Викизворник srwikisource https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%93%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B0 MediaWiki 1.47.0-wmf.23 first-letter Медиј Посебно Разговор Корисник Разговор с корисником Викизворник Разговор о Викизворнику Датотека Разговор о датотеци Медијавики Разговор о Медијавикију Шаблон Разговор о шаблону Помоћ Разговор о помоћи Категорија Разговор о категорији Аутор Разговор о аутору Додатак Разговор о додатку Page Page talk Index Index talk TimedText TimedText talk Модул Разговор о модулу Догађај Разговор о догађају Корисник:Coaorao 2 59976 147550 147528 2026-10-10T10:57:19Z Coaorao 19106 /* Нацрт_5: Винавер */ 147550 wikitext text/x-wiki {{Корисник Вики/Администратор}} {{gap}}<span style="color: #3CB371;">'''''„Млого тео, млого започео…”'''''</span> ~ <small>[[Бранко Радичевић]]</small><br /> {{gap}}Погледајте моје корисничке странице на '''[[w:Корисник:Coaorao| Википедији]]''' и '''[[q:Корисник:Coaorao|Викицитатима]]''' {{quote|<small>'''„​Ах, антимонисти српски и хрватски, какав грех мичете себи на душу! Један исти народ, једнак и по језику, једнак и по потчињености, једнак и по беди, једнак и по незнању, поделили сте у два крвничка табора! Песница им за вратом, колено туђинско им на грудима, народни живот систематски се трује, бесправност народна скоро потпуна, а они се свађају око Звонимира и Душана! Упропашћен и српски и хрватски сељак оставља земљу коју му је дед крвљу а он знојем натапао, и за крухом емигрирају чак у Бразилију; у дубинама народним мрак, незнање, неписменост, а они се препиру о српској и хрватској „култури”! Спорта ради и шпекулације ради, политичари се препиру ко је коме „покрао” језик, а народ, муж загорски и паор сремски, вапије за лебом само на једном језику којим можда још неће дуго говорити!”''' — [[q:Јован Скерлић|Скерлић]], ''[[s:Писма из Загреба|Писма из Загреба]]'' (1899), II</small>}} {{quote|<small>'''„Некад су наше пешчане плаже биле једно од оних чистих места природе где је се најјасније, кроз буре и бонаце, плиме и осеке, уочавао ритам таласа Реда. Данас таласи мора, враћају, избацују на плаже, људско ђубриште, делове хибридног амбијента човека, коме нема места у Реду.”''' — [[q:Драгош Калајић|Калајић]]</small>}} {{quote|<small>'''„Ко зна када би Месец могао пасти на Земљу и када би цела ова планета могла нестати у пламену и пепелу. Без обзира на то, наша мисија мора бити извршавање дужности до самог краја.”''' — Анонимно</small>}} {{quote|<small>'''„У људима је смртно само оно што је у њима људско, а вечно живи само оно што је у њима лавовско…”''' — [[q:Јован Дучић|Дучић]]</small>}} == О доприносима на Викизворнику == * Постављам текстове из области српске и стране књижености, * Сви текстови и преводи су у јавном власништву, * Користим примарне изворе (старе новине, књижевне листове из 19. и 20. века, које пронађем на интернету), * У дну сваког текста наводим тачан извор и да је дело аутора (или преводиоца) у јавном власништву, * Пазим да нема нити једне грешке приликом прекуцавања текстова (тежим квалитету), * За прекуцавање користим „''[[w:Google Gemini|Вешца]]''”, али после обавезно проверим да ли је све онако како је у извору… * На Викизворнику сам [[Викизворник:Списак администратора|администратор]] од 8. маја 2026. == Главно == '''почето, незавршено или скоро да је завршено'''<br /> [[Патриотизам у Књижевности]] • [[Омладински конгреси]] • [[Шала (Чехов)|Шала]] • [[Болес]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]] • [[„До краја!”]] • [[Флорентинске ноћи]] • [[„Љубомир у Јелисијуму“ од Милована Видаковића (Будим, 1814)]] • [[Благо Цара Радована]] • [[Српски рјечник]] • [[Тартарен на Алпима]]<br /> '''проверити и уредити''':<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]], [[Макар Чудра]], [[Мцири]], [[Писма из Загреба]] (I - проверити, II-завршено), [[„Песме” Милана Ракића]] (почето), [[Парламентаризам и децентрализација]], [[Наше окупационо поробљавање]] * [[Ја сам стена]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-07-B020] '''додати текст или допунити'''<br /> [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]], [[Злочин и казна]], [[Спасова ноћ]] '''намере'''<br /> —Уклонити непотребна преусмерења: [[Демон (Милан Јовановић Морски)]] * [[Лутања]] * [[Три приповијетке]] (уредити) '''завршено'''<br /> [[Начело солидарности]], [[Краљица (Ђура Јакшић)]], [[Црни Гавран]], [[Реч Југославија]] {{Центар|'''Пројекат: ''[[Јован Дучић|Дучић]]'''''}} ''проверити и уредити''<br /> - [[Светислав Симић (Ј. Дучић)|Светислав Симић]] - [[Благо Цара Радована]] - [[Наши писци и наши читаоци]] - [[Два нова уметника]] - [[Слободан Јовановић (Ј. Дучић)|Слободан Јовановић]] - [[Мисли о песнику]] - [[Писмо из Рима]] - [[Моја отаџбина (Јован Дучић)|Моја отаџбина]] - [[Југословенска идеологија: истина о „југославизму”]](VI,X,XI,XII) - [[Споменик Војиславу]] * Непотребно? [[Српска проза]]([[Српско народно прозно стваралаштво]], [[Српска уметничка проза]]) * Уредити: [[Аутор:Жан Баптист Поклен Молијер]] Draga Gavrilović == Забелешке == [https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] Едгар По, и Милосав Јелић Стр. 462. О Богдану Поповићу од П. С. Талетова, у Делу, 1914. (у истој књизи се налазе Браћа Карамазов у јав валсништву и Религија од Диркема) 3 превода Пушкинових песама[https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=4319&m=2#page/4/mode/2up] ''Пушкин'' Пикова дама:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B048][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B049][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1890-B050]; Преводилац:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/j-117](завршено) — још један превод из 1875. Србадија (мана: нечитко), 218- (преводилац:анониман) Мећава:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B034][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035], превео [[Аутор:Ђура Јанковић]] ''Едгар По'' Златна буба: завршница[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1900-10-B043];тражити следеће стр:1195(бр.38),1223, 1253, 1290, 1320,1357(бр.43);Бр коло, 1900. — Преводилац: Е[вжен]. Дероко? .......... Подсетници: Летопис, 1882,Мера за меру;1881 Шилер;Драгутин Ј Илијћ, О опадању нар поезије,1883;Основно начело...ЛКостић и критика о Замјевим Ђул.у1884;Бранко Радичевић, од Д.Ј.Илијћа1884;Ж.Расин Федра1884;Златоуст Деспота Лазара,1886;Оцене приповедака Л.К.Лазаревић од М.Савића,1886;О змају као педагогу,1887;Хамлет,Л.Костић,1887;о пушкину,1888;о књ патриотизму, Марко Цар,1890;Српска демокр у сред веку,Даргутин Илијћ,1890;1891:критка о Л.К.Лазаревићу...;1892:о М.Стојадиновић о М.Савића—Прича од Змаја;1894:Цар Лир, Л.Костић,Ноћ на Фрушкој гори Милан Савића;1895.Платонов дијалог о храбрости,1895речи којих нема у Вука;1896:садржај;Лаза Костић о преводу,и прево гетеове драме;1900:три превода Пушкина;1902:Цигани од Пушкина од Дучића;1902:Скерлић о Недићу;1904:превод Костићев;1905 одломци од Шилера/М.ССрпскиња од Скерлића;1907:Лаза костић о драми својој ......... * Окица Глушчевић[https://pretraziva.rs/pregled/delo/1899-01-01]1.1.1899.Дело * [[Српска поезија]] * [[Српска уметничка поезија]] [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=5084&m=2#page/82/mode/2up] Јевђеније Оњегин [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1885-B001] А.Хаџић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1882-B030] [[https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18601225&seite=1&zoom=33]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001] - песме и преводи; Кујунџић? [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610430&seite=1&zoom=33][https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610518&seite=1&zoom=33]- Полит-Десанчић [https://anno.onb.ac.at/cgi-content/anno?aid=dne&datum=18610507&seite=1&zoom=33]- Јован Ђорђевић [https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=33458&m=2#page/100/mode/2up]-Милетић подаци... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-01-19];[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1942-02-03]... [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1943-10-26]- Ј. Дучић [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар]] [[30. новембар]] - уредити и ускладити с извором [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1881-B032]! [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1883-B001]-Л.К. Поповић, С. 1872. Божићни дар. Нови Сад: Српска народна задружна штампарија. стр. 80. [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_DBBF8191E59823DBD747FA1965AD240C-1898-01-B003]Ј. Ђорђевић [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1900-11-B022]-Ј. Д. Гете:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1868-04-B011] ---- Аутор:Мирко Цветковић Аутор:Јован Златоусти == Аутори и Ауторке == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Драга Димитријевић Дејановић]]'''<br /> [[Српкиња сам]] • [[Помозʼ, Боже!]] • [[Ох жељо...]] • [[Жена сам...]] • [[Мрзим...]] • [[Певај ми...]] • [[Моја душа]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B030], [[Питај зору]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B028],[[Очи твоје (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-07-B027], [[Сузе (Драга Дејановић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-06-B026]<br /> Проза: [[Српским мајкама]] [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-03-B006][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-04-B007]<br /> Подаци:[https://odknjigedoduse.com/2018/09/23/draga-dejanovic-ja-sam-zena-ali-smem/]Писала у Застави; 45 песама (нашао 41) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелена Ј. Димитријевић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Њена исповест]], [[На Морави]];<br /> '''''Проза:''''' [[Американка]], [[Сафи-Ханум]], [[]], [[]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Љубомир Недић]]'''<br /> [[Песме Милете Јакшића]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Л. К. Лазаревић]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Проспер Мериме]]'''<br /> [[Таманго]] • [[Илска венера]] • [[Визија Карла XI]](завршити) • [[Хроника о владавини Карла IX]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Скерлић]]'''<br /> • [[О Коштани]] • [[Анте Старчевић]] • [[Омладински конгреси]]📝 • [[Догматичка и импресионистичка критика]] • [[Пјесме Алексе Шантића]] • [[Лажни модернизам у српској књижевности]] * [[Тренуци, од Данице Марковић]] (1905) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јелица Беловић Бернаджиковска]]'''<br /> [[Модерне жене]](завршено) • [[Жена будућности]] • [[Хенрик Шјенкијевић]] •? [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-06-B012-15]230.стр.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Максим Горки]]'''<br /> [[Кан и син]] • [[Прича о добром ђаволу]] • [[Песма о соколу]] • [[Једном с јесени...]] • [[У степи]] • [[Зазубрина]] • [[Пред животом]] • [[Сат (Горки)|Сат]] • [[Болес]]📝 • [[Легенда (Горки)|Легенда]] • [[Пролетње мелодије]] • [[Тамница (Горки) |Тамница]]📝 • [[„До краја!”]]📝• [[Макар Чудра]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003][https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/r-177] у јав.власништву:[https://pseudonimi.unilib.rs/pretraga-lat?search=%D0%9C%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%80+%D0%A7%D1%83%D0%B4%D1%80%D0%B0] • Читалац[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-04-B007] преводилац:В. Ћ. (Владимир Ћоровић?[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-11406183])<br /> Подсетник, стр. 398:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1936-K002],[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled/g-089] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Шарл Бодлер]]'''<br /> [[Везе]] • [[]] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јохан Волфганг Гете]]'''<br /> [[Невера (Гете)|Невера]] • [[Пастирева тужна песма]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1867-10-B029] • [[Истовјетност]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Хајнрих Хајне]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Пут у Кевлар]] • [[Ја те љубим... (Хајнрих Хајне)|Ја те љубим...]] • [[Вечерњи се сутон спушта...]] • [[Лотосов цвет]] • [[Порука (Хајне)|Порука]] • [[Белзацер]] • [[Јадни Петар]] • [[Ти тако мила си, лепа]] • [[Шта ћеш више]] • '''[[Лорелај]]'''<br /> '''''Проза:''''' [[Флорентинске ноћи]](није завршено), &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Михаил Љермонтов]]'''<br /> [[Мцири]] • [[Жеља (Љермонтов)|Жеља]] • [[Анђео]] • [[Чаша живота]] • [[Молитва (Љермонтов)|Молитва]] • [[Порука (Љермонтов)|Порука]] • [[Палестинска гранчица]] • [[Козачка песма уз колевку]] • [[Крст на Кавказу]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Дучић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Аида]] • [[Истоку]]<br /> [[Прољетне мелодије]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-04-B008], [[*** (О шта те из сна буди)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-01-B002], [[Једном пјеснику]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-06-B012], [[*** (Кад се спусти сјенка)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-08-B016], [[*** (Тебе тражим дан кад мине)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1895-10-B020] (још неке информације, наћи изворе:[https://srbiubih.com/rs8569id97yp0/][https://jovanducicpesnik.blogspot.com/2013/10/kratka-biografija-jovana-ducica.html?m=1][https://etrafika.net/moze-i-drugacije/63684/slavisa-pavlovic-za-etrafiku-jovan-ducic-je-zelio-pokazati-da-jugoslovenstvo-ubija-srbe/]), сва дела: [https://leo.rs/wp-content/uploads/2018/07/sabrana-dela-jovan-ducic-nekoliko-strana.pdf] - преводилачки рад:[https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/55058/rad11.pdf] - Споменик Војиславу: Дело, 1.4.1902.[[https://pretraziva.rs/show/delo--1902-04-01.pdf]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Александар Пушкин]]'''<br /> [[Анџело]] • [[Кавказ]] • [[Зимње вече]] • [[Село (Пушкин)|Село]] • [[Руслан и Људмила]] • [[Шкотска песма]] • [[Песник (Пушкин)|Песник]] • [[Сужањ (Пушкин)|Сужањ]] • [[Безверје]] • [[Песнику (Пушкин)|Песнику]] • [[Посланица у Сибир]] • [[Наслада]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1899-07-11.pdf] • [[Кавкаски роб]] • [[Камени гост]][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000246 48][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000247 49][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000248 50][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000249 51][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000250 52][https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebImageMViewer.jsp?doc_id=2cd71b09-0309-49a3-9d5f-e005ced64606/bgbper01/00000011/00000251 53]-Београд, 1894.-Драгутин ([[Драгутин Илић]]?)-превод је у јв; [[Пикова дама]] (завршено) &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Виктор Иго]]'''<br /> [[Песма о свечаности Нероновој]] • [[Сиротиња (Иго)|Сиротиња]] --[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1879-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Пол Верлен]]'''<br /> [[Срећа (Верлен)|Срећа]] • [[Савитри]] • [[Сумрак мистичног вечера]] • [[Бели месец]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милосав Јелић]]'''<br /> [[Клеопатра]] • [[Кујунџића мајка]] • [[Страст]] • [[Са забаве]] • [[Пролазни дани]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1904-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Милорад Митровић]]'''<br /> [[Пенелопа]] • [[Три сузе]] • [[Окови]] -- Убојица[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-27.pdf] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Лаза Костић]]'''<br /> [[Наше]] • [[Опрости ми...]] • [[Не гледај ме...]] • [[Срце куца...]] • [[Даници]] • [[Српкиња (Лаза Костић)|Српкиња]] • [[Наискап...]] • [[Љубавни двори]] • [[Моја дангуба]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1866-01-B003] • [[Одговор на „Мњење о Костићевој „Беседи””, од Глише Гершића и А. Хаџића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1865-10-B001] Проза: Чедо вилино[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1862-B001] • [[Јелисавета кнегиња црногорска, од Ђуре Јакшића (Л. Костић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-02-B006] Информације[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K002] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Ђура Јакшић]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Барјактаровићи]] • [[Бура на мору]] • [[Прве жртве]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B022][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-09-B023], [[Стража]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] • [[Херцеговачка бојна песма]] • [[Бојна песма (Ђура Јакшић)|Бојна песма]] • [[Караула на Вучјој Пољани]] • [[На горбу кнеза Михаила]][https://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=publications&id=5410&m=2#page/4/mode/2up]<br /> '''''Проза:''''' Сељаци, Бела кућица[https://pretraziva.rs/show/otadzbina--1875-01-01.pdf] • [[Краљица (Ђура Јакшић)]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-05-B011][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1860-06-B012] • [[Син седога Гамзе]][][] • [[Сужањ (Ђура Јакшић|Сужањ]][][] • [[Невеста]][][] [[Куршум]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1874-B001] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Јован Јовановић Змај]]'''<br /> '''''Поезија:''''' [[Народна имна]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1865-07-B020] • [[Бојна песма]] • [[„Српска војска приближује се Косову”]] • [[Мајка српскога јунака]] [[Аутор:Светислав Симић]], [[Аутор:Павле Поповић]] - намера &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Едгар Алан По]]'''<br /> [[Гавран (Шапчанин)]] - превод Шапчанина, [[Бунар и Шеталица]]-Драгољуб Јевтић(?)[https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] • [[Слика]]-Рајић(?)[https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-10-11.pdf] • [[]] &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;'''[[Светозар Марковић]]'''<br /> „Нова социјална начела”[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_BCB8508390B053A30831C2B27F5610F7-1871-11-09] [[Милорад Митровић]], [[Утонула круна]] ≈ [[Потонула круна]][https://pretraziva.rs/show/zvezda--1898-11-10.pdf] [[Аутор:Милена Миладиновић]], [[Аутор:Ристо Ј. Одавић]] - додати садржај [[Аутор:Радоје Домановић]]! Споменик Растко Петровић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-01-B001] [[Аутор:Станислав Винавер]] * [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_1A56D94244E063C8AA82BCB286D15C21-1922-02-B002] [[Аутор:Иво Ћипико]] [[Аутор:Светозар Милетић]] Достојевски: Злочин и казна: Полицијски гласник[https://pretraziva.rs/pregled/policijski-glasnik]: 1. део 1. гл, 1.2.1899.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf]---17.6.1901.[https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1901-06-17.pdf]; о преводиоцу Јефти Угричићу:[https://pseudonimi.unilib.rs/pregled-lat/auth-78620681] — изгледа да је у јв:[https://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=5471]! [[Аутор:Алфонс де Ламартин]] [[Аутор:Васа Пелагић]] [[Аутор:Владимир Јовановић]] [[Аутор:Јован Живојновић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] [[Аутор:Антоније Хаџић]]А. Хаџић[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-05-B009-11] == Завршено == ''али ваљало би још који пут опет ишчитати и прегледати:''<br /> [[Житије Ајдук-Вељка Петровића]] • [[Карађорђе Петровић]] • [[Хрваштина у српскоме језику]] • [[Песме Милете Јакшића]] • [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]] • [[Чучук-Стана]] • [[Бој у Фундини]] • [[Једна војничка успомена]] • [[Сава Дангубић и Карађорђе]] • [[Визија Карла XI]] • [[О српским женама]] • [[Анте Старчевић]] • [[Аутор:Илија Пламенац]] • [[Аутор:Јоле Пилетић]] • [[Певање и мишљење]] • [[За Србију]] [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 1)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 2)]]<br /> [[Благо цара Радована: О херојима (Глава 3)]] == Нацрти == &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ги де Мопасан|'''Ги де Мопасан''']]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Аутор:Ханс Кристијан Андерсен|'''Ханс Кристијан Андерсен''']]<br /> * Мала Русаљка[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1877-B016]-преводилац:Таса Ј. М. - [[w:Танасије Миленковић|Таса Ј. Миленковић]]?<br /> * [[Аутор:Паја Путник]] * [[Аутор:Нићифор Дучић]] ** [[Искрена ријеч Српкињама]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-05-B012] и бр. пре * [[Аутор:Милојко Веселиновић]] * [[Аутор:Марко Цар]] * [[Аутор:Јован Мишковић]] * [[Аутор:Павле Поповић]] ! * [[Аутор:Милан Шевић Максимовић]] ! (10.1901.) * [[Аутор:Хенрик Ибсен]] * [[Аутор:Коста Протић]] * [[Аутор:Јован Стефановић Виловски]] * [[Аутор:Пјер Корнеј]] * [[Аутор:Исидора Секулић]][(https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1912-01-B002]) * [[Аутор:Алфонс Доде]] * [[Пут из Минхена у Ђенову]] (укп.гл.XXXIV)- Хајне;01.07.1910.С.к.г. * [[Аутор:Богдан Поповић]] * Богдан Поповић о песмама Алексе Шантића[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1901-K003] [[Аутор:Тихомир Остојић]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B23ACC13C096C0AC62D73D55CF57B785-1910-04-B007-08] === Допунити === * [[Аутор:Милица Стојадиновић Српкиња]] * [[Аутор:Вид Вулетић Вукасовић]] * [[Аутор:Светислав Стефановић]] * [[Аутор:Милорад Митровић]]1-2-1905 * [[Аутор:Антон Павлович Чехов]] * [[Аутор:Тихомир Ђорђевић]] * [[Index:Pesme Jaše Tomića.pdf|Песме Јаше Томића]] == Уређивано == ''овде су наведене странице у које сам унео веће измене'' * [[Ђачки растанак]] * [[Смрт мајке Југовића]] * [[Успомене]], [[Неверна Тијана]] - нашао извор; ускладити с тренутним текстовима. * [[Спомен на Руварца]] - проверити * [[Међу звездама]] - проверити * [[Хамлет]] - није у јав власништву * [[Примјери чојства и јунаштва]] * [[Као српски Плутарх, или житија знатни Србаља у Србији нашега времена]] *'''[[Живот и обичаји народа српскога]]''': &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/Додатак]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/8]]<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;[[Живот и обичаји народа српскога/7]] == Нацрт_1 == * Француска књижевност: [[Проспер Мериме]], [[Алфонс Доде]], [[Виктор Иго]], [[Шарл Бодлер]], [[Пол Верлен]], [[Ги де Мопасан]] * Руска књижевност: [[Љермонтов]], [[Чехов]], [[Александар Пушкин]], [[Максим Горки]], [[Гогољ]] * Немачка књижевност: [[Хајне]], [[Гете]], [[Шилер]] == Нацрт_2: Скерлић == === 1899. === * [[Писма из Загреба]] === 1901. === * [[О Коштани]] * [[Поглед на политичку и социјалну француску поезију од 1830. до 1848.]]-зора ::''књ. 1.'' * [[Примјери чојства и јунаштва, од Марка Миљанова (Ј. Скерлић)]]-473. ::''књ. 4.'' * [[Проспер Мериме и његова мистификација српских народних песама]]-355. === 1902. === * [[Почетак Самуилове владе, од Божидара А. Прокића (Ј. Скерлић)]]-70. * [[Песме Петра Прерадовића од др Милана Шевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Из прошлих дана, од др Милана Савића (Ј. Скерлић)]]-74. * [[Чикино дете, од Тадије Костића (Ј. Скерлић)]]-146. * [[Поглед на данашњу француску књижевност]] * [[Догматичка и импресионистичка критика]]-208. * [[Сељанчице, од Милорада Петровића (Ј. Скерлић)]]-386. ::''књ. 2.'' * [[Како нас деца уче, од Ср. Пашића (Ј. Скерлић)]]-707. * [[На селу и прелу, од П. Марковића-Адамова (Ј. Скерлић)]]-765. * [[Литерарни програм Српске Књижевне Задруге]]-1256. ... === 1903. === * [[Француски романтичари и српска народна поезија]] * [[Омладински конгреси]] * [[„Пригодне песме”, од Милорада Митровића]] * [[Један социјалистички песник]] === 1904. === * [[Једна дужност наших старијих писаца]] * [[Начело солидарности]] === 1905. === * [[Милован Ђ. Глишић (Скерлић)]] * [[Тренуци од Данице Марковић]] === 1907. === * [[Филолошки догматичари и књижеван језик]] * [[Хумор и сатира Г. Бранислава Нушића]] * [[Војислав Ј. Илић (Ј. Скерлић)]] === 1909. === * [[Једна књижевна зараза]] === 1910. === * [[Србија, њена култура и њена књижевност]] ::''књ. 1.'' * [[Пауци, од Ива Ћипика (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Моје успомене (1867—1881), од Тодора Стефановића Виловског (Ј. Скерлић)]]-66. * [[Прве школске позоришне представе]]-108. * [[Нечиста крв, од Борисава Станковића (Ј. Скерлић)]]-629. * [[Карло Маркс о Србима]]-631. * [[Српске књиге у Босни и Херцеговини око 1830. године]]-688. * [[Прилози за историју српске књижевности, од Димитрија Руварца (Ј. Скерлић)]]-705. ::''књ. 2.'' * [[Владимир М. Јовановић, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Н. Г. Чарнишевски, од Г. В. Плехановића (Ј. Скерлић)]]-312. * [[Н. Г. Чарнишевски о српским народним песмама]]-383. * [[Светозар Марковић у емиграцији]]-427. * [[Оцена Г. Станоја Станојевића о „Српском Књижевности у XVIII веку” (Ј. Скерлић)]]-457. === 1911. === :: ''књ. 1.'' * [[Дошљаци, од Милутина Ускоковића (Ј. Скерлић)]]-53. * [[О оцу Бранкову, Тодору Радичевића, од Љубомира Лотића (Ј. Скерлић)]]-238. * [[Забрана „Шумадинке”, од М. К. Барисављевић (Ј. Скерлић)]]-327. * [[Нови прилози о српским писцима у XVIII веку]]-405. * [[Живот Доситеја Обрадовића, од др Тихомира Остојића (Ј. Скерлић)]]-493. * [[Доситеј Обрадовић као просветитељ народа српског, од др Јована Миодраговића (Ј. Скерлић)]]-494. * [[„Гусле” Проспера Меримеа, од Војислава М. Јовановића (Ј. Скерлић)]]-874. * [[Бранич језика хрватскога, од др Николе Андрића (Ј. Скерлић)]]-962. :: ''књ. 2.'' * [[Руски револуционари и српски ратови 1875–1876.]]-74. * [[Срби и бугарско ослобођење]]-149. * [[Сукоби, од др Светислава Стефановића (Ј. Скерлић)]]-308. * [[Лажни модернизам у српској књижевности]]-348. * [[Пушкин, од Емила Омана (Ј. Скерлић)]]-473. * [[Питања о језику и правопису]]-713. * [[Доситеј Обрадовић и наши западни писци]]-766. * [[Пјесме Алексе Шантића]]-784. * [[Хрватске прилике и народно јединство Срба и Хрвата]]-867. * [[„Женидба Максима Црнојевића” у српској књижевности]]-931. * [[Религија Његошева, од Николе Велимировића]]-933. === 1912. === * [[Анте Старчевић]]-56. * [[Родољубиве песме, од Вељка Петровића (Ј. Скерлић)]]-394. * [[Генерал Симеон Зорић]]-427. * [[Дани и Ноћу, од Симе Пандуровића (Ј. Скерлић)]]-466. * [[Нове песме, од М. М. Ракића]]-703. * [[Један „превод” са српскога на „илирски”]]-711. * [[Штампарије у Србији у XIX веку, од Александра Арнаутовића (Ј. Скерлић)]]-795. * [[Дела Јована Ристића (Бечкеречанина)]]-872. === 1913. === ::''књ. 1.'' * [[Беспуће, од Вељка Милићевића (Ј. Скерлић)]]-73. * [[Приче које су изгубиле равнотежу, од Станислава Винавера (Ј. Скерлић)]]-78. * [[Нови омладински листови и наш нови нараштај]]-212. * [[Руско-српска књижарска трговина терезијског доба, од др Мите Костића (Ј. Скерлић)]]-315. * [[Модерна Германија, од Мирка М. Косића (Ј. Скерлић)]]-630. * [[Вукова преписка]]-777. ::''књ. 2.'' * [[Од Балкана до Адрије, од Стефана Влад. Каћанског (Ј. Скерлић)]]-153. * [[Вук Ст. Караџић (Јован Скерлић)]]-195. * [[Две женске књиге]]-379 * [[Источно или јужно наречје?]]-756. === 1914. === * [[Песме Милутина Бојића]] == Нацрт_3: [[Мопасан]] == [[Растанак (Мопасан)|Растанак]] • [[Две мале приче]] • [[Коко]] • [[Самоубиство]] • [[Он?]] • [[Два пријатеља]] • [[Ко зна?]] • [[Чика Монжиле]] • [[Старудије]] • [[Растанак (Мопасан) |Растанак]] • [[Са села]] • [[Исповест (Мопасан)|Исповест]] • [[У пролеће (Мопасан)|У пролеће]] (СКГ,1904.Књ.2.Стр.971) • [[Симонов тата]]<br /> * [[Јака као смрт]][https://pretraziva.rs/show/delo--1906-04-01.pdf] - превео Владислав Росић[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15152], питање да ли је у јв. * [[Једна Луда]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-23.pdf]Пера С. Талетов([[w:Петар Талетов]]) == Нацрт_4: Чехов == [[Мој живот (Чехов)]]-22.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1909-K001](у јв Синиша Св. Буђевац 1916[https://pretraziva.rs/show/spomenica-studentima/36]) == Нацрт_5: Винавер == <nowiki>{{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски и југословенски песник-дипломата, писац и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Stanislav Vinaver }} == Песме ==</nowiki> * [[Бетовен]] * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_E74E1D9A175FE5728805716D3DEA6D36-1910-K001] - стр. 481 * [[Спасење]] (1922) == Нацрт_6: [[Аутор:Милан Кујунџић Абердар|Абердар]] == Даница:<br /> 1861:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1861-01-B001]<br /> [[Првој жени]] • [[Хеј смрти, смрти!]] • [[Потајница]] • [[Пазите, вуци!]] • [[Животе мој!]] • [[Бршљан и стужа]] • [[Невеста хајдукова]] • [[Да сам тобом]] • [[Гледајте огањ]] • [[Лаку ноћ! (Абердар)]] • [[Ала сам срећан!]] • [[Поздрав светковачима успомене текелијине]] • [[Сабљо наша!]] • [[Жеље]] • [[Цура]] • [[Моје вино]]<br /> 1862:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1862-01-B001]<br /> [[Суро стење]] • [[Чекам]] • [[Зора]] • [[С гробља]] • [[Хеј будале]] • [[Бог милости]]<br /> 1863:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1863-01-B001]<br /> [[Збогом]] • [[Ново лето]] • [[Јеретик]] • [[Ускрс]] • [[Тише ветар]] • [[Хеј крчмарко]] • [[Научићу]] • [[Братац у туђини]]<br /> 1864:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_0B624937F708747D160086F1DA07DBBD-1864-01-B001]<br /> [[Граничарка, из похода наполеоновог]] • [[Пријатељи стари]] Вила:<br /> 1865:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1865-01-B001]<br /> [[Сиње море]] • [[Ластавица]] • [[Бисер се круни с мора дубока...]] • [[Беседина поступаоница]] • [[Трепавица свилна...]]<br /> 1867:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1867-01-B001]<br /> [[Ватрица букће...]] • [[Зовни ме момче...]] • [[Спалиште]] • [[Удаћеш се...]] • [[Мрзим...]] • [[У Ружицу цркву...]] • [[Ој позориште!...]]<br /> 1868:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-01-B001]<br /> [[Месија]] • [[Наше слуге]] • [[Хај!]] • [[Завојевач]] • [[Сенка кнеза Михаила]][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_B9519DE2273A99FFBF4D16A4CFBF4823-1868-12-B035] Јавор:<br /> 1876:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_CE2D0CBD3BD7FB6A7BB908799516AB0B-1876-B001] [[Луда]] • [[Абер је!]] Матица:<br /> 1870:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_9BEA001DC0587D1826CD8F5355315702-1870-01-B001] [[Спаваш ли злато моје...]] • [[Поред свирке]] • [[Ха, Бога ми]] Млада Србадија:<br /> 1871:[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-02-B001] [[Стари министар]] • [[Деспотова ћерка]] Србски летопис, Словенци Проза (потреби извори): Filozofija u Srba, Kratki pregled harmonije u svetu i Ide li svet nabolje ili nagore? • [[Наука о осећању]] (1867) • [[Филозофија у Срба]] (1868) • [[Наука о свести]] (1872) == Нацрт_7: [[Алекса Шантић]] == ''навести изворе испод песама и проверити тачност'' 1887. *[[Бог се смиловао]]*[[Молитва мале Зорице]]*[[На гробу миле ми сестре]]*[[Прољетна зора]]*[[Прољеће (1887)|Прољеће]] *[[Рањеник]]*[[Србину]]*[[У слађаном гласу...]]*[[Звијезда јато]]*[[Љубим ли те?]]*[[На мјесечини (1887)|На мјесечини]] 1888. *[[Тици у затвору]]*[[Пјесма]]*[[Немилосном богаташу (1888)|Немилосном богаташу]]*[[Мати (1888)|Мати]]*[[Поздрав (1888)|Поздрав]]*[[На Стражилову]]*[[Мору]]*[[Ој поточе...]]*[[На мјесечини (1888)|На мјесечини]]*[[Гледао сам]]*[[Мај]]*[[Волим књигу]]*[[Гори]]*[[У гају (1888)|У гају]]*[[Пред иконом Светог Саве]]*[[Борба]]*[[Ђачка песма]]*[[Славују]]*[[На Дунаву]]*[[У равном Сријему]]*[[Нашој гори]]*[[Љубимо се]]*[[На рад]]*[[Моме брату у даљини]]*[[Неименована песма Алексе Шантића 50]]*[[Ђури Јакшићу]]*[[Мити Поповићу]]*[[Вида]]*[[Ноћна пјесма малијех Српкиња]]*[[Поноћи је...]] == Нацрт_8: Злочин и казна == {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Фјодор Достојевски]] | [[Злочин и казна]]<br>(''-{Преступление и наказание}-'') | Превео: Јефта Угричић (1864–1927) | | Садржај: | [[Злочин и казна/Део први/I|I]] }} <Center>'''ДЕО ПРВИ'''<br> [[Злочин и казна/Део први/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-20.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-02-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-20.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-03-27.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-03.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-04-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део први/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-15.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf]<br> '''ДЕО ДРУГИ'''<br> [[Злочин и казна/Део други/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-05-29.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-05.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-06-26.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-10.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-17.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/II|II]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-24.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-07-31.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/III|III]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-14.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-21.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/IV|IV]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-08-28.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-04.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/V|V]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-09-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-02.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VI|VI]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-10-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-06.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-11-13.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-11.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1899-12-25.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf]<br> [[Злочин и казна/Део други/VII|VII]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-09.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-18.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-23.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-01-30.pdf][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ТРЕЋИ'''<br> [[Злочин и казна/Део трећи/I|I]][https://pretraziva.rs/show/policijski-glasnik--1900-02-06.pdf]<br> '''ДЕО ЧЕТВРТИ'''<br> '''ДЕО ПЕТИ'''<br> '''ДЕО ШЕСТИ'''<br> '''ЕПИЛОГ'''<br> [[Злочин и казна/Епилог/I|I]]<br> [[Злочин и казна/Епилог/II|II]]<br> </Center> == Нацрт_9:[[Јован Дучић]]== <center>IV<br>[[Плаве легенде (Дучићеве песме)|'''Плаве легенде''']]</center> :[[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек и пас|Човек и пас]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Црна песма|Црна песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срца|Срца]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прича о јаком|Прича о јаком]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На стени|На стени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Мала принцеза|Мала принцеза]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње|Вечерње]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Једне ведре ноћи|Једне ведре ноћи]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка јесен|Дубровачка јесен]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Равнодушност|Равнодушност]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Љубав|Љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дело|Дело]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Прехисторијска љубав|Прехисторијска љубав]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пролетња песма|Пролетња песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Вечерње песме|Вечерње песме]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Човек|Човек]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Сунце|Сунце]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Острво папагаја|Острво папагаја]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Рука|Рука]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Огледала|Огледала]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Отров|Отров]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зохра|Зохра]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Пророци|Пророци]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Дубровачка песма|Дубровачка песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Казна|Казна]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светлост|Светлост]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Срећа|Срећа]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о Богу|Песма о Богу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Другови|Другови]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма о жени|Песма о жени]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Јеврејска песма|Јеврејска песма]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Светац|Светац]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Зизема|Зизема]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Семе|Семе]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Стари запис|Стари запис]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#Песма Христу|Песма Христу]], [[Плаве легенде (Дучићеве песме)#На раскршћу|На раскршћу]]. <nowiki> ==Човек и пас==(''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24.) ==Црна песма== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је било док она беше најлепша и најтужнија жена у мрачном Ескуријалу; то је било обично у дуге дане, у вртовима где су живели сунцокрети пуни једне болне носталгије.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Кад су се с пролећа враћале ласте у своме калуђеричком оделу од свиле црно-беле, певале су јој неки тамни напев с мора.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Певале су јој јер је она волела њихову чудну песму, и јер им је давала из своје црне рукавице неко ситно зрње са далеких острва да јој могу по цео дан певати о Тузи.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А кад је први пут, обучена у белу евилу, са два миртина цвета у руци, отпочинула под сребрним мрамором над којим је мрки чемпрес шумио једним дугим црним шумом —<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Она зажели да чује један рефрен Среће, само један.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23.) ==Прича о јаком== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На једном истом ланцу, чврсто везани за руке и за врат, била су два робијаша, један јаки и један слаби. Слаби је мислио на ропство и био је тужан, а јаки је мислио на слободу и био је ведар. Јаки је неколико пута хтео да једним напоном поцепа гвожђе и побегне, али је то слабог давило, крвавило, усмрћавало.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне ноћи јаки је бдио. Мислио је на своја брда где је до скора ходио силан и свиреп као природа; где су га се бојали вепрови; где је окрвављеним рукама ишао до орловских гнезда, старе давио а младе крао; и одакле је рушио стене да у понорима чује њихову смрт; и где је живио силан, разуздан и шуман као водопад.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ноћ је била тамна и стражари су спавали. Неодољива илузија слободе испуни његов свирепи дух. Гвожђе се напе и поцепа. Он јурну преко удављеног другара, преко стражарâ, преко поља с црном травом, преко реке с црном водом, у коју се баци као млада, страсна звер, и дохвати за слободну обалу. Иза његових гора изгреја крупан крвав поноћни месец.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Који је то морал могао да повиче том човеку: Стој!<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 24-25.) ==Вечерње== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Мала, снежна сеоска црква, на рудини, покрај грозничаве зелене реке. Рудина је неограђена, пуна траве, и на њој пасе један крупан млад магарац. У трави лежи неколико огромних напуштених старинских стећака, можда гробови какве патаренске господе. Магарац лагано чупка траву око старих знамења и племићских грбова.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тако цео дан. Најзад сунце уђе међу планине и просу на реку свој последњи крвав зрак. Сељак-црквењак затресе у торњу мало вечерње звоно, које одјекну многократно у оближњој црној смрчевој шуми. Река се лагано гасила.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Магарац подиже главу, крупан и силан. Два његова мокра, светла, широка ока загледаше се несвесно у долину која је била пуна звука. Тада он пусти свој глас гадан, сиров, рапав, али пун младости, силе, и неког дивљег весеља што живи.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;И, као побожни глас звона, и тај се глас подиже у небо.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.) ==Равнодушност== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Те ноћи, у звонари једне катедрале, поред црних готских звона, седио је Мефисто, блед и нем, налакћен на своју суву руку. Његове студене очи од челика биле су упрте на огромни град, залеђен у једном страшном сну. Стотине празних мостова гурили су се над белом реком у којој је тињало неколико звезда. Ноћ је била студена и тужна.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Мефисто сећаше исто онако грозан и блед као некад над Тебом, над Вавилоном и Јерусалимом у сате њихове пропасти. У тамном и непомичном ваздуху око њега стршиле су танке готске цркве у којима је те ноћи био утамничен један немоћни Бог. Али је Мефисто оклевао.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Је ли се у њему пренуо глас некадањег доброг херувима, глас Љубави? И он који је стајао изван Свега и против Свега, је ли осетио да се најзад враћа у вечиту тиху и топлу Хармонију? Или је, напротив, те ноћи смишљао своју најстрашнију оргију, свој највеличанственији поем Разорења?<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Не, непомичан и нем, у студеној ноћи без неба, поред заглувелих звона, он осети срце празно и мало. У њему не беше више ни Љубави ни Мржње; у њему беше сада једна студена Равнодушност, као зелено море отрова и жучи. И Мефисто позна тај непознати осећај кога никад није имао ни Бог ни Сатана, и који је само осећај Човеков. Тада Бог Зла увиде сву дубину понижења и осети најсвирепији од свих болова.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 23–24.) ==Љубав== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једне ноћи у дубини океана, у једној долини покривеној алгама, пробудио се један млад полип. Свуд око њега владала је дубока водена тишина. То је било место вечитог студеног мира и глухе непомичности.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Вода је била у висини нешто беличаста, сребрна: мора да је високо на површини била пала тешка киша месечине. Те ноћи млади сенсуални полип осети први пут у својим микроскопским венама једну дугу ватрену струју, страст од које је задрхтао у бесаници, осети чежњу непознату и слатку. И он се ухвати лагано за неки предмет. То је био један мали златни прстен у меким алгама.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 26.) ==Дело== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Гледам како црни шумски паук цело после подне тка на тамном чворнатом стасу једног престарелог дрвета своју широку мрежу. Он тка неуморно и непрестано. Ситни конци које испреда, излазе из његових груди, из срца, и његово ткиво постаје све чвршће и све лепше.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Шума је пуна топлоте и звука. По њој зеленкаста сунчана светлост пада са екстазом. За то време читави мали хорови прате ритмично тога мрачнога уметника, тога неуморнога ткача. А он преде све веселије, све страсније, све нестрпљивије, правећи по своме ткању неразумљиве и чудне фигуре.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Црни шумски паук знаде ли шта значи та његова уметност, знаде ли да испреда замку? Ко зна? Али је немоћан да се и мало уздржи, и неспособан да малакше и за тренутак. И мали артиста са заносом испреда из својих груди, из свога срца, и у своје ткиво уткива кончиће што се извијају из танких гласова са гнездА. А када је све било готово, он се — као Творац некада — блажено загледа у своје свилено Дело.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. март 1905. Књига XIV, Број 5. Стр. 350.) ==Прехисторијска љубав== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На једној каменој равници над понором, на неком планинском хрбату, ухваћени су били у страховити коштац прехисторијски човек и горила. Подједнако свирепи и силни ломили су се у том очајном загрљају у коме треба да умре један од њих двоје.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је било због човекове жене, која је стајала на стени поред њих са једним крвавим цветом у устима, и гледала љубоморног мужа у освети. Нема, зарасла у длаку, и гадна, држала је она на очајним борцима свој поглед пун несвесног задовољства.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Негде у даљини чуо се шум: можда шум младог мора, или шум стада мамута у каквој оближњој шуми. Небо је било пуно светлости, страсти и пожуде, и као да је из њега падала нека нечујна азурна киша.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;А када се окрвављени и изнемогли рвачи, учинивши свој задњи безнадежни напор, сурваше обојица у понор за њима, њихов се пад није чуо, толико је понор био бесконачан. Женка, са крвавим цветом у својим ружним устима, осмехну се тихо једним нежним осмејком.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;То је био први осмех једне Фрине и у исто време први осмех једне Офелије.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. јануар 1905. Књига XIV, Број 1. Стр. 25-26.) ==Човек== &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;На пједесталу седи мајка од бронзе и доји сина својом тешком мрком дојком. Осећа се како жељезно млијеко струји и улази у детиње тело од метала и како дете буји и расте нечувено силно.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Ах, када то чудно сисанче сиђе са пједестала међу људе и постане човек, колико ће величанство од снаге да покаже у животу. Његово гвоздено срце зазвечаће у додиру с јадима, триумфално и весело, као што звече мачеви. Његов ће гест да значи пораз, а његов корак победу. Изгледаће као какав страсни и млади антички бог из доба када су богови силазили међу људе, с њима живели и борили се, и отимали њихове жене.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Једног дана дете је постало човек. У његовим венама узрујавала се силна жељезна крв и о његове прси са гвозденим ребрима јади су се разбијали и скршени падали пред његове ноге. Победнички и гордо он је стајао међу гомилама.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Али јаде које није нашао изван себе, он је ипак нашао, а нашао их је у себи: једног дана он осети да у њему живи Душа. Она је била узбуђена и немирна, мучила га је својим неодољивим и болним питањима, и разједала његово метално срце. Мисли, често налик на змије, црне и хладне, тумарале су дном његове душе, уједале га, и остављале за собом трагове отрова и студени; оне су га прогониле онако исто као што прогоне смртне и ништавне. И силан међу другима, он се осетио слаб и ситан пред самим собом.<br /> &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;Тада је осетио колико је леденог и страшног бола само у томе: не бити као остали а бити ипак само Човек.<br /> (''Српски књижевни гласник'', 1. август 1903. Књига IX, Број 7. Стр. 509.) </nowiki> == Нацрт_10 == * [[Усташки злочини у концентрационом логору Јасеновац]] 11.4.[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-11] 12.4 [https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-12] 17[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-17]18[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_36505B1F073C4A37D00885FF2B17E74B-1944-04-18] == Нацрт_11 == ''Хамлет, Шекспир (Превод: Лаза Костић)'' Лица [[Хамлет/Шекспир (Л. Костић)/I. чин]]... == Остало == <nowiki>{{Аутор | име = Владимир | презиме = Јовановић | иницијал_презимена = ... | годинарођења =1833- | годинасмрти =1922 | опис = '''Владимир Јовановић''' био је српски политичар, економиста, аутор, новинар и академик. | слика = | опис_слике = | википедија = Владимир Јовановић | вики_цитати = | остава = | остава_кат = Vladimir Jovanović }} == Дела ==</nowiki> * [[Основи снаге и величине Србске]] (1870) * [[О нашем ослобођењу и уједињењу]] (1871)[https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-07-B018][https://digitalna.nb.rs/view/URN:NB:RS:SD_5849377EC458C379EAF950CFD2074A6F-1871-08-B020] == Нацрт == * Категорија:Књижевност ** Категорија:Романтизам * Категорија:Поезија ** Категорија:Поезија по земљама *** '''Српска''',немачка поезија, енглеска, руска, француска,мађарска... ** Песме према врсти *** Елегије *** Описне (дескриптивне) песме *** Љубавне песме *** Социјалне песме *** Родољубиве песме *** Мисаоне (рефлексивне) песме *** Сатиричне песме *** Хумористичке песме * Категорија:Народна поезија ** Категорија:Епска народна поезија ** Категорија:Лирска народна поезија * Категорија:Српска поезија ** Српски песници Аутор:Јулка Стратимировић == Нацрт_Градови и химере (1930) == <nowiki>{{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Јован Дучић]] | Градови и химере (1930) | | | '''Садржај''' | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> [[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Швајцарске|Прво писмо из Швајцарске — ''Алпи'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Други писмо из Швајцарске|Друго писмо из Швајцарске — ''Женева'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Француске|Писмо из Француске — ''Париз'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо с Јонског Мора|Писмо с Јонског Мора — ''Крф'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Италије|Писмо из Италије — ''Рим'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Прво писмо из Грчке|Прво писмо из Грчке — ''Делфи'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Писмо из Шпаније|Писмо из Шпаније — ''Авила'']]<br /> [[Градови и химере (1932)/Друго писмо из Грчке|Друго писмо из Грчке — ''Атина'']] </div> </div> ''Пријатељу<br />Д-р. Кости Кумануди''</nowiki> 33yqqpm17lvj6fd1ig7yix3xk0nk1az Аутор:Станислав Винавер 100 61622 147549 146540 2026-10-09T17:38:28Z Coaorao 19106 /* Песме */ 147549 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = Станислав Винавер | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Бетовен]] * [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот]] (1909) * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910) * [[Крај револуције]] (1919) * [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919) * [[Река (Винавер)|Река]] (1919) * [[Спасење]] (1922) * [[Зелено]] (1953) (''Република'', 16. јуна 1953) == Проза == * [[Скрајбин]] (1920) * [[.ДАНТЕ]] (1922) === Књижевне критике === * [[Црњански и критика]] (1920) [[Категорија:Станислав Винавер| ]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] 76psc9bwf4nf4wwud9xdpohro55gt0b 147551 147549 2026-10-10T10:58:37Z Coaorao 19106 147551 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = Станислав Винавер | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Бетовен]] * [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот]] (1909) * [[Крај револуције]] (1919) * [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919) * [[Река (Винавер)|Река]] (1919) * [[Спасење]] (1922) * [[Зелено]] (1953) (''Република'', 16. јуна 1953) == Проза == * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910) * [[Скрајбин]] (1920) * [[.ДАНТЕ]] (1922) === Књижевне критике === * [[Црњански и критика]] (1920) [[Категорија:Станислав Винавер| ]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] swrc6y8v89mrzsu2c6jgdownsgy2wis 147552 147551 2026-10-10T11:01:17Z Coaorao 19106 /* Проза */ 147552 wikitext text/x-wiki {{Аутор | име = Станислав | презиме = Винавер | иницијал_презимена = В | годинарођења = 1891 | годинасмрти = 1955 | опис = '''Станислав Винавер''' био је српски песник, књижевни критичар и преводилац. | слика = | опис_слике = | википедија = Станислав Винавер | вики_цитати = Станислав Винавер | остава = | остава_кат = }} == Песме == * [[Бетовен]] * [[Дон Кихот (Винавер)|Дон Кихот]] (1909) * [[Крај револуције]] (1919) * [[Финале (Винавер)|Финале]] (1919) * [[Река (Винавер)|Река]] (1919) * [[Спасење]] (1922) * [[Зелено]] (1953) (''Република'', 16. јуна 1953) == Проза == * [[Из земље сунца које сажиже]] (1910) * [[Скрајбин]] (1920) * [[Манифест експресионистичке школе]] (1920) * [[.ДАНТЕ]] (1922) === Књижевне критике === * [[Црњански и критика]] (1920) [[Категорија:Станислав Винавер| ]] [[Категорија:Српски књижевници]] [[Категорија:Српски песници]] hbk5odphshvh6ffz5nl2bxcceifd0ez Манифест експресионистичке школе 0 61799 147553 2026-10-10T11:06:15Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Станислав Винавер]] | Манифест експресионистичке школе | 1920. | | Садржај | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> [[Манифест експресионистичке школе/I|-{I}-]]<br> [[Манифест експресионистичке школе/II|-{II}-]]<br> Манифест екс… 147553 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Станислав Винавер]] | Манифест експресионистичке школе | 1920. | | Садржај | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> [[Манифест експресионистичке школе/I|-{I}-]]<br> [[Манифест експресионистичке школе/II|-{II}-]]<br> [[Манифест експресионистичке школе/III|-{III}-]]<br> [[Манифест експресионистичке школе/IV|-{IV}-]]<br> [[Манифест експресионистичке школе/V|-{V}-]]<br> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}} kzv54lcuijlb49nnieskmfbjkzald0i 147559 147553 2026-10-10T11:44:46Z Coaorao 19106 /* */ 147559 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Станислав Винавер]] | Манифест експресионистичке школе | 1920. | | Садржај | }} <div style="text-align:center;"> <div style="display:inline-block; text-align:left;"> [[Манифест експресионистичке школе/I|-{I}-]]<br> [[Манифест експресионистичке школе/II|-{II}-]]<br> [[Манифест експресионистичке школе/III|-{III}-]]<br> [[Манифест експресионистичке школе/IV|-{IV}-]]<br> [[Манифест експресионистичке школе/V|-{V}-]]<br> </div> </div> {{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}} [[Категорија:Станислав Винавер]] hk1btazcqt6e1o24fv4dcq2wr4y7hhp Манифест експресионистичке школе/I 0 61800 147554 2026-10-10T11:12:50Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Станислав Винавер]] | Манифест експресионистичке школе | 1920. | [[Манифест експресионистичке школе|Садржај]] | I | [[Манифест експресионистичке школе/II|-{II}-]] }} {{Центар|'''I'''}} {{gap}}Ми смо сви експресионисте. Ми сви узимамо стварнос… 147554 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Станислав Винавер]] | Манифест експресионистичке школе | 1920. | [[Манифест експресионистичке школе|Садржај]] | I | [[Манифест експресионистичке школе/II|-{II}-]] }} {{Центар|'''I'''}} {{gap}}Ми смо сви експресионисте. Ми сви узимамо стварност за средство свога стварања. Нама је циљ: стварање, а не оно створено. Оно што је створено, створила је природа, по својој логици, под императивом своје психологије. Од природе ми тражимо не ту логику, и не ту, њену психологију. Узимамо и њих, по кад кад, као једну игру нашега стварања. Од природе захтевамо, да нам да елементе, оно што је од неког и она наследила, а можда и отела.<br> {{gap}}Ми те елементе формирамо у спрегове мисли, у сплетове осећања, у спој светова, у динамичност духовнога бивања, које иде преко неке органске конкретности.<br> {{gap}}Ми смо ствараоци, као што је и природа. Ми улазимо у пантеон проузрокивача, о којима је држао проповед сточулни плурализам, од Вавилона и Мексике до Џемса и Мориса. Ми постајемо богови, као што је то предвиђао Верхарн и слутио ван Лерберг. (А Бог, искључујући само Спинозино геометријско чудовиште, учествује у стварању.) И до нас је тако било. Бетовен је стварао свет изнова, свет огромних звучних вулкана, свет катаклизама модулација, и древнога ужаса, који је клицао и запомагао, јер сам себе није могао ни надвисити ни надкрилити: јер није било никог другог сем њега у тој васељени. И Бах је своје светове стварао у бескрајним перспективама — зачараних воља, на безданим зазиданим луковима неумољивих и сагласних ритмичности.<br> {{gap}}И сви су, када су били највећи, стварали свет, а не реконструисали свет, градили васељену, а не прецртавали оно чему је, у најбољем случају, други неимар дао полазне могућности.<br> {{gap}}За то ми највише обожавамо Шекспира, који је узео од природе и траву, и змију, и Цезара и Сунце, и цвркут тица и звекет оружја, а створио свога Аријела, Проспера, Пука, и дао им да живе на острву које је он, Шекспир, триумфом својих лудих јамбова дочарао из бескрајног океана трохеја, јоника, хореја и беле прозе једносложних таласа речи.<br> {{gap}}Ми смо дошли до свести о ономе што смо и због оних који су били пре нас, у Европи и Америци. Из њих смо се ми ишчаурили, у колико смо њихова антитеза, по неумољивом закону диалектике, којим нас је везао Хегел за прошлост.<br> {{gap}}Импресионисти (чија смо ми обрнута могућност и изведена обратна консеквенција) хтели су да из природе ишчупају, кљештама своје личне једначине, ексере, са којима су уковани предмети. Импресионисти су хтели, преко себе, да даду ону исту природу која је била око њих. И они су веровали да ће тако, преко два апсолута, – себе и природе, – постићи последњи апсолут израза, и пронаћи: шта држи материју и духове. Међутим два апсолута: наш лични и онај туђи око нас, доведени у један насилни, међусобни однос, нису умели да изразе ни духовну битност окруженог, ни суштину окружавајућега.<br> {{gap}}Ми, експресионисте, не питамо, шта хоће природа, ми то остављамо, у колико се то тиче израза, слугама природе: плашљивим љубавницима природе, који изучавају њене ћуди и према њима се управљају.<br> {{gap}}Ми, експресионисте, никога не исповедамо, да бисмо исповешћу сазнали његову тајну. Ми тајну постижемо, ако је она врх, на коме смо зажелели да се сунчамо. Ми не читамо анонимна писма, којима природу компромитују или уздижу, у разним случајностима, свакидашњице. Ми смо оно исто што и природа, и ми стварамо са оним комађем, које успемо да из Космоса привучемо у своју орбиту, као цигље за зграду, коју ми непрестано подижемо и обарамо. Ми и обарамо сами себе, јер ми, као и природа, налазимо задовољство не у коначности једнога постигнућа, већ у периодичности победе и пораза.<br> {{gap}}У овоме куту наше планете само ми и постојимо. Још онда, кад смо осетили бол наше рађајуће се гравитације и вољу за зидањем из самих себе, ми нисмо затекли у Југославији предходнике-импресионисте, који би блудели бакхантски за неиспитаним и варљивим траговима природе. Код нас није било импресиониста, које ми затичемо свугде још, по овој планети, као историјске остатке фела које изумиру. Код нас овде, у књижевности, готово нису ни живели. Бојали су се да иду чак и за природом, за којом ми више не идемо.<br> {{gap}}Они су се бојали поћи ма за ким – да не би залутали; они нису ишли ни једним путем – да не би изгубили пут....<br> {{gap}}Ми не можемо да грешимо у тоталитету наше тежње.<br> {{gap}}Наше су погрешке само релативне према нашем апсолуту. У наш план грађења и разграђивања, као заносни и горки подстрек за рад једне све органскије и органскије логике, улази и погрешка, и несклад, и неизводљивост, и контраст, и контрадикција.<br> {{gap}}Наша једица опасност, наша коб, лежи у могућности динамичког савршенства, које би нас уклело безумним експлозијама своје космичке мистике, и довело нас у безизлазност зачаранога круга, на чијој је периферији сазнање да су сви хаоси стварања и све хармоније стварања: само једна случајност музике.... == Извор == Прогрес: независан политички дневник, 22. септембар 1920. стр. 3-4. {{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}} p0me5xb5ar859mpakc7p6n0mudwso57 Манифест експресионистичке школе/II 0 61801 147555 2026-10-10T11:26:03Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Станислав Винавер]] | Манифест експресионистичке школе | 1920. | [[Манифест експресионистичке школе/I|-{I}-]] | II | [[Манифест експресионистичке школе/III|-{III}-]] }} {{Центар|'''II'''}} {{gap}}С једним треба бити на чисто: са реализмом (односно и… 147555 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Станислав Винавер]] | Манифест експресионистичке школе | 1920. | [[Манифест експресионистичке школе/I|-{I}-]] | II | [[Манифест експресионистичке школе/III|-{III}-]] }} {{Центар|'''II'''}} {{gap}}С једним треба бити на чисто: са реализмом (односно и психологизмом).<br> {{gap}}Прави реализам, у највећем броју случајева, јесте покушај, не да се ствари представе онакве, какве су, већ тако, да се роди убеђење, да су оне збиља такве.<br> {{gap}}Сва снага реализма јесте у убеђењу, у убедљивости. Треба читаоце, (гледаоце, осећаоце) убедити да је то стварност. Убедљивост се постиже на два начина: акцентом и избором теме. Тема се избира из саме дубине, са дна конкретности – да би се дала илузија: како је и оно, што се развија, конкретно. Међутим ту конкретност служи само као полазна тачка. Спој конкретности служи као points de repere, као тачке проласка, као станице, као више материалних стања, преко којих линија мора проћи. Линија може испунити тај услов, па да ипак буде фантастична, јер је број конкретности увек ограничен. Акценат се постиже пре свега снагом талента. Има талената фантастичних, има Едгара Поа који описују најобичније ствари: а у нама се рађа уверење да то није стварност, да је то нешто изван нашега света чула. Што тачнији, што прецизнији, један Едгар По, један Сезан — изгледају нам све мање реални, све даљи од обичног бивања. Међутим, још Вјачеслав Иванов и Мережковски утврдили су за Достојевскога да он није реалиста онде, где изгледа најреалнији.<br> {{gap}}Код Достојевског је један гениални и несвесни трик то, да он навлаш говори кад кад канцеларијским и тачним, по мало ћивтинским језиком, да би се створило уверење, да је све што он износи: до баналности тачно, реално.<br> {{gap}}Гогољ нам изгледа, по акценту, највећи реалиста онде, где говори о стварима које се нису догодиле и нису се могле догодити. Тако су сви разговори губернијских дама о хаљинама, у „Мртвим Душама” потпуно немогући за ондашње прилике. То су доказали руски професори, а то може бити јасно и priori.<br> {{gap}}У многим позоришним комадима сцене се износе са извесним реализмом који изгледа убедљив масом детаља и драмским акцентом целине – док, у ствари, ми готово не можемо знати је ли то стварно реалистички или не. Обичаји ткача пре неколико деценија, дају се извести (у Хауптмановом комаду) необично реалистички-психолошки: узму се карактеристични детаљи: покрет, ход, ритам говора ткача, и начини се целина која дејствује са убедљивим реализмом. Међутим ми, не знајући живот тих људи пре толико година, не можемо тврдити да је све то збиља тако, и ако долазимо до убеђења (позоришном техником), да јесте.<br> {{gap}}Дакле, реалност се не постиже тиме што нас само опомену на нешто познато, реалност је креативна, реалност се постиже убеђивањем:<br> {{gap}}нас убеде да је то реално. Дакле и реалност је једнауметничка категорија. Помоћу уметности, нас убеде да је нешто реално, а нешто није. Реалност није у стварима, већ је реалност у дејству ствари на нас. Има уметности која нам ствара илузију реалности па ма све било варка, – а има уметности која нас држи у атмосфери иреалнога и ако је све, што се износи, стваран однос између бића.<br> {{gap}}Реалност није ни у једном предмету, реалност јесте нешто што се, као неки украс, као нека језа или понос, унесе у ствари, да би оне на нас деловале. У сну, ми сањамо најдиспаратније чежње и везујемо их по једној логици нарочитога стварања (последице су ту често изврнуте, мењају место са узроцима). И у таквом сну, ми често имамо најдубље убеђење, да је све стварно. Стварност је једно убеђење и ништа више, за уметника.<br> {{gap}}И колико год ми истичемо ову моћ давања атмосфере стварности, толико ударамо гласом и на обрнуту моћ, на негативни пол: уношење неке Каријеровске, иреалне сумаглице у ствари живота. Реалност и иреалност подједнако су реалне, или подједнако су нереалне, све зависи од уметника.<br> {{gap}}Резиме би био овај: писци једног нарочитог талента дају нам визију реалности или визију иреалности.<br> {{gap}}Визија је увек јача од саме стварности, у колико стварност уопште постоји за уметника. Уметник се користио детаљима стварности, за своје сврхе, јер није ни од кога другога могао добити материал.<br> {{gap}}Велики реалисти јесу у ствари велики визионари, и ми се варамо, кад мислимо, да нам они износе ма какву стварност. Они нам износе, оно, што зажеле или захтеју, на начин који нас убеђује да је баш то.<br> {{gap}}Такође велики идеалисти јесу у ствари, велики визионари чија визија има убедљивост не-стварнога или навлаш нема убедљивост стварнога, и тиме нас преноси у илузију, у Мају Индијску и Шопенхауерову.<br> {{gap}}Чиста илузија и чиста стварност јесу на крају крајева последица уметности.<br> {{gap}}Уметник, из праве стварности, узима оно, што му треба, да би његова визија добила извесну солидност, кохерентност и изразитост. Уметник из стварности избацује све оно, што му смета да стварност учини пластичнијом, и рељефнијом, стварном,<br> {{gap}}Ми, експресионисте, начисто смо са овом лукавошћу стварања, и ми прибегавамо и њој. Можемо ми стварати какве хоћемо светове — није главно да они буду реални, главно је да се ствара изузија, да су они реални, – ако ми то желимо. Или, ако желимо да се створи осећање: недостатка свакога реалнога тла, ми знамо, да се то постиже не: избацивањем тога тла, већ: убацивањем елемента неубедљивости, илузорности у нашу зграду, у наше светове.<br> {{gap}}Па ипак, ми експресионисте, отишли смо и један корак даље, нашли смо још један моменат за уметничко искоришћавање, а то је моменат осцилације између два екстрема, између бића и не-бића, између стварности и нестварности.<br> {{gap}}Ми наше светове градимо данас са још једним хелиумом, кога није било на досадашњим земљама: ми уносимо ту упитну Језу стварности и нестварности. Ми не одричемо увек егзистенцију, ми не афирмирамо увек егзистенцију; за нас је игра око присуства или одсуства егзистенције једна драж више у стварању, једно уживање више у створеноме.<br> {{gap}}Ми смо надмашили језу библијскога: omnia vanitas (све је таштина, и сама је таштина таштина). После страховите реалности коју су видели пророци, проповедници, патриарси, после реалности која је уморила генерације и векове материалношћу свога тока кроз историју, дошла је негација реалности, сумња и у саму сенку реалности. Па ипак, та сумња, у својој безнадежној горчини има и бес за новим пењањем по недогледним степеницама живота и бића.<br> {{gap}}А ми, експресионисте, уносимо једну нову сумњу, страшнију, ако нам је до страха, или божанственију, ако нам је до ведре радости, а то је: у уметности ми не зависимо од категорије реалности, ми се ослобађамо и од реалности и од онога што њу одриче.<br> {{gap}}Ми смо потпуно слободни, и зато смо ми, ако нам је до среће – сретнији, ако нам је до очајања – очајнији, од оних, који су били пре нас у уметности.<br> {{gap}}Апстрактна мисао одавно је дошла до ових закључака, који тек сад почињу продирати у уметност, пошто је уметност учинила еволуцију која је омогућила то продирање. == Извор == Прогрес: независан политички дневник, 24. септембар 1920. стр. 2-3. {{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}} htr3ne1bp067r0co14nqmartzenl602 Манифест експресионистичке школе/III 0 61802 147556 2026-10-10T11:33:47Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Станислав Винавер]] | Манифест експресионистичке школе | 1920. | [[Манифест експресионистичке школе/II|-{II}-]] | III | [[Манифест експресионистичке школе/IV|-{IV}-]] }} {{Центар|'''III'''}} {{gap}}Дало би се математички доказати, на основу досада п… 147556 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Станислав Винавер]] | Манифест експресионистичке школе | 1920. | [[Манифест експресионистичке школе/II|-{II}-]] | III | [[Манифест експресионистичке школе/IV|-{IV}-]] }} {{Центар|'''III'''}} {{gap}}Дало би се математички доказати, на основу досада пређених догађаја и еволуција у литератури, да смо ми морали доћи, и бити онакви какви смо. Па ипак, ми нисмо дошли само, на захтев историјске нужности, као удубљење реализма, као антитеза импресионизма, и као последица факта, да се све старо у старим облицима изживело, и сасвим природно оставило само могућност искоришћавања оних руда у себи, које нису биле вађене. Ми нисмо само литерарна последица пређенога пута. Са нашим временом ми смо грчевито везани. Чак и кад желимо да побегнемо из њега, ми се боримо за слободу од природе, као и наше време. Случај је хтео да смо ми и на основу логике тока књижевних форама оно, што бисмо били и после сасвим друге једне формалне прошлости. Прошлост за нас није битна.<br> {{gap}}Прошлост губи своју снагу над нама, баш за то што нам је била оставила још само могућност пута којим смо пошли. Ми је не морамо питати за савет све док не идемо њеним путевима. Прошлост није нашим путем свесно ходила. Она га је сачувала за нас. {{Центар|<nowiki>*</nowiki><br /><nowiki>*      *</nowiki>}} {{gap}}Промене су настале. По свој прилици да оне одговарају неком поремећају у тежиштима Духа Васељене. У центру стварања, ако он постоји, врши се распоред снага. Наш једини уметнички задатак јесте, да интуицијом, претвореном у израз, докучимо јесу ли те промене коначне и за сам Дух Васељене, за сам Космос, или је њихов значај само материјално и духовно гломазан, а космички безначајан.<br> {{gap}}И нису промене настале данас, или јуче, промене се јављају симболички. код нас, као такве, као знак питања.<br> {{gap}}Ми, у уметности, имамо да испитамо: да ли те и такве промене повлаче за собом и промену у Духу Васељене (па ма кад она дошла, и ма кад постао Дух Васељене, кога можда још нема). Ми решавамо само проблем, а кад ће он доћи, кад ће се њему на основу наших решења приступити – ми то, заробљени категоријом времена, не знамо.<br> {{gap}}Ми, и многа човечанства, решавамо за природу, кроз многолике уметности, кроз кретање нечега материално од нас зависног, читав низ тамних места, мутних тумачења текста, који можда не ће бити ни написан. Али је природа-прикупљач података, али Дух Васељене (чак и пре свог постанка) предвиђа могућности и даје нам благовремено на решавање задатке, који су више или мање судбоносни за њ, већи и као сама могућност. Још Метерленк слутио је, да је целокупан напор наше свести, у својој коначној некој еманацији (коју не видимо) само један експерименат, потребан боговима, ради расплета неких њихових сложености. {{Центар|<nowiki>*</nowiki><br /><nowiki>*      *</nowiki>}} {{gap}}Наша основна тежња јесте: ослобођење од овог експеримента над нама.<br> {{gap}}Ослобођење се постиже потпуном надмоћнију над оним што је требало да нас начини својим оруђима. Ослободићемо се ако још више, још грчевитије уђемо у план Богова, ако будемо још језивије битно оно, што је од нас хтела учинити природа. Тада ћемо најзад прерасти своју битност, своју наметнуту битност.<br> {{gap}}Морамо потпуно да уђемо у дух промена, у злокобну динамику. Морамо да се спојимо с њом без остатка, без отпора и тада динамика неће владати нама, тада ћемо ми сами бити динамика и моћићемо да идемо у нова схватања, у смисао нове суштине. Без икаквог напора улазићемо у суштину, јер ћемо бити њен етер, њена атмосфера. Ми, који смо имали бити побеђени, постаћемо део победе, део онога што је победило. Ми ћемо постати победнички флуид који струји васељенама. {{Центар|<nowiki>*</nowiki><br /><nowiki>*      *</nowiki>}} {{gap}}Како да у себе примимо тај динамизам како да одбацимо све оно грубо материално, што би увек са динамизмом било у борби, и тиме онемогућавало наше победничко јединство?<br> {{gap}}Јесу ли неке промене нешто, што нас надмашава? Како да будемо примљиви? Питагорину музику сфера нису могла осетити бића, услед громкости њене. Како да те звучне лађе уђу у пристаниште наших чула? Да нисмо сувише сићушни да бисмо се определили према огромним потресима?<br> {{gap}}Апстрактна мисао одавно је решила овај проблем. Кад не можемо прићи бескрајности помоћу бескрајно великог, ми јој приступамо помоћу бескрајно малог. Суштаствено нема разлике.<br> {{gap}}Уметничкој мисли били су потребни векови, да дође својим, уметничким путевима, до алгебарског и механичког открића Лајбница и Њутона. Дебиси, Дика, Метерленк, ван Лерберг, Равел, које су били прогласили за болеснике, нашли су светове, сродне Космосу, у диференциалној прашини осећања.<br> {{gap}}Природа на нас делује коначним ударима на чула. Она даје коначне количине. Тиме она даје и више, но што наша чула траже. Атом и космос јесу изнад и испод те коначности, те одређености. Космизам атома живи истом слутњом, којом и васељене. Да бисмо схватили Космос, морамо се уздићи до њега, морамо се овасељенети до васељенскости. То је један пут. Други је пут – силазак у атоме, који су, такође космоси, што тврди хемија, што је језиво осећао Паскал.<br> {{gap}}Према томе је и Метерленк космичар, и тибетански мистичари, и персијски миниатуристи.<br> {{gap}}Према томе – утанчана, егзалтована импресија прелази у: експресију. Дати мање, но што је пружила природа, значи такође наћи нов израз, значи бити нова природа. Кандински одбацује, (на други начин но Хоксе, но Јапанци, а ипак сродним болом и грчем елиминација), – све оно, што доприноси, да дејство импресије буде обојено секундарношћу, случајношћу једињења и везе са нечим другим. Најчистија импресија постаје: експресија .. –<br> {{gap}}Експресионисте као Хвитман, узимају од природе више, но што она даје у једном утиску. Хвитман набацује, као гиганти, Пелион утиска на Осу утиска, и даје експресију. Експресионисте тога типа дају нову целину, које нема, а можда и не може бити у ритму природе.<br> {{gap}}Те експресионисте надмашавају логичност једног утиска, датог у коначном, у завршеном. А рафиниране импресионисте типа Дебиси, деле утисак, хемијском анализом, квалитативно.<br> {{gap}}Они растављају воду на водоник и кисеоник – а то је већ ново стварање. Растварање је такође стварање. А: чим је стварање — то је експресија). Они ослобађају везу атома, који, уједињени, имају друге особине, но кад су слободни. Најзад, нема краја ослобођењу атома. Било да су уметнички догађаји огромни, било бескрајно малени, било да су увасељење једне импресије, било да су развасељење једног утиска, они се завршавају опет космосом, опет васељеном.<br> {{gap}}Када би природа била за нас, када бисмо ми са природом општили непосредно, она би нашим чулима давала само заповести, а не наговештаје и индикације. Али природа не даје само минимум или максимум потребног надражаја. Надражајева недовољност или сувишност ствара за нас могућност: да природу схватимо, и да је победимо, у уметности.<br> {{gap}}И нама та победа, можда је исто толико важна, као да смо победили и на неки судбоносније материални или сугестивније духовни начин – у борби за наше духовно омогућење.<br> {{gap}}Напоредо са великим догађајима на овој планети, и уметност њена, на један, за сад још херметичан (а у најближој будућности примитивистички) начин, иде на то, да подчини природу.<br> {{gap}}Ово је донекле слично напору лукавости, који је Кант приписао Копернику. У оно време тежило се да се природа прозре, и тиме савлада, тежило се да се нађе питање на које ће природа бити принуђена одговорити (као индијско божанство, чије је име најзад пронађено).<br> {{gap}}Данас, опет у време ослобађања, предузела је уметност да решава оно, што је тада решавала метафизика: проблем не само слободе, већ ослобођења.<br> {{gap}}Уметност ова наша, која је данас запалила планету огњевима, који се још можда не виде, али који пламте — тежи да овлада, чак и против логике. Противу снаге самих ствари она не употребљава ум, већ снагу стварања.<br> {{gap}}Изгубили смо били снагу стварања, јер смо били и сувише загледани у створено, које није било више довољно ни само себе да сачува. Без сталног стварања није могућа чак ни прошлости. == Извор == Прогрес: независан политички дневник, 17. октобар 1920. стр. 2-4. {{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}} q477gb34eb06lxz4crrlrevtl60ndkv Манифест експресионистичке школе/IV 0 61803 147557 2026-10-10T11:39:32Z Coaorao 19106 Нова страница: {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Станислав Винавер]] | Манифест експресионистичке школе | 1920. | [[Манифест експресионистичке школе/III|-{III}-]] | IV | [[Манифест експресионистичке школе/V|-{V}-]] }} {{Центар|'''IV'''}} {{gap}}Од увек је човек призивао Природине Силе у помоћ. Од… 147557 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Станислав Винавер]] | Манифест експресионистичке школе | 1920. | [[Манифест експресионистичке школе/III|-{III}-]] | IV | [[Манифест експресионистичке школе/V|-{V}-]] }} {{Центар|'''IV'''}} {{gap}}Од увек је човек призивао Природине Силе у помоћ. Од увек је била машта, да човек пронађе тајну: како да својим чаробним формулама спута духове природе и натера их на рад. Ово, што се види код свих примитивних народа, нашло је језив свој одјек у Манфреду и Фаусту, који хоће да заробе природу. Они не морају ништа радити, за њих раде силе, које они чак не морају ни схватати. Манфред не мора разумети ни појмити духове, који га имају служити. Манфред мора само доћи до формуле, која га чини господаром. Владар Прстена (у 1001 ноћи) далеко је испод духа, који слуша прстен. И Просперо је у многом погледу испод Аријела, па ипак је Аријел његов роб.<br> {{gap}}Уметност је стално тежила да буде Просперо и Манфред, и Владар Прстена. Уметност је тежила да нађе схеме, које би после послушна природа морала испунити. Уметност је хтела да нађе начине, који би били једна одгонетка природе, нека једрила, неки брод, који би природа морала носити тим самим што је брод створен за пловидбу. Брод не мора разумети море, а море мора да га носи. Не мора се бити виши од стихије, да се искористи једна стихија, мора се само бити плован уз и низ стихију. Један од циљева уметности био је: учинити да наша осећања буду пловна дуж стихије живота. Живот сам, морао би да носи оно, што је саграђено на један нарочити начин, пронађен интуицијом од генија. Уједном моме роману ја описујем како су неки људи успели да искористе Дух Васељене, ради својих циљева:<br> {{gap}}Дух Васељене јесте резервоар целокупне свести духовних светова, – па ипак бића, која су много нижа од њега, искоришћују и испражњују резервоар. Резервоар тај има сабирну, сабирајућу моћ, али није ограђен од бандитизма од стране нижих свести.<br> {{gap}}Он нема одбранбеног, органског оклопа, јер он није саздан да се бори са јачим или слабијим од себе, он је циљ и зато није добио штит. Најопасније је понекад бити најачи.<br> {{gap}}Тако, ми можемо искористити живот па ма и не ушли у тајну живота. Главно је: наћи ту чаробну формулу, или тај пловећи-пловни облик. У великоме потопу догађаја и доживљаја, да би се остало на површини, не мора се ништа ни разумети ни знати, довољно је имати Нојев Ковчег.<br> {{gap}}Ако узмемо као најпростији пример, поезију, видећемо да се од увек старало, да се природа, тако рећи ухвати на делу, намами у наше мреже и зароби.<br> {{gap}}Прве мистичке попевке орфичара, са готово ни мало свакидашњега смисла, имале су за дужност: дати једну мистично завршену реалност, у коју је права реалност просто морала ући, као у љуску. Увек, у поезији, од толиких осећања, која заталасавају човечју груд, спомињана су, наглашавана су само нека, и стварана је целина у коју је природа ушла и оживљавала је. Нико не воли онако, ритмом и осцилацијом оног малог броја одређених појмова, које спомиње Саффо, или ма који песник Грчке Антологије. Па ипак, ред осећања и ред речи, који има да представи неке границе тих осећања, тако су размештени, да природа улази у њих, оживљује их, и ми имамо реалност, и ми имамо нешто јаче но реалност – визију, то јест квинтесенцију реалности.<br> {{gap}}Виктор Иго свом разбарушеношћу свог вербализма хвата силе природе за косе, и не пушта их, и оне оживљавају дело Виктора Ига.<br> {{gap}}Свака епоха ствара мреже за хватање природних сила, свака епоха ствара, на погодном месту, уметнички млин, који је окрбтан силом пролазећега, горскога потока.<br> {{gap}}Но свака епоха нађе начина да зароби природу на аргатовање, али само дотле, док су форме јаке, док форме могу да издрже отпор и напон заробљенога духа, као у лајђенској боци. Чим форме напукну, снага природе напушта их, и узалуд су те форме узор од фино саграђеног резервоара, садржај је ишчилео.<br> {{gap}}И за то друга епоха, ако хоће да се користи енергијом неке природине снаге, мор да нађе и нове облике, у које ће природу намамити. Велики духови, снагом, моћју генија, могу и да стварају и без сарадње природе, – али на што то, кад има начина да се природа зароби, и да ради како ми хоћемо?<br> {{gap}}Природа мора да врши за нас сав груби посао довлачења материјала. Треба намамити Орироду.<br> {{gap}}Свинберн је био пронашао, да је главно: дати извесну музичку постепеност речи, колоратуру флуидности: смисао ће сам доћи. Браунинг је открио да је главно: галванизовати појмове једним општим а ипак незнаним и недефинисаним грчем: смисао мора доћи, накнадно.<br> {{gap}}Зола је мислио, и кад кад успео: да се мора на један гломазно логичан начин, насилно поређати, (као да су то постепености), материјал разних крајности: живот ће ући, дати свему пуну пару кретања и хуктања. Шекспир је успевао да заплете ствари тако, да су се после, својом властитом снагом, морале расплетати и давати визију живота.<br> {{gap}}Балзак је увидео да има принципа, које треба стегнути у једну периоду, једну генерацију, један тип, па ће оличење тих основних принципа привући друге принципе, који ће сами по себи пустити у ход сав механизам.<br> {{gap}}Још нас не дели много година од доба, које је успевало да зароби лепоту у неколико строфа: смисао и живот јављали су се као последица те лепоте.<br> {{gap}}Ибзен је проналазио карактеристичан симбол и удубљавао се у њ, а смисао, живот, илузија, драматичност – све је то долазило само по себи.<br> {{gap}}Узмимо из наше поезије Дучића, који је, у својим добрим стварима, проналазио комбинацију појмова, заокругљену неком општом чулношћу. Накнадно је долазио и смисао, и долазила је визија, које писац није унео, сам од себе.<br> {{gap}}Као у оном лову на слонове: помоћу питомих слонова ловили су се дивљи. Природи је даван мамац и ова је, готово увек, била примамљена и заробљена … Данас, када старе форме нису под милим богом ништа, и у старе плаштове из гардеробе поетских трикова, (ма како они били извезени златом и драгим камењем музике, сентименталности, чулности, романтике), — данас у те плаштове неће се увући ни један краљ и ни један елф. Ми морамо ако хоћемо да искористимо слепе силе за своје циљеве, морамо наћи нешто друго.<br> {{gap}}Данас ми улазимо у дух размештања, у дух струјања, у динамику хаоса, у револуцију израза и израженога И кад ми у ту револуцију уђемо, све ће се развијати и без нашег великог напора. Природне силе служиће нас, и оживеће ту нашу револуцију.<br> {{gap}}Не чини револуцију онај ко само то зажели. Мора се знати: како да се почне са ослобођавањем речи, појмова, представа – од њихових стега и окова. Ми, експресионисте, почињемо ту револуцију, ми улазимо у хаос, у бескрајно ослобођење свега од свега.<br> {{gap}}Напором интуиције, ми идемо од једне тамнице до друге, и ослобађамо. А кад ослободимо један број робова, они ће даље, сами, наставити наше дело, и ићи другим тамницама и другом робљу да га ослободе. Природне силе опет ће нас служити, овај пут за то, што смо успели да их пробудимо за дело револуције.<br> {{gap}}Па ће доћи време кад се оваквом револуцијом свих израза неће моћи задобити сарадња сила природе. Из ствари ће нестати оног нагомиланог протеста, и контрадикције, чију смо енергију искористили да створимо наше светове. Они, после нас, мораће тада сами да раде, као и ми у првом стадиуму, док још нисмо стекли помагача — природу. А нове генерације тражиће, и наћиће нове начине, да се, у уметности, подјарми природа ради извођења нових човекових планова. == Извор == Прогрес: независан политички дневник, 20. октобар 1920. стр. 2-3. {{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}} qfecncs27wvgaejb1jpg4nv2nns7kkr Манифест експресионистичке школе/V 0 61804 147558 2026-10-10T11:44:17Z Coaorao 19106 /* */ 147558 wikitext text/x-wiki {{Квалитет|100%}}{{Навигација глава | [[Станислав Винавер]] | Манифест експресионистичке школе | 1920. | [[Манифест експресионистичке школе/IV|-{IV}-]] | V | }} {{Центар|'''V'''}} {{gap}}Експресионизам је револуционаран. Он тражи смисао у динамици или могућности динамике. Он полази од тога да је равнотежа поремећена. Огромне силе које су се држале у равнотежи почеле су се ослобађати. Природом се управљало, крманило, помоћу једног врло нажалост сплета сила. Највећи део енергије био је упбтребљен не за лепоту бивања, већ да једно спутава друго. Стога је могуће да је , Вог могао бити једна не толико моћна бити Дост, али која је била изнад равнотеже, и према томе управљала њоме. Чим су велике силе отпочеле да излазе из равнотеже, улога божанства постала је тежа. Сада се тражи много већа снага и моћ за онога који контролише стварање. А и улога свих стваралаца постала је тежа, у колико они желе да буду изван свога стварања. Пре се лако стварало: неутралисале су се силе, а једним зрачком енергије упућиваху се оне, таке оковане и спутане, правцима просторима, временима. Да се буде објективни стваралац, као некад, – данас је готово немогуће.<br> {{gap}}Докле год се излазак из равнотеже осећа болно, докле се год не може победити у себи тежња ка равнотежи, све ће мучније бити ствараоцу. Он нема те моћи да реку врати у корито. Његова је улога бесплодна и Дон Кихотска. Можда ће се, једном, река сама вратити у корито. Ето му бар једне наде – али то је све што сме тражити. Тај бол за равнотежом мора се победити и мора се ићи, као и пре, као и увек, у правцу стихије. Стихија данас тежи да се разобручи: наша ће дужност бити не да је спутавамо, још мање да будемо од ње ношени. Наша је дужност, наша снага и интуиција, да предухитримо стихију, да ослободимо Баш-Челика, пре но што нас је он за то и замолио (кад већ, а пре, а после, а нашом помоћу, а и без нас, Баш-Челик мора доћи до слободе). Ми идемо испред ослободилачког таласа. Нас не боли изгубљена равнотежа, јер ми морамо бити стихијнији од саме стихије …<br> {{gap}}Предмети, појмови, речи, одржавани су били у равнотежи. Изговарајући речи и укрштајући их, ми смо најчешће спајали између себе само оно што је најбезизразније било у њима. Они су између себе, игром својих привлачења и одбијања, створили један свет равнотеже, који је донекле био погодан за наше стварање, јер смо могли такав свет покретати нашим правцем. Његови међусобни космички односи између делова остајали су готово исти, одређени и укочени. Језик је изгубио био сваку пластичност, речи и појмови нису означавали готово ништа, а воља наша давала је полет и правац свакој целини. Међутим ми знамо да комађе данас живи, да је све пуно покрета Једног свеопштег Брауновог треперења, и да би наше деловање на целину, као такву, било готово бесциљно — то би била једна сила више у безброју сила, које су иступиле из равнотеже и ушле у акцију.<br> {{gap}}С тога ми, место да уносимо у милиарду сличнога једну нову сличност, идемо даље у ослобођавању – отварамо нове одаје, где су били заробљени нови чаробници и змајеви, и ослободивши их, бацамо и њих у општи плес међусобног деловања.<br> {{gap}}Узмимо за пример музику. Инструментални тонови, којима се ми служимо, јесу једињење, јесу комбинација многих звукова. –Помоћу тих компликованих тонова ми бисмо могли и даље, све компликованије, стварати. Па ипак, ми нагонски тежимо да променимо не само општи звучни удар, већ и његове састојке. Ми желимо да дамо нове тонове, друкчије састављене, тонове другобитнијих неких инструмената. Ми хоћемо њихове и симфоније и тонове. Изгледа да се нов свет може саградити само из нових, не само делова, но и делова делића, из нових атома.<br> {{gap}}Старим француским александринцем могао се исказати и после-Верленовски музички немир, па ипак, александринац је одбачен, јер нова осећања, ако се и могу, донекле, певати у оквиру старих форми, то је ипак излишан и парадоксалан труд.<br> {{gap}}Када се мења основна хармонија васељене, мора се променити и најосновнији атом те васељене, мора се извести социјална револуција у атомима која ће преобразити и саме старе атоме.<br> {{gap}}Морају се мењати атоми – то је најбољи пут да се опет, на један лак начин, дође до стварања. Иначе, са старим деловима, потребан је најмучнији напор, и опет се, само у најређим случајевима, долази и не до новога већ до илузије новога. А стари свет је мртав, и што је страшно, мртав и за себе, и за наше стварање. Ми би узимали и мртво, ако би оно давало, као корали, темељ за наша острва.<br> {{gap}}Много што шта није до данас дошло само зато до израза, што је било у борби са још јачим од себе, које га је неутралисало.<br> {{gap}}Равнотежа је затварала готово све видике. Свака велика снага у њој је била маскирана, јер све велике снаге имају или изазивају противнике, и ми нисмо видели, услед хрвања и коштаца, оне који су били у том коштацу и у хрвању.<br> {{gap}}Наше лице, наше тело, видљива природа око нас – све је то тако безизразно представљено на сликама XIX века, јер су на тим сликама сви контрасти утонули, све један у загрљај другог.<br> {{gap}}Она скулптура, која даје увек резултат, вара нас, јер тај њен резултат најчешће није дефинитиван: он је случајно неутралисање два титанска принципа, хиљаду титанских принципа, хиљаду сукоба Јакова и Анђела. Испод равнотеже нисмо видели ужасни ток васељенске језе, и космичкога грча и греха.<br> {{gap}}Тек кад ослободимо силе, укочене у једноме вечноме односу, разумећемо, најзад, и природу (и ако нам то није био циљ, јер ми смо и сами, и за себе, имали енергија, које смо пустили у трк, у плес, у обухват свега).<br> {{gap}}Када су описивали призор неки око нас, они су то чинили у функцији илузорне равнотеже. Они су превиђали борбу, које није било у резултату. Били су, сви ти уметници од јуче и прекјуче, и сувише прости констататори: као судије на арени где се боксује. Они су само констатовали један однос, не улазећи у оно шта га саставља. Резултат може бити и најслучајнија ствар: додајте једноме систему односа још једну силу, или је извијте и упутите другим правцем, и све је промењено. Међутим схватајући саму динамику, ми схватамо и оно, што те односе чини: те односе, а и саму могућност свих односа. Ми нисмо фетишисте резултата, који су најчешће лаж.<br> {{gap}}Мења ли се и сама динамика, по својој суштини?<br> {{gap}}Гете је рекао, да уметност мора бити човечанска. Два су момента, који су га, по свој прилици, навели, да дође до тога уверења:<br> {{gap}}Елементи једног уметничког дела морају бити човечански. То је за то да би људи, сасвим природно и лако, испунили све празнине између тих појмова.<br> {{gap}}Затим, сама динамика, механизам прелаза од једног човечанског до другог човечанског, није дата у уметничком делу.<br> {{gap}}Динамика се подразумева. И она је, по сили околности човечанска-човекова. Зола изучава месецима разне светове: свет банкара, чиновника, попова, бонвивана, политичара. Све, што је он отуда изнео јесу појмови, слике и представе – а ритам, који има то све да веже, механизам, који треба све то да покреће, није из тог специфичног света, већ је динамизам лично Золин.<br> {{gap}}Самоуматематици: датису и елементи (као нешто полазно), а дат је и динамизам (математички методи) као нешто, што оживљује елементе.<br> {{gap}}Гете је, можда прећутно, захтевао ту човечанску, оживљујућу, психологију. Она је потребна за уметничко дело, све дотле, докле се изриком, уметничко дело не снабде и нечим што је замењује. Прећутно је узиман, у недостатку другог, човечански механизам, који покреће појмове, Узмимо Метерленка. Он описује вансветске светове. Па ипак, његова бића прећутно имају нашу психологију, донекле измењену. Шекспир је то финије осећао, зато је већи уметник:<br> {{gap}}Ариел његов ради из сасвим других мотива и другим ритмом но ми, људи. А Лотијева Јапанка јесте Европљанка која је свршила савршену школу јапанизације. Велс, који такође није уметник у извесном смислу, узима нове догађаје али се људи у тим догађајима психолошки стварно не мењају. Они се, рекли бисмо, мењају, али на један примитивно-наиван начин.<br> {{gap}}Нема дубоке, осовинске промене, промене која би ствари и ток њихов одбацивала или привлачила другим темпом и другом снагом.<br> {{gap}}Дакле, нови атоми то још није све.<br> {{gap}}Нови атоми морају, и да имају ново кретање. Можда то, по кад кад, долази и само по себи, извире једно из другога.<br> {{gap}}Апстрактна мисао и то је решила, још у Лајбницу: Сваки атом представља не само супстанцијалност, просторност и време, већ је он и носилац покрета. Покрет је: његов саставни део. Покрет није само изван атома. И тако долазимо у прави динамизам, и тако одричемо равнотежу не само као резултат, већ и као такву. Равнотежа није чак ни у почетку била као што мисли Библија.<br> {{gap}}Само у том схватању моћиће се уметност ослободити тога, да буде искључиво човечанска. Све оно, што човек прећутно даје, моћиће бити донекле, елиминисано, и замењено нечим општијим или посебнијим – нечим другим.<br> {{gap}}Ово ослобођење, донекле је било отпочето, у кинематографу и позоришту, које је стварало и нов свет, а и у самоме свету нове дејствујуће принципе.<br> {{gap}}Није довољно створити нов свет.<br> {{gap}}Нов свет мора да се креће, да се мења, да живи, да бива и да траје по својим-својственим динамичким бесовима. Нови морају бити: и покрет и покренуто. И само то оправдава, и само то чини нов свет …<br> {{gap}}Има још једна могућност, донекле изведена код мистика, а то је:<br> {{gap}}Унети нову динамику, и нова образложења, нов ритам и нов ток, у стару стварност – у колико је то могуће.<br> {{gap}}То значи, тумачити људе, овакве какви су пред нама, не оним што су и где су, већ нечим сасвим другим, нечим без непосредне везе са њима. Тумачити Христа цветом и таласом.<br> {{gap}}Овим путем пошла је донекле модерна југословенска експресионистичка књижевност, у Крлежи, Црњанском и Андрићу.<br> {{gap}}Црњански то зове суматризмом. Ми живимо дакле, да би тице другчије певале и биљке измениле негде начин растења – али не код нас. Дакле преокрета не мора бити код нас, већ на Суматри.<br> {{gap}}Андрић види у свакидашњици неке „чини се” могућности, које од ње стварају поезију и филозофију, не преображујући је. Ти песници, унели су у стару васељену, нашу нову душу, и хоће да нас увере: да стара васељена има нову душу, и да се ништа не мора мењати – јер све има, јер све може имати нову душу, ако ми само захтемо. „Кад оће два моја ока невесела” вели Црњански. То је Клингсоров врт пред самим Васкрсењем. Они мисле да се могу избегнути ствари, помоћу илузије ствара. То је страх уморних (можда тренутно?) испред долазеће револуције духа, уморних, који хоће да нас увере да револуцију не морамо ни чинити, јер је пронађен модус, начин, да је имамо, не вршећи је, да дрво новог живота уроди плодом и ако га ни једно ново сунце није грејало. А знају уморни, да је старо сунце умрло.<br> {{gap}}Они мисле, као што се мисли на јапанским сликама, да и фантом сунца буди растење и ослобађа полазак у вис. А ипак, подсвесно, они, ваљда, знају, да нема компромиса… То је последњи и очајни, и тако често језиво уметнички покушај помирења, са бившим, са покојним, са оним чега више нема. == Извор == Прогрес: независан политички дневник, 24. септембар 1920. стр. 2-3. {{ЈВ-аутор|Станислав Винавер|1955}} f6x6u0ckv8nabnd0ii8hswc3oa4584t