Викизворник:Аутори-К

<mediawiki xmlns="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance" xsi:schemaLocation="http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11/ http://www.mediawiki.org/xml/export-0.11.xsd" version="0.11" xml:lang="sr">
  <siteinfo>
    <sitename>Викизворник</sitename>
    <dbname>srwikisource</dbname>
    <base>https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0</base>
    <generator>MediaWiki 1.47.0-wmf.22</generator>
    <case>first-letter</case>
    <namespaces>
      <namespace key="-2" case="first-letter">Медиј</namespace>
      <namespace key="-1" case="first-letter">Посебно</namespace>
      <namespace key="0" case="first-letter" />
      <namespace key="1" case="first-letter">Разговор</namespace>
      <namespace key="2" case="first-letter">Корисник</namespace>
      <namespace key="3" case="first-letter">Разговор с корисником</namespace>
      <namespace key="4" case="first-letter">Викизворник</namespace>
      <namespace key="5" case="first-letter">Разговор о Викизворнику</namespace>
      <namespace key="6" case="first-letter">Датотека</namespace>
      <namespace key="7" case="first-letter">Разговор о датотеци</namespace>
      <namespace key="8" case="first-letter">Медијавики</namespace>
      <namespace key="9" case="first-letter">Разговор о Медијавикију</namespace>
      <namespace key="10" case="first-letter">Шаблон</namespace>
      <namespace key="11" case="first-letter">Разговор о шаблону</namespace>
      <namespace key="12" case="first-letter">Помоћ</namespace>
      <namespace key="13" case="first-letter">Разговор о помоћи</namespace>
      <namespace key="14" case="first-letter">Категорија</namespace>
      <namespace key="15" case="first-letter">Разговор о категорији</namespace>
      <namespace key="100" case="first-letter">Аутор</namespace>
      <namespace key="101" case="first-letter">Разговор о аутору</namespace>
      <namespace key="102" case="first-letter">Додатак</namespace>
      <namespace key="103" case="first-letter">Разговор о додатку</namespace>
      <namespace key="250" case="first-letter">Page</namespace>
      <namespace key="251" case="first-letter">Page talk</namespace>
      <namespace key="252" case="first-letter">Index</namespace>
      <namespace key="253" case="first-letter">Index talk</namespace>
      <namespace key="710" case="first-letter">TimedText</namespace>
      <namespace key="711" case="first-letter">TimedText talk</namespace>
      <namespace key="828" case="first-letter">Модул</namespace>
      <namespace key="829" case="first-letter">Разговор о модулу</namespace>
      <namespace key="1728" case="first-letter">Догађај</namespace>
      <namespace key="1729" case="first-letter">Разговор о догађају</namespace>
    </namespaces>
  </siteinfo>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-К</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1322</id>
    <revision>
      <id>147374</id>
      <parentid>147218</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:36:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147374</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1679" sha1="hahbx44vjqgqpuxvsgkbue7nrwjb0xl" xml:space="preserve">[[Слика:Cyrillic letter Ka.svg|центар|250п]]

* [[Аутор:Марио Кабога|Марио Кабога]]
* [[Аутор:Петар Канавелић|Петар Канавелић]]
* [[Аутор:Александар I Карађорђевић|Карађорђевић, Александар I]] (1888—1934)
* [[Аутор:Вук Стефановић Караџић|'''Караџић, Вук Стефановић''']] (1787–1864)
* [[Аутор:Александар Катакузинос|Александар Катакузинос]]
* [[Аутор:Андрија Качић Миошић|Андрија Качић Миошић]]
* [[Аутор:Стеван Владислав Каћански|Стеван Владислав Каћански]] 
* [[Аутор:Иван Горан Ковачић|Иван Горан Ковачић]]
* [[Аутор:Алексеј Кољцов|Алексеј Кољцов]] 
* [[Аутор:Лаза Костић|'''Костић, Лаза''']] (1841—1910)
* [[Аутор:Петар Кочић‎|'''Кочић, Петар''']] (1877—1916)
* [[Аутор:Недељко Кошанин|Кошанин, Недељко]] (1856–1922)
* [[Аутор:Иван Крилов|Иван Крилов]]
* [[Аутор:Марин Кристичевић|Марин Кристичевић]]
* [[Аутор:Васа Крстић|Васа Крстић]]
* [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Милан Кујунџић Абердар]]
* [[Аутор:Матко Кумарић|Матко Кумарић]]
* [[Аутор:Петар Кропоткин|Кропоткин, Петар]]

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>hahbx44vjqgqpuxvsgkbue7nrwjb0xl</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Алекса Шантић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>1489</id>
    <revision>
      <id>147401</id>
      <parentid>147282</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T09:15:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводи */</comment>
      <origin>147401</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5287" sha1="fn7206vmh9id7n910oeu9zwnykuupwk" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Алекса
| презиме = Шантић
| иницијал_презимена = Ш
| годинарођења = 1868
| годинасмрти = 1924
| опис = '''Алекса Шантић''' био је српски песник и академик.
| слика = Aleksa Šantić 1918.jpg
| опис_слике =
| википедија = Алекса Шантић
| вики_цитати = Алекса Шантић 
| остава = 
| остава_кат = Aleksa Šantić
}}

== Сабрана дела ==

Дела су разврстана хронолошки према години настанка.

* [[Шантићеве песме 1887.]]
* [[Шантићеве песме 1888.]]
* [[Шантићеве песме 1889.]]
* [[Шантићеве песме 1890.]]
* [[Шантићеве песме 1891.]]
* [[Шантићеве песме 1892.]]
* [[Шантићеве песме 1893.]]
* [[Шантићеве песме 1894.]]
* [[Шантићеве песме 1895.]]
* [[Шантићеве песме 1896.]]
* [[Шантићеве песме 1897.]]
* [[Шантићеве песме 1898.]]
* [[Шантићеве песме 1899.]]
* [[Шантићеве песме 1900.]]
* [[Шантићеве песме 1901.]]
* [[Шантићеве песме 1902.]]
* [[Шантићеве песме 1903.]]
* [[Шантићеве песме 1904.]]
* [[Шантићеве песме 1905.]]
* [[Шантићеве песме 1906.]]
* [[Шантићеве песме 1907.]]
* [[Шантићеве песме 1908.]]
* [[Шантићеве песме 1909.]]
* [[Шантићеве песме 1910.]]
* [[Шантићеве песме 1911.]]
* [[Шантићеве песме 1912.]]
* [[Шантићеве песме 1913.]]
* [[Шантићеве песме 1914.]]
* [[Шантићеве песме 1918.]]
* [[Шантићеве песме 1919.]]
* [[Шантићеве песме 1920.]]
* [[Шантићеве песме 1921.]]
* [[Шантићеве песме 1922.]]
* [[Шантићеве песме 1923.]]
* [[Шантићеве песме 1924.]]
* [[Шантићеве песме непознате године]]

=== Песме за децу ===

* [[Санак мале виде]] 1888.
* [[Циганчица]] 1921.
* [[Ведра деца]] 1921.
* [[На продају ево зеке]] 1921.
* [[Верно друштво]] 1921.
* [[Хранитељка]] 1921.
* [[Бели зека]] 1921.
* [[Честитка]] 1921.
* [[Мила (Алекса Шантић)|Мила]] 1921.
* [[Ласте]] 1921.
* [[Сељанчица]] 1921.
* [[Повратак (Алекса Шантић)|Повратак]] 1921.
* [[Повратак из поља]] 1922.

=== Драмске слике ===

* [[Под маглом]]
* [[Хасанагиница (Алекса Шантић)|Хасанагиница]]
* [[Анђелија (Алекса Шантић)|Анђелија]]
* [[Немања (Алекса Шантић)|Немања]]
* [[Пред капијама Св. Петра]]
* [[Свијетли дан]] (Алегоријска сцена)

=== Приповетке ===

* [[Освета (Алекса Шантић)|Освета]] (Голуб, 1887, бр.5)
* [[Крадљивци]] (Голуб, 1887, бр.8)
* [[Мајчина суза]] (Голуб, 1889, бр.1)
* [[Амазонка]] (Стражилово, 1894, бр.40)
* [[Љубав сиротице]] (Босанска Вила 1894, бр.4-5)
* [[Оче благослови]] (Стражилово, 1894, бр.12)
* [[Пошљедњи пољубац]] (Луча, 1895, бр.3)
* [[На гробу љубави]] (Луча, 1895, бр.6-7)
* [[Друг (Алекса Шантић)|Друг]] (Зора, 1900, бр.11)

=== Преводи ===
* ''[[Мињон]]'' (1900), од [[Гете|Гетеа]] 
* ''[[Истовјетност]]'' (1909), од Гетеа
* ''[[Италији]]'' (1903), од [[Аутор:Ђакомо Леопарди|Леопардија]] 
* ''[[Крај танана шадрвана]]'' (1851), од [[Хајне|Хајнриха Хајнеа]]
* ''[[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим…]]'' (1898), од Хајнеа
* ''[[Пут у Кевлар]]'' (1900), од Хајнеа
* ''[[Лорелај]]'' (1909), од Хајнеа
* ''[[Ти тако мила си, лепа]]'' (1921), од Хајнеа
* ''[[Серафина]]'' (1923), од Хајнеа

== Најпознатије песме ==
* [[Вече на шкољу]]
* [[Емина]]
* [[Кајмакчалан]] (1920)
* [[Ми знамо судбу...]] — [[Аутор:Стеван Сремац|Стевану Сремцу]] (1907)
* [[Моја отаџбина]]
* [[О класје моје]]
* [[Остајте овдје...]]

== Дела о Алекси Шантићу ==
* ''[[Песме од Алексе Шантића]]'' (1901), од [[Богдан Поповић|Богдана Поповића]]
* ''[[Мисли о песнику]]'' (1924), од [[Јован Дучић|Јована Дучића]]

{{DEFAULTSORT:Шантић,_Алекса}}
[[Категорија:Алекса Шантић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>fn7206vmh9id7n910oeu9zwnykuupwk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Лаза Костић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>1492</id>
    <revision>
      <id>147315</id>
      <parentid>146855</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T12:20:54Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147315</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5823" sha1="7u026f7oldwuqigesehuyvvjemweeid" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Лаза
| презиме = Костић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1841
| годинасмрти = 1910
| опис = '''Лаза Костић''' је био српски књижевник, песник, новинар, драмски писац, естетичар и политичар.
| слика = Laza Kostić portret.jpg
| опис_слике = 
| википедија = Лаза Костић
| вики_цитати = Лаза Костић
| остава = 
| остава_кат = Laza Kostić
}}

== Песме ==
* [[Иза сна (Лаза Костић)|Иза сна]] (1859)
* [[Полажници]] (1859)
* [[Стари Циго]] (1859)
* [[Зора и девојка]] (1860)
* [[Опрости ми...|Опрости ми…]] (1862)
* [[Наше]] (1862)
* [[Не гледај ме...|Не гледај ме…]] (1862)
* [[Срце куца...|Срце куца…]] (1862)
* [[Даници]] (1860)
* [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] (1860)
* [[Наискап...|Наискап…]]
* [[Љубавни двори]]
* [[Збогом, дико! писаћу ти...]]
* [[Под Варадином]]
* [[Дакле тако...]]
* [[Синоћ (Костић, 1862)|Синоћ]]
* [[Рањеник (Костић, 1862)|Рањеник]]
* [[Сад на срцу]]
* [[Москви]]
* [[Омладини на збору]]
* [[Педесета: Побри Змају Јовану Јовановићу]]
* [[Једној Српкињи у споменицу]]
* [[Ох, жао ми те је!]]
* [[Граов лаз]]
* [[Јадрански Прометеј]]
* [[Анђелијина песма]]
* [[Све што ми је рекла...]]
* [[Снове снивам...]]
* [[Што ми вене...]]
* [[Два се тића побратила]]
* [[Анђелчићу...]]
* [[„Прерано —“!]] 

Место проговора
* [[Међу звездама]]

Љубавне песме
* [[Под прозором (Лаза Костић)|Под прозором]]
* [[Погреб (Лаза Костић)|Погреб]]
* [[После погреба]]
* [[Објесен]]
* [[Синоћ]]
* [[Љубавна гуја]]
* [[Рече господ]]
* [[Госпођици Л. Д.]]	
* [[На поносној лађи]]
Еј, ропски свете
* [[Вече (Лаза Костић)|Вече]]
* [[У Срему]]
* [[Еј, несрећо...]]
* [[Еј, ропски свете!]]
* [[Прометеј]]	
* [[Коло (Лаза Костић)|Коло]]
* [[Разговор]]
* [[Паризу]]

Међу јавом и мед сном
* [[Међу јавом и мед сном]]
* [[Дим]]
* [[Постанак песме]]
* [[У ноћи (Лаза Костић)|У ноћи]]
* [[Моја дангуба]] (1866)

Спомени
* [[Над Костом Руварцем]]
* [[Над Корнелијем Станковићем]]
* [[На парастосу Вука Ст. Караџића]]
* [[О Шекспировој тристагодишњици]]
* [[Спомен Јовану Андрејевићу]]
* [[Светозару Милетићу]]	
* [[Спомен на Руварца]]
* [[На парастосу Јелене Боздине]]
* [[Дон Кихоту]]
* [[Пролог за Горски вијенац]]

Баладе
* [[Ђурђеви ступови]]
* [[Минадир]]
* [[Самсон и Делила]]

Химне и молитве
* [[Певачка имна Јовану Дамаскину]]
* [[Молитва Богородици]]
* [[Santa Maria della Salute]] (1909)

== Збирке песама ==
* [[Песме (Л. Костић, 1873.)]] (1873)
* [[Песме (Л. Костић, 1909.)]] (1909)

== Проза ==
* [[Основа лепоте у свету с особитим обзиром на српске народне песме]] (Летопис Матице српске, 1880, књ. 121, св. 1)

=== Приповетке ===
* [[Махараџа]] (1861)
* [[Чедо вилино (Лаза Костић)]] (1862)
* [[Мученица]] (1863)

=== Драме ===
* [[Максим Црнојевић]]
* [[Пера Сегединац]]

=== Критике ===
* [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]]
* [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]] (1870)
* [[Примедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”]] (1874)

=== Јавна предавања ===
* [[О јунацима и женама]] (1867)

=== Преводи ===
* [[Превод Илијаде]] (1858), од Хомера
* [[Ромео и Јулија (Л. Костић)|Ромео и Јулија]] (1866), од Шекспира
* [[Марзељанка]] (1870), од Клод Жозеф Руже де Лил
* [[Хамлет (Л. Костић)|Хамлет]] (1887), од Шекспира
* [[Краљ Лир (Л. Костић)|Краљ Лир]] (1894), од Шекспира

== Дела о Лази Костићу ==
* ''[[Лаза Костић (Милан Савић)|Лаза Костић]]'' (1929), од [[Милан Савић|Милана Савића]]
* ''Лаза Костић'' (1941), од Исидоре Секулић
* ''[[Заноси и пркоси Лазе Костића]]'' (19??), од [[Станислав Винавер|Станислава Винавера]]

{{DEFAULTSORT:Костић,_Лаза}}
[[Категорија:Лаза Костић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>7u026f7oldwuqigesehuyvvjemweeid</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147326</id>
      <parentid>147315</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T14:23:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела о Лази Костићу */</comment>
      <origin>147326</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5999" sha1="bmbbnsudopzbsj8wnia4c2i92k82y55" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Лаза
| презиме = Костић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1841
| годинасмрти = 1910
| опис = '''Лаза Костић''' је био српски књижевник, песник, новинар, драмски писац, естетичар и политичар.
| слика = Laza Kostić portret.jpg
| опис_слике = 
| википедија = Лаза Костић
| вики_цитати = Лаза Костић
| остава = 
| остава_кат = Laza Kostić
}}

== Песме ==
* [[Иза сна (Лаза Костић)|Иза сна]] (1859)
* [[Полажници]] (1859)
* [[Стари Циго]] (1859)
* [[Зора и девојка]] (1860)
* [[Опрости ми...|Опрости ми…]] (1862)
* [[Наше]] (1862)
* [[Не гледај ме...|Не гледај ме…]] (1862)
* [[Срце куца...|Срце куца…]] (1862)
* [[Даници]] (1860)
* [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] (1860)
* [[Наискап...|Наискап…]]
* [[Љубавни двори]]
* [[Збогом, дико! писаћу ти...]]
* [[Под Варадином]]
* [[Дакле тако...]]
* [[Синоћ (Костић, 1862)|Синоћ]]
* [[Рањеник (Костић, 1862)|Рањеник]]
* [[Сад на срцу]]
* [[Москви]]
* [[Омладини на збору]]
* [[Педесета: Побри Змају Јовану Јовановићу]]
* [[Једној Српкињи у споменицу]]
* [[Ох, жао ми те је!]]
* [[Граов лаз]]
* [[Јадрански Прометеј]]
* [[Анђелијина песма]]
* [[Све што ми је рекла...]]
* [[Снове снивам...]]
* [[Што ми вене...]]
* [[Два се тића побратила]]
* [[Анђелчићу...]]
* [[„Прерано —“!]] 

Место проговора
* [[Међу звездама]]

Љубавне песме
* [[Под прозором (Лаза Костић)|Под прозором]]
* [[Погреб (Лаза Костић)|Погреб]]
* [[После погреба]]
* [[Објесен]]
* [[Синоћ]]
* [[Љубавна гуја]]
* [[Рече господ]]
* [[Госпођици Л. Д.]]	
* [[На поносној лађи]]
Еј, ропски свете
* [[Вече (Лаза Костић)|Вече]]
* [[У Срему]]
* [[Еј, несрећо...]]
* [[Еј, ропски свете!]]
* [[Прометеј]]	
* [[Коло (Лаза Костић)|Коло]]
* [[Разговор]]
* [[Паризу]]

Међу јавом и мед сном
* [[Међу јавом и мед сном]]
* [[Дим]]
* [[Постанак песме]]
* [[У ноћи (Лаза Костић)|У ноћи]]
* [[Моја дангуба]] (1866)

Спомени
* [[Над Костом Руварцем]]
* [[Над Корнелијем Станковићем]]
* [[На парастосу Вука Ст. Караџића]]
* [[О Шекспировој тристагодишњици]]
* [[Спомен Јовану Андрејевићу]]
* [[Светозару Милетићу]]	
* [[Спомен на Руварца]]
* [[На парастосу Јелене Боздине]]
* [[Дон Кихоту]]
* [[Пролог за Горски вијенац]]

Баладе
* [[Ђурђеви ступови]]
* [[Минадир]]
* [[Самсон и Делила]]

Химне и молитве
* [[Певачка имна Јовану Дамаскину]]
* [[Молитва Богородици]]
* [[Santa Maria della Salute]] (1909)

== Збирке песама ==
* [[Песме (Л. Костић, 1873.)]] (1873)
* [[Песме (Л. Костић, 1909.)]] (1909)

== Проза ==
* [[Основа лепоте у свету с особитим обзиром на српске народне песме]] (Летопис Матице српске, 1880, књ. 121, св. 1)

=== Приповетке ===
* [[Махараџа]] (1861)
* [[Чедо вилино (Лаза Костић)]] (1862)
* [[Мученица]] (1863)

=== Драме ===
* [[Максим Црнојевић]]
* [[Пера Сегединац]]

=== Критике ===
* [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]]
* [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]] (1870)
* [[Примедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”]] (1874)

=== Јавна предавања ===
* [[О јунацима и женама]] (1867)

=== Преводи ===
* [[Превод Илијаде]] (1858), од Хомера
* [[Ромео и Јулија (Л. Костић)|Ромео и Јулија]] (1866), од Шекспира
* [[Марзељанка]] (1870), од Клод Жозеф Руже де Лил
* [[Хамлет (Л. Костић)|Хамлет]] (1887), од Шекспира
* [[Краљ Лир (Л. Костић)|Краљ Лир]] (1894), од Шекспира

== Дела о Лази Костићу ==
* ''[[Лаза Костић (Милан Савић)|Лаза Костић]]'' (1929), од [[Милан Савић|Милана Савића]]

* ''[[Лаза Костић као тумач поезије Змајеве]]'' (1929), од [[Аутор:Аница Савић Ребац|Анице Савић Ребац]]

* ''Лаза Костић'' (1941), од Исидоре Секулић
* ''[[Заноси и пркоси Лазе Костића]]'' (19??), од [[Станислав Винавер|Станислава Винавера]]

{{DEFAULTSORT:Костић,_Лаза}}
[[Категорија:Лаза Костић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>bmbbnsudopzbsj8wnia4c2i92k82y55</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147327</id>
      <parentid>147326</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T14:24:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела о Лази Костићу */</comment>
      <origin>147327</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5997" sha1="6jskaa7qcd6fnt4w26j9m3anqbkd3px" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Лаза
| презиме = Костић
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1841
| годинасмрти = 1910
| опис = '''Лаза Костић''' је био српски књижевник, песник, новинар, драмски писац, естетичар и политичар.
| слика = Laza Kostić portret.jpg
| опис_слике = 
| википедија = Лаза Костић
| вики_цитати = Лаза Костић
| остава = 
| остава_кат = Laza Kostić
}}

== Песме ==
* [[Иза сна (Лаза Костић)|Иза сна]] (1859)
* [[Полажници]] (1859)
* [[Стари Циго]] (1859)
* [[Зора и девојка]] (1860)
* [[Опрости ми...|Опрости ми…]] (1862)
* [[Наше]] (1862)
* [[Не гледај ме...|Не гледај ме…]] (1862)
* [[Срце куца...|Срце куца…]] (1862)
* [[Даници]] (1860)
* [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] (1860)
* [[Наискап...|Наискап…]]
* [[Љубавни двори]]
* [[Збогом, дико! писаћу ти...]]
* [[Под Варадином]]
* [[Дакле тако...]]
* [[Синоћ (Костић, 1862)|Синоћ]]
* [[Рањеник (Костић, 1862)|Рањеник]]
* [[Сад на срцу]]
* [[Москви]]
* [[Омладини на збору]]
* [[Педесета: Побри Змају Јовану Јовановићу]]
* [[Једној Српкињи у споменицу]]
* [[Ох, жао ми те је!]]
* [[Граов лаз]]
* [[Јадрански Прометеј]]
* [[Анђелијина песма]]
* [[Све што ми је рекла...]]
* [[Снове снивам...]]
* [[Што ми вене...]]
* [[Два се тића побратила]]
* [[Анђелчићу...]]
* [[„Прерано —“!]] 

Место проговора
* [[Међу звездама]]

Љубавне песме
* [[Под прозором (Лаза Костић)|Под прозором]]
* [[Погреб (Лаза Костић)|Погреб]]
* [[После погреба]]
* [[Објесен]]
* [[Синоћ]]
* [[Љубавна гуја]]
* [[Рече господ]]
* [[Госпођици Л. Д.]]	
* [[На поносној лађи]]
Еј, ропски свете
* [[Вече (Лаза Костић)|Вече]]
* [[У Срему]]
* [[Еј, несрећо...]]
* [[Еј, ропски свете!]]
* [[Прометеј]]	
* [[Коло (Лаза Костић)|Коло]]
* [[Разговор]]
* [[Паризу]]

Међу јавом и мед сном
* [[Међу јавом и мед сном]]
* [[Дим]]
* [[Постанак песме]]
* [[У ноћи (Лаза Костић)|У ноћи]]
* [[Моја дангуба]] (1866)

Спомени
* [[Над Костом Руварцем]]
* [[Над Корнелијем Станковићем]]
* [[На парастосу Вука Ст. Караџића]]
* [[О Шекспировој тристагодишњици]]
* [[Спомен Јовану Андрејевићу]]
* [[Светозару Милетићу]]	
* [[Спомен на Руварца]]
* [[На парастосу Јелене Боздине]]
* [[Дон Кихоту]]
* [[Пролог за Горски вијенац]]

Баладе
* [[Ђурђеви ступови]]
* [[Минадир]]
* [[Самсон и Делила]]

Химне и молитве
* [[Певачка имна Јовану Дамаскину]]
* [[Молитва Богородици]]
* [[Santa Maria della Salute]] (1909)

== Збирке песама ==
* [[Песме (Л. Костић, 1873.)]] (1873)
* [[Песме (Л. Костић, 1909.)]] (1909)

== Проза ==
* [[Основа лепоте у свету с особитим обзиром на српске народне песме]] (Летопис Матице српске, 1880, књ. 121, св. 1)

=== Приповетке ===
* [[Махараџа]] (1861)
* [[Чедо вилино (Лаза Костић)]] (1862)
* [[Мученица]] (1863)

=== Драме ===
* [[Максим Црнојевић]]
* [[Пера Сегединац]]

=== Критике ===
* [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]]
* [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]] (1870)
* [[Примедбе на „Естетичке одношаје вештине ка природи”]] (1874)

=== Јавна предавања ===
* [[О јунацима и женама]] (1867)

=== Преводи ===
* [[Превод Илијаде]] (1858), од Хомера
* [[Ромео и Јулија (Л. Костић)|Ромео и Јулија]] (1866), од Шекспира
* [[Марзељанка]] (1870), од Клод Жозеф Руже де Лил
* [[Хамлет (Л. Костић)|Хамлет]] (1887), од Шекспира
* [[Краљ Лир (Л. Костић)|Краљ Лир]] (1894), од Шекспира

== Дела о Лази Костићу ==
* ''[[Лаза Костић (Милан Савић)|Лаза Костић]]'' (1929), од [[Милан Савић|Милана Савића]]
* ''[[Лаза Костић као тумач поезије Змајеве]]'' (1929), од [[Аутор:Аница Савић Ребац|Анице Савић Ребац]]
* ''Лаза Костић'' (1941), од Исидоре Секулић
* ''[[Заноси и пркоси Лазе Костића]]'' (19??), од [[Станислав Винавер|Станислава Винавера]]

{{DEFAULTSORT:Костић,_Лаза}}
[[Категорија:Лаза Костић]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>6jskaa7qcd6fnt4w26j9m3anqbkd3px</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-С</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1781</id>
    <revision>
      <id>147331</id>
      <parentid>147253</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T14:30:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147331</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1489" sha1="f3jibex321emfq30kkxwidqspfzjei4" xml:space="preserve">* [[Аутор:Свети Сава‎|Свети Сава]]
* [[Аутор:Аница Савић Ребац|'''Савић, Ребац Аница''']] (1892—1953) 
* [[Аутор:Милан Савић|Савић, Милан]] (1845—1930)
* [[Аутор:Живојин Симић|Симић, Живојин]]
* [[Аутор:Јован Скерлић|Скерлић, Јован]] (1877—1914)
* [[Аутор:Павле Соларић‎|Соларић, Павле‎]]
* [[Аутор:Душан Срезојевић‎|Срезојевић, Душан]] (1886—1916)
* [[Аутор:Борисав Станковић‎|'''Станковић‎, Борисав''']] (1876—1927)
* [[Аутор:Стеван Сремац‎|'''Сремац, Стеван''']] (1855—1906)
* [[Аутор:Васа Стајић|Стајић, Васа]] (1878—1947)
* [[Аутор:Драгиша Станојевић|Станојевић, Драгиша]] (1844—1918)
* [[Аутор:Ђорђе Станојевић|Станојевић, Ђорђе]] (1858—1921)
* [[Аутор:Станоје Станојевић|Станојевић, Станоје]] (1874—1937)
* [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња|'''Стојадиновић Српкиња, Милица''']] (1828—1878)
* [[Аутор:Шарл Сењобос|Сењобос, Шарл]]
* [[Аутор:Јован Суботић‎|Суботић, Јован‎]] (1817—1886)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>f3jibex321emfq30kkxwidqspfzjei4</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-Д</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1983</id>
    <revision>
      <id>147391</id>
      <parentid>147221</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T08:31:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147391</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1546" sha1="e9euywnlc9lcrjr8cru9urzgiwgbvya" xml:space="preserve">[[Слика:Cyrillic letter De (v2).svg|центар|250п]]

* [[Аутор:Љубомир М. Давидовић|Давидовић, Љубомир М.]] (1863–1940)
* [[Аутор:Данило II|Данило II]] (око 1270—1337)
* [[Аутор:Ђура Даничић|Даничић, Ђура]] (1825—1882)
* [[Аутор:Драга Димитријевић Дејановић|Димитријевић Дејановић, Драга]] (1840—1871)
* [[Аутор:Јелена Ј. Димитријевић|Димитријевић, Јелена Ј.]] (1862—1945)
* [[Аутор:Шарл Дил|Дил, Шарл]] (1859—1944)
* [[Аутор:Никола Димитровић|Димитровић, Никола]]
* [[Аутор:Ђуро Димовић|Димовић, Ђуро]]
* [[Аутор:Зорка Добриновић|Добриновић, Зорка]]
* [[Аутор:Радослав Доброта|Доброта, Радослав]]
* [[Аутор:Алфонс Доде|Доде, Алфонс]] (1840–1897)
* [[Аутор:Радоје Домановић|'''Домановић, Радоје''']] (1873—1908)
* [[Аутор:Раде Драинац (Радојко Јовановић)|Раде Драинац (Радојко Јовановић)]] (1899—1943)
* [[Аутор:Џоре Држић|Држић, Џоре]]
* '''[[Аутор:Јован Дучић|Дучић, Јован]]''' (1871—1943)
* [[Аутор:Нићифор Дучић|Дучић, Нићифор]] (1832—1900)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>e9euywnlc9lcrjr8cru9urzgiwgbvya</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147392</id>
      <parentid>147391</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T08:32:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147392</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1642" sha1="bq9bddf7uf1q5nj2k80hpffvz3k50r7" xml:space="preserve">[[Слика:Cyrillic letter De (v2).svg|центар|250п]]

* [[Аутор:Љубомир М. Давидовић|Давидовић, Љубомир М.]] (1863–1940)
* [[Аутор:Данило II|Данило II]] (око 1270—1337)
* [[Аутор:Петар Деспотовић|Деспотовић, Петар]] (1847–1917)
* [[Аутор:Ђура Даничић|Даничић, Ђура]] (1825—1882)
* [[Аутор:Драга Димитријевић Дејановић|Димитријевић Дејановић, Драга]] (1840—1871)
* [[Аутор:Јелена Ј. Димитријевић|Димитријевић, Јелена Ј.]] (1862—1945)
* [[Аутор:Шарл Дил|Дил, Шарл]] (1859—1944)
* [[Аутор:Никола Димитровић|Димитровић, Никола]]
* [[Аутор:Ђуро Димовић|Димовић, Ђуро]]
* [[Аутор:Зорка Добриновић|Добриновић, Зорка]]
* [[Аутор:Радослав Доброта|Доброта, Радослав]]
* [[Аутор:Алфонс Доде|Доде, Алфонс]] (1840–1897)
* [[Аутор:Радоје Домановић|'''Домановић, Радоје''']] (1873—1908)
* [[Аутор:Раде Драинац (Радојко Јовановић)|Раде Драинац (Радојко Јовановић)]] (1899—1943)
* [[Аутор:Џоре Држић|Држић, Џоре]]
* '''[[Аутор:Јован Дучић|Дучић, Јован]]''' (1871—1943)
* [[Аутор:Нићифор Дучић|Дучић, Нићифор]] (1832—1900)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>bq9bddf7uf1q5nj2k80hpffvz3k50r7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147393</id>
      <parentid>147392</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T08:34:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147393</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1738" sha1="qcq2krqaa4ublm85mqdpvhlv864jtov" xml:space="preserve">[[Слика:Cyrillic letter De (v2).svg|центар|250п]]

* [[Аутор:Љубомир М. Давидовић|Давидовић, Љубомир М.]] (1863–1940)
* [[Аутор:Данило II|Данило II]] (око 1270—1337)
* [[Аутор:Петар Деспотовић|Деспотовић, Петар]] (1847–1917)
* [[Аутор:Ђура Даничић|Даничић, Ђура]] (1825—1882)
* [[Аутор:Драга Димитријевић Дејановић|Димитријевић Дејановић, Драга]] (1840—1871)
* [[Аутор:Јелена Ј. Димитријевић|Димитријевић, Јелена Ј.]] (1862—1945)
* [[Аутор:Шарл Дил|Дил, Шарл]] (1859—1944)
* [[Аутор:Никола Димитровић|Димитровић, Никола]]
* [[Аутор:Ђуро Димовић|Димовић, Ђуро]]
* [[Аутор:Зорка Добриновић|Добриновић, Зорка]]
* [[Аутор:Радослав Доброта|Доброта, Радослав]]
* [[Аутор:Алфонс Доде|Доде, Алфонс]] (1840–1897)
* [[Аутор:Радоје Домановић|'''Домановић, Радоје''']] (1873—1908)
* [[Аутор:Раде Драинац (Радојко Јовановић)|Раде Драинац (Радојко Јовановић)]] (1899—1943)
* [[Аутор:Јован Драгашевић|Драгашевић, Јован]] (1836–1915)
* [[Аутор:Џоре Држић|Држић, Џоре]]
* '''[[Аутор:Јован Дучић|Дучић, Јован]]''' (1871—1943)
* [[Аутор:Нићифор Дучић|Дучић, Нићифор]] (1832—1900)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>qcq2krqaa4ublm85mqdpvhlv864jtov</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-И</title>
    <ns>4</ns>
    <id>1989</id>
    <revision>
      <id>147375</id>
      <parentid>147226</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:39:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147375</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="847" sha1="nb7t3n6g0iusvqtky6c57bj5bsdmqd5" xml:space="preserve">[[Слика:Cyrillic letter I.svg|центар|250п]]

* [[Аутор:Алекса Ивић|Ивић, Алекса]] (1881—1948)
* [[Аутор:Јаков Игњатовић|Игњатовић, Јаков]] (1822–1889)
* [[Аутор:Виктор Иго|'''Иго, Виктор''']] (1802–1885)
* [[Аутор:Војислав Илић‎|'''Илић, Војислав''']] (1862–1894)
* [[Аутор:Војислав Илић Млађи|Илић Млађи, Војислав]] (1877—1944)
* [[Аутор:Драгутин Илић|Илић, Драгутин]] (1858—1926)
* [[Аутор:Јован Илић‎|Илић, Јован]] (1824–1901)
* [[Аутор:Милутин Илић|Илић, Милутин]]
* [[Аутор:Слободан Исаковић|Исаковић, Слободан]]

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>nb7t3n6g0iusvqtky6c57bj5bsdmqd5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-Ц</title>
    <ns>4</ns>
    <id>9745</id>
    <revision>
      <id>147376</id>
      <parentid>146871</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:41:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147376</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="183" sha1="bh9pcyfocpdtbeyxrm8pse5w1sn6l7e" xml:space="preserve">* [[Аутор:Марко Цар|Цар, Марко]] (1859—1953) 
* [[Аутор:Јован Цвијић|Цвијић, Јован]] (1865—1927)

{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>bh9pcyfocpdtbeyxrm8pse5w1sn6l7e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Викизворник:Аутори-Ћ</title>
    <ns>4</ns>
    <id>10359</id>
    <revision>
      <id>147372</id>
      <parentid>147230</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:28:21Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147372</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="385" sha1="93w7i3vis6tysu88mux00thy72nk8wk" xml:space="preserve">* [[Аутор:Иво Ћипико|Ћипико, Иво]] (1869—1923)
* [[Аутор:Исидор Ћирић|Ћирић, Исидор]] (1844–1893)
* [[Аутор:Владимир Ћоровић|'''Ћоровић, Владимир''']] (1885—1941)
* [[Аутор:Светозар Ћоровић|Ћоровић, Светозар]] (1875—1919)


{{Ауторски индекс}}</text>
      <sha1>93w7i3vis6tysu88mux00thy72nk8wk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Гле и опет...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>30017</id>
    <revision>
      <id>147339</id>
      <parentid>145678</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:08:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147339</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1414" sha1="jljjup66zdlic8t68c1ugmett2dhymb" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Гле и опет... (''-{Ach, die Augen sind es wieder}-'')
| одељак=
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Јован Дучић
| година= 1896
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Гле и опет оне очи
Што но некад на ме сјаше,
Гле и опет усне оне
Што ми живот замедљаше,

Опет гласић, ког са жудњом,
Слушах некад како звони;
Све ко некад — тек ја само
Тек ја више нисам они.

И загрљен њежним тʼјелом
И љубављу, ватром младом,
На њезином срцу лежим
С нијемим болом, с тешким јадом.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 138.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Преводи Јована Дучића]]
[[Категорија:1896.]]</text>
      <sha1>jljjup66zdlic8t68c1ugmett2dhymb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Кажи...</title>
    <ns>0</ns>
    <id>30019</id>
    <revision>
      <id>147347</id>
      <parentid>145677</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:14:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147347</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1207" sha1="eakiyd1bb60g4e41pi1hqy7podn5y1r" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Кажи... (''[[:de:Sag’, wo ist dein schönes Liebchen|Sag’, wo ist dein schönes Liebchen]]'')
| одељак=
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Јован Дучић
| година= 1896
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
„Кажи гдје је твоје драго
Коме некад тако пјева,
Када пламен огња светог
Младо срце сагорјева.”

Погашен је огањ свети
Срце моје лед је прави,
Ова књига, то је урна
Са пепелом од љубави...
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1896. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година прва. стр. 139.

{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Дучић]]
[[Категорија:Преводи Јована Дучића]]
[[Категорија:1896.]]</text>
      <sha1>eakiyd1bb60g4e41pi1hqy7podn5y1r</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Милена Миладиновић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>31040</id>
    <revision>
      <id>147394</id>
      <parentid>146899</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T08:36:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147394</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="827" sha1="koyt3g1dre6axzpfabwh756527ns9wi" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Милена
| презиме = Миладиновић
| иницијал_презимена = М
| годинарођења = 1868
| годинасмрти = 1928
| опис = '''Милена Миладиновић''' била је српска књижевница и преводилац.
| слика = Milena-miladinovic-1904.jpg
| опис_слике =
| википедија = Милена Миладиновић
| вики_цитати = Милена Миладиновић 
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Дела ==
* [[Божићне приче]] (1904)

{{DEFAULTSORT:Миладиновић,_Милена}}

[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Милена Миладиновић]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>koyt3g1dre6axzpfabwh756527ns9wi</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Твоја махна</title>
    <ns>0</ns>
    <id>31107</id>
    <revision>
      <id>147364</id>
      <parentid>146487</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:21:04Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147364</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1169" sha1="sq7wu3psyc1cxz22ni6mo77e552v5pg" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Твоја махна (''-{Du bist die herrlichste von Allen}-'')
| одељак=
| аутор= Феликс Дан
| преводилац= Сава Д. Мијалковић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ти си лепша но све друге —
Тако лажне —: лепа, чиста;
Лепша него звезда што се
Најсјајније горе блиста.

Ти си кротка, детињаста,
Пуна дражи и милоште;
Ал’ једно ти не достаје:
Не знаш своју дужност јоште.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1897. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година друга. стр. 200.

{{ЈВ-аутор|Феликс Дан|1912}}
{{ЈВ-аутор|Сава Д. Мијалковић|1926}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Феликс Дан]]
[[Категорија:Сава Д. Мијалковић]]</text>
      <sha1>sq7wu3psyc1cxz22ni6mo77e552v5pg</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Светислав Стефановић</title>
    <ns>100</ns>
    <id>48589</id>
    <revision>
      <id>147341</id>
      <parentid>147309</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:09:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Преводи */</comment>
      <origin>147341</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2160" sha1="hwoe50yofi90ecxb3ch5oi2qdm95ym5" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Светислав
| презиме = Стефановић
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1877
| годинасмрти = 1844
| опис = '''Светислав Стефановић''' био је песник, критичар, преводилац, есејист, драмски писац, лекар и апологета фашизма и расизма у међуратној Југославији.
| слика =
| опис_слике =
| википедија = Светислав Стефановић (лекар)
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Дела ==
=== Песме ===
* [[Кад умре бол]]
* [[Коб (Светислав Стефановић)|Коб]]
* [[Кроз Вардарску клисуру]]
* [[Месечина (Светислав Стефановић)|Месечина]]
* [[Музичке визије]]
* [[Осећање бескрајности]]
* [[Повратак (Светислав Стефановић)|Повратак]]
* [[Пред крај лета]]
* [[Пред уништење]]
* [[Пролеће (Светислав Стефановић)|Пролеће]]
* [[Сан Вука Мандушића]]
* [[Свети бол]]
* [[Свитање]]
* [[Смех (Светислав Стефановић)|Смех]]
* [[Срећа усамљености]]
* [[Тријумф Венере]]
* [[Ћутање]]
* [[Утеха]]
* [[Утехе]]

=== Преводи ===
* ''[[Из Дантеове „VITA NUOVA”]]'' (1928), од [[Аутор:Данте Алигијери|Данта Алигијерија]]
* ''[[Стара изрека]]'' (1928), од А. Ч. Свинберна
* ''[[Вид љубави]]'' (1928), од [[Аутор:Данте Габријел Росети|Росетија]]
* ''[[На врху брега]]'' (1928), од Росетија

{{DEFAULTSORT:Стефановић,_Светислав}}

[[Категорија:Светислав Стефановић| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>hwoe50yofi90ecxb3ch5oi2qdm95ym5</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Категорија:Светислав Стефановић</title>
    <ns>14</ns>
    <id>48590</id>
    <revision>
      <id>147342</id>
      <parentid>117418</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:10:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147342</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="194" sha1="nkhlmyrzgo0g4euq90lodome8dyj2cn" xml:space="preserve">{{Википедија|Светислав Стефановић (лекар)}}

[[Категорија:Српски књижевници]]
{{DEFAULTSORT:Стефановић, Светислав}}</text>
      <sha1>nkhlmyrzgo0g4euq90lodome8dyj2cn</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Хајнрих Хајне</title>
    <ns>100</ns>
    <id>54368</id>
    <revision>
      <id>147395</id>
      <parentid>145375</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T08:47:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Поезија */</comment>
      <origin>147395</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4447" sha1="tnbh0sktu14hamhaw1zjquh60swutme" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Хајнрих
| презиме = Хајне
| иницијал_презимена = Х
| годинарођења = 1797
| годинасмрти = 1856
| опис = '''Хајнрих Хајне''' (нем. -{Heinrich Heine}-, 1797-1856), био је немачки песник.
| слика = Heinrich Heine.PNG
| опис_слике =
| википедија = Хајнрих Хајне
| вики_цитати = Хајнрих Хајне
| остава = Heinrich Heine
| остава_кат = Heinrich Heine
}}

== Дела ==
=== Поезија ===
* [[Алманзор]] (''-{Almansor}-'')
* [[Белзацер]]  (''-{Belsatzar}-'')
* [[Вечерњи се сутон спушта...|Вечерњи се сутон спушта…]]
* [[Гле и опет...|Гле и опет…]] (''-{Ach, die Augen sind es wieder}-'')
* [[Да ме нећеш љубит' више...]] (''-{Der Brief, den du geschrieben}-'')
* [[И љубави бесно доба...|И љубави бесно доба…]] (''-{Dieser Liebe toller Fasching}-'')
* [[Ја по гори ходим, плачем...|Ја по гори ходим, плачем…]] (''-{Ich steh’ auf des Berges Spitze}-'')
* [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим…]] (''-{Ich liebe dich}-'')
* [[Јадни Петар]] (''-{Der arme Peter}-'') 
* [[(Хајне)|Једна Хајнеова]] (''-{Sie haben mich gequälet}-'')
* [[Кад год сам ти моје јаде вио]] (''-{Und als ich Euch meine Schmerzen geklagt}-'')
* [[Кад погледам очи твоје...|Кад погледам очи твоје…]] (''-{Wenn ich in deine Augen seh’}-'')
* [[Кад ујутру прођем]] (''-{Wenn ich an deinem Hause}-'')
* [[Када прођеш, па ме дарне...|Када прођеш, па ме дарне…]] (''-{Wenn du mir vorüberwandelst}-'')
* [[Кажи...|Кажи…]] (''-{Sag’, wo ist dein schönes Liebchen}-'')
* [[Крај танана шадрвана]] (''-{Der Asra}-'')
* [[Лорелај]] (''-{Ich weiß nicht, was soll es bedeuten}-'')
* [[Лотосов цвет]] (''-{Die Lotosblume ängstigt}-'')
* [[На мору (Хајне)|На мору]] (''-{Eingehüllt in graue Wolken}-'')
* [[На мору (Шантић)]]
* [[На твоме обрашчићу...|На твоме обрашчићу…]] (''-{Es liegt der heiße Sommer}-'')
* [[Не плаши се, љубав моју...|Не плаши се, љубав моју…]] (''-{Sorge nie, daß ich verrathe}-'')
* [[Одјек (Абрашевић)]] (''-{Die Bergstimme}-'')
* [[Одјек (Таса С. Јовичић)]] (''-{Die Bergstimme}-'')
* [[Опет срце побеђено...|Опет срце побеђено…]] (''-{Wieder ist das Herz bezwungen}-'')
* [[Отровне су песме моје]] (''-{Vergiftet sind meine Lieder}-'')
* [[Порука (Хајне)|Порука]] (''-{Die Botschaft}-'')
* [[Приљуби лик...|Приљуби лик…]] (''-{Lehn’ deine Wang’ an meine Wang’}-'')
* [[Пут у Кевлар]] (''-{Die Wallfahrt nach Kevlaar}-'')
* [[Ти тако мила си, лепа]] (''-{Du bist wie eine Blume}-'')
* [[Серафина]] 
* [[У сећању мом се буде...|У сећању мом се буде…]] (''-{In meiner Erinn’rung erblühen}-'')
* [[У сну си ми дошла ти...|У сну си ми дошла ти…]]
* [[Хајде са мном, буди моја...|Хајде са мном, буди моја…]] (''-{Tragödie / I}-'')
* [[Шта ћеш више]] (''-{Du hast Diamanten und Perlen}-'')

=== Проза ===
* [[Флорентинске ноћи]] (''-{Florentinische nächte}-'')

== Преводиоци ==
* [[Коста Абрашевић]]
* [[Андра Грујић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Аутор:Таса С. Јовичић|Таса С. Јовичић]]
* [[Аутор:Никола Манојловић-Рајко|Никола Манојловић-Рајко]]
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Алекса Шантић]]
* [[Јован Симеоновић Чокић]]
* [[Благоје Бранчић]]

[[Категорија:Немачки књижевници]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>tnbh0sktu14hamhaw1zjquh60swutme</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147406</id>
      <parentid>147395</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T11:02:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Поезија */</comment>
      <origin>147406</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4466" sha1="co6h1e4h0k02ewuzx90tbhpjcep934v" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Хајнрих
| презиме = Хајне
| иницијал_презимена = Х
| годинарођења = 1797
| годинасмрти = 1856
| опис = '''Хајнрих Хајне''' (нем. -{Heinrich Heine}-, 1797-1856), био је немачки песник.
| слика = Heinrich Heine.PNG
| опис_слике =
| википедија = Хајнрих Хајне
| вики_цитати = Хајнрих Хајне
| остава = Heinrich Heine
| остава_кат = Heinrich Heine
}}

== Дела ==
=== Поезија ===
* [[Алманзор]] (''-{Almansor}-'')
* [[Белзацер]]  (''-{Belsatzar}-'')
* [[Вечерњи се сутон спушта...|Вечерњи се сутон спушта…]]
* [[Гле и опет...|Гле и опет…]] (''-{Ach, die Augen sind es wieder}-'')
* [[Да ме нећеш љубит' више...]] (''-{Der Brief, den du geschrieben}-'')
* [[И љубави бесно доба...|И љубави бесно доба…]] (''-{Dieser Liebe toller Fasching}-'')
* [[Ја по гори ходим, плачем...|Ја по гори ходим, плачем…]] (''-{Ich steh’ auf des Berges Spitze}-'')
* [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим…]] (''-{Ich liebe dich}-'')
* [[Јадни Петар]] (''-{Der arme Peter}-'') 
* [[(Хајне)|Једна Хајнеова]] (''-{Sie haben mich gequälet}-'')
* [[Кад год сам ти моје јаде вио]] (''-{Und als ich Euch meine Schmerzen geklagt}-'')
* [[Кад погледам очи твоје...|Кад погледам очи твоје…]] (''-{Wenn ich in deine Augen seh’}-'')
* [[Кад ујутру прођем]] (''-{Wenn ich an deinem Hause}-'')
* [[Када прођеш, па ме дарне...|Када прођеш, па ме дарне…]] (''-{Wenn du mir vorüberwandelst}-'')
* [[Кажи...|Кажи…]] (''-{Sag’, wo ist dein schönes Liebchen}-'')
* [[Крај танана шадрвана]] (''-{Der Asra}-'')
* [[Лорелај]] (''-{Ich weiß nicht, was soll es bedeuten}-'')
* [[Лотосов цвет]] (''-{Die Lotosblume ängstigt}-'')
* [[На мору (Хајне)|На мору]] (''-{Eingehüllt in graue Wolken}-'')
* [[На мору (Шантић)]]
* [[На твоме обрашчићу...|На твоме обрашчићу…]] (''-{Es liegt der heiße Sommer}-'')
* [[Не плаши се, љубав моју...|Не плаши се, љубав моју…]] (''-{Sorge nie, daß ich verrathe}-'')
* [[Одјек (Абрашевић)]] (''-{Die Bergstimme}-'')
* [[Одјек (Таса С. Јовичић)]] (''-{Die Bergstimme}-'')
* [[Опет срце побеђено...|Опет срце побеђено…]] (''-{Wieder ist das Herz bezwungen}-'')
* [[Отровне су песме моје]] (''-{Vergiftet sind meine Lieder}-'')
* [[Порука (Хајне)|Порука]] (''-{Die Botschaft}-'')
* [[Приљуби лик...|Приљуби лик…]] (''-{Lehn’ deine Wang’ an meine Wang’}-'')
* [[Пут у Кевлар]] (''-{Die Wallfahrt nach Kevlaar}-'')
* [[Ти тако мила си, лепа]] (''-{Du bist wie eine Blume}-'')
* [[Серафина]] (''-{Seraphine}-'')
* [[У сећању мом се буде...|У сећању мом се буде…]] (''-{In meiner Erinn’rung erblühen}-'')
* [[У сну си ми дошла ти...|У сну си ми дошла ти…]]
* [[Хајде са мном, буди моја...|Хајде са мном, буди моја…]] (''-{Tragödie / I}-'')
* [[Шта ћеш више]] (''-{Du hast Diamanten und Perlen}-'')

=== Проза ===
* [[Флорентинске ноћи]] (''-{Florentinische nächte}-'')

== Преводиоци ==
* [[Коста Абрашевић]]
* [[Андра Грујић]]
* [[Јован Дучић]]
* [[Јован Јовановић Змај]]
* [[Аутор:Таса С. Јовичић|Таса С. Јовичић]]
* [[Аутор:Никола Манојловић-Рајко|Никола Манојловић-Рајко]]
* [[Аутор:Стојан Новаковић|Стојан Новаковић]]
* [[Алекса Шантић]]
* [[Јован Симеоновић Чокић]]
* [[Благоје Бранчић]]

[[Категорија:Немачки књижевници]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Романтизам]]</text>
      <sha1>co6h1e4h0k02ewuzx90tbhpjcep934v</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Феликс Дан</title>
    <ns>100</ns>
    <id>59225</id>
    <revision>
      <id>147365</id>
      <parentid>134609</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:21:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Преводиоци на српски */</comment>
      <origin>147365</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="717" sha1="5l9vs9ks5ewdog5h93agtulb7kmc1eb" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Феликс
| презиме = Дан
| иницијал_презимена = Д
| годинарођења = 1834
| годинасмрти = 1912
| опис = '''Феликс Дан''' (1834 — 1912), био је немачки књижевник, адвокат и историчар.
| слика = Felix Dahn 1889.jpg
| опис_слике =
| википедија =  
| остава = 
| остава_кат = Felix Dahn
}}
== Дела ==
* [[Твоја махна]]

== Преводиоци ==
* [[Аутор:Сава Д. Мијалковић|Сава Д. Мијалковић]]

[[Категорија:Феликс Дан]]
[[Категорија:Немачки књижевници]]</text>
      <sha1>5l9vs9ks5ewdog5h93agtulb7kmc1eb</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>На мору (Хајне)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59464</id>
    <revision>
      <id>147352</id>
      <parentid>142856</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:16:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147352</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1415" sha1="jjnnf8rllgfib52s5jeed8bvs8hpr9x" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На мору (''-{Eingehüllt in graue Wolken}-'')
| одељак=
| аутор = Хајнрих Хајне
| преводилац = Јован Јовановић Змај
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Огрнути облацима сивим
Сад спавају богови у вису,
И ја чујем, како у сну хрчу —
Дивља бу̏ра веће нам је близу.

Дивља бу̏ра, ево је, већ ту је;
Ветар дује, а море лудује,
Броду прети, арбулу се свети —
Има л’ кога, да их опамети!

Ја не могу зауздати бе̑се.
Прсни, броде, ако хоће море!
А ја ћу се заогрнут’ плаштом,
Пак ћу спават’ као богови го́ре.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1895. Бранково коло за забаву, поуку и књижевност. Година -{I}-, број 25, стр. 769.

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]</text>
      <sha1>jjnnf8rllgfib52s5jeed8bvs8hpr9x</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пут у Кевлар</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59932</id>
    <revision>
      <id>147358</id>
      <parentid>142858</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:19:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147358</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="4342" sha1="mae26z0i0fvinpkii0du7bowh9e0sv7" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Пут у Кевлар (''-{Die Wallfahrt nach Kevlaar}-'')
| одељак=
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Алекса Шантић
| година=1900
| белешке=
}}
:::'''1.'''
&lt;poem&gt;
На прозору стоји мати,
Син на одру лежи с јада.
„Зар, Вилхелме, нећеш стати
Да литију видиш сада?”

„Ја сам болан, немам снаге, 
Немам, мајко, слуха, вида; 
Ја се мртве сјећам драге 
Па у срцу јад ме кида.“

„Устај, хајдмо пут Кевлара, 
Узми књигу, бројанице,
Богомајка извидаће 
Твога срца бољетице.“

Заставе се вију сјајне,
Побожна се пјесма хори, 
Тамо у Келн покрај Рајне 
Сад литија мирно скори.

За множином ступа мати, 
Собом води сина свога, 
Обадвоје с хором поје: 
„Слава теби, Мајко Бога!“

:::'''2.'''
Данас света Мајка неба 
Најдивније рухо носи, 
Данас много творит треба 
Многи болник милост проси.

Болни људи, болне жене, 
Прилажу јој даре многе: 
Ту, од воска удешене, 
Људске руке, људске ноге.

Ко од воска руку даде, 
С руке прође рана она, 
Ко од воска ногу даде, 
Том оздрави нога бона.

Ко ту погнут доштакуца, 
По ужету сад се вије, 
Многи сада уз брач куца 
Који прста имо није.

Од воштане св'јеће справи 
Једно срце брижна мати: 
„То пред Божју Мајку стави
Па за боле нећеш знати.“

Син воштано срце узе, 
Светој Мајци ступи ближе, 
Из ока му теку сузе 
А из срца уздах стиже:

„О, ти Мајко Бога правог, 
Којој свемир химне поје, 
Ти, Краљице неба плавог, 
Теби јадам јаде своје!“

„Гдје се дижу цркве сјајне 
И капеле те без броја, 
Ту у Келну покрај Рајне 
Са мном живи мајка моја.

„Ту и моја бјеше Грета, 
Па од смрти паде рàне... 
Ево прилог, Мајко света, 
Извидај ми срцу ране!...“

„Извидај ми тај бол љути, 
Па у дану и у ноћи, 
Из дна душе пјеваћу ти: 
Слава, Мајко, твојој моћи!“

:::'''3.'''
Спавали су ко у гробу —
Покрај мајке син је био, 
Кад у малу њину собу 
Богомајка ступи тио.

Над болним се сином јави, 
Ту се мило, благо смеје, 
На срце му руку стави, 
Па у часу нестаде је...

То све у сну видје мајка, 
И још више видје јасно... 
Па из тврдог прену санка, 
А пси кроз ноћ лају гласно.

Ту на одру, сиротанка, 
Мртва нађе сина свога, 
Свјетла румен раног данка 
Сја сврх лица његовога...

Мајка шири руке своје, 
Јад јој тешки срце преби, —
Па побожно, тихо поје: 
„Богомајко, слава теби!“
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1900. ''Зора'', лист за забаву, поуку и књижевност. Година пета. стр. 236.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Алекса Шантић]]
[[Категорија:1900.]]</text>
      <sha1>mae26z0i0fvinpkii0du7bowh9e0sv7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59936</id>
    <revision>
      <id>147346</id>
      <parentid>142950</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:14:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147346</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1831" sha1="3ups00wqikouvdyt2jpo0sd1mzg4v1g" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Ја те љубим... (''-{Ich liebe dich}-'')
| одељак=
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Алекса Шантић
| година=1898
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Tанком трском писах на пржину ситну:
::::„Ја те љубим!”
А безброј валова са пучине хи̏тну 
И уз хучни жубор нејасних гласова 
::::Избрисаше слова.
Ој, пржино, трско и ти море дрско, 
Никад вам се више повјерити нећу! 
Из норвешких гора, ишчупаћу јелу, 
::::А највиша што је,
Па ћу је утопит у пламену лаву 
Узвишене Етне. И на небу плаву 
Горостасним пером, што пламти и гори,
Записаћу слова, која срце збори:
::::„Ја те љубим!”
И слова ће трептит у пламу и моћи; 
Па вазда кад слети покој благе ноћи, 
Уздишући страсно, са рајских висова 
Анђели ће читатʼ та пламена слова:
::::„Ја те љубим!”
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1898. ''Зора'', лист за забаву, поуку и књижевност. Година трећа. стр. 30.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Алекса Шантић]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]</text>
      <sha1>3ups00wqikouvdyt2jpo0sd1mzg4v1g</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Флорентинске ноћи</title>
    <ns>0</ns>
    <id>59953</id>
    <revision>
      <id>147371</id>
      <parentid>141443</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:24:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147371</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="686" sha1="8obyddaaut3bvi7m0ofk2j3new9wiuj" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Хајнрих Хајне|Хајнрих Хајне]]
| [[Флорентинске ноћи]] (''-{Florentinische nächte}-'')
| Превео: Милош Ивковић
|
| Садржај:
| [[Флорентинске ноћи/Прва ноћ|-{Прва ноћ}-]]
}}

&lt;Center&gt;
[[Флорентинске ноћи/Прва ноћ|-{Прва ноћ}-]]&lt;br&gt;
[[Флорентинске ноћи/Друга ноћ|-{Друга ноћ}-]]&lt;br&gt;
&lt;/Center&gt;

{{ЈВ-аутор|Милош Ивковић|1950}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]</text>
      <sha1>8obyddaaut3bvi7m0ofk2j3new9wiuj</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ти тако мила си, лепа</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60091</id>
    <revision>
      <id>147366</id>
      <parentid>142952</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:21:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147366</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1159" sha1="jfcrdh1iys2uqpnaf7js2e063r75vli" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Ти тако мила си, лепа ([[:de:Du bist wie eine Blume|''Du bist wie eine Blume'']])
| одељак= 
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Алекса Шантић 
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ти тако мила си, лепа, 
И чиста к’о један цвет; 
ја у те гледам, и туге 
Хвата ме сумор клет. 

Мени је, кʼо да бих руке 
Сврх чела спустио твог, 
Молећʼ да тако те лепу 
И чисту уздржи Бог.
&lt;/poem&gt;

==Извор==
''Српски књижевни гласник'' 16. март 1921. Нова серија, Књига II, Број 6. Стр. 420.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Алекса Шантић]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]</text>
      <sha1>jfcrdh1iys2uqpnaf7js2e063r75vli</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147367</id>
      <parentid>147366</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:21:50Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147367</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1199" sha1="coxg2gb0btmh9wruug34yl82fpmcfi6" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Ти тако мила си, лепа ([[:de:Du bist wie eine Blume|''Du bist wie eine Blume'']])
| одељак= 
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Алекса Шантић 
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ти тако мила си, лепа, 
И чиста к’о један цвет; 
ја у те гледам, и туге 
Хвата ме сумор клет. 

Мени је, кʼо да бих руке 
Сврх чела спустио твог, 
Молећʼ да тако те лепу 
И чисту уздржи Бог.
&lt;/poem&gt;

==Извор==
''Српски књижевни гласник'' 16. март 1921. Нова серија, Књига II, Број 6. Стр. 420.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Алекса Шантић]]
[[Категорија:Љубавна поезија]]</text>
      <sha1>coxg2gb0btmh9wruug34yl82fpmcfi6</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Лорелај</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60156</id>
    <revision>
      <id>147349</id>
      <parentid>145374</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:15:18Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147349</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1718" sha1="2f4uvw4motxx3lgt9mh75ciylze7va9" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Лорелај (''-{Ich weiß nicht, was soll es bedeuten}-'')
| одељак= 
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Алекса Шантић 
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ја не знам шта треба да значи 
Те тако тугујем, 
О некој старинској причи 
Једнако умујем.

Ту мирно протиче Рајна, 
Хладно је, хвата се мрак! 
На врху од брега игра 
Последњи сунчев зрак.

А на том брегу се види 
Лепоте девојке стас; 
Она сва у злату блиста,
И златну чешља влас.

Са златним чешља је чешљем, 
И пева још уз то, 
А глас од песме звучи 
Силно и чудесно.

Лађара у малом чуну 
Њен дивљи заноси тон; 
На стене не гледа доле, 
Већ горе гледа он.

И сад лађару и чамцу 
Ја мислим да је крај: 
А све то са својом песмом
Учини Лорелај.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
* ''Српски књижевни гласник'', 1. мај 1909. Књига XXII, Број 9. Стр. 659.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Алекса Шантић]]

[[de:Ich weiß nicht, was soll es bedeuten]]</text>
      <sha1>2f4uvw4motxx3lgt9mh75ciylze7va9</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Недељко Кошанин</title>
    <ns>100</ns>
    <id>60375</id>
    <revision>
      <id>147373</id>
      <parentid>140893</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:34:55Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Дела */</comment>
      <origin>147373</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="713" sha1="qgr8cbos8i53p4xfv0qmpm0tveo9m4l" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Недељко
| презиме = Кошанин
| иницијал_презимена = К
| годинарођења = 1856
| годинасмрти = 1922
| опис = '''Недељко Кошанин''' (1856-1922) био је српски биолог, универзитетски професор, академик и политичар.
| слика = 
| опис_слике =
| википедија = Недељко Кошанин 
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Дела ==
* [[Основни проблеми модерне биологије]] (1910)

[[Категорија:Недељко Кошанин]]
[[Категорија:Српски биолози]]</text>
      <sha1>qgr8cbos8i53p4xfv0qmpm0tveo9m4l</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Невера (Гете)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60583</id>
    <revision>
      <id>147354</id>
      <parentid>142847</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:16:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147354</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3335" sha1="e8sium8s737q7zrmoicjo1kdngivowx" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Невера (''-{???}-'')
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Петар Деспотовић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Љубило је момче једно девојчицу младу,
У другоме вилајету — не знам у ком граду.
Често јој је говорило: О невесто моја!
Ту падахy с обе стране пољуби без броја.
И најпосле изневери момак деклу младу,
И она се разболела у тузи и јаду.
И с ума је мома сишла, јаој, Боже свети!
Па је тако у лудилу морала умрети.
Ал’ и момку неста мира од онога дана,
Смркло му се, па је сео на свог коња врана.
Усео је врана коња, мамузом га бије,
Грешник тешки хтео би се ваљда где да скрије.
Али њему на том свету нигде мира нема,
Седам дана — седам ноћи — нит спава, нит дрема.
Он путује, а громови и муње га прате,
Као свирка и певање окићене свате.
Спазио је дворе неке, па ка њима пође,
Да се склони, док та бура и холуја прође
Сишао је с коња свога, па га за ступ веже,
Само што му срце бедно нека туга стеже.
А унутра када уђе, када на праг стаде,
Развали се тле под њиме, и он доле паде
Сто је хвати доле пао тај делија млади —
Шта да почне, под земљом је — шта тамо да ради?
Окреће се на све стране, али мрак је свуда,
А само се светлост нека далеко кривуда.
Три свећице у даљини у том мраку сјају,
И он дркћућ’ упути се ка ономе крају.
Али светлост та малена, гле, не чека њега,
Све кроз неке подрумове и јаркове бега.
Момче младо за свећама по степенима слази,
И дворану окићену пред собом сад спази.
Стотинама тамо седе, па и њега зову,
Да ужива и он шњима светковину ову.
Међу њима спазио је он и своје злато,
Лице јој је било белим велом умотато.
У зачељу ено вид’те, тамо она седа.
На неверу, што је пред њом, неће ни да гледа. —
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 10. август 1869. Број 22. Година X, стр. 342-343.

{{ЈВ-аутор|Петар Деспотовић|1817}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]</text>
      <sha1>e8sium8s737q7zrmoicjo1kdngivowx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Истовјетност</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60619</id>
    <revision>
      <id>147344</id>
      <parentid>142844</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:12:46Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147344</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="881" sha1="nmcj6h4ohy1ciz87id7cvjfjp8zmh4s" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Истовјетност (''-{???}-'')
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Алекса Шантић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
По врху свих страна
Мир је мек;
У врх свих грана
Осјећаш тек
Једва дах једити;
Птице ћуте у шуми тамо,
Чекај још мало само
Застаћеш и ти.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. јул 1909. Књига XXVIII, бр. 1. Стр. 44.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]</text>
      <sha1>nmcj6h4ohy1ciz87id7cvjfjp8zmh4s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Месецу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60664</id>
    <revision>
      <id>147348</id>
      <parentid>142845</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:14:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147348</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1290" sha1="os76g6vih9mmkn4lcy2zkrd6c6ybo0m" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Месецу (''-{???}-'')
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Благоје Бранчић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Препун стоји до и џбун
Сјаја сребрног,
Па и ја сам данас пун,
Препун мила твог.

Пошљи ведар зрачак свуд
По селени шир,
Нек и моја да’не груд,
Позва слађан мир.

У несретном срцу мом
Угушен је лет;
Сад усамљен овај дом
Читав ми је свет.

О и ја сам им’о рај!
Ал’ је прошло све;
Срећи рано беше крај —
Још ме спомен тре.

Сретан, ком је дао бог,
Те имаде с ким!
Ко пријана има свог,
Да се тешка с њим.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 2. јуна 1880. Број 22. Стр. 679.

{{ЈВ-аутор|Благоје Бранчић|1915}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]</text>
      <sha1>os76g6vih9mmkn4lcy2zkrd6c6ybo0m</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Баук</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60665</id>
    <revision>
      <id>147337</id>
      <parentid>142841</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:07:31Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147337</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2419" sha1="qfvogrsfq3soc7vbb1sbuza2x7lbu67" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Баук (''-{???}-'')
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Благоје Бранчић
| година=
| белешке=Гетова балада. — превод је удешен за певање Шубертове композиције.
}}
&lt;poem&gt;
Ко блуди ноћу, гле, мраком тим?
То отац иде и синак с њим;
И отац држи синчића свог
И нежно чува од ветра злог.

Ти дршћеш сине, је л’ ти чега стра?
— Ох бојим се, бабо, та бојим се ја:
Јер ено авет, ено је, гле!
— Та нема, сине, нема је…

Хајдемо са мном!… хоћеш знам;
Ох шта ћу ћу ти само да дам;
Да видиш цвеће, што имам ја,
Па шта ће т’ мајка моја да да!

Зар не чујеш, бабо, шта ми вели он?
Шта обриче ено мени на поклон —
Та дете моје, шта ти збориш то:
То ветар тресе грање лиснато!…

Шта, чедо, нећеш, мислиш се зар?
И моје ћерке даће ти дар.
И учићеш игре, песме у њих ти;
Волеће те оне, а и ти ћеш њи!

Видиш оне слике, где је до?
Његове, бабо, ћерке су то —
Ма сине, сине, та не буди луд;
Дрвеће је оно, што ти видиш тад!

Та ти си љубак, стас је диван твој,
Па нећеш ли лепо, бићеш силом мој!…
Ај не дај ме, бабо, зар не видиш јад?
Гле већ ме пон’о, збогом, оче, сад.

И оца туга и брига тре,
И жури дому, што може пре;
Већ ту су сада, ено дом њин
— Ал’ мртав бабу у руку син…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 17. фебруар 1880. Број 7. Стр. 679.

{{ЈВ-аутор|Благоје Бранчић|1915}}

[[Категорија:Немачка Књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]</text>
      <sha1>qfvogrsfq3soc7vbb1sbuza2x7lbu67</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147338</id>
      <parentid>147337</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:07:45Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147338</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2419" sha1="o75nxkf6x9cv0djpmcyxh8w0je0jgs2" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Баук (''-{???}-'')
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Благоје Бранчић
| година=
| белешке=Гетова балада. — превод је удешен за певање Шубертове композиције.
}}
&lt;poem&gt;
Ко блуди ноћу, гле, мраком тим?
То отац иде и синак с њим;
И отац држи синчића свог
И нежно чува од ветра злог.

Ти дршћеш сине, је л’ ти чега стра?
— Ох бојим се, бабо, та бојим се ја:
Јер ено авет, ено је, гле!
— Та нема, сине, нема је…

Хајдемо са мном!… хоћеш знам;
Ох шта ћу ћу ти само да дам;
Да видиш цвеће, што имам ја,
Па шта ће т’ мајка моја да да!

Зар не чујеш, бабо, шта ми вели он?
Шта обриче ено мени на поклон —
Та дете моје, шта ти збориш то:
То ветар тресе грање лиснато!…

Шта, чедо, нећеш, мислиш се зар?
И моје ћерке даће ти дар.
И учићеш игре, песме у њих ти;
Волеће те оне, а и ти ћеш њи!

Видиш оне слике, где је до?
Његове, бабо, ћерке су то —
Ма сине, сине, та не буди луд;
Дрвеће је оно, што ти видиш тад!

Та ти си љубак, стас је диван твој,
Па нећеш ли лепо, бићеш силом мој!…
Ај не дај ме, бабо, зар не видиш јад?
Гле већ ме пон’о, збогом, оче, сад.

И оца туга и брига тре,
И жури дому, што може пре;
Већ ту су сада, ено дом њин
— Ал’ мртав бабу у руку син…
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 17. фебруар 1880. Број 7. Стр. 679.

{{ЈВ-аутор|Благоје Бранчић|1915}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]</text>
      <sha1>o75nxkf6x9cv0djpmcyxh8w0je0jgs2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Зулејка и Хатем</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60666</id>
    <revision>
      <id>147343</id>
      <parentid>142843</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:12:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147343</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1598" sha1="e4eusqpj7np4vpc0asrjgqc2e42aaqu" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Зулејка и Хатем&lt;ref&gt;Ову су песму певали у двоје гђа ''Софија Панајотовић и г. А. Јорговић'' на беседи српске више девојачке школе, 10. маја о. г.&lt;/ref&gt; (''-{???}-'')
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Благоје Бранчић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
:::'''Зулејка.'''
Где ј’ студенац онај леп
У долини шареној,
Тамо с’ от’о поглед мој.
Спазих тебе, где мој сплет
Својом руком горе диже, —
Здраво, срећо, сад си ближе.

:::'''Хатем.'''
Бистра вода нек ти каже,
И ципреса ето та:
Од драгане до драгане
Да је моја шетња сва.

:::'''Зулејка.'''
Крај потока диван сад,
Шетала сам туда ја,
У један се тргох ма;
Ох, да срећна бејах тад!
Ти подиже цвеће моје,
За ме бије срце твоје…
&lt;/poem&gt;

== Напомена ==
&lt;references/&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 19. мај 1880. Број 20. Стр. 621.

{{ЈВ-аутор|Благоје Бранчић|1915}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]</text>
      <sha1>e4eusqpj7np4vpc0asrjgqc2e42aaqu</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тишина на мору</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60667</id>
    <revision>
      <id>147368</id>
      <parentid>142852</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:22:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147368</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="918" sha1="56zdrti5lrqeq8ery1sr89kmve186vm" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Тишина на мору (''-{???}-'')
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Благоје Бранчић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Умирено море ћути,
Стале струје, стао вир,
А рибари, забринути,
Гледе овај страшни мир:

У тишини блуде немој,
Траже ветра ма од куд,
По пучини преголемој
Сами возе узалуд.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 24. децембар 1880. Број 51. Стр. 1611.

{{ЈВ-аутор|Благоје Бранчић|1915}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]</text>
      <sha1>56zdrti5lrqeq8ery1sr89kmve186vm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Свирач (Гете)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60670</id>
    <revision>
      <id>147360</id>
      <parentid>142851</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:19:58Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147360</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2019" sha1="a97wpvvwr8iiuagnhk04pk1wp5x03ax" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Свирач (''-{???}-'')
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Милорад Шимић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
У самоћу ко с’ удуби
Одмах је сасма сам;
Сваки живи, сваки љуби,
Ман’те га у мукам’.
Да! Ман’те ме у болу мом’!
А могу-ли тек једном
Самац да с’ осећам —
Тад не би био сам.

Љубавник се тихо краде,
Да-ли му је драга сама?
Тако мене пре и саде
Самораног мори чама,
Мори дању, ноћу
Ах, да једном хоћу
У гробу снити —
Тад ћу сам бити!

Вући ћу се свуд по врати,
На мени ће висит’ траље;
Скромна рука дар ће дати
И ја ћу се кренут’ даље.
Свак’ ће с’ држат’ за сретнога,
Кад ми слику гледне јаче;
Излиће се суза многа,
Ал’ знат’ нећу зашт’ се плаче.

Који хлеба сузом није јео,
Који никад јадовите ноћи
На постељи плачућ’ не провео,
Тај вас не зна, ви небесне моћи.
У живот нас горки уводите,
Где с’ сиротан свак’ задужи бедан,
У невољи тад’ га оставите,
А дуг сваки освете је жедан.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 1. март 1881. Број 9. Стр. 265.

{{ЈВ-аутор|Милорад Шимић|1927}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]
[[Категорија:Милорад Шимић]]</text>
      <sha1>a97wpvvwr8iiuagnhk04pk1wp5x03ax</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Пролећу</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60673</id>
    <revision>
      <id>147356</id>
      <parentid>142839</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:18:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147356</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1485" sha1="jb9xif4n4ixba69xmqclxxcvyitj83j" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Пролећу (''-{???}-'')
| одељак=
| аутор= Фридрих Шилер
| преводилац= Јован Грчић Миленко
| година=
| белешке=(По Шилеру.)
}}
&lt;poem&gt;
Добро дошло, красно момче,
:Благодети врело!
Добро дошло с милим цвећем
:На поље нам цело!

Гле, та збиља ту си опет?
:Чедно, к’о што беше; —
Ох, а ми те поздрављамо,
:Срца нам се смеше.

Сећаш ли се цуре моје,
:Што ме љубља лане?
Чуј, па и сад још ме воли
:Та цура без мане!

Молио сам за њу цвећа
:К’о што и сам знадеш —
И сад молим — је л’, а ти ћеш
:Опет да ми дадеш?

Добро дошло, лепо момче,
:Благодети врело!
Добро дошло с милим цвећем
:На поље нам цело!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 10. март 1867. Број 7. Година VIII, стр. 159.

{{ЈВ-аутор|Јован Грчић Миленко|1875}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Фридрих Шилер]]
[[Категорија:Јован Грчић Миленко]]</text>
      <sha1>jb9xif4n4ixba69xmqclxxcvyitj83j</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Мињон</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60674</id>
    <revision>
      <id>147350</id>
      <parentid>142846</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:15:36Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147350</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1803" sha1="c2ywsyze0bcymxvig5obrp1vx418dh3" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Мињон (''-{???}-'')
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Алекса Шантић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Знадеш ли земљу, гдје ’но лимун цвати,
У тамном лисју поморанча пламти,
Са плавог неба благи вјетрић стиже.
Скромна се мирта с лавориком диже?
Знаш ли је, војно?
:::::::::Тамо, у крај благи
С тобом бих жељно вијнула се, драги.

Знадеш ли дворе? На стубима стају,
Од жарког сунца собе му се сјају,
А мрамор слике гледају ме мило:
Сироче јадно, шта се с тобом збило?
Знаш ли их, војно?
:::::::::Тамо, у крај благи,
С тобом бих жељно, заштитниче драги.

Знадеш ли брда? Облаци се сагли,
Мазга се вере, пут тражи у магли;
Змајеви стари пештаром се вију;
Ломе се хриди и у понор рију.
Знаш ли их, војно?
:::::::::Тамо, ка слободи,
Пути су наши, Оче, ти нас води!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Бранково коло'', 19. октобра 1900. Број 42. Година VI, стр. 1311.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]
[[Категорија:Алекса Шантић]]</text>
      <sha1>c2ywsyze0bcymxvig5obrp1vx418dh3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Поликратов прстен</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60679</id>
    <revision>
      <id>147355</id>
      <parentid>142838</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:17:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147355</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="5212" sha1="852nub9ip7zzvtow5l5476dpph31l1d" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Поликратов прстен (''-{???}-'')
| одељак=
| аутор= Фридрих Шилер
| преводилац= Исидор Ћирић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
На кули танкој бела града
Стајаше он, — а Самос ада
Пред вољним оком лежи сва.
„Куд гледнеш, све то мене двори,”
Мисирском краљу тако збори,
„Па признај, да сам срећан ја.”

„На теби милост неба стоји;
Поданици су сада твоји,
Што пре бијаху ка’ и ти;
Ал’ један ће их светит’ знати,
Зато те нећу срећним звати,
Док душмана ти око бди.”

И пре но краљу речца стаде,
А пред тирана весник паде,
С Милета њему носи глас:
„Нека се диме жртве свете,
Ти, господару, свијај сплете,
Лавориком овенчај влас.

„Душмана твога копље згоди;
Поруку ову, што ти годи,
Полидор шаље, вођа твој” —
И у црн сасуд руку тури,
И пред њих знану главу вури,
А њи подиђе ладан зној.

Ал’ краљ у грози опет рече:
„Ох, варљиве се чувај среће,
Послушај верни савет мој!
На мору плове твоји броди,
А бура може да им шкоди,
Да им разлупа лаки строј.”

И још ни речцу не доврши,
А с обале се вика крши,
И вес’о јечи усклицај;
Е туђе ево носи злато
Бродова силних бело јато
У постојбине мили крај.

А краљ се диви, чудом чуди:
„Срећа т’ је данас вољне ћуди,
Ал’ кратак бива осмех њен.
Крићанске чете, вичне боју,
На земљу ево иду твоју,
Да задобију богат плен.”

И још ни речцу не изусти,
А с лађа врви народ густи,
Тисуће кличу: „Победа!
Опроштени смо наших врага,
Расу их бура све без трага,
И свршена је војна та!”

А гост у јези ’вако рече:
„Заиста, ти си чедо среће,
Али се бојим за твој спас.
Богова завист никад не да,
Да срећу чисту смртна чеда
Уживају и један час.

„И моја влада дуголетна
Бијаше увек сјајна, сретна —
То каже многи дивни чин;
Ал’ и ја срећи данак плати,
Не могу с’ тужан срећним звати,
Јединац мени умре син.

„Па хоћеш ли, да т’ мину муке,
То свевишњима дигни руке,
Да даду срећи неки квар;
Још нико није сконч’о ведро,
На ког су бози увек штедро
Разасипали бујни дар.

„Не услишају л’ молбе твоје,
А ти послушај речи моје,
И несрећу призови сам;
Од твога блага понајдраже
— Што ће ти срце да покаже —
У море одмах баци там’.”

А онај стрепећ’ ’вако рече:
„Од свега блага понајпрече
Прстен је овај благо то.
Осветницама њега дајем,
И срећу моју тиме кајем —”
И хитну га на морско дно.

А када сијну зора рана,
Рибарче ступа пред тирана,
На лицу му се радост сја:
„Теби је поклон риба ова!
Још не улови така лова
Доселе нико, кано ја!”

А кад је кувар узе брже,
И распори — а он се трже,
Тирану трком носи глас:
„Ох, твојој срећи мере није,
Гле, твоје благо најмилије
У риби нађох овај час!”

Тада се грозећ’ гост обрну:
„Ја видим твоју судбу црну,
Мој пријан неси више, знај —
Богови хоће пропаст твоју
Одох, да спасем главу своју” —
Рече и оде у свој крај.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. априла 1868. Број 11. Година IX, стр. 248-249.

{{ЈВ-аутор|Исидор Ћирић|1893}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Фридрих Шилер]]
[[Категорија:Исидор Ћирић]]</text>
      <sha1>852nub9ip7zzvtow5l5476dpph31l1d</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Тајна (Шилер)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60680</id>
    <revision>
      <id>147362</id>
      <parentid>142840</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:20:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147362</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2157" sha1="mazbnu9byq9paljhf9isvts1cj7shi3" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Тајна (''-{???}-'')
| одељак=
| аутор= Фридрих Шилер
| преводилац= Исидор Ћирић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ниједне речце да ми рече,
:Прислушкивача беше тма,
Што ваздан пиље, ваздан чече —
:Поглед јој само питах ја!
И сазнах га — па сада хитим
:Под твојих, ладу, грана сплет,
Ох, сакри драге гранам витим,
:Да за нас не зна цели свет!

Далеко чујем, како бруји
:И ради тамо трудни дан;
Кроз вику опет сад зазуји
:Чекића удар убрзан.
Е тако с’ људи с небом боре
:За оскудан му дарак, худ;
А срећа падне одозгоре,
:Без сваке муке, тек у скут.

Ни по што људи нек не чују
:За нашу срећу, никад, не!
Они се њојзи не радују,
:Већ гледе, да јој кваре све.
Свет никад срећу не повлади,
:К’о плен тек мораш стећи њу;
Ил’ отми је, ил’ је укради,
:Док злоба није веће ту.

На прстима ти с’ срећа креће,
:Тишину љуби, кад све спи;
Ал’ лаким скоком — нема ј’ веће,
:Где издајице око бди.
Ох, поточићу, свиј се, мали,
:К’о река силна око нас,
И с узбуркани чувај вали
:Светињу ову у тај час!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. септембар 1868. Број 26. Година IX, стр. 605.

{{ЈВ-аутор|Исидор Ћирић|1893}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Фридрих Шилер]]
[[Категорија:Исидор Ћирић]]</text>
      <sha1>mazbnu9byq9paljhf9isvts1cj7shi3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147363</id>
      <parentid>147362</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:20:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147363</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2197" sha1="5rg2uh76c72amv87yym433t1h4g84wa" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Тајна (''-{???}-'')
| одељак=
| аутор= Фридрих Шилер
| преводилац= Исидор Ћирић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ниједне речце да ми рече,
:Прислушкивача беше тма,
Што ваздан пиље, ваздан чече —
:Поглед јој само питах ја!
И сазнах га — па сада хитим
:Под твојих, ладу, грана сплет,
Ох, сакри драге гранам витим,
:Да за нас не зна цели свет!

Далеко чујем, како бруји
:И ради тамо трудни дан;
Кроз вику опет сад зазуји
:Чекића удар убрзан.
Е тако с’ људи с небом боре
:За оскудан му дарак, худ;
А срећа падне одозгоре,
:Без сваке муке, тек у скут.

Ни по што људи нек не чују
:За нашу срећу, никад, не!
Они се њојзи не радују,
:Већ гледе, да јој кваре све.
Свет никад срећу не повлади,
:К’о плен тек мораш стећи њу;
Ил’ отми је, ил’ је укради,
:Док злоба није веће ту.

На прстима ти с’ срећа креће,
:Тишину љуби, кад све спи;
Ал’ лаким скоком — нема ј’ веће,
:Где издајице око бди.
Ох, поточићу, свиј се, мали,
:К’о река силна око нас,
И с узбуркани чувај вали
:Светињу ову у тај час!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. септембар 1868. Број 26. Година IX, стр. 605.

{{ЈВ-аутор|Исидор Ћирић|1893}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Фридрих Шилер]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Исидор Ћирић]]</text>
      <sha1>5rg2uh76c72amv87yym433t1h4g84wa</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Прометеј (Гете)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60690</id>
    <revision>
      <id>147357</id>
      <parentid>142849</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:18:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147357</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3003" sha1="eg0juxsiy0l2c2bp0s51i6tcakoplum" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Прометеј (''-{[[:de:Prometheus (Gedicht, frühe Fassung)|Prometheus]]}-'')
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Светислав Стефановић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Заклони своје небо, Зевсе,
Димом облака
И вежбај се кô деран који
Креше чкаљ
На храшћу и на висовима брегова.
Ал’ земљу моју мораш
Мени оставити
И колебу моју коју градио ниси
И моје огњиште
Због чијег ми жара
Ти завидиш!

Под небом не знам
Ништа јадније од вас, богови!
Кукавно храните
Ваше величанство
Приносима од жртве
И дахом молитава
И помрли би од глади
Да нису просјаци и деца
Наде пуне будале.

Докле још дете бејах,
Не знађах ни откуда ни куд
Обраћах своје заблудело око
Ка сунцу горе кô да је изнад њега било
Уха да чује моју жалбу
И срца сличног мом
Да се сажали невољноме.

Ко ми је помогао
Против обести Титана,
Ко ме од смрти избавио,
Од робовања?
Зар ниси све то постигло ти само,
Свето успламтело срце,
И пламтило си, добро и младо
Преварено, захвалом за спас
Том заспаломе горе!

Ја да те славим? Што?
Јеси ли ублажио икад
Бол ојађених?
Икад ли утишао сузе
Угрожених?
Није ли ме човеком исковало
Свемоћно време
И вечни усуд,
Господари моји и твоји?

Или си мислио можда
Да треба да омрзнем живот,
У пустиње да бежим
Зато што сазрели нису
Сви снови цветања?
Ево ме ту сам, градим људе
По обличју свом,
Сој један да буде сличан мени,
Да плаче, да страда,
Да ужива, да се весели
И тебе да и не гледа
Као ја.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. април 1932. Књига XXXV, бр. 7. Стр. 511-512.

{{ЈВ-аутор|Светислав Стефановић|1944}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Светислав Стефановић]]</text>
      <sha1>eg0juxsiy0l2c2bp0s51i6tcakoplum</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Путникова ноћна песма</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60692</id>
    <revision>
      <id>147370</id>
      <parentid>142850</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:22:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147370</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1110" sha1="6rkdljcuvhiz1vul20svqv1mobih1j3" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Путникова ноћна песма (''-{[[:en:w:Wanderer's Nightsong#Wanderer's Nightsong II|Wanderer's Nightsong II]]}-'')
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Светислав Стефановић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Над висовима свима
Све спи,
По свима хумовима
Нигде ни
Даха не чујеш.
Птицâ је у шуми стало
Певање. Још мало
Па ћеш и ти
Да миром уснујеш.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. април 1932. Књига XXXV, бр. 7. Стр. 513.

{{ЈВ-аутор|Светислав Стефановић|1944}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Светислав Стефановић]]</text>
      <sha1>6rkdljcuvhiz1vul20svqv1mobih1j3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Душа свемира</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60693</id>
    <revision>
      <id>147340</id>
      <parentid>142842</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:09:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147340</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2507" sha1="3y6v9utj8z66djpystw1rkiaunau0jm" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Душа свемира (''-{???}-'')
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Светислав Стефановић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Разделите се у све регионе
:Са свете гозбе те,
Разнесите се кроз најближе зоне
:И ведри испун’те Све!

Лебдите већ кроз безмерне даљине
:Кô блажен божји сан
И зрачите међ звездане светиње
:Кроз простор обасјан.

Погон’те се ви, рој моћних комета,
:У све, све даљи кут,
И нек лабиринт сунаца и планета
:Пресеца ваш пут.

Творачки млади жудно се машате
:За звезда још нестворен свет,
Да оживљеним и све живљим дате
:Одмерен складни лет.

У завитланим кружећ просторима
:Носите вео пун мена
И чврсте облике режете у свима
:Гробницама стена.

Све те́жи божанским охрабрењем
:Да премаши свој мах,
Јалова вода за оплођењем,
:За живљењем сваки прах.

Љубавном борбом разгоњене
:Ноћи су влаге и дим,
Већ рајске даљине зажарене
:Блистају шаром свим.

Да благу светлост гледа покреће се
:Бића многоликих шар
И ви са срећних доља дивите се
:Кô први људски пар.

Но брзо се гасе бескрајна стремљења
:Блаженим погледом —
И с хвалом се враћа лепота живљења
:Свемирском дому свом.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. април 1932. Књига XXXV, бр. 7. Стр. 512-513.

{{ЈВ-аутор|Светислав Стефановић|1944}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]
[[Категорија:Светислав Стефановић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>3y6v9utj8z66djpystw1rkiaunau0jm</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>На мору (Шантић)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60845</id>
    <revision>
      <id>147353</id>
      <parentid>143276</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:16:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147353</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1414" sha1="s458z4l7copxbdwouggnhomcavur7bx" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На мору
| одељак=
| аутор = Хајнрих Хајне
| преводилац = Алекса Шантић
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Плаво је море блистало
У задњем сјају дана;
Ми ћутећи смо сједели
Код сама рибарског стана.

И магла би̑, и хукну бич,
И галеб свуд кружит’ стаде;
Из твога ока премилог
За сузом, суза ти паде.

Ја видјех на руку ти бијелу
Дробне су сузе пале,
Ја клекнух и с руке бијеле
Све испих сузе мале.

Од оног часа пуст је живот мој,
Дух мре у чежњам’ кобним;
Та несрећна и жена јадна
Отрова ме сузама дробним.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 16. март 1909. Књига -{XXII}-, Број 6. Стр. 431.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Алекса Шантић]]</text>
      <sha1>s458z4l7copxbdwouggnhomcavur7bx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хекторов опроштај</title>
    <ns>0</ns>
    <id>60860</id>
    <revision>
      <id>147369</id>
      <parentid>143357</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:22:23Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147369</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2122" sha1="amjf5c6i9es3s49swhf2b66ymhx28as" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Хекторов опроштај (''-{???}-'')
| одељак=
| аутор= Фридрих Шилер
| преводилац= Милан Берић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
          '''''Андромаха.'''''
Зар ћеш ми се завек удаљити
Где’но ''Ахил'' крвном руком хити
      Да ''Патрокла'' својега освети?
Ко ће дете одсе́ле учити
Копља бацат’, богове штитити —
      Ако ''Оркус'' тебе сможди клети?!

          '''''Хектор.'''''
Драга љубо, немој сузе лити,
После битке твој ћу опет бити;
      Мишце ове ''Пергам'' бране славни,
Бијући с’ пашћу рад светих богова,
Домовину слободећ окова,
      Сићи ћу се где ''Стикс'' тече тавни!

          '''''Андромаха.'''''
Никад нећу звеку т’ сабље чути,
У соби ће мачи ти трунути;
      ''Пријамовог'' рода бити неће:
Ти ћеш отић’ где сунашца није,
У пустињи ''Кокит'' сузе лије —
      Љубав твоја у ''Ле́ти'' умреће!

           '''''Хектор.'''''
Сво мишљење, сву ћу тежњу моју
Предат’ ''Ле́ти'' тихоме покоју —
      Љубав моју никад ни довека!
Чуј! где дивљи виче око града,
Мач ми паши, окани се јада —
      Љубав моја живеће довека!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 5. маја 1891. Број 18, стр. 273.

{{ЈВ-аутор|Милан Берић|1856}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Фридрих Шилер]]</text>
      <sha1>amjf5c6i9es3s49swhf2b66ymhx28as</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Рибар</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61015</id>
    <revision>
      <id>147359</id>
      <parentid>143830</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:19:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147359</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1855" sha1="kgk10em7bk3sxhsxsep389a6kj64l2k" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Рибар
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Никола В. Ђорић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
{{gap}}За валом журно тече вал; —
Сам рибар седи ту;
Удица једна сав му мал,
Он само гледи њу.
Озебо слуша мукли цик
Таласа, — ал’ гле сад —
Раздели с’ вода; женски лик
Угледа рибар млад.
{{gap}}„Што мамиш ти на кужни зрак
Лукавством пород мој,
Где живот ником није лак
У злоби вечитој?”
Тако му збори. „Ал’ да ти
За живот код нас знаш,
Омрзли би ти људи сви
И ти би био наш.
{{gap}}„Јер сунце, бледи месец тај
Не купамо ли ми,
Да два пут лепши њихов сјај
Гледате после ви. !?
Па зар те небо плаветно
Не зове себи? Гле!
Па твоје лице рођено!
Та све је дивно, све!”
{{gap}}Све јаче вода хуји, ври,
Дирка му табан го.
Он блажен седи, к’о да спи
И гледа чудо то.
Опи му срце меден глас,
Он прокле живот свој
Још један дах, још један час,
И оде, оде к њој.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1883. ''Отаџбина'', стр. 420.

{{ЈВ-аутор|Никола В. Ђорић|1913}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]</text>
      <sha1>kgk10em7bk3sxhsxsep389a6kj64l2k</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Сродне душе</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61025</id>
    <revision>
      <id>147361</id>
      <parentid>143863</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:20:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147361</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="847" sha1="dwirdynnu59g9u627klda1zo2x7j3k0" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Сродне душе
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Војин Бикар
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Витоструки цветак
Указо се свету,
Са мирисом бајним,
У дивноме цвету;
​
​Са њега је пчела
Сок сисала дуго —
И створени мора да су
Једно за друго.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Јавор'', 14. август 1888. Бр. 33. Год. -{XV}-, стр. 525.

{{ЈВ-аутор|Војин Бикар|1912}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]</text>
      <sha1>dwirdynnu59g9u627klda1zo2x7j3k0</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>На води (Гете)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61031</id>
    <revision>
      <id>147351</id>
      <parentid>143918</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:16:02Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147351</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="951" sha1="2ydp1vs1d3luh28o83liuukpfyn8iao" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На води
| одељак=
| аутор= Јохан Волфганг Гете
| преводилац= Јован Грчић Миленко
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
У језеро заборава
     Разлијте се, песме моје!
Да вас момче никад више
     Са диклицом не запоје.

Све о њојзи певале сте,
     — И ето се руга, чујте! —
У воду сте урезане:
     С водом дакле и путујте!
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Даница'', 20. јул 1866. Бр. 20. Год. -{VII}-, стр. 465.

{{ЈВ-аутор|Јован Грчић Миленко|1875}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]</text>
      <sha1>2ydp1vs1d3luh28o83liuukpfyn8iao</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хитлеров телеграм Мусолинију 1. септембра 1939.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61593</id>
    <revision>
      <id>147402</id>
      <parentid>146316</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T10:50:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147402</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1314" sha1="6804vyv6kfxiq0okte7d0ggseuq1mp7" xml:space="preserve">&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;
&lt;div style=&quot;text-align: right;&quot;&gt;Рим, 1 септембра&lt;/div&gt;
{{gap}}Агенција Стефани јавља:&lt;br /&gt;
{{gap}}Фирер је упутио Дучеу следећи телеграм:&lt;br /&gt;
{{gap}}„Дуче,&lt;br /&gt;
{{gap}}„Ја вам најсрдачније захваљујем на дипломатској и политичкој потпори коју сте скоро указали Немачкој и њеном праву.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Убеђен сам да ћу са војним снагама Немачке моћи испунити задатак који смо себи поставили.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Према томе, ја сматрам да ми у овим околностима не треба италијанска војна помоћ.&lt;br /&gt;
{{gap}}„Захваљујем вам, Дуче, на свему ономе што ћете у будуће учинити за заједничку ствар фашизма и националсоцијализма.”
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

== Види још ==
* [[Адолф Хитлер]]

== Извор ==
''Политика'', 2. септембар 1939. Бр. 11226. Година -{XXXVI}-, стр. 1.

[[Категорија:1939.]]</text>
      <sha1>6804vyv6kfxiq0okte7d0ggseuq1mp7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Нови Сад</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61619</id>
    <revision>
      <id>147329</id>
      <parentid>146600</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T14:25:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147329</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1434" sha1="83aaz9yj9tnxm1rblfuczm8qmrzdrt2" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Нови Сад
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1919
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
     Јесен мирна, проткана
Зрацима пролећа минула, снива...
Горе кестени: из пурпурна ткива
Цветови бели се смеју са грана.

     Блиставе воде мирне;
Старе алеје у сјају даљина;
И варош што нагло на прагу долина
Расте, и спушта се реку да дирне.

     Часови к вечери журе;
Као пред капијом вечитог сјаја
Диже се варош на крили’ смираја;
Топе се круте и сиве контуре.

     Магла у сунцу изгара;
Пламти; а златни још слухте кестени
Где куца у овој младој јесени
Срце једнога пролећа стара.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. децембар 1919. Књ. -{IV}-, св 19—24. Стр. 279-280.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Аница Савић Ребац]]</text>
      <sha1>83aaz9yj9tnxm1rblfuczm8qmrzdrt2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Аутор:Аница Савић Ребац</title>
    <ns>100</ns>
    <id>61620</id>
    <revision>
      <id>147316</id>
      <parentid>147279</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T13:33:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>147316</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1578" sha1="msq959jtdg5cfi4gccpw3d4c4ip0ikg" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Аница
| презиме = Савић Ребац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1953
| опис = '''Аница Савић Ребац'''  била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду.
| слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Аница Савић Ребац
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Данте у Апенину]] (1918)
* [[Нови Сад]] (1919)
* [[* (Ходимо двоје по снегу)]] (1920)
* [[Maris Stella]] (1922)
* [[Тосканска елегија]] (1922)
* [[Magia naturalis]] (1922)
* [[Стазе (Аница Сабић Ребац)|Стазе]] (1930)

=== Преводи ===
* ''[[Ноћни призор код Рима]]'' (1906), од [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон|Лорда Бајрона]]

== Проза ==
* [[Милица Стојадиновић Српкиња (Аница Савић Ребац)|Милица Стојадиновић Српкиња]] (1926)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Песник Царских Сонета]] (1924)

[[Категорија:Аница Савић Ребац| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>msq959jtdg5cfi4gccpw3d4c4ip0ikg</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147317</id>
      <parentid>147316</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T13:38:42Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Проза */</comment>
      <origin>147317</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1661" sha1="jrcr9s3z5ltfu4ug47j0mw52iur2t71" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Аница
| презиме = Савић Ребац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1953
| опис = '''Аница Савић Ребац'''  била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду.
| слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Аница Савић Ребац
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Данте у Апенину]] (1918)
* [[Нови Сад]] (1919)
* [[* (Ходимо двоје по снегу)]] (1920)
* [[Maris Stella]] (1922)
* [[Тосканска елегија]] (1922)
* [[Magia naturalis]] (1922)
* [[Стазе (Аница Сабић Ребац)|Стазе]] (1930)

=== Преводи ===
* ''[[Ноћни призор код Рима]]'' (1906), од [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон|Лорда Бајрона]]

== Проза ==
* [[Милица Стојадиновић Српкиња (Аница Савић Ребац)|Милица Стојадиновић Српкиња]] (1926)
* [[Лаза Костић као тумач поезије Змајеве]] (1929)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Песник Царских Сонета]] (1924)

[[Категорија:Аница Савић Ребац| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>jrcr9s3z5ltfu4ug47j0mw52iur2t71</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147318</id>
      <parentid>147317</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T13:39:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Проза */</comment>
      <origin>147318</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1716" sha1="bstj9q3yyy9p6jbuf0benwiic2l6tsh" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Аница
| презиме = Савић Ребац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1953
| опис = '''Аница Савић Ребац'''  била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду.
| слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Аница Савић Ребац
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Данте у Апенину]] (1918)
* [[Нови Сад]] (1919)
* [[* (Ходимо двоје по снегу)]] (1920)
* [[Maris Stella]] (1922)
* [[Тосканска елегија]] (1922)
* [[Magia naturalis]] (1922)
* [[Стазе (Аница Сабић Ребац)|Стазе]] (1930)

=== Преводи ===
* ''[[Ноћни призор код Рима]]'' (1906), од [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон|Лорда Бајрона]]

== Проза ==
* [[Милица Стојадиновић Српкиња (Аница Савић Ребац)|Милица Стојадиновић Српкиња]] (1926)
* [[Лаза Костић као тумач поезије Змајеве]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 3, стр. 210-214)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Песник Царских Сонета]] (1924)

[[Категорија:Аница Савић Ребац| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>bstj9q3yyy9p6jbuf0benwiic2l6tsh</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147319</id>
      <parentid>147318</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T13:42:39Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Проза */</comment>
      <origin>147319</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1834" sha1="ihz6u39zss223ktyg5rkz74xpdkaykv" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Аница
| презиме = Савић Ребац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1953
| опис = '''Аница Савић Ребац'''  била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду.
| слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Аница Савић Ребац
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Данте у Апенину]] (1918)
* [[Нови Сад]] (1919)
* [[* (Ходимо двоје по снегу)]] (1920)
* [[Maris Stella]] (1922)
* [[Тосканска елегија]] (1922)
* [[Magia naturalis]] (1922)
* [[Стазе (Аница Сабић Ребац)|Стазе]] (1930)

=== Преводи ===
* ''[[Ноћни призор код Рима]]'' (1906), од [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон|Лорда Бајрона]]

== Проза ==
* [[Милица Стојадиновић Српкиња (Аница Савић Ребац)|Милица Стојадиновић Српкиња]] (1926)
* [[Шеле и универсални лиризам]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 1, стр. 517-520)
* [[Лаза Костић као тумач поезије Змајеве]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 3, стр. 210-214)

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Песник Царских Сонета]] (1924)

[[Категорија:Аница Савић Ребац| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>ihz6u39zss223ktyg5rkz74xpdkaykv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147320</id>
      <parentid>147319</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T13:48:41Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Проза */</comment>
      <origin>147320</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2051" sha1="9u3dn33tyrm25d6hhfj7uueq9mxyh6n" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Аница
| презиме = Савић Ребац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1953
| опис = '''Аница Савић Ребац'''  била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду.
| слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Аница Савић Ребац
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Данте у Апенину]] (1918)
* [[Нови Сад]] (1919)
* [[* (Ходимо двоје по снегу)]] (1920)
* [[Maris Stella]] (1922)
* [[Тосканска елегија]] (1922)
* [[Magia naturalis]] (1922)
* [[Стазе (Аница Сабић Ребац)|Стазе]] (1930)

=== Преводи ===
* ''[[Ноћни призор код Рима]]'' (1906), од [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон|Лорда Бајрона]]

== Проза ==
* [[Милица Стојадиновић Српкиња (Аница Савић Ребац)|Милица Стојадиновић Српкиња]] (1926)
* [[Шеле и универсални лиризам]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 1, стр. 517-520)
* [[Лаза Костић као тумач поезије Змајеве]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 3, стр. 210-214)
* [[Ерос и идеје или о метафизичкој позадини Платонове естетике]] (1985)(Летопис Матице српске, год. 161, књ. 436, св. 1-2, стр. 67-83) 

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Песник Царских Сонета]] (1924)

[[Категорија:Аница Савић Ребац| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>9u3dn33tyrm25d6hhfj7uueq9mxyh6n</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147321</id>
      <parentid>147320</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T13:48:49Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Проза */</comment>
      <origin>147321</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2052" sha1="mfkt2k4o0rafbs96bhdah5nxtp0hu8p" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Аница
| презиме = Савић Ребац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1953
| опис = '''Аница Савић Ребац'''  била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду.
| слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Аница Савић Ребац
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Данте у Апенину]] (1918)
* [[Нови Сад]] (1919)
* [[* (Ходимо двоје по снегу)]] (1920)
* [[Maris Stella]] (1922)
* [[Тосканска елегија]] (1922)
* [[Magia naturalis]] (1922)
* [[Стазе (Аница Сабић Ребац)|Стазе]] (1930)

=== Преводи ===
* ''[[Ноћни призор код Рима]]'' (1906), од [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон|Лорда Бајрона]]

== Проза ==
* [[Милица Стојадиновић Српкиња (Аница Савић Ребац)|Милица Стојадиновић Српкиња]] (1926)
* [[Шеле и универсални лиризам]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 1, стр. 517-520)
* [[Лаза Костић као тумач поезије Змајеве]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 3, стр. 210-214)
* [[Ерос и идеје или о метафизичкој позадини Платонове естетике]] (1985) (Летопис Матице српске, год. 161, књ. 436, св. 1-2, стр. 67-83) 

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Песник Царских Сонета]] (1924)

[[Категорија:Аница Савић Ребац| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>mfkt2k4o0rafbs96bhdah5nxtp0hu8p</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147322</id>
      <parentid>147321</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T13:57:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>147322</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2079" sha1="rhibvb6qgvqn91rcxn5ujsa0pe27q65" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Аница
| презиме = Савић Ребац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1953
| опис = '''Аница Савић Ребац'''  била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду.
| слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Аница Савић Ребац
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Данте у Апенину]] (1918)
* [[Joffroy Rudel]] (1918)
* [[Нови Сад]] (1919)
* [[* (Ходимо двоје по снегу)]] (1920)
* [[Maris Stella]] (1922)
* [[Тосканска елегија]] (1922)
* [[Magia naturalis]] (1922)
* [[Стазе (Аница Сабић Ребац)|Стазе]] (1930)

=== Преводи ===
* ''[[Ноћни призор код Рима]]'' (1906), од [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон|Лорда Бајрона]]

== Проза ==
* [[Милица Стојадиновић Српкиња (Аница Савић Ребац)|Милица Стојадиновић Српкиња]] (1926)
* [[Шеле и универсални лиризам]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 1, стр. 517-520)
* [[Лаза Костић као тумач поезије Змајеве]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 3, стр. 210-214)
* [[Ерос и идеје или о метафизичкој позадини Платонове естетике]] (1985) (Летопис Матице српске, год. 161, књ. 436, св. 1-2, стр. 67-83) 

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Песник Царских Сонета]] (1924)

[[Категорија:Аница Савић Ребац| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>rhibvb6qgvqn91rcxn5ujsa0pe27q65</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147381</id>
      <parentid>147322</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T07:32:00Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Проза */</comment>
      <origin>147381</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2279" sha1="ar2appl231of1dpbttszbxc0bzkuqcv" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Аница
| презиме = Савић Ребац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1953
| опис = '''Аница Савић Ребац'''  била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду.
| слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Аница Савић Ребац
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Данте у Апенину]] (1918)
* [[Joffroy Rudel]] (1918)
* [[Нови Сад]] (1919)
* [[* (Ходимо двоје по снегу)]] (1920)
* [[Maris Stella]] (1922)
* [[Тосканска елегија]] (1922)
* [[Magia naturalis]] (1922)
* [[Стазе (Аница Сабић Ребац)|Стазе]] (1930)

=== Преводи ===
* ''[[Ноћни призор код Рима]]'' (1906), од [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон|Лорда Бајрона]]

== Проза ==
* [[Милица Стојадиновић Српкиња (Аница Савић Ребац)|Милица Стојадиновић Српкиња]] (1926)
* [[Шеле и универсални лиризам]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 1, стр. 517-520)
* [[Лаза Костић као тумач поезије Змајеве]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 3, стр. 210-214)
* Спев и његови проблеми (1968) (Летопис Матице српске, год. 144, књ. 402, св. 2-3, стр. 225-248; превела: Споменка Мироловић) 
* [[Ерос и идеје или о метафизичкој позадини Платонове естетике]] (1985) (Летопис Матице српске, год. 161, књ. 436, св. 1-2, стр. 67-83) 

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Песник Царских Сонета]] (1924)

[[Категорија:Аница Савић Ребац| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>ar2appl231of1dpbttszbxc0bzkuqcv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147382</id>
      <parentid>147381</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T07:32:07Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Проза */</comment>
      <origin>147382</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2279" sha1="e7tlpz14dq902tk0kpj7f2vaoklng1t" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Аница
| презиме = Савић Ребац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1953
| опис = '''Аница Савић Ребац'''  била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду.
| слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Аница Савић Ребац
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Данте у Апенину]] (1918)
* [[Joffroy Rudel]] (1918)
* [[Нови Сад]] (1919)
* [[* (Ходимо двоје по снегу)]] (1920)
* [[Maris Stella]] (1922)
* [[Тосканска елегија]] (1922)
* [[Magia naturalis]] (1922)
* [[Стазе (Аница Сабић Ребац)|Стазе]] (1930)

=== Преводи ===
* ''[[Ноћни призор код Рима]]'' (1906), од [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон|Лорда Бајрона]]

== Проза ==
* [[Милица Стојадиновић Српкиња (Аница Савић Ребац)|Милица Стојадиновић Српкиња]] (1926)
* [[Шеле и универсални лиризам]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 1, стр. 517-520)
* [[Лаза Костић као тумач поезије Змајеве]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 3, стр. 210-214)
* Спев и његови проблеми (1968) (Летопис Матице српске, год. 144, књ. 402, св. 2-3, стр. 225-248; превела: Споменка Мириловић) 
* [[Ерос и идеје или о метафизичкој позадини Платонове естетике]] (1985) (Летопис Матице српске, год. 161, књ. 436, св. 1-2, стр. 67-83) 

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Песник Царских Сонета]] (1924)

[[Категорија:Аница Савић Ребац| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>e7tlpz14dq902tk0kpj7f2vaoklng1t</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147383</id>
      <parentid>147382</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T07:32:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Проза */</comment>
      <origin>147383</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2301" sha1="szek1c7kjq1eyiuy99gt11tf34wxi9l" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Аница
| презиме = Савић Ребац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1953
| опис = '''Аница Савић Ребац'''  била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду.
| слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Аница Савић Ребац
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Данте у Апенину]] (1918)
* [[Joffroy Rudel]] (1918)
* [[Нови Сад]] (1919)
* [[* (Ходимо двоје по снегу)]] (1920)
* [[Maris Stella]] (1922)
* [[Тосканска елегија]] (1922)
* [[Magia naturalis]] (1922)
* [[Стазе (Аница Сабић Ребац)|Стазе]] (1930)

=== Преводи ===
* ''[[Ноћни призор код Рима]]'' (1906), од [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон|Лорда Бајрона]]

== Проза ==
* [[Милица Стојадиновић Српкиња (Аница Савић Ребац)|Милица Стојадиновић Српкиња]] (1926)
* [[Шеле и универсални лиризам]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 1, стр. 517-520)
* [[Лаза Костић као тумач поезије Змајеве]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 3, стр. 210-214)
* Спев и његови проблеми (1968) (Летопис Матице српске, год. 144, књ. 402, св. 2-3, стр. 225-248; превела с енглеског: Споменка Мириловић) 
* [[Ерос и идеје или о метафизичкој позадини Платонове естетике]] (1985) (Летопис Матице српске, год. 161, књ. 436, св. 1-2, стр. 67-83) 

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Песник Царских Сонета]] (1924)

[[Категорија:Аница Савић Ребац| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>szek1c7kjq1eyiuy99gt11tf34wxi9l</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147384</id>
      <parentid>147383</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T07:37:35Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Песме */</comment>
      <origin>147384</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2347" sha1="p1v8bs9frca41e2clvaxcfgwlq3btk8" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Аница
| презиме = Савић Ребац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1953
| опис = '''Аница Савић Ребац'''  била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду.
| слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Аница Савић Ребац
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Данте у Апенину]] (1918)
* [[Joffroy Rudel]] (1918)
* [[Нови Сад]] (1919)
* [[* (Ходимо двоје по снегу)]] (1920)
* [[Maris Stella]] (1922)
* [[Тосканска елегија]] (1922)
* [[Magia naturalis]] (1922)
* [[Једна стара слика]] (1924)
* [[Стазе (Аница Сабић Ребац)|Стазе]] (1930)

=== Преводи ===
* ''[[Ноћни призор код Рима]]'' (1906), од [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон|Лорда Бајрона]]

== Проза ==
* [[Милица Стојадиновић Српкиња (Аница Савић Ребац)|Милица Стојадиновић Српкиња]] (1926)
* [[Шеле и универсални лиризам]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 1, стр. 517-520)
* [[Лаза Костић као тумач поезије Змајеве]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 3, стр. 210-214)
* Спев и његови проблеми (1968) (Летопис Матице српске, год. 144, књ. 402, св. 2-3, стр. 225-248; превела с енглеског: Споменка Мириловић) 
* [[Ерос и идеје или о метафизичкој позадини Платонове естетике]] (1985) (Летопис Матице српске, год. 161, књ. 436, св. 1-2, стр. 67-83) 

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Песник Царских Сонета]] (1924)

[[Категорија:Аница Савић Ребац| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>p1v8bs9frca41e2clvaxcfgwlq3btk8</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147389</id>
      <parentid>147384</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T08:27:06Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Проза */</comment>
      <origin>147389</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2428" sha1="b656kghjr1twpc0suyesb9zal4dazu5" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Аница
| презиме = Савић Ребац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1953
| опис = '''Аница Савић Ребац'''  била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду.
| слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Аница Савић Ребац
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Данте у Апенину]] (1918)
* [[Joffroy Rudel]] (1918)
* [[Нови Сад]] (1919)
* [[* (Ходимо двоје по снегу)]] (1920)
* [[Maris Stella]] (1922)
* [[Тосканска елегија]] (1922)
* [[Magia naturalis]] (1922)
* [[Једна стара слика]] (1924)
* [[Стазе (Аница Сабић Ребац)|Стазе]] (1930)

=== Преводи ===
* ''[[Ноћни призор код Рима]]'' (1906), од [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон|Лорда Бајрона]]

== Проза ==
* [[Милица Стојадиновић Српкиња (Аница Савић Ребац)|Милица Стојадиновић Српкиња]] (1926) (Летопис Матице српске, књ. 308, св. 1-2, стр. 67-83) 
* [[Шеле и универсални лиризам]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 1, стр. 517-520)
* [[Лаза Костић као тумач поезије Змајеве]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 3, стр. 210-214)
* Спев и његови проблеми (1968) (Летопис Матице српске, год. 144, књ. 402, св. 2-3, стр. 225-248; превела с енглеског: Споменка Мириловић) 
* [[Ерос и идеје или о метафизичкој позадини Платонове естетике]] (1985) (Летопис Матице српске, год. 161, књ. 436, св. 1-2, стр. 67-83) 

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Песник Царских Сонета]] (1924)

[[Категорија:Аница Савић Ребац| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>b656kghjr1twpc0suyesb9zal4dazu5</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147390</id>
      <parentid>147389</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T08:27:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Проза */</comment>
      <origin>147390</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2413" sha1="tn76l6vr4lxoy1sqzsdtg85lp0rmr0d" xml:space="preserve">{{Аутор
| име = Аница
| презиме = Савић Ребац
| иницијал_презимена = С
| годинарођења = 1892
| годинасмрти = 1953
| опис = '''Аница Савић Ребац'''  била је српска књижевница, историчарка филозофије, преводилац и професорка Универзитета у Београду.
| слика = Uroš Predić - Anica Savic Rebac, 1919, GMS.png
| опис_слике =
| википедија = Аница Савић Ребац
| вики_цитати =
| остава = 
| остава_кат =
}}

== Песме ==
* [[Данте у Апенину]] (1918)
* [[Joffroy Rudel]] (1918)
* [[Нови Сад]] (1919)
* [[* (Ходимо двоје по снегу)]] (1920)
* [[Maris Stella]] (1922)
* [[Тосканска елегија]] (1922)
* [[Magia naturalis]] (1922)
* [[Једна стара слика]] (1924)
* [[Стазе (Аница Сабић Ребац)|Стазе]] (1930)

=== Преводи ===
* ''[[Ноћни призор код Рима]]'' (1906), од [[Аутор:Џорџ Гордон Бајрон|Лорда Бајрона]]

== Проза ==
* [[Милица Стојадиновић Српкиња (Аница Савић Ребац)|Милица Стојадиновић Српкиња]] (1926) (Летопис Матице српске, књ. 308, св. 1-2) 
* [[Шеле и универсални лиризам]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 1, стр. 517-520)
* [[Лаза Костић као тумач поезије Змајеве]] (1929) (Ср. књ. гласник, књ. 3, стр. 210-214)
* Спев и његови проблеми (1968) (Летопис Матице српске, год. 144, књ. 402, св. 2-3, стр. 225-248; превела с енглеског: Споменка Мириловић) 
* [[Ерос и идеје или о метафизичкој позадини Платонове естетике]] (1985) (Летопис Матице српске, год. 161, књ. 436, св. 1-2, стр. 67-83) 

=== Књижевни прикази и белешке ===
* [[Песник Царских Сонета]] (1924)

[[Категорија:Аница Савић Ребац| ]]
[[Категорија:Српски књижевници]]
[[Категорија:Српски песници]]</text>
      <sha1>tn76l6vr4lxoy1sqzsdtg85lp0rmr0d</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Градови и химере (1930)/Прво писмо из Грчке</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61716</id>
    <revision>
      <id>147377</id>
      <parentid>147254</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T17:55:57Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147377</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="91539" sha1="r35por9e5v0ddwssw2nnxqovyr38o69" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јован Дучић]]
| [[Градови и химере (1930)|Градови и химере]] (1930)
|
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Италије|Писмо из Италије]]
| Прво писмо из Грчке
| [[Градови и химере (1930)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније]]
}}

&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt; Прво писмо из Грчке. &lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;center&gt;&lt;div style=&quot;text-indent:0%; width:90%; text-align:justify&quot; &gt;

{{right|''ДЕЛФИ, априла 19**''}}

{{gap}}Подне ме је срело изненада, као што вас сретне човек који наједном искрсне из шуме. То је било на великом путу пред самом Херонејом.&lt;br /&gt;
{{gap}}Пут је био румен од јучерашњих киша, а у даљини је био сав крвав. Парнас облачни и громовни држи у зениту своје две сунчане куле. По падинама његовим котрљају се облаци од олова и леда, и прете новим кишама и тучама. Хеликон, по којем је Хезиод пасао своје свилене овце, стоји као кристална палата ни на небу ни на земљи. Виде се издалека у једној страни мршава беотијска стада, ситна као пужеви, растурена по трави која је избила те ноћи. Нигде никог. У небу је нагло пролазио један висок облак пун ватре, и брзо се изгубио на југу. Ласте, које су тако грлате у оваквој немој пустоши, бацају из себе хиљаде звучних и сјајних конаца.&lt;br /&gt;
{{gap}}Одједном се појави на једној падини, увек окренут далекој тачци видика, стари херонејски Лав, са слепим зеницама, сâм и замрзао у свом тамном граниту. Зури пред мртвим пределом, и слепим очима више слуша него што гледа. Он није леп него страшан. У његовом ставу има више пркоса него бола. Као да хоће да каже: у људима је смртно само оно што је у њима људско, а вечно живи само оно што је у њима лавовско… Ова архаичка наказа не изазива дивљење него страх; и више прети него што оплакује. Као да на овом страшном бојишту није било ни победиоца ни побеђених. Јер једни који су одавде однели све трофеје, оставили су овде све ловоре.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај је херонејски гранитни Лав можда најжалоснији белег који се налази на једном раскршћу историје. Јер ово поље, једно од највећих у грчкој земљи, некад славно са својих ружа и љиљана, и својих ириса и асфодела, постало је најзад гробницом грчке слободе, грчке државне независности, и најзад ненадмашне грчке културе старог века. Овде је Атину и Тебу победио македонски краљ Филип у један дан који је био најтрагичнији дан људске повести. Видео сам много предела на свету где су решаване велике судбине. Ни једно од тих бојишта није језивије од ове сунчане равнице, недалеко од Хеликона, и у самом подножју Парнаса. Каква коб и каква иронија: с ону страну једне тамне планине, стајао је тај дан индиферентно на свом престолу Аполон, с громом у руци, у својим Делфима… Атињани су своје мртве однели одавде у Атину где им је Демостен, велики пророк те коби, и сâм војник и борац код Херонеје, одржао чемерни посмртни говор. А Тебанци су своје хероје сахранили овде, на месту пораза, у једну заједничку раку, и на њу поставили овог страшног гранитног Лава као језиву реч: да је често довољан један дан и један кобан човек да погаси сва светила људска на земљи. Филип је овде победио саму Минерву која је још од хомерског доба чувала на Акрополису народ који је био највеће чудо људског соја. Победа на Херонеји је равна победи тмине над сунцем. Веће и дубље гробнице није било на земљи, него што је ова где још стоји црни гранитни Лав, сада толико усамљен у овом пољу и на овом свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип је победио, али кога? Атињане што су победили персијске цареве који су владали највећим царством на земљи, небројним покрајинама од Кавказа до у средину Африке. Ученик трогодишњи Аристотелов, краљевић Александар, као младић у шеснаестој години, био је лично победилац Тебанаца. У једном налету сломио је некадашње чете Епаминонде које су имале хегемонију у једно време над целом грчком отаџбином; и потукао целу тебанску легију коју дотле нико није победио. Млади краљевић се овде напио из чаше у којој је слава била помешана с људском крвљу, и од које се нико није отрезнио! Атина и Теба, први и најјачи отпор македонске најезде, лежали су овде на херонејском пољу у заједничкој локви крви.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип и Александар су били, одиста, највећи рушиоци у историји. Први је разорио независност Грчке која је била најкултурније друштво на свету; а други је разорио Персију која је до тог доба била највећа организација на земљи. Истина, у Грчкој је већ било расуло и растројство у целом животу, и чекао се само први ударац. А у сатрапској Персији је био толики раздор међу великашима, да се чекао само први непријатељ. А после овог великог разорења, два победиоца су се изгубили у једној епопеји у којој има више блеска него поноса, и више чуда него лепота.&lt;br /&gt;
{{gap}}Први пут су код Херонеје Атињани и Тебанци били овако везали своју судбину. Никад међу њима није било везе срца ни духа. Атињани су увек презирали људе из ове Беотије. Најпре зато што су за време персијске најезде били Тебанци на страни грчког непријатеља; и док се Ескил борио на Саламини, Пиндар је у Теби препоручивао неутралност… Али су људе из Беотије мрзели Атињани највећма због њихове грубости и ситног духовног живота. Међутим, овде је Аскра дала великог Хезиода, Теба је имала Пиндара којег је цео грчки свет сматрао божанственим, а доцније је Херонеја родила Плутарха који је грчке врлине истакао као моралне вредности равне римским. Истина, учешће овог народа у грчкој мисли било је свега у томе. Теба је имала још само једног историчара Анаксиса и једног сликара Аристида, али су обојица били брзо заборављени. Ни Пиндар није рођен у самој Теби. — Али није тебанска величина била у стварима идеја. Било је овде врлина какве нису ни Атињани имали. Атињани су били филозофи, Спартанци су били солдати, а Тебанци су били витезови. Епаминонда је био велики војсковођа али и велики мудрац-питагорист. Као војсковођа био је идеал свих генерала до доба Јулија Цезара. Али као морална личност, он то остаје и данас, и никому није раван међу великим војницима античког грчког света. Оличење патриоте у највећем смислу, нешто невиђено у хелинском народу. Као господар Тебе, он је био други Марко Аурелије, филозоф и владар, значи идеал свих векова. Његов друг Пелопидас вратио је Теби демократију коју су јој оборили Спартанци, а Епаминонда је вратио слободу свима грчким државама, уништивши спартанску хегемонију.&lt;br /&gt;
{{gap}}Теба је одиста имала само једно кратко доба блеска и славе. Цела историја у два листа и у два велика имена. Ни већих политичких идеја, ни иначе друкчег патриотизма него локалног, ни културе друкче него пролазне. Али кад се узме да је овај град био увек зависан од других грчких држава, необорива и огромна слава било је доба Епаминонде које вреди целе једне културе. Корнелиус Непос је добро рекао: «Ово је доказ да један човек може да вреди више него једна држава». Епаминонда је командовао највећим бројем четâ које је икад грчки народ извео на бојиште. Али за атинске филозофе то није било довољно. Они се нису дивили оружју. И Тројански рат је опевао Хомер већма као један љубавни роман него војнички успех. У свакој слави може бити још нечег туђег и случајног, и само велики писци и уметници могу имати славу која је чиста и недељива. Зато су и за своју победу на Акрополису подигли Атињани храмове боговима а не споменике грчком оружју.&lt;br /&gt;
{{gap}}Било је у Теби још нешто достојно обожавања: њихова тебанска легија, свештена чета коју је инспирисао Зевс а помагао Херкул. Ти су војници били заклети хероју Јолаису да ће умирати само на његов начин: с раном добивеном само у груди. Били су као неки калуђери-војници, везани божанским концем један за другог. У Теби је постојао култ пријатељства какав је другде постојао само у књигама Платона, Аристотела, Емпедокла или Теогниса из Мегаре. Сјајни Епаминонда и Пелопидас борили су се у биткама састављених штитова. Епаминонда је био питагорист, а Питагора је од пријатељства био направио свештену доктрину. Кажу да су у Теби правили празнике пријатељства, као на Родосу празнике Сунцу, или у Елеузису празнике Земљи, а у Атини празнике Мудрости! — Само епско српско побратимство било је слично тебанском. Са Милошем Обилићем отишли су Милан Топлица и Иван Косанчић да умру не више као војводе него само као побратими… У завету тебанских побратима била је највећа реч частољубља која се видела међу људима. Софокле каже: «Теба са седам капија је једино место где смртни људи рађају богове.» Једино овај песник атински оставља овакво ретко мишљење о Тебанцима.&lt;br /&gt;
{{gap}}Много сам пута пролазио кроз стару Тебу, која је недалеко од овог поља. Некад град са седам врата, са зидовима чији су каменови слагани уз звуке лире Амфиона да би били хармонични. Историја овог града је малена, али је његова легенда лепша и од атинске, и од легенде ма којег другог града! Предвођен једном кравом коју су му богови дали за вођу, први краљ Кадмос је застао онде где је она легла уморна и ту подигао Тебу. Ту је убио и аждају на неком извору, као што је Аполон убио змаја-жену на извору Касталије, која и сад тече у Делфима. Посејавши зубе од тог звера по пољу, поникоше оружани гиганти који исти час поубијаше један другог. Остадоше само петорица који изродише Тебанце, међу којима и претке несрећног краља Едипа… Какав раскош визије и речитости! Зар није оваква легенда виша од једног града? Грчки народ није оставио ни педаљ земље без његове легенде. Према таквом случају цео други свет изгледа без љубави за земљу и без везе са божанством. Величина једног народа, одиста, није у његовој историји, него у његовој легенди. Стварају само они народи који имају легенде, јер историја није довољна. Историја без легенде је убога, и кад је највећа.&lt;br /&gt;
{{gap}}Синоћ, ходећи по старом камењу Тебе, гледао сам залазак сунца над овим градом по стотину пута рушеном до темеља. У пољу се дижу брегови који имају облике ноћних привиђења. Они су горели према вечерњем сунцу као упаљени шатори. По пољу и по брдима била је борба између светлости и мрака, где су пламенови један другог прождирали, као гиганти из поменуте легенде. Сваки грчки град има своје посебно сунце и месечину; али Теба има осветљење које не наличи ни на какво друго на земљи. Месечина у Теби, то је једна слава овог града. Кад се Кадмос женио кћерком бога Ареса и богиње Афродите, божанском Хармонијом, која је грчки народ научила музици, певале су овде на свадби музе са Хеликона своје нежне контилене, а богови донели свадбене дарове за невесту: пеплос који је везла Минерва, и ђердан који је исковао Хефаистос. И кћи ове краљице, лепа Семеле, родила је овде бога Бахуса.&lt;br /&gt;
{{gap}}Па ипак има нечег невеселог у овом пределу где се родио бог радости. Најтрагичније мотиве старе трагедије узели су атински песници одавде. Језива анатема пала је овде на злосрећну лозу Едипову. И зато кад у Теби падне помрчина, изгледа да на небу није остало више ни једно небеско тело да засија у овом простору. А кад најзад одете из Тебе, изгледа вам да нико тамо неће остати да преноћи ту мртву и глуху ноћ. Дан и ноћ су у Теби највећи апсурдуми белог и црног који постоје на свету.&lt;br /&gt;
{{gap}}Сатима сам остао код Херонеје.&lt;br /&gt;
{{gap}}Безмерно је ово поље од падина Парнаса до некадањег језера Копаиса. Језеро је сад исушено; ја сам био у последњој генерацији која се огледнула у његовим водама. — Беотијски април има сјај и мирноћу атинске јесени. Док је Хеликон сав у сребру, врхови су Парнаса румени као врхови Етне. Небо је светло али студено. Планине су овде пуне магле и грмљавине; то је алпијски крај бачен на исток. По херонејском пољу и од румених облака пада црна сенка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Филип је после свршене битке ишао овим пољем посрћући пијан од вина и славе. Најкрволочнија сујета једног човека била је остварена. Теба је била побеђена, а његов син ће је доцније разорити и изгорети. Тебанску легију је Филип нашао целу у једној локви крви; сваки херој је имао рану само на грудима. Кажу да се варварски краљ заплакао од дивљења. Македонске фаланге су овде победиле, али су се вратиле односећи у очима страх од мртвих.&lt;br /&gt;
{{gap}}Они су пали, али не као смртни људи него као млада божанства; и не од оружја него од анатеме. У овој Беотији све је било неизмерно трагично, јер је било велико: и Теба са својим зидовима које су рушиле све војске старог и средњег века, и Херонеја који је најсвирепији спомен на слободу и на отаџбину. — Из сваког џбуна на Херонеји певали су хиљаду ситних гласова, и јата шева, сва румена, у сврдлу узлетала у сунце. У Теби су синоћ цела јата дивљих патака, на путу за север, бацала свој крик у неми ваздух античке вечери. Над Едиповим градом лепршају светла платна неба у распусној светлости; било је пуно птичјих гласова ту где се извршила највећа освета божанског над човечанским. Нема, међутим, нигде овакво сунце које учини да се сви ти ужаси тако лако забораве, и да људске судбине изгледају тако ништавне пред догађајима у природи и у лепоти једног априлског дана.&lt;br /&gt;
{{gap}}Победе у античком свету не изгледају да су биле сразмерне броју војника који су се борили међу собом. Чак ни по релативном броју губитака. Изгледа скоро смешно кад читамо Херодота и Плутарха и Цезара, а наиђемо на бројеве жртава у једном боју пресудном, у најважнијим биткама старог века. Херодот каже да су Грци на Маратону изгубили стотину деведесет и два војника, али да су ипак поразили Даријуса, и однели победу Европе над Азијом… Плутарх каже да је Александар у битци на Гранику изгубио свега сто и двадесет војника, у битци на Исису пет стотина, а у страшној битци на Арбалесу хиљаду и пет стотина, и да је тиме Персија, најјача држава на земљи, била коначно сатрвена и заузета… Јулије Цезар пише сам у својим коментарима да је у великој битци на Фарсали у Тесалији изгубио свега две стотине људи, у што се не може сумњати; а у тој битци је решена судбина Рима и републике… Ни у битци овде код Херонеје губитци нису били велики, кад су Атињани могли све своје мртве однети собом у Атину да их сахране на Керамикону, гробљу атинском. За Тебанце се зна да су у гробницу, над којом су поставили свог гранитног Лава, закопали својих хиљаду бораца. А овде је решена судбина једне расе, а не само једног режима или државе…&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај мали број губитака не долази отуд што су антички генерали били гори или бољи него данашњи. Читајући Ксенофона јасно се види како је тај философ био у Азији истовремено и одличан стратег, и да су и друге војсковође биле веште у свима родовима оружја. Није недостајало ни крволоштво хришћанских народа; напротив, антички рат је био немилосрдан: рушени су градови, продавани грађани као робови, а сва имања постајала својином непријатеља. Али су ови случајеви великих бојева са малим бројем жртава разумљиви чисто психолошки. Побеђивало се у свима горњим биткама не снагом нападача него моралним стањем противника. И Персија на Арбалесу, и Грчка на Херонеји биле су побеђене пре прве капи крви, својом сопственом слабошћу и расулом у држави; и на Фарсали је Помпеј побеђен само генијем Цезара. Краљ Лидије, богати Крезуз, како прича Ксенофон, бранио је своју утврђену Сузу не може бити лабавије, јер је свој пораз сматрао сигурнијим него сваки отпор. — Тада су војске водили философи. Они су знали за средства која су изван моћи оружја. У животу се побеђује на два начина: или својом снагом, или слабошћу противника.&lt;br /&gt;
{{gap}}Грчка раса је била увек изванредно савитљива и брза на опоравак. Она је свагда црпела своју снагу у нарочитим и чисто расним средствима за живот; можда најмање у оружју. Црпела је у културној надмоћи, несравњивој присебности, у ведрини која је долазила од њеног неба и њене вере, чак и у свом лукавству које је било увек бодро пред замкама и сплеткама непријатеља. Осим тога, Атина је имала увек свог једног великог човека за један свој велики тренутак. Сви ови огромни расни оклопи попуцали су само кад се јавио Филип, како га је већ навестио био Демостен. Борба није више била између једнаких ни једнако решљивих. Да су на Херонеји победили Атињани, растројена Атина би можда поново изишла из победе подмлађена, јер је велика победа увек једна нова младост. Али изгубивши ову битку, у њеној судбини се јавља сада Филип опаснији од Ксеркса. Демостен је говорио: «Није довољно Филипу да Атину потчини, него да је уништи». А после пораза, није више било лека за једно морално пропало друштво. Пелопонески рат је почео, а македонска најезда продужила атинску пропаст; римска окупација ће најзад доћи као природна последица. Народе може други само да победе; али народи једино сами себе могу да упропасте.&lt;br &gt;
{{gap}}У грчким градовима има сад две врсте грађана: бојажљиви апостоли за отпор и борбу, али и дрски партизани македонски. Није се више бирало између атинске демокрације и спартанске аристокрације, него између олигархије македонске или, кратко македонских гувернера и гарнизона… Један велики атински беседник, Фокијон, славан генерал, ућуткује Демостена на Пниксу: «Или победимо, ако смо јачи; или слушајмо, ако смо слабији.» Ништа се више не оставља на историјску правду, на геније расе, на срећу случаја, на достојанство државе. Вера у себе постаје опасност за отаџбину! На каменој трибуни на Пниксу, генијални Демостен позива на борбу, а продани Ескинес на покорност; а једна иста пометена и бестидна гомила кличе и једном и другом. Било је све свршено. Кратко затим, свештени савез хелински, амфиктионске скупштине, губе национални карактер од кад краљ и странац добија у њима право гласа; затим грчка војска престаје бити национална од кад Филип, њен победилац, добија титулу грчког генералисима против Персије. Стварно, тиме Филип постаје суверен целе Грчке.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ето зашто мрачни Лав код Херонеје, пред којим нико и не застане, значи један белег који чува највећи спомен људског очајања. Дотле је Палас-Атена ишла као грчка богиња, а одатле иде као македонска куртизанка.

{{gap}}Седео сам данас дуго у сенци овог поноситог гранитног Лава. Та је сенка била модра, течна, лелујава, радосна. Парнас се све већма дизао у свод, колико сам га диже гледао. Преврћу се у ваздуху ласте, пијане од првог сунца. Небо се очистило и подигло још хиљаду копаља више. Светлост се претворила у блиставо ткиво; сјаји у тишини сваки камичак и травка. Брегови који су пре били далеки, одједном приђоше близу. По њима заблиста нешто бело и помично: села, или снегови, или стада. Иде по земљи поветарац сјајан и топао.&lt;br /&gt;
{{gap}}Што највећма помете мисао на оваквим старим бојиштима, то је оваква савршена равнодушност ствари у природи, према трагичности ствари у људском животу. Сва некадашња бојишта имају нечег благог у својој горчини. Нигде није мирније него на овим страшним местима. Сва су гробља тужна само док их време не поравња, и док не зазелене у једном општем сјајном бусу; а после тога немају више ничег заједничког с људима. За наше очи не остаје ту више ничег. Али за слух остаје још све. Гласови избијају испод сваког камена, и из сваког грма, и нанесе их сваки ветрић који мине. Све је за увек остало у ваздуху. Покличи неких људи који ћуте; трубе неких који и немају даха; у дрхтају листа падне нека реч и обнови се нечији глас. То је једно насељење и град који не постоји друкче него у шуштању ваздуха. Као да се очима само гледа, а само слухом живи. Мени се чини да нисам овде ништа видео, али да сам све чуо. Музика овог страшног и немог предела остаће ми у памћењу као сопствени доживљај. Чини ми се да би једну за другом могао поновити сваку од тих фраза које су до мене долазиле из једне опште летаргије камења. Наше су импресије неодољиве кад се облаче у слике, али су свемоћне кад се облаче у звуке. Јер све је музика; и само оно што није музичко, мртво је за навек.

{{gap}}Оно што ме највећма засењује у старој историји, то су карактери, и можда нарочито карактери античких генерала, који су највећим делом били истовремено филозофи, песници, беседници, државници. Рат је био без механике, војска без касарне. Место на стручност, рачунало се на геније расе и на лични таленат војсковође. Памет се није делила; мудрац је био најмудрији за све ствари људске памети. Храброст је сматрана за продукт уверења и дужност частољубља. Поверење државе везивано је за једно и иначе значајно име; људски животи предавани су онима који су били не само већи него и виши. Антички карактер је био интегралан. Солон је био трговац, песник, законодавац и војник. Аристид и Кимон били су велики беседници и војници. Периклес је био олимпијски беседник, али и генерал, адмирал и државник. Тукидид је био шеф аристократске странке и војсковођа. Ксенофон је био писац, моралист, историчар и велики капетан. Софоклес је добио за команданта на флоти против Самоса после успеха његове ''Антигоне'' у театру. Фокијон, беседник, једини којег се бојао Демостен, био је славан генерал. Епаминонда је био филозоф питагорист, али и генерал чија слава засењује цео антички свет све до Јулија Цезара. Филип је био лични пријатељ Платона, а Александар ученик Аристотела. — Тако је било и у Риму. Генерали из великог европског рата изгледају скромни подофицири према овој великој фаланги из старе повести. Велике војсковође које нам је описао Плутарх, и беседници-генерали из пелопонеског рата које нам је оставио Тукидид, изражавају силније своја столећа него и сами догађаји. Они постају све већи и сугестивнији колико наш савремени човек постаје све више непотпун. У осталом, ни рат није више авантура као за Александра и Деметријуса; ни лични подвиг против тираније, као за Пелопида, ни, као за Цезара, једна основа за организацију новог света. Рат се више не везује за карактере ни идеје; ни за амбиције и сујете; ни за маније и лудила појединих визионера. С временом он губи све идеалне стране старих утакмица у расној врлини и личној храбрости; и постајући усавршен, постаје одвратан. После скоро сваког античког великог рата настала је већа цивилизација; после сваког новог рата и за побеђене и за победиоце настаје од данас само периода помрачења и пораз цивилизације.&lt;br /&gt;
{{gap}}Александар остаје несумњиво личност која у старом веку највећма засењује. Дете, а већ херој са Херонеје; син једног великог краља, ученик једног великог филозофа, плавокос и плавоок, ванредно лепог стаса, најбољи коњаник у војсци, без личних порока, искрени љубитељ науке, и један од ретких краљева који су у исто време били и господа; и исто тако речит с генералима и војницима, као са атинским првим ораторима који му долазе у мисије. Младић од двадесет година иде са тридесет хиљада војника, и без новаца, да покори најјачу државу на свету. И покорава је, и оснива једно фантастично царство на једном другом континенту. Увек зна шта ће да ради чак и кад не зна куд иде: јер је веровао на Индусу да је нашао извор Нила који оданде силази у Арабију и иде у Египат. Као доцније за Цезаром и Наполеоном, војници иду за њим омађијани и заслепљени, до Хифаса, и бију се целим путем с народима којима не знају ни право име. То је без сумње све огромно. Али никад нисам разумео зашто многи писци иду, кад говоре о Александру, из дивљења у обожавање. Сенека га мрзи, али га један Монтескје обожава.&lt;br /&gt;
{{gap}}Јер ако је Александар однео до Хималаја грчко оружје, он је онамо закопао најлепшу грчку младеж. Ако је свугде побеђивао варваре, утрошио је за те победе најлепшу елиту грчких градова, једино што се било родило после ужасног пелопонеског рата, војнике који су са њиме читали Хомера и Пиндара. Ако су онамо у Азији ницале грчке победе као свечаности, отаџбина је грчка остајала за њима поражена и у помрчини. Ако је Грчкој вратио стара средишта јонске културе, отаџбину песника ''Илиаде'' и филозофа Хераклита, он је погасио све ватре живота у граду Есхилеса, Софоклеса и Фидијаса. Ако су после њега постали онамо нови културни центри у Пергаму, Смирни и Александрији, то је зато да смрт Атине буде бржа и потпунија. Ако је велики освајач везао грчким концем три континента, Европу, Азију и Африку, он је ипак умањио Грчку, везујући најпре Палас Атену за своја триумфална кола. Ако је за навек поразио Персију, опасну, али која је иначе била у распадању на сатрапије, он је оставио онамо за собом династије својих генерала које нису постале мање опасне за Грчку него Ксерксови наследници. Он се давио по Индусу и ломио по Бактријани да му се, као што је сâм желео, диве мудраци у Атини, али је само његова смрт прослављена у Атини као коначни триумф и знак ослобођења. Отишла је грчка култура до Хифаса и Гангеса, али је ипак грчка цивилизација мање хеленизирала Азију него што је она поазијатила Грчку, шаљући тек овај пут дефинитивну инвазију својих варварских култова и дивљих нарави.&lt;br /&gt;
{{gap}}Да је и ујединио све грчке државе под својом влашћу, то јединство не би опстало, као што није опстала ни његова азијска држава, јер за државно јединство Грци никад нису имали ни природне склоности ни историјске услове. Да је остварио опште човечанско царство, оно би било само један историјски парадокс; јер такву мисију не извршује ни један способан краљ који побеђује, чак ни једна висока култура, него један Буда или један Христос који омађија истином већом него што је једна политика или једна цивилизација. Најзад да се и вратио у Европу, он се не би вратио као грчки војник, него грчки господар; ни као грчки државник, него као азијски сатрап. Већ у Египту, у разговору са филозофом Псамоном, стекао је уверење да је божанског порекла, и примио поздрав свештеника Амоновог као син божји. По природи прек и насилан, у Азији је добио навике да убија својом руком људе око себе. Филозоф и херој, он се не устеже да разори напредни Тир, као што је пре тога у Грчкој разорио демократску Тебу, и као што ће доцније сагорети царски Персополис. Пун великодушности за заробљену Даријусову мајку и жену, и Даријусову кћерку којом се најзад оженио, он ипак распиње на крст две хиљаде персијских заробљеника дуж морске обале.&lt;br /&gt;
{{gap}}Атина није познавала политичких убистава. Људе који су се опили влашћу и срљали у тиранију, уклањала је из земље острахизмом, који је био мера само за часне грађане, којима затим ни имања нису била конфискована. Зато Атина никад не би разумела једног мрачног азијског тирана, који је већ био огрезао у разврату и био мајстор у злочину. Атина је најбоље своје људе протеривала, не ни зато што су били најбољи, но што су били најјачи; а најјачи су увек најопаснији. Александар је још из македонске Пеле тражио да му противници Атињани пошаљу главе десеторице својих најсјајнијих патриота-говорника, међу којима Демостена, Фокијона, Хиперида и Ескинеса. Он је презрео Аристотела, свога учитеља. Он је, по примеру своје мајке Олимпије, мучио у кавезу филозофа Калистена, што му није ласкао. Носио је собом ''Илијаду'', не из дивљења према Хомеру, него из љубоморе према Ахилу. Јадао се што нема песника да га опева. Егоист, он хоће за себе не само сву силу него и филозофију: прекорава Аристотела чак из Азије зашто је публиковао један део метафизике у чије је тајне учитељ био посветио само њега. Помагао је уметност коју није осећао, и то помажући Лизипоса који је само њега вајао, и Апелеса који је само њега сликао… Води собом у Азију целу гомилу филозофа, Анаксарка из Абдере, Пирона из Елиса, и Калистена из Атине, да се доцније врати у Атину грчка филозофија трула од скептицизма, сва омађијана утицајем индијских аскета. — Цела Александрова мисија то је један блистав роман, једна величанствена авантура, али и биографија једне мегаломаније; хроника једног херојског карактера, али и бајка о једној сујети којој ништа на свету није остало слично. Њега је више водила војничка амбиција, него владарска идеја; више авантура него идеал. Нису такви људи створени за срећу света, него свет створен за такве људе и њихове маније. Онај који све победи, најзад све унизи. На месту где је закопан у Азији његов коњ Буцефал, он је подигао град Буцефалију; на другом месту где је закопан његов пас Перитас, он је сазидао град Перитас. Свугде је зидао Александрије, али нигде није зидао Атине.

{{gap}}Мало више од Херонеје стоје висока и тамна врата Парнаса кроз која се улази у његове студене и фантастичне тамнице. Ваздух се овде наједном зацрне од мрачних четинара. У каменом гротлу закотрља се један мутан поток. У висини остане да виси само уско парче неба, безбојно и сетно. Високи масиви са снегом у врховима и са тмином у подножјима, срљају брзо у небо, једно за другим. Ни зрачак сунца да залута у ове хладне котлине. Са четинарâ цури црна вода; низ раскисле падине руше се жути слапови. Ако се отисне која стена, она се сручи у понор нечујно, јер овде ни један глас нема свога одјека. Све се разбије о нешто црно и хладно што не даје гласа од себе. Парнас није сунчано брдо, него планина пуна тмине. Под самим хрбатима брегова помоли се које село, које прође у висини и замине за брег, лагано и лено, као у небу пачје јато. За једно време душа се осећа притиснута овим огромним и студеним стварима, и тело пробијено влагом као ножевима. Поремете се све импресије и измучи мисао. Једино живо и радосно, то су орлови. Већ од почетка они облећу сваки врхунац, надлећу сваки пут, и спуштају се до мојих кола, као голубице, па се враћају, не препознавши човека. Вода изливена по друму, котрља песак и вуче црвену земљу. Далеко је одавде сјајни пејзаж Атике, вечито провидан и лелујав, сав спиритуалан, нереалан, обмана вида, митолошка илузија.&lt;br /&gt;
{{gap}}Онамо су ниске шуме од јасно зелених борића и сребрних маслина. Сенке се вешају од гране до гране, плавичасте и толико танке да једва падају до земље. Сви жбунови сјају пуни љубичастог вреска. Ваздух носи смолу и благи мирис тимаре. Ако која гранчица затрепери, то је да замирише. Ако се кроз крошњу стабла отвори прозорчић, то је да се укаже мали морски затон, типски мотив античког пејзажа: једно модро огледалце, један румен облачић, једно сребрно једро… Цврчци певају да лето никад неће проћи. Ако из даљине што затутњи, то се негде у долини играју деца кентаури. Ако у шумарку зазвижди, то је Пан, којем се виде јареће ноге на некој светлој стени, или му стрше уши иза неког звучног грма. Тако траје до у предвече, кад се цео тај предео истопи у светлост, и раствори у ваздух, и изгуби испред очију, као обмана. Све је још тамо сјани старински мит, архаички панô, античка буколика.

{{gap}}А у овим затвореним и тамним собама Парнаса, данас је кишовити и студени април породио једног минотаура који је својим дахом окаменио целу ову палату очајања. Као да су сунце однеле непријатељи, и затим затворили планину леденим сантама. Долине Парнаса су радосне у повести о боговима, али ништа нема суморније у причи о људима. Кроз ове исте јазбине прошли су, као небројне поворке шакала и хијена, сви народи паликућа, пљачкаша, убица, и гробара. Народи обучени у зверске коже, и други у злато и челик; народи босоноги и голоруки, и други на коњима лепим као из апотеозе. Сви језици, све сујете, сва крволоштва, сва божанства. Народи бели и црни; хорде које не знају куда иду; војске чији се војници не разумеју у језицима међу собом. Сва оружја од камене секире до златног штита и кациге… Персијске војске, којима нису грчке реке имале довољно воде за пиће. И Спартанци кад су ишли да руше Тебу, и Тебанци кад су ишли да руше Спарту! И македонске фаланге, којима нису довољно изгледале дуге њихове сарисе, копља од шест метара. И галске хорде, које су дошле само да се огреју на пожару грчких градова. И римске легије које су увек завладале једном земљом тек пошто су у њој претвориле све у прах и пепео. И словенска племена, која су тумарала овуда као деца, идући за сунцем, и остављајући за собом само своја блага имена рекама и планинама. И турске армије, које су разбијале главе боговима и обарале стубове храмовима кад им је требало да пале креч. И франачки пустолови, који су доносили овамо своју жеђ за пљачку и љубав за насиље.&lt;br /&gt;
{{gap}}Цело човечанство се кретало у бој против овог народа који је први прогледао пред лепотом и први се усхитио пред слободом. Па ипак он је и даље оставио да на овим истим кристалним врховима остану његова божанства и музе; и да занавек стражаре на раскршћу између светлости и мрака, вере и сујевере, слободе и тираније. Тако ови масиви стоје као сведоци о фаталности историје: да увек један руши оно што други сазида; да је мир увек само једна кратка интервала између убистава међу народима; да се диже и ствара само у ситним почивкама између обарањâ; да велики зидају само у времену које отму од малих који све разиђују; и да су људи по инстинкту противници прогреса и непријатељи поретка.&lt;br /&gt;
{{gap}}Овај пут од Брала до Амфисе, пун је трзаја и приказа. После мрачних и влажних увала, пут се пење у висине. Наједном, видици почињу да се брзо измењују. Небо постаје све дубље и шире; светлост све чистија и ваздух лакши; обимне висоравни почињу да се протежу у недоглед. Искрсавају нови брегови, једни блиски који се сунчају, други далеко по којима сипа киша или снег. Али на крају свега, као каква блистава одгонетка, откри се пода мном једна блага библијска долина. Сва је у сунцу, покривена сивим и густим шумама маслина што иду у крупним каскадама из предела у предео. Цео се ваздух поче да растаче у боје; избијају села од црвене земље; излећу сјајна јата дивљих голубова. Осећа се у дисању близина мора. А оно што се види у самом дну ових маслинових таласа, то је стара Амфиса. Сто пута рушена и поново дизана, лежи под једним травним брегом на којем стоје румене франачке тврђаве, зарђале од небројних сунаца, и пуне птичјих јата. — Хиљаде година су пролазиле кроз светлост ове долине, индиферентно, као да се нису дотицале земље; а стара Амфиса стоји непрестано на свом месту. За хиљаде година кроз њу су пролазиле са грчког севера на грчки југ паганске хаџије у Делфе, где је било светилиште, и где је Аполон прорицао грчке судбине. Ишли су онамо у оном страху од неизвесности, који је, откад људи постоје, био увек већи него страх од смрти. Затим су се враћали опет овуда, носећи собом неколико замршених речи божанствених, које су биле загонетније него и сама судбина. Хиљаде година у животу најмудријег народа играле су овакве пророчке изреке већу улогу него и саме хомирске и орфичке химне, или епиграми мудрости исписани на храму светилишта. Хексаметри у којима је говорио Аполон, били су невешти, и незграпнији од ичег што је остало од старе речитости. Аполон је био бог песништва, али то није довољно: он није био песник.&lt;br /&gt;
{{gap}}Ништа се не да замислити лепше и блиставије од ове амфијске долине која силази до на Коринтски залив. У опште, ништа није на земљи равно путевима кроз грчке крајеве. Свугде по свету изгледају наша путовања бесплодна и беспослена према оваквим доживљајима. Све људске славе изгледају ситне према онима чији се трагови овде осећају на сваком месту. Има других земаља које су чувене због својих шума, својих снегова, свога цвећа или својих животиња. Али је убого свако парче земље на којем се не види стопа великог човека, или не чита запис једног великог времена. Ми се на свету не дивимо ономе који га је створио, него ономе који га је покорио. Све лепоте нису равне једном великом гласу из историје. И сва су неба бледа према овом своду по којем је Фоибос терао своја огњена кола. — По свима путевима ове земље осећао сам да је она за свагда дубоко паганска, и по својим рељефима и по својем блистању. Ништа тако није дубоко нехришћанско. Ништа у овој земљи не повреди очи колико једна хришћанска капела, нити озловољи слух колико звук хришћанског звона у оваквим долинама. Јер овде све припада другом времену и другим људима. Још свугде стара Грчка говори у овој земљи као божанство у Додони: у шумору свог лишћа и у звуку свог метала.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зато, долазећи овамо треба оставити на граници своје хришћанске заблуде и хришћанске истине; и отурити витлејемски штап и скинути назаретске сандале. Овамо не треба долазити преко Јерусалима. У овим долинама и по овим бреговима велико хришћанство је, не победилац, него насилник и уљез; њему овде ништа не припада, нити му је припадало. Чак треба овде доћи као рђав хришћанин, па све осетити без лажи и без збрке. Бити Гете и Анатол Франс, а не Ренан и Барес. Није могуће волети паганизам и бити истовремено добар хришћанин. И данас још културни људи, у своје недеље, једни иду Аполону, а други Христу, и не разазнају се међу собом. Борба између старог божанства које је све решило у лепоти, и доцнијег божанства које је све сконцентрисало у љубави, постојаће и даље, за сва времена. Јер нарочито у сјају и тишини ових сунчаних долина, човек не верује да је пагански мит победила хришћанска парабола. И није, бар не овде у његовој колевци. Пагански мит, који је грчки, нападнут је у Риму а не овде. — Рим је почео пропадати од кад је постао космополитиски; римска држава је посрнула од кад је успела да буде царство света; она је престала бити сопственик здравог и снажног запада од кад је постала господар сјајног и перверсног истока. Пагански мит је најзад искварен шаренилом источњачких богова, комедијаштвом њихових култова, шарлатанством њихових врачева, и сујевером која је одвела у ругобу и подсмех. У Риму је, са пропадањем угледа Сената, све лагано испропадало. У трећем веку није било више старе побожности, али није било ни свега другог што је из ње излазило: ни науке, ни морала, ни уметности, ни књижевности. Паганска вера је била државна, и она се гасила са државом заједно; са пропашћу царства, морала је и она нестати. Али сâм мит није побеђен новом вером која је дуго остала конфузна, нити је паганска култура побеђена једном другом културом, јер нове културе није ни било. Паганиство је зато и даље дуго живело у култу најбољег света. Варвари су долазили да освајају Рим и били су већ хришћани, а римски грађани су још и тад били паганци. Рим није слушао Теодосија да окрене леђа старим божанствима, ни његовог сина који је заповедао указима да се по царству оборе сви стари храмови и полупају главе старим боговима. На Истоку су били већ разбили сва мраморна дела Поликлета и Скопаса, док је Рим још чувао, колико је могао, спомене старог култа и старе уметности. И кад су владике са истока писале папи у Рим хвалећи се колико је који од њих спалио дела паганских филозофа и песника, паганизам је у Риму још био у свима навикама породичног живота и укусима елите. — Најзад, хришћанство дугује своју победу једном случају који је ван сваког мерења духовних вредности. Битка између Максенција и Константина није решила само питање трона него и питање олтара. Са побеђеним паганским императором је компромитовано и старо божанство. Са Константином је царство добило императора хришћанина; хришћанска је вера сада постала државном; хришћани су измилели из својих катакомби да окруже престо у новој престоници која је била хришћанска. Није хришћанство узрок пропасти римског царства. Али је пропаст римског царства била пропаст паганизма. Јер је с цезарем падао и -{pontifex maximus}-.&lt;br /&gt;
{{gap}}Зато је паганизам испао више као мученик него као побеђен. То се осетило у две три прилике кад је мало требало да Аполон обори Христа и ''Илијада'' потисне Библију. То се видело за време Ренесансе. Ко зна да се то опет неће видети и сваки други пут кад се исти полет духова за културу буде манифестовао са онолико жестине. Паганизам још постоји и постојаће за навек: у основима науке, узорима уметности, принципима права, моделима својих држава. Благи и радосни хомерски мит, који је извор свих тих величина, још држи свет под својим чаром. И данас свима онима који имају култ паганског генија, хришћанско друштво изгледа једно дегенерисано и назадно доба, у којем би човек појео човека кад би се људима поново оставило да живе од хомерског мита и јонске филозофије.&lt;br /&gt;
{{gap}}У старој Атини су странци за своја божанства имали свагда сва грађанска права; чак су Атињани та божанства усвајали и за своје богове. Али бог хришћански није био примљен. Апостол Павле је за време говора овде на Ареопагу био исмејан, јер атински филозофи нису разумели његове објаве да је нови бог дошао. Да је тај апостол то објављивао пет столећа пре тога, кад је Атина била слободна а не римска, ко зна какав би отпор нашао нови бог код софиста, у Академији, код песника, у аристофанском позоришту, и код смејача на агори. Грчки дух не би никад примио сличну веру ма колико да је већ имао и питагорску и орфичку прошлост, и секте и мистерије, истина све заједно од мањег утицаја на живот него једна једина хришћанска догма.&lt;br /&gt;
{{gap}}Рим је примио и Астарту, и Сераписа, и Митру, и цело коло азијских богова. Али се и он одупрео хришћанском Богу, и тај отпор је ишао до крвавих прогањања. Зашто само према том богу? Није хришћанство било прво које је говорило о једнобоштву, по примеру синагоге. Већ Анаксагора, мудрац од највећег утицаја у златном веку Атине, говори: «Бог једини је онај који уређује материју и ствара свет!» И у једној орфичкој химни каже се: «Једини он је изишао из себе самог, а од Једног је изишло све што постоји.» Монотеизам није дакле био разлог тог отпора. Али се Рим одупро хришћанству зато што је хришћански Бог носио собом друкчу идеју о организацији света него што је имао цезар и сенат римски. Бог хришћански је био аутократ и није трпео других богова поред себе; све ван хришћанства било је хулење и идол. Хришћани су донели нови смисао о општој људској заједници као општој породици; то је нешто друго него што је држава римска која је сматрана за лепшу и вишу него свемир. Црква место државе; свештеник место цезара; божји закони о љубави место римских закона о правди и кривици! Место Капитола, Сион! За шефа такве цркве, Христос, један јеврејски проповедник за којег су већ римски прокуратори помогли да се осуди као кривац!… Нова вера ишла је, дакле, да обори све дотадање вредности. Тако је постао сукоб, не између једне старе вере и једне нове, него између једне старе политичке организације друштва и једне нове идеје о заједници. Грчком миту је било суђено да падне са римским царством које је било са њим тесно везано.&lt;br /&gt;
{{gap}}Али овде, у самој Грчкој, тај мит је удављен, нечујно. Та се смрт није осетила, и можда није ни постојала него површно и привремено. Бар тако ми изгледа овде у светлости и радости свију ствари на овом тлу. На свему стоје још трагови старог и великог човечанства; одасвуд гледају њихове крупне очи; одасвуд се чује само њихов глас и њихове речи. Свугде мртви стоје испред живих. Још звуче у овом ваздуху речи: логос, психи, етхос… Још ова земља изгледа један посебни сунчани континент, одвојен од света. Нека други народи гледају у будућност; сунце ове земље још стоји у средини свега што живи и што се креће. Стари хероји су убили лава из Немеје, змију из Лерна, птице из Стимфале, вепрове из Калидона и Ериманте, змију из Кадмоса, и бика из Маратона. Путеви су одавно слободни, и слава ове земље може да по њима иде несметано, не гледајући ни десно ни лево. И њена Нике носи још штит који није нико сломио, и копље које није никад бачено у траву. А прави и коначни двобој између два божанства и два света, доћи ће, можда, некад доцније, и ко зна када.

{{gap}}Пут којим се из равнице пред Амфисом иде за старо светилиште, изгледа као пут у небо. Нашао сам Делфе под самим сводом. То је у врху једне падине Парнаса, над једном котлином која је затворена са свих страна, и наличи на изврнуто звоно. Како су кише падале и прекодан, високе литице пуштале су из себе беле и сјајне магле, и све се пушило на све стране, да је изгледало да се цео овај предео диже у небо. Доле на дну увале падају у сјајним каскадама сребрни маслиници, иде један танак поточић, и вуче се једна сребрна стазица. Неизбројни мрамори храмовâ и бедеми који су их опасивали, почињу да румене. На све се одједном просу крв и злато вечерњег сунца.&lt;br /&gt;
{{gap}},,Аполон који је азијско божанство, као и Посејдон, дуго је био странац за овдашње Грке. Код Троје је био непријатељ народа одавде; палио је ахајске бродове и убијао ахајске војнике. Најзад је прешао море, и са светог острва Делоса дошао у Македонију, и оданде у старе Делфе. Ту је отео Геји, богињи земље, ово пророчиште и ову долину која је затим постала центар побожног и политичког света. Само је један бог могао пронаћи овакву долину за своје седиште и овакво место за прорицање људских судбина. Ја никад на Акрополису нисам имао утисак да су стари Грци били одиста побожни, и да су веровали да богови постоје и ван стихова, и ван мраморâ. Али ова чудна долина, којој ништа на земљи није слично, даје импресију да је и старо божанство мучило душу људску као и наше. И нарочито, да је сујевера увек силнија него вера; и да широке масе и не знају за друго него за сујеверу; и да је за њих бог увек већма судија који убија него који награђује. Ова је долина и данас једно место пуно страха и слутње. Њене тишине — за пуну недељу дана колико сам овде остао, — изгледале су као тишина после пропасти света. Оне тиште као ледени прст притиснут на нашу вену. Ни једно хришћанско светилиште нема језовитост овог краја где је Аполон држао у једној руци сунчану муњу, а у другој лиру. Само један народ искрено религиозан, и слепо сујеверан, и који је своје религиозне легенде морао друкче тумачити него што их ми тумачимо, могао је да овај предео узме за средиште свог целокупног духовног живота. Није чудо што га је сматрао и за центар земље, пупак света, кад се зна да су два гаврана, које је Зевс пустио да лете, један са истока а други са запада, срели се најзад над овом уском долином.
Брзо је пала помрчина, и небо је целу ноћ остало тамно. У ваздуху ове провалије чуо се врло хучан само онај танки кончић потока што гмили дању на дну долине потпуно нечујан. Тишина је ноћас била толика да се његов шум развио најзад као брјујање читаве какве крупне реке што котрља камење или гвожђе. Ваздух се разредио и све је постало звучно; ствари се нису виделе, али све су се чуле. Затим је јутро дошло нагло и одмах све прелило сунцем. Пробудили су ме орлови, лепи и велики, који су цело време летели поред самих мојих прозора. Све поста одједном неизмерно јасно. У литицама руменим и високим појавише се, квадратне и празне, некадашње гробнице или капелице. Цео крај доби одмах свој мистичан изглед и издвоји се од свега другог што сам видео на овом путу.
Да сте долазили овамо за време Аполона, из Атине би дошли једрењачом доле до једне мале луке, и одатле до Хрисе. Путем до Делфи би ишли између великих грмова ловора и мирте, са каквом поворком у којој би се видели људи свих крајева, свих одела, свакаквих диалеката и ћуди. Какав Аригнотус из Самоса, носи божанству једну статуу; какав Филимон из Карије, један бронзани троножац; какав Дамофанес из Тасоса, једну рељефну плочу; какав Тимотеос из Книда, неколико лепих ваза са ликом божанства или ликовима хетера; какав Лакаратидес из Спарте, са трофејима из последње победе над неким градом пелопонеским; какав Тимофанос, корег из Смирне, са неколико својих плаћеника певача за хор богу у Делфима; најзад какав богаташ из Ефесе, са мирисима и новцем... Можда и какав архонт спартански, или филозоф атински, или скулптор из Аргоса, или мистик из Кротоне, или генерал из Аркадије... Ту су можда фруле, ситаре, стихови, смех. Сви се хвалишу, размећу и друге потцењују... Атињани презиру Тесалијце јер су били против њих са персијским војскама; Аркађани мрзе Спартанце као крвне непријатеље; људи из Егине мрзе Атињане као перфидне и насилнике. Али идући даљим путем сви ти људи неједнаког изгледа, али једнаких осећања, осете и подједнак удар срца и страх што се већма приближују Делфима.
Свакако, у међувремену, један је причао лепоте Атине, други можда свој бродолом на неком предгорју Циклада, трећи своје оргије у Коринту, где су се хиљадама свештеница Афродите давале за новац у корист касе божанства. Такмичећи се у лагаријама, духовитости и мудрости, дошли би у подножје Хиампеје и Родони, два висока брега међу којима, као између два листа, стоји ово светилиште. Пут је доводио овамо дном саме долине, поред оног поточића. Изглед који су морали имати одоздо на светилиште, морао је наличити на неки догађај у небу. Можда на недељу дана пре тога у Делфима су заседали амфиктиони, религиозна конфедерација свих грчких државица, које овамо шаљу двапут годишње своје амбасадоре. Или је то био крај недеље кад су овде биле питијске игре које се држе сваке четири године у дугачком стадијону, који и сад стоји на свом месту. — Овакве хаџије би се попеле до извора Касталија, који и данас баца своје ледене воде, и ту би се најпре опрали од греха: «Једна је кап довољна добром, а ни море неће опрати рђавог». Ту би се преобукли у чисто одело; метнули ловоров венац на главу, узели у руку гранчицу обвијену вуном, и пошли на велику капију тврђаве у којој чека божанство. Од капије почиње свети пут. Одмах с десне стране један бронзани бик са Крфа; затим група, споменик, спартанске победе над Атињанима после Егос-Потамоса. То је Лисандрос са свима својим генералима и адмиралима, сви врло космати и врло брадати, по спартанском обичају; и Аполон и Посејдон који их крунишу... Али, одмах пред њима, постављен је споменик који их све оставља у сенци: споменик Аркађана после њине победе над Спартанцима... Већ ту почињу свађе и хвалисања: полемика у бронзи и мрамору, целим Светим Путем...
Са две стране, два реда лепих грађевина у минијатури: то су благајне свих савезничких држава које су овде под протекцијом божанства чуване од међусобних ратова и међусобних лупежа. Атинска благајна стоји и сад, и изгледа један мали кокетни храм; то је у ствари споменик дигнут још после победе на Маратону; у њему су били трофеји из славне битке; а ту је и Фидијас поставио великог Милтијада са читавом групом богова, за дивљење целог ослобођеног грчког света... Близу је и Лесхе, галерија најбољих сликара. Статуе на све стране! Њихов број је износио до три хиљаде; сам Нерон их је однео у Рим до пет стотина. На једном месту поред самог краља Филипа Македонског била је једна женска статуа од злата. То је Фрине, славна хетера, модел и љубавница Праксителова, најлепша скулптура старог века, чију копију и сад имамо у Риму. Зашто Фрине у Делфима и поред Филипа?... У светилишту Делфи све је било полемика, реплика, алузија и сарказам. Лепа хетера коринтска за којом су лудовали и Праксител, и Сократов ученик Аристип, и мудри Диоген из бурета, славна је и због тога што је хтела да обнови порушену Тебу, али под условом да се, из пркоса према македонском краљу, на зиду запише: «Александар краљ оборио, Фрине, куртизанка, обновила». А у Делфима је Фрине, сва гола, била Афродита од Пракситела! Је ли то био доказ паганског атеизма? Не, то је био само знак да дубоки људи никад нису разликовали љубав од религије.
Цео свет застаје и пред лепим трезором острва Книда. Свако диже главу пред једним високим стубом крај светог пута: архаички Сфинкс стоји у дубоком небу делфијском где се говори само о судбинама. Тај Сфинкс и сад постоји у овом месту, недавно ископан. — Сам храм Аполонов је огроман и грађен тридесет година, са фронтонима испуњеним олимпијским божанствима, али је ту и Бахус, скоројевић и уљез. На архитравима висе штитови и сјајне опреме из победе код Платеје над Мардонијусом. На уласку статуа Хомерова, затим престо овенчаног Пиндара са којег је читао своје песме. Унутра једна архајичка наказа, Аполон. Ту је и соба, адитон, где Питија (најпре какво неуко сеоско девојче, а после једног скандала, каква ста-

[радови у току]
&lt;/div&gt;&lt;/center&gt;

&lt;center&gt;{{ЈВ-аутор|Јован Дучић|1943}}&lt;/center&gt;

[[Категорија:Градови и химере]]
[[Категорија:Градови и химере (1930)]]</text>
      <sha1>r35por9e5v0ddwssw2nnxqovyr38o69</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Ифигенија у Тавриди</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61729</id>
    <revision>
      <id>147345</id>
      <parentid>147170</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:13:20Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147345</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1232" sha1="mevhevs74222j50426pzdr1dvzy3o8e" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Јохан Волфганг Гете]]
| Ифигенија у Тавриди
| превео '''''[[Змајова]]'''''
|
| '''Садржај'''
|
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;ЛИЦА:&lt;/center&gt;
&lt;small&gt;'''Ифигенија.&lt;br&gt;Тоант,''' краљ Тавридски&lt;br&gt;
'''Орест.&lt;br&gt;Пилад.&lt;br&gt;Аркад.'''&lt;/small&gt;

[[Ифигенија у Тавриди/Чин први|Чин први]]&lt;br&gt;
[[Ифигенија у Тавриди/Чин други|Чин други]]&lt;br&gt;
[[Ифигенија у Тавриди/Чин трећи|Чин трећи]]&lt;br&gt;
[[Ифигенија у Тавриди/Чин четврти|Чин четврти]]&lt;br&gt;
[[Ифигенија у Тавриди/Чин пети|Чин пети]]&lt;br&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

{{ЈВ-аутор|Јован Јовановић Змај|1904}}

[[Категорија:Немачка књижевност]]
[[Категорија:Немачка поезија]]
[[Категорија:Јохан Волфганг Гете]]
[[Категорија:Јован Јовановић Змај]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>mevhevs74222j50426pzdr1dvzy3o8e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>* (Ходимо двоје по снегу)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61740</id>
    <revision>
      <id>147330</id>
      <parentid>147093</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T14:25:37Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <origin>147330</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2093" sha1="bgihavt6wu7omyfw223rtoc5jh9u5z9" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= *
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1920
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;*&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;poem&gt;
Ходимо двоје по снегу, у сенци некада цветних јабука.
Сребрни конци сећања везују тихе пахуљице хладне са давним цветањем.
Заборављен мирис се душом разлива, и она опет немо тоне
У самоћу једног давног сна.

Тада, ја немадох друго до мир и сан своје душе,
И ружична сјајна кубета над главом:
Као Мадоне древних сликара, у цветном заробљене врту,
Ишла сам блажено сетна, и љубила најтише цвеће и траву.

Боли ли те, друже, што бежим за час од тебе у самоћу стару?

Друже, ја хоћу да зађем, носећи прегршт румених радости,
Вртом где сија јабучин цвет у мртвој месечини снôва,
Да гране упитам и стазе, хоће ли ме примити натраг,
Хоће ли примити натраг када им поново дођем,
Носећи тешку прегршт туге, —
Тада, када ти моји снови и душа већ не буду дражи од свега.
&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;'''Аница Савић.'''&lt;/div&gt;
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
1920. ''Српски књижевни гласник'', стр. 181.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Аница Савић Ребац]]</text>
      <sha1>bgihavt6wu7omyfw223rtoc5jh9u5z9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147388</id>
      <parentid>147330</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T07:52:33Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147388</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2186" sha1="pxi2g19c6aghy4uis2028oc5shton5n" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= *
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1920
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;*&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;poem&gt;
Ходимо двоје по снегу, у сенци некада цветних јабука.
Сребрни конци сећања везују тихе пахуљице хладне са давним цветањем.
Заборављен мирис се душом разлива, и она опет немо тоне
У самоћу једног давног сна.

Тада, ја немадох друго до мир и сан своје душе,
И ружична сјајна кубета над главом:
Као Мадоне древних сликара, у цветном заробљене врту,
Ишла сам блажено сетна, и љубила најтише цвеће и траву.

Боли ли те, друже, што бежим за час од тебе у самоћу стару?

Друже, ја хоћу да зађем, носећи прегршт румених радости,
Вртом где сија јабучин цвет у мртвој месечини снôва,
Да гране упитам и стазе, хоће ли ме примити натраг,
Хоће ли примити натраг када им поново дођем,
Носећи тешку прегршт туге, —
Тада, када ти моји снови и душа већ не буду дражи од свега.
&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;'''Аница Савић.'''&lt;/div&gt;
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Види још ==
* [[Стазе (Аница Сабић Ребац)|Стазе]] (1930)

== Извор ==
1920. ''Српски књижевни гласник'', стр. 181.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Аница Савић Ребац]]</text>
      <sha1>pxi2g19c6aghy4uis2028oc5shton5n</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хајдуци (Нушић)/XIII</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61743</id>
    <revision>
      <id>147410</id>
      <parentid>147082</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T11:50:29Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147410</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="16467" sha1="0qa1x7hk59v9zfxiycovmsfmllrs3mx" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Хајдуци (Нушић)|Хајдуци]]
|  
| [[Хајдуци (Нушић)/XII|Цврца издајица]]
| Опроштај
| [[Хајдуци (Нушић)/XIV|Одметање]]
}}


Дакле, ту је, ето приближава се дан и час када ћемо одиста поћи у хајдуке. Све досад били су само разговори и договори, и много пута увече, кад бих легао да спавам, ја сам помишљао: »Ама, да ли ћу ја
одиста отићи у хајдуке?« А оно, ето, куцнуо је већ час.

Субота је прошла часком. Тог јутра су отишли Чеда и Цврца на гроб Жабин ради заклетве, а отишао је и Врабац да прави друштво Цврци. Било је, прича нам после Врабац, исто као кад смо се ми заклињали, само је Чеда измислио још више молитава, поменуо је и »Буди имја Господње« и »Јако да царја«. А и Цврци је рекао као оно нама: »отрицајутсја и отрекоксја«.

После подне смо седели на стаблу и разговарали о спреми за пут и о томе шта ће ко да понесе.

– Ја ћу да понесем три кувана јаја – каже Дроња.

– Море, каква те јаја спопала! – вели му Глуваћ. – Понеси ти, ако можеш, шунку. Код твоје куће у оџаку има шунке.

– Има, али то је закључано.

– Је л’ те, – запитаће Трта – ја бих могао да понесем једну килу брашна. Баш јутрос је купила мајка и вид’о сам где је мет’ла кесу.

– Какво брашно, молим те! Ко ће тамо да ти меси хлеб? – смеје му се Дроња.

Цврца нас запита да ли би било добро да понесе један тањир пиктија, његова је мајка баш јуче разлила и врло су добре.

– Ама где ћеш да вучеш тањир с пиктијама у планину? – вели му Глуваћ.

– Што? – као правда се Цврца.

– Па не идемо ми тамо, брате, у сватове, него у хајдуке. Замисли потеру, опколи војска и жандармерија целу планину, па стане једна трка и јуришање; а ти скачеш са стене на стену са тањиром пиктија у
руци. Остави, бога ти, то! – вели му Глуваћ.

– Па јес’, право кажеш! – увиђа и Цврца.

– Море, има нешто важније што не смемо да заборавимо – рећи ће Врабац.

– Шта? – питамо ми.

– Па не треба да заборавимо да сваки од нас понесе по једну кутију жижица, јер чиме ћемо палити ватру тамо.

Ето тако, у том разговору прође нам субота по подне. Договорисмо се још да се у недељу и не састајемо овде на стаблу, већ свако да збрине своју бригу и опреми се, те, у понедељак у зору, у име божје, на хајдучки уранак.

Сутрадан, у недељу, мајка се зачуди што ја не идем од куће, али ја јој објасних да имам један тежак школски задатак да израдим, а мајци обасја лице задовољством и срећом што има тако доброг и приљежног
сина.

Завукао сам се у собу кобајаги да решим задатак, а у ствари сам се завукао да претурам ормане и фиоке, да видим шта би требало понети. Тако, нашао сам једну иглу и конац па сам иглу забо у капут, а конац метнуо у џеп; нека се нађе, може се коме откинути дугме па да има пришити. Нашао сам и седам-осам чачкалица, па сам и то метнуо у џеп. Знам да се то нико неће сетити да понесе па ће се изненадити када о ручку или о вечери понесем чачкалице. Метнуо сам у џеп и кутију шибица. Нашао сам у кухињи и једну кутију црне боје (фикса) за ципеле, па сам и то понео јер чиме ћемо тамо у планини чистити ципеле, а тамо се лако упрљају. У једној фиоци нашао сам и кесицу са прашком за буве, па сам и то метнуо у џеп, нека се нађе, а нашао сам и две чисте поштанске карте, па сам их понео. Могу се који пут јавити мајци и известити је о своме здрављу и о томе како напредујем у послу.

Када сам по соби тако накупио ситнице које су ми неопходно потребне, изишао сам мало у двориште. Хтео сам да се опростим са мојим голубовима и са Нероном.

Те голубе, превртаче, домамио сам још пре годину дана па се код нас сасвим припитомили. Кад их храним, хоће чак и са длана да узму зрно кукуруза. А лепи су, те су ми сви другови завидели на њима. Ја
сам их много волео, а и они мене. Ујутру, кад пођем у школу, ја им само довикнем: »Добро јутро, голубићи моји!« а они се с крова одазивају: »Гу, гу, гу, гу!« Па тако кад год пођем и кад год дођем.
Знао сам да ће им бити необично без мене, па сам узео пуну шаку кукуруза да их добро нахраним, те нека ме се сећају. Чим сам их позвао, а они слетели и позобали са слашћу сав кукуруз што сам им донео. Казао сам им затим збогом, па су одлетели на кров.

За то време Нерон је спавао под клупом, те га ја пробудим.

– Нероне, Нероне, ‘оди бати твом, ‘оди и тебе да помилујем.

Нерон је код нас и одрастао. Ја сам га нашао на улици гладног и мршавог, па ми је било жао, те одвојим од свог комада хлеба, који сам добио за ужину, и дам му пола. Он то халапљиво поједе, па онда
пође за мном. Неће просто да се одвоји од мене, па сам га морао довести кући. Мајка се прво љутила што јој доводим псе са улице, а после га и она заволела. Нерон није био леп пас, али је био добар, поштен и веран. Спавао је увек на кућном прагу, свакога је од нас испраћао до кућне капије где год пођемо, а кад се враћамо, лајао је од радости. Мене је нарочито волео, јер сам га ја штитио. Дође му кој’ пут тако па се разигра и појури пилиће, па хоће, боме, ал’ онако у шали и игри, и без зле намере, и да удави које пиле. Разуме се, наша служавка Марија због те ситнице дигне ужасну дреку, дохвати метлу па окрене држак и испребија Нерона, те он скичући оде и сакрије се под клупу. Тада ја дођем, седнем крај њега, метнем његову главу мени на колено, милујем га и тешим га:

»Немој да плачеш, Нероне, знам да те боли, ал’ проћи ће то!«

А Нерон ме гледа право у очи, а очи му пуне суза.

»Па зар не можеш, Нероне, да се уздржиш да не удавиш пиле? Играј се као човек мало са пилићима, потерај их, потрчи. Ал’ ти, брате, претераш у игри. Уздржи се други пут да те не би тукли!«

Тако ја тешим и поучавам Нерона, а он ме гледа право у очи, као да ме разуме.

Али и Нерон је према мени пажљив. Кад се мени тако деси па ме истуку, а ја одем на дрвљаник, завучем се тамо па плачем, а Нерон дође мени, седне, наслони ми своју главу на колено, па ме гледа право у очи и све ми изгледа као да хоће да ми каже:

»Немој да плачеш, бато, знам да те боли, ал’ проћи ће то!«

Па кад га ја погледам и помилујем га, а њему мило и чисто му читам из очију како и он мене саветује, исто онако као ја њега:

»Па зар не можеш, бато, који пут да научиш лекцију, него вечито извлачиш батине због тих пустих лекција? Поиграј се, не кажем да се не поиграш са друговима, али ти, брате, претераш у игри, па дигнеш сасвим руке од књига. ‘Ајде, легни мало на књигу да те не би тукли!«

Ето, такав је био Нерон и тако смо се ја и он слагали и волели. Чим ме је видео на вратима, а он ми је притрчао и грдно се нешто умиљавао око мене, као да је слутио да ћемо се растати. Ја сам га миловао и шаптао сам у себи:

»Е, мој Нероне, мој Нероне, ко ће те одсад тешити кад те испребијају метлом?«

И нешто ми се баш ражалило, па се вратим у собу, јер сам се плашио да ми не омекша срце, а хајдук не сме имати меко срце.

Уђем у собу, па погледам своје књиге, због којих ето у хајдуке одох. Прибрах све књиге, везах их канапом, па ми паде на памет да на пакету штогод напишем. Узмем писаљку и на насловном листу географије, која је била одозго, напишем:

&lt;blockquote&gt;Збогом, књиге,&lt;/br&gt;
Збогом, моје бриге!&lt;/blockquote&gt;

Не знам откуд ми испао стих, ваљда зато што сам био ражалошћен. Погледам лево, десно, па бих свакој ствари да кажем збогом, са сваком ствари да се опростим, али све некако испада у стиховима.

Тако спазим у прозору сестрину лутку, а ја је гледам, гледам па јој кажем:

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent;&quot;&gt;
Лутко бела, моје ћуре глупо,&lt;/br&gt;
Кол’ко л’ сам ти пута ја косе почупо;&lt;/br&gt;
Кол’ко л’ пута ја сам те изгребо,&lt;/br&gt;
Ломио ти и ноге и руке;&lt;/br&gt;
На теби се за хајдуке вежбо,&lt;/br&gt;
Па сад, ето, одох у хајдуке!
&lt;/div&gt;

Па не само лутки него и другим стварима обраћам се све у стиху. Тако, на пример, спазим свој јастук, на коме спавам, па му тепам:

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent;&quot;&gt;
Мој јастуче, о мој узглавниче;&lt;/br&gt;
Зар те може когод да не воле?&lt;/br&gt;
Дивно ли сам на теби спавао,&lt;/br&gt;
Нарочито када нема школе.
&lt;/div&gt;

Па тако сам се редом праштао од свих ствари и свима сам говорио у стиховима, једино нисам могао да направим стих лампи и пљуваоници.

Ето тако ми је прошао тај дан, а увече на вечери, морам признати, није ми било лако. Гледам оца, набрано му чело од брига, а ја мислим у себи: »Е, кад би знао, оче, да ћеш сутра добити још једну нову
бору!« Гледам мајку; вечерас нарочито добра и нежна према мени, ваљда зато што сам остао код куће да радим школски задатак. Гледам је, па ме нешто жао. Да ми је бар да могу да јој пољубим руку. А сестрица ми још каже:

– Знаш шта, бато, сутра ће доћи моје другарице код мене. Дођи и ти после школе па да играмо, ако хоћеш?

»Е, кад би ти знала«, мислим се ја у себи, »какви другари мене чекају сутра.«

Још више ме је ражалостила штрудла од вишања.

– Знам да волиш штрудлу од вишања, – рече ми мајка – а био си данас добар, па зато сам ти направила.

Поједем ја једно парче штрудле и јави ми се у оку једна суза; поједем друго парче и појави ми се друга суза; поједем треће парче и појави ми се трећа суза, и да ми не рече отац: »Е, доста!« ја бих, само због жалости, наставио још да једем.

Кад смо пошли на спавање, ја уграбих прилику те пољубим мајци руку.

– Ех, ех, ех, откуд то? – зачуди се мајка.

– Па, да ти кажем хвала на штрудли од вишања.

– Е,’ајде, ‘ајде, – рећи ће мајка задовољна – па лаку ноћ, синко!

– Лаку ноћ, мајка!


{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [http://1300kaplara.edu.rs/biblioteka/biblioteka%20na%20daljinu/Branislav-Nusic-Hajduci.pdf Хајдуци]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Хајдуци (Нушић)]]</text>
      <sha1>0qa1x7hk59v9zfxiycovmsfmllrs3mx</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Вид љубави</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61747</id>
    <revision>
      <id>147334</id>
      <parentid>147274</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:05:51Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147334</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1643" sha1="j5y3u1b5hzk7bupeag6uiqotqifypt3" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Вид љубави
| одељак= 
| аутор= Данте Габријел Росети
| преводилац= Светислав Стефановић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Када те видим најлепше, о драга?
Кад усред сјаја очи ми са жаром
Пред твојим лицем као пред олтаром
Ту Љубав славе што ми је тобом драга?

Ил усред мрачних и осамних чаша,
Кад сједињени са пољупца чаром,
Твоја ми душа бива души даром
Јединим, те смо речити без гласа?

О кад ми једном будеш отргнута,
И ти и твоја сен са земних пута
И са свих врела твоје око мило,

Како ће Наде лишће сасушено
Низ сводовље живота сумрачено
Да витла вихром-Смрти вечно крило!
&lt;small&gt;(Из „Куће Живота“ од Дантеа Габриела Росетиа).&lt;br /&gt;С енглеског, Свет. Стефановић.&lt;/small&gt;
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад, стр. 382-383.

{{ЈВ-аутор|Светислав Стефановић|1944}}

[[Категорија:Енглеска књижевност]]
[[Категорија:Енглеска поезија]]
[[Категорија:Светислав Стефановић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>j5y3u1b5hzk7bupeag6uiqotqifypt3</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>На врху брега</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61748</id>
    <revision>
      <id>147335</id>
      <parentid>147310</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:06:12Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147335</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1649" sha1="d5u82y5kdrs7m1q165dtj55zb52670w" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= На врху брега
| одељак= 
| аутор= Данте Габријел Росети
| преводилац= Светислав Стефановић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Свечаник сунца. Још се жртва пали
На Западу и пој вечерњи чека.
Ал дуго доља задржа ме мека,
Те сам одоцнео поклоник му. Али

Још видех онде где су с неба пали
Видика траци, као да се створи
Лик сунца за час као жбун што гори,
Те зраци му ко горуће косе сјали.

А сада кад се испех на врх брега,
Мораћу сићи путањама пустим
Низ обронке покрите мраком густим.

Но још за часак нећу да се спустим,
Већ стојим гледећ где нестаје свега,
И задња тица у зрак задњи бега.
&lt;small&gt;(Из „Куће Живота“ од Дантеа Габриела Росетиа).&lt;br /&gt;С енглеског, Свет. Стефановић.&lt;/small&gt;
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад, стр. 382.

{{ЈВ-аутор|Светислав Стефановић|1944}}

[[Категорија:Енглеска књижевност]]
[[Категорија:Енглеска поезија]]
[[Категорија:Светислав Стефановић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>d5u82y5kdrs7m1q165dtj55zb52670w</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хитлеров новогодишњи проглас 31. децемра 1940.</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61758</id>
    <revision>
      <id>147378</id>
      <parentid>147208</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T18:04:25Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147378</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18158" sha1="amzjmfu6vect7h0ywmfq0cd1lvt9tnk" xml:space="preserve">

Берлин, 31 децембра

ДНБ јавља:

Вођа Рајха дао је о Новој години следећи проглас:

„Националсоцијалисти, националсоцијалистиње, партијски другови!

„Завршила се једна садржајна година немачке историје. Јединствености и њеног великог значаја за будућност човечанства биће у пуној мери свесне тек касније генерације. Међутим, ми који преживљавамо историју овог времена не можемо да се одбранимо утиска да је Провиђење јаче него што су намере и воља појединих људи. Богови не ударају слепилом само оне који су осудили на пропаст, већ принуљавају и оне које је Провиђење одабрало да настоје да постигну циљеве који су често ван њихових првобитних сопствених жеља.

„Немачки народ, после дугогодишњег слома, морално дубоко понижен, привредно бедан, када је, уједињен националсоцијализмом, најзад нашао пут оздрављења, војство и народ били су решени да пораде на будућности нације средствима мирног рада и апелом на правну савест других. Међутим, још пре него што је националсоцијализам у 1933 години преузео власт, непријатељи Рајха наговестили су у великом броју писмених и јавних манифестација своју одлуку да ће свим средствима спречавати свако подизање немачког народа. После 30 јануара 1933 године они су ту опомену одмах и остварили. Без икаквог разлога, чисто из паклене мржње према немачком народу, они су отпочели нову хајку и позивали да се бојкотује не само немачка роба, већ пре свега и немачки човек. Демократски листови, чак и у најмањим земљама, сматрали су да је њихово првенствено право да из дана у дан сипају грђе на највећу средњоевропску силу, да само увредљивим изразима помињу водеће личности тога народа, да се ругају или клеветају режим и да позивају на војна насиља против Рајха.

„Капиталистичке демократије су љутином и поругом одбијале сваки покушај споразума или чак неког ограничења наоружања. Сваки захтев за равноправност немачког народа одбијен је, нескривеним цинизмом.

„Петнаест година они су пре тога демократску Немачку спутавали — ту демократску Немачку која и онако није умела друго него да мољака за милост, уместо да тражи своја права, безобзирно је политички и привредно искориштавали и пљачкали.

„Нова Немачка, која је била решена да више не трпи да се земља и народ и даље искориштавају до пропасти, изазивала је према томе њихов нарочити бес и мржњу. Емигранти без карактера повезали су се с јеврејским паразитима који су напуштали Рајх, сумњичили су немачки народ и његово војство и тиме су припомогли стварању оне психозе која је, пре или после, морала да доведе до рата.

ВОДЕЋЕ ЛИЧНОСТИ У ДЕМОКРАТСКИМ ЗЕМЉАМА И ДУЖИНА РАТА

„Стотиnáма година је свега неколико народа, на челу са Енглезима, у свету изазивало радове и силом пљачкало све до чега је могло доћи, подјармило велике, милионске народе који су бачени у беду и на тај начин саградило своја такозвана светска царства на крви и сузама. Тако су они створили онај светски поредак, који се, по њиховим сопственим, хладним и подругљивим изјавама састоји из имућних и бедника. И поред тога што су сами сада стварно у поседу огромних блага земље у свету, они нису још успели ни да савладају беду у своме сопственом народу. У државама у којима на квадратном километру треба да се исхрани једдва 10 људи, који располажу свима сировинама света, има 10 до 12 милиона незапослених, т. ј. људи одбачених од људске среће, и то све због тога што профитерство, корупција, леност па и глупост владајућих у овим плутократским демократијама одбацују све мере и методе које би могле да спуштају безгранични егоизам појединаца у корист живота целине. Ти елементи, који су у демократским земљама водеће демократске личности а уједно и акционари индустрије наоружања, веровали су осим тога, а верују и данас, да рат пружа највеће могућности за послове, а пре свега један други рат. У њиховом је капиталистичком интересу да могу што дуже искористити инвестиције свога новца. Само тако се може схватити када је на пример један од главних индустријалаца наоружања у Енглеској, сада већ покојни мистер Чемберлен, најјавно да овај рат мора за Енглеску да траје најмање 3 године. Тако се може разумети ако други демократски силници, опет, у привредној страни учешћа у рату виде највеће шансе за своје земље и који не крију да им не годи споразум о миру т. ј. разумно најједначење народних интереса, пошто би на тај начин нестало могућности за задовољење оних који рачунају са огромним дивидендама ратне индустрије. Према пародима ови демократски лицемерни равнодушни су данас, као што су то били и раније. Тако се може схватити што је цео демократски свет не само одбио мој покушај да у 1939 години спречим избијање рата са Француском и Енглеском, већ да је тај мој покушај изазивао управо олују огорчења. Финансиским људима демократских земаља било је све једно што ће овај рат без икаквог разлога милионима људи одузети живот или здравље, што ће напредне области претворити у рушевине. За њих био је важан само капитал који су инвестирали у индустрију наоружања, као и брига да би услед недостатка даљих поруџбина могле да се смање њихове зараде. Да би при томе маскирали своје намере они су морали помоћу штампе да организују беспримеран поход неистина и измишљотина, јер, када би народи схватили да овај рат уопште није био потребан, да ни Енглеској ни Француској није стављен ни најмањи захтев, могла би настати опасност да би народи прогледали и да би позвали на одговорност и на обрачун своје упропаститеље. Због тога морају још и данас да сервисирају својим народима неистину да Немачки Рајх или Италија хоће да освоје свет, док је стварно већ постојећим освајачима света потребан рат да би вукли још веће камате на своје капитале него досада. Ти освајачи света баш су оне државе које су Немачкој објавиле рат.

ПРОПАГАНДА ПРОТИВ НЕМАЧКЕ
Немачка није стављала ни најмањи захтев било Француској било Енглеској. Још 6 октобра 1939 године упутио сам позив Француској и Енглеској да заједно с Немачком положе оружје и са заједничким радом прионемо разумној обнови, уместо да дозволимо да се Европски Континент у интересу ваневропских фактора разори и пљачка. Све је било узалуд. Тим резултатом ступили смо у садашњу годину која се ближи крају.

Ратни злочинци практикују да сваки немачки корак у правцу мира својим народима унапред прикажу као слабост. Када годинама нисмо одговарали на демократске нападе, изјављивало се да се Немачка не усуђује да ступи макар и у контраверзу са силним западним државама. Када Немачка није одговарала на сталне претње ратом, рекло се да је то знак да је Немачка неспособна да води рат услед своје унутарње слабости.

Када нисмо одговарали на сталне позиве за бојкот, на непрекидне нападе на немачке конзулате, на скидање немачких застава итд., покушавало се то да тумачи као знак одбијања данашњег режима од стране немачког народа.

РАТ У ПОЉСКОЈ И У НОРВЕШКОЈ

Када је најзад требало да почне рат, са тријумфалном виком одбијене су моја последња настојања за одржање мира, тобож је доказано да Немачка није наоружана и да се због тога сада може лако уништити. Када је најзад Пољска, коју су демократске силе послале у ватру, била уништена после 18 дана и када је тада Немачка поново изразила жељу за миром, видели су баш у томе доказ да Немачка сама сумња и да са страхом иде у сусрет британско-француским нападима на Западу. Тако је то још и данас. Да ли смо те кораке за мир предузимали из страха или из свести за одговорност сада је већ, у светлости историје, потпуно јасно.

Година 1940 донела је одлуке каквих у историји народа у сличном обиму и темпу још није било. Покушај г. Черчила да се препадом угнезди у Норвешкој, који је баш захваљујући његовој сопственој говорљивости благовремено дошао до нашег сазнања, довео је до сукоба у тој земљи. За неколико недеља немачка одбранбена сила решила је ово питање. Иако су и тамо француске и енглеске инвазионе трупе — под најнеповољнијим условима за Немачку — свуда потпуно тучене и најзад избачене из Норвешке, британска пропаганда није се устручавала да борбу у Норвешкој прикаже као немачки неуспех те да у тој борби чак и види доказ за недовољну опрему немачког војника, за неодољиву ударну снагу немачке војске, за слабо војство немачке одбранмбене силе и за попуштање морала немачког народа.

ПОБЕДА НАД ХОЛАНДИЈОМ, БЕЛГИЈОМ И ФРАНЦУСКОМ

Тако обманути савезници су се опремали да почетком маја пре свега запоседну Белгију и Холандију, како би на тај начин пренели рат на немачку границу. Немачка одбранбена сила осјетила је 10 маја ове махинације, задахнута одлуком да сада на Западу изнуди коначну одлуку. За свега 5 дана Холандија је доведена до капитулације, после даљих 10 дана положила је оружје белгиjska војска. Свега 6 недеља после почетка западне офанзиве више није постојала Француска војска која би била у стању да пружи још макакав отпор.

Ако британска пропаганда покушава да прикаже положај као да је Француска без икакве потребе прекинула рат, треба томе додати само следеће: први одреди који су прекинули борбу били су енглески. Од тренутка нашег напада на Западу та британска војска имала је само једну мисао: да што пре напусти копно и да у том циљу себи обезбеди потребну заштиту Холанђана, Белгијанаца и Француза. Тачно као што су неколико недеља раније у Норвешкој норвешке трупе сматрали само као заштитне трупе за сопствено повлачење, тако је било и са њиховим савезницима у Француској и Белгији.

Када је француска влада умолила за мир, више није било француских трупа, али, пре свега, одавно већ није било ни енглеских трупа. Баш енглеске трупе су прве покушавале, док се Француска још борила, да побегну преко Денкерка. А и иначе је у току овог историског сукоба сасвим срушена зграда неистина демократских пропагандиста рата. Док су још неколико недеља пре тога уверавали да се на Континенту налази преко милион Енглеза, показало се да је место једног милиона било у Француској свега 12½ дивизија. Тако су они варали свој сопствени народ и своје савезнике.

[радови у току]

== Види још ==
* [[Адолф Хитлер]]

== Извор ==
''Политика'', 1. јануар 1941. Бр. 11705. Година -{XXXVIII}-, стр. 4.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}</text>
      <sha1>amzjmfu6vect7h0ywmfq0cd1lvt9tnk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147379</id>
      <parentid>147378</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T18:13:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */ Један део исправљен</comment>
      <origin>147379</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18159" sha1="5v54prxhf3ub1lgd8owzym1ipbxvxi7" xml:space="preserve">

Берлин, 31 децембра

ДНБ јавља:

Вођа Рајха дао је о Новој години следећи проглас:

„Националсоцијалисти, националсоцијалистиње, партијски другови!

„Завршила се једна садржајна година немачке историје. Јединствености и њеног великог значаја за будућност човечанства биће у пуној мери свесне тек касније генерације. Међутим, ми који преживљујемо историју овог времена не можемо да се одбранимо утиска да је Провиђење јаче него што су намере и воља појединих људи. Богови не ударају слепилом само оне који су осудили на пропаст, већ принуђавају и оне које је Провиђење одабрало да настоје да постигну циљеве који су често ван њихових првобитних сопствених жеља.

„Немачки народ, после дугогодишњег слома, морално дубоко понижен, привредно бедан, када је, уједињен националсоцијализмом, најзад нашао пут оздрављења, воћство и народ били су решени да пораде на будућности нације средствима мирног рада и апелом на правну савест других. Међутим, још пре него што је националсоцијализам у 1933 години преузео власт, непријатељи Рајха наговестили су у великом броју писмених и јавних манифестација своју одлуку да ће свим средствима спречавати свако подизање немачког народа. После 30 јануара 1933 године они су ту опомену одмах и остварили. Без икаквог разлога, чисто из паклене мржње према немачком народу, они су отпочели нову хајку и позивали да се бојкотује не само немачка роба, већ пре свега и немачки човек. Демократски листови, чак и у најмањим земљама, сматрали су да је њихово првенствено право да из дана у дан сипају грдње на највећу средњеевропску силу, да само увредљивим изразима помињу водеће личности тога народа, да се ругају или клеветају режим и да позивају на војна насиља против Рајха.

„Капиталистичке демократије су љутином и поругом одбијале сваки покушај споразума или чак неког ограничења наоружања. Сваки захтев за равноправност немачког народа одбијен је, нескривеним цинизмом.

„Петнаест година они су пре тога демократску Немачку спутавали — ту демократску Немачку која и онако није умела друго него да мољака за милост, уместо да тражи своја права, безобзирно је политички и привредно искоришћавали и пљачкали.

„Нова Немачка, која је била решена да више не трпи да се земља и народ и даље искоришћавају до пропасти, изазвала је према томе њихов нарочити бес и мржњу. Емигранти без карактера повезали су се с јеврејским паразитима који су напуштали Рајх, сумњичили су немачки народ и његово воћство и тиме су припомогли стварању оне психозе која је, пре или после, морала да доведе до рата.

ВОДЕЋЕ ЛИЧНОСТИ У ДЕМОКРАТСКИМ ЗЕМЉАМА И ДУЖИНА РАТА

,,„Стотинама година је свега неколико народа, на челу са Енглезима, у свету изазивало радове и силом пљачкало све до чега је могло доћи, подјармило велике, милионске народе који су бачени у беду и на тај начин саградило своја такозвана светска царства на крви и сузама. Тако су они створили онај светски поредак, који се, по њиховим сопственим, хладним и подругљивим изјавама састоји из имућних и бедника. И поред тога што су сами сада стварно у поседу огромних блага земље у свету, они нису још успели ни да савладају беду у своме сопственом народу. У државама у којима на квадратном километру треба да се исхрани једва 10 људи, који располажу свима сировинама света, има 10 до 12 милиона незапослених, т. ј. људи одбачених од људске среће, и то све због тога што профитерство, корупција, леност па и глупост владајућих у овим плутократским демократијама одбацују све мере и методе које би могле да спуштају безгранични егоизам појединаца у корист живота целине. Ти елементи, који су у демократским земљама водеће демократске личности а уједно и акционари индустрије наоружања, веровали су осим тога, а верују и данас, да рат пружа највеће могућности за послове, а пре свега један други рат. У њиховом је капиталистичком интересу да могу што дуже искористити инвестиције свога новца. Само тако се може схватити када је на пример један од главних индустријалаца наоружања у Енглеској, сада већ покојни мистер Чемберлен, најјавно да овај рат мора за Енглеску да траје најмање 3 године. Тако се може разумети ако други демократски силници, опет, у привредној страни учешћа у рату виде највеће шансе за своје земље и који не крију да им не годи споразум о миру т. ј. разумно најједначење народних интереса, пошто би на тај начин нестало могућности за задовољење оних који рачунају са огромним дивидендама ратне индустрије. Према пародима ови демократски лицемерни равнодушни су данас, као што су то били и раније. Тако се може схватити што је цео демократски свет не само одбио мој покушај да у 1939 години спречим избијање рата са Француском и Енглеском, већ да је тај мој покушај изазивао управо олују огорчења. Финансиским људима демократских земаља било је све једно што ће овај рат без икаквог разлога милионима људи одузети живот или здравље, што ће напредне области претворити у рушевине. За њих био је важан само капитал који су инвестирали у индустрију наоружања, као и брига да би услед недостатка даљих поруџбина могле да се смање њихове зараде. Да би при томе маскирали своје намере они су морали помоћу штампе да организују беспримеран поход неистина и измишљотина, јер, када би народи схватили да овај рат уопште није био потребан, да ни Енглеској ни Француској није стављен ни најмањи захтев, могла би настати опасност да би народи прогледали и да би позвали на одговорност и на обрачун своје упропаститеље. Због тога морају још и данас да сервисирају својим народима неистину да Немачки Рајх или Италија хоће да освоје свет, док је стварно већ постојећим освајачима света потребан рат да би вукли још веће камате на своје капитале него досада. Ти освајачи света баш су оне државе које су Немачкој објавиле рат.

ПРОПАГАНДА ПРОТИВ НЕМАЧКЕ
Немачка није стављала ни најмањи захтев било Француској било Енглеској. Још 6 октобра 1939 године упутио сам позив Француској и Енглеској да заједно с Немачком положе оружје и са заједничким радом прионемо разумној обнови, уместо да дозволимо да се Европски Континент у интересу ваневропских фактора разори и пљачка. Све је било узалуд. Тим резултатом ступили смо у садашњу годину која се ближи крају.

Ратни злочинци практикују да сваки немачки корак у правцу мира својим народима унапред прикажу као слабост. Када годинама нисмо одговарали на демократске нападе, изјављивало се да се Немачка не усуђује да ступи макар и у контраверзу са силним западним државама. Када Немачка није одговарала на сталне претње ратом, рекло се да је то знак да је Немачка неспособна да води рат услед своје унутарње слабости.

Када нисмо одговарали на сталне позиве за бојкот, на непрекидне нападе на немачке конзулате, на скидање немачких застава итд., покушавало се то да тумачи као знак одбијања данашњег режима од стране немачког народа.

РАТ У ПОЉСКОЈ И У НОРВЕШКОЈ

Када је најзад требало да почне рат, са тријумфалном виком одбијене су моја последња настојања за одржање мира, тобож је доказано да Немачка није наоружана и да се због тога сада може лако уништити. Када је најзад Пољска, коју су демократске силе послале у ватру, била уништена после 18 дана и када је тада Немачка поново изразила жељу за миром, видели су баш у томе доказ да Немачка сама сумња и да са страхом иде у сусрет британско-француским нападима на Западу. Тако је то још и данас. Да ли смо те кораке за мир предузимали из страха или из свести за одговорност сада је већ, у светлости историје, потпуно јасно.

Година 1940 донела је одлуке каквих у историји народа у сличном обиму и темпу још није било. Покушај г. Черчила да се препадом угнезди у Норвешкој, који је баш захваљујући његовој сопственој говорљивости благовремено дошао до нашег сазнања, довео је до сукоба у тој земљи. За неколико недеља немачка одбранбена сила решила је ово питање. Иако су и тамо француске и енглеске инвазионе трупе — под најнеповољнијим условима за Немачку — свуда потпуно тучене и најзад избачене из Норвешке, британска пропаганда није се устручавала да борбу у Норвешкој прикаже као немачки неуспех те да у тој борби чак и види доказ за недовољну опрему немачког војника, за неодољиву ударну снагу немачке војске, за слабо војство немачке одбранмбене силе и за попуштање морала немачког народа.

ПОБЕДА НАД ХОЛАНДИЈОМ, БЕЛГИЈОМ И ФРАНЦУСКОМ

Тако обманути савезници су се опремали да почетком маја пре свега запоседну Белгију и Холандију, како би на тај начин пренели рат на немачку границу. Немачка одбранбена сила осјетила је 10 маја ове махинације, задахнута одлуком да сада на Западу изнуди коначну одлуку. За свега 5 дана Холандија је доведена до капитулације, после даљих 10 дана положила је оружје белгиjska војска. Свега 6 недеља после почетка западне офанзиве више није постојала Француска војска која би била у стању да пружи још макакав отпор.

Ако британска пропаганда покушава да прикаже положај као да је Француска без икакве потребе прекинула рат, треба томе додати само следеће: први одреди који су прекинули борбу били су енглески. Од тренутка нашег напада на Западу та британска војска имала је само једну мисао: да што пре напусти копно и да у том циљу себи обезбеди потребну заштиту Холанђана, Белгијанаца и Француза. Тачно као што су неколико недеља раније у Норвешкој норвешке трупе сматрали само као заштитне трупе за сопствено повлачење, тако је било и са њиховим савезницима у Француској и Белгији.

Када је француска влада умолила за мир, више није било француских трупа, али, пре свега, одавно већ није било ни енглеских трупа. Баш енглеске трупе су прве покушавале, док се Француска још борила, да побегну преко Денкерка. А и иначе је у току овог историског сукоба сасвим срушена зграда неистина демократских пропагандиста рата. Док су још неколико недеља пре тога уверавали да се на Континенту налази преко милион Енглеза, показало се да је место једног милиона било у Француској свега 12½ дивизија. Тако су они варали свој сопствени народ и своје савезнике.

[радови у току]

== Види још ==
* [[Адолф Хитлер]]

== Извор ==
''Политика'', 1. јануар 1941. Бр. 11705. Година -{XXXVIII}-, стр. 4.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}</text>
      <sha1>5v54prxhf3ub1lgd8owzym1ipbxvxi7</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147380</id>
      <parentid>147379</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T18:13:56Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147380</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="18212" sha1="kb0khlx0zq0d0ooyfhcral46pl9j9z7" xml:space="preserve">

Берлин, 31 децембра

ДНБ јавља:

Вођа Рајха дао је о Новој години следећи проглас:

„Националсоцијалисти, националсоцијалистиње, партијски другови!

„Завршила се једна садржајна година немачке историје. Јединствености и њеног великог значаја за будућност човечанства биће у пуној мери свесне тек касније генерације. Међутим, ми који преживљујемо историју овог времена не можемо да се одбранимо утиска да је Провиђење јаче него што су намере и воља појединих људи. Богови не ударају слепилом само оне који су осудили на пропаст, већ принуђавају и оне које је Провиђење одабрало да настоје да постигну циљеве који су често ван њихових првобитних сопствених жеља.

„Немачки народ, после дугогодишњег слома, морално дубоко понижен, привредно бедан, када је, уједињен националсоцијализмом, најзад нашао пут оздрављења, воћство и народ били су решени да пораде на будућности нације средствима мирног рада и апелом на правну савест других. Међутим, још пре него што је националсоцијализам у 1933 години преузео власт, непријатељи Рајха наговестили су у великом броју писмених и јавних манифестација своју одлуку да ће свим средствима спречавати свако подизање немачког народа. После 30 јануара 1933 године они су ту опомену одмах и остварили. Без икаквог разлога, чисто из паклене мржње према немачком народу, они су отпочели нову хајку и позивали да се бојкотује не само немачка роба, већ пре свега и немачки човек. Демократски листови, чак и у најмањим земљама, сматрали су да је њихово првенствено право да из дана у дан сипају грдње на највећу средњеевропску силу, да само увредљивим изразима помињу водеће личности тога народа, да се ругају или клеветају режим и да позивају на војна насиља против Рајха.

„Капиталистичке демократије су љутином и поругом одбијале сваки покушај споразума или чак неког ограничења наоружања. Сваки захтев за равноправност немачког народа одбијен је, нескривеним цинизмом.

„Петнаест година они су пре тога демократску Немачку спутавали — ту демократску Немачку која и онако није умела друго него да мољака за милост, уместо да тражи своја права, безобзирно је политички и привредно искоришћавали и пљачкали.

„Нова Немачка, која је била решена да више не трпи да се земља и народ и даље искоришћавају до пропасти, изазвала је према томе њихов нарочити бес и мржњу. Емигранти без карактера повезали су се с јеврејским паразитима који су напуштали Рајх, сумњичили су немачки народ и његово воћство и тиме су припомогли стварању оне психозе која је, пре или после, морала да доведе до рата.

ВОДЕЋЕ ЛИЧНОСТИ У ДЕМОКРАТСКИМ ЗЕМЉАМА И ДУЖИНА РАТА

,,„Стотинама година је свега неколико народа, на челу са Енглезима, у свету изазивало радове и силом пљачкало све до чега је могло доћи, подјармило велике, милионске народе који су бачени у беду и на тај начин саградило своја такозвана светска царства на крви и сузама. Тако су они створили онај светски поредак, који се, по њиховим сопственим, хладним и подругљивим изјавама састоји из имућних и бедника. И поред тога што су сами сада стварно у поседу огромних блага земље у свету, они нису још успели ни да савладају беду у своме сопственом народу. У државама у којима на квадратном километру треба да се исхрани једва 10 људи, који располажу свима сировинама света, има 10 до 12 милиона незапослених, т. ј. људи одбачених од људске среће, и то све због тога што профитерство, корупција, леност па и глупост владајућих у овим плутократским демократијама одбацују све мере и методе које би могле да спуштају безгранични егоизам појединаца у корист живота целине. Ти елементи, који су у демократским земљама водеће демократске личности а уједно и акционари индустрије наоружања, веровали су осим тога, а верују и данас, да рат пружа највеће могућности за послове, а пре свега један други рат. У њиховом је капиталистичком интересу да могу што дуже искористити инвестиције свога новца. Само тако се може схватити када је на пример један од главних индустријалаца наоружања у Енглеској, сада већ покојни мистер Чемберлен, најјавно да овај рат мора за Енглеску да траје најмање 3 године. Тако се може разумети ако други демократски силници, опет, у привредној страни учешћа у рату виде највеће шансе за своје земље и који не крију да им не годи споразум о миру т. ј. разумно најједначење народних интереса, пошто би на тај начин нестало могућности за задовољење оних који рачунају са огромним дивидендама ратне индустрије. Према пародима ови демократски лицемерни равнодушни су данас, као што су то били и раније. Тако се може схватити што је цео демократски свет не само одбио мој покушај да у 1939 години спречим избијање рата са Француском и Енглеском, већ да је тај мој покушај изазивао управо олују огорчења. Финансиским људима демократских земаља било је све једно што ће овај рат без икаквог разлога милионима људи одузети живот или здравље, што ће напредне области претворити у рушевине. За њих био је важан само капитал који су инвестирали у индустрију наоружања, као и брига да би услед недостатка даљих поруџбина могле да се смање њихове зараде. Да би при томе маскирали своје намере они су морали помоћу штампе да организују беспримеран поход неистина и измишљотина, јер, када би народи схватили да овај рат уопште није био потребан, да ни Енглеској ни Француској није стављен ни најмањи захтев, могла би настати опасност да би народи прогледали и да би позвали на одговорност и на обрачун своје упропаститеље. Због тога морају још и данас да сервисирају својим народима неистину да Немачки Рајх или Италија хоће да освоје свет, док је стварно већ постојећим освајачима света потребан рат да би вукли још веће камате на своје капитале него досада. Ти освајачи света баш су оне државе које су Немачкој објавиле рат.

ПРОПАГАНДА ПРОТИВ НЕМАЧКЕ
Немачка није стављала ни најмањи захтев било Француској било Енглеској. Још 6 октобра 1939 године упутио сам позив Француској и Енглеској да заједно с Немачком положе оружје и са заједничким радом прионемо разумној обнови, уместо да дозволимо да се Европски Континент у интересу ваневропских фактора разори и пљачка. Све је било узалуд. Тим резултатом ступили смо у садашњу годину која се ближи крају.

Ратни злочинци практикују да сваки немачки корак у правцу мира својим народима унапред прикажу као слабост. Када годинама нисмо одговарали на демократске нападе, изјављивало се да се Немачка не усуђује да ступи макар и у контраверзу са силним западним државама. Када Немачка није одговарала на сталне претње ратом, рекло се да је то знак да је Немачка неспособна да води рат услед своје унутарње слабости.

Када нисмо одговарали на сталне позиве за бојкот, на непрекидне нападе на немачке конзулате, на скидање немачких застава итд., покушавало се то да тумачи као знак одбијања данашњег режима од стране немачког народа.

РАТ У ПОЉСКОЈ И У НОРВЕШКОЈ

Када је најзад требало да почне рат, са тријумфалном виком одбијене су моја последња настојања за одржање мира, тобож је доказано да Немачка није наоружана и да се због тога сада може лако уништити. Када је најзад Пољска, коју су демократске силе послале у ватру, била уништена после 18 дана и када је тада Немачка поново изразила жељу за миром, видели су баш у томе доказ да Немачка сама сумња и да са страхом иде у сусрет британско-француским нападима на Западу. Тако је то још и данас. Да ли смо те кораке за мир предузимали из страха или из свести за одговорност сада је већ, у светлости историје, потпуно јасно.

Година 1940 донела је одлуке каквих у историји народа у сличном обиму и темпу још није било. Покушај г. Черчила да се препадом угнезди у Норвешкој, који је баш захваљујући његовој сопственој говорљивости благовремено дошао до нашег сазнања, довео је до сукоба у тој земљи. За неколико недеља немачка одбранбена сила решила је ово питање. Иако су и тамо француске и енглеске инвазионе трупе — под најнеповољнијим условима за Немачку — свуда потпуно тучене и најзад избачене из Норвешке, британска пропаганда није се устручавала да борбу у Норвешкој прикаже као немачки неуспех те да у тој борби чак и види доказ за недовољну опрему немачког војника, за неодољиву ударну снагу немачке војске, за слабо војство немачке одбранмбене силе и за попуштање морала немачког народа.

ПОБЕДА НАД ХОЛАНДИЈОМ, БЕЛГИЈОМ И ФРАНЦУСКОМ

Тако обманути савезници су се опремали да почетком маја пре свега запоседну Белгију и Холандију, како би на тај начин пренели рат на немачку границу. Немачка одбранбена сила осјетила је 10 маја ове махинације, задахнута одлуком да сада на Западу изнуди коначну одлуку. За свега 5 дана Холандија је доведена до капитулације, после даљих 10 дана положила је оружје белгиjska војска. Свега 6 недеља после почетка западне офанзиве више није постојала Француска војска која би била у стању да пружи још макакав отпор.

Ако британска пропаганда покушава да прикаже положај као да је Француска без икакве потребе прекинула рат, треба томе додати само следеће: први одреди који су прекинули борбу били су енглески. Од тренутка нашег напада на Западу та британска војска имала је само једну мисао: да што пре напусти копно и да у том циљу себи обезбеди потребну заштиту Холанђана, Белгијанаца и Француза. Тачно као што су неколико недеља раније у Норвешкој норвешке трупе сматрали само као заштитне трупе за сопствено повлачење, тако је било и са њиховим савезницима у Француској и Белгији.

Када је француска влада умолила за мир, више није било француских трупа, али, пре свега, одавно већ није било ни енглеских трупа. Баш енглеске трупе су прве покушавале, док се Француска још борила, да побегну преко Денкерка. А и иначе је у току овог историског сукоба сасвим срушена зграда неистина демократских пропагандиста рата. Док су још неколико недеља пре тога уверавали да се на Континенту налази преко милион Енглеза, показало се да је место једног милиона било у Француској свега 12½ дивизија. Тако су они варали свој сопствени народ и своје савезнике.

[радови у току]

== Види још ==
* [[Адолф Хитлер]]

== Извор ==
''Политика'', 1. јануар 1941. Бр. 11705. Година -{XXXVIII}-, стр. 4.

{{ЈВ-аутор|Адолф Хитлер|1945}}

[[Категорија:Антисемитизам]]</text>
      <sha1>kb0khlx0zq0d0ooyfhcral46pl9j9z7</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хајдуци (Нушић)/XV</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61759</id>
    <revision>
      <id>147409</id>
      <parentid>147210</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T11:49:38Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147409</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="22666" sha1="aq0xb5r59nagqoam865v9ugifuy2mor" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Хајдуци (Нушић)|Хајдуци]]
|  
| [[Хајдуци (Нушић)/XIV|Одметање]]
| У гори хајдуци
| [[Хајдуци (Нушић)/XVI|Прва борба]]
}}


Нисмо још врло дуго ишли па наиђосмо опет на једну чистину, око које је шума мало проређена, те се може и догледати донекле око себе. ‘Арамбаша стаде те узе онако зналачки испитивати место. Не говорећи
нам ништа, он зађе у шуму лево, па зађе десно, замисли се још мало па одлучи:

– Овде ће нам, браћо, одсад бити састанак и сталан логор нашој чети.

Сви погледасмо око себе, и свакоме у томе тренутку паде на памет мисао: дакле, ту, то је оно што смо желели, оно што смо сањали на храстовом стаблу? Сад смо, дакле, у гори хајдуци! Овде ћемо, дакле, ми, будући орлови планински, да савијемо себи гнездо; ово је одсад наш дом, наша држава, наша царевина; одавде ћемо ми господарити, одавде задавати страх и трепет на све стране света.

Из таквих мисли и сањарија пробуди нас глас ‘Арамбашин. Он поче да издаје прве наредбе.

– Истоварите се овде!

Ми спустисмо на земљу своје џепне марамице, у које смо завили још оно мало сира и хлеба, колико нам је од ручка остало.

– Ти, Миле, – окрете се он Врапцу – узми Дроњу и Цврцу собом, па зађите у шуму те саберите што више можете дрва за ватру. Понесите и ово моје секирче, те да одсечете грану ако треба!

Врабац, Дроња и Цврца дигоше се из тих стопа? те зађоше у шуму.

Мени и Глуваћу нареди ‘Арамбаша да испитамо околину, те да видимо има ли где у близини воде, па и ми зађосмо у шуму. ‘Арамбаша са Тртом остаде да уреди логор. Он одреди место где ће се ватра ложити и
нареди Трти да нађе и донесе камење које ће служити место узглавника при спавању. Глуваћ и ја смо, боме, подуже лутали, али нигде воде, ни потока, ни извора. Најпосле, кад смо малаксали, вратисмо се без успеха.

– Не умете да тражите! – љути се на нас ‘Арамбаша. – Како може бити планина без воде? Сутра зором претражићу ја целу планину.

Уто почеше да стижу и они други, сваки са бременом дрва на леђима.

– Има ли тамо још дрва? – пита ‘Арамбаша.

– Пуна шума поломљених грана! – вели Врабац.

– Е, ‘ај’те онда сви, те свако нека натовари по један добар бремен, јер ово је мало што сте донели.

Одосмо сви у шуму за Врапцем, те понесосмо колико је ко могао.

– Хоћемо ли да ложимо ватру? – пита Врабац.

– Не још, рано је, тек кад зађе сунце – вели ‘Арамбаша. – Него, дедер, поседајте сви да одржимо један савет.

Он седе, први, крај оног места где је одредио да буде ватра, а ми сви поседасмо укруг, те да почнемо први хајдучки савет у планини.

– Браћо, – почеће ‘Арамбаша – од овог часа почиње наш хајдучки живот. Ми смо јутрос рано напустили своје куће и сад се тамо већ, у целој вароши, зна да смо отишли у хајдуке, а сви су се преплашили и
стрепе, јер не знају шта их чека. Зато ми, браћо, треба да отпочнемо рад. Ја ћу вам изнети шта ја мислим да предузмемо, а ви ми кажите ако ко од вас има какав план.

Ту ‘Арамбаша ућута и погледа нас све редом, па кад виде да ми сви ћутимо, а он настави:

– Ја мислим, браћо, да ноћас још не предузимамо ништа. Треба да се одморимо, треба да упознамо добро шуму и сву околину, па тек онда да почнемо рад. А сутра на ноћ, ако бог да, приступићемо делу.
Послаћемо поуздану стражу на друм, и кад наиђу каква путничка кола, стража ће да звизне трипут. Сви ћемо, наоружани, полетети као соколови и пашћемо у заседу. Кад наиђу кола, ти ћеш, Глуваћу, испасти пред кола, јер ти си најбоље наоружан, имаш виљушку. Стаћеш пред кола и грмнућеш: »Стој, ни корака даље!« али знаш, то мораш тако да грмнеш да се кочијаш уплаши и да одмах испусти дизгине.

Глуваћ погледа у виљушку, која му је била за појасом, погледа у све нас редом, па покуша да грмне: »Стој, ни корака даље!« али како му није испало за руком, то узе да понавља и да се вежба. А ‘Арамбаша настави:

– Кад кочијаш испусти дизгине, ти ћеш опет звизнути и ми ћемо искочити из заседе. Ти ћеш, Дроњо, одмах дочекати коње за дизгине; ти, Врапче, отићи ћеш позади кола да не би ко од путника искочио тамо и побегао. А ти, – окрете се ‘Арамбаша мени – стаћеш пред кола и викнућеш путницима: »Силази.«

– Ја? – запитах престрављено.

– Јест, ти! – потврди ‘Арамбаша.

– А ако у колима буде професор географије? – запитах ја са страхом.

– Ама какав професор географије? – чуди се ‘Арамбаша. – Шта има он посла у колима? У колима морају бити најмање два богата трговца, који се враћају са вашара где су продали стоку, и сад носе кући пуне кесе злата. Кад ти, дакле, викнеш: »Силази!« та два богата трговца сићи ће с кола. Тада ћу се ја појавити и погледати мрко, тако мрко да их прође језа целим телом. Тада ћу ја викнути: »Паре или живот!«

– А ако они не даду паре? – пита забринуто Трта.

– Ако не даду, тада ћемо их напасти. Ти ћеш, Цврцо, скочити на једнога.

– А ако ми он опали шамар? – пита Цврца и чеше се већ унапред за уветом.

– Па ништа, зашто си хајдук? Зар наше старе нису набијали на коље, па су то они подносили, а ти не можеш један шамар.

– Па могу, није да не могу! – као правда се Цврца.

После узе ‘Арамбаша Да нам објашњава како ћемо затим делити благо и шта ћемо све купити за то благо. На првом месту тражио је за себе калпак, и одело све златом опточено, јер он, вели, као ‘арамбаша
мора бити тако обучен. Доцније, кад га опевају у народној песми, не могу да му опевају почупану шубару и поцепане панталоне какве сад има на себи, већ мора имати самур-калпак и мор-доламу{{Напомена|мор-долама – плава долама}} златом опточену.

Врабац изнесе други један предлог, који смо сви са пажњом слушали. Он рече да би боље било да ми богате трговце остзвимо на миру; нека иду с милим богом. А он, вели, највише би волео када би наша чета
сишла у варош, па да нападнемо гимназију.

– Па шта има у гимназији да се пљачка; онај стари глобус, поцепане мапе, креде и сунђери, ето то је све! – вели ‘Арамбаша, и смеје се Врапцу.

– Ја сам за то да ми ударимо на гимназију и да опљачкамо оне записнике које уписују ђачке белешке, па да лепо у њима поправимо себи оцене.

– Ух, много ти то вреди, а кад дође испит? – пита Цврца.

– А кад дође испит, а професор ће да помисли у себи: »Море, ово је хајдук, да ја њему дам добру белешку, да га скинем с врата, јер тешко мени ако ми се он попне на врат!«

– Није само добру белешку, него и примерно владање. Кад си хајдук, право је да ти да примерно владање! – подсмева му се Глуваћ.

И док ми тако разговарамо и кројимо планове о будућим подвизима, дотле већ и сунце поче седати, а из горе попухивати свежи вечерњи ветрић.

– Дедер, браћо, да повечерамо док је још за видела! – предложи ‘Арамбаша и сви одмах развисмо своје пакетиће, па халапљиво пождерасмо све што је остало од ручка. Трта је чак полизао старе новине у које је био завио сир.

– Баш имаш хајдучки апетит! – вели му Глуваћ.

– Имам, – признаје Трта – ал’ немам више шта да једем.

– Спремите сад ватру! – наређује ‘Арамбаша.

И сад се сви предадосмо послу: једни ломе гране, други их слажу на гомилице за потпалу. Једва смо чекали да наложимо ватру. То нам је некако изгледало право хајдучки, кад поседамо око ватре.

– Подложи! – наређује ‘Арамбаша Цврци.

– Не знам да л’ могу гдегод, овде у шуми, да нађем старе новине? Моја мајка увек подлаже ватру старим новинама – вели Цврца.

– Ама где ћеш у планини наћи старе новине? – вели му Глуваћ.

Ја се сетих да сам мој пакет завио у старе новине, па их дадох Цврци, он их утури међу гране, упали шибицу, пламен дочепа суву гранчицу, и сад полегасмо сви по земљи те почесмо из све снаге дувати и
распиривати пламен.

Суво грање поче пуцкетати и пламен се изви високо, а ми сви весело кликнусмо као да смо се већ дочепали школских протокола и поправили оцене у њима.

– Ух, браћо, – узвикну ‘Арамбаша лебдећи погледом за пламеном – зар није то Дивно бити хајдук? Још да нам је сад гуслар, па да нас опева.

– Па ево Врабац – рећи ће Дроња.

– Јест, он нам је већ певао уз гусле.

– Да изаберемо Врапца за гуслара – предложи Глуваћ.

– А знаш ли састављати песме? – пита ‘Арамбаша Врапца:

– Знам! – одговара Врабац поуздано.

– Јест’ зна! – додаје Дроња пакосно. – Ал’ покраде све из читанке.

– Па покрадем, – вели Врабац – али ја то вешто саставим, а ти не умеш ни то. Ево, имам ја и у џепу једну песму, јуче сам цео дан седео код куће и састављао је.

– ‘Ајде, ‘ајде читај, – кликнусмо сви весело и Врабац извади из недара два листа из књижице школских задатака, наслони се ближе пламену да може видети, јер сунце већ утону и поче први сумрак да се навлачи, и узе нам читати:

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent;&quot;&gt;
Боже мили, чуда великога!&lt;/br&gt;
Кад се шћаше по земљи Србији,&lt;/br&gt;
По Србији земљи да преврне&lt;/br&gt;
И да друга настану времена,&lt;/br&gt;
Одметну се једна чета мала,&lt;/br&gt;
Чета мала али одабрана.&lt;/br&gt;
Одметну се гори у хајдуке.&lt;/br&gt;
Ја да ти је стати па гледати,&lt;/br&gt;
Сваки јунак бољи од другога,&lt;/br&gt;
Ал’ пред свима Брба ‘Арамбаша,&lt;/br&gt;
Јунак каквог надалеко нема;&lt;/br&gt;
На глави му црна шубарина,&lt;/br&gt;
На ногама плаве панталоне,&lt;/br&gt;
А очи му севају ко муње,&lt;/br&gt;
Над очима наднеле се веђе,&lt;/br&gt;
Те он кроз њих мрко погледује;&lt;/br&gt;
Мрки брци пали по рамену...
&lt;/div&gt;

Код тих речи Цврца гурну ногом Дроњу, који је седео до њега. То је он, разуме се, кришом учинио, али оштро, соколово око ‘Арамбацшно опазило је.

– Не подгуркуј се, Цврцо, – добаци му ‘Арамбаша строго.

– Ја то... – збуни се Цврца – мислим, знаш, претерао је Врабац јер ти немаш бркове.

– Па немам их, знам ја да их немам, али то је због песме. У песми се увек за јунака мора да каже да има бркове.

– Па јесте! – извињава се Цврца.

– Настави! – наређује ‘Арамбаша Врапцу, а овај даље чита.

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent;&quot;&gt;
Ја да ти је стати па гледати,&lt;/br&gt;
Кад он мегдан с Матамутом дели,&lt;/br&gt;
Два јунака, обадва једнака,&lt;/br&gt;
Под њима се црна земља тресе&lt;/br&gt;
И удара море о брегове.&lt;/br&gt;
Па се носе летњи дан до подне,&lt;/br&gt;
Док се Брби срце не разигра,&lt;/br&gt;
И удари пламен из ноздрва,&lt;/br&gt;
Спустише се веђе над очима,&lt;/br&gt;
Засијаше муње из очију,&lt;/br&gt;
А удари пена на устима.&lt;/br&gt;
Па он грли руком Матамуту.&lt;/br&gt;
Како га је лако обгрлио,&lt;/br&gt;
Попуцаше кости Матамути,&lt;/br&gt;
Па га Брбо преко себе баца,&lt;/br&gt;
Те он пада у зелену траву,&lt;/br&gt;
И овако цвили у невољи:&lt;/br&gt;
„Благо теби, Брбо ‘Арамбашо,&lt;/br&gt;
Од теб’ нема већега јунака!“
&lt;/div&gt;

Чеда од задовољства превуче руком преко усана, као да глади бркове и добаци Врапцу:

– Море, па ти умеш то лепо да саставиш!

– Па уме, дабоме, – додаје Дроња пакосно – кад он чува све старе читанке.

– Не кажем, има и из читанке, – брани се Врабац – али има што сам и сам саставио. Ево у читанци нема за Матамуту.

– Бога ми, добро је – понавља ‘Арамбаша. – А има ли још?

– Има! – вели Врабац.

– Па ‘ајде, читај даље!

Врабац настави да чита:

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent;&quot;&gt;
А да ти је стати па видети&lt;/br&gt;
Све јунаке у чети Брбиној,&lt;/br&gt;
Сваки јунак бољи од другога.&lt;/br&gt;
Ту је Глуваћ, хајдук гласовити,&lt;/br&gt;
Којино је у борбама љутим&lt;/br&gt;
Скин’о досад дван’ест турских глава.
&lt;/div&gt;

– Уха, – разлеже се са свих страна.

– Па то у песми! – брани се Глуваћ. – У песми то мора тако да се каже.

– Читај даље! – наређује ‘Арамбаша, а Врабац чита:

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent;&quot;&gt;
Ту је Дроња, хајдучина стара,&lt;/br&gt;
Од ког дршће цела гимназија,&lt;/br&gt;
Гимназија и сви професори...
&lt;/div&gt;

– Уха! – опет узвик.

– Не прекидај! – наређује ‘Арамбаша. – Читај даље:

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent;&quot;&gt;
Ту је Цврца, јуначко колено,&lt;/br&gt;
Којино је грдно пропатио,&lt;/br&gt;
Преживео муке свакојаке;&lt;/br&gt;
Пре но оде гори у хајдуке,&lt;/br&gt;
Каишем му леђа исписана,&lt;/br&gt;
И глобуса обе хемисфере.
&lt;/div&gt;

Трта се пакосно насмеја, али га пресече ‘Арамбаша строгим погледом, те Врабац настави:

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent;&quot;&gt;
Ту је Врабац, јунак нада свима,&lt;/br&gt;
Благо мајци која га родила!&lt;/br&gt;
Нема тога ком одолет неће,&lt;/br&gt;
Не боји се никога до бога.&lt;/br&gt;
Где он прође ту трава не ниче,&lt;/br&gt;
Он погледом коси и обара;&lt;/br&gt;
Пред њим дршће цела турска војска,&lt;/br&gt;
Јаој оном коме на сну дође,&lt;/br&gt;
А камоли да му шака падне!
&lt;/div&gt;

– Е, е, претера, претера! – чу се општи узвик, па да видиш и сам ‘Арамбаша пристаде уз то:

– Претерао си, брате! – окрете се он Врапцу.

– Па то је због песме! – брани се Врабац.

– Па и због песме је много! – остаје упоран ‘Арамбаша. – Него, ти то да скратиш.

– Је л’ све да скратим? – пита Врабац.

– Не треба све! – вели ‘Арамбаша. – Оно раније је врло добро, ал’ то што се тебе тиче, то да скратиш.

Врабац се нађе увређен, сави хартију, метну је у џеп и не хтеде да чита.

Ми дигосмо главе, јер смо се били повили слушајући Врапчеву песму, и обазресмо се око себе и сагледасмо ноћ. Ућутасмо, обузети сви једном истом мишљу. Земља, небо, шума, ноћ... Нико ни речи не проговори, нико ни да зине; погледасмо се само међу собом и сретосмо се мислима. Једва у неко доба, тихо, шапатом, више у себи изусти Сима Глуваћ:

– Ноћ!


{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Напомене ==
{{напомене}}

== Извор ==
* [http://1300kaplara.edu.rs/biblioteka/biblioteka%20na%20daljinu/Branislav-Nusic-Hajduci.pdf Хајдуци]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Хајдуци (Нушић)]]</text>
      <sha1>aq0xb5r59nagqoam865v9ugifuy2mor</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хајдуци (Нушић)/XVI</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61760</id>
    <revision>
      <id>147408</id>
      <parentid>147211</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T11:48:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147408</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17931" sha1="a1x92q6233z433eyk56fi31ilpvbc0e" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Хајдуци (Нушић)|Хајдуци]]
|  
| [[Хајдуци (Нушић)/XV|У гори хајдуци]]
| Прва борба
| [[Хајдуци (Нушић)/XVII|Магаретова исповест]]
}}


Ноћ.

Ућутали смо сви као заливени, или и ако проговоримо, а ми шапућемо, као да се бојимо да не пробудимо кога. Шапће и сам ‘Арамбаша.

– Хоће ли ово дуго трајати? – шапће да се једва чује Цврца.

– Које? – пита Глуваћ опет шапатом.

– Па ноћ.

– Дуго! – одговара Глуваћ.

– Ја не волим ноћ – вели Цврца и видиш нешто му игра у гласу.

– Ни ја! – вели Глуваћ.

То тако две-три речи, па опет настане ћутање и мукла тишина, и сви мисле једну исту мисао, коју не смеју да исповеде.

Почеће разговор Дроња, али тако као и сви остали:

– А има ли кога ноћу у шуми?

– Кога може бити? – храбри се као ‘Арамбаша, а и њему се као нешто мало стегло грло.

– Па тако, је л’ има живих створова? – наставља Дроња.

– Кад се зна да има овде хајдука, нико не сме да приђе шуми ноћу! – одговара ‘Арамбаша.

– А звери? – пита Врабац.

– Звери ноћу спавају! – тврди ‘Арамбаша, а као и њему прелетају бриге преко чела.

Па ућутасмо опет, а тек ће усред тишине Трта прошаптати:

– А о поноћи?

– Шта о поноћи? – пита ‘Арамбаша.

Трта не одговори, није имао храбрости да одговори, а ни ‘Арамбаша га не запита даље. Сви смо знали шта то Трта мисли о поноћи, и свима нам затрепери срце и диже се коса на глави. Свима нам падоше на памет оне бајке, које су нам малима причале мајке о вештицама и змајевима, који се крију по дубоким шумама. Бадава су нам учитељи и професори доцније казивали да су све то само приче, измишљене приче, ипак се овога часа код нас свију јави то сећање и све нас обузе језа. Сад тек ућутасмо, па нити говоримо, нити главе дижемо, већ жмуримо да не би’ гледали око себе.

После дугог ћутања ‘Арамбаша проговори:

– Нема шта да се бојимо, ми смо оружани!

Нико му не одговори ни речи, нити диже главе, он поћута дуже времена, па опет прошапта:

– Па јест, не треба да се бојимо!

Ама тек што он прошапта ове речи, а у шуми иза наших леђа, шушну нешто. Ми задрхтасмо сви и прође нас нека грозница целим телом. Ја хтедох да цикнем, али не могох, стегле ми се вилице, па не могу ни да
отворим уста. Глуваћ, видим, гледа разрогачено у ‘Арамбашу и мрда нешто устима, али му не излазе речи на уста. Стегао му се глас па не може да изговори ниједну реч.

‘Арамбаша престрављено погледа на ону страну, одакле је шушањ долазио, али уто поче да се ломи грање тамо у шуми. ‘Арамбаша скочи први и дрекну:

– Бежите, браћо!

Па кад клисну низ једну падину, ама као да си га из пушке избацио. Ми сви за њим. Боже господе, што је то била трка, а одузеле нам се ноге па не можемо да трчимо, него посрћемо, крхамо се, падамо и опет се дижемо. А немамо више ни даха у грудима, па незнаш хоћеш ли жив стићи ‘Арамбашу, а он измакао некаквих триста метара испред нас. Најзад, када и он малакса, дочепа се једнога храста, па се успе уз њега као мачка и проби се кроз грање, те оде ра највише врхове. Док ми стигосмо под храст, чујемо њега озго:

– За мном, браћо, спасавајте се!

Јао, бого мили, што настаде гужва и гурњава ко ће пре уз храст! Дочепао га се први Трта, па се попео тако за један метар, па стао од умора, а закопчао се за храст па га не пушта. Глуваћ га дочепа за тур па га сроза на земљу, и стаде још на њега и успуза се уз храст. Ја за њим, за мном Цврца, па Врабац, па Дроња, а Трта се попе последњи.

Поразмештали смо се по гранама, а ‘Арамбаша чучи на врху храста.

Врабац, мада га је страх обузео као и све нас, не могаде ни у овоме очајноме тренутку да опрости ‘Арамбаши што му је малопре рекао да скрати песму која му опева јунаштво, па диже главу, погледа више
себе, у врх храста, и рече:

– А ти, ‘Арамбашо, први клисну?

– Ја, је л’? – избрецну се ‘Арамбаша. – Море, реци хвала што сам вам спасао главе. Ви и не знате колика је опасност била; најмање их је стотина оружаних пушака било тамо. Видео сам их, сви имају пушке, а ми немамо ватрено оружје. Кад бисмо се борили прса у прса, ја бих примио борбу, али нисам смео да примим са ватреним оружјем.

– Па они ће нас и овде побити! – гунђа Глуваћ.

– Нас ће побити, – додаје Врабац – али ‘Арамбашу не могу, отишао је на врх храста.

– Ја сам се попео овде да осматрам непријатеља.

– Кад опколе храст па припуцају, падаћемо као зреле крушке! – гунђа и даље Глуваћ.

– Мир! – узвикну ‘Арамбаша. – Не говорите да се не одамо!

Сви ућутасмо и упресмо погдеде тамо одакле смо побегли. Са храста, који нам је дао заштите, лепо се догледала наша ватра, која се сад разбуктала, па пламен палаца и осветљава целу шуму уоколо. Сви се
загледасмо да видимо хоћемо ли под светлошћу пламена опазити непријатеља.

Мир, тишина, ништа се не види. Ми напрежемо очи и даље и гледамо нетремице тамо. После дужег времена Глуваћ први сагледа и прошапта:

– Ја видим нешто!

– И ја! – додаје Дроња.

– И ја! – додаје Врабац.

Сви напрегнусмо очи још више. У пуној светлости пламена јасно се оцртавала нека четвороножна животиња.

– Оно је крава! – рећи ће Цврца.

– Није крава, него коњ! – додаје Глуваћ.

– Изгледа да је коњ, можда је војсковођа сјахао! – вели одозго, са врха, ‘Арамбаша.

Опет ућутасмо, посматрајући ону животињу иза пламена, док Цврца не кликну:

– Па оно је магарац!

– Јесте, јесте! – викнусмо неколико нас, јер се сад већ јасно видело да је магарац.

– Ама, да ли је магарац? – пита још увек ‘Арамбаша.

– Јесте! – вичемо сви сад углас, јер се одиста лепо видело при светлости пламена.

‘Арамбаша поћута, поћута мало, па онда, изгледа, као да се на нешто велико и важно одлучио. Он је добро осетио да му је због малопређашњег бекства пао нешто мало углед међу нама, па је сад хтео пошто-пото да га врати и поче врло свечано:

– Браћо и јунаци! Ми не можемо остати овде на дрвету читаву ноћ. Може ко заспати, па пасти с дрвета као зрела крушка. Морамо, дакле, нешто учинити. Ја сам се решио на један корак, па ма како опасан по
живот био. Једанпут се живи и једанпут се мре. На муци се познају јунаци. Одлучио сам да сиђем с дрвета, и не тражим од вас да пођете сви за мном. Кога је страх нек остане. Сићи ћу и учинити јуриш на непријатеља, па макар их тамо било и две стотине. Ко ће дакле, браћо, са мном?

Сви пристадосмо да пођемо, јер смо сад већ били потпуно уверени да тамо нема ни сто ни двеста непријатеља, него свега једно једино магаре. Па зашто онда не бисмо били и ми јунаци на рачун магаретов?

Кад виде ‘Арамбаша да се сви одазивамо, а њему као да није било најправије, није желео да с њим поделимо славу у јунаштву.

– Па добро, – рече – ја вас не зовем, али ако хоћете!

И он сиђе с дрвета за две-три гране ниже, да нам буде ближе, и поче нам казивати свој план за напад:

– Ја ћу, браћо, напред, нека мене прво снађе што је суђено. А ви се држите мало по страни, да ми прискочите у помоћ ако до невоље дође. Ићи ћемо полако, тихо, и то све четвороношке. Тако хајдуци увек
иду кад хоће да изненаде непријатеља. Уз пут ни речи. Кад стигнемо на лице места, ја ћу вам дати знак и ви ћете сви полегати по земљи, а ја ћу да се привучем што ближе непријатељу, па ћу уједанпут, као тигар из заседе, арлаукнути као звер и скочићу пред непријатеља. Јесте ли разумели, браћо?

– Јесмо! – одазвасмо се сви.

– Е, добро, нека нам је бог у помоћи! – И ‘Арамбаша скиде шубару, па се прекрсти, а то исто учинисмо и ми сви остали.

– Е, ‘ајде, браћо! – рече ‘Арамбаша и пође низ дрво. Пођосмо и ми сви остали један по један.

Када смо били на земљи, ‘Арамбаша метну прст на уста и прошапта нам:

– Лези и ни речи више! – па он први леже четвороношке, а учинисмо и ми тако, и сад пође чудна чета хајдучка на четири ноге. Изгледали смо као мало стадо оваца. ‘Арамбаша напред као ован, а ми за њим
као овце.

Ишли смо тако, ишли смо приближавајући се све више ватри. Када смо били једно стотину метара далеко, ‘Арамбаша стаде, окрете нам се и даде знак да ту останемо, и да полегамо по земљи. Ми учинисмо како
је наредио.

Ми полегасмо, а он крете четвороношке даље, примаче се ватри па леже и он на земљу. Лежао је тако, лежао, а ми ко без душе, све нам дршће срце од узбуђења, па не смемо ни да дишемо.

Уједанпут мрклу ноћну тишину проломи страшан арлаук, као лав кад рикне, а ми кроз ону полусветлост од ватре спазисмо ‘Арамбашу како скочи као тигар, стаде пред магаре и викну:

– Предај се!

Магаре не одговори ништа.

– Предај се ако ти је мила глава на рамену! – рикну поново ‘Арамбаша.

И магаре одиста диже увис уши, као оно војници у рату што дигну руке увис кад хоће да се предају.

‘Арамбаша се окрете победоносно к нама, звизну хајдучки и кликну раздрагано:

– Овамо, браћо, победа је наша!

Ми прискочисмо сви, и затекосмо тамо крај ватре: ‘Арамбаша и магаре гледају се очи у очи као два противника. ‘Арамбаша стреља погледом, а магаре постиђено, ваљда што је побеђено, час гледа у ‘Арамбашу а час обара поглед у земљу.

‘Арамбаша седе уморан крај ватре и чарну је. Поседасмо и ми сви остали.

– Е, ово, браћо, беше жестока борба! – рече ‘Арамбаша.

– Па јест, – вели Глуваћ – ал’ магарац. – Ако је магарац – љути се ‘Арамбаша. – Ја сам ударио као да их је стотина, што ме се тиче што је магарац. Требало је имати срца па ударити. Ово, ти, Врапче, треба да ставиш у песму.

– Па може, – вели Врабац могао бих само да променим речи па да метнем овако:

&lt;div style=&quot;margin-left:2em; text-indent;&quot;&gt;
Ја да ти је стати па гледати&lt;/br&gt;
Кад он мегдан с магаретом дели,&lt;/br&gt;
Два јунака обадва једнака...
&lt;/div&gt;

– А, не тако – буни се ‘Арамбаша. – Откуд магаре? То немој тако, него друкче.

После ‘Арамбаша поче опширно да прича како је престао да дише, како је чекао да му се пробуди и друго срце, како је осетио кад су му заиграли мишићи и како је тад у себи рекао: »Напред, Брбо, па или смрт или слава!« – и скочио је на непријатеља.

То његово хвалисање нисмо слушали само ми, већ и магаре, јер и оно се сад придружило нама па стоји крај ватре и гледа нас све редом. Као да би хтело рећи: »Баш добро те се нађосмо овде; био сам сам у
шуми па ми мало досадно, а сад бар имам друштво!«


{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [http://1300kaplara.edu.rs/biblioteka/biblioteka%20na%20daljinu/Branislav-Nusic-Hajduci.pdf Хајдуци]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Хајдуци (Нушић)]]</text>
      <sha1>a1x92q6233z433eyk56fi31ilpvbc0e</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Стара изрека</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61785</id>
    <revision>
      <id>147311</id>
      <timestamp>2026-10-05T12:02:52Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Стара изрека | одељак=  | аутор= А. Ч. Свинберна | преводилац= Светислав Стефановић | година= | белешке= }} &lt;poem&gt; Љубав не гасе воде, нит зуба ::Тог има да њу удави. Ко може убити вере голуба, ::Чиј сан је њој круна…</comment>
      <origin>147311</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1541" sha1="475z31z654wp11clt0avunh5av9s2yk" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Стара изрека
| одељак= 
| аутор= А. Ч. Свинберна
| преводилац= Светислав Стефановић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Љубав не гасе воде, нит зуба
::Тог има да њу удави.
Ко може убити вере голуба,
::Чиј сан је њој круна на глави?
Појас јој миром је опасан,
Дубоким, чистим, топлим ко сан.
::Љубав не гасе воде, нит зуба
::Тог има да њу удави.

На твоје ме срце ко печат мети,
::Ко печат на твоје груди,
Да гледамо дан где пролази, лети,
::И ноћи чаробне студи,
Љубав је ко душа; мржња и страʼ
Моћни су ал она им презире маʼ.
::На твоје ме срце ко печат мети,
::Ко печат на твоје груди.
(С енглеског, Свет. Стефановић). А. Ч. Свинберн.
&lt;small&gt;(С енглеског, Свет. Стефановић.) '''А. Ч. Свинберна.'''&lt;/small&gt;
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад, стр. 382.

{{ЈВ-аутор|Светислав Стефановић|1944}}

[[Категорија:Енглеска књижевност]]
[[Категорија:Енглеска поезија]]</text>
      <sha1>475z31z654wp11clt0avunh5av9s2yk</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147312</id>
      <parentid>147311</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T12:03:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147312</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1464" sha1="dsx0lgh3bn513agko79eq6wotipqich" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Стара изрека
| одељак= 
| аутор= А. Ч. Свинберна
| преводилац= Светислав Стефановић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Љубав не гасе воде, нит зуба
::Тог има да њу удави.
Ко може убити вере голуба,
::Чиј сан је њој круна на глави?
Појас јој миром је опасан,
Дубоким, чистим, топлим ко сан.
::Љубав не гасе воде, нит зуба
::Тог има да њу удави.

На твоје ме срце ко печат мети,
::Ко печат на твоје груди,
Да гледамо дан где пролази, лети,
::И ноћи чаробне студи,
Љубав је ко душа; мржња и страʼ
Моћни су ал она им презире маʼ.
::На твоје ме срце ко печат мети,
::Ко печат на твоје груди.
&lt;small&gt;(С енглеског, Свет. Стефановић.){{gap}}'''А. Ч. Свинберна.'''&lt;/small&gt;
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад, стр. 382.

{{ЈВ-аутор|Светислав Стефановић|1944}}

[[Категорија:Енглеска књижевност]]
[[Категорија:Енглеска поезија]]</text>
      <sha1>dsx0lgh3bn513agko79eq6wotipqich</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147313</id>
      <parentid>147312</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T12:03:43Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147313</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1473" sha1="tslbd51urqk2xz38rjsktoowfwn9wdi" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Стара изрека
| одељак= 
| аутор= А. Ч. Свинберна
| преводилац= Светислав Стефановић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Љубав не гасе воде, нит зуба
::Тог има да њу удави.
Ко може убити вере голуба,
::Чиј сан је њој круна на глави?
Појас јој миром је опасан,
Дубоким, чистим, топлим ко сан.
::Љубав не гасе воде, нит зуба
::Тог има да њу удави.

На твоје ме срце ко печат мети,
::Ко печат на твоје груди,
Да гледамо дан где пролази, лети,
::И ноћи чаробне студи,
Љубав је ко душа; мржња и страʼ
Моћни су ал она им презире маʼ.
::На твоје ме срце ко печат мети,
::Ко печат на твоје груди.
&lt;small&gt;(С енглеског, Свет. Стефановић.){{gap}}'''А. Ч. Свинберна.'''&lt;/small&gt;
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад, бр. 5, стр. 382.

{{ЈВ-аутор|Светислав Стефановић|1944}}

[[Категорија:Енглеска књижевност]]
[[Категорија:Енглеска поезија]]</text>
      <sha1>tslbd51urqk2xz38rjsktoowfwn9wdi</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147333</id>
      <parentid>147313</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:05:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147333</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1578" sha1="c472gice45cqi6sb0e84nzlap8fr02i" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Стара изрека
| одељак= 
| аутор= А. Ч. Свинберна
| преводилац= Светислав Стефановић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Љубав не гасе воде, нит зуба
::Тог има да њу удави.
Ко може убити вере голуба,
::Чиј сан је њој круна на глави?
Појас јој миром је опасан,
Дубоким, чистим, топлим ко сан.
::Љубав не гасе воде, нит зуба
::Тог има да њу удави.

На твоје ме срце ко печат мети,
::Ко печат на твоје груди,
Да гледамо дан где пролази, лети,
::И ноћи чаробне студи,
Љубав је ко душа; мржња и страʼ
Моћни су ал она им презире маʼ.
::На твоје ме срце ко печат мети,
::Ко печат на твоје груди.
&lt;small&gt;(С енглеског, Свет. Стефановић.){{gap}}'''А. Ч. Свинберна.'''&lt;/small&gt;
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад, бр. 5, стр. 382.

{{ЈВ-аутор|Светислав Стефановић|1944}}

[[Категорија:Енглеска књижевност]]
[[Категорија:Енглеска поезија]]
[[Категорија:Светислав Стефановић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>c472gice45cqi6sb0e84nzlap8fr02i</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Из Дантеове „VITA NUOVA”</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61786</id>
    <revision>
      <id>147314</id>
      <timestamp>2026-10-05T12:07:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{квалитет|100%}} {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Из Дантеове „VITA NUOVA” | одељак=  | аутор= Данте Алигијери | преводилац= Светислав Стефановић | година= | белешке= }} &lt;poem&gt; Ви поклоници, што но замишљени Идете мислећʼ на далеке своје, Да лʼ ко што вам на лицу пи…</comment>
      <origin>147314</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1453" sha1="bagn35kl9rd8mgt0xd1ve6oton1lnzn" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Из Дантеове „VITA NUOVA”
| одељак= 
| аутор= Данте Алигијери
| преводилац= Светислав Стефановић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ви поклоници, што но замишљени
Идете мислећʼ на далеке своје,
Да лʼ ко што вам на лицу писано је,
Туђинци сте од страна удаљени?

Не бисте тако ви нерастужени
Кроз варош ишли без учести своје,
Нит би вам биле суве очи двоје,
Да су вам знани тешки јади њени.

Да застанете тужну чути причу,
Срце ми каже, што и само жали;
Плачућʼ би нашу варош остављали.

Изгубила је своју Беатричу!
А речи што се о њој рећи даду
Имају моћ да другом бол зададу.
&lt;small&gt;(С талијанског, Свет. Стефановић).&lt;/small&gt;
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад, бр. 5, стр. 381-382.

{{ЈВ-аутор|Светислав Стефановић|1944}}

[[Категорија:Италијанска књижевност]]
[[Категорија:Италијанска поезија]]</text>
      <sha1>bagn35kl9rd8mgt0xd1ve6oton1lnzn</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147336</id>
      <parentid>147314</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T15:06:28Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147336</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1558" sha1="3dk9ip88hjz5n7bfkr1nz9b1jy7hxxk" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Из Дантеове „VITA NUOVA”
| одељак= 
| аутор= Данте Алигијери
| преводилац= Светислав Стефановић
| година=
| белешке=
}}
&lt;poem&gt;
Ви поклоници, што но замишљени
Идете мислећʼ на далеке своје,
Да лʼ ко што вам на лицу писано је,
Туђинци сте од страна удаљени?

Не бисте тако ви нерастужени
Кроз варош ишли без учести своје,
Нит би вам биле суве очи двоје,
Да су вам знани тешки јади њени.

Да застанете тужну чути причу,
Срце ми каже, што и само жали;
Плачућʼ би нашу варош остављали.

Изгубила је своју Беатричу!
А речи што се о њој рећи даду
Имају моћ да другом бол зададу.
&lt;small&gt;(С талијанског, Свет. Стефановић).&lt;/small&gt;
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
1928. Живот и Рад, бр. 5, стр. 381-382.

{{ЈВ-аутор|Светислав Стефановић|1944}}

[[Категорија:Италијанска књижевност]]
[[Категорија:Италијанска поезија]]
[[Категорија:Светислав Стефановић]]
[[Категорија:Преводи]]</text>
      <sha1>3dk9ip88hjz5n7bfkr1nz9b1jy7hxxk</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Joffroy Rudel</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61787</id>
    <revision>
      <id>147323</id>
      <timestamp>2026-10-05T14:04:22Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Joffroy Rudel | одељак= | аутор= Аница Савић Ребац | година= 1918 | белешке= }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; &lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;-{'''JOFFROY RUDEL'''}-&lt;/font&gt;&lt;/center&gt; &lt;poem&gt; Тонеш у меко ткање љубави своје, дубоко Као у ноћ, где ме дуге, ви…</comment>
      <origin>147323</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2332" sha1="6iipz2zoh7rrnl71073kxhsdl2gsuu3" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Joffroy Rudel
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1918
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;-{'''JOFFROY RUDEL'''}-&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;poem&gt;
Тонеш у меко ткање љубави своје, дубоко
Као у ноћ, где ме дуге, вијугаве стазе снова
Воде, изгледа, даље и даље од чежње моје, у магле и мутне неповрате.
И кашто већ клонеш, очајан,
Мислећи: Где си? губим ли те, звездо даљине? — но тад ме,
Кʼо јутро изненадно, мисʼо буди:
Ти живиш и сви моји снови
Мање су сродни теби но набори твога одела,
А мени су мање драги.
И као што ветар јутарњи клонуло једро оживи,
Свежим те дахом та мисао храни, кʼо јутро млаке ноћи снова.
Но то су тек кратки проблесци у тами;
Јер ево мој живот, од тебе удаљен, о Јутро јутара,
Болни пут, по ком те тражим,
Само је дуг тренут смрти,
Који ће цео истећи, ти само кад нада мном синеш; —
Ал нов ће ми живот да васкрсне тада:
И као у часу у ком ће се слити
Општа смрт и општи васкрс,
Саме од себе
Јекнуће камене трубе, зазвучаће мраморне лире,
И зајецаће нежне дирке свете
Цецилије : У часу, када падне
На моје чело студено, кʼо неба
Васкрсни блесак, јава тога сна.
&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;'''АНИЦА САВИЋ'''&lt;/div&gt;
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Књижевни југ'', 16. фебруар 1918. Књ. -{I}-, бр. 3. и 4, стр. 118.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}

[[Категорија:Аница Савић Ребац]]</text>
      <sha1>6iipz2zoh7rrnl71073kxhsdl2gsuu3</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147324</id>
      <parentid>147323</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T14:21:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Текст проверен</comment>
      <origin>147324</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2333" sha1="olyi1wi2maxr27ty48voi8eofkrxbd9" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Joffroy Rudel
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1918
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;-{'''JOFFROY RUDEL'''}-&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;poem&gt;
Тонеш у меко ткање љубави своје, дубоко
Као у ноћ, где ме дуге, вијугаве стазе снова
Воде, изгледа, даље и даље од чежње моје, у магле и мутне неповрате.
И кашто већ клонеш, очајан,
Мислећи: Где си? губим ли те, звездо даљине? — но тад ме,
Кʼо јутро изненадно, мисʼо буди:
Ти живиш и сви моји снови
Мање су сродни теби но набори твога одела,
А мени су мање драги.

И као што ветар јутарњи клонуло једро оживи,
Свежим те дахом та мисао храни, кʼо јутро млаке ноћи снова.
Но то су тек кратки проблесци у тами;
Јер ево мој живот, од тебе удаљен, о Јутро јутара,
Болни пут, по ком те тражим,
Само је дуг тренут смрти,
Који ће цео истећи, ти само кад нада мном синеш; —
Ал нов ће ми живот да васкрсне тада:

И као у часу у ком ће се слити
Општа смрт и општи васкрс,
Саме од себе
Јекнуће камене трубе, зазвучаће мраморне лире,
И зајецаће нежне дирке свете
Цецилије: У часу, када падне
На моје чело студено, кʼо неба
Васкрсни блесак, јава тога сна.
&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;'''АНИЦА САВИЋ'''&lt;/div&gt;
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Књижевни југ'', 16. фебруар 1918. Књ. -{I}-, бр. 3. и 4, стр. 118.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}

[[Категорија:Аница Савић Ребац]]</text>
      <sha1>olyi1wi2maxr27ty48voi8eofkrxbd9</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147325</id>
      <parentid>147324</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T14:22:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147325</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2333" sha1="9m4ul8lz4zxzzu0l2eo9r11ejfxdxgi" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Joffroy Rudel
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1918
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;-{'''JOFFROY RUDEL'''}-&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;poem&gt;
Тонеш у меко ткање љубави своје, дубоко
Као у ноћ, где ме дуге, вијугаве стазе снова
Воде, изгледа, даље и даље од чежње моје, у магле и мутне неповрате.
И кашто већ клонеш, очајан,
Мислећи: Где си? губим ли те, звездо даљине? — но тад ме,
Кʼо јутро изненадно, мисʼо буди:
Ти живиш и сви моји снови
Мање су сродни теби но набори твога одела,
А мени су мање драги.

И као што ветар јутарњи клонуло једро оживи,
Свежим те дахом та мисао храни, кʼо јутро млаке ноћи снова.
Но то су тек кратки проблесци у тами;
Јер ево мој живот, од тебе удаљен, о Јутро јутара,
Болни пут, по ком те тражим,
Само је дуг тренут смрти,
Који ће цео истећи, ти само кад нада мном синеш; —
Ал нов ће ми живот да васкрсне тада:

И као у часу у ком ће се слити
Општа смрт и општи васкрс,
Саме од себе
Јекнуће камене трубе, зазвучаће мраморне лире,
И зајецаће нежне дирке свете
Цецилије: У часу, када падне
На моје чело студено, кʼо неба
Васкрсни блесак, јава тога сна.
&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;'''АНИЦА САВИЋ'''&lt;/div&gt;
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Књижевни југ'', 16. фебруар 1918. Књ. -{I}-, бр. 3. и 4, стр. 118.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}

[[Категорија:Аница Савић Ребац]]</text>
      <sha1>9m4ul8lz4zxzzu0l2eo9r11ejfxdxgi</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147328</id>
      <parentid>147325</parentid>
      <timestamp>2026-10-05T14:25:11Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147328</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2458" sha1="lkm6qrofed77lgx2ov6c1biy8fmqr6s" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Joffroy Rudel
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1918
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+2&quot;&gt;-{'''JOFFROY RUDEL'''}-&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;poem&gt;
Тонеш у меко ткање љубави своје, дубоко
Као у ноћ, где ме дуге, вијугаве стазе снова
Воде, изгледа, даље и даље од чежње моје, у магле и мутне неповрате.
И кашто већ клонеш, очајан,
Мислећи: Где си? губим ли те, звездо даљине? — но тад ме,
Кʼо јутро изненадно, мисʼо буди:
Ти живиш и сви моји снови
Мање су сродни теби но набори твога одела,
А мени су мање драги.

И као што ветар јутарњи клонуло једро оживи,
Свежим те дахом та мисао храни, кʼо јутро млаке ноћи снова.
Но то су тек кратки проблесци у тами;
Јер ево мој живот, од тебе удаљен, о Јутро јутара,
Болни пут, по ком те тражим,
Само је дуг тренут смрти,
Који ће цео истећи, ти само кад нада мном синеш; —
Ал нов ће ми живот да васкрсне тада:

И као у часу у ком ће се слити
Општа смрт и општи васкрс,
Саме од себе
Јекнуће камене трубе, зазвучаће мраморне лире,
И зајецаће нежне дирке свете
Цецилије: У часу, када падне
На моје чело студено, кʼо неба
Васкрсни блесак, јава тога сна.
&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;'''АНИЦА САВИЋ'''&lt;/div&gt;
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Књижевни југ'', 16. фебруар 1918. Књ. -{I}-, бр. 3. и 4, стр. 118.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Аница Савић Ребац]]</text>
      <sha1>lkm6qrofed77lgx2ov6c1biy8fmqr6s</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Данте у Апенину</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61788</id>
    <revision>
      <id>147332</id>
      <timestamp>2026-10-05T14:37:01Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Данте у Апенину | одељак= | аутор= Аница Савић Ребац | година= 1918 | белешке= }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; &lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''ДАНТЕ У АПЕНИНУ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt; &lt;poem&gt; У црне масе шуме су се збиле При изласку јесењега…</comment>
      <origin>147332</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="3056" sha1="mmf4auqtchya6m93o4jsfcrskxp7leq" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Данте у Апенину
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1918
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''ДАНТЕ У АПЕНИНУ'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;
&lt;poem&gt;
У црне масе шуме су се збиле
При изласку јесењега месеца,
Кʼо дела мог живота, кад се јави
Твој спомен; али увело се лишће
Полако сад у месечини буди
У варљив живот пурпура и злата,
И речи неизговорених шушањ.

О ноћи велика! Ноћи призрачна!
Једина ти си веза наших душа.
Кʼо сребрн мост се месечина спушта
Над понор времена; кʼо пâс бисеран
Обухвата временâ прошлих ноћи:
Дâ, иста месечина сја над давним
Ноћима твог живота; сад ми душа
Већ није сама: Дух из страна света
Сусреће ме, и речи и уздаси
По сребрну, бескрајну мосту звуче.

Но тренут кратка раја ће да прође,
Распрштаће се сребрн мост, и пашће,
И празно ће да звони ноћ широка;
Па онда, реци, где ћу да те тражим?
Јер прошлост, којом ходиш, све се више
Без повратка од мене удаљава
При сваком мом кораку у будућност,
И ништа не ће спојити животе
У две што се разилазе вечности.

Но мисʼо неутешна док ме сенчи,
Нов један сан у души ми се јавља,
Виши нег месец и све ноћи света:
Платонских сени бледи рај, тâ зора
Без дана, али вечита, што сја над
Прошлошћу и будућношћу, и спаја
У једном зраку свом вечности обе:
Под њиме шуште као свело лишће
Небеса, која просторима круже;
Сви акорди се срећу раскинути;
О, као вечна одећа светлосна
Обухватиће онде моје биће
Она, што беше душа мојих мисли.
&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;'''АНИЦА САВИЋ'''&lt;/div&gt;
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Књижевни југ'', 1. јун 1918. Књ. -{I}-, бр. 10. и 11, стр. 395-396.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Аница Савић Ребац]]</text>
      <sha1>mmf4auqtchya6m93o4jsfcrskxp7leq</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Једна стара слика</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61789</id>
    <revision>
      <id>147385</id>
      <timestamp>2026-10-06T07:42:34Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Једна стара слика | одељак= | аутор= Аница Савић Ребац | година= 1924 | белешке= }}  &lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt; &lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt; &lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''ЈЕДНА СТАРА СЛИКА.'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;  &lt;poem&gt; С крилима азурним јужна ноћ се јавља: Пиније…</comment>
      <origin>147385</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="1812" sha1="tfykaepqpgplkxyjvk49iq8megbznkp" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Једна стара слика
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1924
| белешке=
}}

&lt;div style=&quot;text-align:center;&quot;&gt;
&lt;div style=&quot;display:inline-block; text-align:left;&quot;&gt;
&lt;center&gt;&lt;font size=&quot;+1&quot;&gt;'''ЈЕДНА СТАРА СЛИКА.'''&lt;/font&gt;&lt;/center&gt;

&lt;poem&gt;
С крилима азурним јужна ноћ се јавља:
Пиније и палме и звездана јата,
И светла поворка нека непозната
С тајанствених кршних стаза се помаља.

Витезови то су незнаних земаља
Скривених у мору источнога злата,
Сред пене и перја, хртова и хата
Силазе да виде свога малог краља.

С неба к земљи блиста бразда њиног пута,
Целу вечност једног звезданог тренута
Обавија земљу та бисерна ватра, —

Само мали краљ у чуду тек посматра
Везену тиару и златне увојке
Незнана витеза с очима девојке.
&lt;small&gt;&lt;div style=&quot;text-align:right;&quot;&gt;АНИЦА САВИЋ РЕБАЦ.'''&lt;/div&gt;&lt;/small&gt;
&lt;/poem&gt;
&lt;/div&gt;
&lt;/div&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. мај 1924. Књига -{XII}-, бр. 1, стр. 19.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Аница Савић Ребац]] 
[[Категорија:Песме Анице Савић Ребац]]</text>
      <sha1>tfykaepqpgplkxyjvk49iq8megbznkp</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Стазе (Аница Сабић Ребац)</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61790</id>
    <revision>
      <id>147386</id>
      <timestamp>2026-10-06T07:50:13Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница: {{заглавље | претходна= | следећа= | наслов= Стазе | одељак= | аутор= Аница Савић Ребац | година= 1930 | белешке= }}  &lt;poem&gt; Ходимо двоје по снегу, у сенци некада цветних јабука. Сребрни конци сећања везују тихе пахуљице хладне са давним цветањем; Заборављен мирис се душо…</comment>
      <origin>147386</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2035" sha1="p3jwhh4amawtfvlnz4b3ndgqofp35cv" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Стазе
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1930
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Ходимо двоје по снегу, у сенци некада цветних јабука.
Сребрни конци сећања везују тихе пахуљице хладне са давним цветањем;
Заборављен мирис се душом разлива, и она опет немо тоне
У самоћу једног давног сна.

Тада, ја немадох друго до мир и сан своје душе,
И ружична сјајна кубета над главом;
Као Мадоне древних сликара, у цветном заробљене врту,
Ишла сам блажено-сетна, и љубила најтише цвеће и траву.

Боли ли те, друже, што бежим за час од тебе у самоћу стару?
Друже, ја хоћу да зађем, носећи прегршт румених радости,
Вртом где сија јабучин цвет у мртвој месечини сновâ,
Да гране упитам и стазе хоће ли ме примити натраг
Хоће ли ме примити натраг када им поново дођем,
Носећи тешку прегршт туге,
Тада када ти моје усне и душа већ не буду дражи од свега.

(Из књиге: ''Вечери на Мору'')
&lt;/poem&gt;

== Види још ==
* [[* (Ходимо двоје по снегу)]] (1920)

== Извор ==
''Жена и свет'', 1. фебруар 1930. Књ. -{IV}-, бр. 2. Стр. 5.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Аница Савић Ребац]]</text>
      <sha1>p3jwhh4amawtfvlnz4b3ndgqofp35cv</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147387</id>
      <parentid>147386</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T07:51:59Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147387</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="2037" sha1="2rjafg5oc0yu7vzfybn038mkk1cvf3p" xml:space="preserve">{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Стазе
| одељак=
| аутор= Аница Савић Ребац
| година= 1930
| белешке=
}}

&lt;poem&gt;
Ходимо двоје по снегу, у сенци некада цветних јабука.
Сребрни конци сећања везују тихе пахуљице хладне са давним цветањем;
Заборављен мирис се душом разлива, и она опет немо тоне
У самоћу једног давног сна.

Тада, ја немадох друго до мир и сан своје душе,
И ружична сјајна кубета над главом;
Као Мадоне древних сликара, у цветном заробљене врту,
Ишла сам блажено-сетна, и љубила најтише цвеће и траву.

Боли ли те, друже, што бежим за час од тебе у самоћу стару?
Друже, ја хоћу да зађем, носећи прегршт румених радости,
Вртом где сија јабучин цвет у мртвој месечини сновâ,
Да гране упитам и стазе хоће ли ме примити натраг
Хоће ли ме примити натраг када им поново дођем,
Носећи тешку прегршт туге,
Тада када ти моје усне и душа већ не буду дражи од свега.

(Из књиге: ''Вечери на Мору'')
&lt;/poem&gt;

== Види још ==
* [[* (Ходимо двоје по снегу)]] (1920)

== Извор ==
''Жена и свет'', фебруара 1930. Бр. 2. Год. -{VII}-, стр. 5.

{{ЈВ-аутор|Аница Савић Ребац|1953}}

[[Категорија:Српска поезија]]
[[Категорија:Српска уметничка поезија]]
[[Категорија:Аница Савић Ребац]]</text>
      <sha1>2rjafg5oc0yu7vzfybn038mkk1cvf3p</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Серафина</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61791</id>
    <revision>
      <id>147396</id>
      <timestamp>2026-10-06T09:08:17Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>Нова страница:  &lt;poem&gt; 1. Када сетан у вечери Одем шуми сањивој, Покрај мене увек ходи Ту и нежни облик твој.  Није ли то вео бели И твој благи лик и глед? Или само кроз сен јела Сребро лева месец блед?  Јесу ли то моје сузе Што уз неми теку вај? Или збиља ти крај мене С плачем ходиш…</comment>
      <origin>147396</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8174" sha1="15sghxyqewzjevj4c6brsapuoi0dfg1" xml:space="preserve">
&lt;poem&gt;
1.
Када сетан у вечери
Одем шуми сањивој,
Покрај мене увек ходи
Ту и нежни облик твој.

Није ли то вео бели
И твој благи лик и глед?
Или само кроз сен јела
Сребро лева месец блед?

Јесу ли то моје сузе
Што уз неми теку вај?
Или збиља ти крај мене
С плачем ходиш у час тај?

2.
Ноћ је сишла, и на мирни
Спустила се морски жал;
Из облака месец светли,
И са валом шапће вал:

„Онај човек, тамо, је ли
Луд или је заљубљен?
Јер он гледа тако болно
И ведро у исти трен.”

Насмеја се месец јасно,
И гласа му звони звон:
„Он је и луд и заљубљен,
Сврх тог је и песник он.”

3.
Оно галеб је бели
Кога ја видим, и који
Сврх тамног лепрша мора;
Месец високо стоји.

Пас морски и рАђа лапћу
Из мора, бусија својиʼ,
Галеб се диже и спушта,
Месец високо стоји.

О, драга нестална душо,
Тешких ли невоља твојиʼ!
Вода је одвећ ти близу,
Месец високо стоји.

4.
Таласи тихо шуморе, и блед
Месец пучини зари;
У мом је срцу немир, страх и лед,
Ја мислим на напев стари,

На напев стари (који прича пук)
О граду што доле тоне,
Где са дна мора бруји звонА звук
И уз то молитве звоне.

Од звонА и од молитава, знај,
Том граду користи није,
Јер не врати се више нигда тај
Кога гроб једном скрије.

5.
Ја, драга, давно сам знао
Да ме ти љубиш у страсти,
Но кад ми то сама рече,
Силно се запрепастиʼ.

На брег се попех, и с брега
Клицʼо сам весʼо и чио,
И мору ишʼо и сузе
У смирај сунца лио.

Срце је моје кʼо сунце
Пламено, врело и јасно,
И у љубави море
Тоне велико и красно.

6.
Како само радознало
Галеб мотри на нас двоје,
Јер на твоје усне чврсто
Притискʼо сам уво своје

Шта ми твоје усне шапћу,
Он би радо знати хтео,
Јесу ли то речи, или
Пољубаца жубор врео?

О, када бих и сам знао
Шта ми душу згара страсно!
Ту и речи и пољупци
Смешани су тако красно.

7.
Као срна, у хитроме маху,
Испред мене у бегу је била;
С хрида на хрид пела се у страху,
Док влас њена лепрша кʼо свила.

Где сврх мора стреми стење круто,
Стигʼо сам је, и на стењу нагом,
Њено срце опоро и љуто
Умекшʼо сам благо речју благом.

У блаженству небесном нас двоје
Седели смо близу неба горе,
А под нама с пламом тонуло је
Лепо сунце у туробно море.

И у тамно и у море тмурно
Лепо сунце утону дубоко,
А валови шумили су бурно
И с радошћу пели се високо.

О, не плачи, у валима белим,
Није сунце сан самртни снило;
Но се овде, са пламеном целим,
У дубине мога срца скрило.

8.
Овде, на кршу овом,
Храм ћемо дићи нас двоје
Трећег завета новог;
Паћење престало је.

Власт двоврсности лажне
У прах је срушена цела,
Напокон престају глупа
И бедна мучења тела.

Чујеш ли како с мора
Гласови божји се хоре?
Видиш ли сврх наших глава
Како му кандила горе?

Бог је где светлост греје,
Кʼо и у тами што је;
Бог је све, и он је овде
У пољупцима нас двоје.

9.
Ноћ на мору сива лежи,
С неба мале звезде горе.
Каткада се у валовљу
Протегнути гласи хоре.

Тамо стари север игра
С таласима што се цели
Кʼо оргуља звуци шире,
И скакућу, тако бели.

ПО погански, пО хришћански,
Звоне ове мелодије,
С усхитом се у вис дижу
На весеље звезда свијеʼ.

И све више звезде расту,
У радосној вреви руде,
И најпосле као сунцА
Горостасне небом блуде.

Све се врте мамно, бесно,
По свирци то свира море;
То су птице сунчанице
Што трепћући круже горе.

И све хуји, звони, бруји,
Чујем: с морем небо поје,
И бескрајна радост сјајна
Продире у срце моје.

10.
Слатка ми је тајна љубав,
Тајни пољуб, загрљај! —
Мислиш, лудо, да вечито
Траје среће шум и сјај?

Све радости мину, прођу,
Као клапња, један дан;
И на срца заборавна,
И на очи падне сан.

11.
Крај мора госпа стоји
И дуго уздише вајно,
Јер тако болно њу дира
Што сунце залази сјајно.

То стари призор је, госпо,
Па спокој што да вам крати?
Оно спреда иде доле,
А оздо натраг се врати.

12.
С  једрима црним плови мој брод
Низ море бесно и круто;
Ти знадеш за мој бескрајни бол,
Па ипак вређаш ме љуто.

Твоје је срце ко ветра шум
Што лута доле и горе;
С једрима црним плови мој брод
Низ круто и бесно море.

13.
Твој сам поступак срамни
Од целог света скрио,
Но рибама сам испричʼо
Све кад сам на мору био.

Овде на копну само
Глас ти остављам лепи,
Но у Океану целом
Све знаде за твој срам слепи.

14.
На жале помамно стижу
Валови, и у блеску
Они се шире и дижу,
И с хуком ломе по песку.

Сви горостасни и крути
Грну пут песка и кама;
Најпосле постају љути —
Но то шта помаже нама?

15.
На рунској стени, крај мора, седим,
У снове душа ми тоне.
Фијуче ветар, галеби криче,
Вали се пене и гоне.

Многе сам лепе љубио драге,
И многе другове врле. —
Где су сад они? Фијуче ветар,
Вали се пене и хрле.

16.
У сунцу море сева
Кʼо да је злато право.
Браћо, кад умрем ви ме
У море спустите плаво.

Ми смо се волели јако —
Његови таласи бели
С моје су душе често
Однели сумор цели.
&lt;/poem&gt;</text>
      <sha1>15sghxyqewzjevj4c6brsapuoi0dfg1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147397</id>
      <parentid>147396</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T09:09:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147397</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8435" sha1="ghsvk0imsxv4myb29e0lnrdcg73x6ti" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Серафина
| одељак=
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Алекса Шантић
| година=
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
1.
Када сетан у вечери
Одем шуми сањивој,
Покрај мене увек ходи
Ту и нежни облик твој.

Није ли то вео бели
И твој благи лик и глед?
Или само кроз сен јела
Сребро лева месец блед?

Јесу ли то моје сузе
Што уз неми теку вај?
Или збиља ти крај мене
С плачем ходиш у час тај?

2.
Ноћ је сишла, и на мирни
Спустила се морски жал;
Из облака месец светли,
И са валом шапће вал:

„Онај човек, тамо, је ли
Луд или је заљубљен?
Јер он гледа тако болно
И ведро у исти трен.”

Насмеја се месец јасно,
И гласа му звони звон:
„Он је и луд и заљубљен,
Сврх тог је и песник он.”

3.
Оно галеб је бели
Кога ја видим, и који
Сврх тамног лепрша мора;
Месец високо стоји.

Пас морски и рАђа лапћу
Из мора, бусија својиʼ,
Галеб се диже и спушта,
Месец високо стоји.

О, драга нестална душо,
Тешких ли невоља твојиʼ!
Вода је одвећ ти близу,
Месец високо стоји.

4.
Таласи тихо шуморе, и блед
Месец пучини зари;
У мом је срцу немир, страх и лед,
Ја мислим на напев стари,

На напев стари (који прича пук)
О граду што доле тоне,
Где са дна мора бруји звонА звук
И уз то молитве звоне.

Од звонА и од молитава, знај,
Том граду користи није,
Јер не врати се више нигда тај
Кога гроб једном скрије.

5.
Ја, драга, давно сам знао
Да ме ти љубиш у страсти,
Но кад ми то сама рече,
Силно се запрепастиʼ.

На брег се попех, и с брега
Клицʼо сам весʼо и чио,
И мору ишʼо и сузе
У смирај сунца лио.

Срце је моје кʼо сунце
Пламено, врело и јасно,
И у љубави море
Тоне велико и красно.

6.
Како само радознало
Галеб мотри на нас двоје,
Јер на твоје усне чврсто
Притискʼо сам уво своје

Шта ми твоје усне шапћу,
Он би радо знати хтео,
Јесу ли то речи, или
Пољубаца жубор врео?

О, када бих и сам знао
Шта ми душу згара страсно!
Ту и речи и пољупци
Смешани су тако красно.

7.
Као срна, у хитроме маху,
Испред мене у бегу је била;
С хрида на хрид пела се у страху,
Док влас њена лепрша кʼо свила.

Где сврх мора стреми стење круто,
Стигʼо сам је, и на стењу нагом,
Њено срце опоро и љуто
Умекшʼо сам благо речју благом.

У блаженству небесном нас двоје
Седели смо близу неба горе,
А под нама с пламом тонуло је
Лепо сунце у туробно море.

И у тамно и у море тмурно
Лепо сунце утону дубоко,
А валови шумили су бурно
И с радошћу пели се високо.

О, не плачи, у валима белим,
Није сунце сан самртни снило;
Но се овде, са пламеном целим,
У дубине мога срца скрило.

8.
Овде, на кршу овом,
Храм ћемо дићи нас двоје
Трећег завета новог;
Паћење престало је.

Власт двоврсности лажне
У прах је срушена цела,
Напокон престају глупа
И бедна мучења тела.

Чујеш ли како с мора
Гласови божји се хоре?
Видиш ли сврх наших глава
Како му кандила горе?

Бог је где светлост греје,
Кʼо и у тами што је;
Бог је све, и он је овде
У пољупцима нас двоје.

9.
Ноћ на мору сива лежи,
С неба мале звезде горе.
Каткада се у валовљу
Протегнути гласи хоре.

Тамо стари север игра
С таласима што се цели
Кʼо оргуља звуци шире,
И скакућу, тако бели.

ПО погански, пО хришћански,
Звоне ове мелодије,
С усхитом се у вис дижу
На весеље звезда свијеʼ.

И све више звезде расту,
У радосној вреви руде,
И најпосле као сунцА
Горостасне небом блуде.

Све се врте мамно, бесно,
По свирци то свира море;
То су птице сунчанице
Што трепћући круже горе.

И све хуји, звони, бруји,
Чујем: с морем небо поје,
И бескрајна радост сјајна
Продире у срце моје.

10.
Слатка ми је тајна љубав,
Тајни пољуб, загрљај! —
Мислиш, лудо, да вечито
Траје среће шум и сјај?

Све радости мину, прођу,
Као клапња, један дан;
И на срца заборавна,
И на очи падне сан.

11.
Крај мора госпа стоји
И дуго уздише вајно,
Јер тако болно њу дира
Што сунце залази сјајно.

То стари призор је, госпо,
Па спокој што да вам крати?
Оно спреда иде доле,
А оздо натраг се врати.

12.
С  једрима црним плови мој брод
Низ море бесно и круто;
Ти знадеш за мој бескрајни бол,
Па ипак вређаш ме љуто.

Твоје је срце ко ветра шум
Што лута доле и горе;
С једрима црним плови мој брод
Низ круто и бесно море.

13.
Твој сам поступак срамни
Од целог света скрио,
Но рибама сам испричʼо
Све кад сам на мору био.

Овде на копну само
Глас ти остављам лепи,
Но у Океану целом
Све знаде за твој срам слепи.

14.
На жале помамно стижу
Валови, и у блеску
Они се шире и дижу,
И с хуком ломе по песку.

Сви горостасни и крути
Грну пут песка и кама;
Најпосле постају љути —
Но то шта помаже нама?

15.
На рунској стени, крај мора, седим,
У снове душа ми тоне.
Фијуче ветар, галеби криче,
Вали се пене и гоне.

Многе сам лепе љубио драге,
И многе другове врле. —
Где су сад они? Фијуче ветар,
Вали се пене и хрле.

16.
У сунцу море сева
Кʼо да је злато право.
Браћо, кад умрем ви ме
У море спустите плаво.

Ми смо се волели јако —
Његови таласи бели
С моје су душе често
Однели сумор цели.
&lt;/poem&gt;</text>
      <sha1>ghsvk0imsxv4myb29e0lnrdcg73x6ti</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147398</id>
      <parentid>147397</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T09:11:19Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147398</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8762" sha1="io1c6p1emxne7j5o1bj6sa3xg3au5se" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Серафина
| одељак=
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Алекса Шантић
| година=
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
1.
Када сетан у вечери
Одем шуми сањивој,
Покрај мене увек ходи
Ту и нежни облик твој.

Није ли то вео бели
И твој благи лик и глед?
Или само кроз сен јела
Сребро лева месец блед?

Јесу ли то моје сузе
Што уз неми теку вај?
Или збиља ти крај мене
С плачем ходиш у час тај?

2.
Ноћ је сишла, и на мирни
Спустила се морски жал;
Из облака месец светли,
И са валом шапће вал:

„Онај човек, тамо, је ли
Луд или је заљубљен?
Јер он гледа тако болно
И ведро у исти трен.”

Насмеја се месец јасно,
И гласа му звони звон:
„Он је и луд и заљубљен,
Сврх тог је и песник он.”

3.
Оно галеб је бели
Кога ја видим, и који
Сврх тамног лепрша мора;
Месец високо стоји.

Пас морски и рАђа лапћу
Из мора, бусија својиʼ,
Галеб се диже и спушта,
Месец високо стоји.

О, драга нестална душо,
Тешких ли невоља твојиʼ!
Вода је одвећ ти близу,
Месец високо стоји.

4.
Таласи тихо шуморе, и блед
Месец пучини зари;
У мом је срцу немир, страх и лед,
Ја мислим на напев стари,

На напев стари (који прича пук)
О граду што доле тоне,
Где са дна мора бруји звонА звук
И уз то молитве звоне.

Од звонА и од молитава, знај,
Том граду користи није,
Јер не врати се више нигда тај
Кога гроб једном скрије.

5.
Ја, драга, давно сам знао
Да ме ти љубиш у страсти,
Но кад ми то сама рече,
Силно се запрепастиʼ.

На брег се попех, и с брега
Клицʼо сам весʼо и чио,
И мору ишʼо и сузе
У смирај сунца лио.

Срце је моје кʼо сунце
Пламено, врело и јасно,
И у љубави море
Тоне велико и красно.

6.
Како само радознало
Галеб мотри на нас двоје,
Јер на твоје усне чврсто
Притискʼо сам уво своје

Шта ми твоје усне шапћу,
Он би радо знати хтео,
Јесу ли то речи, или
Пољубаца жубор врео?

О, када бих и сам знао
Шта ми душу згара страсно!
Ту и речи и пољупци
Смешани су тако красно.

7.
Као срна, у хитроме маху,
Испред мене у бегу је била;
С хрида на хрид пела се у страху,
Док влас њена лепрша кʼо свила.

Где сврх мора стреми стење круто,
Стигʼо сам је, и на стењу нагом,
Њено срце опоро и љуто
Умекшʼо сам благо речју благом.

У блаженству небесном нас двоје
Седели смо близу неба горе,
А под нама с пламом тонуло је
Лепо сунце у туробно море.

И у тамно и у море тмурно
Лепо сунце утону дубоко,
А валови шумили су бурно
И с радошћу пели се високо.

О, не плачи, у валима белим,
Није сунце сан самртни снило;
Но се овде, са пламеном целим,
У дубине мога срца скрило.

8.
Овде, на кршу овом,
Храм ћемо дићи нас двоје
Трећег завета новог;
Паћење престало је.

Власт двоврсности лажне
У прах је срушена цела,
Напокон престају глупа
И бедна мучења тела.

Чујеш ли како с мора
Гласови божји се хоре?
Видиш ли сврх наших глава
Како му кандила горе?

Бог је где светлост греје,
Кʼо и у тами што је;
Бог је све, и он је овде
У пољупцима нас двоје.

9.
Ноћ на мору сива лежи,
С неба мале звезде горе.
Каткада се у валовљу
Протегнути гласи хоре.

Тамо стари север игра
С таласима што се цели
Кʼо оргуља звуци шире,
И скакућу, тако бели.

ПО погански, пО хришћански,
Звоне ове мелодије,
С усхитом се у вис дижу
На весеље звезда свијеʼ.

И све више звезде расту,
У радосној вреви руде,
И најпосле као сунцА
Горостасне небом блуде.

Све се врте мамно, бесно,
По свирци то свира море;
То су птице сунчанице
Што трепћући круже горе.

И све хуји, звони, бруји,
Чујем: с морем небо поје,
И бескрајна радост сјајна
Продире у срце моје.

10.
Слатка ми је тајна љубав,
Тајни пољуб, загрљај! —
Мислиш, лудо, да вечито
Траје среће шум и сјај?

Све радости мину, прођу,
Као клапња, један дан;
И на срца заборавна,
И на очи падне сан.

11.
Крај мора госпа стоји
И дуго уздише вајно,
Јер тако болно њу дира
Што сунце залази сјајно.

То стари призор је, госпо,
Па спокој што да вам крати?
Оно спреда иде доле,
А оздо натраг се врати.

12.
С  једрима црним плови мој брод
Низ море бесно и круто;
Ти знадеш за мој бескрајни бол,
Па ипак вређаш ме љуто.

Твоје је срце ко ветра шум
Што лута доле и горе;
С једрима црним плови мој брод
Низ круто и бесно море.

13.
Твој сам поступак срамни
Од целог света скрио,
Но рибама сам испричʼо
Све кад сам на мору био.

Овде на копну само
Глас ти остављам лепи,
Но у Океану целом
Све знаде за твој срам слепи.

14.
На жале помамно стижу
Валови, и у блеску
Они се шире и дижу,
И с хуком ломе по песку.

Сви горостасни и крути
Грну пут песка и кама;
Најпосле постају љути —
Но то шта помаже нама?

15.
На рунској стени, крај мора, седим,
У снове душа ми тоне.
Фијуче ветар, галеби криче,
Вали се пене и гоне.

Многе сам лепе љубио драге,
И многе другове врле. —
Где су сад они? Фијуче ветар,
Вали се пене и хрле.

16.
У сунцу море сева
Кʼо да је злато право.
Браћо, кад умрем ви ме
У море спустите плаво.

Ми смо се волели јако —
Његови таласи бели
С моје су душе често
Однели сумор цели.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. мај 1923. Књига -{IX}-, Број 1. Стр. 18—23.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}

[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Алекса Шантић]]</text>
      <sha1>io1c6p1emxne7j5o1bj6sa3xg3au5se</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147399</id>
      <parentid>147398</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T09:14:10Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147399</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8762" sha1="1mghz120rxpgmdvpro8gzwuajzpdhf4" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Серафина
| одељак=
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Алекса Шантић
| година=
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
1.
Када сетан у вечери
Одем шуми сањивој,
Покрај мене увек ходи
Ту и нежни облик твој.

Није ли то вео бели
И твој благи лик и глед?
Или само кроз сен јела
Сребро лева месец блед?

Јесу ли то моје сузе
Што уз неми теку вај?
Или збиља ти крај мене
С плачем ходиш у час тај?

2.
Ноћ је сишла, и на мирни
Спустила се морски жал;
Из облака месец светли,
И са валом шапће вал:

„Онај човек, тамо, је ли
Луд или је заљубљен?
Јер он гледа тако болно
И ведро у исти трен.”

Насмеја се месец јасно,
И гласа му звони звон:
„Он је и луд и заљубљен,
Сврх тог је и песник он.”

3.
Оно галеб је бели
Кога ја видим, и који
Сврх тамног лепрша мора;
Месец високо стоји.

Пас морски и рАђа лапћу
Из мора, бусија својиʼ,
Галеб се диже и спушта,
Месец високо стоји.

О, драга нестална душо,
Тешких ли невоља твојиʼ!
Вода је одвећ ти близу,
Месец високо стоји.

4.
Таласи тихо шуморе, и блед
Месец пучини зари;
У мом је срцу немир, страх и лед,
Ја мислим на напев стари,

На напев стари (који прича пук)
О граду што доле тоне,
Где са дна мора бруји звонâ звук
И уз то молитве звоне.

Од звонâ и од молитава, знај,
Том граду користи није,
Јер не врати се више нигда тај
Кога гроб једном скрије.

5.
Ја, драга, давно сам знао
Да ме ти љубиш у страсти,
Но кад ми то сама рече,
Силно се запрепастиʼ.

На брег се попех, и с брега
Клицʼо сам весʼо и чио,
И мору ишʼо и сузе
У смирај сунца лио.

Срце је моје кʼо сунце
Пламено, врело и јасно,
И у љубави море
Тоне велико и красно.

6.
Како само радознало
Галеб мотри на нас двоје,
Јер на твоје усне чврсто
Притискʼо сам уво своје

Шта ми твоје усне шапћу,
Он би радо знати хтео,
Јесу ли то речи, или
Пољубаца жубор врео?

О, када бих и сам знао
Шта ми душу згара страсно!
Ту и речи и пољупци
Смешани су тако красно.

7.
Као срна, у хитроме маху,
Испред мене у бегу је била;
С хрида на хрид пела се у страху,
Док влас њена лепрша кʼо свила.

Где сврх мора стреми стење круто,
Стигʼо сам је, и на стењу нагом,
Њено срце опоро и љуто
Умекшʼо сам благо речју благом.

У блаженству небесном нас двоје
Седели смо близу неба горе,
А под нама с пламом тонуло је
Лепо сунце у туробно море.

И у тамно и у море тмурно
Лепо сунце утону дубоко,
А валови шумили су бурно
И с радошћу пели се високо.

О, не плачи, у валима белим,
Није сунце сан самртни снило;
Но се овде, са пламеном целим,
У дубине мога срца скрило.

8.
Овде, на кршу овом,
Храм ћемо дићи нас двоје
Трећег завета новог;
Паћење престало је.

Власт двоврсности лажне
У прах је срушена цела,
Напокон престају глупа
И бедна мучења тела.

Чујеш ли како с мора
Гласови божји се хоре?
Видиш ли сврх наших глава
Како му кандила горе?

Бог је где светлост греје,
Кʼо и у тами што је;
Бог је све, и он је овде
У пољупцима нас двоје.

9.
Ноћ на мору сива лежи,
С неба мале звезде горе.
Каткада се у валовљу
Протегнути гласи хоре.

Тамо стари север игра
С таласима што се цели
Кʼо оргуља звуци шире,
И скакућу, тако бели.

Пô погански, пô хришћански,
Звоне ове мелодије,
С усхитом се у вис дижу
На весеље звезда свијеʼ.

И све више звезде расту,
У радосној вреви руде,
И најпосле као сунцâ
Горостасне небом блуде.

Све се врте мамно, бесно,
По свирци то свира море;
То су птице сунчанице
Што трепћући круже горе.

И све хуји, звони, бруји,
Чујем: с морем небо поје,
И бескрајна радост сјајна
Продире у срце моје.

10.
Слатка ми је тајна љубав,
Тајни пољуб, загрљај! —
Мислиш, лудо, да вечито
Траје среће шум и сјај?

Све радости мину, прођу,
Као клапња, један дан;
И на срца заборавна,
И на очи падне сан.

11.
Крај мора госпа стоји
И дуго уздише вајно,
Јер тако болно њу дира
Што сунце залази сјајно.

То стари призор је, госпо,
Па спокој што да вам крати?
Оно спреда иде доле,
А оздо натраг се врати.

12.
С  једрима црним плови мој брод
Низ море бесно и круто;
Ти знадеш за мој бескрајни бол,
Па ипак вређаш ме љуто.

Твоје је срце ко ветра шум
Што лута доле и горе;
С једрима црним плови мој брод
Низ круто и бесно море.

13.
Твој сам поступак срамни
Од целог света скрио,
Но рибама сам испричʼо
Све кад сам на мору био.

Овде на копну само
Глас ти остављам лепи,
Но у Океану целом
Све знаде за твој срам слепи.

14.
На жале помамно стижу
Валови, и у блеску
Они се шире и дижу,
И с хуком ломе по песку.

Сви горостасни и крути
Грну пут песка и кама;
Најпосле постају љути —
Но то шта помаже нама?

15.
На рунској стени, крај мора, седим,
У снове душа ми тоне.
Фијуче ветар, галеби криче,
Вали се пене и гоне.

Многе сам лепе љубио драге,
И многе другове врле. —
Где су сад они? Фијуче ветар,
Вали се пене и хрле.

16.
У сунцу море сева
Кʼо да је злато право.
Браћо, кад умрем ви ме
У море спустите плаво.

Ми смо се волели јако —
Његови таласи бели
С моје су душе често
Однели сумор цели.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. мај 1923. Књига -{IX}-, Број 1. Стр. 18—23.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}

[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Алекса Шантић]]</text>
      <sha1>1mghz120rxpgmdvpro8gzwuajzpdhf4</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147400</id>
      <parentid>147399</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T09:15:16Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* */</comment>
      <origin>147400</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8762" sha1="2ne70nnkj38hii6tfxr0ew1lx9l7vhe" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Серафина
| одељак=
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Алекса Шантић
| година=
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
1.
Када сетан у вечери
Одем шуми сањивој,
Покрај мене увек ходи
Ту и нежни облик твој.

Није ли то вео бели
И твој благи лик и глед?
Или само кроз сен јела
Сребро лева месец блед?

Јесу ли то моје сузе
Што уз неми теку вај?
Или збиља ти крај мене
С плачем ходиш у час тај?

2.
Ноћ је сишла, и на мирни
Спустила се морски жал;
Из облака месец светли,
И са валом шапће вал:

„Онај човек, тамо, је ли
Луд или је заљубљен?
Јер он гледа тако болно
И ведро у исти трен.”

Насмеја се месец јасно,
И гласа му звони звон:
„Он је и луд и заљубљен,
Сврх тог је и песник он.”

3.
Оно галеб је бели
Кога ја видим, и који
Сврх тамног лепрша мора;
Месец високо стоји.

Пас морски и рàђа лапћу
Из мора, бусија својиʼ,
Галеб се диже и спушта,
Месец високо стоји.

О, драга нестална душо,
Тешких ли невоља твојиʼ!
Вода је одвећ ти близу,
Месец високо стоји.

4.
Таласи тихо шуморе, и блед
Месец пучини зари;
У мом је срцу немир, страх и лед,
Ја мислим на напев стари,

На напев стари (који прича пук)
О граду што доле тоне,
Где са дна мора бруји звонâ звук
И уз то молитве звоне.

Од звонâ и од молитава, знај,
Том граду користи није,
Јер не врати се више нигда тај
Кога гроб једном скрије.

5.
Ја, драга, давно сам знао
Да ме ти љубиш у страсти,
Но кад ми то сама рече,
Силно се запрепастиʼ.

На брег се попех, и с брега
Клицʼо сам весʼо и чио,
И мору ишʼо и сузе
У смирај сунца лио.

Срце је моје кʼо сунце
Пламено, врело и јасно,
И у љубави море
Тоне велико и красно.

6.
Како само радознало
Галеб мотри на нас двоје,
Јер на твоје усне чврсто
Притискʼо сам уво своје

Шта ми твоје усне шапћу,
Он би радо знати хтео,
Јесу ли то речи, или
Пољубаца жубор врео?

О, када бих и сам знао
Шта ми душу згара страсно!
Ту и речи и пољупци
Смешани су тако красно.

7.
Као срна, у хитроме маху,
Испред мене у бегу је била;
С хрида на хрид пела се у страху,
Док влас њена лепрша кʼо свила.

Где сврх мора стреми стење круто,
Стигʼо сам је, и на стењу нагом,
Њено срце опоро и љуто
Умекшʼо сам благо речју благом.

У блаженству небесном нас двоје
Седели смо близу неба горе,
А под нама с пламом тонуло је
Лепо сунце у туробно море.

И у тамно и у море тмурно
Лепо сунце утону дубоко,
А валови шумили су бурно
И с радошћу пели се високо.

О, не плачи, у валима белим,
Није сунце сан самртни снило;
Но се овде, са пламеном целим,
У дубине мога срца скрило.

8.
Овде, на кршу овом,
Храм ћемо дићи нас двоје
Трећег завета новог;
Паћење престало је.

Власт двоврсности лажне
У прах је срушена цела,
Напокон престају глупа
И бедна мучења тела.

Чујеш ли како с мора
Гласови божји се хоре?
Видиш ли сврх наших глава
Како му кандила горе?

Бог је где светлост греје,
Кʼо и у тами што је;
Бог је све, и он је овде
У пољупцима нас двоје.

9.
Ноћ на мору сива лежи,
С неба мале звезде горе.
Каткада се у валовљу
Протегнути гласи хоре.

Тамо стари север игра
С таласима што се цели
Кʼо оргуља звуци шире,
И скакућу, тако бели.

Пô погански, пô хришћански,
Звоне ове мелодије,
С усхитом се у вис дижу
На весеље звезда свијеʼ.

И све више звезде расту,
У радосној вреви руде,
И најпосле као сунцâ
Горостасне небом блуде.

Све се врте мамно, бесно,
По свирци то свира море;
То су птице сунчанице
Што трепћући круже горе.

И све хуји, звони, бруји,
Чујем: с морем небо поје,
И бескрајна радост сјајна
Продире у срце моје.

10.
Слатка ми је тајна љубав,
Тајни пољуб, загрљај! —
Мислиш, лудо, да вечито
Траје среће шум и сјај?

Све радости мину, прођу,
Као клапња, један дан;
И на срца заборавна,
И на очи падне сан.

11.
Крај мора госпа стоји
И дуго уздише вајно,
Јер тако болно њу дира
Што сунце залази сјајно.

То стари призор је, госпо,
Па спокој што да вам крати?
Оно спреда иде доле,
А оздо натраг се врати.

12.
С  једрима црним плови мој брод
Низ море бесно и круто;
Ти знадеш за мој бескрајни бол,
Па ипак вређаш ме љуто.

Твоје је срце ко ветра шум
Што лута доле и горе;
С једрима црним плови мој брод
Низ круто и бесно море.

13.
Твој сам поступак срамни
Од целог света скрио,
Но рибама сам испричʼо
Све кад сам на мору био.

Овде на копну само
Глас ти остављам лепи,
Но у Океану целом
Све знаде за твој срам слепи.

14.
На жале помамно стижу
Валови, и у блеску
Они се шире и дижу,
И с хуком ломе по песку.

Сви горостасни и крути
Грну пут песка и кама;
Најпосле постају љути —
Но то шта помаже нама?

15.
На рунској стени, крај мора, седим,
У снове душа ми тоне.
Фијуче ветар, галеби криче,
Вали се пене и гоне.

Многе сам лепе љубио драге,
И многе другове врле. —
Где су сад они? Фијуче ветар,
Вали се пене и хрле.

16.
У сунцу море сева
Кʼо да је злато право.
Браћо, кад умрем ви ме
У море спустите плаво.

Ми смо се волели јако —
Његови таласи бели
С моје су душе често
Однели сумор цели.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. мај 1923. Књига -{IX}-, Број 1. Стр. 18—23.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}

[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Алекса Шантић]]</text>
      <sha1>2ne70nnkj38hii6tfxr0ew1lx9l7vhe</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147403</id>
      <parentid>147400</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T11:00:40Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147403</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8791" sha1="7h9d4zr1igusxqv5t5zku5ob2m4owa2" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Серафина
| одељак=
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Алекса Шантић
| година=
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
1.
Када сетан у вечери
Одем шуми сањивој,
Покрај мене увек ходи
Ту и нежни облик твој.

Није ли то вео бели
И твој благи лик и глед?
Или само кроз сен јела
Сребро лева месец блед?

Јесу ли то моје сузе
Што уз неми теку вај?
Или збиља ти крај мене
С плачем ходиш у час тај?

2.
Ноћ је сишла, и на мирни
Спустила се морски жал;
Из облака месец светли,
И са валом шапће вал:

„Онај човек, тамо, је ли
Луд или је заљубљен?
Јер он гледа тако болно
И ведро у исти трен.”

Насмеја се месец јасно,
И гласа му звони звон:
„Он је и луд и заљубљен,
Сврх тог је и песник он.”

3.
Оно галеб је бели
Кога ја видим, и који
Сврх тамног лепрша мора;
Месец високо стоји.

Пас морски и рàђа лапћу
Из мора, бусија својиʼ,
Галеб се диже и спушта,
Месец високо стоји.

О, драга нестална душо,
Тешких ли невоља твојиʼ!
Вода је одвећ ти близу,
Месец високо стоји.

4.
Таласи тихо шуморе, и блед
Месец пучини зари;
У мом је срцу немир, страх и лед,
Ја мислим на напев стари,

На напев стари (који прича пук)
О граду што доле тоне,
Где са дна мора бруји звонâ звук
И уз то молитве звоне.

Од звонâ и од молитава, знај,
Том граду користи није,
Јер не врати се више нигда тај
Кога гроб једном скрије.

5.
Ја, драга, давно сам знао
Да ме ти љубиш у страсти,
Но кад ми то сама рече,
Силно се запрепастиʼ.

На брег се попех, и с брега
Клицʼо сам весʼо и чио,
И мору ишʼо и сузе
У смирај сунца лио.

Срце је моје кʼо сунце
Пламено, врело и јасно,
И у љубави море
Тоне велико и красно.

6.
Како само радознало
Галеб мотри на нас двоје,
Јер на твоје усне чврсто
Притискʼо сам уво своје

Шта ми твоје усне шапћу,
Он би радо знати хтео,
Јесу ли то речи, или
Пољубаца жубор врео?

О, када бих и сам знао
Шта ми душу згара страсно!
Ту и речи и пољупци
Смешани су тако красно.

7.
Као срна, у хитроме маху,
Испред мене у бегу је била;
С хрида на хрид пела се у страху,
Док влас њена лепрша кʼо свила.

Где сврх мора стреми стење круто,
Стигʼо сам је, и на стењу нагом,
Њено срце опоро и љуто
Умекшʼо сам благо речју благом.

У блаженству небесном нас двоје
Седели смо близу неба горе,
А под нама с пламом тонуло је
Лепо сунце у туробно море.

И у тамно и у море тмурно
Лепо сунце утону дубоко,
А валови шумили су бурно
И с радошћу пели се високо.

О, не плачи, у валима белим,
Није сунце сан самртни снило;
Но се овде, са пламеном целим,
У дубине мога срца скрило.

8.
Овде, на кршу овом,
Храм ћемо дићи нас двоје
Трећег завета новог;
Паћење престало је.

Власт двоврсности лажне
У прах је срушена цела,
Напокон престају глупа
И бедна мучења тела.

Чујеш ли како с мора
Гласови божји се хоре?
Видиш ли сврх наших глава
Како му кандила горе?

Бог је где светлост греје,
Кʼо и у тами што је;
Бог је све, и он је овде
У пољупцима нас двоје.

9.
Ноћ на мору сива лежи,
С неба мале звезде горе.
Каткада се у валовљу
Протегнути гласи хоре.

Тамо стари север игра
С таласима што се цели
Кʼо оргуља звуци шире,
И скакућу, тако бели.

Пô погански, пô хришћански,
Звоне ове мелодије,
С усхитом се у вис дижу
На весеље звезда свијеʼ.

И све више звезде расту,
У радосној вреви руде,
И најпосле као сунцâ
Горостасне небом блуде.

Све се врте мамно, бесно,
По свирци то свира море;
То су птице сунчанице
Што трепћући круже горе.

И све хуји, звони, бруји,
Чујем: с морем небо поје,
И бескрајна радост сјајна
Продире у срце моје.

10.
Слатка ми је тајна љубав,
Тајни пољуб, загрљај! —
Мислиш, лудо, да вечито
Траје среће шум и сјај?

Све радости мину, прођу,
Као клапња, један дан;
И на срца заборавна,
И на очи падне сан.

11.
Крај мора госпа стоји
И дуго уздише вајно,
Јер тако болно њу дира
Што сунце залази сјајно.

То стари призор је, госпо,
Па спокој што да вам крати?
Оно спреда иде доле,
А оздо натраг се врати.

12.
С  једрима црним плови мој брод
Низ море бесно и круто;
Ти знадеш за мој бескрајни бол,
Па ипак вређаш ме љуто.

Твоје је срце ко ветра шум
Што лута доле и горе;
С једрима црним плови мој брод
Низ круто и бесно море.

13.
Твој сам поступак срамни
Од целог света скрио,
Но рибама сам испричʼо
Све кад сам на мору био.

Овде на копну само
Глас ти остављам лепи,
Но у Океану целом
Све знаде за твој срам слепи.

14.
На жале помамно стижу
Валови, и у блеску
Они се шире и дижу,
И с хуком ломе по песку.

Сви горостасни и крути
Грну пут песка и кама;
Најпосле постају љути —
Но то шта помаже нама?

15.
На рунској стени, крај мора, седим,
У снове душа ми тоне.
Фијуче ветар, галеби криче,
Вали се пене и гоне.

Многе сам лепе љубио драге,
И многе другове врле. —
Где су сад они? Фијуче ветар,
Вали се пене и хрле.

16.
У сунцу море сева
Кʼо да је злато право.
Браћо, кад умрем ви ме
У море спустите плаво.

Ми смо се волели јако —
Његови таласи бели
С моје су душе често
Однели сумор цели.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. мај 1923. Књига -{IX}-, Број 1. Стр. 18—23.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}

[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Алекса Шантић]]

[[de:Neue Gedichte (1844)]]</text>
      <sha1>7h9d4zr1igusxqv5t5zku5ob2m4owa2</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147404</id>
      <parentid>147403</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T11:01:14Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <comment>/* Извор */</comment>
      <origin>147404</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8802" sha1="5whv3z3ccngqj65fshniimr0d8vn6d1" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Серафина
| одељак=
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Алекса Шантић
| година=
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
1.
Када сетан у вечери
Одем шуми сањивој,
Покрај мене увек ходи
Ту и нежни облик твој.

Није ли то вео бели
И твој благи лик и глед?
Или само кроз сен јела
Сребро лева месец блед?

Јесу ли то моје сузе
Што уз неми теку вај?
Или збиља ти крај мене
С плачем ходиш у час тај?

2.
Ноћ је сишла, и на мирни
Спустила се морски жал;
Из облака месец светли,
И са валом шапће вал:

„Онај човек, тамо, је ли
Луд или је заљубљен?
Јер он гледа тако болно
И ведро у исти трен.”

Насмеја се месец јасно,
И гласа му звони звон:
„Он је и луд и заљубљен,
Сврх тог је и песник он.”

3.
Оно галеб је бели
Кога ја видим, и који
Сврх тамног лепрша мора;
Месец високо стоји.

Пас морски и рàђа лапћу
Из мора, бусија својиʼ,
Галеб се диже и спушта,
Месец високо стоји.

О, драга нестална душо,
Тешких ли невоља твојиʼ!
Вода је одвећ ти близу,
Месец високо стоји.

4.
Таласи тихо шуморе, и блед
Месец пучини зари;
У мом је срцу немир, страх и лед,
Ја мислим на напев стари,

На напев стари (који прича пук)
О граду што доле тоне,
Где са дна мора бруји звонâ звук
И уз то молитве звоне.

Од звонâ и од молитава, знај,
Том граду користи није,
Јер не врати се више нигда тај
Кога гроб једном скрије.

5.
Ја, драга, давно сам знао
Да ме ти љубиш у страсти,
Но кад ми то сама рече,
Силно се запрепастиʼ.

На брег се попех, и с брега
Клицʼо сам весʼо и чио,
И мору ишʼо и сузе
У смирај сунца лио.

Срце је моје кʼо сунце
Пламено, врело и јасно,
И у љубави море
Тоне велико и красно.

6.
Како само радознало
Галеб мотри на нас двоје,
Јер на твоје усне чврсто
Притискʼо сам уво своје

Шта ми твоје усне шапћу,
Он би радо знати хтео,
Јесу ли то речи, или
Пољубаца жубор врео?

О, када бих и сам знао
Шта ми душу згара страсно!
Ту и речи и пољупци
Смешани су тако красно.

7.
Као срна, у хитроме маху,
Испред мене у бегу је била;
С хрида на хрид пела се у страху,
Док влас њена лепрша кʼо свила.

Где сврх мора стреми стење круто,
Стигʼо сам је, и на стењу нагом,
Њено срце опоро и љуто
Умекшʼо сам благо речју благом.

У блаженству небесном нас двоје
Седели смо близу неба горе,
А под нама с пламом тонуло је
Лепо сунце у туробно море.

И у тамно и у море тмурно
Лепо сунце утону дубоко,
А валови шумили су бурно
И с радошћу пели се високо.

О, не плачи, у валима белим,
Није сунце сан самртни снило;
Но се овде, са пламеном целим,
У дубине мога срца скрило.

8.
Овде, на кршу овом,
Храм ћемо дићи нас двоје
Трећег завета новог;
Паћење престало је.

Власт двоврсности лажне
У прах је срушена цела,
Напокон престају глупа
И бедна мучења тела.

Чујеш ли како с мора
Гласови божји се хоре?
Видиш ли сврх наших глава
Како му кандила горе?

Бог је где светлост греје,
Кʼо и у тами што је;
Бог је све, и он је овде
У пољупцима нас двоје.

9.
Ноћ на мору сива лежи,
С неба мале звезде горе.
Каткада се у валовљу
Протегнути гласи хоре.

Тамо стари север игра
С таласима што се цели
Кʼо оргуља звуци шире,
И скакућу, тако бели.

Пô погански, пô хришћански,
Звоне ове мелодије,
С усхитом се у вис дижу
На весеље звезда свијеʼ.

И све више звезде расту,
У радосној вреви руде,
И најпосле као сунцâ
Горостасне небом блуде.

Све се врте мамно, бесно,
По свирци то свира море;
То су птице сунчанице
Што трепћући круже горе.

И све хуји, звони, бруји,
Чујем: с морем небо поје,
И бескрајна радост сјајна
Продире у срце моје.

10.
Слатка ми је тајна љубав,
Тајни пољуб, загрљај! —
Мислиш, лудо, да вечито
Траје среће шум и сјај?

Све радости мину, прођу,
Као клапња, један дан;
И на срца заборавна,
И на очи падне сан.

11.
Крај мора госпа стоји
И дуго уздише вајно,
Јер тако болно њу дира
Што сунце залази сјајно.

То стари призор је, госпо,
Па спокој што да вам крати?
Оно спреда иде доле,
А оздо натраг се врати.

12.
С  једрима црним плови мој брод
Низ море бесно и круто;
Ти знадеш за мој бескрајни бол,
Па ипак вређаш ме љуто.

Твоје је срце ко ветра шум
Што лута доле и горе;
С једрима црним плови мој брод
Низ круто и бесно море.

13.
Твој сам поступак срамни
Од целог света скрио,
Но рибама сам испричʼо
Све кад сам на мору био.

Овде на копну само
Глас ти остављам лепи,
Но у Океану целом
Све знаде за твој срам слепи.

14.
На жале помамно стижу
Валови, и у блеску
Они се шире и дижу,
И с хуком ломе по песку.

Сви горостасни и крути
Грну пут песка и кама;
Најпосле постају љути —
Но то шта помаже нама?

15.
На рунској стени, крај мора, седим,
У снове душа ми тоне.
Фијуче ветар, галеби криче,
Вали се пене и гоне.

Многе сам лепе љубио драге,
И многе другове врле. —
Где су сад они? Фијуче ветар,
Вали се пене и хрле.

16.
У сунцу море сева
Кʼо да је злато право.
Браћо, кад умрем ви ме
У море спустите плаво.

Ми смо се волели јако —
Његови таласи бели
С моје су душе често
Однели сумор цели.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. мај 1923. Књига -{IX}-, Број 1. Стр. 18—23.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}

[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Алекса Шантић]]

[[de:Neue Gedichte (1844)#Seraphine.]]</text>
      <sha1>5whv3z3ccngqj65fshniimr0d8vn6d1</sha1>
    </revision>
    <revision>
      <id>147405</id>
      <parentid>147404</parentid>
      <timestamp>2026-10-06T11:01:48Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Coaorao</username>
        <id>19106</id>
      </contributor>
      <minor />
      <origin>147405</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="8791" sha1="7h9d4zr1igusxqv5t5zku5ob2m4owa2" xml:space="preserve">{{квалитет|100%}}
{{заглавље
| претходна=
| следећа=
| наслов= Серафина
| одељак=
| аутор= Хајнрих Хајне
| преводилац= Алекса Шантић
| година=
| белешке= 
}}
&lt;poem&gt;
1.
Када сетан у вечери
Одем шуми сањивој,
Покрај мене увек ходи
Ту и нежни облик твој.

Није ли то вео бели
И твој благи лик и глед?
Или само кроз сен јела
Сребро лева месец блед?

Јесу ли то моје сузе
Што уз неми теку вај?
Или збиља ти крај мене
С плачем ходиш у час тај?

2.
Ноћ је сишла, и на мирни
Спустила се морски жал;
Из облака месец светли,
И са валом шапће вал:

„Онај човек, тамо, је ли
Луд или је заљубљен?
Јер он гледа тако болно
И ведро у исти трен.”

Насмеја се месец јасно,
И гласа му звони звон:
„Он је и луд и заљубљен,
Сврх тог је и песник он.”

3.
Оно галеб је бели
Кога ја видим, и који
Сврх тамног лепрша мора;
Месец високо стоји.

Пас морски и рàђа лапћу
Из мора, бусија својиʼ,
Галеб се диже и спушта,
Месец високо стоји.

О, драга нестална душо,
Тешких ли невоља твојиʼ!
Вода је одвећ ти близу,
Месец високо стоји.

4.
Таласи тихо шуморе, и блед
Месец пучини зари;
У мом је срцу немир, страх и лед,
Ја мислим на напев стари,

На напев стари (који прича пук)
О граду што доле тоне,
Где са дна мора бруји звонâ звук
И уз то молитве звоне.

Од звонâ и од молитава, знај,
Том граду користи није,
Јер не врати се више нигда тај
Кога гроб једном скрије.

5.
Ја, драга, давно сам знао
Да ме ти љубиш у страсти,
Но кад ми то сама рече,
Силно се запрепастиʼ.

На брег се попех, и с брега
Клицʼо сам весʼо и чио,
И мору ишʼо и сузе
У смирај сунца лио.

Срце је моје кʼо сунце
Пламено, врело и јасно,
И у љубави море
Тоне велико и красно.

6.
Како само радознало
Галеб мотри на нас двоје,
Јер на твоје усне чврсто
Притискʼо сам уво своје

Шта ми твоје усне шапћу,
Он би радо знати хтео,
Јесу ли то речи, или
Пољубаца жубор врео?

О, када бих и сам знао
Шта ми душу згара страсно!
Ту и речи и пољупци
Смешани су тако красно.

7.
Као срна, у хитроме маху,
Испред мене у бегу је била;
С хрида на хрид пела се у страху,
Док влас њена лепрша кʼо свила.

Где сврх мора стреми стење круто,
Стигʼо сам је, и на стењу нагом,
Њено срце опоро и љуто
Умекшʼо сам благо речју благом.

У блаженству небесном нас двоје
Седели смо близу неба горе,
А под нама с пламом тонуло је
Лепо сунце у туробно море.

И у тамно и у море тмурно
Лепо сунце утону дубоко,
А валови шумили су бурно
И с радошћу пели се високо.

О, не плачи, у валима белим,
Није сунце сан самртни снило;
Но се овде, са пламеном целим,
У дубине мога срца скрило.

8.
Овде, на кршу овом,
Храм ћемо дићи нас двоје
Трећег завета новог;
Паћење престало је.

Власт двоврсности лажне
У прах је срушена цела,
Напокон престају глупа
И бедна мучења тела.

Чујеш ли како с мора
Гласови божји се хоре?
Видиш ли сврх наших глава
Како му кандила горе?

Бог је где светлост греје,
Кʼо и у тами што је;
Бог је све, и он је овде
У пољупцима нас двоје.

9.
Ноћ на мору сива лежи,
С неба мале звезде горе.
Каткада се у валовљу
Протегнути гласи хоре.

Тамо стари север игра
С таласима што се цели
Кʼо оргуља звуци шире,
И скакућу, тако бели.

Пô погански, пô хришћански,
Звоне ове мелодије,
С усхитом се у вис дижу
На весеље звезда свијеʼ.

И све више звезде расту,
У радосној вреви руде,
И најпосле као сунцâ
Горостасне небом блуде.

Све се врте мамно, бесно,
По свирци то свира море;
То су птице сунчанице
Што трепћући круже горе.

И све хуји, звони, бруји,
Чујем: с морем небо поје,
И бескрајна радост сјајна
Продире у срце моје.

10.
Слатка ми је тајна љубав,
Тајни пољуб, загрљај! —
Мислиш, лудо, да вечито
Траје среће шум и сјај?

Све радости мину, прођу,
Као клапња, један дан;
И на срца заборавна,
И на очи падне сан.

11.
Крај мора госпа стоји
И дуго уздише вајно,
Јер тако болно њу дира
Што сунце залази сјајно.

То стари призор је, госпо,
Па спокој што да вам крати?
Оно спреда иде доле,
А оздо натраг се врати.

12.
С  једрима црним плови мој брод
Низ море бесно и круто;
Ти знадеш за мој бескрајни бол,
Па ипак вређаш ме љуто.

Твоје је срце ко ветра шум
Што лута доле и горе;
С једрима црним плови мој брод
Низ круто и бесно море.

13.
Твој сам поступак срамни
Од целог света скрио,
Но рибама сам испричʼо
Све кад сам на мору био.

Овде на копну само
Глас ти остављам лепи,
Но у Океану целом
Све знаде за твој срам слепи.

14.
На жале помамно стижу
Валови, и у блеску
Они се шире и дижу,
И с хуком ломе по песку.

Сви горостасни и крути
Грну пут песка и кама;
Најпосле постају љути —
Но то шта помаже нама?

15.
На рунској стени, крај мора, седим,
У снове душа ми тоне.
Фијуче ветар, галеби криче,
Вали се пене и гоне.

Многе сам лепе љубио драге,
И многе другове врле. —
Где су сад они? Фијуче ветар,
Вали се пене и хрле.

16.
У сунцу море сева
Кʼо да је злато право.
Браћо, кад умрем ви ме
У море спустите плаво.

Ми смо се волели јако —
Његови таласи бели
С моје су душе често
Однели сумор цели.
&lt;/poem&gt;

== Извор ==
''Српски књижевни гласник'', 1. мај 1923. Књига -{IX}-, Број 1. Стр. 18—23.

{{ЈВ-аутор|Алекса Шантић|1924}}

[[Категорија:Преводи]]
[[Категорија:Хајнрих Хајне]]
[[Категорија:Алекса Шантић]]

[[de:Neue Gedichte (1844)]]</text>
      <sha1>7h9d4zr1igusxqv5t5zku5ob2m4owa2</sha1>
    </revision>
  </page>
  <page>
    <title>Хајдуци (Нушић)/XXVI</title>
    <ns>0</ns>
    <id>61792</id>
    <revision>
      <id>147407</id>
      <timestamp>2026-10-06T11:45:53Z</timestamp>
      <contributor>
        <username>Galicijac</username>
        <id>19151</id>
      </contributor>
      <comment>израда странице</comment>
      <origin>147407</origin>
      <model>wikitext</model>
      <format>text/x-wiki</format>
      <text bytes="17117" sha1="svfs6h2icq6bzywny9fih71lxbxedrx" xml:space="preserve">{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава
| [[Аутор:Бранислав Нушић|Бранислав Нушић]]
| [[Хајдуци (Нушић)|Хајдуци]]
|  
| [[Хајдуци (Нушић)/XXV|Хајдучке невоље]]
| Шта је тамо било
| [[Хајдуци (Нушић)/XXVII|Потера]]
}}


Јуче ујутру пробудила се, по обичају рано у зору, Цврцина мајка, па пошла да обиђе децу. Изненадила се кад је видела Цврцин кревет празан, али је то још није толико препало. Мислила је, ту је негде у кући и изашла је да га потражи, јер ипак чудно јој је било да се он тако рано буди.

Када га нигде није нашла, вратила се у собу и сад је тек спазила да је прозор отворен. Секнула је одмах брига, па је избудила све по кући, сем свога мужа, Цврцина оца. »Нека«, вели, »нека они прво претраже, па ако га не нађу, јавиће и оцу.«

Кад су претражили целу кућу и нигде га нису нашли, онда су, дабоме, морали јавити и оцу. Отац се пробудио мрзовољан, па још кад је чуо да је прозор отворен, да Цврце нема, а он само рече:

– Платиће ми он то ко вук кожом!

Мајка се ипак забрину.

– Па, добро, где може бити дете тако рано?

– Где – гунђа отац нерасположен што су га тако рано пробудили.

– Од‌јурио на игру.

– Ама какву игру још пре зоре?

– Па тако је то кад нема школе, па му је мали дан.

Тако је било и по другим кућама. Код моје куће мајка пошла ујутру да нешто узме из оног ормана у ходнику, па кад је отворила, а она приметила да нема сира који је синоћ оставила, нити иједног парчета
штрудле од вишања, а зна добро да је синоћ оставила два парчета.

– Ију! – учини и пође у собу да ме пробуди и да ме пита, па можете замислити колико се изненадила кад виде да ме нема у кревету.

Дроњина мајка пошла рано ујутру у двориште да нахрани пилиће, па хоће да откључа врата и обрће кључ, али не може да откључа. Кад се ухвати за кваку, а она виде да су врата отворена.

– Ију! – цикну престрављена жена – заборавили смо синоћ да закључамо! Па то смо ми целе ноћи спавали при отвореним вратима!

Али мало после изиђе из дечје собе Дроњин мали брат и пита мајку:

– А где је Жика, мама?

– Како где је, па у кревету.

– Није! – тврди мали бата.

После већ тражили га по целој кући, па кад видели да га нема, сетили се да је он то откључао врата.

До подне још су све куће, из којих смо ми побегли, биле некако и мирне. Свако је рачунао доћи ћемо, као обично, на ручак. Али кад прође подне, па прође један, па прође два, па три часа по подне, а нас нема, почеше бога ми и да се брину, а нарочито мајке.

Диже се Цврцина мајка па пође у посету Тртиној мајци. Зна да се деца друже, па дошла да види зна ли она штогод.

– Дошла сам, – вели – знам онај мој дружи се са вашим и, тако рећи, нераздвојни су, па сам хтела да упитате Миту да ли он зна где је мој Лаза?

– Како да га упитам, црној мени! – вели Тртина мајка. – Јутрос рано уђем у собу да обиђем децу, а кад погледам, његов кревет празан и врата од куће отворена.

– Па то су они заједно?

– Извесно. Ја сам баш мислила да пођем до госпа-Нате, јер мој се Мита никад не одваја од онога њеног Мила.

– Јест, право кажете – рећи ће Цврцина мајка.

– Па да пођемо заједно, биће Миле госпа-Натин знаће где су ови наши.

И тако се Цврцина и Тртина мајка упуте заједно госпа-Нати, Врапчевој мајци.

– Добар дан!

– Добар дан! – вели им она.

– Ми смо дошле мало до вас; знате они наши, па друже се с вашим Милом...

Нису дорекле реченицу, а Врапчева мајка их прекиде:

– Какав Миле, црној мени, кад га нема од ране зоре!

– И он? – запрепастише се Цврцина и Тртина мајка.

– Па дабоме, сви су они заједно: ето и ваши, а сигурно и онај госпа-Живкин несретник.

Тај госпа-Живкин несретник био је Сима Глуваћ.

Како ништа ближе нису могле сазнати од Врапчеве мајке, то се реше да пођу до Глуваћеве мајке, госпа-Живке, а придружи им се и госпа Ната.

Тако све три жене уђу код госпа-Живке, и затекну је врло забринуту. Чим их спази на вратима, а Глуваћева мајка се сети чега ради су дошле, па их предусретне речима:

– Да нису и они ваши злосретници одбегли?

– Јесу! – одговорише све три жене.

– Јутрос рано?

– Јесте, још у прву зору – вели Цврцина мајка.

И сад све четири жене узеше да се вајкају и решише да се упуте заједно Дроњиној мајци, госпа- Лепосави.

Шта је могла и она да им каже, до то што знамо, једино да је и њен Жика отишао у рану зору и да се још није вратио. Кад поменуше да ће поћи и мојој мајци, придружи им се и госпа Лепосава, те свих пет мајки упадоше у моју кућу.

И сад свих шест мајки седоше да се вајкају и јадају, а дан већ полако измиче и још мало па ће вече.

– Ако на ручак и нису дошли, на спавање морају доћи – теши се Глуваћева мајка.

– Ма дабоме! – одобрава Дроњина мајка.

С том се утехом и растадоше, а сунце већ леже и поче први сумрак. А што више сумрак пада, то све већа брига у матера. Очеви још нису дошли кући, па и не знају, а мајке сваки час извирују на врата очекујући хоће ли им злосретни синови доћи, те да их очеви затекну код куће.

– Како ћу га, црна, дочекати и рећи му да Лаза још није дошао! – вајка се Цврцина мајка, страхујући како ће дочекати мужа, јер зна колико је строг и колико ће се љутити кад не затекне дете код куће.

А кад би да се већ и лампе упале, материнска брига дође до врхунца. Сестре и браћа дадоше се у телеграфску службу измеђ’ кућа из којих су одбегла деца.

– Иди, Сојка, – рећи ће Тртина мајка својој ћерчици – до госпа-Нате, питај је ли онај њен несретник дошао.

– Иди, Перо, – рећи ће госпа Живка свом млађем сину – до госпа-Лепосаве, питај је ли онај њен несретник дошао.

Растрчала се тако браћа и сестре измеђ’ ојађених кућа, али сви се враћају са истим одговором: »Несретник још није дошао!«

Кад стигли већ и очеви кући, настао је прави лом. Грде очеви и псују и прете, и брига све више и више осваја све куће, јер је ноћ већ дубоко захватила.

Свима породицама пресела вечера, а већ можете мислити како су мајке преспавале ту ноћ.

– Нека се закључају врата, па ако наиђе, нека спава у дворишту – грми Тртин отац и мајка сирота закључава, али чим он заспа, а она се диже на прсте и полако отвара врата, и оставља их целу ноћ отворена, неће ли дете наићи.

Глуваћева мајка није ни легла. Онако обучена преседела је целу ноћ, и ко зна какве све мисли нису јој се врзле по глави. Цврцина мајка, чим је заспао отац, обесила се на прозор па до зоре није се скинула отуд.

И све остале мајке тешку су ноћ провеле. Јадно им спавање, кад им брига не да ни ока склопити.

И ујутру рано дигли се очеви, па свакоме од њих прво питање:

– Дође ли онај?

– Не, боме! – одговарају брижне мајке.

Кад то чуше, тешка брига пређе и на очеве.

Досад су још увек мислили: дечји несташлук, доћи ће. Ал’ кад прође читава ноћ, а њих нема, значи да је несташлук премашио све границе, и да ствар треба већ озбиљније схватити.

Цврцин отац и не попи своју редовну јутарњу кафу код куће, већ се диже право пред кафану »Касину«, знајући да тамо долази на кафу и газда Таса, Глуваћев отац.

– Добар дан, газда-Тасо, – прилази му Цврцин отац и седа за његов сто, и наставља разговор. – Дође ли, бога ти, онај твој?

– Не, бога ми! – одговори брижно газда Таса.

– Ама зар целу ноћ?

– Целу ноћ!

– Ни мој!

– Па заједно су они – вели газда Таса.

– Заједно јесу, али где су? Нешто се мислим, па дођох и с тобом да се посаветујем како би било да ми то пријавимо власти, јер знаш, није то више шала, а није ни обичан несташлук. Цео целцат дан и целе ноћи нема деце.

– Па, господин-Арсо, – одговори газда Таса – биће готово најбоље тако како ти кажеш да пријавимо ми то власти.

Досркаше кафу, па се господин Арса и газда Таса дигоше да иду у начелство. Уз пут прођоше крај дућана газда-Стевиног а он стоји на дућанским вратима. Како је и његов син, Жика Дроња, у истом друштву, приђоше му те да и њега упитају.

– Дође ли, газда-Стево, онај твој? – пита газда Таса.

– Не, брате, па ето бринем од јутрос. Мало ми је других брига, него још и то.

– Па ми, знаш, кренули у начелство да пријавимо ствар власти, јер, брате, ово је већ озбиљна ствар.

– Бога ми, – вели газда Стева – добро ћете учинити. Чекај, ево и ја ћу поћи с вама.

Кренуше тако три забринута оца у начелство, па уз пут још сретоше господина Пају, Тртиног оца. Он им сам приђе па вели:

– Ја, боме, пошао у начелство да пријавим ствар власти, јер онога мог несрећника ево све до јутрос нема.

– Па и ми смо тамо пошли! – одговорише у један глас три забринута оца, те им се сад и господин Паја придружи и сва четворица уђоше у начелство.

У начелству, у ходнику, затекоше још и Врапчевог и мог оца, које је иста невоља и иста брига довела, те се сад здружише па хајде пред начелника.

– Шта је, добри људи? – предусретне их начелник, јер их све познаје као ваљане и честите грађане.

– Зло је, господине, – узе реч Цврцин отац – деца нам одбегла од куће.

– Како одбегла? – пита изненађено начелник.

– Ето тако, господине начелниче, – наставља Цврцин отац – јуче у рану зору, док је још све по кући спавало. Па како су јуче отишли, ето их све до сада нема.

– Ама заједно су отишли? – пита начелник.

– Извесно заједно, – одговори Цврцин отац – јер су другови, не раздвајају се никад, а сви су у исто доба, у рану зору, напустили куће.

Затим узе начелник да пропитује за неке појединости, па кад сазнаде све што му треба, а он ће рећи забринутим очевима:

– Идите ви својим послом, а вашу бригу ја примам на себе. Наћи ћу ја њих, ни бриге вас није.

– Е, хвала, господине! – и као олакша им свима нешто.

– Није то само хвала, – вели њима начелник – него припазите ви одсад и с ким вам се деца друже, јер рђаво друштво одведе дете од школе и од куће! А ја ћу их наћи, будите без бриге!

Тако одоше родитељи од начелника ипак мало утешени.


{{ЈВ-аутор| Бранислав Нушић|1938}}

== Извор ==
* [http://1300kaplara.edu.rs/biblioteka/biblioteka%20na%20daljinu/Branislav-Nusic-Hajduci.pdf Хајдуци]

[[Категорија:Бранислав Нушић]]
[[Категорија:Хајдуци (Нушић)]]</text>
      <sha1>svfs6h2icq6bzywny9fih71lxbxedrx</sha1>
    </revision>
  </page>
</mediawiki>