Викизворник:Аутори-Б

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.22</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-Б</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1320</id>
    <revision>
      <id>147224</id>
      <parentid>147105</parentid>
      <timestamp>2026-10-04T08:31:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147224</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2339" sha1="f8kwb3sbg35oap22i6zbr92pwunk6ib" xml:space="preserve">[[Слика:Cyrillic letter Be (Serbian) - uppercase and lowercase.svg|центар|250п]]

* [[Аутор:Гавро Бабић|Бабић, Гавро]] (1950)
* [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон|Лорд Бајрон]] (1788—1824)
* [[Аутор:Војислав Бакић|Бакић, Војислав]] (1847—1929)
* [[Аутор:Михаил Бакуњин|Бакуњин, Михаил]] (1814-1876)
* [[Аутор:Матија Бан|Бан, Матија]] (1818–1903)
* [[Аутор:Есад Беј|Беј, Есад]] (1905-1942)
* [[Аутор:Александар Беркман|Беркман, Александар]] (1870-1936)
* [[Аутор:Јелица Беловић Бернаджиковска|Бернаджиковска, Јелица Беловић]] (1870–1946)
* [[Аутор:Стеван Бешевић|Бешевић, Стеван]] (1868–1942)
* [[Аутор:Јарослав Бидло|Бидло, Јарослав]] (1868-1945)
* [[Аутор:Адолф Бланки|Бланки, Адолф]] (1798-1854)
* [[Аутор:Саво Бобаљевић|Бобаљевић, Саво]] (1530–1585)
* [[Аутор:Валтазар Богишић|Богишић, Валтазар]] (1834–1908)
* [[Аутор:Григорије Божовић|Божовић, Григорије]] (1880–1945)
* [[Аутор:Милутин Бојић‎|'''Бојић‎, Милутин''']] (1892–1917)
* [[Аутор:Никола Боројевић|Боројевић, Никола]] (1796–1872)
* [[Аутор:Јован Бошковић|Бошковић, Јован‎]] (1834–1893)
* [[Аутор:Благоје Бранчић|Бранчић, Благоје]] (1860–1915)
* [[Аутор:Драгомир Брзак|Брзак, Драгомир]] (1851–1904)
* [[Аутор:Вера Бугарска-Чонић|Бугарска-Чонић, Вера]]
* [[Аутор:Иван Бунић Вучић|Вучић, Иван Бунић]]
* [[Аутор:Михо Бунић Бабулинов|Бабулинов, Михо Бунић]]
* [[Аутор:Марин Бурешић|Бурешић, Марин]]

{{Ауторски индекс}}

[[da:Wikisource:Forfattere-B]]
[[en:Wikisource:Authors-B]]
[[id:Wikisource:Pengarang-B]]
[[pt:Autor:B]]
[[vi:Wikisource:Tác gia/B]]
[[zh:Wikisource:作者/B]]</text>
      <sha1>f8kwb3sbg35oap22i6zbr92pwunk6ib</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-К</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1322</id>
    <revision>
      <id>147194</id>
      <parentid>146898</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T15:24:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147194</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1547" sha1="engxsxtti2wb4uyaw9ye9xvn5401680" xml:space="preserve">[[Слика:Cyrillic letter Ka.svg|центар|250п]]

* [[Аутор:Марио Кабога|Марио Кабога]]
* [[Аутор:Петар Канавелић|Петар Канавелић]]
* [[Аутор:Александар I Карађорђевић|Карађорђевић, Александар I]] (1888—1934)
* '''[[Аутор:Вук Стефановић Караџић|Караџић, Вук Стефановић]]''' (1787–1864)
* [[Аутор:Александар Катакузинос|Александар Катакузинос]]
* [[Аутор:Андрија Качић Миошић|Андрија Качић Миошић]]
* [[Аутор:Стеван Владислав Каћански|Стеван Владислав Каћански]] 
* [[Аутор:Иван Горан Ковачић|Иван Горан Ковачић]]
* [[Аутор:Алексеј Кољцов|Алексеј Кољцов]] 
* [[Аутор:Лаза Костић|Костић, Лаза]]
* [[Аутор:Петар Кочић‎|Кочић, Петар]]
* [[Аутор:Иван Крилов|Иван Крилов]]
* [[Аутор:Марин Кристичевић|Марин Кристичевић]]
* [[Аутор:Васа Крстић|Васа Крстић]]
* [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Милан Кујунџић Абердар]]
* [[Аутор:Матко Кумарић|Матко Кумарић]]
* [[Аутор:Петар Кропоткин|Кропоткин, Петар]]

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>engxsxtti2wb4uyaw9ye9xvn5401680</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147218</id>
      <parentid>147194</parentid>
      <timestamp>2026-10-04T08:25:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147218</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1588" sha1="463on210e6oic4vrl2ildo79cqzqlw2" xml:space="preserve">[[Слика:Cyrillic letter Ka.svg|центар|250п]]

* [[Аутор:Марио Кабога|Марио Кабога]]
* [[Аутор:Петар Канавелић|Петар Канавелић]]
* [[Аутор:Александар I Карађорђевић|Карађорђевић, Александар I]] (1888—1934)
* [[Аутор:Вук Стефановић Караџић|'''Караџић, Вук Стефановић''']] (1787–1864)
* [[Аутор:Александар Катакузинос|Александар Катакузинос]]
* [[Аутор:Андрија Качић Миошић|Андрија Качић Миошић]]
* [[Аутор:Стеван Владислав Каћански|Стеван Владислав Каћански]] 
* [[Аутор:Иван Горан Ковачић|Иван Горан Ковачић]]
* [[Аутор:Алексеј Кољцов|Алексеј Кољцов]] 
* [[Аутор:Лаза Костић|'''Костић, Лаза''']] (1841—1910)
* [[Аутор:Петар Кочић‎|'''Кочић, Петар''']] (1877—1916)	
* [[Аутор:Иван Крилов|Иван Крилов]]
* [[Аутор:Марин Кристичевић|Марин Кристичевић]]
* [[Аутор:Васа Крстић|Васа Крстић]]
* [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Милан Кујунџић Абердар]]
* [[Аутор:Матко Кумарић|Матко Кумарић]]
* [[Аутор:Петар Кропоткин|Кропоткин, Петар]]

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>463on210e6oic4vrl2ildo79cqzqlw2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-О</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1323</id>
    <revision>
      <id>147227</id>
      <parentid>146848</parentid>
      <timestamp>2026-10-04T08:33:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147227</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="494" sha1="h530ieckvmkjk4jo0tls3yqf7yl0v3c" xml:space="preserve">* [[Аутор:Доситеј Обрадовић|'''Обрадовић, Доситеј''']] (1739/1742—1811)
* [[Аутор:Ристо Ј. Одавић|Одавић, Ристо Ј.]] (1870—1932)
* [[Аутор: Џорџ Орвел|Орвел, Џорџ]] (1903—1950)
* [[Аутор:Захарије Орфелин|Орфелин, Захарије]] (1726—1785)
* [[Аутор:Тихомир Остојић|Остојић, Тихомир]] (1865—1921)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>h530ieckvmkjk4jo0tls3yqf7yl0v3c</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-Р</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1324</id>
    <revision>
      <id>147172</id>
      <parentid>147118</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:26:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147172</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="764" sha1="27hbckv0woiihufqn8r8w5o1va4csgw" xml:space="preserve">* [[Аутор:Бранко Радичевић|Радичевић, Бранко‎]] (1824—1853)
* [[Аутор:Слободан Радошевић‎|Радошевић, Слободан]]
* [[Велимир Рајић|Рајић, Велимир]] (1879—1915)
* [[Аутор:Милан Ракић|Ракић, Милан]] (1876—1938)
* [[Аутор:Светолик Ранковић|Ранковић, Светолик]] (1863—1899) 
* [[Аутор:Данте Габријел Росети|Росети, Данте Габријел]] (1828—1882)
* [[Аутор:Еразмо Ротердамски|Ротердамски, Еразмо]]
* [[Аутор:Арчибалд Рајс|Рајс, Арчибалд]] (1875—1929)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>27hbckv0woiihufqn8r8w5o1va4csgw</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147217</id>
      <parentid>147172</parentid>
      <timestamp>2026-10-04T08:23:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147217</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="776" sha1="qe070pplvljkt1znl778o8eomgreaa8" xml:space="preserve">* [[Аутор:Бранко Радичевић|'''Радичевић, Бранко'''‎]] (1824—1853)
* [[Аутор:Слободан Радошевић‎|Радошевић, Слободан]]
* [[Велимир Рајић|Рајић, Велимир]] (1879—1915)
* [[Аутор:Милан Ракић|'''Ракић, Милан''']] (1876—1938)
* [[Аутор:Светолик Ранковић|Ранковић, Светолик]] (1863—1899) 
* [[Аутор:Данте Габријел Росети|Росети, Данте Габријел]] (1828—1882)
* [[Аутор:Еразмо Ротердамски|Ротердамски, Еразмо]]
* [[Аутор:Арчибалд Рајс|Рајс, Арчибалд]] (1875—1929)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>qe070pplvljkt1znl778o8eomgreaa8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Марко Краљевић и Муса кесеџија</title>
    <ns>0</ns>
    <id>1363</id>
    <revision>
      <id>147232</id>
      <parentid>147148</parentid>
      <timestamp>2026-10-04T11:30:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147232</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15361" sha1="3dyppjhhiu389mgx1dwmfkmzt4n8bmo" xml:space="preserve">
Вино пије Муса Арбанаса&lt;ref&gt;''Арбанаса'' је мјесто ''Арбанас'' или ''Арбанасин''&lt;/ref&gt; &lt;br&gt;
у Стамболу у крчми бијелој.&lt;br&gt;
Кад се Муса накитио вина,&lt;br&gt;
онда поче пијан бесједити:&lt;br&gt;
,,Ево има девет годиница&lt;br&gt;
како дворим цара у Стамболу,&lt;br&gt;
ни издворих коња ни оружја,&lt;br&gt;
ни доламе нове ни половне;&lt;br&gt;
ал' тако ми моје вјере тврде,&lt;br&gt;
одврћ ћу се у равно приморје,&lt;br&gt;
затворићу скеле око мора&lt;br&gt;
и друмове около приморја,&lt;br&gt;
начинићу кулу у приморју,&lt;br&gt;
око куле гвоздене ченгеле,&lt;br&gt;
вјешаћу му хоџе и хаџије&quot;.&lt;br&gt;
Што гођ Туре пјано говорило,&lt;br&gt;
то тријезно бјеше учинило:&lt;br&gt;
одврже се у приморје равно,&lt;br&gt;
позатвара скеле око мора&lt;br&gt;
и друмове около приморја,&lt;br&gt;
куд пролази царевина благо,&lt;br&gt;
на годину по триста товара,&lt;br&gt;
све је Муса себе уставио;&lt;br&gt;
у приморју кулу начинио,&lt;br&gt;
око куле гвоздене ченгеле,&lt;br&gt;
вјеша цару хоџе и хаџије.&lt;br&gt;
Када цару тужбе додијаше,&lt;br&gt;
посла на њег' Ћуприлић-везира&lt;br&gt;
и са њиме три хиљаде војске.&lt;br&gt;
Кад дођоше у равно приморје&lt;br&gt;
све поломи Муса по приморју&lt;br&gt;
и ухвати Ћуприлић-везира,&lt;br&gt;
савеза му руке наопако,&lt;br&gt;
а свеза му ноге испод коња,&lt;br&gt;
па га посла цару у Стамбола.&lt;br&gt;
Стаде царе мејданџије тражит,&lt;br&gt;
обећава небројено благо&lt;br&gt;
тко погуби Мусу Кесеџију.&lt;br&gt;
Како који тамо одлазаше,&lt;br&gt;
већ Стамболу он не долазаше.&lt;br&gt;
То се царе љуто забринуо;&lt;br&gt;
ал' му вели хоџа Ћуприлићу:&lt;br&gt;
,,Господине, царе од Стамбола,&lt;br&gt;
да је сада Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
згубио би Мусу Кесеџију&quot;.&lt;br&gt;
Погледа га царе попријеко,&lt;br&gt;
па он проли сузе од очију:&lt;br&gt;
,,Прођи ме се, хоџа Ћуприлићу!&lt;br&gt;
Јер помињеш Краљевића Марка?&lt;br&gt;
И кости су њему иструнуле;&lt;br&gt;
има пуно три године дана&lt;br&gt;
како сам га врго у тавницу,&lt;br&gt;
нијесам је више отворио&quot;.&lt;br&gt;
Вели њему хоџа Ћуприлићу:&lt;br&gt;
„На милости, царе господине!&lt;br&gt;
Шта би дао ономе јунаку&lt;br&gt;
који би ти жива казо Марка?&quot;&lt;br&gt;
Вели њему царе господине:&lt;br&gt;
„Дао бих му на Босни везирство&lt;br&gt;
без промјене за девет година&lt;br&gt;
да не тражим паре ни динара&quot;.&lt;br&gt;
Скочи хоџа на ноге лагане,&lt;br&gt;
те отвори на тавници врата,&lt;br&gt;
и изведе Краљевића Марка,&lt;br&gt;
изведе га пред цара честитог:&lt;br&gt;
коса му је до земљице црне,&lt;br&gt;
полу стере, полом се покрива;&lt;br&gt;
нокти су му орати би мого;&lt;br&gt;
убила га мемла од камена,&lt;br&gt;
поцрнио као камен сињи.&lt;br&gt;
Вели царе Краљевићу Марку:&lt;br&gt;
,,Јеси л' ђегод у животу, Марко?&quot;&lt;br&gt;
„Јесам, царе, али у рђаву&quot;.&lt;br&gt;
Сједе царе казивати Марку&lt;br&gt;
шта је њему Муса починио;&lt;br&gt;
па он пита Краљевића Марка:&lt;br&gt;
„Можеш ли се, Марко, поуздати&lt;br&gt;
да отидеш у приморје равно,&lt;br&gt;
да погубиш Мусу Кесеџију?&lt;br&gt;
Даћу блага колико ти драго&quot;.&lt;br&gt;
Вели њему Краљевићу Марко:&lt;br&gt;
„Аја, богме, царе господине!&lt;br&gt;
Убила ме мемла од камена,&lt;br&gt;
ја не могу ни очима гледат,&lt;br&gt;
камол' с Мусом мејдан дијелити!&lt;br&gt;
Намјести ме ђегод у механу,&lt;br&gt;
примакни ми вина и ракије,&lt;br&gt;
и дебела меса овнујскога,&lt;br&gt;
и бешкота хљеба бијелога;&lt;br&gt;
да посједим неколико дана,&lt;br&gt;
казаћу ти кад сам за мејдана&quot;.&lt;br&gt;
Цар добави три бербера млада:&lt;br&gt;
један мије, други Марка брије,&lt;br&gt;
а трећи му нокте сарезује;&lt;br&gt;
намјести га у нову механу;&lt;br&gt;
примаче му вина и ракије,&lt;br&gt;
и дебела меса овнујскога,&lt;br&gt;
и бешкота хљеба бијелога.&lt;br&gt;
Сједе Марко три месеца дана,&lt;br&gt;
док је живот мало повратио.&lt;br&gt;
Пита царе Краљевића Марка:&lt;br&gt;
„Можеш ли се веће поуздати?&lt;br&gt;
Досади ми љута сиротиња&lt;br&gt;
све тужећи на Мусу проклетог&quot;.&lt;br&gt;
Вели Марко цару честитоме:&lt;br&gt;
,,Донеси ми суве дреновине&lt;br&gt;
са тавана од девет година,&lt;br&gt;
да огледам може ли што бити&quot;.&lt;br&gt;
Донеше му суву дреновину,&lt;br&gt;
стеже Марко у десницу руку,&lt;br&gt;
прште дрво надвоје, натроје;&lt;br&gt;
ал' из њега вода не удари:&lt;br&gt;
„Богме, царе, јоште није време&quot;.&lt;br&gt;
Тако стаде јоште мјесец дана,&lt;br&gt;
док се Марко мало поначини.&lt;br&gt;
Када виђе да је за мејдана,&lt;br&gt;
онда иште суву дреновину.&lt;br&gt;
Донесоше дреновину Марку:&lt;br&gt;
кад је стеже у десницу руку,&lt;br&gt;
прште пуста надвоје, натроје,&lt;br&gt;
и дв'је капље воде искочише.&lt;br&gt;
Тада Марко цару проговара:&lt;br&gt;
„Прилика је, царе, од мејдана&quot;.&lt;br&gt;
Па он оде Новаку ковачу:&lt;br&gt;
,,Куј ми сабљу, Новаче ковачу,&lt;br&gt;
какву ниси прије саковао!&quot;&lt;br&gt;
Даде њему тридесет дуката,&lt;br&gt;
па он оде у нову механу,&lt;br&gt;
пије вино три-четири дана,&lt;br&gt;
пак пошета опет до Новака:&lt;br&gt;
,,Јеси л', Ново, сабљу саковао?&quot;&lt;br&gt;
Изнесе му сабљу саковану.&lt;br&gt;
Вели њему Краљевићу Марко:&lt;br&gt;
,,Је ли добра, Новаче ковачу?&quot;&lt;br&gt;
Новак Марку тихо говорио:&lt;br&gt;
„Ето сабље, а ето наковња,&lt;br&gt;
ти огледај сабљу каква ти је&quot;.&lt;br&gt;
Ману сабљом по наковњу Марко,&lt;br&gt;
наковња је пола пресјекао,&lt;br&gt;
па он пита Новака ковача:&lt;br&gt;
„Ој, бога ти, Новаче ковачу,&lt;br&gt;
јеси л' икад бољу саковао?&quot;&lt;br&gt;
Вели њему Новаче ковачу:&lt;br&gt;
„Ој, бога ми, Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
јесам једну бољу саковао,&lt;br&gt;
бољу сабљу, а бољем јунаку:&lt;br&gt;
кад с' одврже Муса у приморје,&lt;br&gt;
што сам њему сабљу саковао,&lt;br&gt;
кад удари њоме по наковњу,&lt;br&gt;
ни трупина здрава на остаде&quot;.&lt;br&gt;
Ражљути се Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
па говори Новаку ковачу:&lt;br&gt;
„Пружи руку, Новаче ковачу!&lt;br&gt;
Пружи руку, да ти сабљу платим&quot;&lt;br&gt;
Превари се, уједе га гуја,&lt;br&gt;
превари се, пружи десну руку,&lt;br&gt;
ману сабљом Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
одс'јече му руку до рамена:&lt;br&gt;
,,Ето сада, Новаче ковачу,&lt;br&gt;
да не кујеш ни боље ни горе;&lt;br&gt;
а нај теби стотину дуката,&lt;br&gt;
те се храни за живота твога&quot;.&lt;br&gt;
Даде њему стотину дуката,&lt;br&gt;
пак посједе Шарца од мејдана,&lt;br&gt;
оде право у приморје равно,&lt;br&gt;
све се скита, а за Мусу пита.&lt;br&gt;
Једно јутро бјеше поранио&lt;br&gt;
уз клисуру тврда Качаника,&lt;br&gt;
ал' ето ти Мусе Кесеџије,&lt;br&gt;
на вранчићу ноге прекрстио,&lt;br&gt;
топузину баца у облаке,&lt;br&gt;
дочекује у бијеле руке.&lt;br&gt;
Кад се један другом прикучише,&lt;br&gt;
рече Марко Муси Кесеџији:&lt;br&gt;
„Дели-Муса, уклон' ми се с пута,&lt;br&gt;
Ал' говори Муса Арбанаса:&lt;br&gt;
,,Прођи, Марко, не замећи кавге,&lt;br&gt;
ил' одјаши да пијемо вино;&lt;br&gt;
а ја ти се уклонити нећу,&lt;br&gt;
ако т' и јест родила краљица&lt;br&gt;
на чардаку на меку душеку,&lt;br&gt;
у чисту те свилу завијала,&lt;br&gt;
а злаћаном жицом повијала,&lt;br&gt;
отхранила медом и шећером;&lt;br&gt;
а мене је љута Арнаутка&lt;br&gt;
код оваца на плочи студеној,&lt;br&gt;
у црну ме струку завијала,&lt;br&gt;
а купином лозом повијала,&lt;br&gt;
отхранила скробом овсенијем;&lt;br&gt;
и још ме је често заклињала &lt;br&gt;
да се ником не уклањам с пута&quot;.&lt;br&gt;
Кад то зачу од Прилипа Марко,&lt;br&gt;
он тад пушћа своје бојно копље&lt;br&gt;
своме Шарцу између ушију,&lt;br&gt;
дели Муси у прси јуначке.&lt;br&gt;
На топуз га Муса дочекао,&lt;br&gt;
преко себе копље претурио,&lt;br&gt;
пак потеже своје бојно копље&lt;br&gt;
да удари Краљевића Марка.&lt;br&gt;
На топуз га Марко дочекао,&lt;br&gt;
пребио га на три половине.&lt;br&gt;
Потегоше сабље оковане,&lt;br&gt;
један другом јуриш учинише:&lt;br&gt;
ману сабљом Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
дели Муса буздован подбаци,&lt;br&gt;
преби му је у три половине,&lt;br&gt;
пак потеже своју сабљу нагло,&lt;br&gt;
да удари Марка Краљевића,&lt;br&gt;
ал' подбаци топузину Марко,&lt;br&gt;
и изби му сабљу из балчака.&lt;br&gt;
Потегоше перне буздоване,&lt;br&gt;
стадоше се њима ударати;&lt;br&gt;
буздован'ма пера обломише,&lt;br&gt;
бацише их у зелену траву,&lt;br&gt;
од добријех коња одскочише,&lt;br&gt;
шчепаше се у кости јуначке&lt;br&gt;
и погнаше по зеленој трави.&lt;br&gt;
Намјери се јунак на јунака,&lt;br&gt;
дели-Муса на Краљевић Марка;&lt;br&gt;
нити може да обори Марка,&lt;br&gt;
нит' се даде Муса оборити.&lt;br&gt;
Носише се љетни дан до подне:&lt;br&gt;
Мусу б'јела пјена попанула,&lt;br&gt;
Краљевића б'јела и крвава.&lt;br&gt;
Проговара Муса Кесеџија:&lt;br&gt;
„Мани, Марко, јали да оманем!''&lt;br&gt;
Омахује Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
ал' не може ништа да учини.&lt;br&gt;
Тад оману Муса Кесеџија,&lt;br&gt;
уд'ри Марка у зелену траву,&lt;br&gt;
пак му сједе на прси јуначке.&lt;br&gt;
Ал' процвиље Краљевићу Марко:&lt;br&gt;
„Ђе си данас, посестримо вило?&lt;br&gt;
Ђе си данас? Ниђе те не било!&lt;br&gt;
Еда си се криво заклињала,&lt;br&gt;
ђе год мене до невоље буде,&lt;br&gt;
да ћеш мене бити у невољи?&quot;&lt;br&gt;
Јави му се из облака вила:&lt;br&gt;
„Зашто брате, Краљевићу Марко!&lt;br&gt;
Јесам ли ти, болан, говорила&lt;br&gt;
да не чиниш у неђељу кавге?&lt;br&gt;
Срамота је двома на једнога;&lt;br&gt;
ђе су тебе гује из потаје?&quot;&lt;br&gt;
Гледну Муса брду и облаку,&lt;br&gt;
откуд оно вила проговара;&lt;br&gt;
маче Марко ноже из потаје,&lt;br&gt;
те распори Мусу Кесеџију&lt;br&gt;
од учкура до бијела грла.&lt;br&gt;
Мртав Муса притиснуо Марка,&lt;br&gt;
и једва се ископао Марко.&lt;br&gt;
А кад стаде Марко преметати,&lt;br&gt;
ал' у Муси три срца јуначка,&lt;br&gt;
троја ребра једна по другијем;&lt;br&gt;
једно му се срце уморило,&lt;br&gt;
а друго се јако разиграло,&lt;br&gt;
на трећему љута гуја спава.&lt;br&gt;
Када се је гуја пробудила,&lt;br&gt;
мртав Муса по ледини скаче,&lt;br&gt;
још је Марку гуја говорила:&lt;br&gt;
„Моли бога, Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
ђе се нисам пробудила била&lt;br&gt;
док је Муса у животу био,&lt;br&gt;
од тебе би триста јада било&quot;.&lt;br&gt;
Кад то виђе Краљевићу Марко,&lt;br&gt;
проли сузе низ бијело лице:&lt;br&gt;
,,Јаох мене до бога милога,&lt;br&gt;
ђе погубих од себе бољега!&quot;&lt;br&gt;
Па он Муси одсијече главу,&lt;br&gt;
и баци је Шарцу у зобницу,&lt;br&gt;
однесе је бијелу Стамболу.&lt;br&gt;
Кад је баци пред цара честитог,&lt;br&gt;
цар је од стра' на ноге скочио;&lt;br&gt;
вели њему Краљевићу Марко:&lt;br&gt;
„Не бој ми се, царе господаре!&lt;br&gt;
Како би га жива дочекао,&lt;br&gt;
кад од мртве главе поиграваш?&quot;&lt;br&gt;
Цар му даде три товара блага.&lt;br&gt;
Оде Марко бијелу Прилипу,&lt;br&gt;
оста Муса уврх Качаника.&lt;br&gt;

{{Википедија|Марко Краљевић и Муса Кесеџија}}
== Напомене ==
{{референце}}

== Извор ==

[[Категорија:Српске епске народне песме]]
[[Категорија:Циклус песама о Марку Краљевићу]]

[[en:Marko Kraljević and Musa the Outlaw]]</text>
      <sha1>3dyppjhhiu389mgx1dwmfkmzt4n8bmo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-Ј</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1654</id>
    <revision>
      <id>147219</id>
      <parentid>146870</parentid>
      <timestamp>2026-10-04T08:27:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147219</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1619" sha1="6kijj8f93kzeg7ep0eyx8wv7i7e0dyh" xml:space="preserve">[[Слика:Cyrillic letter je.svg|центар|250п]]

* [[Аутор:Милета Јакшић|Милета Јакшић]]
* [[Аутор:Ђура Јакшић|'''Јакшић, Ђура''']] (1832—1878)	
* [[Ђура Јанковић]]
* [[Аутор:Пал Јамбор|Пал Јамбор]]
* [[Аутор:Алексеј Јелачић|Алексеј Јелачић]]
* [[Аутор:Јосип Јелачић|Јосип Јелачић]]
* [[Аутор:Сергеј Јесењин|Сергеј Јесењин]]
* [[Аутор:Јефимија|Јефимија]]
* [[Аутор:Јован Златоусти|Јован Златоусти]]
* [[Аутор:Војислав Јовановић Марамбо|Војислав Јовановић Марамбо]]
* [[Аутор:Василије Јовановић|Василије Јовановић]]
* [[Аутор:Евгеније Јовановић|Евгеније Јовановић]]
* [[Аутор:Јован Јовановић Змај|'''Јовановић Змај, Јован''']] (1833—1904)
* [[Аутор:Милан Јовановић Морски|Милан Јовановић Морски]]
* [[Аутор:Ранко Јовановић|Ранко Јовановић]]
* [[Аутор:Спиридон Јовић|Спиридон Јовић]]
* [[Аутор:Таса С. Јовичић|Таса С. Јовичић]]
* [[Мило Јововић]]
* [[Аутор:Мор Јокаи|Мор Јокаи]]
* [[Велибор Јонић]]
* [[Милосав Јелић]]
* Јовановић, Слободан (1869—1958)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>6kijj8f93kzeg7ep0eyx8wv7i7e0dyh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-П</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1659</id>
    <revision>
      <id>147225</id>
      <parentid>147052</parentid>
      <timestamp>2026-10-04T08:32:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147225</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1593" sha1="6i1tdszmu38rwvsqkxn04tm2rd8doga" xml:space="preserve">* [[Аутор:Васа Пелагић|Пелагић, Васа]] (1833—1899)
* [[Аутор:Владислав Петковић Дис|'''Петковић Дис, Владислав''']] (1880—1917)
* [[Аутор:Светислав А. Петровић|Петровић, Светислав А.]] (1883—1945)
* [[Аутор:Петар II Петровић Његош|Петровић Његош, Петар II]]
* [[Аутор:Никола I Петровић Његош|Петровић Његош, Никола I]]
* [[Аутор:Илија Пламенац|Пламенац, Илија]] (1821—1916)
* [[Аутор:Васиљ Поповић|Поповић, Васиљ]] (1887—1941)
* [[Аутор:Јован Стерија Поповић‎|'''Поповић, Јован Стерија''']] (1806—1856)
* [[Аутор:Мита Поповић|Поповић‎, Мита]] (1841—1888)
* [[Аутор:Милорад Поповић Шапчанин|Поповић Шапчанин, Милорад]] (1841—1895)
* [[Аутор:Павле Поповић|Поповић, Павле]] (1868—1939)
* [[Аутор:Петар Прерадовић‎|Прерадовић, Петар]] (1818—1872)
* [[Аутор:Јоле Пилетић|Пилетић, Јоле]] (1814—1900)
* [[Аутор:Едгар Алан По|'''По, Едгар Алан''']] (1809—1849)
* [[Аутор:Паја Путник|Путник, Паја]] (1828—1900)
* [[Аутор:Александар Пушкин|'''Пушкин, Александар''']] (1799—1837)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>6i1tdszmu38rwvsqkxn04tm2rd8doga</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-С</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1781</id>
    <revision>
      <id>147220</id>
      <parentid>147088</parentid>
      <timestamp>2026-10-04T08:28:30Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147220</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1407" sha1="qb4dqsiv2nv6tzjpxy0c9lncnfkuk2l" xml:space="preserve">* [[Аутор:Свети Сава‎|Свети Сава]]
* [[Аутор:Аница Савић Ребац|Савић, Ребац Аница]] (1892—1953) 
* [[Аутор:Живојин Симић|Симић, Живојин]]
* [[Аутор:Јован Скерлић|Скерлић, Јован]] (1877—1914)
* [[Аутор:Павле Соларић‎|Соларић, Павле‎]]
* [[Аутор:Душан Срезојевић‎|Срезојевић, Душан]] (1886—1916)
* [[Аутор:Борисав Станковић‎|'''Станковић‎, Борисав''']] (1876—1927)
* [[Аутор:Стеван Сремац‎|'''Сремац, Стеван''']] (1855—1906)
* [[Аутор:Васа Стајић|Стајић, Васа]] (1878—1947)
* [[Аутор:Драгиша Станојевић|Станојевић, Драгиша]] (1844—1918)
* [[Аутор:Ђорђе Станојевић|Станојевић, Ђорђе]] (1858—1921)
* [[Аутор:Станоје Станојевић|Станојевић, Станоје]] (1874—1937)
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња|'''Стојадиновић Српкиња, Милица''']] (1828—1878)
* [[Аутор:Шарл Сењобос|Сењобос, Шарл]]
* [[Аутор:Јован Суботић‎|Суботић, Јован‎]] (1817—1886)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>qb4dqsiv2nv6tzjpxy0c9lncnfkuk2l</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-Д</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1983</id>
    <revision>
      <id>147221</id>
      <parentid>146893</parentid>
      <timestamp>2026-10-04T08:28:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147221</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1438" sha1="1sl0xszcoey7kf8z5u8qi9r9av0g6gh" xml:space="preserve">[[Слика:Cyrillic letter De (v2).svg|центар|250п]]

* [[Аутор:Данило II|Данило II]] (око 1270—1337)
* [[Аутор:Ђура Даничић|Даничић, Ђура]] (1825—1882)
* [[Аутор:Драга Димитријевић Дејановић|Димитријевић Дејановић, Драга]] (1840—1871)
* [[Аутор:Јелена Ј. Димитријевић|Димитријевић, Јелена Ј.]] (1862—1945)
* [[Аутор:Шарл Дил|Дил, Шарл]] (1859—1944)
* [[Аутор:Никола Димитровић|Димитровић, Никола]]
* [[Аутор:Ђуро Димовић|Димовић, Ђуро]]
* [[Аутор:Зорка Добриновић|Добриновић, Зорка]]
* [[Аутор:Радослав Доброта|Доброта, Радослав]]
* [[Аутор:Алфонс Доде|Доде, Алфонс]] (1840–1897)
* [[Аутор:Радоје Домановић|'''Домановић, Радоје''']] (1873—1908)
* [[Аутор:Раде Драинац (Радојко Јовановић)|Раде Драинац (Радојко Јовановић)]] (1899—1943)
* [[Аутор:Џоре Држић|Држић, Џоре]]
* '''[[Аутор:Јован Дучић|Дучић, Јован]]''' (1871—1943)
* [[Аутор:Нићифор Дучић|Дучић, Нићифор]] (1832—1900)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>1sl0xszcoey7kf8z5u8qi9r9av0g6gh</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-И</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1989</id>
    <revision>
      <id>147226</id>
      <parentid>146876</parentid>
      <timestamp>2026-10-04T08:32:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147226</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="758" sha1="6vcinsf7h8x4vl7mllososhr82m9mp1" xml:space="preserve">[[Слика:Cyrillic letter I.svg|центар|250п]]

* [[Аутор:Алекса Ивић|Ивић, Алекса]] (1881—1948)
* [[Аутор:Јаков Игњатовић|Игњатовић, Јаков]]
* [[Аутор:Виктор Иго|Иго, Виктор]] 
* [[Аутор:Војислав Илић‎|'''Илић, Војислав''']]
* [[Аутор:Војислав Илић Млађи|Илић Млађи, Војислав]]
* [[Аутор:Драгутин Илић|Илић, Драгутин]]
* [[Аутор:Јован Илић‎|Илић, Јован]]
* [[Аутор:Милутин Илић|Илић, Милутин]]
* [[Аутор:Слободан Исаковић|Исаковић, Слободан]]

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>6vcinsf7h8x4vl7mllososhr82m9mp1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-М</title>
    <ns>4</ns>
    <id>2164</id>
    <revision>
      <id>147222</id>
      <parentid>147131</parentid>
      <timestamp>2026-10-04T08:29:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147222</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1505" sha1="irlc259gs7bfpbt5ne84zztvnqt8bhj" xml:space="preserve">* [[Аутор:Даница Марковић|Марковић, Даница]] (1879—1932)
* [[Аутор:Светозар Марковић|Марковић, Светозар]] (1846—1875)
* [[Аутор:Симо Матавуљ|'''Матавуљ, Симо''']] (1852—1908)
* [[Аутор:Шишко Менчетић|Менчетић, Шишко]] (1457—1527)
* [[Аутор:Проспер Мериме‎|Мериме, Проспер]] (1803—1870)
* [[Аутор:Никодим Милаш|Милаш, Никодим]] (1845—1915)
* [[Аутор:Џон Стјуарт Мил|Мил, Џон Стјуарт]] (1806—1873)
* [[Аутор:Милена Миладиновић|Миладиновић, Милена]] (1868–1928)
* [[Аутор:Танасије Миленковић|Миленковић, Танасије]] (1852—1918)
* [[Аутор:Светозар Милетић|Милетић, Светозар]] (1826—1901)
* [[Аутор:Марко Миљанов‎|'''Миљанов, Марко''']] (1833—1901)
* [[Аутор:Павле Миљуков|Миљуков, Павле]]
* [[Аутор:Милорад Митровић|Митровић, Милорад]] (1867—1907)
* [[Аутор:Ранко Младеновић|Младеновић, Ранко]] (1892—1943)
* [[Аутор:Ги де Мопасан|Мопасан, Ги де‎]] (1850—1893)
* [[Аутор:Бенито Мусолини|Мусолини, Бенито]] (1883—1943)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>irlc259gs7bfpbt5ne84zztvnqt8bhj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-Н</title>
    <ns>4</ns>
    <id>10356</id>
    <revision>
      <id>147223</id>
      <parentid>147097</parentid>
      <timestamp>2026-10-04T08:30:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147223</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1110" sha1="b0yui4h839tj6rxi7kqz91vkw6z85h1" xml:space="preserve">* [[Аутор:Владимир Назор|Назор, Владимир]] (1876—1949)
* [[Аутор:Петер Нансен|Нансен, Петер]] (1861—1918)
* [[Аутор:Момчило Настасијевић‎|Настасијевић‎, Момчило]] (1894—1938)
* [[Аутор:Милан Недић|Недић, Милан]] (1877—1946)
* [[Аутор:Љубомир Недић|Недић, Љубомир]] (1858—1902)
* [[Аутор:Ада Негри|Негри, Ада]] (1870—1945)
* [[Аутор:Љубомир Ненадовић|Ненадовић, Љубомир]] (1826—1895)
* [[Аутор:Матија Ненадовић|Ненадовић, Матија]] (1777—1854)
* [[Аутор:Јан Неруда|Неруда, Јан]] (1834—1891)
* [[Аутор:Атанасије Николић|Николић, Атанасије]] (1803—1882)
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Новаковић, Стојан]] (1842—1915)
* [[Аутор:Бранислав Нушић|'''Нушић, Бранислав''']] (1864—1938)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>b0yui4h839tj6rxi7kqz91vkw6z85h1</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-Ћ</title>
    <ns>4</ns>
    <id>10359</id>
    <revision>
      <id>147230</id>
      <parentid>146928</parentid>
      <timestamp>2026-10-04T09:02:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147230</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="361" sha1="qqqjbrxvmjnmbq0yw0iavshznli7ol2" xml:space="preserve">* [[Аутор:Иво Ћипико|Иво Ћипико]] (1869—1923)
* [[Аутор:Исидор Ћирић|Исидор Ћирић]]
* [[Аутор:Владимир Ћоровић|Владимир Ћоровић]] (1885—1941)
* [[Аутор:Светозар Ћоровић|Светозар Ћоровић]] (1875—1919)


{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>qqqjbrxvmjnmbq0yw0iavshznli7ol2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-Х</title>
    <ns>4</ns>
    <id>10361</id>
    <revision>
      <id>147228</id>
      <parentid>146894</parentid>
      <timestamp>2026-10-04T08:33:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147228</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="456" sha1="6djykit8dumr5a9xs9vp6qlu7dauynr" xml:space="preserve">* [[Аутор:Хајнрих Хајне|'''Хајне, Хајнрих''']] (1797—1856)
* [[Аутор:Антоније Хаџић|Хаџић, Антоније]] (1831—1916)
* [[Аутор:Јован Хаџић|Хаџић, Јован]] (1799—1869)
* [[Аутор:Јарослав Хашек|Хашек, Јарослав]] (1883—1923)
* [[Аутор:Адолф Хитлер|Хитлер, Адолф]] (1889—1945)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>6djykit8dumr5a9xs9vp6qlu7dauynr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Краљевска прокламација од 6. јануара 1929.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>10732</id>
    <revision>
      <id>147189</id>
      <parentid>127744</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T15:14:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Види још */</comment>
      <origin>147189</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="6965" sha1="ka73p705fp7xi5st8xparapfcxjf6id" xml:space="preserve">&lt;center&gt;[[Датотека:Coat of arms of the Kingdom of Yugoslavia.svg|125п]]&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;'''Моме Драгом Народу'''&lt;br&gt;
'''Свим Србима, Хрватима и Словенцима'''&lt;/center&gt;

Највиши народни и државни интереси и њихова будућност заповедају Ми, да се, и као Владалац и као Син ове земље, обратим непосредно Народу и да му отворено и искрено кажем оно што Ми у садањем тренутку налаже Моја савест и Моја љубав према Отаџбини.

Наступио је час, кад између Народа и Краља не може и не сме више бити посредника.

У току толиких прошлих напора и толиког стрпљења, које сам показао у вршењу Својих високих дужности, Моју је душу раздирао вапај наших народних маса радних и родољубивих, али и намучених, које су руковођене својим природним и здравим расуђивањем, већ одавно назирале да се више не може ићи путем којим се досад ишло.

Моја очекивања, као и очекивања Народа, да ће еволуција нашег унутарњег политичког живота донети сређење и консолидовање прилика у земљи, нису се остварила.

Парламентарни ред и сав наш политички живот добивају све више негативно обележје, од чега Народ и Држава имају за сада само штете. Све корисне установе у нашој Држави, њихов напредак и развитак целокупног нашег народног живота, доведени су тиме у опасност.

Од таквог нездравог политичког стања у земљи страда не само унутарњи живот и напредак, него и напредак и сређивање и развијање спољних односа наше Државе, као и јачање нашег угледа и кредита у иностранству.

Парламентаризам, који је као политичко средство по традицијама од Мога незаборављенога Оца, остао и Мој идеал, почеле су заслепљене политичке страсти злоупотребљавати у тој мери, да је постао сметња за сваки плодни рад у Држави.

Жалосни раздори и догађаји у Народној Скупштини поколебали су код Народа веру у корисност те установе.

Споразуми, па и најобичнији односи између странака и људи постали су апсолутно немогући.

У место да парламентаризам развија и јача душу народног и државног јединства, он, овакав, какав је почиње да доводи до духовног расула и народног разједињавања.

Моја је света дужност, да свим средствима чувам Државно и Народно Јединство. И ја сам решен да ову дужност без колебања испуним до краја.

Чувати јединство народно и целину државну, то је највиши циљ Моје Владавине, а то мора бити и највећи закон за Мене и свакога.

То Ми налаже Моја одговорност пред Народом и пред историјом. То ми налаже љубав према Отаџбини и пијетет према безбројним драгоценим жртвама, које падоше за тај идеал.

Тражити лека томе злу у досадањим парламентарним променама владе или у новим законодавним изборима, значило би губити драгоцено време у узалудним покушајима, који су нам већ однели неколико последњих година.

Ми морамо тражити нове методе рада и крчити нове путеве.

Ја сам уверен, да ће у овом озбиљном тренутку сви Срби, Хрвати и Словенци разумети ову искрену реч свога Краља и да ће они бити Моји највернији помагачи у току Мојих будућих напора, којима је једини циљ:

'''да се у што краћем времену постигне остварење оних установа, оне државне управе и оног државног уређења, које ће најбоље одговарати општим народним потребама и државним интересима.'''

'''Ради тога решио сам и решавам, да Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 28. јуна 1921. године престане важити.'''

'''Сви земаљски закони остају у важности, док се према потреби Мојим Указом не укину.'''

'''На исти начин доносиће се у будуће нови закони.'''

'''Народна Скупштина изабрана 11. новембра 1927. године распушта се.'''

Саопштавајући ову Моју одлуку Моме народу, наређујем свима властима у Држави, да по њој поступају, а свима и свакоме заповедам да је поштују и да јој се покоравају.

6. јануара 1929. у Београду,

'''АЛЕКСАНДАР с.р.'''

== Види још ==
* [[Краљ Александар I Карађорђевић]]

== Извор ==
* ''Политика'' бр. 7.430 од недеље 06. јанура 1929, насловна страна.

{{ЈВ-аутор|Александар I Карађорђевић|1934}}

[[Категорија:Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца]]
[[Категорија:Прокламације]]</text>
      <sha1>ka73p705fp7xi5st8xparapfcxjf6id</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Актуелности</title>
    <ns>4</ns>
    <id>10746</id>
    <revision>
      <id>147209</id>
      <parentid>133976</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T17:43:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147209</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3954" sha1="bfudyxmaxl7sdudynek7j7kg7otdmpv" xml:space="preserve">&lt;table width=&quot;100%&quot; height=&quot;100%&quot;&gt;&lt;tr&gt;&lt;td bgcolor=&quot;#ffffff&quot;&gt;&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;width:95%;background:white;color:gray;padding:20px;
text-align:left;font-size:9pt;a:link:#5B0081;a:visited:#5B0081;&quot;&gt;
{|align=&quot;right&quot; style=&quot;float:right&quot;
|-
|[[File:Crystal Clear app file-manager.png|50px|Архиве]]
----
[[Викизворник:Актуелности/Архива1|'''Архива 1''']]
|}
Викизворник има '''{{БРОЈЧЛАНАКА}}''' текстова, '''{{NUMBEROFUSERS}}''' корисника и '''{{NUMBEROFFILES}}''' слика.

Види још:
* [[Посебно:Statistics|Статистике викизворника]]
* [[:meta:Wikisource|Списак викизворника по броју текстова]]

[[Категорија:Викизворник]]

[[bs:Wikizvor:Novosti]]
[[hr:Wikizvor:Novosti]]

== '''&lt;big&gt;2026.&lt;/big&gt;'''==
=== мај 2026. ===
'''8. мај'''
*[[Слика:Crystal multimedia.png|20п]] [[Слика:Admin mop.PNG|20п]] Завршено је гласање о давању администраторских овлашћења кориснику '''[[Корисник:Coaorao|-{Coaorao}-]]'''.
:::Корисник је изабран за администратора, а гласање можете видети '''[[Викизворник:Захтеви за администрирање/Давање/Coaorao|овде]]'''.

== '''&lt;big&gt;2023.&lt;/big&gt;'''==
=== Јануар 2023. ===
'''31. јануар'''
* [[Слика:Wikisource-logo.svg|20п]] Викизворник на српском језику добио је '''42.000. чланак'''! Реч је о чланку '''[[Сви се свеци, коледо, сбираше ко]]'''.

== '''&lt;big&gt;2022.&lt;/big&gt;'''==
=== Децембар 2022. ===
'''15. децембар'''
* [[Слика:Wikisource-logo.svg|20п]] Викизворник на српском језику добио је '''41.000. чланак'''! Реч је о чланку '''[[Јова шета по Беломе граду]]'''.

=== Октобар 2022. ===
'''23. октобар'''
* [[Слика:Wikisource-logo.svg|20п]] Викизворник на српском језику добио је '''40.000. чланак'''! Реч је о чланку '''[[Сестра Зука бајрактара]]'''.

=== Септембар 2022. ===
'''25. септембар'''
* [[Слика:Wikisource-logo.svg|20п]] Викизворник на српском језику добио је '''39.000. чланак'''. Реч је о чланку '''[[Усту, усове]]'''.

=== Јул 2022. ===
'''31. јул'''
*[[Слика:Wikisource-logo.svg|20п]] Викизворник на српском језику добио је '''38.000. чланак'''. Реч је о чланку '''[[Моја песмо...]]'''.

== '''&lt;big&gt;2015.&lt;/big&gt;''' ==
=== Фебруар 2015. ===
'''10. фебруар'''
*[[Слика:Crystal multimedia.png|20п]] [[Слика:Admin mop.PNG|20п]] Завршено је гласање о давању администраторских овлашћења кориснику '''[[Корисник:Никола Смоленски|-{Никола Смоленски}-]]'''.
:::Корисник је изабран за администратора, а гласање можете видети '''[[Викизворник:Захтеви за администрирање/Давање/Никола Смоленски|овде]]'''.

'''3. фебруар'''
*[[Слика:Nuvola apps bell.png|20п]] [[Слика:Admin mop question.png|20п]] Покренуто је гласање о давању администраторских овлашћења кориснику '''[[Корисник:Никола Смоленски|-{Никола Смоленски}-]]'''.
:::Гласати можете '''[[Викизворник:Захтеви за администрирање/Давање/Никола Смоленски|овде]]'''.</text>
      <sha1>bfudyxmaxl7sdudynek7j7kg7otdmpv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Краљевска прокламација од 3. септембра 1931.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>13579</id>
    <revision>
      <id>147185</id>
      <parentid>71432</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T15:12:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Види још */</comment>
      <origin>147185</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4225" sha1="inxv9jwfpvno147dqjjv1o4fd0xa787" xml:space="preserve">&lt;center&gt;[[Слика:Coat of arms of the Kingdom of Yugoslavia.svg|125п]]&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;'''Моме Драгом Народу'''&lt;/center&gt;


Чување јединства народног и државне целине Моја је света дужност и највиши циљ Моје владавине, то је била побуда и главни задатак режима којег сам завео 6. јануара 1929. године.

У својој речи, коју Ми је налагала љубав према Отаџбини, Ја сам Моме драгом Народу отворено изнео све тешкоће и опасности, у које је био доведен наш национални живот и државна целина.

Те су тешкоће биле толико велике, опасности тако озбиљне, да су дубоко забрињавале све родољубе и раздирале душу народну.

Сви, цео Народ видео је шта је узрок злу и био свестан величине зла те је разумео и са пуним поверењем прихватио Моје одлуке.

Висока национална свест и здраво расуђивање је одлика коју је наш Народ увек показивао у адлучним моментима своје историје.

Моје поуздање у љубав Народа и његову моралну снагу пружило Ми је сигуран ослонац за све подухвате у сређивању прилика у земљу.

Срећан сам и поносан што је сав Мој драги Народ од првог тренутка схватио Моје побуде и једнодушним јавним одобравањем снажно припомогао извођењу Мојих одлука.

Уз ту велику и широку моралну помоћ Народа, на којој одајем хвалу и признање, успело се за сразмерно кратко време да се посвршавају крупни национални и државни задаци и поставе трајне основе здравог државног живота.


Краљевини Југославији, прихваћеној свом топлином националне душе свега Југословенског Народа, обезбеђени су потребни услови за снажан полет и велику националну будућност.

Пун поверења да до сада постигнути резултати рада, здрава политичка и национална свест и искуство Народа допуштају, да се приступи оставарењу и дефинитивној организацији оних установа и оног државног уређења, које ће најбоље одговарати народним потребама и државним интересима, одлучио сам, да досадашњи рад и извођење националне и државне политике поставим на ширу основу непосредне народне сарадње.

Са вером у Бога и срећну будћност Краљевине Југославије дајем Устав Краљевине Југолсавије.


3. септембра 1931. у Београду,

'''АЛЕКСАНДАР с. р.'''

== Извори ==

* ''Политика'', бр. 8.375 од четвртка 3. септембра 1931, насловна страна.

== Види још ==
* [[Краљ Александар I Карађорђевић]]
* [[Устав Краљевине Југославије (1931)]]

{{ЈВ-аутор|Александар I Карађорђевић|1934}}

[[Категорија:Прокламације]]
[[Категорија:Краљевина Југославија]]
[[Категорија:1931.]]</text>
      <sha1>inxv9jwfpvno147dqjjv1o4fd0xa787</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147231</id>
      <parentid>147185</parentid>
      <timestamp>2026-10-04T10:20:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147231</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4222" sha1="5vdc79vew543no2o9egir8ceweiaqgu" xml:space="preserve">&lt;center&gt;[[Слика:Coat of arms of the Kingdom of Yugoslavia.svg|125п]]&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;'''Моме Драгом Народу'''&lt;/center&gt;


Чување јединства народног и државне целине Моја је света дужност и највиши циљ Моје владавине, то је била побуда и главни задатак режима којег сам завео 6. јануара 1929. године.

У својој речи, коју Ми је налагала љубав према Отаџбини, Ја сам Моме драгом Народу отворено изнео све тешкоће и опасности, у које је био доведен наш национални живот и државна целина.

Те су тешкоће биле толико велике, опасности тако озбиљне, да су дубоко забрињавале све родољубе и раздирале душу народну.

Сви, цео Народ видео је шта је узрок злу и био свестан величине зла те је разумео и са пуним поверењем прихватио Моје одлуке.

Висока национална свест и здраво расуђивање је одлика коју је наш Народ увек показивао у адлучним моментима своје историје.

Моје поуздање у љубав Народа и његову моралну снагу пружило Ми је сигуран ослонац за све подухвате у сређивању прилика у земљу.

Срећан сам и поносан што је сав Мој драги Народ од првог тренутка схватио Моје побуде и једнодушним јавним одобравањем снажно припомогао извођењу Мојих одлука.

Уз ту велику и широку моралну помоћ Народа, на којој одајем хвалу и признање, успело се за сразмерно кратко време да се посвршавају крупни национални и државни задаци и поставе трајне основе здравог државног живота.


Краљевини Југославији, прихваћеној свом топлином националне душе свега Југословенског Народа, обезбеђени су потребни услови за снажан полет и велику националну будућност.

Пун поверења да до сада постигнути резултати рада, здрава политичка и национална свест и искуство Народа допуштају, да се приступи оставарењу и дефинитивној организацији оних установа и оног државног уређења, које ће најбоље одговарати народним потребама и државним интересима, одлучио сам, да досадашњи рад и извођење националне и државне политике поставим на ширу основу непосредне народне сарадње.

Са вером у Бога и срећну будћност Краљевине Југославије дајем Устав Краљевине Југолсавије.


3. септембра 1931. у Београду,

'''АЛЕКСАНДАР с. р.'''

== Види још ==
* [[Краљ Александар I Карађорђевић]]
* [[Устав Краљевине Југославије (1931)]]

== Извор ==
* ''Политика'', бр. 8.375 од четвртка 3. септембра 1931, насловна страна.

{{ЈВ-аутор|Александар I Карађорђевић|1934}}

[[Категорија:Прокламације]]
[[Категорија:Краљевина Југославија]]
[[Категорија:1931.]]</text>
      <sha1>5vdc79vew543no2o9egir8ceweiaqgu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Регентска наредба војсци од 23. априла 1916.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>15027</id>
    <revision>
      <id>147186</id>
      <parentid>71407</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T15:13:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Види још */</comment>
      <origin>147186</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4690" sha1="2e4t096bll4kduwohcmk4bgt1xe6zty" xml:space="preserve">&lt;center&gt;[[Слика:Royal Coat of arms of Serbia (1882–1918).svg|125п]]&lt;/center&gt;
{{наслов|НАРЕДБА}}
{{центрирано|ФАОБР. 18011}}
{{наслов|ВРХОВНОГ КОМАНДАНТА}}
{{центрирано|ЗА СВУ ВОЈСКУ}}
{{центрирано|10. априла 1916. године}}
{{центрирано|КРФ.}}


----


{{Центрирано|ХРИСТОС ВАСКРС ЈУНАЦИ!}}


Са овим најлепшим Хришћанским поздравом поздрављам вас, драги Моји '''Јунаци''', у овим необичним, тешким и мучним данима, у којим дочекујумо данашњи светли празник, '''Васкрсење Христа Спаситеља''', далеко од наше љубљене Отаџбине и од ваших милих и драгих.

Сећајући се данас страдања и смрти '''Богочовека Исуса Христа''' и верујући у Његово Васкрсење, којим је победио неправду, лаж, пакост и завист ондашњих власника и фарисеја и доказао да је Право јече од Силе, Истина од Лажи, Љубав од Злобе и Пакости, охрабримо се тиме, '''Јунаци''', стегнимо наша срца, надахнимо се надом у Бога и Његову Правду, и верујмо тврдо: да ће ипак и наша праведна ствар победити, да ће ускоро доћи крај патњама и искушењу и да ћемо са милошћу и помоћу Божјом победити са нашим Савезницима непријатеље, да ћемо у нашој милој Отаџбини наћи наше најмилије, верујмо, '''Јунаци''', да ће Србија Васкрснути и бити још већа, јача и лепша него што је била.

По примеру наших старих Јунака и витезова, будите и ви, '''Јунаци''', трпељиви на мукама што их сада подносите од обести насилника, који су покушали да нас лише плодова наших прошлих бораба, да изврше своју давнашњу жељу — уништење наше државне самосталности и знајте, да оне, нису највеће; сетите се да су их наши стари још веће подносили, опомените се да сте ви ипак слободни и већ свачим снабдевени и спремни да ослободимо нашу заробљену Отаџбину.

Нека се с тога из ваших груди не подгине више ни један уздах, нека се низ ваша препланула лица не скотрља ни једна суза жалосница, већ нека се из ваших уста чује само једна чврста и одлучна реч: до победе и истраге непријатеља, борба до Васкрса Србије и до ослобођења целог Српског и Југословенског Народа.

Као год са вером у Васкрс Христа Спаситеља, тако са надом у Васкрс Србије, са убеђењем да ћете, '''Јунаци''', до последњег даха истрајати на најтежим дужностима које вас очекују у поновној борби, Ја вам, '''Јунаци''', честитам данашњи светли празник Христовог Васкрсења и поздрављам:

'''Христос Васкрс Моји Дични Јунаци!'''

'''Живела Храбра Српска Војска!'''

&lt;br&gt;
----

&lt;br&gt;
&lt;center&gt;'''&lt;big&gt;АЛЕКСАНДАР&lt;/big&gt; с. р.'''&lt;/center&gt;

== Види још ==
* [[Краљ Александар I Карађорђевић]]
== Извори ==
* ''Српске новине'', бр. 2 од недеље 10. априла 1916, насловна страна.

{{ЈВ-аутор|Александар I Карађорђевић|1934}}

[[Категорија:Краљевина Србија]]
[[Категорија:Први светски рат]]
[[Категорија:Крф]]
[[Категорија:Васкрс]]
[[Категорија:1916.]]</text>
      <sha1>2e4t096bll4kduwohcmk4bgt1xe6zty</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јован Суботић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>15360</id>
    <revision>
      <id>147215</id>
      <parentid>115148</parentid>
      <timestamp>2026-10-04T08:22:47Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147215</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3623" sha1="73q0g20fxi6u18ukd47nsi3g3u3ntd3" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Суботић
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1817
| годинасмрти = 1886
| опис = '''Јован Суботић''' био је српски песник и политичар.
| слика = Jovan Subotic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Суботић
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Jovan Subotić
}}

== Дела ==

=== Драме ===

* [[Херцег Владислав]] (драма, 1862)
* [[Немања]] (драма, 1863)
* [[Краљица Јакинта]] (драма, 1865)
* [[Прехвала]] (драма, 1868)
* [[Звонимир]] (драма, 1868)
* [[Сан на јави]] (драма, 1869)
* [[Бодин]] (драма, 1869)
* [[Милош Обилић (Јован Суботић)|Милош Обилић]] (трагедија, 1869)
* [[Крст и круна]] (драма, 1870)
* [[Епилог]] (1864)
* [[Домовина у сабору]] (драма, 1865)
* [[Пролог у сликама]] (драма, 1866)
* [[Апотеоза Јелачића Бана]] (драма, 1866)
* [[Епилог (1869)|Епилог]] (1869)

=== Роман ===
* [[Калуђер (Јован Суботић)|Калуђер]] (роман, 1881)

=== Песме ===

* Лира Јована Суботића (песме, 1837)
* Потопљена Пешта (1838)
* Увјенчана Надежда (драматизована алегорија, 1838)
* Босиље (лирске песме и баладе, 1843)
* [[Краљ Дечански]] (еп, 1846)

'''Песме за малу дечицу'''

* [[Малом Жарку кад спава]]
* [[Мати буди Жарка]]
* [[Мати пјева Жарку]]
* [[Мати буди Жарка]]
* [[Мати буди Жарка (2)|Мати буди Жарка]]
* [[Вида и златан сан]]
* [[Златна рибица]]

'''Песме за посао и игру'''

* [[Жетелачка]]
* [[На жетви]]
* [[О моби]]
* [[Берачицама]]
* [[Ономе, што гази]]
* [[Свирцу]]
* [[Жабице (ракетле) у берби]]
* [[Преслици]]
* [[Вретенара]]
* [[Коло (Јован Суботић)|Коло]]
* [[Слѣпи миш]]
* [[Јастучић]]
* [[Дѣвојке и младе]]
* [[Дѣвојке и момци]]

'''Песме уз вино'''

* [[Песма уз вино]]
* [[Вину]]
* [[Типик пића]]
* [[Чаши]]
* [[Вино и драга]]

'''Песме љубовне'''

'''&lt;small&gt;Сељанске&lt;/small&gt;'''

* [[Момче и грмљавина]]
* [[Дѣвојка и ружа]]
* [[Стојану]]
* [[Смиљани]]
* [[Сватови (Јован Суботић)|Сватови]]
* [[Сунце и мѣсец]]
* [[Наручена пѣсма]]
* [[Шта и зашто]]
* [[Пркос]]
* [[Порука (Ј. Суботић)|Порука]]
* [[Снашица и звѣздица]]

'''Песме'''
* [[Бог славенски Знич]]
* [[Ембриону]]
* [[Жеља љубовника]]
* [[Из „Бечких елегија“]]
* [[Облаци(Јован Суботић)|Облаци]]
* [[Песма (Јован Суботић)|Песма]]
* [[Сабља-момче, цвет-девојче]]
* [[Србин (Јован Суботић)|Србин]]
* [[Српкиња]]

{{DEFAULTSORT:Суботић, Јован}}
[[Категорија:Јован Суботић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>73q0g20fxi6u18ukd47nsi3g3u3ntd3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147216</id>
      <parentid>147215</parentid>
      <timestamp>2026-10-04T08:23:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>147216</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3623" sha1="bsmtp71vop7oh56hptui0oefmesln0o" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јован
| презиме = Суботић
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1817
| годинасмрти = 1886
| опис = '''Јован Суботић''' био је српски песник и политичар.
| слика = Jovan Subotic.jpg
| опис_слике =
| википедија = Јован Суботић
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Jovan Subotić
}}

== Дела ==

=== Драме ===

* [[Херцег Владислав]] (драма, 1862)
* [[Немања]] (драма, 1863)
* [[Краљица Јакинта]] (драма, 1865)
* [[Прехвала]] (драма, 1868)
* [[Звонимир]] (драма, 1868)
* [[Сан на јави]] (драма, 1869)
* [[Бодин]] (драма, 1869)
* [[Милош Обилић (Јован Суботић)|Милош Обилић]] (трагедија, 1869)
* [[Крст и круна]] (драма, 1870)
* [[Епилог]] (1864)
* [[Домовина у сабору]] (драма, 1865)
* [[Пролог у сликама]] (драма, 1866)
* [[Апотеоза Јелачића Бана]] (драма, 1866)
* [[Епилог (1869)|Епилог]] (1869)

=== Роман ===
* [[Калуђер (Јован Суботић)|Калуђер]] (роман, 1881)

=== Песме ===

* Лира Јована Суботића (песме, 1837)
* Потопљена Пешта (1838)
* Увјенчана Надежда (драматизована алегорија, 1838)
* Босиље (лирске песме и баладе, 1843)
* [[Краљ Дечански]] (еп, 1846)

'''Песме за малу дечицу'''

* [[Малом Жарку кад спава]]
* [[Мати буди Жарка]]
* [[Мати пјева Жарку]]
* [[Мати буди Жарка]]
* [[Мати буди Жарка (2)|Мати буди Жарка]]
* [[Вида и златан сан]]
* [[Златна рибица]]

'''Песме за посао и игру'''

* [[Жетелачка]]
* [[На жетви]]
* [[О моби]]
* [[Берачицама]]
* [[Ономе, што гази]]
* [[Свирцу]]
* [[Жабице (ракетле) у берби]]
* [[Преслици]]
* [[Вретенара]]
* [[Коло (Јован Суботић)|Коло]]
* [[Слѣпи миш]]
* [[Јастучић]]
* [[Дѣвојке и младе]]
* [[Дѣвојке и момци]]

'''Песме уз вино'''

* [[Песма уз вино]]
* [[Вину]]
* [[Типик пића]]
* [[Чаши]]
* [[Вино и драга]]

'''Песме љубовне'''

'''&lt;small&gt;Сељанске&lt;/small&gt;'''

* [[Момче и грмљавина]]
* [[Дѣвојка и ружа]]
* [[Стојану]]
* [[Смиљани]]
* [[Сватови (Јован Суботић)|Сватови]]
* [[Сунце и мѣсец]]
* [[Наручена пѣсма]]
* [[Шта и зашто]]
* [[Пркос]]
* [[Порука (Ј. Суботић)|Порука]]
* [[Снашица и звѣздица]]

'''Песме'''
* [[Бог славенски Знич]]
* [[Ембриону]]
* [[Жеља љубовника]]
* [[Из „Бечких елегија“]]
* [[Облаци(Јован Суботић)|Облаци]]
* [[Песма (Јован Суботић)|Песма]]
* [[Сабља-момче, цвет-девојче]]
* [[Србин (Јован Суботић)|Србин]]
* [[Српкиња]]

{{DEFAULTSORT:Суботић,_Јован}}
[[Категорија:Јован Суботић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>bsmtp71vop7oh56hptui0oefmesln0o</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Светолик Ранковић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>17136</id>
    <revision>
      <id>147175</id>
      <parentid>128108</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:35:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147175</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1546" sha1="h5mdsbkhhbfec2kv6py3dy4spw8obo8" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Светолик
| презиме = Ранковић
| иницијал_презимена = Р
| годинарођења = 1899
| годинасмрти = 1943
| опис = '''Светолик Ранковић''' био је српски писац из периода реализма.
| слика = SvetolikRanković.jpg
| опис_слике =
| википедија = Светолик Ранковић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Дела ==
=== Романи === 
* [[Горски цар]] 
* [[Сеоска учитељица]] 
* [[Порушени идеали]] 

=== Слике и приповетке === 
* [[Јесење слике]]
* [[Страшна ноћ]]
* [[Потера]]
* [[Пропаст]]
* [[Званична исправка]]
* [[У XXI веку]]
* [[Богомољац]]
* [[Прва туга]]
* [[Уочи нове године]]
* [[Страх]]
* [[Учитељева прича]]
* [[Звонар]]
* [[Пријатељи]]
* [[Живот и смрт]]
* [[Људска несталност]]
* [[Капетаница]]
* [[Крст и молитва]]
* [[Милосрђе]]
* [[Чича Милосав]]
* [[Капетан]]
* [[Поп-Савин грех]]
* [[Сеоски добротвор]]
* [[Стари врускавац]]
* [[Ђавоља посла]]

{{DEFAULTSORT:Ранковић,_Светолик}}

[[Категорија:Светолик Ранковић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>h5mdsbkhhbfec2kv6py3dy4spw8obo8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147176</id>
      <parentid>147175</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:35:44Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147176</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1546" sha1="fzwsovtch9m7omxt1c9ipt5lcyien04" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Светолик
| презиме = Ранковић
| иницијал_презимена = Р
| годинарођења = 1863
| годинасмрти = 1899
| опис = '''Светолик Ранковић''' био је српски писац из периода реализма.
| слика = SvetolikRanković.jpg
| опис_слике =
| википедија = Светолик Ранковић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Дела ==
=== Романи === 
* [[Горски цар]] 
* [[Сеоска учитељица]] 
* [[Порушени идеали]] 

=== Слике и приповетке === 
* [[Јесење слике]]
* [[Страшна ноћ]]
* [[Потера]]
* [[Пропаст]]
* [[Званична исправка]]
* [[У XXI веку]]
* [[Богомољац]]
* [[Прва туга]]
* [[Уочи нове године]]
* [[Страх]]
* [[Учитељева прича]]
* [[Звонар]]
* [[Пријатељи]]
* [[Живот и смрт]]
* [[Људска несталност]]
* [[Капетаница]]
* [[Крст и молитва]]
* [[Милосрђе]]
* [[Чича Милосав]]
* [[Капетан]]
* [[Поп-Савин грех]]
* [[Сеоски добротвор]]
* [[Стари врускавац]]
* [[Ђавоља посла]]

{{DEFAULTSORT:Ранковић,_Светолик}}

[[Категорија:Светолик Ранковић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]</text>
      <sha1>fzwsovtch9m7omxt1c9ipt5lcyien04</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сужањ</title>
    <ns>0</ns>
    <id>30087</id>
    <revision>
      <id>147156</id>
      <parentid>145683</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:03:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147156</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1587" sha1="qzl598111qntnopf383uecqs10cktrk" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Сужањ (''-{Узникъ}-'')
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов
| преводилац= Јован Дучић
| година= 1896
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Отвор’те ми тамницу,
Дајте свјетлост дана,
Црнооко дјевојче,
И коњица врана.
Па да љубнем дјевојче
У очице тавне,
И ко вјетар претрчим
Преко степе равне.

Висока је тамница
Тешке двери стоје;
А далеко у двору
Црнооко моје;
Сам, васео, разуздан,
Добри коњиц врани,
Мрку гриву пустио
Вјетру на пољани.

Тек усамљен, немиран,
Међ стјенама саде,
Гледам како умире
Слаби луч лампаде;
И тек чујем: за врати
У мртвој самоћи,
Тихо стражар пролази,
Н’јем, у н’јемој ноћи.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 290.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Михаил Љермонтов]]
[[Категорија:Преводи Јована Дучића]]
[[Категорија:1896.]]</text>
      <sha1>qzl598111qntnopf383uecqs10cktrk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Не смиј се над мојом пророчанском тугом</title>
    <ns>0</ns>
    <id>30088</id>
    <revision>
      <id>147153</id>
      <parentid>145681</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:02:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147153</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1891" sha1="oy3lt2jsh0720ebxiurj4vu7z4t2suj" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Не смиј се над мојом пророчанском тугом (''Не смейся над моей пророческой тоскою'')
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов
| преводилац= Јован Дучић
| година= 1896
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Не смиј се над мојом пророчанском тугом,
Знадох удар судбе неће ме обићи,
Знадох глава моја, коју љубиш тако,
Са груди ће твојих под оштрицу стићи,

Ја говорах теби: ни среће ни славе
Никад стећи нећу. Иде час несретни,
Пашћу, ал’ с подсмјехом и пакошћу св’јета,
Оцрњен ми биће гениј недоцвјетни.

И поћ’ ћу без трага, са надом и муком
Но без страха чекам кад ће конац бити!
Нека руља б’јесна раскине ми в’јенац,
Мој пјеснички в’јенац, вјенац трновити!
Нека! Моје срце и сред искушења
Неће мржњу крити!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 292.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[ru:Не смейся над моей пророческой тоскою (Лермонтов)/ПСС 1989 (СО)]]

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Михаил Љермонтов]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Преводи Јована Дучића]]
[[Категорија:1896.]]</text>
      <sha1>oy3lt2jsh0720ebxiurj4vu7z4t2suj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Бог у природи</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31109</id>
    <revision>
      <id>147154</id>
      <parentid>141404</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:02:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147154</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1750" sha1="7w0txjzok5hht0mtw71s055u0ms3p0u" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Бог у природи (''-{Когда волнуется желтеющая нива}-'')
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов
| преводилац= Милорад Митровић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Када се таласа пожутела њива,
И при звуку ветра шуми шума свежа,
И малина рујна у врту се скрива
Под слађаном сенком листова и врежа;

Кад орошен росом што је ми̑ра пуна,
У румено вече, ил’ у јутро златно,
Сребрнаст ђурђевак испод густог жбуна
Главицом ми својом клима многократно;

Кад разигран извор по понору леће
И, заносећ мис’о у сна мутног тмину,
Тајанствену бајку шапће ми и сплеће
О мирноме крају, одакле се вијну, —

Тад се тихо мири немир духа мога,
Тад нестаје бора на мом бледом челу,
И на земљи срећу ја постижем вељу,
И на небу видим и разумем Бога.
&lt;/poem&gt;


== Извор ==
1897. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година друга. стр. 233.

{{ЈВ-аутор|Милорад Митровић|1907}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Михаил Љермонтов]]</text>
      <sha1>7w0txjzok5hht0mtw71s055u0ms3p0u</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тамара (Љермонтов)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>47816</id>
    <revision>
      <id>147155</id>
      <parentid>121941</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:03:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Упореди */</comment>
      <origin>147155</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2810" sha1="14xsrwg75ozctwx86zkywpvqpfagesq" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Тамара
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов
| преводилац= Ристо Ј. Одавић
| година=1899
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
У Дарјалском дубокланцу,
Где кроз маглу Терек бије,
Црна као стење под њом
Старинска се кула вије.

Царице је, зле Тамаре,
Ова кула вита, те́сна.
Тамара је анђ’о лепи
Ал’ ко демон зла и бесна.

А кроз маглу полуноћну
Сија огањ — пурпур сами;
Он путнику поглед скреће
И на ноћни одмор мами.

И Тамарин глас се чује,
Глас пун жеље и пун страсти;
Свемоћна је чар у њему,
Непојамне пун је власти.

На глас ма̑мни к њојзи хита
Купац, ратник, пастир дерни....
Пред њиме се врата шире
И прима га евнух верни.

А на одру чудно меком,
Пуна злата и рубина,
Она чека.... Пред њом кипе
Два пехара пуна вина.

И сплићу се топле руке,
На уснама усне горе;
Чудновати, дивљи звуци
Целу ноћ се туна оре.

Ко стотина да је дошла
Младих људи, лепих снаша
На сватовску игру ноћну
Ил’ подушје богаташа.

Али тек што светлост јутра
По горама зраком сине,
У кули је мир и тама —
У тренутку пир умине.

Само Терек Дарјал дере
И с грмљавом кроз крш рије;
Вал на вал се с пеном пење,
Вал се с валом брзо вије.

И у плачу мртво тело
Ужурбани носе даље....
А са окна бела слика
Последње му „Збогом” шаље.

Опрашта се пуно нежно,
А глас јој је сладост права,
Ко да усхит за нов сусрет
И љубљење изражава.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1899. Нова Искра. Година 1, број 1, страна 11.

== Упореди ==
* [[Тамара]]

{{ЈВ-аутор|Ристо Ј. Одавић|1932}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Михаил Љермонтов]]
[[Категорија:Ристо Ј. Одавић]]
[[Категорија:1899.]]</text>
      <sha1>14xsrwg75ozctwx86zkywpvqpfagesq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Свршио си пут живота!</title>
    <ns>0</ns>
    <id>54390</id>
    <revision>
      <id>147167</id>
      <parentid>121672</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:06:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147167</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1511" sha1="5q8l211xnzhj8nsb4e957h4y52ydt5h" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Свршио си пут живота! (-{Thy Days Are Done}-)
| одељак=
| аутор= Лорд Бајрон
| преводилац= Ристо Ј. Одавић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Свршио си пут живота!
Ал’ тек сад ће слава стићи:
У песмама земље твоје
Народ ће ти хвалу дићи,
За јунаштво, за рад твој,
Што слободу даде њој.

Док ти ј’ народ у слободи,
Ту заборав нема силе;
Не тече ти крв по земљи,
Већ кроз наше струји жиле.
Твоје дело гони студ
И храброшћу пуни груд.

Кад у боју име т’ чује
Побледеће душман клети!
Девојке ће тебе певат’, —
Како треба за род мрети!
Суза неће имат’ мах:
Вређала би свети прах.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1893. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година осма, број 4-5, стр. 49.

{{ЈВ-аутор|Ристо Ј. Одавић|1932}}

[[Категорија:Енглеска књижевност]]
[[Категорија:Ристо Ј. Одавић]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Лорд Бајрон]]</text>
      <sha1>5q8l211xnzhj8nsb4e957h4y52ydt5h</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Иван Крилов</title>
    <ns>100</ns>
    <id>55366</id>
    <revision>
      <id>147173</id>
      <parentid>124768</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:27:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147173</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="841" sha1="fhgwu3dffxmjo18s2j4c3ri5smy707f" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Иван Андрејевич 
| презиме = Крилов
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1769
| годинасмрти = 1844
| опис = '''Иван Андрејевич Крилов''' (рус. -{Ива́н Андре́евич Крыло́в}-, 1769-1844), био је руски публицист, песник, преводилац и писац.
| слика = Ivan Krylov.jpg
| опис_слике =
| википедија = Иван Крилов
| остава = Ivan Krylov
| остава_кат = Ivan Krylov
}}
== Дела ==
* [[Камен и црв]]

== Преводиоци ==
* [[Аутор:Ђорђе Рајковић|Ђорђе Рајковић]]

[[Категорија:Иван Крилов]]
[[Категорија:Руски књижевници]]</text>
      <sha1>fhgwu3dffxmjo18s2j4c3ri5smy707f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Ђорђе Рајковић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>55367</id>
    <revision>
      <id>147174</id>
      <parentid>134554</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:30:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводи */</comment>
      <origin>147174</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="888" sha1="qkcfryei0ozvxnlw37robvph5db7sky" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Ђорђе 
| презиме = Рајковић
| иницијал_презимена = Р
| годинарођења = 1824
| годинасмрти = 1886
| опис = '''Ђорђе Рајковић''' (1824-1886), био је српски књижевник, учитељ, преводилац и уредник бројних листова.
| слика = Đorđe Rajković.jpg
| опис_слике =
| википедија = Ђорђе Рајковић
| остава = 
| остава_кат = 
}}
== Дела ==
* [[Лошем певцу]]
* [[Лудо питање]]
* [[Књига за добре цели]]
* [[Метафора]]

=== Преводи ===
* [[Камен и црв]]

[[Категорија:Ђорђе Рајковић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски преводиоци]]</text>
      <sha1>qkcfryei0ozvxnlw37robvph5db7sky</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Корисник:Coaorao</title>
    <ns>2</ns>
    <id>59976</id>
    <revision>
      <id>147179</id>
      <parentid>147068</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:57:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147179</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="75052" sha1="lgmxrviooleyufyugqxja0nb9puxgu8" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;'''''„Млого тео, млого започео…”'''''&lt;/span&gt; ~ &lt;small&gt;[[Бранко Радичевић]]&lt;/small&gt;&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моје корисничке странице на '''[[w:Корисник:Coaorao| Википедији]]''' и '''[[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]'''

[[Аутор:Станислав Краков]]

{{quote|&lt;small&gt;'''„​Ах, антимонисти српски и хрватски, какав грех мичете себи на душу! Један исти народ, једнак и по језику, једнак и по потчињености, једнак и по беди, једнак и по незнању, поделили сте у два крвничка табора! Песница им за вратом, колено туђинско им на грудима, народни живот систематски се трује, бесправност народна скоро потпуна, а они се свађају око Звонимира и Душана! Упропашћен и српски и хрватски сељак оставља земљу коју му је дед крвљу а он знојем натапао, и за крухом емигрирају чак у Бразилију; у дубинама народним мрак, незнање, неписменост, а они се препиру о српској и хрватској „култури”! Спорта ради и шпекулације ради, политичари се препиру ко је коме „покрао” језик, а народ, муж загорски и паор сремски, вапије за лебом само на једном језику којим можда још неће дуго говорити!”''' — [[q:Јован Скерлић|Скерлић]], ''[[s:Писма из Загреба|Писма из Загреба]]'' (1899), II&lt;/small&gt;}}

{{quote|&lt;small&gt;'''„Много сам кајô, много грешио&lt;br /&gt;И хладном смрћу себе тешио…”''' — [[q:Ђура Јакшић|Ђура Јакшић]]&lt;/small&gt;}}

{{quote|&lt;small&gt;'''„Некад су наше пешчане плаже биле једно од оних чистих места природе где је се најјасније, кроз буре и бонаце, плиме и осеке, уочавао ритам таласа Реда. Данас таласи мора, враћају, избацују на плаже, људско ђубриште, делове хибридног амбијента човека, коме нема места у Реду.”''' — [[q:Драгош Калајић|Калајић]]&lt;/small&gt;}}

{{quote|&lt;small&gt;'''„Ко зна када би Месец могао пасти на Земљу и када би цела ова планета могла нестати у пламену и пепелу. Без обзира на то, наша мисија мора бити извршавање дужности до самог краја.”''' — Анонимно&lt;/small&gt;}}

{{quote|&lt;small&gt;'''„У људима је смртно само оно што је у њима људско, а вечно живи само оно што је у њима лавовско.”''' — [[q:Јован Дучић|Дучић]]&lt;/small&gt;}}

== О доприносима на Викизворнику ==
* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века, које пронађем на интернету),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…
* На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|администратор]] од 8. маја 2026.

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]]

* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]
* [[Лутања]]
* [[Три приповијетке]] (уредити)

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]]

{{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}}
''проверити и уредити''&lt;br /&gt;
- [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] - [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]](VI,X,XI,XII) - [[Споменик Војиславу]]

* Непотребно? [[Српска проза]]([[Српско народно прозно стваралаштво]], [[Српска уметничка проза]])
* Уредити: [[Аутор:Жан Баптист Поклен Молијер]]

Draga Gavrilović

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]


----
Аутор:Мирко Цветковић
Аутор:Јован Златоусти

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - преводилачки рад:[https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/55058/rad11.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.
* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]
[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
==Човек и пас==(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.)

==Црна песма==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.)

==Прича о јаком==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.)

==Вечерње==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Равнодушност==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.)

==Љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Дело==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.)

==Прехисторијска љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.)

==Човек==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.)
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић

== Нацрт_Градови и химере (1930) ==

&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Градови и химере (1930)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Пријатељу&lt;br /&gt;Д-р. Кости Кумануди''&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>lgmxrviooleyufyugqxja0nb9puxgu8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147180</id>
      <parentid>147179</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:57:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Поништена измена [[Special:Diff/147179|147179]] корисника [[Special:Contributions/Coaorao|Coaorao]] ([[User talk:Coaorao|разговор]])</comment>
      <origin>147180</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="75004" sha1="f6fnnsihtjp43mugiem8cyxd1omief8" xml:space="preserve">{{Корисник Вики/Администратор}}

{{gap}}&lt;span style=&quot;color: #3CB371;&quot;&gt;'''''„Млого тео, млого започео…”'''''&lt;/span&gt; ~ &lt;small&gt;[[Бранко Радичевић]]&lt;/small&gt;&lt;br /&gt;
{{gap}}Погледајте моје корисничке странице на '''[[w:Корисник:Coaorao| Википедији]]''' и '''[[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]'''

{{quote|&lt;small&gt;'''„​Ах, антимонисти српски и хрватски, какав грех мичете себи на душу! Један исти народ, једнак и по језику, једнак и по потчињености, једнак и по беди, једнак и по незнању, поделили сте у два крвничка табора! Песница им за вратом, колено туђинско им на грудима, народни живот систематски се трује, бесправност народна скоро потпуна, а они се свађају око Звонимира и Душана! Упропашћен и српски и хрватски сељак оставља земљу коју му је дед крвљу а он знојем натапао, и за крухом емигрирају чак у Бразилију; у дубинама народним мрак, незнање, неписменост, а они се препиру о српској и хрватској „култури”! Спорта ради и шпекулације ради, политичари се препиру ко је коме „покрао” језик, а народ, муж загорски и паор сремски, вапије за лебом само на једном језику којим можда још неће дуго говорити!”''' — [[q:Јован Скерлић|Скерлић]], ''[[s:Писма из Загреба|Писма из Загреба]]'' (1899), II&lt;/small&gt;}}

{{quote|&lt;small&gt;'''„Много сам кајô, много грешио&lt;br /&gt;И хладном смрћу себе тешио…”''' — [[q:Ђура Јакшић|Ђура Јакшић]]&lt;/small&gt;}}

{{quote|&lt;small&gt;'''„Некад су наше пешчане плаже биле једно од оних чистих места природе где је се најјасније, кроз буре и бонаце, плиме и осеке, уочавао ритам таласа Реда. Данас таласи мора, враћају, избацују на плаже, људско ђубриште, делове хибридног амбијента човека, коме нема места у Реду.”''' — [[q:Драгош Калајић|Калајић]]&lt;/small&gt;}}

{{quote|&lt;small&gt;'''„Ко зна када би Месец могао пасти на Земљу и када би цела ова планета могла нестати у пламену и пепелу. Без обзира на то, наша мисија мора бити извршавање дужности до самог краја.”''' — Анонимно&lt;/small&gt;}}

{{quote|&lt;small&gt;'''„У људима је смртно само оно што је у њима људско, а вечно живи само оно што је у њима лавовско.”''' — [[q:Јован Дучић|Дучић]]&lt;/small&gt;}}

== О доприносима на Викизворнику ==
* Постављам текстове из области српске и стране књижености,
* Сви текстови и преводи су у јавном власништву,
* Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века, које пронађем на интернету),
* У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву,
* Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету),
* За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору…
* На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|администратор]] од 8. маја 2026.

== Главно ==
'''почето, незавршено или скоро да је завршено'''&lt;br /&gt;
[[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]&lt;br /&gt;

'''проверити и уредити''':&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]]

* [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020]

'''додати текст или допунити'''&lt;br /&gt;
[[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]]

'''намере'''&lt;br /&gt;
—Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]]
* [[Лутања]]
* [[Три приповијетке]] (уредити)

'''завршено'''&lt;br /&gt;
[[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]]

{{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}}
''проверити и уредити''&lt;br /&gt;
- [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] - [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]](VI,X,XI,XII) - [[Споменик Војиславу]]

* Непотребно? [[Српска проза]]([[Српско народно прозно стваралаштво]], [[Српска уметничка проза]])
* Уредити: [[Аутор:Жан Баптист Поклен Молијер]]

Draga Gavrilović

== Забелешке ==
[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић

Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема)

3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=4319&amp;m=2#page/4/mode/2up]

''Пушкин''
Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено)

— још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман)

Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]]

''Едгар По''
Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко?

..........

Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој

.........

* Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело

* [[Српска поезија]]
* [[Српска уметничка поезија]]

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=5084&amp;m=2#page/82/mode/2up]

Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001]

А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030]

[[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18601225&amp;seite=1&amp;zoom=33]]

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић?

[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610430&amp;seite=1&amp;zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610518&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Полит-Десанчић
[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&amp;datum=18610507&amp;seite=1&amp;zoom=33]- Јован Ђорђевић

[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&amp;id=33458&amp;m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци...

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић

[[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]]

[[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]!

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К.

Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80.

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић

[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д.

Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011]


----
Аутор:Мирко Цветковић
Аутор:Јован Златоусти

== Аутори и Ауторке ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''&lt;br /&gt;
[[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]&lt;br /&gt;
Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]&lt;br /&gt;
Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''&lt;br /&gt;
[[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''&lt;br /&gt;
[[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''&lt;br /&gt;
• [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]]
* [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''&lt;br /&gt;
[[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Максим Горки]]'''&lt;br /&gt;
[[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])&lt;br /&gt;
Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''&lt;br /&gt;
[[Везе]] • [[]] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''&lt;br /&gt;
[[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), 

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''&lt;br /&gt;
[[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]]&lt;br /&gt;
[[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - преводилачки рад:[https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/55058/rad11.pdf]

- Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''&lt;br /&gt;
[[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]]
• [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено)

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''&lt;br /&gt;
[[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''&lt;br /&gt;
[[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''&lt;br /&gt;
[[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''&lt;br /&gt;
[[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''&lt;br /&gt;
[[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] •  [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001]
Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006]
Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&amp;id=5410&amp;m=2#page/4/mode/2up]&lt;br /&gt;
'''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''&lt;br /&gt;
'''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]]

[[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''&lt;br /&gt;
[[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]]

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''&lt;br /&gt;
„Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09]

[[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf]

[[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај

[[Аутор:Радоје Домановић]]!

Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001]

[[Аутор:Станислав Винавер]]
* [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002]

[[Аутор:Иво Ћипико]]

[[Аутор:Светозар Милетић]]

Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]!

[[Аутор:Алфонс де Ламартин]]

[[Аутор:Васа Пелагић]]

[[Аутор:Владимир Јовановић]]

[[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

[[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11]

== Завршено ==
''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''&lt;br /&gt;
[[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]]


[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]&lt;br /&gt; 
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]&lt;br /&gt;
[[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]]

== Нацрти ==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]&lt;br /&gt;

&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]&lt;br /&gt;
* Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?&lt;br /&gt;

* [[Аутор:Паја Путник]]
* [[Аутор:Нићифор Дучић]]
** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре
* [[Аутор:Милојко Веселиновић]]
* [[Аутор:Марко Цар]]
* [[Аутор:Јован Мишковић]]
* [[Аутор:Павле Поповић]] !
* [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.)
* [[Аутор:Хенрик Ибсен]] 
* [[Аутор:Коста Протић]]
* [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]]
* [[Аутор:Пјер Корнеј]] 
* [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) 
* [[Аутор:Алфонс Доде]] 
* [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г.
* [[Аутор:Богдан Поповић]]
* Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003]
[[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08]

=== Допунити ===
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]]
* [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]]
* [[Аутор:Светислав Стефановић]]
* [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905
* [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] 
* [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]]
* [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]]

== Уређивано ==
''овде су наведене странице у које сам унео веће измене''
* [[Ђачки растанак]]
* [[Смрт мајке Југовића]]
* [[Успомене]], [[Неверна Тијана]]  - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима.
* [[Спомен на Руварца]] - проверити
* [[Међу звездама]] - проверити
* [[Хамлет]] - није у јав власништву
* [[Примјери чојства и јунаштва]]
* [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]]
*'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''':
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]]

== Нацрт_1 ==
* Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]]
* Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]]
* Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]]

== Нацрт_2: Скерлић ==
=== 1899. ===
* [[Писма из Загреба]]

=== 1901. ===
* [[О Коштани]]
* [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора
::''књ. 1.'' 
* [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473.
::''књ. 4.'' 
* [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355.

=== 1902. ===
* [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70.
* [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74.
* [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146.
* [[Поглед на данашњу француску књижевност]]
* [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208.
* [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386.

::''књ. 2.''
* [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707.
* [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765.
* [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256.
...

=== 1903. ===
* [[Француски романтичари и српска народна поезија]]
* [[Омладински конгреси]]
* [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]]
* [[Један социјалистички песник]]

=== 1904. ===
* [[Једна дужност наших старијих писаца]]
* [[Начело солидарности]]

=== 1905. ===
* [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]]
* [[Тренуци од Данице Марковић]]

=== 1907. ===
* [[Филолошки догматичари и књижеван језик]]
* [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]]
* [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]]

=== 1909. ===
* [[Једна књижевна зараза]]

=== 1910. ===
* [[Србија, њена култура и њена књижевност]]

::''књ. 1.''
* [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66.
* [[Прве школске позоришне представе]]-108.
* [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629.
* [[Карло Маркс о Србима]]-631.
* [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688.
* [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705.
::''књ. 2.''
* [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312.
* [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383.
* [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427.
* [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457.

=== 1911. ===
:: ''књ. 1.''
* [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53.
* [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238.
* [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327.
* [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405.
* [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493.
* [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494.
* [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874.
* [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962.

:: ''књ. 2.''
* [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74.
* [[Срби и бугарско ослобођење]]-149.
* [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308.
* [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348.
* [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473.
* [[Питања о језику и правопису]]-713.
* [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766.
* [[Пјесме Алексе Шантића]]-784.
* [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867.
* [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931.
* [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933.

=== 1912. ===
* [[Анте Старчевић]]-56.
* [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394.
* [[Генерал Симеон Зорић]]-427.
* [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466.
* [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703.
* [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711.
* [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795.
* [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872.

=== 1913. ===
::''књ. 1.''
* [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73.
* [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78.
* [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212.
* [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315.
* [[Модерна Германија, од Мирка  М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630.
* [[Вукова преписка]]-777.

::''књ. 2.''
* [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153.
* [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195.
* [[Две женске књиге]]-379
* [[Источно или јужно наречје?]]-756.

=== 1914. ===
* [[Песме Милутина Бојића]]

== Нацрт_3: [[Мопасан]] ==
[[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]&lt;br /&gt;
* [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв.
* [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]])

== Нацрт_4: Чехов ==
[[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36])

== Нацрт_5: Винавер ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Станислав
| презиме = Винавер
| иницијал_презимена = В
| годинарођења = 1891
| годинасмрти = 1955
| опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Станислав Винавер
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат = Stanislav Vinaver
}}

== Песме ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Бетовен]]
* [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001]
* [[Спасење]] (1922)

== Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] ==
Даница:&lt;br /&gt;
1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]&lt;br /&gt;
1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]&lt;br /&gt;
1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]&lt;br /&gt;
1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]]

Вила:&lt;br /&gt;
1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]&lt;br /&gt;
1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]&lt;br /&gt;
1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]&lt;br /&gt;
[[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035]

Јавор:&lt;br /&gt;
1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001]
[[Луда]] • [[Абер је!]]

Матица:&lt;br /&gt;
1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001]
[[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]]

Млада Србадија:&lt;br /&gt;
1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001]
[[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]]

Србски летопис, Словенци

Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872)

== Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] ==
''навести изворе испод песама и проверити тачност''

1887.
*[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]]
*[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]]
1888.
*[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]]

== Нацрт_8: Злочин и казна ==
{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Фјодор Достојевски]]
| [[Злочин и казна]]&lt;br&gt;(''-{Преступление и наказание}-'')
| Превео: Јефта Угричић (1864–1927)
|
| Садржај:
| [[Злочин и казна/Део први/I|I]]
}}
&lt;Center&gt;'''ДЕО ПРВИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ДРУГИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ТРЕЋИ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]&lt;br&gt;
'''ДЕО ЧЕТВРТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ПЕТИ'''&lt;br&gt;
'''ДЕО ШЕСТИ'''&lt;br&gt;
'''ЕПИЛОГ'''&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/I|I]]&lt;br&gt;
[[Злочин и казна/Епилог/II|II]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

== Нацрт_9:[[Јован Дучић]]==
&lt;center&gt;IV&lt;br&gt;[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]&lt;/center&gt;
:[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]].

&lt;nowiki&gt;
==Човек и пас==(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.)

==Црна песма==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.)

==Прича о јаком==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.)

==Вечерње==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Равнодушност==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.)

==Љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.)

==Дело==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.)

==Прехисторијска љубав==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.&lt;br /&gt; 
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.)

==Човек==
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.&lt;br /&gt;
&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;&amp;nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.&lt;br /&gt;
(''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.)
&lt;/nowiki&gt;

== Нацрт_10 == 
* [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 
11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11]
12.4
[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18]

== Нацрт_11 ==
''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)''

Лица

[[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]...

== Остало ==
&lt;nowiki&gt;{{Аутор
| име = Владимир
| презиме = Јовановић
| иницијал_презимена = ...
| годинарођења =1833-
| годинасмрти =1922
| опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Владимир Јовановић
| вики_цитати = 
| остава = 
| остава_кат = Vladimir Jovanović
}}
== Дела ==&lt;/nowiki&gt;
* [[Основи снаге и величине Србске]] (1870)
* [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020]

== Нацрт ==
* Категорија:Књижевност
** Категорија:Романтизам

* Категорија:Поезија
** Категорија:Поезија по земљама
*** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска...
** Песме према врсти
*** Елегије
*** Описне (дескриптивне) песме 
*** Љубавне песме
*** Социјалне песме
*** Родољубиве песме
*** Мисаоне (рефлексивне) песме
*** Сатиричне песме
*** Хумористичке песме

* Категорија:Народна поезија
** Категорија:Епска народна поезија
** Категорија:Лирска народна поезија

* Категорија:Српска поезија
** Српски песници

Аутор:Јулка Стратимировић

== Нацрт_Градови и химере (1930) ==

&lt;nowiki&gt;{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| Градови и химере (1930)
|
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
[[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]&lt;br /&gt;
[[Градови и химере (1932)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']]
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

''Пријатељу&lt;br /&gt;Д-р. Кости Кумануди''&lt;/nowiki&gt;</text>
      <sha1>f6fnnsihtjp43mugiem8cyxd1omief8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Анђео</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59980</id>
    <revision>
      <id>147152</id>
      <parentid>140590</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:02:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147152</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1296" sha1="b7qbqjtechr9lyd86m64wbt7pdw3pvt" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Анђео
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов
| преводилац= Милорад Митровић 
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Анђео лети кроз ноћни свет,
И тиху песму пева уз лет;
А облак, месец и звезда рој
Слушају немо тај свети пој.

Безгрешних душа он пева сјај,
Блаженство њихно и њихов рај;
И Бога слави и вечну власт,
Искреном хвалом дајућʼ му част.

Он младу душу преноси сад
Овамо у свет, у плач и јад;
И глас му песме у души тој
Оставља живи утисак свој.

И душа пати кроз жића дне,
Незнане жеље гајећи све,
Јер земна песма нема тог мâ,
Да звуку неба замену да.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 14. јануар 1899. Год. III, Број 7. Стр. 49.

{{ЈВ-аутор|Милорад Митровић|1907}}

[[Категорија:Руска књижевност]]

[[ru:Ангел (Лермонтов)]]</text>
      <sha1>b7qbqjtechr9lyd86m64wbt7pdw3pvt</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147164</id>
      <parentid>147152</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:04:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147164</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1347" sha1="1h1jhsasxstg9m81xgbt7x2l4qgfyz0" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Анђео
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов
| преводилац= Милорад Митровић 
| година= 
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Анђео лети кроз ноћни свет,
И тиху песму пева уз лет;
А облак, месец и звезда рој
Слушају немо тај свети пој.

Безгрешних душа он пева сјај,
Блаженство њихно и њихов рај;
И Бога слави и вечну власт,
Искреном хвалом дајућʼ му част.

Он младу душу преноси сад
Овамо у свет, у плач и јад;
И глас му песме у души тој
Оставља живи утисак свој.

И душа пати кроз жића дне,
Незнане жеље гајећи све,
Јер земна песма нема тог мâ,
Да звуку неба замену да.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 14. јануар 1899. Год. III, Број 7. Стр. 49.

{{ЈВ-аутор|Милорад Митровић|1907}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]

[[ru:Ангел (Лермонтов)]]</text>
      <sha1>1h1jhsasxstg9m81xgbt7x2l4qgfyz0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Жеља (Љермонтов)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59985</id>
    <revision>
      <id>147165</id>
      <parentid>141345</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:05:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147165</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1759" sha1="1aefpwl9k9166f8v434v4zbqq88ugao" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Жеља 
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов 
| преводилац= Драгутин Илић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Самац ступам посред пута тога 
Стрми пут у немој тами спи, 
Ноћ тиха, пустиња слуша Бога 
И звезда са звездом говори.

Небеса трепере тако чудно, 
Спи земља под светлим плавилом, 
Што ли ми је тужно, тако жудно, 
Жалим ли илʼ душа жели што?

Већ од жића ништа не желим ја, 
И не жалим за прошлошћу том, 
Jа хоћу самоће и покоја, 
Ја желим уснути вечним сном.

Алʼ не тим леденим санком смрти, 
На веки да заспим желим туд, 
А да живот у ерданцу дрхти,
Топли дах уздиже моју груд.

Да сву ноћ, ваздан мој слух несани, 
О љубави слуша слатки пој, 
И надамном тихо занијани 
Тамни дуб шум разастире свој.
&lt;/poem&gt;

==Извор==
''Зора'', 28. фебруар 1898. Год. III. Бр. 2. стр. 50.

{{ЈВ-аутор|Михаил Љермонтов|1841}}
{{ЈВ-аутор|Драгутин Илић|1926}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Михаил Љермонтов]]
[[Категорија:Драгутин Илић]]</text>
      <sha1>1aefpwl9k9166f8v434v4zbqq88ugao</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Чаша живота</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60016</id>
    <revision>
      <id>147163</id>
      <parentid>140460</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:04:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147163</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1028" sha1="2q9soomctvojtygz0bopkufrg2lgyqa" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Чаша живота (''[[:ru:Чаша жизни (Лермонтов)|Чаша жизни]]'')
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов 
| преводилац= O. 
| година=
| белешке=}}
&lt;poem&gt;
Ми пијемо чашу бића, 
А очи нам вео крије; 
По златним јој ивицама 
Тôк се наших суза лије.

А кад пред смрт са очију 
Спадне онај вео густи, 
Кад све што нас обмањује 
Оде с велом у прах густи —

Тад видимо да је празна 
Била она златна чаша, 
Да напитак беху — снови, 
И да она — није наша!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Нова искра'', април 1905. Год. VII. Бр. 4. Стр. 120.

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]</text>
      <sha1>2q9soomctvojtygz0bopkufrg2lgyqa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Молитва (Љермонтов)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60018</id>
    <revision>
      <id>147162</id>
      <parentid>141736</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:04:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147162</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="978" sha1="f2rq6xftnhlnkn3997y61kc1o7we8bd" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Молитва 
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов 
| преводилац= Милорад А. Антоновић 
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Често пута у животу, 
Кад ме снађе јад и туга, 
У молитви једној краткој 
Ја налазим свога друга.

То је сила чудновата 
У звучности благе речи, 
Умирује срце моје 
И туга се моја лечи.

И увек се с душе моје 
Скида сумња, страшни пако;
Тада плачем и верујем, 
Тад ми је, ах, лако… лако… 
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Нова искра'', 1. јула 1905. Год. VII. Бр. 7. Стр. 210.

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]</text>
      <sha1>f2rq6xftnhlnkn3997y61kc1o7we8bd</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Порука (Љермонтов)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60025</id>
    <revision>
      <id>147161</id>
      <parentid>142244</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:04:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147161</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2151" sha1="fx8qcxtca777ughybqu49r6kjc71rnr" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Порука (''[[:ru:Завещание (Лермонтов)/ПСС 1989 (СО)|Завещание]]'')
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов 
| преводилац= Ристо Ј. Одавић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ма само бих, брате, с тобом, 
Да пробавим још час који, 
На свету ми, како кажу, 
Јоште мало дана стоји. 
Ти ћеш скоро видетʼ својe, 
А за дане, видиш, моје 
— Истину ти ваља чути —
Нису богме забринути.

А ако те ма ко пита…
Све једно је, ма ко био, —
Реци да сам на јуришу 
Своју рану задобио, 
Да сам умро за свог цара 
И да нема Рус лекара, 
И још носи поздрав свима 
Мојим добрим земљацима.

Можʼ да моји родитељи 
У животу неће бити…
Па и боље: зло би било 
Да их морам жалостити! 
Буду лʼ живи (то ћеш знати), 
Лен сам, реци, писма слати, 
Пук нам ступа другом крају 
И нека ме не чекају.

И сусетка ту је једна… 
Алʼ ми смо се (старе ствари!) 
Посвадили… Та те неће 
Питат за ме… Шта то мари? 
Ти јој причај све што вреди,
Алʼ јој срца не поштеди, 
Остави је сузе лити… 
Њојзи неће ништа бити!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Дело'', 1. јул 1897. Петнаеста књига. Стр. 17–18.

{{ЈВ-аутор|Ристо Ј. Одавић|1932}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Михаил Љермонтов]]
[[Категорија:Ристо Ј. Одавић]]</text>
      <sha1>fx8qcxtca777ughybqu49r6kjc71rnr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Палестинска гранчица</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60041</id>
    <revision>
      <id>147160</id>
      <parentid>141734</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:04:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147160</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2296" sha1="fdacpczen0pegdputgt3fqb08jb7mb8" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Палестинска гранчица (''[[:ru:Ветка Палестины (Лермонтов)/ПСС 1989 (СО)|Ветка Палестины]]'')
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов 
| преводилац= Окица Глушчевић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Грано мала с Палестине, 
Где си расла, где ли цвала? 
Когʼ си виса илʼ долине, 
Украс дивни бити знала?

Да ли те је код Јордана, 
Зрак истока миловао, 
Или ноћник са Ливана 
Немилосно ковитлао?

Далʼ су тихо молитвали, 
Ил' певали пјесан стари, 
Када су те у сплет брали 
Јадни синци — Селимари?

Да лʼ још твоја палма чами? 
Да лʼ у летње жарке дане 
Хладовитим врхом мами 
Путне људе најадане?

Илʼ је она увенула, 
Као и ти, с туге с јада, 
А лишће јој попанула 
Силног праха тешка зграда?… 

Дедʼ побожну руку кажи, 
Што те баци овом крају? 
Да лʼ те тугом тешко блажи? 
Да лʼ те вреле сузе знају

Или то је ратник био —
Божји ратник, једнак с тобом, 
Светла чела — небу мио —
Пред људима и пред Богом?… 

Чува тебе брига тајна! 
Пред иконом златном смерна, 
Палестинска грано бајна, 
Светињи си стража верна!

Сумрак лаки, зрак кандила, 
Символ свети — крст пред Богом…
Свуд се радост мира свила 
Око тебе и над тобом.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Дело'', 1. децембар 1896. Дванаеста књига. Стр. 447–448.

{{ЈВ-аутор|Окица Глушчевић|1898}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]</text>
      <sha1>fdacpczen0pegdputgt3fqb08jb7mb8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Козачка песма уз колевку</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60042</id>
    <revision>
      <id>147159</id>
      <parentid>142242</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:03:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147159</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2711" sha1="90xc3uckxdvtpjx2z0sp8rymw9elepc" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Козачка песма уз колевку (''[[:ru:Казачья колыбельная песня (Лермонтов)/ПСС 1989 (СО)|Казачья колыбельная песня]]'')
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов 
| преводилац= Окица Глушчевић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Спавај чедо моје дивно, 
:::Буји — баји — бај. 
Колевку ти гледа мирно 
:::Од месеца сjaj. 
Мама ће ти причатʼ приче, 
:::Песме певатʼ — xaj! 
А ти жмурећ дремај синче, 
:::Буји — баји — бај.

Низ камење Терек јури, 
:::Вали бију бој; 
Обали се Чечен жури 
:::И нож оштри свој; 
Алʼ твој тата, борац стари —
:::Та челик је тај; 
Спавај чедо шта то мари! —
:::Буји — баји — бај.

Доћʼ ће време — сам ћеш знати 
:::Шта је боја век, 
Па ћеш коња појахати, 
:::Узетʼ с пушком јек; 
А ја ћу ти седло бојно 
:::Свилом вести знај… 
Спавај, чедо, срце — војно, 
:::Буји — баји — бај.

Витез ликом, по изданку, 
:::А срцем козак, 
Руком ћеш ми при растанку 
:::Одмахнутʼ јунак… 
Шта ћу кришом суза врели 
:::Ту ноћ пролитʼ, хај!… 
Спавај слатко, свете бели, 
:::Буји — баји — бај.

Тад ће мене жеља моритʼ, 
:::Када ћеш ми доћʼ;
По ваздан ћу сʼ Богу молит 
:::А гататʼ у ноћ; 
И мислићу да те мори 
:::Тугом туђи крај… 
Па док брига не знаш гори!
:::Буји — баји — бај.

Лик ћу теби дати свети,
:::Кад пођеш на пут; 
При молитви ти га мети 
:::Преда-се у кут
А почињућʼ бој опасни, 
:::Памти мајчин вај… 
Спавај чедо, сине красни, 
:::Буји — баји — бај.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Дело'', 1. децембар 1896. Дванаеста књига. Стр. 472–473.

{{ЈВ-аутор|Окица Глушчевић|1898}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]
[[Категорија:Михаил Љермонтов]]</text>
      <sha1>90xc3uckxdvtpjx2z0sp8rymw9elepc</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Крст на Кавказу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60043</id>
    <revision>
      <id>147158</id>
      <parentid>141333</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:03:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147158</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1348" sha1="mzqvyap3l2179pnivhq8yua42d2dl2i" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Крст на Кавказу (''[[:ru:Крест на скале (Лермонтов)|Крест на скале]]'')
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов 
| преводилац= Д. Ј. Димитријевић
| година=
| белешке=}}
&lt;poem&gt;
Ја знадем голу на Кавказу стену, 
Куд само оро у свом лету стиже, 
И где се само сред буре и леда 
Дрвени крстић смерно у вис диже.

Већ много лета прођоше без трага 
Од кад га с доље сагледаше људи, 
Руке је небу подигао горе,
Облаке с неба као да схватитʼ жуди.

О, кад бих могао узлетети тамо 
Како бих плако, молио се свето, 
Стресо бих ланце чим ме живот стеже, 
Збратио се с буром, с њом отале лето.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Звезда'', 1. април 1899. Год. III, Број 39. Стр. 308.

{{ЈВ-аутор|Димитрије Димитријевић|1952}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]</text>
      <sha1>mzqvyap3l2179pnivhq8yua42d2dl2i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Велибор Јонић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>60294</id>
    <revision>
      <id>147150</id>
      <parentid>146345</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T13:34:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>147150</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1689" sha1="ppg86dugq5izgtvbgx64ykq6tgfu4qs" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Велибор
| презиме = Јонић
| иницијал_презимена = Ј
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1946
| опис = '''Велибор Јонић''' је био српски и југословенски политичар и професор, а током Другог светског рата министар просвете и вера у квислиншкој влади Србије под немачком окупацијом. 
| слика = Velibor Jonić.jpg
| опис_слике =
| википедија =  Велибор Јонић
| вики_цитати = Велибор Јонић
| остава = 
| остава_кат = 
}}

== Дела ==
* [[Банкротство парламентаризма]] (1923)
* [[Апел српском народу]] (1941)
* [[Св. Сава као творац српског национализма]] (1943)
* [[Смена система]] (1943)
* [[После две године]] (1943)
* [[Издаја Европе]]
* [[Живот је јачи]] (1943)
* [[Годину дана „Српског народа”]] (1943)
* [[Чистунци]] (1943)
* [[Пут спасења]] (1943)
* [[Основно питање]] (1943)
* [[Доказ више]] (1943)
* [[Стари и нови поредак]] (1943)
* [[Завера]] (1943)
* [[Говор министра В. Јонића у Нишу]] (1944)
* [[Светосавски национализам]] (1944)
* [[Не партија, већ патрија]] (1944)
* [[Промашен циљ]] (1944)

{{DEFAULTSORT:Јонић,_Велибор}}

[[Категорија:Фашисти]]</text>
      <sha1>ppg86dugq5izgtvbgx64ykq6tgfu4qs</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Јохан Волфганг Гете</title>
    <ns>100</ns>
    <id>60627</id>
    <revision>
      <id>147171</id>
      <parentid>147016</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:13:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводиоци */</comment>
      <origin>147171</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2176" sha1="5y5j0yvw3zsa1nj7rrxb6j8mm34sm74" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Јохан Волфганг
| презиме = Гете
| иницијал_презимена = Г
| годинарођења = 1749
| годинасмрти = 1832
| опис = '''Јохан Волфганг фон Гете''' (1749—1832), био је немачки писац, политичар, песник, научник и филозоф, а током десет година и председник области Вајмар. Гете је био једна од најзначајнијих личности немачке књижевности и европског неокласицизма и романтизма крајем 18. и почетком 19. века.
| слика = Goethe (Stieler 1828).jpg
| опис_слике =
| википедија = Јохан Волфганг Гете
| вики_цитати = Јохан Волфганг Гете
| остава = Johann Wolfgang von Goethe
| остава_кат = Johann Wolfgang von Goethe
}}

== Песме ==
* [[Невера (Гете)|Невера]]
* [[Пастирева тужна песма]]
* [[Истовјетност]]
* [[Месецу]]
* [[Баук]]
* [[Зулејка и Хатем]]
* [[Тишина на мору]]
* [[Свирач (Гете)|Свирач]]
* [[Мињон]]
* [[Прометеј (Гете)|Прометеј]]
* [[Душа свемира]]
* [[Путникова ноћна песма]]
* [[Ифигенија у Тавриди]] (''-{Iphigenie auf Tauris}-'')
* [[Рибар]]
* [[Сродне душе]]
* [[На води (Гете)|На води]]
* [[Фауст]]
* [[Торквата Таса]]

== Преводиоци ==
* [[Алекса Шантић]]
* [[Јован Грчић Миленко]]
* [[Петар Деспотовић]]
* [[Благоје Бранчић]]
* [[Милорад Шимић]]
* [[Светислав Стефановић]]
* [[Никола В. Ђорић]]
* [[Војин Бикар]]
* [[Милан Савић]]
* [[Дамјан Павловић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]

[[Категорија:Романтизам]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете| ]]</text>
      <sha1>5y5j0yvw3zsa1nj7rrxb6j8mm34sm74</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лепа Рускиња</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60852</id>
    <revision>
      <id>147157</id>
      <parentid>143321</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:03:32Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147157</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1088" sha1="hrcnt2sw477d089egfuvivdnknkk5tk" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Лепа Рускиња
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов 
| преводилац= Бор. Л. Ценић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Њене песме изумиру звуци,
Као пољуб на уснама рујним,
Ка’но сунце при смирају своме,
Кад се прашта шапатом нечујним.

​Гледа л’ само — небеса трепере,
У очима божанствена сјаја;
Када шеће — сваки покрет неми,
У љупкости лако те присваја.

​Говори ли својим тихим гласом
Црте су јој пун израз доброте,
Пуне миља, пуне осећаја,
И лепоте и дивне простоте …
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1896. ''Босанска вила'', бр. 11, стр. 173.

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]</text>
      <sha1>hrcnt2sw477d089egfuvivdnknkk5tk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мцири</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60865</id>
    <revision>
      <id>147166</id>
      <parentid>143664</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:05:24Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147166</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="32923" sha1="qso0klwijpoj522dyzcqdawr3h0gcp5" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Мцири&lt;ref&gt;...&lt;/ref&gt;
| одељак=
| аутор= Михаил Љермонтов 
| преводилац= Окица Глушчевић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Вкушая вкусих мало
меда, и се азъ умираю.
''I књ. цар.''

​I
​Где се Арагва са Ку̏ром,
Кʼо сестре, цура са цуром,
Хучнијем валима љубе,
Вило се свештено кубе
Од храма једнога свèта
Недавно и многа лета.
Срушених врата сту̏бове,
Црквене куле, сводове,
Са једних камених греда
Још може путник да згледа;
Алʼ се већ више с кадила
Онога мириса мила
Под њима струје не нижу,
Нити се молитве дижу
Монаха смерна у ноћни час,
Кад Бога моли за грешне нас.
Сад само старина сéди,
Развала заштитник бледи,
Одбацак смрти и среће,
Прах с плоча надгробних смеће,
Са којих натпис казује
Где славна прошлост станује
И где је круном обурван
Свој народ, њему богодан,
Тај и тај царе, тад и тад,
Предао Русу на свакад.
​*
​И Ђурђија је — божји благослов!
Од тада јʼ она, кʼо цветак нов,
У сенци својих башта цвȅтала
И од крвника за страх не знала.

​II
​Једном је с брдских висина
К Тифлису, граду долина,
Генерал руски ходио
И дете, ропче, водио
Пут тешки оно не могне
Поднетʼ — и занемогне.
Шеста му беше година,
А — горско сРне, дивљина, #
И гипка слабост тршчина!
Алʼ у њемʼ бољка опака
Витешко срце јунака —
Његових деда — саздаде;
Он за бол кʼо да не знаде,
Нитʼ и слаб јаук издаде!
Знаком се храни опирʼо
И тихо, гордо умирʼо.
Монаха једног милости
У храму божје светлости
Братска га нега љубави
Од смрти тешке избави.
И он је најпре бежао
— За детску радост не знао! —
Клонећʼ се живог свакога
И ћутке, мислећʼ на Бога,
Уздишућʼ гледʼо на исток,
Па чежњом својом превисок
Нејасно сањао рај
И жељкʼо мили завичај.
Алʼ ропству и он привикне
И туђи језик обикне;
Свети га отац покрсти
И он у цвету младости,
Не знајућʼ светске сладости,
Обући хтеде црнине
И у монаштву тражитʼ врлине.
Алʼ једне нојце хлађане
У јесен — њега нестане.
Гора је мрачна ту била
Манастир одсвуд обвила,
Те три је дана пропало,
Докле се једном дознало
Да су сви труди узалуд…
Тек доцне њега однекуд
У степи нађу несвесна
И врате натраг — болесна.
Кʼо да је глађу изнурен,
Илʼ бољком тешком измучен
Илʼ тешким трудом изморен —
По лицу му је лебдило
Слабости страшно бледило.
Ништа он није зборио,
Алʼ с дана на дан сʼ борио
И с боље љуте слабио,
Док се већ крајњем часу наднио....
Тад дође црњак, с молитвом
И својом светом поуком,
Да боног надом окуша.
Све боник гордо саслуша,
Па снагу своју прикупи
И дуго зборитʼ окупи:

​III
​„Исповест моју да чујеш
И из ње, старче, да снујеш
Мог жића конце несретне
— Бог нек те срећом пресретне —
Та те је брига к мени позвала?
Нек ти је за то срдачна хвала!
Боље је срцу бономе
Изјадатʼ јаде ма коме.
Али ја људима никада
Ни добра, ни зла, ни јада
Нијесам оче чинио,
Те мало бʼ хасне видио
Да дела моја разазнаш —
А душу, оче, ти већ знаш,
Зар можеш иком да одаш?
Мало сам, оче живео,
У ропству век сам видео,
Алʼ више бʼ таких живота
За један, препун страхота,
Кад бих то како могао,
Без речи, радосно дао.
Ја једне мисли знао сам власт,
Једну једину алʼ плама страст —
Мој црв је она у мени била:
Душу ми згризла, срце убила.
Из ћелискијех страва,
Из мрака и молитава
Она је снове дражила,
Она ми мисли мамила
У дивни свијет битака,
Где-но се велом облака
Стијена̑ крију врхови,
Где-но су људи — орлови!
Ту страст сам мојим сузама
Мојијем болом, тугама,
У ноћној тами хранио
И јадом мојим бранио;
И њу пред небом и земљом
Ја сада смело износим
И опроштаја не просим.

​IV
​„Слуш'о сам, старче, многи пут
Да ме је доброг срца ти кут
Од смрти верне отео —
А на што то си прохтео!...
Ја, сирак тужни, самотни,
Холујем листић одбјени,
Чедо сам мрачних зидина,
Подмладак њиних врлина,
Судбином црњак ледени,
А душом дечак ветрени?
Ја свето „оче“ и „мати“
Никоме немах казати,
А ти си, старче, желео,
У обитељи твојој лебдео,
Да ове речи слађане
У души мојој нестане —
Ал' труд ти био узалуд:
Са мном је она свакад-свуд!
Глед'о сам, старче, родове,
Отаџбу, друге, домове
У других људи, и мојег доба,
Кад им'о нисам не — милог роба
Но ни јединог драгога гроба!
Тад суза залуд не лијућ',
И надом груди не гријућ',
Сам сам се себи заклео:
Да бар за часак, весео,
Ма кад год груди млађане
Уз друге, ма и незнане,
Ал' само родне, слађане,
Са тугом, страсно, притиснем
И уз њих навек привиснем!
Ал' ови снови младости
У јеку своме — радости,
На жалост, већ су ишчезли!
И ја ћу, цветак увели,
К'о сирак, ропче судбине,
У земљи мрске туђине
Да кости моје оставим,
Да с' нада милих раставим!

V
​„Ја се не бојим гроба, ни страва,
Ту, веле, страдање спава
У вечној, хладној тишини,
Ал' ми је жића милини,
Казати збогом прежао.
Та млад сам, млад сам сазнао
За њене бајне радости!...
Ти зар за снове не знаш младости?
Или ти ниси ни знао,
Ил' забораву си предао.
Како си с' с мржњом ломио,
Како си негда волио,
Како је срце куцало
Па пуно жара застало,
Сунчане равни дубоке
Гледећ' са куле високе,
Где чисти зефир ћарлија,
И кад у кутку ћелија
Туђинче слабо незнано,
Голубић, тиче млађано,
Од грома није себезнан,
К'о да је страхом разурван?
Па теби нек је самотан
Свет овај шарен, дивотан —
Та сед си, слаб си, растргнут,
Од жеља давно одвикнут!
Јер, старче, ти мо'ш заборав
Бацит' на многи, многи јав;
Јер ти си живот познао,
А то бих и ја могао!

​VI
​„Можда би знати желео
Слободан што сам видео? —
Дивотна поља, брегове,
Осуте рашћем које векове
На њима мирно преброји
И хучи чилом гомилом
К'о коло с браћом премилом;
Вид'о сам мрачне стијене,
Валима љутим двојене,
Па сам им тајне схватит' умио —
То ми је Господ души улио!
Загрљаји су њини камени
Одавно у вис бачени,
Па сваког часа жуде састанак;
Али за даном протиче данак
И беже редом године —
Да им тај тренут не стигне!
Вид'о сам горски врхови,
Чудни и дивни к'о снови,
Како се зором руменом
Диме у небу плаветном,
К'о тамјан светог олтара,
И облак заносна чара
Са тајног својега стана
Облачке истоку гађа —
К'о јато тица далеког света,
Кад, бело, нама долета!
Кроз сиву маглу даљине
Вид'о сам снежне лавине
Поносна седа Кавказа,
Где трепте сјајем алмаза —
И не знам што ми одла'ну,
На срце мелем што кану...
Глас ми је тајни зборио
Ту да сам некад ходио,
И све ми живље, јасније
Отпоче прошлост да бије...

​VII
​„И ја се сетих куће очеве;
Угледах наше кршеве
И свуда дивно у округ
Наш аул¹) хладом разасут;
Ергела тутањ у вече,
Кад свака кући потече,
И лавеж паса потмуо
Моме се уху причуо;
Сетих се лица старачких
У сјају зрака слабачких
Месеца бледа где-но роморе
И пред кућом нам говоре,
А сабља сваком одсева
И чује с' звекет мачева...
И све то к'о сан протиче,
Све за час мутно промиче.
У своме бојном опрему
Мој отац, к'о жив у свему,
Пред моје очи предстаде,
И у памћењу застаде —
Па тад ми панцир зазвекта,
Па тад ми пушка засјакта,
А сину поглед поносни...
И чух ја гласић радосни
Сестара мојих млађани'...
И поглед видех слађани,
Чух речи њине, милопој
Колевци мојој — братовој!...
Кроз те је крше поток дерао
И, плитак, хучно с' верао;
К њему сам играт' слазио,
Песак му златни газио,
У подне ласте пазио
Пред кишу када се вину
И крилма воду додирну.
И ја се сетих када у вече
У нашој кући крај ватре
Река од прича потече
О људском жићу некада,
Кад живот беше наслада....

​VIII
​„Слободан шта сам творио
Можда би знати хотио? —
Е, ја сам, старче, живов'о
И жиће моје поново
Без та три дана пресрећна
Било би много мрачније
И много, много јадније
Но твоја старост немоћна.
Био сам давно смислио,
Како бих даљна поља видио,
Је л' земља дивна дознао
И људе добро познао:
Да л' живот срећно проводе,
И да л' се на свет изроде
Окова ради, слободе,
Ил' мрака црног и злобе? —
И ноћу, у час страхотни,
Кад небом беху свемоћни
Од пакла љући громови
И одјекиваху ломови,
А ви, ужасом убјени,
Уз олтар ничке припјени —
Ја сам побег'о. Као брат
Загрлит' буру био сам рад!
Очи су облак гониле,
А руке муњу ловиле...
Шта, реци, твоји сводови
Ту могу дати накнаде
За дружбу кратку, насладе,
Што бурном срцу дају громови?.....

​IX
​„Беж'о сам дуго — у незнан!
И пут ми тешки, самотан,
Не сину сјајем звезданим,
Ал' грудма мојим мученим
Планинска ноћна свежина
Била је чиста милина!
Дуго сам, дуго, бегао,
Па кад сам суст'о, слегао,
У густој трави застао
И прислушкиват' се стао,
Вид'о сам: крај је потери;
И бура стаде — превери!
А бледи појас вечери
Међ мрачним небом и земљом
Дао се силном дуљином;
На њем' сам узор светао
Далеких гора гледао.
Лежо' сам ћутке, некретан;
А у степама шакал страхотан
Час по час вио ј', урлао,
К'о дете плак'о, зурлао;
Међ камењем се змија верала
И својим сјајем блистала.
Ал' страх ме није сломио —
Ја сам, к'о звере, људи с' клонио,
А, као змија, вер'о и крио.

​X
​„Пода-мном, доле, урвином
Хуч'о је поток, силином
Небеског пљуска појачан,
И хук му потмул, нејасан,
Био је налик стотини
Срдитих гласа у тмини.
И овај неми разговор,
Ћутљиви ропот, вечити спор
С упорном стеном узаман
Мени је био појаман.
Час би се у мах утиш'о,
А час се јаче разиш'о
Кроз поноћ неме тишине.
А у том магле висине
Цркутом тица запоје,
Злаћени зраци исток обоје,
Ветар листиће зањиха,
Суморно с' цвеће узњиха,
А ту пред данак већ и ја
Уморну главу подигнем . . .
Кад се огледах — не кријем —
Страх ме је силан хватао —
Ја сам над бездном стајао;
Ту су се вали ломили,
Ту бесно коло водили,
Ту стена стубе слазиле
По којима су ноге газиле
Пакосног само сатане,
Када је с неба отеран
И у подземни амбис сатеран.

​XI
​„У округ — божји перивој;
Биље у дузи дивотној
Божјом је сузом блистало,
А грање с' лозе дизало
И кроз дрвеће витлало
Прозрачним лишћем зеленим,
И грозд за гроздом руменим,
К'о урес уха драгоцен,
На њој је стај'о обешен
Те јата тица страшивих
Падаху често све на њих.
Ја опет земљи припанем
И прислушкиват' настанем
Чаробне, чудне гласове.
Кроз лишће, кроза жбунове
Њихов је шапат ходио,
К'о да се говор водио
О тајни земље и неба;
Природе, света и свега
Ту су се слили ромори
И ту се стекли говори
А само горди човеков глас
Није се чуо у овај час
Час диван, свечан за нас.
Осећај, мисли тадање
— То не зна срце садање —
Заборав све је однео,
Ал' ја бих опет желео,
Испричат' све њих готово,
Да оним жићем дахнем поново!
Тог јутра сводом небесним
Мог'о се оком смотреним
И лет да спази анђелски —
Толико просјај небески
И онај азур милотни
Дубоки беху, дивотни!
Ја сав сам у њем' тонуо,
Док нисам већем клонуо —
Док жега није снове разбила
И жеђ ме љута смлавила.

​XII
​„Ја тада почнем с висине,
Хватајућ' густе витине,
Од плоче плочу газити.
К потоку с страхом слазити.
Камен је каткад нога ронила,
Бразда се дима за њим ројила,
Он је са хуком падао
И вал га љути гутао,
А ја над бездном стајао . . .
Али је младост свемоћна,
Те смрт не беше страхотна!
Чим сам се с крша скинуо,
Хлад ме је воде стигнуо
И ја сам жудно с камена
Пио јој вала студена.
Докле тек корак лагани
Па гласак чу се слађани . . .
Ненадним страхом обузет
Ја се у жбуња сакрих сплет,
Па онда бацих страшив глед
И жудно стадох слушати:
Све ближе поче тупкати
И тек од једном, и у час,
Одјекну јасан мио глас,
Глас Ђурђијанке млађане,
Простоте пунан слађане —
Глас живи, слатки, слободни
К'о да је само, дивотни,
Имена слатка носио —
Њих самосама зборио!
Песма је пуна простоте,
Али је своје красоте
Души ми тако заждила,
Да кад год нема кандила,
А сумрак само започне
Дух ми је певат' отпочне.

​XIII
​К обали стазом узаном
Носећи крчаг над собом,
Ђурђијанка је слазила.
Каткад је ногом газила
Невешто камен с камена.
Себи се смејућ', малена.
На њој је рухо сиротно,
А краче лако, дивотно,
Устурив чадре крајеве —
Дуге и лаке змајеве.
Припеке сенка злаћана,
Покрила лице, прса млађана
А уста, образ румени
Сипају огањ пламени
И очи — мрак су, к'о бездан
Љубавних тајни препунан —
Те све ми оде у незнан!
Када је вода точила,
Кроз крчаг глуво звонила,
И јоште шушањ, ама тих —
То једно само запазих . . . .
А кад сам себи дошао,
И кад је прилив крви прошао,
Њој и сен беше одмак'о.
Иђаше лакше, ал' лако,
С бременом вита, охола,
К'о цар јој поља — топола . . . .
У хладу блиску, маглену,
Уз гору једну камену,
Колибе две се припиле,
К'о сестре драге и миле;
Ка небу дим се над једном
Трачицом диз'о плаветном.
И сада као да гледам
Како се врата полаган
Приотворише па опет
Сакрише у се овај цвет....
— Ту тугу моју, мој јад клет,
Знам да си појмит' немоћан,
Ал' и то да си слободан —
Силно бих љуто жалио:
Јер нека спомен премио —
И ови слатки часови —
Сан вечни са мном борави.

​XIV
​„Изнурен ходом по тмини,
Ја легнем у хладовини.
Над очи сан се радосни
Невољно, брзо наклони...
Ја у сну опет угледам
Лик Ђурђијанке милотан,
И туга чудна, сладосна,
Прса ми стеже немоћна.
Дуго се борих, да дахнем,
И пробудим се. Устанем.
Небом је месец сијао,
А њега крадом вијао
Облачак један једини,
Грамжљиве шапе пучини
За њиме жудно опружив.
Свет беше таман и ћутљив;
Само се блесак снегова
С планинских даљних брегова
У сребра ресе извиј'о
И поток брзи обалу био.
Огањ је јарко извир'о, —
Час сиј'о, а час умир'о
Кроз ону знану колебу.
Ни јасна звезда на небу
У поноћ тако не трне,
Кад с' оно мраком огрне!
Колеби поћи сам хтео...
Ал' у њу нисам ја смео.
Јединој циљи ја сам брдио,
Њом душу своју водио —
Да родно место угледам;
И глад сам, како знам,
Сносио љуту по ваздан.
И ја се путем отиснем
Кроз шуму правце, слаб и нем,
Али се честом заведем,
Те горе сиње преметнем
И лутат' брзо отпочнем.

​XV
​„У беснилу сам узалуд
Очајном руком који пут
Сплетове густе тргао —
Низ се је густи држао
Вечитих гора у округ,
Све страшниј', гушћи, ода-свуд;
Безбројем црних очију
Глед'о је сумрак ноћију
Кроз сваког жбуна гранчицу...
Моју је јадну главицу
Већ незнан хватат' почео.
Уз дрвље тад сам се пео,
Ал' та је иста рескаста гора
И на крај била небеског мора...
Ја тада паднем на тлину
И влажну дојку земљину
Ја гристи, гристи замећем,
Па у беснилу зајекћем,
А сузе бризну, полију,
Њу врелом росом прелију...
Ал', веруј, помоћ од људи
Срце ми ни тад не жуди ..
К'о горско звере за свагда
Туђ сам им био и тада;
А да сам јаук издао,
Ма у трен један, у зао —
Бога ти јемца задајем —
Језик бих слаби замајем
Једним јединим ишчуп'о.

​XVI
​„К'о дете, ти знаш и сада,
Ја плак'о нисам никада,
Ал' тад сам сузе, мио јад,
Без стида лио као град.
Ко их је мог'о видити?
Планински сумрак срдити
И, гредом, месец вечити!
Осута сјајем блеђаним,
И са покровом пешчаним
Од маховине меканим,
А зидом гора опткана,
Преда-мном беше пољана.
Тек по њој сенка промаче
И жишке двије сину светлица....
Некакво звере за тијем
Из честе скоком лакијем
Истрча живо, к'о јунак,
Па скачућ' леже наузнак.
То беше пантер силовит —
Гост степа вечит, бесновит....
Кост живу час је прежао,
Час, глођућ', вес'о режао,
Час, крвав поглед бацао
На месец пунан, светао,
А љупко репом кретао
Са ког се длака сијала
К'о да је сребром блистала.
Ја зграбим церић чворнати
И станем битку чекати;
У трену срце пожеле
Боја и крви провреле...
Ал' мене ј' судба гонила
И другим путем водила...
У земљи мојих предака
Сад, мислим, не бих без знака
Најбољих био јунака.

​XVII
​„Ја чеках. И он у тмини
Крвника у свој силини
Осети живо, те урлик,
Отегнут, дуги, жалостив клик,
Пољаном јекну... Срдито,
И бесном шапом љутито,
Он песак копат' отпоче,
За тим се пропе, приклече,
И први скок му немио
Смрт би ми страшну спремио...
Ал' га је дочек сломио.
Мој удар брз би тачан, јак
И мој му верни чворновак —
Секиру тешку претече! —
Широко чело расече...
Он, као човек, јекну и паде
Па опет живо устаде.
Ако ј' из ране крвца лопила
И густим валом точила —
И наста борба крвава
На живот и смрт, без јава!

​XVIII
​„На прси мени скочи он, пуст,
Ал' ја му гурнух у чељуст
Мој ударац, мој чворновак
— Секиру тешку претече! —
Широко чело расече...
Он, као човек, јекну и паде
Па опет живо устаде.
Ако ј' из ране крвца лопила
И густим валом точила —
И наста борба крвава
На живот и смрт, без јава!
​На прси мени скочи он, пуст,
Ал' ја му гурнух у чељуст
Мој чисти гвожђем бодеж лак...
И онда — опет! Силни пак
Заурла пантер, застења,
Па стаде страшног бешњења.
Загрљени, к'о двојица
Најљућих, горских крвника,
Пали смо доле... У мрак тај
Ја бех к'о пантер, бесан, вај!
К'о звере — вих се, режао,
И сам сам крвцу прежао.
К'о да сам и сам, заиста,
Постао чедо крвника —
Звер овај страшни, планина...
Ал' тад му већем смртна тмина
Очима мутним завлада...
Он стаде страшног страдања,
Па, прикупивши задњи моћ,
Загрли мене — и у ноћ!

​XIX
​„Ти видиш ране те дубоке —
Трагове шапе превисоке;
Још су ми прси крваве,
Ал' оне скоро, без славе,
У земљи ће се смирити
И нову снагу примити.
Ја тада, старче, не марећи,
Од рана мојих не бежећи,
Прикупих снагу и ја зачас,
Па у онај ноћни час
Кроз шуму опет похитам...
Ал' шуми краја не имам.

​XX
​„Из шуме изђох. Све се будило.
А златно јутро рудило
И јата звезда витлало.
Ја глед'о како с' блистало
И како с' роса сребрила.
Поља су росом трептила,
Ал' ја сам — старче, не будило! —
Путем се истим вратио
И манастир свој спазио!
И тек тад, старче, у тај час
Разумех потпун свој пораз.

​XXI
​„То беше за ме — ударац!
Нисам ли ја к'о у твој дворац
У манастир се вратио?
И тек сам тада схватио:
Да завичаја никада
Видети нећу! Мала наслада
Из мојих груди прну већ...
И ја сам стао, замукнуо...
О, како сам се заклињао!
Узалуд све то! Ја сам био
Тим манастиром убјен већ!

​XXII
​„Тад чух ја звекет познати.
К'о да ме неко поврати
Из мојих снова, лудила.
Та то су звона будила
И мене опет враћала
У ропство — к'о да с' свитала
Над мојом смрти зорица.
И тада, старче, кроз тај јад
Вид'о сам: ја сам слаб и млад,
И да је моја душа пак
Манастир овај... да је знак
На чежњи мојој ударен.
Ја сам к'о лист одбачен
Ил' к'о затворник рођени —
За вечно ропство суђени!

​XXIII
​„И жега стаде жештити.
Свет поче у њој блештити.
Глава се моја пригнула,
А земља, старче, дигнула,
Те све се стаде вртети
И у мом оку мрети...
Ја падох опет у траву...

​XXIV
​„И тад се неки чудан глас
Зачу у тихи подне час.
К'о да су вали роморили
И тиху песму зборили.
И ја сам слушао, занет сав.
К'о да је поток, мио, плав,
О праху моме зборио...
Све тише, тише, заносно,
Све више, више, поносно —
И ја сам тако уснуо.

​XXV
​„И тада, старче, на јави
Златне се рибе у плави
Потока тога играле
И мене к себи мамиле.
И једна, старче, мени се
Најлепша чини — чини се
К'о да ми збори, милује:
„О, спавај, дивно чедо ти,
О, спавај, па се сети ти
Свих оних мисли заносних
Што су ти груди немоћних
У срећи вечној купале.
Ја ћу те, мило чедо, ја,
Сребром својим окупати
И вечном срећом засути.”

​XXVI
​„Ал' ето, старче, то је све.
Шта вреди више? Скоро ће
У гроб ме хладни спустити.
Ал' само једно молим те:
У врту твоме, крај стене,
Где расту две тополе,
Тамо ме, оче, сахрани.
Тамо су зоре бајније,
Тамо су птице јасније,
И оданде се Кавказ види!
Одатле ћу га гледати
И последњи пут — знати
Да тамо моје жиће спава...
Тамо се моја душа јавља.”
&lt;/poem&gt;

== Напомене ==
{{референце}}

== Извор ==
''Дело'', 1897.

{{ЈВ-аутор|Окица Глушчевић|1898}}

[[Категорија:Руска књижевност]]
[[Категорија:Руска поезија]]</text>
      <sha1>qso0klwijpoj522dyzcqdawr3h0gcp5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Адолф Хитлер</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61587</id>
    <revision>
      <id>147177</id>
      <parentid>146556</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:40:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147177</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1412" sha1="9hy8tlrdi4uefiao20vhgmyhccvh7x7" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Адолф
| презиме = Хитлер
| иницијал_презимена = Х
| годинарођења = 1889
| годинасмрти = 1945
| опис = '''Адолф Хитлер''' био је немачки политичар који је био диктатор нацистичке Немачке од 1933. до самоубиства 1945. Инвазијом на Пољску 1. септембра 1939. отпочео је Други светски рат, током ког је био је директно укључен у војне операције, спроводивши централни део извођења [[w:Холокауст|Холокауста]].
| слика = Adolf Hitler cropped restored 3x4.jpg
| опис_слике = Хитлер априла 1937.
| википедија = Адолф Хитлер
| вики_цитати = Адолф Хитлер
| остава = 
| остава_кат = Adolf Hitler
}}

* [[Говор Хитлера 1. маја 1933.]]
* [[Прокламација Хитлера 12. марта 1938.]]
* [[Говор Хитлера 30. јануара 1939.]]
* [[Говор у Рајхстагу 30. јануара 1939.]]
* [[Говор Хитлера 20. септембар 1939.]]
* [[Хитлеров телеграм Мусолинију 1. септембра 1939.]]

[[Категорија:Фашисти]]</text>
      <sha1>9hy8tlrdi4uefiao20vhgmyhccvh7x7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147197</id>
      <parentid>147177</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T16:07:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147197</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1479" sha1="s4d1zmiuwnhmjbyfhvqmdxvvfc5kayu" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Адолф
| презиме = Хитлер
| иницијал_презимена = Х
| годинарођења = 1889
| годинасмрти = 1945
| опис = '''Адолф Хитлер''' био је немачки политичар који је био диктатор нацистичке Немачке од 1933. до самоубиства 1945. Инвазијом на Пољску 1. септембра 1939. отпочео је Други светски рат, током ког је био је директно укључен у војне операције, спроводивши централни део извођења [[w:Холокауст|Холокауста]].
| слика = Adolf Hitler cropped restored 3x4.jpg
| опис_слике = Хитлер априла 1937.
| википедија = Адолф Хитлер
| вики_цитати = Адолф Хитлер
| остава = 
| остава_кат = Adolf Hitler
}}

== Дела ==
=== Говори ===
* [[Говор Хитлера 1. маја 1933.]]
* [[Говор Хитлера 30. јануара 1939.]]
* [[Говор у Рајхстагу 30. јануара 1939.]]
* [[Говор Хитлера 20. септембар 1939.]]

=== Остала дела ===
* [[Прокламација Хитлера 12. марта 1938.]]
* [[Хитлеров телеграм Мусолинију 1. септембра 1939.]]

[[Категорија:Фашисти]]</text>
      <sha1>s4d1zmiuwnhmjbyfhvqmdxvvfc5kayu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147198</id>
      <parentid>147197</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T16:10:08Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147198</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1117" sha1="4kvohgvsqd9q32x2ibko3k6fd5uh3zf" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Адолф
| презиме = Хитлер
| иницијал_презимена = Х
| годинарођења = 1889
| годинасмрти = 1945
| опис = Немачки политичар; канцелар Немачке од 1933. до 1945. године, и вођа Немачке од 1934. до 1945. године.
| слика = Adolf Hitler cropped restored 3x4.jpg
| опис_слике = Хитлер априла 1937.
| википедија = Адолф Хитлер
| вики_цитати = Адолф Хитлер
| остава = 
| остава_кат = Adolf Hitler
}}

== Дела ==
=== Говори ===
* [[Говор Хитлера 1. маја 1933.]]
* [[Говор Хитлера 30. јануара 1939.]]
* [[Говор у Рајхстагу 30. јануара 1939.]]
* [[Говор Хитлера 20. септембар 1939.]]

=== Остала дела ===
* [[Прокламација Хитлера 12. марта 1938.]]
* [[Хитлеров телеграм Мусолинију 1. септембра 1939.]]

[[Категорија:Фашисти]]</text>
      <sha1>4kvohgvsqd9q32x2ibko3k6fd5uh3zf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147199</id>
      <parentid>147198</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T16:17:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Говори */</comment>
      <origin>147199</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1181" sha1="iu6t5jj0xay515nsrnt7ecwl8g99ytc" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Адолф
| презиме = Хитлер
| иницијал_презимена = Х
| годинарођења = 1889
| годинасмрти = 1945
| опис = Немачки политичар; канцелар Немачке од 1933. до 1945. године, и вођа Немачке од 1934. до 1945. године.
| слика = Adolf Hitler cropped restored 3x4.jpg
| опис_слике = Хитлер априла 1937.
| википедија = Адолф Хитлер
| вики_цитати = Адолф Хитлер
| остава = 
| остава_кат = Adolf Hitler
}}

== Дела ==
=== Говори и радио обраћања ===
==== 1933. ====
* [[Говор Хитлера 1. маја 1933.]]

==== 1939. ====
* [[Говор Хитлера 30. јануара 1939.]]
* [[Говор у Рајхстагу 30. јануара 1939.]]
* [[Говор Хитлера 20. септембар 1939.]]

=== Остала дела ===
* [[Прокламација Хитлера 12. марта 1938.]]
* [[Хитлеров телеграм Мусолинију 1. септембра 1939.]]

[[Категорија:Фашисти]]</text>
      <sha1>iu6t5jj0xay515nsrnt7ecwl8g99ytc</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147205</id>
      <parentid>147199</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T17:20:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Говори и радио обраћања */</comment>
      <origin>147205</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1282" sha1="4yqwdq73t4krpdv3ttnnar2rou4oi20" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Адолф
| презиме = Хитлер
| иницијал_презимена = Х
| годинарођења = 1889
| годинасмрти = 1945
| опис = Немачки политичар; канцелар Немачке од 1933. до 1945. године, и вођа Немачке од 1934. до 1945. године.
| слика = Adolf Hitler cropped restored 3x4.jpg
| опис_слике = Хитлер априла 1937.
| википедија = Адолф Хитлер
| вики_цитати = Адолф Хитлер
| остава = 
| остава_кат = Adolf Hitler
}}

== Дела ==
=== Говори и радио обраћања ===
==== 1933. ====
* [[Говор Хитлера 1. маја 1933.]]

==== 1939. ====
* [[Говор Хитлера 30. јануара 1939.]]
* [[Говор у Рајхстагу 30. јануара 1939.]]
* [[Говор Хитлера 20. септембар 1939.]]

=== 1940. ===
* [[Хитлеров новогодишњи проглас 31. децемра 1940.]]

=== Остала дела ===
* [[Прокламација Хитлера 12. марта 1938.]]
* [[Хитлеров телеграм Мусолинију 1. септембра 1939.]]

[[Категорија:Фашисти]]</text>
      <sha1>4yqwdq73t4krpdv3ttnnar2rou4oi20</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147229</id>
      <parentid>147205</parentid>
      <timestamp>2026-10-04T08:33:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* 1940. */</comment>
      <origin>147229</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1284" sha1="cke8p2nz7na6447ejpqrjsc04how2yg" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Адолф
| презиме = Хитлер
| иницијал_презимена = Х
| годинарођења = 1889
| годинасмрти = 1945
| опис = Немачки политичар; канцелар Немачке од 1933. до 1945. године, и вођа Немачке од 1934. до 1945. године.
| слика = Adolf Hitler cropped restored 3x4.jpg
| опис_слике = Хитлер априла 1937.
| википедија = Адолф Хитлер
| вики_цитати = Адолф Хитлер
| остава = 
| остава_кат = Adolf Hitler
}}

== Дела ==
=== Говори и радио обраћања ===
==== 1933. ====
* [[Говор Хитлера 1. маја 1933.]]

==== 1939. ====
* [[Говор Хитлера 30. јануара 1939.]]
* [[Говор у Рајхстагу 30. јануара 1939.]]
* [[Говор Хитлера 20. септембар 1939.]]

==== 1940. ====
* [[Хитлеров новогодишњи проглас 31. децемра 1940.]]

=== Остала дела ===
* [[Прокламација Хитлера 12. марта 1938.]]
* [[Хитлеров телеграм Мусолинију 1. септембра 1939.]]

[[Категорија:Фашисти]]</text>
      <sha1>cke8p2nz7na6447ejpqrjsc04how2yg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Прокламација Хитлера 12. марта 1938.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61594</id>
    <revision>
      <id>147200</id>
      <parentid>146554</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T16:18:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147200</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15628" sha1="5eee6a8ehjz9ushiu7sdsry99sfqdct" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Прокламација Хитлера 12. марта 1938.
| одељак=
| аутор= Адолф Хитлер
| година=1938
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;div style=&quot;text-align: right;&quot;&gt;Берлин, 12 марта&lt;/div&gt;

{{gap}}ДНБ јавља:&lt;br /&gt;
{{gap}}Прокламација вође Рајха државног канцелара г. Адолфа Хитлера коју је данас у подне прочитао министар Рајха г. др. Гебелс преко свих немачких радио станица, гласи:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Немци,&lt;br /&gt;
{{gap}}Са дубоким болом гледали смо ми већ цео низ година судбину наших сународника у Аустрији. Вечита историјска повезаност, која је била разрешена тек услед догађаја године 1866, а која је у светском рату поново запечаћена, везује Аустрију одувек са народном историјском заједницом Немаца. Болове, који су задавани тој земљи прво споља, а после изнутра, осећали смо ми као своје сопствене, као што с друге стране знамо да је за милионе Немаца у Аустрији несрећа Рајха била извор једнаког јада и саучешћа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад је у Немачкој нација, благодарећи националсоцијалистичкој идеји, поново нашла пут ка гордој свести саме себе, почело је у Аустрији ново доба патњи и најгорчих искушења. Један режим, коме је недостајао сваки законити позив, покушавао је да очува своју егзистенцију, коју је одбијала огромна већина аустриског народа, и то најбруталнијим средствима терора, гоњења, хапшења и уништавања. Тако смо ми, као велики народ, морали да доживимо да је више од 6 милиона људи нашег порекла било терорисано од једне бројно мале мањине, која је била толико вешта да добије у своје руке сва средства власти. Политичка бесправност и угњетавање одговарало је привредном пропадању, које је показивало страховит контраст према полету новог живота у Немачкој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ко је могао да приговори тим нашим несрећним сународницима, кад су своје погледе пуне чежње управљати према Рајху, ка оној Немачкој, с којом су њихов претци били тако тесно повезани током толиког броја столећа, с којом су се они у најтежем рату свих времена борили раме уз раме, чија је култура била њихова култура, којој су они сами у толико области допринели највеће сопствене вредности. Тлачити ово уређење није значило друго него осуђивати стотине хиљада људи на најјаче душевне патње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, ако се овај бол могао још да подноси стрпљиво пре неколико година, он је постајао све већи и жешћи што је више растао углед Рајха, и с њим и воља да се уклони ово тлачење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немци,&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам у току последњих година покушавао да бивше властодршце у Аустрији упозорим да не продуже тим путем. Само луд човек могао би да верује да ће тлачењем и терором трајно моћи да отима људима љубав према њиховој рођеној народности. Европска историја показује да се у таквим случајевима увек само подиже један још већи фанатизам. Тај фанатизам присиљава са своје стране тлачитеље на све оштрије методе освете а ти методи опет са своје стране појачавају одвратност и мржњу потлачених.&lt;br /&gt;
{{gap}}Даље сам покушавао да уверим одговорне државнике да једна велика нација не може трајно да гледа, јер је то недостојно, — како се тлаче људи исте народности само због тога што имају то порекло и што се признају као прави чланови тога народа, повезани једном идејом, да се они због тога гоне и хапсе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Преко 40.000 избеглица примила је сама Немачка. Десет хиљада других лица морало је у овој малој земљи да иде у затворе, тамнице и концентрационе логоре. Стотине хиљада људи доведено је до просјачког штапа, беде и немаштине. Ниједна нација на свету не би могла да трпи трајно такве прилике на својим границама, ако не би хтела да буде с правом од свих презрена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам лично у години 1936 настојао да нађем пута и начина, који би омогућио да се ублажи трагика судбине ове немачке братске земље, у циљу да бисмо дошли до једног правог измирења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Споразум од 11 јула потписан је, али само за то да би га они у следећем тренутку већ скршили. Бесправност огромне већине народа у Аустрији је остала. њихов недостојни положај парија у тој држави ни у чему није поправљен. Ко је отворено признавао свој немачки карактер, био је гоњен, без разлике, да ли је био националсоцијалиста — чистач улица или стари заслужни војсковођа у светском рату.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам још једанпут покушао да дођем до споразума. Настојао сам да претставника овога режима, који је без икаквог легитимног мандата разговарао са мном, од немачког народа изабраним вођом. Ја сам настојао да га уразумим и да му објасним да се тако стање не да трајно држати, јер се све веће огорчење аустриског народа не да сузбијати све већом силом, да у том питању мора доћи тренутак када Рајх више неће моћи да подноси да гледа мирно насиље такве врсте. Јер, кад се већ данас решење колонијалних питања чине зависнима од права самоодређења оних нижих племена, о којима је реч, онда се никако не може поднети да се народ од 6 и по милиона људи са старом и великом културом спречава у свом праву да живи у државном поредку какав он хоће. Ја сам хтео да дођемо до новога споразума, који би свима Немцима у овој земљи обезбедио једнака права и наметнуо им једнаке дужности. Тај споразум требао би да значи извршење уговора од 11 јула 1936 године.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само неколико недеља доцније морали смо на жалост констатовати да људи у тадашњој аустриској влади нису ни мислили на то да би спроводили дух тога споразума. Шта више, да би они нашли алиби за непрестана вређања равноправности аустриских Немаца они су измислили један плебисцит коме је био задатак да узме сва права већини те земље и то дефинитивно. Услови овога плебисцита били су сасвим изузетни. У једној земљи, у којој се већ дуго година уопште нису више вршили избори, која уопште није имала никаквих послова ни за бирачке спискове, расписали су се избори који су се имали да одрже у року од 3 и по дана. Нема бирачких спискова, нема бирачких легитимација, нема никаквих доказа о бирачком праву, нема обавезе тајног гласања, нема уопште никаквих гаранција за непристрасно вођење плебисцита. Нема никаквих гаранција ни за исправно бројање гласова итд. Ако су то били методи да се једном режиму да карактер легалности, онда смо ми националсоцијалисти у немачком Рајху 15 година били само лудаци. Ми смо пролазили кроз стотине изборних борби и ми смо са великим напором освојили и добили пристајање немачког народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад је мене блаженопочивши господин претседник Рајха напокон позвао да узмем владу, био сам ја вођ далеко најјаче партије у Рајху. Ја сам после тога у много махова покушао да дам немачком народу прилику да потврди легалност мога положаја и мога делања. И он ми ју је одобрио. Али, ако су исправни методи они, које је хтео да спроводи г. Шушник, онда је и само гласање у Сарској области била само злоба против једног народа коме се хтело отежати враћање у Рајх.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми овде имамо о том друго мишљење. Ја сматрам да можемо да будемо горди што смо баш приликом оног гласања у Сарској области добили на тако несумњив и непобитан начин поверење од стране немачког народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Против тога у историји јединственог покушаја изборне преваре устао је напокон сам немачки народ у Аустрији. Али ако је овог пута режим једанпут више покушао да брахијалном силом сломије просто покрет протеста, онда би резултат морао бити само нови грађански рат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачки Рајх неће да трпи да се у том крају и даље гоне Немци због тога што припадају нашој нацији или што изјављују ово или оно своје убеђење. Рајх хоће мир и ред. Због тога сам донео одлуку да милионима Немаца у Аустрији ставим сада на расположење помоћ Рајха. Од јутрос марширају преко свих граница немачке Аустрије војници немачке оружане снаге. Тенкови, пешадиске дивизије и групе јуришних одреда, копнене и немачке ваздухопловне снаге под плавим небом позване су од нове националсоцијалистичке владе у Бечу, да буду гарантија за то да ће се аустриском народу сада напослетку у најкраће време дати могућност да путем једног правог плебисцита сам донесе своју одлуку о својој будућности и о својој судбини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Иза ових војничких одреда стоји, треба знати, воља и решеност целокупне немачке нације. Ја сам, као вођ и канцелар немачког народа, бићу срећан да сада могу да ступим као Немац и слободан грађанин на тле ове земље која је и моја отаџбина. А свет ће се уверити да немачки народ у Аустрији ових дана преживљује тренутке највеће среће, блаженства и радости. Тај народ гледа у браћи, која му долазе у помоћ, спасиоце из највеће беде.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да живи националсоцијалистички немачки Рајх.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да живи националсоцијалистичка немачка Аустрија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Адолф Хитлер.”
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Види још ==
* [[Адолф Хитлер]]

== Извор ==
''Политика'', 13. март 1938. Бр. 10703. Година -{XXXV}-, стр. 1.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Прокламације]]
[[Категорија:Ратне прокламације]]</text>
      <sha1>5eee6a8ehjz9ushiu7sdsry99sfqdct</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147201</id>
      <parentid>147200</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T16:19:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>greška</comment>
      <origin>147201</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="15575" sha1="cmejsr96fa256dx050sfuf37mcf8ig0" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Прокламација Хитлера 12. марта 1938.
| одељак=
| аутор= Адолф Хитлер
| година=1938
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;div style=&quot;text-align: right;&quot;&gt;Берлин, 12 марта&lt;/div&gt;

{{gap}}ДНБ јавља:&lt;br /&gt;
{{gap}}Прокламација вође Рајха државног канцелара г. Адолфа Хитлера коју је данас у подне прочитао министар Рајха г. др. Гебелс преко свих немачких радио станица, гласи:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Немци,&lt;br /&gt;
{{gap}}Са дубоким болом гледали смо ми већ цео низ година судбину наших сународника у Аустрији. Вечита историјска повезаност, која је била разрешена тек услед догађаја године 1866, а која је у светском рату поново запечаћена, везује Аустрију одувек са народном историјском заједницом Немаца. Болове, који су задавани тој земљи прво споља, а после изнутра, осећали смо ми као своје сопствене, као што с друге стране знамо да је за милионе Немаца у Аустрији несрећа Рајха била извор једнаког јада и саучешћа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад је у Немачкој нација, благодарећи националсоцијалистичкој идеји, поново нашла пут ка гордој свести саме себе, почело је у Аустрији ново доба патњи и најгорчих искушења. Један режим, коме је недостајао сваки законити позив, покушавао је да очува своју егзистенцију, коју је одбијала огромна већина аустриског народа, и то најбруталнијим средствима терора, гоњења, хапшења и уништавања. Тако смо ми, као велики народ, морали да доживимо да је више од 6 милиона људи нашег порекла било терорисано од једне бројно мале мањине, која је била толико вешта да добије у своје руке сва средства власти. Политичка бесправност и угњетавање одговарало је привредном пропадању, које је показивало страховит контраст према полету новог живота у Немачкој.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ко је могао да приговори тим нашим несрећним сународницима, кад су своје погледе пуне чежње управљати према Рајху, ка оној Немачкој, с којом су њихов претци били тако тесно повезани током толиког броја столећа, с којом су се они у најтежем рату свих времена борили раме уз раме, чија је култура била њихова култура, којој су они сами у толико области допринели највеће сопствене вредности. Тлачити ово уређење није значило друго него осуђивати стотине хиљада људи на најјаче душевне патње.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али, ако се овај бол могао још да подноси стрпљиво пре неколико година, он је постајао све већи и жешћи што је више растао углед Рајха, и с њим и воља да се уклони ово тлачење.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немци,&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам у току последњих година покушавао да бивше властодршце у Аустрији упозорим да не продуже тим путем. Само луд човек могао би да верује да ће тлачењем и терором трајно моћи да отима људима љубав према њиховој рођеној народности. Европска историја показује да се у таквим случајевима увек само подиже један још већи фанатизам. Тај фанатизам присиљава са своје стране тлачитеље на све оштрије методе освете а ти методи опет са своје стране појачавају одвратност и мржњу потлачених.&lt;br /&gt;
{{gap}}Даље сам покушавао да уверим одговорне државнике да једна велика нација не може трајно да гледа, јер је то недостојно, — како се тлаче људи исте народности само због тога што имају то порекло и што се признају као прави чланови тога народа, повезани једном идејом, да се они због тога гоне и хапсе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Преко 40.000 избеглица примила је сама Немачка. Десет хиљада других лица морало је у овој малој земљи да иде у затворе, тамнице и концентрационе логоре. Стотине хиљада људи доведено је до просјачког штапа, беде и немаштине. Ниједна нација на свету не би могла да трпи трајно такве прилике на својим границама, ако не би хтела да буде с правом од свих презрена.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам лично у години 1936 настојао да нађем пута и начина, који би омогућио да се ублажи трагика судбине ове немачке братске земље, у циљу да бисмо дошли до једног правог измирења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Споразум од 11 јула потписан је, али само за то да би га они у следећем тренутку већ скршили. Бесправност огромне већине народа у Аустрији је остала. њихов недостојни положај парија у тој држави ни у чему није поправљен. Ко је отворено признавао свој немачки карактер, био је гоњен, без разлике, да ли је био националсоцијалиста — чистач улица или стари заслужни војсковођа у светском рату.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ја сам још једанпут покушао да дођем до споразума. Настојао сам да претставника овога режима, који је без икаквог легитимног мандата разговарао са мном, од немачког народа изабраним вођом. Ја сам настојао да га уразумим и да му објасним да се тако стање не да трајно држати, јер се све веће огорчење аустриског народа не да сузбијати све већом силом, да у том питању мора доћи тренутак када Рајх више неће моћи да подноси да гледа мирно насиље такве врсте. Јер, кад се већ данас решење колонијалних питања чине зависнима од права самоодређења оних нижих племена, о којима је реч, онда се никако не може поднети да се народ од 6 и по милиона људи са старом и великом културом спречава у свом праву да живи у државном поредку какав он хоће. Ја сам хтео да дођемо до новога споразума, који би свима Немцима у овој земљи обезбедио једнака права и наметнуо им једнаке дужности. Тај споразум требао би да значи извршење уговора од 11 јула 1936 године.&lt;br /&gt;
{{gap}}Само неколико недеља доцније морали смо на жалост констатовати да људи у тадашњој аустриској влади нису ни мислили на то да би спроводили дух тога споразума. Шта више, да би они нашли алиби за непрестана вређања равноправности аустриских Немаца они су измислили један плебисцит коме је био задатак да узме сва права већини те земље и то дефинитивно. Услови овога плебисцита били су сасвим изузетни. У једној земљи, у којој се већ дуго година уопште нису више вршили избори, која уопште није имала никаквих послова ни за бирачке спискове, расписали су се избори који су се имали да одрже у року од 3 и по дана. Нема бирачких спискова, нема бирачких легитимација, нема никаквих доказа о бирачком праву, нема обавезе тајног гласања, нема уопште никаквих гаранција за непристрасно вођење плебисцита. Нема никаквих гаранција ни за исправно бројање гласова итд. Ако су то били методи да се једном режиму да карактер легалности, онда смо ми националсоцијалисти у немачком Рајху 15 година били само лудаци. Ми смо пролазили кроз стотине изборних борби и ми смо са великим напором освојили и добили пристајање немачког народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Кад је мене блаженопочивши господин претседник Рајха напокон позвао да узмем владу, био сам ја вођ далеко најјаче партије у Рајху. Ја сам после тога у много махова покушао да дам немачком народу прилику да потврди легалност мога положаја и мога делања. И он ми ју је одобрио. Али, ако су исправни методи они, које је хтео да спроводи г. Шушник, онда је и само гласање у Сарској области била само злоба против једног народа коме се хтело отежати враћање у Рајх.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми овде имамо о том друго мишљење. Ја сматрам да можемо да будемо горди што смо баш приликом оног гласања у Сарској области добили на тако несумњив и непобитан начин поверење од стране немачког народа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Против тога у историји јединственог покушаја изборне преваре устао је напокон сам немачки народ у Аустрији. Али ако је овог пута режим једанпут више покушао да брахијалном силом сломије просто покрет протеста, онда би резултат морао бити само нови грађански рат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачки Рајх неће да трпи да се у том крају и даље гоне Немци због тога што припадају нашој нацији или што изјављују ово или оно своје убеђење. Рајх хоће мир и ред. Због тога сам донео одлуку да милионима Немаца у Аустрији ставим сада на расположење помоћ Рајха. Од јутрос марширају преко свих граница немачке Аустрије војници немачке оружане снаге. Тенкови, пешадиске дивизије и групе јуришних одреда, копнене и немачке ваздухопловне снаге под плавим небом позване су од нове националсоцијалистичке владе у Бечу, да буду гарантија за то да ће се аустриском народу сада напослетку у најкраће време дати могућност да путем једног правог плебисцита сам донесе своју одлуку о својој будућности и о својој судбини.&lt;br /&gt;
{{gap}}Иза ових војничких одреда стоји, треба знати, воља и решеност целокупне немачке нације. Ја сам, као вођ и канцелар немачког народа, бићу срећан да сада могу да ступим као Немац и слободан грађанин на тле ове земље која је и моја отаџбина. А свет ће се уверити да немачки народ у Аустрији ових дана преживљује тренутке највеће среће, блаженства и радости. Тај народ гледа у браћи, која му долазе у помоћ, спасиоце из највеће беде.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да живи националсоцијалистички немачки Рајх.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да живи националсоцијалистичка немачка Аустрија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Адолф Хитлер.”
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Политика'', 13. март 1938. Бр. 10703. Година -{XXXV}-, стр. 1.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Прокламације]]
[[Категорија:Ратне прокламације]]</text>
      <sha1>cmejsr96fa256dx050sfuf37mcf8ig0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Говор Хитлера 20. септембар 1939.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61610</id>
    <revision>
      <id>147202</id>
      <parentid>146413</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T16:20:09Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147202</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2538" sha1="79baqlpz3t974uf51hjzqq3zqisjc8f" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Говор Хитлера 20. септембар 1939. 
| одељак=
| аутор= Адолф Хитлер
| година=1939
| белешке=
}}
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Данциг је јуче први пут видео г. Хитлера.&lt;br /&gt;
{{gap}}Вођа Рајха одржао је том приликом велики говор, први од почетка рата.&lt;br /&gt;
{{gap}}Главне пароле из говора г. Хитлера су следеће:&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачка је хтела мир и споразум, а Пољска је хтела рат.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачка војска заробила је 100.000 пољских војника.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пољска војска борила се јуначки, али су се пољски војни команданти показали потпуно неспособни.&lt;br /&gt;
{{gap}}Према немачком становништву у Пољској учињена су у току рата многа зверства.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пољску државу преуредиће Немачка и Русија на такав начин да ће у овом делу Европе доћи до смирења.&lt;br /&gt;
{{gap}}Главни кривац за рат је Енглеска.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачка нема никаквих ратних циљева према Енглеској и Француској. Нека Енглези наговештавају трогодишњи рат; Немачка је у стању да ратује осам година, и она ће ићи до краја.&lt;br /&gt;
{{gap}}На блокаду од стране Енглеске Немачка ће одговорити равном мером. Ако Енглеска нема обзира према женама и деци, Немачка ће бити принуђена да уђе у исту ситуацију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Никада се неће остварити планови непријатеља о распарчавању Немачке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачка сарађује лојално са Русијом.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Извор ==
''Политика'', 20. септембар 1939. Бр. 6343. Година -{XIX}-, стр. 1.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]</text>
      <sha1>79baqlpz3t974uf51hjzqq3zqisjc8f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Градови и химере (1930)/Прво писмо из Грчке</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61716</id>
    <revision>
      <id>147151</id>
      <parentid>147079</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T13:58:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Проверен један део</comment>
      <origin>147151</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="91505" sha1="g48l1b2qx4mrnfrktoh67l4ysd4bekq" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије]]
| Прво писмо из Грчке
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније]]
}}

&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Прво писмо из Грчке. &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{right|''ДЕЛФИ, априла 19**''}}

{{gap}}Подне ме је срело изненада, као што вас сретне човек који наједном искрсне из шуме. То је било на великом путу пред самом Херонејом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пут је био румен од јучерашњих киша, а у даљини је био сав крвав. Парнас облачни и громовни држи у зениту своје две сунчане куле. По падинама његовим котрљају се облаци од олова и леда, и прете новим кишама и тучама. Хеликон, по којем је Хезиод пасао своје свилене овце, стоји као кристална палата ни на небу ни на земљи. Виде се издалека у једној страни мршава беотијска стада, ситна као пужеви, растурена по трави која је избила те ноћи. Нигде никог. У небу је нагло пролазио један висок облак пун ватре, и брзо се изгубио на југу. Ласте, које су тако грлате у оваквој немој пустоши, бацају из себе хиљаде звучних и сјајних конаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном се појави на једној падини, увек окренут далекој тачци видика, стари херонејски Лав, са слепим зеницама, сâм и замрзао у свом тамном граниту. Зури пред мртвим пределом, и слепим очима више слуша него што гледа. Он није леп него страшан. У његовом ставу има више пркоса него бола. Као да хоће да каже: у људима је смртно само оно што је у њима људско, а вечно живи само оно што је у њима лавовско… Ова архаичка наказа не изазива дивљење него страх; и више прети него што оплакује. Као да на овом страшном бојишту није било ни победиоца ни побеђених. Јер једни који су одавде однели све трофеје, оставили су овде све ловоре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај је херонејски гранитни Лав можда најжалоснији белег који се налази на једном раскршћу историје. Јер ово поље, једно од највећих у грчкој земљи, некад славно са својих ружа и љиљана, и својих ириса и асфодела, постало је најзад гробницом грчке слободе, грчке државне независности, и најзад ненадмашне грчке културе старог века. Овде је Атину и Тебу победио македонски краљ Филип у један дан који је био најтрагичнији дан људске повести. Видео сам много предела на свету где су решаване велике судбине. Ни једно од тих бојишта није језивије од ове сунчане равнице, недалеко од Хеликона, и у самом подножју Парнаса. Каква коб и каква иронија: с ону страну једне тамне планине, стајао је тај дан индиферентно на свом престолу Аполон, с громом у руци, у својим Делфима… Атињани су своје мртве однели одавде у Атину где им је Демостен, велики пророк те коби, и сâм војник и борац код Херонеје, одржао чемерни посмртни говор. А Тебанци су своје хероје сахранили овде, на месту пораза, у једну заједничку раку, и на њу поставили овог страшног гранитног Лава као језиву реч: да је често довољан један дан и један кобан човек да погаси сва светила људска на земљи. Филип је овде победио саму Минерву која је још од хомерског доба чувала на Акрополису народ који је био највеће чудо људског соја. Победа на Херонеји је равна победи тмине над сунцем. Веће и дубље гробнице није било на земљи, него што је ова где још стоји црни гранитни Лав, сада толико усамљен у овом пољу и на овом свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип је победио, али кога? Атињане што су победили персијске цареве који су владали највећим царством на земљи, небројним покрајинама од Кавказа до у средину Африке. Ученик трогодишњи Аристотелов, краљевић Александар, као младић у шеснаестој години, био је лично победилац Тебанаца. У једном налету сломио је некадашње чете Епаминонде које су имале хегемонију у једно време над целом грчком отаџбином; и потукао целу тебанску легију коју дотле нико није победио. Млади краљевић се овде напио из чаше у којој је слава била помешана с људском крвљу, и од које се нико није отрезнио! Атина и Теба, први и најјачи отпор македонске најезде, лежали су овде на херонејском пољу у заједничкој локви крви.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип и Александар су били, одиста, највећи рушиоци у историји. Први је разорио независност Грчке која је била најкултурније друштво на свету; а други је разорио Персију која је до тог доба била највећа организација на земљи. Истина, у Грчкој је већ било расуло и растројство у целом животу, и чекао се само први ударац. А у сатрапској Персији је био толики раздор међу великашима, да се чекао само први непријатељ. А после овог великог разорења, два победиоца су се изгубили у једној епопеји у којој има више блеска него поноса, и више чуда него лепота.&lt;br /&gt;
{{gap}}Први пут су код Херонеје Атињани и Тебанци били овако везали своју судбину. Никад међу њима није било везе срца ни духа. Атињани су увек презирали људе из ове Беотије. Најпре зато што су за време персијске најезде били Тебанци на страни грчког непријатеља; и док се Ескил борио на Саламини, Пиндар је у Теби препоручивао неутралност… Али су људе из Беотије мрзели Атињани највећма због њихове грубости и ситног духовног живота. Међутим, овде је Аскра дала великог Хезиода, Теба је имала Пиндара којег је цео грчки свет сматрао божанственим, а доцније је Херонеја родила Плутарха који је грчке врлине истакао као моралне вредности равне римским. Истина, учешће овог народа у грчкој мисли било је свега у томе. Теба је имала још само једног историчара Анаксиса и једног сликара Аристида, али су обојица били брзо заборављени. Ни Пиндар није рођен у самој Теби. — Али није тебанска величина била у стварима идеја. Било је овде врлина какве нису ни Атињани имали. Атињани су били филозофи, Спартанци су били солдати, а Тебанци су били витезови. Епаминонда је био велики војсковођа али и велики мудрац-питагорист. Као војсковођа био је идеал свих генерала до доба Јулија Цезара. Али као морална личност, он то остаје и данас, и никому није раван међу великим војницима античког грчког света. Оличење патриоте у највећем смислу, нешто невиђено у хелинском народу. Као господар Тебе, он је био други Марко Аурелије, филозоф и владар, значи идеал свих векова. Његов друг Пелопидас вратио је Теби демократију коју су јој оборили Спартанци, а Епаминонда је вратио слободу свима грчким државама, уништивши спартанску хегемонију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Теба је одиста имала само једно кратко доба блеска и славе. Цела историја у два листа и у два велика имена. Ни већих политичких идеја, ни иначе друкчег патриотизма него локалног, ни културе друкче него пролазне. Али кад се узме да је овај град био увек зависан од других грчких држава, необорива и огромна слава било је доба Епаминонде које вреди целе једне културе. Корнелиус Непос је добро рекао: «Ово је доказ да један човек може да вреди више него једна држава». Епаминонда је командовао највећим бројем четâ које је икад грчки народ извео на бојиште. Али за атинске филозофе то није било довољно. Они се нису дивили оружју. И Тројански рат је опевао Хомер већма као један љубавни роман него војнички успех. У свакој слави може бити још нечег туђег и случајног, и само велики писци и уметници могу имати славу која је чиста и недељива. Зато су и за своју победу на Акрополису подигли Атињани храмове боговима а не споменике грчком оружју.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је у Теби још нешто достојно обожавања: њихова тебанска легија, свештена чета коју је инспирисао Зевс а помагао Херкул. Ти су војници били заклети хероју Јолаису да ће умирати само на његов начин: с раном добивеном само у груди. Били су као неки калуђери-војници, везани божанским концем један за другог. У Теби је постојао култ пријатељства какав је другде постојао само у књигама Платона, Аристотела, Емпедокла или Теогниса из Мегаре. Сјајни Епаминонда и Пелопидас борили су се у биткама састављених штитова. Епаминонда је био питагорист, а Питагора је од пријатељства био направио свештену доктрину. Кажу да су у Теби правили празнике пријатељства, као на Родосу празнике Сунцу, или у Елеузису празнике Земљи, а у Атини празнике Мудрости! — Само епско српско побратимство било је слично тебанском. Са Милошем Обилићем отишли су Милан Топлица и Иван Косанчић да умру не више као војводе него само као побратими… У завету тебанских побратима била је највећа реч частољубља која се видела међу људима. Софокле каже: «Теба са седам капија је једино место где смртни људи рађају богове.» Једино овај песник атински оставља овакво ретко мишљење о Тебанцима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Много сам пута пролазио кроз стару Тебу, која је недалеко од овог поља. Некад град са седам врата, са зидовима чији су каменови слагани уз звуке лире Амфиона да би били хармонични. Историја овог града је малена, али је његова легенда лепша и од атинске, и од легенде ма којег другог града! Предвођен једном кравом коју су му богови дали за вођу, први краљ Кадмос је застао онде где је она легла уморна и ту подигао Тебу. Ту је убио и аждају на неком извору, као што је Аполон убио змаја-жену на извору Касталије, која и сад тече у Делфима. Посејавши зубе од тог звера по пољу, поникоше оружани гиганти који исти час поубијаше један другог. Остадоше само петорица који изродише Тебанце, међу којима и претке несрећног краља Едипа… Какав раскош визије и речитости! Зар није оваква легенда виша од једног града? Грчки народ није оставио ни педаљ земље без његове легенде. Према таквом случају цео други свет изгледа без љубави за земљу и без везе са божанством. Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди. Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. Историја без легенде је убога, и кад је највећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Синоћ, ходећи по старом камењу Тебе, гледао сам залазак сунца над овим градом по стотину пута рушеном до темеља. У пољу се дижу брегови који имају облике ноћних привиђења. Они су горели према вечерњем сунцу као упаљени шатори. По пољу и по брдима била је борба између светлости и мрака, где су пламенови један другог прождирали, као гиганти из поменуте легенде. Сваки грчки град има своје посебно сунце и месечину; али Теба има осветљење које не наличи ни на какво друго на земљи. Месечина у Теби, то је једна слава овог града. Кад се Кадмос женио кћерком бога Ареса и богиње Афродите, божанском Хармонијом, која је грчки народ научила музици, певале су овде на свадби музе са Хеликона своје нежне контилене, а богови донели свадбене дарове за невесту: пеплос који је везла Минерва, и ђердан који је исковао Хефаистос. И кћи ове краљице, лепа Семеле, родила је овде бога Бахуса.&lt;br /&gt;
{{gap}}Па ипак има нечег невеселог у овом пределу где се родио бог радости. Најтрагичније мотиве старе трагедије узели су атински песници одавде. Језива анатема пала је овде на злосрећну лозу Едипову. И зато кад у Теби падне помрчина, изгледа да на небу није остало више ни једно небеско тело да засија у овом простору. А кад најзад одете из Тебе, изгледа вам да нико тамо неће остати да преноћи ту мртву и глуху ноћ. Дан и ноћ су у Теби највећи апсурдуми белог и црног који постоје на свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сатима сам остао код Херонеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Безмерно је ово поље од падина Парнаса до некадањег језера Копаиса. Језеро је сад исушено; ја сам био у последњој генерацији која се огледнула у његовим водама. — Беотијски април има сјај и мирноћу атинске јесени. Док је Хеликон сав у сребру, врхови су Парнаса румени као врхови Етне. Небо је светло али студено. Планине су овде пуне магле и грмљавине; то је алпијски крај бачен на исток. По херонејском пољу и од румених облака пада црна сенка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип је после свршене битке ишао овим пољем посрћући пијан од вина и славе. Најкрволочнија сујета једног човека била је остварена. Теба је била побеђена, а његов син ће је доцније разорити и изгорети. Тебанску легију је Филип нашао целу у једној локви крви; сваки херој је имао рану само на грудима. Кажу да се варварски краљ заплакао од дивљења. Македонске фаланге су овде победиле, али су се вратиле односећи у очима страх од мртвих.&lt;br /&gt;
{{gap}}Они су пали, али не као смртни људи него као млада божанства; и не од оружја него од анатеме. У овој Беотији све је било неизмерно трагично, јер је било велико: и Теба са својим зидовима које су рушиле све војске старог и средњег века, и Херонеја који је најсвирепији спомен на слободу и на отаџбину. — Из сваког џбуна на Херонеји певали су хиљаду ситних гласова, и јата шева, сва румена, у сврдлу узлетала у сунце. У Теби су синоћ цела јата дивљих патака, на путу за север, бацала свој крик у неми ваздух античке вечери. Над Едиповим градом лепршају светла платна неба у распусној светлости; било је пуно птичјих гласова ту где се извршила највећа освета божанског над човечанским. Нема, међутим, нигде овакво сунце које учини да се сви ти ужаси тако лако забораве, и да људске судбине изгледају тако ништавне пред догађајима у природи и у лепоти једног априлског дана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Победе у античком свету не изгледају да су биле сразмерне броју војника који су се борили међу собом. Чак ни по релативном броју губитака. Изгледа скоро смешно кад читамо Херодота и Плутарха и Цезара, а наиђемо на бројеве жртава у једном боју пресудном, у најважнијим биткама старог века. Херодот каже да су Грци на Маратону изгубили стотину деведесет и два војника, али да су ипак поразили Даријуса, и однели победу Европе над Азијом… Плутарх каже да је Александар у битци на Гранику изгубио свега сто и двадесет војника, у битци на Исису пет стотина, а у страшној битци на Арбалесу хиљаду и пет стотина, и да је тиме Персија, најјача држава на земљи, била коначно сатрвена и заузета… Јулије Цезар пише сам у својим коментарима да је у великој битци на Фарсали у Тесалији изгубио свега две стотине људи, у што се не може сумњати; а у тој битци је решена судбина Рима и републике… Ни у битци овде код Херонеје губитци нису били велики, кад су Атињани могли све своје мртве однети собом у Атину да их сахране на Керамикону, гробљу атинском. За Тебанце се зна да су у гробницу, над којом су поставили свог гранитног Лава, закопали својих хиљаду бораца. А овде је решена судбина једне расе, а не само једног режима или државе…&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај мали број губитака не долази отуд што су антички генерали били гори или бољи него данашњи. Читајући Ксенофона јасно се види како је тај философ био у Азији истовремено и одличан стратег, и да су и друге војсковође биле веште у свима родовима оружја. Није недостајало ни крволоштво хришћанских народа; напротив, антички рат је био немилосрдан: рушени су градови, продавани грађани као робови, а сва имања постајала својином непријатеља. Али су ови случајеви великих бојева са малим бројем жртава разумљиви чисто психолошки. Побеђивало се у свима горњим биткама не снагом нападача него моралним стањем противника. И Персија на Арбалесу, и Грчка на Херонеји биле су побеђене пре прве капи крви, својом сопственом слабошћу и расулом у држави; и на Фарсали је Помпеј побеђен само генијем Цезара. Краљ Лидије, богати Крезуз, како прича Ксенофон, бранио је своју утврђену Сузу не може бити лабавије, јер је свој пораз сматрао сигурнијим него сваки отпор. — Тада су војске водили философи. Они су знали за средства која су изван моћи оружја. У животу се побеђује на два начина: или својом снагом, или слабошћу противника.&lt;br /&gt;
{{gap}}Грчка раса је била увек изванредно савитљива и брза на опоравак. Она је свагда црпела своју снагу у нарочитим и чисто расним средствима за живот; можда најмање у оружју. Црпела је у културној надмоћи, несравњивој присебности, у ведрини која је долазила од њеног неба и њене вере, чак и у свом лукавству које је било увек бодро пред замкама и сплеткама непријатеља. Осим тога, Атина је имала увек свог једног великог човека за један свој велики тренутак. Сви ови огромни расни оклопи попуцали су само кад се јавио Филип, како га је већ навестио био Демостен. Борба није више била између једнаких ни једнако решљивих. Да су на Херонеји победили Атињани, растројена Атина би можда поново изишла из победе подмлађена, јер је велика победа увек једна нова младост. Али изгубивши ову битку, у њеној судбини се јавља сада Филип опаснији од Ксеркса. Демостен је говорио: «Није довољно Филипу да Атину потчини, него да је уништи». А после пораза, није више било лека за једно морално пропало друштво. Пелопонески рат је почео, а македонска најезда продужила атинску пропаст; римска окупација ће најзад доћи као природна последица. Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.&lt;br &gt;
{{gap}}У грчким градовима има сад две врсте грађана: бојажљиви апостоли за отпор и борбу, али и дрски партизани македонски. Није се више бирало између атинске демокрације и спартанске аристокрације, него између олигархије македонске или, кратко македонских гувернера и гарнизона… Један велики атински беседник, Фокијон, славан генерал, ућуткује Демостена на Пниксу: «Или победимо, ако смо јачи; или слушајмо, ако смо слабији.» Ништа се више не оставља на историјску правду, на геније расе, на срећу случаја, на достојанство државе. Вера у себе постаје опасност за отаџбину! На каменој трибуни на Пниксу, генијални Демостен позива на борбу, а продани Ескинес на покорност; а једна иста пометена и бестидна гомила кличе и једном и другом. Било је све свршено. Кратко затим, свештени савез хелински, амфиктионске скупштине, губе национални карактер од кад краљ и странац добија у њима право гласа; затим грчка војска престаје бити национална од кад Филип, њен победилац, добија титулу грчког генералисима против Персије. Стварно, тиме Филип постаје суверен целе Грчке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ето зашто мрачни Лав код Херонеје, пред којим нико и не застане, значи један белег који чува највећи спомен људског очајања. Дотле је Палас-Атена ишла као грчка богиња, а одатле иде као македонска куртизанка.

{{gap}}Седео сам данас дуго у сенци овог поноситог гранитног Лава. Та је сенка била модра, течна, лелујава, радосна. Парнас се све већма дизао у свод, колико сам га диже гледао. Преврћу се у ваздуху ласте, пијане од првог сунца. Небо се очистило и подигло још хиљаду копаља више. Светлост се претворила у блиставо ткиво; сјаји у тишини сваки камичак и травка. Брегови који су пре били далеки, одједном приђоше близу. По њима заблиста нешто бело и помично: села, или снегови, или стада. Иде по земљи поветарац сјајан и топао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што највећма помете мисао на оваквим старим бојиштима, то је оваква савршена равнодушност ствари у природи, према трагичности ствари у људском животу. Сва некадашња бојишта имају нечег благог у својој горчини. Нигде није мирније него на овим страшним местима. Сва су гробља тужна само док их време не поравња, и док не зазелене у једном општем сјајном бусу; а после тога немају више ничег заједничког с људима. За наше очи не остаје ту више ничег. Али за слух остаје још све. Гласови избијају испод сваког камена, и из сваког грма, и нанесе их сваки ветрић који мине. Све је за увек остало у ваздуху. Покличи неких људи који ћуте; трубе неких који и немају даха; у дрхтају листа падне нека реч и обнови се нечији глас. То је једно насељење и град који не постоји друкче него у шуштању ваздуха. Као да се очима само гледа, а само слухом живи. Мени се чини да нисам овде ништа видео, али да сам све чуо. Музика овог страшног и немог предела остаће ми у памћењу као сопствени доживљај. Чини ми се да би једну за другом могао поновити сваку од тих фраза које су до мене долазиле из једне опште летаргије камења. Наше су импресије неодољиве кад се облаче у слике, али су свемоћне кад се облаче у звуке. Јер све је музика; и само оно што није музичко, мртво је за навек.

{{gap}}Оно што ме највећма засењује у старој историји, то су карактери, и можда нарочито карактери античких генерала, који су највећим делом били истовремено филозофи, песници, беседници, државници. Рат је био без механике, војска без касарне. Место на стручност, рачунало се на геније расе и на лични таленат војсковође. Памет се није делила; мудрац је био најмудрији за све ствари људске памети. Храброст је сматрана за продукт уверења и дужност частољубља. Поверење државе везивано је за једно и иначе значајно име; људски животи предавани су онима који су били не само већи него и виши. Антички карактер је био интегралан. Солон је био трговац, песник, законодавац и војник. Аристид и Кимон били су велики беседници и војници. Периклес је био олимпијски беседник, али и генерал, адмирал и државник. Тукидид је био шеф аристократске странке и војсковођа. Ксенофон је био писац, моралист, историчар и велики капетан. Софоклес је добио за команданта на флоти против Самоса после успеха његове ''Антигоне'' у театру. Фокијон, беседник, једини којег се бојао Демостен, био је славан генерал. Епаминонда је био филозоф питагорист, али и генерал чија слава засењује цео антички свет све до Јулија Цезара. Филип је био лични пријатељ Платона, а Александар ученик Аристотела. — Тако је било и у Риму. Генерали из великог европског рата изгледају скромни подофицири према овој великој фаланги из старе повести. Велике војсковође које нам је описао Плутарх, и беседници-генерали из пелопонеског рата које нам је оставио Тукидид, изражавају силније своја столећа него и сами догађаји. Они постају све већи и сугестивнији колико наш савремени човек постаје све више непотпун. У осталом, ни рат није више авантура као за Александра и Деметријуса; ни лични подвиг против тираније, као за Пелопида, ни, као за Цезара, једна основа за организацију новог света. Рат се више не везује за карактере ни идеје; ни за амбиције и сујете; ни за маније и лудила појединих визионера. С временом он губи све идеалне стране старих утакмица у расној врлини и личној храбрости; и постајући усавршен, постаје одвратан. После скоро сваког античког великог рата настала је већа цивилизација; после сваког новог рата и за побеђене и за победиоце настаје од данас само периода помрачења и пораз цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Александар остаје несумњиво личност која у старом веку највећма засењује. Дете, а већ херој са Херонеје; син једног великог краља, ученик једног великог филозофа, плавокос и плавоок, ванредно лепог стаса, најбољи коњаник у војсци, без личних порока, искрени љубитељ науке, и један од ретких краљева који су у исто време били и господа; и исто тако речит с генералима и војницима, као са атинским првим ораторима који му долазе у мисије. Младић од двадесет година иде са тридесет хиљада војника, и без новаца, да покори најјачу државу на свету. И покорава је, и оснива једно фантастично царство на једном другом континенту. Увек зна шта ће да ради чак и кад не зна куд иде: јер је веровао на Индусу да је нашао извор Нила који оданде силази у Арабију и иде у Египат. Као доцније за Цезаром и Наполеоном, војници иду за њим омађијани и заслепљени, до Хифаса, и бију се целим путем с народима којима не знају ни право име. То је без сумње све огромно. Али никад нисам разумео зашто многи писци иду, кад говоре о Александру, из дивљења у обожавање. Сенека га мрзи, али га један Монтескје обожава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер ако је Александар однео до Хималаја грчко оружје, он је онамо закопао најлепшу грчку младеж. Ако је свугде побеђивао варваре, утрошио је за те победе најлепшу елиту грчких градова, једино што се било родило после ужасног пелопонеског рата, војнике који су са њиме читали Хомера и Пиндара. Ако су онамо у Азији ницале грчке победе као свечаности, отаџбина је грчка остајала за њима поражена и у помрчини. Ако је Грчкој вратио стара средишта јонске културе, отаџбину песника ''Илиаде'' и филозофа Хераклита, он је погасио све ватре живота у граду Есхилеса, Софоклеса и Фидијаса. Ако су после њега постали онамо нови културни центри у Пергаму, Смирни и Александрији, то је зато да смрт Атине буде бржа и потпунија. Ако је велики освајач везао грчким концем три континента, Европу, Азију и Африку, он је ипак умањио Грчку, везујући најпре Палас Атену за своја триумфална кола. Ако је за навек поразио Персију, опасну, али која је иначе била у распадању на сатрапије, он је оставио онамо за собом династије својих генерала које нису постале мање опасне за Грчку него Ксерксови наследници. Он се давио по Индусу и ломио по Бактријани да му се, као што је сâм желео, диве мудраци у Атини, али је само његова смрт прослављена у Атини као коначни триумф и знак ослобођења. Отишла је грчка култура до Хифаса и Гангеса, али је ипак грчка цивилизација мање хеленизирала Азију него што је она поазијатила Грчку, шаљући тек овај пут дефинитивну инвазију својих варварских култова и дивљих нарави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је и ујединио све грчке државе под својом влашћу, то јединство не би опстало, као што није опстала ни његова азијска држава, јер за државно јединство Грци никад нису имали ни природне склоности ни историјске услове. Да је остварио опште човечанско царство, оно би било само један историјски парадокс; јер такву мисију не извршује ни један способан краљ који побеђује, чак ни једна висока култура, него један Буда или један Христос који омађија истином већом него што је једна политика или једна цивилизација. Најзад да се и вратио у Европу, он се не би вратио као грчки војник, него грчки господар; ни као грчки државник, него као азијски сатрап. Већ у Египту, у разговору са филозофом Псамоном, стекао је уверење да је божанског порекла, и примио поздрав свештеника Амоновог као син божји. По природи прек и насилан, у Азији је добио навике да убија својом руком људе око себе. Филозоф и херој, он се не устеже да разори напредни Тир, као што је пре тога у Грчкој разорио демократску Тебу, и као што ће доцније сагорети царски Персополис. Пун великодушности за заробљену Даријусову мајку и жену, и Даријусову кћерку којом се најзад оженио, он ипак распиње на крст две хиљаде персијских заробљеника дуж морске обале.&lt;br /&gt;
{{gap}}Атина није познавала политичких убистава. Људе који су се опили влашћу и срљали у тиранију, уклањала је из земље острахизмом, који је био мера само за часне грађане, којима затим ни имања нису била конфискована. Зато Атина никад не би разумела једног мрачног азијског тирана, који је већ био огрезао у разврату и био мајстор у злочину. Атина је најбоље своје људе протеривала, не ни зато што су били најбољи, но што су били најјачи; а најјачи су увек најопаснији. Александар је још из македонске Пеле тражио да му противници Атињани пошаљу главе десеторице својих најсјајнијих патриота-говорника, међу којима Демостена, Фокијона, Хиперида и Ескинеса. Он је презрео Аристотела, свога учитеља. Он је, по примеру своје мајке Олимпије, мучио у кавезу филозофа Калистена, што му није ласкао. Носио је собом ''Илијаду'', не из дивљења према Хомеру, него из љубоморе према Ахилу. Јадао се што нема песника да га опева. Егоист, он хоће за себе не само сву силу него и филозофију: прекорава Аристотела чак из Азије зашто је публиковао један део метафизике у чије је тајне учитељ био посветио само њега. Помагао је уметност коју није осећао, и то помажући Лизипоса који је само њега вајао, и Апелеса који је само њега сликао… Води собом у Азију целу гомилу филозофа, Анаксарка из Абдере, Пирона из Елиса, и Калистена из Атине, да се доцније врати у Атину грчка филозофија трула од скептицизма, сва омађијана утицајем индијских аскета. — Цела Александрова мисија то је један блистав роман, једна величанствена авантура, али и биографија једне мегаломаније; хроника једног херојског карактера, али и бајка о једној сујети којој ништа на свету није остало слично. Њега је више водила војничка амбиција, него владарска идеја; више авантура него идеал. Нису такви људи створени за срећу света, него свет створен за такве људе и њихове маније. Онај који све победи, најзад све унизи. На месту где је закопан у Азији његов коњ Буцефал, он је подигао град Буцефалију; на другом месту где је закопан његов пас Перитас, он је сазидао град Перитас. Свугде је зидао Александрије, али нигде није зидао Атине.

{{gap}}Мало више од Херонеје стоје висока и тамна врата Парнаса кроз која се улази у његове студене и фантастичне тамнице. Ваздух се овде наједном зацрне од мрачних четинара. У каменом гротлу закотрља се један мутан поток. У висини остане да виси само уско парче неба, безбојно и сетно. Високи масиви са снегом у врховима и са тмином у подножјима, срљају брзо у небо, једно за другим. Ни зрачак сунца да залута у ове хладне котлине. Са четинарâ цури црна вода; низ раскисле падине руше се жути слапови. Ако се отисне која стена, она се сручи у понор нечујно, јер овде ни један глас нема свога одјека. Све се разбије о нешто црно и хладно што не даје гласа од себе. Парнас није сунчано брдо, него планина пуна тмине. Под самим хрбатима брегова помоли се које село, које прође у висини и замине за брег, лагано и лено, као у небу пачје јато. За једно време душа се осећа притиснута овим огромним и студеним стварима, и тело пробијено влагом као ножевима. Поремете се све импресије и измучи мисао. Једино живо и радосно, то су орлови. Већ од почетка они облећу сваки врхунац, надлећу сваки пут, и спуштају се до мојих кола, као голубице, па се враћају, не препознавши човека. Вода изливена по друму, котрља песак и вуче црвену земљу. Далеко је одавде сјајни пејзаж Атике, вечито провидан и лелујав, сав спиритуалан, нереалан, обмана вида, митолошка илузија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онамо су ниске шуме од јасно зелених борића и сребрних маслина. Сенке се вешају од гране до гране, плавичасте и толико танке да једва падају до земље. Сви жбунови сјају пуни љубичастог вреска. Ваздух носи смолу и благи мирис тимаре. Ако која гранчица затрепери, то је да замирише. Ако се кроз крошњу стабла отвори прозорчић, то је да се укаже мали морски затон, типски мотив античког пејзажа: једно модро огледалце, један румен облачић, једно сребрно једро… Цврчци певају да лето никад неће проћи. Ако из даљине што затутњи, то се негде у долини играју деца кентаури. Ако у шумарку зазвижди, то је Пан, којем се виде јареће ноге на некој светлој стени, или му стрше уши иза неког звучног грма. Тако траје до у предвече, кад се цео тај предео истопи у светлост, и раствори у ваздух, и изгуби испред очију, као обмана. Све је још тамо сјани старински мит, архаички панô, античка буколика.

{{gap}}А у овим затвореним и тамним собама Парнаса, данас је кишовити и студени април породио једног минотаура који је својим дахом окаменио целу ову палату очајања. Као да су сунце однеле непријатељи, и затим затворили планину леденим сантама. Долине Парнаса су радосне у повести о боговима, али ништа нема суморније у причи о људима. Кроз ове исте јазбине прошли су, као небројне поворке шакала и хијена, сви народи паликућа, пљачкаша, убица, и гробара. Народи обучени у зверске коже, и други у злато и челик; народи босоноги и голоруки, и други на коњима лепим као из апотеозе. Сви језици, све сујете, сва крволоштва, сва божанства. Народи бели и црни; хорде које не знају куда иду; војске чији се војници не разумеју у језицима међу собом. Сва оружја од камене секире до златног штита и кациге… Персијске војске, којима нису грчке реке имале довољно воде за пиће. И Спартанци кад су ишли да руше Тебу, и Тебанци кад су ишли да руше Спарту! И македонске фаланге, којима нису довољно изгледале дуге њихове сарисе, копља од шест метара. И галске хорде, које су дошле само да се огреју на пожару грчких градова. И римске легије које су увек завладале једном земљом тек пошто су у њој претвориле све у прах и пепео. И словенска племена, која су тумарала овуда као деца, идући за сунцем, и остављајући за собом само своја блага имена рекама и планинама. И турске армије, које су разбијале главе боговима и обарале стубове храмовима кад им је требало да пале креч. И франачки пустолови, који су доносили овамо своју жеђ за пљачку и љубав за насиље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Цело човечанство се кретало у бој против овог народа који је први прогледао пред лепотом и први се усхитио пред слободом. Па ипак он је и даље оставио да на овим истим кристалним врховима остану његова божанства и музе; и да занавек стражаре на раскршћу између светлости и мрака, вере и сујевере, слободе и тираније. Тако ови масиви стоје као сведоци о фаталности историје: да увек један руши оно што други сазида; да је мир увек само једна кратка интервала између убистава међу народима; да се диже и ствара само у ситним почивкама између обарањâ; да велики зидају само у времену које отму од малих који све разиђују; и да су људи по инстинкту противници прогреса и непријатељи поретка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај пут од Брала до Амфисе, пун је трзаја и приказа. После мрачних и влажних увала, пут се пење у висине. Наједном, видици почињу да се брзо измењују. Небо постаје све дубље и шире; светлост све чистија и ваздух лакши; обимне висоравни почињу да се протежу у недоглед. Искрсавају нови брегови, једни блиски који се сунчају, други далеко по којима сипа киша или снег. Али на крају свега, као каква блистава одгонетка, откри се пода мном једна блага библијска долина. Сва је у сунцу, покривена сивим и густим шумама маслина што иду у крупним каскадама из предела у предео. Цео се ваздух поче да растаче у боје; избијају села од црвене земље; излећу сјајна јата дивљих голубова. Осећа се у дисању близина мора. А оно што се види у самом дну ових маслинових таласа, то је стара Амфиса. Сто пута рушена и поново дизана, лежи под једним травним брегом на којем стоје румене франачке тврђаве, зарђале од небројних сунаца, и пуне птичјих јата. — Хиљаде година су пролазиле кроз светлост ове долине, индиферентно, као да се нису дотицале земље; а стара Амфиса стоји непрестано на свом месту. За хиљаде година кроз њу су пролазиле са грчког севера на грчки југ паганске хаџије у Делфе, где је било светилиште, и где је Аполон прорицао грчке судбине. Ишли су онамо у оном страху од неизвесности, који је, откад људи постоје, био увек већи него страх од смрти. Затим су се враћали опет овуда, носећи собом неколико замршених речи божанствених, које су биле загонетније него и сама судбина. Хиљаде година у животу најмудријег народа играле су овакве пророчке изреке већу улогу него и саме хомирске и орфичке химне, или епиграми мудрости исписани на храму светилишта. Хексаметри у којима је говорио Аполон, били су невешти, и незграпнији од ичег што је остало од старе речитости. Аполон је био бог песништва, али то није довољно: он није био песник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ништа се не да замислити лепше и блиставије од ове амфијске долине која силази до на Коринтски залив. У опште, ништа није на земљи равно путевима кроз грчке крајеве. Свугде по свету изгледају наша путовања бесплодна и беспослена према оваквим доживљајима. Све људске славе изгледају ситне према онима чији се трагови овде осећају на сваком месту. Има других земаља које су чувене због својих шума, својих снегова, свога цвећа или својих животиња. Али је убого свако парче земље на којем се не види стопа великог човека, или не чита запис једног великог времена. Ми се на свету не дивимо ономе који га је створио, него ономе који га је покорио. Све лепоте нису равне једном великом гласу из историје. И сва су неба бледа према овом своду по којем је Фоибос терао своја огњена кола. — По свима путевима ове земље осећао сам да је она за свагда дубоко паганска, и по својим рељефима и по својем блистању. Ништа тако није дубоко нехришћанско. Ништа у овој земљи не повреди очи колико једна хришћанска капела, нити озловољи слух колико звук хришћанског звона у оваквим долинама. Јер овде све припада другом времену и другим људима. Још свугде стара Грчка говори у овој земљи као божанство у Додони: у шумору свог лишћа и у звуку свог метала.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зато, долазећи овамо треба оставити на граници своје хришћанске заблуде и хришћанске истине; и отурити витлејемски штап и скинути назаретске сандале. Овамо не треба долазити преко Јерусалима. У овим долинама и по овим бреговима велико хришћанство је, не победилац, него насилник и уљез; њему овде ништа не припада, нити му је припадало. Чак треба овде доћи као рђав хришћанин, па све осетити без лажи и без збрке. Бити Гете и Анатол Франс, а не Ренан и Барес. Није могуће волети паганизам и бити истовремено добар хришћанин. И данас још културни људи, у своје недеље, једни иду Аполону, а други Христу, и не разазнају се међу собом. Борба између старог божанства које је све решило у лепоти, и доцнијег божанства које је све сконцентрисало у љубави, постојаће и даље, за сва времена. Јер нарочито у сјају и тишини ових сунчаних долина, човек не верује да је пагански мит победила хришћанска парабола. И није, бар не овде у његовој колевци. Пагански мит, који је грчки, нападнут је у Риму а не овде. — Рим је почео пропадати од кад је постао космополитиски; римска држава је посрнула од кад је успела да буде царство света; она је престала бити сопственик здравог и снажног запада од кад је постала господар сјајног и перверсног истока. Пагански мит је најзад искварен шаренилом источњачких богова, комедијаштвом њихових култова, шарлатанством њихових врачева, и сујевером која је одвела у ругобу и подсмех. У Риму је, са пропадањем угледа Сената, све лагано испропадало. У трећем веку није било више старе побожности, али није било ни свега другог што је из ње излазило: ни науке, ни морала, ни уметности, ни књижевности. Паганска вера је била државна, и она се гасила са државом заједно; са пропашћу царства, морала је и она нестати. Али сâм мит није побеђен новом вером која је дуго остала конфузна, нити је паганска култура побеђена једном другом културом, јер нове културе није ни било. Паганиство је зато и даље дуго живело у култу најбољег света. Варвари су долазили да освајају Рим и били су већ хришћани, а римски грађани су још и тад били паганци. Рим није слушао Теодосија да окрене леђа старим божанствима, ни његовог сина који је заповедао указима да се по царству оборе сви стари храмови и полупају главе старим боговима. На Истоку су били већ разбили сва мраморна дела Поликлета и Скопаса, док је Рим још чувао, колико је могао, спомене старог култа и старе уметности. И кад су владике са истока писале папи у Рим хвалећи се колико је који од њих спалио дела паганских филозофа и песника, паганизам је у Риму још био у свима навикама породичног живота и укусима елите. — Најзад, хришћанство дугује своју победу једном случају који је ван сваког мерења духовних вредности. Битка између Максенција и Константина није решила само питање трона него и питање олтара. Са побеђеним паганским императором је компромитовано и старо божанство. Са Константином је царство добило императора хришћанина; хришћанска је вера сада постала државном; хришћани су измилели из својих катакомби да окруже престо у новој престоници која је била хришћанска. Није хришћанство узрок пропасти римског царства. Али је пропаст римског царства била пропаст паганизма. Јер је с цезарем падао и -{pontifex maximus}-.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зато је паганизам испао више као мученик него као побеђен. То се осетило у две три прилике кад је мало требало да Аполон обори Христа и ''Илијада'' потисне Библију. То се видело за време Ренесансе. Ко зна да се то опет неће видети и сваки други пут кад се исти полет духова за културу буде манифестовао са онолико жестине. Паганизам још постоји и постојаће за навек: у основима науке, узорима уметности, принципима права, моделима својих држава. Благи и радосни хомерски мит, који је извор свих тих величина, још држи свет под својим чаром. И данас свима онима који имају култ паганског генија, хришћанско друштво изгледа једно дегенерисано и назадно доба, у којем би човек појео човека кад би се људима поново оставило да живе од хомерског мита и јонске филозофије.&lt;br /&gt;
{{gap}}У старој Атини су странци за своја божанства имали свагда сва грађанска права; чак су Атињани та божанства усвајали и за своје богове. Али бог хришћански није био примљен. Апостол Павле је за време говора овде на Ареопагу био исмејан, јер атински филозофи нису разумели његове објаве да је нови бог дошао. Да је тај апостол то објављивао пет столећа пре тога, кад је Атина била слободна а не римска, ко зна какав би отпор нашао нови бог код софиста, у Академији, код песника, у аристофанском позоришту, и код смејача на агори. Грчки дух не би никад примио сличну веру ма колико да је већ имао и питагорску и орфичку прошлост, и секте и мистерије, истина све заједно од мањег утицаја на живот него једна једина хришћанска догма.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Рим је примио и Астарту, и Сераписа, и Митру, и цело коло азијских богова. Али се и он одупрео хришћанском Богу, и тај отпор је ишао до крвавих прогањања. Зашто само према том богу? Није хришћанство било прво које је говорило о једнобоштву, по примеру синагоге. Већ Анаксагора, мудрац од највећег утицаја у златном веку Атине, говори: «Бог једини је онај који уређује материју и ствара свет!» И у једној орфичкој химни каже се: «Једини он је изишао из себе самог, а од Једног је изишло све што постоји.» Монотеизам није дакле био разлог тог отпора. Али се Рим одупро хришћанству зато што је хришћански Бог носио собом друкчу идеју о организацији света него што је имао цезар и сенат римски. Бог хришћански је био аутократ и није трпео других богова поред себе; све ван хришћанства било је хулење и идол. Хришћани су донели нови смисао о општој људској заједници као општој породици; то је нешто друго него што је држава римска која је сматрана за лепшу и вишу него свемир. Црква место државе; свештеник место цезара; божји закони о љубави место римских закона о правди и кривици! Место Капитола, Сион! За шефа такве цркве, Христос, један јеврејски проповедник за којег су већ римски прокуратори помогли да се осуди као кривац!... Нова вера ишла је, дакле, да обори све дотадање вредности. Тако је постао сукоб, не између једне старе вере и једне нове, него између једне старе политичке организације друштва и једне нове идеје о заједници. Грчком миту је било суђено да падне са римским царством које је било са њим тесно везано.
Али овде, у самој Грчкој, тај мит је удављен, нечујно. Та се смрт није осетила, и можда није ни постојала него површно и привремено. Бар тако ми изгледа овде у светлости и радости свију ствари на овом тлу. На свему стоје још трагови старог и великог човечанства; одасвуд гледају њихове крупне очи; одасвуд се чује само њихов глас и њихове речи. Свугде мртви стоје испред живих. Још звуче у овом ваздуху речи: логос, психи, етхос... Још ова земља изгледа један посебни сунчани континент, одвојен од света. Нека други народи гледају у будућност; сунце ове земље још стоји у средини свега што живи и што се креће. Стари хероји су убили лава из Немеје, змију из Лерна, птице из Стимфале, вепрове из Калидона и Ериманте, змију из Кадмоса, и бика из Маратона. Путеви су одавно слободни, и слава ове земље може да по њима иде несметано, не гледајући ни десно ни лево. И њена Нике носи још штит који није нико сломио, и копље које није никад бачено у траву. А прави и коначни двобој између два божанства и два света, доћи ће, можда, некад доцније, и ко зна када.
Пут којим се из равнице пред Амфисом иде за старо светилиште, изгледа као пут у небо. Нашао сам Делфе под самим сводом. То је у врху једне падине Парнаса, над једном котлином која је затворена са свих страна, и наличи на изврнуто звоно. Како су кише падале и прекодан, високе литице пуштале су из себе беле и сјајне магле, и све се пушило на све стране, да је изгледало да се цео овај предео диже у небо. Доле на дну увале падају у сјајним каскадама сребрни маслиници, иде један танак поточић, и вуче се једна сребрна стазица. Неизбројни мрамори храмовâ и бедеми који су их опасивали, почињу да румене. На све се одједном просу крв и злато вечерњег сунца.
Аполон који је азијско божанство, као и Посејдон, дуго је био странац за овдашње Грке. Код Троје је био непријатељ народа одавде; палио је ахајске бродове и убијао ахајске војнике. Најзад је прешао море, и са светог острва Делоса дошао у Македонију, и оданде у старе Делфе. Ту је отео Геји, богињи земље, ово пророчиште и ову долину која је затим постала центар побожног и политичког света. Само је један бог могао пронаћи овакву долину за своје седиште и овакво место за прорицање људских судбина. Ја никад на Акрополису нисам имао утисак да су стари Грци били одиста побожни, и да су веровали да богови постоје и ван стихова, и ван мраморâ. Али ова чудна долина, којој ништа на земљи није слично, даје импресију да је и старо божанство мучило душу људску као и наше. И нарочито, да је сујевера увек силнија него вера; и да широке масе и не знају за друго него за сујеверу; и да је за њих бог увек већма судија који убија него који награђује. Ова је долина и данас једно место пуно страха и слутње. Њене тишине — за пуну недељу дана колико сам овде остао, — изгледале су као тишина после пропасти света. Оне тиште као ледени прст притиснут на нашу вену. Ни једно хришћанско светилиште нема језовитост овог краја где је Аполон држао у једној руци сунчану муњу, а у другој лиру. Само један народ искрено религиозан, и слепо сујеверан, и који је своје религиозне легенде морао друкче тумачити него што их ми тумачимо, могао је да овај предео узме за средиште свог целокупног духовног живота. Није чудо што га је сматрао и за центар земље, пупак света, кад се зна да су два гаврана, које је Зевс пустио да лете, један са истока а други са запада, срели се најзад над овом уском долином.
Брзо је пала помрчина, и небо је целу ноћ остало тамно. У ваздуху ове провалије чуо се врло хучан само онај танки кончић потока што гмили дању на дну долине потпуно нечујан. Тишина је ноћас била толика да се његов шум развио најзад као брјујање читаве какве крупне реке што котрља камење или гвожђе. Ваздух се разредио и све је постало звучно; ствари се нису виделе, али све су се чуле. Затим је јутро дошло нагло и одмах све прелило сунцем. Пробудили су ме орлови, лепи и велики, који су цело време летели поред самих мојих прозора. Све поста одједном неизмерно јасно. У литицама руменим и високим појавише се, квадратне и празне, некадашње гробнице или капелице. Цео крај доби одмах свој мистичан изглед и издвоји се од свега другог што сам видео на овом путу.
Да сте долазили овамо за време Аполона, из Атине би дошли једрењачом доле до једне мале луке, и одатле до Хрисе. Путем до Делфи би ишли између великих грмова ловора и мирте, са каквом поворком у којој би се видели људи свих крајева, свих одела, свакаквих диалеката и ћуди. Какав Аригнотус из Самоса, носи божанству једну статуу; какав Филимон из Карије, један бронзани троножац; какав Дамофанес из Тасоса, једну рељефну плочу; какав Тимотеос из Книда, неколико лепих ваза са ликом божанства или ликовима хетера; какав Лакаратидес из Спарте, са трофејима из последње победе над неким градом пелопонеским; какав Тимофанос, корег из Смирне, са неколико својих плаћеника певача за хор богу у Делфима; најзад какав богаташ из Ефесе, са мирисима и новцем... Можда и какав архонт спартански, или филозоф атински, или скулптор из Аргоса, или мистик из Кротоне, или генерал из Аркадије... Ту су можда фруле, ситаре, стихови, смех. Сви се хвалишу, размећу и друге потцењују... Атињани презиру Тесалијце јер су били против њих са персијским војскама; Аркађани мрзе Спартанце као крвне непријатеље; људи из Егине мрзе Атињане као перфидне и насилнике. Али идући даљим путем сви ти људи неједнаког изгледа, али једнаких осећања, осете и подједнак удар срца и страх што се већма приближују Делфима.
Свакако, у међувремену, један је причао лепоте Атине, други можда свој бродолом на неком предгорју Циклада, трећи своје оргије у Коринту, где су се хиљадама свештеница Афродите давале за новац у корист касе божанства. Такмичећи се у лагаријама, духовитости и мудрости, дошли би у подножје Хиампеје и Родони, два висока брега међу којима, као између два листа, стоји ово светилиште. Пут је доводио овамо дном саме долине, поред оног поточића. Изглед који су морали имати одоздо на светилиште, морао је наличити на неки догађај у небу. Можда на недељу дана пре тога у Делфима су заседали амфиктиони, религиозна конфедерација свих грчких државица, које овамо шаљу двапут годишње своје амбасадоре. Или је то био крај недеље кад су овде биле питијске игре које се држе сваке четири године у дугачком стадијону, који и сад стоји на свом месту. — Овакве хаџије би се попеле до извора Касталија, који и данас баца своје ледене воде, и ту би се најпре опрали од греха: «Једна је кап довољна добром, а ни море неће опрати рђавог». Ту би се преобукли у чисто одело; метнули ловоров венац на главу, узели у руку гранчицу обвијену вуном, и пошли на велику капију тврђаве у којој чека божанство. Од капије почиње свети пут. Одмах с десне стране један бронзани бик са Крфа; затим група, споменик, спартанске победе над Атињанима после Егос-Потамоса. То је Лисандрос са свима својим генералима и адмиралима, сви врло космати и врло брадати, по спартанском обичају; и Аполон и Посејдон који их крунишу... Али, одмах пред њима, постављен је споменик који их све оставља у сенци: споменик Аркађана после њине победе над Спартанцима... Већ ту почињу свађе и хвалисања: полемика у бронзи и мрамору, целим Светим Путем...
Са две стране, два реда лепих грађевина у минијатури: то су благајне свих савезничких држава које су овде под протекцијом божанства чуване од међусобних ратова и међусобних лупежа. Атинска благајна стоји и сад, и изгледа један мали кокетни храм; то је у ствари споменик дигнут још после победе на Маратону; у њему су били трофеји из славне битке; а ту је и Фидијас поставио великог Милтијада са читавом групом богова, за дивљење целог ослобођеног грчког света... Близу је и Лесхе, галерија најбољих сликара. Статуе на све стране! Њихов број је износио до три хиљаде; сам Нерон их је однео у Рим до пет стотина. На једном месту поред самог краља Филипа Македонског била је једна женска статуа од злата. То је Фрине, славна хетера, модел и љубавница Праксителова, најлепша скулптура старог века, чију копију и сад имамо у Риму. Зашто Фрине у Делфима и поред Филипа?... У светилишту Делфи све је било полемика, реплика, алузија и сарказам. Лепа хетера коринтска за којом су лудовали и Праксител, и Сократов ученик Аристип, и мудри Диоген из бурета, славна је и због тога што је хтела да обнови порушену Тебу, али под условом да се, из пркоса према македонском краљу, на зиду запише: «Александар краљ оборио, Фрине, куртизанка, обновила». А у Делфима је Фрине, сва гола, била Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.
Цео свет застаје и пред лепим трезором острва Книда. Свако диже главу пред једним високим стубом крај светог пута: архаички Сфинкс стоји у дубоком небу делфијском где се говори само о судбинама. Тај Сфинкс и сад постоји у овом месту, недавно ископан. — Сам храм Аполонов је огроман и грађен тридесет година, са фронтонима испуњеним олимпијским божанствима, али је ту и Бахус, скоројевић и уљез. На архитравима висе штитови и сјајне опреме из победе код Платеје над Мардонијусом. На уласку статуа Хомерова, затим престо овенчаног Пиндара са којег је читао своје песме. Унутра једна архајичка наказа, Аполон. Ту је и соба, адитон, где Питија (најпре какво неуко сеоско девојче, а после једног скандала, каква ста-

[радови у току]
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}&lt;/center&gt;

[[Категорија:Градови и химере]]
[[Категорија:Градови и химере (1930)]]</text>
      <sha1>g48l1b2qx4mrnfrktoh67l4ysd4bekq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ифигенија у Тавриди</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61729</id>
    <revision>
      <id>147170</id>
      <parentid>147004</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:13:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147170</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1067" sha1="o1lynpl0wc0zt67l6gqhwdz0ei7labo" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јохан Волфганг Гете]]
| Ифигенија у Тавриди
| превео '''''[[Змајова]]'''''
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;ЛИЦА:&lt;/center&gt;
&lt;small&gt;'''Ифигенија.&lt;br&gt;Тоант,''' краљ Тавридски&lt;br&gt;
'''Орест.&lt;br&gt;Пилад.&lt;br&gt;Аркад.'''&lt;/small&gt;

[[Ифигенија у Тавриди/Чин први|Чин први]]&lt;br&gt;
[[Ифигенија у Тавриди/Чин други|Чин други]]&lt;br&gt;
[[Ифигенија у Тавриди/Чин трећи|Чин трећи]]&lt;br&gt;
[[Ифигенија у Тавриди/Чин четврти|Чин четврти]]&lt;br&gt;
[[Ифигенија у Тавриди/Чин пети|Чин пети]]&lt;br&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}}

[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]</text>
      <sha1>o1lynpl0wc0zt67l6gqhwdz0ei7labo</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Вид љубави</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61747</id>
    <revision>
      <id>147168</id>
      <parentid>147125</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:06:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147168</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1481" sha1="huyarreu5picjo359vw2pmq6jkjn2hv" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Вид љубави
| одељак= 
| аутор= Данте Габријел Росети
| преводилац= Светислав Стефановић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Када те видим најлепше, о драга?
Кад усред сјаја очи ми са жаром
Пред твојим лицем као пред олтаром
Ту Љубав славе што ми је тобом драга?

Ил усред мрачних и осамних чаша,
Кад сједињени са пољупца чаром,
Твоја ми душа бива души даром
Јединим, те смо речити без гласа?

О кад ми једном будеш отргнута,
И ти и твоја сен са земних пута
И са свих врела твоје око мило,

Како ће Наде лишће сасушено
Низ сводовље живота сумрачено
Да витла вихром-Смрти вечно крило!
&lt;small&gt;(Из „Куће Живота“ од Дантеа Габриела Росетиа).&lt;br /&gt;С енглеског, Свет. Стефановић.&lt;/small&gt;
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад, стр. 382-383.

{{ЈВ-аутор|Светислав Стефановић|1944}}

[[Категорија:Енглеска књижевност]]</text>
      <sha1>huyarreu5picjo359vw2pmq6jkjn2hv</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>На врху брега</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61748</id>
    <revision>
      <id>147169</id>
      <parentid>147128</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T14:07:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147169</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1326" sha1="901m27x25owljibnmrr75dzpzl66fl6" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На врху брега
| одељак= 
| аутор= Данте Габријел Росети
| преводилац= Светислав Стефановић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Свечаник сунца. Још се жртва пали
На Западу и пој вечерњи чека.
Ал дуго доља задржа ме мека,
Те сам одоцнео поклоник му. Али

Још видех онде где су с неба пали
Видика траци, као да се створи
Лик сунца за час као жбун што гори,
Те зраци му ко горуће косе сјали.

А сада кад се испех на врх брега,
Мораћу сићи путањама пустим
Низ обронке покрите мраком густим.

Но још за часак нећу да се спустим,
Већ стојим гледећ где нестаје свега,
И задња тица у зрак задњи бега.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад, стр. 382.

{{ЈВ-аутор|Светислав Стефановић|1944}}

[[Категорија:Енглеска књижевност]]</text>
      <sha1>901m27x25owljibnmrr75dzpzl66fl6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Говор Хитлера 1. маја 1933.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61753</id>
    <revision>
      <id>147178</id>
      <timestamp>2026-10-03T14:48:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: Немачки другови и другарице, дошао је мај. Тако почиње једна немачка народна песма. Столећима је овај дан био симбол дана доласка пролећа, био је симбол радости и уверења. Дошло је после једно време које је овај дан присвојило и прокламовало дан радости и на…</comment>
      <origin>147178</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7893" sha1="ivjcqb2a1qucyfuce8fhim8qolsmirh" xml:space="preserve">Немачки другови и другарице, дошао је мај. Тако почиње једна немачка народна песма. Столећима је овај дан био симбол дана доласка пролећа, био је симбол радости и уверења. Дошло је после једно време које је овај дан присвојило и прокламовало дан радости и наде као дан унутрашње борбе. Раширила се наука која је покушала да дан буђења природе, дан очигледног наступа пролећа, претвори у дан мржње, крвопролића, братоубиства, борбе. Деценијама је овај дан био споменик који је раздвајао немачки народ,

Од сада ће 1 мај остати столећима дан немачког рада, који ће националне раднике окупљати да бар једном у години пруже један другом руке. Зато постављам за овај дан лозинку: Поштујте рад, цените радника!

Ништа велико на овоме свету није поклоњено, већ је извојевано. Ми желимо и даље да радимо и да се боримо. Данас први пут славимо први мај у знаку националног јединства. Зато ћемо рећи који су нам циљеви у будућности.

Желимо да нови дух у Немачкој остане и да се јача под победоносном заставом немачког васкрса. Ову заставу ћемо бранити од свакога ко покуша да је скине.

Желимо да у нашем народу пробудимо самосвест.

Желимо да изведемо немачки народ из заблуде о двојности, о две класе у уверењу да је народ другога реда. Времена понижења су прошла. Пред нама је почетак новог века: стварање велике Немачке.

Желимо да уверимо наш народ да није слаб. Народ је јак ако сам жели да буде јак. Ново стечено јединство дало је нову унутрашњу снагу.

Желимо да уверимо наш народ да нас нико више не може угњетавати и присиљавати. Та су времена прошла.
Желимо да ојачамо веру народа у самог себе.

Ове наше жеље ми ћемо и документарно прокламовати.

Желимо да искоренимо у нашем народу уверење да мануелан рад је срамна ствар. Наша је непоколебива одлука да заведемо општу обавезу рада, како би сваки појединац, био он племић или сиромах, богат или интелектуалац, једанпут у животу осетио важност мануелног рада, да се научи радити и научи слушати.
Желимо, у овој години први пут да остваримо велики етички дух рада и мануелног рада.

Ове године улазимо у прву етапу организације привреде. Наше је основно уверење да нема напретка ако он није нашао корене у сељаку, јер тек када оздрави сељак оздравиће и цела привреда. Често ћемо почети код сељака, и порадити на његовом оздрављењу.

Даљи је наш задатак да уклонимо беспослицу стварањем прилика за рад

И на крају, намеравамо да се бацимо на обарање неподношљиве каматне стопе (Бурно одобравање и усклици: Браво!)

И овде ћемо да спроведемо одлучно оно што је за сваког националсоцијалисту већ годинама било разумљиво.

У трговинској политици осигураћем делетност немачке продукције, да при томе не уништимо немачког земљорадника.

Ми хоћемо да радимо, и ми ћемо радити! Ми смо присталице националне државе. Немац ће наћи своје спасење.

На крају, све би ово било залудно ако нас при томе не би пратио благослов Свевишњега. Ми хоћемо да радимо и у борби да решавамо наше проблеме. Знамо, да ћемо при том наићи на тешкоће, али ћемо их пребродити. Знамо, да нам нико ништа неће поклонити. Наш пут у будућност биће исто тако тежак као што је био 14-годишњи пут до васкрса. Цео свет нас прогони. Ми хоћемо мир, а они неће наше право на живот, не признају нам заштиту отаџбине. Када је тако цео свет противу нас, онда ми морамо постати још више једно (Усклици: Хајл!). Они неуморно могу чинити што хоће, а ми никада нећемо савити кичму, никада признати јарам. Поклич за једнаким правом никада неће у Немачкој нестати. Не надајте се да ће се испунити оно што вам говоре наши издајници. Немачки народ је дошао себи. Ниједан човек неће више трпети понижење. (Бурно и дуготрајно клицање: Хајл!).

Ми желимо, да остваримо нашу обнову, путем вредноће и истрајности, желимо да нам се поново врати наша част. Ми не молимо Свемогнога: Ослободи нас! Ми желимо да радимо и заједнички да да се боримо. А када дође час, ми ћемо ступити пред Њега и рећи: Господе, ти видиш нашу беду. Немачки народ није нечастан, сраман и безверан. Немачки народ је поново јак, својим духом, својом вољом и сглом истрајношћу. Господе! Ми не одлазимо од тебе, Благослови нам, дакле, нашу борбу за слободу немачког народа и отаџбине.
Овим речима завршио је Адолф Хитлер свој говор уз бурно и дуготрајно клицање и узвике Хајл! Зинг Хајл.

== Види још ==
* [[Адолф Хитлер]]

== Извор ==
''Време''. 3. мај 1933. Београд, год. XIII, бр. 4067, стр. 2.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]</text>
      <sha1>ivjcqb2a1qucyfuce8fhim8qolsmirh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147196</id>
      <parentid>147178</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T15:59:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Проверено и завршено</comment>
      <origin>147196</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="10397" sha1="g8ucex1odk8e2zo9638kqre1bwu8l7q" xml:space="preserve">&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
{{gap}}Немачки другови и другарице, дошао је мај. Тако почиње једна немачка народна песма. Столећима је овај дан био симбол дана доласка пролећа, био је симбол радости и уверења. Дошло је после једно време које је овај дан присвојило и прокламовало дан радости и наде као дан унутрашње борбе. Раширила се наука која је покушала да дан буђења природе, дан очигледног наступа пролећа, претвори у дан мржње, крвопролића, братоубиства, борбе. Деценијама је овај дан био споменик који је раздвајао немачки народ, споменик унутрашње поцепаности. Дошло је време разума. Данас можемо запевати: Дошао је мај, наш народ је васкрсао! Симбол класне борбе претворен је данас у симбол части и јединства нашег народа. Зато је дан буђења природе дан поновног повратка части нашем народу. Радни народ, који не познаје баријере и уске границе, који није везан само уз фабрику, биро и службу схватио је правилно значење првог маја [?] овамо.&lt;br /&gt;
{{gap}}Немачки народ трпи невољу не зато што му недостаје агилност, већ што га је упропастила класна борба. Од резултата ове класне борбе ми се учимо, ми смо и научили много.&lt;br /&gt;
{{gap}}Први је наш задатак да се међусобно упознамо. Растргани, у звању и у лудилу које се зове класна борба, ми морамо наћи пут један другом. Тешко је порушити све оно што је 70 година политика учила, политика која је раздвајала наш народ. Али, ја вам кажем, оно што је човекова лудост саградила може његово сазнање опет да преброди. Процес стапања и приближавања нашег народа није процес који се може извршити за једну годину дана рада. Али, ми смо ипак решени да испунимо овај велики задатак, који нам намеће немачка историја. Ако неколицина Немаца не буде хтела сама од себе да поради на овом стапању у један јединствени народ, ми ћемо их силом на то присилити. (Бурно одобравање и клицање: Браво! Хајл!)&lt;br /&gt;
{{gap}}Од сада ће 1 мај остати столећима дан немачког рада, који ће националне раднике окупљати да бар једном у години пруже један другом руке. Зато постављам за овај дан лозинку: Поштујте рад, цените радника!&lt;br /&gt;
{{gap}}Ништа велико на овоме свету није поклоњено, већ је извојевано. Ми желимо и даље да радимо и да се боримо. Данас први пут славимо први мај у знаку националног јединства. Зато ћемо рећи који су нам циљеви у будућности.&lt;br /&gt;
{{gap}}Желимо да нови дух у Немачкој остане и да се јача под победоносном заставом немачког васкрса. Ову заставу ћемо бранити од свакога ко покуша да је скине.&lt;br /&gt;
{{gap}}Желимо да у нашем народу пробудимо самосвест.&lt;br /&gt;
{{gap}}Желимо да изведемо немачки народ из заблуде о двојности, о две класе у уверењу да је народ другога реда. Времена понижења су прошла. Пред нама је почетак новог века: стварање велике Немачке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Желимо да уверимо наш народ да није слаб. Народ је јак ако сам жели да буде јак. Ново стечено јединство дало је нову унутрашњу снагу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Желимо да уверимо наш народ да нас нико више не може угњетавати и присиљавати. Та су времена прошла.&lt;br /&gt;
{{gap}}Желимо да ојачамо веру народа у самог себе.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ове наше жеље ми ћемо и документарно прокламовати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Желимо да искоренимо у нашем народу уверење да мануелан рад је срамна ствар. Наша је непоколебива одлука да заведемо општу обавезу рада, како би сваки појединац, био он племић или сиромах, богат или интелектуалац, једанпут у животу осетио важност мануелног рада, да се научи радити и научи слушати.&lt;br /&gt;
{{gap}}Желимо, у овој години први пут да остваримо велики етички дух рада и мануелног рада.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ове године улазимо у прву етапу организације привреде. Наше је основно уверење да нема напретка ако он није нашао корене у сељаку, јер тек када оздрави сељак оздравиће и цела привреда. Често ћемо почети код сељака, и порадити на његовом оздрављењу.&lt;br /&gt;
{{gap}}Даљи је наш задатак да уклонимо беспослицу стварањем прилика за рад.&lt;br /&gt;
{{gap}}И на крају, намеравамо да се бацимо на обарање неподношљиве каматне стопе (Бурно одобравање и усклици: Браво!) И овде ћемо да спроведемо одлучно оно што је за сваког националсоцијалисту већ годинама било разумљиво.&lt;br /&gt;
{{gap}}У трговинској политици осигураћем[о] делетност немачке продукције, да при томе не уништимо немачког земљорадника.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми хоћемо да радимо, и ми ћемо радити! Ми смо присталице националне државе. Немац ће наћи своје спасење.&lt;br /&gt;
{{gap}}На крају, све би ово било залудно ако нас при томе не би пратио благослов Свевишњега. Ми хоћемо да радимо и у борби да решавамо наше проблеме. Знамо, да ћемо при том наићи на тешкоће, али ћемо их пребродити. Знамо, да нам нико ништа неће поклонити. Наш пут у будућност биће исто тако тежак као што је био 14-годишњи пут до васкрса. Цео свет нас прогони. Ми хоћемо мир, а они неће наше право на живот, не признају нам заштиту отаџбине. Када је тако цео свет противу нас, онда ми морамо постати још више једно (Усклици: Хајл!). Они неуморно могу чинити што хоће, а ми никада нећемо савити кичму, никада признати јарам. Поклич за једнаким правом никада неће у Немачкој нестати. Не надајте се да ће се испунити оно што вам говоре наши издајници. Немачки народ је дошао себи. Ниједан човек неће више трпети понижење. (Бурно и дуготрајно клицање: Хајл!).&lt;br /&gt;
{{gap}}Ми желимо, да остваримо нашу обнову, путем вредноће и истрајности, желимо да ном [''-{sic}-: нам''] се поново врати наша част. Ми не молимо Свемогнога: Ослободи нас! Ми желимо да радимо и заједнички да да [''-{sic}-''] се боримо. А када дође час, ми ћемо ступити пред Њега и рећи: Господе, ти видиш нашу беду. Немачки народ није нечастан, сраман и безверан. Немачки народ је поново јак, својим духом, својом вољом и својом истрајношћу. Господе! Ми не одлазимо од тебе, Благослови нам, дакле, нашу борбу за слободу немачког народа и отаџбине.
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Види још ==
* [[Адолф Хитлер]]

== Извор ==
''Време''. 3. мај 1933. Београд, год. XIII, бр. 4067, стр. 2.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Говори]]</text>
      <sha1>g8ucex1odk8e2zo9638kqre1bwu8l7q</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Александар I Карађорђевић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61754</id>
    <revision>
      <id>147181</id>
      <timestamp>2026-10-03T15:08:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Аутор | име = Александар I | презиме = Карађорђевић | иницијал_презимена = К | годинарођења = 1888 | годинасмрти = 1934 | опис = '''Александар I Карађорђевић''' био је регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и…</comment>
      <origin>147181</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="989" sha1="298xhtga14i0ql2cmmnhgfpfsu0ww5r" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар I
| презиме = Карађорђевић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1888
| годинасмрти = 1934
| опис = '''Александар I Карађорђевић''' био је регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921), краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929) и краљ Југославије (1929—1934).
| слика = Kralj aleksandar1.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар I Карађорђевић
| вики_цитати = Александар I Карађорђевић 
| остава = 
| остава_кат = Alexander I of Yugoslavia
}}

* [[Говор Краља Александра Рудничанима 7. маја 1933.]]</text>
      <sha1>298xhtga14i0ql2cmmnhgfpfsu0ww5r</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147187</id>
      <parentid>147181</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T15:13:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147187</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1070" sha1="a33o9glmppuw6kejm28i1vesz7i861n" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар I
| презиме = Карађорђевић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1888
| годинасмрти = 1934
| опис = '''Александар I Карађорђевић''' био је регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921), краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929) и краљ Југославије (1929—1934).
| слика = Kralj aleksandar1.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар I Карађорђевић
| вики_цитати = Александар I Карађорђевић 
| остава = 
| остава_кат = Alexander I of Yugoslavia
}}

* [[Регентска наредба војсци од 23. априла 1916.]]
* [[Говор Краља Александра Рудничанима 7. маја 1933.]]</text>
      <sha1>a33o9glmppuw6kejm28i1vesz7i861n</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147188</id>
      <parentid>147187</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T15:13:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147188</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1149" sha1="psc3kx8priou4ykw3g1qabicejp3psd" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар I
| презиме = Карађорђевић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1888
| годинасмрти = 1934
| опис = '''Александар I Карађорђевић''' био је регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921), краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929) и краљ Југославије (1929—1934).
| слика = Kralj aleksandar1.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар I Карађорђевић
| вики_цитати = Александар I Карађорђевић 
| остава = 
| остава_кат = Alexander I of Yugoslavia
}}

* [[Регентска наредба војсци од 23. априла 1916.]]
* [[Краљевска прокламација од 6. јануара 1929.]]
* [[Говор Краља Александра Рудничанима 7. маја 1933.]]</text>
      <sha1>psc3kx8priou4ykw3g1qabicejp3psd</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147190</id>
      <parentid>147188</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T15:14:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147190</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1231" sha1="mlwcjd8k4mrizpbt1qwese2qmo8snpf" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар I
| презиме = Карађорђевић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1888
| годинасмрти = 1934
| опис = '''Александар I Карађорђевић''' био је регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921), краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929) и краљ Југославије (1929—1934).
| слика = Kralj aleksandar1.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар I Карађорђевић
| вики_цитати = Александар I Карађорђевић 
| остава = 
| остава_кат = Alexander I of Yugoslavia
}}

* [[Регентска наредба војсци од 4. августа 1914.]]
* [[Регентска наредба војсци од 23. априла 1916.]]
* [[Краљевска прокламација од 6. јануара 1929.]]
* [[Говор Краља Александра Рудничанима 7. маја 1933.]]</text>
      <sha1>mlwcjd8k4mrizpbt1qwese2qmo8snpf</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147191</id>
      <parentid>147190</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T15:15:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147191</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1305" sha1="pf135nykby4pw54u0yu4cboqmf80elu" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар I
| презиме = Карађорђевић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1888
| годинасмрти = 1934
| опис = '''Александар I Карађорђевић''' био је регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921), краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929) и краљ Југославије (1929—1934).
| слика = Kralj aleksandar1.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар I Карађорђевић
| вики_цитати = Александар I Карађорђевић 
| остава = 
| остава_кат = Alexander I of Yugoslavia
}}

* [[Регентска наредба војсци од 4. августа 1914.]]
* [[Регентска прокламација од 29. јула 1914.]]
* [[Регентска наредба војсци од 23. априла 1916.]]
* [[Краљевска прокламација од 6. јануара 1929.]]
* [[Говор Краља Александра Рудничанима 7. маја 1933.]]</text>
      <sha1>pf135nykby4pw54u0yu4cboqmf80elu</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147192</id>
      <parentid>147191</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T15:15:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147192</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1386" sha1="gtuelrppq0l8qgm6sse8mndnm6f46ny" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар I
| презиме = Карађорђевић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1888
| годинасмрти = 1934
| опис = '''Александар I Карађорђевић''' био је регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921), краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929) и краљ Југославије (1929—1934).
| слика = Kralj aleksandar1.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар I Карађорђевић
| вики_цитати = Александар I Карађорђевић 
| остава = 
| остава_кат = Alexander I of Yugoslavia
}}

* [[Регентска прокламација од 29. јула 1914.]]
* [[Регентска наредба војсци од 4. августа 1914.]]
* [[Регентска наредба војсци од 20. априла 1916.]]
* [[Регентска наредба војсци од 23. априла 1916.]]
* [[Краљевска прокламација од 6. јануара 1929.]]
* [[Говор Краља Александра Рудничанима 7. маја 1933.]]</text>
      <sha1>gtuelrppq0l8qgm6sse8mndnm6f46ny</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147193</id>
      <parentid>147192</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T15:18:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147193</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1469" sha1="ob0ok9cel1svxe6jyxbcpt4zfvhkb9j" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар I
| презиме = Карађорђевић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1888
| годинасмрти = 1934
| опис = '''Александар I Карађорђевић''' био је регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921), краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929) и краљ Југославије (1929—1934).
| слика = Kralj aleksandar1.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар I Карађорђевић
| вики_цитати = Александар I Карађорђевић 
| остава = 
| остава_кат = Alexander I of Yugoslavia
}}

* [[Регентска прокламација од 29. јула 1914.]]
* [[Регентска наредба војсци од 4. августа 1914.]]
* [[Регентска наредба војсци од 20. априла 1916.]]
* [[Регентска наредба војсци од 23. априла 1916.]]
* [[Краљевска прокламација од 6. јануара 1929.]]
* [[Краљевска прокламација од 3. септембра 1931.]]
* [[Говор Краља Александра Рудничанима 7. маја 1933.]]</text>
      <sha1>ob0ok9cel1svxe6jyxbcpt4zfvhkb9j</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147203</id>
      <parentid>147193</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T16:21:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147203</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1506" sha1="2hrq7co0w2c927ep3s0tzif6r2ekyz0" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар I
| презиме = Карађорђевић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1888
| годинасмрти = 1934
| опис = '''Александар I Карађорђевић''' био је регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921), краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929) и краљ Југославије (1929—1934).
| слика = Kralj aleksandar1.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар I Карађорђевић
| вики_цитати = Александар I Карађорђевић 
| остава = 
| остава_кат = Alexander I of Yugoslavia
}}

== Дела ==
* [[Регентска прокламација од 29. јула 1914.]]
* [[Регентска наредба војсци од 4. августа 1914.]]
* [[Регентска наредба војсци од 20. априла 1916.]]
* [[Регентска наредба војсци од 23. априла 1916.]]
* [[Краљевска прокламација од 6. јануара 1929.]]
* [[Краљевска прокламација од 3. септембра 1931.]]

=== Говори ===
* [[Говор Краља Александра Рудничанима 7. маја 1933.]]</text>
      <sha1>2hrq7co0w2c927ep3s0tzif6r2ekyz0</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147204</id>
      <parentid>147203</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T16:32:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147204</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1759" sha1="8etqbisxo1cjzqat4f8zhv5ivhugpg8" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Александар I
| презиме = Карађорђевић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1888
| годинасмрти = 1934
| опис = '''Александар I Карађорђевић''' био је регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921), краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929) и краљ Југославије (1929—1934).
| слика = Kralj aleksandar1.jpg
| опис_слике =
| википедија = Александар I Карађорђевић
| вики_цитати = Александар I Карађорђевић 
| остава = 
| остава_кат = Alexander I of Yugoslavia
}}

== Дела ==
* [[Регентска прокламација од 29. јула 1914.]]
* [[Регентска наредба војсци од 4. августа 1914.]]
* [[Регентска наредба војсци од 20. априла 1916.]]
* [[Регентска наредба војсци од 23. априла 1916.]]
* [[Краљевска прокламација од 6. јануара 1929.]]
* [[Краљевска прокламација од 3. септембра 1931.]]

=== Говори ===
* [[Говор Краља Александра Рудничанима 7. маја 1933.]]

== Дела о Александру I Карађорђевићу ==
* [[Живот Краља Александра I]] (1934), од [[Аутор:Нико Бартуловић|Ника Бартуловића]] (Политика, 10. окт. бр. 9482)</text>
      <sha1>8etqbisxo1cjzqat4f8zhv5ivhugpg8</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Говор Краља Александра Рудничанима 7. маја 1933.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61755</id>
    <revision>
      <id>147182</id>
      <timestamp>2026-10-03T15:10:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: Драги Моји Рудничани,  Са оним истим задовољством и истим поносом, које сам увек осећао кад год сам током дугог ратовања долазио к вама, у ваше храбре војничке редове, и с вама заједно проводио оне дане патње и славе, дошао сам и сада међу вас, да овај ваш дан…</comment>
      <origin>147182</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4463" sha1="4b4m40fi486zxo5r8rgmaxx3g5egb0d" xml:space="preserve">Драги Моји Рудничани,

Са оним истим задовољством и истим поносом, које сам увек осећао кад год сам током дугог ратовања долазио к вама, у ваше храбре војничке редове, и с вама заједно проводио оне дане патње и славе, дошао сам и сада међу вас, да овај ваш дан свечаности и радости са вама заједнички прославим ту на домак вашег гордог Рудника, сведока јуначке борбе и нашег пожртвовања.
За овај ваш део Шумадије везана је успомена на наше легендарне устаничке дане, а из најновије прошлости на нашу славну рудничку офанзиву, која је показала какву огромну моралну снагу може имати наш народ у одбрани своје слободе и свога огњишта. Та снага успела је претворити онај наш узмак пред силном непријатељском најездом у неодољиви противнапад, неочекивани и победнички.

Непосредно следујући иза декларације Краљевске Српске владе и нишке Народне скупштине, у којој је проглашена борба за ослобођење и уједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца, рудничка победа крепила нас је и у време најтежих искушења вером: да ће доћи дан када ће се наша велика офанзива опет поновити и када ће Нишка и Крфска декларација постати жива стварност. И, Богу нека је хвала, та је стварност и дошла.
У тој тешкој и дуготрајној борби, кроз коју се доспело до ослобођења и уједињења у уједињену Краљевину Југославију, ви нисте били постидни, били сте увек у првим редовима. О томе Сам се небројено пута лично осведочио. Отуда и сада, у миру, ваша свагдашња готовост да јединству служите и новим жртвама, кад год то устреба.

Та је ваша готовост утолико примернија и похвалнија, јер иде напоредо са потребом за општим подизањем и унапређењем ових крајева. Ви, који сте, бранећи себе и националну слободу, вечно живели на пушци и мачу, заслужили сте да у нашој великој националној држави почнете развијати своје способности у правцу пуног културног и привредног напретка.

Ваше настојање око подизања школа у пуном је складу народног јединства. У општем културном подизању, школа долази на прво место.

Нека би и ова ваша новоосвећена школа била такво просветно и културно огњиште које ће одгајивати нараштаје, запајајући их духом славних предака и јуначке прошлости, васпитавајући их на примерима пожртвовања за националну слободу и јединство, подижући и снажећи им поуздање и веру у велику и напредну будућност Краљевине Југославије.

Живели Моји драги Рудничани!

== Извор ==
''Време''. 8. мај 1933. Београд, год. XIII, бр. 4072, стр. 2.

{{ЈВ-аутор|Александар I Карађорђевић|1934}}

[[Категорија:Говори]]</text>
      <sha1>4b4m40fi486zxo5r8rgmaxx3g5egb0d</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147184</id>
      <parentid>147182</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T15:11:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147184</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4549" sha1="4igimmya6sreyfu4pcnw6dnod44jnfj" xml:space="preserve">Драги Моји Рудничани,

Са оним истим задовољством и истим поносом, које сам увек осећао кад год сам током дугог ратовања долазио к вама, у ваше храбре војничке редове, и с вама заједно проводио оне дане патње и славе, дошао сам и сада међу вас, да овај ваш дан свечаности и радости са вама заједнички прославим ту на домак вашег гордог Рудника, сведока јуначке борбе и нашег пожртвовања.
За овај ваш део Шумадије везана је успомена на наше легендарне устаничке дане, а из најновије прошлости на нашу славну рудничку офанзиву, која је показала какву огромну моралну снагу може имати наш народ у одбрани своје слободе и свога огњишта. Та снага успела је претворити онај наш узмак пред силном непријатељском најездом у неодољиви противнапад, неочекивани и победнички.

Непосредно следујући иза декларације Краљевске Српске владе и нишке Народне скупштине, у којој је проглашена борба за ослобођење и уједињење свих Срба, Хрвата и Словенаца, рудничка победа крепила нас је и у време најтежих искушења вером: да ће доћи дан када ће се наша велика офанзива опет поновити и када ће Нишка и Крфска декларација постати жива стварност. И, Богу нека је хвала, та је стварност и дошла.
У тој тешкој и дуготрајној борби, кроз коју се доспело до ослобођења и уједињења у уједињену Краљевину Југославију, ви нисте били постидни, били сте увек у првим редовима. О томе Сам се небројено пута лично осведочио. Отуда и сада, у миру, ваша свагдашња готовост да јединству служите и новим жртвама, кад год то устреба.

Та је ваша готовост утолико примернија и похвалнија, јер иде напоредо са потребом за општим подизањем и унапређењем ових крајева. Ви, који сте, бранећи себе и националну слободу, вечно живели на пушци и мачу, заслужили сте да у нашој великој националној држави почнете развијати своје способности у правцу пуног културног и привредног напретка.

Ваше настојање око подизања школа у пуном је складу народног јединства. У општем културном подизању, школа долази на прво место.

Нека би и ова ваша новоосвећена школа била такво просветно и културно огњиште које ће одгајивати нараштаје, запајајући их духом славних предака и јуначке прошлости, васпитавајући их на примерима пожртвовања за националну слободу и јединство, подижући и снажећи им поуздање и веру у велику и напредну будућност Краљевине Југославије.

Живели Моји драги Рудничани!

== Види још ==
* [[Краљ Александар I Карађорђевић]]

== Извор ==
''Време''. 8. мај 1933. Београд, год. XIII, бр. 4072, стр. 2.

{{ЈВ-аутор|Александар I Карађорђевић|1934}}

[[Категорија:Говори]]</text>
      <sha1>4igimmya6sreyfu4pcnw6dnod44jnfj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Краљ Александар I Карађорђевић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61756</id>
    <redirect title="Аутор:Александар I Карађорђевић" />
    <revision>
      <id>147183</id>
      <timestamp>2026-10-03T15:11:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Преусмерена страница на [[Аутор:Александар I Карађорђевић]]</comment>
      <origin>147183</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="82" sha1="suha60wpd1sgvby8ac5wn9v93si1e03" xml:space="preserve">#Преусмери [[Аутор:Александар I Карађорђевић]]</text>
      <sha1>suha60wpd1sgvby8ac5wn9v93si1e03</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Александар I Карађорђевић</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61757</id>
    <redirect title="Аутор:Александар I Карађорђевић" />
    <revision>
      <id>147195</id>
      <timestamp>2026-10-03T15:25:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147195</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="82" sha1="suha60wpd1sgvby8ac5wn9v93si1e03" xml:space="preserve">#Преусмери [[Аутор:Александар I Карађорђевић]]</text>
      <sha1>suha60wpd1sgvby8ac5wn9v93si1e03</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хитлеров новогодишњи проглас 31. децемра 1940.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61758</id>
    <revision>
      <id>147206</id>
      <timestamp>2026-10-03T17:26:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница:   Берлин, 31 децембра  ДНБ јавља:  Вођа Рајха дао је о Новој години следећи проглас:  „Националсоцијалисти, националсоцијалистиње, партијски другови!  „Завршила се једна садржајна година немачке историје. Јединствености и њеног великог значаја за будућност…</comment>
      <origin>147206</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7295" sha1="6ty59eaondhafck2xuvtw8nc2zg5v71" xml:space="preserve">

Берлин, 31 децембра

ДНБ јавља:

Вођа Рајха дао је о Новој години следећи проглас:

„Националсоцијалисти, националсоцијалистиње, партијски другови!

„Завршила се једна садржајна година немачке историје. Јединствености и њеног великог значаја за будућност човечанства биће у пуној мери свесне тек касније генерације. Међутим, ми који преживљавамо историју овог времена не можемо да се одбранимо утиска да је Провиђење јаче него што су намере и воља појединих људи. Богови не ударају слепилом само оне који су осудили на пропаст, већ принуљавају и оне које је Провиђење одабрало да настоје да постигну циљеве који су често ван њихових првобитних сопствених жеља.

„Немачки народ, после дугогодишњег слома, морално дубоко понижен, привредно бедан, када је, уједињен националсоцијализмом, најзад нашао пут оздрављења, војство и народ били су решени да пораде на будућности нације средствима мирног рада и апелом на правну савест других. Међутим, још пре него што је националсоцијализам у 1933 години преузео власт, непријатељи Рајха наговестили су у великом броју писмених и јавних манифестација своју одлуку да ће свим средствима спречавати свако подизање немачког народа. После 30 јануара 1933 године они су ту опомену одмах и остварили. Без икаквог разлога, чисто из паклене мржње према немачком народу, они су отпочели нову хајку и позивали да се бојкотује не само немачка роба, већ пре свега и немачки човек. Демократски листови, чак и у најмањим земљама, сматрали су да је њихово првенствено право да из дана у дан сипају грђе на највећу средњоевропску силу, да само увредљивим изразима помињу водеће личности тога народа, да се ругају или клеветају режим и да позивају на војна насиља против Рајха.

„Капиталистичке демократије су љутином и поругом одбијале сваки покушај споразума или чак неког ограничења наоружања. Сваки захтев за равноправност немачког народа одбијен је, нескривеним цинизмом.

„Петнаест година они су пре тога демократску Немачку спутавали — ту демократску Немачку која и онако није умела друго него да мољака за милост, уместо да тражи своја права, безобзирно је политички и привредно искориштавали и пљачкали.

„Нова Немачка, која је била решена да више не трпи да се земља и народ и даље искориштавају до пропасти, изазивала је према томе њихов нарочити бес и мржњу. Емигранти без карактера повезали су се с јеврејским паразитима који су напуштали Рајх, сумњичили су немачки народ и његово војство и тиме су припомогли стварању оне психозе која је, пре или после, морала да доведе до рата.

ВОДЕЋЕ ЛИЧНОСТИ У ДЕМОКРАТСКИМ ЗЕМЉАМА И ДУЖИНА РАТА

„Стотиnáма година је свега неколико народа, на челу са Енглезима, у свету изазивало радове и силом пљачкало све до чега је могло доћи, подјармило велике, милионске народе који су бачени у беду и на тај начин саградило своја такозвана светска царства на крви и сузама. Тако су они створили онај светски поредак, који се, по њиховим сопственим, хладним и подругљивим изјавама састоји из имућних и бедника. И поред тога што су сами сада стварно у поседу огромних блага земље у свету, они нису још успели ни да савладају беду у своме сопственом народу. У државама у којима на квадратном километру треба да се исхрани једдва 10 људи, који располажу свима сировинама света, има 10 до 12 милиона незапослених, т. ј. људи одбачених од људске среће, и то све због тога што профитерство, корупција, леност па и глупост владајућих у овим плутократским демократијама одбацују све мере и методе које би могле да спуштају безгранични егоизам појединаца у корист живота целине. Ти елементи, који су у демократским земљама водеће демократске личности а уједно и акционари индустрије наоружања, веровали су осим тога, а верују и данас, да рат пружа највеће могућности за послове, а пре свега један други рат. У њиховом је капиталистичком интересу да могу што дуже искористити инвестиције свога новца. Само тако се може схватити када је на пример је...

[радови у току]

== Извор ==
''Политика'', 1. јануар 1941. Бр. 11705. Година -{XXXVIII}-, стр. 4.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}</text>
      <sha1>6ty59eaondhafck2xuvtw8nc2zg5v71</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147207</id>
      <parentid>147206</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T17:26:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147207</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="7348" sha1="p9rduecmu5ywhjiydea6l89jshs00c6" xml:space="preserve">

Берлин, 31 децембра

ДНБ јавља:

Вођа Рајха дао је о Новој години следећи проглас:

„Националсоцијалисти, националсоцијалистиње, партијски другови!

„Завршила се једна садржајна година немачке историје. Јединствености и њеног великог значаја за будућност човечанства биће у пуној мери свесне тек касније генерације. Међутим, ми који преживљавамо историју овог времена не можемо да се одбранимо утиска да је Провиђење јаче него што су намере и воља појединих људи. Богови не ударају слепилом само оне који су осудили на пропаст, већ принуљавају и оне које је Провиђење одабрало да настоје да постигну циљеве који су често ван њихових првобитних сопствених жеља.

„Немачки народ, после дугогодишњег слома, морално дубоко понижен, привредно бедан, када је, уједињен националсоцијализмом, најзад нашао пут оздрављења, војство и народ били су решени да пораде на будућности нације средствима мирног рада и апелом на правну савест других. Међутим, још пре него што је националсоцијализам у 1933 години преузео власт, непријатељи Рајха наговестили су у великом броју писмених и јавних манифестација своју одлуку да ће свим средствима спречавати свако подизање немачког народа. После 30 јануара 1933 године они су ту опомену одмах и остварили. Без икаквог разлога, чисто из паклене мржње према немачком народу, они су отпочели нову хајку и позивали да се бојкотује не само немачка роба, већ пре свега и немачки човек. Демократски листови, чак и у најмањим земљама, сматрали су да је њихово првенствено право да из дана у дан сипају грђе на највећу средњоевропску силу, да само увредљивим изразима помињу водеће личности тога народа, да се ругају или клеветају режим и да позивају на војна насиља против Рајха.

„Капиталистичке демократије су љутином и поругом одбијале сваки покушај споразума или чак неког ограничења наоружања. Сваки захтев за равноправност немачког народа одбијен је, нескривеним цинизмом.

„Петнаест година они су пре тога демократску Немачку спутавали — ту демократску Немачку која и онако није умела друго него да мољака за милост, уместо да тражи своја права, безобзирно је политички и привредно искориштавали и пљачкали.

„Нова Немачка, која је била решена да више не трпи да се земља и народ и даље искориштавају до пропасти, изазивала је према томе њихов нарочити бес и мржњу. Емигранти без карактера повезали су се с јеврејским паразитима који су напуштали Рајх, сумњичили су немачки народ и његово војство и тиме су припомогли стварању оне психозе која је, пре или после, морала да доведе до рата.

ВОДЕЋЕ ЛИЧНОСТИ У ДЕМОКРАТСКИМ ЗЕМЉАМА И ДУЖИНА РАТА

„Стотиnáма година је свега неколико народа, на челу са Енглезима, у свету изазивало радове и силом пљачкало све до чега је могло доћи, подјармило велике, милионске народе који су бачени у беду и на тај начин саградило своја такозвана светска царства на крви и сузама. Тако су они створили онај светски поредак, који се, по њиховим сопственим, хладним и подругљивим изјавама састоји из имућних и бедника. И поред тога што су сами сада стварно у поседу огромних блага земље у свету, они нису још успели ни да савладају беду у своме сопственом народу. У државама у којима на квадратном километру треба да се исхрани једдва 10 људи, који располажу свима сировинама света, има 10 до 12 милиона незапослених, т. ј. људи одбачених од људске среће, и то све због тога што профитерство, корупција, леност па и глупост владајућих у овим плутократским демократијама одбацују све мере и методе које би могле да спуштају безгранични егоизам појединаца у корист живота целине. Ти елементи, који су у демократским земљама водеће демократске личности а уједно и акционари индустрије наоружања, веровали су осим тога, а верују и данас, да рат пружа највеће могућности за послове, а пре свега један други рат. У њиховом је капиталистичком интересу да могу што дуже искористити инвестиције свога новца. Само тако се може схватити када је на пример је...

[радови у току]

== Види још ==
* [[Адолф Хитлер]]

== Извор ==
''Политика'', 1. јануар 1941. Бр. 11705. Година -{XXXVIII}-, стр. 4.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}</text>
      <sha1>p9rduecmu5ywhjiydea6l89jshs00c6</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147208</id>
      <parentid>147207</parentid>
      <timestamp>2026-10-03T17:30:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147208</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18169" sha1="9baqrkk42n2pgluyjlogefefb3l25rq" xml:space="preserve">

Берлин, 31 децембра

ДНБ јавља:

Вођа Рајха дао је о Новој години следећи проглас:

„Националсоцијалисти, националсоцијалистиње, партијски другови!

„Завршила се једна садржајна година немачке историје. Јединствености и њеног великог значаја за будућност човечанства биће у пуној мери свесне тек касније генерације. Међутим, ми који преживљавамо историју овог времена не можемо да се одбранимо утиска да је Провиђење јаче него што су намере и воља појединих људи. Богови не ударају слепилом само оне који су осудили на пропаст, већ принуљавају и оне које је Провиђење одабрало да настоје да постигну циљеве који су често ван њихових првобитних сопствених жеља.

„Немачки народ, после дугогодишњег слома, морално дубоко понижен, привредно бедан, када је, уједињен националсоцијализмом, најзад нашао пут оздрављења, војство и народ били су решени да пораде на будућности нације средствима мирног рада и апелом на правну савест других. Међутим, још пре него што је националсоцијализам у 1933 години преузео власт, непријатељи Рајха наговестили су у великом броју писмених и јавних манифестација своју одлуку да ће свим средствима спречавати свако подизање немачког народа. После 30 јануара 1933 године они су ту опомену одмах и остварили. Без икаквог разлога, чисто из паклене мржње према немачком народу, они су отпочели нову хајку и позивали да се бојкотује не само немачка роба, већ пре свега и немачки човек. Демократски листови, чак и у најмањим земљама, сматрали су да је њихово првенствено право да из дана у дан сипају грђе на највећу средњоевропску силу, да само увредљивим изразима помињу водеће личности тога народа, да се ругају или клеветају режим и да позивају на војна насиља против Рајха.

„Капиталистичке демократије су љутином и поругом одбијале сваки покушај споразума или чак неког ограничења наоружања. Сваки захтев за равноправност немачког народа одбијен је, нескривеним цинизмом.

„Петнаест година они су пре тога демократску Немачку спутавали — ту демократску Немачку која и онако није умела друго него да мољака за милост, уместо да тражи своја права, безобзирно је политички и привредно искориштавали и пљачкали.

„Нова Немачка, која је била решена да више не трпи да се земља и народ и даље искориштавају до пропасти, изазивала је према томе њихов нарочити бес и мржњу. Емигранти без карактера повезали су се с јеврејским паразитима који су напуштали Рајх, сумњичили су немачки народ и његово војство и тиме су припомогли стварању оне психозе која је, пре или после, морала да доведе до рата.

ВОДЕЋЕ ЛИЧНОСТИ У ДЕМОКРАТСКИМ ЗЕМЉАМА И ДУЖИНА РАТА

„Стотиnáма година је свега неколико народа, на челу са Енглезима, у свету изазивало радове и силом пљачкало све до чега је могло доћи, подјармило велике, милионске народе који су бачени у беду и на тај начин саградило своја такозвана светска царства на крви и сузама. Тако су они створили онај светски поредак, који се, по њиховим сопственим, хладним и подругљивим изјавама састоји из имућних и бедника. И поред тога што су сами сада стварно у поседу огромних блага земље у свету, они нису још успели ни да савладају беду у своме сопственом народу. У државама у којима на квадратном километру треба да се исхрани једдва 10 људи, који располажу свима сировинама света, има 10 до 12 милиона незапослених, т. ј. људи одбачених од људске среће, и то све због тога што профитерство, корупција, леност па и глупост владајућих у овим плутократским демократијама одбацују све мере и методе које би могле да спуштају безгранични егоизам појединаца у корист живота целине. Ти елементи, који су у демократским земљама водеће демократске личности а уједно и акционари индустрије наоружања, веровали су осим тога, а верују и данас, да рат пружа највеће могућности за послове, а пре свега један други рат. У њиховом је капиталистичком интересу да могу што дуже искористити инвестиције свога новца. Само тако се може схватити када је на пример један од главних индустријалаца наоружања у Енглеској, сада већ покојни мистер Чемберлен, најјавно да овај рат мора за Енглеску да траје најмање 3 године. Тако се може разумети ако други демократски силници, опет, у привредној страни учешћа у рату виде највеће шансе за своје земље и који не крију да им не годи споразум о миру т. ј. разумно најједначење народних интереса, пошто би на тај начин нестало могућности за задовољење оних који рачунају са огромним дивидендама ратне индустрије. Према пародима ови демократски лицемерни равнодушни су данас, као што су то били и раније. Тако се може схватити што је цео демократски свет не само одбио мој покушај да у 1939 години спречим избијање рата са Француском и Енглеском, већ да је тај мој покушај изазивао управо олују огорчења. Финансиским људима демократских земаља било је све једно што ће овај рат без икаквог разлога милионима људи одузети живот или здравље, што ће напредне области претворити у рушевине. За њих био је важан само капитал који су инвестирали у индустрију наоружања, као и брига да би услед недостатка даљих поруџбина могле да се смање њихове зараде. Да би при томе маскирали своје намере они су морали помоћу штампе да организују беспримеран поход неистина и измишљотина, јер, када би народи схватили да овај рат уопште није био потребан, да ни Енглеској ни Француској није стављен ни најмањи захтев, могла би настати опасност да би народи прогледали и да би позвали на одговорност и на обрачун своје упропаститеље. Због тога морају још и данас да сервисирају својим народима неистину да Немачки Рајх или Италија хоће да освоје свет, док је стварно већ постојећим освајачима света потребан рат да би вукли још веће камате на своје капитале него досада. Ти освајачи света баш су оне државе које су Немачкој објавиле рат.

ПРОПАГАНДА ПРОТИВ НЕМАЧКЕ
Немачка није стављала ни најмањи захтев било Француској било Енглеској. Још 6 октобра 1939 године упутио сам позив Француској и Енглеској да заједно с Немачком положе оружје и са заједничким радом прионемо разумној обнови, уместо да дозволимо да се Европски Континент у интересу ваневропских фактора разори и пљачка. Све је било узалуд. Тим резултатом ступили смо у садашњу годину која се ближи крају.

Ратни злочинци практикују да сваки немачки корак у правцу мира својим народима унапред прикажу као слабост. Када годинама нисмо одговарали на демократске нападе, изјављивало се да се Немачка не усуђује да ступи макар и у контраверзу са силним западним државама. Када Немачка није одговарала на сталне претње ратом, рекло се да је то знак да је Немачка неспособна да води рат услед своје унутарње слабости.

Када нисмо одговарали на сталне позиве за бојкот, на непрекидне нападе на немачке конзулате, на скидање немачких застава итд., покушавало се то да тумачи као знак одбијања данашњег режима од стране немачког народа.

РАТ У ПОЉСКОЈ И У НОРВЕШКОЈ

Када је најзад требало да почне рат, са тријумфалном виком одбијене су моја последња настојања за одржање мира, тобож је доказано да Немачка није наоружана и да се због тога сада може лако уништити. Када је најзад Пољска, коју су демократске силе послале у ватру, била уништена после 18 дана и када је тада Немачка поново изразила жељу за миром, видели су баш у томе доказ да Немачка сама сумња и да са страхом иде у сусрет британско-француским нападима на Западу. Тако је то још и данас. Да ли смо те кораке за мир предузимали из страха или из свести за одговорност сада је већ, у светлости историје, потпуно јасно.

Година 1940 донела је одлуке каквих у историји народа у сличном обиму и темпу још није било. Покушај г. Черчила да се препадом угнезди у Норвешкој, који је баш захваљујући његовој сопственој говорљивости благовремено дошао до нашег сазнања, довео је до сукоба у тој земљи. За неколико недеља немачка одбранбена сила решила је ово питање. Иако су и тамо француске и енглеске инвазионе трупе — под најнеповољнијим условима за Немачку — свуда потпуно тучене и најзад избачене из Норвешке, британска пропаганда није се устручавала да борбу у Норвешкој прикаже као немачки неуспех те да у тој борби чак и види доказ за недовољну опрему немачког војника, за неодољиву ударну снагу немачке војске, за слабо војство немачке одбранмбене силе и за попуштање морала немачког народа.

ПОБЕДА НАД ХОЛАНДИЈОМ, БЕЛГИЈОМ И ФРАНЦУСКОМ

Тако обманути савезници су се опремали да почетком маја пре свега запоседну Белгију и Холандију, како би на тај начин пренели рат на немачку границу. Немачка одбранбена сила осјетила је 10 маја ове махинације, задахнута одлуком да сада на Западу изнуди коначну одлуку. За свега 5 дана Холандија је доведена до капитулације, после даљих 10 дана положила је оружје белгиjska војска. Свега 6 недеља после почетка западне офанзиве више није постојала Француска војска која би била у стању да пружи још макакав отпор.

Ако британска пропаганда покушава да прикаже положај као да је Француска без икакве потребе прекинула рат, треба томе додати само следеће: први одреди који су прекинули борбу били су енглески. Од тренутка нашег напада на Западу та британска војска имала је само једну мисао: да што пре напусти копно и да у том циљу себи обезбеди потребну заштиту Холанђана, Белгијанаца и Француза. Тачно као што су неколико недеља раније у Норвешкој норвешке трупе сматрали само као заштитне трупе за сопствено повлачење, тако је било и са њиховим савезницима у Француској и Белгији.

Када је француска влада умолила за мир, више није било француских трупа, али, пре свега, одавно већ није било ни енглеских трупа. Баш енглеске трупе су прве покушавале, док се Француска још борила, да побегну преко Денкерка. А и иначе је у току овог историског сукоба сасвим срушена зграда неистина демократских пропагандиста рата. Док су још неколико недеља пре тога уверавали да се на Континенту налази преко милион Енглеза, показало се да је место једног милиона било у Француској свега $12\frac{1}{2}$ дивизија. Тако су они варали свој сопствени народ и своје савезнике.

[радови у току]

== Види још ==
* [[Адолф Хитлер]]

== Извор ==
''Политика'', 1. јануар 1941. Бр. 11705. Година -{XXXVIII}-, стр. 4.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}</text>
      <sha1>9baqrkk42n2pgluyjlogefefb3l25rq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хајдуци (Нушић)/XV</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61759</id>
    <revision>
      <id>147210</id>
      <timestamp>2026-10-03T20:26:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>147210</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="22474" sha1="qo6n4l6z79gd4dsgqsrlyrapzs0j9sz" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Хајдуци (Нушић)|Хајдуци]]
|  
| [[Хајдуци (Нушић)/XIV|Одметање]]
| У гори хајдуци
| [[Хајдуци (Нушић)/XVI|Прва борба]]
}}


Нисмо још врло дуго ишли па наиђосмо опет на једну чистину, око које је шума мало проређена, те се може и догледати донекле око себе. ‘Арамбаша стаде те узе онако зналачки испитивати место. Не говорећи
нам ништа, он зађе у шуму лево, па зађе десно, замисли се још мало па одлучи:

– Овде ће нам, браћо, одсад бити састанак и сталан логор нашој чети.

Сви погледасмо око себе, и свакоме у томе тренутку паде на памет мисао: дакле, ту, то је оно што смо желели, оно што смо сањали на храстовом стаблу? Сад смо, дакле, у гори хајдуци! Овде ћемо, дакле, ми, будући орлови планински, да савијемо себи гнездо; ово је одсад наш дом, наша држава, наша царевина; одавде ћемо ми господарити, одавде задавати страх и трепет на све стране света.

Из таквих мисли и сањарија пробуди нас глас ‘Арамбашин. Он поче да издаје прве наредбе.

– Истоварите се овде!

Ми спустисмо на земљу своје џепне марамице, у које смо завили још оно мало сира и хлеба, колико нам је од ручка остало.

– Ти, Миле, – окрете се он Врапцу – узми Дроњу и Цврцу собом, па зађите у шуму те саберите што више можете дрва за ватру. Понесите и ово моје секирче, те да одсечете грану ако треба!

Врабац, Дроња и Цврца дигоше се из тих стопа? те зађоше у шуму.

Мени и Глуваћу нареди ‘Арамбаша да испитамо околину, те да видимо има ли где у близини воде, па и ми зађосмо у шуму. ‘Арамбаша са Тртом остаде да уреди логор. Он одреди место где ће се ватра ложити и
нареди Трти да нађе и донесе камење које ће служити место узглавника при спавању. Глуваћ и ја смо, боме, подуже лутали, али нигде воде, ни потока, ни извора. Најпосле, кад смо малаксали, вратисмо се без успеха.

– Не умете да тражите! – љути се на нас ‘Арамбаша. – Како може бити планина без воде? Сутра зором претражићу ја целу планину.

Уто почеше да стижу и они други, сваки са бременом дрва на леђима.

– Има ли тамо још дрва? – пита ‘Арамбаша.

– Пуна шума поломљених грана! – вели Врабац.

– Е, ‘ај’те онда сви, те свако нека натовари по један добар бремен, јер ово је мало што сте донели.

Одосмо сви у шуму за Врапцем, те понесосмо колико је ко могао.

– Хоћемо ли да ложимо ватру? – пита Врабац.

– Не још, рано је, тек кад зађе сунце – вели ‘Арамбаша. – Него, дедер, поседајте сви да одржимо један савет.

Он седе, први, крај оног места где је одредио да буде ватра, а ми сви поседасмо укруг, те да почнемо први хајдучки савет у планини.

– Браћо, – почеће ‘Арамбаша – од овог часа почиње наш хајдучки живот. Ми смо јутрос рано напустили своје куће и сад се тамо већ, у целој вароши, зна да смо отишли у хајдуке, а сви су се преплашили и
стрепе, јер не знају шта их чека. Зато ми, браћо, треба да отпочнемо рад. Ја ћу вам изнети шта ја мислим да предузмемо, а ви ми кажите ако ко од вас има какав план.

Ту ‘Арамбаша ућута и погледа нас све редом, па кад виде да ми сви ћутимо, а он настави:

– Ја мислим, браћо, да ноћас још не предузимамо ништа. Треба да се одморимо, треба да упознамо добро шуму и сву околину, па тек онда да почнемо рад. А сутра на ноћ, ако бог да, приступићемо делу.
Послаћемо поуздану стражу на друм, и кад наиђу каква путничка кола, стража ће да звизне трипут. Сви ћемо, наоружани, полетети као соколови и пашћемо у заседу. Кад наиђу кола, ти ћеш, Глуваћу, испасти пред кола, јер ти си најбоље наоружан, имаш виљушку. Стаћеш пред кола и грмнућеш: »Стој, ни корака даље!« али знаш, то мораш тако да грмнеш да се кочијаш уплаши и да одмах испусти дизгине.

Глуваћ погледа у виљушку, која му је била за појасом, погледа у све нас редом, па покуша да грмне: »Стој, ни корака даље!« али како му није испало за руком, то узе да понавља и да се вежба. А ‘Арамбаша настави:

– Кад кочијаш испусти дизгине, ти ћеш опет звизнути и ми ћемо искочити из заседе. Ти ћеш, Дроњо, одмах дочекати коње за дизгине; ти, Врапче, отићи ћеш позади кола да не би ко од путника искочио тамо и побегао. А ти, – окрете се ‘Арамбаша мени – стаћеш пред кола и викнућеш путницима: »Силази.«

– Ја? – запитах престрављено.

– Јест, ти! – потврди ‘Арамбаша.

– А ако у колима буде професор географије? – запитах ја са страхом.

– Ама какав професор географије? – чуди се ‘Арамбаша. – Шта има он посла у колима? У колима морају бити најмање два богата трговца, који се враћају са вашара где су продали стоку, и сад носе кући пуне кесе злата. Кад ти, дакле, викнеш: »Силази!« та два богата трговца сићи ће с кола. Тада ћу се ја појавити и погледати мрко, тако мрко да их прође језа целим телом. Тада ћу ја викнути: »Паре или живот!«

– А ако они не даду паре? – пита забринуто Трта.

– Ако не даду, тада ћемо их напасти. Ти ћеш, Цврцо, скочити на једнога.

– А ако ми он опали шамар? – пита Цврца и чеше се већ унапред за уветом.

– Па ништа, зашто си хајдук? Зар наше старе нису набијали на коље, па су то они подносили, а ти не можеш један шамар.

– Па могу, није да не могу! – као правда се Цврца.

После узе ‘Арамбаша Да нам објашњава како ћемо затим делити благо и шта ћемо све купити за то благо. На првом месту тражио је за себе калпак, и одело све златом опточено, јер он, вели, као ‘арамбаша
мора бити тако обучен. Доцније, кад га опевају у народној песми, не могу да му опевају почупану шубару и поцепане панталоне какве сад има на себи, већ мора имати самур-калпак и мор-доламу{{Напомена|мор-долама – плава долама}} златом опточену.

Врабац изнесе други један предлог, који смо сви са пажњом слушали. Он рече да би боље било да ми богате трговце остзвимо на миру; нека иду с милим богом. А он, вели, највише би волео када би наша чета
сишла у варош, па да нападнемо гимназију.

– Па шта има у гимназији да се пљачка; онај стари глобус, поцепане мапе, креде и сунђери, ето то је све! – вели ‘Арамбаша, и смеје се Врапцу.

– Ја сам за то да ми ударимо на гимназију и да опљачкамо оне записнике које уписују ђачке белешке, па да лепо у њима поправимо себи оцене.

– Ух, много ти то вреди, а кад дође испит? – пита Цврца.

– А кад дође испит, а професор ће да помисли у себи: »Море, ово је хајдук, да ја њему дам добру белешку, да га скинем с врата, јер тешко мени ако ми се он попне на врат!«

– Није само добру белешку, него и примерно владање. Кад си хајдук, право је да ти да примерно владање! – подсмева му се Глуваћ.

И док ми тако разговарамо и кројимо планове о будућим подвизима, дотле већ и сунце поче седати, а из горе попухивати свежи вечерњи ветрић.

– Дедер, браћо, да повечерамо док је још за видела! – предложи ‘Арамбаша и сви одмах развисмо своје пакетиће, па халапљиво пождерасмо све што је остало од ручка. Трта је чак полизао старе новине у које је био завио сир.

– Баш имаш хајдучки апетит! – вели му Глуваћ.

– Имам, – признаје Трта – ал’ немам више шта да једем.

– Спремите сад ватру! – наређује ‘Арамбаша.

И сад се сви предадосмо послу: једни ломе гране, други их слажу на гомилице за потпалу. Једва смо чекали да наложимо ватру. То нам је некако изгледало право хајдучки, кад поседамо око ватре.

– Подложи! – наређује ‘Арамбаша Цврци.

– Не знам да л’ могу гдегод, овде у шуми, да нађем старе новине? Моја мајка увек подлаже ватру старим новинама – вели Цврца.

– Ама где ћеш у планини наћи старе новине? – вели му Глуваћ.

Ја се сетих да сам мој пакет завио у старе новине, па их дадох Цврци, он их утури међу гране, упали шибицу, пламен дочепа суву гранчицу, и сад полегасмо сви по земљи те почесмо из све снаге дувати и
распиривати пламен.

Суво грање поче пуцкетати и пламен се изви високо, а ми сви весело кликнусмо као да смо се већ дочепали школских протокола и поправили оцене у њима.

– Ух, браћо, – узвикну ‘Арамбаша лебдећи погледом за пламеном – зар није то Дивно бити хајдук? Још да нам је сад гуслар, па да нас опева.

– Па ево Врабац – рећи ће Дроња.

– Јест, он нам је већ певао уз гусле.

– Да изаберемо Врапца за гуслара – предложи Глуваћ.

– А знаш ли састављати песме? – пита ‘Арамбаша Врапца:

– Знам! – одговара Врабац поуздано.

– Јест’ зна! – додаје Дроња пакосно. – Ал’ покраде све из читанке.

– Па покрадем, – вели Врабац – али ја то вешто саставим, а ти не умеш ни то. Ево, имам ја и у џепу једну песму, јуче сам цео дан седео код куће и састављао је.

– ‘Ајде, ‘ајде читај, – кликнусмо сви весело и Врабац извади из недара два листа из књижице школских задатака, наслони се ближе пламену да може видети, јер сунце већ утону и поче први сумрак да се навлачи, и узе нам читати:

&lt;center&gt;
Боже мили, чуда великога!&lt;/br&gt;
Кад се шћаше по земљи Србији,&lt;/br&gt;
По Србији земљи да преврне&lt;/br&gt;
И да друга настану времена,&lt;/br&gt;
Одметну се једна чета мала,&lt;/br&gt;
Чета мала али одабрана.&lt;/br&gt;
Одметну се гори у хајдуке.&lt;/br&gt;
Ја да ти је стати па гледати,&lt;/br&gt;
Сваки јунак бољи од другога,&lt;/br&gt;
Ал’ пред свима Брба ‘Арамбаша,&lt;/br&gt;
Јунак каквог надалеко нема;&lt;/br&gt;
На глави му црна шубарина,&lt;/br&gt;
На ногама плаве панталоне,&lt;/br&gt;
А очи му севају ко муње,&lt;/br&gt;
Над очима наднеле се веђе,&lt;/br&gt;
Те он кроз њих мрко погледује;&lt;/br&gt;
Мрки брци пали по рамену...
&lt;/center&gt;

Код тих речи Цврца гурну ногом Дроњу, који је седео до њега. То је он, разуме се, кришом учинио, али оштро, соколово око ‘Арамбацшно опазило је.

– Не подгуркуј се, Цврцо, – добаци му ‘Арамбаша строго.

– Ја то... – збуни се Цврца – мислим, знаш, претерао је Врабац јер ти немаш бркове.

– Па немам их, знам ја да их немам, али то је због песме. У песми се увек за јунака мора да каже да има бркове.

– Па јесте! – извињава се Цврца.

– Настави! – наређује ‘Арамбаша Врапцу, а овај даље чита.

&lt;center&gt;
Ја да ти је стати па гледати,&lt;/br&gt;
Кад он мегдан с Матамутом дели,&lt;/br&gt;
Два јунака, обадва једнака,&lt;/br&gt;
Под њима се црна земља тресе&lt;/br&gt;
И удара море о брегове.&lt;/br&gt;
Па се носе летњи дан до подне,&lt;/br&gt;
Док се Брби срце не разигра,&lt;/br&gt;
И удари пламен из ноздрва,&lt;/br&gt;
Спустише се веђе над очима,&lt;/br&gt;
Засијаше муње из очију,&lt;/br&gt;
А удари пена на устима.&lt;/br&gt;
Па он грли руком Матамуту.&lt;/br&gt;
Како га је лако обгрлио,&lt;/br&gt;
Попуцаше кости Матамути,&lt;/br&gt;
Па га Брбо преко себе баца,&lt;/br&gt;
Те он пада у зелену траву,&lt;/br&gt;
И овако цвили у невољи:&lt;/br&gt;
„Благо теби, Брбо ‘Арамбашо,&lt;/br&gt;
Од теб’ нема већега јунака!“
&lt;/center&gt;

Чеда од задовољства превуче руком преко усана, као да глади бркове и добаци Врапцу:

– Море, па ти умеш то лепо да саставиш!

– Па уме, дабоме, – додаје Дроња пакосно – кад он чува све старе читанке.

– Не кажем, има и из читанке, – брани се Врабац – али има што сам и сам саставио. Ево у читанци нема за Матамуту.

– Бога ми, добро је – понавља ‘Арамбаша. – А има ли још?

– Има! – вели Врабац.

– Па ‘ајде, читај даље!

Врабац настави да чита:

&lt;center&gt;
А да ти је стати па видети&lt;/br&gt;
Све јунаке у чети Брбиној,&lt;/br&gt;
Сваки јунак бољи од другога.&lt;/br&gt;
Ту је Глуваћ, хајдук гласовити,&lt;/br&gt;
Којино је у борбама љутим&lt;/br&gt;
Скин’о досад дван’ест турских глава.
&lt;/center&gt;

– Уха, – разлеже се са свих страна.

– Па то у песми! – брани се Глуваћ. – У песми то мора тако да се каже.

– Читај даље! – наређује ‘Арамбаша, а Врабац чита:

&lt;center&gt;
Ту је Дроња, хајдучина стара,&lt;/br&gt;
Од ког дршће цела гимназија,&lt;/br&gt;
Гимназија и сви професори...
&lt;/center&gt;

– Уха! – опет узвик.

– Не прекидај! – наређује ‘Арамбаша. – Читај даље:

&lt;center&gt;
Ту је Цврца, јуначко колено,&lt;/br&gt;
Којино је грдно пропатио,&lt;/br&gt;
Преживео муке свакојаке;&lt;/br&gt;
Пре но оде гори у хајдуке,&lt;/br&gt;
Каишем му леђа исписана,&lt;/br&gt;
И глобуса обе хемисфере.
&lt;/center&gt;

Трта се пакосно насмеја, али га пресече ‘Арамбаша строгим погледом, те Врабац настави:

&lt;center&gt;
Ту је Врабац, јунак нада свима,&lt;/br&gt;
Благо мајци која га родила!&lt;/br&gt;
Нема тога ком одолет неће,&lt;/br&gt;
Не боји се никога до бога.&lt;/br&gt;
Где он прође ту трава не ниче,&lt;/br&gt;
Он погледом коси и обара;&lt;/br&gt;
Пред њим дршће цела турска војска,&lt;/br&gt;
Јаој оном коме на сну дође,&lt;/br&gt;
А камоли да му шака падне!
&lt;/center&gt;

– Е, е, претера, претера! – чу се општи узвик, па да видиш и сам ‘Арамбаша пристаде уз то:

– Претерао си, брате! – окрете се он Врапцу.

– Па то је због песме! – брани се Врабац.

– Па и због песме је много! – остаје упоран ‘Арамбаша. – Него, ти то да скратиш.

– Је л’ све да скратим? – пита Врабац.

– Не треба све! – вели ‘Арамбаша. – Оно раније је врло добро, ал’ то што се тебе тиче, то да скратиш.

Врабац се нађе увређен, сави хартију, метну је у џеп и не хтеде да чита.

Ми дигосмо главе, јер смо се били повили слушајући Врапчеву песму, и обазресмо се око себе и сагледасмо ноћ. Ућутасмо, обузети сви једном истом мишљу. Земља, небо, шума, ноћ... Нико ни речи не проговори, нико ни да зине; погледасмо се само међу собом и сретосмо се мислима. Једва у неко доба, тихо, шапатом, више у себи изусти Сима Глуваћ:

– Ноћ!


{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* [http://1300kaplara.edu.rs/biblioteka/biblioteka%20na%20daljinu/Branislav-Nusic-Hajduci.pdf Хајдуци]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Хајдуци (Нушић)]]</text>
      <sha1>qo6n4l6z79gd4dsgqsrlyrapzs0j9sz</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хајдуци (Нушић)/XVI</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61760</id>
    <revision>
      <id>147211</id>
      <timestamp>2026-10-03T20:35:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>147211</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17899" sha1="bj51n87c47jb9s0uq2w5v68muxze9vr" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Хајдуци (Нушић)|Хајдуци]]
|  
| [[Хајдуци (Нушић)/XV|У гори хајдуци]]
| Прва борба
| [[Хајдуци (Нушић)/XVII|Магаретова исповест]]
}}


Ноћ.

Ућутали смо сви као заливени, или и ако проговоримо, а ми шапућемо, као да се бојимо да не пробудимо кога. Шапће и сам ‘Арамбаша.

– Хоће ли ово дуго трајати? – шапће да се једва чује Цврца.

– Које? – пита Глуваћ опет шапатом.

– Па ноћ.

– Дуго! – одговара Глуваћ.

– Ја не волим ноћ – вели Цврца и видиш нешто му игра у гласу.

– Ни ја! – вели Глуваћ.

То тако две-три речи, па опет настане ћутање и мукла тишина, и сви мисле једну исту мисао, коју не смеју да исповеде.

Почеће разговор Дроња, али тако као и сви остали:

– А има ли кога ноћу у шуми?

– Кога може бити? – храбри се као ‘Арамбаша, а и њему се као нешто мало стегло грло.

– Па тако, је л’ има живих створова? – наставља Дроња.

– Кад се зна да има овде хајдука, нико не сме да приђе шуми ноћу! – одговара ‘Арамбаша.

– А звери? – пита Врабац.

– Звери ноћу спавају! – тврди ‘Арамбаша, а као и њему прелетају бриге преко чела.

Па ућутасмо опет, а тек ће усред тишине Трта прошаптати:

– А о поноћи?

– Шта о поноћи? – пита ‘Арамбаша.

Трта не одговори, није имао храбрости да одговори, а ни ‘Арамбаша га не запита даље. Сви смо знали шта то Трта мисли о поноћи, и свима нам затрепери срце и диже се коса на глави. Свима нам падоше на памет оне бајке, које су нам малима причале мајке о вештицама и змајевима, који се крију по дубоким шумама. Бадава су нам учитељи и професори доцније казивали да су све то само приче, измишљене приче, ипак се овога часа код нас свију јави то сећање и све нас обузе језа. Сад тек ућутасмо, па нити говоримо, нити главе дижемо, већ жмуримо да не би’ гледали око себе.

После дугог ћутања ‘Арамбаша проговори:

– Нема шта да се бојимо, ми смо оружани!

Нико му не одговори ни речи, нити диже главе, он поћута дуже времена, па опет прошапта:

– Па јест, не треба да се бојимо!

Ама тек што он прошапта ове речи, а у шуми иза наших леђа, шушну нешто. Ми задрхтасмо сви и прође нас нека грозница целим телом. Ја хтедох да цикнем, али не могох, стегле ми се вилице, па не могу ни да
отворим уста. Глуваћ, видим, гледа разрогачено у ‘Арамбашу и мрда нешто устима, али му не излазе речи на уста. Стегао му се глас па не може да изговори ниједну реч.

‘Арамбаша престрављено погледа на ону страну, одакле је шушањ долазио, али уто поче да се ломи грање тамо у шуми. ‘Арамбаша скочи први и дрекну:

– Бежите, браћо!

Па кад клисну низ једну падину, ама као да си га из пушке избацио. Ми сви за њим. Боже господе, што је то била трка, а одузеле нам се ноге па не можемо да трчимо, него посрћемо, крхамо се, падамо и опет се дижемо. А немамо више ни даха у грудима, па незнаш хоћеш ли жив стићи ‘Арамбашу, а он измакао некаквих триста метара испред нас. Најзад, када и он малакса, дочепа се једнога храста, па се успе уз њега као мачка и проби се кроз грање, те оде ра највише врхове. Док ми стигосмо под храст, чујемо њега озго:

– За мном, браћо, спасавајте се!

Јао, бого мили, што настаде гужва и гурњава ко ће пре уз храст! Дочепао га се први Трта, па се попео тако за један метар, па стао од умора, а закопчао се за храст па га не пушта. Глуваћ га дочепа за тур па га сроза на земљу, и стаде још на њега и успуза се уз храст. Ја за њим, за мном Цврца, па Врабац, па Дроња, а Трта се попе последњи.

Поразмештали смо се по гранама, а ‘Арамбаша чучи на врху храста.

Врабац, мада га је страх обузео као и све нас, не могаде ни у овоме очајноме тренутку да опрости ‘Арамбаши што му је малопре рекао да скрати песму која му опева јунаштво, па диже главу, погледа више
себе, у врх храста, и рече:

– А ти, ‘Арамбашо, први клисну?

– Ја, је л’? – избрецну се ‘Арамбаша. – Море, реци хвала што сам вам спасао главе. Ви и не знате колика је опасност била; најмање их је стотина оружаних пушака било тамо. Видео сам их, сви имају пушке, а ми немамо ватрено оружје. Кад бисмо се борили прса у прса, ја бих примио борбу, али нисам смео да примим са ватреним оружјем.

– Па они ће нас и овде побити! – гунђа Глуваћ.

– Нас ће побити, – додаје Врабац – али ‘Арамбашу не могу, отишао је на врх храста.

– Ја сам се попео овде да осматрам непријатеља.

– Кад опколе храст па припуцају, падаћемо као зреле крушке! – гунђа и даље Глуваћ.

– Мир! – узвикну ‘Арамбаша. – Не говорите да се не одамо!

Сви ућутасмо и упресмо погдеде тамо одакле смо побегли. Са храста, који нам је дао заштите, лепо се догледала наша ватра, која се сад разбуктала, па пламен палаца и осветљава целу шуму уоколо. Сви се
загледасмо да видимо хоћемо ли под светлошћу пламена опазити непријатеља.

Мир, тишина, ништа се не види. Ми напрежемо очи и даље и гледамо нетремице тамо. После дужег времена Глуваћ први сагледа и прошапта:

– Ја видим нешто!

– И ја! – додаје Дроња.

– И ја! – додаје Врабац.

Сви напрегнусмо очи још више. У пуној светлости пламена јасно се оцртавала нека четвороножна животиња.

– Оно је крава! – рећи ће Цврца.

– Није крава, него коњ! – додаје Глуваћ.

– Изгледа да је коњ, можда је војсковођа сјахао! – вели одозго, са врха, ‘Арамбаша.

Опет ућутасмо, посматрајући ону животињу иза пламена, док Цврца не кликну:

– Па оно је магарац!

– Јесте, јесте! – викнусмо неколико нас, јер се сад већ јасно видело да је магарац.

– Ама, да ли је магарац? – пита још увек ‘Арамбаша.

– Јесте! – вичемо сви сад углас, јер се одиста лепо видело при светлости пламена.

‘Арамбаша поћута, поћута мало, па онда, изгледа, као да се на нешто велико и важно одлучио. Он је добро осетио да му је због малопређашњег бекства пао нешто мало углед међу нама, па је сад хтео пошто-пото да га врати и поче врло свечано:

– Браћо и јунаци! Ми не можемо остати овде на дрвету читаву ноћ. Може ко заспати, па пасти с дрвета као зрела крушка. Морамо, дакле, нешто учинити. Ја сам се решио на један корак, па ма како опасан по
живот био. Једанпут се живи и једанпут се мре. На муци се познају јунаци. Одлучио сам да сиђем с дрвета, и не тражим од вас да пођете сви за мном. Кога је страх нек остане. Сићи ћу и учинити јуриш на непријатеља, па макар их тамо било и две стотине. Ко ће дакле, браћо, са мном?

Сви пристадосмо да пођемо, јер смо сад већ били потпуно уверени да тамо нема ни сто ни двеста непријатеља, него свега једно једино магаре. Па зашто онда не бисмо били и ми јунаци на рачун магаретов?

Кад виде ‘Арамбаша да се сви одазивамо, а њему као да није било најправије, није желео да с њим поделимо славу у јунаштву.

– Па добро, – рече – ја вас не зовем, али ако хоћете!

И он сиђе с дрвета за две-три гране ниже, да нам буде ближе, и поче нам казивати свој план за напад:

– Ја ћу, браћо, напред, нека мене прво снађе што је суђено. А ви се држите мало по страни, да ми прискочите у помоћ ако до невоље дође. Ићи ћемо полако, тихо, и то све четвороношке. Тако хајдуци увек
иду кад хоће да изненаде непријатеља. Уз пут ни речи. Кад стигнемо на лице места, ја ћу вам дати знак и ви ћете сви полегати по земљи, а ја ћу да се привучем што ближе непријатељу, па ћу уједанпут, као тигар из заседе, арлаукнути као звер и скочићу пред непријатеља. Јесте ли разумели, браћо?

– Јесмо! – одазвасмо се сви.

– Е, добро, нека нам је бог у помоћи! – И ‘Арамбаша скиде шубару, па се прекрсти, а то исто учинисмо и ми сви остали.

– Е, ‘ајде, браћо! – рече ‘Арамбаша и пође низ дрво. Пођосмо и ми сви остали један по један.

Када смо били на земљи, ‘Арамбаша метну прст на уста и прошапта нам:

– Лези и ни речи више! – па он први леже четвороношке, а учинисмо и ми тако, и сад пође чудна чета хајдучка на четири ноге. Изгледали смо као мало стадо оваца. ‘Арамбаша напред као ован, а ми за њим
као овце.

Ишли смо тако, ишли смо приближавајући се све више ватри. Када смо били једно стотину метара далеко, ‘Арамбаша стаде, окрете нам се и даде знак да ту останемо, и да полегамо по земљи. Ми учинисмо како
је наредио.

Ми полегасмо, а он крете четвороношке даље, примаче се ватри па леже и он на земљу. Лежао је тако, лежао, а ми ко без душе, све нам дршће срце од узбуђења, па не смемо ни да дишемо.

Уједанпут мрклу ноћну тишину проломи страшан арлаук, као лав кад рикне, а ми кроз ону полусветлост од ватре спазисмо ‘Арамбашу како скочи као тигар, стаде пред магаре и викну:

– Предај се!

Магаре не одговори ништа.

– Предај се ако ти је мила глава на рамену! – рикну поново ‘Арамбаша.

И магаре одиста диже увис уши, као оно војници у рату што дигну руке увис кад хоће да се предају.

‘Арамбаша се окрете победоносно к нама, звизну хајдучки и кликну раздрагано:

– Овамо, браћо, победа је наша!

Ми прискочисмо сви, и затекосмо тамо крај ватре: ‘Арамбаша и магаре гледају се очи у очи као два противника. ‘Арамбаша стреља погледом, а магаре постиђено, ваљда што је побеђено, час гледа у ‘Арамбашу а час обара поглед у земљу.

‘Арамбаша седе уморан крај ватре и чарну је. Поседасмо и ми сви остали.

– Е, ово, браћо, беше жестока борба! – рече ‘Арамбаша.

– Па јест, – вели Глуваћ – ал’ магарац. – Ако је магарац – љути се ‘Арамбаша. – Ја сам ударио као да их је стотина, што ме се тиче што је магарац. Требало је имати срца па ударити. Ово, ти, Врапче, треба да ставиш у песму.

– Па може, – вели Врабац могао бих само да променим речи па да метнем овако:

&lt;center&gt;
Ја да ти је стати па гледати&lt;/br&gt;
Кад он мегдан с магаретом дели,&lt;/br&gt;
Два јунака обадва једнака...
&lt;/center&gt;

– А, не тако – буни се ‘Арамбаша. – Откуд магаре? То немој тако, него друкче.

После ‘Арамбаша поче опширно да прича како је престао да дише, како је чекао да му се пробуди и друго срце, како је осетио кад су му заиграли мишићи и како је тад у себи рекао: »Напред, Брбо, па или смрт или слава!« – и скочио је на непријатеља.

То његово хвалисање нисмо слушали само ми, већ и магаре, јер и оно се сад придружило нама па стоји крај ватре и гледа нас све редом. Као да би хтело рећи: »Баш добро те се нађосмо овде; био сам сам у
шуми па ми мало досадно, а сад бар имам друштво!«


{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [http://1300kaplara.edu.rs/biblioteka/biblioteka%20na%20daljinu/Branislav-Nusic-Hajduci.pdf Хајдуци]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Хајдуци (Нушић)]]</text>
      <sha1>bj51n87c47jb9s0uq2w5v68muxze9vr</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хајдуци (Нушић)/XVII</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61761</id>
    <revision>
      <id>147212</id>
      <timestamp>2026-10-03T20:44:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>147212</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="13022" sha1="2gha2doxqh2i6en3yfjx605zfm2xvms" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Хајдуци (Нушић)|Хајдуци]]
|  
| [[Хајдуци (Нушић)/XVI|Прва борба]]
| Магаретова исповест
| [[Хајдуци (Нушић)/XVIII|Брбина прича]]
}}


‘Арамбаша је и даље причао о своме јунаштву, а ми смо слушали. Слушало је и магаре. Мене савладао сан, али ми страх не да да заспим, већ ми само падају капци на очи, и ја их непрестано трљам да не бих
заспао.

У таквом полусну слушао сам магаретову исповест. Да ли нам је оно то одиста говорило, или сам ја то сањао, ево ни сад не знам, али, брате, као да га сад слушам. Приђе корак-два ближе, уђе потпуно у наше друштво, па поче да нам говори:

»Ево и ја ћу у ваше друштво, бићемо одсад добри другови и пријатељи, и зато је баш потребно да вам кажем ко сам, одакле сам и како сам доспео овамо, у ваше друштво.

Немојте да ме питате ни за име ни за презиме. Магаре је магаре па макар имало и име и презиме. Чак боље је за неко магаре да нема име и презиме него кад има име и презиме, а магаре је.

Остао сам рано без родитеља, па ме Цигани продали на вашару и купио ме Таса млекаџија. Ви знате ону кућу под брдом, иза оног погорелог млина е, у тој кући живи Таса млекаџија и држи четири краве, које
његов дечко ујутру истера на пашу, а увече их враћа па их помузу и рано ујутру мени баце самар{{Напомена|самар (тур.) – дрвено седло за коња који носи терет, товар}} на леђа, обесе четири канте млека о самар, две с једне стране, а две с друге стране, и зађемо газда Таса и ја од куће до куће, те он раздаје редом млеко.

Стекао сам био лепо познанство и пријатељство у свим тим кућама. Деца су ме волела, а ја сам њих. Док је газда Таса уносио млеко и наплаћивао, дотле би се деца окупила око мене, па један би ми теглио
уши, други реп, а било их је који су ме миловали. Пред једном зеленом кућом најрадије сам се задржавао. Ту је била једна добра и златна девојчица, коју су звали Цица. Цица ујутру добије белу кафу и две кифле за доручак, а она увек само једну кифлу поједе, а другу сакрије у џеп од кецеље, па чим ја дођем, а она истрчи, помилује ме и да ми кифлу. Звала ме је »Мишко«. Не знам зашто ми је такво име дала, али свако јутро кад би ме дочекала на вратима, помиловала би ме, почешала би ме мало око ушију и рекла би: »Мишко, мој слатки Мишко, хоћеш кифлицу?« Ето, те ме Цице највише жао, јер сад нема коме да даје ону другу кифлу.

Не бих могао ни на газда-Тасу да се пожалим. Пазио ме је, добро ме је хранио и имао сам пристојну шталу. Истина, одаламио би ме по кој’ пут батином, али право да вам кажем, само онда кад сам заслужио.
Посао ми није био тежак, и да сам био магаре на свом месту, ја бих и сад био тамо а не бих недељу дана лутао гладан овде по шуми и гризао кору са стабла да колико-толико утолим глад. Имао бих ја и сад свако јутро суво, лепо, чисто сено и имао бих свако јутро ону кифлу од Цице, коју сам увек у сласт пождерао. Е, али шта ћеш кад нисам имао памети, а није било никога да ме посаветује.

Уврте ми се тако једанпут у главу да напустим посао и газду и кућу, па да дунем у планину. Мрзело ме да радим даље; зашто да се ја мучим и трудим. Истина, без муке и труда нема хлеба, али мени се увртело у главу да ме у планини очекује умешено па обешено.

Дакле, тако ти ја једнога дана паднем на луду мисао да побегнем од газде.

Било је тако пред вече. Газда и онај дечко били замајани од муже крава, које су тек биле дотеране са пасишта; ја се извучем нечујно из штале; капија је била отворена и како нико није обраћао пажњу, извучем се ја кроз капију, па пустом улицом дунем у мрак.

Како је био велики мрак, а ја нисам знао путеве, склоним се ту ноћ у развалине млина, па ујутру још зора није ни праснула, тек што се мало расенила ноћ, кренем ја стазама кроз винограде, па хајд’ у шуму.

Разуме се, да сам уз пут извукао и доста батина, јер како свану јутро, а ја немам уобичајено сено, па гладан зађем у туђ виноград и почнем да брстим лозу. Спази ме винограџија па потегне прошцем{{Напомена|проштац – колац}} и мене по ребрима. Ја само викнем аух, па киднем даље, уђем у други виноград, где ме опет тако исто дочекају.

Најзад, дочепам се ја шуме и данем душом. Ево, рекох, мојега будућег стана, ево моје слободе. Нећу више радити, спаваћу кад ми је воља, будићу се кад ми је воља, нити ће ме ко грдити ни ударати; живећу
као бубрег у лоју.

То сам ја тако мислио, али мој стомак није тако мислио. Он се као нешто бунио и као да ми је говорио: »Живи ти, брате, као бубрег у лоју, само дај ти мени штогод јер сам од јутрос празан!« И, истина, ето, прва невоља на коју наиђох беше што нисам имао шта да једем. Окрећем се лево, окрећем се десно, нигде хране. Кад дође подне, а мене баш притиште глад, и почех као коза да брстим лишће са жбунова. Али то нити је била храна, нити ми је годила. Чим се сетим сена, којим ме је газда Таса залагао, а ја добијем грчеве; а чим ми падне на памет кифла којом ме је Цица свако јутро частила, а мене спопадну још већи грчеви.

Еј, магарче један, – говорио сам сам себи – баш си прави магарац! Други се стара о теби, други те храни, а теби то тешко, бежиш од тога. Хајде да те видим како ћеш сам себе сада хранити!

И ето, браћо, ја већ шест дана овако лутам по овој планини, брстим лишће, гризем коре са дрвећа и мислим у себи: Е, баш сам прави магарац!

А досади ми и самоћа. Хвала богу те ви наиђосте, да бар имам друштво.«

Ту магарац заврши своју исповест, погледа нас све редом, па ће тек рећи:

– А откуд ви, браћо, да залутате у ову шуму?

– Ми? – као одговарам ја. – Па ми смо се одметнули у хајдуке.

– У хајдуке? – запита радосно магаре и диже уши као да хоће њима да испише знак питања.

– Јесте, у хајдуке! – одговарам ја.

– Е, врло добро, врло добро! – одобрава ми магаре са извесним усхићењем. – Па, хајде, примите и мене као друга у вашу чету.

– Тебе?! – као ишчуђавам се ја. – Како те можемо примити кад си ти магаре?

– А зар ви нисте? – вели ми магаре. – Ако нисте већи магарци од мене, мањи одиста нисте.

– Откуд ми? – као буним се ја.

– Па зар нисте и ви као и ја напустили дом ваших старијих, зар нисте напустили готову трпезу, топлу постељу и бригу родитељску, која је бдила над вама, и дошли сте овде да гладујете и да се мрзнете? Исто тако као и ја.

– Па то готово право кажеш! – рекох ја, јер тога тренутка осетих хладноћу и почех да се теглим, а кад отворих очи, видех: сви око мене будни, а магарац будан и мирно гледа у ватру, као да није малопре у сну са мном разговарао.

– Ама што не спавате? – запитаће ‘Арамбаша.

– Право да ти кажем, – рећи ће Трта – страх нас је. Што да се правим јунак, кад нисам, брате. Страх ме је, па ето ти!

– Шта има да те је страх кад сам ја овде? – испрсава се као ‘Арамбаша. – Видео си да сам кадар на стотину ударити.

– Јесте, али – узе да муца Трта – страх ме је поноћи.

И тога часа изађоше нам пред очи вилењаци, вампири, вукодлаци, буљине, слепи мишеви, змијски цареви, аждаје и але{{Напомена|ала – змај}}. ‘Арамбаша виде да смо се преплашили, а биће да се и њему нешто мало стегло срце, па се окрете и предложи нам:

– Добро, кад вас је страх, а ми ћемо остати будни целе ове ноћи. А да не заспимо, ‘ајде да причамо. Нека свако прича по једну причу коју зна. То ће нас расанити да можемо пробдити ову ноћ. Ево ја ћу
почети!


{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* [http://1300kaplara.edu.rs/biblioteka/biblioteka%20na%20daljinu/Branislav-Nusic-Hajduci.pdf Хајдуци]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Хајдуци (Нушић)]]</text>
      <sha1>2gha2doxqh2i6en3yfjx605zfm2xvms</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хајдуци (Нушић)/XVIII</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61762</id>
    <revision>
      <id>147213</id>
      <timestamp>2026-10-03T21:10:27Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>147213</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="12441" sha1="fuayc3twya6zz6pp3zm0xpfl4g0yf9f" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Хајдуци (Нушић)|Хајдуци]]
|  
| [[Хајдуци (Нушић)/XVII|Магаретова исповест]]
| Брбина прича
| [[Хајдуци (Нушић)/XIX|Глуваћева прича]]
}}


У Прилепу граду краљевао је некада краљ Вукашин Мрњавчевић и имао је три сина: Дмитра, Андријаша и Марка.

Ово што ћу вам причати било је у доба када је Краљевкћ Марко био мали, врло мали. Још тада је он био напреднији од све деце, и сви су се чудили детету које је већ у трећем месецу старости било тако тешко да га нико није могао на рукама носити. У четвртом месецу мали Марко добио је већ зубе, а у петом месецу је и проходао. Када му је било осам месеци, он је већ говорио; а када му је била пуна година дана, он се већ тукао с децом на друму и| тешко би било детету које њему шака падне.

Он би још тада – а било му је тек година дана – прстима разбијао орах коштуњак; узео би на длан лубеницу, по пет кила тешку, метнуо је на раме и одбацио по пет метара далеко, те би се лубеница расцмекала у сто парчади.

Када му је било две године, он је већ јахао гола коња, а када му је било три године, он се пео уз кршеве више манастира Трескавице, те односио младе орлиће које је нашао у орлову гнезду.

Али не само што је био јак и срчан већ је у малога Марка било исто тако и мудрости као и снаге. Није му било ни пуних пет година, а умео је надговорити и старца којему се бели брада до појаса. Калуђери из манастира Свете Богородице са Трескавца силазили би доле у Прилеп да се чуде мудрости детињој. И што они – ништа, али и учени монаси из атонске Свете Горе, када би походили дворове српских владара, ктитора{{Напомена|ктитор (лат.) – оснивач манастира, његов заштитник и дародавац}} светогорских, увраћали би у Прилеп и дивили се мудрости детињој.

– Бог је овоме детету даровао и разум и снагу, те биће да му је наменио велику славу! – рекли би монаси светогорски.

Док је тако Вукашин краљевао у Прилепу, а Марко растао крај краљевога престола, тамо, на далеком истоку, царовао је један иноверни цар, који је многе земље задобио и многе народе заробио, те био сила
над силама. Тај цар, када се заситио и власти и славе, повуче се у своје сјајне дворе и омрзе му друштво и весеље и разговор, он се повуче у самоћу и поче да размишља. Три су га питања нарочито мучила, прво: када је човек најјачи; друго: како човек може да избегне смрт па да вечито живи, и, треће питање: треба ли човек да слуша само себе у животу или треба да се ослони и на савете својих пријатеља?

Та три питања морила су и дан и ноћ силнога цара, и није због њих имао сна и мира. Хтео је пошто-пото да их реши и сазна истину, а није умео сам да нађе. Тога ради поче призивати учене људе, звездочатце и мудраце, те их припитивати не би ли му они умели одговорити на горња три питања. Звездочатци и мудраци су се довијали на сваку руку, и покушавали да му користе својим знањем и мудрошћу, али га нису могли задовољити одговором.

Шта ће цар и како ће, а смирити се не може, јер га она три питања почеше сад још више мучити. Када није могао више да одоли, ни да нађе мира, а он једнога дана зовну себи најстаријега сина па му рече:

– Седи на мој престо и владај док се ја не вратим. Ја пођох по свету да тражим мудрост.

И цар скиде са себе царско рухо и круну са главе па се обуче у просјачко одело.

– А што то чиниш, оче? – рећи ће син. – Што не путујеш као цар?

– Овако је боље! – вели цар. – Кад бих пошао као цар, нико ми не би искрено рекао истину, сви би ми или ласкали, или се бојали да ми кажу истину, а просјаку ће свако рећи.

И пође цар тако и обиђе целу своју државу, али мудрости нигде не нађе. Тада му један пустињак рече:

– Чујем да тамо преко мора живе народи који се књизи уче, те кад би могао тамо поћи, можда би сазнао шта желиш.

Цар се упути и пређе море, па зађе отуда чак до Цариграда, па све дубље и дубље у земљу, распитујући се на све стране. Негде тамо, око Солуна, он срете неке калуђере, те приђе и њих да припита. А то су били баш они светогорски монаси који су се враћали са двора краља Вукашина.

– Ми ти, старче, – рекоше они просјаку седе браде до појаса – ми ти не умемо одговорити на то што нас питаш, али пођи овуда, уз реку Вардар, па сврати у град Прилеп; тамо краљује један српски краљ и у њега је син Марко, коме је Господ даровао колико снаге толико и разума. Можда ће ти то дете моћи одговорити.

Пође просјак уз Вардар, па пређе затим преко неких планина и сиђе у град Прилеп и паде пред Вукашинове дворе, и рече зашто је дошао. Одведоше га у град и изведоше пред њега малога Марка.

– Чух, дете, – вели му старац – да си врло јак и снажан.

– Тешко снази без мудрости! – вели му мали Марко.

– Али, веле, ти си мудар толико исто колико и снажан.

– Мудрост се и снага не мере на истом кантару.

– Тако је, дете. Истина је, видим, што о теби чух. Би ли хтео да ми одговориш нешто што ћу те питати? – вели старац.

– Стар си, а ја сам дете, дужан сам ти одговорити на свако питање.

– Умеш ли ми рећи, дете, кад је човек најјачи?

– Човек је најјачи – одговори Марко – онда кад брани правду.

Старац се задиви овоме одговору, па му упута друго питање:

– Да ли човек може да избегне смрт па да вечито живи?

– Може! – одговори Марко. – Нека чини у животу добра дела, па ће живети и после смрти.

Старац се овоме одговору још више задиви, па му постави и треће питање:

– Треба ли човек у животу да слуша само себе, или треба да се ослони и на савете својих пријатеља?

– Ако човек гледа себе на оба ока, сме се ослонити на себе, али ако гледа само на једно око, боље нек припита за савет пријатеље.

– Ја ти не разумем одговор? – рече старац.

– Људи обично гледају себе само једним оком, те виде само половину, само своје добре стране, а немају храбрости да отворе и друго око да виде и своје слабе стране. Такви људи, који нису кадри видети и
своје слабе стране, не могу се ослонити на свој савет.

– И та ти је мудра! – рече старац. – Бог нека те благослови, јер сам сазнао оно што сам хтео.

Затим се диже и спусти руке детету на раме:

– Бог те је благословио кад ти је уз снагу дао и разум. Ти ћеш бити слава твога народа.

И старац оде својим путем како је и дошао.

А једнога дана, после доста времена, улеже у Прилеп велики караван од седамнаест камила, претоварених благом и даровима, оружјем и другом опремом. Вођа каравана, Абу-Бекир, изађе пред краља Вукашина и рече:

– Мој господар, цар над царевима, залутао је у твоју државу као просјак, тражећи себи савета и одговор на питања која је себи поставио, и нико му одговора није умео дати до твој Марко. Он му шаље ове богате дарове.

Марко прими дарове; благо подели сиротињи, мач опаса, а буздован златом окован забаци за леђа. Тај мач и тај буздован задавали су затим насилницима много јада, јер Марко је увек важио као најјачи човек, не само зато што му је бог снаге дао већ и стога што је увек правду заступао.


{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* [http://1300kaplara.edu.rs/biblioteka/biblioteka%20na%20daljinu/Branislav-Nusic-Hajduci.pdf Хајдуци]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Хајдуци (Нушић)]]</text>
      <sha1>fuayc3twya6zz6pp3zm0xpfl4g0yf9f</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хајдуци (Нушић)/XIX</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61763</id>
    <revision>
      <id>147214</id>
      <timestamp>2026-10-03T21:19:15Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>147214</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16627" sha1="f2wxgmik6m5w27pt852qgyfb23of807" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Хајдуци (Нушић)|Хајдуци]]
|  
| [[Хајдуци (Нушић)/XVIII|Брбина прича]]
| Глуваћева прича
| [[Хајдуци (Нушић)/XX|Тртина прича]]
}}


Био један млад козар, па по цео дан, од ране зоре до позне вечери, чувао своје стадо коза на камену и стени, где су се козе верале и брстиле лишће са жбунова, и травицу никлу између стена. Под једном
стеном нашао је нешто мало хлада, те би ту подметнуо камен под главу, легао би на леђа и извадио двојнице из појаса, те свирао тихо и лепо, тако да би се који пут и саме козе искупиле па га слушале.

Једном тако, прекинуо он свирање, те да преброји козе, и виде: све су ту, само једно шутасто и пругасто јаре не беше међ’ њима, и скочи одмах да га потражи. Мало је још па може залутати, те га зли људи
могу и украсти. Козар одмах скочи на ноге, забоде двојнице за појас и пође тражити јаре. Тражио га је по стенама и врлетима, јер где би јаре него тамо. И спази га одиста наврх једне голе стене, на коју му је тешко било успети се, већ стаде под стену дозивајући јаре. Јаре га гледа озго са стене, али не силази. Сиромах козар није могао друкче него да се попне на стену.

Кад се попе горе, а он виде голу плочу, а на средини, где се ова распукла, један диван црвени цвет. Стигао је баш у часу кад јаре хтеде да обрсти тај цвет, па му жао беше тако лепога цвета, те шчепа јаре за ногу и осујети му намеру. Он узе јаре под мишку, па погледа још једанпут цвет, од које не могаше ока да одвоји. Леп и красан цвет, али жедан, испржило га сунце на стени, те хоће да клоне.

Козару беше жао тако лепа цвета, па се спусти са стене са јаретом на рамену, однесе јаре и спусти га у стадо, а он оде извору, напуни своју капу водом и пође опет оној стени. Он зали цвет са онолико воде колико му се задржало у капи, и цвет се одмах освежи и диже главу и замириса дивним мирисом, као да је тога часа отворио душу своју, те да је захвалио козару што га се сетио.

Отада козар свако јутро и сваке вечери захитао би са студенца воду, у капи, и пео се горе на стени те заливао цвет. И као да су он и цвет склопили неко тајно пријатељство. Он, чим би ујутру дотерао стадо својих коза под стену, нестрпљиво би пожурио извору да захвати воду, те да залије свој цвет, а цвет би, чим би га он првим капима оросио, одмах дизао поносито главу и мирисао би, те испуњавао душу козареву мирисом.

Тако то из дана у дан, тако ујутру, тако с вечери. А једнога дана кад је превалило подне, дуну олуј те затресе из корена стабла. Козе се прибраше под стену, а козар се и сам заклони под стену са својим стадом. Гране су се са високих стабала дубоко повијале; олуј је пискао, пробијајући се измеђ’ стена; камење које се одвојило од својега постоља слетало је и с треском се сурвавало у поноре. Просу се затим лагана и топла кишица и све се умири, те опет сунце проби кроз облаке и обасја овлажено стење. Чим се тако мало смири, прва мисао козарева беше: »Шта ли је са мојим цветом?« Он одмах похита тамо стени, попе се и, на своју велику жалост, виде преломљену зелену стабљичицу. Олуј је цвет отргао и ко зна где га је однео.

Заболе козара до дна душе, заболе га као да му је ко прст одсекао, као да му је око ископано. Он с обазре лево и десно да види где ли је цвет пао, али нигде цвета. Олуј је био силан, морао га је понети и далеко негде бацити. Козар науми да га пошто-пото нађе, и пође се спуштати низ стрмину, на ону страну на којој је олуј дувао. Сишао је дубоко доле и иза једног камењара одиста нађе цвет. Обрадовао се као да је какво благо нашао, па га диже из праха и нежно га притиште на груди. Мало му суза није канула кад је видео како је откинути цвет клонуо.

Попео га је и узнео горе, па је захитао опет у капи воде и прскао не би ли га повратио у живот.

Кад је било предвече, он потера стадо у село, носећи у руци цвет пажљиво, као што би се рањеник носио, бојећи се да му не повреди ране. Он остави стадо код газде којега је служио, уреди све како треба,
па пожури својој мајци, убогој сироти, са којом је живео и патио се у једној кровињари.

Чим поздрави мајку и уђе у кућицу, он одмах нали у чашу воде и стави цвет у воду, а затим исприча мајци како је заволео тај цвет, и како му га је олуј искидао, па га жао да тако леп цвет угине. Чим се још мало замрачи, он леже да се одмори, јер ујутру треба ранити. Разастре мало сламе по земљаном поду, подметну пањ под главу, леже и покри се шареницом, а чашу са цветом метну крај своје главе. Изгледало му је све као да цвет опет мирише и као да га тај мирис запаја, те га ухвати чврст сан.

А уснио је ту ноћ чудан сан. Као јави му се на сну старац дуге, седе браде. Приђе му и помилова га по челу, питајући га тихим светитељским гласом: »Ти си заволео овај цвет?«

»Јесам!« – одговори му козар преплашен.

»Ти си га неговао; жедна си га појио; кад га је бура покосила, ти си га жалио, па и сад га носиш собом и видаш га. То је лепо од тебе, ал’ реци ми, када си све то чинио, јеси ли знао да и цвет има душу?«

»То нисам знао.«

»И цвет се као и човек рађа, живи, дише; и цвет расте, расцветава се и умире, па зашто не би и он имао душу?«

»Кад би тако било, било би ми га још више жао.«

»Видиш, синко, ти имаш добро и чисто срце, и заслужио си награду. Сутра у зору, кад истераш стадо, раскопај ону исту стену на којој је никао цвет, размести камење и сиђи у утробу стене; тамо те чека
награда.«

То рече старац и ишчезе. Козар се од тога сна пробуди и не могаде до беле зоре ока склопити. Мало, мало, па би онако у мраку пружао руку да напипа чашу, и да види је ли ту још цвет.

Кад је зора праснула, козар се диже те да пође на посао. Опраштајући се са мајком, он јој предаде цвет, који је већ клонуо.

– Мајко, чувај ми овај цвет, не дај му да увене.

Чим је стигао тамо на пландиште, он прво збрину козе, па похита ономе месту на коме је цвет никао. Поче разгртати камење, онако како му је старац казао, и поче преметати стене. И сам се чудио колико је
снаге у њему. Други пут, он не би могао толики камен ни померити, а сада је читаве стене лако померао. Онај који је хтео за његову племенитост да га награди дао му је, извесно, и снагу да стене може
померати.

Дизао је он тако камен по камен, док не наиђе на једну велику камену плочу и забрину се како ли ће њу дићи. Погледа у небо, прекрсти се и позва божију помоћ и диже плочу као што би дигао какав мали
камен. Пред њим се указа дубок понор, и пође силазити у тај понор. Мало затим а њему блеснуше очи кад уђе у један шири простор. Пред њим је лежало богато скровиште драгога камена и злата, безброј врећа
златнога новца и свакојаког скупоценог блага. Он се задиви свему том благу, и не знађаше шта да ради, али не хтеде пружити руку нити се таћи ма једног камена, већ прошапта у себи:

– Чије ли је ово? Моје није, те га се нећу дотаћи!

И козар изиђе из пећине, која је скривала небројено благо, покри опет отвор оним великим каменом и врати се својим козама.

Мислио је, мислио још дуго на оно благо, али се на један мах сети цвета свога, па заборави благо и прошапута у себи:

– Боже мој, само да не увене!

Једва је чекао да сунце зађе, те брже потера козе у село и очас се нађе мајци у загрљају, питајући нестрпљиво:

– Да није цвет увенуо? – и не мислећи више на нађено благо.

Мајка дочека ово питање очију пуних суза и радосно му одговори:

– Није, синко, већ се расцветао у најлепши земаљски цвет! – и уведе га у уџерицу, где козар сагледа чудо невиђено, лепоту девојку каквој равне нема под небесним сводом, нити је можеш друкче до само песмом опевати.

Козару засенише очи више него када је оно благо спазио и окрете се мајци да је упита шта је ово, али му приђе сама девојка и рече:

– Седи, ја ћу ти све казати шта је и како је!

Козар са дивљењем и страхом седе крај младе девојке, и она му узе причати: – Од царскога сам рода. Мајка ми царица била је силно богата, све оно благо што си га видео под стеном, моје је материнство. Али ми је мајка била зле судбине. Ја је нисам ни познала, умрла је од патње пре но што сам је ја сагледала. Отац мој, цар, мучио је само да би је отерао од себе, јер је мира ради морао узети за жену
кћер неког силног цара који му је често државу нападао. Мајка моја, која је волела оца, плакала је много и тешко; она је све своје благо склонила пре но што ће поћи у свет, и заплакала се горко над благом закопаним увиђајући да благо не обезбеђује срећу. Њена суза канула је и на ону стену и из те материне сузе поникла сам ја. Поникла сам тамо на стени, усамљена и ненегована, без игде икога свога. Повијали ме ветрови и пржило сунце. Нико да ме погледа. Ти си први који си ми пришао; ти си ми први пружио заштите. Одбранио си ме да ме коза не обрсти; залевао си ме да ме жега не обори, и кад ме је олуј ишчупао из корена, ти си ме пожалио и ниси ме хтео оставити оборену у прашини, већ си ме узео, освежио водицом и донео ме дома да ме негујеш. Али и поред све те неге, ја не бих могла преживети. Јутрос кад ти оде, клонула сам сасвим и мал не свенух. Али ме твоја мајка узе и метну на своје груди, и ја се први пут у животу напих материнске љубави и, ето, то ме освежи и врати ми душу човечанску и ја се од цвета, у мајчином наручју, обрех у девојку. Ево, сад сам твоја и све оно благо је твоје!

Матери наиђоше топле сузе на очи, она загрли и пољуби ово двоје срећних младих.


{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [http://1300kaplara.edu.rs/biblioteka/biblioteka%20na%20daljinu/Branislav-Nusic-Hajduci.pdf Хајдуци]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Хајдуци (Нушић)]]</text>
      <sha1>f2wxgmik6m5w27pt852qgyfb23of807</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Песме (Јован Дучић, 1911)/Песма</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61764</id>
    <revision>
      <id>147233</id>
      <timestamp>2026-10-04T11:38:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава  | [[Јован Дучић]] | Песме (1911) | | [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Завет|Завет]] | Песма | [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Тајна|Тајна]] }} &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; {{Центар|ПЕСМА}} &lt;poem&gt; НИКАД не знам куд ће нова песма хтети, Новој с…</comment>
      <origin>147233</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1958" sha1="hrl288y0lnusv4dn8bgifm8vgp08df7" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава 
| [[Јован Дучић]]
| Песме (1911)
|
| [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Завет|Завет]]
| Песма
| [[Песме (Јован Дучић, 1911)/Тајна|Тајна]]
}}
&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
{{Центар|ПЕСМА}}
&lt;poem&gt;
НИКАД не знам куд ће нова песма хтети,
Новој срећи или болу старе ране?
Да као молитва у небо полети,
Или као капља отрова да кане.

Само чујем поклич у дну духа свога,
Као вест пророчку, кроз ноћ, с брега пуста;
И ја чујем благе речи вечитога
Како ми пролазе кроз срце и уста.

Тад све канда знадем појмити и рећи,
И погађам тајну скривену од свију:
Да претворим у стих бол од свега већи,
И јад у молитву и у хармонију.

И љубав што чезне, и јед што се гнуша,
Све је само песма; док мре у дубини
Сва у чудну светлост обучена душа —
Као звезда што се распада у тмини.

И док се у миру тка вечито ткиво,
Хуји глас стварања и ритам расула,
И док у те сате још страсно и живо
Све сазнају моја опијена чула —

Ја знам да нестајем у шуму што блуди,
Са сваким кораком којим нога крочи,
Стран за праву срећу и прави бол људи —
Упирући к небу зачуђене очи.
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}</text>
      <sha1>hrl288y0lnusv4dn8bgifm8vgp08df7</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>