата, са зидовима чији су каменови слагани уз звуке лире Амфиона да би били хармонични. Историја овог града је малена, али је његова легенда лепша и од атинске, и од легенде ма којег другог града! Предвођен једном кравом коју су му богови дали за вођу, први краљ Кадмос је застао онде где је она легла уморна и ту подигао Тебу. Ту је убио и аждају на неком извору, као што је Аполон убио змаја-жену на извору Касталије, која и сад тече у Делфима. Посејавши зубе од тог звера по пољу, поникоше оружани гиганти који исти час поубијаше један другог. Остадоше само петорица који изродише Тебанце, међу којима и претке несрећног краља Едипа… Какав раскош визије и речитости! Зар није оваква легенда виша од једног града? Грчки народ није оставио ни педаљ земље без његове легенде. Према таквом случају цео други свет изгледа без љубави за земљу и без везе са божанством. Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди. Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. Историја без легенде је убога, и кад је највећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Синоћ, ходећи по старом камењу Тебе, гледао сам залазак сунца над овим градом по стотину пута рушеном до темеља. У пољу се дижу брегови који имају облике ноћних привиђења. Они су горели према вечерњем сунцу као упаљени шатори. По пољу и по брдима била је борба између светлости и мрака, где су пламенови један другог прождирали, као гиганти из поменуте легенде. Сваки грчки град има своје посебно сунце и месечину; али Теба има осветљење које не наличи ни на какво друго на земљи. Месечина у Теби, то је једна слава овог града. Кад се Кадмос женио кћерком бога Ареса и богиње Афродите, божанском Хармонијом, која је грчки народ научила музици, певале су овде на свадби музе са Хеликона своје нежне контилене, а богови донели свадбене дарове за невесту: пеплос који је везла Минерва, и ђердан који је исковао Хефаистос. И кћи ове краљице, лепа Семеле, родила је овде бога Бахуса.&lt;br /&gt;
{{gap}}Па ипак има нечег невеселог у овом пределу где се родио бог радости. Најтрагичније мотиве старе трагедије узели су атински песници одавде. Језива анатема пала је овде на злосрећну лозу Едипову. И зато кад у Теби падне помрчина, изгледа да на небу није остало више ни једно небеско тело да засија у овом простору. А кад најзад одете из Тебе, изгледа вам да нико тамо неће остати да преноћи ту мртву и глуху ноћ. Дан и ноћ су у Теби највећи апсурдуми белог и црног који постоје на свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сатима сам остао код Херонеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Безмерно је ово поље од падина Парнаса до некадањег језера Копаиса. Језеро је сад исушено; ја сам био у последњој генерацији која се огледнула у његовим водама. — Беотијски април има сјај и мирноћу атинске јесени. Док је Хеликон сав у сребру, врхови су Парнаса румени као врхови Етне. Небо је светло али студено. Планине су овде пуне магле и грмљавине; то је алпијски крај бачен на исток. По херонејском пољу и од румених облака пада црна сенка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип је после свршене битке ишао овим пољем посрћући пијан од вина и славе. Најкрволочнија сујета једног човека била је остварена. Теба је била побеђена, а његов син ће је доцније разорити и изгорети. Тебанску легију је Филип нашао целу у једној локви крви; сваки херој је имао рану само на грудима. Кажу да се варварски краљ заплакао од дивљења. Македонске фаланге су овде победиле, али су се вратиле односећи у очима страх од мртвих.&lt;br /&gt;
{{gap}}Они су пали, али не као смртни људи него као млада божанства; и не од оружја него од анатеме. У овој Беотији све је било неизмерно трагично, јер је било велико: и Теба са својим зидовима које су рушиле све војске старог и средњег века, и Херонеја који је најсвирепији спомен на слободу и на отаџбину. — Из сваког џбуна на Херонеји певали су хиљаду ситних гласова, и јата шева, сва румена, у сврдлу узлетала у сунце. У Теби су синоћ цела јата дивљих патака, на путу за север, бацала свој крик у неми ваздух античке вечери. Над Едиповим градом лепршају светла платна неба у распусној светлости; било је пуно птичјих гласова ту где се извршила највећа освета божанског над човечанским. Нема, међутим, нигде овакво сунце које учини да се сви ти ужаси тако лако забораве, и да људске судбине изгледају тако ништавне пред догађајима у природи и у лепоти једног априлског дана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Победе у античком свету не изгледају да су биле сразмерне броју војника који су се борили међу собом. Чак ни по релативном броју губитака. Изгледа скоро смешно кад читамо Херодота и Плутарха и Цезара, а наиђемо на бројеве жртава у једном боју пресудном, у најважнијим биткама старог века. Херодот каже да су Грци на Маратону изгубили стотину деведесет и два војника, али да су ипак поразили Даријуса, и однели победу Европе над Азијом… Плутарх каже да је Александар у битци на Гранику изгубио свега сто и двадесет војника, у битци на Исису пет стотина, а у страшној битци на Арбалесу хиљаду и пет стотина, и да је тиме Персија, најјача држава на земљи, била коначно сатрвена и заузета… Јулије Цезар пише сам у својим коментарима да је у великој битци на Фарсали у Тесалији изгубио свега две стотине људи, у што се не може сумњати; а у тој битци је решена судбина Рима и републике… Ни у битци овде код Херонеје губитци нису били велики, кад су Атињани могли све своје мртве однети собом у Атину да их сахране на Керамикону, гробљу атинском. За Тебанце се зна да су у гробницу, над којом су поставили свог гранитног Лава, закопали својих хиљаду бораца. А овде је решена судбина једне расе, а не само једног режима или државе…&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај мали број губитака не долази отуд што су антички генерали били гори или бољи него данашњи. Читајући Ксенофона јасно се види како је тај философ био у Азији истовремено и одличан стратег, и да су и друге војсковође биле веште у свима родовима оружја. Није недостајало ни крволоштво хришћанских народа; напротив, антички рат је био немилосрдан: рушени су градови, продавани грађани као робови, а сва имања постајала својином непријатеља. Али су ови случајеви великих бојева са малим бројем жртава разумљиви чисто психолошки. Побеђивало се у свима горњим биткама не снагом нападача него моралним стањем противника. И Персија на Арбалесу, и Грчка на Херонеји биле су побеђене пре прве капи крви, својом сопственом слабошћу и расулом у држави; и на Фарсали је Помпеј побеђен само генијем Цезара. Краљ Лидије, богати Крезуз, како прича Ксенофон, бранио је своју утврђену Сузу не може бити лабавије, јер је свој пораз сматрао сигурнијим него сваки отпор. — Тада су војске водили философи. Они су знали за средства која су изван моћи оружја. У животу се побеђује на два начина: или својом снагом, или слабошћу противника.&lt;br /&gt;
{{gap}}Грчка раса је била увек изванредно савитљива и брза на опоравак. Она је свагда црпела своју снагу у нарочитим и чисто расним средствима за живот; можда најмање у оружју. Црпела је у културној надмоћи, несравњивој присебности, у ведрини која је долазила од њеног неба и њене вере, чак и у свом лукавству које је било увек бодро пред замкама и сплеткама непријатеља. Осим тога, Атина је имала увек свог једног великог човека за један свој велики тренутак. Сви ови огромни расни оклопи попуцали су само кад се јавио Филип, како га је већ навестио био Демостен. Борба није више била између једнаких ни једнако решљивих. Да су на Херонеји победили Атињани, растројена Атина би можда поново изишла из победе подмлађена, јер је велика победа увек једна нова младост. Али изгубивши ову битку, у њеној судбини се јавља сада Филип опаснији од Ксеркса. Демостен је говорио: «Није довољно Филипу да Атину потчини, него да је уништи». А после пораза, није више било лека за једно морално пропало друштво. Пелопонески рат је почео, а македонска најезда продужила атинску пропаст; римска окупација ће најзад доћи као природна последица. Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.&lt;br &gt;
{{gap}}У грчким градовима има сад две врсте грађана: бојажљиви апостоли за отпор и борбу, али и дрски партизани македонски. Није се више бирало између атинске демокрације и спартанске аристокрације, него између олигархије македонске или, кратко македонских гувернера и гарнизона… Један велики атински беседник, Фокијон, славан генерал, ућуткује Демостена на Пниксу: «Или победимо, ако смо јачи; или слушајмо, ако смо слабији.» Ништа се више не оставља на историјску правду, на геније расе, на срећу случаја, на достојанство државе. Вера у себе постаје опасност за отаџбину! На каменој трибуни на Пниксу, генијални Демостен позива на борбу, а продани Ескинес на покорност; а једна иста пометена и бестидна гомила кличе и једном и другом. Било је све свршено. Кратко затим, свештени савез хелински, амфиктионске скупштине, губе национални карактер од кад краљ и странац добија у њима право гласа; затим грчка војска престаје бити национална од кад Филип, њен победилац, добија титулу грчког генералисима против Персије. Стварно, тиме Филип постаје суверен целе Грчке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ето зашто мрачни Лав код Херонеје, пред којим нико и не застане, значи један белег који чува највећи спомен људског очајања. Дотле је Палас-Атена ишла као грчка богиња, а одатле иде као македонска куртизанка.

{{gap}}Седео сам данас дуго у сенци овог поноситог гранитног Лава. Та је сенка била модра, течна, лелујава, радосна. Парнас се све већма дизао у свод, колико сам га диже гледао. Преврћу се у ваздуху ласте, пијане од првог сунца. Небо се очистило и подигло још хиљаду копаља више. Светлост се претворила у блиставо ткиво; сјаји у тишини сваки камичак и травка. Брегови који су пре били далеки, одједном приђоше близу. По њима заблиста нешто бело и помично: села, или снегови, или стада. Иде по земљи поветарац сјајан и топао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што највећма помете мисао на оваквим старим бојиштима, то је оваква савршена равнодушност ствари у природи, према трагичности ствари у људском животу. Сва некадашња бојишта имају нечег благог у својој горчини. Нигде није мирније него на овим страшним местима. Сва су гробља тужна само док их време не поравња, и док не зазелене у једном општем сјајном бусу; а после тога немају више ничег заједничког с људима. За наше очи не остаје ту више ничег. Али за слух остаје још све. Гласови избијају испод сваког камена, и из сваког грма, и нанесе их сваки ветрић који мине. Све је за увек остало у ваздуху. Покличи неких људи који ћуте; трубе неких који и немају даха; у дрхтају листа падне нека реч и обнови се нечији глас. То је једно насељење и град који не постоји друкче него у шуштању ваздуха. Као да се очима само гледа, а само слухом живи. Мени се чини да нисам овде ништа видео, али да сам све чуо. Музика овог страшног и немог предела остаће ми у памћењу као сопствени доживљај. Чини ми се да би једну за другом могао поновити сваку од тих фраза које су до мене долазиле из једне опште летаргије камења. Наше су импресије неодољиве кад се облаче у слике, али су свемоћне кад се облаче у звуке. Јер све је музика; и само оно што није музичко, мртво је за навек.

{{gap}}Оно што ме највећма засењује у старој историји, то су карактери, и можда нарочито карактери античких генерала, који су највећим делом били истовремено филозофи, песници, беседници, државници. Рат је био без механике, војска без касарне. Место на стручност, рачунало се на геније расе и на лични таленат војсковође. Памет се није делила; мудрац је био најмудрији за све ствари људске памети. Храброст је сматрана за продукт уверења и дужност частољубља. Поверење државе везивано је за једно и иначе значајно име; људски животи предавани су онима који су били не само већи него и виши. Антички карактер је био интегралан. Солон је био трговац, песник, законодавац и војник. Аристид и Кимон били су велики беседници и војници. Периклес је био олимпијски беседник, али и генерал, адмирал и државник. Тукидид је био шеф аристократске странке и војсковођа. Ксенофон је био писац, моралист, историчар и велики капетан. Софоклес је добио за команданта на флоти против Самоса после успеха његове ''Антигоне'' у театру. Фокијон, беседник, једини којег се бојао Демостен, био је славан генерал. Епаминонда је био филозоф питагорист, али и генерал чија слава засењује цео антички свет све до Јулија Цезара. Филип је био лични пријатељ Платона, а Александар ученик Аристотела. — Тако је било и у Риму. Генерали из великог европског рата изгледају скромни подофицири према овој великој фаланги из старе повести. Велике војсковође које нам је описао Плутарх, и беседници-генерали из пелопонеског рата које нам је оставио Тукидид, изражавају силније своја столећа него и сами догађаји. Они постају све већи и сугестивнији колико наш савремени човек постаје све више непотпун. У осталом, ни рат није више авантура као за Александра и Деметријуса; ни лични подвиг против тираније, као за Пелопида, ни, као за Цезара, једна основа за организацију новог света. Рат се више не везује за карактере ни идеје; ни за амбиције и сујете; ни за маније и лудила појединих визионера. С временом он губи све идеалне стране старих утакмица у расној врлини и личној храбрости; и постајући усавршен, постаје одвратан. После скоро сваког античког великог рата настала је већа цивилизација; после сваког новог рата и за побеђене и за победиоце настаје од данас само периода помрачења и пораз цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Александар остаје несумњиво личност која у старом веку највећма засењује. Дете, а већ херој са Херонеје; син једног великог краља, ученик једног великог филозофа, плавокос и плавоок, ванредно лепог стаса, најбољи коњаник у војсци, без личних порока, искрени љубитељ науке, и један од ретких краљева који су у исто време били и господа; и исто тако речит с генералима и војницима, као са атинским првим ораторима који му долазе у мисије. Младић од двадесет година иде са тридесет хиљада војника, и без новаца, да покори најјачу државу на свету. И покорава је, и оснива једно фантастично царство на једном другом континенту. Увек зна шта ће да ради чак и кад не зна куд иде: јер је веровао на Индусу да је нашао извор Нила који оданде силази у Арабију и иде у Египат. Као доцније за Цезаром и Наполеоном, војници иду за њим омађијани и заслепљени, до Хифаса, и бију се целим путем с народима којима не знају ни право име. То је без сумње све огромно. Али никад нисам разумео зашто многи писци иду, кад говоре о Александру, из дивљења у обожавање. Сенека га мрзи, али га један Монтескје обожава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер ако је Александар однео до Хималаја грчко оружје, он је онамо закопао најлепшу грчку младеж. Ако је свугде побеђивао варваре, утрошио је за те победе најлепшу елиту грчких градова, једино што се било родило после ужасног пелопонеског рата, војнике који су са њиме читали Хомера и Пиндара. Ако су онамо у Азији ницале грчке победе као свечаности, отаџбина је грчка остајала за њима поражена и у помрчини. Ако је Грчкој вратио стара средишта јонске културе, отаџбину песника ''Илиаде'' и филозофа Хераклита, он је погасио све ватре живота у граду Есхилеса, Софоклеса и Фидијаса. Ако су после њега постали онамо нови културни центри у Пергаму, Смирни и Александрији, то је зато да смрт Атине буде бржа и потпунија. Ако је велики освајач везао грчким концем три континента, Европу, Азију и Африку, он је ипак умањио Грчку, везујући најпре Палас Атену за своја триумфална кола. Ако је за навек поразио Персију, опасну, али која је иначе била у распадању на сатрапије, он је оставио онамо за собом династије својих генерала које нису постале мање опасне за Грчку него Ксерксови наследници. Он се давио по Индусу и ломио по Бактријани да му се, као што је сâм желео, диве мудраци у Атини, али је само његова смрт прослављена у Атини као коначни триумф и знак ослобођења. Отишла је грчка култура до Хифаса и Гангеса, али је ипак грчка цивилизација мање хеленизирала Азију него што је она поазијатила Грчку, шаљући тек овај пут дефинитивну инвазију својих варварских култова и дивљих нарави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је и ујединио све грчке државе под својом влашћу, то јединство не би опстало, као што није опстала ни његова азијска држава, јер за државно јединство Грци никад нису имали ни природне склоности ни историјске услове. Да је остварио опште човечанско царство, оно би било само један историјски парадокс; јер такву мисију не извршује ни један способан краљ који побеђује, чак ни једна висока култура, него један Буда или један Христос који омађија истином већом него што је једна политика или једна цивилизација. Најзад да се и вратио у Европу, он се не би вратио као грчки војник, него грчки господар; ни као грчки државник, него као азијски сатрап. Већ у Египту, у разговору са филозофом Псамоном, стекао је уверење да је божанског порекла, и примио поздрав свештеника Амоновог као син божји. По природи прек и насилан, у Азији је добио навике да убија својом руком људе око себе. Филозоф и херој, он се не устеже да разори напредни Тир, као што је пре тога у Грчкој разорио демократску Тебу, и као што ће доцније сагорети царски Персополис. Пун великодушности за заробљену Даријусову мајку и жену, и Даријусову кћерку којом се најзад оженио, он ипак распиње на крст две хиљаде персијских заробљеника дуж морске обале.&lt;br /&gt;
{{gap}}Атина није познавала политичких убистава. Људе који су се опили влашћу и срљали у тиранију, уклањала је из земље острахизмом, који је био мера само за часне грађане, којима затим ни имања нису била конфискована. Зато Атина никад не би разумела једног мрачног азијског тирана, који је већ био огрезао у разврату и био мајстор у злочину. Атина је најбоље своје људе протеривала, не ни зато што су били најбољи, но што су били најјачи; а најјачи су увек најопаснији. Александар је још из македонске Пеле тражио да му противници Атињани пошаљу главе десеторице својих најсјајнијих патриота-говорника, међу којима Демостена, Фокијона, Хиперида и Ескинеса. Он је презрео Аристотела, свога учитеља. Он је, по примеру своје мајке Олимпије, мучио у кавезу филозофа Калистена, што му није ласкао. Носио је собом ''Илијаду'', не из дивљења према Хомеру, него из љубоморе према Ахилу. Јадао се што нема песника да га опева. Егоист, он хоће за себе не само сву силу него и филозофију: прекорава Аристотела чак из Азије зашто је публиковао један део метафизике у чије је тајне учитељ био посветио само њега. Помагао је уметност коју није осећао, и то помажући Лизипоса који је само њега вајао, и Апелеса који је само њега сликао… Води собом у Азију целу гомилу филозофа, Анаксарка из Абдере, Пирона из Елиса, и Калистена из Атине, да се доцније врати у Атину грчка филозофија трула од скептицизма, сва омађијана утицајем индијских аскета. — Цела Александрова мисија то је један блистав роман, једна величанствена авантура, али и биографија једне мегаломаније; хроника једног херојског карактера, али и бајка о једној сујети којој ништа на свету није остало слично. Њега је више водила војничка амбиција, него владарска идеја; више авантура него идеал. Нису такви људи створени за срећу света, него свет створен за такве људе и њихове маније. Онај који све победи, најзад све унизи. На месту где је закопан у Азији његов коњ Буцефал, он је подигао град Буцефалију; на другом месту где је закопан његов пас Перитас, он је сазидао град Перитас. Свугде је зидао Александрије, али нигде није зидао Атине.

{{gap}}Мало више од Херонеје стоје висока и тамна врата Парнаса кроз која се улази у његове студене и фантастичне тамнице. Ваздух се овде наједном зацрне од мрачних четинара. У каменом гротлу закотрља се један мутан поток. У висини остане да виси само уско парче неба, безбојно и сетно. Високи масиви са снегом у врховима и са тмином у подножјима, срљају брзо у небо, једно за другим. Ни зрачак сунца да залута у ове хладне котлине. Са четинарâ цури црна вода; низ раскисле падине руше се жути слапови. Ако се отисне која стена, она се сручи у понор нечујно, јер овде ни један глас нема свога одјека. Све се разбије о нешто црно и хладно што не даје гласа од себе. Парнас није сунчано брдо, него планина пуна тмине. Под самим хрбатима брегова помоли се које село, које прође у висини и замине за брег, лагано и лено, као у небу пачје јато. За једно време душа се осећа притиснута овим огромним и студеним стварима, и тело пробијено влагом као ножевима. Поремете се све импресије и измучи мисао. Једино живо и радосно, то су орлови. Већ од почетка они облећу сваки врхунац, надлећу сваки пут, и спуштају се до мојих кола, као голубице, па се враћају, не препознавши човека. Вода изливена по друму, котрља песак и вуче црвену земљу. Далеко је одавде сјајни пејзаж Атике, вечито провидан и лелујав, сав спиритуалан, нереалан, обмана вида, митолошка илузија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онамо су ниске шуме од јасно зелених борића и сребрних маслина. Сенке се вешају од гране до гране, плавичасте и толико танке да једва падају до земље. Сви жбунови сјају пуни љубичастог вреска. Ваздух носи смолу и благи мирис тимаре. Ако која гранчица затрепери, то је да замирише. Ако се кроз крошњу стабла отвори прозорчић, то је да се укаже мали морски затон, типски мотив античког пејзажа: једно модро огледалце, један румен облачић, једно сребрно једро… Цврчци певају да лето никад неће проћи. Ако из даљине што затутњи, то се негде у долини играју деца кентаури. Ако у шумарку зазвижди, то је Пан, којем се виде јареће ноге на некој светлој стени, или му стрше уши иза неког звучног грма. Тако траје до у предвече, кад се цео тај предео истопи у светлост, и раствори у ваздух, и изгуби испред очију, као обмана. Све је још тамо сјани старински мит, архаички панô, античка буколика.

{{gap}}А у овим затвореним и тамним собама Парнаса, данас је кишовити и студени април породио једног минотаура који је својим дахом окаменио целу ову палату очајања. Као да су сунце однеле непријатељи, и затим затворили планину леденим сантама. Долине Парнаса су радосне у повести о боговима, али ништа нема суморније у причи о људима. Кроз ове исте јазбине прошли су, као небројне поворке шакала и хијена, сви народи паликућа, пљачкаша, убица, и гробара. Народи обучени у зверске коже, и други у злато и челик; народи босоноги и голоруки, и други на коњима лепим као из апотеозе. Сви језици, све сујете, сва крволоштва, сва божанства. Народи бели и црни; хорде које не знају куда иду; војске чији се војници не разумеју у језицима међу собом. Сва оружја од камене секире до златног штита и кациге… Персијске војске, којима нису грчке реке имале довољно воде за пиће. И Спартанци кад су ишли да руше Тебу, и Тебанци кад су ишли да руше Спарту! И македонске фаланге, којима нису довољно изгледале дуге њихове сарисе, копља од шест метара. И галске хорде, које су дошле само да се огреју на пожару грчких градова. И римске легије које су увек завладале једном земљом тек пошто су у њој претвориле све у прах и пепео. И словенска племена, која су тумарала овуда као деца, идући за сунцем, и остављајући за собом само своја блага имена рекама и планинама. И турске армије, које су разбијале главе боговима и обарале стубове храмовима кад им је требало да пале креч. И франачки пустолови, који су доносили овамо своју жеђ за пљачку и љубав за насиље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Цело човечанство се кретало у бој против овог народа који је први прогледао пред лепотом и први се усхитио пред слободом. Па ипак он је и даље оставио да на овим истим кристалним врховима остану његова божанства и музе; и да занавек стражаре на раскршћу између светлости и мрака, вере и сујевере, слободе и тираније. Тако ови масиви стоје као сведоци о фаталности историје: да увек један руши оно што други сазида; да је мир увек само једна кратка интервала између убистава међу народима; да се диже и ствара само у ситним почивкама између обарањâ; да велики зидају само у времену које отму од малих који све разиђују; и да су људи по инстинкту противници прогреса и непријатељи поретка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај пут од Брала до Амфисе, пун је трзаја и приказа. После мрачних и влажних увала, пут се пење у висине. Наједном, видици почињу да се брзо измењују. Небо постаје све дубље и шире; светлост све чистија и ваздух лакши; обимне висоравни почињу да се протежу у недоглед. Искрсавају нови брегови, једни блиски који се сунчају, други далеко по којима сипа киша или снег. Али на крају свега, као каква блистава одгонетка, откри се пода мном једна блага библијска долина. Сва је у сунцу, покривена сивим и густим шумама маслина што иду у крупним каскадама из предела у предео. Цео се ваздух поче да растаче у боје; избијају села од црвене земље; излећу сјајна јата дивљих голубова. Осећа се у дисању близина мора. А оно што се види у самом дну ових маслинових таласа, то је стара Амфиса. Сто пута рушена и поново дизана, лежи под једним травним брегом на којем стоје румене франачке тврђаве, зарђале од небројних сунаца, и пуне птичјих јата. — Хиљаде година су пролазиле кроз светлост ове долине, индиферентно, као да се нису дотицале земље; а стара Амфиса стоји непрестано на свом месту. За хиљаде година кроз њу су пролазиле са грчког севера на грчки југ паганске хаџије у Делфе, где је било светилиште, и где је Аполон прорицао грчке судбине. Ишли су онамо у оном страху од неизвесности, који је, откад људи постоје, био увек већи него страх од смрти. Затим су се враћали опет овуда, носећи собом неколико замршених речи божанствених, које су биле загонетније него и сама судбина. Хиљаде година у животу најмудријег народа играле су овакве пророчке изреке већу улогу него и саме хомирске и орфичке химне, или епиграми мудрости исписани на храму светилишта. Хексаметри у којима је говорио Аполон, били су невешти, и незграпнији од ичег што је остало од старе речитости. Аполон је био бог песништва, али то није довољно: он није био песник.


Ништа се не да замислити лепше и блиставије од ове амфијске долине која силази до на Коринтски залив. У опште, ништа није на земљи равно путевима кроз грчке крајеве. Свугде по свету изгледају наша путовања бесплодна и беспослена према оваквим доживљајима. Све људске славе изгледају ситне према онима чији се трагови овде осећају на сваком месту. Има других земаља које су чувене због својих шума, својих снегова, свога цвећа или својих животиња. Али је убого свако парче земље на којем се не види стопа великог човека, или не чита запис једног великог времена. Ми се на свету не дивимо ономе који га је створио, него ономе који га је покорио. Све лепоте нису равне једном великом гласу из историје. И сва су неба бледа према овом своду по којем је Фоибос терао своја огњена кола. — По свима путевима ове земље осећао сам да је она за свагда дубоко паганска, и по својим рељефима и по својем блистању. Ништа тако није дубоко нехришћанско. Ништа у овој земљи не повреди очи колико једна хришћанска капела, нити озловољи слух колико звук хришћанског звона у оваквим долинама. Јер овде све припада другом времену и другим људима. Још свугде стара Грчка говори у овој земљи као божанство у Додони: у шумору свог лишћа и у звуку свог метала.
Зато, долазећи овамо треба оставити на граници своје хришћанске заблуде и хришћанске истине; и отурити витлејемски штап и скинути назаретске сандале. Овамо не треба долазити преко Јерусалима. У овим долинама и по овим бреговима велико хришћанство је, не победилац, него насилник и уљез; њему овде ништа не припада, нити му је припадало. Чак треба овде доћи као рђав хришћанин, па све осетити без лажи и без збрке. Бити Гете и Анатол Франс, а не Ренан и Барес. Није могуће волети паганизам и бити истовремено добар хришћанин. И данас још културни људи, у своје недеље, једни иду Аполону, а други Христу, и не разазнају се међу собом. Борба између старог божанства које је све решило у лепоти, и доцнијег божанства које је све сконцентрисало у љубави, постојаће и даље, за сва времена. Јер нарочито у сјају и тишини ових сунчаних долина, човек не верује да је пагански мит победила хришћанска парабола. И није, бар не овде у његовој колевци. Пагански мит, који је грчки, нападнут је у Риму а не овде. — Рим је почео пропадати од кад је постао космополитиски; римска држава је посрнула од кад је успела да буде царство света; она је престала бити сопственик здравог и снажног запада од кад је постала господар сјајног и перверсног истока. Пагански мит је најзад искварен шаренилом источњачких богова, комедијаштвом њихових култова, шарлатанством њихових врачава, и сујевером која је одвела у ругобу и подсмех. У Риму је, са пропадањем угледа Сената, све лагано испропадало. У трећем веку није било више старе побожности, али није било ни свега другог што је из ње излазило: ни науке, ни морала, ни уметности, ни књижевности. Паганска вера је била државна, и она се гасила са државом заједно; са пропашћу царства, морала је и она нестати. Али сâм мит није побеђен новом вером која је дуго остала конфузна, нити је паганска култура побеђена једном другом културом, јер нове културе није ни било. Паганиство је зато и даље дуго живело у култу најбољег света. Варвари су долазили да освајају Рим и били су већ хришћани, а римски грађани су још и тад били паганци. Рим није слушао Теодосија да окрене леђа старим божанствима, ни његовог сина који је заповедао указима да се по царству оборе сви стари храмови и полупају главе старим боговима. На Истоку су били већ разбили сва мраморна дела Поликлета и Скопаса, док је Рим још чувао, колико је могао, спомене старог култа и старе уметности. И кад су владике са истока писале папи у Рим хвалећи се колико је који од њих спалио дела паганских филозофа и песника, паганизам је у Риму још био у свима навикама породичног живота и укусима елите. — Найзад, хришћанство дугује своју победу одном случају који је ван сваког мерења духовних вредности. Битка између Максенција и Константина није решила само питање трона него и питање олтара. Са побеђеним паганским императором је компромитовано и старо божанство. Са Константином је царство добило императора хришћанина; хришћанска је вера сада постала државном; хришћани су измилели из својих катакомби да окруже престо у новој престоници која је била хришћанска. Није хришћанство узрок пропасти римског царства. Али је пропаст римског царства била пропаст паганизма. Јер је с цезарем падао и pontifex maximus.
Зато је паганизам испао више као мученик него као побеђен. То се осетило у две три прилике кад је мало требало да Аполон обори Христа и Илијада потисне Библију. То се видело за време Ренесансе. Ко зна да се то опет неће видети и сваки други пут кад се исти полет духова за културу буде манифестовао са онолико жестине. Паганизам још постоји и постојаће за навек: у основима науке, узорима уметности, принципима права, моделима својих држава. Благи и радосни хомерски мит, који је извор свих тих величина, још држи свет под својим чаром. И данас свима онима који имају култ паганског генија, хришћанско друштво изгледа једно дегенерисано и назадно доба, у којем би човек појео човека кад би се људима поново оставило да живе од хомерског мита и јонске филозофије.
У старој Атини су странци за своја божанства имали свагда сва грађанска права; чак су Атињани та божанства усвајали и за своје богове. Али бог хришћански није био примљен. Апостол Павле је за време говора овде на Ареопагу био исмејан, јер атински филозофи нису разумели његове објаве да је нови бог дошао. Да је тај апостол то објављивао пет столећа пре тога, кад је Атина била слободна а не римска, ко зна какав би отпор нашао нови бог код софиста, у Академији, код песника, у аристофанском позоришту, и код смејача на агори. Грчки дух не би никад примио сличну веру ма колико да је већ имао и питагорску и орфичку прошлост, и секте и мистерије, истина све заједно од мањег утицаја на живот него једна једина хришћанска догма.
Рим је примио и Астарту, и Сераписа, и Митру, и цело коло азијских богова. Али се и он одупрео хришћанском Богу, и тај отпор је ишао до крвавих прогањања. Зашто само према том богу? Није хришћанство било прво које је говорило о једнобоштву, по примеру синагоге. Већ Анаксагора, мудрац од највећег утицаја у златном веку Атине, говори: «Бог једини је онај који уређује материју и ствара свет!» И у једној орфичкој химни каже се: «Једини он је изишао из себе самог, а од Једног је изишло све што постоји.» Монотеизам није дакле био разлог тог отпора. Али се Рим одупро хришћанству зато што је хришћански Бог носио собом друкчу идеју о организацији света него што је имао цезар и сенат римски. Бог хришћански је био аутократ и није трпео других богова поред себе; све ван хришћанства било је хулење и идол. Хришћани су донели нови смисао о општој људској заједници као општој породици; то је нешто друго него што је држава римска која је сматрана за лепшу и вишу него свемир. Црква место државе; свештеник место цезара; божји закони о љубави место римских закона о правди и кривици! Место Капитола, Сион! За шефа такве цркве, Христос, један јеврејски проповедник за којег су већ римски прокуратори помогли да се осуди као кривац!... Нова вера ишла је, дакле, да обори све дотадање вредности. Тако је постао сукоб, не између једне старе вере и једне нове, него између једне старе политичке организације друштва и једне нове идеје о заједници. Грчком миту је било суђено да падне са римским царством које је било са њим тесно везано.
Али овде, у самој Грчкој, тај мит је удављен, нечујно. Та се смрт није осетила, и можда није ни постојала него површно и привремено. Бар тако ми изгледа овде у светлости и радости свију ствари на овом тлу. На свему стоје још трагови старог и великог човечанства; одасвуд гледају њихове крупне очи; одасвуд се чује само њихов глас и њихове речи. Свугде мртви стоје испред живих. Још звуче у овом ваздуху речи: логос, психи, етхос... Још ова земља изгледа један посебни сунчани континент, одвојен од света. Нека други народи гледају у будућност; сунце ове земље још стоји у средини свега што живи и што се креће. Стари хероји су убили лава из Немеје, змију из Лерна, птице из Стимфале, вепрове из Калидона и Ериманте, змију из Кадмоса, и бика из Маратона. Путеви су одавно слободни, и слава ове земље може да по њима иде несметано, не гледајући ни десно ни лево. И њена Нике носи још штит који није нико сломио, и копље које није никад бачено у траву. А прави и коначни двобој између два божанства и два света, доћи ће, можда, некад доцније, и ко зна када.
Пут којим се из равнице пред Амфисом иде за старо светилиште, изгледа као пут у небо. Нашао сам Делфе под самим сводом. То је у врху једне падине Парнаса, над једном котлином која је затворена са свих страна, и наличи на изврнуто звоно. Како су кише падале и прекодан, високе литице пуштале су из себе беле и сјајне магле, и све се пушило на све стране, да је изгледало да се цео овај предео диже у небо. Доле на дну увале падају у сјајним каскадама сребрни маслиници, иде један танак поточић, и вуче се једна сребрна стазица. Неизбројни мрамори храмовâ и бедеми који су их опасивали, почињу да румене. На све се одједном просу крв и злато вечерњег сунца.
Аполон који је азијско божанство, као и Посејдон, дуго је био странац за овдашње Грке. Код Троје је био непријатељ народа одавде; палио је ахајске бродове и убијао ахајске војнике. Најзад је прешао море, и са светог острва Делоса дошао у Македонију, и оданде у старе Делфе. Ту је отео Геји, богињи земље, ово пророчиште и ову долину која је затим постала центар побожног и политичког света. Само је један бог могао пронаћи овакву долину за своје седиште и овакво место за прорицање људских судбина. Ја никад на Акрополису нисам имао утисак да су стари Грци били одиста побожни, и да су веровали да богови постоје и ван стихова, и ван мраморâ. Али ова чудна долина, којој ништа на земљи није слично, даје импресију да је и старо божанство мучило душу људску као и наше. И нарочито, да је сујевера увек силнија него вера; и да широке масе и не знају за друго него за сујеверу; и да је за њих бог увек већма судија који убија него који награђује. Ова је долина и данас једно место пуно страха и слутње. Њене тишине — за пуну недељу дана колико сам овде остао, — изгледале су као тишина после пропасти света. Оне тиште као ледени прст притиснут на нашу вену. Ни једно хришћанско светилиште нема језовитост овог краја где је Аполон држао у једној руци сунчану муњу, а у другој лиру. Само један народ искрено религиозан, и слепо сујеверан, и који је своје религиозне легенде морао друкче тумачити него што их ми тумачимо, могао је да овај предео узме за средиште свог целокупног духовног живота. Није чудо што га је сматрао и за центар земље, пупак света, кад се зна да су два гаврана, које је Зевс пустио да лете, један са истока а други са запада, срели се најзад над овом уском долином.
Брзо је пала помрчина, и небо је целу ноћ остало тамно. У ваздуху ове провалије чуо се врло хучан само онај танки кончић потока што гмили дању на дну долине потпуно нечујан. Тишина је ноћас била толика да се његов шум развио најзад као брјујање читаве какве крупне реке што котрља камење или гвожђе. Ваздух се разредио и све је постало звучно; ствари се нису виделе, али све су се чуле. Затим је јутро дошло нагло и одмах све прелило сунцем. Пробудили су ме орлови, лепи и велики, који су цело време летели поред самих мојих прозора. Све поста одједном неизмерно јасно. У литицама руменим и високим појавише се, квадратне и празне, некадашње гробнице или капелице. Цео крај доби одмах свој мистичан изглед и издвоји се од свега другог што сам видео на овом путу.
Да сте долазили овамо за време Аполона, из Атине би дошли једрењачом доле до једне мале луке, и одатле до Хрисе. Путем до Делфи би ишли између великих грмова ловора и мирте, са каквом поворком у којој би се видели људи свих крајева, свих одела, свакаквих диалеката и ћуди. Какав Аригнотус из Самоса, носи божанству једну статуу; какав Филимон из Карије, један бронзани троножац; какав Дамофанес из Тасоса, једну рељефну плочу; какав Тимотеос из Книда, неколико лепих ваза са ликом божанства или ликовима хетера; какав Лакаратидес из Спарте, са трофејима из последње победе над неким градом пелопонеским; какав Тимофанос, корег из Смирне, са неколико својих плаћеника певача за хор богу у Делфима; најзад какав богаташ из Ефесе, са мирисима и новцем... Можда и какав архонт спартански, или филозоф атински, или скулптор из Аргоса, или мистик из Кротоне, или генерал из Аркадије... Ту су можда фруле, ситаре, стихови, смех. Сви се хвалишу, размећу и друге потцењују... Атињани презиру Тесалијце јер су били против њих са персијским војскама; Аркађани мрзе Спартанце као крвне непријатеље; људи из Егине мрзе Атињане као перфидне и насилнике. Али идући даљим путем сви ти људи неједнаког изгледа, али једнаких осећања, осете и подједнак удар срца и страх што се већма приближују Делфима.
Свакако, у међувремену, један је причао лепоте Атине, други можда свој бродолом на неком предгорју Циклада, трећи своје оргије у Коринту, где су се хиљадама свештеница Афродите давале за новац у корист касе божанства. Такмичећи се у лагаријама, духовитости и мудрости, дошли би у подножје Хиампеје и Родони, два висока брега међу којима, као између два листа, стоји ово светилиште. Пут је доводио овамо дном саме долине, поред оног поточића. Изглед који су морали имати одоздо на светилиште, морао је наличити на неки догађај у небу. Можда на недељу дана пре тога у Делфима су заседали амфиктиони, религиозна конфедерација свих грчких државица, које овамо шаљу двапут годишње своје амбасадоре. Или је то био крај недеље кад су овде биле питијске игре које се држе сваке четири године у дугачком стадијону, који и сад стоји на свом месту. — Овакве хаџије би се попеле до извора Касталија, који и данас баца своје ледене воде, и ту би се најпре опрали од греха: «Једна је кап довољна добром, а ни море неће опрати рђавог». Ту би се преобукли у чисто одело; метнули ловоров венац на главу, узели у руку гранчицу обвијену вуном, и пошли на велику капију тврђаве у којој чека божанство. Од капије почиње свети пут. Одмах с десне стране један бронзани бик са Крфа; затим група, споменик, спартанске победе над Атињанима после Егос-Потамоса. То је Лисандрос са свима својим генералима и адмиралима, сви врло космати и врло брадати, по спартанском обичају; и Аполон и Посејдон који их крунишу... Али, одмах пред њима, постављен је споменик који их све оставља у сенци: споменик Аркађана после њине победе над Спартанцима... Већ ту почињу свађе и хвалисања: полемика у бронзи и мрамору, целим Светим Путем...
Са две стране, два реда лепих грађевина у минијатури: то су благајне свих савезничких држава које су овде под протекцијом божанства чуване од међусобних ратова и међусобних лупежа. Атинска благајна стоји и сад, и изгледа један мали кокетни храм; то је у ствари споменик дигнут још после победе на Маратону; у њему су били трофеји из славне битке; а ту је и Фидијас поставио великог Милтијада са читавом групом богова, за дивљење целог ослобођеног грчког света... Близу је и Лесхе, галерија најбољих сликара. Статуе на све стране! Њихов број је износио до три хиљаде; сам Нерон их је однео у Рим до пет стотина. На једном месту поред самог краља Филипа Македонског била је једна женска статуа од злата. То је Фрине, славна хетера, модел и љубавница Праксителова, најлепша скулптура старог века, чију копију и сад имамо у Риму. Зашто Фрине у Делфима и поред Филипа?... У светилишту Делфи све је било полемика, реплика, алузија и сарказам. Лепа хетера коринтска за којом су лудовали и Праксител, и Сократов ученик Аристип, и мудри Диоген из бурета, славна је и због тога што је хтела да обнови порушену Тебу, али под условом да се, из пркоса према македонском краљу, на зиду запише: «Александар краљ оборио, Фрине, куртизанка, обновила». А у Делфима је Фрине, сва гола, била Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.
Цео свет застаје и пред лепим трезором острва Книда. Свако диже главу пред једним високим стубом крај светог пута: архаички Сфинкс стоји у дубоком небу делфијском где се говори само о судбинама. Тај Сфинкс и сад постоји у овом месту, недавно ископан. — Сам храм Аполонов је огроман и грађен тридесет година, са фронтонима испуњеним олимпијским божанствима, али је ту и Бахус, скоројевић и уљез. На архитравима висе штитови и сјајне опреме из победе код Платеје над Мардонијусом. На уласку статуа Хомерова, затим престо овенчаног Пиндара са којег је читао своје песме. Унутра једна архајичка наказа, Аполон. Ту је и соба, адитон, где Питија (најпре какво неуко сеоско девојче, а после једног скандала, каква ста-

[радови у току]
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}&lt;/center&gt;

[[Категорија:Градови и химере]]
[[Категорија:Градови и химере (1930)]]</text>
      <sha1>b8b62ytbad6nistzhf939ihow4o5l59</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147079</id>
      <parentid>147078</parentid>
      <timestamp>2026-10-02T17:46:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147079</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="91456" sha1="3x9wfne8fc4rwywur7sbpz0hv148d3v" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије]]
| Прво писмо из Грчке
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније]]
}}

&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Прво писмо из Грчке. &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{right|''ДЕЛФИ, априла 19**''}}

{{gap}}Подне ме је срело изненада, као што вас сретне човек који наједном искрсне из шуме. То је било на великом путу пред самом Херонејом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пут је био румен од јучерашњих киша, а у даљини је био сав крвав. Парнас облачни и громовни држи у зениту своје две сунчане куле. По падинама његовим котрљају се облаци од олова и леда, и прете новим кишама и тучама. Хеликон, по којем је Хезиод пасао своје свилене овце, стоји као кристална палата ни на небу ни на земљи. Виде се издалека у једној страни мршава беотијска стада, ситна као пужеви, растурена по трави која је избила те ноћи. Нигде никог. У небу је нагло пролазио један висок облак пун ватре, и брзо се изгубио на југу. Ласте, које су тако грлате у оваквој немој пустоши, бацају из себе хиљаде звучних и сјајних конаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном се појави на једној падини, увек окренут далекој тачци видика, стари херонејски Лав, са слепим зеницама, сâм и замрзао у свом тамном граниту. Зури пред мртвим пределом, и слепим очима више слуша него што гледа. Он није леп него страшан. У његовом ставу има више пркоса него бола. Као да хоће да каже: у људима је смртно само оно што је у њима људско, а вечно живи само оно што је у њима лавовско… Ова архаичка наказа не изазива дивљење него страх; и више прети него што оплакује. Као да на овом страшном бојишту није било ни победиоца ни побеђених. Јер једни који су одавде однели све трофеје, оставили су овде све ловоре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај је херонејски гранитни Лав можда најжалоснији белег који се налази на једном раскршћу историје. Јер ово поље, једно од највећих у грчкој земљи, некад славно са својих ружа и љиљана, и својих ириса и асфодела, постало је најзад гробницом грчке слободе, грчке државне независности, и најзад ненадмашне грчке културе старог века. Овде је Атину и Тебу победио македонски краљ Филип у један дан који је био најтрагичнији дан људске повести. Видео сам много предела на свету где су решаване велике судбине. Ни једно од тих бојишта није језивије од ове сунчане равнице, недалеко од Хеликона, и у самом подножју Парнаса. Каква коб и каква иронија: с ону страну једне тамне планине, стајао је тај дан индиферентно на свом престолу Аполон, с громом у руци, у својим Делфима… Атињани су своје мртве однели одавде у Атину где им је Демостен, велики пророк те коби, и сâм војник и борац код Херонеје, одржао чемерни посмртни говор. А Тебанци су своје хероје сахранили овде, на месту пораза, у једну заједничку раку, и на њу поставили овог страшног гранитног Лава као језиву реч: да је често довољан један дан и један кобан човек да погаси сва светила људска на земљи. Филип је овде победио саму Минерву која је још од хомерског доба чувала на Акрополису народ који је био највеће чудо људског соја. Победа на Херонеји је равна победи тмине над сунцем. Веће и дубље гробнице није било на земљи, него што је ова где још стоји црни гранитни Лав, сада толико усамљен у овом пољу и на овом свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип је победио, али кога? Атињане што су победили персијске цареве који су владали највећим царством на земљи, небројним покрајинама од Кавказа до у средину Африке. Ученик трогодишњи Аристотелов, краљевић Александар, као младић у шеснаестој години, био је лично победилац Тебанаца. У једном налету сломио је некадашње чете Епаминонде које су имале хегемонију у једно време над целом грчком отаџбином; и потукао целу тебанску легију коју дотле нико није победио. Млади краљевић се овде напио из чаше у којој је слава била помешана с људском крвљу, и од које се нико није отрезнио! Атина и Теба, први и најјачи отпор македонске најезде, лежали су овде на херонејском пољу у заједничкој локви крви.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип и Александар су били, одиста, највећи рушиоци у историји. Први је разорио независност Грчке која је била најкултурније друштво на свету; а други је разорио Персију која је до тог доба била највећа организација на земљи. Истина, у Грчкој је већ било расуло и растројство у целом животу, и чекао се само први ударац. А у сатрапској Персији је био толики раздор међу великашима, да се чекао само први непријатељ. А после овог великог разорења, два победиоца су се изгубили у једној епопеји у којој има више блеска него поноса, и више чуда него лепота.&lt;br /&gt;
{{gap}}Први пут су код Херонеје Атињани и Тебанци били овако везали своју судбину. Никад међу њима није било везе срца ни духа. Атињани су увек презирали људе из ове Беотије. Најпре зато што су за време персијске најезде били Тебанци на страни грчког непријатеља; и док се Ескил борио на Саламини, Пиндар је у Теби препоручивао неутралност… Али су људе из Беотије мрзели Атињани највећма због њихове грубости и ситног духовног живота. Међутим, овде је Аскра дала великог Хезиода, Теба је имала Пиндара којег је цео грчки свет сматрао божанственим, а доцније је Херонеја родила Плутарха који је грчке врлине истакао као моралне вредности равне римским. Истина, учешће овог народа у грчкој мисли било је свега у томе. Теба је имала још само једног историчара Анаксиса и једног сликара Аристида, али су обојица били брзо заборављени. Ни Пиндар није рођен у самој Теби. — Али није тебанска величина била у стварима идеја. Било је овде врлина какве нису ни Атињани имали. Атињани су били филозофи, Спартанци су били солдати, а Тебанци су били витезови. Епаминонда је био велики војсковођа али и велики мудрац-питагорист. Као војсковођа био је идеал свих генерала до доба Јулија Цезара. Али као морална личност, он то остаје и данас, и никому није раван међу великим војницима античког грчког света. Оличење патриоте у највећем смислу, нешто невиђено у хелинском народу. Као господар Тебе, он је био други Марко Аурелије, филозоф и владар, значи идеал свих векова. Његов друг Пелопидас вратио је Теби демократију коју су јој оборили Спартанци, а Епаминонда је вратио слободу свима грчким државама, уништивши спартанску хегемонију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Теба је одиста имала само једно кратко доба блеска и славе. Цела историја у два листа и у два велика имена. Ни већих политичких идеја, ни иначе друкчег патриотизма него локалног, ни културе друкче него пролазне. Али кад се узме да је овај град био увек зависан од других грчких држава, необорива и огромна слава било је доба Епаминонде које вреди целе једне културе. Корнелиус Непос је добро рекао: «Ово је доказ да један човек може да вреди више него једна држава». Епаминонда је командовао највећим бројем четâ које је икад грчки народ извео на бојиште. Али за атинске филозофе то није било довољно. Они се нису дивили оружју. И Тројански рат је опевао Хомер већма као један љубавни роман него војнички успех. У свакој слави може бити још нечег туђег и случајног, и само велики писци и уметници могу имати славу која је чиста и недељива. Зато су и за своју победу на Акрополису подигли Атињани храмове боговима а не споменике грчком оружју.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је у Теби још нешто достојно обожавања: њихова тебанска легија, свештена чета коју је инспирисао Зевс а помагао Херкул. Ти су војници били заклети хероју Јолаису да ће умирати само на његов начин: с раном добивеном само у груди. Били су као неки калуђери-војници, везани божанским концем један за другог. У Теби је постојао култ пријатељства какав је другде постојао само у књигама Платона, Аристотела, Емпедокла или Теогниса из Мегаре. Сјајни Епаминонда и Пелопидас борили су се у биткама састављених штитова. Епаминонда је био питагорист, а Питагора је од пријатељства био направио свештену доктрину. Кажу да су у Теби правили празнике пријатељства, као на Родосу празнике Сунцу, или у Елеузису празнике Земљи, а у Атини празнике Мудрости! — Само епско српско побратимство било је слично тебанском. Са Милошем Обилићем отишли су Милан Топлица и Иван Косанчић да умру не више као војводе него само као побратими… У завету тебанских побратима била је највећа реч частољубља која се видела међу људима. Софокле каже: «Теба са седам капија је једино место где смртни људи рађају богове.» Једино овај песник атински оставља овакво ретко мишљење о Тебанцима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Много сам пута пролазио кроз стару Тебу, која је недалеко од овог поља. Некад град са седам врата, са зидовима чији су каменови слагани уз звуке лире Амфиона да би били хармонични. Историја овог града је малена, али је његова легенда лепша и од атинске, и од легенде ма којег другог града! Предвођен једном кравом коју су му богови дали за вођу, први краљ Кадмос је застао онде где је она легла уморна и ту подигао Тебу. Ту је убио и аждају на неком извору, као што је Аполон убио змаја-жену на извору Касталије, која и сад тече у Делфима. Посејавши зубе од тог звера по пољу, поникоше оружани гиганти који исти час поубијаше један другог. Остадоше само петорица који изродише Тебанце, међу којима и претке несрећног краља Едипа… Какав раскош визије и речитости! Зар није оваква легенда виша од једног града? Грчки народ није оставио ни педаљ земље без његове легенде. Према таквом случају цео други свет изгледа без љубави за земљу и без везе са божанством. Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди. Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. Историја без легенде је убога, и кад је највећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Синоћ, ходећи по старом камењу Тебе, гледао сам залазак сунца над овим градом по стотину пута рушеном до темеља. У пољу се дижу брегови који имају облике ноћних привиђења. Они су горели према вечерњем сунцу као упаљени шатори. По пољу и по брдима била је борба између светлости и мрака, где су пламенови један другог прождирали, као гиганти из поменуте легенде. Сваки грчки град има своје посебно сунце и месечину; али Теба има осветљење које не наличи ни на какво друго на земљи. Месечина у Теби, то је једна слава овог града. Кад се Кадмос женио кћерком бога Ареса и богиње Афродите, божанском Хармонијом, која је грчки народ научила музици, певале су овде на свадби музе са Хеликона своје нежне контилене, а богови донели свадбене дарове за невесту: пеплос који је везла Минерва, и ђердан који је исковао Хефаистос. И кћи ове краљице, лепа Семеле, родила је овде бога Бахуса.&lt;br /&gt;
{{gap}}Па ипак има нечег невеселог у овом пределу где се родио бог радости. Најтрагичније мотиве старе трагедије узели су атински песници одавде. Језива анатема пала је овде на злосрећну лозу Едипову. И зато кад у Теби падне помрчина, изгледа да на небу није остало више ни једно небеско тело да засија у овом простору. А кад најзад одете из Тебе, изгледа вам да нико тамо неће остати да преноћи ту мртву и глуху ноћ. Дан и ноћ су у Теби највећи апсурдуми белог и црног који постоје на свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сатима сам остао код Херонеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Безмерно је ово поље од падина Парнаса до некадањег језера Копаиса. Језеро је сад исушено; ја сам био у последњој генерацији која се огледнула у његовим водама. — Беотијски април има сјај и мирноћу атинске јесени. Док је Хеликон сав у сребру, врхови су Парнаса румени као врхови Етне. Небо је светло али студено. Планине су овде пуне магле и грмљавине; то је алпијски крај бачен на исток. По херонејском пољу и од румених облака пада црна сенка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип је после свршене битке ишао овим пољем посрћући пијан од вина и славе. Најкрволочнија сујета једног човека била је остварена. Теба је била побеђена, а његов син ће је доцније разорити и изгорети. Тебанску легију је Филип нашао целу у једној локви крви; сваки херој је имао рану само на грудима. Кажу да се варварски краљ заплакао од дивљења. Македонске фаланге су овде победиле, али су се вратиле односећи у очима страх од мртвих.&lt;br /&gt;
{{gap}}Они су пали, али не као смртни људи него као млада божанства; и не од оружја него од анатеме. У овој Беотији све је било неизмерно трагично, јер је било велико: и Теба са својим зидовима које су рушиле све војске старог и средњег века, и Херонеја који је најсвирепији спомен на слободу и на отаџбину. — Из сваког џбуна на Херонеји певали су хиљаду ситних гласова, и јата шева, сва румена, у сврдлу узлетала у сунце. У Теби су синоћ цела јата дивљих патака, на путу за север, бацала свој крик у неми ваздух античке вечери. Над Едиповим градом лепршају светла платна неба у распусној светлости; било је пуно птичјих гласова ту где се извршила највећа освета божанског над човечанским. Нема, међутим, нигде овакво сунце које учини да се сви ти ужаси тако лако забораве, и да људске судбине изгледају тако ништавне пред догађајима у природи и у лепоти једног априлског дана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Победе у античком свету не изгледају да су биле сразмерне броју војника који су се борили међу собом. Чак ни по релативном броју губитака. Изгледа скоро смешно кад читамо Херодота и Плутарха и Цезара, а наиђемо на бројеве жртава у једном боју пресудном, у најважнијим биткама старог века. Херодот каже да су Грци на Маратону изгубили стотину деведесет и два војника, али да су ипак поразили Даријуса, и однели победу Европе над Азијом… Плутарх каже да је Александар у битци на Гранику изгубио свега сто и двадесет војника, у битци на Исису пет стотина, а у страшној битци на Арбалесу хиљаду и пет стотина, и да је тиме Персија, најјача држава на земљи, била коначно сатрвена и заузета… Јулије Цезар пише сам у својим коментарима да је у великој битци на Фарсали у Тесалији изгубио свега две стотине људи, у што се не може сумњати; а у тој битци је решена судбина Рима и републике… Ни у битци овде код Херонеје губитци нису били велики, кад су Атињани могли све своје мртве однети собом у Атину да их сахране на Керамикону, гробљу атинском. За Тебанце се зна да су у гробницу, над којом су поставили свог гранитног Лава, закопали својих хиљаду бораца. А овде је решена судбина једне расе, а не само једног режима или државе…&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај мали број губитака не долази отуд што су антички генерали били гори или бољи него данашњи. Читајући Ксенофона јасно се види како је тај философ био у Азији истовремено и одличан стратег, и да су и друге војсковође биле веште у свима родовима оружја. Није недостајало ни крволоштво хришћанских народа; напротив, антички рат је био немилосрдан: рушени су градови, продавани грађани као робови, а сва имања постајала својином непријатеља. Али су ови случајеви великих бојева са малим бројем жртава разумљиви чисто психолошки. Побеђивало се у свима горњим биткама не снагом нападача него моралним стањем противника. И Персија на Арбалесу, и Грчка на Херонеји биле су побеђене пре прве капи крви, својом сопственом слабошћу и расулом у држави; и на Фарсали је Помпеј побеђен само генијем Цезара. Краљ Лидије, богати Крезуз, како прича Ксенофон, бранио је своју утврђену Сузу не може бити лабавије, јер је свој пораз сматрао сигурнијим него сваки отпор. — Тада су војске водили философи. Они су знали за средства која су изван моћи оружја. У животу се побеђује на два начина: или својом снагом, или слабошћу противника.&lt;br /&gt;
{{gap}}Грчка раса је била увек изванредно савитљива и брза на опоравак. Она је свагда црпела своју снагу у нарочитим и чисто расним средствима за живот; можда најмање у оружју. Црпела је у културној надмоћи, несравњивој присебности, у ведрини која је долазила од њеног неба и њене вере, чак и у свом лукавству које је било увек бодро пред замкама и сплеткама непријатеља. Осим тога, Атина је имала увек свог једног великог човека за један свој велики тренутак. Сви ови огромни расни оклопи попуцали су само кад се јавио Филип, како га је већ навестио био Демостен. Борба није више била између једнаких ни једнако решљивих. Да су на Херонеји победили Атињани, растројена Атина би можда поново изишла из победе подмлађена, јер је велика победа увек једна нова младост. Али изгубивши ову битку, у њеној судбини се јавља сада Филип опаснији од Ксеркса. Демостен је говорио: «Није довољно Филипу да Атину потчини, него да је уништи». А после пораза, није више било лека за једно морално пропало друштво. Пелопонески рат је почео, а македонска најезда продужила атинску пропаст; римска окупација ће најзад доћи као природна последица. Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.&lt;br &gt;
{{gap}}У грчким градовима има сад две врсте грађана: бојажљиви апостоли за отпор и борбу, али и дрски партизани македонски. Није се више бирало између атинске демокрације и спартанске аристокрације, него између олигархије македонске или, кратко македонских гувернера и гарнизона… Један велики атински беседник, Фокијон, славан генерал, ућуткује Демостена на Пниксу: «Или победимо, ако смо јачи; или слушајмо, ако смо слабији.» Ништа се више не оставља на историјску правду, на геније расе, на срећу случаја, на достојанство државе. Вера у себе постаје опасност за отаџбину! На каменој трибуни на Пниксу, генијални Демостен позива на борбу, а продани Ескинес на покорност; а једна иста пометена и бестидна гомила кличе и једном и другом. Било је све свршено. Кратко затим, свештени савез хелински, амфиктионске скупштине, губе национални карактер од кад краљ и странац добија у њима право гласа; затим грчка војска престаје бити национална од кад Филип, њен победилац, добија титулу грчког генералисима против Персије. Стварно, тиме Филип постаје суверен целе Грчке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ето зашто мрачни Лав код Херонеје, пред којим нико и не застане, значи један белег који чува највећи спомен људског очајања. Дотле је Палас-Атена ишла као грчка богиња, а одатле иде као македонска куртизанка.

{{gap}}Седео сам данас дуго у сенци овог поноситог гранитног Лава. Та је сенка била модра, течна, лелујава, радосна. Парнас се све већма дизао у свод, колико сам га диже гледао. Преврћу се у ваздуху ласте, пијане од првог сунца. Небо се очистило и подигло још хиљаду копаља више. Светлост се претворила у блиставо ткиво; сјаји у тишини сваки камичак и травка. Брегови који су пре били далеки, одједном приђоше близу. По њима заблиста нешто бело и помично: села, или снегови, или стада. Иде по земљи поветарац сјајан и топао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што највећма помете мисао на оваквим старим бојиштима, то је оваква савршена равнодушност ствари у природи, према трагичности ствари у људском животу. Сва некадашња бојишта имају нечег благог у својој горчини. Нигде није мирније него на овим страшним местима. Сва су гробља тужна само док их време не поравња, и док не зазелене у једном општем сјајном бусу; а после тога немају више ничег заједничког с људима. За наше очи не остаје ту више ничег. Али за слух остаје још све. Гласови избијају испод сваког камена, и из сваког грма, и нанесе их сваки ветрић који мине. Све је за увек остало у ваздуху. Покличи неких људи који ћуте; трубе неких који и немају даха; у дрхтају листа падне нека реч и обнови се нечији глас. То је једно насељење и град који не постоји друкче него у шуштању ваздуха. Као да се очима само гледа, а само слухом живи. Мени се чини да нисам овде ништа видео, али да сам све чуо. Музика овог страшног и немог предела остаће ми у памћењу као сопствени доживљај. Чини ми се да би једну за другом могао поновити сваку од тих фраза које су до мене долазиле из једне опште летаргије камења. Наше су импресије неодољиве кад се облаче у слике, али су свемоћне кад се облаче у звуке. Јер све је музика; и само оно што није музичко, мртво је за навек.

{{gap}}Оно што ме највећма засењује у старој историји, то су карактери, и можда нарочито карактери античких генерала, који су највећим делом били истовремено филозофи, песници, беседници, државници. Рат је био без механике, војска без касарне. Место на стручност, рачунало се на геније расе и на лични таленат војсковође. Памет се није делила; мудрац је био најмудрији за све ствари људске памети. Храброст је сматрана за продукт уверења и дужност частољубља. Поверење државе везивано је за једно и иначе значајно име; људски животи предавани су онима који су били не само већи него и виши. Антички карактер је био интегралан. Солон је био трговац, песник, законодавац и војник. Аристид и Кимон били су велики беседници и војници. Периклес је био олимпијски беседник, али и генерал, адмирал и државник. Тукидид је био шеф аристократске странке и војсковођа. Ксенофон је био писац, моралист, историчар и велики капетан. Софоклес је добио за команданта на флоти против Самоса после успеха његове ''Антигоне'' у театру. Фокијон, беседник, једини којег се бојао Демостен, био је славан генерал. Епаминонда је био филозоф питагорист, али и генерал чија слава засењује цео антички свет све до Јулија Цезара. Филип је био лични пријатељ Платона, а Александар ученик Аристотела. — Тако је било и у Риму. Генерали из великог европског рата изгледају скромни подофицири према овој великој фаланги из старе повести. Велике војсковође које нам је описао Плутарх, и беседници-генерали из пелопонеског рата које нам је оставио Тукидид, изражавају силније своја столећа него и сами догађаји. Они постају све већи и сугестивнији колико наш савремени човек постаје све више непотпун. У осталом, ни рат није више авантура као за Александра и Деметријуса; ни лични подвиг против тираније, као за Пелопида, ни, као за Цезара, једна основа за организацију новог света. Рат се више не везује за карактере ни идеје; ни за амбиције и сујете; ни за маније и лудила појединих визионера. С временом он губи све идеалне стране старих утакмица у расној врлини и личној храбрости; и постајући усавршен, постаје одвратан. После скоро сваког античког великог рата настала је већа цивилизација; после сваког новог рата и за побеђене и за победиоце настаје од данас само периода помрачења и пораз цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Александар остаје несумњиво личност која у старом веку највећма засењује. Дете, а већ херој са Херонеје; син једног великог краља, ученик једног великог филозофа, плавокос и плавоок, ванредно лепог стаса, најбољи коњаник у војсци, без личних порока, искрени љубитељ науке, и један од ретких краљева који су у исто време били и господа; и исто тако речит с генералима и војницима, као са атинским првим ораторима који му долазе у мисије. Младић од двадесет година иде са тридесет хиљада војника, и без новаца, да покори најјачу државу на свету. И покорава је, и оснива једно фантастично царство на једном другом континенту. Увек зна шта ће да ради чак и кад не зна куд иде: јер је веровао на Индусу да је нашао извор Нила који оданде силази у Арабију и иде у Египат. Као доцније за Цезаром и Наполеоном, војници иду за њим омађијани и заслепљени, до Хифаса, и бију се целим путем с народима којима не знају ни право име. То је без сумње све огромно. Али никад нисам разумео зашто многи писци иду, кад говоре о Александру, из дивљења у обожавање. Сенека га мрзи, али га један Монтескје обожава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер ако је Александар однео до Хималаја грчко оружје, он је онамо закопао најлепшу грчку младеж. Ако је свугде побеђивао варваре, утрошио је за те победе најлепшу елиту грчких градова, једино што се било родило после ужасног пелопонеског рата, војнике који су са њиме читали Хомера и Пиндара. Ако су онамо у Азији ницале грчке победе као свечаности, отаџбина је грчка остајала за њима поражена и у помрчини. Ако је Грчкој вратио стара средишта јонске културе, отаџбину песника ''Илиаде'' и филозофа Хераклита, он је погасио све ватре живота у граду Есхилеса, Софоклеса и Фидијаса. Ако су после њега постали онамо нови културни центри у Пергаму, Смирни и Александрији, то је зато да смрт Атине буде бржа и потпунија. Ако је велики освајач везао грчким концем три континента, Европу, Азију и Африку, он је ипак умањио Грчку, везујући најпре Палас Атену за своја триумфална кола. Ако је за навек поразио Персију, опасну, али која је иначе била у распадању на сатрапије, он је оставио онамо за собом династије својих генерала које нису постале мање опасне за Грчку него Ксерксови наследници. Он се давио по Индусу и ломио по Бактријани да му се, као што је сâм желео, диве мудраци у Атини, али је само његова смрт прослављена у Атини као коначни триумф и знак ослобођења. Отишла је грчка култура до Хифаса и Гангеса, али је ипак грчка цивилизација мање хеленизирала Азију него што је она поазијатила Грчку, шаљући тек овај пут дефинитивну инвазију својих варварских култова и дивљих нарави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је и ујединио све грчке државе под својом влашћу, то јединство не би опстало, као што није опстала ни његова азијска држава, јер за државно јединство Грци никад нису имали ни природне склоности ни историјске услове. Да је остварио опште човечанско царство, оно би било само један историјски парадокс; јер такву мисију не извршује ни један способан краљ који побеђује, чак ни једна висока култура, него један Буда или један Христос који омађија истином већом него што је једна политика или једна цивилизација. Најзад да се и вратио у Европу, он се не би вратио као грчки војник, него грчки господар; ни као грчки државник, него као азијски сатрап. Већ у Египту, у разговору са филозофом Псамоном, стекао је уверење да је божанског порекла, и примио поздрав свештеника Амоновог као син божји. По природи прек и насилан, у Азији је добио навике да убија својом руком људе око себе. Филозоф и херој, он се не устеже да разори напредни Тир, као што је пре тога у Грчкој разорио демократску Тебу, и као што ће доцније сагорети царски Персополис. Пун великодушности за заробљену Даријусову мајку и жену, и Даријусову кћерку којом се најзад оженио, он ипак распиње на крст две хиљаде персијских заробљеника дуж морске обале.&lt;br /&gt;
{{gap}}Атина није познавала политичких убистава. Људе који су се опили влашћу и срљали у тиранију, уклањала је из земље острахизмом, који је био мера само за часне грађане, којима затим ни имања нису била конфискована. Зато Атина никад не би разумела једног мрачног азијског тирана, који је већ био огрезао у разврату и био мајстор у злочину. Атина је најбоље своје људе протеривала, не ни зато што су били најбољи, но што су били најјачи; а најјачи су увек најопаснији. Александар је још из македонске Пеле тражио да му противници Атињани пошаљу главе десеторице својих најсјајнијих патриота-говорника, међу којима Демостена, Фокијона, Хиперида и Ескинеса. Он је презрео Аристотела, свога учитеља. Он је, по примеру своје мајке Олимпије, мучио у кавезу филозофа Калистена, што му није ласкао. Носио је собом ''Илијаду'', не из дивљења према Хомеру, него из љубоморе према Ахилу. Јадао се што нема песника да га опева. Егоист, он хоће за себе не само сву силу него и филозофију: прекорава Аристотела чак из Азије зашто је публиковао један део метафизике у чије је тајне учитељ био посветио само њега. Помагао је уметност коју није осећао, и то помажући Лизипоса који је само њега вајао, и Апелеса који је само њега сликао… Води собом у Азију целу гомилу филозофа, Анаксарка из Абдере, Пирона из Елиса, и Калистена из Атине, да се доцније врати у Атину грчка филозофија трула од скептицизма, сва омађијана утицајем индијских аскета. — Цела Александрова мисија то је један блистав роман, једна величанствена авантура, али и биографија једне мегаломаније; хроника једног херојског карактера, али и бајка о једној сујети којој ништа на свету није остало слично. Њега је више водила војничка амбиција, него владарска идеја; више авантура него идеал. Нису такви људи створени за срећу света, него свет створен за такве људе и њихове маније. Онај који све победи, најзад све унизи. На месту где је закопан у Азији његов коњ Буцефал, он је подигао град Буцефалију; на другом месту где је закопан његов пас Перитас, он је сазидао град Перитас. Свугде је зидао Александрије, али нигде није зидао Атине.

{{gap}}Мало више од Херонеје стоје висока и тамна врата Парнаса кроз која се улази у његове студене и фантастичне тамнице. Ваздух се овде наједном зацрне од мрачних четинара. У каменом гротлу закотрља се један мутан поток. У висини остане да виси само уско парче неба, безбојно и сетно. Високи масиви са снегом у врховима и са тмином у подножјима, срљају брзо у небо, једно за другим. Ни зрачак сунца да залута у ове хладне котлине. Са четинарâ цури црна вода; низ раскисле падине руше се жути слапови. Ако се отисне која стена, она се сручи у понор нечујно, јер овде ни један глас нема свога одјека. Све се разбије о нешто црно и хладно што не даје гласа од себе. Парнас није сунчано брдо, него планина пуна тмине. Под самим хрбатима брегова помоли се које село, које прође у висини и замине за брег, лагано и лено, као у небу пачје јато. За једно време душа се осећа притиснута овим огромним и студеним стварима, и тело пробијено влагом као ножевима. Поремете се све импресије и измучи мисао. Једино живо и радосно, то су орлови. Већ од почетка они облећу сваки врхунац, надлећу сваки пут, и спуштају се до мојих кола, као голубице, па се враћају, не препознавши човека. Вода изливена по друму, котрља песак и вуче црвену земљу. Далеко је одавде сјајни пејзаж Атике, вечито провидан и лелујав, сав спиритуалан, нереалан, обмана вида, митолошка илузија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онамо су ниске шуме од јасно зелених борића и сребрних маслина. Сенке се вешају од гране до гране, плавичасте и толико танке да једва падају до земље. Сви жбунови сјају пуни љубичастог вреска. Ваздух носи смолу и благи мирис тимаре. Ако која гранчица затрепери, то је да замирише. Ако се кроз крошњу стабла отвори прозорчић, то је да се укаже мали морски затон, типски мотив античког пејзажа: једно модро огледалце, један румен облачић, једно сребрно једро… Цврчци певају да лето никад неће проћи. Ако из даљине што затутњи, то се негде у долини играју деца кентаури. Ако у шумарку зазвижди, то је Пан, којем се виде јареће ноге на некој светлој стени, или му стрше уши иза неког звучног грма. Тако траје до у предвече, кад се цео тај предео истопи у светлост, и раствори у ваздух, и изгуби испред очију, као обмана. Све је још тамо сјани старински мит, архаички панô, античка буколика.

{{gap}}А у овим затвореним и тамним собама Парнаса, данас је кишовити и студени април породио једног минотаура који је својим дахом окаменио целу ову палату очајања. Као да су сунце однеле непријатељи, и затим затворили планину леденим сантама. Долине Парнаса су радосне у повести о боговима, али ништа нема суморније у причи о људима. Кроз ове исте јазбине прошли су, као небројне поворке шакала и хијена, сви народи паликућа, пљачкаша, убица, и гробара. Народи обучени у зверске коже, и други у злато и челик; народи босоноги и голоруки, и други на коњима лепим као из апотеозе. Сви језици, све сујете, сва крволоштва, сва божанства. Народи бели и црни; хорде које не знају куда иду; војске чији се војници не разумеју у језицима међу собом. Сва оружја од камене секире до златног штита и кациге… Персијске војске, којима нису грчке реке имале довољно воде за пиће. И Спартанци кад су ишли да руше Тебу, и Тебанци кад су ишли да руше Спарту! И македонске фаланге, којима нису довољно изгледале дуге њихове сарисе, копља од шест метара. И галске хорде, које су дошле само да се огреју на пожару грчких градова. И римске легије које су увек завладале једном земљом тек пошто су у њој претвориле све у прах и пепео. И словенска племена, која су тумарала овуда као деца, идући за сунцем, и остављајући за собом само своја блага имена рекама и планинама. И турске армије, које су разбијале главе боговима и обарале стубове храмовима кад им је требало да пале креч. И франачки пустолови, који су доносили овамо своју жеђ за пљачку и љубав за насиље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Цело човечанство се кретало у бој против овог народа који је први прогледао пред лепотом и први се усхитио пред слободом. Па ипак он је и даље оставио да на овим истим кристалним врховима остану његова божанства и музе; и да занавек стражаре на раскршћу између светлости и мрака, вере и сујевере, слободе и тираније. Тако ови масиви стоје као сведоци о фаталности историје: да увек један руши оно што други сазида; да је мир увек само једна кратка интервала између убистава међу народима; да се диже и ствара само у ситним почивкама између обарањâ; да велики зидају само у времену које отму од малих који све разиђују; и да су људи по инстинкту противници прогреса и непријатељи поретка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај пут од Брала до Амфисе, пун је трзаја и приказа. После мрачних и влажних увала, пут се пење у висине. Наједном, видици почињу да се брзо измењују. Небо постаје све дубље и шире; светлост све чистија и ваздух лакши; обимне висоравни почињу да се протежу у недоглед. Искрсавају нови брегови, једни блиски који се сунчају, други далеко по којима сипа киша или снег. Али на крају свега, као каква блистава одгонетка, откри се пода мном једна блага библијска долина. Сва је у сунцу, покривена сивим и густим шумама маслина што иду у крупним каскадама из предела у предео. Цео се ваздух поче да растаче у боје; избијају села од црвене земље; излећу сјајна јата дивљих голубова. Осећа се у дисању близина мора. А оно што се види у самом дну ових маслинових таласа, то је стара Амфиса. Сто пута рушена и поново дизана, лежи под једним травним брегом на којем стоје румене франачке тврђаве, зарђале од небројних сунаца, и пуне птичјих јата. — Хиљаде година су пролазиле кроз светлост ове долине, индиферентно, као да се нису дотицале земље; а стара Амфиса стоји непрестано на свом месту. За хиљаде година кроз њу су пролазиле са грчког севера на грчки југ паганске хаџије у Делфе, где је било светилиште, и где је Аполон прорицао грчке судбине. Ишли су онамо у оном страху од неизвесности, који је, откад људи постоје, био увек већи него страх од смрти. Затим су се враћали опет овуда, носећи собом неколико замршених речи божанствених, које су биле загонетније него и сама судбина. Хиљаде година у животу најмудријег народа играле су овакве пророчке изреке већу улогу него и саме хомирске и орфичке химне, или епиграми мудрости исписани на храму светилишта. Хексаметри у којима је говорио Аполон, били су невешти, и незграпнији од ичег што је остало од старе речитости. Аполон је био бог песништва, али то није довољно: он није био песник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ништа се не да замислити лепше и блиставије од ове амфијске долине која силази до на Коринтски залив. У опште, ништа није на земљи равно путевима кроз грчке крајеве. Свугде по свету изгледају наша путовања бесплодна и беспослена према оваквим доживљајима. Све људске славе изгледају ситне према онима чији се трагови овде осећају на сваком месту. Има других земаља које су чувене због својих шума, својих снегова, свога цвећа или својих животиња. Али је убого свако парче земље на којем се не види стопа великог човека, или не чита запис једног великог времена. Ми се на свету не дивимо ономе који га је створио, него ономе који га је покорио. Све лепоте нису равне једном великом гласу из историје. И сва су неба бледа према овом своду по којем је Фоибос терао своја огњена кола. — По свима путевима ове земље осећао сам да је она за свагда дубоко паганска, и по својим рељефима и по својем блистању. Ништа тако није дубоко нехришћанско. Ништа у овој земљи не повреди очи колико једна хришћанска капела, нити озловољи слух колико звук хришћанског звона у оваквим долинама. Јер овде све припада другом времену и другим људима. Још свугде стара Грчка говори у овој земљи као божанство у Додони: у шумору свог лишћа и у звуку свог метала.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Зато, долазећи овамо треба оставити на граници своје хришћанске заблуде и хришћанске истине; и отурити витлејемски штап и скинути назаретске сандале. Овамо не треба долазити преко Јерусалима. У овим долинама и по овим бреговима велико хришћанство је, не победилац, него насилник и уљез; њему овде ништа не припада, нити му је припадало. Чак треба овде доћи као рђав хришћанин, па све осетити без лажи и без збрке. Бити Гете и Анатол Франс, а не Ренан и Барес. Није могуће волети паганизам и бити истовремено добар хришћанин. И данас још културни људи, у своје недеље, једни иду Аполону, а други Христу, и не разазнају се међу собом. Борба између старог божанства које је све решило у лепоти, и доцнијег божанства које је све сконцентрисало у љубави, постојаће и даље, за сва времена. Јер нарочито у сјају и тишини ових сунчаних долина, човек не верује да је пагански мит победила хришћанска парабола. И није, бар не овде у његовој колевци. Пагански мит, који је грчки, нападнут је у Риму а не овде. — Рим је почео пропадати од кад је постао космополитиски; римска држава је посрнула од кад је успела да буде царство света; она је престала бити сопственик здравог и снажног запада од кад је постала господар сјајног и перверсног истока. Пагански мит је најзад искварен шаренилом источњачких богова, комедијаштвом њихових култова, шарлатанством њихових врачава, и сујевером која је одвела у ругобу и подсмех. У Риму је, са пропадањем угледа Сената, све лагано испропадало. У трећем веку није било више старе побожности, али није било ни свега другог што је из ње излазило: ни науке, ни морала, ни уметности, ни књижевности. Паганска вера је била државна, и она се гасила са државом заједно; са пропашћу царства, морала је и она нестати. Али сâм мит није побеђен новом вером која је дуго остала конфузна, нити је паганска култура побеђена једном другом културом, јер нове културе није ни било. Паганиство је зато и даље дуго живело у култу најбољег света. Варвари су долазили да освајају Рим и били су већ хришћани, а римски грађани су још и тад били паганци. Рим није слушао Теодосија да окрене леђа старим божанствима, ни његовог сина који је заповедао указима да се по царству оборе сви стари храмови и полупају главе старим боговима. На Истоку су били већ разбили сва мраморна дела Поликлета и Скопаса, док је Рим још чувао, колико је могао, спомене старог култа и старе уметности. И кад су владике са истока писале папи у Рим хвалећи се колико је који од њих спалио дела паганских филозофа и песника, паганизам је у Риму још био у свима навикама породичног живота и укусима елите. — Найзад, хришћанство дугује своју победу одном случају који је ван сваког мерења духовних вредности. Битка између Максенција и Константина није решила само питање трона него и питање олтара. Са побеђеним паганским императором је компромитовано и старо божанство. Са Константином је царство добило императора хришћанина; хришћанска је вера сада постала државном; хришћани су измилели из својих катакомби да окруже престо у новој престоници која је била хришћанска. Није хришћанство узрок пропасти римског царства. Али је пропаст римског царства била пропаст паганизма. Јер је с цезарем падао и pontifex maximus.
Зато је паганизам испао више као мученик него као побеђен. То се осетило у две три прилике кад је мало требало да Аполон обори Христа и Илијада потисне Библију. То се видело за време Ренесансе. Ко зна да се то опет неће видети и сваки други пут кад се исти полет духова за културу буде манифестовао са онолико жестине. Паганизам још постоји и постојаће за навек: у основима науке, узорима уметности, принципима права, моделима својих држава. Благи и радосни хомерски мит, који је извор свих тих величина, још држи свет под својим чаром. И данас свима онима који имају култ паганског генија, хришћанско друштво изгледа једно дегенерисано и назадно доба, у којем би човек појео човека кад би се људима поново оставило да живе од хомерског мита и јонске филозофије.
У старој Атини су странци за своја божанства имали свагда сва грађанска права; чак су Атињани та божанства усвајали и за своје богове. Али бог хришћански није био примљен. Апостол Павле је за време говора овде на Ареопагу био исмејан, јер атински филозофи нису разумели његове објаве да је нови бог дошао. Да је тај апостол то објављивао пет столећа пре тога, кад је Атина била слободна а не римска, ко зна какав би отпор нашао нови бог код софиста, у Академији, код песника, у аристофанском позоришту, и код смејача на агори. Грчки дух не би никад примио сличну веру ма колико да је већ имао и питагорску и орфичку прошлост, и секте и мистерије, истина све заједно од мањег утицаја на живот него једна једина хришћанска догма.
Рим је примио и Астарту, и Сераписа, и Митру, и цело коло азијских богова. Али се и он одупрео хришћанском Богу, и тај отпор је ишао до крвавих прогањања. Зашто само према том богу? Није хришћанство било прво које је говорило о једнобоштву, по примеру синагоге. Већ Анаксагора, мудрац од највећег утицаја у златном веку Атине, говори: «Бог једини је онај који уређује материју и ствара свет!» И у једној орфичкој химни каже се: «Једини он је изишао из себе самог, а од Једног је изишло све што постоји.» Монотеизам није дакле био разлог тог отпора. Али се Рим одупро хришћанству зато што је хришћански Бог носио собом друкчу идеју о организацији света него што је имао цезар и сенат римски. Бог хришћански је био аутократ и није трпео других богова поред себе; све ван хришћанства било је хулење и идол. Хришћани су донели нови смисао о општој људској заједници као општој породици; то је нешто друго него што је држава римска која је сматрана за лепшу и вишу него свемир. Црква место државе; свештеник место цезара; божји закони о љубави место римских закона о правди и кривици! Место Капитола, Сион! За шефа такве цркве, Христос, један јеврејски проповедник за којег су већ римски прокуратори помогли да се осуди као кривац!... Нова вера ишла је, дакле, да обори све дотадање вредности. Тако је постао сукоб, не између једне старе вере и једне нове, него између једне старе политичке организације друштва и једне нове идеје о заједници. Грчком миту је било суђено да падне са римским царством које је било са њим тесно везано.
Али овде, у самој Грчкој, тај мит је удављен, нечујно. Та се смрт није осетила, и можда није ни постојала него површно и привремено. Бар тако ми изгледа овде у светлости и радости свију ствари на овом тлу. На свему стоје још трагови старог и великог човечанства; одасвуд гледају њихове крупне очи; одасвуд се чује само њихов глас и њихове речи. Свугде мртви стоје испред живих. Још звуче у овом ваздуху речи: логос, психи, етхос... Још ова земља изгледа један посебни сунчани континент, одвојен од света. Нека други народи гледају у будућност; сунце ове земље још стоји у средини свега што живи и што се креће. Стари хероји су убили лава из Немеје, змију из Лерна, птице из Стимфале, вепрове из Калидона и Ериманте, змију из Кадмоса, и бика из Маратона. Путеви су одавно слободни, и слава ове земље може да по њима иде несметано, не гледајући ни десно ни лево. И њена Нике носи још штит који није нико сломио, и копље које није никад бачено у траву. А прави и коначни двобој између два божанства и два света, доћи ће, можда, некад доцније, и ко зна када.
Пут којим се из равнице пред Амфисом иде за старо светилиште, изгледа као пут у небо. Нашао сам Делфе под самим сводом. То је у врху једне падине Парнаса, над једном котлином која је затворена са свих страна, и наличи на изврнуто звоно. Како су кише падале и прекодан, високе литице пуштале су из себе беле и сјајне магле, и све се пушило на све стране, да је изгледало да се цео овај предео диже у небо. Доле на дну увале падају у сјајним каскадама сребрни маслиници, иде један танак поточић, и вуче се једна сребрна стазица. Неизбројни мрамори храмовâ и бедеми који су их опасивали, почињу да румене. На све се одједном просу крв и злато вечерњег сунца.
Аполон који је азијско божанство, као и Посејдон, дуго је био странац за овдашње Грке. Код Троје је био непријатељ народа одавде; палио је ахајске бродове и убијао ахајске војнике. Најзад је прешао море, и са светог острва Делоса дошао у Македонију, и оданде у старе Делфе. Ту је отео Геји, богињи земље, ово пророчиште и ову долину која је затим постала центар побожног и политичког света. Само је један бог могао пронаћи овакву долину за своје седиште и овакво место за прорицање људских судбина. Ја никад на Акрополису нисам имао утисак да су стари Грци били одиста побожни, и да су веровали да богови постоје и ван стихова, и ван мраморâ. Али ова чудна долина, којој ништа на земљи није слично, даје импресију да је и старо божанство мучило душу људску као и наше. И нарочито, да је сујевера увек силнија него вера; и да широке масе и не знају за друго него за сујеверу; и да је за њих бог увек већма судија који убија него који награђује. Ова је долина и данас једно место пуно страха и слутње. Њене тишине — за пуну недељу дана колико сам овде остао, — изгледале су као тишина после пропасти света. Оне тиште као ледени прст притиснут на нашу вену. Ни једно хришћанско светилиште нема језовитост овог краја где је Аполон држао у једној руци сунчану муњу, а у другој лиру. Само један народ искрено религиозан, и слепо сујеверан, и који је своје религиозне легенде морао друкче тумачити него што их ми тумачимо, могао је да овај предео узме за средиште свог целокупног духовног живота. Није чудо што га је сматрао и за центар земље, пупак света, кад се зна да су два гаврана, које је Зевс пустио да лете, један са истока а други са запада, срели се најзад над овом уском долином.
Брзо је пала помрчина, и небо је целу ноћ остало тамно. У ваздуху ове провалије чуо се врло хучан само онај танки кончић потока што гмили дању на дну долине потпуно нечујан. Тишина је ноћас била толика да се његов шум развио најзад као брјујање читаве какве крупне реке што котрља камење или гвожђе. Ваздух се разредио и све је постало звучно; ствари се нису виделе, али све су се чуле. Затим је јутро дошло нагло и одмах све прелило сунцем. Пробудили су ме орлови, лепи и велики, који су цело време летели поред самих мојих прозора. Све поста одједном неизмерно јасно. У литицама руменим и високим појавише се, квадратне и празне, некадашње гробнице или капелице. Цео крај доби одмах свој мистичан изглед и издвоји се од свега другог што сам видео на овом путу.
Да сте долазили овамо за време Аполона, из Атине би дошли једрењачом доле до једне мале луке, и одатле до Хрисе. Путем до Делфи би ишли између великих грмова ловора и мирте, са каквом поворком у којој би се видели људи свих крајева, свих одела, свакаквих диалеката и ћуди. Какав Аригнотус из Самоса, носи божанству једну статуу; какав Филимон из Карије, један бронзани троножац; какав Дамофанес из Тасоса, једну рељефну плочу; какав Тимотеос из Книда, неколико лепих ваза са ликом божанства или ликовима хетера; какав Лакаратидес из Спарте, са трофејима из последње победе над неким градом пелопонеским; какав Тимофанос, корег из Смирне, са неколико својих плаћеника певача за хор богу у Делфима; најзад какав богаташ из Ефесе, са мирисима и новцем... Можда и какав архонт спартански, или филозоф атински, или скулптор из Аргоса, или мистик из Кротоне, или генерал из Аркадије... Ту су можда фруле, ситаре, стихови, смех. Сви се хвалишу, размећу и друге потцењују... Атињани презиру Тесалијце јер су били против њих са персијским војскама; Аркађани мрзе Спартанце као крвне непријатеље; људи из Егине мрзе Атињане као перфидне и насилнике. Али идући даљим путем сви ти људи неједнаког изгледа, али једнаких осећања, осете и подједнак удар срца и страх што се већма приближују Делфима.
Свакако, у међувремену, један је причао лепоте Атине, други можда свој бродолом на неком предгорју Циклада, трећи своје оргије у Коринту, где су се хиљадама свештеница Афродите давале за новац у корист касе божанства. Такмичећи се у лагаријама, духовитости и мудрости, дошли би у подножје Хиампеје и Родони, два висока брега међу којима, као између два листа, стоји ово светилиште. Пут је доводио овамо дном саме долине, поред оног поточића. Изглед који су морали имати одоздо на светилиште, морао је наличити на неки догађај у небу. Можда на недељу дана пре тога у Делфима су заседали амфиктиони, религиозна конфедерација свих грчких државица, које овамо шаљу двапут годишње своје амбасадоре. Или је то био крај недеље кад су овде биле питијске игре које се држе сваке четири године у дугачком стадијону, који и сад стоји на свом месту. — Овакве хаџије би се попеле до извора Касталија, који и данас баца своје ледене воде, и ту би се најпре опрали од греха: «Једна је кап довољна добром, а ни море неће опрати рђавог». Ту би се преобукли у чисто одело; метнули ловоров венац на главу, узели у руку гранчицу обвијену вуном, и пошли на велику капију тврђаве у којој чека божанство. Од капије почиње свети пут. Одмах с десне стране један бронзани бик са Крфа; затим група, споменик, спартанске победе над Атињанима после Егос-Потамоса. То је Лисандрос са свима својим генералима и адмиралима, сви врло космати и врло брадати, по спартанском обичају; и Аполон и Посејдон који их крунишу... Али, одмах пред њима, постављен је споменик који их све оставља у сенци: споменик Аркађана после њине победе над Спартанцима... Већ ту почињу свађе и хвалисања: полемика у бронзи и мрамору, целим Светим Путем...
Са две стране, два реда лепих грађевина у минијатури: то су благајне свих савезничких држава које су овде под протекцијом божанства чуване од међусобних ратова и међусобних лупежа. Атинска благајна стоји и сад, и изгледа један мали кокетни храм; то је у ствари споменик дигнут још после победе на Маратону; у њему су били трофеји из славне битке; а ту је и Фидијас поставио великог Милтијада са читавом групом богова, за дивљење целог ослобођеног грчког света... Близу је и Лесхе, галерија најбољих сликара. Статуе на све стране! Њихов број је износио до три хиљаде; сам Нерон их је однео у Рим до пет стотина. На једном месту поред самог краља Филипа Македонског била је једна женска статуа од злата. То је Фрине, славна хетера, модел и љубавница Праксителова, најлепша скулптура старог века, чију копију и сад имамо у Риму. Зашто Фрине у Делфима и поред Филипа?... У светилишту Делфи све је било полемика, реплика, алузија и сарказам. Лепа хетера коринтска за којом су лудовали и Праксител, и Сократов ученик Аристип, и мудри Диоген из бурета, славна је и због тога што је хтела да обнови порушену Тебу, али под условом да се, из пркоса према македонском краљу, на зиду запише: «Александар краљ оборио, Фрине, куртизанка, обновила». А у Делфима је Фрине, сва гола, била Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.
Цео свет застаје и пред лепим трезором острва Книда. Свако диже главу пред једним високим стубом крај светог пута: архаички Сфинкс стоји у дубоком небу делфијском где се говори само о судбинама. Тај Сфинкс и сад постоји у овом месту, недавно ископан. — Сам храм Аполонов је огроман и грађен тридесет година, са фронтонима испуњеним олимпијским божанствима, али је ту и Бахус, скоројевић и уљез. На архитравима висе штитови и сјајне опреме из победе код Платеје над Мардонијусом. На уласку статуа Хомерова, затим престо овенчаног Пиндара са којег је читао своје песме. Унутра једна архајичка наказа, Аполон. Ту је и соба, адитон, где Питија (најпре какво неуко сеоско девојче, а после једног скандала, каква ста-

[радови у току]
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}&lt;/center&gt;

[[Категорија:Градови и химере]]
[[Категорија:Градови и химере (1930)]]</text>
      <sha1>3x9wfne8fc4rwywur7sbpz0hv148d3v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>* (Ходимо двоје по снегу)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61740</id>
    <revision>
      <id>147072</id>
      <timestamp>2026-10-02T16:57:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= * | одељак= | аутор= Аница Савић Ребац | година= 1920 | белешке= }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; &lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;*&lt;/font&gt;&lt;/center&gt; &lt;poem&gt; Ходимо двоје по снегу, у сенци некада цветних јабука. Сребрни конци сећања везују…</comment>
      <origin>147072</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1968" sha1="94pfkwgvktkfzsugkg4zkqh7zlmd7du" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= *
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1920
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;*&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;poem&gt;
Ходимо двоје по снегу, у сенци некада цветних јабука.
Сребрни конци сећања везују тихе пахуљице хладне са давним
цветањем.
Заборављен мирис се душом разлива, и она опет немо тоне
У самоћу једног давног сна.

Тада, ја немадох друго до мир и сан своје душе,
И ружична сјајна кубета над главом:
Као Мадоне древних сликара, у цветном заробљене врту,
Ишла сам блажено сетна, и љубила најтише цвеће и траву.

Боли ли те, друже, што бежим за час од тебе у самоћу стару?

Друже, ја хоћу да зађем, носећи прегршт румених радости,
Вртом где сија јабучин цвет у мртвој месечини снôва,
Да гране упитам и стазе, хоће ли ме примити натраг,
Хоће ли примити натраг када им поново дођем,
Носећи тешку прегршт туге, —
Тада, када ти моји снови и душа већ не буду дражи од свега.
&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;'''Аница Савић.'''&lt;/div&gt;
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
1920. ''Српски књижевни гласник'', стр. 181.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}

[[Категорија:Аница Савић Ребац]]</text>
      <sha1>94pfkwgvktkfzsugkg4zkqh7zlmd7du</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147093</id>
      <parentid>147072</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T08:27:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147093</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1968" sha1="sgh6bumsz9h5iz4oytzj4i8sn3vx1yf" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= *
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1920
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;*&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;poem&gt;
Ходимо двоје по снегу, у сенци некада цветних јабука.
Сребрни конци сећања везују тихе пахуљице хладне са давним цветањем.
Заборављен мирис се душом разлива, и она опет немо тоне
У самоћу једног давног сна.

Тада, ја немадох друго до мир и сан своје душе,
И ружична сјајна кубета над главом:
Као Мадоне древних сликара, у цветном заробљене врту,
Ишла сам блажено сетна, и љубила најтише цвеће и траву.

Боли ли те, друже, што бежим за час од тебе у самоћу стару?

Друже, ја хоћу да зађем, носећи прегршт румених радости,
Вртом где сија јабучин цвет у мртвој месечини снôва,
Да гране упитам и стазе, хоће ли ме примити натраг,
Хоће ли примити натраг када им поново дођем,
Носећи тешку прегршт туге, —
Тада, када ти моји снови и душа већ не буду дражи од свега.
&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;'''Аница Савић.'''&lt;/div&gt;
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
1920. ''Српски књижевни гласник'', стр. 181.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}

[[Категорија:Аница Савић Ребац]]</text>
      <sha1>sgh6bumsz9h5iz4oytzj4i8sn3vx1yf</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хајдуци (Нушић)/XI</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61741</id>
    <revision>
      <id>147080</id>
      <timestamp>2026-10-02T19:17:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда чланка</comment>
      <origin>147080</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10231" sha1="o2wqwdowt9uga3hk4ilwkxkdca0d8ah" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Хајдуци (Нушић)|Хајдуци]]
|  
| [[Хајдуци (Нушић)/X|Епидемија]]
| На гробу Максе Жабе
| [[Хајдуци (Нушић)/XII|Цврца издајица]]
}}


Макса Жаба није био неки јунак, него обична лопужа. Био је винограџија па је извршио убиство и пљачку, те га осудили на смрт и сахранили га ту крај друма, где су га и стрељали. Убицу црква не прима да
сахрани у гробљу хришћанском, јер од тренутка кад је потегао да одузме другоме живот, он се огрешио о заповед божју: »Не убиј«, те се одрекао и вере коју исповеда. Његов гроб не обележава ни крстача.
Зликовци су некада стрељани и сахрањивани крај друма, како би хумка која се уздиже без крстаче служила за пример пролазницима на друму, те да виде каква судбина чека зликовца који се огреши о божје и људске законе.

Ту, где лежи гроб Максе Жабе стрељани су и раније хајдуци, али су се њихови гробови већ одавно затрли. Још се једино познаје гроб Максе Жабе, јер је он пре годину или две стрељан.

Гроб је обична хумка, обрасла травом; има и нешто мало цвећа. Макса је био ожењен, па је вероватно Жабица засадила цвеће своме покојном Жаби.

Зашто је Чеда изабрао баш то место да се ту закунемо, не знам. Вероватно зато што су ту били гробови хајдучки, па он ваљда нашао у некој песми или му неко причао да се хајдуци заклињу на гробљу, па у
недостаку хајдучког гроба, он нас позвао на гроб једног обичног зликовца.

Ја и Глуваћ смо се договорили да он ујутру прође крај моје куће, па да заједно идемо. И он порани, бога ми, па дође те кретосмо заједно друмом уз Дунав. Сретосмо уз пут кола са путницима, па онда
сељачка кола, која натоварена дрвом или бостаном или чим другим крећу ка граду, на пијацу. Дунавом прође и једна лађа и ми се заустависмо па гледамо, пуна лађа путника.

– Ух, што волим да се возам на лађи! – велим ја Глуваћу.

– И ја!

– А знаш шта највише волим; волим да пијем на лађи белу кафу с кифлом.

– Можеш да се убришеш! – вели ми Глуваћ. – Зар пошао на гроб Максе Жабе да положиш хајдучку заклетву, а памет ти на белу кафу.

– Волим је.

– И ја.

– Па још с кајмаком.

– И три парчета шећера.

Пође вода на уста и Глуваћу и мени, али продужисмо даље пут, тамо где нас дужност води, јер дужност је старија од свих жеља. Ишли смо, ишли тако, бога ми, читав сат, док тек не спазисмо у даљини са једне стране друма некога који нам маше белом марамом. Биће да је то ‘Арамбаша, па нам даје знак, те удвојисмо кораке.

Најзад, уморни и ознојени, стигосмо на уречено место. ‘Арамбаша је био на ногама, а Врабац, Дроња и Трта седели су на земљи.

– Седите, браћо, и ви па се одмарајте, – рече нам Брба – да сачекамо Цврцу па да посао обавимо.

Поседасмо и ми крај оних што су раније дошли, и почесмо разговарати о свему и свачему, док је ‘Арамбаша једнако излазио на друм, надносио шаку над очи, те погледао пут вароши.

– Нема га! – рећи ће после дужег времена. – Ама тако он увек задоцњава. Тако је и јуче – рећи ће Врабац.

Почекасмо тако још доста дуго. Сунце већ одскочило високо, те Брба поче бивати нестрпљив. Али Цврце нема, па нема.

– Доћи ће он! – опет ће рећи Врабац.

– Ама нема ту: доћи ће, него треба да је већ ту! – гунђа зловољно Брба. – Ја то нећу тако; нема то код мене!

Уто спази он на друму, нешто мало ниже, једна кола се уставила, те кочијаш сишао и везује око коњске опреме што се искидало, а у колима седе два господина. Оде Брба низ друм и приђе тој господи. Извесно их је питао колико је сати, јер и један и други погледаше у сатове и одговорише му.

Брба се врати нама натмурена погледа.

– Већ је девет и по – рече. – Нећемо га више чекати, ухватиће нас подне. Ко је дошао, дошао, ко није дошао, није наш! Пређимо на посао!

Он пође, а ми за њим и окуписмо се сви око гроба Максе Жабе. Он се најпре осврте и лево и десно, да види нема ли кога друмом, па кад виде да никог нема, а он скиде капу. Поскидасмо и ми сви за њим. Чеда диже десну руку увис, дигосмо и ми сви. Сад се Чеда као мало збуни. Увиде да би требало изговорити заклетву, а не зна како се заклиње. Не знам откуд му паде на памет да би заклетву требало да изговори на старословенском црквеном језику, и он најпре запе па му се од‌једанпут одреши језик, те поче:

– Оче наш, иже јеси, вјерују во јединаго бога сведржитеља и Марија д‌јевица непорочнаја. Буди имја господња и иже херувими и серафими и хлеб наш насушни даж нам од лукаваго, во славу оца и сина, јелицје во Христа бога и славу судити живима и мертвим јего же царству не будет конца!

Шта је ту све измешао Чеда, бог ће га свети знати, али он је то тако озбиљно говорио да смо ми, хтели-не хтели, веровали да се одиста у томе часу заклињемо и да управо тако, а никако друкче, треба говорити при заклетви. Кад Чеда виде како је заклетва учинила добар утисак на нас, он се досети још и томе како ће је још боље завршити. Окрете се најпре Глуваћу и рече му:

– Отрицајутсја! Реци: отрицајутсја!

– Отрицајутсја – понови Глуваћ.

– Отрекоксја!

– Отрекоксја! – понови Глуваћ.

Затим се обрати Дроњи:

– Отрицајутсја!

– Отрицајутсја! – понавља Дроња.

– Отрекоксја!

– Отрекоксја! – понавља Дроња.

Па онда тако сви редом морали смо казати »отрицајутсја и отрекоксја«, и тиме је била заклетва завршена. Чеда понови још једанпут оно:

– Е, па, нека је са срећом, браћо! – па се онда са свима нама изљуби.

Тако смо се свечано заклели на гробу Максе Жабе, а затим смо кренули сви заједно натраг у варош.

Када смо били испред вароши, ‘Арамбаша нам нареди да се растуримо, да не уђемо тако у групи, да не би’ пали у очи. Растајући се са нама, он нам довикну:

– А онога Цврцу поздравите, главом ће ми платити издајство!


{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [http://1300kaplara.edu.rs/biblioteka/biblioteka%20na%20daljinu/Branislav-Nusic-Hajduci.pdf Хајдуци]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Хајдуци (Нушић)]]</text>
      <sha1>o2wqwdowt9uga3hk4ilwkxkdca0d8ah</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хајдуци (Нушић)/XII</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61742</id>
    <revision>
      <id>147081</id>
      <timestamp>2026-10-02T19:29:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда чланка</comment>
      <origin>147081</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16766" sha1="ltiecjiifk2o1awoo4txdnpgm8kh52p" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Хајдуци (Нушић)|Хајдуци]]
|  
| [[Хајдуци (Нушић)/XI|На гробу Максе Жабе]]
| Цврца издајица
| [[Хајдуци (Нушић)/XIII|Опроштај]]
}}


Било је већ скоро подне кад смо стигли, те одосмо свако својој кући. После подне, разуме се, одмах на храстово стабло. Били су тамо сви па и Цврца. Није био само Чеда.

Сви смо напали на Цврцу што нас је преварио и није дошао на заказани састанак, и причали смо му како је заклетва била свечана. Он се сиромах правдао. Признаје да је сам крив.

– Не знам шта ми би – вели Цврца – па синоћ кажем мајци:

»Мајка, молим те, ујутру да ме пробудиш рано да стигнем на заклетву.«

»На какву заклетву, црни сине?« запита ме мајка.

»Па, мајка«, велим јој ја, »знаш шта је, ја сам се решио да идем у хајдуке!«

»Ју, ју, ју, црној мени«, поче се мајка бусати у груди »дете, јеси ли ти при себи, какви те хајдуци спопали? Зар сам те родила хајдук да будеш?!«

»Па зашто, мајка«, питам је ја, »сваки треба да буде оно за што има дара, сам тата је тако увек говорио.«

»А ти имаш дара за хајдука?«

– Можете мислити како је мајка пискала и клела ме, али напослетку ућута и рече ми још:

»Добро, пробудићу те!«

– И тако ти ја безбрижно заспим, јер знам да ће ме ујутру мајка пробудити.

– Па шта је било – упитасмо га сви.

– Е, шта је било – уздахну Цврца. – Ујутру, кад је свануло, отворише се на мојој соби врата и уђе мој отац. Видим носи каиш на руци и одмах сам слутио да то није добар знак.

»Ти си молио мајку да те пробуди ођутрос?« рече отац некако строго.

»Јесте!« процедих ја кроз зубе.

»Е па, ево, дошао сам ја да те пробудим!«

– Ја сам већ знао колико је сати, а отац још додаде:

»А велиш, мораш да идеш на заклетву?«

»Па јесте!« процедих ја, јер нешто ми се стегли зуби и вилице па не могу уста да отворим!

»Е, па, синко, чекај прво да те ја закунем!«

– Па кад скиде покривач са мене, а ја го, само у ноћној кошуљици, па кад завитла, а онај каиш поче да прашти по соби као кад даском удараш по води. Урликао сам као рањени лав и мислио сам у себи: »Где
сте, браћо хајдуци, да ми се у невољи нађете?« И, што је најгоре, изгледа да се цела ствар моме оцу необично допала, јер никако да престане, него запео као да се погодио на надницу. Хвала богу те мајка
отвори врата, промоли главу и рече:

»Доста, доста, човече!«

И ја сам увиђао да је доста, и мајка је ето увиђала да је доста, али мој отац настави говорећи:

»Нећу га пустити док год му хајдуштво не изађе на нос!«

– Најзад приђе мајка и задржа му руку, те он спусти каиш и добаци ми одлазећи из собе:

»‘Ајд’ сад иди на заклетву!«

– Па што ниси дошао? – питамо ми.

– Јес’, лако је њему било казати: »‘Ајд’ сад иди«, кад ја нисам могао ни да седнем у постељи. Виде мајка шта се направи од мене, па оде и донесе зејтин и намаза ме.

– Је л’ по лицу? – пита Врабац.

– Ама није по лицу, него свуд по телу где је каиш нацртао трагове. И да видиш, од тога зејтина мало ми лакнуше болови, те помислих: »Идем, дао сам реч, идем!«

– Па што ниси дошао? – питамо ми.

– Нисам могао. Отац, пре но што је отишао, закључао у ормар и ципеле и панталоне. И тако сам цело преподне лежао и мазао се зејтином, а тек на подне добио сам хаљине, па ево, брате, одмах сам дошао. А
ево, ни сад не могу да седим како ваља.

Сиромах Цврца, сви смо га жалили и сви смо му у души опростили што није дошао, али ‘Арамбаша је друкче схватио ствар. Кад је дошао, он је назвао бога свима, а Цврцу није ни погледао. Чекали смо да га
запита зашто није дошао на заклетву, али се он обрати нама питањем:

– Шта ће овај овде?

Тада узе Врабац на себе те му све исприча, све, све, све редом, чак и оно како је Цврца од јутрос намазан зејтином. ‘Арамбаша је слушао све до краја, али му се не разведри лице, нити се сажали на грешнога Цврцу, већ рече:

– Све је то могло тако бити, све се то могло и свакоме другоме десити, али је Цврца ипак крив, јер је издајица. Зар ја нисам казао да се наша тајна не сме никоме одати? Зашто је причао мајци, а мајка оцу и, ето, сад се цела ствар већ зна и може нас полиција похватати, а још нисмо ни отишли у планину. Ето, зато је крив, а ја му не могу опростити, већ му се мора редовно судити.

Врабац, који је стално заступао Цврцу, окрете се опет:

– Па ево, нека замоли за опроштење, а други пут неће.

– Не знам, – остаје немилостив ‘Арамбаша – има да изађе пред суд, па тамо нека моли опроштење.

Најзад, Цврца пристаде да изађе пред суд, те ‘Арамбаша одмах учини потребне наредбе. Суђење ће се одржати опет у оном млину где смо имали први хајдучки састанак. Диже се најпре ‘Арамбаша и оде, а затим, оним истим редом и разним правцима, ми сви остали, све двоје по двоје.

Тамо смо опет звиждали пред млином и отуд се одазивао ‘Арамбаша звиждуком. Кад смо се сабрали, ‘Арамбаша нам рече да седнемо, а Цврци нареди да изађе у друго одељење. Кад оде Цврца, он се обрати нама:

– Ви сте сви суд! Нека се доведе издајица!

Затим се окрете Врапцу и мени и нареди нам:

– Идите тамо па најпре вежите издајици руке и доведите ми га.

Изађосмо ја и Врабац, одрешисмо канапе којим везујемо панталоне, везасмо Цврци руке и потерасмо га. Цврца се ничему није противио. Он се данас несрећно пробудио, па је знао да ће данашњи дан бити дан
његове патње и предао се судбини.

Уведосмо га и он стаде онако везан, на средини, а ми сви поседасмо наоколо.

Настаде дуга и мукла тишина, те најзад узе реч ‘Арамбаша:

– Овај нас је издао и наши су животи сад у опасности. По хајдучком закону, издаја се казни смрћу.

Сви се згранусмо, и обли нас хладан зној и изменисмо погледе међу собом, а Цврца искриви лице као да би хтео казати: »Ама, је л’ ви то одистински?«

– Има ли ко да каже штогод у одбрану његову? – запита ‘Арамбаша.

– Имам ја! – јави се први Врабац.

– Говори!

– Ево како је било. Цврца много воли гибанице, а синоћ је имао код куће гибанице па се најео и надуо му се трбух. Јес’ бога ми, он ми је сам то казао. Па онда, знао је да неће моћи дуго да заспи због
пуног стомака, него ће се превртати у кревету, и зато се уплашио да се ујутру не успава па је молио мајку да га пробуди. Он је баш зато молио мајку што се бринуо да се не успава, па да изостане од заклетве.

– Има ли још ко шта да каже? – пита ‘Арамбаша.

– Па ја бих рекао – узе реч Глуваћ. – Он је много настрадао због нас; страдао је као ђакон Авакум.

– Ух, – узе да се поспрда Дроња – какав ђакон Авакум!

– Па јесте, брате, – брани се Глуваћ – и ђакон Авакум, кад су га натакли Турци на колац, није могао више да седне, а ето и Цврца не може да седне.

– Ама ђакон Авакум је изда’нуо на коцу! – добацује Дроња.

– А откуд’ ти знаш да не би и Цврца издануо под каишем, само да је његов отац продужио онако крвнички да га туче – вели Глуваћ. Па настави: – Зато сам ја, браћо, да му опростимо, јер доста је страдао
због нас.

‘Арамбаша се опет обрати:

– Има ли још ко?

Сви ћуте, а тада ће он рећи:

– Е, онда изведите оптуженог па се ви вратите да донесемо пресуду!

Опет нас двојица, Врабац и ја, изведосмо Цврцу, па се вратисмо те поседасмо укруг.

– ‘Ајде да донесемо пресуду! – рећи ће ‘Арамбаша. – Јесте ли за то да га осудимо на смрт или да му се опрости?

Гласали смо сви редом, почев од Трте, који је седео на левом крилу, и сви смо били за то да се Цврци опрости.

– Па добро, нека му је просто! – рече ‘Арамбаша. – Идите, одрешите га и доведите га овамо.

Врабац и ја једва дочекасмо. Крајње је време и било да га одрешимо због канапа, јер су нам једнако спадале панталоне, те смо морали рукама да их придржавамо.

Вратисмо се заједно са Цврцом и ‘Арамбаша му објави:

– Овом приликом ти је казна опроштена, али пази се одсад. Сутра ујутру доћи ћеш на гроб Максе Жабе, ја ћу те чекати тамо да се закунеш.

– Разумем! – рече Цврца и седе крај нас.

– А сад, браћо, – узе опет реч ‘Арамбаша – морамо журити са одласком у планину, јер ето видите, ствар је откривена, па би се могла дићи потера још док смо у вароши, па да нас све живе похвата. Цврцина
мајка и његов отац сад већ знају, па ће мајка казати тетки, а тетка ће стрини, па ће тако стићи глас до начелника окружног, а он ће, дабоме, рећи: »Боље да ја њих похватам и окујем, док су овде на леглу, него кад се дочепају планине, па постану страх и трепет целога округа.« Ето, видите ли, браћо, каква нам опасност прети? Кад бих могао ја бих волео још сутра да кренемо, али сутра морам заклети Цврцу, јер не могу га повести док не положи заклетву. Сутра је субота, недељу ћу да вам оставим да се спремите, па у понедељак, у име божје, у рану зору.

– А шта ћемо да радимо ако у понедељак почну предавања у школи? – запитаће Трта.

– Па нек ти забележе одсуство, па ето ти! – вели му Глуваћ.

– Знаш како је, Трто, – вели му ‘Арамбаша – не можеш ти бити и ђак и хајдук, него бирај једно или друго.

– Па ја више волим да будем хајдук, јер ту немам шта да учим – вели Трта.

– Е, па кад више волиш, а ти онда слушај шта говорим – настави ‘Арамбаша. – Дакле, у понедељак у рану зору, што можете раније, док још сви у вашим кућама спавају, измакните од куће. Састанак је овде,
код млина; одавде ћемо одмах кроз винограде. Нећемо ићи друмом. Понесите свако себи по једну преобуку и хране, бар за један дан. Јесте ли разумели, браћо?

– Јесмо! – одазвасмо се сви углас.

– Е, онда, нека је са срећом! – додаде опет ‘Арамбаша и ми се растурисмо онако како смо и дошли, све двојица по двојица и на разне стране.


{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [http://1300kaplara.edu.rs/biblioteka/biblioteka%20na%20daljinu/Branislav-Nusic-Hajduci.pdf Хајдуци]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Хајдуци (Нушић)]]</text>
      <sha1>ltiecjiifk2o1awoo4txdnpgm8kh52p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хајдуци (Нушић)/XIII</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61743</id>
    <revision>
      <id>147082</id>
      <timestamp>2026-10-02T19:51:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда чланка</comment>
      <origin>147082</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16403" sha1="n156yadzfoa5qztalzwbf5n0cmq6o67" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Хајдуци (Нушић)|Хајдуци]]
|  
| [[Хајдуци (Нушић)/XII|Цврца издајица]]
| Опроштај
| [[Хајдуци (Нушић)/XIV|Одметање]]
}}


Дакле, ту је, ето приближава се дан и час када ћемо одиста поћи у хајдуке. Све досад били су само разговори и договори, и много пута увече, кад бих легао да спавам, ја сам помишљао: »Ама, да ли ћу ја
одиста отићи у хајдуке?« А оно, ето, куцнуо је већ час.

Субота је прошла часком. Тог јутра су отишли Чеда и Цврца на гроб Жабин ради заклетве, а отишао је и Врабац да прави друштво Цврци. Било је, прича нам после Врабац, исто као кад смо се ми заклињали, само је Чеда измислио још више молитава, поменуо је и »Буди имја Господње« и »Јако да царја«. А и Цврци је рекао као оно нама: »отрицајутсја и отрекоксја«.

После подне смо седели на стаблу и разговарали о спреми за пут и о томе шта ће ко да понесе.

– Ја ћу да понесем три кувана јаја – каже Дроња.

– Море, каква те јаја спопала! – вели му Глуваћ. – Понеси ти, ако можеш, шунку. Код твоје куће у оџаку има шунке.

– Има, али то је закључано.

– Је л’ те, – запитаће Трта – ја бих могао да понесем једну килу брашна. Баш јутрос је купила мајка и вид’о сам где је мет’ла кесу.

– Какво брашно, молим те! Ко ће тамо да ти меси хлеб? – смеје му се Дроња.

Цврца нас запита да ли би било добро да понесе један тањир пиктија, његова је мајка баш јуче разлила и врло су добре.

– Ама где ћеш да вучеш тањир с пиктијама у планину? – вели му Глуваћ.

– Што? – као правда се Цврца.

– Па не идемо ми тамо, брате, у сватове, него у хајдуке. Замисли потеру, опколи војска и жандармерија целу планину, па стане једна трка и јуришање; а ти скачеш са стене на стену са тањиром пиктија у
руци. Остави, бога ти, то! – вели му Глуваћ.

– Па јес’, право кажеш! – увиђа и Цврца.

– Море, има нешто важније што не смемо да заборавимо – рећи ће Врабац.

– Шта? – питамо ми.

– Па не треба да заборавимо да сваки од нас понесе по једну кутију жижица, јер чиме ћемо палити ватру тамо.

Ето тако, у том разговору прође нам субота по подне. Договорисмо се још да се у недељу и не састајемо овде на стаблу, већ свако да збрине своју бригу и опреми се, те, у понедељак у зору, у име божје, на хајдучки уранак.

Сутрадан, у недељу, мајка се зачуди што ја не идем од куће, али ја јој објасних да имам један тежак школски задатак да израдим, а мајци обасја лице задовољством и срећом што има тако доброг и приљежног
сина.

Завукао сам се у собу кобајаги да решим задатак, а у ствари сам се завукао да претурам ормане и фиоке, да видим шта би требало понети. Тако, нашао сам једну иглу и конац па сам иглу забо у капут, а конац метнуо у џеп; нека се нађе, може се коме откинути дугме па да има пришити. Нашао сам и седам-осам чачкалица, па сам и то метнуо у џеп. Знам да се то нико неће сетити да понесе па ће се изненадити када о ручку или о вечери понесем чачкалице. Метнуо сам у џеп и кутију шибица. Нашао сам у кухињи и једну кутију црне боје (фикса) за ципеле, па сам и то понео јер чиме ћемо тамо у планини чистити ципеле, а тамо се лако упрљају. У једној фиоци нашао сам и кесицу са прашком за буве, па сам и то метнуо у џеп, нека се нађе, а нашао сам и две чисте поштанске карте, па сам их понео. Могу се који пут јавити мајци и известити је о своме здрављу и о томе како напредујем у послу.

Када сам по соби тако накупио ситнице које су ми неопходно потребне, изишао сам мало у двориште. Хтео сам да се опростим са мојим голубовима и са Нероном.

Те голубе, превртаче, домамио сам још пре годину дана па се код нас сасвим припитомили. Кад их храним, хоће чак и са длана да узму зрно кукуруза. А лепи су, те су ми сви другови завидели на њима. Ја
сам их много волео, а и они мене. Ујутру, кад пођем у школу, ја им само довикнем: »Добро јутро, голубићи моји!« а они се с крова одазивају: »Гу, гу, гу, гу!« Па тако кад год пођем и кад год дођем.
Знао сам да ће им бити необично без мене, па сам узео пуну шаку кукуруза да их добро нахраним, те нека ме се сећају. Чим сам их позвао, а они слетели и позобали са слашћу сав кукуруз што сам им донео. Казао сам им затим збогом, па су одлетели на кров.

За то време Нерон је спавао под клупом, те га ја пробудим.

– Нероне, Нероне, ‘оди бати твом, ‘оди и тебе да помилујем.

Нерон је код нас и одрастао. Ја сам га нашао на улици гладног и мршавог, па ми је било жао, те одвојим од свог комада хлеба, који сам добио за ужину, и дам му пола. Он то халапљиво поједе, па онда
пође за мном. Неће просто да се одвоји од мене, па сам га морао довести кући. Мајка се прво љутила што јој доводим псе са улице, а после га и она заволела. Нерон није био леп пас, али је био добар, поштен и веран. Спавао је увек на кућном прагу, свакога је од нас испраћао до кућне капије где год пођемо, а кад се враћамо, лајао је од радости. Мене је нарочито волео, јер сам га ја штитио. Дође му кој’ пут тако па се разигра и појури пилиће, па хоће, боме, ал’ онако у шали и игри, и без зле намере, и да удави које пиле. Разуме се, наша служавка Марија због те ситнице дигне ужасну дреку, дохвати метлу па окрене држак и испребија Нерона, те он скичући оде и сакрије се под клупу. Тада ја дођем, седнем крај њега, метнем његову главу мени на колено, милујем га и тешим га:

»Немој да плачеш, Нероне, знам да те боли, ал’ проћи ће то!«

А Нерон ме гледа право у очи, а очи му пуне суза.

»Па зар не можеш, Нероне, да се уздржиш да не удавиш пиле? Играј се као човек мало са пилићима, потерај их, потрчи. Ал’ ти, брате, претераш у игри. Уздржи се други пут да те не би тукли!«

Тако ја тешим и поучавам Нерона, а он ме гледа право у очи, као да ме разуме.

Али и Нерон је према мени пажљив. Кад се мени тако деси па ме истуку, а ја одем на дрвљаник, завучем се тамо па плачем, а Нерон дође мени, седне, наслони ми своју главу на колено, па ме гледа право у очи и све ми изгледа као да хоће да ми каже:

»Немој да плачеш, бато, знам да те боли, ал’ проћи ће то!«

Па кад га ја погледам и помилујем га, а њему мило и чисто му читам из очију како и он мене саветује, исто онако као ја њега:

»Па зар не можеш, бато, који пут да научиш лекцију, него вечито извлачиш батине због тих пустих лекција? Поиграј се, не кажем да се не поиграш са друговима, али ти, брате, претераш у игри, па дигнеш сасвим руке од књига. ‘Ајде, легни мало на књигу да те не би тукли!«

Ето, такав је био Нерон и тако смо се ја и он слагали и волели. Чим ме је видео на вратима, а он ми је притрчао и грдно се нешто умиљавао око мене, као да је слутио да ћемо се растати. Ја сам га миловао и шаптао сам у себи:

»Е, мој Нероне, мој Нероне, ко ће те одсад тешити кад те испребијају метлом?«

И нешто ми се баш ражалило, па се вратим у собу, јер сам се плашио да ми не омекша срце, а хајдук не сме имати меко срце.

Уђем у собу, па погледам своје књиге, због којих ето у хајдуке одох. Прибрах све књиге, везах их канапом, па ми паде на памет да на пакету штогод напишем. Узмем писаљку и на насловном листу географије, која је била одозго, напишем:

&lt;blockquote&gt;Збогом, књиге,&lt;/br&gt;
Збогом, моје бриге!&lt;/blockquote&gt;

Не знам откуд ми испао стих, ваљда зато што сам био ражалошћен. Погледам лево, десно, па бих свакој ствари да кажем збогом, са сваком ствари да се опростим, али све некако испада у стиховима.

Тако спазим у прозору сестрину лутку, а ја је гледам, гледам па јој кажем:

&lt;center&gt;
Лутко бела, моје ћуре глупо,&lt;/br&gt;
Кол’ко л’ сам ти пута ја косе почупо;&lt;/br&gt;
Кол’ко л’ пута ја сам те изгребо,&lt;/br&gt;
Ломио ти и ноге и руке;&lt;/br&gt;
На теби се за хајдуке вежбо,&lt;/br&gt;
Па сад, ето, одох у хајдуке!
&lt;/center&gt;

Па не само лутки него и другим стварима обраћам се све у стиху. Тако, на пример, спазим свој јастук, на коме спавам, па му тепам:

&lt;center&gt;
Мој јастуче, о мој узглавниче;&lt;/br&gt;
Зар те може когод да не воле?&lt;/br&gt;
Дивно ли сам на теби спавао,&lt;/br&gt;
Нарочито када нема школе.
&lt;/center&gt;

Па тако сам се редом праштао од свих ствари и свима сам говорио у стиховима, једино нисам могао да направим стих лампи и пљуваоници.

Ето тако ми је прошао тај дан, а увече на вечери, морам признати, није ми било лако. Гледам оца, набрано му чело од брига, а ја мислим у себи: »Е, кад би знао, оче, да ћеш сутра добити још једну нову
бору!« Гледам мајку; вечерас нарочито добра и нежна према мени, ваљда зато што сам остао код куће да радим школски задатак. Гледам је, па ме нешто жао. Да ми је бар да могу да јој пољубим руку. А сестрица ми још каже:

– Знаш шта, бато, сутра ће доћи моје другарице код мене. Дођи и ти после школе па да играмо, ако хоћеш?

»Е, кад би ти знала«, мислим се ја у себи, »какви другари мене чекају сутра.«

Још више ме је ражалостила штрудла од вишања.

– Знам да волиш штрудлу од вишања, – рече ми мајка – а био си данас добар, па зато сам ти направила.

Поједем ја једно парче штрудле и јави ми се у оку једна суза; поједем друго парче и појави ми се друга суза; поједем треће парче и појави ми се трећа суза, и да ми не рече отац: »Е, доста!« ја бих, само због жалости, наставио још да једем.

Кад смо пошли на спавање, ја уграбих прилику те пољубим мајци руку.

– Ех, ех, ех, откуд то? – зачуди се мајка.

– Па, да ти кажем хвала на штрудли од вишања.

– Е,’ајде, ‘ајде, – рећи ће мајка задовољна – па лаку ноћ, синко!

– Лаку ноћ, мајка!


{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [http://1300kaplara.edu.rs/biblioteka/biblioteka%20na%20daljinu/Branislav-Nusic-Hajduci.pdf Хајдуци]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Хајдуци (Нушић)]]</text>
      <sha1>n156yadzfoa5qztalzwbf5n0cmq6o67</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хајдуци (Нушић)/XIV</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61744</id>
    <revision>
      <id>147083</id>
      <timestamp>2026-10-02T20:00:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда чланка</comment>
      <origin>147083</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13761" sha1="d0bwqymq624arvs2eerf3oy4z63t27x" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Хајдуци (Нушић)|Хајдуци]]
|  
| [[Хајдуци (Нушић)/XIII|Опроштај]]
| Одметање
| [[Хајдуци (Нушић)/XV|У гори хајдуци]]
}}


Нисам целу ноћ спавао. Трипут сам се дизао и задизао завесу на прозору да видим је ли већ свануло, па кад сам видео да је још мрак, ја се наново враћао у постељу. Пребацио сам покривач преко главе, али
нисам могао заспати; хиљаду мисли су се рвале са мном.

Најпосле дигнем се и четврти пут, задигнем завесу, и видим ноћ се растињала и избледила, а уто чујем и нашега певца из дворишта, трипут кукурекну. Ја се тихо, све на прсте, дигнем да ме не би ко чуо, па пошто сам полако, полако отворио врата да не шкрипну или да брава не шкљоцне, изађем у ходник. Мајка је синоћ у орман до врата оставила сир који је остао од вечере, а тај се орман не закључава. Отворим га, па како сам још синоћ спремио новине, узмем два парчета сира, два парчета штрудле од вишања и један повећи комад хлеба, па направим пакет.

Вратим се затим у собу, од које сам врата оставио отворена, па се на брзу руку обучем, а ципеле узмем у руке. Нисам смео у соби да их облачим, јер би лупале, него у дворишту.

Најтеже ми је било да отворим врата у ходнику, нешто су се тешко отварала, али најзад успем и то, те изађох у двориште и осетих како ме запухну свежина зоре која се већ буди. Наслоним се на зид, те обучем и ципеле, уто ми приђе и Нерон и ја га помиловах не говорећи му ништа, па се онда упутих капији до које ме Нерон испрати.

На капији, још једном, освртох се да погледам за собом, прекрстих се, па у име божје, не осврћући се више за собом, пођох.

Зора је све више освајала, неће проћи ни минут-два па ће пробити први сунчеви зраци. Јутарња свежина изазивала је код мене језу и мисао како би било пријатно још мало у постељи полежати. Али дужност је
дужност, а за ту дужност ме још и заклетва везује. Ишао сам храбро и смело напред.

Кад сам стигао пред млин, већ се први зрачак сунца помолио, али је још увек била рана зора. Звизнуо сам, а из млина се одазвао звиждук, а то значи да је ‘Арамбаша већ на свом месту. Уђем и затекнем
тамо Чеду и Глуваћа. Чеда мет’о неку шубару на главу, мора да је то зимска шубара његова оца. Истина, лето, врућине су велике, али тако са шубаром више личи на ‘арамбашу. На леђима му једно мало секирче, оно којим наше мајке у кујни сецкају месо; везао га канапом на два краја па пребацио на леђа као пушку. Одиста је страшан изгледао, прави ‘арамбаша.

Мало затим стиже први Цврца, па онда Дроња, а није прошло ни колико си длан о длан ударио, ево их звижде споља и Врабац с Тртом.

Сви смо на окупу... ‘Арамбаша нас премери па поче.

– ‘Ајде, браћо, прекрстите се, па да пођемо!

Прекрстисмо се и кретосмо. ‘Арамбаша иде напред, а ми за њим. Нико ни реч не говори, јер нам је ‘Арамбаша пред полазак забранио да говоримо.

Чим смо напустили и последњу варошку кућу, ми се дохватисмо винограда, те све неким малим сеоским путевима и стазама. Кад зађосмо на једну малу ширину, ми застадосмо мало да се одморимо.

Тек ту проговорисмо гласно:

– Браћо, – рече нам ‘Арамбаша – ми ето пођосмо и сад већ натраг не можемо. Ако бог да и срећа јуначка, неће проћи ни три дана, а ми ћемо постати славни. О нама ће се чуда причати и задрхтаће цео наш
округ од страха и трепета.

Ми, задовољни што смемо сад да разговарамо, узесмо један другоме да причамо како је ко побегао од куће. И све су приче биле сличне, сви су готово тако поступили као и ја што сам, једино Цврца што је кроз прозор побегао.

Кад се тако мало одморисмо, а ‘Арамбаша рече:

– Е, ‘ајде, браћо, да крећемо даље! – и пође напред.

Дан већ увелико освојио; сунце се већ открило те обећава леп и сунчан дан.

Сад смо већ измакли иза последњих винограда и хватамо се неке уске стазе на падини и идемо све један по један, један за другим.

– Па што си морао кроз прозор? – питамо уз пут Цврцу.

– Ех, што сам морао! Мој отац никад кључ од спољних врата не оставља у брави, већ га узме собом. Да чекам њега нисам смео, него сам ја још синоћ спремио тај план и још синоћ сам отворио прозор па га
онако притворио, јер да сам оставио за јутрос, чули би да отварам.

– А да те је спазио ноћни стражар? – пита га Врабац.

– На то нисам ни мислио! – вели Цврца па наставља пут.

Сад смо већ ушли у неку шуму. Није велика, нема столетних храстова, али је ипак шумица, па нам је добро дошла хладовина, јер је сунце увелико већ освојило те смо се почели знојити. Доста дуго смо ишли
кроз ту шумицу, па опет избили на ледину, те једном косом пошли да се пењемо. Пред нама је била планина обрасла густом шумом. Сви смо некако предосећали да је то планина која ће убудуће бити наша кућа.
‘Арамбаша је ишао тако поуздано напред као да му је свака стаза, свака стопа и сваки жбун познат, иако је он први пут залазио овамо.

Зађосмо и у ту велику шуму, пењући се још увек, али са великим тегобама, јер сад већ није било стазе и ми смо се верали кроз травуљину и заплитали о сухо грање. Не знам колико смо тако ишли, док не избисмо на једну малу чистину, где нас ‘Арамбаша заустави.

– Растоварите се, овде ћемо се одморити и прихватити се мало. Није још подне, ал’ ће скоро! – рече нам, па први он седе на траву и стави свој пакет и секирицу крај себе. Ми сви једва дочекасмо јер, боме, и уморили смо се и изгладнели. Поседасмо по трави и стависмо сваки преда се свој пакетић те да једемо.

Да је само неко могао завирити у те пакетиће, шта све не би видео. Дроња је одиста понео три кувана јаја и једно парче пите од меса и комадић хлеба. Врабац понео сира и суве шљиве, а Трта само повелики
комад хлеба, али је зато понео нож, виљушку и кашику и уз то још салвету да има чиме обрисати уста кад се наједе хлеба. Цврца је понео мало парче сува меса и једну кесицу бомбона; Глуваћ је понео три кифле и једну кутију сардина.

Шта је да је ко имао, тек слатко смо јели, па тек кад смо утолили глад, почели смо се смејати један другом. Нарочито смо задевали Трту што је понео салвету. Врабац је чак од једне мале гранчице направио котурчић па му га дао:

– Ето ти – вели – прстен, па савиј салвету, и метни у њега да се познаје да је то твоја салвета, те да се не би измешала са осталима.

Кад смо завршили ручак, а ‘Арамбаша ће нам рећи:

– Дедер, браћо, да видимо како стојимо са оружјем; чиме је ко од вас наоружан те да знам на што могу рачунати? Ето ја, браћо, имам ову секиру, то је мој ‘арамбашки знак. Ова секира, иако је мала, у
мојој руци је врло опасно оружје. Ја могу њоме једним замахом да одсечем волу главу. Дедер да видим шта ви имате?

Ми се сви збунисмо кад нас то упита.

– Ја имам перорез! – рече Врабац и извуче из џепа један стари прљав перорез.

– А ти? – окреће се ‘Арамбаша Глуваћу.

– Ја немам ништа.

– А ти? – окрете се Трти.

– Ја имам нож и виљушку.

– И кашику! – додаје Врабац.

– А ти? – окрете се ‘Арамбаша мени.

– Ја имам само једну иглу.

Дроња и Цврца нису такођер имали ништа.

Такво стање наоружања забрину ‘Арамбашу, па узе да размишља.

– Ти, Трто, задржи себи нож, – рећи ће ‘Арамбаша – а виљушку дај Глуваћу. Виљушка може да буде добро оружје, нарочито кад се нађеш с непријатељем прса у прса.

Трта послуша и даде виљушку Глуваћу.

– А вас тројица, – окрете се ‘Арамбаша мени, Цврци и Дроњи – ‘ајде пођите са мном у шуму да нађемо коју батину. Наоружаћете се засада батинама, док после прве пљачке не дођемо до оружја.

Ми пођосмо за њим, те он у шуми оним секирчетом окреса грање, садеља и даде нам свакоме по једну батину.

Кад смо се вратили, таман је сунце ударило у потиљак, те он нареди да крећемо даље. Тако, сад већ потпуно наоружани, пођосмо са овога првога одморишта.


{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [http://1300kaplara.edu.rs/biblioteka/biblioteka%20na%20daljinu/Branislav-Nusic-Hajduci.pdf Хајдуци]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Хајдуци (Нушић)]]</text>
      <sha1>d0bwqymq624arvs2eerf3oy4z63t27x</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Лорд Бајрон</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61745</id>
    <redirect title="Аутор:Џорџ Гордон Бајрон" />
    <revision>
      <id>147099</id>
      <timestamp>2026-10-03T08:37:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Coaorao преместио је страницу [[Аутор:Лорд Бајрон]] на [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон]]: Правилан назив</comment>
      <origin>147099</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="69" sha1="ngwyska9lrsge4pseadnuj0136gfggv" xml:space="preserve">#Преусмери [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон]]</text>
      <sha1>ngwyska9lrsge4pseadnuj0136gfggv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Данте Габријел Росети</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61746</id>
    <revision>
      <id>147117</id>
      <timestamp>2026-10-03T09:27:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Данте Габријел | презиме = Росети | иницијал_презимена = Р | годинарођења = 1828 | годинасмрти = 1882 | опис = '''Данте Габријел Росети''' био је енглески сликар и песник. | слика = -Dante Gabriel Rossetti- MET DP-386-287 (cropped).jpg | опис_слике = | википедија = Данте Габријел Росет…</comment>
      <origin>147117</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="742" sha1="98jbxfzl1jw0xbejas308lt29mpp2qw" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Данте Габријел
| презиме = Росети
| иницијал_презимена = Р
| годинарођења = 1828
| годинасмрти = 1882
| опис = '''Данте Габријел Росети''' био је енглески сликар и песник.
| слика = -Dante Gabriel Rossetti- MET DP-386-287 (cropped).jpg
| опис_слике =
| википедија = Данте Габријел Росети 
| вики_цитати = Данте Габријел Росети 
| остава = 
| остава_кат = Dante Gabriel Rossetti
}}

== Дела ==
=== Песме ===
* [[Вид љубави]]

== Преводиоци ==
* [[Светислав Стефановић]]</text>
      <sha1>98jbxfzl1jw0xbejas308lt29mpp2qw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147119</id>
      <parentid>147117</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T09:29:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводиоци */</comment>
      <origin>147119</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="806" sha1="ls0p2m2nsdrywnciazc6v4omue6ywm2" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Данте Габријел
| презиме = Росети
| иницијал_презимена = Р
| годинарођења = 1828
| годинасмрти = 1882
| опис = '''Данте Габријел Росети''' био је енглески сликар и песник.
| слика = -Dante Gabriel Rossetti- MET DP-386-287 (cropped).jpg
| опис_слике =
| википедија = Данте Габријел Росети 
| вики_цитати = Данте Габријел Росети 
| остава = 
| остава_кат = Dante Gabriel Rossetti
}}

== Дела ==
=== Песме ===
* [[Вид љубави]]

== Преводиоци ==
* [[Светислав Стефановић]]

[[Категорија:Енглески књижевници]]</text>
      <sha1>ls0p2m2nsdrywnciazc6v4omue6ywm2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147126</id>
      <parentid>147119</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T09:57:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>147126</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="837" sha1="7hmw4nvcsuhqut97dzbbz4lojnyypws" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Данте Габријел
| презиме = Росети
| иницијал_презимена = Р
| годинарођења = 1828
| годинасмрти = 1882
| опис = '''Данте Габријел Росети''' био је енглески сликар и песник.
| слика = -Dante Gabriel Rossetti- MET DP-386-287 (cropped).jpg
| опис_слике =
| википедија = Данте Габријел Росети 
| вики_цитати = Данте Габријел Росети 
| остава = 
| остава_кат = Dante Gabriel Rossetti
}}

== Дела ==
=== Песме ===
* [[Вид љубави]]
* [[На врху брега]]

== Преводиоци ==
* [[Светислав Стефановић]]

[[Категорија:Енглески књижевници]]</text>
      <sha1>7hmw4nvcsuhqut97dzbbz4lojnyypws</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Вид љубави</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61747</id>
    <revision>
      <id>147120</id>
      <timestamp>2026-10-03T09:34:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Вид љубави | одељак=  | аутор= Данте Габријел Росети | преводилац= Светислав Стефановић | година= | белешке= }} &lt;poem&gt; ВИД ЉУБАВИ  Када те видим најлепше, о драга? Кад усред сјаја очи ми са жаром Пред твојим лице…</comment>
      <origin>147120</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1438" sha1="aj22fg4e23rf073l7u078d3lzxe4u1r" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Вид љубави
| одељак= 
| аутор= Данте Габријел Росети
| преводилац= Светислав Стефановић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
ВИД ЉУБАВИ

Када те видим најлепше, о драга?
Кад усред сјаја очи ми са жаром
Пред твојим лицем као пред олтаром
Ту Љубав славе што ми је тобом драга?

Ил усред мрачних и осамних чаша,
Кад сједињени са пољупца чаром,
Твоја ми душа бива души даром
Јединим, те смо речити без гласа?

О кад ми једном будеш отргнута,
И ти и твоја сен са земних пута
И са свих врела твоје око мило,

Како ће Наде лишће сасушено
Низ сводовље живота сумрачено
Да витла вихром-Смрти вечно крило!
&lt;small&gt;(Из „Куће Живота“ од Дантеа Габриела Росетиа).&lt;br /&gt;С енглеског, Свет. Стефановић.&lt;/small&gt;
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад, стр. 382-383.

{{ЈВ-аутор|Светислав Стефановић|1944}}</text>
      <sha1>aj22fg4e23rf073l7u078d3lzxe4u1r</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147125</id>
      <parentid>147120</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T09:53:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147125</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1417" sha1="840lzmoq4ypldi1k2uvpdrirprmio6y" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Вид љубави
| одељак= 
| аутор= Данте Габријел Росети
| преводилац= Светислав Стефановић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Када те видим најлепше, о драга?
Кад усред сјаја очи ми са жаром
Пред твојим лицем као пред олтаром
Ту Љубав славе што ми је тобом драга?

Ил усред мрачних и осамних чаша,
Кад сједињени са пољупца чаром,
Твоја ми душа бива души даром
Јединим, те смо речити без гласа?

О кад ми једном будеш отргнута,
И ти и твоја сен са земних пута
И са свих врела твоје око мило,

Како ће Наде лишће сасушено
Низ сводовље живота сумрачено
Да витла вихром-Смрти вечно крило!
&lt;small&gt;(Из „Куће Живота“ од Дантеа Габриела Росетиа).&lt;br /&gt;С енглеског, Свет. Стефановић.&lt;/small&gt;
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад, стр. 382-383.

{{ЈВ-аутор|Светислав Стефановић|1944}}</text>
      <sha1>840lzmoq4ypldi1k2uvpdrirprmio6y</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>На врху брега</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61748</id>
    <revision>
      <id>147127</id>
      <timestamp>2026-10-03T09:59:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= На врху брега | одељак=  | аутор= Данте Габријел Росети | преводилац= Светислав Стефановић | година= | белешке= }} &lt;poem&gt; Свечаник сунца. Још се жртва пали На Западу и пој вечерњи чека. Ал дуго доља задржа ме мек…</comment>
      <origin>147127</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1262" sha1="e56b30lv9yknm4w0t2tp3iici8m1fep" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На врху брега
| одељак= 
| аутор= Данте Габријел Росети
| преводилац= Светислав Стефановић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Свечаник сунца. Још се жртва пали
На Западу и пој вечерњи чека.
Ал дуго доља задржа ме мека,
Те сам одоцнео поклоник му. Али

Још видех онде где су с неба пали
Видика зраци, као да се створи
Лик сунца за час као жбун што гори,
Те зраци му ко горуће косе сјали.

А сада кад се испех на врх брега,
Мораћу сићи путањама пустим
Низ обронке покрите мраком густим.

Но још за часак нећу да се спустим,
Већ стојим гледећ где нестаје свега,
И задња тица у зрак задњи бега.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад, стр. 382.

{{ЈВ-аутор|Светислав Стефановић|1944}}</text>
      <sha1>e56b30lv9yknm4w0t2tp3iici8m1fep</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147128</id>
      <parentid>147127</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T10:01:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147128</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1262" sha1="prowd98n34uhibuyf10ujs47jrsh5jp" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На врху брега
| одељак= 
| аутор= Данте Габријел Росети
| преводилац= Светислав Стефановић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Свечаник сунца. Још се жртва пали
На Западу и пој вечерњи чека.
Ал дуго доља задржа ме мека,
Те сам одоцнео поклоник му. Али

Још видех онде где су с неба пали
Видика траци, као да се створи
Лик сунца за час као жбун што гори,
Те зраци му ко горуће косе сјали.

А сада кад се испех на врх брега,
Мораћу сићи путањама пустим
Низ обронке покрите мраком густим.

Но још за часак нећу да се спустим,
Већ стојим гледећ где нестаје свега,
И задња тица у зрак задњи бега.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад, стр. 382.

{{ЈВ-аутор|Светислав Стефановић|1944}}</text>
      <sha1>prowd98n34uhibuyf10ujs47jrsh5jp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Данте Габријел Росети</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61749</id>
    <redirect title="Аутор:Данте Габријел Росети" />
    <revision>
      <id>147130</id>
      <timestamp>2026-10-03T10:03:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147130</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="75" sha1="ivqzuy3w7ogd9vmbf1nypdhrbg783df" xml:space="preserve">#Преусмери [[Аутор:Данте Габријел Росети]]</text>
      <sha1>ivqzuy3w7ogd9vmbf1nypdhrbg783df</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ноћни аманет</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61750</id>
    <revision>
      <id>147133</id>
      <timestamp>2026-10-03T10:49:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Ноћни аманет | одељак= | аутор= Ранко Младеновић  | година=1929 | белешке=  }} &lt;poem&gt; Вечерас бића и ствари и сени и утвари од некуд долазе к мени, кô скривени славуји; и чујем како са лишћа музика тајно струји…  С…</comment>
      <origin>147133</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1765" sha1="g2x708iiwmm13olzldfeycv6p0pngij" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Ноћни аманет
| одељак=
| аутор= Ранко Младеновић 
| година=1929
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
Вечерас бића и ствари
и сени и утвари
од некуд долазе к мени,
кô скривени славуји;
и чујем како са лишћа
музика тајно струји…

Сва поља видим у свом оку,
и све реке су ми у телу.
Ћутање ноћи на моме челу
отвара капију широку,
да кроз њу прођу облаци далеки,
и звук неки
што обвија долину дубоку…

А ја те стапам у ноћне боје!
Бесмислом занет у њих пашћу
И девичанство преливам твоје
мојом чудном, свиленом страшћу!

Кô притајени глас ноћних птица,
носим те, ево, кроз снове.
И осмех је са твога лица
тајанствена и фина жица
понора што ме некуд зове…

О, ја видим те колутове
што бде над очима твојим!
И њима хоћу да обојим

ивицу музике ове…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1929. Живот и Рад, стр. 203.

{{ЈВ-аутор|Ранко Младеновић|1943}}

[[Категорија:Ранко Младеновић]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Српска авангардна поезија]]</text>
      <sha1>g2x708iiwmm13olzldfeycv6p0pngij</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ранко Младеновић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61751</id>
    <redirect title="Аутор:Ранко Младеновић" />
    <revision>
      <id>147140</id>
      <timestamp>2026-10-03T10:56:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Аутор:Ранко Младеновић]]</comment>
      <origin>147140</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="66" sha1="8c4j2kk4djd70qbrms95gyfx5cffko8" xml:space="preserve">#Преусмери [[Аутор:Ранко Младеновић]]</text>
      <sha1>8c4j2kk4djd70qbrms95gyfx5cffko8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>С афричких обала: Андре</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61752</id>
    <revision>
      <id>147142</id>
      <timestamp>2026-10-03T11:14:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= С афричких обала: Андрé | одељак= | аутор= Милосав Јелић | година= 1930 | белешке=  }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; &lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;С АФРИЧКИХ ОБАЛА&lt;/font&gt;&lt;br /&gt;АНДРÉ&lt;/center&gt;  &lt;poem&gt; Јутрос док галеби Кликт…</comment>
      <origin>147142</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1589" sha1="j3yzexur91fueqqzyqxzi398w4nj0ws" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= С афричких обала: Андрé
| одељак=
| аутор= Милосав Јелић
| година= 1930
| белешке= 
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;С АФРИЧКИХ ОБАЛА&lt;/font&gt;&lt;br /&gt;АНДРÉ&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
Јутрос док галеби
Кликтаху у луци
Умре мала Андрé
Са крином у руци.
Господе, била је лепа као дан!
И докле јој сестра
Иконицу тутка
Ко да се осмехну
Златокоса лутка
На нас, на пролеће и на море ван.

И кокота мала
Беше љубав иста
Усницама бледим
Кад додирну Христа
Ко толико пута што љубљаше нас…
Би нам онда јасно
Да је мала вила
На тржишту греха
Душе чисте била.

Замагљена ока гледаше је Спас.
&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;'''Милосав Јелић.'''&lt;/div&gt;
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
1930. Живот и Рад, стр. 276.

{{ЈВ-аутор|Милосав Јелић|1947}}

[[Категорија:Милосав Јелић]]
[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Српска авангардна поезија]]</text>
      <sha1>j3yzexur91fueqqzyqxzi398w4nj0ws</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>